| што она на њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо |
| ка узвикиваше: „Ариф је <hi>ариф</hi>", а Ариф враћаше Фатми пољупце, говорећи: „А, душо, јеси |
| , поред дашчара које они зову „дућани", а поред Касумије оборише главе дубоко: људи су се скупљ |
| де, па одатле га можемо најпре видети", а то помисли и због тога скочи.</p> <p>У нениној соби с |
| робињи заједно са „слаткима поздравом", а она га метну у недра, па правећи дубока темена и смеј |
| рла као из једног: <hi>„Јашас’н!“</hi>, а опали дућани тресли су се од силних кола која су зврј |
| да ме подигне до себе <hi>човека</hi>, а леву до себе <hi>књижевника</hi>, и беше блажен, јер |
| очима твога оца само је <hi>жена</hi>, а ти знаш шта то значи.{S} Напослетку, драга мала, ни у |
| и рече:</p> <p>— Ми смо <hi>нове</hi>, а оне су Европљанке, Францускиње.{S} Шта ми имамо азија |
| па после људе, или <hi>само жене</hi>, а оно после само по себи долази.{S} Тамо још по старинс |
| ада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S} Прође поред старе потапкав је по пл |
| протест душе, и помислише: „Полудела!“, а друге чуше глас, али не разумеше речи: свака од њих б |
| шући од радости узвикиваше „ашколсун!“, а Мерсије се наљути.{S} Да крије од ње, сестре и другар |
| узвикиваше: „Слатки, слатки беј-течо!“, а он продужаваше:</p> <p>— „Како је почео“, вели, „до ч |
| у „земљи незнања" нашле толико „знања“, а странкиње које су их доводиле у ову кућу, објашњавале |
| "32" /> зид, зид, и више ништа! „Нове“, а уз оградни зид чучнуше као „старе“, извадише груде зе |
| то ону што је отера „за бакалске кесе“, а највише ми је жао четврте, невенчане: то је његова пр |
| јке и тетке не рекавши ни „добро вече“, а оне се обрадоваше: пијан.{S} После видеше „да га не з |
| оделу, с фесом, „леп као султан Азиз“, а турске жене вриснуше; он их салете: једне пољуби, дру |
| ра, у разговору, не рече ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак слушкињама |
| иједна није рекла „писао је тај и тај“, а све су се смејале; Фатма је љубила тетку више него ик |
| удри Фатму.“</p> <p>Сви је зову „Емир“, а нене и родитељи „Фатма“, јер то је име кћери њихова п |
| елима турских жена, и налазе „чулност“, а свака је од њих порочна...</p> <p>Док је она, ћутећи, |
| јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то видела Мерсије, |
| љивој кући?{S} Он ће учинити шта треба, а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој с |
| чика се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <pb n="167" /> ништа не наређује ни за ручак н |
| душе, својина је Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, с душом, својина је својих мужев |
| ђице, моја мајка везује бошчице и пева, а нене је пита: „Госпођо снахо, шта те је на песму окре |
| Фатму.</p> <p>Жена му се лудо обрадова, а мајка пљесну рукама и рече:</p> <p>— Шта учини, сине |
| /></p> <p>Код Фатме је ноћила свекрва, а сутрадан, Осман је, пре но што је пошао на службу, и |
| шалу па страну, умало не умрех, испрва, а после... ослободих се, и не допаде ми се: француски г |
| .“ И сва срећна окрене му се, слуша га, а после му казује шта је она учила и читала.</p> <p>Кад |
| ојим, сирота, као кривац, не гледам га, а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каза, и |
| њу не воли као она <pb n="238" /> њега, а некад само кад погледа женску децу. „Јадне, јадне мој |
| атму познајем: ако је заволела једнога, а ти јој намећеш другога!...{S} Сине, сине, ти не знаш |
| gn><ref target="#SRP19120_N9" /> Млада, а напунила осамнаест година !{S} И ја.{S} Обе смо већ з |
| из година она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад се мало прибра, он тихо ре |
| змирише.{S} Сестра је зачуђено погледа, а она рече: „Не могу без дувана, па макар отишла у пака |
| о је овде лепо што је створила природа, а како је ружно што су створили људи!{S} И вечерас сам |
| риф), и једне су просто викале од чуда, а Францускиња је окретала главу да не гледа играчицу: с |
| таци, то јест по две жене једнога мужа, а оне су их радознало гледале...</p> <p>Прозори су били |
| Фатма се не онесвести кад изгуби мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљун |
| . „Сузе, сузе, сузе.“ Фатма се насмеја, а Мерсије рече:</p> <p>— Туђим сузама се смејеш.{S} Гре |
| ао запевка; тако пријатан глас и арија, а тако тужно.{S} Гугутке су залепршале крилима око отво |
| сец, бео и округао као сребрна тепсија, а мујезин очита последње позивање на молитву, Џемал-беј |
| ма.{S} Питала ју је једна млада рођака, а она, весела и срећна, рече: хоћу!{S} Она је синоћ при |
| фантазију наших младих жена и девојака, а Енглескиње је темперирају,“ вели она.{S} Ја сам се за |
| јка; ни два прста на руци нису једнака, а камо ли две сестре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{ |
| На сваком кораку сретнемо по заводника, а после: ми смо криве, и нема нам опроштаја...{S} Наши |
| сине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а он погледа у Фатму: она не диже очију с ђерђефа.{S} Д |
| му се обуче.{S} Готово цела Европљанка, а зна „Божју наредбу“ издату жени: „Кад ће ти доћи муж, |
| атма“:{S} Емир, потомак нашега пророка, а Фатма, најмилије чедо пророково.</p> <p>— Тебе, сине, |
| ки); у њега је сва госпоштина солунска, а за обрезање свога унука довео је веште бербере чак из |
| ове не можемо осетити,“ каже јој тетка, а она остаје при томе, да ниједној није било као њој.{S |
| се посечеш!{S} Па сад, така лепа рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чисто зајаука |
| дала, ти си њој гукала, она је плакала, а ти си се смејала.</p> <p>13 новембра.</p> <p>Некад са |
| ту су били сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: „Губиш другарицу; али и тебе ћемо скор |
| заплака, гласно, као кад је била мала, а „последње збогом“ обори је у постељу.{S} Мајка јој се |
| </p> <p>— Оној ђаурки.{S} Она је знала, а крила!</p> <p>— Волела га је.</p> <p>— Пијаницу, прот |
| м то дежурство, тако често, проклињала, а после сам се стала питати: „Откуд то ?{S} У нашој <pb |
| страх.{S} Боље је да си се претварала, а савест не би гризла твоју учитељицу.{S} Њему је жена |
| рком, и о томе је њој отворено причала, а она се љутила и гадила.</p> <p>Пролазиле су године, о |
| ек мисли да је у њој пола века провела, а она је није ни видела.{S} Чешља се француски, облачи |
| Он се препаде, помислив да је полудела, а она, решена на смрт, смело настави: „Ти си злочинац, |
| вљао саму код куће.{S} Нисам га волела, а угађала сам му: знала сам да је он муж, ја жена: обла |
| ме не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, а нене: „Госпођо снахо, ти не можеш без Нурије-ханум, п |
| сам добивала овде, па свако сам љубила, а ни на једно нисам вам одговорила.{S} Нисам могла, бил |
| > <p>— Ја сам на њега већ и заборавила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мен |
| це повредим..{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћу ја са срцем!</p> <p>1 рамазана 1324</p> <p>Опе |
| ост не по разуму већ по срцу, испунила, а ти ради како хоћеш.</p> <p>То рекавши, устаде с диван |
| ..{S} Она га се није ниједанпут сетила, а тек што није дошао!...{S} Уз Рамазан досад није била |
| ви.</p> <p>— Јуче си преда мном пушила, а ја сам ти то одбила на болест.{S} Али данас...{S} Заш |
| јутрос позлило, једна укућанка је чула, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да |
| је била весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је била тужна кад је пошла!</p> </div> <pb n="18 |
| не признаје свога родитеља за родитеља, а до чина паше доспео је лажући, уходећи, опадајући...{ |
| сеље, ушао је у собу где ми је постеља, а она празна; отишао у своју собу, легао...{S} Друго ве |
| је кад год се пред њом поменула кошуља, а није поцрвенела кад јој је кћи родила првенче недонош |
| р су бели, ишарани разним живим бојама, а седишта су им обично црвена, једра бела.{S} И овај ка |
| шко и старијим пробуђеним муслиманкама, а камо ли младој девојци која није ни пошла к животу, а |
| лила се пред неким непознатим ханумама, а оне су се смејале, задиркивале је, и чудно је погледа |
| д мужа..</p> <p>До пред зору са женама, а онда суфур и — пост.{S} Свуче се, па у соби са затвор |
| мајко!</p> <p>— Била ти добра годинама, а сад није!</p> <p>— Променила се.</p> <p>— Ви садашње, |
| и, своје пијанство трпели сте годинама, а синовље не можете трпети две три године.{S} Ви мислит |
| е сваки час са слаткоречивим Туркињама, а Ариф јој увек каже „Елиз, очи моје“.{S} Францускиња с |
| } До поноћи је била у соби сасвим сама, а отац јој је још седео на софи и пушио.{S} Час је хода |
| аковане плитке ципеле с високим петама, а с вишњикастог феса кићанка удараше га по црним обрвам |
| љиво фркали и лупали новим потковицама, а дилавери, у крутим огрлицама, рединготу и фесу, отвар |
| буњено, постиђена.{S} Сад ње више нема, а ја не знам, је ли паметна.</p> <p>— Паметна је.{S} Др |
| /> моја слатка сута како лепо име има, а пакосне хануме дадоше јој надимак.{S} Па и ти, Мерсиј |
| ринских муслимана и по малим градовима, а одмах после венчања, они узеше спремати за свадбу; ха |
| сукњу, како се носи по малим градовима, а на лицу су им груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово |
| ј, сине.{S} Ти се дружиш само с људима, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима налазим луд |
| ици!{S} Улицом не смеју ићи са својима, а с туђима: раме уз раме.{S} И на какав сраман начин до |
| <p>Сваки дан је изводе у шетњу, колима, а и пешке; некад је с њом нене, некад робиње.{S} Најчеш |
| е“.{S} Мадам поцрвене и слеже раменима, а она се окрете оној Енглескињи први пут дошлој у Турск |
| {S} Читав буљук послуге похита за њима, а једна робиња однесе њине чаршафе, „пелерине“ и печа, |
| млад требао је ићи са својим врсницима, а он пошао с много старијима од себе: водили га по кафа |
| /> Једна им објасни шта је то реформа, а оне се развикаше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а |
| одили...{S} У коначкој авлији је чесма, а у харемској шадрван: ханумама „на увесељење", као да |
| д ми је као уочи задушница, рече Фатма, а Мерсије се насмеја и рече:</p> <p>— <foreign xml:lang |
| чнице.</p> <p>Прође читава недеља дана, а рана младе жене никако да зарасте.{S} Кад год је испе |
| ли није расположена, ваздан неочешљана, а у вече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој „Бујукбурун |
| ћи ноћу јеца, не помиње децу но Османа, а не мисли да одузме себи живот, толико тежак: грехота! |
| сти.</p> <p>— Ја сам огорчена као жена, а побуњена као кћи ове земље, рече друга, млађа, Мирсад |
| позајме у простих, старих турских жена, а после, бојећи се да се не чује, одоше у чаршију и куп |
| ла у соби пуној раскошно обучених жена, а не седа него стојећи говори: „Покупите сав овај накит |
| а на једном шиљтету лежаше расповијена, а она загука као да се радује имену добивену од деде.{S |
| струја...{S} Стајала сам као окамењена, а она ме опет узе мирисати, и ја осећам да ми се овлажи |
| г тога је то тако страшно, кад све зна, а мисли да је нема: срце јој је залупало необично, и за |
| цускиња их не оговара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифо |
| путем је отишла Мадам".{S} Пета година, а њој се учини као да је јуче било.{S} Гледа у тај „вод |
| тетке њене матере, двапут њених година, а с којом се разговара као с другарицом.{S} Још пре нек |
| је голица мирис с његове косе и хаљина, а тај мирис њој није познат, јер није ни мошус, ни љуби |
| своје сутане — као сад.</p> <p>Тишина, а по њиној кући све се устумарало.{S} Мало, па се и уну |
| необично лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја сам волела да је једанпут видим неозбиљну.{S} Па ј |
| уркиње, полиглоти су, као што је и она, а ови њени другови нису.{S} Њима је доста турски језик, |
| долазе, за које је чула да су као она, а праве се поштене...</p> <p>Али ништа није трајно, ста |
| смејала кад је видела лудога Соломона, а сад задрхта: шта ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се |
| } Једнога дана, ја бејах нешто болесна, а та његова тетка: „Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} За |
| } Богу хвала кад рана није била смртна, а била је опасна.</p> <p>— Ханум-ефенди, Емир-Фатма уда |
| <p>— Муж нам не сме у собу без питања, а слушкиња и робиња сме, рече Мирсаде.</p> <p>А Енглеск |
| говора него од некаквог тешког осећања, а Сафет-ханум рече:</p> <p>— Сестро, да је Бог хтео да |
| би наљутило, стар, отупела му осећања, а треба неко да му трља леђа канфором и шпиритусом и да |
| р-одаји, с гостима,“ рече једна робиња, а њој дође криво, и живо се окрете и опет оде на балкон |
| ају улази без питања слушкиња и робиња, а не може ући муж и син, нарочито кад виде „непознату“ |
| {S} Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и персиској<pb n="90" /> и арапској к |
| уди.{S} Једног дана, он узјаха на коња, а ја, одмах за њим, уђох у затворена кола...{S} Затутње |
| S} Боже, Боже, колико нам је вера лепа, а колико су је наружили неразумни!</p> <p>Пишем ти фран |
| ор!{S} Попила сам пуне две чаше сирупа, а у њ је Нурије била метнула бенђелук, зацело.{S} Да кр |
| ријатељица ниједна јој врата не отвара, а све су поштене, осим оне једне...{S} Ако би кадгод из |
| Алаџа-Имарет с конаком свога господара, а он тера и даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибра |
| агла, него као да се диже из мора пара, а небо поче да се спушта као да хоће неко да поклони он |
| Још синоћ је јела врло мало од ифтара, а за суфур је нису хтели звати, јер су мислили да спава |
| и „бакшиш“, много низа крупнога бисера, а водиље подигоше невести дувак...{S} Лепа пашиница зап |
| } Откуда то сад?{S} Дотакла се лептира, а с његових лепих крила опао прах...{S} И као да се љут |
| упају... тело јој као од белог мрамора, а дугачка, <pb n="285" /> тешка њена коса сија се као з |
| трести...{S} Лице ми је било као ватра, а руке као лед.</p> <p>— Боже, Мерсије!{S} Боже, Мерсиј |
| м и халком споља, и с мандалом изнутра, а звонце.{S} Ариф их прекори, што се подсмевају Нурији, |
| во), па видим : жене траже право гласа, а џакови ћуте!</p> <p>— Не траже чак ни право сунца и в |
| на је век провела без мужа, без детета, а то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо д |
| тумаче да јој је жао младости и живота, а јесењи ветар звижди, уноси, с маха на мах, кроз један |
| ичасте свиле дувком, као да је невеста, а код главе му озго јашмак, да се зна да је у њему каду |
| ље.{S} Да је Мадам Аристид оваква иста, а да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела.{S} На |
| жним, мушким пољупцем пољуби је у уста, а она се сад не опи као од пољубаца оне две жене, Франц |
| Она чак не може ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцрпло сву моралну снагу и |
| таре комшике раздвајају читава столећа, а у овоме је она с њом једна мисао и једно осећање.</p> |
| собу, легао...{S} Друго вече пуна кућа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с |
| ђено робиња; Фатма се загрцну од смеха, а Мерсије вели: „Лепе, али... плаве.“ — „Плаво је море, |
| и кинђурењу жена?“ рече посланиковица, а Ариф осети један интензиван бол, и стид, и никад не в |
| му играху на лицу мишићи и доња вилица, а она, не гледајући га, покриваше лице рукама и плачући |
| ђе мисли да му је код жене пријатељица, а оно љубазник.{S} Лажљивице!“ узвикну и зашкрипе зубим |
| жена, него страст!“ виче једна Немица, а она лепа бесна бејовнца скаче са свога места и новцим |
| штво...</p> <p>— Енглескиња је путница, а Францускиња је жена једног инжињера у нашој Беледији. |
| за Божју љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, а кад их стара закле највећом муслиманском заклетвом, Б |
| о и лепо једну женску антерију од цица, а снахи дала да јој сашије једне беле гаћице, женске а |
| а.{S} Он опет похита кроз она вратаоца, а њој се смрче: дошле оне три младе Цариграђанке, мора |
| анпут, сећам се, моју мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, који она, з |
| аци очи кроз прозор.{S} Виде сав залив, а небо као комад плаве свиле.{S} Кад би нешто имао крил |
| Из далека јој се учини црн, после сив, а најпосле, кад се сасвим приближи, виде да је бео; јед |
| близу куће и окретоше се: нигде никог, а њима се чинило да за њима иде <hi>он</hi>.{S} Само ро |
| ирује, да је буди из спа, толико лепог, а који траје тако кратко, и не снива се двапут.</p> <p> |
| ; Фатма је љубила тетку више него икад, а оне три правиле су јој дубока темена; Мерсијина мајка |
| Фатма се промени у лицу више него икад, а ништа не рече.{S} Мерсије упита радознало:</p> <p>— О |
| ајчице, и с њим се разговарах.{S} Млад, а како говори!{S} О, оне очи!{S} Пашић, <hi>џемал</hi>! |
| p>Колико је волела тејзе Мадам Аристид, а она, једанпут, кад виде тејзу у невољи, окрете јој ле |
| елила бих с четири ортака ствар — тебе, а не могу с једним душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а |
| и као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног погледа човек с |
| ше старе хануме!{S} Тек почеле да живе, а старе; старе се и родиле.{S} Ћуте, жваћу саказ, задре |
| поцрвене, па узе те изостави те редове, а друго пажљиво преписа. „Шта ли ће рећи о својој малој |
| стид, јелте?“ питаху у један глас нове, а она одобри главом: у то је тврдо веровала.</p> <p>Мад |
| ђе у собу, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе по своја башјортиа, |
| о не би?{S} Пио си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ја сам <pb n="230" /> ти, сине, казала, и т |
| едрасуда и опет им се враћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта могу урадити у земљи мрака и хл |
| ово?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде, а стоји — време.{S} Наш слатки Џемал-беј треба нешто да |
| као у судњем дану оптужује...{S} Отиде, а она га не испрати, нити му на ноге устаде: први пут к |
| , усхити, како ли да кажем.{S} Она оде, а у мојим ушима остаде та музика, њено: „O, là, là!“... |
| јој преко Епаминонде...{S} Робиња оде, а Ариф осети од кога су јој та писма, па не мога одмах |
| и снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде, а син мајци рече:</p> <p>— Да дамо нашу Фатму за сина А |
| се застидеше.{S} Свекрва устаде и оде, а она сути рече:</p> <p>— Госпођа мајка бежи!..{S} Хвал |
| уђина! ..{S} Та не дође ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуде...{S} Ниједна стара, у ра |
| под па своје теме.</p> <p>Нурије изиђе, а муфтија се закашља; кашљао је дуго, зацењивао се као |
| чежњом погледаше к вратима да она уђе, а мајка му се задовољно насмеја и рече:</p> <p>— Сине, |
| а:{S} Мадам Аристид се стидела да каже, а Ариф-хануми је било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и |
| — У Европу.{S} Сутра...</p> <p>— Тејзе, а ја ?..</p> <p>— Емир, а ти?...</p> <p>— Тејзе, шта ће |
| громно.{S} На очи су јој навирале сузе, а она је падала ничице и изговарала: „Зар може неко да |
| лице.{S} Дуго је ћутала, гутајући сузе, а после отпоче, и ако је ниједна ништа не пита, историј |
| и зарида: страх јој је задржавао сузе, а бол их проли.</p> <p>— Јараби<ref target="#SRP19120_N |
| !</p> <p>Он не проговара и не гледа је, а главом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео је мастику, |
| дведе на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе је, а не казах јој!{S} О кад чује да сам заљубљена!“</p> <p |
| а не омекша овај камен. „Примио сам је, а не дам да се понова удаје за пијаницу, пропалицу и пр |
| а је странац, па не зна њихове обичаје, а метнуо фес да мисле да је Турчин.{S} То у Турској врл |
| терана?...{S} А?...</p> <p>Он се смеје, а мајка му се стреса.{S} Камо да је она имала камен уме |
| аше се Мерсије, и покуша да се насмеје, а кад не мога, она заплака.</p> <p>Оне јој се узеше сме |
| доцкан, сине, није донето ни обележје, а камо ли да је било венчање: да питамо Фатму хоће ли.. |
| .</p> <p>Он је пита какво је то оружје, а она не одговори, већ узбуђена и љута похита Фатми.</p |
| да је пијанство само од вина и ракије, а не знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Им |
| у уши.{S} Људи су се вратили из џамије, а жене су им честитале празник, просте су љубиле своје |
| као она напукнута ваза: ни за шта није, а стоји на камину, за украс...</p> <p>Париз, 10 августа |
| поредим измирну...</p> <p>Бајрам није, а мени је Бајрам; наша ми се соба чини као џамија пуна |
| , као рану на срцу.{S} Цела кућа крије, а старотурци су метнули на уста катанац, па су кључ у м |
| сина Мурад-Џемал-беја, изговори Нурије, а сузе јој облише лице.</p> <p>И Фатмина мајка и нене з |
| .{S} Дијадему јој је намештала Мерсије, а она је плакала за Госпођицом и мирисала сестрине руке |
| рило је,“ рече јој трећег дана Мерсије, а она се застиде што је „ухваћена у тајни“. „Ти си се п |
| arget="#SRP19120_N41" />, рече Мерсије, а Фатма се у лицу промени.{S} Кад разви хартију, весела |
| тина велики, већи него у нашег комшије, а ја то нисам видела док други не рече.{S} Може бити ми |
| ни за које она није чула ни да постоје, а који су овде сматрани као књижевници.{S} Не усташе јо |
| <p>Мај.</p> <p>У нас повика на ортаке, а овде на метресе нико не виче!{S} У нас поштене неће с |
| нешто од ње ..{S} Вече прошло увелике, а оне сад клањају вечерњу молитву...{S} Сто је одавно п |
| " /> Мој отац!{S} Да видим пуномоћнике, а да не видим младожењу!</p> <p>Кад сам му видела слику |
| хрије-ханум.{S} Вичете на Цариграђанке, а какве су вам Солуњанке?</p> <p>— Ја нисам Солуњанка.{ |
| Турске жене подносе физички бол ћутке, а под теретом моралнога бола пуштају глас, и изнемогава |
| а да јој се учинило да нема десне руке, а кад је пробала, она је могла да је стегне колико хоће |
| .{S}И оне пре триста година страховале, а ти...{S} Донела сам ти његову слику, рече и узе се ра |
| {S} Људи су криви што су жене неваљале, а жене су криве што су људи неваспитани.{S} Још док је |
| пуњаваше салон.{S} Странкиње су играле, а Туркиње — сироте Туркиње гледале су...{S} Наједанпут, |
| а нису виделе, јер се никуд нису макле, а овамо вичу: „Наших обичаја нигде нема!“ — „Где је то |
| то случај или судбина?{S} Оне се воле, а сваки час се споречкавају као деца, ви то знате, драг |
| су вечерале, јер нису могле сести доле, а и не би умеле јести прстима.{S} Једнима је ово било с |
| е су претекле своје мајке и ишле, ишле, а кад дођоше близу куће и окретоше се: нигде никог, а њ |
| и излазила.{S} После су ове две отишле, а дошли су сви Фатмини...</p> <p>Мајка и нене ништа нис |
| уде пухар, па се то претвори у угљевље, а угљевље у пепео..{S} Не могоше ме утешити родитељи, н |
| , то јест воли просвећеност њине земље, а Ђулистан-Исмет-ханум Енглескиње, то јест високу култу |
| да се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... имао сам мно |
| е, и није могао даље док се не искашље, а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шал |
| измилова голуба, он јој летну на раме, а с рамена одлете на једну смокву; она узвикну „ааа!“ п |
| .{S} У Цариграду свуд иду, па све саме, а безочници из овога гадног режима дирају их, штипају и |
| pb n="98" /> Где је брат, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi>Гром</hi>.{S} Али нећу |
| ...{S} Одох да ноћим код Саније-хануме, а она звата, окупи...{S} Тамо се нисам развила те хтедо |
| е син опија.{S} Вас три сте образоване, а Ариф-ханум је и образована и <hi>ариф</hi>: научите м |
| ју и котарицу...</p> <p>Скоро ће подне, а Џемал-беј спава.{S} Пре једнога часа, мајка га је про |
| мену његова имена, затрепта и поцрвене, а њено измучено срце опет тренутно брзо залупа, и препу |
| а ноћну молитву, ишли су и људи и жене, а сутрадан се отпочело спремање за велики и светли праз |
| у.{S} Нене и мајка биле су као убијене, а претварале се, правиле се веселе.{S} Оцу је било стра |
| јете госте на кућним вратима развијене, а све се са улице види.{S} Али ми овде дижемо скут на г |
| иње.{S} Она је и лепша и млађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје се да није жена некога с |
| истерао из наше куће!{S} Крили од мене, а ја ипак дознадох, па умало не умрех.{S} А она, претер |
| Да отворим капиџик?{S} Кључ је у мене, а сад се немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, она отуд, |
| е одрасла, од ње је старији две године, а од родитеља је скоро отишао, оженив се и добив службу |
| .{S} Европске фризуре, европске хаљине, а прстима!{S} Е, али ово је кућа затуцаног Турчина Ибра |
| оје песме.{S} Обучен у европске хаљине, а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, в |
| а ја немам своје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће |
| } Ти немаш своје ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа |
| с видела.{S} Ми немамо духа колико оне, а оне немају душе колико ми.{S} Мени је јутрос позлило, |
| урије-хануме позатваране су све шалоне, а на једној њеној соби из авлије, где нема шалона, наву |
| ео као снег, обрве му и трепавице црне, а очи плаве као... <hi>„Поређење <pb n="28" /> служи да |
| неколико дана, она се покаткад осмехне, а јуче се обукла и закитила.</p> <p>— Е, хвала Богу! ве |
| је „запт“ дигнут поодавно, носе обичне, а фереџу велике госпође, због одлажења у Јилдиз.</p> <p |
| ушу, замишљајући њега, њихово миловање, а жене су „падале у севдах“ и једна другој у крило баца |
| ар, и час се чинио као нечије церекање, а час као јецање и запевка; црна, једнолика, дугачка је |
| и и Ђулренги, то нису жене него робиње, а тетка је тетка, мајка је мајка...{S} Ах, моја несрећн |
| као страст, како су говориле странкиње, а бичеви њене необично дугачке црне косе шибаху је по с |
| и деца .{S} Улице су пусте до вечерње, а тада оживе као и куће и дворишта.{S} Напољу вика прод |
| у једна другој у крило запаљене цигаре, а после се прскаху водом...{S} Гледајући харемска весељ |
| ење својих кћери ви дајете златне лире, а за просвећење туђих кћери ви не дате ни бакарне аспре |
| али их није свршио...{S} Отац му умре, а он дође да га видим ја, његова мајка, па да се врати. |
| {S} Понекад, њих двоје ништа не говоре, а разумеју се: она хоће да помирише цвет он јој поднесе |
| хвали суту као пре.{S} Откад не говоре, а нигде се још не видеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чу |
| јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу помињу, те нико и не слути да нису у љуба |
| ођо мајко!“...{S} Јуче оне тако говоре, а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је |
| е на орла што у лету сече крилима море, а доцније на ласту...{S} Она уздахну, и хтеде да се нас |
| комараца још није прошло, зује као пре, а њој је и то монотоно зујање мило: подсећа је на вечер |
| викну опа, и весело тапшући засмеја се, а њен смех зазвони као сребрни суд испуштен на мраморно |
| ма нерадница, па и мајка, проводила се, а за рад...</p> <p>Фатми би жао суте и свекрве, али ниш |
| ше.{S} Обучена, накићена, осмехнула се, а ништа није рекла.{S} У оној њеној мирноћи, нене је на |
| сунца ни ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму и Мерсију од тога сухог кашља обузе хладноћа.</ |
| ве погледе, и кад су на њој, радује се, а кад падну на коју младу побуњеницу, плакала би.{S} Ка |
| ем.</p> <p>Мајка га слушаше клатећи се, а кад он, весео, ућута, она, невесела, поче:</p> <p>— Т |
| на врх прстију папучице смакоше јој се, а она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: тражи М |
| понекад некога видимо и допадне нам се, а кад му чујемо глас...</p> <p>— Чула му глас; певао је |
| де“.{S} Оне одобраваху то и смејаху се, а пашиница се бејаше променила у лицу и ништа не говора |
| .{S} Кад видех свога сина, препадох се, а после узех нарицати као простакуша...{S} Бистре му оч |
| о је.{S} Један дан, мајка ми га изнесе, а ја хтедох да изгубим свест.{S} Кад та челенка не би б |
| S} Да воли Фатму тобоже као своје дете, а да све сакрије, да превари своју пријатељицу!{S} И уч |
| бет, комшиска момчад послуживаће госте, а његова слатка Фатма и њена мајка растрчаће се по кући |
| или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а отишла <pb n="265" /> би сути, њему, своме мужу, да ј |
| отворено.{S} Њихов ђердек је из баште, а с прозора се лепо види море и Олимп; над отворене шал |
| > <p>Робиње и слушкиње узеше да вриште, а мајка, заборављајући да је ту „туђа мушка глава“ (слу |
| ак, а никао ми пелен; садила сам цвеће, а израсло ми трње.{S} Јазук!<ref target="#SRP19120_N106 |
| мена, јуче гледам где једу кувано воће, а оне се не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе |
| p>Фатма је увек постила, па и сад хоће, а свекрва јој забринуто говори:</p> <p>— Хоћеш да пости |
| но предвече, мајке им не беху код куће, а оне изиђоше на балкон окренут мору.{S} Њу је Мерсије |
| жа на име као ђаурке.{S} Из такве куће, а мужа:{S} Осман!{S} Осман!{S} Као ђаурка!“ Он се задов |
| За њу је постеља намештена насред софе, а за робињу код њених ногу; комарници су им били високи |
| увредљиву реч какве своје пријатељице, а кад би требала да рида, њој се стегну вилице...{S} Оп |
| них које воли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње стоји уплакана Мерсије с белим муслином на гл |
| а минара једне оближње џамије.{S} Вече, а она је напољу, готово на улици.{S} Ушавши у кућу необ |
| о турским махалама изјутра и пред вече, а она никога не познаје.{S} Чим чује кола, она мисли да |
| брзо.“ Девојка више не изиђе ово вече, а сутрадан : пре осам била је код своје куће.</p> <p>Св |
| безочник, те су спуштале на лице пече, а њему је долазило да их задави.{S} По махалама текије, |
| ше на ухо.{S} Ариф скиде чаршаф и пече, а преко косе пребаци Нуријин башјорти, и оде у собу мла |
| лучно.</p> <p>— Отац!{S} Ја хоћу, рече, а у њеном женском гласу понова се осети мушка енергија |
| сну, не могаде...{S} Робиња се не миче, а она изненада скочи, потрча, па као кокош, кад је хват |
| овориш, тејзе?</p> <p>Тетка је гледаше, а она не умеде да погоди теткине мисли...</p> <p>Ово се |
| јући тетку.</p> <p>Сестре се насмејаше, а Ариф рече :</p> <p>— Можда сам се смањила.{S} Истина, |
| јер турско друштво је више не занимаше, а њихова кућа чињаше јој се празна. „Како ћемо овако са |
| чега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, а готово увек, кад је говорила била је у емоцији, некад |
| пуше једну цигару, пију из једне чаше, а хануме их гледају и погуркују се смејући се крадом; п |
| , па нагло побледе, усне јој помодреше, а она их стисну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе по |
| по европски „Нема га!“- сад помислише, а не рекоше. „Није се опио,“ мислила је мајка и <pb n=" |
| мо волеле кад се коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела највише зб |
| не престајаше весеље; слушкиње легоше, а Фатма с робињом сиђе у башту.{S} Месечина, бели се ба |
| е.{S} Најпосле, сврши се: сви устадоше, а отац је ухвати благо за мишицу и поведе је јенђама; р |
| створен да га човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу долазити до |
| foreign>“ превали он опет и подиже нож, а оне све три, писнуше као црв.{S} У томе робиње викнуш |
| од стрица. „Зна ли турски овај Француз, а, Емир?“ она хтеде проговорити, па опет не смеде.{S} О |
| о.</p> <p>— Биле сте у највећој љубави, а она од тебе сакрила, зато што су странкиње <hi>искрен |
| јој није ни алузијом поменуо о љубави, а сад јој приђе смело, дрско...{S} Изгледаше као да су |
| а.{S} Тетка се расејано с њом поздрави, а она наједанпут рече:</p> <p>— Моја тетка... умрла.</p |
| аплака.</p> <p>Запад је био као у крви, а и по једном делу мора чинило се као да је просута крв |
| -хануме, брзо!“ викну из куће Ђулренги, а оне потрчаше у ненину собу.{S} Џемал!{S} Стоји под пр |
| довека...{S} Понеки дан ми се не ради, а ја сам немирна и тужна.{S} Седам, лежем, устајем, пог |
| т, читаше, тобоже напрежући се да види, а знала је све на памет:</p> <p>Ждрали, о ждрали! висок |
| ст оборен секиром.{S} Мајка то не види, а плаче. „Хи, хи хи!“ — некако тако заплака.{S} Нурије |
| , да слушају дрске љубавне изјаве људи, а да их не примају у кућу.{S} Плакала сам без суза: срц |
| свадбама међу њима се прошетају и људи, а оне, по неке, метну на главу — џепну марамицу.{S} Јед |
| 196" /> улицама су се видели само људи, а четврти и жене: ишле су од рођаке до рођаке, од прија |
| прошета пешице.{S} Снаха му се зачуди, а жена се чисто уплаши: како ће њене кћери ножице по рђ |
| ете писмо.</p> <p>Ханума скочи да бежи, а робиња, ухвативши је за сукњу, рече шапатом:</p> <p>— |
| лико енергије радила на њеној преудаји, а сад кад она оде мужу, невесела је, управо брижна је, |
| пробудити ни најдужа молитва у џамији, а пробудила их је љубав.</p> <p>— Ја ћу те звати „Фатма |
| оне скочише, и Нурије полете ка капији, а пашиница у собу, где спаваше Фатма; чучну крај њене п |
| љу и чудном милином, окрене се Мерсији, а она, видевши јој кроз густи вео само облик лица, погу |
| кају...{S} Шта чекају ?{S} Време стоји, а оне, њине године, њин живот пролази.{S} Иду, иду, иду |
| але говорити час турски, час француски, а час неким језиком који она не разуме, и њој је било т |
| после да нема ње целе, нема је физички, а духовно је има, и због тога је то тако страшно, кад с |
| две ствари</hi>“ тако сте ми предавали, а ја не знам с чиме да поредим његове очи, или шта да п |
| е девојке, видео би да она сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и што слободно тугује |
| кочијашу да тера.{S} Обојица су ћутали, а кола су лупала, тандркала по крупној, неравној калдрм |
| {S} Очи су му као сафир на белој свили, а уснице као два млаза крви на снегу...{S} Немојте се, |
| о је брз, што се не размисли, промисли, а он се насмеја што она то говори.</p> <p>После, старот |
| и брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не дође.</p> <p>— На Јалије, мајчице, не в |
| рече кћери да се одмах умије и спреми, а сестру одведе на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе је, а не |
| страшно неравној <pb n="16" /> калдрми, а кочијаш је затезао вођице танконогим вранцима да висо |
| Једанпут ју је Нурије-ханум дала Фатми, а она је није смела држати у <pb n="42" /> њиховој кући |
| и рече да хоће да сврати Мејрем-хануми, а Сафет се ђаволски насмеја и рече:</p> <p>— Или некоме |
| ук-ханум!{S} Просише те толики паметни, а ти...</p> <p>— А ја се удадох за луда...{S} Али он је |
| естра за неким који је лутао по Европи, а жену оставио саму.{S} Она је век провела без мужа, бе |
| ајком сада!...{S} И поче у њему да ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је препатила, овак |
| д само помислим: „Она је жена,“ говори, а у томе се зачује његов ход.</p> <p>— Ето га! узвикне |
| еди и пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто велико, крупно.{ |
| једно писмо...{S}" И још нешто говори, а ја не разумем, као да не говори мојим матерњим језико |
| <p>Она поцрвене али ништа не одговори, а Ариф рече:</p> <p>— Била је удата за лудога Осман-беј |
| лицу и ћути, јер не може да проговори, а њена се кћи смеје, да би прикрила узбуђење и необичну |
| писмо Госпођичино.{S} Узе да га отвори, а руке јој дршћу, лепе њене ручице...</p> <p>Париз, 11 |
| комарници су им били високи као шатори, а кроз танко платно лепо се виделе чисте постеље са шар |
| аре нешто пуче на лађи; капетан појури, а жене, и турске и хришћанске и јеврејске, приврискаше, |
| орена кола...{S} Затутње мост у Галати, а ја задрхтах као прут: његова канцеларија није у Стамб |
| то има душу.{S} Та душа сад силно пати, а ја сам пред оцем као увек: мирна и насмејана.{S} Не м |
| {S} Кад виде девера, хтеде да се врати, а Осман рече:</p> <p>— Изиђи, ханум, као пред оца, голо |
| ке, земље коју можда никад неће видети, а толико је воле, говоре њеним слатким језиком, и свира |
| рат му је јектичав), он ће снаху узети, а може: млађи је од брата.{S} И она лепа, млада, његови |
| Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> <p>— А |
| пред сведоцима да се више нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена остане бош.</p> <p>Џемал се, |
| , и страшно расејана: пође по башјорти, а узме папуче.{S} До подне су спавале; од подне, гладне |
| било овако.{S} Не осећа гриже савести, а ипак јој је некако необично тешко, и непрестано је др |
| вити, јер сам била ван себе од радости, а она је стара и слаба. „Ја немам овде наочара, дај, пр |
| ! узвикиваше Фатма ван себе од радости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада ж |
| и од мушких прстију и мушке безочности, а оне, несвесне тога понижења, сад се разговарају, сад |
| ође муфтија с бејовима.{S} Киша пљушти, а они, заклоњени <pb n="190" /> кишобранима, стадоше пр |
| мужем величала би се и падишахова кћи, а моја!... а моја!...{S} Ха, ха, ха!...{S} Срам те било |
| а, да га успављује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун је по кућама будан; пуно звезда на небу, и пуно |
| ри у метле, и они је тражаху до поноћи, а кад је нађоше, она их мољаше да спава с госпођом мајк |
| рати до капије, па се одмах врати жући, а она уђе у двориште, или у један велики парк, који је |
| е говорио француски, брзо, не муцајући, а она не скидаше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не |
| играђанка.{S} Људи бар пију не кријући, а жене...</p> <p>— Али, та је била просто дивна.</p> <p |
| иска, влажна, у једној прљавој уличици, а у њој невеста и сватови у свили, у кадифи, у злату, у |
| ав, пусти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја идем другарицама...{S} За пет година родила сам му |
| елену траву.{S} Касапин овна рашчеречи, а пред Нуријином средњом капијом беху неколике Туркиње |
| а знао је да њена рођака има плаве очи, а она црне; ударао је у ут, кад је пролазно чамцем поре |
| S} Да идем?</p> <p>Она јако отвори очи, а после их затвори и зарида.{S} Нене је утишава, милује |
| е наљути.{S} Па пустив јој руку, скочи, а стара, видевши Фатму онако бледу, уплаши се да опет н |
| није више теби...</p> <p>Она не доврши, а он поче да се буни.</p> <p>— Глупост!{S} Која вера јо |
| вика продаваца просто заглушавала уши, а мирис из дућана са свакојаким јестивом, јелима зготов |
| акиње из романа.{S} Оне живе у Турској, а сањају о Француској.{S} Сваки дан читају нешто ново и |
| моја три гроба.“ И сву је облије зној, а она скаче из постеље, да бежи.</p> <p>Она ју је научи |
| .{S} Писаћу вам некад много, све о њој, а сад... више не могу, не даду ми сузе...</p> <p>Ана Жа |
| реду с другим, већ су заузимале сокак, а у угловима седели су просјаци у ритама, једни онакаже |
| et="#SRP19120_N59" /> узвикну Мис Блак, а једна нова, лепа али врло бела, као да је јектичава, |
| сам камен имала!{S} Сејала сам босиљак, а никао ми пелен; садила сам цвеће, а израсло ми трње.{ |
| оку смокву, младић се успужа као мачак, а са смокве оде на зид и скочи као јелен: кроз мртву но |
| дно!{S} Мени се пред људима узме језик, а ове жене!...{S} У соби, до собе где спавамо, где сам |
| } И кажу да је леп тај француски језик, а како му је ружна, грдна та реч!{S} Турски лепо, слатк |
| м...</p> <p>Људи се вратише у селамлик, а невесту уведоше у харем две младице с једним венчањем |
| а је сутра Рамазан..{S} Велики празник, а ја у туђини....<pb n="289" /></p> <p>1 рамазана.</p> |
| дним душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се препаде, помислив д |
| ој одоше очи на затворен сутин капиџик, а она се не растужи: њеној мајци срце је казало да ће с |
| ле и обукле, с фењерима иду у комшилук, а свака носи бошчицу — с радом!{S} Највеће нераднице ра |
| инца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да то значи <hi>жеља</hi> и <hi>лепота</hi>. |
| н ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад би изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, не |
| и ја га осећам у што год живо погледам, а највише у себи...{S} Срце ми за свашта затрепери као |
| а ми се не смеју.{S} Ја француски знам, а пред њима, ја замуцкујем, и ја правим грдне погрешке, |
| рне.</p> <p>Један дан дође му телеграм, а кад га је отварао, руке су му се тресле као кад је от |
| <p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, рече Фатма, а Мерсије с |
| Тешко нама!{S} Тешко нама!“ викала сам, а она ме зачуђено гледаше, па тек наједанпут викну: „А |
| : „Ја сам лажљивица.{S} Неваљалица сам, а изигравам поштену жену — нисам „ухваћена““.{S} Понеки |
| коју направим, па се све више збуњујем, а оне... о, да, оне се чине невеште.{S} Како би се наше |
| hi>њега</hi>!{S} Ја сам пуна да прснем, а немам пред ким да се испричам.{S} Ми се спремамо за ч |
| лепотама, султанијама, драгим камењем, а оне су им прилазиле, мајке давале милостињу из кеса, |
| бињу и на милосницу...{S} Ја се обучем, а он дође па одмах за Мусаф<ref target="#SRP19120_N102" |
| У прошли петак (наш празник!) ја пишем, а к мени уђе отац.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да м |
| , лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај конак нам је најлепши, сута ми причала.“ И он ју |
| ино лице, и Нурије-ханумино — задрхтим, а једна ми је тетка, друга мајка по млеку, рече Емир.</ |
| оклони, и ја, несвесно, климнух главом, а срце ми толико залупа да излети, осетих га под грлом. |
| ва дивна кола и коње с богатом оправом, а да му опет не види харем.{S} Попушта вођице и пење се |
| што пуших пред старом женом, свекрвом, а нарочито што не устадох старцу, свекру.{S} Ја сам дру |
| се учини широко поље покривено снегом, а од кућа и џамија велика шарена <pb n="17" /> шума. „О |
| е, излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато шт |
| брчићи му упредени и намазани помадом, а лице набељено, у уским чакширама је, минтану и јелеку |
| преврнуо с полице сахан с мухалебијом, а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се уплашила.</p> < |
| ишта никад се није затворио ни чивијом, а камо ли катанцем, па макар се оне завадиле не знам ка |
| једна кола стадоше пред њином капијом, а она потрча да се намести са својима на дну степеница, |
| нцускиња се узе разговарати с Мерсијом, а Фатму опијаше њен особито пријатан глас и њен говор, |
| нас може дворити сама, сутра с ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и б |
| и.{S} Нурије је била за добрим човеком, а њена сестра за неким који је лутао по Европи, а жену |
| ом; спавала у једној соби с хришћанком, а постила!...{S} Она на серџадету клања; њена госпођица |
| не бели, него као да је поливен златом, а па средини као да ће се раздвојити, отворити, да се о |
| о су њене кћери с њом као с другарицом, а сад жали што и она своју није тако васпитало.{S} Па б |
| >Пиле су само сируп и воду уз ратлокум, а биле су мртве пијане: опијала их је ноћна тишина, мир |
| акву је скоро није видела Нурије-ханум, а какву ју је волела, и по своме обичају мењала је мест |
| ил-Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а и на дивном месту крај мора.{S} И тако Емир-Фатми за |
| е абдеста и клањање по пет пута на дан, а тада <pb n="152" /> клањају и млади, па чак и деца .{ |
| долази петком, нене и мајка сваки дан, а њу виде у три дана једанпут. „Ах, <foreign xml:lang=" |
| и.{S} С њим се познаје од пре неки дан, а са мном откад!“ И преброји на прсте месеце: „Дванаест |
| /p> <p>............</p> <p>Четврти дан, а она још лежи.{S} Данас може мислити на све: па први њ |
| оворио и радио!{S} Био је толико пијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, |
| де ништа нема и ни за шта није спреман, а тетка може своје имање да остави на џамије и текије.. |
| му је опрала пољубац.{S} Он је стваран, а она мисли на њ као на замишљено драго...{S} Не устаје |
| каше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, |
| као да букти па хоће да избије пламен, а ја се савладам па чак се и насмејем!...</p> <p>Али, д |
| тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је ниј |
| ињава: знала је да је капиџик затворен, а ни помислила није да ће он преко зида.{S} Зна за свил |
| рад.{S} Он сеђаше за столом, налакћен, а она весело рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon |
| сута причала.{S} Он је као Европљанин, а личи на арапског принца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џ |
| шете...</p> <p>Није Грк, није Јерменин, а Јеврејин не дај Воже!{S} Муслиманин је.{S} Леп!{S} Од |
| јабука ; у обе грло као неоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало у лево, младеж као најсит |
| д оцем не пуши, и седи као девојка син, а камо ли кћи-..</p> <p>Кад помислим да сам испрошена!{ |
| руги помаже, али њена снаха је њен син, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: т |
| бих сама... али страх ме, какав је џин, а капиџик..</p> <p>— Бак!{S} Бак !{S} Бак !<ref target= |
| ан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Ну |
| аил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Нури-паша...{S} Али, <foreign xml:lang="fr">mon |
| , мој сестрић је син Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил- |
| анас?!{S} Јутрос рано изиђох на балкон, а оно море ври, преврће кључ; од обале ми се учини кота |
| рећи му језиком који он није разумевао, а који је његову уху добро познат..{S} Руке су му се тр |
| <p>Хтео је рећи чапкуна, па није могао, а његовим <pb n="216" /> слушкињама дође смешно, те се |
| } Дође му на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не погледа отворено, |
| ије и меланхолију: небо је прљаво сиво, а на њему сунце опкољено белим широким кругом; слика Со |
| све милија и ближа.{S} Не прође много, а он би сав обузет мишљу о преступу, о греху, оним на ш |
| ло, ћутала бих: срце разуму може много, а разум срцу ништа, наравно у харемима.</p> <p>Пиши ми |
| е лепоте до оне у њој..{S} Остаде дуго, а кад отвори врата, из собе се осети мирис изгореле хар |
| загњури главу у јастук: ћутала је дуго, а после, зајеца.{S} И наједанпут, ућута, и чуди се што |
| јер <pb n="240" /> ме никад ниси видео, а узео си дете ради једног тренутка где си се ти човек |
| изврши се венчање.{S} Он је био весео, а она тужна; у црвене нарове над својом главом гледаше |
| ти жени како је уморан, много је радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како не |
| је била месечина.{S} И он ју је тражио, а знао је да њена рођака има плаве очи, а она црне; уда |
| ан, и као да то није ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се |
| а није окусио, нити је ишта проговорио, а четврти...{S} Богу хвала кад рана није била смртна, а |
| њене руке.{S} Мерсије иде мало потешко, а Емир као да не стаје на земљу, и извија се као змијиц |
| лагала?{S} Да не познаје ниједно мушко, а оно... можда се с неким и љубила. „Да се удала за дру |
| акала сам без суза: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе као пресушени извори...{S} Па бар |
| о нешто што не може бити никад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, |
| /p> <p>— И кад си? упита она радознало, а он јој на то питање не одговори, већ јој поче причати |
| белим чалмама, па ми да им се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не погледају, и ак |
| Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а она зове једну Јасмин, другу Замбак, рече робиња, па |
| >— Ништа не волим, одговори она хладно, а Осману сукну пламен уз лице, и помисли: „Какав је то |
| а пијана!“ викнула је она запрепашћено, а после се грохотом насмејала и рекла: „Да сам хришћанк |
| ди ће нам липсати !“ рече она уплашено, а баба прихвати : „Па кад је оваква врућина, цркавају к |
| у башту; дрвеће је било као спарушено, а две крупне беле гаћасте кокоши раскрилиле се и отвори |
| страшну причу он саслуша готово мирно, а кад муфтија оде, он поче да виче, да на сва уста грди |
| ариграду, где се нису осећале пријатно, а сад им је све као нека далека пријатна прошлост.{S} С |
| е, па ево...</p> <p>Лекару би пријатно, а Осман погледа у мајку љутито, и она не продужи.{S} То |
| јем, рече лекар и додаде: — Непријатно, а није опасно...</p> <p>— Чиме се лечи? рече Осман бриж |
| завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно, а неко, оне две младе Цариграђанке (трећа је умрла), Џе |
| и да набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бокорима јасмина још само по који цвет.{S} Она је |
| д њима пође посрћући.{S} На столу пуно, а ниједна ништа не окуси: за сто су селе обичаја ради.. |
| виле се веселе.{S} Оцу је било страшно, а смејао се, пружајући кћери руку, да је пољуби.</p> <p |
| сати.{S} Још добро нисам ни узела перо, а већ срце повредим..{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћ |
| ши из недара слику, баци јој је љутито, а она је узе блажена, и инстинктивно склопи очи, као да |
| вориле с Фатмом француски, и врло тихо, а једна радознала слушкиња непрестано је улазила и изла |
| ају какав ми је муж!{S} Можда је добар, а можда и није.{S} И ја сам можда имала неки бол, али г |
| њен отац, слуге, кочијаш, роб дилавер, а у харему жене: њена баба, мајка, она, слушкиња, робињ |
| /p> <p>— Тејзе, а ја ?..</p> <p>— Емир, а ти?...</p> <p>— Тејзе, шта ћемо ?...</p> <p>Она слеже |
| глескиња записиваше Францускињин говор, а Ариф и нове, врло узбуђене, са сузама у очима, загрли |
| ...</p> <p>Ариф-ханум промени разговор, а та промена бејаше неочекивана.</p> <p>— Да би сакриле |
| свет; а ја у мислима загрлим само вас, а после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид |
| го.{S} Она је крадом плакала сваки час, а он је то опазио, и чинио се невешт, али није био расп |
| ико, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{S} Твој отац не би мене за |
| лобода.<pb n="64" /> Овде је свега пет, а мени се чини да их има пет стотина, пет хиљада: тако |
| о ти немој да..{S} Ти си мало напрасит, а она је зацело размажена, јединица је.</p> <p>— Гле, а |
| један кипарис; и он је подсети на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се није сетила!{S} Скрену су |
| олу како изгуби Џемала, призиваше смрт, а сад кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли |
| ожну реч.{S} Фатма готово изгуби свест, а њена свекрва пође, посрћући, говорећи:</p> <p>— Нуриј |
| неко на ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гони руком из свести...{S} Па оде мислити на М |
| главу.{S} На лицу му се смејала радост, а Ариф нестрпљиво рече:</p> <p>— Шта би, молим те?!</p> |
| — Остави се, Бога ти!{S} Зар мени скут, а свекру...{S} Зашто му не устаде, кћери?</p> <p>Она бр |
| и, па опет не смеде.{S} Он продужи пут, а робиња викну: „Аман, кјучук-ханум! црвена си као зрел |
| мал похита у другу собу да обуче капут, а гошћа рече: „Ето Европљанин!{S} Наши би нас дочекали |
| один Хок дође кући у три дана једанпут, а он није Турчин него Немац...{S} И у Европи свако чудо |
| у незнању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема од срца порода, па |
| о траве је свеже, киша падне преко ноћ, а ујутру је сасвим суво, јер огреје топло сунце, понеки |
| <p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио сутрадан, није знао да ли је вече или |
| ртака?!{S} Ја и не помишљам на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело рече: „Делила бих с четири ор |
| _N92" /> узвикну Нурије улазећи у собу, а она се трже и застиде, па насмејавши се загрли суту.{ |
| алеко, позлаћују сребрну коњску оправу, а према њима се сијају коњи сасвим врани, танких ногу и |
| а се зачу позивање на последњу молитву, а она несвесно покри косу...{S} С оградног зида паде цр |
| Фатмина нене отклањала јутарњу молитву, а родитељи јој узели абдест кад се чу чагрљање халке па |
| пошаље сваку „новоизашлу" страну књигу, а Мадам Макс да ти доведе сваку „новодошлу“ страну жену |
| ам била љубоморна кад је пољубио другу, а кад би ми био муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду |
| кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а други...{S} Ах, шта је од других чуо!{S} Чуо је да му |
| тету учиниле, и треба ханумама да кажу, а не смеју, или као да очекују неку велику несрећу, кој |
| , личи на црвену огромну столисту ружу, а из њега лију бели млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејов |
| Ја у Елизиној деци зацело волим Елизу, а у Сафетиној кћери волим Сафетину кћер.</p> <p>Кад оде |
| ан тишина, као да сви посте па спавају, а оно, сви су будни, осим Џемала, и сви говоре, осим Фа |
| </p> <p>Прошло је по ноћи, сви спавају, а ја седох теби да пишем.{S} У ово доба године и овамо |
| аг.{S} Кад проходају, сваки час падају, а кад проговоре, има речи које нама ништа не значе.{S} |
| нам с ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да |
| је вратио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он и не мисли да се врати.{S} Лута по турским махалам |
| Најчешће иду Арифи, па оне се враћају, а она код тетке остаје и „лежи по неколико ноћи“; с тет |
| а и плакала.{S} Друге се свекрве смеју, а ова плаче.{S} Новима и Арифи нико није био ближи од с |
| и мазгу!</p> <p>Сведоци одоше у џамију, а он у своју собу, где нађе Фатму (свекрва је ту послал |
| пијом; муфтија лупну звекиром у капију, а она се полако поче да отвара. „Има ли кога?“ говори м |
| дана у вече.</p> <p>Очи ми се засењују, а ја као кроз маглу видим гробље с отвореним гробовима |
| брахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а она одмах устаје, као млада, пребаци преко косе танки |
| еђима уласку, он не виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њихових корака: загледао се у неки п |
| риф.{S} Женско Питање тек је у зачетку, а наше просвећене жене већ су се поделиле у два логора: |
| „нелегалан“ пољубац спусти ни на руку, а камо ли на лице.{S} С тога, понеки дан, само трчи за |
| це! рече Фатма узимајући робињину руку, а у томе, преко ограде долете писмо.</p> <p>Ханума скоч |
| м срцем пође; не погледа се у огледалу, а и за кога?..{S} С другарицама је седела, и разговарал |
| Солуна се видела кроз врло танку маглу, а Олимп је личио па један велики мрко-сив облак изишао |
| леда у десну руку: како лепо држи иглу, а она је мислила да не уме направити ниједног бода, јер |
| ђу болесну Фатму; неке јој понуде шаљу, а неке доносе поморанџе, ратлокума.{S} Већина долази из |
| зацењивао се као деца у великом кашљу, а лице му сасвим поплавело; после је пљувао у једну вел |
| слио само на оно како су слагали Фатму, а после и на мастику.{S} Он треба да се опије те да она |
| умела...{S} Свекрва јој закопча гривну, а она је пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С минара ј |
| нџука, она од венедика; потражише њену, а она је се сети: од танке паучине, на постељи је, ујут |
| а!{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а камо ли за мужа !</p> <p>— Смем, тејзе; јер, шта ми м |
| весла и похита према малом Кара-Бурну, а за каиком остајаше сасвим бео млаз, као да се просипа |
| ртака.</p> <p>Код ових речи Ариф пљуну, а Фатма се весело насмеја и одскакута да се преобуче, и |
| hi>.</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну, а Сафет се љућаше на овај њен овакав говор, али прикрив |
| рифу.</p> <p>Пашиница се болно осмехну, а Нурије и Ариф рекоше:</p> <p>— О још колико!</p> <p>— |
| дизати некога на буну.{S} Гледајући њу, а не познајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Арифи? |
| у женама пропагирати идеју о развијању, а оне ће је пропагирати међу људима, навикаваће мужеве |
| онзервативну турску жену, старотуркињу, а Ариф-ханум се намргоди и рече:</p> <p>— Лудост!...{S} |
| је једном рекла за једну лепу Рускињу, а једна Францускиња се насмеја и изусти: „Тако упоређењ |
| отурчина не бих удао ни своју слушкињу, а камо ли девојку што се од мога срца одвојила.{S} Зар |
| , мажену, не даје другу него господару, а господара има милостивих, али <pb n="133" /> их има и |
| ајку и моју жену.{S} Она ми пружи лиру, а ја, пун племићког поноса, примим је и чиним се невешт |
| женама...</p> <p>Људи су отишли у зору, а жене су спавале код Ариф-хануме.{S} Фатма је код тетк |
| љуљкали су се на мало узнемиреном мору, а из њих се разлегала песма младих јеврејских жена и уд |
| ла, живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема некога који је испуњавао ову |
| сливаху се на хартију, замрљаше адресу, а она то не виде...{S} После је, лежећи, отворила Мерси |
| иде чарапе па прекрсти ноге на шиљтету, а жена му принесе запаљен чибук и спусти се према њему. |
| ој девојци која није ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу његову,“ тако ми |
| <p>— Њена кћи тек је ушла у петнаесту, а Францускиње се не удају рано као Туркиње, рече Ариф ж |
| ише пута на улици, једанпут у дворишту, а једанпут у предсобљу; он и не слутећи да су у тим про |
| и сваки час се издвајају и нешто шапћу, а на лицу им се огледа некакво необично задовољство...{ |
| еј.{S} Старац пред вратима скида обућу, а ови гледају да се он појави, па да скоче...{S} И већ |
| осле?{S} Свет ником није направио кућу, а многима је растурио.{S} Четрнаест ноћи како ниси њего |
| ведрим небом.{S} Турци су тражили кафу, а кафеџија им доносио мастику.{S} Опет лаж.{S} Па и он |
| сти се на столицу и затражи једну кафу, а доби — мастику.{S} Он то просу, и затражи мастике.{S} |
| <p>Цариграђанке се непрестано смејаху, а она им, мало увређена, рече :</p> <p>— Што се смејете |
| ре певаху, помажући људима, и пљескаху, а после одрешише кесе и послаше им по једној старој слу |
| /p> <p>Лепа девојка запламти се у лицу, а ни речи не проговара, не уме пред човеком ..{S} А кад |
| n>“, певушила је своју омиљену песмицу, а каик јој се приближавао као на ветровима...</p> <p>Ца |
| ла, прво вече: имао је велику јабучицу, а глас му био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раниј |
| ратанца, окрете им леђа и пружи мишицу, а из кола изиђоше три хануме и једна робиња, све у црни |
| старе емирске арапске породице, по оцу, а по матери Турчин.</p> <p>Ја сам срећна!</p> <p>Да вид |
| и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави се да не мари; а овамо: чим неко |
| ост.{S} Сад <pb n="175" /> осећам душу, а душа нема година.{S} Моја душа родила се ко зна кад п |
| же пијано?{S} Друкчије се мисли уз деф, а друкчије уз пијано.{S} Што ниси закратио да се дружи |
| к проведох у тражењу срца; своје давах, а туђе...{S} Ја га нађох једанпут, онде где сам најмање |
| јој госпођи мајци криво што тако одмах, а ја волим, јер знам: ако није одмах, после мучно...{S} |
| или би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би избегао њене погледе.{S} Он ћу |
| еколико жена пет шест је било писмених, а <pb n="292" />то су биле бејовице и бејовске кћери.{S |
| ј се стара, друкчијих очију, безбојних, а она има загасито плаве очи, као Џемал-беј, и пуне изр |
| а средњи, па домали, намењујући на њих, а после их стеже колико може.</p> <p>— Који те заболе н |
| е од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, а наше старе хануме!{S} Тек почеле да живе, а старе; ст |
| отац метну на сут-анин капиџик катанац, а мајка му ништа не смеде рећи, само је, са мном, крадо |
| p>...........</p> <p>Прође читав месец, а Фатма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се рани |
| приђе кревету, и полако диже покривач, а унука јој се пробуди, отвори очи, па их затвори. „Ја |
| ном, због чега је узе племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не знам...{S} О |
| меја се Мерсије.</p> <p>— Ти се смејеш, а ја... не знам шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе, |
| и радовала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја теби завидим чак и на тим сузама које проливаш за |
| оре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави с |
| ара је њим угасила жеђ сину Исмајилу".. а за овим цигаре, ко пуши.{S} После, клањање па ифтар, |
| чала би се и падишахова кћи, а моја!... а моја!...{S} Ха, ха, ха!...{S} Срам те било!...{S} Шта |
| е нема, из куће је <hi>изнесена</hi>... а ја у ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуж |
| ноћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви, њини млади мужеви, младожење...{S} Оне нису м |
| о од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а дувао вардар,“ умеша се мајка.{S} Она претрну.{S} И к |
| зиђите, имамо нешто да се разговарамо“. а да не навучемо сумњу !{S} Кад ћемо моћи остати саме с |
| солунске певачице, потурчене циганке ; а даље пишти кларинет уз једну монотону али страсну тур |
| азивало да су „слободне“ (немају мужа); а многе Солуњанке и неколике Цариграђанке имале су <hi> |
| hi>Дневник</hi> назвала <hi>Песма</hi>; а сад додајем: <hi>Суза</hi>.{S} Ова <hi>Песма Суза</hi |
| а су само у Турској људи <hi>људи</hi>; а оно, и овде пију... само та разлика: тамо чочеци, овд |
| што ме удостоји своје посете „геније“; а ја за њим одмах све поизотварах, да не осети моја слу |
| /p> <p>Брат га вуче за капут, задржава; а Фатма, збуњена, уплашена, узе љубити свекрви скут; св |
| о гора висока да је, преко ње пут бива; а човек везир нек је, својој драгој роб бива,“ него је |
| теку, кревете, слике европских градова; а кад, преко кровова, црвених између зеленила, виде бео |
| е: казала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бун |
| ше лађа, и једна од њих донела је њега; а оне, можда баш тога дана, биле су мирне, равнодушне!. |
| : над туђом сам децом плакала као луда; а кад сам год чула детињи глас, увек ми кроз срце прошл |
| и видев је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и прибрано нареди да трчи с другим слугам |
| е међу нашим женама осећам као туђинка; а опажам да сам и ја њима туђа.{S} Две три пашинице зна |
| раскопчана, вуче се за њом... дугачка; а црна густа коса уоквирила јој као смрт бледо лице.{S} |
| ...{S} Фатма се пред Мерсијом радовала; а кад пођоше пешице, њој се овај радни дан учини већи о |
| на ноге устаде: први пут како се удала; а после зарида, први пут осети према њему сажаљење: узе |
| p>Она ни јуче није постила, није могла; а њеној сестри, у овом силном душевном болу, појави се |
| ж), из кога бризга крв, црвена и врела; а и њима није тешко радити, јер сваку помаже или муж ил |
| више муж и жена — смрт их је раставила; а од жива: погазио је заклетву и није јој више муж.</p> |
| амих.{S} И до сада ја то нисам опазила; а сад видим да је све из мене; јер у мени је сад и свет |
| прозора смаче ћилим и отвори оба крила; а унука се опет подиже на лакат и погледа у башту; дрве |
| ад се јаше, како да каса кад вуче кола; а овим ситницама што кућу држе нико је није учио: нико |
| с косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, хануме, из целог комшилука, на добродошл |
| а мали Кара-Бурну на затвореним колима; а једанпут су се шетале до Виле Алатини пешке.{S} Емир- |
| , гдегде опалим исподупираним дирецима; а чардаци, ћошке, софе, џумбе, испусти, све с кафезима |
| а очи обарам.{S} Нисам до пре три дана; а пре три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чул |
| сам мислила да не радим кад сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми ћемо међу |
| шта ни мисли ни осећа, толико је мирна; а свекрва јој сеђаше више главе и хлађаше је лепезом.{S |
| га воли <pb n="47" /> нађе и разговара; а сутрадан је бивала блажена, као да је ишла на седмо н |
| арис, овамо по један оловни врх минара; а ниже, далеко, море се тако плави као да је доле свуче |
| м, с кићанком од свиле и крупна бисера; а донела јој га њена сута, те је уверена да је од Мурад |
| ажала чак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој |
| им скрене пажњу с те игре крви и меса; а кад је једна Енглескиња, први пут дошла у Турску, с ч |
| њен, мање него да им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чинила радост поклонима, тврдо верују |
| ама гледа да не изгуби ништа од живота; а живот јој је: кућа, град где се осећа покрет харема, |
| скочише, на доксату опраше руке и уста; а кад се вратише, софра дигнута, „софра-алти“ покупљен. |
| осмехну.</p> <p>— Ја њој не могу ништа; а она мени... скоро ће ме под густи ред селвија.{S} Шес |
| онака њеног оца, и она замре од страха; а мало после тога чу се туп, потмуо пад некаквог огромн |
| од стрица: све имају љубоморне мужеве; а моје пријатељице... ниједна преда њ да изиђе.{S} Код |
| ека: кафеџија с берберином и две слуге; а он као заклан, као храст оборен секиром.{S} Мајка то |
| ала „слатких поздрава“ од своје суседе; а сад, и од њене кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у т |
| м.{S} Она писну као црв, кад мене виде; а ја помислих: „Заволела ме, нема ни мајке ни сестре“.{ |
| зиле су Фатминој мајци и испитивале је; а она се све више и више хвалила што је кћер удала за ц |
| мају од тога?{S} Човеково је до капије; а и на улици: гледање без говора, или, како наше жене к |
| иниш увек у рају ће те облачити хурије; а кад дође време да се на оном свету састанеш с мужем, |
| „Француски као Француз!“ шапће Мерсије; а Фатма би рекла нешто, па не може, не сме, чини јој се |
| p>— Како?{S} Ми ћемо обе за младотурке; а они праве правила са женским комитетом за жене.{S} Ми |
| варале, свирале су симфоније и плакале; а после су, са сузним очима, читале из романа поједина |
| ажаљевање што их за толико нису виделе; а можда ће њу молити да им свира, да им пева...{S} Како |
| зио кући некад пре суфура, некад после; а после: једанпут се раздани — њега нема.{S} Гошће су м |
| едног старца, оставља га да се покашље; а кад он би готов, она рече :</p> <p>— Што се не лечите |
| и, тобоже милује га, и друг му побегне; а он, исто као сад: грознице, бунцање.{S} На мене је, т |
| е:</p> <p>— Не мисли тако далеко, сине; а већ кад мислиш, ти се подигни и реци: „Иншалла’“.<ref |
| та оне знају!“ Ово му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из своје отаџбине, Турске? „Н |
| ајући Фатму и мењајући јој хладне крпе; а девојче трчи као без душе да послуша матер, са страшн |
| кретима, усхићаваше и нове као и старе; а њено бело зарумењено лице очараваше све.</p> <p>Пред |
| помињући је овим да све што живи умире; а жене улазе без терлука, ћутећи, као да је не пробуде. |
| ала.{S} Нурије само ћути, уозбиљила се; а кад кроз прозор спази Арифу, она похита пред њу и у п |
| о, без венчања...</p> <p>— Јесте, зете; а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо з |
| Кад се посече дете, рана зачас зарасте; а кад старац, њему и не зарасте: с њом иде у гроб. <pb |
| је био задовољан што је преварио госте; а сад се згади на ту лаж, те плати мастику и не попив ј |
| ј наводи хиљаде примера овакве несреће; а она говори : „Не, то није тако.{S} Њој није било као |
| а је био узео под своје, немајући деце; а сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио родите |
| — да се не буде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово доба, навијају се сатови: подижу |
| ки бејови него где су цариградске паше; а где се год састане са Солуњанима, ређа им имена зетов |
| да сваки човек најрадије говори о себи; а ја сам, опростите, у то сумњала.{S} Сад видим да је и |
| нашла свога Кактаса. „Криј се од људи; а да се твоје очи не би среле с човековим очима, обарај |
| ма поред џамија узимали су абдест људи; а већ кад се чу позивање на молитву, по турским кућама, |
| е да таван, под, зидови знају енглески; а стидела се да им каже да говоре што друго.</p> <p>— В |
| сте у љубави.{S} Ја ти пишем француски; а ти, кад читаш својој рођаци, ово прескочи.{S} Љубим т |
| , а беј се јуначи, прави се да не мари; а овамо: чим неко лупне халком на капији, он сав претрн |
| сти: непријатељ се с непријатељем мири; а она теби није непријатељ, нити ће ти то бити. „Стари |
| ла шешир, па озго ешарп, наше башјорти; а поврх хаљине сам имала кимоно, наше јелдрме; и чинило |
| пребацила јој преко косе бели башјорти; а она, наслоњена на ограду, гледаше се у једном малом о |
| еј позва у конак мајку: дошли му гости; а она само метну башјорти, па похита на врата што везуј |
| сам мислила да ћу полудети од радости; а данас — ја сам тужна!...{S} Кад су ишла кола кроз пар |
| и хлеба, ко може да једе, ко не пости; а за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибрахим-бејов |
| рема поклон једном сирочету, девојчици; а Нурије ће њеној браћи за Бајрам купити хаљине и за св |
| S} Нене мени никад не би причинила бол; а родитељи... они нису свесни...{S} И кад то добро знам |
| ети да моли мајку да јој опише тај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог |
| ем абдест: прострем серџаде, па клањам; а нени и мајци мило: молитвом се стишава љутина и блажи |
| киња, хришћанка, јер не видим куд идем; а кад код куће дигох пече, на очима још магла... бол.{S |
| осадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би се пробудила, сећала се, знала |
| S} Казаће јој што се гледала с човеком; а што јој се јавно, нарочито што му је одговорила, крић |
| едним лепим и прилично трезним чочеком; а пијани Џемал-беј појми да устане, па не <pb n="210" / |
| их уском стазом посутом ситним шљунком; а оне, идући тихо, господски, бацаху погледе у кратко о |
| доше међу старе, раздрагане грамофоном; а те старе“: једне су мало старије од њих, друге су њих |
| врућим цреповима, са сирћетом и етром; а Мерсије је сву раскопча, распаса.{S} Све су летеле, к |
| , сиромах, подупире се дебелом палицом; а ја помислих: комшија кад би нешто умро, одмах би тамо |
| е да легне зовући га султаном, зеницом; а он викаше, називајући своју чисту жену прљавим именим |
| е и клањао пред њим по пет пута на дан; а после сваког клањања, било дању кад пали сунце или но |
| ни мору.{S} Једни кажу: море је плаво; а како је то нетачно!{S} Оно је час плаво, час зелено, |
| овека, и одговорила му је: то је много; а што се онако с њим гледала... све се гледају: девојке |
| алога црног облака и био је сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако предвече немирно, уда |
| Тако моје тело: лице ми се заруменело; а душа...{S} Говорим, смејем се, и певам...{S} О, кад у |
| њу је пусто, као да је све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: размилели се продавци и сл |
| дете.{S} Да је дамо да се не огрешимо; а она, моја кћи, нека се сети оне пословице из буквара: |
| а ти је, чедо?“ пита је нене забринуто; а она, непрестано кријући очи и црвенећи, рече: „Мука м |
| х нису заустављали, јер су имали фењер; а они су ишли ћутом, као духови или сени умрлих, док се |
| била тужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њему пише |
| угачке, да бих могла загрлити цео свет; а ја у мислима загрлим само вас, а после ону милу Мадам |
| ако ћемо овако саме, нене?“ упита бабу; а она јој нежно одговори : „Фатма, чедо, па нас никад н |
| Мало, па се и унутра утиша као напољу; а хануме се разузуриле, али нису легле: онако уморне се |
| ска, да га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је |
| , просто је уживала да засмејава Фатму; а засмејавала ју је кад год је говорила енглески.{S} И |
| <p>Стара ућута и загледа се у очи сину; а он поче:</p> <p>— Да се испита Фатмино срце ?{S} Ха! |
| рече „хоћу“, то је тако у нашем закону; а у њему се ништа није изменило нити се може изменити д |
| е је штипкаше за образе и падаше на њу; а она се брањаше, испрва молећи, после љутито. <foreign |
| сине, нека је жива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим годинама била мајка троје деце.</p> <p>С |
| обља, на једном прашљивом кратком путу; а хануме су отварале прозор и истицале Фатмину лепу гла |
| јој се отварају врата, пушта се у кућу; а кад се она већ развије и укућани јој виде грдно лице |
| би удала.{S} Нене и мајка је одвраћаху; а кад Ариф помену зету, он готов, и врло весео.{S} Њему |
| а нашем Џемалу, њену снагу и њену душу; а он, мушко као свако мушко, <foreign xml:lang="fr">mon |
| у геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах; а кад он дође, мени се учини хладан, па ми би теже но о |
| и „светле“, јер цела кућа дршће од њих; а жене:{S} Зумбрит, Јакут, Ђул, Замбак, то јест смарагд |
| ба крила.{S} Споља уђе загушљив ваздух; а Фатма се подиже на лакат, па кад виде мајку, насред с |
| је гледаху дуго, ћутећи,<pb n="130" /> а после се опростише с њом и пођоше да се код куће одмо |
| ам, сакривам под јастук, <pb n="103" /> а кад цела кућа заспи, ја га отуд извлачим и наслањам м |
| иф, бе,“<ref target="#SRP19120_N103" /> а његов златни унук понављаће „елиф, бе“; он сам послуж |
| кач</hi>!<ref target="#SRP19120_N44" /> А напослетку можеш побећи без ичега.</p> <p>Она слуша М |
| у строго моралној кући, <pb n="235" /> а тако и удата, она никад није помислила да му се свети |
| s Black will come to see you?</foreign> А ти, спремаш ли се за чифлук, и мислиш ли на мене мало |
| и срећне су...</p> <p>— А ми, нове?!{S} А ми, нове?!{S} О, наши људи, зашто сте нас пробудили?! |
| за право!</p> <p>— А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{S} Буну |
| ма буне се за право!</p> <p>— А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би |
| че девојку с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А што се ниси развила, што плачеш, <hi>кјучук-ханум</hi |
| е.{S} Шта је препатила, овако млада!{S} А Ајше-кадун под старост се пролагала: откуд ће да пуши |
| помислим шта сам све од ње сакрила!{S} А да нисам волела Емиру...</p> <p>— Ја сам мајка, али н |
| , о литератури, о хуманим друштвима!{S} А наше?{S} Упустиле се у политику трошећи се и физички |
| не против неравноправности с људима!{S} А шта да радимо ми, толико потчињене и понижене, што ку |
| ам све препатила за ово годину дана!{S} А јадна Емир у туђини.{S} Кад би знала на кога мислим.. |
| ко њој ако је удаду за старотурчина!{S} А њеној мајци је лако: она за друкчије не зна, и ништа |
| убазником, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да нисам читала...{S} Романи су |
| испита Фатмино срце ?{S} Ха! ха! ха!{S} А је ли испитивано срце Фатмине мајке, мајчице?{S} Ха! |
| че...{S} О те добре мајке странкиње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда би била друкчија да је као оне |
| није од човека који заудара на пиће!{S} А наши многи књижевници пију...</p> <p>Пашиница необичн |
| аризу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изговара као странац, као Француз. |
| тејзе!{S} Ко зна какав је на слици!{S} А његову слику имам у срцу, у свести.{S} Ево је, рече п |
| да у мајку тупо.</p> <p>— Сине, пиј!{S} А после да бежимо из овога проклетога града: и ја ћу с |
| Мерсије, ја не бих могла с човеком!{S} А замисли европске балове.{S} Загрљена с човеком... игр |
| <pb n="60" /></p> <p>— Опет на пут!{S} А Али-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, |
| душе.{S} Да муж жену пољуби у руку!{S} А француска васпитаница Туркиња Фатма, какву већу срећу |
| узе се стидети: с мушким сама ноћу!{S} А никад досад није била ни дању, у друштву!...{S} Он јо |
| S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се чак и заклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако |
| Ђулренги, Ђултер, Ђулсу, Ђулзаде ..{S} А кад се оне некад скупе код неке на посело, па к њима |
| не проговара, не уме пред човеком ..{S} А кад је сестра испраћа, она вели:</p> <p>— Душо Емир, |
| вичу на глас: куда ће од бруке !...{S} А стара, тресући се као прут, с муком, закле их у Божју |
| е требао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S} А за пуномоћнике, мој отац: „Да их доведем, кћери, да и |
| се не огреши ?...</p> <p>— Алла’!...{S} А чиме ће, кад нема оружја?</p> <p>— Џемале, сине, отво |
| , и то још ноћу!..{S} Ти си луда!...{S} А зар мислиш да они после увек узму ?{S} Морали би, по |
| еби живот, толико тежак: грехота!...{S} А Осман, као полудео, преко старе кадуне пита је: хоће |
| вде донде.</p> <p>— Моја несрећа!...{S} А то... што си седела с мушким, смем ли да кажем неком? |
| , сине.</p> <p>— Отишла!{S} Боже!...{S} А тејза вели: „Прими је лепше него мене.“</p> <p>— Жури |
| иче: „Ууу!{S} Колико соба мирише!...{S} А како и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, |
| га под грлом.{S} Јадне, јадне ми!...{S} А знате ли одакле сам га видела?{S} С беј-аџова<ref tar |
| reign xml:lang="fr">que</foreign>...{S} А уображен!!{S} Буни се што сам покрила главу и што не |
| учинила?{S} Због чега си отерана?...{S} А?...</p> <p>Он се смеје, а мајка му се стреса.{S} Камо |
| ам узео натраг већ сам га купио!“...{S} А Богу и текијама учини како се заветовао.</p> <p>Како |
| } Ја мислим муж... „Тражите жену“...{S} А ми, несрећнице, кад видимо овако што, треба да кажемо |
| отлић с водом где се хлади ракија...{S} А турске жене, које немају ашчике, досад засуканих рука |
| Она се заборавила, али није мајка...{S} А ја, несрећница, мајка женске деце!...“ </p> <p>Ова ве |
| еданпут се уверила, умрла од бола...{S} А неко вече: родитељи је не даду њему, она тугује, бежи |
| отрча тетки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи земзем из једне црвене чаш |
| ним зградама са софама и кафезима...{S} А кад се стиже до близу Алаџа-Имарета, застаде се...{S} |
| реник: да му отидне сва ижљубљена...{S} А?{S} Чујемо ми <hi>стари</hi>, шта хоћете ви <hi>нове< |
| исала и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, не читајте га одједанпут, један дан.{S} Кад с пар |
| , на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А стране путнице уводиле су у хареме странкиње што у Со |
| е веома су нервозне, и хистеричне...{S} А нестајање, ишчезавање, то је синкопа.{S} Крв дошла до |
| та су Турци, шта траже од невесте...{S} А ако неки неку коју је завео, мора узети, довека је пр |
| тим велом који јој крије све лице...{S} А кад се та кола кренуше, из дворишта овога кућерка нав |
| анкиња, тејзе?</p> <p>— Лудих или...{S} А твоја мајка, и да је удовица, опет не би допустила, ј |
| ело.{S} Никога нисам смела питати...{S} А кад сам то видела, ја сам се стала трести...{S} Лице |
| гади.{S} Прљав.{S} Да иде у хамам...{S} А где ће опрати душу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Как |
| а ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је то муслиманин што не изиђе после вечере?{S} Џ |
| тамо ногу, тамо руку, тамо главу...{S} А где ли би било срце, оно широко, велико срце њом испу |
| да растави.“ Ја ћу ићи Џемал-беју...{S} А?{S} Да идем?</p> <p>Она јако отвори очи, а после их з |
| не може ни у Европи у суд, школу...{S} А кад се састанете после једног сата или два, милост.. |
| о могу ја тамо, кад немам тоалету...{S} А волела бих да видим...</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти |
| епристојности, „да се око ње дира“..{S} А за овога... она би се удала, и зна да би била срећна. |
| и... она, несрећница, остала тешка..{S} А кад је несрећни отац, муфтија, преко једне рођаке исп |
| ери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак слушкињама кажемо „душо“ и „јагње моје“; чак |
| очињући сваку реченицу са „мајчице“.{S} А кад ућута, смешећи се од среће, она рече:</p> <p>— Не |
| д плача с оваког бола какав је мој“.{S} А та душа, гледајући кроз кафез мене, мисли: „Ето, срећ |
| стил, изговарајући: „Стил је човек“.{S} А Емир-Фатма је била уредна, те би је болело кад би у њ |
| није и један замбак и један јасмин“.{S} А робиње се радосно смеју и гледају да је преваре да јо |
| Кажеш : „<hi>овако</hi> је удајеш“.{S} А како би ти, <hi>нова</hi>, хтела?{S} Пет година да јо |
| у слушкињама, и неговала га је баба.{S} А кад му се загледа у паметне очице, прабаба се нада да |
| чини да и по кућама све живо спава.{S} А оно није: у Старом Солуну, у овој кући жене шенлуче; |
| , на сокак, нека те сокак васпитава.{S} А кад хоћеш у кућу, главом се не шали да уђеш док не пи |
| год се с њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да су се завадиле, зато и лута по свету, |
| и без петла и голубице без голубова.{S} А варају нас.{S} Погледајте!“ заврши и обрати јој пажњу |
| страст бити јача, зато што је нова.{S} А оно друго не казах, јер сам мислила: „Емир је богата, |
| осети страхобу... — смождила би га.{S} А ништа му не рече, и због тога презире себе, што се пр |
| ом тренутном расположењу испрати га.{S} А после, сто пута се покаја што га је испратила и сто п |
| пут..</p> <p>— То је лудост од њега.{S} А ти...{S} Пред младом муслиманском девојком да се љуби |
| {S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што н |
| ам видела овога, не мислим на онога.{S} А пре, једва чекам да легнем, у вече, па и преко дан: з |
| ећне, јер су кћери културних народа.{S} А шта је она?{S} Туркиња.{S} Може бити врло културна, к |
| е пролазе, њих је увек пуна чаршија.{S} А <hi>Донме</hi>?{S} Колико сам пута зажалила што нисам |
| , у Енглеза виски, у Турака мастика.{S} А кад се Турчин пропије, то је страшно, зато што је нам |
| ну децу, и била добра и нежна мајка.{S} А као жена, што је бивала старија, све је чешће погледа |
| ни загледа у очи мушко, ја бих пала.{S} А женско, жена, мени је пријатно...{S} Волела бих да зн |
| срећа: он је држао да сам полудела.{S} А може бити да сам баш заиста била луда.</p> <p>Истога |
| е, и ми не говоримо: ја нисам хтела.{S} А данас, за љубав своје султаније, проговорих.{S} Гледа |
| ије пустио, отерао, ја бих се убила.{S} А сад кад сам слободна...</p> <p>Она не доврши, застиде |
| које ја волим и којима сам ја мила.{S} А тебе, врло драга мала, нежно љуби</p> <p>твоја учитељ |
| акав израз очију; пун некаквог бола.{S} А и он је леп човек, лепих плавих очију а црне косе, те |
| је жене пред чијим је очима одрасла.{S} А да јој је давала пуна недра, она се за њ не би могла |
| је и кад се пред њом помене кошуља.{S} А једно вече, <pb n="87" /></p> <p>њена петнаестогодишњ |
| ше несвесно и пођоше за њом јенђама.{S} А робиње хлађаху кјучук-хануму лепезама.{S} Ђулренги уз |
| и ораха, како децом тако девојкама.{S} А ноћу, на кули, на месечини веселимо се с ханумама и г |
| тао тако полако, да не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је тако волео |
| шалона и прозора била је месец дана.{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто са страхом погледа у д |
| рациозна темена као она?{S} Ниједна.{S} А у које је још онаква душа као у ње?</p> <p>И после, д |
| зу, европски направљена и намештена.{S} А како видех овога, ја онога заборавих, кућу разорих, т |
| Каква туга?{S} Још се ништа не зна.{S} А мени се чини да ће испасти све не може бити боље.</p> |
| } И она лепа, млада, његових година.{S} А где је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им |
| старински, од млада месеца до пуна.{S} А на свадбу позва сав Солун, то јест сву госпоштину сол |
| јој капци, савлада је сан, — заспа.{S} А њена свекрва и сута као да се нечему чуде, пљесну рук |
| једном кућерку испод Чауш-Манастира.{S} А да на те састанке може ићи, тајну је морала поверити |
| е...{S} По једну кашику на два сата.{S} А етар да мирише кад...</p> <p>— Моја тетка га узима не |
| е овај гугут у прозорје ранога лета.{S} А онај заостали славуј опет пева.{S} О, како је тужна т |
| а јој је охола, зла, али је честита.{S} А „слатка“ нене!{S} Она је учила, свршила је медресу ка |
| јно.{S} Нарочито... биће је срамота.{S} А момче је добро, од оца, из куће...</p> <p>— Па зар би |
| вао лепотом, али није му име Лепота.{S} А кад су хтели доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде в |
| е, па ће се испавати, и сутра ништа.{S} А какву је борбу сама собом издржала прошли пут!{S} И т |
| су и пашовали претци мога сестрића.{S} А арапски емири... ко зна, још од Мухамеда!</p> <p>Сви |
| аде на ту милу јој постељу и зајеца.{S} А робиње иду — дођу, радознале; у предсобљу се састану, |
| не буде изобличена као преступница.{S} А сад, побегла сам због ње, свога ортака...{S} И она, с |
| на, слушкиња, робиња њена другарица.{S} А врата што везују харем с конаком закључана су кад год |
| вана, лепо ожаљена; њој се зна гроб.{S} А Емир, слатка моја Емир!...{S} У туђини...{S} Колико л |
| м мислила да сам га изгубила... луд.{S} А сад кад видим да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и |
| убити што је крила и побеже из собе.{S} А плаховити Ибрахим-беј викну на кћер:</p> <p>— Срам те |
| ватно, јер .. оне нису баш стидљиве.{S} А њен глас, говор, смех!..{S} То је једна музика која м |
| -Хасан-бејове куће да гледа сватове.{S} А шта ће да види?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак |
| сиромах...{S} Имам срце, то је све.{S} А срце ми је велико, широко, велико, па ми се чини да б |
| м“ као туђ човек, обори главу и оде.{S} А Фатма рече:</p> <p>— Тејзе, ја ћу молити оца.</p> <p> |
| , а оне се не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бремен, па после |
| Солуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже на софи под белим комарником, је |
| <p>— Па венчаћемо их, изусти Нурије.{S} А после их много увераваше да је то врло добро, најбоље |
| а, јер и једно и друго је растужује.{S} А кад збаци покривач и осети ноћну свежину, мирис влажа |
| ета, а то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, распитај, син |
| <p>— Жури се, има ваљда неке поруке.{S} А тебе, док бисмо пробудили, док би се ти спремила...</ |
| ом кићанком и чалму од зелене свиле.{S} А чим напуни четири године, он ће га дати у школу; „поч |
| лакаше: од страха јој сузе пресахле.{S} А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, |
| 5" /></p> <p>— Ја не тражим учитеље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га пита |
| се сневеселише: промениће се време.{S} А по турским махалама, пред вече је било живље но обичн |
| p>— Паметна је.{S} Други пут о томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се не смеју.</p> <p>— Кад поми |
| а се каже да су им кћери образоване.{S} А данашња турска жена не може <pb n="74" /> се назвати |
| с њим свађала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су све женски конзервативци и реакционари, члано |
| су завесе да људи не би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, подижу по крајичак завесе, |
| димише: кад могу хануме, могу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <p |
| м народима жене нису потпуно свесне.{S} А у нашем народу!..{S} Ох, наше жене!{S} Шта је шака св |
| а, и чак не могу да прођем поред ње.{S} А кад видим официра, мене обузме љутина, јарост, јер мо |
| мање жена, масе, уједно је и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне |
| и окретао главу од њих с пуно мржње.{S} А кога год човека, млада и лепа срете, загледа му се у |
| је човек, муж те њој миле странкиње.{S} А пошто гошћа отиде, она гледа да остане у соби сама, д |
| нису једнака, а камо ли две сестре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{S} Нурије је била за добр |
| добио је, имао је сву, задовољио се.{S} А сад кад ју је изгубио, он види да је воли, колико је |
| ељем споречкате, одмах: променио се.{S} А за себе мислите да се не можете променити, као Алах!. |
| деце““.</p> <p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, м |
| је те да она иде из те лажљиве куће.{S} А можда је она све знала, па се пред њим претварала.{S} |
| о се у једној великој соби са улице.{S} А каквих јела није било!{S} За једну софру и странкиње |
| нуте на помрчину?{S} Она воли сунце.{S} А наш жалосни престони град!{S} Изговарајући се на реак |
| азила, кад однекуд дође, никад више.{S} А кад се врати у башту, и загледа готово сваку ружу, не |
| “, прихвата Џемалова мајка и уздише.{S} А њене прије не питају је зашто уздише.{S} Зашто да је |
| да је све по старински, њу сакрише.{S} А гостију одмах пуно, јер су јавили целом комшилуку, св |
| мољаше га да се сагне да га пољуби.{S} А он, запет оним, омилова децу механично и готово хладн |
| .{S} Ни кога испитуј, ни кога криви.{S} А муслиманин си, па ћути и трпи. <hi>Тако је писано</hi |
| мала?{S} Тај лепи још ти није драги.{S} А ко зна, можда је и жењен. <pb n="36" /></p> <p>— Моје |
| е разговара и договара, она им ради.{S} А Емине-Семије-ханум има уза се жене и странкиње.{S} Уп |
| јер се осећало да нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гледала путнике и своју нен |
| >, и што зна да <hi>он</hi> постоји.{S} А нек пије... само да буде њен.</p> <p>Тај дан ништа ни |
| .{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А знам да зна француски, енглески, немачки...{S} Енглес |
| дана: да би се за то време измирили.{S} А како да се мире кад се нису ни завадили!</p> <p>У сви |
| ви који је кривљи него који је бољи.{S} А она је за тебе питала и поздравила те. <pb n="120" /> |
| е ћутању, време плачу и време песми.{S} А ви сте то испретурали: спавали сте кад је требало да |
| лионе у пространој турској царевини.{S} А ове су жене задовољне, благо њима!{S} На мишицама им, |
| о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи што није оца слободно |
| а некога од оне двојице, док говори.{S} А она, и ако <pb n="270" /> седи оборених очију, осећа |
| луњани, један Скопљанац: сви богати.{S} А њен отац жели да овај брак буде потпуно европски — по |
| e</foreign>“ мучно да можемо казати.{S} А ти, можда би се састајала чак и ноћу да си удовичка к |
| о сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на |
| разлика: тамо чочеци, овде студенти.{S} А ко зна да ли су ове жене што ноћу седе с људима, <hi> |
| се учини као да ће да се онесвести.{S} А он јој дочепа руке и стаде их љубити страсно, махнито |
| учинити шта треба, а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све писати: утешиће је |
| а су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсије као за себе.</p> <p> |
| нима туђ живот зато што личи на мој.{S} А понекад свратимо неком харему.{S} Све старинско, као |
| одвојену од других, пружила је њој.{S} А она, пошто је дошла кући, рашила је хамајлију и у њој |
| на свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он не помишља на кафану, где му је толико друштво, и |
| Увек лака храна, да пази на стомак.{S} А сад, на првом месту — мир, заврши лекар погледав знач |
| то с вама о својој тајни разговарам.{S} А ви, мислите ли на мене често, или по који пут?{S} Има |
| а ћу?{S} Више ми нема венчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити |
| а; ја сам га задахнула својом душом.{S} А ономе је дао душу Бог.{S} Ја сам онога гледала само у |
| у, нисам је умела крити ниједан дан.{S} А тајну овога младог лепог човека и ове младе лепе жене |
| гли крпу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад се усправи, рече:</p> <p>— Било је сасвим мирно, |
| он спавати?</p> <p>— До сутра, чедо.{S} А ти иди па лези, заспи, одмори се...</p> <p>Она одмах |
| ја га нисам смела питати где је био.{S} А он је љубоморан чак што сам пред Османом била развије |
| њена богата спрема, као њено одело.{S} А она, опет с оним осмехом што јој је раширио зарумењен |
| па баш да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ружа везана у киту с лалама.{S} Зар Нур |
| а јој сестру ухватило верско лудило.{S} А она као да се из сна трже, остави ђинђухе и сасвим тр |
| а ми живимо, и смејемо се, и волимо.{S} А ти, душо, имаш наду.{S} Треће венчање свршетак, четвр |
| ашјорти?{S} Наши обичаји: забрањено.{S} А што је забрањено...{S} Може бити те пред њом љубио?</ |
| ши, ваљда што нам је пиће забрањено.{S} А, напослетку, кад хоћете реч, ја вам је дајем, и ја ми |
| кивале пљескајући длановима помамно.{S} А једне, што су јако мирисале на мошус, само су ћутале, |
| на енглеском језику Мадмоазел Дарно.{S} А нове, уместо да се на ово насмеју, уозбиљише се, глед |
| упа сатара: свуд се спрема за ифтар.{S} А што се није окусило преко целе године, уз Рамазан се |
| истина оџаковић, да је истина богат.{S} А Цариграђанин је.{S} Ви сте му виделе стрину: господск |
| онај што јој изударао душу — Живот.{S} А како је она њега волела!{S} Узе притискати главу, сте |
| оше очајне сестре покривајући главу.{S} А он, посрћући, превали преко језика: „Фатма!“ — „Џемал |
| и друге наше девојке тако се удају.{S} А нене?{S} Шта ће она сама?{S} Чула сам где говори сину |
| своје главе. „Њу, чисту даје човеку.{S} А човек слободан и пре женидбе, и после, с упрљаним тел |
| мајком сме купати у женском хамаму.{S} А после: „Хајде, сине, на сокак, нека те сокак васпитав |
| лободи.{S} Она и сад има неку тајну.{S} А досад, она није имала ниједне тајне коју није казала |
| мо коње, па један од туге пресвисну.{S} А људе, човека и жену што се воле..{S} Ох, што одведох |
| сам се тек што сам ушла у петнаесту.{S} А удадох се као и све моје другарице — за човека кога н |
| и томе се Богу молим за своју срећу.{S} А кад мени дође срећа, то значи да се вратило здравље г |
| и матер и кћери нежно као малу децу.{S} А кад се врати и виде отворена врата, узвикну:</p> <p>— |
| ја ипак дознадох, па умало не умрех.{S} А она, претерано осетљива, и болесна, чудим се како је |
| кад их сретну на улици и познаду их.{S} А како да их не познаду кад су скоро развијене!{S} Ја п |
| видим неозбиљну.{S} Па јој то рекох.{S} А она ми на часну реч каза да је весела <hi>само</hi> к |
| е убио него што би... он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се била разболела, онолике грозни |
| иле у друштву по коју француску реч.{S} А како се облаче! рече она, погледавши у стару.</p> <p> |
| шу Фатму за сина Арслан-Нури-пашина?{S} А, мајчице?{S} Арслан-Нури!...{S} По имену се познаје д |
| ворила.{S} Па зар опет распуштеница?{S} А ти, Ариф, браниш овакве жене!{S} Зејна је проста нева |
| ме се тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и има <hi>онога</hi> света?{S} Ја памтим |
| али ко ће зауставити муње и громове?{S} А Сафет ханум пристаје уз мужа и грди кћер:</p> <p>— Ка |
| е тетка добила напад од узрујаности?{S} А теча, као за пакост, у лову!“ Упамтила је теткине реч |
| Боље те нашла, сине! па брзо додаде: — А зар тако, сине?!{S} Ти не мариш за нас.{S} Сви смо те |
| и море не може опрати — образ!</p> <p>— А какве су странкиње? умеша се Сафет.</p> <p>— Искрене. |
| иким правима буне се за право!</p> <p>— А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум |
| ише те толики паметни, а ти...</p> <p>— А ја се удадох за луда...{S} Али он је био паметан.{S} |
| из једне чаше; и срећне су...</p> <p>— А ми, нове?!{S} А ми, нове?!{S} О, наши људи, зашто сте |
| нуминој башти, миловао голуба.</p> <p>— А, из далека, глас чисто промењен...{S} Обуци јој свој |
| аврши, па се презриво насмеја.</p> <p>— А да ли бисте волели да не знате?</p> <p>— Волела бих.. |
| скрено, па од радости заплака.</p> <p>— А где су, душо, моја писма?</p> <p>Она поцрвене, збуни |
| Али, та је била просто дивна.</p> <p>— А какве су те две странкиње? упита Нурије смешећи се.</ |
| а.{S} Мени срећа затвара уста.</p> <p>— А ја у две прилике много говорим: кад сам срећан и кад |
| > <p>— Чула му глас; певао је.</p> <p>— А, песма и говор!...</p> <p>— И да говори... у Нурије-х |
| нас хвата за руку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж не воли? упита Емир зачуђено.</p> <p>— А к |
| и.{S} Ево је, рече па зажмури.</p> <p>— А отац ти мисли да полазиш за невиђено, ха! ха! ха!...{ |
| ање, да се не трујеш, млад си.</p> <p>— А Фатма ? изусти он нехотице.</p> <p>— Фатма...{S} Фатм |
| ко да му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, али не могу: срамота ме.{S} Да зове |
| ханум, рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шта радише наше? упита брзо и радознало.</p> <p>— Јед |
| не воли? упита Емир зачуђено.</p> <p>— А која у нас воли мужа?</p> <p>— Ариф-тејзе.</p> <p>— О |
| унити дете, рече Сафет љутито.</p> <p>— А, ја да ти је буним!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им |
| скакала од среће, јагње Емир.</p> <p>— А ја бих, душо Мерсије, полудела од радости.</p> <p>И м |
| ошће, све четири у један глас.</p> <p>— А жена?! упита пашиница.</p> <p>— Ах, да, жена...{S} Не |
| гата је.{S} Не брини се за њу.</p> <p>— А ја? опет изусти нехотице.</p> <p>— Ти...{S} Ми бисмо, |
| рече ова не слушајући сестру.</p> <p>— А мени је било одвратно што се праве...{S} Напослетку, |
| ако се никад не смеје, и рече:</p> <p>— А шта је било оно?...{S} За годину дана две љубави!{S} |
| саде-ханум, насмеја се и рече:</p> <p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варали |
| тово се сасвим исправи и рече:</p> <p>— А јеси ли, сине, говорио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер |
| гиздањем.{S} Виде суту и рече:</p> <p>— А кад ћете на ифтар, суто?{S} Доцкан је.</p> <p>— Нећем |
| ечким јексерима. <pb n="82" /></p> <p>— А, не јексери... само катанац.</p> <p>— Зар је то <hi>с |
| је Европљанче!“ <pb n="96" /></p> <p>— А где је Фатма?</p> <p>— Као свака испрошеница, сакриве |
| еби, ханум, чини ово за Фатму?</p> <p>— А, беј, красно: машалла’!{S} Снага ми дршће од радости. |
| еј узвикује весело: „Охо!{S} Машалла'!“ А Фатма: „Слатка суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и |
| има и узвикивање „<hi>о, машалла</hi>!“ А тек што поседаше, стара, преко обичаја турског, већ у |
| нула би престрављено: „Ти си полудела!“ а за гледање, ништа јој не би рекла, јер то је њихов об |
| лица и беже... „Зар полудела, сирота!“ А она мирно, тихо, па поступно оживљује, распаљује се, |
| ичући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад брзо, јављајући јој да је од њега слободна (бош), |
| ивником, Алах ће бити дужан награду...“ А мајка: „Решила сам се да јој никад не отиднем ја прва |
| Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захваљиваше на љубазности црвенећи.</p> <p>Ок |
| стрића: да нам је даље слама од ватре.“ А нене се клатила, и метнула кључ на бућме, да га у нед |
| као сестре, и боље.{S} Покори јој се.“ А мајка, љута, грди сутану, виче: „Никад, госпођо мајко |
| га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па се прошетах по с |
| ледам на сахат. „Шта је ово?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде, а стоји — време.{S} Наш слатки Џ |
| са странкињама и што воли Францускињу?“ А она је нени одговорила: „Не, слатка нене.{S} Ја је во |
| каше: од страха јој сузе пресахле.{S} А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, гр |
| сте загасите завесе, те је нешто с тога а нешто с облачног времена, потпуна помрчина.{S} Две се |
| С великим црним очима, старија девојка а по изгледу тако млада, због своје отворености Арифи у |
| ше им.{S} Свекрва је од узбуђења јецала а нити је додирнула снахи дувак ни косу, као да је била |
| ших земљака, ја сам сад први пут видела а нисам му се зачудила, јер ја мислим само на своју нес |
| плоче и појављују мртви које је волела а сад их се боји, побеже у собу с постељом, и паде ничи |
| ледајући душом вас, и влажила га сузама а сушила уздасима и топлотом што бије с њених раширених |
| ао у Нуријину старинску кућу с кафезима а и са шалонама, с електричним звонцетом на капији поре |
| а, час седала, метала лактове на колена а главу у руке, и наједанпут скакала и ослушкивала да л |
| у многе француске писце лудо заљубљена а нити сам их видела нити ћу их видети: физички су мртв |
| ца, једна богата Јеврејка, њених година а као младица, толико дотерана и дивно обучена, и уведе |
| памти, овако пуна темперамента, озбиљна а ипак као дете.{S} Притрча јој, у геџелуку, неочешљана |
| ханум?</p> <p>— Отишла, одговори му она а не погледа га.</p> <p>— Куда? изусти он брзо и строго |
| ушле у трамвај, наместиле се иза платна а ипак печа нису дигле: отишле су к Депоу.{S} С времена |
| и дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа а толи лица; жене неочешљане, необучене, ненавучених об |
| једно мисли а друго говори, једно осећа а друго ради.{S} Али ја Фатму познајем: ако је заволела |
| н дође.{S} Први су дани новембра месеца а време је као с пролећа: зеленило траве је свеже, киша |
| so foolishly!</foreign> понови домаћица а гошћа се зацени од смеха гледајући је у њене стиснуте |
| и удата, одавно жена, док год је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба да ме |
| ио?{S} Шта је сад?{S} Беспосличар: млад а ништа не ради!{S} Зар да настави учење кад је у њему |
| чешљала је пријатељица) као и све младе а и њених година хануме, притрчавала је час једној час |
| замршена; видим да има нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што не дође, ч |
| лепе.{S} Домаћица се зове Зехра-Мерсије а гошћа Емир-Фатма.{S} Једна Туркиња овако их је описал |
| н, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: толико богатство — поклон од цица!..{S |
| да јој сашије једне беле гаћице, женске а као за мушкарца: спрема поклон једном сирочету, девој |
| о голубица по кући Мурад-Џемалове тетке а своје сут-ане, па јој се чини да није у граду где се |
| изамски Растанак</hi>, старе су плакале а младе су остајале хладне.{S} Дим се дизао од дувана, |
| еној унуци.{S} Али те очи су све виделе а ништа не знају.{S} Узму да је миришу и да јој говоре: |
| Фатма свирала на клавиру с много школе а с мало осећаја.{S} После јела опраше руке у и уста на |
| је осетио њену љубав, опазио њене топле а збуњене погледе, и грозничавост кад јој се ђерђефу пр |
| бдул-Хамидова доба, европски образоване а не смеју с мушкима да говоре, европски очешљане и обу |
| да говоре, европски очешљане и обучене а, код куће, турски обувене.</p> <p>У све три генерациј |
| биле као убијене, Цариграђанке озбиљне а Ариф хладна према Нурији, готово љута на њу.{S} Али ј |
| еких типова.{S} -Једна мало млађа од ње а још девојка.{S} Чепркају по делима турских жена, и на |
| младе Цариграђанке и ове две странкиње а она то мора да крије, да се претвара, да је неискрена |
| .{S} Прободе га ножем...{S} Младић умре а његов отац тужи мога сина...{S} Суд му досуди — хвала |
| скакала би, пљескала би, смејала би се а деца би била блажена и утркивала би се коме ће она ви |
| све те нове!{S} Оне, сироте, нешто хоће а не знају шта.{S} Буне се, отимају се, беже од глупих |
| је кад ми је једанпут наместила витице а ја се изгубила и пољубила је. „То ће те подсећати на |
| p> <p>— Тешко оном ко има шта да оплаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној мојој пријатељици беш |
| е у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не може да говори, осећа грдне болове у гр |
| мањаст, увек намргођен, обучен европски а у фесу.{S} И зашто је обукао те хаљине, европске, кад |
| нога што онако рђаво изговара француски а уображава да изговара дивно — никад!{S} Ми ћемо поћи |
| јој је.{S} Он јој прича, откад је воли а никад је не помену пред друговима, бојећи се да се не |
| бе боји, па зато пред тобом једно мисли а друго говори, једно осећа а друго ради.{S} Али ја Фат |
| е све више баца Фатму у сањарије; жмури а не спава, у мислима гледа море, каик, младића и његов |
| се дрвеће на месечини чинило као авети а пљуштање шадрвана као црна, једнолика јесења киша.{S} |
| Даде на зајам обоце једној пријатељици а мужа не пита, и муж је отера...</p> <p>Тврдо вероваше |
| па би је миловао.{S} Узе говорити мајци а добацивати жени како је уморан, много је радио, а нем |
| аршафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти мислиш да си с |
| , отвори долап; раши мало један дугачак а узан, право турски јастук и из њега извади <hi>његова |
| једну велику собу с турским намештајем а с европском библиотеком, где је поред забавних књига |
| ји те лепе куће, опкољене дивним парком а покривене лозом, бршљаном и дивљом ружом, много исцве |
| во сасвим седа; уши је запушила памуком а очи покрила једном црном махрамом: живци су јој толик |
| грозницу, негде као да је посуто златом а негде крвљу, није покретало ову лађу.{S} Путује у Каи |
| очију с ње, лепе и узбуђене, с чаршафом а откривена лица, с његовим прстеном на белој ручици; и |
| з отшкринута врата гледа га целом душом а не пушта га унутра, док Мерсије не покрије косу...</p |
| гледају у беја и слушају га; он, обучен а бос, једном руком држи чибук, другом хвата прсте на н |
| у небо као у нешто што је толико дивно а оне га тако ретко виде, гледају.{S} Али данас је било |
| ринуле?{S} Фатми то није ништа необично а камо ли страшио: она је из тога друштва.</p> <p>Како |
| Леп али луд.{S} Још нема пуних тридесет а већ отерао три жене.{S} И за шта?{S} Прву, што је поз |
| ене оде унуци, која беше бледа као смрт а не плакаше: од страха јој сузе пресахле.{S} А а шта с |
| ао да у том њеном устајању види нежност а не потчињеност, притрчава јој и љуби је у руку.</p> < |
| ом, једном руком диже антерију на главу а другом покри лице...{S} Ово учини као у сну, у незнањ |
| уме виде једну слику коју често гледају а увек се њом усхићују као да су је први пут виделе.{S} |
| ри (не по души), што се сад разговарају а сад се навале на јастук и заспе.{S} Опијума, који им |
| А и он је леп човек, лепих плавих очију а црне косе, те је Фатму подсећао на њеног Џемала.</p> |
| ко би их позвала да јој виде библиотеку а не сме од Солуњанака и Цариграђанке што не скида очиј |
| после вечере, Фатмин отац оде у кафану а нене и мајка похиташе у комшилук, где не престајаше в |
| ипак, никад ми мајка није купила хаљину а да је ја не видим, док се мени не допадне.{S} Ја ниса |
| вољна кад је очекивала француску хаљину а ти си јој купио турску антерију.{S} Она се тебе боји, |
| ила?!</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну а стара Шехназе-ханум рече:</p> <p>— Ако ти се чини да |
| ило тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а у кућу узима Европљанку: да му кћи не би остала за па |
| прочитала.</p> <p>Њен отац мрзи Европу а воли што му кћи зна европске језике и што свира на кл |
| то то је по избору.{S} Хаљину по избору а мужа по опису!</p> <p>Данас јој дође тејзе с најстари |
| p> <p>На једној терасици окренутој мору а опкољеној наровима пуним зрелога црвеног рода, затеко |
| нама и с три балкона, на грчком Пиргусу а турским - Јалијама, где су летњиковци солунских богат |
| едају Солун, једну слику толико познату а увек нову — залив, Олимп, који се дизао из воде и пео |
| SRP19120_N48" />, обучена у бели чаршаф а црна као гар, и искезивши беле широке зубе закикота с |
| ок се пијаше кафа, Ђултер удараше у деф а једна њихова бела бивша робиња, обучена у црвено као |
| луком ; у повијама имају <hi>елиф</hi> (а) као црном бојом направљено; у Мерсије коса као помор |
| чарапе...{S} И стара са снахом отклања (а унука јој клања само о Рамазану, као све турске девој |
| 0_N102" /> <note xml:id="SRP19120_N103">А, б.</note> <note xml:id="SRP19120_N104">Ако Бог да!</ |
| те ти тамо идеш, много је поздрави. <hi>А. Ж.</hi></p> <p>Емир-Фатмине очи просто су сијале од |
| /p> <l>На одаји ми шарена врата,</l> <l>А у одаји софа од злата:</l> <l>Од мога драгог ко ме од |
| <ref target="#SRP19120_N86" /> </l> <p>А ја сам помислио, кад ти спусти вео сревши се са мном: |
| > <p>Само се молим Богу.{S} Бог!</p> <p>А сад, врло драга госпођице, примите хиљаду пољубаца</p |
| </p> <p>— Проси ми Фатму, тејзе!</p> <p>А његова мајка диже очи к небу и рече :</p> <p>— Нема Б |
| Није ми до снаге било, Бога ми!</p> <p>А Фатма отвори мило писмо и прелете очима преко дугуљас |
| одитељи, како је удадоше овакву!</p> <p>А Осман-беј, погледајући жудно к вратима, рече:</p> <p> |
| } Најпосле невестин род изиђе...</p> <p>А невеста?{S} Она је у конаку, да се опрости с родом.{S |
| не се погледају, и подсмевају...</p> <p>А кад дође Мерсије, Фатми јаве; кад се састану, Фатма ј |
| коња би му требало више времена.</p> <p>А кад се зави, њен муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, хан |
| помириле, чини ми се неће никад.</p> <p>А пре неки дан, мој отац метну на сут-анин капиџик ката |
| киња и робиња сме, рече Мирсаде.</p> <p>А Енглескиња прихвати :</p> <p>— Ја се чудим како васпи |
| нешто Богу, сестро, рече Нурије.</p> <p>А пашиница поче:</p> <p>— Сва, цела моја душа је нова, |
| за после ифтара, заврши Нурије.</p> <p>А пашиница рече:</p> <p>— Волела бих чути ваше мишљење, |
| кад хоће да стане, рече Фахрије.</p> <p>А Францускиња, опазивши да је Фатма немирна, рече:</p> |
| ј, мој брат, старији је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и не поздравивши девера седе за ђерђеф. |
| ем, и то знате, драга госпођице.</p> <p>А он скиде фес, па ми се поклони, и ја, несвесно, климн |
| што их раздваја, удаљава, туђи.</p> <p>А пашиница сву ноћ пе заспа.{S} Кад се исповедала муфти |
| т — јектика, рече тобоже у шали.</p> <p>А Фатма јој затвори уста шаком и рече:</p> <p>— У гору |
| а! узвикну Фатма и поче плакати.</p> <p>А у предсобље је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се з |
| кадуни хиљаду гроша, рече мајци.</p> <p>А она, познајући сина, уплаши се и рече:</p> <p>— Мисли |
| иште: не даде Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио с |
| олсун! узвикиваше робиња весело.</p> <p>А Фатма се неисказано обрадова, али, лукава <pb n="37" |
| улренги и приноси хануми хаљину.</p> <p>А Мерсијина црнкиња се зацени од смеха, после рече:</p> |
| ђе, примив уз врата златну лиру.</p> <p>А кад се Осман у собу врати, љутито рече:</p> <p>— Заре |
| че :</p> <p>— Зашто само ћутиш ?</p> <p>А она проговори:</p> <p>— Кад бих говорила, ја бих муца |
| енђе помирила с Мондије-ханумом?</p> <p>А гошћа се наљути, извуче се из сестрина загрљаја и реч |
| по слици познала, кјучук-ханум?</p> <p>А она под тим утиском, у радости, све исприча: <pb n="3 |
| ховних очију вид, и цео свет...“</p> <p>А данас у нападу узвикнула је страшно: „Трећи гроб!{S} |
| е отерати четрдесет.{S} Он луд“, вели, „а има подбадача снаху.“</p> <p>— Каква снаха!{S} Снаха |
| ј прави врло лепе хаљине, скупоцене... „А зашто и не би, кад је толико богата: куће, конаци, бо |
| Ариф враћаше Фатми пољупце, говорећи: „А, душо, јеси ли с тетком задовољна?“...{S} Па питала ј |
| ђено гледаше, па тек наједанпут викну: „А то ли је он од неколико месеца на овамо дежуран сваку |
| екох : „Што се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам цр |
| д-Џемал-бејом, Цариграђанином.</p> <p>— Аа!{S} То је за оним Мурад-Џемал-бејом што се јуче...</ |
| а, ханум-ефенди, мука ја, мука ја, ааа! ааа! стењаше старац, али све као да прави шалу, па наст |
| ти...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније осмехну.</p> <p>— Ја њој |
| старо, много старо, одвише старо, ааа! ааа!</p> <p>— Пијете ли штогод против кашља, муфти-ефен |
| кажите ми, дууувааан!{S} Аман !{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Зар не пушите?</p> <p>— Од јуче у вече ич |
| S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажмуре и узе мирисати бројанице, говор |
| } Шта има?{S} Уплашио сам се...{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Шућур, муфти-ефенди, рекоше сестре и доди |
| нема фајда што да га не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се болно осмехну.</p> <p>— Страст, моја |
| ем, ханум-ефенди, шта да пијем?{S} Ааа! ааа !</p> <p>— Неки шуруп.</p> <p>— Дуван кажите ми, ду |
| е кафу и цигару, он поче:</p> <p>— Ааа! ааа!{S} Добро ли сте ?{S} Шта има?{S} Уплашио сам се... |
| искашље, а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шали.{S} Пошто добише кафу и цигар |
| p>Муфтија дође, непрестано вичући „ааа! ааа!“, пошто се искашљао; оне га и сад дочекаше само с |
| — Мука, ханум-ефенди, мука ја, мука ја, ааа! ааа! стењаше старац, али све као да прави шалу, па |
| уништи...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније осмехну.</p> <p>— Ј |
| ан... старо, много старо, одвише старо, ааа! ааа!</p> <p>— Пијете ли штогод против кашља, муфти |
| уван кажите ми, дууувааан!{S} Аман !{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Зар не пушите?</p> <p>— Од јуче у ве |
| м...{S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажмуре и узе мирисати бројанице, |
| е ?{S} Шта има?{S} Уплашио сам се...{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Шућур, муфти-ефенди, рекоше сестре и |
| Кад нема фајда што да га не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се болно осмехну.</p> <p>— Страст, |
| а пијем, ханум-ефенди, шта да пијем?{S} Ааа! ааа !</p> <p>— Неки шуруп.</p> <p>— Дуван кажите м |
| је расло цвеће, изникне коров.</p> <p>— Ааа!{S} Одкуд ће коров куд је пало семе од цвећа? рече |
| Мерсије!{S} Она као с братом.</p> <p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с братом с туђим човеком.{S} З |
| у и затече девојку с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А што се ниси развила, што плачеш, <hi>кјучук-х |
| добише кафу и цигару, он поче:</p> <p>— Ааа! ааа!{S} Добро ли сте ?{S} Шта има?{S} Уплашио сам |
| е не искашље, а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шали.{S} Пошто добише кафу и |
| афет мужевље речи изостављајући узвик: „ааа“!</p> <p>— Слушај, сине.{S} Ти се дружиш само с људ |
| /p> <p>Муфтија дође, непрестано вичући „ааа! ааа!“, пошто се искашљао; оне га и сад дочекаше са |
| на одлете на једну смокву; она узвикну „ааа!“ па јој засузише очи.{S} После чучну крај оградног |
| књигу смем да поменем по правом имену: абдеслија сам.<ref target="#SRP19120_N70" /></p> <p>— О |
| i>Абдест</hi> - прање пред молитву. <hi>Абдеслија</hi> - узела "прање" пред молитву, спремила с |
| о јашмак и бројанице.{S} Гошће су дошле абдеслије, узеле су абдест код куће.{S} Свих шест у бел |
| а заплака; па наједанпут скочи и оде на абдеслук: опра сапуном уста, и руке.{S} Понова леже, пл |
| } Јеле су ћутећи.{S} После су отишле на абдеслук те опрале руке и уста и ушле у Мондије-ханумин |
| .{S} После јела опраше руке у и уста на абдеслуку, па се вратише на софу да пију кафу и пуше.{S |
| аморна коцка, куд се стаје кад се узима абдест.{S} Гледа: њен отац, сав у бело, <pb n="109" /> |
| ма мали и плитак бели ћулав и пошто узе абдест, простреше му овчју кожу, да отклања вечерњу мол |
| нуле слушкиња, доноси се вода, узима се абдест, клања се.{S} И у највећем очајању, Џемал-бејова |
| .{S} Идите да се Богу молите: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ово снађе пре молитве: да |
| пуномоћи једног комшију, па обоје узеше абдест; после комшија, засукав рукаве, удари под грло ж |
| а јутарњу молитву, а родитељи јој узели абдест кад се чу чагрљање халке па вратима.{S} Кад виде |
| м, или да закукам колико могу, ја узмем абдест: прострем серџаде, па клањам; а нени и мајци мил |
| смо се за њих обукле, већ прво да узму абдест и да клањају, па тад, с бројаницама, да седну у |
| се враћају из шетње, Турци иду да узму абдест.{S} Њима намена никако није била срећна.{S} И ве |
| .{S} Гошће су дошле абдеслије, узеле су абдест код куће.{S} Свих шест у бело, Цариграђанке без |
| .{S} На чесмама поред џамија узимали су абдест људи; а већ кад се чу позивање на молитву, по ту |
| /note> <note xml:id="SRP19120_N70"> <hi>Абдест</hi> - прање пред молитву. <hi>Абдеслија</hi> - |
| ађа се да га и уз пост походе); узимање абдеста и клањање по пет пута на дан, а тада <pb n="152 |
| Она, као да је први пут видела узимање абдеста, тако је занима; и дође јој да стрчи, да се кра |
| м чешљањем; кћери, муслиманке из Султан-Абдул-Хамидова доба, европски образоване а не смеју с м |
| ан-агу, али Фахрије-ханум... "</p> <p>— Абдурахман-агу ништа не би наљутило, стар, отупела му о |
| ила да те удајем за Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али Фахрије-ханум... "</p> <p>— Абдурах |
| домаћицом; та моја рођака је из срећног Аблул-Меџидова доба, и ако је млађа од мене: говори са |
| ани, нарочито млади људи.{S} У Француза абсент, у Енглеза виски, у Турака мастика.{S} А кад се |
| > <p>--------------------</p> <p>Петак, августа.</p> <p>У прошли петак, драга госпођице, ја не |
| на камину, за украс...</p> <p>Париз, 10 августа 1907.</p> <p>Ја сам мајка</p> <p>29 августа.</p |
| d>VIII</head> <p>Цариград, Бејлербеј, 6 августа 1905.</p> <p>Драга моја госпођице,</p> <p>Да ли |
| ста 1907.</p> <p>Ја сам мајка</p> <p>29 августа.</p> <p>О моја сирота без отаџбине!{S} О моја с |
| </hi>, и неколико стихова из његове <hi>Августовске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi |
| а месечини, танка минара чине ми се као авети: у свитање, пријатан глас једнога младога мујезин |
| ћ, кад се дрвеће на месечини чинило као авети а пљуштање шадрвана као црна, једнолика јесења ки |
| та.{S} Напољу вика продаваца, граја; по авлијама клепет папуча, клопарање нанула, лупа сатара: |
| ају...</p> <p>На харемским прозорима из авлије спуштене су завесе да људи не би видели жене.{S} |
| у све шалоне, а на једној њеној соби из авлије, где нема шалона, навучене су густе загасите зав |
| у нарове: много родили...{S} У коначкој авлији је чесма, а у харемској шадрван: ханумама „на ув |
| мам...{S} Као на крилима оде кући.{S} У авлији се играху двоје млађе братове му деце, мушкарац |
| а ће да види?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак и лице покриле, и излазе, пењу се у затворе |
| ој је икада овако било кад је прелазила авлију и гледала према капиџику своје сутане — као сад. |
| пас... „Гости!“...{S} И мало па се кроз авлију чу говор и оно стереотипно „има ли кога.“ „Има л |
| ; мајка је прекиде ..{S} Кад навирише у авлију и видеше да Џемал посрће, Фатма потрча у своју с |
| ој антерији емир-боје, с њеним сребрним аврапама: кад јој Ђулренги јави да је дошао тај и тај а |
| свиленој антерији с дугачким скутом, с аврапама, и много накићена, од свих је лепша, стаситија |
| лижи од свекрве.{S} И ако у антерији, у аврапама, оне су у њеној озбиљности, у њеном бледилу, у |
| је била млада, с народним чешљањем, <hi>аврапама</hi>, у народној хаљини, антерији, у народној |
| ке и неколике Цариграђанке имале су <hi>аврапе</hi>, то јест исечену косу, и врло су личиле на |
| о размажена, јединица је.</p> <p>— Гле, ага-беј<ref target="#SRP19120_N110" /> шта је навезла!{ |
| е! вичу родитељи молећи.</p> <p>— Аман, ага-беј! преклиње сестра и плаче.</p> <p>Брат га вуче з |
| јој Ђулренги јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а |
| златан ланац.{S} То је некакав Ибрахим-ага, берберин што тако дивно удара у тамбуру и весели б |
| а се колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он пристаде.</ |
| рбет или коју кап земзема, ако га има: „Агара је њим угасила жеђ сину Исмајилу".. а за овим циг |
| за све време Рамазана слаће ифтар Рашид-аги, једном самцу старцу.{S} Пашиница не би дала да јој |
| њену неприлику, једнога богатог старог агу).{S} У дну су седеле свирачице и чочеци.</p> <p>Она |
| говорити.{S} Јуче, кроз кафез видех Али-агу: стар, има сто година, болестан, једва иде, сиромах |
| Фахрије-ханум... "</p> <p>— Абдурахман-агу ништа не би наљутило, стар, отупела му осећања, а т |
| дајем за Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али Фахрије-ханум... "</p> <p>— Абдурахман-агу ниш |
| из Париза, писмо и аманет!{S} На писму адреса прво француски, после турски: „Ибрахим-Хасан-беј |
| епажње.<pb n="29" /></p> <p>Затвори га, адресова га, па се сети шта је писала.{S} Овако отворен |
| сузе и сливаху се на хартију, замрљаше адресу, а она то не виде...{S} После је, лежећи, отвори |
| ајлепше очи имала је Францускиња, Мадам Ажил...</p> <p>Особита музика испуњаваше салон.{S} Стра |
| ф, и окрену поглед к Францускињи, Мадам Ажил, коју једанпут у писму помену Мерсије, и коју њој, |
| ј лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборавила би Мадам Аристид.{S} Приложила сам ти |
| нам је једна Францускиња, зове се Мадам Ажил.{S} Да знаш какав јој је био шешир!{S} Плавичаст, |
| њено: „O, là, là!“...{S} Зове се Мадам Ажил.{S} Говорљива, смешљива:{S} Францускиња...</p> <p> |
| нин је он.{S} Ако можеш, доведи и Мадам Ажил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њу види, али да |
| мал беј.{S} На њ, што је леп као султан Азиз, Памук је страшно љубоморан, рече и омилова једног |
| у црном оделу, с фесом, „леп као султан Азиз“, а турске жене вриснуше; он их салете: једне пољу |
| Умало не заборавих!{S} Јуче ми гледала Азизе-кадун... у карте, па ми је рекла нешто увијено, к |
| отија, и насмејаше се, узвикнувши: „Гле Азијаде!{S} Она је Туркиња колико смо ми Францускиње.“ |
| Алије.</p> <p>— Није луд.{S} Страстан, Азијат.{S} Европа му није могла изменити крв.{S} Ох, шт |
| ропљанин Џемал већ је страсно стеже као Азијат Осман.{S} Али осети да се она тресе те је пусти, |
| е не могу бити срећне?!“ Колико је она, Азијатка, срећна, њој се чини да толико није ниједна Ев |
| звињава себе: није била сама. „Ја стара Азијатка према младој Европљанки била сам што нем човек |
| .{S} Обе смо већ зреле девојке, јер смо Азијатке.</p> <p>Гошћа престаде да се смеје и рече:</p> |
| вропљанке, Францускиње.{S} Шта ми имамо азијатско?{S} Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, чак ни п |
| це, док са њих нестаде и најмањег трага азијатског варварства и беснила наших побеснелих људи.. |
| et="#SRP19120_N72" /> Ја тад видех :{S} Азијатче у европским хаљинама.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј |
| му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из своје отаџбине, Турске? „Нема ништа: ја бих т |
| далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кући не чује грамофон...{S |
| ве старинско, као да смо негде далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, да се готово у сва |
| стан</hi><ref target="#SRP19120_N29" /> азиски, <pb n="20" /> она остаје хладна; кад одјекне ка |
| ним у браку пред нене и мајку, да их по азиски поздрави: и саже се те им направи од земље темен |
| веде ме овде, узе кућу у Бејлербеју, на азиској страни, на обали Босфора.{S} Са мном су сви мој |
| у свакој кући не чује грамофон...{S} На азиској страни је више грамофона, него дефова, и чудно |
| нима, и са сиротињом:</p> <p>— Шта има, Ајше-кадун ?</p> <p>— Много.{S} Око икиндије устаде, па |
| {S} Шта је препатила, овако млада!{S} А Ајше-кадун под старост се пролагала: откуд ће да пуши п |
| кошуља.{S} Па се сети шта им је причала Ајше-ханум, њихова суседа, о Мадам Христуригу, Немици, |
| е била онолика вика у кући коју је чула Ајше-кадун...{S} Сви лажу.</p> <p>— Је ли срамота што о |
| и, чак приставши на тајне састанке, код Ајше-кадунине сестре, једне старе сироте Туркиње, саме |
| кад, враћајући се у подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње већ четрдесет година |
| и рече:</p> <p>— Кјучук-хануме, хајдете Ајше хануми, зову вас ваше госпође мајке.</p> <p>Не сме |
| собе вереничине...{S} И ова мајка, вели Ајше-ханум, црвенела је кад год се пред њом поменула ко |
| требао да има мира; али, јесте, старој Ајше-кадуни, која је слушкиња у овој кући већ четрдесет |
| сиски и арапски; учена је и паметна као Ајше-Садика, друга жена Мухамедова, као Фатма-Зехра, кћ |
| /></p> <p>Испратише је кући на колима с Ајше-кадуном, грдећи њена оца.{S} Кадуна јој уз пут гов |
| Девојчица одговори : „Код Емине-тејзе с Ајше-кадуном“ (слушкињом).{S} Њему заигра доња вилица и |
| , већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пред његовом |
| се смеју, кикоћу се, јер чују домаћицу Ајше-хануму, њен глас „ухваћен“: „Добро јутро, Сафет-ха |
| пуштеница понова, ја бих се за њ удала, ако је старотурчин; удала бих се због његове лепоте, ре |
| једва једанпут...{S} Ја сам ти казала, ако би како је обичај, ти би требала да ме зовеш „ханум |
| а Жабуле</hi>.</p> <p>P.{S}S.{S} Збиља, ако је госпођа твоја мајка у љубави са Нурије-ханумом, |
| а су нове, ако улазе у собу у ципелама, ако су се очешљале европски и назвале турску хаљину фра |
| г тренутка шербет или коју кап земзема, ако га има: „Агара је њим угасила жеђ сину Исмајилу".. |
| це кад се на улици срела с човеком, па, ако му се учини да од мушких погледа није сачувана, бић |
| за кога лекари рекоше да ће остати жив, ако до зоре не умре: у кризи је.{S} Мајка није ока скло |
| а прави пут?{S} Многе мисле да су нове, ако улазе у собу у ципелама, ако су се очешљале европск |
| га моли теча... он течу воли.{S} Тејзе, ако теча неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га траж |
| нешто, па не може, не сме, чини јој се, ако проговори заплакаће, па ће јој се смејати сестра од |
| ноге су за амалина.</p> <p>— Амалисаће, ако за њ другога рада у Турској нема.</p> <p>— Племић а |
| , док су врло младе, у своје учитељице, ако их имају, или у пријатељице својих рођака...{S} Сам |
| равимо љубазницу.{S} Од туђе љубазнице, ако је волимо, направимо своју жену.{S} Ја сам ти може |
| ињи милостињу новаца.</p> <p>— Мајчице, ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире- |
| кога петка...{S} Ти ми то нећеш одбити, ако је у теби заостало ма шта од човека.“ Он устаде пос |
| оче, нихајући се:</p> <p>— Сваки греши, ако не у знању, оно у незнању; али, ко се пре трећих пе |
| </p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим, ако сам неумивена, рече и нападе је пољупцима по лицу и |
| ише прилику, те Мерсије, на француском, ако би ко прислушкивао да не разуме, поче говорити:</p> |
| е <pb n="74" /> се назвати образованом, ако не говори бар два европска језика и ако не свира на |
| l> И нама бакшиш пружиће се;</l> <l> О, ако ханум има добро срце:</l> <l> Њезина кеса одрешиће |
| а страшним мислима: „О, ако умре!{S} О, ако умре!“ Она се овој снаси врло радовала, већ неколик |
| м у пијано и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, душо |
| послуша матер, са страшним мислима: „О, ако умре!{S} О, ако умре!“ Она се овој снаси врло радов |
| задовољством и кроз смех говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што је Европљанче!“ <p |
| вољством и кроз смех говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што је Европљанче!“ <pb n=" |
| да не уме направити ниједног бода, јер, ако јој се откине пуце или копча с антерије, она то не |
| међу најгорима.{S} Захвали Богу, Емир, ако...{S} Јер ти си одрасла с Францускињом, али си Турк |
| вим погледима ако опазе на њој промену, ако је питају: шта ти је?{S} Шта да им одговори?{S} Как |
| француски, да не би разумео твој отац, ако би му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом |
| 2" /> чаршафу, да је не би познао отац, ако би је случајно срео.</p> <p>Једно предвече, мајке и |
| брзо и тако просто, као да је дао реч, ако се опије да изгуби мазгу!</p> <p>Сведоци одоше у џа |
| викну Фатма.</p> <p>— Ниси ваљда рекла: ако ми се у нијету помене црно, нећу бити срећна.{S} И |
| ају да <pb n="192" /> су жене као деца: ако узму да је сажаљевају, да је теше, она ће ударити у |
| зна имена.{S} Поред овога још је слуша: ако јој падне махрама, он јој је дохвати; ако хоће да о |
| S} Ако ми не одговори!{S} Или још горе: ако ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека га у мојој |
| а брак, људи су удесили да они не пате: ако се младожењи не допадне невеста, кад је, и венчану |
| ја што га је испратила и сто пута рече: ако!</p> </div> <pb n="30" /> <div type="chapter" xml:i |
| S} Само што је тај племић чудне нарави: ако га се не додвори, опет распуштеница.{S} Како је <pb |
| о што тако одмах, а ја волим, јер знам: ако није одмах, после мучно...{S} Сад није као у старо |
| Мени сад није до шале.{S} Наменила сам: ако ми се у нијету помену сузе, бићу несрећна...</p> <p |
| а друго ради.{S} Али ја Фатму познајем: ако је заволела једнога, а ти јој намећеш другога!...{S |
| на слика; он ју је сликао с башјортиом: ако би је икад видео туђ човек, да је не види откривене |
| тешко, и непрестано је држи луди страх: ако ју је нешто отац видео !{S} О, лудост!{S} Да ју је |
| остави тога и да пред сведоцима да реч: ако се, на пример, опије, да му жена не буде више жена, |
| опијали...{S} И од нас су тражили реч: ако се не оставимо пића, да нам жена остане <hi>бош</hi |
| и Шемси<ref target="#SRP19120_N78" />; ако је женско, Емир и Фатма“:{S} Емир, потомак нашега п |
| а..{S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; ако кажем да хоћу другарици, опет не да, те ја уочи сва |
| у одведену, први пут види, он је враћа; ако се невести не допадне младожења, она обично стегне |
| е код суте, моја јој мајка то не тражи; ако је штогод њено код нас, ми јој га не враћамо.{S} От |
| о јој падне махрама, он јој је дохвати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га придржи.{S} Она се о |
| ти. „Стари пријатељ не бива непријатељ; ако буде, није лепо.“</p> <p>Снаха поћута, па рече:</p> |
| у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на равне части румену јабуку — сва |
| д кад знаш каква сам зовеш ме кући?!{S} Ако ниси љубоморан, зар се не стидиш?!“ „Зејне-ханум, т |
| тражите да смо с <hi>људима</hi>...{S} Ако бисте волеле своје мужеве, гледајући ово што ја гле |
| Од кога да чују кад само она зна...{S} Ако дознаду па покваре?{S} Шта да покваре?{S} Шта има?. |
| а све су поштене, осим оне једне...{S} Ако би кадгод изишла, носила би свој грех на челу дигну |
| ено па пут, поведено па остављено...{S} Ако је старије те има моралне снаге, шта ће ако нема ср |
| по старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође пијан, Фатма је распуштеница.{S} Али она, по з |
| и био друкчији.{S} И лагала сам га..{S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; ако кажем да хоћу друг |
| није смео. „Станите!“ виче мислима.{S} Ако виде кога седог старца, господског изгледа: „То је |
| он даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њима чини да их понижав |
| набели се, навуци обрве, — севап је.{S} Ако овако чиниш увек у рају ће те облачити хурије; а ка |
| више волим, јер Цариграђанин је он.{S} Ако можеш, доведи и Мадам Ажил.{S} О што није тејзе у С |
| макар се оне завадиле не знам како.{S} Ако је штогод наше код суте, моја јој мајка то не тражи |
| сле оду до капије: чекају ослушкују.{S} Ако се мало спусте на миндерлук или на шиљте, савију се |
| } После се осуђује: што није бежала?{S} Ако није могла побећи, што није викала?{S} Да је викала |
| ори?{S} Како да каже?{S} Ако погоде?{S} Ако чују?{S} Од кога да чују кад само она зна...{S} Ако |
| Шта да им одговори?{S} Како да каже?{S} Ако погоде?{S} Ако чују?{S} Од кога да чују кад само он |
| иса. „Шта ли ће рећи о својој малој?{S} Ако ми не одговори!{S} Или још горе: ако ме изгрди!{S} |
| у игрању, дотакну се лицем...</p> <p>— Ако се воле...{S} Боже, како си смела!</p> <p>— У дно с |
| и ја мислим да... одржаћу је.</p> <p>— Ако се опијеш да Емир-Фатма-ханум, твоја жена од тебе о |
| ез Фатме, ја... узе он муцати.</p> <p>— Ако мислиш с њом, ти никад нећеш изићи, или бар не скор |
| у причу, али у њу не верујемо.</p> <p>— Ако хоћете, мој муж довешће вам Осман-бејове другове..{ |
| S} Али свакако то је пријатно.</p> <p>— Ако некога волиш.{S} Ја кад осетим Ариф-ханумино лице, |
| ну а стара Шехназе-ханум рече:</p> <p>— Ако ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узел |
| } Мушко!{S} По Богу, дали је Француз?!“ Ако је Француз, зар она да промени веру?...{S} О, кад б |
| мал-беј да реч да се неће више опити, а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> <p>— Ашк |
| ред сведоцима да се више нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена остане бош.</p> <p>Џемал се, к |
| изу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изговара као странац, као Француз.{S |
| су Турци, шта траже од невесте...{S} А ако неки неку коју је завео, мора узети, довека је прек |
| инити шта треба, а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све писати: утешиће је.< |
| срце плаче?{S} Својим лукавим погледима ако опазе на њој промену, ако је питају: шта ти је?{S} |
| ено дете, пошто нема од срца порода, па ако он има какву ману, она је не види; јер човек је, си |
| човеком можемо се венчати трипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} |
| је старије те има моралне снаге, шта ће ако нема средстава?{S} У мене су средства као у просјак |
| xml:lang="fr">Rappelle-toi</foreign>, и ако то зна на памет.{S} Па <foreign xml:lang="fr">Adieu |
| о пре, јер она је још „поштена жена“, и ако добро знају да није: чуле су за њену грешну љубав.{ |
| ка је из срећног Аблул-Меџидова доба, и ако је млађа од мене: говори са мном, и чух дубоко дише |
| ише због чифлука.{S} Она наша ливада, и ако је опкољена зидом, милија ми је била од наше баште, |
| м.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те тамо рачунају у зреле девојке.{S} Ја ти овако пи |
| хим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пера зовући га у за |
| понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бремен, па после у своја уста.{S} Оне имају ду |
| ршаф, овако су ме училе нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви то знате, драга госпођице.{S |
| нум, уђе као млада жена, као девојка, и ако је прешла четрдесету.</p> <p>Фатми је мила овако се |
| а не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није постојало друго мест |
| ави: —Ја ово досад никад нисам имала, и ако сам бивала на живим мукама.{S} Од ове болести пати |
| једна укућанка је чула, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да сам сама, без ма |
| а кућа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с њима научио.{S} До половине Рам |
| собу, она јој се учини пуста, празна, и ако је пуна: поред европских музичких инструмената, ту |
| од оне двојице, док говори.{S} А она, и ако <pb n="270" /> седи оборених очију, осећа његове по |
| ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се нисам предала вољи Божјој.{S} Овако су завијене |
| доведе Мадам Макс.{S} Та Францускиња, и ако је лепа као лутка, није личила <pb n="260" /> на лу |
| је, као да ја имам; ми смо једна крв, и ако нисмо на једном срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја са |
| ерица; јер он није имао нежан изглед, и ако је био нежан.</p> <p>Још исто вече, они одведоше Фа |
| {S} И девојке наједанпут убрзаше ход, и ако су осетиле неисказану немоћ у ногама, и дах... као |
| полуде: довеле би крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{S} |
| о смрт, не диже очију с платна, везе, и ако не зна како везе.{S} На левој руци јој је Џемалов п |
| овала, чинило јој се да некуд путује, и ако море, најежено као пред грозницу, негде као да је п |
| ујући шта је све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турска жена распуштени |
| сто нас буни.{S} Изгори га, молим те, и ако је на француском.{S} У петак ћу ти доћи с овом лепо |
| утала, гутајући сузе, а после отпоче, и ако је ниједна ништа не пита, историју свога живота, не |
| рав, мушко, као неки старински витез, и ако нема мач.{S} Узео ут, па као неки провансалски труб |
| не три фине нове, које он силно мрзи, и ако их никад није видео, као добар муслиманин окретао ј |
| ивана, али и ми смо питане хоћемо ли, и ако смо знале само за Коран.{S} Ову свету књигу смем да |
| али од тога дана она не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није п |
| се чу лупа на капији. „Теча!“ изусти, и ако јој срце не каза да је он.{S} Слушкиња отвори... ње |
| врдо верујући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење куће што се зове <hi>харем</hi> не |
| у небројено пута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ариф, доста |
| hi>.{S} У кући-Ибрахим Хасан-бејовој, и ако се сву ноћ није спавало, настала је журба од ранога |
| доврших писмо...{S} Сад га настављам, и ако је врло дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога |
| О још колико!</p> <p>— Ја то не знам, и ако сам Цариграђанка.{S} Овде жене, удовице, и на моје |
| и би било лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу |
| а!{S} Али ја чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему родила и одрасла.</p> <p>Заћута, и по |
| /p> <p>Стара га слуша и клима главом, и ако ништа не разуме.</p> <p>— Страшио је то осећање, ре |
| ма, сеђаше на постељи огрнута ћурком, и ако врућина није попустила.{S} Кад њега виде много побл |
| тке, шаљући робињу, по двапут на дан, и ако је далеко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о |
| одно разговарала, као с вама; али он, и ако млад, мени није човек, мушко, него брат: његова мај |
| езе.</p> <p>— Отац те не би њему дао, и ако је из добре породице и богат, зато што га се ти не |
| на кафану, где му је толико друштво, и ако је од њине свадбе прошло месец дана...</p> <p>Али д |
| ен, али она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Напослетку, да јој се јавио неко |
| сти, фино испитујући шта је све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турска |
| евешт.{S} Опет су непрестано заједно, и ако она пости.{S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу не |
| ући Ариф-ханум.{S} Дође свега трипут, и ако је од свадбе толико прошло; само једанпут виде Фатм |
| чаршије дођу, да нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле, већ прво да узму абдест и да |
| далеки непознати крај за којим чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је таласи запљускују |
| Мадам Аристид и Мерсијину гувернанту, и ако је одавно отишла, и духовиту Мадмоазел Дарно, коју |
| , и шумео им је радосну добродошлицу, и ако је био обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мртв |
| еђу вама пуно девојака заиста чедних, и ако не црвене кад се пред њима изусте и такве речи какв |
| и неколико свега седам осам писмених, и ако су бејовске жене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души |
| се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да св |
| ме Емир не удави.</p> <p>— Хоће?!{S} И ако момка није видела!</p> <p>— Хоће.{S} Зато што је Ну |
| и на столици), па кафа и цигара...{S} И ако не пуши и не пије кафу, разговор је отпочела Ариф-х |
| и.</p> <p>И још нешто, драга мала.{S} И ако изгледа фин, можда је из просте куће.{S} Зар би те |
| а није ни помишљала на њен раскид.{S} И ако је нашла оно што је годинама тражила и желела, љуба |
| фи нико није био ближи од свекрве.{S} И ако у антерији, у аврапама, оне су у њеној озбиљности, |
| ајевима где Турци живе, тишина је.{S} И ако је децембар увелике, још није пао ни први снег.{S} |
| исли, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код небројено невеста и мртва |
| женску децу, две красне девојчице.{S} И ако занесена, она никад не помисли да ће доћи до престу |
| у је кад год је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло често, Фатма се увек смејала на сваки |
| би рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако млада, Емир се са стотину жена овако погледала, и у |
| е пријатељице и јетрву и синовицу.{S} И ако су се спремиле за чифлук, јетрва јој с ћерком дође |
| ако не говори бар два европска језика и ако не свира на клавиру.</p> <p>И она се младима и стра |
| ц, па су кључ у море бацили...{S} Али и ако се крило, ипак се нешто чуло, од младића, Џемал-беј |
| моазел и Мадам.{S} О томе свету сањам и ако његову даљину не могу да појмим.{S} Па они дивни гр |
| аљини у којој си га испратила.{S} Јер и ако си иста, изгледаћеш му као друга.{S} Ми морамо да и |
| је скоро видео тако лепу турску жену (и ако су му пацијенти највише оне), тако фине црте лица, |
| нџету, с капуљачом на глави...</p> <p>И ако је месечина као дан, они пођоше с фењером, да их не |
| .</p> <p>30 априла, пред вече.</p> <p>И ако сам „оваква“, око мене обилази његов друг Шарл; и к |
| „Паметан попушта,” вели добра нене. „И ако бисмо примали к срцу све што нам се учини као увред |
| молим сестру: да пробамо.</p> <p>— Али ако се опет опије, и она му не буде више жена?{S} Ми до |
| жртве: да никуд не изиђем из куће, или ако кадгод изиђем да седнем у затворена кола с једном њ |
| rget="#SRP19120_N20" />?!{S} О јадне ми ако нас удаду за неке свршене правнике у кафеним кафтан |
| највише умиљава — огребе.{S} Тешко њој ако је удаду за старотурчина!{S} А њеној мајци је лако: |
| и пријатељице не иду једна другој само ако нису у љубави.{S} Како је остала <hi>бош</hi>, то ј |
| пски — по избору.{S} Као да је то избор ако нека жена каже: млад је, леп је, из куће је, богат |
| абучицу, нити бих му чула глас; то јест ако бих спазила нешто на њему што ми се не допада, ја б |
| б.</note> <note xml:id="SRP19120_N104">Ако Бог да!</note> <note xml:id="SRP19120_N105">Господи |
| ром.</note> <note xml:id="SRP19120_N69">Ако Бог да!</note> <note xml:id="SRP19120_N70"> <hi>Абд |
| и заклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако не учиниш ноћас нешто, купићемо ти великог дрвеног |
| њен, двапут сам дошао кући пијан, луд. „Ако опет дођеш пијан, да више немаш жене..“ И ја <pb n= |
| е, пред полазак поручили да се вежбам. „Ако много пишеш, биће доказ да много на мене мислиш," т |
| дмах стаде мислити како ће име детету. „Ако је мушко," мислио сам, „даћу му име Арслан и Шемси< |
| S} Обуче се и пође по кући, и сети се: „Ако се још једном опијем“...{S} Ту глупу мисао не могад |
| мајка уз Рамазан.{S} Њој су говорили: „ако пушиш, умрећеш,“ и она је више волела дуван него жи |
| рхта: шта ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се у мом нијету помену сузе, бићу несрећна,“ и рече |
| а пуштамо да ради што хоће и говоримо: „Ако, мушко је“.{S} Да поправимо то: као женску децу да |
| че:</p> <p>— Сине, овако кажи, трипут: „Ако се опијем, нек Емир-Фатма-ханум, моја жена, од мене |
| таротурци су опет узели од Џемала реч: „Ако се опије,“ и тако даље <pb n="199" /></p> <p>Али, о |
| . — „Снила сам, нене, зелен калпак.“ — „Ако си га снила онако, радоваћеш се — зелено.“ — „Снила |
| „Баш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако си украла ханумино белило,“ каже она — па се обе за |
| везуј бошче.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал бени — кач</hi>!<ref target="#SRP19120_N44" /> А нап |
| лтура свуда својим крил’ма вије,</l> <l>Ал' до вас пута прокрчила није.</l> <l>Пуна вам уста: „ |
| ам оздравила мајка, те да ми дођете!{S} Ала сам себична, јелте?{S} Нисам себична, али вас волим |
| ..</p> <p>— Под стиховима из Корана.{S} Ала су за то грдиле жене Мондије-хануму, рече Мерсије.< |
| е друге од својих мужева: љут, суров, — ала јој не доведе ортака.</p> <p>Сутрадан, Фатми се дон |
| ри лице на Мерсијиним грудима.</p> <p>— Ала га волиш !{S} Како те то ухвати тако брзо?! говораш |
| : „Хајдемо у ненину собу“.{S} Не рече: „Ала смо луде, па одатле га можемо најпре видети", а то |
| колима; а једанпут су се шетале до Виле Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је била у Мерсијином <pb n |
| су шалоне, балкони, јелдрма, башјорти, алафранга...{S} Па се окрете жени: — Добро дошла, ханум |
| <p>— Ни родитељу?</p> <p>— О, мајчице, Алах па родитељ, рече он, поклони се, па диже очи к неб |
| прашта и мири се са својим противником, Алах ће бити дужан награду...“ А мајка: „Решила сам се |
| } -Ја сам ти мајка, пријатељ кога ти је Алах одредио, па сам своју дужност, дужност не по разум |
| ају оборити, јер мисле да га је подигао Алах.</p> <p>Мерсије и Фатма готово ништа нису говориле |
| мислите да се не можете променити, као Алах!..{S} Да отворим капиџик?{S} Кључ је у мене, а сад |
| и, хвала Богу, све је добро.</p> <p>— С Алаховим допуштењем, с Пророковим одобрењем, ја сам дош |
| гор и кикот, пригушен смех.{S} С минара Алаџа-Имарета разлеже се „Аллах екбер“ и губи се у виси |
| ему, из Старога Солуна у Нови Солун, од Алаџа-Имарета на Јалије, крај мора: да ту проведе мај.< |
| , само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног погледа човек се опија као |
| је уши.{S} Одавно је прошао Касумију и Алаџа-Имарет с конаком свога господара, а он тера и даљ |
| писмо.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета</p> <p>Солун.</p> <p>Данас у зору умре Фа |
| осле турски: „Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета“...{S} И он познаде рукопис.{S} Аманет: ж |
| кафезима...{S} А кад се стиже до близу Алаџа-Имарета, застаде се...{S} Коњи су нестрпљиво фрка |
| но, она и данас седи на шиљтету у белој алватној хаљини, турској антерији, коју она зове <forei |
| исмејавају, и подвикнула би им: напоље! али се уздржава због Мадам Аристид.{S} Из боље породице |
| потпуно невиђене. (Ја говорим уопште.) Али, ипак, као за све тако и за брак, људи су удесили д |
| раже да се развијемо (у гору и камен!), али нисам знала да зову мужа на име као ђаурке.{S} Из т |
| тупо погледа у кафеџију: „Једну кафу!“, али кафеџија је познавао и овога госта, те му донесе фи |
| и још два млада беја, из „добре куће“, али беспосличари: овде кратили време.{S} Црни Грк стрпа |
| лице, тражи јој погледе: истина слаба, али лепа, лепша од оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђ |
| > <p>И Нуријина робиња јој се обрадова, али и не покуша да јој пољуби скут, пошто зна да она то |
| е Осман-беј виде, врло јој се обрадова, али не као човек жени, већ као дете играчки.{S} Ово му |
| </p> <p>А Фатма се неисказано обрадова, али, лукава <pb n="37" /> и неповерљива оријенталка пре |
| :</p> <p>— Сва, цела моја душа је нова, али у њој <pb n="222" /> има пуло старога.{S} То ми је |
| зо као да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђулистан-Не |
| ала камен уместо сина!{S} Зауставља га, али ко ће зауставити муње и громове?{S} А Сафет ханум п |
| е мирисала његово!{S} Мерсије је млада, али је Туркиња, те свега се сећа и не замера својој дру |
| нене заплакаше; оцу јој задрхта брада, али он, трудећи се да одржи мушки понос, не пусти ни су |
| Фатмина мајка хтеде да јој окрене леђа, али се уздржа због Мадам Аристид.{S} Францускињама би н |
| .{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суза, али није дигао главу као кад се праштао с ћерком на њен |
| епоте, рече Цариграђанка па се засмеја, али јој смех није ишао од срца...</p> <p>После додаде:< |
| ађе дете.{S} То је крв Џемалова и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. |
| како богат!{S} Лаж!{S} Има два конака, али су оба већ туђа, — жена му их презадужила.“ <pb n=" |
| волела Емиру...</p> <p>— Ја сам мајка, али нисам могла...{S} Испросих за јединца невиђену дево |
| би је пољубила у оба образа и оба ока, али је неповерљива пред Туркињама, па макар те Туркиње |
| > <p>— Е, е, машалла’!</p> <p>— Устала, али слаба.{S} Како побледи, ја се препаднем да је не сн |
| у"за немачки и енглески) она је волела, али као Францускињу — никад.{S} О, она бела Енглескиња |
| зом сасвим пријатељски, зато је весела, али није хтела то да јој помиње, да је дира, да је не н |
| рашно вичу.{S} Мајка јој је охола, зла, али је честита.{S} А „слатка“ нене!{S} Она је учила, св |
| езе.{S} Мислила је: „Она се заборавила, али није мајка...{S} А ја, несрећница, мајка женске дец |
| S} Енглескиња је час-по нешто бележила, али Ариф јој даде знак да то не чини.{S} Фатмина мајка |
| {S} Не шалиш се!{S} Ти си се испросила, али се ниси венчала, удала.{S} Ти не знаш шта је човек. |
| учук-ханум, него...{S} Ја сам ово чула, али доцкан — била си венчана...{S} Мерсије-ханум одавно |
| ико <pb n="181" /> је.“ Ја сам то чула, али појам <hi>велико</hi> нисам умела схватити, то јест |
| Зејну да погази траву по милим стазама, али она му се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, |
| <p>— Наша срца, сине, нису испитивана, али и ми смо питане хоћемо ли, и ако смо знале само за |
| јале хладне.{S} Дим се дизао од дувана, али се није задржавао: прозори су широм отворени.{S} Из |
| } Међу ђаурима сам више од годину дана, али се нисам пођаурила: покривам главу, молим се Богу п |
| школовање.{S} Ја нисам била нежна жена, али сам била нежна, добра мајка...{S} За дететом сам ри |
| рена кола.{S} Невеста истина развијена, али кола, притерана уз капију, заградише се дебелим дам |
| о месеца, вратише, она не бејаше тужна, али не бејаше ни весела, јер турско друштво је више не |
| девера...</p> <p>Пре деветнаест година, Али-Рашид-беј, Осман-бејов отац, ожени свога најстарије |
| о је старији од ње; други њених година, али су изгледали много млађи јер су обојили — косу и бр |
| де:</p> <p>— Та кућа!{S} Богата истина, али пуна: родитељи, брат, сестра, снаха, братова деца.. |
| е кћери: затворена, у богатству истина, али с проводњом само по харемима.{S} Ја сам Цариград, њ |
| нат“.{S} Та друга бејаше заиста красна, али с Османом не састави ни три месеца: једно јутро пре |
| атра је за ствар.{S} Ја сам сад срећна, али знам да су милиони несрећни, и ради тих својих сест |
| онекад учини да ме воли, па сам срећна, али за колико?...</p> <p>Јуни.</p> <p>Снила сам да је М |
| а сам себична, јелте?{S} Нисам себична, али вас волим, волим...</p> <p>Одговорите ми, врло драг |
| руге поновише.{S} То беше мала непажња, али, напослетку, Енглескиње сматрају да на то имају пра |
| твом. „Бог је богат, децо,“ вели стара, али то не помаже.{S} Фатмину оцу је мило кад се каже да |
| n="110" /> сва склонила, осим коњушара, али он је окренуо ханумама леђа...{S} Она је у ово двор |
| дахну.</p> <p>Мерсије хтеде да је дира, али се трже, видећи да је тужна и рече:</p> <p>— Још је |
| м рукавицама, с много бисера око врата, али не с европском фризуром, него расплетена, да јој у |
| љу; четврте године опет ми нема детета, али ни њега..{S} Од двадесет четврте, ја сам код мужа б |
| само крадом.</p> <p>— Не би било ништа, али он је у пићу мало незгодан, видела си ноћас..</p> < |
| , Фатма још мисли на непозната младића, али је много мирнија.{S} Јутрос је врло весела: доћи ће |
| .{S} Опет кажем да ове жене имају духа, али немају душе...{S} Чак ми се сад ни њина имена не до |
| после у своја уста.{S} Оне имају духа, али.. ...</p> <p>Истога дана пред вече.</p> <p>Колико ј |
| ...{S} О мој Џемал!{S} Дете добра срца, али страсне природе.{S} Кад би заволео неко дете, нико |
| га заволела?</p> <p>Она нешто промуца, али ништа не умеде одговорити, јер се застиде од ове оз |
| рост, од проста рода, јер отац му паша, али деда <hi>телак</hi>: у хамаму трља леђа и циганима. |
| ..{S} Сутра.“ Сутрадан је извадила зуб, али Ариф-тејзе није дошла.{S} Прође много времена, кад |
| о је почео пити, бивао је весео, и луд, али никад бесвестан.{S} Сад у његовој кеси ни аспре нов |
| n>"...<ref target="#SRP19120_N67" /> Е, али она мајка из тога романа и њена: пре би пристала да |
| зуре, европске хаљине, а прстима!{S} Е, али ово је кућа затуцаног Турчина Ибрахим-Хасан-беја.{S |
| гла његову главу са својих груди.{S} Е, али човек, муслиманин...{S} И сети се шта у њих има: за |
| Исправљен као кипарис, уздигнуте главе, али врло блед, отац доведе кћер до улазних врата бацају |
| ана.</p> <p>И долазиле су оне три нове, али преобучене, прерушене: уместо кокетних и с много ук |
| се чини веома паметна.{S} Ми смо нове, али су нам стари обичаји.{S} Према тим обичајима треба |
| ...</p> <p>Фатми би жао суте и свекрве, али ништа не рече.</p> <p>— Али шта ћемо сад ?{S} Ко см |
| против стања у земљи, против неправде, али, жене!...{S} Кад имају шта јести, пити; кад имају у |
| ови...</p> <p>Свекрва као смрт побледе, али се брзо прибра и рече:</p> <p>— Вратиће се...{S} Об |
| ом...{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, али га осети, па задрхта, и прво јој дође да се гласно |
| аху, и послаше је да легне.{S} Она оде, али не леже, и не свуче се...</p> <p>Око поноћи, кад ос |
| нестаје; нагло се подиже и заиска воде, али не могући је прогутати, не осећајући да ли је има у |
| е код Фатме, па оде.{S} Пред вече дође, али не сама, већ с једном турском женом обученом у стар |
| да поломим решетке...{S} Тако ми дође, али ми се још никад није подигла рука.{S} Мерсије, мој |
| доше по Ариф-хануму.{S} Она одмах дође, али је дршћући прошла кроз кућу свога зета.{S} Чинило ј |
| ашиница не би дала да јој други помаже, али њена снаха је њен син, а њен син њено друго Ја.{S} |
| } Мухамед је послат од Бога</hi>; везе, али не прелази преко лица рукама<pb n="81" /> кад изуст |
| евојка се, истина, с момком не познаје, али ипак пита се, хоће ли тога и тога.{S} Грехота је да |
| {S} Она уздахну, и хтеде да се насмеје, али се неисказано разнежи и заплака.</p> <p>Запад је би |
| get="#SRP19120_N36" /> узвикну Мерсије, али тако имитујући Енглескињу, да се Фатма насмеја и ре |
| вима!...</p> <p>— Верујем ти, очи моје, али...{S} Како си смела?!</p> <p>— Тако...{S} Као нас д |
| ена.</p> <p>— Па и ја сам сакрила руке, али у памети, рече Мерсије.{S} Али, Емир, зар нам наше |
| иша као напољу; а хануме се разузуриле, али нису легле: онако уморне седе и разговарају се о Ца |
| на; кроз комарнике се виде три постеље, али девојке и не помишљају на спавање.{S} Оне хоће да с |
| телом, дође јој да викне па да побегне, али не могаде, не понесоше је ноге...{S} Али кад јој се |
| Она се некад прерушавала и љубила жене, али није била љубљена...{S} И те, веселе, развише се и |
| S} Ја видим да су оне промениле хаљине, али нису душу.{S} Душа им је као у оних старих слепих д |
| мој син је...</p> <p>— Променио хаљине, али памет...</p> <p>— Аллах!...</p> </div> <pb n="121" |
| авидети му, оговорити га.{S} Пиј, сине, али мало, мање, да се не трујеш, млад си.</p> <p>— А Фа |
| оби сестре, у кухини слушкиње и робиње, али све шапатом, као да се боје да не пробуде беја пре |
| о осећају и оне три хануме и странкиње, али ниједна не излази, да не устају кад се пева, да не |
| агрцну од смеха, а Мерсије вели: „Лепе, али... плаве.“ — „Плаво је море, и небо, кјучук-ханум.“ |
| кога кроз решетке, кроз колске прозоре, али то није ништа.{S} Понекад ми дође да поломим решетк |
| а.</p> <p>Она слуша Мерсију и смеје се, али јој смех не иде од срца. <pb n="38" /></p> <p>Кад п |
| ја; очни капци отежавају, затварају се, али се и отварају од лупе у поломљена ћерчива и грозног |
| си лице, као Арнаутка.</p> <p>— Јесте, али то је... како да кажем, не умем турски да се изрази |
| рло слаба, по ваздан је седео код куће, али је био расејан, као његова мајка уз Рамазан.{S} Њој |
| нестане.{S} Ја сам била из богате куће, али нисам знала шта је новац, јер све је други набавио, |
| преко зида.{S} Зна за свилене лествице, али у Европи...{S} Он, Европљанин, па...{S} И после, он |
| зе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попадаше у море...{S} Побојав се да га неко из |
| смех и рече:</p> <p>— Опрости, мајчице, али и тебе је занела Европа.{S} Слику!{S} Нећу, мајчице |
| свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, већ се спусти на једну столицу, и мисли ш |
| е да се изује, и обу јој њихове папуче, али не као робиња госпођи, већ као кћи мајци.</p> <p>Ну |
| о погледаше Шехназе-хануму, па изиђоше, али не одоше у башту него у собу Фатмину.{S} Оне три но |
| , руку и грла.{S} Лице јој је најлепше, али то је увек једно исто лице.“ — „Лутка!“ проговори А |
| <p>— Сакриј се од њега кад ти није муж, али немој да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти имаш право по за |
| зала, да воли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржаваше страх да је не отера, па како |
| ође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што жали Зејну, са с |
| за ифтар.{S} После смо почеле о љубави, али мени срећа затвара уста.{S} Много смо помињале Мерс |
| у их загледали, због капуљаче на глави, али их нису заустављали, јер су имали фењер; а они су и |
| ћа где се рамазанских ноћи једе и ради, али не весели, јер, Рамазан је Рамазан, било дању или н |
| О што није тејзе у Солуну, да њу види, али да не заборави Мадам Аристид.{S} Не кажеш која је, |
| зусти:</p> <p>— Ја пијем, муфти-ефенди, али то раде и други, нарочито наши, ваљда што нам је пи |
| наше комшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди, али их ниси скоро видела, па... да им не даш пуномоћје |
| истина, меден и треба да је мало дужи, али овако дуг...</p> <p>Они се понова погледаше и поцрв |
| теница.{S} Може да болује и да се мази, али да их не поштује...{S} Кад би запалила цигару пред |
| ир је држала да она мисли о Ариф-тејзи, али Мерсије узвикну:</p> <p>— Ах ! шешир !{S} Кад би до |
| свега је двапут видео.{S} Утисци јаки, али мало успомена.{S} Ово сад љубав је: колико успомена |
| а.{S} Две три пашинице знају француски, али како?{S} Као наша Мондије-ханум (не љути се, срце). |
| уз врата собе где јој спавају родитељи, али се брзо измакла и изишла из куће и из дворишта, као |
| S} Оне три Цариграђанке похиташе Фатми, али их не пустише ни у двориште: не даде Ибрахим-Хасан- |
| тка у два маха подиже руку да га удари, али је задржа његова мајка.</p> <p>После псовке, научен |
| грешну љубав.{S} Чуло се, свет говори, али она није ухваћена, она није изобличена, нити сама ш |
| е очи, — човек!...{S} Она хтеде бежати, али немаде снаге да устане, и хтеде викати, па, као у с |
| p>— Ја сам ти, тејзе, све хтела казати, али ти оде...</p> <p>— Кад се удајеш за невиђено, како |
| {S} Он је знао да ће их понова венчати, али му је било врло непријатно што се ово десило.{S} И |
| } Материна недра могла су га отрезнити, али му не би могла ублажити бол, који осећају сви укућа |
| ху и пушаху; Ариф-ханум хтеде говорити, али је претече Нурије:</p> <p>— Алла’!{S} Ја и данас ни |
| удала.</p> <p>— Нећеш, сине, допустити, али се бојим да се не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, прија |
| ашим и туђим, и у њима налазим лудости, али и мудрости.{S} Пошто хоћеш кћер да удајеш, не залет |
| на њу лукаво.{S} Она се попово наљути, али се брзо поврати и растужи се.{S} Оне јој се учинише |
| да би избегао њене погледе.{S} Он ћути, али зна да је њој све тетка казала: припремила ју је.{S |
| љубац од <hi>њега</hi>“ хтеде она рећи, али не рече.{S} У њој, француској васпитаници, пробуди |
| године, годину.{S} Ране ти неће проћи, али ће се залечити.{S} Са залеченим ранама ми живимо, и |
| устима.{S} Устаде, брзо, и похита кући, али — <pb n="208" /> кафана...{S} Пре но што би и овде |
| >Она јој поднесе уста, пошто их напући, али их Фатма не пољуби.{S} Задовољно почеше нијете орас |
| и како је било на књижевничкој седници, али видећи је страшно нерасположену, уздржа се од тога. |
| а; и она је требала отићи нени и мајци, али то јој није рекла свекрва, да је не би одвојила од |
| време.{S} Рана ми се на срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом залеченом пођох по другарицам |
| p> <p>Она се промени у лицу, обори очи, али ништа не рече.{S} Сваким даном је бивала слабија, и |
| ре, да умире.{S} Она се уплаши и скочи, али хтеде пасти, те се наслони на зид.</p> <p>— Несвест |
| а мисли да су гости с Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по неравној калдрми тандрчу.{S} Најп |
| у, дошла Ариф.{S} Џемал је веровао њој, али ипак се није развеселио.</p> <p>— Лаж, Ариф-ханум о |
| е тужан.{S} Друг га поведе к најлепшој, али он с пуно одвратности окрете главу...{S} Никад неће |
| није.{S} И ја сам можда имала неки бол, али га нисам свету причала.{S} Што се тиче тога, ја сам |
| а не смем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, али не могу: срамота ме.{S} Да зовемо Ариф-хануму.</p> |
| кћи образована.“ — „И ја, сине, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно или друго, никако о |
| ја и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, али није овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече: видела с |
| рила: „Не, слатка нене.{S} Ја је волим, али не знам због чега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, |
| мирис.{S} Ја дуван кад гледам не марим, али кад осетим мирис запаљене цигаре...“ — па отвори ст |
| ти, мајчицо, што то пред тобом говорим, али радост ми не да да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој |
| је сплетено, с дувком од тела, с велом, али не и с венцем од мирте или неранџина цвета, него с |
| шим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, али она неће бити девојка.{S} Како је то тужно: сутра ж |
| ..{S} Јер ти си одрасла с Францускињом, али си Туркиња; ти знаш шта су Турци, шта траже од неве |
| ц је тога мога просиоца назвао лепотом, али није му име Лепота.{S} А кад су хтели доћи пуномоћн |
| и се:</p> <p>— Опростите, Нурије-ханум, али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с бејовима...{S} |
| побледе.</p> <p>— Опростите Ариф-ханум, али ја вам малочас не одговорих, не хтедох да вас преки |
| не три младе Цариграђанко и Ариф-ханум, али да она због њих не оставља мужа; но кад је виде с ц |
| ије умро.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, али је не пољуби у руку као Европљанин Џемал већ је стр |
| е читати као што би читала какав роман, али с много љубави и побожности, као што би читала стих |
| ма шта од човека.“ Он устаде постиђен, али не због онога за шта га она као у судњем дану оптуж |
| сети.{S} Осман се наже над њу, узбуђен, али је не пољуби, због мајке, и рече:</p> <p>— Данас ти |
| ..<pb n="14" /> Он је млад, леп, отмен, али она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{ |
| S} На левој руци јој је Џемалов прстен, али она јој је под ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но |
| оцкао.{S} И стриц му је био Европљанин, али је ипак на овај турски обичај пристао и дао реч.{S} |
| робиње нису разумеле како ју је назвао, али су познале да нешто не ваља <pb n="169" /> кад су х |
| треба да им долази.{S} Овој бејаше жао, али ипак дође „да им каже збогом".{S} При растанку, она |
| S} Одатле се види све море и цело небо, али она се не сети друге лепоте до оне у њој..{S} Остад |
| м.</p> <p>— Што сам ја тврда није чудо, али Ђулренги!{S} И она је све знала.</p> <p>— Сад знам |
| рица тражише овако реч.{S} Он није пио, али се коцкао.{S} И стриц му је био Европљанин, али је |
| у поћи за њ.{S} У Европи је школе учио, али их није свршио...{S} Отац му умре, а он дође да га |
| “. — „О, Мис Смит!“ уздахнух ја дубоко, али јој на питање не одговорих.{S} Да сам Туркиња свом |
| о чудно, и страшно!{S} Сад небо високо, али омар!{S} Једва дођох.</p> <p>— Е, Јасмин-ханум, заш |
| /p> <p>— Одело јој је, сине, старинско, али јој је нова душа.{S} Слушај, сине мој: ти си Фатми |
| граду, и напомињала сам јој нешто мало, али јој нисам хтела отворено писати: жао ми је било да |
| <p>Лето је умирало, то јест премирало, али није умрло.{S} Они златни снопови са сунца падају н |
| а Нурију.{S} Ариф је зацело хтела тамо, али да не би сестри учинила на жао, кријаше.{S} Испрати |
| врло бела, болесна.{S} Ми то не видимо, али читамо и чујемо од странкиња што живе међу нама <pb |
| .{S} С минара је објављено вече одавно, али Фатма није чула: занела се гиздањем.{S} Виде суту и |
| 19120_N23" /></p> <p>Фатми дође смешно, али се не насмеја.</p> <p>— Трећи пољубац у уста биће о |
| Сафет-ханум.</p> <p>— Тако бива, децо, али не увек.{S} Некад се изметне од човека пас; некад, |
| о моме мњењу лудост.{S} Можда је добар, али није муслиманин, него Грк, Јерменин, или чак Јевреј |
| фет се љућаше на овај њен овакав говор, али прикриваше љутину: дошла је с пута.</p> <p>Она уста |
| људи образовањем...</p> <p>— Буним вас, али не да се љубите с људима, него да сте у друштву с љ |
| ислише: „Полудела!“, а друге чуше глас, али не разумеше речи: свака од њих била је по један дел |
| нениној соби, гледала кроз кафез: свет, али нема њега. „Да није на путу?{S} Да није болестан?{S |
| учнуше крај зида са улице, видеше свет, али не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега |
| е јој одговорих: „Ја не знам за жалост, али не знам ни за радост.{S} Ти си била тешка, па си оч |
| ца је замишљенија но други пут уз пост, али и сама не зна зашто је таква, да ли због дувана или |
| на мајка прекорно.{S} Твој отац је љут, али није луд...{S} У гору и камен!</p> <p>— Па и овај н |
| , а он је то опазио, и чинио се невешт, али није био расположен.{S} Осећајући да му је воља врл |
| ине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, метну чело на праг, после се под |
| } После је Мерсије одведе у другу собу, али и тамо су ћутале:{S} Фатма није умела говорити, Мер |
| иде да легне.{S} Она оде у своју собу, али не леже.{S} До поноћи је била у соби сасвим сама, а |
| не пости.{S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, очешљану и обучену, с цигаро |
| {S} Његова мајка клања јутарњу молитву, али сад не пада више пута но што треба, јер је свесна, |
| за Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али Фахрије-ханум... "</p> <p>— Абдурахман-агу ништа не |
| авно чула, још кад си била у Цариграду, али ти није казала, јер је знала да за другога нећеш... |
| ао та канарина.{S} Могла бих у слободу, али како?{S} С оним који зна шта је то слобода.{S} Ја, |
| га могла видети.</p> <p>Ариф узе слику, али је не смеде погледати: ко зна какав је, можда јој н |
| нак да изиђе.</p> <p>„Видео је мастику, али јој није осетно мирис.{S} Ја дуван кад гледам не ма |
| ећи.{S} После су легли у једну постељу, али не као двоје заљубљених, него као два друга.{S} Јед |
| се каменчић у капиџик.{S} Она претрну, али се опет ослободи: на капиџику је катанац.{S} С мина |
| д њега виде, осети шта хоће па претрну, али не побеже, чак и не покри разголићен врат, као друг |
| ?{S} Себе бих продала, да му купим њу, али она се не купује, није робиња.</p> <p>Па оде њему и |
| па неће да нам учини зло; неће у знању, али може у незнању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то ј |
| г.</p> <p>— Јуче је био у црном капуту, али он је мени Жути Врскапут, као и онај други Браон Фе |
| и уђоше под комарнике, који се бељаху, али не више на месечини, него према свитању, јер већ се |
| као злочинца, као зликовца, као убицу, али ја нисам хтела, остављала сам на Бога, и Бог те је |
| је била.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не верујемо.</p> <p>— Ако хоћете, мој муж дове |
| ње чампарама, пљескање длановима, смех, али пригушен, и тихо певање: весеље је у башти; разгран |
| господару, а господара има милостивих, али <pb n="133" /> их има и немилостивих, кога данас мо |
| их правила, правила истина источњачких, али пуних лепоте, заосталих од једне велике старе култу |
| ја, мука ја, ааа! ааа! стењаше старац, али све као да прави шалу, па настави: — Ама доцкан, мн |
| {S} Слушај, сине мој: ти си Фатми отац, али ти Фатме не познајеш.{S} Она је пред тобом као оне |
| о мислила.{S} Он хтеде одмах да да реч, али му се стегоше вилице.{S} Мртва тишина.{S} Најпосле, |
| г коња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч, али кад дође ноћ...{S} Не зависи од њега.{S} Уместо да |
| а нисмо он и ја комшије, ја бих сама... али страх ме, какав је џин, а капиџик..</p> <p>— Бак!{S |
| плава дубока језера покривена тмином... али полако, да га не пробудим.{S} Ја сам срећна кад он |
| као мало разгали: сад ће с певачицама: али кад дође, опет беше тужан.{S} Друг га поведе к најл |
| су обе затварале очи да гледају њега ; али кад га се нису могле сетити живог, гледале су му сл |
| га пољубим, рече Фатма тобоже љутито ; али робиња је знала да се она то шали, па се опет закик |
| чудила: умрла „отишла у Зелене Баште“; али није видела оца да не заплаче кад кћер удаје, кад с |
| су му конфисковали имање „реакционари“; али овако: он убица, мајка му распикућа.{S} Нурији је с |
| у.</p> <p>Не каза где јој је хамајлија; али, њему то каза љубав, те је раскопча, нађе свилену х |
| S} Ја сам рођена да будем жена и мајка; али, кад ме мој бездушни <pb n="183" /> муж остави и ли |
| Она је јутром тужна и кад нема узрока; али кад попуши цигару, или чим је запали и повуче један |
| Фатма Ђаковичанка, ја се не бих бојала; али, она је Солуњанка...{S} Још није доцкан, сине, није |
| P.{S} S.{S} Мадам Аристид нисам видела; али сам чула да те код једне наше помињала, и много те |
| Енглескиња испрва није ништа разумела; али кад јој Францускиња узе шаптати на ухо (као Туркиња |
| би се слободно разговарала, као с вама; али он, и ако млад, мени није човек, мушко, него брат: |
| арема.{S} Истина, ја то нећу моћи сама; али са мном саосећају небројено нових у Серезу, у Солун |
| у, ноћним поселима, харемским весељима; али младе жене, невесте у меденим месецима, беху тужне |
| рављена помрчина, све као прошлог дана; али сад Џемал-беј у подне не дође, због те њене другари |
| забрањивати ти читање љубавних романа; али кад чух шта се све по харемима пред девојчицама гов |
| на се врати у своју собу нерасположена; али се брзо развесели, управо узбуди, кад виде на столу |
| аваше је.</p> <p>Пред саму зору, заспа; али, спавала је врло мало, и чим се трже — он, опет леп |
| />.{S} Она је мислила да хоће да свира; али, он диже очи, погледа у њу, и кад им се погледи сус |
| ручка, кад би човек требао да има мира; али, јесте, старој Ајше-кадуни, која је слушкиња у овој |
| стадоше.</p> <p>Разиђоше се пре суфура; али уместо да се нада, Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она |
| има.{S} У почетку се враћао пре суфура; али на што, кад није могао к мени: жене.{S} О, ви нове |
| а, опече је као да је пао на њена уста; али од тога дана она не отиде сестри, и ако ју је звала |
| ила обузета мишљу на непозната младића; али, као добра мухамеданка, трже се кад чу мујезина са |
| кчија да је као оне безглавна, удовица; али њој је жив њен <hi>Бујукбурунлија</hi>.{S} Њеног оц |
| ви пут метнути на главу њена Госпођица; али њој је умрла мајка, те се није могла вратити у Солу |
| еће, не воли да се меша у туђе послове; али кад му она растужено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, |
| да сања!{S} Напи се воде, па опет леже; али ето онога, шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће в |
| >За чифлук се ваљда спремамо, време је; али ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва чек |
| е према жени постаде суров, вређаше је; али га она вољаше, те се прављаше да ништа не види, уга |
| <p>Сутрадан, Фатми се донесе обележје; али пре овога, мајка склони сина да се пита Фатма.{S} П |
| 9120_N33" /> —Шта ти је? упита Мерсије; али кад она смаче руке, уплаши се — била је бледа као с |
| а, поче:</p> <p>— То је све лепо, сине; али ко тако сад у нас удаје девојку?{S} Ни амалин, чијо |
| аје и друкчије своје другове, културне; али, њих овде нема.{S} Уместо мириса мошуса, као у какв |
| Донме, и пуно нових, наше вредне жепе; али у старом...{S} У гору и камен!</p> <p>Он се буни:</ |
| едно, па макар ко дошао: договорили се; али Ђулбејаз уђе и рече: „По беја су дошла два његова д |
| едну софру и странкиње су биле позвате; али све нису вечерале, јер нису могле сести доле, а и н |
| смокве смакоше, и хтедоше да је ухвате; али ми их претекосмо.{S} Кад је ухватисмо, срце јој уда |
| /p> <p>Он прочита писмо и — прими дете; али нареди да се то „ђаурско копиле“ однесе у приземље, |
| адожења, па се чуђаше што вичу, вриште; али кад он салете турске жене пољупцима, претурајући их |
| ан — пун месец. „Ђули!{S} Ђули!“ шапће; али јој се тај шапат чудан учини, уплаши се од свога гл |
| м му уста на груди без кошуље, на срце; али се увек трзам, прибирам пре по што сам повукла обар |
| ам кога се више бојим.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како м |
| лушала не проговоривши задуго о љубави; али он, засићен књигама, враћа се на љубав, почињући ра |
| тетки нож!“ Тепа му, да га одобровољи; али он није зловољан, већ луд:{S} Фатму, своју љубав, н |
| отворено, разуме: стиди се, нису сами; али крадом...{S} С грозничавим нестрпљењем погледа у ча |
| о не за турске жене.“ И понова се буни; али против кога, то не зна...{S} Виде појас њихове башт |
| ркиња, она би већ све испричала робињи; али је младотуркиња, <hi>нова</hi>.{S} Седе да исприча |
| ио да их више ништа не може раздрагати; али, у томе се чуше звучни мушки гласови.{S} У великој |
| ст година, ја бих ово могла и разумети; али од осамнаест, на Истоку зрела девојка!{S} Оно, исти |
| , нико га од њега не би могао одвојити; али томе детету се брзо досади (јер он га стиска, да га |
| > <p>— Е, кад не можеш, чедо, ти пости; али... ноћу буди с мужем.</p> <p>Прође први дан поста.{ |
| је не би држао па да је султанова кћи; али, да је остала његова још само недељу дана...{S} Кад |
| ви се из берберинове руке и хтеде кући; али, пред њима стадоше једна затворена кола, берберин у |
| истапкаше, поседаше на стакленој софи; али се девојке брзо одвојише: одоше да свирају.{S} Свир |
| видети кроз кафез, у пролазу, на слици; али за људе: они нас узимају потпуно невиђене. (Ја гово |
| јој име дај</hi>.{S} Ти је васпитавај; али, не као мене.{S} Криј од ње дању сунце, ноћу свећу, |
| ум-ефенди.{S} Њина писма су нежна увек; али јучерашње...{S} Ја сам у њему осетила њине сузе онд |
| м места и код куће и кад кудгод отидем; али кад седим с неким кога волим, или кад радим какав м |
| саслушала пашиничину историју с болом; али, кад је отишла кући, променило јој се расположење, |
| ече им француски. — „Јесте, Емир-ханум; али где ће се ове наше срести са Жаном?{S} Биће довека |
| ивот.</p> <p>По лекара отрча сам Осман; али, док је будио тројицу, док је једва један пристао д |
| а прислони око на пробушен зид сутанин; али се савлада, страх је беше да је когод не опази.{S} |
| у њих...{S} Слатка тејзе, чувај ми ово; али, за Божју љубав, не казуј Емири!...{S} Поздрави је. |
| ече сасвим — до сад би ме зацело видео; али ја сам, за несрећу, као цариградске велике госпође: |
| азити јутром у постељу: млад, леп, мио; али томе сам човеку дала очи, уста, стас, узраст ја сам |
| лудо!{S} Он је умро, с њим је свршено; али, дете неизведено па пут, поведено па остављено...{S |
| момка.{S} Отац му био паша, то је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, је ли спреман за живо |
| ја то осећам.</p> <p>— Неће тако, душо; али ипак добро.{S} Сад се волите, и волећете се; биће д |
| е, да слушате музику и гледате биоскоп; али по оним затуцаним, нарочито старотуркињама, што би |
| „Сваки час оваква шетња.{S} Беше добар; али, како оде Зејне-ханум, он промени нарав.{S} Сад се |
| ав значајно у Османа, па написа рецепт; али, пошто га прочита, исцепа га, с речима;</p> <p>— Ка |
| одила му тек што је напунила четрнаест; али због сувишње младости, она дете није могла донети; |
| ак, непријатан, јер је мирисао на рибу; али час-по, на махове, кад би духнуо западни ветрић, ос |
| а што су је изложили на углед као робу; али, она се удаје за онога кога јој је њено срце изабра |
| чочеци узеше играти Ибрахим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете |
| и греши, ако не у знању, оно у незнању; али, ко се пре трећих петлова тргне, опрости му се.{S} |
| и ту Францускињу, нарочито Францускињу; али она се изменила.{S} Оно, да пију код њих и жене, го |
| ала, а Ариф јој рече: „Губиш другарицу; али и тебе ћемо скоро“.{S} Кад тобоже испиташе Фатму, А |
| онашање <hi>често</hi> одаје лепу душу; али то је често, не увек.{S} Ти познајеш Хиснет-хануму. |
| /foreign><ref target="#SRP19120_N52" /> Али сад, ти ми изиђе пред очи, и <hi>он</hi>.{S} Како с |
| foreign xml:lang="en">O, yes!</foreign> Али шалу па страну, умало не умрех, испрва, а после... |
| <p>— О, добро дошла, Јасмин-ханум !{S} Али како се то смејеш : „Ка!{S} Ка!{S} Ка!“, као кад ка |
| </p> <p>— Нека је срећно, да Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер |
| S} Па они дивни градови, на сликама!{S} Али ја чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему род |
| ти је побуњена.</p> <p>— Камо срећа!{S} Али... жена побуњеник, то је нешто ново.{S} Буне се људ |
| овека кога не волиш?</p> <p>— Никад!{S} Али за човека кога не познајем...{S} Ја, хвала Богу, зн |
| е чак отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књигама, својим и своје пријатељице, у свакој сит |
| м развила те хтедох пући од врућине!{S} Али сам се бојала; наших жепа с Јалија било пуно, па <p |
| па да полети, да га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули родитељи: „Завиј се, несрећна |
| е упути на рад наш слатки Џемал-беј!{S} Али, његова тетка и сама нерадница, па и мајка, проводи |
| !{S} О, сиромах, горд, јунак, мушко!{S} Али ти си, душо, сад слободна...{S} Сад си распуштеница |
| ади нешто из недара.</p> <p>— Писмо!{S} Али зашто у недрима кад је толики омар?{S} Ти си га пок |
| а: она верује у живот после смрти ..{S} Али, чини ми се, највише ме задржава од тога нежна унук |
| како ми је говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја га волим...</p> <p>Робиња је прекиде говорећи:</ |
| м.{S} Да бежи с њим из ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} И понова наједанпут заплака, и на |
| е горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста.</p> <p>Изјави својој ханум нени моје одлично |
| .</p> <p>— А ја се удадох за луда...{S} Али он је био паметан.{S} Да знаш како ми је говорио!.. |
| е и они ишчезнути под тим плочама...{S} Али они су ишли, ударивши кроз то гробље, саплетали су |
| >— Боже сачувај!{S} - Јадна Зејна...{S} Али, други пут о њој, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га вол |
| т не би допустила, јер је паметна...{S} Али што си таква, Емир?{S} Погледај ме у очи.</p> <p>Он |
| а, нисам могла виђати младиће, па...{S} Али како сам видела овога, не мислим на онога.{S} А пре |
| рад-Нури-пашин, а Мурад-Нури-паша...{S} Али, <foreign xml:lang="fr">mon Dieu</foreign>, откуд м |
| ј јасмина седећи, осећајући љубав...{S} Али, вечерас се не прође на шуштању траве...{S} Чу се к |
| ли не могаде, не понесоше је ноге...{S} Али кад јој се он загледа у очи, она не помисли да бежи |
| {S} Невероватно, па ипак, било је...{S} Али, моја срећа: он је држао да сам полудела.{S} А може |
| у њих добро загледа, спусте пече...{S} Али шта имају од тога?{S} Човеково је до капије; а и на |
| Ја сам за чистоту и код момка, и...{S} Али ја не могу о томе с тобом да говорим.</p> <p>— Женс |
| је да у њој наступи осека љубави...{S} Али, једнога дана дође плима и сву је потопи, она се по |
| катанац, па су кључ у море бацили...{S} Али и ако се крило, ипак се нешто чуло, од младића, Џем |
| , по нашим закону, морао је узети...{S} Али ја не сачеках долазак свога ортака: одох од мужа, д |
| ...{S} Не знам како да их назовем...{S} Али кажи, бар нека ти знају родитељи.</p> <p>— Тејзе, н |
| а сам на Бога, и Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја сам тужна, тешко ми је, не што сам те и |
| олазила, ја не бих био оно учинио...{S} Али, хвала Богу, све је добро.</p> <p>— С Алаховим допу |
| учини ми се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, она врло лепо пише, врло драга госпођице.{S} Мој о |
| и, да имају црне очи, да носе фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљубила што ти се јавио, |
| боли, он би заборавио на мастику...{S} Али само да ради нешто што воли.{S} Мени је рад што дру |
| се не рачуна као отац, по закону...{S} Али, она се кајала...{S} Пролазили су дани и недеље, он |
| цијела; само кад бих одсекла косу...{S} Али, у нас то не значи што <pb n="284" /></p> <p>у њих. |
| исказано пријатна топлина и радост..{S} Али наједанпут, њој се учини да хоће да се онесвести, т |
| бити зато што ниси <hi>девојка</hi>.{S} Али није, него зато што си болесна.{S} Он је човек прем |
| ли отац, овакав отац, <hi>Гром</hi>.{S} Али нећу чинити неправду удовицама; јер и оне... само д |
| не разуме, питајући: „Ко?{S} Шта?“.{S} Али јој румен обли све лице Срећа те се на месечини то |
| анцуски, она би одговорила: „Алла’“.{S} Али та „Францускиња“ час-по па се предаје вољи Божјој, |
| мела је наћи само једна Ориенталка“.{S} Али, гледајући је дуже, Ариф се сети описа Хамилтонова. |
| оде и однесе Фатми „слатки поздрав“.{S} Али она удеси причање тако лепо, те се млада жена надал |
| требала да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја тако не волим...{S} Ја бих волела да изоставиш и |
| у „Царев син заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово ми и није чудновато.{S} И сад нам се везирови с |
| себе од радости, брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, то је наше име, истина; но ово значи још и < |
| за кћерину науку дао толики новац“.{S} Али он ни да чује. „Закон нема посла с науком.{S} Очева |
| говори твоје срце, то је твоја баба.{S} Али та паметна жена у очима твога оца само је <hi>жена< |
| иван.{S} Би јој чудно што нема суза.{S} Али зашто да плаче кад јој је он жив и није луд...{S} О |
| е су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој није потребан нож ни отров, јер онај кога она в |
| бисте гледале мужјака, него човека.{S} Али каква је то шала од испрошенице?!</p> <p>— Није шал |
| исам Солуњанка.{S} Ја сам Скопљанка.{S} Али, ја се осећам и Солуњанка и Цариграђанка.{S} И тамо |
| је јасно што ју је онолико гледала.{S} Али она би волела да је уместо стрине тетка: њена сута. |
| ну, ја бих сути <hi>све</hi> казала.{S} Али моја мајка не говори с њом!“ То <hi>све</hi> било ј |
| Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} Али где да нађем човека?{S} У кући затворена, па улици |
| дмах сам вам с неколико речи јавила.{S} Али, од моје свадбе ништа није било, нити ће бити...</p |
| атвори. „Ја сам те, чедо, пробудила.{S} Али што да се покријеш преко главе као усред зиме, кад |
| смела од оца, она би га увек носила.{S} Али младеж на грлу, елиф између обрва, састављене обрве |
| ледајући у месец, одмара тело, чула.{S} Али, једна песма страсне чулне љубави, на старинску мел |
| и значи... каже се неваљалим женама.{S} Али тако ти свега најсветијег, немој да се гдегод изрек |
| луку, свим рођакама и пријатељицама.{S} Али зашто Фатма не чу бабу и мајку, кад се договараху, |
| реакционари, чланови срамног режима.{S} Али да оставим политику: од ње нас већ заболела глава.{ |
| ли се воле, они би слегли раменима.{S} Али то затишје не траја дуго.{S} Она је крадом плакала |
| ене решетке, и што не вичем као она.{S} Али, задрмала сам их кад дођох с Јалије...</p> <p>За чи |
| к игра, бесни она бивша бела робиња.{S} Али хануме се нису могле више усхићавати, ни викати, ни |
| о би радила да нам ти постанеш лепа.{S} Али, твоја капија мени је затворена.{S} Кад дође ред да |
| солунског болесног харемског живота.{S} Али ни за ово овде ни за оно у Цариграду није крив наш |
| а диже очи к небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ја сам дао реч... "</p> <p>— Држи реч, сине, и |
| е што дођоше са стрином тога пашића.{S} Али ти њих ниси видео...{S} Као наша Ариф-ханум.</p> <p |
| о дође пијан, Фатма је распуштеница.{S} Али она, по закону, има право да седи под кровом бившег |
| кој великој руци женска мала ручица.{S} Али свакако то је пријатно.</p> <p>— Ако некога волиш.{ |
| , занесена собом, не мислих на тебе.{S} Али, не, немој ми ништа тајно писати, јер још смо у <hi |
| "233" /> му, да га обе моле да једе.{S} Али још није била ни до софе, из собе за рад чу се пуца |
| о што је пошао на службу, и не виде.{S} Али, како се изненади, кад, враћајући се у подне, чу од |
| ала његовим родитељима да га доводе.{S} Али и сиротињско плаче, с муком га преваре и доведу... |
| , а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каза, изиђе.{S} Уђе нене. „Дај мужде, чедо!“ |
| 8" /> туге која је наједанпут обузе.{S} Али не побеже; туга уђе с њом у кућу с турским намештај |
| ко је Рамазан, он сам леже и устаје.{S} Али кад се сети шта је било, скочи.{S} Шта је све говор |
| и може?{S} Да ме затвори, или убије.{S} Али, заиста, срамота ме.</p> <p>Дође Ђулренги и рече да |
| им сад све исприча, кад није раније.{S} Али тек што се ухвати за резу, још и не гурну капиџик, |
| ије?</p> <p>— Грдна срамота, Нурије.{S} Али она прва, једна твоја лаж изазива ове друге.</p> <p |
| описивала му их толико пута Нурије.{S} Али поред свих својих конака, он ће живети овде: „Мајка |
| ла руке, али у памети, рече Мерсије.{S} Али, Емир, зар нам наше Францускиње нису причале да то |
| SRP19120_N37" /> одобраваше Мерсије.{S} Али, да довршим.</p> <p>— Остави, Мерсије јагње, ја сам |
| на у живот после смрти тврдо верује.{S} Али наједанпут, њој неко на ухо рече: „Пало ти је и тре |
| ј књизи и читала јој њихове песнике.{S} Али, сине, што зна муслиманске књиге, ништа; него хришћ |
| сут-анино двориште: нисмо га виделе.{S} Али га видесмо кроз кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан |
| као да мртве ствари могу да веселе.{S} Али ово нису мртве ствари, ово су живе: шадрван, лимуни |
| које су већ готово у траву зарасле.{S} Али, како му би кад она њему отпоручи, да у љубави не т |
| и су се сваки дан, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу |
| и младих, које су дошле ради Фатме.{S} Али Фатме нема међу њима; она се још не одваја од Џемал |
| укућанке, и оне су европски обучене.{S} Али једна од њих, мршава висока старица, у белој памучн |
| тку, то јест на добру њене отаџбине.{S} Али час-по, па је постајала страшан скептик, кад је год |
| ариграђанке што не скида очију с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у башту, децо, веселите се |
| своју собу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али са улице јако зазвони звонце и чу се пас... „Гости! |
| мужа, своју неприлику, и бунила се.{S} Али одрасла у строго моралној кући, <pb n="235" /> а та |
| !...“ И он се покаја, и застиде се.{S} Али пошто му се учини да стид за ово не доликује човеку |
| би то видела Мерсије, смејала би се.{S} Али наједанпут, она се ућута... загледа се у један каик |
| се спремаше да га прати, кријући се.{S} Али он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, |
| гу црну жртву: заветовала сам му се.{S} Али, ја немам новаца за овна и свеће (свеће сам обећала |
| тела да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то време тако је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „ |
| жену? <pb n="215" /></p> <p>— Неће.{S} Али, на човека, Џемал-беја...{S} За њега ме страх.{S} А |
| сврати да види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљути.{S} Између жена које су заиста |
| деца, ви то знате, драга госпођице.{S} Али до сада: некад не говоре по недељу, некад дан, нека |
| че.{S} Она се уплаши, и паде ничице.{S} Али одмах устаде.{S} И у томе осветли се сав Солун, и м |
| го говори, једно осећа а друго ради.{S} Али ја Фатму познајем: ако је заволела једнога, а ти јо |
| а развијене, а све се са улице види.{S} Али ми овде дижемо скут на главу кад чујемо мујезина.</ |
| је зацело да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: тице, цвеће, воће ; к |
| и.{S} И ко их је развенчао?{S} Људи.{S} Али зар су то људи кад нису ништа мислили пре но што ће |
| ж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато што је била болесна, да се н |
| ивописном, веселом сликом развесели.{S} Али, нехотице скрену очи у таваницу, и она јој се учини |
| лела, и мислила сам да он мене воли.{S} Али, каква заблуда!...{S} Једнога дана, ја бејах нешто |
| нпут се сети: окренуо је леђа Фатми.{S} Али кад погледа, ње нема...{S} Устала!{S} Зашто данас п |
| говорити матерњим језиком у туђини.{S} Али не, где је он, ту ми је отаџбина. <pb n="290" /></p |
| с чесме.{S} Кјучук-ханум, све гори.{S} Али, шта ћеш да обучеш?</p> <p>— Плаву антерију, Замбак |
| лдрме и да на главу метнем башјорти.{S} Али, шта је то?</p> <p>Уместо да јој нешто одговори, Фа |
| да изиђе и да се колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он |
| , и то у свекровој, у мужевљој кући.{S} Али он је осетио њену љубав, опазио њене топле а збуњен |
| исприча хартији, да пише Госпођици.{S} Али пре но што ће почети писмо, она одреши појас и расп |
| њих прочитати, како је њеној унуци.{S} Али те очи су све виделе а ништа не знају.{S} Узму да ј |
| се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, необичан мир.{S} Пре |
| е свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу долазити до свести.</p> <p>— Ја сам огорчена |
| мал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога човека срце је од камена.{S} Ни молб |
| о се мени робињи јави као слободној.{S} Али куда бих?{S} Једанпут излете из кафеза сутанина кан |
| ни, стрча у башту те закова капиџик.{S} Али пошто му се то учини мало, дозва зидара да капиџик |
| ини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику радост сакри тако вешто, како т |
| е чудно...</p> <p>— Не, ја то нисам.{S} Али сам противница идиотских бракова.{S} Брак код напре |
| најбогатије био обучен његов харем.{S} Али, да ли он даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако с |
| или бар долазити на састанке с њим.{S} Али, она не врати се, нити учини по његовим порукама, к |
| јој се чини да је он диже над собом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi>човек је старији</hi> и <hi> |
| Па сад, така лепа рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чисто зајаука.{S} Да јој <pb |
| p>— Ах ти нећеш да пушиш преда мном.{S} Али кад је човек брижан или болестан, није грехота ни с |
| о овде вашу Ариф-хануму Хилми-пашом.{S} Али оне се варају: ми нисмо за реформу харема већ за њи |
| ћ је страсно стеже као Азијат Осман.{S} Али осети да се она тресе те је пусти, погледа је, па к |
| где је толико ожалошћен и осрамоћен.{S} Али кад чу шта учини Фатма, он заборави на пут, избезум |
| леко, као неки свет који је ишчезао.{S} Али тај свет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемал |
| х што су сачињавале симпатичан трио.{S} Али још једна је од њих на умору...</p> <p>У овом <hi>Д |
| адови које је Бог у јарости уништио.{S} Али ова кућа била је храм, где су гореле свеће, моја љу |
| како ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, |
| слободно, или је већ кога заволело.{S} Али, зашто <hi>већ</hi>?{S} Она нам је, сине, нека је ж |
| и тетку.</p> <p>— Обично је обратно.{S} Али код младих жена, заљубљених...</p> <p>— И ништа се |
| нестрпљењем чекао њен страсни девер.{S} Али кад се год вратила пријатељици, да се пресвуче и ид |
| /> споља, ући кроз уши у њену свест.{S} Али не, више ништа нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, к |
| ла, а ја сам ти то одбила на болест.{S} Али данас...{S} Зашто не устаде свекру, кћери?</p> <p>О |
| орећи с њом француски као други пут.{S} Али ова млада и лепа турска жена прављаше се као да њен |
| м, па да идем даље, да продужим пут.{S} Али ја просити не могу: у мене нестало племићког блага, |
| с резервом.{S} Само кад је познаду.{S} Али, колико је њих што је познају?{S} Њена дела не иду |
| о а оне га тако ретко виде, гледају.{S} Али данас је било време кад се пада у сањарије и меланх |
| женску децу да васпитавамо и мушку.{S} Али до колико, тешко нама!{S} До онолико док се с мајко |
| енглеска учитељица, и ухвати Фатму.{S} Али Фатма, промени се.{S} Она ништа не каза Мерсији, не |
| по васпитан, воли своју кућу и жену.{S} Али од неког времена, он се развесели...{S} Проклета ма |
| оведе сваку „новодошлу“ страну жену.{S} Али, ко су то?{S} Путнице или жене реформних официра.{S |
| дна према Нурији, готово љута на њу.{S} Али још за ифтаром, вечерас просто изврсним, расположењ |
| даде Ђулренгији да то баци у ватру.{S} Али Ђулренги утрча и радосно викну:</p> <p>— <hi>Мужде< |
| 1" />, па опет седање за пуну софру.{S} Али пре тога Цигани, од прозора до прозора, с бубњем и |
| ише од једнога часа како се не мичу.{S} Али, најпосле, старија сестра се усправи и рече:</p> <p |
| > <p>Она плаче и облачи се у чаршаф.{S} Али напрасити беј већ се поврати, покаја.{S} Зашто да с |
| би мене за зета, пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си с Европљанком одрасла: узми мужа по изб |
| да га не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бити заволела да је према мени био д |
| вајући се, да јој се не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољубац на уснама није што |
| вај турски обичај пристао и дао реч.{S} Али он речи није одржао... „Треба поштовати обичаје сво |
| /p> <p>— Сад знам зашто јој не идеш.{S} Али у почетку, ти си јој ишла сваки час.</p> <p>Она се |
| н-бејова оца: како је васпитао сина?{S} Али, ја те нисам слала да се светиш лудаку.{S} Ја нисам |
| е мртве, кад она не сме код мртваца?{S} Али она се њој није чинила мртва, него као да спава с о |
| з чаршафа и печета — у гору и камен ! — али нисам знала да траже да не поштујемо никога, ни све |
| бар пију не кријући, а жене...</p> <p>— Али, та је била просто дивна.</p> <p>— А какве су те дв |
| м?</p> <p>— Много, ханум-нене.</p> <p>— Али ја бих, кћери, волела да се с њим разговара, да му |
| орила је Ариф и смејале су се.</p> <p>— Али, мене не гризе савест: истина сам била болесна.{S} |
| : плачете кад треба да певате.</p> <p>— Али ја у свом пијанству нисам била убица.</p> <p>— Зар |
| и свекрве, али ништа не рече.</p> <p>— Али шта ћемо сад ?{S} Ко сме јавити моме зету? рече Ари |
| >— Ја то венчање не признајем.</p> <p>— Али га признаје Бог.</p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти |
| ела.{S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја сам данас учинила као онај дервиш из приче, госп |
| и ја молим сестру: да пробамо.</p> <p>— Али ако се опет опије, и она му не буде више жена?{S} М |
| је врло добар.{S} Да пробамо.</p> <p>— Али то је смешно, рече Ариф ханум.{S} Уместо да уништав |
| кну Ариф-ханум, готово љутито.</p> <p>— Али и поштени људи, Ариф-ханум.{S} У старотурака је оби |
| и, други пут о њој, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, врло тихо изусти Фатма.</p> <p>— Кога, |
| младотуркиња.{S} Муфтија рече:</p> <p>— Али, хоће ли пристати Мурад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан |
| {S} Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта ћу ја данас, и докле ће он спава |
| <p>Нурије узе себе извињавати:</p> <p>— Али ја бих то учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, ј |
| и ослабео си...<pb n="147" /></p> <p>— Али, ханум-тејзе, без Фатме, ја... узе он муцати.</p> < |
| ије у љубави с Мадам Аристид ?</p> <p>— Али ми, слатка Мерсије, волећемо своје мужеве.{S} Зар б |
| а.{S} Која од њих не жели ово?</p> <p>— Али како си смела! рече ова не слушајући сестру.</p> <p |
| мам...{S} Само кад се воле...“</p> <p>— Али кад просимо пријатељеву кћер за свога сина, ми треб |
| је због Францускиње. „Пофранцузила се!“ Али, голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, |
| ти се човек опија, од љубоморе луди...“ Али како му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега |
| да, због чега је човек <hi>човек</hi>.“ Али колико бола од неког времена, како од госпођине дец |
| у као невеста, па макар и стара умрла.“ Али шта да обуче!{S} Коју хаљину он највише воли?{S} И |
| ! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је васпитавала још и њена гувернанта, Францускињ |
| S} Пратићу га до куће, па ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у један дућан, он продужи пут.</ |
| се запита: „да се није нешто наљутила?“ Али у друштву, с песмом и свирком, поред тетке коју тол |
| и вичу, питају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај њихов смех!</p> <p>Последњих десетину |
| pb n="60" /></p> <p>— Опет на пут!{S} А Али-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, т |
| а човека срце је од камена.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, ни сузе материне, ништа не омекш |
| е да је сам.{S} Види себе, дечка здрава али увек незадовољна: чезне за мајком.{S} Криви оца, па |
| p> <p>— За кога ? рече Сафет.</p> <p>За Али-Рашид-бејова Османа.</p> <p>— Ах, само то да буде! |
| ок ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, само, као за пакост, он је у лову.{S} Ја мисл |
| /> узвикну Мис Блак, а једна нова, лепа али врло бела, као да је јектичава, сневесели се.</p> < |
| тро и одсечно.</p> <p>— Ти си плаховита али ниси лажљива.{S} Ти то не знаш зато што су странкињ |
| бар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је према својој |
| за Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога човека срце је од камена |
| вам је „прво вече“?</p> <p>Она поцрвене али ништа не одговори, а Ариф рече:</p> <p>— Била је уд |
| сам волела, свашта им куповала. „Имање Али-пашино велико <pb n="181" /> је.“ Ја сам то чула, а |
| ј пружи ратлокума, и наже се да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатн |
| У томе се чу кашљуцање: на ручак долази Али-Рашид-беј.{S} Старац пред вратима скида обућу, а ов |
| и кад му Мерсије прогука: „Иди, слатки Али беј течо“, он се разнежи, и похита да се пресвуче.{ |
| и јаве; кад се састану, Фатма је загрли али не пољуби, и не помирише: како да је пољуби кад су |
| рија дугачка је и црна...{S} Ја сам кћи Али-паше, бившег садразама.{S} Отац ми је био Турчин, м |
| S} Моја историја је страшна.{S} Кћи сам Али-пашина; никад нисам пешке пошла, те никога нисам ни |
| да ту страхоту и лепоту — запаљено небо Али док је само изишла — промена, навукоше се густи сас |
| ерао.</p> <p>— Само полако, лепим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини |
| би се ти код њега преседела?...{S} Леп али луд.{S} Још нема пуних тридесет а већ отерао три же |
| а даље пишти кларинет уз једну монотону али страсну турску песму: то се Ахмед-беј на своме чард |
| проговорити.{S} Јуче, кроз кафез видех Али-агу: стар, има сто година, болестан, једва иде, сир |
| ије-хануминој кући је пуно жена, старих али и младих, које су дошле ради Фатме.{S} Али Фатме не |
| /hi>, жеља; <hi>Џемал</hi>, лепота; <hi>Али</hi>, висок; <hi>Нури</hi>, видело; <hi>Шемси</hi>, |
| {S} Да видиш, душо, <hi>ариф</hi> и <hi>али</hi> просто нас буни.{S} Изгори га, молим те, и ако |
| авладам па чак се и насмејем!...</p> <p>Али, драга госпођице, помислите,— ја се надам.{S} Срце |
| њине свадбе прошло месец дана...</p> <p>Али данас, он осети нешто као умор, као досаду...{S} Ка |
| алону под стиховима из Корана...</p> <p>Али, ах! тек што ово написах, тргох се.{S} Шта имам ја |
| у као она, а праве се поштене...</p> <p>Али ништа није трајно, стално.{S} Изненада дође једна в |
| , рекла „душо“ или „јагње моје“.</p> <p>Али Францускињи ово не би смешно, јер она је сваки час |
| он и пође да затвори кћери уста.</p> <p>Али ова се измаче вичући:</p> <p>— Ја пљујем на његово |
| после: он не узима речи натраг.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као да је прелетео толике улице; |
| ениних речи, увек кад год слаже.</p> <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи |
| зе!.. ја имам нешто да ти кажем.</p> <p>Али она одмахну руком и рече:</p> <p>— Остави ме, дете! |
| S} Њој то ни на намет није пало.</p> <p>Али он се брзо умири; чим осети њу, метну своју главу н |
| то, па поче нешто сасвим десето.</p> <p>Али сутрадан ове опет дођоше и одмах почеше о Осман-беј |
| врши се тако брзо и тако просто.</p> <p>Али пре но што су се разишли, старотурци су опет узели |
| у плач и паде на празну постељу.</p> <p>Али, одмах скочи: то је брачна постеља, и она нема више |
| оставља Фатму саму, оде мртвацу.</p> <p>Али Арифа не послуша зета.{S} После његова одласка мало |
| ије,“ и тако даље <pb n="199" /></p> <p>Али, он се сад опи брже но прошли пут.{S} И опет страх, |
| несрећна, кад си јој ти срећан?</p> <p>Али он избеже да одговори, љубљењем.{S} Ниједно место н |
| .{S} Очева реч детету је закон.“</p> <p>Али мени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је |
| > <p>— Срце ...нека ти је срећно! ...{S}Али како... изненада...</p> <p>— Ја сам ти, тејзе, све |
| а хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он ће радити: здраве су му руке и ноге, здраве су м |
| кретало ову лађу.{S} Путује у Каиро... „Али зар се Мадам сећа онога турскога детета?“ Загледа с |
| те приповетке.{S} Крај јој је овакав: „Али лончар је волео и оне црвене црепове“.</p> <p>Сафет |
| мо...<pb n="162" /></p> <p>— Нек спава, Алије... доста ће јој бати.</p> <p>Пашиница пође софом: |
| изгубила нешто што волим.</p> <p>— Луд, Алије.</p> <p>— Није луд.{S} Страстан, Азијат.{S} Европ |
| рце“, и сневеселише се.</p> <p>— Алије, Алије, шта ћемо ?{S} Себе бих продала, да му купим њу, |
| ивију, па похита сестри.</p> <p>— Аман, Алије, шта ћемо, ко да му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— |
| <p>— Је ли срамота што оволико лажемо, Алије?</p> <p>— Грдна срамота, Нурије.{S} Али она прва, |
| чала о Емирином болу...{S} Да ме питаш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела казати.{S} И |
| а већ срце“, и сневеселише се.</p> <p>— Алије, Алије, шта ћемо ?{S} Себе бих продала, да му куп |
| рија сестра се усправи и рече:</p> <p>— Алије, ти можеш да спаваш!</p> <p>И ова одмах устаде, к |
| > <p>Истога дана, у исто доба, Нурије и Алије укрцале су се у један брод за Цариград.</p> <p>Др |
| син Арслан-Нури-паше Емир Заде и Зенихе-Алије-хануме...{S} Од старе емирске арапске породице, п |
| , као пророк: на ноге!</p> <p> <hi>Ариф-Алије</hi>.</p> <p>Фатми се коса на глави диже, исцепа |
| а узе са шиљтета Ђулренгијине ђинђухе. „Алије!“ виче Нурије-ханум уплашено, јер види да јој сес |
| е почиње другу молитву, моли Мухамеда и Алију да јој сачувају сина од беде, и окрећући главу ду |
| па су за чланове узели и жене:{S} Фатма-Алију и Емине-Семију, Ђулистан-Хисмету, Фатма-Фахреназу |
| : „Алла’, Алла’, ил Алла’!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла’!...“</p> < |
| {S} Алла’, Алла’, ил Алла!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла’!...“</p> <p>.................</p> <p>„М |
| ом, тихо, монотоно и фанатично: „Алла’, Алла’, ил Алла’!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла!...{S} Алл |
| ћу!{S} И зашто да му седим кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекла с |
| а, плачући од радости и вичући: „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су се хануме чудиле смешећи се: |
| од радости и вичући: „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су се хануме чудиле смешећи се:{S} Мондиј |
| на на време окупи: „Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“...{S} И да је неко упита како се каже „Бог“ фра |
| је с времена на време окупи: „Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“...{S} И да је неко упита како се каже |
| литви, вичући као дервиш: „Алла’-ху!{S} Алла’-ху!“ Робиње пролазе мимо софу, и кад виде њу овак |
| арида.{S} Сад је дошао овај други-..{S} Алла'!{S} Колико сам несрећна! „<foreign xml:lang="en"> |
| натично: „Алла’, Алла’, ил Алла’!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла’!... |
| ла’!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла’!...“</p> <p>.................</p |
| </p> <p>— Нећемо ићи.. јавили смо...{S} Алла’!...{S} Дај да те закитим...</p> <p>Кити је, дршћу |
| диле смешећи се:{S} Мондије да виче:{S} Алла’!{S} За овим је посадише, опет на Мондије-ханумину |
| урије?{S} Да се не огреши ?...</p> <p>— Алла’!...{S} А чиме ће, кад нема оружја?</p> <p>— Џемал |
| n="221" /></p> <p>— Нема Бога.</p> <p>— Алла’! виче Нурије и покрива лице рукама.</p> <p>— Отво |
| м Бога, зато што он мене мрзи.</p> <p>— Алла’?! простења он и пође да затвори кћери уста.</p> < |
| ворити, али је претече Нурије:</p> <p>— Алла’!{S} Ја и данас нисам постила, те сам имала моћи д |
| Оне се тргоше.{S} Нурије рече:</p> <p>— Алла’!{S} Зејнеб-кадун!...{S} За ручак: сира и хлеба, к |
| диже коса на глави; он изусти:</p> <p>— Алла’?!</p> <p>— Ја мрзим Бога, зато што он мене мрзи.< |
| Алла’, ил Алла’!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла’!...“</p> <p>........ |
| Алла’, ил Алла!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла’!...“</p> <p>.................</p> <p>„Мерсије је |
| монотоно и фанатично: „Алла’, Алла’, ил Алла’!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла!...{S} Алла’, Алла’, |
| — кадиско.{S} Па шта је мени остало, о Алла’!{S} Где су толике куће, где лепи конаци, где земљ |
| ога. „Биће што је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући нема нових, све су старе, све верују |
| адићем, сваки час баца очи у кафезе... „Алла"! какве су му очи!“ виче узбуђено робиња; Фатма се |
| же „Бог“ француски, она би одговорила: „Алла’“.{S} Али та „Францускиња“ час-по па се предаје во |
| ман “ Нурије с времена на време окупи: „Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“...{S} И да је неко упита ка |
| стро.“ Она пружи руке и очајно изусти: „Алла’!“</p> <p>Око по ноћи послале су слугу по Џемала, |
| ена сута, плачући од радости и вичући: „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су се хануме чудиле смеш |
| Туркињом, тихо, монотоно и фанатично: „Алла’, Алла’, ил Алла’!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла!... |
| о дервиш у молитви, вичући као дервиш: „Алла’-ху!{S} Алла’-ху!“ Робиње пролазе мимо софу, и кад |
| у ђерђефу, покри косу, јер чу с минара „Алла екбер“, па да је не види мујезин.{S} Навезе почета |
| разгали, насмеје.</p> <p>Никад не каже „Алла!“; пред сваку реченицу рекне „<foreign xml:lang="f |
| них кандилима као звездама, разлеже се „Алла’ екбер“, и чудно утиче на оне који су очекивали „п |
| а, заспа; у зору је пробуди мујезиново „Алла’ екбер“...{S} Како јој је мило то позивање на моли |
| ена на време, чуло се јасно изговорено „Аллааа!!“ Седећи у куту, Џемал-беј гледа ове три миле м |
| о учење, мени се чини, сине, не иде.{S} Аллах нека нам умудри Фатму.“</p> <p>Сви је зову „Емир“ |
| Променио хаљине, али памет...</p> <p>— Аллах!...</p> </div> <pb n="121" /> <div type="chapter" |
| .{S} С минара Алаџа-Имарета разлеже се „Аллах екбер“ и губи се у висину под плавим небом.{S} Ус |
| египатску асуру, бели чаршав (<hi>софра-алти</hi>), да на њ падају мрве, и поређаше около шиљте |
| а кад се вратише, софра дигнута, „софра-алти“ покупљен.{S} Поседаше по другим дебелим шиљтетима |
| ека, и до књижевника!{S} Изиђе, правећи алузије што ме удостоји своје посете „геније“; а ја за |
| n="237" /> пут...{S} Никад јој није ни алузијом поменуо о љубави, а сад јој приђе смело, дрско |
| срећни ти гости“?</p> <p>Она је правила алузију на Нурију.{S} Ариф је зацело хтела тамо, али да |
| ли све као да прави шалу, па настави: — Ама доцкан, много доцкан... старо, много старо, одвише |
| p>После псовке, научене од цариградских амала и од својих ноћних другова, не хтев се свући, он |
| ко тако сад у нас удаје девојку?{S} Ни амалин, чијој кћери је сва наука плетење кеса и везење |
| га рада у Турској нема.</p> <p>— Племић амалин!</p> <p>— Он има очи... он зна писати...</p> <p> |
| ноге.</p> <p>— Здраве руке и ноге су за амалина.</p> <p>— Амалисаће, ако за њ другога рада у Ту |
| аве руке и ноге су за амалина.</p> <p>— Амалисаће, ако за њ другога рада у Турској нема.</p> <p |
| рукама и забринуто изусте: „Шта ће се, аман “ Нурије с времена на време окупи: „Алла’!{S} Алла |
| већ четрдесет година: „Аман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам чула за некакве нове, и да оне траже да |
| /p> <p>— Дуван кажите ми, дууувааан!{S} Аман !{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Зар не пушите?</p> <p>— Од |
| p> <p>— Једна лаж повлачи стотину...{S} Аман, оче мој, за Божју љубав.{S} Оца немам, брата нема |
| ... између нас и Ибрахим-Хасан-беја.{S} Аман!{S} Кажите му да ја нисам знала да мој сестрић пиј |
| , Џемал-беја...{S} За њега ме страх.{S} Аман, оче мој, за Божју љубав!</p> <p>— Заклела си ме у |
| ле, наше ждребице, и сва се...</p> <p>— Аман! викнуше девојке нестрпљиво. — Је ли то нарочито, |
| оди се с човеком, после мајка.</p> <p>— Аман, полудео! виче Нурије.</p> <p>— Ово није љубав но |
| је срце је пуно љубави и бола.</p> <p>— Аман, шта говори ? прошапта робиња уплашено.</p> <p>— Д |
| робиња састави платна иглама.</p> <p>— Аман, кјучук-ханум, шта ти је?! чу се тихо.{S} Што ћути |
| стре из собе, закључаше врата.</p> <p>— Аман, цела кућа луда! узвикну Фатма и поче плакати.</p> |
| урад-Џемал-беј“, поче Мерсије.</p> <p>— Аман! узвикнуше робиња и госпођа и покрише лице сукњама |
| , ето, то госпођа стрина куне.</p> <p>— Аман, очију ми! очи моје Мерсије: уста су ти медена, да |
| дену чивију, па похита сестри.</p> <p>— Аман, Алије, шта ћемо, ко да му каже?{S} Ја не смем.</p |
| S} Сине! вичу родитељи молећи.</p> <p>— Аман, ага-беј! преклиње сестра и плаче.</p> <p>Брат га |
| лан, као храст оборен секиром.</p> <p>— Аман, арслан мој мртав! закука Нурије кад виде да га но |
| на седе, пита се с њим и рече:</p> <p>— Аман, децо, где сте?</p> <p>Они се погледаше и поцрвене |
| е и пољуби нену у руку и рече:</p> <p>— Аман, нене, где је та ханума што ми је донела од тејзе |
| обичаја, одмах поче да говори:</p> <p>— Аман, муфти-ефенди!{S} Били сте нам саветодавац, и испо |
| ејах нешто болесна, а та његова тетка: „Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} Зар да те такву затече |
| > <p>Капију отвори Ђулренги, и закука: „Аман, мртав!“...{S} Младога беја понеше кроз двориште ч |
| ој кући слушкиње већ четрдесет година: „Аман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам чула за некакве нове, |
| де.{S} Он продужи пут, а робиња викну: „Аман, кјучук-ханум! црвена си као зрели нар!“ и разлега |
| руци му нож... „Падао, тешко мени!“ — „Аман, Ахмед, што си пустио да пада?!“ рекоше очајне сес |
| Имарета“...{S} И он познаде рукопис.{S} Аманет: женско дете од три месеца!{S} И писмо и аманет |
| беју дође из Европе, из Париза, писмо и аманет!{S} На писму адреса прво француски, после турски |
| женско дете од три месеца!{S} И писмо и аманет донесе му једна странкиња, говорећи му језиком к |
| /></p> <p>Драга ханум,</p> <p>Шаљем вам аманет од ваше и своје Емир-Фатме...{S} Ни смрт моје ма |
| е срце претрпело катастрофу.{S} Остави „аманет“, па леже, и узе плакати.{S} Плакала је сваки ча |
| га је покретао на рад — срце?{S} Где је амбиција — био је први?{S} И пред очима му изиђоше град |
| а Хасан-бејова, по нишком обичају, кади амбром и прска ђулсуом, ступају у једну врло велику соб |
| е и добро учење његова унука и узвикну „амин!“; и он сам раздаће им симите; његова мајчица кува |
| су хтеле, оно: гробови, растурени тамо амо, плитки турски гробови; спуштају их у њих, увијене |
| , што личи на последњи ред ложа каквога амфитеатра, заустави кола да хануме виде једну слику ко |
| ац је метао тако полако, да не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је так |
| м мајка, не би ми била Нурије-ханум сут-ана...</p> <p>Тај лепи младић сестрић је моје сут-ане, |
| сад од тога што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} Моја мајка <pb n="69" /> с њом не говори.{S} Је |
| че:</p> <p>— Нећу више с тобом. <hi>Сут-ана</hi>!<ref target="#SRP19120_N11" /> моја слатка сут |
| оја учитељица и пријатељица</p> <p> <hi>Ана Жабуле</hi>.</p> <p>P.{S}S.{S} Збиља, ако је госпођ |
| више не могу, не даду ми сузе...</p> <p>Ана Жабуле.</p> <p>Ово писмо је дугачко, роман...{S} Ар |
| ога унука довео је веште бербере чак из Анадолије.{S} Он је то говорио врло узбуђено, почињући |
| због жена</hi> растурени са службом по Анадолији, и по овом нашем крају, где ће нам се, свакак |
| ништа, полазиле су лађе за Цариград, за Анадолију, за Сирију, и за Француску...{S} Једнога дана |
| много путују.{S} Ја ћу може бити ићи у Анадолију и Сирију.</p> <p>— Због нас су и наши мужеви, |
| имп, у пут покрај њега којим лађе иду у Анадолију... „Тим путем је отишла Мадам".{S} Пета годин |
| ад, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на анадолској страни, и кад јој то нене каже, она заплаче; |
| но!{S} И сваки лепи конак на Босфору на анадолској и румелиској страни оплаках као оца: они су |
| о сад отиду на румелиску страну, сад на анадолску, и стану у малом пристаништу каквог лепог сел |
| i>Олимпос-Паласу</hi> или <hi>Хотелу д' Англетер</hi>, осећа ли да она на њега мисли, или је се |
| ренуше поред Олимпос-Паласа и Хотела д’ Англетер, па потераше у другу чаршију, у чаршије открив |
| и одвезоше се близу мора, у <hi>Хотел д'Англетер</hi>.</p> <p>Ту осташе до три часа по подне, п |
| с Ђулистан-ханумом и готово сам постала англофил.{S} И та жена нађе пута и начина да пошаље мен |
| <hi>Шемси</hi>, сунце; <hi>Мелек</hi>, анђео; <hi>Ариф</hi>, разумна; <hi>Зариф</hi>, нежна; < |
| о кући Мурад-Џемалове тетке а своје сут-ане, па јој се чини да није у граду где се родила и одр |
| <p>Тај лепи младић сестрић је моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити сећате, дра |
| е живимо, већ животаримо. „Живот вам је анималан,“ каже Мадмоазел. „Једете, пијете, спавате“... |
| ње и на пад...{S} Јер оне проводе живот анималан: једу, пију, спавају — тако је рекла Госпођица |
| p>А пре неки дан, мој отац метну на сут-анин капиџик катанац, а мајка му ништа не смеде рећи, с |
| Пробушиле смо зид, па смо гледале у сут-анино двориште: нисмо га виделе.{S} Али га видесмо кроз |
| <note xml:id="SRP19120_N67">Дођи кући, Анри.{S} Ја сам све казала мами.</note> <note xml:id="S |
| од ње, честитија; казала је мајци...{S} Анри је био с њом, она му сутрадан писала: „<foreign xm |
| ени антеријом.{S} Коса му црна као гар, антерија бела као снег; без појаса је, са широким скуто |
| <pb n="257" /> сребрна.{S} Црна свилена антерија, прављена још пре дванаест година, стајала јој |
| пође софом: висока, права; бела памучна антерија јој раскопчана, вуче се за њом... дугачка; а ц |
| на плећима јој се подигла бела памучна антерија: изгледа као нека светитељка.{S} Њене паметне |
| ml:lang="fr">saut de lit</foreign> наша антерија!{S} Згодно за седење на миндерлуку.</p> <p>Она |
| аљинама и на старе у старинским турским антеријама с три стотине бора и с хркама с три хиљаде п |
| -ханум с јетрвом, обе у плавим свиленим антеријама, и док чељад љуби скут гостима и прима им су |
| с подигнутим печима, Јеврејке у шареним антеријама подбрађене зеленим газом, странкиње што живе |
| едаше на шиљтета, дођоше сестре, само у антеријама с башјортиом преко косе; направише гостима т |
| у се лепезама, откопчавајући струкове и антерије.{S} И човек би помислио да их више ништа не мо |
| јер, ако јој се откине пуце или копча с антерије, она то не пришива сама, него робиње.{S} Сад ш |
| , <hi>аврапама</hi>, у народној хаљини, антерији, у народној обући, за кућу, <hi>терлуцима</hi> |
| к и од Мерсије.{S} У турској старинској антерији и старинском чешљању, она јој је новија од сви |
| ојећи, па поседаше, стара, у старинској антерији с каик-отосом<ref target="#SRP19120_N56" /> на |
| иљтету у белој алватној хаљини, турској антерији, коју она зове <foreign xml:lang="fr">saut de |
| ма.</p> <p>И ето Фатме, у белој турској антерији, очешљана европски.{S} Кад виде девера, хтеде |
| чешће је замишљам у оној њеној дугачкој антерији емир-боје, с њеним сребрним аврапама: кад јој |
| пољуби их у скут и у руку.{S} У зеленој антерији, с каик отосом, нене зајеца кад угледа унуку с |
| но се ниха.{S} Фатма је данас у зеленој антерији.{S} Прође кроз предсобље и оде у сутину собу з |
| лива.{S} Свекрва, у љубичастој свиленој антерији с дугачким скутом, с аврапама, и много накићен |
| мршава висока старица, у белој памучној антерији је, и с кратко подсеченом сребрном косом.{S} О |
| ом косом као мушкарац, у белој памучној антерији, наваљена на јастук као да је не виде, и не чу |
| је деце.{S} Ариф, у свиленој љубичастој антерији прављеној за свадбу, очешљана европски (први п |
| оји цвет.{S} Она је у једној ружичастој антерији, расплетена, с нанулама поврх папуча (да јој с |
| јој је донела она стара Цариграђанка, у антерији, хрци<ref target="#SRP19120_N71" /> и каик-ото |
| о није био ближи од свекрве.{S} И ако у антерији, у аврапама, оне су у њеној озбиљности, у њено |
| ет, девојчица, плаве дуге косе, у белој антеријици, скакуташе око њега, и тапшући викаше : „Тат |
| е се пресвуче: панталоне и капут замени антеријом.{S} Коса му црна као гар, антерија бела као с |
| нских ноћи раде: шију за Бајрам кошуљу, антерију, хаљину себи и својима, мужу, деци...{S} Па пе |
| с откривеном главом, једном руком диже антерију на главу а другом покри лице...{S} Ово учини к |
| .{S} Спусти руку!“ То рекав, повуче јој антерију, она спаде: остаде јој откривена глава „Откриј |
| Али, шта ћеш да обучеш?</p> <p>— Плаву антерију, Замбак-ханум.</p> <p>— Белу, ону што је као п |
| е.{S} Сад шије брзо и лепо једну женску антерију од цица, а снахи дала да јој сашије једне беле |
| анцуску хаљину а ти си јој купио турску антерију.{S} Она се тебе боји, па зато пред тобом једно |
| то посрћући.</p> <p>Он обуче своју белу антерију и скиде чарапе па прекрсти ноге на шиљтету, а |
| и девојке, која год је имала крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је жена, и шта је женина |
| нове.{S} По сто пута вам узвикујем као апостол, као пророк: на ноге!</p> <p> <hi>Ариф-Алије</h |
| јер немам срца за њу.{S} Ја нисам више апостолица и мисионарка; ја нисам више добра кћи Турске |
| међу које је послао Бог, не Пророк, њу, апостолицу и мисионарку, да их изведе на прави пут, да |
| алим; себе осећам, све више и више, као апостолицу, мисионарку, и јача ми воља и снага; све виш |
| људима, <hi>студенти</hi>?...</p> <p>30 априла, пред вече.</p> <p>И ако сам „оваква“, око мене |
| устим... препукло би ми срце.</p> <p>30 априла, у јутру.</p> <p>С друговима и ноћу и дању...{S} |
| н, она настави читање.</p> <p>Париз, 23 априла 1907.</p> <p>Шта да пишем, кад сам несрећна.{S} |
| е.{S} Је ли то истина?</p> <p>Париз, 27 априла 1907.</p> <p>Где сте ви, нове, што тражите да см |
| умирем. <pb n="293" /></p> <p>Париз, 29 априла 1907.</p> <p>Ја сам свој <hi>Дневник</hi> назвал |
| причам једну приповетку коју сам чула у Арабији и која се зове <hi>Лончарев Бог</hi>?</p> <p>Би |
| азне или вечите робије — сургун...{S} У Арабију!{S} Нисам могла.{S} Подмитих кадије... с кућом |
| му, ви познајете Џемала...{S} По оцу од Арапа, од емира...{S} Ја сам вам причала о његовој лепо |
| је сву турску царевину, живела је међу Арапима, дружила се с цариградским највећим харемима.{S |
| ихе-Алије-хануме...{S} Од старе емирске арапске породице, по оцу, а по матери Турчин.</p> <p>Ја |
| ораше као да чита из какве персиске или арапске књиге.</p> <p>— Ова жена нема прошлости и не оч |
| у и пашовали претци мога сестрића.{S} А арапски емири... ко зна, још од Мухамеда!</p> <p>Сви пр |
| , јер је васпитан као Европ...{S} Он је арапски племић.</p> <p>— Па позовите га, рекоше старци. |
| а је медресу као мушко; чита персиски и арапски; учена је и паметна као Ајше-Садика, друга жена |
| ји и одмах пође, не ходећи поносито као арапски принц, већ чисто погурен, дубоко оборене главе. |
| ала.{S} Он је као Европљанин, а личи на арапског принца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви |
| сам је учила и персиској<pb n="90" /> и арапској књизи и читала јој њихове песнике.{S} Али, син |
| е јести прстима ћутећи, слушајући једну арапску <pb n="73" /> арију коју је Фатма свирала на кл |
| таје хладна; кад одјекне каква европска арија, она добија крила и у духу лети по непознатим све |
| инило као запевка; тако пријатан глас и арија, а тако тужно.{S} Гугутке су залепршале крилима о |
| ила, већ је свирала, сва унесена у лепе арије: тонови су се преливали, звуци час дрхтали час жу |
| н или певају нове турске песме на старе арије с веселим срцем; веселе се као да су освојиле све |
| рвативци“, у овој силно нежној, страној арији <hi>Први Бол</hi>, осетиле су душу не онога чија |
| , слушајући једну арапску <pb n="73" /> арију коју је Фатма свирала на клавиру с много школе а |
| чулне љубави, на старинску меланхоличну арију, зачу се из куће пуне веселих жена, с пригушеним |
| е пијанство.{S} Пре је замерала Госпођи Аристид што су њене кћери с њом као с другарицом, а сад |
| аћица је није звала), окрете се Госпођи Аристид и слободно турски рече: „Да су овде и људи, вес |
| нових, она што изгледа јектичава, Мадам Аристид, Мадмоазел Дарно и она ноћашња Енглескиња.{S} О |
| нога сопственог срца.{S} Та жена, Мадам Аристид, не воли ни њену велику љубав...{S} Ноктима је |
| њена пријатељица, сестра по души, Мадам Аристид.{S} Чини јој се да се брзо врати само зато да с |
| на њих познаје, Мадмоазел, Мадам, Мадам Аристид, и толике друге које познаје из живота и из ром |
| ир-Фатма</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Мадам Аристид нисам видела; али сам чула да те код једне наше |
| бејових и Мерсије нико не зна:{S} Мадам Аристид се стидела да каже, а Ариф-хануми је било жао.< |
| д јој хвале пријатељицу.</p> <p>— Мадам Аристид је дивна!{S} Кад говори француски цвркуће као т |
| Саније-ханум је сто пута рекла да Мадам Аристид никад није волела нашу...</p> <p>Ариф испусти х |
| понова поче да је дира, вређа за Мадам Аристид.{S} Она јој је увек завидела на Францускињином |
| хну, па је Нурије поче пецкати за Мадам Аристид, па се жене, све осим пашинице, на то пецкање, |
| еће стићи.</p> <p>На софи је била Мадам Аристид и њене кћери, Францускиња и солунске Гркиње...{ |
| им: напоље! али се уздржава због Мадам Аристид.{S} Из боље породице но остале, образованија од |
| ј окрене леђа, али се уздржа због Мадам Аристид.{S} Францускињама би најнепријатније, сасвим ви |
| че.</p> <p>Колико је волела тејзе Мадам Аристид, а она, једанпут, кад виде тејзу у невољи, окре |
| p> <p>— Због њене земље.{S} Да је Мадам Аристид оваква иста, а да је Гркиња или Јерменка, она ј |
| м друштву, и вређала је : „Где је Мадам Аристид?{S} Добро сте хтели доћи без ње?!“ Турске жене |
| их ништа није случајно.“ И кад се Мадам Аристид и Мадмоазел Дарно окретоше да њу још једном вид |
| а свих нација, међу којима бејаше Мадам Аристид с кћерима.{S} Фатма се сети последњег гостовања |
| глескиња, и неколике странкиње, и Мадам Аристид са својим лепим кћерима спремљеним као за бал ( |
| ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид и Мерсијину гувернанту, и ако је одавно отишла, |
| >.{S} Чак и моја Госпођица, чак и Мадам Аристид наглашују турски зато што су дуго у Турској.{S} |
| ф-тејзе Мадам Ажил, заборавила би Мадам Аристид.{S} Приложила сам ти писмо тејзино, послато пре |
| у, да њу види, али да не заборави Мадам Аристид.{S} Не кажеш која је, то јест је ли путница или |
| драви.{S} С тетком, с три нове, с Мадам Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби се у један образ па |
| уби.</p> <p>— Ти си се помирила с Мадам Аристид, рече Сафет гледајући обрадовану сестру.</p> <p |
| онолико тужна кад није у љубави с Мадам Аристид ?</p> <p>— Али ми, слатка Мерсије, волећемо сво |
| код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним кћерима.{S} Фатма се изненади кад не ви |
| уму, малу драгу Мерсије-хануму, госпођу Аристид и њене кћери, и све друге које ја волим и којим |
| ађење свих, Сафет-ханум служаше Госпођу Аристид сама својом руком, шапћући јој: „Ја вас волим, |
| ноћ, јагње моје, била сам код господина Аристотела, на балу...{S} Што се чудиш?...{S} Моја мајк |
| пољупцима по лицу и по рукама.</p> <p>" Ариф-ханум љуби само кога много воли; и њу небројено пу |
| е се пре суфура; али уместо да се нада, Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна да од тих што се з |
| XVIII</head> <p>Како се преудаде Фатма, Ариф се промени.{S} С колико је куражи говорила и с кол |
| они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ариф, доста!{S} Ти не знаш шта је доста! рече с прага Ф |
| а и држе им предавања...</p> <p>Одавде, Ариф оде кући.{S} Муж је хтеде питати како је било на к |
| Ориенталка“.{S} Али, гледајући је дуже, Ариф се сети описа Хамилтонова...{S} Он описиваше једну |
| </p> <p>— Волела бих чути ваше мишљење, Ариф-ханум.</p> <p>— Ја сам, ханум-ефенди, с ханумама з |
| а га кроз кафез.</p> <p>— Допао јој се, Ариф-ханум?</p> <p>— Много, ханум-нене.</p> <p>— Али ја |
| е оживеше, Цариграђанке се развеселише, Ариф поста говорљива.{S} Она је била говорљива само кад |
| ипак се није развеселио.</p> <p>— Лаж, Ариф-ханум од почетка до краја.{S} Камо срећа да је зна |
| во љутито.</p> <p>— Али и поштени људи, Ариф-ханум.{S} У старотурака је обичај, кад муж пије ил |
| .{S} Па зар опет распуштеница?{S} А ти, Ариф, браниш овакве жене!{S} Зејна је проста неваљалица |
| виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и робињом Ђулренгијом у затворена кола <pb |
| а жена!“ рече и тужно се осмехну.{S} О, Ариф-ханум!{S} О, све те нове!{S} Оне, сироте, нешто хо |
| >Mon Dieu!</foreign> то је од вас лепо, Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руком место где ће сест |
| Па је испита.</p> <p>— Знала сам ја то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Цариграду, и напоми |
| те Туркиње гледале су...{S} Наједанпут, Ариф се сети оне тајне.{S} Сва јој крв јурну у лице.{S} |
| } Срдачно поздрави госпођу твоју мајку, Ариф-хануму, малу драгу Мерсије-хануму, госпођу Аристид |
| нку.</p> <p>— Као старинску муслиманку, Ариф-ханум.</p> <p>— Зашто си јој набављао европске учи |
| о скоро“.{S} Кад тобоже испиташе Фатму, Ариф изиђе и рече:</p> <p>— О, ханум-нене, умало ме Еми |
| рата...</p> <p>Испраћајући пријатељицу, Ариф пружи руке као кад се Богу моли, да јој она што ск |
| љубљујемо у оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ариф</hi>.</p> <p>27 рамазана 13 |
| он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се она, крадом од оца, с њим |
| сином!</p> <p>Оне три ћутаху и пушаху; Ариф-ханум хтеде говорити, али је претече Нурије:</p> < |
| с „мешовитим“ намештајем, <pb n="54" /> Ариф-ханума се загледа и помисли: „„У ђубрету спава, ца |
| ју, Сафет би помислила: „завиди ми".{S} Ариф често каже: „Ја час жалим што нисам мајка, час вол |
| ма, са штаповима (унеле их у собу!).{S} Ариф се збуни видевши први пут у миниатури Европу.{S} М |
| сестрић, јер сам знала да се воле...{S} Ариф-ханум ми је испричала о Емирином болу...{S} Да ме |
| утећи; и окрете се зиду, утиша се...{S} Ариф би мислила да спава да јој није охладнела ручица у |
| сваки кут њене душе, он је с њом...{S} Ариф-ханум испрати странкиње чак до прве капије, и одгл |
| p> <p>Ово писмо је дугачко, роман...{S} Ариф га узе читати као што би читала какав роман, али с |
| јер је знала да за другога нећеш...{S} Ариф-ханум и сад не зна...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахме |
| штва за подизање друштвеног морала“.{S} Ариф хтеде да плане и да рече: „То ће бити председница |
| руштва за васпитавање турских жена“.{S} Ариф ју је гледала и тужио се смешила.{S} Њом овлада је |
| да се поклопи на диван па да закука.{S} Ариф то опази и рече:</p> <p>— Емир, очи моје, хајде го |
| траг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти испричам једну припов |
| , раскопчане, с косама по јастуцима.{S} Ариф је прошаптала најтишим шапатом: „Да их не будимо : |
| ило је па више страна Новога Солуна.{S} Ариф није била из овога друштва, па ипак сврати да види |
| не доврши, застиде се, и узбуди се.{S} Ариф, смејући се, рече :</p> <p>— Да те удамо за Џемал- |
| играчицу: стидела се од своје деце.{S} Ариф, у свиленој љубичастој антерији прављеној за свадб |
| знајући шта ће, спусти пече на лице.{S} Ариф и нове узеше се смејати њеној забуни, и подигавши |
| оља, и с мандалом изнутра, а звонце.{S} Ариф их прекори, што се подсмевају Нурији, кад она мисл |
| ри лице рукама и клону на миндерлук.{S} Ариф се силно растужи и, гутајући сузе, приђе јој, седе |
| .......</p> <p>Децембарско је јутро.{S} Ариф се пробуди раније но обично, и окренувши се к проз |
| предсобљу јој нешто шапташе на ухо.{S} Ариф скиде чаршаф и пече, а преко косе пребаци Нуријин |
| <p>Она је правила алузију на Нурију.{S} Ариф је зацело хтела тамо, али да не би сестри учинила |
| мисао, врло лепа, и она се зарадова:{S} Ариф-хануми ће говорити за Џемала и Фатму.</p> <p>— <fo |
| напунише се три месеца и десет дана:{S} Ариф-тејзе јој поче говорити о удаји!{S} Сви се згрануш |
| ка, зато што њена тетка плаче.</p> <p>— Ариф-ханум, кћери, ко се пије разочаравао, тај није ни |
| ба да се радује. <pb n="49" /></p> <p>— Ариф-ханум! узвикну робиња и отвори врата.</p> <p>— Теј |
| > <p>— А која у нас воли мужа?</p> <p>— Ариф-тејзе.</p> <p>— О-хо!{S} Ти мислиш мене да превари |
| узвикиваше: „Ариф је <hi>ариф</hi>", а Ариф враћаше Фатми пољупце, говорећи: „А, душо, јеси ли |
| у су били сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: „Губиш другарицу; али и тебе ћемо скоро“ |
| сваки час са слаткоречивим Туркињама, а Ариф јој увек каже „Елиз, очи моје“.{S} Францускиња се |
| кинђурењу жена?“ рече посланиковица, а Ариф осети један интензиван бол, и стид, и никад не вид |
| пут, сећам се, моју мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, који она, за |
| ој преко Епаминонде...{S} Робиња оде, а Ариф осети од кога су јој та писма, па не мога одмах да |
| {S} Мадам Аристид се стидела да каже, а Ариф-хануми је било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и во |
| син опија.{S} Вас три сте образоване, а Ариф-ханум је и образована и <hi>ариф</hi>: научите ме |
| ћи тетку.</p> <p>Сестре се насмејаше, а Ариф рече :</p> <p>— Можда сам се смањила.{S} Истина, ј |
| p>Она поцрвене али ништа не одговори, а Ариф рече:</p> <p>— Била је удата за лудога Осман-беја, |
| ескиња записиваше Францускињин говор, а Ариф и нове, врло узбуђене, са сузама у очима, загрлише |
| аву.{S} На лицу му се смејала радост, а Ариф нестрпљиво рече:</p> <p>— Шта би, молим те?!</p> < |
| зервативну турску жену, старотуркињу, а Ариф-ханум се намргоди и рече:</p> <p>— Лудост!...{S} Т |
| ала чак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој со |
| н, мање него да им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чинила радост поклонима, тврдо верујући |
| иле као убијене, Цариграђанке озбиљне а Ариф хладна према Нурији, готово љута на њу.{S} Али још |
| то се јуче...</p> <p>— Опио, прекиде га Ариф, и даде му знак очима да ћути.</p> <p>Јер она је в |
| утро.</p> <p>— Госпођо мајко, због чега Ариф толико воли ту страну жену? упита Сафет.</p> <p>— |
| #SRP19120_N16" />.</p> <p>— Слатка моја Ариф-тејзе! рече гошћа нежно.{S} Пакосне хануме кажу: „ |
| с волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захва |
| пожелех Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би могле гл |
| ке на посело, па к њима уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно им виче: „Ууу!{S} Колико соба мирише! |
| кад ме зовеш именом које ми даде слатка Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а она зове једну |
| беснелих људи...{S} Кад год сам гледала Ариф-тејзу побуњену, ја сам се питала: „Боже, па шта јо |
| (њу је позвала Сафет, остале је довела Ариф), и једне су просто викале од чуда, а Францускиња |
| разговор...</p> <p>Како је била весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је била тужна кад је по |
| ши и не пије кафу, разговор је отпочела Ариф-ханум.{S} Била је врло весела, какву је скоро није |
| <p>Сутрадан је, за љубав Емирину, дошла Ариф.{S} Џемал је веровао њој, али ипак се није развесе |
| ..“ И овим тужним мислима и представама Ариф понова исцрпе сву моралну снагу, и клонувши на узг |
| а зуба белих као снег, насмејавши се на Ариф-хануму.{S} То је Мерсијина робиња, коју Ариф, да ј |
| полита већ и полиглота.{S} Једнога дана Ариф-тејзине пријатељице доведоше им једну младу и врло |
| ћутања здравише теменима, све редом, па Ариф виде једну озбиљну, отмену и врло лепу хануму од т |
| <p>— Ха! ха! ха!{S} Мајчице, наша стара Ариф-ханум нова!...{S} Ваљда због одела ?</p> <p>— Одел |
| иљног лека, они: детињарије...{S} Па та Ариф-ханум, па те нове!{S} Читале шта се по Европи ради |
| ли истина, Сафет, то што ми каза? упита Ариф.</p> <p>— Тако ми овога детета! рече Сафет погледа |
| ?{S} Шта ти рече зет кад ти поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу, рече он мало набусито, |
| Јерменка, она је не би волела.{S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја сам данас учинила као |
| S} Али ти њих ниси видео...{S} Као наша Ариф-ханум.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Мајчице, наша стара |
| истрчати пред њу, као други пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је не смеде питати што је невесела |
| ла.{S} Нене и мајка је одвраћаху; а кад Ариф помену зету, он готов, и врло весео.{S} Њему је им |
| ла, криће од свакога на свету, чак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, с гостим |
| су отишли у зору, а жене су спавале код Ариф-хануме.{S} Фатма је код тетке седела петнаест дана |
| ом.{S} Пошто је Мерсије за који дан код Ариф-хануме, пете ноћи сви, осим Џемала, одоше на ифтар |
| ог немају за шта прекорети и у томе уђе Ариф по турски — без куцања.{S} Џемал похита у другу со |
| у те научили твоји учитељи, говорила је Ариф и смејале су се.</p> <p>— Али, мене не гризе савес |
| ханум воли вас — просите је“, претио је Ариф-хануми. <pb n="251" /></p> <p>Испратише је кући на |
| капљама кров.{S} Овог лета овде станује Ариф-ханум.</p> <p>Ариф своје госте опази кроз прозор и |
| ш воли и да му се нада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде да је Џемалу сасвим добро, да је рана зара |
| од чежње за њим, састајали се код њене Ариф-тејзе, остајали сами, он ју је салетао пољупцима, |
| "120" /></p> <p>— Од „нове“, наше старе Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и своме приј |
| оље од човека, рече стара јер зна да се Ариф умири и развесели кад год јој хвале пријатељицу.</ |
| хнуше и лукаво погледаше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и загледа се у овај |
| е дошла.{S} Прође много времена, кад се Ариф-тејзе сети да моли мајку да јој опише тај бол; а м |
| ца необично побледе.</p> <p>— Опростите Ариф-ханум, али ја вам малочас не одговорих, не хтедох |
| е? рече пашиница.</p> <p>— Ах, да, рече Ариф, па се замисли.</p> <p>— Па нека иде у службу, у ћ |
| .</p> <p>— Као да си дошао с Ћабе, рече Ариф смејући се, улазећи да им каже збогом.{S} Они се з |
| Фатма иронично.</p> <p>— За тебе, рече Ариф очајно.</p> <p>— Нека га моли теча... он течу воли |
| ње илузија, то слабије разочарање, рече Ариф, па измириса своје сестричине лице, истапка је и о |
| киње се не удају рано као Туркиње, рече Ариф жустро и одсечно.</p> <p>— Ти си плаховита али нис |
| p> <p>— То су турске сифражеткиње, рече Ариф.</p> <p>— Траже право гласа?! изустише Енглескиње |
| Ми добро знамо колико га она воли, рече Ариф.</p> <p>— Па венчаћемо их, изусти Нурије.{S} А пос |
| икад више да отидем Нурије-хануми, рече Ариф. „Oui, s'est comme ça.“ Францускиња из Туркестана. |
| Зејна...{S} Али, други пут о њој, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, врло тихо изусти Фатма. |
| тан јој разговор</p> <p>— Отровом, рече Ариф.{S} О Шехназе-ханум! о слатка ханум-нене! да знате |
| робамо.</p> <p>— Али то је смешно, рече Ариф ханум.{S} Уместо да уништавамо те застареле, луде, |
| , жена...{S} Нека учи у Цариграду, рече Ариф.</p> <p>— Како у Цариграду, кад тамо не сме да иде |
| а не опада...{S} Она је за текију, рече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не би додворила.{S} Па за |
| дан глас.</p> <p>Да удајемо Емиру, рече Ариф и поцрвене.</p> <p>— За кога ? рече Сафет.</p> <p> |
| — Ја без мужа не путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима „халали“, опрости, јер — „смртни" |
| мо трбух за јело и снагу за одело? рече Ариф смелије него икад.</p> <p>— Шта ћу сад? викну он о |
| сад ?{S} Ко сме јавити моме зету? рече Ариф, и сети се мужа: њега Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> |
| млада жена личи на лотосов цвет,“ рече Ариф, за лепу Енглескињу што је једном рекла за једну л |
| а снаха!{S} Снаха му је за текију, виче Ариф.</p> <p>— Па шта још, слатки беј-течо? говораше Фа |
| то, него горд, због своје лепоте, поче Ариф.</p> <p>Сафет је прекиде:</p> <p>— Та кућа!{S} Бог |
| /p> <p>— Само се једно бојим, опет поче Ариф.{S} Женско Питање тек је у зачетку, а наше просвећ |
| чи, о другом с много срца.{S} Опет поче Ариф, с пуно темперамента.{S} Док се шалила, говорила ј |
| p> <p>Седоше у двоја кола, па све одоше Ариф-хануми где затекоше пуно младотуркиња и жена свих |
| Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час проговори Туркиња, жена потчињена |
| а, ћутећи, као да је не пробуде...{S} И Ариф данас виде, духовним очима, стару ханум-нену, сву |
| хоће све да виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше на једну терасу и видеше пр |
| шта је снила: као дошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале говорити час турски, час француски, |
| n>“ одобраваху задовољно оне три нове и Ариф.{S} Она је чула да је ова Енглескиња „журналист“ и |
| p>Пашиница се болно осмехну, а Нурије и Ариф рекоше:</p> <p>— О још колико!</p> <p>— Ја то не з |
| и из њих изиђоше оне три Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} То су ти очекивани гости, пре два дана з |
| Она је онаква каква је пред Мерсијом и Ариф-тејзом, сестром од тетке њене матере, двапут њених |
| и на ифтар оне три младе Цариграђанко и Ариф-ханум, али да она због њих не оставља мужа; но кад |
| а уста.{S} Много смо помињале Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Она, научила од нас, па мени: „Душо, срц |
| о осећање коме кажем, пожелех Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она ово видела |
| ски, као да цвркуће тица!“</p> <p>Да би Ариф била сама са својима које није тако дуго видела, Ф |
| Право си казала, Мирсаде-ханум : кад би Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала, рече Фа |
| Боже, како су јој лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборавила би Мадам Аристид.{S} |
| ="50" /> једном питала нене : „Волиш ли Ариф-хануму, чедо, или што је весела или што је тужна, |
| нглескиња је час-по нешто бележила, али Ариф јој даде знак да то не чини.{S} Фатмина мајка хтед |
| } Сутра.“ Сутрадан је извадила зуб, али Ариф-тејзе није дошла.{S} Прође много времена, кад се А |
| ако лепа човека нисам више видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ја била распуштеница понова, ја |
| азала?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф-тејзе.{S} У толиким модерним француским романима, |
| ду морала. „Не, то је иронија,“ помисли Ариф.{S} Говор jе држала будућа председница „Друштва за |
| p>— О, не! 'Траже право сунца, изговори Ариф с неисказаним болом, и оне осетише тај бол у њој, |
| једно исто лице.“ — „Лутка!“ проговори Ариф, и окрену поглед к Францускињи, Мадам Ажил, коју ј |
| од радости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада жена, као девојка, и ако је п |
| најређе се виђа у Нурије-хануминој кући Ариф-ханум.{S} Дође свега трипут, и ако је од свадбе то |
| <p>— Смеш <hi>само</hi> нашој другарици Ариф-тејзи.{S} Њено име као да је за њу измишљено, јер |
| не доведе ортака.</p> <p>Код ових речи Ариф пљуну, а Фатма се весело насмеја и одскакута да се |
| иве.{S} Прво су их водиле Емир-Фатминој Ариф-тејзи, па после другим ханумама за које су знале д |
| и сведоци, да ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени вереникову слику.{S} О, кад г |
| биљом језик узео; нико им не приђе осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их не дирају, са |
| <p>— Ако некога волиш.{S} Ја кад осетим Ариф-ханумино лице, и Нурије-ханумино — задрхтим, а јед |
| ли се.{S} Емир је држала да она мисли о Ариф-тејзи, али Мерсије узвикну:</p> <p>— Ах ! шешир !{ |
| ово, право и ситно, учини ми се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, она врло лепо пише, врло драга |
| обе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што жали Зејну, са својим „з |
| , али не могу: срамота ме.{S} Да зовемо Ариф-хануму.</p> <p>— О, њу би снашло оно њено, јер он |
| умрла.</p> <p>— Кад? узвикну изненађено Ариф. <pb n="272" /></p> <p>— Ниси дошла да ми јавиш, т |
| p>— Њене кћери!{S} Деца! викну увређено Ариф.</p> <p>— Колико има како јој се кћи испросила? бр |
| <p>Не леже сву ноћ.{S} Ујутру посла по Ариф-хануму.{S} Све јој исприча.</p> <p>— Није, зете, л |
| тра рано.</p> <p>Чим се свану, одоше по Ариф-хануму.{S} Она одмах дође, али је дршћући прошла к |
| p> <p>Пред вече, она угледа кроз прозор Ариф-тејзу: смакла с главе чаршаф и скинула пече, па се |
| је јој долази често, час с мајком час с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него код куће.{S} Ка |
| бодно тугује, што се изјада час њој час Ариф-тејзи, те јој буде лакше.</p> <p>Турске жене долаз |
| хануму.{S} То је Мерсијина робиња, коју Ариф, да јој није жао што је црна, зове „Јасмин-ханум“. |
| камена, и она се побунила, прва за коју Ариф зна, побунила се — ћутањем!...{S} Фатма кроз прозо |
| а, онолике грознице, бунцање: казала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти није назвао: |
| рад-Џемал-беј што се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћути, ова млада девојка се уозбиљи и |
| енги.</p> <p>— Колико си тврда! узвикну Ариф-ханум.</p> <p>— Што сам ја тврда није чудо, али Ђу |
| ко има шта да оплаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној мојој пријатељици беше умрла кћи, и она |
| има.</p> <p>— Емир, несрећнице! узвикну Ариф оштро и одгурну је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти |
| ја?</p> <p>— Сви су старотурци! узвикну Ариф-ханум, готово љутито.</p> <p>— Али и поштени људи, |
| р тамо; шесте ноћи код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним кћерима.{S} Фатма се |
| !{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шта ради |
| три зову реформаторкама, као овде вашу Ариф-хануму Хилми-пашом.{S} Али оне се варају: ми нисмо |
| е седоше на шиљтета, гошће у наслоњаче (Ариф с десном ногом пода се, како обично седи на столиц |
| а сам радознала!{S} Да видиш, душо, <hi>ариф</hi> и <hi>али</hi> просто нас буни.{S} Изгори га, |
| /hi>, сунце; <hi>Мелек</hi>, анђео; <hi>Ариф</hi>, разумна; <hi>Зариф</hi>, нежна; <hi>Сафи</hi |
| остол, као пророк: на ноге!</p> <p> <hi>Ариф-Алије</hi>.</p> <p>Фатми се коса на глави диже, ис |
| ири љубим очи.</p> <p>Твоја</p> <p> <hi>Ариф-тејзе</hi>.</p> <p>Фатма пољуби писмо, па истрча и |
| о да је за њу измишљено, јер она је <hi>ариф</hi><ref target="#SRP19120_N16" />.</p> <p>— Слатк |
| ерсијина мајка узвикиваше: „Ариф је <hi>ариф</hi>", а Ариф враћаше Фатми пољупце, говорећи: „А, |
| .{S} Зашто ли дају женској деци име <hi>Ариф</hi>? „У њих ништа није случајно.“ И кад се Мадам |
| че.{S} Ах! у башти чак турско цвеће <hi>ариф-лен зариф</hi>...{S} Пред харемским вратима четири |
| ане, а Ариф-ханум је и образована и <hi>ариф</hi>: научите ме шта ћу са сином!</p> <p>Оне три ћ |
| нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ариф</hi>.</p> <p>27 рамазана 1323.</p> <p>Кад и неприј |
| l:id="SRP19120_C20"> <head>XX</head> <p>Ариф је данас имала напад.{S} Насред собе застрвене црв |
| афетом, она ће удесити венчање."</p> <p>Ариф, не знајући шта она мисли, зачуди се што је тако н |
| ом је одрасла, па ме страх да...</p> <p>Ариф је прекиде узвикнувши узбуђено:</p> <p>— О, ханум |
| најглавније одредбе из Корана...</p> <p>Ариф-ханум промени разговор, а та промена бејаше неочек |
| а гробље ?{S} Зар нисте могле...</p> <p>Ариф-ханум стеже на грудима Фатмину <hi>Песму Суза</hi> |
| ристид никад није волела нашу...</p> <p>Ариф испусти хартију.{S} То више није роман, ни стихови |
| о су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>Ариф је гледаше зачуђено.</p> <p>— Биле сте у највећој |
| ла говорити, Мерсије није могла.</p> <p>Ариф, с оне три нове, проведе кроз лавиринт што се зове |
| сад, заврши Сафет врло узрујана.</p> <p>Ариф опази то, па поче нешто сасвим десето.</p> <p>Али |
| нарави, по свему, од Енглескиња.</p> <p>Ариф отиде Нурије-хануми, или, како је Туркиње зову, Мо |
| асвести и виде — црвене црепове.</p> <p>Ариф бризну у плач, као да жали сиротог лончара.</p> <p |
| за мене је поднела толике жртве.</p> <p>Ариф оде и однесе Фатми „слатки поздрав“.{S} Али она уд |
| ласом у коме су се осећале сузе.</p> <p>Ариф се заустави и очајно рече:</p> <p>— Да је ту Сафет |
| ешто Хасан-беју, да он не викне.</p> <p>Ариф плану: <pb n="95" /></p> <p>— Ја не тражим учитеље |
| бацила, она се неопажено повуче.</p> <p>Ариф-ханум је саслушала пашиничину историју с болом; ал |
| јем да је она њега могла видети.</p> <p>Ариф узе слику, али је не смеде погледати: ко зна какав |
| р се не сети одмах шта то значи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда није била ни до пола пута, кад се зби |
| невши, и не погледа тетку у очи.</p> <p>Ариф то опази, па викну:</p> <p>— Ти си луда!...{S} Ево |
| ог лета овде станује Ариф-ханум.</p> <p>Ариф своје госте опази кроз прозор и похита пред њих ка |
| умире на пречац. <pb n="228" /></p> <p>Ариф се насмеја и запљеска сестри.</p> <p>— Кажи, кћери |
| ка темена; Мерсијина мајка узвикиваше: „Ариф је <hi>ариф</hi>", а Ариф враћаше Фатми пољупце, г |
| јатељица, који је зову „тетка“ или чак „Ариф“, као другарицу, зато што се с њима играла, као де |
| >Дневнику</hi> више ништа није било.{S} Арифа се била унела у хартију, заборављајући ко је писа |
| вља Фатму саму, оде мртвацу.</p> <p>Али Арифа не послуша зета.{S} После његова одласка мало пос |
| али не знам због чега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, а готово увек, кад је говорила била је |
| га задржала мајка.{S} Стара је чула од Арифе где јој је унука, и крила је од свакога, чак и од |
| венчана, оне три нове нису излазиле од Арифе.{S} По читаве часове водиле су некакве тајне врло |
| Новом, у оној вили кују завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно, а неко, оне две младе Цариграђ |
| ораше Сафет врло узбуђено: жао јој беше Арифе.<pb n="58" /></p> <p>— Воли је, кћери, она је кра |
| а буну.{S} Гледајући њу, а не познајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Арифи?{S} Због чега ј |
| ј земљи ради на хуманости и на култури, Арифи је била најближа.{S} Први пут осети један неисказ |
| ама!{S} Пуно је двориште црних домина!“ Арифи се срце следи, јер се сети ко су то.{S} Енглескињ |
| ајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Арифи?{S} Због чега је заволела ову жену?“ Ни на памет |
| га изопаченим.{S} У том тренутку, он се Арифи учини као странац, па, као добра кћи Турске, узе |
| S} И прошле године била је у Турској, и Арифи ју је довела Мадам Макс.{S} Плава, у љубичастој х |
| свекрве смеју, а ова плаче.{S} Новима и Арифи нико није био ближи од свекрве.{S} И ако у антери |
| леду тако млада, због своје отворености Арифи увек врло симпатична, Мадмоазел Дарно је вечерас |
| њом нене, некад робиње.{S} Најчешће иду Арифи, па оне се враћају, а она код тетке остаје и „леж |
| она се никад не заклиње у дете.</p> <p>Арифи се смрче.</p> <p>Кад је виде бледу као смрт, Фатм |
| ер својим уплашеним очима виде смрт.{S} Арифин муж отрча по лекара, и лекар брзо дође: онај оно |
| виделе оно чиме су пуне, Европу.{S} Под Арифиним утицајем, оне су и волеле и мрзеле све што она |
| умином кућом стадоше затворена кола, са Арифом <pb n="187" /> и Цариграђанкама.{S} Сад је ифтар |
| че и за њом отвара врата, некад да се с Арифом посвади, некад да се нашали.{S} Играчица полете |
| лигентна и врло културна.{S} Говораше с Арифом енглески.{S} Мало па се почеше скупљати чланови. |
| и зове „Памук“, и без премишљања позва Арифу да јој види сестрића. „Она је куражна и енергична |
| ђинка.{S} Њој дође <pb n="56" /> жао на Арифу, помисли да она хоће да уда Фатму за другога, те |
| говораше Фахрије-ханум, као да не слуша Арифу.</p> <p>Пашиница се болно осмехну, а Нурије и Ари |
| , уозбиљила се; а кад кроз прозор спази Арифу, она похита пред њу и у предсобљу јој нешто шапта |
| S} Он се промени у лицу, и пошто замоли Арифу да не оставља Фатму саму, оде мртвацу.</p> <p>Али |
| >— Кога, кћери? узвикну мајка оставивши Арифу.</p> <p>— Тога...{S} Осман-беја.</p> <p>Мајка јој |
| нумине врснице.</p> <p>Она се загледа у Арифу, и кроз главу јој сину једна мисао, врло лепа, и |
| , лукаво осмехнуше и лукаво погледаше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и загле |
| ref target="#SRP19120_N26" /> и кесама, Арнаута у новим ћулавима и Туркиња у отрцаним фереџама, |
| ој.{S} Овако су завијене с тога, што је Арнаута пуно: па они жене не би дирали, него би их грди |
| тро, зауставише се кола; и док кочијаш, Арнаутин, у арнаутском оделу, затезаше вођице танконоги |
| м покрила косу?{S} Покрила си лице, као Арнаутка.</p> <p>— Јесте, али то је... како да кажем, н |
| Зацело, Емир јагње, ти си завијена као Арнаутка и не смеш пешке одавде донде.</p> <p>— Моја не |
| p> <p>— Ха! ха! ха! да сакрије лице као Арнаутка!</p> <p>— Па кад ја нисам крила лице?{S} Пече. |
| ише се кола; и док кочијаш, Арнаутин, у арнаутском оделу, затезаше вођице танконогим ватреним в |
| војих мужева.{S} Људи им се зову Шемси, Арслан, то јест сунце, лав, јер целој кући „светле“, је |
| ао храст оборен секиром.</p> <p>— Аман, арслан мој мртав! закука Нурије кад виде да га носе.</p |
| а Арслан-Нури-пашина?{S} А, мајчице?{S} Арслан-Нури!...{S} По имену се познаје да му отац није |
| мој сестрић је син Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ах |
| беј, да просим твоју кћер Емир Фатму за Арслан-Нури-пашина сина Мурад-Џемал-беја, изговори Нури |
| че:</p> <p>— Да дамо нашу Фатму за сина Арслан-Нури-пашина?{S} А, мајчице?{S} Арслан-Нури!...{S |
| Ако је мушко," мислио сам, „даћу му име Арслан и Шемси<ref target="#SRP19120_N78" />; ако је же |
| племић, принц:{S} Мурад-Џемал-беј, син Арслан-Нури-паше Емир Заде и Зенихе-Алије-хануме...{S} |
| </p> <p>— Беј комши, мој сестрић је син Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахм |
| reign xml:lang="fr">Mon Dieu</foreign>, арслане, мухалебија!{S} Овако добра није скоро била.{S} |
| аквог плавог језера...</p> <p>— Отвори, арслане! чу се споља.</p> <p>Ах, његова мајка.{S} Он јо |
| му једно стакалце:</p> <p>— Ево, чедо, арслане мој, — мастика..{S} Што не би?{S} Пио си кад ни |
| оклела бих га да га не волим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у један глас нове, а она одобри |
| д се свила и кадифа замењује с неколико аршина памучна платна, да чешће помишља на Страшни Суд, |
| а на земљу...; и завијају је у неколико аршина бела платна, мећу је у ковчег и долази јој род д |
| ; спуштају их у њих, увијене у неколико аршина бела платна...</p> <p>Седе за сто, узе писати, б |
| ек кад дође ред да их завију у неколико аршина бела платна.{S} Па на што су јој њени снови?{S} |
| ећење туђих кћери ви не дате ни бакарне аспре</hi>.{S} Кажњавате се за себичност...{S} Чувај ми |
| кад бесвестан.{S} Сад у његовој кеси ни аспре новаца, у глави ни трунке памети, не памети, већ |
| ног предсобља, разастреше, на египатску асуру, бели чаршав (<hi>софра-алти</hi>), да на њ падај |
| е,</p> <p>У мени се пробудило оно што у Атале: ја сам нашла свога Кактаса. „Криј се од људи; а |
| х романа:{S} Грацијелино одсецање косе, Аталин погреб, и плакале су.{S} Најпосле су, у француск |
| есет и једну, он оде у Европу за војног аташеа.{S} Мене не поведе; рече да не допушта султан... |
| њу из кеса, кћери из торбица од црвеног атлаза, везених златом.{S} Ишле су све ћутећи, свих шес |
| еној мазги црној и сјајној као да је од атлаза, јаше његов унук у новом шареном руху, бисерна к |
| " /> од љуске орахове превучене црвеним атлазом ; у обе подвољак округао па као незагризена јаб |
| с нанулама поврх папуча (да јој се беле атласке папуче не покваре од росе).{S} Кад нахрани и из |
| зен појас с искићеном пафтом и обу беле атласке папучице златом везене.{S} Па узе бисер што јој |
| она полете у кућу да каже Мерсији; њене атласке на врх прстију папучице смакоше јој се, а она и |
| } Она лежаше на кревету покривена лаким атласким јорганом, и изгледаше као да ништа ни мисли ни |
| бело као крин, лежи наузнак под црвеним атласким јорганом, гледајући у њу ћутећи; и окрете се з |
| ?{S} У једној загушљивој <pb n="201" /> атмосфери оне сироте сањају свеж и чист зрак Француске, |
| ту (он неће раније), пред његовом кућом атови и мазге (он ће по старински): на једној ваздан ис |
| ћер да удајеш, не залетај се : притегни ату дизгине.{S} У ходу човек види оно што у трку не <pb |
| ожјој.{S} Нико није ни слутио да је она аутомат нових, и да је ућуткује нада, једна тајна коју |
| еју, уозбиљише се, гледајући у ствар, у аутомат, у ону иначе живу и интелигентну Емир-Фатму, и |
| то што воли.{S} Мени је рад што другоме афион.<ref target="#SRP19120_N97" /> Кад сам била млада |
| p> <p>— Хоћеш цигару, чедо ?{S} Дуван и афион све једно.</p> <p>Она заврте главом.</p> <p>— Ах |
| готово гола, па само виче: „Африка !{S} Африка!“ Унука је загрли и размажено отеже; „Не-неее !“ |
| ш мајку ти; готово гола, па само виче: „Африка !{S} Африка!“ Унука је загрли и размажено отеже; |
| под стиховима из Корана...</p> <p>Али, ах! тек што ово написах, тргох се.{S} Шта имам ја сад о |
| у сестру!{S} Лудо.{S} Ја њих све волим, ах!..{S} Боже!{S} Зар за толико месеца ја њима ништа да |
| а не идем својој сестри и другарици!{S} Ах, како ћу, кад ми је тамо...{S} Познала би.</p> <p>28 |
| а тетка је тетка, мајка је мајка...{S} Ах, моја несрећна мајка! <pb n="141" /></p> <p>Њу то вр |
| је окусио за толико, како оде она...{S} Ах, сине, зар је она достојна тога бола, тих суза?{S} С |
| говоре да је у Цариграду, а други...{S} Ах, шта је од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Евро |
| S} Хоћеш да ти закопчам белензуку...{S} Ах, како ти лепо стоји тај француски <foreign xml:lang= |
| и са Жаном?{S} Биће довека Шоншете..{S} Ах, страшно!...“ </p> <p>Четврте ноћи одоше Фатминим ро |
| Сафет-ханум ти не би ово опростила.{S} Ах, сирота жена!{S} Она се хвали, поноси!{S} Знаш да на |
| би лежала и маштала, бежећи од јаве.{S} Ах, јава?{S} Како да изиђе, како да их погледа у очи?{S |
| средњу; хоће да протестује, да виче.{S} Ах! у башти чак турско цвеће <hi>ариф-лен зариф</hi>... |
| нају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не живимо, већ животаримо. „Жив |
| оставила своју земљу и дошла у туђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{S} То је отаџбина онога кога во |
| о равноправности између мужа и жене?{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки |
| <p>За Али-Рашид-бејова Османа.</p> <p>— Ах, само то да буде! рече Цариграђанка, па и она поцрве |
| <p>— А жена?! упита пашиница.</p> <p>— Ах, да, жена...{S} Нека учи у Цариграду, рече Ариф.</p> |
| не сме да иде? рече пашиница.</p> <p>— Ах, да, рече Ариф, па се замисли.</p> <p>— Па нека иде |
| , досадиће му се, заситиће се.</p> <p>— Ах, слатка тејзе, он мени никад не би... нити бих ја... |
| дно.</p> <p>Она заврте главом.</p> <p>— Ах ти нећеш да пушиш преда мном.{S} Али кад је човек бр |
| апије и загрливши је прошапта:</p> <p>— Ах, слатка тејзе!.. ја имам нешто да ти кажем.</p> <p>А |
| и силно је стеже, па настави:</p> <p>— Ах, шта је кад се чује и чита!{S} Треба да се види...{S |
| иф-тејзи, али Мерсије узвикну:</p> <p>— Ах ! шешир !{S} Кад би дошао дан да метнем на главу шеш |
| е заљубљујемо у оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ариф</hi>.</p> <p>27 рамазан |
| >— Отвори, арслане! чу се споља.</p> <p>Ах, његова мајка.{S} Он јој не отвори.{S} Хоће да је са |
| ки дан, а њу виде у три дана једанпут. „Ах, <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu</foreign>, да их не |
| јов отац, ожени свога најстаријег сина, Ахмед-беја, по трећи пут удовца, човека у тридесет деве |
| иш...{S} Ти њих познајеш, наше комшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди, али их ниси скоро видела, па. |
| му нож... „Падао, тешко мени!“ — „Аман, Ахмед, што си пустио да пада?!“ рекоше очајне сестре по |
| иђи, ханум, као пред оца, гологлава:{S} Ахмед-беј, мој брат, старији је од мене.</p> <p>А Фатма |
| и сад не зна...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахмед-беј, па Исмаил Дортјоли, па Осман Егрибаџак...{S} |
| а сам, јер зашто да она буде несрећна?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништа не умеде проговорити. |
| онотону али страсну турску песму: то се Ахмед-беј на своме чардаку весели, гледајући у залив ра |
| изнају..{S} Страшни!..{S} Је ли признао Ахмед-беј?{S} И после, младожења, њена прилика, врати ј |
| на ифтар с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао је да, по свом обичају, прове |
| аша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Нури-паша.. |
| ску кућу, странкиње су их водиле Исмаил-Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а и на дивном мест |
| ем <pb n="3" /> дошао је у госте Исмаил-Ахмед-бејову харему, из Старога Солуна у Нови Солун, од |
| пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-паши |
| хим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на Јалијама у |
| инђухе и сасвим трезвено рече: „Нема ни Ахмеда, Нурије1“ — „Нема, сестро.“ Она пружи руке и оча |
| унукама, мајка Ибрахим-Хасана и Исмаил-Ахмеда, два богата Цариграђанина који су се доселили у |
| око њега, и тапшући викаше : „Татли беј-аџо“,<ref target="#SRP19120_N109" /> и мољаше га да се |
| знате ли одакле сам га видела?{S} С беј-аџова<ref target="#SRP19120_N31" /> балкона.{S} То Мерс |
| и га кроз кафез?...</p> <p>— Прво с беј-аџова балкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у башти.< |
| , као келтски бард, или као муслимански ашик, пева, зацело своје песме.{S} Обучен у европске ха |
| ан глас.</p> <p>— За <hi>њега/</hi>!{S} Ашколсун!{S} Ашколсун! узвикиваше робиња весело.</p> <p |
| <p>— За <hi>њега/</hi>!{S} Ашколсун!{S} Ашколсун! узвикиваше робиња весело.</p> <p>А Фатма се н |
| да му жена не буде више жена.</p> <p>— Ашколсун! узвикнуше сва четворица у један глас.</p> <p> |
| Фатми:</p> <p>Фатма узе десни.</p> <p>— Ашколсун!<ref target="#SRP19120_N42" /> удаћеш се за ње |
| <p>Мати му се изненади и рече:</p> <p>— Ашколсун, сине!{S} Не иде први који је кривљи него који |
| } Робиња тапшући од радости узвикиваше „ашколсун!“, а Мерсије се наљути.{S} Да крије од ње, сес |
| молитву...{S} Сто је одавно постављен, ашчика повири на врата, па је нестане.{S} Прође и турск |
| ачу.</p> <p>Чу се топ, оглашење суфура: ашчика повири на врата, па кад виде јад, врати се погну |
| {S} Она са сестром и Фатмом немирна је; ашчика отшкрине врата на кухини, повири па је нестане; |
| мише: кад могу хануме, могу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <pb |
| <p>— Данас нико не пости, само ја, рече ашчика, и похита ка капији, јер је чула лупу месара с м |
| ади се: његова мајка и тетка чуче поред ашчике и слушкиња!{S} Фатме ни ту нема.{S} Хтеде да их |
| тима, ћутећи.{S} Робиња примаше јела од ашчике, служаше господара и госпође, и двораше их с нов |
| ракија...{S} А турске жене, које немају ашчике, досад засуканих рукава, у уским гаћама, чупаве, |
| 102" /> <note xml:id="SRP19120_N103">А, б.</note> <note xml:id="SRP19120_N104">Ако Бог да!</not |
| ква разлика <pb n="31" /> међу њима.{S} Баба, Туркиња из Мухамедова доба, школована, начитана, |
| ће нам липсати !“ рече она уплашено, а баба прихвати : „Па кад је оваква врућина, цркавају кок |
| ио да проговори твоје срце, то је твоја баба.{S} Али та паметна жена у очима твога оца само је |
| „Не ту!“ и похита у собу на тавану, на баба-фингу.{S} Одатле се види све море и цело небо, али |
| ао за пакост“.{S} Најпосле је изашла на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши |
| чи кад се моле Богу.{S} Фатма одлете на баба-фингу, <pb n="61" /> собу на тавану, да одатле гле |
| умеша се робиња.</p> <p>Одавде одоше на баба-фингу, да гледају небо и море, и да ћеретају, да г |
| а, час крај кафеза, час на софи, час на баба-финги, и сама себи личим на тицу у кафезу, и на ла |
| јаш, роб дилавер, а у харему жене: њена баба, мајка, она, слушкиња, робиња њена другарица.{S} А |
| ead>IV</head> <p>Шехназе-ханум, Фатмина баба, сва у бело, полако одшкрину једна врата с подмаза |
| емљу, међу слушкињама, и неговала га је баба.{S} А кад му се загледа у паметне очице, прабаба с |
| лити одмах чим се пробудила: збунила је баба, па раздрагана стеже бабу да је удави.{S} Стара се |
| ом кућом са софама, ћошкама, терасама и баба-фингама (собама на тавану), и црни дилавер у редин |
| ћи се. „Сине, погледај овамо,“ рече јој баба и с другог прозора смаче ћилим и отвори оба крила; |
| Богу.</note> <note xml:id="SRP19120_N6">Баба.</note> <note xml:id="SRP19120_N7">Добро.</note> < |
| Депеша... ено...{S} Умрла Фатма.</p> <p>Баба зајаука, мајка се онесвести, она тврда срца мајка. |
| ано понижење, како су то подносиле њине бабе, па и матере.{S} За ово душа наших жена свуд је но |
| ће удавати, Солуњанке, чак озго од Муса-Бабина Турбета, суседе напуштених турских гробља, од ср |
| на. „Како ћемо овако саме, нене?“ упита бабу; а она јој нежно одговори : „Фатма, чедо, па нас н |
| а: збунила је баба, па раздрагана стеже бабу да је удави.{S} Стара се брањаше, и рече: „Ти си н |
| пролагала се: сад слаже родитеље, после бабу: „Боли ме глава.{S} Имала сам грозницу“.{S} Једанп |
| Кад би после овога изишла пред матер и бабу, црвенела би од стида и крила очи.{S} Весела девој |
| у руку.</p> <p>Оне се закикоташе грлећи бабу.</p> <p>— Мужде! узвикну стара опет, кад угледа сн |
| но се погледаше и осмехнуше, и упитавши бабу да ли јој нису што потребне, изиђоше и одоше у јед |
| пријатељицама.{S} Али зашто Фатма не чу бабу и мајку, кад се договараху, коме да јаве?</p> <p>— |
| крву никад није изишла овако.{S} Сад се бави са својим болом, па ни на шта друго не мисли.{S} О |
| м!...{S} Фатма кроз прозор откиде један багремов лист, да га однесе тетки као спомен из Ђумулџи |
| тар духну и унесе у моју собу један жут багремов лист.{S} Тај лист ме подсети на мене.</p> <p>О |
| е занимају само везом; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имар |
| -Фатма је болесна; долазе лекари и жене бајалице, па ништа не помаже, свако пред вече ухвати је |
| с туђом женом?!{S} Читам, слушам то као бајку „Царев син заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово ми |
| ер свекрва воли, свашта јој купује и за Бајрам јој прави врло лепе хаљине, скупоцене... „А зашт |
| , девојчици; а Нурије ће њеној браћи за Бајрам купити хаљине и за све време Рамазана слаће ифта |
| ераднице рамазанских ноћи раде: шију за Бајрам кошуљу, антерију, хаљину себи и својима, мужу, д |
| рку добијају петнаестог дана поста и на Бајрам.</p> <p>Оне с кратком косом око Касумије и оне л |
| игу.</p> <p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, рече Фатма, а М |
| змирну...</p> <p>Бајрам није, а мени је Бајрам; наша ми се соба чини као џамија пуна кандила, о |
| шкиње падале су с ногу.</p> <p>Дошао је Бајрам.{S} Зурне и бубњеви заглушивали су уши.{S} Људи |
| а јој се учини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику радост сакри тако ве |
| оговима и црвеним тракама као за Курбан-Бајрам.{S} Пашиница пред сведоцима опуномоћи једног ком |
| мање за велики и светли празник Рамазан-Бајрам; робиње и слушкиње падале су с ногу.</p> <p>Доша |
| знам с чим да поредим измирну...</p> <p>Бајрам није, а мени је Бајрам; наша ми се соба чини као |
| туру, за живот.</p> <p>Новембар.</p> <p>Бајрам дође и прође, тако тихо у овом хучном граду: у д |
| њој се овај радни дан учини већи од оба Бајрама: срешће се може бити с њим!{S} Она би, чини јој |
| , а капиџик..</p> <p>— Бак!{S} Бак !{S} Бак !<ref target="#SRP19120_N107" /> Зар ће он руку на |
| ав је џин, а капиџик..</p> <p>— Бак!{S} Бак !{S} Бак !<ref target="#SRP19120_N107" /> Зар ће он |
| ме, какав је џин, а капиџик..</p> <p>— Бак!{S} Бак !{S} Бак !<ref target="#SRP19120_N107" /> З |
| урске жене прављаху шалу: „отерао је за бакалске кесе“.{S} Он је још обилазио око куће где му ж |
| , што не би моју!{S} Трећу је отерао за бакалске кесе, четврту што није устала свекру, пету ће |
| ега није срамота што је трећу отерао за бакалске кесе, него што му је четврта отишла <hi>онако< |
| ане жене, нарочито ону што је отера „за бакалске кесе“, а највише ми је жао четврте, невенчане: |
| за просвећење туђих кћери ви не дате ни бакарне аспре</hi>.{S} Кажњавате се за себичност...{S} |
| и.{S} Јела највише од сецканог меса, па баклаве па разне татлије, па мухалебије од туцана пирин |
| тал прозори отвориће се,</l> <l> И нама бакшиш пружиће се;</l> <l> О, ако ханум има добро срце: |
| седе и затражи чашу воде, попи је даде бакшиш кафеџији и одмах пође, не ходећи поносито као ар |
| и послаше им по једној старој слушкињи бакшиш.{S} Неколике средовечне бацаху једна другој у кр |
| > <l> Њезина кеса одрешиће се...</l> <p>Бакшиш за песму и свирку добијају петнаестог дана поста |
| прекрштеним рукама.{S} Свекрва извади „бакшиш“, много низа крупнога бисера, а водиље подигоше |
| офи прозори су били застрти газом...{S} Бал у салону, ми на софи: све смо виделе као да смо там |
| иште.</p> <p>И у вече, она се спреми за бал код госпође Нисим.{S} Очешља је једна младотуркиња, |
| својим лепим кћерима спремљеним као за бал (њу је позвала Сафет, остале је довела Ариф), и јед |
| онођење.{S} То јест, вечерас.{S} Иди на бал код госпође Нисим.</p> <p>Она се зграну:</p> <p>— З |
| е из Цариграда, обучене као за европски бал у беле лаке хаљине с дубоко изрезаним струковима, с |
| у Солуну, и из Цариграда, дошле за овај бал, и једно енглеско женско друштво што путује за Сири |
| бити боље.</p> <p>— То је један огроман бал.{S} Како могу ја тамо, кад немам тоалету...{S} А во |
| ати се у Стари Солун.{S} Кола су милела балансујући по страшно неравној <pb n="16" /> калдрми, |
| видевши робињу како игра, не као њихове балеткиње и баханткиње, толико се усхитише, да експанси |
| ље и лимунова, преноси се на Јалије, на балкон свога стрица.{S} У зору јој се мујезиново позива |
| е криво, и живо се окрете и опет оде на балкон.{S} Очи јој одлетеше према малом Кара-Бурну: каи |
| е им не беху код куће, а оне изиђоше на балкон окренут мору.{S} Њу је Мерсије обукла у своје ру |
| о омар данас?!{S} Јутрос рано изиђох на балкон, а оно море ври, преврће кључ; од обале ми се уч |
| беј-аџова<ref target="#SRP19120_N31" /> балкона.{S} То Мерсије не зна; нико, само Вог и ја, па |
| роз кафез?...</p> <p>— Прво с беј-аџова балкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у башти.</p> <p |
| кућом, двоспратном, са шалонама и с три балкона, на грчком Пиргусу а турским - Јалијама, где су |
| ј на Јалијама у оном конаку с чијег сам балкона видела Њега; и да ми није Сафет-ханум мајка, не |
| {S} И после, ти си своје драго видела с балкона, европски.</p> <p>— Кад моје срце плаче, теби ј |
| ја сам сто пута казао: тамо су шалоне, балкони, јелдрма, башјорти, алафранга...{S} Па се окрет |
| могла с човеком!{S} А замисли европске балове.{S} Загрљена с човеком... игра!{S} И како европс |
| ље, да га пореди с европским весељима и баловима, и кад дође време да се чује протест нових, да |
| и, па Немице, Италијанке...{S} Све су у балским тоалетама, осим онога енглеског туристичког дру |
| ра.{S} Потрчавши Францускињи — у дивној балској тоалети, добивеној из Париза за Фатмину свадбу |
| , била сам код господина Аристотела, на балу...{S} Што се чудиш?...{S} Моја мајка не зна...{S} |
| ваком цртом на лицу.{S} На овом великом балу где је било жена толиких нација, најлепшу тоалету |
| ео нико дружити. „Данас, оне ми личе на банкроте који гледају да поврате своја изгубљена грађан |
| знам како да их назовем...{S} Али кажи, бар нека ти знају родитељи.</p> <p>— Тејзе, не бој се.. |
| о обожавам Донме, зато што су смеле.{S} Бар то није смелост бити муслиманка и ићи развијена кро |
| д га воли, мајчице, да је дамо: ја њега бар познајем, наше солунско дете.{S} Да је дамо да се н |
| а ће ми хећим?</p> <p>— Јеси ли спавала бар један сат?</p> <p>— Ни један минут.</p> <p>И дође ј |
| ас лупиле сунцобраном по глави...{S} Па бар да сте на Јалијама, у Новом Солуну, где су толике Д |
| биле сухе као пресушени извори...{S} Па бар да је миран кад пије, него грди, псује, онај лепога |
| и она своју није тако васпитало.{S} Па бар да је протеран због политике, да су му конфисковали |
| S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, очешљану и обучену, с цигаром.{S} Седа |
| најем, па ми је мило што имам познанике бар међу народом од камена и бронзе.{S} Ишла сам на гро |
| тва, где су те узели за члана.{S} Отиди бар једанпут.</p> <p>— О, па баш данас!{S} Ја чекам, ти |
| че Фахрије-ханум, Цариграђанка.{S} Људи бар пију не кријући, а жене...</p> <p>— Али, та је била |
| мислиш с њом, ти никад нећеш изићи, или бар не скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш как |
| да ће се Зејна одмах вратити мужу, или бар долазити на састанке с њим.{S} Али, она не врати се |
| > се назвати образованом, ако не говори бар два европска језика и ако не свира на клавиру.</p> |
| и, сва у бело, расплетена, ваљда да јој бар на оном свету није ништа сплетено, лежи насмејана, |
| лих, дотле Фатма вребаше прилику да јој бар стисне малу, белу, милу руку, кад не сме да је пољу |
| вих у нашим језику зацело и нема, ја их бар не знам.</p> <p>Дакле, драга мала, мени није за чуд |
| јала и рекла: „Да сам хришћанка, ја бих бар узимала једно пиће кад се причешћујем.{S} Овако ник |
| неки провансалски трубадур, као келтски бард, или као муслимански ашик, пева, зацело своје песм |
| обичаји, цело њино друштво устајало као баруштина.{S} Исти луди појмови, исте глупе предрасуде, |
| у мраморну вазу, па се прелива и пада у басен, који би се за час препунио да на њему није цеви. |
| > <p>— Нек спава, Алије... доста ће јој бати.</p> <p>Пашиница пође софом: висока, права; бела п |
| и се инстинктивно, као коњ бича или пас батине.{S} Нени би мило што не плаче, и помисли: „Мусли |
| же!</note> <note xml:id="SRP19120_N110">Бато беже.</note> <note xml:id="SRP19120_N111">Једно ок |
| њу како игра, не као њихове балеткиње и баханткиње, толико се усхитише, да експансивна Француск |
| се. „И револвер... има!“ И у томе се чу бахат: оне скочише, и Нурије полете ка капији, а пашини |
| ао јесења киша.{S} То пљуштање све више баца Фатму у сањарије; жмури а не спава, у мислима глед |
| арајући се с једним младићем, сваки час баца очи у кафезе... „Алла"! какве су му очи!“ виче узб |
| ши људи, и наши обичаји, што она на њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој придружи |
| пио.{S} Мени нико никад није рекао: „не бацај паре у лудо“, или „чувај беле паре за црне дане“; |
| , голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.</p> <p>Мерсије ућута и зам |
| блед, отац доведе кћер до улазних врата бацајући преко <pb n="135" /> себе новаца за који се уз |
| Фатма не седе, већ прође кроз предсобље бацајући погледе у широм отворене одаје с постељама под |
| падале у севдах“ и једна другој у крило бацале запаљену <pb n="157" /> цигару, и сипале воду... |
| дна с другом у склад према сунцу што је бацало зраке читавим великим сноповима: то су били сват |
| да уништавамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, милом, силом, крвљу.{S} Устајте, младе |
| шљунком; а оне, идући тихо, господски, бацаху погледе у кратко ошишану траву прошарану жбунови |
| слушкињи бакшиш.{S} Неколике средовечне бацаху једна другој у крило запаљене цигаре, а после се |
| засушене, у њену зарасле!{S} Жене!{S} И бацаше пуне презрења погледе на тетку и мајку. „Не, чед |
| у рупицу од капута, па кад увене да га баце попуњавајући његово место свежим.{S} Мис Пирсон!{S |
| ој, оној новој што тражи да турске жене баце, на комаде исеку чаршаф и пече...{S} Како се врати |
| недара што те одојила и снагу ти дала, баци нож!</p> <p>Сви заплакаше, чак и „туђа мушка глава |
| ејзину слику, за коју је сама спремала, баци је не помисливши: „То ми је спомен од ње из дана к |
| : купи га, понесе га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, нарочито ону |
| ву.{S} Отрча, донесе јој чаршаф и пече, баци јој то у лице вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти |
| ва“...{S} Он као да се од тога отрезни, баци нож, оде у теткину собу и леже на једно дугачко ши |
| овораше једном моја мајка, „чак склони, баци, шта ли, са стола тејзину слику, за коју је сама с |
| е.</p> <p>Па извадивши из недара слику, баци јој је љутито, а она је узе блажена, и инстинктивн |
| њене косе, измириса је — њу мирише.{S} Баци поглед па разређене шалоне.{S} Шта ће сад овде?{S} |
| да га човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу долазити до свести.< |
| е леђа и опружи мишицу...{S} Емир-Фатма баци поглед с неким чудним осећањем у прозоре с решетка |
| <p>„Одакле је <hi>он</hi>?“ прошапта па баци очи кроз прозор.{S} Виде сав залив, а небо као ком |
| } Видев то, младић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попадаше у море...{S} Побој |
| et="#SRP19120_N38" /> узвикну Мерсије и баци књигу.</p> <p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам, |
| итније комадиће и даде Ђулренгији да то баци у ватру.{S} Али Ђулренги утрча и радосно викну:</p |
| д видеше стрица, зацикаше од радости, и бацивши обруч, потрчаше му на сусрет, девојчица, плаве |
| вова, мимо бела минара и црне кипарисе, бацила их на море где је назрела црне сирене, лађе.{S} |
| гледало...{S} Она је изишла на терасу и бацила очи преко црвених кровова, мимо бела минара и цр |
| ; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено повуче.</p> <p>Ариф-ханум је с |
| а ничега, зато што се готово без свести бацила у некакву струју која ју је носила једном необич |
| нули на уста катанац, па су кључ у море бацили...{S} Али и ако се крило, ипак се нешто чуло, од |
| урила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и мислим: „Боже |
| оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ариф</hi>.</p> <p>27 рамазана 1323.</p> <p>К |
| о брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се она, крадом од оца, с њим састане и по |
| иде ожиљак, она је нежно прекори: „Ето, баш си као дете: да сечеш поморанџу па да се посечеш!{S |
| не очи!{S} Пашић, <hi>џемал</hi>!...{S} Баш ми се допада, па чисто долетех, да ти кажем, мајчиц |
| , муфти-ефенди? <pb n="191" /></p> <p>— Баш ништа...{S} Шта да пијем, ханум-ефенди, шта да пије |
| . не знам шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе, па...{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад ми је вид |
| дна од њих донела је њега; а оне, можда баш тога дана, биле су мирне, равнодушне!...</p> </div> |
| децо, не претвара се цвеће у коров, па баш да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ру |
| .{S} Отиди бар једанпут.</p> <p>— О, па баш данас!{S} Ја чекам, ти знаш.</p> <p>— Чекаћу ја уме |
| тако, кад досад увек... ти прва?{S} Па баш да те и неправедно увредила, опрости јој.{S} Слушај |
| кад се очекује несрећа!{S} Као да лупа баш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу викне, оно јо |
| сву ноћ с њима седети. „Што су похитале баш прву ноћ?“ И дођоше јој чисто немиле, па се трже: п |
| онеко слово, право и ситно, учини ми се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, она врло лепо пише, врл |
| р дан у години?</p> <p>— Сестро, што се баш ја буним, у толико је искреније: из мене не говори |
| алази уз капију и нека се капија отвори баш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, може б |
| да сам полудела.{S} А може бити да сам баш заиста била луда.</p> <p>Истога Дана у вече.</p> <p |
| црвене.{S} И вероватно, јер .. оне нису баш стидљиве.{S} А њен глас, говор, смех!..{S} То је је |
| сугестији.</p> <p>— Ја сам знала да ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било страх.{S} Боље ј |
| е се!!...</p> <p>— Лудост!{S} Ти мислиш баш толико...{S} Разговарају се.</p> <p>— Заљубљено?{S} |
| и си ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако си украла хан |
| азао: тамо су шалоне, балкони, јелдрма, башјорти, алафранга...{S} Па се окрете жени: — Добро до |
| е, исећи ћемо чаршафе, поцепаћемо печа, башјорти, јашмаке..</p> <p>— Џемале, сине, умири се, ма |
| ..{S} Отишавши у собу снаси, она исцепа башјорти са своје главе и зави јој рањену руку...</p> < |
| {S} Кад јој није туђ, што пред њим меће башјорти?{S} Наши обичаји: забрањено.{S} А што је забра |
| свести, те затвори очи и повуче на лице башјорти.{S} Видев то, младић узе пуну шаку ружа и баци |
| ви сам имала шешир, па озго ешарп, наше башјорти; а поврх хаљине сам имала кимоно, наше јелдрме |
| дели су ми очи, видели су ми косу, кроз башјорти.{S} Откривену никад.{S} Малочас кад сам говори |
| ом малом огледалу : како јој лепо стоји башјорти !{S} И кад би смела од оца, она би га увек нос |
| је, као млада, пребаци преко косе танки башјорти, с којим је малочас изишла пред Мухамеда, кад |
| гледајући се у огледалу, и повуче танки башјорти да сакрије то што мрзи.{S} Мерсије се насмеја |
| јелдрме и пребацила јој преко косе бели башјорти; а она, наслоњена на ограду, гледаше се у једн |
| S} Око вечерње, она метну на главу бели башјорти, па седе у једном куту софе и сва се унесе у К |
| тлуцају као свитци.{S} Мајка метну бели башјорти на главу, па простре серџадо на коме клања Еми |
| да обучем јелдрме и да на главу метнем башјорти.{S} Али, шта је то?</p> <p>Уместо да јој нешто |
| аф и пече, а преко косе пребаци Нуријин башјорти, и оде у собу младенцима.{S} Они су обично у с |
| говорљива, и страшно расејана: пође по башјорти, а узме папуче.{S} До подне су спавале; од под |
| и и свекрви, па хануме, све три босе, с башјорти на глави, узеше клањати вечерњу молитву, и кро |
| читале су Коран, седећи на шиљтетима с башјорти.{S} Фатма ваздан није видела мужа, избегавала |
| на па уста, његова тетка метну па главу башјорти и пође Ибрахим-бејовима да им сад све исприча, |
| мајку: дошли му гости; а она само метну башјорти, па похита на врата што везују харем с конаком |
| е брани да носиш <hi>јелдрме</hi> и <hi>башјорти</hi>, то што мој отац зове „европски огртач за |
| с Мерсијом цикнуше и похиташе по своја башјортиа, да покрију главу.{S} На лицу му се смејала р |
| стару ханум-нену, сву у зелено, с белим башјортиом на глави; клечи поред мртве унуке и изговара |
| Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с белим башјортиом, која показа оба реда зуба белих као снег, н |
| ета, дођоше сестре, само у антеријама с башјортиом преко косе; направише гостима темена, па се |
| ну слику: њена слика; он ју је сликао с башјортиом: ако би је икад видео туђ човек, да је не ви |
| ињом сиђе у башту.{S} Месечина, бели се башта; од дугачке сенке олеандра њима се, час-по, учини |
| пљушти као киша!{S}" Устаде.{S} Насред баште, под отвореном ћошком је шадрван; вода му пршти у |
| ој се као да јој отац лежи мртав насред баште...{S} Њен кипарис!{S} Из његовог дебла куљао је д |
| кога, то не зна...{S} Виде појас њихове баште и дворишта — оградни зид, покривен лозом и бршљан |
| и гледају духовним очима рајске зелене баште и живе изворе.</p> <p>Ти ништа не разумеш, драги |
| се није чудила: умрла „отишла у Зелене Баште“; али није видела оца да не заплаче кад кћер удај |
| кољена зидом, милија ми је била од наше баште, зато што је бескрајна, и ми се по ваздан јуримо |
| _C7"> <head>VII</head> <p>Кад побеже из баште, Емир-Фатма се завуче под комарник несвучена.{S} |
| оз било отворено.{S} Њихов ђердек је из баште, а с прозора се лепо види море и Олимп; над отвор |
| старице клањају јацију; у једну собу из баште издвојише се девојке и младе <pb n="156" /> жене |
| им шалонама, па брзо пређоше у другу из баште, где бејаше много прозора, и сви широм отворени.{ |
| дан, на капиџику нема катанца.{S} Преко баште иде Нурије без јелдрма, с белим муслином преко ко |
| а је нешто мало пре гром пукао, по свој башти би разнео Џемала: тамо ногу, тамо руку, тамо глав |
| <p>— И да говори... у Нурије-хануминој башти, миловао голуба.</p> <p>— А, из далека, глас чист |
| /p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој башти?</p> <p>— Јесте, слатка тејзе.</p> <p>— И ти би х |
| ла.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, како сам срећна!{S} Пред мојим очима су расле и |
| зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затрли такв |
| ; хоће да протестује, да виче.{S} Ах! у башти чак турско цвеће <hi>ариф-лен зариф</hi>...{S} Пр |
| више и боље него слободна.{S} После, у башти, позва свога белог гаћастог голуба; он јој долете |
| страну румелиску, како овде кажу.{S} У башти крај Босфора, где се под црним кипарисима бели ка |
| лкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у башти.</p> <p>— Чијој? <pb n="97" /></p> <p>— Нашој.{S} |
| ли пригушен, и тихо певање: весеље је у башти; разгранали се нарови и смокве, дигли се у вис ол |
| не са заруделим родом, ловорово лишће у башти према врелом јулском сунцу мирисало је некаквим т |
| оре и на влажно, мокро ловорово лишће у башти.{S} Берберин натуче Џемалу фес на главу, метну му |
| у време молитве, не дају јој да седи у башти развијена, да је не види мујезин...</p> <p>Просио |
| стајала.{S} Онај један ноћни састанак у башти она је сматрала као походу душе души.</p> <p>Дана |
| его се отрезни, расвести и скочи, пређе башту као па крилима...{S} За њом полете груда земље... |
| ље бога; после га однео <pb n="59" /> у башту, наместио га под кипарисима крај гроба своје мајк |
| ука се опет подиже на лакат и погледа у башту; дрвеће је било као спарушено, а две крупне беле |
| et="#SRP19120_N32" /> Она после отрча у башту да нахрани голуба и да набере руже.{S} Ружа је би |
| муфтијину причу“ матери и жени, стрча у башту те закова капиџик.{S} Али пошто му се то учини ма |
| тра на чифлук.{S} Сва срећна, она оде у башту с Ђулренгијом.{S} Саме су: хануме одоше на друго |
| вила да пред вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb n="47" / |
| ушкиње легоше, а Фатма с робињом сиђе у башту.{S} Месечина, бели се башта; од дугачке сенке оле |
| поред стричева јој конака; гледао је у башту, у прозоре, с трамваја.{S} И једва напослетку...{ |
| е ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гледате биоск |
| с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у башту, децо, веселите се.{S} Нас ће веселити Ђулренги — |
| не осташе дуго, искрадоше се па одоше у башту, наместише око на пробушен зид — да виде Џемала. |
| назе-хануму, па изиђоше, али не одоше у башту него у собу Фатмину.{S} Оне три нове нађоше у Фат |
| дубоко уздахнуше, па устадоше и одоше у башту, пробушише зид између Ибрахим-Хасан-бејова и Нури |
| еандри, залив, и мало неба.{S} Сиђоше у башту; <pb n="32" /> зид, зид, и више ништа! „Нове“, а |
| д дође, никад више.{S} А кад се врати у башту, и загледа готово сваку ружу, неодољива је жеља п |
| је то само од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а дувао вардар,“ умеша се мајка.{S} Она претрн |
| пријатељем: кад су први пут дошле у ову башту, он је стајао тако усправан, прав и висок као џин |
| ли млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову башту с цвећем исцветалим као у рано лето, где се, изме |
| е.{S} Она с њим иђаше кроз Тефтердарову Башту.{S} Одоше до једне двоспратне црвене куће, саме н |
| S} Валијиница правила излет у Вигантову Башту (ти ту башту знаш).{S} Било нас је пуно: све паши |
| правила излет у Вигантову Башту (ти ту башту знаш).{S} Било нас је пуно: све пашинице (девет) |
| с пријатељицама један дан идем у Фенер-Башчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син |
| од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време спавању, време разговору и време ћутању, |
| ретурали: спавали сте кад је требало да бдите, говорили сте кад је требало да ћутите, певали ст |
| /> а његов златни унук понављаће „елиф, бе“; он сам послуживаће халвом и пилавом ђаке, пошто оч |
| : гостију пуно, хоџа ће говорити „елиф, бе,“<ref target="#SRP19120_N103" /> а његов златни унук |
| ми ћемо седети зими у Стамболу, лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај конак нам је најлеп |
| Стамболу, један на Нишан-Ташу, један на Бебеку, па на Принкипу; он их све зна: описивала му их |
| што је било за ове две и по године: на бегство Фатмино, на смрт Мерсијину.{S} И могла је чак о |
| а ће бити војске што ратују против зла, беде и невоље.{S} Припреме за рат трају несразмерно дуж |
| ухамеда и Алију да јој сачувају сина од беде, и окрећући главу духну преко једнога рамена, па п |
| ашћености.{S} Кућа, где је била свадба, бедна и жалосна, мала, ниска, влажна, у једној прљавој |
| иница ништа не почиње, чак и не гледа у бедног старца, оставља га да се покашље; а кад он би го |
| кама, <pb n="123" /> мишицама, плећима, бедрима, трбухом, сваким делићем свога тела, које је го |
| м, ничим.{S} После се осуђује: што није бежала?{S} Ако није могла побећи, што није викала?{S} Д |
| на Левха, зар би ломила кафезе, зар би бежала у свет?</p> <p>...............</p> <p>Дете је би |
| ..</p> <p>— Остављао сам је, морао сам: бежао сам од своје куће због гостију, сву ноћ сам седео |
| испред невоље као кукавица...{S} Не, ја бежати нећу; ја хоћу да се борим као мушко с невољом, с |
| бе дигоше очи, — човек!...{S} Она хтеде бежати, али немаде снаге да устане, и хтеде викати, па, |
| а не знају шта.{S} Буне се, отимају се, беже од глупих предрасуда и опет им се враћају.{S} Раде |
| еразумнима!{S} Беже нам од куће мужеви, беже синови.{S} У нашу одају улази без питања слушкиња |
| Шеријатом, већ изопачен неразумнима!{S} Беже нам од куће мужеви, беже синови.{S} У нашу одају у |
| а Џемалу, пала на колена и молила га да беже у свет где људи имају душу.</p> <p>Фахрије оде Нур |
| ену Мухамеда, пређу рукама преко лица и беже... „Зар полудела, сирота!“ А она мирно, тихо, па п |
| note> <note xml:id="SRP19120_N110">Бато беже.</note> <note xml:id="SRP19120_N111">Једно око мој |
| note xml:id="SRP19120_N109">Слатки чика-беже!</note> <note xml:id="SRP19120_N110">Бато беже.</n |
| ваше, ко зна докле би лежала и маштала, бежећи од јаве.{S} Ах, јава?{S} Како да изиђе, како да |
| : родитељи је не даду њему, она тугује, бежи, лута с њим по свету, по Европи, срећна је.{S} Доц |
| мисли: отац је не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имају кућу, европски намештен |
| e xml:id="SRP19120_N44">Коса: узми ме - бежи!</note> <note xml:id="SRP19120_N45"> <foreign xml: |
| ча, она пође.</p> <p>— Не преда њ!..{S} Бежи!..{S} Сакриј се!...</p> <p>— Зар од мужа?! узвикну |
| облије зној, а она скаче из постеље, да бежи.</p> <p>Она ју је научила колико треба да воли сво |
| ене скопчано с неисказаним болом.{S} Да бежи с њим из ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} И |
| се он загледа у очи, она не помисли да бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела |
| де долете писмо.</p> <p>Ханума скочи да бежи, а робиња, ухвативши је за сукњу, рече шапатом:</p |
| турајући их и милујући их, она скочи да бежи вичући: „<foreign xml:lang="en">It's dreadful!{S} |
| по кући“, оде уз степенице брзо као да бежи од <pb n="18" /> туге која је наједанпут обузе.{S} |
| а она сути рече:</p> <p>— Госпођа мајка бежи!..{S} Хвала ти, суто!...{S} Ја сам њега волела..{S |
| ?“.{S} Луди, глупи обичаји!{S} Да човек бежи од своје рођене куће.{S} И више љута но тужна доче |
| легао...{S} Друго вече пуна кућа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с њима |
| м једва чекала лето и летње врућине, да бежим на чифлук, да се пењем на наше куле и чардаке, те |
| екад сам сањала: отац ме не да њему, ја бежим у Европу, и — срећна сам.{S} Сан је остварен, сам |
| ? прошапта робиња уплашено.</p> <p>— Да бежимо, Ђули...{S} Види како ми лупа срце! рече Фатма у |
| м да ме волиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ |
| тупо.</p> <p>— Сине, пиј!{S} А после да бежимо из овога проклетога града: и ја ћу с тобом у Евр |
| очешљане, необучене, ненавучених обрва, без белила, сурме и бојадисања ноката; прављење од дана |
| о саму.{S} Она је век провела без мужа, без детета, а то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би |
| , она угледа око једног дугачког стола, без чаршава, десетину петнаест људи, младих, осим троји |
| а Џемал-беј није код куће, да сам сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово је хладна туђина! ..{S} |
| појас, смакнутих панталона, у папучама, без чарапа, у мундиру сасвим раскопчаном, с бројаницама |
| — Је ли с друговима? гласно рече Фатма, без устезања, ступајући на софу.</p> <p>Сестре се тргош |
| то они црни џакови, оне сени без лица, без гласа, што тумарају улицама као сени умрлих, дотле |
| b n="147" /></p> <p>— Али, ханум-тејзе, без Фатме, ја... узе он муцати.</p> <p>— Ако мислиш с њ |
| јање мило: подсећа је на вечери кад је, без свеће, седела са својом сестром од стрица, и говори |
| своје собе.{S} Прошавши кроз предсобље, без шума, она се заустави код изласка и покри лице рука |
| м маском на лицу — да пукну од врућине, без ваздуха, чини ти се и без живота, корачају, миле, и |
| настави:</p> <p>— Оне сиротице, просте, без књиге, с иглом и концем, питају хоће ли ..{S} Па за |
| а сте у љубави с Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чула нешто и о Елизи...{S} Век проведох у тр |
| ивена лица и оборене главе, иду ћутећи, без шума, као сени или дуси из каквог напуштеног махалс |
| ше...{S} Насред њене собе сеђаше Џемал, без капута, раздрљених груди, одакле је ишла јасна крв, |
| ци.{S} Ово, од свиле, напуњено памуком, без душе, својина је Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од кр |
| "fr">saut de lit</foreign>, с фризуром, без чарапа, у црвеним сактијанским терлуцима.</p> <p>Шт |
| рч; мало, па зарида.{S} Ридала је дуго, без суза.{S} Њена сестра поклопила се на јастук па јеца |
| то јој метну теме на скут и руку, брзо, без устезања, исприча јој сву тајну њене унуке.{S} Она, |
| се развијете, и да се „узимате“ онако, без венчања...</p> <p>— Јесте, зете; а не знам да ли ст |
| на софу.{S} Отац јој седи, сав у бело, без свеће, на месечини, пушећи, и не видевши каква му к |
| ела у француски „На, прочитај то писмо, без потписа.“ И ја узех грубу хартију, па и знам и не з |
| е и више буктала, и њега целог обузела: без Зејне му кућа беше пуста, живот несносан, љућаше се |
| у црна као гар, антерија бела као снег; без појаса је, са широким скутовима као жена; чарапе <p |
| бих могао без ових груди,<pb n="143" /> без ове топлине и мириса!“ мисли и јаче се уз њу припиј |
| прекорети и у томе уђе Ариф по турски — без куцања.{S} Џемал похита у другу собу да обуче капут |
| S} Од двадесет четврте, ја сам код мужа без мужа, и код детета без детета.{S} Плакала сам непре |
| м опрати...{S} Ево је мастика!...{S} Ја без дувана не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме споп |
| !{S} А Али-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима |
| ће чути.</p> <p>— У Европу, рече тетка без устезања.</p> <p>— У Европу! узвикну она и пребледе |
| Францускињи удатој за Јерменина: остала без мужа, с децом, и пошто јој је била мала пензија, он |
| е осећајући гриже савести што је остала без средства да учини доброчинство по дужности; да помо |
| звињава: „Ћутим због деце: не бих могла без њих.{S} Нећу да будем изобличена: због женске деце. |
| ену оставио саму.{S} Она је век провела без мужа, без детета, а то дете одрасло је без мајке.{S |
| и, удатој за Грка: кћи јој се испросила без њена знања; испрошена била три године; кад јој вере |
| опростити.{S} И како ће он толико дана без тебе?...{S} Млада си, неискусна си... не знаш шта ј |
| ше страх да је не отера, па како би она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му |
| ја сам код мужа без мужа, и код детета без детета.{S} Плакала сам непрестано, очи бејах исплак |
| ко пута, па посрћући као пијана, похита без „збогом“.</p> <p>Фатма оста сама:{S} Ђулренги је с |
| а сирота без отаџбине!{S} О моја сирота без имена!{S} Да је у Турској, занета за Француском мај |
| /p> <p>29 августа.</p> <p>О моја сирота без отаџбине!{S} О моја сирота без имена!{S} Да је у Ту |
| ри месеца: једно јутро пређе преко пута без питања, и он је — отера.{S} Опет зва Зејну да погаз |
| .{S} Романи су ме и довели у земљу духа без душе...{S} Некад сам сањала: отац ме не да њему, ја |
| обали небројено четвороножних столичица без наслона, ниских, и небројено ханума сасвим отворена |
| овек према грому.“ Код две унуке остаде без унуке...</p> <p>Јесен је, позна, оголела као просја |
| риковаше се за једну тачку на зиду, где без сумње она виде тај туђи свет, свет ван Солуна, дале |
| спреми и оде једној својој рођаци, оде без питања, први пут...{S} И пошто се не врати ни после |
| писати: утешиће је.</p> <p>Од куће оде без „збогом“ и не видев Фатму.{S} На софи виде мајку и |
| лу, весео, насмејан.{S} Нурије му приђе без папуча, и кад виде да се загледао у Фатмину слику, |
| код мене месец дана; треће године дође без детета, седе недељу; четврте године опет ми нема де |
| вим да све што живи умире; а жене улазе без терлука, ћутећи, као да је не пробуде...{S} И Ариф |
| је могла мислити: код свести, лежала је без свести.</p> <p>.................</p> <p>Од кризе пр |
| мужа, без детета, а то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, |
| нема катанца.{S} Преко баште иде Нурије без јелдрма, с белим муслином преко косе, обучена.{S} С |
| куће.{S} Свих шест у бело, Цариграђанке без корсета у новомодним реформама; свих шест забрадиле |
| а није неморална чочечка игра; оне воле без људи, две и две, једнако обучене, с једном цигаром, |
| густих решетака и високог зида да вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема право ни на сунце и ва |
| ово је до капије; а и на улици: гледање без говора, или, како наше жене кажу, разговор душа...< |
| ака...{S} И она, сирота, мисли удаје се без ортака, за нежењена човека...{S} Побегла сам, јер з |
| клавиру одсвирала је две стране романсе без речи: <hi>Свршило</hi> се и <hi>Први Бол</hi>.{S} О |
| ћев стриц и ујак.{S} Фатми жао, како ће без Мерсије и тетке.{S} Посла робињу тетки: можда се вр |
| > <p>— У Старом Солуну готово нема куће без пријатељица...{S} Има ли тога у Цариграду? говораше |
| у дворишту кокоши без петла и голубице без голубова.{S} А варају нас.{S} Погледајте!“ заврши и |
| новембра 1907.</p> <p>Душо!{S} Сиротице без имена!{S} Мајка ће те послати деди, да ти деда име |
| и све... „Ни Бога не волим овако,“ рече без страха Господњег, кад чу страшну и пријатну причу.{ |
| лог, због чега га она и зове „Памук“, и без премишљања позва Арифу да јој види сестрића. „Она ј |
| на лице, те су личиле, овако без лица и без гласа, на сени умрлих усталих из неког напуштеног г |
| у од врућине, без ваздуха, чини ти се и без живота, корачају, миле, ишчезавају иза оградних зид |
| S} Отклањаше сабах, у оној великој соби без завеса, па се гошће завише и пођоше кућама.{S} Све |
| се с њом помири; јер дане које проводи без ње, она не рачуна у дане живота.</p> <p>Кад робиња |
| уд извлачим и наслањам му уста на груди без кошуље, на срце; али се увек трзам, прибирам пре по |
| ња младић!{S} Као други, и он не излази без оружја; па једном посече по руци друга, други пут н |
| еви, беже синови.{S} У нашу одају улази без питања слушкиња и робиња, а не може ући муж и син, |
| е, јесу ли то они црни џакови, оне сени без лица, без гласа, што тумарају улицама као сени умрл |
| 19120_N44" /> А напослетку можеш побећи без ичега.</p> <p>Она слуша Мерсију и смеје се, али јој |
| м да је ниси видела: она вама неће доћи без мене.{S} Мислећи на њу, ја се међу нашим женама осе |
| Мадам Аристид?{S} Добро сте хтели доћи без ње?!“ Турске жене не знајући зашто је дира, смешаху |
| има у кући саме жене, у дворишту кокоши без петла и голубице без голубова.{S} А варају нас.{S} |
| е некакве нове раде да изиђемо на сокак без чаршафа и печета — у гору и камен ! — али нисам зна |
| је свршило.{S} Чини ми се да је почетак без свршетка.</p> <p>— Емир, срце моје, упамти: што мањ |
| /note> <note xml:id="SRP19120_N82">Увек без људи...{S} То је неприродно.</note> <note xml:id="S |
| омшики; другу, што је отишла у комшилук без питања; трећу...{S} Потпуно луд.</p> <p>- Зашто је |
| ци...{S} Јер ја своју срећу не замишљам без вашег повратка: ви да ме гледате испрошену за Мурад |
| да их не примају у кућу.{S} Плакала сам без суза: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе као |
| и, настаће навика: ви нећете моћи један без другога; и најпосле, кад остарите, од мужа и жене б |
| ости и љубави... „Боже, ја не бих могао без ових груди,<pb n="143" /> без ове топлине и мириса! |
| , несвесно, смаче папуче, па потрча као без душе...{S} Насред њене собе сеђаше Џемал, без капут |
| ући јој хладне крпе; а девојче трчи као без душе да послуша матер, са страшним мислима: „О, ако |
| била свесна ничега, зато што се готово без свести бацила у некакву струју која ју је носила је |
| спуштеним на лице, те су личиле, овако без лица и без гласа, на сени умрлих усталих из неког н |
| се спремамо за чифлук.{S} Како ћу тамо без тебе!{S} Јуче нам је правила посету једна Цариграђа |
| нижене, што куд муж оком ми скоком, што без питања не смемо никуд, што се морамо вратити из шет |
| и унуке.</p> <p>— Муж нам не сме у собу без питања, а слушкиња и робиња сме, рече Мирсаде.</p> |
| <p>Слатка тејзе, дођи што пре, не могу без тебе.{S} Не могу, тејзе, слатка тејзе!{S} Дођи што |
| би била мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила |
| зачуђено погледа, а она рече: „Не могу без дувана, па макар отишла у пакао.“ Робиње, видевши д |
| Сутра је Рамазан!{S} Како моји спремају без мене за овај велики празник?...{S} Умало не заборав |
| го се разговарале: о Цариграду, о писму без потписа, о враћеном обележју...{S} Ниједна није рек |
| белим <hi>геџелуцима</hi>, и седеле су без свеће, да им не би комарци нагрдили лице и руке, и |
| на стрпа писма у недра па полете у кућу без душе.</p> <p>---------</p> <p>Те вечери после вечер |
| n="202" /> дадох реч.{S} Пошто остадох без ње, опет ме венчаше.{S} Па нас венчаше и трећи и по |
| и.{S} И после, ти треба да се навикаваш без њега: иде Рамазан.</p> <p>Рамазан!...{S} Она га се |
| ла, а нене: „Госпођо снахо, ти не можеш без Нурије-ханум, познајем.{S} Године су то, откад живи |
| .</p> <p>— Сине, пиј!{S} Пошто не можеш без пића, пиј! рече му мајка.</p> <p>Он је зачуђено пог |
| И учини јој се стара, друкчијих очију, безбојних, а она има загасито плаве очи, као Џемал-беј, |
| а, можда би била друкчија да је као оне безглавна, удовица; али њој је жив њен <hi>Бујукбурунли |
| да будем жена и мајка; али, кад ме мој бездушни <pb n="183" /> муж остави и лиши детета, ја се |
| } Као у Цариграду, иду у чаршију, иду у безистан; где највише света има, код Бејаз-Куле, на Мол |
| зовем за жене Грка лекара, и опет...{S} Безобразан! <pb n="246" /></p> <p>Код Фатме је ноћила с |
| {S} Дању видим и нахерене трошне куће и безочне људе.{S} Нарочито у Цариграду.{S} Стид ме је би |
| лице женама; оне су мислиле да је какав безочник, те су спуштале на лице пече, а њему је долази |
| S} У Цариграду свуд иду, па све саме, а безочници из овога гадног режима дирају их, штипају их, |
| лицу, трагови од мушких прстију и мушке безочности, а оне, несвесне тога понижења, сад се разго |
| , ханум, чини ово за Фатму?</p> <p>— А, беј, красно: машалла’!{S} Снага ми дршће од радости.{S} |
| ло и тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла, беј-ефенди!</p> <p>После ово неколико речи, он уђе у со |
| томе робиња:</p> <p>— Па, ханум-ефенди, беј је изишао: дођоше по њега двојица, другови...</p> < |
| леко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним против људи...</p> <p>— Долазн |
| а од радости... изгрли ме.{S} Хоћеш ли, беј, да је видиш?</p> <p>— После, онако, случајно.{S} Н |
| оца, из куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј, дао своју кћер да није добро, красно...</p> <p>Је |
| е у комшилук, пита га: „Имам ли допуст, беј-ефенди?“ Напослетку, он ништа не ради преко закона; |
| егова мајка па погледа у небо.</p> <p>— Беј комши, мој сестрић је син Арслан-Нури-пашин, а Арсл |
| гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави се да не мари; а овамо: чим неко л |
| ше с њом дошла.{S} Она помисли да ће је беј убити што је крила и побеже из собе.{S} А плаховити |
| е.{S} Фатма узвикиваше: „Слатки, слатки беј-течо!“, а он продужаваше:</p> <p>— „Како је почео“, |
| виче Ариф.</p> <p>— Па шта још, слатки беј-течо? говораше Фатма грлећи човека који је воли као |
| ад му Мерсије прогука: „Иди, слатки Али беј течо“, он се разнежи, и похита да се пресвуче.{S} Д |
| енги јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а она одма |
| аше око њега, и тапшући викаше : „Татли беј-аџо“,<ref target="#SRP19120_N109" /> и мољаше га да |
| кати.</p> <p>А у предсобље је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се закрвавиле, па се склапају, |
| и облачи се у чаршаф.{S} Али напрасити беј већ се поврати, покаја.{S} Зашто да се не користи м |
| како ми дође мој сестрић, слатки Џемал беј.{S} На њ, што је леп као султан Азиз, Памук је стра |
| превали преко језика: „Фатма!“ — „Џемал беј!“ узвикну она па преваривши робиње откључа врата и |
| p>Мајка и нене ништа нису знале, јер им беј није хтео казати док се не одморе.{S} Фатма је мног |
| а каже „Грому“: да је његову кћер Осман беј отерао.</p> <p>— Само полако, лепим, душо Али-беј; |
| било као њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у кћерину собу, кад су ту они црни џакови које |
| ече муфтија и оде.</p> <p>Ибрахим-Хасан беј га дочека с много поштовања, као велико свештено ли |
| као црна, једнолика јесења киша.{S} Јер беј је покаткад задржавао воду дању; ноћу никад, да му |
| } А знате ли одакле сам га видела?{S} С беј-аџова<ref target="#SRP19120_N31" /> балкона.{S} То |
| ла си га кроз кафез?...</p> <p>— Прво с беј-аџова балкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у баш |
| змажена, јединица је.</p> <p>— Гле, ага-беј<ref target="#SRP19120_N110" /> шта је навезла!{S} Ј |
| ичу родитељи молећи.</p> <p>— Аман, ага-беј! преклиње сестра и плаче.</p> <p>Брат га вуче за ка |
| /note> <note xml:id="SRP19120_N31">Чика-беј.</note> <note xml:id="SRP19120_N32">Да није урока.< |
| S} Ти њих познајеш, наше комшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди, али их ниси скоро видела, па... да |
| анум, као пред оца, гологлава:{S} Ахмед-беј, мој брат, старији је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, |
| не зна...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахмед-беј, па Исмаил Дортјоли, па Осман Егрибаџак...{S} Кјучу |
| јер зашто да она буде несрећна?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништа не умеде проговорити. „Луда |
| у али страсну турску песму: то се Ахмед-беј на своме чардаку весели, гледајући у залив разливен |
| ..{S} Страшни!..{S} Је ли признао Ахмед-беј?{S} И после, младожења, њена прилика, врати је мајц |
| тар с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао је да, по свом обичају, проведе Рам |
| сан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на Јалијама у оном к |
| ла!{S} Кад би дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слобо |
| /p> <p>Пре деветнаест година, Али-Рашид-беј, Осман-бејов отац, ожени свога најстаријег сина, Ах |
| чу кашљуцање: на ручак долази Али-Рашид-беј.{S} Старац пред вратима скида обућу, а ови гледају |
| ="60" /></p> <p>— Опет на пут!{S} А Али-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, ти зн |
| Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога човека срце је од камена.{S} |
| .</p> <p>— Само полако, лепим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини не и |
| ле: он не узима речи натраг.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као да је прелетео толике улице; жур |
| !</p> <p>Последњих десетину дана, Џемал-беј је само мислио на одлазак у Европу; и да му је допу |
| ва тргне, опрости му се.{S} Теби, Џемал-беј, певали су већ и други петли.</p> <p>Пашиници је би |
| Слатка тејзе!</p> <p>— Емир душо, Џемал-беј хоће да иде.</p> <p>— Куда ? упита она радознало, н |
| оворено „Аллааа!!“ Седећи у куту, Џемал-беј гледа ове три миле му душе, гледа их готово не дишу |
| да крију и кад немају од кога.{S} Џемал-беј слуша жене побуњене више од људи, и ништа не чује, |
| лим камењем, обраслим у коров.{S} Џемал-беј застаде пред једном кафаном под ведрим небом.{S} Ту |
| е у знању, али може у незнању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема |
| нин што не изиђе после вечере?{S} Џемал-беј, њен муж, није дошао ни на вечеру!...{S} Пред саму |
| ођоше мужеви оних двеју нових и — Џемал-беј...{S} Џемал-беју се нису надале, нарочито Фатма, те |
| арицу...</p> <p>Скоро ће подне, а Џемал-беј спава.{S} Пре једнога часа, мајка га је пробудила д |
| чула, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да сам сама, без мајке, у туђини.{S} |
| на, све као прошлог дана; али сад Џемал-беј у подне не дође, због те њене другарице.</p> <p>Тре |
| на не сме...{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта ће чути!{S} Ч |
| едају, ћуте.{S} Да их пита где је Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој није било овако те |
| } У ову грају, у урнебес, ушао је Џемал-беј заборављајући на све: опи га дим дувана, мирис рибе |
| ли ја бих то учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се воле...{S} Ариф-ханум |
| једанпут нервозно зацика, да чује Џемал-беј.</p> <p>С њеном веселом циком залајаше њене пудлице |
| даше и поцрвенеше.</p> <p>— Јагње Џемал-беј, ти треба да изиђеш... у чаршију, с друговима...{S} |
| ла Ђулбејаз и рекла јој: „Убио се Џемал-беј“, пошла, заљуљала се и пала...{S} Лекари дођоше брж |
| е, а стоји — време.{S} Наш слатки Џемал-беј треба нешто да ради.</p> <p>— Па шта да ради? викну |
| ог, да се упути на рад наш слатки Џемал-беј!{S} Али, његова тетка и сама нерадница, па и мајка, |
| и, увек кад год слаже.</p> <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи реч, јер |
| рилично трезним чочеком; а пијани Џемал-беј појми да устане, па не <pb n="210" /> могаде, него |
| а она има загасито плаве очи, као Џемал-беј, и пуне израза.{S} Оне њој ништа не казују, она њих |
| тари Џеми“, како си ме звао, него Џемал-беј, страстан источњак, коме <hi>волети</hi> и <hi>живе |
| у и камен! узвикну Нурије.{S} Наш Џемал-беј неће то учинити, јер је васпитан као Европ...{S} Он |
| он, Нурије-ханумин сестрић, Мурад-Џемал-беј.</p> <p>Фатма се промени у лицу више него икад, а н |
| породице; племић, принц:{S} Мурад-Џемал-беј, син Арслан-Нури-паше Емир Заде и Зенихе-Алије-хану |
| вас позовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ако се опије да му |
| о томе Французу што се зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, па су обе затварале очи да гледају њега |
| <p>— Али, хоће ли пристати Мурад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан један џон-турк<ref target="#SRP191 |
| сије: како лекар рече „онај Мурад-Џемал-беј што се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћути, о |
| представио нам се: „Ја сам Мурад-Џемал-беј“, поче Мерсије.</p> <p>— Аман! узвикнуше робиња и г |
| рите лице!... и к нама ушао Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам се представио, по европс |
| p> <p>— Од кога чу да је то Мурад-Џемал-беј?</p> <p>— Гонџеђули отвори капију, нешто да купи, п |
| ах... који су им најближи: „Мурад-Џемал-беј чистио револвер, па се случајно ранио...“ Па похита |
| есни.</p> <p>— На средњем је био Исмаил-беј, на десном Осман-ефенди...{S} Осман је лепши од Исм |
| {S} Кад умре сирота Назире-ханум, Халил-беј, њен муж, скочи с трећега ката.{S} Остаде жив, и по |
| } Кад видеше пашиницу с Фатмом, Ибрахим-беј викну:</p> <p>— Откуд ви, у ово доба?!</p> <p>— Нес |
| побеже из собе.{S} А плаховити Ибрахим-беј викну на кћер:</p> <p>— Срам те било!{S} Боље да са |
| животу, у љубави: задовољен њом, Осман-беј испроси девојку.{S} И ово би изненада, неочекивано, |
| киње већ четрдесет година: „Аман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам чула за некакве нове, и да оне тра |
| како је удадоше овакву!</p> <p>А Осман-беј, погледајући жудно к вратима, рече:</p> <p>— Толике |
| ђе с Осман-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој се обрадова, али не као човек жени, |
| на га никад није видела.{S} То је Осман-беј, њен млађи девер.{S} Он јој је врсник.{S} У Царигра |
| , управо брижна је, зацело што је Осман-беј љут.{S} Ко ће знати зашто.{S} Она сваки час шапће н |
| >Кад се отворише врата и указа се Осман-беј, на њену мирном лицу све затрепери, и поцрвеневши ч |
| а невеста...{S} Зар да јој је тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он |
| сман-беј!{S} Може бити ово је тај Осман-беј!“ И неописана љутина га обузимаше: да га ухвати, уб |
| </p> <p>— Емир-Фатма-ханум! викну Осман-беј гласно и оштро...</p> <p>Од тога крупног мушког гла |
| ше, крв удараше у слепоочнице... „Осман-беј!{S} Може бити ово је тај Осман-беј!“ И неописана љу |
| ће, па „смртни" су...{S} У подне, Хасан-беј позва у конак мајку: дошли му гости; а она само мет |
| ка Ибрахим-Хасан-бејова, Ибрахим)-Хасан-беј, његова жена и кћи, робиња и све слушкиње.</p> <p>Н |
| r">O, mon Dieu</foreign>, Ибрахим-Хасан-беј, дође свети <pb n="117" /> дан!{S} Ја сам нашу Фатм |
| одобрењем, ја сам дошла, Ибрахим-Хасан-беј, да просим твоју кћер Емир Фатму за Арслан-Нури-паш |
| хукну.</p> <p>— Не хучи, Ибрахим-Хасан-беј.{S} Свршено је.{S} Ни кога испитуј, ни кога криви.{ |
| „замршена“.{S} Сутрадан, Ибрахим-Хасан-беј рече да треба да слушају лекара, да се Фатма прошет |
| да се с њом опрости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суза, али није дигао главу као кад се пр |
| е, и опет се изгрлише.{S} Ибрахим-Хасан-беј узвикује весело: „Охо!{S} Машалла'!“ А Фатма: „Слат |
| у Паризу и Цариграду.{S} Ибрахим-Хасан-беј охол: како му се кћи испросила, венчала, он не иде |
| риф, и сети се мужа: њега Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с Мерсјом у двориште к мужу, човек |
| p>Дође Ђулренги и рече да Ибрахим-Хасан-беј<pb n="271" /> зове Фатму, не може сам, хануме су от |
| ше ни у двориште: не даде Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад с |
| а Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих |
| хвалила се.{S} И кад чује Ибрахим-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема и да живи од туђе милост |
| века човек, мајчице, рече Ибрахим-Хасан-беј убедљиво.</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, |
| <p>— И о богатству, рече Ибрахим-Хасан-беј поносито.</p> <p>Бог је богат, сине, рече његова ма |
| пало семе од цвећа? рече Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>— Откуд ће коров куд је пало семе од цвећа? |
| > <p>Друга је година како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариг |
| вропским хаљинама.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј узе се смејати с неизказаним задовољством и кроз см |
| а дан, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече, само брзо устаде и оде.{S} Мало, па |
| уздише: променио се, ослабио...</p> <p>Беј се необично задовољно насмеја и рече;</p> <p>— Е, д |
| ,” то ми је сад нешто огромно значило. „Беј-ефенди, за кога дајеш своју кћер?{S} Зет ти прост, |
| : „Ми ћемо дотле са страхом изговарати „беј, ефенди“, докле год нас они остављају овако неспрем |
| видеше свет, али не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега да виде.{S} И Мерсије би г |
| и закука: „Аман, мртав!“...{S} Младога беја понеше кроз двориште четири човека: кафеџија с бер |
| о би се очекивало, и наместивши младога беја на диван, узеше му испитивати рану...</p> </div> < |
| један кларинет и подврискивање једнога беја.{S} Зашто наши људи, како у Солуну тако овде, воле |
| индерлука...{S} Заспаше и још два млада беја, из „добре куће“, али беспосличари: овде кратили в |
| Ибрахим-ефенди и ова три честита стара беја погодише се овако с једним младим бејом (нећу да м |
| анку, него Солуњанку, кћер цариградског беја што је за кћерину науку дао толики новац“.{S} Али |
| е шапатом, као да се боје да не пробуде беја пре но што се сасвим отрезнио, да опет не виче, не |
| ба.{S} Дошли су муфтија, имам и она три беја.{S} Муфтија зажмуре и поче, нихајући се:</p> <p>— |
| да ме гледате испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да ме спремате за свадбу моју и његову: косу д |
| ворили се; али Ђулбејаз уђе и рече: „По беја су дошла два његова друга, и одвели га“; њој груну |
| шећи (не могу пред свекрвом), гледају у беја и слушају га; он, обучен а бос, једном руком држи |
| три стара честита муслиманина:{S} Решад-беја, Шефкет-беја и Махмуд-беја?</p> <p>— Сви су старот |
| ац, ожени свога најстаријег сина, Ахмед-беја, по трећи пут удовца, човека у тридесет деветој го |
| на:{S} Решад-беја, Шефкет-беја и Махмуд-беја?</p> <p>— Сви су старотурци! узвикну Ариф-ханум, г |
| века срце је од камена.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, ни сузе материне, ништа не омекша ов |
| и је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, само, као за пакост, он је у лову.{S} Ја мислим д |
| ам мислила да ту седи једна рођака Нури-беја...“ и казах очево име мога мужа. — „Овде не седи њ |
| /p> <p>— Неће.{S} Али, на човека, Џемал-беја...{S} За њега ме страх.{S} Аман, оче мој, за Божју |
| .</p> <p>— Шта ћеш?{S} Удај је за Џемал-беја.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Допусти, зете, да је ја |
| е, рече :</p> <p>— Да те удамо за Џемал-беја?{S} Само, ја нећу да проводаџишем, мени то не иде |
| чке игре, на весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, и тако пође: зашкрипаше му лаковане плитке ципеле |
| е венчати трипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је |
| с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога |
| за Арслан-Нури-пашина сина Мурад-Џемал-беја, изговори Нурије, а сузе јој облише лице.</p> <p>И |
| ута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући у тај дивни калпак, своје обеле |
| авивши Арифу.</p> <p>— Тога...{S} Осман-беја.</p> <p>Мајка јој се грохотом насмеја, како се ник |
| </p> <p>— Била је удата за лудога Осман-беја, доктор-ефенди, па ју је отерао. <pb n="261" /></p |
| нисам ни мислила да те удајем за Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али Фахрије-ханум... "</p |
| 0_C17"> <head>XVII</head> <p>Кућа Осман-беја, Фатмина другог мужа, близу је Касумије.{S} Она је |
| удала се за <pb n="266" /> лудог Осман-беја због вашег сина, да је он отера те да узме вашег с |
| физички су мртви.</p> <p>— Ја сам Осман-беја видела, рече Фатма и поцрвене.</p> <p>- Одакле? уп |
| ком.{S} Јуче су били у конаку код Хасан-беја, договарали се...{S} Дадоше ми његову слику...{S} |
| је кућа затуцаног Турчина Ибрахим-Хасан-беја.{S} На велико изненађење свих, Сафет-ханум служаше |
| ж, „севап је“.</p> <p>Код Ибрахим-Хасан-беја сви су весели, нарочито домаћин, <pb n="205" /> је |
| посредник... између нас и Ибрахим-Хасан-беја.{S} Аман!{S} Кажите му да ја нисам знала да мој се |
| и, о богатој свадби кћери Ибрахим-Хасан-беја Цариграђанина. <pb n="122" /></p> <p>Док је месец |
| тита муслиманина:{S} Решад-беја, Шефкет-беја и Махмуд-беја?</p> <p>— Сви су старотурци! узвикну |
| а човека сиђоше.{S} Џемал погледа према Бејаз-Кули, и учини му се као да су по мору просуте зве |
| окренула према Хамидији, одатле, поред Бејаз-Куле, појурила су широком улицом к Депоу, дошла д |
| у безистан; где највише света има, код Бејаз-Куле, на Молосу — иду отворена лица.{S} Тек кад с |
| ед вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb n="47" /> нађе и р |
| ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гледате биоскоп; али по |
| , каква заблуда!...{S} Једнога дана, ја бејах нешто болесна, а та његова тетка: „Аман!{S} Зар д |
| детета.{S} Плакала сам непрестано, очи бејах исплакала.{S} У сваком детету плавих очију и црни |
| е где је.{S} Крај њега, с десне стране, бејаше револвер.{S} Видевши њега крвавог, Нурије ништа |
| {S} Док се једнога дана не побуни...{S} Бејаше напунила осамнаест; код ње бејаше <hi>меџлис</hi |
| ли, кад ми се син врати у Стамбол...{S} Бејаше младић од деветнаест година, израстао као кипари |
| узвикну Мерсије и баци књигу.</p> <p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи |
| и земзема, па запали цигару.{S} Свекрва бејаше пошла к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на |
| онова ожени: њој „за инат“.{S} Та друга бејаше заиста красна, али с Османом не састави ни три м |
| туркиња и жена свих нација, међу којима бејаше Мадам Аристид с кћерима.{S} Фатма се сети послед |
| љуби је као Мадам!{S} И читава два дана бејаше страшно расејана, седаше у наслоњачу где је седе |
| иф-ханум промени разговор, а та промена бејаше неочекивана.</p> <p>— Да би сакриле своје погреш |
| читано, испрати га и нађе Фатму.{S} Она бејаше у једној малој соби из дворишта.</p> <p>— Ти си |
| , па брзо пређоше у другу из баште, где бејаше много прозора, и сви широм отворени.{S} Да је ов |
| после неколико месеца, вратише, она не бејаше тужна, али не бејаше ни весела, јер турско друшт |
| <p>Он сврати пред трећу кафану, где не бејаше већ ниједног жењеног Турчина.{S} Он ни на шта ни |
| а, вратише, она не бејаше тужна, али не бејаше ни весела, јер турско друштво је више не занимаш |
| чак ни кад је отац. „Покојна моја нене бејаше мирна, и све невесела:{S} Фатма ми је на њу.“ Же |
| ..{S} Бејаше напунила осамнаест; код ње бејаше <hi>меџлис</hi>, то јест скуп жена; свираху, пев |
| рекавши, она пљуну у лице кћер која се бејаше подигла да их моли.{S} Фатма се не онесвести кад |
| обраваху то и смејаху се, а пашиница се бејаше променила у лицу и ништа не говораше.{S} После и |
| има, продужују то и доцније.{S} Емир се бејаше заљубила у једну младу Парижанку, пријатељицу св |
| е: да дочекају госте.{S} У предсобљу се бејаше наместила у два реда женска послуга. „<hi>Сефа г |
| метну на главу један комад платна, који бејаше на њену ђерђефу, покри косу, јер чу с минара „Ал |
| у гроб. <pb n="225" /></p> <p>Кад Фатми бејаше најтеже, њен отац уплаши се да не умре, и у томе |
| зашто да она буде несрећна?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништа не умеде проговорити. „Луда !“ |
| бог чега не треба да им долази.{S} Овој бејаше жао, али ипак дође „да им каже збогом".{S} При р |
| фура; али уместо да се нада, Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна да од тих што се зову „нове“, |
| оше за њим као други пут...{S} Снаха му бејаше у једној соби с улице, шијаше нешто.{S} Кад њега |
| ком, без душе, својина је Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, с душом, својина је свој |
| тових предака и помиње му конаке: два у Бејлер-беју, два у Стамболу, један на Нишан-Ташу, један |
| да иду у Цариград, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на анадолској страни, и кад јој то нене ка |
| 120_C8"> <head>VIII</head> <p>Цариград, Бејлербеј, 6 августа 1905.</p> <p>Драга моја госпођице, |
| чини да ћу видети Њега ..{S} Кад пођемо Бејлербејом, да се шетамо, око кућа зидови (виши од наш |
| p> <p>Драга госпођице, колико је лепо у Бејлербеју пред вече.{S} На обали небројено четвороножн |
| мах послуша, доведе ме овде, узе кућу у Бејлербеју, на азиској страни, на обали Босфора.{S} Са |
| се развише...{S} То је био један Џемал-бејов друг и Нурије...</p> <p>У тишини каква је обично |
| Мерсије, рече Фатма. — Појави се Исмаил-бејов унук; оне се подмигнуше.</p> <p>— Ко с десне твој |
| деветнаест година, Али-Рашид-беј, Осман-бејов отац, ожени свога најстаријег сина, Ахмед-беја, п |
| а два дана, сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати се у Стари Солун.{S} Кола су милела б |
| ш пре двадесет година.{S} Ибрахим-Хасан-бејов харем <pb n="3" /> дошао је у госте Исмаил-Ахмед- |
| кроз лавиринт што се зове Ибрахим-Хасан-бејов харем Мадмоазел Дарно и ону Енглескињу.{S} Она је |
| 0_C9"> <head>IX</head> <p>Ибрахим-Хасан-бејов харем не врати се морем, већ железницом, да би Фа |
| >— Јесте, муфти-ефенди.</p> <p>Један од бејова рече:</p> <p>— Сине, овако кажи, трипут: „Ако се |
| а ту на мангалу.{S} Около седе неколико бејова, младића, два официра, и чочеци...{S} Свирка, иг |
| кога ? рече Сафет.</p> <p>За Али-Рашид-бејова Османа.</p> <p>— Ах, само то да буде! рече Цариг |
| де Цариграђанке (трећа је умрла), Џемал-бејова мајка, Фатма и Мерсије.{S} Пре две вечери не раз |
| лања се.{S} И у највећем очајању, Џемал-бејова мајка, жена и тетка не сумњају у Бога. „Биће што |
| вих пет беху дубоко потресене.{S} Џемал-бејова мајка правећи се као да у души нема ништа ни из |
| ајала је позадуго, и Зејне-ханум, Осман-бејова снаха и жена није ни помишљала на њен раскид.{S} |
| лободна...{S} Сад си распуштеница Осман-бејова, и можеш за кога хоћеш.</p> <p>— Да ме није пуст |
| ди, док не пита „главу куће“, оца Осман-бејова.{S} По реду и честитости, та кућа је служила за |
| кућу „непоштеној".{S} Није ми жао Осман-бејова оца: како је васпитао сина?{S} Али, ја те нисам |
| де их једна стара Нишлика, рођака Хасан-бејова, по нишком обичају, кади амбром и прска ђулсуом, |
| робне плоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и лепа, упирући очи у црвену |
| Стадоше у два реда: мајка Ибрахим-Хасан-бејова, Ибрахим)-Хасан-беј, његова жена и кћи, робиња и |
| свет по хиљадити пут види Ибрахим-Хасан-бејова дивна кола и коње с богатом оправом, а да му опе |
| у овој кући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих видела Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Х |
| да заглухну: пред капијом Ибрахим-Хасан-бејова харема заустављали су се богати екипажи турских |
| шту, пробушише зид између Ибрахим-Хасан-бејова и Нурије-ханумина дворишта; метнуше око <pb n="4 |
| што тако дивно удара у тамбуру и весели бејове, води их на чочечке игре, на весеља.{S} Он обгрл |
| воском свеће, од пашинице, мајке Џемал бејове.</p> <p>Кад почастише и испратише пуномоћнике и |
| нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је према својој жени, дет |
| са своје косе.{S} Њу, нову, од Ибрахим-бејове старе комшике раздвајају читава столећа, а у ово |
| — Ако хоћете, мој муж довешће вам Осман-бејове другове..{S} Крије се од њих што није...{S} Ох, |
| оређане у дугачак ред дуж Ибрахим-Хасан-бејове куће и ограде, и још даље, далеко, позлаћују сре |
| на свадбу, скупило се око Ибрахим-Хасан-бејове куће да гледа сватове.{S} А шта ће да види?{S} Х |
| нама, па се вратише у салон...</p> <p>— Бејови, рече пашиница доста мирно, ја сам се муфти-ефен |
| ротурци, <pb n="200" /> муфтија, имам и бејови, и младотуркиња његова тетка, и њина вера, верск |
| ила, венчала, он не иде где су солунски бејови него где су цариградске паше; а где се год саста |
| у недра.{S} И мало, па почеше излазити бејови и чочеци...{S} И Џемал изиђе...{S} Кад се врати, |
| ви, певају и играју чочеци, подврискују бејови и официри, одјекује чађава кафана, тресу се испр |
| ита последње позивање на молитву, Џемал-бејови се узнемирише што њега нема код куће. „Нема га!“ |
| : сва она јела, као кад су били Ибрахим-бејови, само уместо пилава зерде.</p> <p>— Данас нико н |
| петак, шести дан како се Ибрахим-Хасан-бејови вратили с Јалије, Фатма још мисли на непозната м |
| вукоше у један кут.{S} Седоше...</p> <p>Бејови су у европским хаљинама, муфтија у кафеним чошни |
| н, у вече, после ифтара, дође муфтија с бејовима.{S} Киша пљушти, а они, заклоњени <pb n="190" |
| али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с бејовима...{S} У нас је обичај, <pb n="193" /> као што |
| метну па главу башјорти и пође Ибрахим-бејовима да им сад све исприча, кад није раније.{S} Али |
| ...</p> <p>Она понова оде Ибрахим-Хасан-бејовима.{S} Кад је видеше, оне се изненадише и обрадов |
| , ипак се нешто чуло, од младића, Џемал-бејових ононоћних другова.{S} Радознале и злураде турск |
| енутак нису биле у љубави, осим Ибрахим-бејових и Мерсије нико не зна:{S} Мадам Аристид се стид |
| па спавај.{S} Ми смо позвате код Дервиш-бејових на ифтар, па можда ћемо тамо остати за суфур.</ |
| ло писмених, а <pb n="292" />то су биле бејовице и бејовске кћери.{S} Не раде на побољшању...{S |
| Играчица полете пред једну лепу, бесну бејовицу, и поче „други део“ игре: обрће се, лети, заст |
| т!“ виче једна Немица, а она лепа бесна бејовнца скаче са свога места и новцима кити робињина р |
| же сам, хануме су отишле Рашиде-хануми, бејовој сестри од тетке:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S |
| <hi>јенђе</hi>.{S} У кући-Ибрахим Хасан-бејовој, и ако се сву ноћ није спавало, настала је журб |
| страст, одрасла је у кући Ибрахим-Хасан-бејовој, играла се с његовом јединицом!...</p> <p>Кад о |
| да, по уговору, остане у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док му се кћи не уда...{S} Према њој, на м |
| , а <pb n="292" />то су биле бејовице и бејовске кћери.{S} Не раде на побољшању...{S} Понекад м |
| ико свега седам осам писмених, и ако су бејовске жене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, или д |
| ћу, странкиње су их водиле Исмаил-Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а и на дивном месту крај |
| n="3" /> дошао је у госте Исмаил-Ахмед-бејову харему, из Старога Солуна у Нови Солун, од Алаџа |
| лим Сафетину кћер.</p> <p>Кад оде Хасан-бејову харему, она, уместо да честита, рече:</p> <p>— О |
| лију бели млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову башту с цвећем исцветалим као у рано лето, где с |
| удост!...{S} То учинише с једним младим бејом, у Скопљу, па се опи брже но други пут, и још учи |
| беја погодише се овако с једним младим бејом (нећу да му кажем име), и он се више не опи: опет |
| н-беју.{S} Увек су долазиле пешице, и с бејом су се среле више пута на улици, једанпут у двориш |
| p> <p>— Први пут је била за Мурад-Џемал-бејом, Цариграђанином.</p> <p>— Аа!{S} То је за оним Му |
| > <p>— Аа!{S} То је за оним Мурад-Џемал-бејом што се јуче...</p> <p>— Опио, прекиде га Ариф, и |
| јер види собу једну: ту је она с Осман-бејом... сама.{S} Па не сме даље. „Станите!“ виче мисли |
| Емир-Фатма.</p> <p>Кад јој дође с Осман-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој се обра |
| "178" /> дођоше неколико муслимана моме беју.{S} Шта су у конаку говорили, не знам; тек, кад уђ |
| х двеју нових и — Џемал-беј...{S} Џемал-беју се нису надале, нарочито Фатма, те видевши га изне |
| може, само она неће...</p> <p>Кад Џемал-беју преста пена па уста, његова тетка метну па главу б |
| , љубомори да растави.“ Ја ћу ићи Џемал-беју...{S} А?{S} Да идем?</p> <p>Она јако отвори очи, а |
| стаситија, и млада, као да Мурад-Џемал-беју није мајка него старија сестра.{S} Поред ње, врло |
| Малочас кад сам говорила о Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, ја сам покрила косу у памет |
| ове опет дођоше и одмах почеше о Осман-беју, хвалећи га, говорећи о његовој лепоти; и Фатма оп |
| ика.</p> <p>— Немој ти тамо нешто Хасан-беју, да он не викне.</p> <p>Ариф плану: <pb n="95" />< |
| p> <p>Ханум-нени љубим скут, зету Хасан-беју правим темена, сестру Сафет грлим, сестричини Емир |
| осле, чочеци узеше играти Ибрахим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре |
| една, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су долазиле пешице, и с бејом су се среле |
| шао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а она одмах устаје, као млад |
| Мерсије...</p> <p>Јутрос Ибрахим-Хасан-беју дође из Европе, из Париза, писмо и аманет!{S} На п |
| је отварао писмо.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета</p> <p>Солун.</p> <p>Данас у |
| француски, после турски: „Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета“...{S} И он познаде рукопис.{ |
| редака и помиње му конаке: два у Бејлер-беју, два у Стамболу, један на Нишан-Ташу, један на Беб |
| у Цариград, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на анадолској страни, и кад јој то нене каже, она |
| и Мерсије.{S} Мерсије је вечерас бледа, бела као снег, обучена у врло загасито зелено као кипар |
| ниле се неисказано велике; и њина кућа, бела, јако је одударала од готово црног дрвећа над њихо |
| који се дизао из воде и пео се у небо, бела минара, црне кипарисе, црвене кровове што се једно |
| ше!...{S} А како и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од руже, вода од руже, |
| <p>Пашиница пође софом: висока, права; бела памучна антерија јој раскопчана, вуче се за њом... |
| лоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и лепа, упирући очи у црвену столист |
| фа, Ђултер удараше у деф а једна њихова бела бивша робиња, обучена у црвено као ватра, играше.{ |
| и пође из собе.{S} Висока, мршава, сва бела, на плећима јој се подигла бела памучна антерија: |
| ијом.{S} Коса му црна као гар, антерија бела као снег; без појаса је, са широким скутовима као |
| осећање, кад се год појави каква висока бела џамија или се укаже какво пространо бело гробље, т |
| ва, сва бела, на плећима јој се подигла бела памучна антерија: изгледа као нека светитељка.{S} |
| ста и новцима кити робињина разголићена бела, лепа недра.{S} И та што није жена него страст, од |
| мљу...; и завијају је у неколико аршина бела платна, мећу је у ковчег и долази јој род да се с |
| ају их у њих, увијене у неколико аршина бела платна...</p> <p>Седе за сто, узе писати, брзо и н |
| дође ред да их завију у неколико аршина бела платна.{S} Па на што су јој њени снови?{S} С ким ћ |
| али као Францускињу — никад.{S} О, она бела Енглескиња што се зове Госпођица Црна (<foreign xm |
| смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна колико ти,“ |
| а, а седишта су им обично црвена, једра бела.{S} И овај каик у који се загледа Емир-Фатма био ј |
| у ћутале само док игра, бесни она бивша бела робиња.{S} Али хануме се нису могле више усхићават |
| " /> шума. „Откуд да се вода бели усред бела дана, кад се сунце чини као какав огроман пожар!“ |
| .{S} Око ње су Мерсије, црна Ђулренги и бела Ђулбејаз (она страсна бивша робиња коју су они, по |
| P19120_N61">Збогом, Сузанице, моја ружо бела, која си ме волела осам дана.</note> <note xml:id= |
| савезе, поче она трећа, најмлађа, врло бела, болесна.{S} Ми то не видимо, али читамо и чујемо |
| у Мис Блак, а једна нова, лепа али врло бела, као да је јектичава, сневесели се.</p> <p>И на ен |
| бацила очи преко црвених кровова, мимо бела минара и црне кипарисе, бацила их на море где је н |
| ота.{S} У отвореној софи на месечини се беласају јашмаци: неколике старице клањају јацију; у је |
| за Сирију и Египат, па Францускиње, па Белгијанке, и Швајцаркиње којима је матерњи језик франц |
| у уским гаћама, чупаве, сад се умивају, беле, чешљају, облаче, ките: доћи ће кући господар, муж |
| лекар гледајући чежњиво у њене као снег беле груди.</p> <p>— Први пут је била за Мурад-Џемал-бе |
| цица, а снахи дала да јој сашије једне беле гаћице, женске а као за мушкарца: спрема поклон је |
| еће је било као спарушено, а две крупне беле гаћасте кокоши раскрилиле се и отвориле кљун, мало |
| закрчена је колима и светином: чалме се беле као висибабе, фесови се црвене као булке.{S} И бог |
| get="#SRP19120_N112" />, јер кровови се беле; над њима, онамо по један црни кипарис, овамо по ј |
| ена, с нанулама поврх папуча (да јој се беле атласке папуче не покваре од росе).{S} Кад нахрани |
| е јој поплавеше, она у доњу усницу зари беле зубиће.{S} Њему то бледило не измаче из ока, спуст |
| бели чаршаф а црна као гар, и искезивши беле широке зубе закикота се и похита да пољуби Фатми с |
| као: „не бацај паре у лудо“, или „чувај беле паре за црне дане“; и нико преда мном није изустио |
| ло како никад досада с разливене сасвим беле месечине; и пун месец на загасито плавом небу био |
| ариграда, обучене као за европски бал у беле лаке хаљине с дубоко изрезаним струковима, с цвеће |
| мо се: њене широке ноздрве играју као у Беле, наше ждребице, и сва се...</p> <p>— Аман! викнуше |
| са везен појас с искићеном пафтом и обу беле атласке папучице златом везене.{S} Па узе бисер шт |
| цускиња је жена једног инжињера у нашој Беледији...</p> <p>— Наши уче, уче, па се толико преуче |
| се плаче.{S} Енглескиња је час-по нешто бележила, али Ариф јој даде знак да то не чини.{S} Фатм |
| 906.</p> <p>Све што ми је мило и немило бележићу од данас, те да некад видим како ми је било ка |
| у пусте; на месечини џамије много су се белеле и чиниле се неисказано велике; и њина кућа, бела |
| овој удовици иглу од педесет лира, оној белензуке од осамдесет, једној удовичкој кћери мираз ку |
| оклонићу је Емири, рече Нурије, кад узе белензуку.</p> <p>Сутрадан ујутру, у Нурије-ханумину дв |
| остих све боље.{S} Хоћеш да ти закопчам белензуку...{S} Ах, како ти лепо стоји тај француски <f |
| pb n="267" /> ли да ти продам ону своју белензуку са сафирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу |
| ом цеви, или лулом, кроз коју иде вода, бели се по мраморна коцка, куд се стаје кад се узима аб |
| љу, променио си се: црна коса побелела, бели зуби поцрнели, глатко лице набрало се; само ти је |
| ма с робињом сиђе у башту.{S} Месечина, бели се башта; од дугачке сенке олеандра њима се, час-п |
| дсобља, разастреше, на египатску асуру, бели чаршав (<hi>софра-алти</hi>), да на њ падају мрве, |
| алу, шушти.{S} Кукуречу други петли.{S} Бели се исток и мирише ваздух на море и на влажно, мокр |
| а <pb n="17" /> шума. „Откуд да се вода бели усред бела дана, кад се сунце чини као какав огром |
| ај Босфора, где се под црним кипарисима бели какво породично гробље, ја седим с девојкама и мла |
| ај горње усне подигао се, те му се виде бели крупни зуби, жиле му на челу набрекле.</p> <p>— На |
| воле?</p> <p>Зора.{S} Исток се више не бели, него као да је поливен златом, а па средини као д |
| еобојених мртвачких сандука — платно се бели као снег...{S} Зар вам је остварење сна гробље ?{S |
| асто јелдрме и пребацила јој преко косе бели башјорти; а она, наслоњена на ограду, гледаше се у |
| /p> <p>Попи кафу и попуши цигару, обуче бели <hi>геџелук</hi>, то јест ноћну хаљину, сву у везу |
| да је просута крв, над којом су летели бели галеби, вичући као да су осећали њен мирис; месец |
| арочито у вече, кад се море на месечини бели као какво снежно поље, оне су из његових дубина чу |
| пелама; на глави му веома мали и плитак бели ћулав и пошто узе абдест, простреше му овчју кожу, |
| молитву.{S} На месту где је био кипарис бели се једно серџаде у облику гробне плоче, и на њему |
| ef target="#SRP19120_N48" />, обучена у бели чаршаф а црна као гар, и искезивши беле широке зуб |
| оде те донесе бокал воде и изручи је у бели порцелански умиваоник на мраморној плочи.{S} После |
| ина.{S} Око вечерње, она метну на главу бели башјорти, па седе у једном куту софе и сва се унес |
| у огромну столисту ружу, а из њега лију бели млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову башту с цвеће |
| и светлуцају као свитци.{S} Мајка метну бели башјорти на главу, па простре серџадо на коме клањ |
| пријатнији су за око, весели су, јер су бели, ишарани разним живим бојама, а седишта су им обич |
| љане, необучене, ненавучених обрва, без белила, сурме и бојадисања ноката; прављење од дана ноћ |
| ти,“ рекох ја —„Ако си украла ханумино белило,“ каже она — па се обе засмејасмо.{S} Како ханум |
| ти, с црвеним ноктима, набељене турским белилом, са сурмом на ивицама очних капака, имале су <h |
| рже: њена нене, сва у бело, са као снег белим муслином преко косе, — чита Коран...{S} Утрча у с |
| у широм отворене одаје с постељама под белим танким комарницима.{S} За њу је постеља намештена |
| .{S} А Фатма, као пре, леже на софи под белим комарником, јер царство комараца још није прошло, |
| трља с високим оградним зидовима, негде белим као од платна, над којима се у небо дижу црни кип |
| у се не пева,“ мисли стара и брише сузе белим јашмаком са своје главе. „Њу, чисту даје човеку.{ |
| а; свих шест забрадиле су се за клањање белим јашмацима: свих шест окренуте југу падају ничице |
| ним прстима лице, да порумени, грицкаше белим зубићима уснице, да поцрвене...{S} О, кад је види |
| свршене правнике у кафеним кафтанима и белим чалмама, па ми да им се обучемо, а они, кад из ча |
| иле људи у црвеним фесовима и зеленим и белим турбанима и буљуке жена у разнобојним чаршафима, |
| пролазу видео,“ мисли нова и утире очи белим муслином са своје косе.{S} Њу, нову, од Ибрахим-б |
| на глави, на миндерлук, младе, у лаким белим молским хаљинама из париских магазина, на столице |
| се одмах појави, препаднута, у дугачким белим гаћама као мушко, у краткој кошуљи, раздрљена, с |
| ед софе широм отворене, само у дугачким белим гаћама, раздрљена, седи и хлади се једном грдно в |
| е прљаво сиво, а на њему сунце опкољено белим широким кругом; слика Солуна се видела кроз врло |
| } Скинула је страшно мршавим и необично белим рукама с врата хамајлију, одвојену од других, пру |
| } Преко баште иде Нурије без јелдрма, с белим муслином преко косе, обучена.{S} Сафет слете низ |
| ебројено ханума сасвим отворена лица, с белим муслином преко косе, па пуше и гледају у Босфор, |
| чима, стару ханум-нену, сву у зелено, с белим башјортиом на глави; клечи поред мртве унуке и из |
| глава Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с белим башјортиом, која показа оба реда зуба белих као с |
| капија: отворила ју је једна црнкиња с белим јашмаком на црној кудравој коси.{S} Пошто је помо |
| аче, а крај ње стоји уплакана Мерсије с белим муслином на глави, јер у соби су два човека пред |
| усу њене Госпођице, у белим ципелама, у белим рукавицама, с много бисера око врата, али не с ев |
| гог, шивеној по укусу њене Госпођице, у белим ципелама, у белим рукавицама, с много бисера око |
| , где за писаћим столом сеђаше Џемал, у белим, лаким хаљинама, бео као млеко због неизлажења и |
| о изрезаним прсником, и белом машном, у белим рукавицама...{S} Рукавица му је само на десној ру |
| офи, обасјаној месечином; обе су биле у белим <hi>геџелуцима</hi>, и седеле су без свеће, да им |
| м башјортиом, која показа оба реда зуба белих као снег, насмејавши се на Ариф-хануму.{S} То је |
| ге криве, уске сокаке, сасвим пусте; из белих кућа с кафезима, опкољеним високим зидовима, чула |
| унске Гркиње...{S} Лепих плавих очију и белих зуба, некад врло лепа, сад не, врло симпатична, о |
| Фатмина мајка, гледајући у залив преко белих минара и црвених кровова.{S} Кола су стајала дуго |
| говорио Јулији, кад је наслонила своје бело лице на руку:</p> <l> <foreign xml:lang="en">O, th |
| ела џамија или се укаже какво пространо бело гробље, турско, у долини, под зеленим брсним дрвећ |
| , усхићаваше и нове као и старе; а њено бело зарумењено лице очараваше све.</p> <p>Пред крај ње |
| > <p>Шехназе-ханум, Фатмина баба, сва у бело, полако одшкрину једна врата с подмазаним шаркама |
| у тужну слику.{S} Мерсије, мирна, сва у бело као крин, лежи наузнак под црвеним атласким јорган |
| Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бело, са као снег белим муслином преко косе, — чита Кор |
| ним очима...{S} На белој постељи, сва у бело, расплетена, ваљда да јој бар на оном свету није н |
| страст, играла пуне две ноћи, час сва у бело као крин, час сва у црвено као каранфил. „Каранфил |
| и иде на софу.{S} Отац јој седи, сав у бело, без свеће, на месечини, пушећи, и не видевши какв |
| узима абдест.{S} Гледа: њен отац, сав у бело, <pb n="109" /> опра уши и руке до лактова, па мет |
| е су сад поред њега мртвог чучале све у бело, час крај његовог дебла, које се непрестано пушило |
| обученим у све на свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине учитељице, Туркиња, Гркиња и |
| молитву.{S} Мало, па и жене, све три у бело, све три скинуле чарапе...{S} И стара са снахом от |
| — омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у бело, говори робиња и полази да отвори врата, јер неко |
| зеле су абдест код куће.{S} Свих шест у бело, Цариграђанке без корсета у новомодним реформама; |
| лободна.{S} После, у башти, позва свога белог гаћастог голуба; он јој долете на раме ; она га н |
| е, њене ноге!{S} Емир-Фатма има једнога белог гаћастог голуба, кога из скута храни, па као тога |
| иде: мртву је купају... тело јој као од белог мрамора, а дугачка, <pb n="285" /> тешка њена кос |
| ачка што лежаше крај њених ногу, сасвим белог, због чега га она и зове „Памук“, и без премишљањ |
| еслара, једнога црнога старца и једнога белога младића.{S} Око младића, на седишту, било је пун |
| му се лепо виде танке усне; под ивицом белога ћулава види му се обријан потиљак Чист је.{S} За |
| као да спава с отвореним очима...{S} На белој постељи, сва у бело, расплетена, ваљда да јој бар |
| а откривена лица, с његовим прстеном на белој ручици; и час-по дође му жао што је покрила главу |
| о његове очи.{S} Очи су му као сафир на белој свили, а уснице као два млаза крви на снегу...{S} |
| два велика огледала, седи Емир-Фатма, у белој свиленој хаљини из Париза добивеној од младожење |
| једна од њих, мршава висока старица, у белој памучној антерији је, и с кратко подсеченом сребр |
| престано вратима.</p> <p>И ето Фатме, у белој турској антерији, очешљана европски.{S} Кад виде |
| а сусрет, девојчица, плаве дуге косе, у белој антеријици, скакуташе око њега, и тапшући викаше |
| иница, с исеченом косом као мушкарац, у белој памучној антерији, наваљена на јастук као да је н |
| ја се:{S} О, „nešto кад ме види он... у белој хаљини...“ па штипкаше руменим прстима лице, да п |
| о обично, она и данас седи на шиљтету у белој алватној хаљини, турској антерији, коју она зове |
| ва.{S} Упознала сам се с једном нежном, белом Цариграђанком.{S} Све жене веселе, она тужна.{S} |
| , фраку, с дубоко изрезаним прсником, и белом машном, у белим рукавицама...{S} Рукавица му је с |
| а вита Енглескиња у костиму, с плетеном белом капом и плавичастим дугачким густим велом који јо |
| упана у зноју, оде да се одмара на оном белом серџадету што личи на гробну плочу, ханумама доле |
| који је она од куће донела) с разапетом белом свилом, да је учи некаквом новом везу.{S} Дуго су |
| па се изгуби у каквом сивом или снежно белом облачку.{S} Влага, мирише земља и дрвеће...{S} Из |
| ожи хајдучком травом, она пружи руку, с белом крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он то учини обичн |
| полете.{S} Трчи низ степенице, боса, у белом геџелуку, расплетена, задихана, и иде на софу.{S} |
| аврши погледавши у небо, па се закашља, белу свилену махраму метну на уста; кад је измаче, она |
| вребаше прилику да јој бар стисне малу, белу, милу руку, кад не сме да је пољуби.</p> <p>----</ |
| поклопац дрвеног мртвачког сандука.{S} Белу заставу, символ непроливања крви и свитања дана, о |
| Плаву антерију, Замбак-ханум.</p> <p>— Белу, ону што је као паучина.{S} Врућина, кјучук-ханум, |
| лимом прострта је постеља, и она лежи у белу геџелуку, готово сасвим седа; уши је запушила паму |
| е чисто посрћући.</p> <p>Он обуче своју белу антерију и скиде чарапе па прекрсти ноге на шиљтет |
| плавело; после је пљувао у једну велику белу махраму нерасклопљену, и пошто је то лепо увио, ос |
| учук-ханум.</p> <p>Она пружи своју малу белу ручицу, која у црнкињиној руци изгледаше као снег |
| ну он највише воли?{S} И сети се: једну белу, <foreign xml:lang="fr">saut-de lit</foreign>, од |
| молитву и уђоше под комарнике, који се бељаху, али не више на месечини, него према свитању, је |
| после скренуше ка једном кућерку што се бељаше према месечини као да је направљен од снега, и у |
| ше сирупа, а у њ је Нурије била метнула бенђелук, зацело.{S} Да кријемо ово, иначе ће нас нове |
| ог погледа човек се опија као од вина с бенђелуком ; у повијама имају <hi>елиф</hi> (а) као црн |
| зуј бошче.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал бени — кач</hi>!<ref target="#SRP19120_N44" /> А напосл |
| бав.{S} Пошаљи му ружу. <hi>Ђул: сенсин беним булбул</hi>.{S} Пошаљи му нагорелу цигару.{S} Ти |
| сеђаше Џемал, у белим, лаким хаљинама, бео као млеко због неизлажења и много изгубљене крви.{S |
| ад, наусница му као угљеном направљена, бео као снег, обрве му и трепавице црне, а очи плаве ка |
| месец дана, и кад се појави пун месец, бео и округао као сребрна тепсија, а мујезин очита посл |
| кровова, црвених између зеленила, виде бео залив, тренутно се разгали, док јој не одоше очи у |
| сле, кад се сасвим приближи, виде да је бео; једра су му личила на крила каквога огромнога лабу |
| ун месец на загасито плавом небу био је бео и личио је на округло огледало...{S} Она је изишла |
| ога малога црног облака и био је сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако предвече немирно |
| Кара-Бурну, а за каиком остајаше сасвим бео млаз, као да се просипало млеко.</p> <p>„Лепота!{S} |
| земљосано, скоро небријано лице на њен бео, нежан обрашчић — заплака, први пут како је постао |
| ЕВИЋ.</p> <p>НОВЕ.</p> <p>РОМАН.</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. |
| за обрезање свога унука довео је веште бербере чак из Анадолије.{S} Он је то говорио врло узбу |
| ан ланац.{S} То је некакав Ибрахим-ага, берберин што тако дивно удара у тамбуру и весели бејове |
| пред њима стадоше једна затворена кола, берберин угура у њих Џемала, попе се и сам и рече кочиј |
| их паса.{S} Дохватив га преко половине, берберин га посади па један отрцан миндерлук међу два м |
| ..{S} И Џемал изиђе...{S} Кад се врати, берберин и кафеџија навалише на њ мастику...{S} Њему са |
| лажно, мокро ловорово лишће у башти.{S} Берберин натуче Џемалу фес на главу, метну му празну ке |
| г прозорског стакла, и тамбуре трезнога берберина и чампара пијаних чочека...{S} За тренутак, к |
| а, и лутања, махалских кафана, Ибрахима берберина, Кара-Бурну и чочека, то јест само једне чоче |
| скрснице, Џемал се расвести, изви се из берберинове руке и хтеде кући; али, пред њима стадоше ј |
| кроз двориште четири човека: кафеџија с берберином и две слуге; а он као заклан, као храст обор |
| сипа њему, једну себи.{S} Он не види да берберину мастика не иде у уста, већ у недра.{S} И мало |
| у кесу у џеп, па га с кафеџијом, сасвим бесвесног, као мртвог, натовари на једна кола, понесоше |
| пити, бивао је весео, и луд, али никад бесвестан.{S} Сад у његовој кеси ни аспре новаца, у гла |
| врло румену, с лицем раширеним у један бескрајан осмех.{S} После је водиље поведоше од рођаке |
| а ми је била од наше баште, зато што је бескрајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с другарицам |
| ини јој се као да се сасвим сврши нешто бескрајно пријатно, мило.<pb n="149" /></p> <p>— Душо, |
| у и интелигентну Емир-Фатму, и од њеног бескрајног осмеха трзаху се. „Она није свесна свога рас |
| куће због гостију, сву ноћ сам седео с бескућницима и пио сам ..{S} Ми, младотурци и нове, сру |
| .{S} Да вам не да Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опростите...{S} Силан господар...{S} Хо |
| страст!“ виче једна Немица, а она лепа бесна бејовнца скаче са свога места и новцима кити роби |
| се чују песме певачица.{S} Хануме, оне бесне раскалашне ноћашње хануме, сад су озбиљне, горде, |
| три ноћи, оне су ћутале само док игра, бесни она бивша бела робиња.{S} Али хануме се нису могл |
| најмањег трага азијатског варварства и беснила наших побеснелих људи...{S} Кад год сам гледала |
| ли.{S} Играчица полете пред једну лепу, бесну бејовицу, и поче „други део“ игре: обрће се, лети |
| нају.“ Зашто је учио?{S} Шта је сад?{S} Беспосличар: млад а ништа не ради!{S} Зар да настави уч |
| ош два млада беја, из „добре куће“, али беспосличари: овде кратили време.{S} Црни Грк стрпа у н |
| гу, суто, ништа.{S} Ја сам, чини ми се, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му |
| к-ханум...{S} Зар само он пије?{S} Наши бећари...{S} Ти си чула какви су.</p> <p>— О, Ђули, да |
| Ариф-ханум и сад не зна...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахмед-беј, па Исмаил Дортјоли, па Осман Егри |
| младе жене, невесте у меденим месецима, беху тужне и забринуте: и оне су муслиманке, и од њих ћ |
| та за шест ханума, и на њима, па крају, беху спремљени за сваку по јашмак и бројанице.{S} Гошће |
| рео.</p> <p>Једно предвече, мајке им не беху код куће, а оне изиђоше на балкон окренут мору.{S} |
| чу почела сам због сина.{S} Родитељи ми беху одавно умрли, кад ми се син врати у Стамбол...{S} |
| еречи, а пред Нуријином средњом капијом беху неколике Туркиње у искрпљеним чаршафима, и неколик |
| е улице, вранци посртаху, јер им толико беху олабављене вођице.{S} Најпосле кола стадоше пред ј |
| рос умре, и спустише печа, која малочас беху подигле: мимо њих је прошао Џемал, познао их по ро |
| страхом погледа у њу..</p> <p>Ових пет беху дубоко потресене.{S} Џемал-бејова мајка правећи се |
| продужи пут.</p> <p>Кад се врати кући, беше вече увелике.{S} Посрћући прође поред мајке и тетк |
| прозор и похита пред њих као девојчица: беше радосно изненађена. <pb n="113" /></p> <p>— Боже!{ |
| т говораше: „Сваки час оваква шетња.{S} Беше добар; али, како оде Зејне-ханум, он промени нарав |
| овека воли.</p> <p>Нене оде унуци, која беше бледа као смрт а не плакаше: од страха јој сузе пр |
| S} Они навалише питањима на робињу која беше с њом дошла.{S} Она помисли да ће је беј убити што |
| <p>Фатма узе прво; цела садржина писма беше:</p> <l> <foreign xml:lang="fr">„Ma mie“</foreign> |
| и њега целог обузела: без Зејне му кућа беше пуста, живот несносан, љућаше се за свашта...{S} И |
| цуски?{S} Знаш ли ону малу Фифи?{S} Кад беше заљубљена, не беше уставе која би је зауставила да |
| велики сто у куту испод степеница, где беше <pb n="136" /> опет једна Мондије-ханумина наслоња |
| н зид сутанин; али се савлада, страх је беше да је когод не опази.{S} Виде све, па се повуче у |
| де Мисеа.{S} Робиња отвори писмо, које беше много намирисано...</p> <p>Преко ограде долете још |
| престрављено погледавши га у лице које беше страшно.</p> <p>— Депеша... ено...{S} Умрла Фатма. |
| ко подне, пробуди се: крај њене постеље беше он, нагао се, да је пољуби; она, преплашена, одби |
| ну малу Фифи?{S} Кад беше заљубљена, не беше уставе која би је зауставила да пред вече не изиђе |
| р-одаји</hi>, то јест соби за госте, не беше ништа турско, само један врло мали мангал, за кафу |
| ше као сатић.{S} Јадна, јадна!{S} Да не беше нас, њу би мачке појела.{S} Да је умела говорити, |
| ен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло лепа њена огледала, обешен |
| сам три дана, па кад устадох, још ми не беше добро, те му се опет не обукох; и уместо да ме жал |
| , а леву до себе <hi>књижевника</hi>, и беше блажен, јер му се чињаше да сам ја блажена.{S} Как |
| викну Ариф.{S} Једној мојој пријатељици беше умрла кћи, и она мени мало-мало па рече : „Благо т |
| о место у књизи, и од прве речи где јој беше прст, читаше, тобоже напрежући се да види, а знала |
| ! говораше Сафет врло узбуђено: жао јој беше Арифе.<pb n="58" /></p> <p>— Воли је, кћери, она ј |
| рили, не знам; тек, кад уђе у харем, он беше страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја га не смедох |
| путница, и то све друге поновише.{S} То беше мала непажња, али, напослетку, Енглескиње сматрају |
| , брисало је, полако, неосетно, оно што беше у њеном срцу дубоко урезано сусретом те туђе жене. |
| ица промени се, уозбиљи се, и сваки час беше врло замишљена.{S} То опази њена мајка и као права |
| сад ће с певачицама: али кад дође, опет беше тужан.{S} Друг га поведе к најлепшој, али он с пун |
| о нечовеку стотину заклетава.“ Мајци му беше криво што је брз, што се не размисли, промисли, а |
| ћ погну главу па оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше на постељи огрнута ћурком, и ак |
| xml:id="SRP19120_C5"> <head>V</head> <p>Беше леп летњи дан; прошло десет; Фатма доцкан легла, п |
| е!</p> <p>Венчање, као обично у Турака, би одмах.{S} Око спреме се не задржаше, јер она није де |
| у сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би се пробудила, сећала се, знала је да је он поред ње |
| некуд у госте, а отишла <pb n="265" /> би сути, њему, своме мужу, да је поред њега и дању и но |
| к види оно што у трку не <pb n="119" /> би видео.{S} Распитај, сине.{S} Добио си кћер Божјом во |
| собу за рад, и поклопи се на диван.{S} Би јој чудно што нема суза.{S} Али зашто да плаче кад ј |
| бежимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он говори, она ћути као да је онемела, |
| Да те ја мучим!{S} Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и није више теби...</p> |
| ита само о обичајима, и о новостима, да би била „<foreign xml:lang="fr">au courrant</foreign>“, |
| рађанке из највиших кругова, те она, да би ово посело свечаније изгледало, позва све своје приј |
| е да проговори, а њена се кћи смеје, да би прикрила узбуђење и необичну радост. „Моја сута ту, |
| ј се, пала, јер њене ноге нису јаке, да би могле држати, носити толику радост.{S} И час-по, обу |
| или капака, и спавање до само подне, да би дан био, учинио се краћи; хамами се зажеле ханума (и |
| сташе <pb n="138" /> силне враџбине, да би она с њеним сестрићем била срећна.{S} И не хтевши јо |
| Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би стекао право. (Венча се с Нуријином робињом, па је о |
| м не врати се морем, већ железницом, да би Фатма видела места поред пруге што води преко Дедеаг |
| од он у собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао да у том њеном устајању види нежност а н |
| кој врло често бива.{S} У Цариграду, да би се шетали <hi>слободно</hi> на Слатким Водама, и дру |
| ег мужа још три месеца и десет дана: да би се за то време измирили.{S} А како да се мире кад се |
| весеља измислили су људи, не жене, — да би били они слободни.{S} Док оне овде пиште и вршите са |
| промена бејаше неочекивана.</p> <p>— Да би сакриле своје погрешке, наше жене и код познатих и к |
| помисли: „Себичне!{S} Лагале другога да би осушиле себи очи.“ Заклетва!{S} Каква заклетва кад н |
| А за овога... она би се удала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало тражи о |
| уздржа. „Смејаће ми се.“ Нађе разлог да би себе извинила што је неповерљива.</p> <p>Прођоше и т |
| да је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећна у брачном животу, збиљи коју младе девој |
| > </p> <p>Опет прочита писмо, и нађе да би га могла послати, само да у њему није оно о замишљен |
| „Обе су високе као селвије, и танке да би их могле обухватити и оне женске руке што се занимај |
| је све твоје, цвеће... и чини ми се да би то свето обесветиле чак и очи моје мајке, зато сам з |
| м створите Сиротињски фонд; и знајте да би он био толики да би издржавао све сереске слепе, кља |
| и фонд; и знајте да би он био толики да би издржавао све сереске слепе, кљасте и убоге просјаке |
| елико, широко, велико, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{S} Твој |
| у је закон.“</p> <p>Али мени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{S} |
| емила ју је.{S} Њој се понекад учини да би се пре „небо спустило на земљу“, него што он не би о |
| и мртав лист, жут као њено лице, као да би хтео тешити њену мајку, опомињући је овим да све што |
| челу и по врату, она склопи очи, као да би хтела сакрити то црвенило, које добро осети.{S} Осма |
| не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет да би прекинула непријатан јој разговор</p> <p>— Отровом, |
| очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би избегао њене погледе.{S} Он ћути, али зна да је њој |
| какво је то женско весеље, она викну да би све чуле: „Зато што са женама нису људи“.{S} Оне три |
| као што је наша, трошећи свој новац да би просвећивала <pb n="52" /> непросвећене.{S} Видела ј |
| нцуски, као да цвркуће тица!“</p> <p>Да би Ариф била сама са својима које није тако дуго видела |
| ти, да га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули родитељи: „Завиј се, несрећна кћери, ено |
| странкиње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда би била друкчија да је као оне безглавна, удовица; али |
| мучно да можемо казати.{S} А ти, можда би се састајала чак и ноћу да си удовичка кћи. <pb n="9 |
| Кад беше заљубљена, не беше уставе која би је зауставила да пред вече не изиђе, да не оде у баш |
| га гледала, увек би га слушала, довека би се држала с њим за руку, никад не би дигла његову гл |
| е у Турској, занета за Француском мајка би те од мила звала <hi>Лулу</hi> или <hi>Мими</hi>; у |
| , она савладана умором заспа, и спавала би до подне да је не пробуди један грлати симиџија.{S} |
| да ћете нам доћи?{S} Цела кућа запевала би, кад би угледала вас.{S} Ја бих нашу стазу посула цв |
| и се а деца би била блажена и утркивала би се коме ће она више бити друг или другарица.{S} Пуно |
| а би с њим, и разговарала се, и гледала би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез, не као к |
| е.{S} Кад би то видела Мерсије, смејала би се.{S} Али наједанпут, она се ућута... загледа се у |
| лопте, скакала би, пљескала би, смејала би се а деца би била блажена и утркивала би се коме ће |
| се с децом играла лутке, лопте, скакала би, пљескала би, смејала би се а деца би била блажена и |
| падну на коју младу побуњеницу, плакала би.{S} Како је чудно, страшно то ново осећање!{S} Како |
| Сети се, и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, уми се, па цигару.{S} Она је |
| и је у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не може да говори, осећа грдне болове у |
| рала лутке, лопте, скакала би, пљескала би, смејала би се а деца би била блажена и утркивала би |
| ознаје, она би се нашла увређена, знала би да то чини из непристојности, „да се око ње дира“..{ |
| , како ћу, кад ми је тамо...{S} Познала би.</p> <p>28 рамазана.</p> <p>Једанпут, сећам се, моју |
| та не знам...{S} Оваквим мужем величала би се и падишахова кћи, а моја!... а моја!...{S} Ха, ха |
| , па кад би чула сад овако слаба, могла би понова добити напад.{S} Она чу „да се опио“ и би сас |
| на улицу наједанпут, неочекивано, могла би букнути револуција какву историја света не памти.{S} |
| ога петка, и она би ишла тамо, и седела би с њим, и разговарала се, и гледала би га у лице, у о |
| вога изишла пред матер и бабу, црвенела би од стида и крила очи.{S} Весела девојчица промени се |
| идела играчку или децу на улици, почела би грчки, јер је мислила да је тај језик за игру, не зн |
| } О слатка Мадмоазел Дарно!{S} Пољубила би је чак и у уста, преко обичаја турског, и француског |
| види Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборавила би Мадам Аристид.{S} Приложила сам ти писмо тејзино, по |
| зи, у срцу осети страхобу... — смождила би га.{S} А ништа му не рече, и због тога презире себе, |
| и, у кући, код њих, код суте.{S} Молила би тејзу да га позива свакога петка, и она би ишла тамо |
| рана опасна.{S} Кад би знала, преварила би све укућане да ће да иде или тејзи или на Јалије, не |
| е игра, макар с турском децом, говорила би грчки; и чак кад би само видела играчку или децу на |
| кућу, клецала су ми колена, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафе |
| едне...{S} Ако би кадгод изишла, носила би свој грех на челу дигнуте главе.{S} Променила се, ос |
| и?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шта радише наше? упита брз |
| ио ту, она, први пут побуњена, пресекла би му зубима грло, чинило јој се...{S} После се свега с |
| иње оговарају, исмејавају, и подвикнула би им: напоље! али се уздржава због Мадам Аристид.{S} И |
| одговорила човеку на поздрав, узвикнула би престрављено: „Ти си полудела!“ а за гледање, ништа |
| жа због Мадам Аристид.{S} Францускињама би најнепријатније, сасвим видеше да није требало да су |
| себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{S} Неколике старе певаху, |
| последње.{S} Сад кад би се опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се никад не врати мужу, кога |
| он нехотице.</p> <p>— Фатма...{S} Фатма би се, сине, удала: млада је, лепа је, од породице је, |
| а сте слободне, да сте с људима.“ Фатма би је пољубила у оба образа и оба ока, али је неповерљи |
| ки као Француз!“ шапће Мерсије; а Фатма би рекла нешто, па не може, не сме, чини јој се, ако пр |
| је отерао, она би се развила, развијена би прошла турске улице, отишла Џемалу, пала на колена и |
| е нова снаха.{S} Да се није тресла, она би помислила да је умрла, таква је у лицу.</p> <p>— Не |
| р душа“.</p> <p>Да је старотуркиња, она би већ све испричала робињи; али је младотуркиња, <hi>н |
| ашјорти !{S} И кад би смела од оца, она би га увек носила.{S} Али младеж на грлу, елиф између о |
| ли Да је сад као што је била некад, она би тражила ту Енглескињу и ту Францускињу, нарочито Фра |
| јој се јавио неко кога она познаје, она би се нашла увређена, знала би да то чини из непристојн |
| од онога с ким треба век да векује, она би се зачудила и узвикнула: „Како мало!{S} Јавио се мен |
| село дете.{S} И да је ту било деце, она би оставила жене, па би се с децом играла лутке, лопте, |
| је свесна свога расположења; иначе, она би молила Бога да се никад не расвести, да се никад не |
| упита како се каже „Бог“ француски, она би одговорила: „Алла’“.{S} Али та „Францускиња“ час-по |
| у грозници, и да је умела мислити, она би се питала: „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ И на |
| е осећа искрен бол и грижу савести, она би, као други пут, за час прешла па десето.</p> <p>Она |
| срела с којом другом Францускињом, она би зацело и ту заволела, и то исто овако, лудо, начинив |
| за њу.{S} Да је Осман није отерао, она би се развила, развијена би прошла турске улице, отишла |
| се око ње дира“..{S} А за овога... она би се удала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко |
| те речи, као стихови из Корана!{S} Она би онда била с Џемалом: на улици, у кући, код њих, код |
| рама: срешће се може бити с њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њене ноге нису јаке, да би м |
| и: музику, књиге нарочито књиге.{S} Она би њега слушала не проговоривши задуго о љубави; али он |
| тејзу да га позива свакога петка, и она би ишла тамо, и седела би с њим, и разговарала се, и гл |
| о што ју је онолико гледала.{S} Али она би волела да је уместо стрине тетка: њена сута...{S} И |
| с неки, многи, жене — децом.</p> <p>Она би њему све казала, да воли Османа, да јој је он муж, а |
| тај узима као хаљине?{S} Јер, и за коња би му требало више времена.</p> <p>А кад се зави, њен м |
| ту било деце, она би оставила жене, па би се с децом играла лутке, лопте, скакала би, пљескала |
| воје младих", јер би се они стидели, па би њој било непријатно.{S} После ифтара почела је разго |
| о старији од њега, он би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе говорити мајци а добацивати жени |
| о што га се ти не би могла додворити па би те пустио.{S} Куд би после, црна кћери?{S} Отац те н |
| која може завирити у харемске тајне, та би душа видела да је оне не походе често само да је бол |
| у се зграну:</p> <p>— О Фатмом?!{S} Шта би рекао свет!...{S} Као ђаури, или Јевреји...{S} И Дон |
| него што бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да л |
| т, а Ариф нестрпљиво рече:</p> <p>— Шта би, молим те?!</p> <p>— Чудо! рече он весело, не поглед |
| ш нису почеле улицом с људима.{S} И шта би рекли старотурци?</p> <p>— Па зар никад с њом да пе |
| вређа, и за сваку ситницу плаче, зашта би се други пут смејала.{S} Њена сестра, напротив, сад |
| а би, пљескала би, смејала би се а деца би била блажена и утркивала би се коме ће она више бити |
| непозната човека, француска васпитаница би се зацело бунила што су је изложили на углед као роб |
| е и боље овако; кад бих га узела, љубав би нам била сасвим свежа, свака реч нова.{S} Само, ја с |
| ше — заспала!{S} Одмах после ручка, кад би човек требао да има мира; али, јесте, старој Ајше-ка |
| сао на рибу; али час-по, на махове, кад би духнуо западни ветрић, осетио би се мирис ружа, наро |
| њу.{S} Јер после политичке слободе, кад би се она из женског срца и духа појавила на улицу наје |
| и Ариф-тејзу.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би могле гледати у светлост |
| нам доћи?{S} Цела кућа запевала би, кад би угледала вас.{S} Ја бих нашу стазу посула цвећем, да |
| fr">ma chère</foreign>“ као што би, кад би јој одговорила турски, рекла „душо“ или „јагње моје“ |
| , зар она да промени веру?...{S} О, кад би био Турчин, Цариграђанин, цариградски оџаковић!{S} И |
| лавежа пса од хода, од шушња.{S} О, кад би је могао видети он!{S} Обукла се у црвено, на глави |
| </p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— О, кад би смела!{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а камо л |
| трпи.{S} Свет би се мени насмејао, кад би она роптала, јер ја сам јој била учитељ.“</p> <p>— Х |
| му ?{S} Морали би, по нашем закону, кад би било доказа; јер они не признају..{S} Страшни!..{S} |
| >— Право си казала, Мирсаде-ханум : кад би Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала, рече |
| или као деф с поломљеним зиловима: кад би се ударало у њ, одјекивало би тупо као да се удара у |
| е узвикну:</p> <p>— Ах ! шешир !{S} Кад би дошао дан да метнем на главу шешир, ја бих скакала о |
| срамота од ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи |
| овембра.</p> <p>Већ си код деде!{S} Кад би знала, душо моја, како ти се мајка осећа усамљена!{S |
| ом суседом...{S} О то њено срце!{S} Кад би га могла узети и метнути у своје!...{S} Рано, те пон |
| ће волети до последњега часа ..{S} Кад би ме неко питао где ми је отаџбина, ја бих одговорила: |
| удиш?...{S} Моја мајка не зна...{S} Кад би чуо отац!...{S} Одох да ноћим код Саније-хануме, а о |
| се мази, али да их не поштује...{S} Кад би запалила цигару пред његовом мајком сада!...{S} И по |
| } Кад би знала на кога мислим...{S} Кад би звала за ким умирем!..{S} Боже, за моје незаслужене |
| који је мирисао на хелиотроп...{S} Кад би после овога изишла пред матер и бабу, црвенела би од |
| ти нешто као умор, као досаду...{S} Кад би мало изишао?...{S} И наједанпут, он се окрете тетки |
| ској изгубио у дружби са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад би из |
| ати, кад сам ја оволико озбиљна.{S} Кад би нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; је |
| је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би знала, преварила би све укућане да ће да иде или теј |
| добра срца, али страсне природе.{S} Кад би заволео неко дете, нико га од њега не би могао одвој |
| в, а небо као комад плаве свиле.{S} Кад би нешто имао крила, па да полети, да га под небом види |
| ише ноћива код ње него код куће.{S} Кад би неко могао загледати у душу ове младе и лепе турске |
| пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то видела Мерсије, смејала би се.{S} Али наједанпут, |
| дана!{S} А јадна Емир у туђини.{S} Кад би знала на кога мислим...{S} Кад би звала за ким умире |
| три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не знам кога се више бојим.{S} |
| а отац је друкчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао, зар га не би оставила |
| S} А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, грохотом би се насмејала.{S} Боји се |
| мео говорити истину пред Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не би остала овде ни тренутка.</p> <p>„ |
| " /> док се не заљубши у човека.“ — Кад би тај човек био Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} |
| љиву реч какве своје пријатељице, а кад би требала да рида, њој се стегну вилице...{S} Опет одо |
| , ја бих се чинила као да спавам, а кад би изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, неколико |
| а љубоморна кад је пољубио другу, а кад би ми био муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море |
| то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, распитај, сине; јер |
| анум, насмеја се и рече:</p> <p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица?</p |
| лом палицом; а ја помислих: комшија кад би нешто умро, одмах би тамо отишле и мајка и сута: про |
| атма не зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад овако слаба, могла би понова добити напад.{ |
| — венчање: треће и последње.{S} Сад кад би се опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се никад н |
| те.{S} Како би се наше жене смејале кад би неко правио овакве погрешке говорећи турски!{S} Десе |
| ко праведан као дете, огрешио би се кад би погледао у лице, или у око, у уста, у подвољак, у гр |
| шао Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам се представио, по европски, и кад би се с нама р |
| и нам се представио, по европски, и кад би се с нама руковао...</p> <p>Девојке цикнуше и сакриш |
| исмо сад чуле куцање по европски, и кад би к нама ушао... не крите лице!... и к нама ушао Мурад |
| како јој лепо стоји башјорти !{S} И кад би смела од оца, она би га увек носила.{S} Али младеж н |
| ушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та његова жена, одрасла у богатству, пошла за њ само |
| рађанин, цариградски оџаковић!{S} И кад би био богат!{S} -Јер њен отац тражи зета из добре куће |
| амеданка не би прекинула молитву ни кад би видела зликовца са секиром више своје главе; мајка ј |
| ком децом, говорила би грчки; и чак кад би само видела играчку или децу на улици, почела би грч |
| тма је била уредна, те би је болело кад би у њену писму било погрешака с неуредности или с непа |
| нин окретао је од њих главу.</p> <p>Кад би било живе душе која може завирити у харемске тајне, |
| у с ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не пог |
| Ја сам, чини ми се, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, милова |
| ашине ни у вече и ноћу комараца.{S} Сад би хануме шетале поваздан, да није пост, Рамазан.{S} По |
| вако доба и дизала пече сасвим — до сад би ме зацело видео; али ја сам, за несрећу, као царигра |
| икога не прима, јер јој се чини, ко год би дошао, дошао би да јој се свети и подсмева.{S} И љут |
| од њега, то јест цео он!...{S} Што год би у кући европско, он растури, испродава, испоклања, с |
| бије, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху се не сети, да он, горд |
| могла додворити па би те пустио.{S} Куд би после, црна кћери?{S} Отац те не би више у кућу.{S} |
| долфом, и црвенеле су, и у том часу обе би пристале и на одсецање косе и на смрт и на зближење |
| .{S} О, та добра, мало смешна жена, све би ми дала!{S} И сад ми даје новаца, хаљина, храни мене |
| што Фатма није знала.{S} И заиста, све би било по старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође |
| з мене, мисли: „Ето, срећна!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да има какву |
| е су тражиле њега да виде.{S} И Мерсије би га познала по слици.{S} Она зна да му је слика из Па |
| соби.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које би се дете молило Богу, пре но што ће лећи, кад крај ње |
| једно велико, монументално друштво које би се звало: <hi>Друштво за самоваспитавање и васпитава |
| о ја ипак...{S} Да сам ја јака, решетке би се поломиле, пале, и ја бих излетела као тица из каф |
| ви начини да жене понова полуде: довеле би крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се в |
| тамо отишле и мајка и сута: проговориле би код мртваца.{S} То помислих, па се уплаших да ме не |
| не...{S} И да је не зваше, ко зна докле би лежала и маштала, бежећи од јаве.{S} Ах, јава?{S} Ка |
| је између вас — праг.</p> <p>— Па после би требало преко прага ја прва? <pb n="94" /></p> <p>— |
| турски рече: „Да су овде и људи, весеље би било пристојније и природније“.{S} Мадам поцрвене и |
| еома мило, јер, да јој се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S} Про |
| ега; и да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-ханум сут-ана...</p> <p>Тај лепи млад |
| атке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене |
| долазио њој, ноћу, и љубио је?{S} О, не би.{S} Лажу младотуркиње као старотуркиње.{S} Старотурк |
| и да је цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако је седела скоро до вече |
| р да ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела м |
| с пију и жене, само крадом.</p> <p>— Не би било ништа, али он је у пићу мало незгодан, видела с |
| “ Жена више не пристаје уза њ, да га не би доводила до веће јарости.{S} Он, онако љут, пође у с |
| а жена чула како ју је лагао, зар га не би оставила и не сачекавши да јој падне треће венчање?{ |
| ва се зато што <pb n="93" /> од њега не би ожалошћена и понижена као неке њене друге од својих |
| и заволео неко дете, нико га од њега не би могао одвојити; али томе детету се брзо досади (јер |
| у, пре но што ће лећи, кад крај њега не би била мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не мог |
| едно, већ по две, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су долазиле п |
| њихово ослобођење.{S} И узбуђена, да не би заплакала, устаде и побеже; оне осетише то у њој и о |
| кад је озбиљна, говори француски, да не би чула и разумела послуга.{S} Малопре је била сва стар |
| зумни!</p> <p>Пишем ти француски, да не би разумео твој отац, ако би му писмо дошло у руке.{S} |
| акар ти увек и не било до тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде да му |
| } И не хте му казати још и с тога да не би била изобличена као преступна жена, па како би њена |
| а, јер јој зуби силно цвокоћу, па да не би прегризла језик.{S} Осман пробуди и сестру. „Цреп у |
| иња — која се налажаше око капије да не би гости чекали — отвори: уђоше Солуњанке, старе у црни |
| завуче у један луг од јасмина, и да не би пред мушким била с откривеном главом, једном руком д |
| S} Ариф је зацело хтела тамо, али да не би сестри учинила на жао, кријаше.{S} Испратише је до к |
| } Фатма се прибија уз Мерсију као да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала |
| све три у један глас.{S} Мухамеданка не би прекинула молитву ни кад би видела зликовца са секир |
| да изгубим свест.{S} Кад та челенка не би била овде, мени би било лакше; овако, ја је осећам, |
| би Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала, рече Фахрије, па запаливши нову цигару поче |
| нема; на пример Мерсије, зар јој она не би казала?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф-тејзе. |
| м... "</p> <p>— Абдурахман-агу ништа не би наљутило, стар, отупела му осећања, а треба неко да |
| ги, једном самцу старцу.{S} Пашиница не би дала да јој други помаже, али њена снаха је њен син, |
| <p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица?</p> <p>После се уозбиљи и рече: |
| >— Они знају, све.{S} Она каже: „Кад не би могао радити он, радила бих ја, па бих га хранила.“ |
| ка би се држала с њим за руку, никад не би дигла његову главу са својих груди.{S} Е, али човек, |
| е да га хоће, да се за другога никад не би удала.{S} Нене и мајка је одвраћаху; а кад Ариф поме |
| Зар да му се досади?{S} Њој се никад не би досадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n |
| а унука, и кћи...{S} Нене мени никад не би причинила бол; а родитељи... они нису свесни...{S} И |
| <p>— Ах, слатка тејзе, он мени никад не би... нити бих ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти си |
| али то јој није рекла свекрва, да је не би одвојила од мужа..</p> <p>До пред зору са женама, а |
| ужа; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено повуче.</p> <p>Ариф-ханум ј |
| сијином <pb n="12" /> чаршафу, да је не би познао отац, ако би је случајно срео.</p> <p>Једно п |
| а да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела.{S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја са |
| } Но и да није под платном, Осман је не би видео, јер је гледа <pb n="249" /> у лепо лице, траж |
| S} После овога што је учинила, он је не би држао па да је султанова кћи; али, да је остала њего |
| што је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао, зар |
| а ту реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била је ваздан тишин |
| га, што је Арнаута пуно: па они жене не би дирали, него би их грдили.{S} Па, замисли, и ја мора |
| , рече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не би додворила.{S} Па зар опет распуштеница?{S} А ти, Ари |
| то је Господ...{S} Нема душе која се не би од тога бола уплашила и која се не би пред њим покло |
| е би од тога бола уплашила и која се не би пред њим поклонила, осетивши у себи</p> <p>--------- |
| , горд на своју мушку снагу никад се не би понизио да дигне руку на жену.{S} Зарези капиџик и м |
| узглавље, уздржавајући се, да јој се не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољубац на |
| Куд би после, црна кћери?{S} Отац те не би више у кућу.{S} Толика брука досад, заврши Сафет врл |
| роз тејзине кафезе.</p> <p>— Отац те не би њему дао, и ако је из добре породице и богат, зато ш |
| рале, јер нису могле сести доле, а и не би умеле јести прстима.{S} Једнима је ово било смешно, |
| } Колико соба мирише!...{S} А како и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од р |
| лепе хаљине, скупоцене... „А зашто и не би, кад је толико богата: куће, конаци, богатство?!“ Ту |
| и... нити бих ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти си жена.{S} Човек је... друкчији је он.{S} И |
| из авлије спуштене су завесе да људи не би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, подижу |
| знаје и воли.{S} Ни њени најрођенији не би смели ништа против њега рећи.{S} Он јој је дао оно ш |
| породице и богат, зато што га се ти не би могла додворити па би те пустио.{S} Куд би после, цр |
| не бисте помириле:{S} Сафет-ханум ти не би ово опростила.{S} Ах, сирота жена!{S} Она се хвали, |
| а у кућу узима Европљанку: да му кћи не би остала за пашинским кћерима, јер оне имају гувернант |
| „Криј се од људи; а да се твоје очи не би среле с човековим очима, обарај их.“ Још како сам об |
| : откуд јој та смелост!{S} Мајка јој не би вређала њен бол тако брзо — после три месеца.{S} Она |
| и полудела!“ а за гледање, ништа јој не би рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако млада, Емир |
| оли вашег сина.</p> <p>— Никад Џемал не би узео ону која је била с другим.</p> <p>— Она није... |
| а</hi>, и седеле су без свеће, да им не би комарци нагрдили лице и руке, и ноге, босе.{S} Из пр |
| и Нурију за сестру (јер пред сестром не би све говорила), већ само за нову...{S} Поче говорити |
| небо спустило на земљу“, него што он не би одржао речи: он њу воли, она осећа да је воли.</p> < |
| ој је давала пуна недра, она се за њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја |
| ње моје“.</p> <p>Али Францускињи ово не би смешно, јер она је сваки час са слаткоречивим Туркињ |
| ако вешто правила да је весела, како не би умела ниједна глумица.{S} Смејаше се, испрекидано го |
| ога, те да му омили кућа и она, како не би имао узрока да гледа другу, или да јој доведе ортака |
| <pb n="46" /> била обучена!{S} Нико не би казао да је Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је говорила, |
| собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатно; готово се наљути.{S} Па пустив јој руку, с |
| ћи довео неразведену, муж јој зацело не би „ударио печат“ за отпуштање, те би довека била распу |
| ерао пашину <pb n="264" /> кћер, што не би моју!{S} Трећу је отерао за бакалске кесе, четврту ш |
| едо, арслане мој, — мастика..{S} Што не би?{S} Пио си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ја сам < |
| пред Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не би остала овде ни тренутка.</p> <p>„Има лажи у којима ј |
| ча, сестри да каже.{S} Њој овај глас не би пријатан.</p> <p>— Знаш, Нурије, како је море пред б |
| че један дим, разгаљује се.{S} Данас не би тако.{S} Кад оде у своју собу, она јој се учини пуст |
| А твоја мајка, и да је удовица, опет не би допустила, јер је паметна...{S} Али што си таква, Ем |
| оље је да си се претварала, а савест не би гризла твоју учитељицу.{S} Њему је жена што фес, кап |
| га воли.{S} Доцније сам крила да му не би отишла с <hi>мераком</hi><ref target="#SRP19120_N94" |
| недра могла су га отрезнити, али му не би могла ублажити бол, који осећају сви укућани, па га |
| е заволела ову жену?“ Ни на памет му не би пало да одговори: „Зато што је Европљанка, Француски |
| а су муж и жена равноправни, он жену не би створио од мужевља ребра, већ од главе.{S} Што се ја |
| би она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му казати још и с тога да не би бил |
| као дан, они пођоше с фењером, да их не би зауставио стражар држећи их за лопове, и вођени свој |
| — ти си га испунила...{S} Твој отац не би мене за зета, пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си |
| да нису овде ове три Цариграђанке, оне би је сад пољубиле у оба образа, сад кад рече: „Гледајт |
| то описивање чуле и наљутиле се.{S} Оне би волеле да их описују као Французи своје јунакиње из |
| ли она мајка из тога романа и њена: пре би пристала да кћер види мртву, него осрамоћену.{S} И с |
| ти, лудо моје срце!{S} Јер мој отац пре би пристао да му кћи умре, него да га осрамоти...{S} Не |
| на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не погледа отворено, разуме: с |
| ек“.{S} А Емир-Фатма је била уредна, те би је болело кад би у њену писму било погрешака с неуре |
| о не би „ударио печат“ за отпуштање, те би довека била распуштеница.{S} Сад је слободна, па ће |
| ској кући, она овде осети мирис пића, и би јој веома непријатно, нарочито кад уђе један „весео“ |
| кад и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, у |
| пада, кад јој се чинило да ће умрети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече, она угледа кроз |
| да си у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома тешко, застиде се... највише од Фатме, и на |
| добити напад.{S} Она чу „да се опио“ и би сасвим равнодушна; само, при помену његова имена, за |
| азу, па се прелива и пада у басен, који би се за час препунио да на њему није цеви.{S} Под свак |
| /p> <p>— Само бих дала мужде ономе који би ми вратио срећу сину.</p> <p>— Онда мени, ханум-ефен |
| ха.</p> <p>Никога није било у кући који би видео овај страшан призор.</p> <p>Отац стајаше у оно |
| мужа ће ти изабрати отац.{S} Онај који би тражио да проговори твоје срце, то је твоја баба.{S} |
| -тејзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би могле гледати у светлост њене очи, навикнуте на помр |
| у, тамо руку, тамо главу...{S} А где ли би било срце, оно широко, велико срце њом испуњено?</p> |
| анци, сретали би се на улици, састајали би се по кућама, разговарали би се: он би јој говорио о |
| састајали би се по кућама, разговарали би се: он би јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пиш |
| слиш да они после увек узму ?{S} Морали би, по нашем закону, кад би било доказа; јер они не при |
| брега.{S} Да нису мухамеданци, сретали би се на улици, састајали би се по кућама, разговарали |
| ма, што би вас пљунуле усред очију, или би вас лупиле сунцобраном по глави...{S} Па бар да сте |
| питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу |
| ад он дође, мени се учини хладан, па ми би теже но од болести.{S} И први пут, увређена, ја поче |
| проводила се, а за рад...</p> <p>Фатми би жао суте и свекрве, али ништа не рече.</p> <p>— Али |
| S} Кад та челенка не би била овде, мени би било лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим, |
| о, као коњ бича или пас батине.{S} Нени би мило што не плаче, и помисли: „Муслиманка, трпи.{S} |
| .{S} Да их неко пита да ли се воле, они би слегли раменима.{S} Али то затишје не траја дуго.{S} |
| ам ти казала, ако би како је обичај, ти би требала да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја тако н |
| <p>Да сте у љубави с Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чула нешто и о Елизи...{S} Век проведох |
| <p>— Јесте, слатка тејзе.</p> <p>— И ти би хтела да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то врем |
| ешто мало пре гром пукао, по свој башти би разнео Џемала: тамо ногу, тамо руку, тамо главу...{S |
| а гошћа рече: „Ето Европљанин!{S} Наши би нас дочекали и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати, она |
| ољупца оне младе и лепе Рускиње, па јој би некако тешко, као да је ово сећање било неверство пр |
| и да јој сестра завиди на срећи, па јој би непријатно...{S} Неколико пута, нарочито у вече, кад |
| уку и сети се како ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— Али ка |
| и немуслиманско, све се зачуди шта јој би.{S} Једне жене је оговараху, друге је брањаху : осве |
| у кад год отац није код куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и зарони главу у јастук.{S} Виде |
| ј, сине, да се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... има |
| едајући њу, а не познајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Арифи?{S} Због чега је заволела ов |
| м ћурковима постављеним крзном, и човек би помислио да спавају, јер је више од једнога часа как |
| авајући струкове и антерије.{S} И човек би помислио да их више ништа не може раздрагати; али, у |
| је срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слушала, довека би се држала с њим за руку, никад |
| е он поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слушала, довека би се држала |
| , гледам у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада чинио као мој заштитник, као мој бранилац |
| ке.{S} А тебе, док бисмо пробудили, док би се ти спремила...</p> <p>Она се врати у своју собу н |
| Мерсије!{S} Боже, Мерсије!...{S} С ким би ти тако, слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним што гов |
| ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно разговарала, као с вама; али он, и ако м |
| вала Мис Блак.{S} Кад је била мала, чим би почела да се игра, макар с турском децом, говорила б |
| се заветујем Благоме и Милосрдноме: чим би ми се син опет насмејао, или само осмехнуо, ја бих Б |
| ачуђено, јер нисам могла ни слутити чим би ме могла обрадовати. „Ми испратисмо младожењи челенк |
| ај увреде бољи су од милостиње за којом би дошла мука нанесена оному који је милостињу примио.. |
| ивот.{S} Кад би умела мислити, грохотом би се насмејала.{S} Боји се инстинктивно, као коњ бича |
| мајка и брат толико старији од њега, он би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе говорити мајци |
| , и зграда се сруши... „Да има Бога, он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на ули |
| у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим жену коју сам ср |
| стио понос да тражи новаца од тетке, он би већ био далеко од града где је толико ожалошћен и ос |
| умре, него да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S} А добро |
| радим, заборавим на све што ме боли, он би заборавио на мастику...{S} Али само да ради нешто шт |
| црни џакови које је на улици видео, он би се згрануо...</p> <p>Шта ће бити с Емир-Фатмом?{S} Д |
| би се по кућама, разговарали би се: он би јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је п |
| милија и ближа.{S} Не прође много, а он би сав обузет мишљу о преступу, о греху, оним на шта он |
| рца, оставља га да се покашље; а кад он би готов, она рече :</p> <p>— Што се не лечите, муфти-е |
| а.{S} Понекад му се загледа у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се |
| , она се за њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш во |
| > <p>— О, њу би снашло оно њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Него да позовемо Ибрахим-ефендију: |
| ћа.{S} То није смела, због мене; јер он би мени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га в |
| /></p> <p>Осман се ожени.{S} Жена за њ би годину дана.{S} У њему се понова разбукта страст за |
| нављамо!{S} Ко би чуо, од наших, смејао би нам се.</p> <p>— Ми не можемо уништавати старо док н |
| Понекад, он се сувише разнежи, и рекао би јој коју „слатку“ реч, па се трза, јер „то човеку не |
| јер јој се чини, ко год би дошао, дошао би да јој се свети и подсмева.{S} И љути се на кћер што |
| ом, Осман-беј испроси девојку.{S} И ово би изненада, неочекивано, нежељено с њене стране, као њ |
| у сањању о лепотама туђих земаља, него би радила да нам ти постанеш лепа.{S} Али, твоја капија |
| та пуно: па они жене не би дирали, него би их грдили.{S} Па, замисли, и ја морам такво пече; и |
| ове младе и лепе турске девојке, видео би да она сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завид |
| то није викала?{S} Да је викала, скупио би се свет...{S} Какав свет, ноћу...{S} Ко би је чуо!{S |
| е, кад би духнуо западни ветрић, осетио би се мирис ружа, нарочито лудо исцветалог јасмина, по |
| } Да је неко праведан као дете, огрешио би се кад би погледао у лице, или у око, у уста, у подв |
| скајући.</p> <p>— И срећа и несрећа: ко би моју мајку тамо одвео? говори Фатма и уздише.</p> <p |
| ичаје, ми хоћемо да их обнављамо!{S} Ко би чуо, од наших, смејао би нам се.</p> <p>— Ми не може |
| а; <hi>Ћулистан</hi>, ружичњак...{S} Ко би све изређао! ..{S} Свако нешто значи...{S} И још шта |
| се свет...{S} Какав свет, ноћу...{S} Ко би је чуо!{S} Тешко јој је како никад до сада; жао јој |
| p> <p>Нурије извињава себе:</p> <p>— Ко би смео говорити истину пред Громом?{S} Кад би он чуо, |
| /></p> <p>— Која је млађа?</p> <p>— Ко би то знао?</p> <p>— Па да потражимо тефтере.</p> <p>— |
| ва једанпут...{S} Ја сам ти казала, ако би како је обичај, ти би требала да ме зовеш „ханум-ефе |
| прилику, те Мерсије, на француском, ако би ко прислушкивао да не разуме, поче говорити:</p> <p> |
| нцуски, да не би разумео твој отац, ако би му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не |
| > чаршафу, да је не би познао отац, ако би је случајно срео.</p> <p>Једно предвече, мајке им не |
| лика; он ју је сликао с башјортиом: ако би је икад видео туђ човек, да је не види откривене гла |
| ве су поштене, осим оне једне...{S} Ако би кадгод изишла, носила би свој грех на челу дигнуте г |
| лека овоме злу.{S} Кажите, хануме, како би било да зовемо Ибрахим-ефендију, муфтију, и још три |
| удгод одеш, разгалиш се.{S} Иначе, како би легла у постељу тако немирна.{S} Иди.{S} Ја ћу чекат |
| ни сина добром и богатом девојком, како би се оставио пића и имао од чега да живи, него на Нури |
| етрва јој с ћерком дође још синоћ, како би сутрадан увеличале дочек гостију домаћицама.</p> <p> |
| ушу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Како би изишао пред њу?{S} Обуче се и пође по кући, и сети с |
| ... о, да, оне се чине невеште.{S} Како би се наше жене смејале кад би неко правио овакве погре |
| : „<hi>овако</hi> је удајеш“.{S} А како би ти, <hi>нова</hi>, хтела?{S} Пет година да јој је др |
| изобличена као преступна жена, па како би њена женска деца!{S} И ради тога ћуташе, мучећи се м |
| здржаваше страх да је не отера, па како би она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не |
| ћеш изићи, или бар не скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш какав посао?{S} Са женом се |
| још већа.</p> <p>Он само чује: „Па како би да си у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома |
| женски Хилми-паша, и бунтовница, и како би њу требало, заједно с њеним другарицама, што у лудил |
| ињама све више душом приближује, и како би их позвала да јој виде библиотеку а не сме од Солуња |
| ј лепој жени виде своју жену.{S} О како би били срећни да су негде тамо где се ради и живи: дањ |
| вима: кад би се ударало у њ, одјекивало би тупо као да се удара у плот или у поклопац дрвеног м |
| појела.{S} Да је умела говорити, зацело би нам рекла: „Вратите ме у затвор, јер ја <hi>не умем< |
| а мујезина с минара и топ с града, било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не чујем, ништа не видим |
| као да смо негде далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кући не чу |
| .{S} Не могу све да изустим... препукло би ми срце.</p> <p>30 априла, у јутру.</p> <p>С другови |
| рсије као за себе.</p> <p>— Виши?{S} То би била мотка за подупирање кошуља, умеша се робиња.</p |
| капиџик скине и отвор зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и куне Нурију као жена. „Да |
| де лепу цариградску пашиницу.{S} Њој то би „неприродно“: зар јој не види кратку косу?!{S} Она с |
| она је из тога друштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ове веселе, шаљиве теме пређоше на једну |
| затуцаним, нарочито старотуркињама, што би вас пљунуле усред очију, или би вас лупиле сунцобран |
| нениној соби седеле су позадуго.{S} Што би људи и жена из те улице, из тога краја, туда прођоше |
| , падају.{S} Затворене, нема ничега што би им скренуло мисли с онога због чега пате.</p> <p>Па |
| ју се сатови: подижу се тешка ђулад што би скоро дотакла под.{S} Свуд је постављено за вечеру, |
| ја мучим!{S} Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и није више теби...</p> <p>Она |
| се мучи да пита, па не сме.{S} Тек што би изустила, срце јој дође под грло, чини јој се.{S} И |
| ли с много љубави и побожности, као што би читала стихове из Корана.{S} Писано је турски.</p> < |
| l:lang="fr">ma chère</foreign>“ као што би, кад би јој одговорила турски, рекла „душо“ или „јаг |
| море, док га друге чувају.{S} И као што би им се онда понекад учинило да ће их обићи несрећа, т |
| роман...{S} Ариф га узе читати као што би читала какав роман, али с много љубави и побожности, |
| ти...{S} Не, он би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се била р |
| и пала...{S} Лекари дођоше брже но што би се очекивало, и наместивши младога беја на диван, уз |
| <pb n="208" /> кафана...{S} Пре но што би и овде свратио, преда њ истрча један турски неваљала |
| какво тешко осећање, тренутно јој нешто би криво, жао на Фатму, као да јој завиди, па скочи и р |
| он јој је што и стран, туђ човек, пошто би је могао узети: млађи је од њена мужа, те јој се не |
| и љубила. „Да се удала за другога, зар би му казала да сам ја прескакао зид, долазио њој, ноћу |
| ирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломила кафезе, зар би бежал |
| се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломила кафезе, зар би бежала у свет?</p> <p>........ |
| ала на Левха, зар би ломила кафезе, зар би бежала у свет?</p> <p>...............</p> <p>Дете је |
| !{S} О, лудост!{S} Да ју је видео, зар би она још била жива?...{S} Отац није код куће...{S} Па |
| за Коран, да је свирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломила ка |
| ожемо ли нас две бити ортаци?...{S} Зар би она пристала да дели своју љубав са мном, уопште да |
| Мерсије, волећемо своје мужеве.{S} Зар би се ти удала за човека кога не волиш?</p> <p>— Никад! |
| да фин, можда је из просте куће.{S} Зар би те твој отац дао човеку који није од породице, из до |
| : разговарала се с људима.</p> <p>— Зар би ти волео да говорим с људима?</p> <p>Он на ово питањ |
| бро, од оца, из куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј, дао своју кћер да није добро, красно...</p> |
| дала, па макар остала неудата.{S} И зар би се ти код њега преседела?...{S} Леп али луд.{S} Још |
| ије тражила да види „двоје младих", јер би се они стидели, па би њој било непријатно.{S} После |
| сам?...{S} Волим да ништа не чујем, јер би ме и добро растужило као зло.</p> <p>Јуни.</p> <p> < |
| везла оцу душманину!...</p> <p>И за час би према <hi>Левха</hi> на зиду, према стиховима из Кор |
| , и помисли: „Муслиманка, трпи.{S} Свет би се мени насмејао, кад би она роптала, јер ја сам јој |
| итала нека што има кћер на удају, Сафет би помислила: „завиди ми".{S} Ариф често каже: „Ја час |
| онемео; она изиђе смрвљена.{S} По коју би цену сад пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти |
| али, ружичаст, сети се да је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к вратима да она уђе |
| готово у траву зарасле.{S} Али, како му би кад она њему отпоручи, да у љубави не трпи ортака!{S |
| ави пуномоћнике и сведоке...{S} Како му би, кад му један пуномоћник рече: „Емир-Фатма-ханум не |
| опија, од љубоморе луди...“ Али како му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и по |
| } Да зовемо Ариф-хануму.</p> <p>— О, њу би снашло оно њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Него да |
| {S} Јадна, јадна!{S} Да не беше нас, њу би мачке појела.{S} Да је умела говорити, зацело би нам |
| јест прво вече, па ево...</p> <p>Лекару би пријатно, а Осман погледа у мајку љутито, и она не п |
| ; и окрете се зиду, утиша се...{S} Ариф би мислила да спава да јој није охладнела ручица у њено |
| ислих: комшија кад би нешто умро, одмах би тамо отишле и мајка и сута: проговориле би код мртва |
| и!{S} Он, само он да не дозна!{S} Одмах би одвео Фатму од мужа.{S} Сети се да Мерсије може бити |
| ју моји... <hi>Само</hi> за ту реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У Нуријиној |
| bureau</foreign>, књиге, слике, Фатмина библиотека и клавир.{S} Свираху у четири руке <foreign |
| вено благо...{S} Кад сиђе, она из своје библиотеке узимаше једну по једну свешчицу; прегледа их |
| собу с турским намештајем а с европском библиотеком, где је поред забавних књига било и школски |
| ижује, и како би их позвала да јој виде библиотеку а не сме од Солуњанака и Цариграђанке што не |
| оби омилова погледом свој пијано, своју библиотеку, кревете, слике европских градова; а кад, пр |
| мину.{S} Оне три нове нађоше у Фатминој библиотеци многе своје миле познанике, поред Шатобриана |
| ткива.</l> <l>Од сто вам лета малолетна бива.</l> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>.</ |
| а човек везир нек је, својој драгој роб бива,“ него је слуша што га тера нешто из њега, чему он |
| нити ће ти то бити. „Стари пријатељ не бива непријатељ; ако буде, није лепо.“</p> <p>Снаха поћ |
| овек, понови Сафет-ханум.</p> <p>— Тако бива, децо, али не увек.{S} Некад се изметне од човека |
| а је Турчин.{S} То у Турској врло често бива.{S} У Цариграду, да би се шетали <hi>слободно</hi> |
| „колико гора висока да је, преко ње пут бива; а човек везир нек је, својој драгој роб бива,“ не |
| трасније и помамније играла што је игра бивала ближе крају и деф летео брже у рукама једнога ст |
| , али ништа не рече.{S} Сваким даном је бивала слабија, и родитељи су се већ договарали да је в |
| "47" /> нађе и разговара; а сутрадан је бивала блажена, као да је ишла на седмо небо, па се оту |
| ра и нежна мајка.{S} А као жена, што је бивала старија, све је чешће погледала у мужа, своју не |
| ово досад никад нисам имала, и ако сам бивала на живим мукама.{S} Од ове болести пати једна мо |
| ила и желела, љубав, ипак је врло често бивала тужна како никад раније.{S} Обично је обузимала |
| скупљали хареми?{S} Код мене.{S} Где су бивала весеља?{S} Код мене.{S} Ко је водно хануме у шет |
| и њеним матерњим језиком.{S} Путнице су бивале изненађене што су у „земљи незнања" нашле толико |
| атка моја тетка!{S} Слатка моја тетка!“ Бивало је тренутака кад сметне с ума Џемала, па кад се |
| животиња...</p> <p>Како је почео пити, бивао је весео, и луд, али никад бесвестан.{S} Сад у ње |
| у Сарају.{S} Од почетка, он је код куће бивао једну ноћ, на дежурству две.{S} Ја сам то дежурст |
| моди, јер француски је почело поодавно бивати стара мода, обично.{S} Домаћица је женила сина, |
| и Осману, и због тога као због лепоте, биваше све милија и ближа.{S} Не прође много, а он би с |
| ултер удараше у деф а једна њихова бела бивша робиња, обучена у црвено као ватра, играше.{S} Ње |
| оне су ћутале само док игра, бесни она бивша бела робиња.{S} Али хануме се нису могле више усх |
| а Ђулренги и бела Ђулбејаз (она страсна бивша робиња коју су они, пошто им је одробовала седам |
| е у облику гробне плоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и лепа, упирући о |
| ка је и црна...{S} Ја сам кћи Али-паше, бившег садразама.{S} Отац ми је био Турчин, мајка Черке |
| водом, поче говорити о пијанству његова бившег зета, и осталом, њему се смркаваше.{S} Кад муфти |
| по закону, има право да седи под кровом бившег мужа још три месеца и десет дана: да би се за то |
| — француских писама, из којих јој и сад бије (као кад их је добијала и први пут читала) мирис с |
| и?{S} Да је убије, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху се не сети, |
| сузама а сушила уздасима и топлотом што бије с њених раширених зеница, где се чита један жесток |
| дала!...{S} Нећу да је убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено здравље, памет.{S} |
| ми смо пристале за једанпут.{S} И онда, била је вешта старотуркиња:<pb n="263" /> позва нас на |
| емачки...{S} Енглескиња га васпитавала, била му гувернанта, као ви мени, и друкчије, јер с њим |
| о нисам вам одговорила.{S} Нисам могла, била сам болесна.{S} И шта да вам одговорим, шта да вам |
| новљим гостима.{S} Кад се отуд вратила, била је врло невесела.{S} Пред вече, њен син, дошав из |
| бу.{S} Њена седа коса, тих дана мивена, била је просто <pb n="257" /> сребрна.{S} Црна свилена |
| ворити:</p> <p>— Прексиноћ, јагње моје, била сам код господина Аристотела, на балу...{S} Што се |
| рна како никад нисам била?!</p> <p>— О, била си.{S} И ја се сећам: кад кудгод одеш, разгалиш се |
| о мене.{S} Опрости што сам га отворила: била сам радознала!{S} Да видиш, душо, <hi>ариф</hi> и |
| хрије.{S} Да знаш како је <pb n="46" /> била обучена!{S} Нико не би казао да је Туркиња!{S} И л |
| гледала у шуму од кровова и торњева!{S} Била сам се сва најежила, и осећала сам хладноћу као пр |
| је се зажелела!{S} Откад је на путу!{S} Била је у Серезу месец дана, па отишла у Цариград с јед |
| је чампарама и играла као чочек!...{S} Била је раскалашио весела, и дивна.</p> <p>— Наше жене |
| била с другим.</p> <p>— Она није...{S} Била је болесна...{S} После није устала свекру, и муж ј |
| је уми, она грозничаво отвори писма.{S} Била су два.{S} О како су јој оба мила!{S} Једно је од |
| ена, с чуперцима јако каносане косе.{S} Била је легла.{S} Утрча у собу где јој лежаше нова снах |
| фу, разговор је отпочела Ариф-ханум.{S} Била је врло весела, какву је скоро није видела Нурије- |
| ку види труп, у своме не види брвно.{S} Била сам дете, па сам се једном комшији подсмевала што |
| је; али кад она смаче руке, уплаши се — била је бледа као смрт.</p> <p>— Кога си видела?! запит |
| его...{S} Ја сам ово чула, али доцкан — била си венчана...{S} Мерсије-ханум одавно чула, још ка |
| идиш да Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Била ти добра годинама, а сад није!</p> <p>— Променила |
| ишта не одговори, а Ариф рече:</p> <p>— Била је удата за лудога Осман-беја, доктор-ефенди, па ј |
| Богу хвала кад рана није била смртна, а била је опасна.</p> <p>— Ханум-ефенди, Емир-Фатма удала |
| чких очију и ушију, чула.{S} Она је сва била обузета мишљу на непозната младића; али, као добра |
| с несрећна, него обе; јер ја бих и онда била несрећна... данас сам била љубоморна кад је пољуби |
| , као стихови из Корана!{S} Она би онда била с Џемалом: на улици, у кући, код њих, код суте.{S} |
| у ме училе нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви то знате, драга госпођице.{S} Ја се никад |
| видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ја била распуштеница понова, ја бих се за њ удала, ако је |
| дарио печат“ за отпуштање, те би довека била распуштеница.{S} Сад је слободна, па ће се удати.< |
| овораше, а готово увек, кад је говорила била је у емоцији, некад великој да је замуцкивала, пре |
| у деветнаесту; а ја сам у тим годинама била мајка троје деце.</p> <p>Стара ућута и загледа се |
| ојим матерњим језиком; због вашег писма била сам се унела у француски „На, прочитај то писмо, б |
| сам ја то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Цариграду, и напомињала сам јој нешто мало, али |
| снаси врло радовала, већ неколико дана била је као на седмом небу: „Научиће ме француски!“ Кад |
| се испросила без њена знања; испрошена била три године; кад јој вереник дође из места где је с |
| чим.{S} У кући, где је за толико година била свирка и песма, сад плач и проклињање..{S} Клела с |
| ј мора, крај отворених шалона и прозора била је месец дана.{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто |
| удела.{S} А може бити да сам баш заиста била луда.</p> <p>Истога Дана у вече.</p> <p>Боже, како |
| Бог у јарости уништио.{S} Али ова кућа била је храм, где су гореле свеће, моја љубав, и измирн |
| {S} Ја сам се за ово време, док сам год била с овом радном, тачном и уредном, трезвеном Енглеск |
| од првог виђења.{S} Па се сети да га је била заборавила и у она два своја напада, кад јој се чи |
| грозницу“.{S} Једанпут чак слага да је била тешка, па је пала и побацила... зато је била оноли |
| одирнула снахи дувак ни косу, као да је била нека грешница, па да не обесвети свето... „<foreig |
| оследњег гостовања на Јалијама: онда је била, за читав месец дана, са странкињама.{S} Сети се п |
| ст“ као првих дана, и боље, јер онда је била дете па није умела; са слушкињама је не као госпођ |
| <p>— Никад Џемал не би узео ону која је била с другим.</p> <p>— Она није...{S} Била је болесна. |
| продава, испоклања, спали.{S} Колика је била ватра док су гореле Фатмине књиге, свешчице, писма |
| до Виле Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је била у Мерсијином <pb n="12" /> чаршафу, да је не би по |
| ћи: „Стил је човек“.{S} А Емир-Фатма је била уредна, те би је болело кад би у њену писму било п |
| и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код небројено невеста и мртваца, и видела је оца г |
| ила, удавала, он је изневеравао, она је била љубоморна, умирала од бола; па опет оживљавала, гл |
| селише, Ариф поста говорљива.{S} Она је била говорљива само кад је добро расположена.{S} Пила ј |
| је била лепа, необично лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја сам волела да је једанпут видим неоз |
| о ранио...“ Па похита сестри.{S} Она је била доле, па кад је дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: „Уб |
| ји се само мало с њом дружи, јер она је била отворена, и сувише отворена, због чега је у њином |
| кријући, а жене...</p> <p>— Али, та је била просто дивна.</p> <p>— А какве су те две странкиње |
| ше им се пољубише: и њој и њему душа је била на уснама...{S} Он хтеде нешто да јој говори, да ј |
| питује кад га се највише сећала, кад је била сама или с другарицама.{S} Она му прича како јој ј |
| ако ју је ова несташница једном, кад је била мала, питала: „Мис Блак, кад су вам тако стиснуте |
| ла и испричала им како једанпут, кад је била врло млада, развеселила се пред неким непознатим х |
| лије, свако предвече, сваку ноћ, кад је била месечина.{S} И он ју је тражио, а знао је да њена |
| поредних улица Новога Солуна.{S} Кад је била до једне куће, или, кафане (она није знала шта је |
| потпуно подражавала Мис Блак.{S} Кад је била мала, чим би почела да се игра, макар с турском де |
| бодна, с људима се разговарала и кад је била млада, с народним чешљањем, <hi>аврапама</hi>, у н |
| се изгуби и заплака, гласно, као кад је била мала, а „последње збогом“ обори је у постељу.{S} М |
| је мирна, „ћути и трпи“.</p> <p>Кад је била за мужем, Мерсије јој долазила испрва непрестано, |
| турском друштвеном уређењу.{S} Овде је била удата једна дивна цариградска девојка, дата је муш |
| своје запрепашћености.{S} Кућа, где је била свадба, бедна и жалосна, мала, ниска, влажна, у је |
| рудима, па је подиже, и то место где је била она, прво пољуби, после додирну челом.</p> <p>— Ни |
| не нису сестре и по мајци.{S} Нурије је била за добрим човеком, а њена сестра за неким који је |
| се говорило о лепом младићу, Мерсије је била некако необична, невесела, и неколико пута заусти |
| тајало, то јест да је, делом за које је била ова реклама написана, превазишао себе.{S} Кад она |
| чула и разумела послуга.{S} Малопре је била сва старинска Туркиња што мисли само на своје задо |
| , и ако је опкољена зидом, милија ми је била од наше баште, зато што је бескрајна, и ми се по в |
| ио: „дуг је зао друг“...{S} Мајка ми је била робиња.{S} Кад су је спремали за продају, учили су |
| p> <p>10 рамазана.</p> <p>И данас ми је била Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: на цео дан.{S |
| ко.</p> <p>Новембар.</p> <p>Данас ми је била Госпођица са својим рођакама и пријатељицама, и шт |
| !{S} Као да си дошла с робије где ти је била у оковима душа, говораше, па јој се наједанпут заг |
| воју собу, али не леже.{S} До поноћи је била у соби сасвим сама, а отац јој је још седео на соф |
| ади на хуманости и на култури, Арифи је била најближа.{S} Први пут осети један неисказан бол шт |
| ога никад неће стићи.</p> <p>На софи је била Мадам Аристид и њене кћери, Францускиња и солунске |
| приметно, отуђивала од жене која јој је била своја, удаљавала се од онога који јој је био близу |
| , кћи цариградског паше (и мајка јој је била кћи пашина; она је с овом сестром сестра само по о |
| стала без мужа, с децом, и пошто јој је била мала пензија, она је радила; у честитости је Солуњ |
| о као муж; свашта јој је куповао док је била мала, нарочито играчке, и она га је за то волела к |
| вући ме на час...{S} Па кућа где нам је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи, у Паризу, |
| села Ариф-ханум кад је дошла, а како је била тужна кад је пошла!</p> </div> <pb n="185" /> <div |
| его цео дуги разговор...</p> <p>Како је била весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је била туж |
| е, она га није гледала, и непрестано је била као љута на њ: никако се није с њим разговарала.{S |
| ченом у стар, искрпљен чаршаф.{S} То је била прерушена Нурије.{S} Она се ни у соби не разви.{S} |
| тешка, па је пала и побацила... зато је била онолика вика у кући коју је чула Ајше-кадун...{S} |
| иницу мало разгали Да је сад као што је била некад, она би тражила ту Енглескињу и ту Француски |
| а свекру, и муж је отерао пре но што је била.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не верује |
| и.{S} Али од ње се то крије зато што је била болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу.{S |
| а).{S} Волела сам је просто зато што је била лепа, необично лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја |
| е.{S} Свекрва јој не рече ништа, јер је била страшно забринута.</p> <p>Он сврати пред трећу каф |
| b n="247" /> њој..{S} Уз капију опет је била она стара и чудно је изгледала, забезекнута.{S} Он |
| о снег беле груди.</p> <p>— Први пут је била за Мурад-Џемал-бејом, Цариграђанином.</p> <p>— Аа! |
| је једна младотуркиња, онако како ју је била очешљала Елиза за Фатмину свадбу.{S} Њена седа кос |
| лаве и хлађаше је лепезом.{S} Напољу је била несносна јулска врућина, те је, по солунском обича |
| а и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је била као лед хладна, те му се учини као да њу мртву љуб |
| а, тешко њој!{S} Па извињава себе: није била сама. „Ја стара Азијатка према младој Европљанки б |
| вала, она њему никад <pb n="24" /> није била неверна, он њој често, једанпут се уверила, умрла |
| то значи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда није била ни до пола пута, кад се зби једна необична природн |
| четврти...{S} Богу хвала кад рана није била смртна, а била је опасна.</p> <p>— Ханум-ефенди, Е |
| те, и то своје најрођеније.{S} Она није била свесна ничега, зато што се готово без свести бацил |
| мушким сама ноћу!{S} А никад досад није била ни дању, у друштву!...{S} Он јој узе обе руке, она |
| није дошао!...{S} Уз Рамазан досад није била жена.{S} Јако побледе, усне јој поплавеше; учини ј |
| лепу Рускињу.{S} Фатма никад дотле није била видела жену из народа који оне чак и у својим песм |
| трасти не могу заједно.{S} Оно пре није била љубав, већ вољење.{S} Јер како је могла бити љубав |
| кад прерушавала и љубила жене, али није била љубљена...{S} И те, веселе, развише се и замолише |
| као ви мени, и друкчије, јер с њим није била мајка...{S} Мени је све сута причала.{S} Он је као |
| узму абдест.{S} Њима намена никако није била срећна.{S} И већ хтедоше да иду, кад робиња рече: |
| више страна Новога Солуна.{S} Ариф није била из овога друштва, па ипак сврати да види које су т |
| да га обе моле да једе.{S} Али још није била ни до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Она, не |
| м пуне две чаше сирупа, а у њ је Нурије била метнула бенђелук, зацело.{S} Да кријемо ово, иначе |
| на млада Енглескиња.{S} И прошле године била је у Турској, и Арифи ју је довела Мадам Макс.{S} |
| </hi> више ништа није било.{S} Арифа се била унела у хартију, заборављајући ко је писао, и да с |
| је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се била разболела, онолике грознице, бунцање: казала му Ар |
| ке, и она га је за то волела као оца, и била му за поклоне захвална: кад је год пошао и дошао п |
| ло.{S} После му нарађала красну децу, и била добра и нежна мајка.{S} А као жена, што је бивала |
| ећала сам хладноћу као пред грозницу, и била сам толико слаба: да нисам склопила очи, ја бих па |
| не одморе.{S} Фатма је много плакала и била је изнурена.{S} Оне помислише даје таква због тетк |
| сећала се, знала је да је он поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слуша |
| говорило, и радовала си се; волела си и била си вољена, и радовала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, |
| само о обичајима, и о новостима, да би била „<foreign xml:lang="fr">au courrant</foreign>“, и |
| а овога... она би се удала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало тражи од о |
| је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећна у брачном животу, збиљи коју младе девојке |
| ранкиње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда би била друкчија да је као оне безглавна, удовица; али њој |
| и, пљескала би, смејала би се а деца би била блажена и утркивала би се коме ће она више бити др |
| пре но што ће лећи, кад крај њега не би била мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не могу, |
| не хте му казати још и с тога да не би била изобличена као преступна жена, па како би њена жен |
| атма се прибија уз Мерсију као да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала, ч |
| изгубим свест.{S} Кад та челенка не би била овде, мени би било лакше; овако, ја је осећам, и а |
| је као за себе.</p> <p>— Виши?{S} То би била мотка за подупирање кошуља, умеша се робиња.</p> < |
| је може бити све зна; зато је на свадби била брижна и обучена у загасито зелено.{S} Па је испит |
| стара Азијатка према младој Европљанки била сам што нем човек према грому.“ Код две унуке оста |
| век према болеснима.{S} Ја сам истински била болесна.{S} Имала сам страшан напад, као ти, тејзе |
| да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-ханум сут-ана...</p> <p>Тај лепи младић сес |
| О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она је мени била прво драга, па вереница, па жена — никад љубазница |
| } Мерсије-ханум одавно чула, још кад си била у Цариграду, али ти није казала, јер је знала да з |
| ост, али не знам ни за радост.{S} Ти си била тешка, па си очекивала, питала се да ли ће бити си |
| се како не умрех кад га, онда кад си ти била код мене, видех, нарочито кад чух да је сутин сест |
| е не би вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била је ваздан тишина, као да сви посте па спавају, а о |
| и се мајка осећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћи и другарица.{S} Она се теби јадала, ти си њо |
| јао, кад би она роптала, јер ја сам јој била учитељ.“</p> <p>— Хоћеш цигару, чедо ?{S} Дуван и |
| , па ме гледаше зачуђено, пошто сам јој била сасвим непозната. „Ја сам погрешила,“ рекох. „Ја с |
| а, и граматике, ортографије, ти си увек била пажљива.</p> <p>Сад о себи коју.{S} Не чини ми се |
| е овако; кад бих га узела, љубав би нам била сасвим свежа, свака реч нова.{S} Само, ја сам стра |
| ијатељицама, и шта сам видела? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему не личим на Францускињ |
| ...</p> <p>За читави месец дана, ја сам била збуњена, као занесена, па кад сам чула да ме отац |
| м видела.{S} Оне су биле срећне, ја сам била несрећна: муж ми се није допао, кад сам га видела, |
| </p> <p>Кад сам му видела слику, ја сам била пала, потпуно изгубила свест.{S} Колико сам тамо л |
| ало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, али нисам знала шта је новац, јер |
| — Али, мене не гризе савест: истина сам била болесна.{S} Само ме је срамота што пуших пред стар |
| .<ref target="#SRP19120_N97" /> Кад сам била млада, сви су се чудили: откуд у тако нестрпљиве ж |
| зато што су дуго у Турској.{S} Кад сам била с њима, мени је било неугодно: срамота ме да преко |
| е је волела, и жалила ме је кад год сам била болесна или несрећна, обилазила ме, чувала, за мно |
| да ћу да изиђем пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} |
| е.{S} Ја нисам била нежна жена, али сам била нежна, добра мајка...{S} За дететом сам ридала и ч |
| анумама и гледамо у Вардар.{S} Како сам била радосна кад нам дођу гости из вароши, и како сам б |
| ад нам дођу гости из вароши, и како сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, и страх |
| вим.{S} Могла сам је и удавити, јер сам била ван себе од радости, а она је стара и слаба. „Ја н |
| а бих и онда била несрећна... данас сам била љубоморна кад је пољубио другу, а кад би ми био му |
| квих смо се књига начитале!{S} Да нисам била с њом, ја не бих била побуњеница.{S} Она ми је дал |
| у ја сад видим Бога!...</p> <p>Да нисам била у овој кући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не |
| у на васпитање и школовање.{S} Ја нисам била нежна жена, али сам била нежна, добра мајка...{S} |
| дознадох ..{S} Један дан, кад ја нисам била код куће, девојка дошла кроз капиџик, развијена, к |
| ар сад кад сам немирна како никад нисам била?!</p> <p>— О, била си.{S} И ја се сећам: кад кудго |
| </p> <p>— Али ја у свом пијанству нисам била убица.</p> <p>— Зар мислите да је убица само онај |
| е изиђе ово вече, а сутрадан : пре осам била је код своје куће.</p> <p>Сви су говорили француск |
| е враџбине, да би она с њеним сестрићем била срећна.{S} И не хтевши јој открити лица, љубљаше ј |
| е девојке!{S} Свет ће говорити мајка им била така и така.“ И онда је обузимало друго осећање, н |
| луг од јасмина, и да не би пред мушким била с откривеном главом, једном руком диже антерију на |
| н је љубоморан чак што сам пред Османом била развијена, јер за пољубац не зна — ја му нисам каз |
| зала, Мирсаде-ханум : кад би Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала, рече Фахрије, па з |
| , мухалебија!{S} Овако добра није скоро била.{S} Једи... сам, кад нећеш с нама.</p> <p>— Док по |
| лике језике!{S} Они нису знали да је то била љубав која ме је привезивала за тај рад.{S} Ја сам |
| су је познавале овакву каква је вечерас била, па су се чудиле.{S} Она је то опазила и испричала |
| осле све пођоше Фатми...{S} Она је опет била тамо у куту „на углед“; око ње су се скупиле друге |
| .“</p> <p>Од дана како сам последњи пут била код Нурије-хануме, ја сам друга, у мени се некакав |
| икад не би досадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би се пробудила, сећал |
| лежи, што се одмара.{S} Она је доктору била сасвим непозната.{S} Севши <pb n="244" /> поред ње |
| је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло лепа њена огледала, обешена на зиду.{S} О |
| Прича јој да му религиозна осећања нису била будна, јер је дуго био у Европи, и да му их није м |
| S} У овој старинској кући она је у духу била нова, придружила се, у духу, њима, грдећи све што |
| као да цвркуће тица!“</p> <p>Да би Ариф била сама са својима које није тако дуго видела, Францу |
| тале!{S} Да нисам била с њом, ја не бих била побуњеница.{S} Она ми је дала духовним очима вид, |
| лас, али не разумеше речи: свака од њих била је по један делић оне раскалашне играчице која је |
| дост!{S} Да ју је видео, зар би она још била жива?...{S} Отац није код куће...{S} Па осети нешт |
| њу онога који их је пробудио?...</p> <p>Била сам у соби с домаћицом; та моја рођака је из срећн |
| ла је њега; а оне, можда баш тога дана, биле су мирне, равнодушне!...</p> </div> <pb n="43" /> |
| ним у све на свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине учитељице, Туркиња, Гркиња и Енглес |
| > <p>Ариф је гледаше зачуђено.</p> <p>— Биле сте у највећој љубави, а она од тебе сакрила, зато |
| иле су само сируп и воду уз ратлокум, а биле су мртве пијане: опијала их је ноћна тишина, мирис |
| они одведоше Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле су као убијене, а претварале се, правиле се веселе |
| и жвакале саказ.{S} Оне су странкињама биле одвратне; једна Немица поређиваше их с преживарима |
| х наљути.{S} Између жена које су заиста биле за пример многима, било је и таквих с којима се је |
| цело целцато плаво небо.{S} Кад су год биле овде на брду, увек су дизале печа и гледале с усхи |
| мај на Јалијама.</p> <p>— Зар нисмо обе биле срећније, Емир?</p> <p>— Ја не, Мерсије.{S} Ја сам |
| идружила, и чини ми се да бисмо нас две биле у стању побунити све жене, женске милионе у простр |
| готово сасвим прошао, болесничине ноге биле су се загрејале, она се умирила, и осећала се умор |
| чудила се и заклињала јој се да су оне биле тврдо уверене да је она пијана. </p> <p>Нурије је |
| на рад њено велико срце.{S} Док су оне биле живе, њој се њено сопствено срце чинило огромно.{S |
| ива пред Туркињама, па макар те Туркиње биле и нове. „Да сте слободне, да сте с људима!{S}" О к |
| г туристичког друштва.{S} Те Енглескиње биле су у путничким костимима са шеширима, неке у капам |
| очију и уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{S} И учини јој се стара, друкчијих очиј |
| као да се припремају за нешто скоро, и биле су врло задовољне што је „човекова душа помрчина“, |
| } Свирале су <hi>Изгубљену Срећу</hi> и биле су тужне.{S} После су читале тужна места из францу |
| и метну јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су разголићене, јер су јој дигли крпу, и лекар ју |
| з суза: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе као пресушени извори...{S} Па бар да је миран |
| насмејавши се, и додаде:{S} Ми нисмо ни биле у свађи...{S} Хајдете!...{S} Да се развијете...{S} |
| разговор.{S} Нове казаше да су све три биле распуштенице (једна још и сад), и кад их Мис Блак |
| на софи: све смо виделе као да смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чуда не долази к себи.</p> <p>— Т |
| eu!</foreign>... ви знате...{S} Све смо биле младе“.{S} Оне одобраваху то и смејаху се, а пашин |
| ом одоше у комшилук.{S} Мајке су им већ биле тамо; жена пуно, из целог великог комшилука; па св |
| и дан, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу Туркиње, дањ |
| лични понављали су се сваки дан, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању г |
| не; Францускиња их је бунила кад год су биле саме, пред њиховим гувернантама.{S} Оне су ову сме |
| ле на софи, обасјаној месечином; обе су биле у белим <hi>геџелуцима</hi>, и седеле су без свеће |
| колика је Туркиња као сад...{S} Овде су биле старотуркиње, три пара ортака, и нове, многе пашин |
| таде из свег гласа викати.{S} У томе су биле ушле и оне три нове и Мерсије.{S} Све потрчаше око |
| века кога никад нисам видела.{S} Оне су биле срећне, ја сам била несрећна: муж ми се није допао |
| било!{S} За једну софру и странкиње су биле позвате; али све нису вечерале, јер нису могле сес |
| нцуском језику.{S} У почетку, сестре су биле као убијене, Цариграђанке озбиљне а Ариф хладна пр |
| је било писмених, а <pb n="292" />то су биле бејовице и бејовске кћери.{S} Не раде на побољшању |
| ице, мале као детиње, чисте као да нису биле на ногама, као нове, и узе их миловати, тепати им, |
| ла и одјекивала тишином; неке куће нису биле у реду с другим, већ су заузимале сокак, а у углов |
| о њу.{S} Да њих две ни за тренутак нису биле у љубави, осим Ибрахим-бејових и Мерсије нико не з |
| ако је писала <pb n="276" /> Госпођици, били толико мили, јер је кроз њих гледала Џемала, и доб |
| говори:</p> <p>— Аман, муфти-ефенди!{S} Били сте нам саветодавац, и исповедник, и пуномоћник, и |
| оцу дође један стари пријатељ; нису се били видели одавно, те се изгрлише као жене.{S} Пријате |
| еља измислили су људи, не жене, — да би били они слободни.{S} Док оне овде пиште и вршите саме, |
| епој жени виде своју жену.{S} О како би били срећни да су негде тамо где се ради и живи: дању д |
| меја и рече:</p> <p>— Ти си као покојни Били, наш папагај.{S} Он кад рекне „Мадмоазел!“, моја м |
| не, да је „гледају“.{S} Просиоци су јој били Солуњани, један Скопљанац: сви богати.{S} А њен от |
| цело јој се лице видело.{S} Они су њој били страни.{S} Она се у сасвим друкчијем друштву креће |
| робињу код њених ногу; комарници су им били високи као шатори, а кроз танко платно лепо се вид |
| ји су пошли странпутицом...{S} И ми смо били млади и имали рђаве навике...{S} И ми смо се опија |
| сестра млађе сестре ...{S} О кад бисмо били слободни, прво бисмо, ми просвећене жене, организо |
| што се с њима играла, као дете, кад су били мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је вол |
| ни се као стадо на пландишту.{S} Кад су били у Ђумулџини, она се усхитила како није скоро; хиља |
| и; а за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибрахим-бејови, само уместо пилава зерде.</p> <p>— |
| , видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су били у конаку код Хасан-беја, договарали се...{S} Дадош |
| а четворица у један глас.</p> <p>Они су били врло задовољни што ово хоће једна младотуркиња.{S} |
| {S} На једној стакленој софи прозори су били застрти газом...{S} Бал у салону, ми на софи: све |
| радознало гледале...</p> <p>Прозори су били широм отворени, те се чуо шум мора, видело котрљањ |
| епсијом и споља калаисаном, на којој су били сребрни судови са сиром, кајсијама, с татлијама и |
| зраке читавим великим сноповима: то су били сватови с момачке стране, јенђе.{S} У двориште су |
| да су по мору просуте звезде.{S} То су били фењери обешени на мотке за једра.{S} Небројени каи |
| лака.</p> <p>После два, три часа, ту су били сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: „Губи |
| х чула мујезина с минара и топ с града, било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не чујем, ништа не |
| које су заиста биле за пример многима, било је и таквих с којима се једно време није хтео нико |
| ет пута на дан; а после сваког клањања, било дању кад пали сунце или ноћу на месечини, он гледа |
| а пред оцем!..{S} Невероватно, па ипак, било је...{S} Али, моја срећа: он је држао да сам полуд |
| али не весели, јер, Рамазан је Рамазан, било дању или ноћу.{S} По поноћи топ, објављује <hi>суф |
| а, па сам се бојала смрти, или, управо, било ме страх за живот, заврши, па се презриво насмеја. |
| га младића.{S} Око младића, на седишту, било је пуно ружа...{S} И наједанпут, каик стаде, млади |
| вас пре неки дан видео близу Касумије: било вам је „прво вече“?</p> <p>Она поцрвене али ништа |
| мајка не говори с њом!“ То <hi>све</hi> било је непознати младић и његов поздрав.</p> <p>У кона |
| Вигантову Башту (ти ту башту знаш).{S} Било нас је пуно: све пашинице (девет) и многе чиновнич |
| остајали су у официрској униформи...{S} Било је и још неколико турских жена.{S} Говорило се тур |
| ао.{S} А кад се усправи, рече:</p> <p>— Било је сасвим мирно, срце куца нормално, тонови су чис |
| овати чим буду смеле.{S} Таквих скупова било је па више страна Новога Солуна.{S} Ариф није била |
| “ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та његова жена, одрасла у богатству, |
| иблиотеком, где је поред забавних књига било и школских, као да у кући има ђака, студента, па и |
| ускиња.{S} Кад им је дошла, њој је тада било тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а у кућу узима |
| Али сам се бојала; наших жепа с Јалија било пуно, па <pb n="78" /> ме све, многе ме познају.{S |
| ди,“ вели тетка. — „Да Бог да им довека било овако“, прихвата Џемалова мајка и уздише.{S} А њен |
| ш имам, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, па... к’смет.</p> <p>Фатма чује да јој дршће глас |
| адозналости, фино испитујући шта је све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа |
| , после рече:</p> <p>— Није ми до снаге било, Бога ми!</p> <p>А Фатма отвори мило писмо и преле |
| , сине, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно или друго, никако обоје.{S} Коран и романи, |
| ије донето ни обележје, а камо ли да је било венчање: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је пи |
| што мирише јасмин“.</p> <p>— И онда је било пролеће, и јасмин просто гуши.{S} На њу ме подсећа |
| ани голуба и да набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бокорима јасмина још само по који цвет. |
| убави!{S} Је ли она луда!{S} Срамота је било пред њом о томе и да мисли...{S} Поцепа завој.</p> |
| кад не смеје, и рече:</p> <p>— А шта је било оно?...{S} За годину дана две љубави!{S} Не може.. |
| еже и устаје.{S} Али кад се сети шта је било, скочи.{S} Шта је све говорио и радио!{S} Био је т |
| Џемалом у конаку, жене у харему, где је било и неколико Нуријиних пријатељица.{S} После ифтара, |
| и застајкивао је пред кафаницама где је било пуно Турака, пред вече највише самаца што станују |
| жена у разнобојним чаршафима, и где је било водоноша с ђугумима, слушкиња с ђувечима, трговаца |
| <pb n="220" /> метну своје чело где је било њено.{S} После поче да је замишља од своје руке и |
| на лицу.{S} На овом великом балу где је било жена толиких нација, најлепшу тоалету и најлепше о |
| а ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било страх.{S} Боље је да си се претварала, а савест не |
| {S} Нарочито у Цариграду.{S} Стид ме је било од оне стране жене, Енглескиње.{S} Она је и лепша |
| слатка ханум-нене! да знате како ме је било срамота од оне стране жене!{S} То је једна богата |
| им срцем спреми се и оде.{S} Прашине је било мање но други пут, јер је ноћас пала плаха киша.{S |
| ?</p> <p>...............</p> <p>Дете је било у приземљу, међу слушкињама, и неговала га је баба |
| е на лакат и погледа у башту; дрвеће је било као спарушено, а две крупне беле гаћасте кокоши ра |
| {S} А по турским махалама, пред вече је било живље но обично: дерњава продаваца разлегала се ст |
| ја сам се стала трести...{S} Лице ми је било као ватра, а руке као лед.</p> <p>— Боже, Мерсије! |
| нисам хтела отворено писати: жао ми је било да се не разочара кад га воли.{S} Доцније сам крил |
| среле су се с његовим...{S} Како ми је било, да знате, не кад ме погледа, него кад ми се јави! |
| од данас, те да некад видим како ми је било кад сам оставила своју земљу и дошла у туђу.{S} Ах |
| е могу даље“.</p> <p>— ...{S}Ноћу ми је било лакше : тумарамо помрчином.{S} Дању видим и нахере |
| ид се стидела да каже, а Ариф-хануми је било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и воду уз ратлокум, |
| урској.{S} Кад сам била с њима, мени је било неугодно: срамота ме да преко собе пређем, чак и д |
| не слушајући сестру.</p> <p>— А мени је било одвратно што се праве...{S} Напослетку, можда се и |
| у већ и други петли.</p> <p>Пашиници је било жао сина, те рече:</p> <p>— За Божју љубав, муфти- |
| ину жена овако погледала, и увек јој је било пријатно.{S} И сад је обузе једна неисказано прија |
| давало јој наде.</p> <p>Сутрадан јој је било још горе.{S} Чак ни с мужем није хтела говорити о |
| ругарицама.{S} Она му прича како јој је било кад га је срела, и да је увек желела изићи, само н |
| им језиком који она не разуме, и њој је било тешко, почела је да виче, и пробудила се.{S} Свекр |
| де кући.{S} Муж је хтеде питати како је било на књижевничкој седници, али видећи је страшно нер |
| оне две гугутке, и на све друго што је било за ове две и по године: на бегство Фатмино, на смр |
| ко ретко виде, гледају.{S} Али данас је било време кад се пада у сањарије и меланхолију: небо ј |
| од тридесет и неколико жена пет шест је било писмених, а <pb n="292" />то су биле бејовице и бе |
| знао да ће их понова венчати, али му је било врло непријатно што се ово десило.{S} И како ће да |
| говори, већ јој поче причати како му је било кад су се оно једанпут срели на улици.</p> <p>— Ро |
| варале се, правиле се веселе.{S} Оцу је било страшно, а смејао се, пружајући кћери руку, да је |
| е, поделиле у четири групе, пошто их је било повише, и пред сваку се групу ставио седефски стол |
| воја изгубљена грађанска права.“ Њих је било мало.{S} Главна међу њима имала је бити председниц |
| жене и једна пева, пева...{S} Како мије било!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да видим наш |
| главе.{S} Пред кафанама већ никога није било, осим самаца што станују по хановима.{S} И он ће к |
| острешену од страха.</p> <p>Никога није било у кући који би видео овај страшан призор.</p> <p>О |
| > <p>— О, то питање!...{S} Само да није било тога питања, шаптала је она у постељи притискујући |
| ој соби са улице.{S} А каквих јела није било!{S} За једну софру и странкиње су биле позвате; ал |
| вила.{S} Али, од моје свадбе ништа није било, нити ће бити...</p> <p>У Турака, затуцаних као шт |
| овом <hi>Дневнику</hi> више ништа није било.{S} Арифа се била унела у хартију, заборављајући к |
| овори : „Фатма, чедо, па нас никад није било више: сви смо, Богу хвала, живи.“ Она се трже: сви |
| ако је с њега и отишла.{S} Како је није било страх од ње мртве, кад она не сме код мртваца?{S} |
| уженик...</p> <p>Па ипак моје срце није било лудо.{S} После овога, ја прођох Пером и Галатом — |
| д комарник несвучена.{S} Никад јој није било овако.{S} Не осећа гриже савести, а ипак јој је не |
| ј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој није било овако тешко.{S} Оде у једну собу из дворишта, па к |
| а она остаје при томе, да ниједној није било као њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у кћери |
| говори : „Не, то није тако.{S} Њој није било као мени.“ — „Кад имамо физички бол, ми мислимо ни |
| цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко зна како сам га наместила!...{S} Бо |
| да ће кући доћи, па макар ти увек и не било до тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. |
| да ће кући доћи, па макар јој увек и не било до тога, те да му омили кућа и она, како не би има |
| ј би некако тешко, као да је ово сећање било неверство према мужу.{S} Све је то сад тако далеко |
| а види, јер...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} И после, мој син хоће да се договори с братом |
| жбуновима певали славуји.{S} Као да се било гдегод у шуми: толико је много славуја.{S} У овим |
| софе вичући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад брзо, јављајући јој да је од њега слободна |
| а моја!...{S} Ха, ха, ха!...{S} Срам те било!...{S} Шта си учинила?{S} Због чега си отерана?... |
| хим-беј викну на кћер:</p> <p>— Срам те било!{S} Боље да сам имао камен него кћер!{S} Од једног |
| а па је избаци са софе вичући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад брзо, јављајући јој да је |
| а година, а њој се учини као да је јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ |
| те је, по солунском обичају, све скроз било отворено.{S} Њихов ђердек је из баште, а с прозора |
| сијом сам се загрлила небројено пута, и било ми је мило и лако.</p> <p>Новембар.</p> <p>Данас м |
| ско, као да смо негде далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кући |
| ?{S} Морали би, по нашем закону, кад би било доказа; јер они не признају..{S} Страшни!..{S} Је |
| окретао је од њих главу.</p> <p>Кад би било живе душе која може завирити у харемске тајне, та |
| о Фатма није знала.{S} И заиста, све би било по старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође пи |
| ски рече: „Да су овде и људи, весеље би било пристојније и природније“.{S} Мадам поцрвене и сле |
| ију и жене, само крадом.</p> <p>— Не би било ништа, али он је у пићу мало незгодан, видела си н |
| тамо руку, тамо главу...{S} А где ли би било срце, оно широко, велико срце њом испуњено?</p> <p |
| Кад та челенка не би била овде, мени би било лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим, па |
| а овоме злу.{S} Кажите, хануме, како би било да зовемо Ибрахим-ефендију, муфтију, и још три ста |
| акон.“</p> <p>Али мени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{S} Откад |
| ејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене...“ И |
| ко женскиње наше што је дошло до свести било књигом било дружбом са странкињама.</p> <p>Све му |
| "244" /> поред ње на столицу, опипа јој било и метну јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су раз |
| мисли: „Ето, срећна!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да има какву бригу |
| адих", јер би се они стидели, па би њој било непријатно.{S} После ифтара почела је разговор паш |
| наше што је дошло до свести било књигом било дружбом са странкињама.</p> <p>Све му казала, само |
| умеле јести прстима.{S} Једнима је ово било смешно, другима не-естетично.{S} Европске фризуре, |
| анца с чивијом, нити јој је икада овако било кад је прелазила авлију и гледала према капиџику с |
| .{S} И други пут <pb n="207" /> је тако било, и он је био задовољан што је преварио госте; а са |
| ше одаје хука и кад чујете јако, снажно било једног великог европског града, где су жене слобод |
| авади, сетите се кад вам је с њим добро било, па му се покорите.{S} Праштајте, децо, и мирите с |
| мен од ње из дана кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и још многе хануме |
| па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро било последње да јој донесем воде да се умије и да с њо |
| е бих умела...{S} Бог те пита кад је то било..{S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја као м |
| о с водом што кључа.{S} Боже, што је то било чудно, и страшно!{S} Сад небо високо, али омар!{S} |
| с миндерлуцима да клањају.{S} Ту је већ било прострто шест малих персиских серџадета за шест ха |
| дан, Џемал се рано пробудио.{S} Није му било необично што поред себе не нађе Фатму, јер како је |
| у коров, па баш да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ружа везана у киту с лалама.{S |
| на, те би је болело кад би у њену писму било погрешака с неуредности или с непажње.<pb n="29" / |
| рочито дете, весело дете.{S} И да је ту било деце, она би оставила жене, па би се с децом играл |
| кола кроз париске улице, мене је страх било од те лепоте, па сам се припијала уз њега, хватала |
| } Њена нене неговала јој душу као нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да саж |
| е; трећи, човек испод четрдесет година, био је онај „геније“, гојазан и мастан.{S} Њине жене књ |
| благ, он је према својој жени, детету, био врло нежан, више као отац, него као муж; свашта јој |
| и девет година како пијем пусти дуван; био сам дете од седам година кад сам узео да га пијем и |
| кочи.{S} Шта је све говорио и радио!{S} Био је толико пијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и |
| тао на рад — срце?{S} Где је амбиција — био је први?{S} И пред очима му изиђоше градови у којим |
| !...{S} Пио мастике...{S} Месец је тада био од петнаест дана...{S} Ни моја молба, ни моје прекл |
| овај каик у који се загледа Емир-Фатма био је као цариградски <pb n="13" /> и имао је два весл |
| {S} Који је год икада од кога критичара био изгрђен, он њега овде изгрди...{S} Уз пиће, разгова |
| у Солун, није му дао стриц, који га је био узео под своје, немајући деце; а сад му је тај стри |
| >.</p> <p>У овој кући, ноћас, као да је био какав тежак болесник, за кога лекари рекоше да ће о |
| се чудила једном брату од тетке кад је био на мртвачком одру, који јој је за живота изгледао м |
| љубав но страст.{S} Ја се сећам кад је био дете: друга, кога воли — стеже, мучи, тобоже милује |
| зано разнежи и заплака.</p> <p>Запад је био као у крви, а и по једном делу мора чинило се као д |
| а и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готово сасвим прошао, болесничине ноге биле су се з |
| дође у зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је то муслиманин што |
| цкан, и ја га нисам смела питати где је био.{S} А он је љубоморан чак што сам пред Османом била |
| ши последњу молитву.{S} На месту где је био кипарис бели се једно серџаде у облику гробне плоче |
| знам тога твога Жутог.</p> <p>— Јуче је био у црном капуту, али он је мени Жути Врскапут, као и |
| ба, по ваздан је седео код куће, али је био расејан, као његова мајка уз Рамазан.{S} Њој су гов |
| огаде довршити.{S} Је ли се опио или је био болестан, ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатма ј |
| коса разбарушена, каљав...{S} Син ми је био весео...{S} Дете весело од пића!...{S} Пио мастике. |
| На Јалији ме поздравио!...{S} То ми је био сан ... говораше Фатма испрекидано.</p> <p>— И сан |
| и-паше, бившег садразама.{S} Отац ми је био Турчин, мајка Черкескиња; он племић, она робиња: ку |
| еститија; казала је мајци...{S} Анри је био с њом, она му сутрадан писала: „<foreign xml:lang=" |
| се Мадам Ажил.{S} Да знаш какав јој је био шешир!{S} Плавичаст, или управо неодређене боје као |
| воја, удаљавала се од онога који јој је био близу. „То је жена застарелих идеја и глупих предра |
| p>Она узе десни.</p> <p>— На средњем је био Исмаил-беј, на десном Осман-ефенди...{S} Осман је л |
| е тражи, он се закључа у собу где им је био „ђердек”<ref target="#SRP19120_N99" />.{S} Учинише |
| старци.</p> <p>После четврт часа, он је био ту.{S} Врло блед, он се поклони старцима, и натрашк |
| у ми моји изабрали, и заволех га: он је био врло леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} Од почетка |
| ога Солуна, изврши се венчање.{S} Он је био весео, а она тужна; у црвене нарове над својом глав |
| ут <pb n="207" /> је тако било, и он је био задовољан што је преварио госте; а сад се згади на |
| .{S} Дошла му је скоро дете.{S} И он је био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости увек |
| А ја се удадох за луда...{S} Али он је био паметан.{S} Да знаш како ми је говорио!..{S} Сад лу |
| и, и заволела сам свога мужа, јер он је био прво мушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је видео |
| јер он није имао нежан изглед, и ако је био нежан.</p> <p>Још исто вече, они одведоше Фатму оцу |
| ео им је радосну добродошлицу, и ако је био обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мртвог чуча |
| ој кожи (како га она прозвала), како је био нежан с њом кад им се приближавало прво вече...{S} |
| слику.{S} О, кад га видех!...{S} То је био други пашић, други човек.</p> <p>Ја њега просто ник |
| и с Фатмом одмах се развише...{S} То је био један Џемал-бејов друг и Нурије...</p> <p>У тишини |
| а пређе на нешто сасвим друго.{S} То је био њен обичај.{S} Сувише жива, она није могла да се за |
| утрашњости Турске.{S} Поред тога што је био старији од своје жене двадесет седам година, он је |
| само ти је нос исти, велики као што је био.“ И ја се загледах у очев нос: истина велики, већи |
| е, и вратих се.{S} Прексутра, кад му је био ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону кућу. |
| је пио, али се коцкао.{S} И стриц му је био Европљанин, али је ипак на овај турски обичај прист |
| кафаница, ниска и чађава.{S} Ваздух је био загушљив.{S} Мирише риба, печена ту на мангалу.{S} |
| то опазио, и чинио се невешт, али није био расположен.{S} Осећајући да му је воља врло слаба, |
| ова плаче.{S} Новима и Арифи нико није био ближи од свекрве.{S} И ако у антерији, у аврапама, |
| е да је на тој и тој свадби најбогатије био обучен његов харем.{S} Али, да ли он даје сиротињи, |
| у ово доба, дизао влажан, слан мирис, и био је тежак, непријатан, јер је мирисао на рибу; али ч |
| ејавао из једнога малога црног облака и био је сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако пр |
| ар она да промени веру?...{S} О, кад би био Турчин, Цариграђанин, цариградски оџаковић!{S} И ка |
| анин, цариградски оџаковић!{S} И кад би био богат!{S} -Јер њен отац тражи зета из добре куће, о |
| — А кад би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица?</p> <p>После се уозбиљи и рече:</p |
| морна кад је пољубио другу, а кад би ми био муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те гр |
| и није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на |
| га може бити заволела да је према мени био друкчији.{S} И лагала сам га..{S} Ако кажем да хоћу |
| е за њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да |
| е заљубши у човека.“ — Кад би тај човек био Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} Али где да н |
| свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако је седела скоро до вечерње, до турс |
| ио срећан!{S} У тој срећи заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо |
| p> <p>Драги мој Чарлсе,</p> <p>Како сам био срећан!{S} У тој срећи заборавио сам био и Бога, и |
| ака, и спавање до само подне, да би дан био, учинио се краћи; хамами се зажеле ханума (истина м |
| јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту, она, први пут побуњена, пресекла би му зубима г |
| рите Сиротињски фонд; и знајте да би он био толики да би издржавао све сереске слепе, кљасте и |
| на осећања нису била будна, јер је дуго био у Европи, и да му их није могла пробудити ни најдуж |
| ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуженик...</p> <p>Па ипак моје срце није било лудо |
| акав говор“.{S} Оне нису знале да је то био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичним усхиће |
| сам ја оволико озбиљна.{S} Кад би нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја жели |
| 7" /> и Цариграђанкама.{S} Сад је ифтар био после молитве; разговор се водно као синоћ на франц |
| нос да тражи новаца од тетке, он би већ био далеко од града где је толико ожалошћен и осрамоћен |
| не; и пун месец на загасито плавом небу био је бео и личио је на округло огледало...{S} Она је |
| ече: имао је велику јабучицу, а глас му био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раније видела и |
| ља, те и не мислиш на момка.{S} Отац му био паша, то је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, |
| буђен.{S} Већ две недеље како је у њему био мир, и он је мислио да је више не воли; добио је, и |
| адан ујутру, у Нурије-ханумину дворишту био је велики црни ован — с вараклаисаним роговима и цр |
| се:</p> <p>— И да се не узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је поднела толике жртве.</p> < |
| знао, ханум, да си долазила, ја не бих био оно учинио...{S} Али, хвала Богу, све је добро.</p> |
| младих, осим тројице.{S} Један од ових био је старији од ње; други њених година, али су изглед |
| ина. <pb n="122" /></p> <p>Док је месец био као срп, вечере су се давале у конаку људима; како |
| а се зове <hi>Лончарев Бог</hi>?</p> <p>Био један лончар, који је правио лонце, легене, ибрике |
| Бејаз-Куле, да слушате музику и гледате биоскоп; али по оним затуцаним, нарочито старотуркињама |
| капије је мајка викнула: „Мерсије, <hi>бир ђозим</hi>!“<ref target="#SRP19120_N111" /> И виде: |
| , а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац.{S} Онај који би т |
| не, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац,“ тако сте ми писа |
| што је уредна, што се не задужује, што бира друштво, што воли децу, што жали сиротињу, што руж |
| ј из чаршије доношена лица: гледала их, бирала их, метала их од лица до доле, гледала се у огле |
| ој се.{S} И наједанпут, спонтано, скиде бисер, скиде појас, свлачи се.{S} Оне то гледају, ћуте. |
| ласке папучице златом везене.{S} Па узе бисер што јој је он дао за виђење; у сваком зрну виде њ |
| даде једну златну кутију пуну „просута" бисера, и брзо јој диже дувак: очи им се сретоше, душе |
| ва извади „бакшиш“, много низа крупнога бисера, а водиље подигоше невести дувак...{S} Лепа паши |
| н бисером, с кићанком од свиле и крупна бисера; а донела јој га њена сута, те је уверена да је |
| м ципелама, у белим рукавицама, с много бисера око врата, али не с европском фризуром, него рас |
| м оне купити целу тоалету за једно зрно бисера из огрлице, за један драги камен из прстена. „Шт |
| , јаше његов унук у новом шареном руху, бисерна кићанка додирује му рамена, с феса челенка треп |
| а, сакривена, не одваја се од обележја (бисерне челенке), јер у њему види и воли своју љубав.</ |
| црне робиње обучене у црвено, накићена бисером и силним драгим камењем по врату, грудима и гла |
| три хиљаде прошива, на хануме искићене бисером и драгим камењем и намирисане зумбулом, јасмино |
| црвене кадифе, извезен златом, поднизан бисером, с кићанком од свиле и крупна бисера; а донела |
| као да су га купиле у Солунском пољу, с бисером као да су га вадиле из Солунског залива.{S} Све |
| и сватови у свили, у кадифи, у злату, у бисеру, у драгом камењу.{S} Она, висока, једва се успра |
| бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо нас две биле у стању побунити све жене, женске ми |
| није као ја њега.{S} Ја мислим да, кад бисмо се понова растали, ја бих умрла.{S} Овде, дах њег |
| емо мујезина.</p> <p>— Збиља, Емир, кад бисмо сад чуле куцање по европски, и кад би к нама ушао |
| седоше и запалише цигаре.</p> <p>— Кад бисмо нешто сад чуле куцање, и ми рекле : „<foreign xml |
| тарија сестра млађе сестре ...{S} О кад бисмо били слободни, прво бисмо, ми просвећене жене, ор |
| нечију децу, чак и кад почињемо, да не бисмо њеној материнској осетљивости на жао учинили, са: |
| нам се учини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{S} Само ситни сваку ситницу примају |
| т изусти нехотице.</p> <p>— Ти...{S} Ми бисмо, сине, тебе опет оженили.{S} И ти си, сине, млад, |
| , има ваљда неке поруке.{S} А тебе, док бисмо пробудили, док би се ти спремила...</p> <p>Она се |
| ...{S} О кад бисмо били слободни, прво бисмо, ми просвећене жене, организовале једно велико, м |
| метан попушта,” вели добра нене. „И ако бисмо примали к срцу све што нам се учини као увреда, м |
| ав живот што се прикрила истина.{S} Кад бисте се сад завадиле, никад се не бисте помириле:{S} С |
| Кад бисте се сад завадиле, никад се не бисте помириле:{S} Сафет-ханум ти не би ово опростила.{ |
| у друштву с људима, те да у мушкарцу не бисте гледале мужјака, него човека.{S} Али каква је то |
| мужеве, гледајући ово што ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја полако умирем. <pb n="293" /></ |
| а се презриво насмеја.</p> <p>— А да ли бисте волели да не знате?</p> <p>— Волела бих...{S} Кад |
| жите да смо с <hi>људима</hi>...{S} Ако бисте волеле своје мужеве, гледајући ово што ја гледам, |
| осле узех нарицати као простакуша...{S} Бистре му очи замућене, лепо очешљана коса разбарушена, |
| но гледа у лепу земљу са њеним брдима и бистрим рекама, и час-по па се обрадује мору, кад се за |
| } У мутну реку ви изручите крчаг воде с бистрога извора, и река је, наравно, опет мутна. <hi>За |
| ад сваки дан.{S} Ја мислим да ћу довека бити муслиманка; јер у мени час као да нешто ври па хоћ |
| љубав, већ вољење.{S} Јер како је могла бити љубав, кад он: много пута о њој говорио, свега је |
| да мислиле да сам ја пијана, није могла бити весела док се не опије.{S} Ја сам је врло волела, |
| Заљубила се у зета, зато што није могла бити с туђим људима.. „Жене нам се заљубљују у девере и |
| иде.{S} Он гледа једну кућу, где ће она бити са својим родитељима: они ће јој сутра бити гости |
| са својим родитељима: они ће јој сутра бити гости на ручку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу |
| /p> <p>— Ја сам знала да ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било страх.{S} Боље је да си се |
| у жену...{S} Жену!{S} Можемо ли нас две бити ортаци?...{S} Зар би она пристала да дели своју љу |
| ...{S} Ти му отиде <hi>онако</hi>, може бити зато што ниси <hi>девојка</hi>.{S} Али није, него |
| лази, те и он њу да види, и он је, може бити, младотурчин...</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Младотурчи |
| S} Ова <hi>Песма Суза</hi> остаће, може бити, нечитана, нико неће дознати колико је патила у сл |
| ше у слепоочнице... „Осман-беј!{S} Може бити ово је тај Осман-беј!“ И неописана љутина га обузи |
| ањено.{S} А што је забрањено...{S} Може бити те пред њом љубио?</p> <p>— Па... једанпут..</p> < |
| а.{S} А шта је она?{S} Туркиња.{S} Може бити врло културна, културнија од много њих овде, па ип |
| нисам видела док други не рече.{S} Може бити мислиш, сине: момче је из добре куће, од добре мај |
| и да пред његовом мајком пуши.{S} Може бити зато што он није пашић, јер, што се тиче племства |
| он је држао да сам полудела.{S} А може бити да сам баш заиста била луда.</p> <p>Истога Дана у |
| ре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бити заволела да је према мени био друкчији.{S} И лагал |
| тму од мужа.{S} Сети се да Мерсије може бити све зна; зато је на свадби била брижна и обучена у |
| нам је сва спрема за живот.{S} Не може бити равноправан онај с оним од кога изгледа да га хран |
| мени се чини да ће испасти све не може бити боље.</p> <p>— То је један огроман бал.{S} Како мо |
| мислила сам да је то нешто што не може бити никад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам |
| -ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити сећате, драга госпођице; видели сте му слику у сут |
| ини већи од оба Бајрама: срешће се може бити с њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њене ноге |
| ства и богатства, он је бољи.{S} И може бити што се није родио у Цариграду.{S} И може бити што |
| бити што није учио у Европи.{S} И може бити што није младотурчин.{S} Па што се онда за њ удала |
| то се није родио у Цариграду.{S} И може бити што није учио у Европи.{S} И може бити што није мл |
| ницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у нашем закону, да с једним чове |
| направимо своју жену.{S} Ја сам ти може бити помињао у писму једно наше пиће које воле муслиман |
| ела дуван него живот.{S} Тако и он може бити више мастику него Фатму.{S} За неколико дана побле |
| пе, нарочито Енглескиња: како само може бити Енглескиња лепа кад је лепа.{S} Па израсла као јел |
| става, нове много путују.{S} Ја ћу може бити ићи у Анадолију и Сирију.</p> <p>— Због нас су и н |
| егнуто, час разбивено кад мислим: „Може бити сад ме гледају неке очи црвене од плача с оваког б |
| било мало.{S} Главна међу њима имала је бити председница „Друштва за подизање друштвеног морала |
| екретар ове будуће председнице имала је бити једна која са својом претпостављеном стоји на равн |
| дишући за оним великим даном кад ће оне бити слободне.{S} И говораше јој о болу срца.{S} Она га |
| и блажити јад у нашој земљи.{S} Она ће бити војске што ратују против зла, беде и невоље.{S} Пр |
| идео, он би се згрануо...</p> <p>Шта ће бити с Емир-Фатмом?{S} Добиће јектику.{S} Турске жене п |
| своје осећаје, и тајне.</p> <p>— Све ће бити добро, ханум.{S} Што си се толико забринула?{S} Из |
| ка, па си очекивала, питала се да ли ће бити син или кћи, и радовала си се; родила си, и гледај |
| од моје свадбе ништа није било, нити ће бити...</p> <p>У Турака, затуцаних као што је мој отац, |
| } Ариф хтеде да плане и да рече: „То ће бити председница <pb n="255" /> за подизање своје репут |
| мири се са својим противником, Алах ће бити дужан награду...“ А мајка: „Решила сам се да јој н |
| иди и воли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и венчање!{S} Журе се Цариграђани, младићев стриц |
| } Истина, ја ћу ићи с њом, али она неће бити девојка.{S} Како је то тужно: сутра жена!{S} Да је |
| Питање.{S} Женско Питање у Турској неће бити као у Европи.{S} Ми и не помишљамо на равноправнос |
| ија и одлучност.</p> <p>— Никад то неће бити! загрме он, па скочи и диже песницу.</p> <p>— Ја с |
| те молим, отац.</p> <p>— Никад то неће бити! узвикну он одлучно.</p> <p>— Отац!{S} Ја хоћу, ре |
| иринач и брашно, већ их изгорела. „Неће бити добра домаћица,“ рекао.{S} Нар није луд?</p> <p>Фа |
| ребати прилику кад ће му снаха код куће бити сама.{S} После му се учини да од тога нема ништа, |
| жена и утркивала би се коме ће она више бити друг или другарица.{S} Пуно је младих људи и жена, |
| т није нешто што пролази.{S} Увек ће ми бити овако: ја то осећам.</p> <p>— Неће тако, душо; али |
| итницу; и кад се ућути, нити ће јој очи бити црвене ни лице од суза нагрђено, и да не осећа иск |
| а.</p> <p>О, ја, нова!{S} И мој ће крај бити онакав као оне једне нове из Цариграда, од оних шт |
| чаробни сан Истока</hi>.{S} Како ће им бити кад се из тога дубоког сна тргну: да се не осете н |
| к брата, кога није имала.{S} Како ће им бити кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће нарицат |
| овори мајци како му се чини да ће скоро бити деда. „Опрости, мајчицо, што то пред тобом говорим |
| она теби није непријатељ, нити ће ти то бити. „Стари пријатељ не бива непријатељ; ако буде, ниј |
| мислила да ће код њега ова друга страст бити јача, зато што је нова.{S} А оно друго не казах, ј |
| то што су смеле.{S} Бар то није смелост бити муслиманка и ићи развијена кроз град где има мусли |
| лава.{S} Лудост!{S} Па то мора једанпут бити.{S} И после, ти треба да се навикаваш без њега: ид |
| „Па зашто говоре да турске жене не могу бити срећне?!“ Колико је она, Азијатка, срећна, њој се |
| а: ако ми се у нијету помене црно, нећу бити срећна.{S} И после, ти си своје драго видела с бал |
| : час смо у Солуну, час у Серезу, сад у Битољу, после у Скопљу, „гостујемо код пријатељица“, ре |
| он ће га дати у школу; „почетак школе" биће свечан: гостију пуно, хоџа ће говорити „елиф, бе,“ |
| ини да од мушких погледа није сачувана, биће љубоморан.{S} Она ће уздисати крадом, да он не чуј |
| орена.{S} Кад дође ред да ми се отвори, биће доцкан.</p> <p>Париз, 25 новембра 1907.</p> <p>У њ |
| је показала мухамеданка.{S} Идући њим, биће праведна, ући ће у рај, састаће се с човеком кога |
| оручили да се вежбам. „Ако много пишеш, биће доказ да много на мене мислиш," тако сте ми рекли. |
| После, онако, случајно.{S} Нарочито... биће је срамота.{S} А момче је добро, од оца, из куће.. |
| добро.{S} Сад се волите, и волећете се; биће деце, волећете децу; нестаће страсти, настаће нави |
| нако гори, не гори него гуши — омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у бело, говори робиња и пола |
| где ће се ове наше срести са Жаном?{S} Биће довека Шоншете..{S} Ах, страшно!...“ </p> <p>Четвр |
| насмеја.</p> <p>— Трећи пољубац у уста биће од Енглескиње.{S} Оне, хладне, слободно се љубе... |
| најпосле, кад остарите, од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.</p> <p |
| е само кад пође и дође. „Од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.“ Зар о |
| ан, молим мајку да га обиђе; све мислим биће тамо сута, па ће проговорити.{S} Јуче, кроз кафез |
| , још се не ослобођава њина глава, њино биће.{S} Оне, тим опијумом опијене, спавају и сањају „ч |
| ати; јер то мушко што нас хвата за руку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж не воли? упита Емир з |
| мајка, жена и тетка не сумњају у Бога. „Биће што је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући не |
| би: „Смех, песма“.</p> <p>— Благо теби! бићеш срећна, рече Фатма тужно.</p> <p>Мерсије отвори ј |
| /foreign><ref target="#SRP19120_N38" /> Бићеш заљубљена.{S} Заљубљени плачу, плачу.</p> <l>О, ж |
| исли: „Ако се у мом нијету помену сузе, бићу несрећна,“ и рече: — Ја сам готова.</p> <p>Мерсије |
| ла сам: ако ми се у нијету помену сузе, бићу несрећна...</p> <p>— <foreign xml:lang="en">That's |
| им, руке ми се учине толико дугачке, да бих могла загрлити цео свет; а ја у мислима загрлим сам |
| „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути то чело и то лице и та уста!“</p> < |
| p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја |
| ви.{S} Ја хоћу у то тврдо да верујем да бих умрла срећна.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Очи |
| сам ја рукавица на тој руци,</l> <l>Да бих могао додирнути тај образ!</l> </note> <note xml:id |
| робињи јави као слободној.{S} Али куда бих?{S} Једанпут излете из кафеза сутанина канарина, по |
| један кут, па у други... и не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да пођем Солуном сама, ја не би |
| није одговорила „хвала, добро сам“, ја бих мислила да је нема.{S} И нико не зна узрок њене туг |
| Кад бих ја била распуштеница понова, ја бих се за њ удала, ако је старотурчин; удала бих се збо |
| Алла’! он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекла свега па свету; ради мене, он не хте мас |
| а нешто на њему што ми се не допада, ја бих му гледала то сваки дан, док се не бих навикла...{S |
| асмејала и рекла: „Да сам хришћанка, ја бих бар узимала једно пиће кад се причешћујем.{S} Овако |
| роговори:</p> <p>— Кад бих говорила, ја бих муцала.{S} Мени срећа затвара уста.</p> <p>— А ја у |
| авила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим колико ока имам.{S} Тако моје |
| овека, мужа“.</p> <p>Да си слободна, ја бих те питала: јеси ли видела моју пријатељицу?{S} Овак |
| <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешто знају“.{S} Лепо м |
| би ме неко питао где ми је отаџбина, ја бих одговорила: тамо где је он.</p> <p>10 рамазана.</p> |
| ринуло.{S} Да си од тринаест година, ја бих ово могла и разумети; али од осамнаест, на Истоку з |
| не и сачуване у стаклу те њене сузе, ја бих давала по једну девојкама, да је наспе у воду ономе |
| страна.{S} Да нисмо он и ја комшије, ја бих сама... али страх ме, какав је џин, а капиџик..</p> |
| ка.“ — Кад би тај човек био Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} Али где да нађем човека?{S} |
| лим да, кад бисмо се понова растали, ја бих умрла.{S} Овде, дах његов мени је ваздух.</p> <p>Уо |
| толико слаба: да нисам склопила очи, ја бих пала у несвест.{S} Па ипак, зашто ми је овако?{S} П |
| ад би дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно разг |
| </p> <p>— Да ме није пустио, отерао, ја бих се убила.{S} А сад кад сам слободна...</p> <p>Она н |
| нила као да спавам, а кад би изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, неколико пута, учинило |
| дружби са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад би изишао, ја бих уд |
| <p>— Да смо у љубави, госпођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што се испросила.</p> |
| <p>— Да се мени загледа у очи мушко, ја бих пала.{S} А женско, жена, мени је пријатно...{S} Вол |
| јући се:</p> <p>— И да се не узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је поднела толике жртве.</ |
| ин опет насмејао, или само осмехнуо, ја бих Богу секла црну жртву и запалила бих му свеће у сви |
| дошао дан да метнем на главу шешир, ја бих скакала од среће, јагње Емир.</p> <p>— А ја бих, ду |
| сута!{S} Пошто тејзе није у Солуну, ја бих сути <hi>све</hi> казала.{S} Али моја мајка не гово |
| своје отаџбине, Турске? „Нема ништа: ја бих то досад опазила.“ И сва срећна окрене му се, слуша |
| енди“.{S} Али ја тако не волим...{S} Ја бих волела да изоставиш и оно „госпођо“, па да ме зовеш |
| а Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер удајеш као Ђаковичанку.</p> |
| их за јединца невиђену девојку...{S} Ја бих, чини ми се, казала, па како буде.</p> <p>Нурије уз |
| м га ваздан и нисам га завршила..{S} Ја бих вама писала и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, |
| јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се она, крадом од оца, с |
| запевала би, кад би угледала вас.{S} Ја бих нашу стазу посула цвећем, да нам по цвећу дођете.{S |
| због љубави, како да кажем.</p> <p>— Ја бих с њим, Мерсије душо...</p> <p>— Умрла?</p> <p>— Не, |
| ала од среће, јагње Емир.</p> <p>— А ја бих, душо Мерсије, полудела од радости.</p> <p>И мада с |
| ака, решетке би се поломиле, пале, и ја бих излетела као тица из кафеза; ишла бих да тражим мла |
| не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бити заволела да је према мени био друкчији |
| <p>— Много, ханум-нене.</p> <p>— Али ја бих, кћери, волела да се с њим разговара, да му чује гл |
| је узе себе извињавати:</p> <p>— Али ја бих то учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам |
| једна од нас несрећна, него обе; јер ја бих и онда била несрећна... данас сам била љубоморна ка |
| ружичаста, кћи ружина...{S} Ову собу ја бих прозвала ђулистан (ружичњак) да у њој није и један |
| је он, па бих му љубила руке, миловала бих његове хаљине.</p> <p>Нурије се сети његових ноћашњ |
| е за њ удала, ако је старотурчин; удала бих се због његове лепоте, рече Цариграђанка па се засм |
| Па ипак, зашто ми је овако?{S} Плакала бих, никад се ућутала не бих.{S} Мени се чини да су ми |
| кав мио посао, ја се не мичем, — остала бих на једном месту довека...{S} Понеки дан ми се не ра |
| е прошло време, да се укоренило, ћутала бих: срце разуму може много, а разум срцу ништа, наравн |
| ођице, ја сам као та канарина.{S} Могла бих у слободу, али како?{S} С оним који зна шта је то с |
| нога који ме је пробудио.{S} И проклела бих га да га не волим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху |
| ко, жена, мени је пријатно...{S} Волела бих да знам тога твога Жутог.</p> <p>— Јуче је био у цр |
| /p> <p>А пашиница рече:</p> <p>— Волела бих чути ваше мишљење, Ариф-ханум.</p> <p>— Ја сам, хан |
| сте волели да не знате?</p> <p>— Волела бих...{S} Кад ми се учинило да ме нема физички, волела |
| тамо, кад немам тоалету...{S} А волела бих да видим...</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти на то ни |
| епог човека и ове младе лепе жене умела бих крити сто година.</p> <p>— Сестро, нисам знала да с |
| ала да ћу довека пече, чини ми се убила бих се.</p> <p>— Како?{S} Ми ћемо обе за младотурке; а |
| аже: „Кад не би могао радити он, радила бих ја, па бих га хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.) |
| ја бих Богу секла црну жртву и запалила бих му свеће у свим редом текијама...</p> </div> <pb n= |
| а ти...“ Она брзо и смело рече: „Делила бих с четири ортака ствар — тебе, а не могу с једним ду |
| заљубила, па да га не могу узети, умрла бих.{S} Умало не заборавих!{S} Јуче ми гледала Азизе-ка |
| а бих излетела као тица из кафеза; ишла бих да тражим младића што се мени робињи јави као слобо |
| е би могао радити он, радила бих ја, па бих га хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он ће |
| на.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, миловала бих његове хаљине.</p> <p> |
| а, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и мисли |
| тим, и мени је страшно.{S} Па ипак, кад бих чула мујезина с минара и топ с града, било би ми те |
| Напослетку, можда је и боље овако; кад бих га узела, љубав би нам била сасвим свежа, свака реч |
| n xml:lang="fr">Mon dieu!</foreign> кад бих знала да ћу довека пече, чини ми се убила бих се.</ |
| ра.</p> <p>Слатка моја отаџбино!{S} Кад бих ти се могла вратити, ја не бих губила време у сањањ |
| допадају, а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не могу узети, умрла бих.{ |
| ам више видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ја била распуштеница понова, ја бих се за њ удала, |
| ?</p> <p>А она проговори:</p> <p>— Кад бих говорила, ја бих муцала.{S} Мени срећа затвара уста |
| ли мени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{S} Откад смо овде!{S} Ње |
| е, ја ћу умрети као Грацијела; само кад бих одсекла косу...{S} Али, у нас то не значи што <pb n |
| жене кажу, разговор душа...</p> <p>Кад бих нешто ја као друге излазила и у јутру и у подне и у |
| аротуркиње, она је страшно мрзела. „Кад бих могла да ишчупам младеж и елиф“, рече гледајући се |
| њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо нас две би |
| ине, а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врло драга госпођице и моја пријатељ |
| > <p>— Алије, Алије, шта ћемо ?{S} Себе бих продала, да му купим њу, али она се не купује, није |
| , да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих видела Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј от |
| пођем Солуном сама, ја не бих смела, не бих умела.</p> <p>Како је леп тај младић због кога сам |
| и нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми нешто говори мој муж, |
| се допада!{S} Ја те за њега, кћери, не бих дала, па макар остала неудата.{S} И зар би се ти ко |
| сле себе извињава: „Ћутим због деце: не бих могла без њих.{S} Нећу да будем изобличена: због же |
| ошто сам покрила главу (ја гологлава не бих могла).{S} О, кад сам видела с нашега прозора огром |
| сам знао, ханум, да си долазила, ја не бих био оно учинио...{S} Али, хвала Богу, све је добро. |
| неко каже да пођем Солуном сама, ја не бих смела, не бих умела.</p> <p>Како је леп тај младић |
| њ има нежности и љубави... „Боже, ја не бих могао без ових груди,<pb n="143" /> без ове топлине |
| чаје и друштво.</p> <p>— Мерсије, ја не бих могла с човеком!{S} А замисли европске балове.{S} З |
| !{S} Кад бих ти се могла вратити, ја не бих губила време у сањању о лепотама туђих земаља, него |
| начитале!{S} Да нисам била с њом, ја не бих била побуњеница.{S} Она ми је дала духовним очима в |
| ко?{S} Плакала бих, никад се ућутала не бих.{S} Мени се чини да су ми живци ослабели како сам и |
| ене.{S} Да су као наше, ја се с њима не бих дружила.{S} С нашима морам: наше су.</p> <p>Сафет р |
| дину дана да ниси дошао, годину дана не бих изишла: што да изиђем кад се не надам да ћу видети |
| } Младотурчин!{S} Ја за младотурчина не бих удао ни своју слушкињу, а камо ли девојку што се од |
| пет, десет пута за Фатмино учење, па не бих жалио: волим што ми је кћи образована.“ — „И ја, си |
| ш.</p> <p>— О, суто, ни два три сата не бих могла ћутати.{S} Напослетку, па и шта је то толико |
| ога, ја сам и сувише поносита: никад не бих понизила онога с ким век векујем...</p> <p>Друга но |
| бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог те пита кад је то било..{S} Ја сам |
| } Да нам је Фатма Ђаковичанка, ја се не бих бојала; али, она је Солуњанка...{S} Још није доцкан |
| бих му гледала то сваки дан, док се не бих навикла...{S} Он је опазио да га не волим, па се уз |
| би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на Јалијама у оном конаку с чијег са |
| питаш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела казати.{S} И после, ја сам мислила да он више |
| ешкир.</p> <p>— Опрости!{S} Никад ти не бих казала да ме ниси изазвала.{S} Ја то чувам као тајн |
| за се, први пут не постим...{S} Чак не бих ни знала да је Рамазан да ме не подсетише писмом мо |
| уски као Мадам.{S} Ја с таквим мужем не бих волела да живим овде, те бих молила Бога да нешто с |
| <l>Сва је гора заиграла.</l> <l>Како не бих уздисала,</l> <l>Кад сам драго изгубила?</l> <p>— К |
| рни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За онога што онако р |
| одила и одрасла.{S} За Црни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих. |
| Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За онога што онако рђаво изговара француски а у |
| а седну у једном ћошету.{S} Сестро, пре бих скочила у море него што бих се за таквог удала.{S} |
| м мужем не бих волела да живим овде, те бих молила Бога да нешто скриви и да га прогнају: да с |
| Ја, госпођице, слободе не познајем, те бих у један кут, па у други... и не знам куда бих.{S} Д |
| ам га раније видела и заволела га, нити бих му спазила јабучицу, нити бих му чула глас; то јест |
| га, нити бих му спазила јабучицу, нити бих му чула глас; то јест ако бих спазила нешто на њему |
| атка тејзе, он мени никад не би... нити бих ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти си жена.{S} Чо |
| мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја никога не волим.{S} |
| ицу, нити бих му чула глас; то јест ако бих спазила нешто на њему што ми се не допада, ја бих м |
| авивши пашиницу теменима.</p> <p>— Само бих дала мужде ономе који би ми вратио срећу сину.</p> |
| Сестро, пре бих скочила у море него што бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће |
| смеси, неискреност, сумња, ухођење: зар бих смела оставити писмо њима непрочитано? „Ко зна од к |
| ејала.{S} Боји се инстинктивно, као коњ бича или пас батине.{S} Нени би мило што не плаче, и по |
| о страст, како су говориле странкиње, а бичеви њене необично дугачке црне косе шибаху је по ско |
| ка њена коса сија се као злато и пада у бичевима по мокром столу и мимо њега на земљу...; и зав |
| исоко дигну главу и каткад их је ошинуо бичем да подигравају, и скретао је из кратких, врло уск |
| ати њеној забуни, и подигавши јој пече, бише дубоко потресене: њено зарумењено лице облиле су с |
| робиња са шареном бошчом у руци; и кад бише до пола дворишта, или боље рећи дивнога парка, <pb |
| и од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је према својој жени, детету, био врло нежан, |
| је, метнућу јој га на срце као <hi>она блага</hi>, хартије... па ћу је закопчати, завити...{S} |
| осити не могу: у мене нестало племићког блага, остао племићки понос.{S} Од тетке да просим.{S} |
| } Поздрави је.{S} Она ће умрети срећна, благо њој!“...{S} Скинула је страшно мршавим и необично |
| ј царевини.{S} А ове су жене задовољне, благо њима!{S} На мишицама им, на грудима, па некима ча |
| апослетку, ја налазим да су оне срећне: благо њима!</p> <p>На месечини, танка минара чине ми се |
| .{S} Ја их гледам и пакосно им завидим: благо њима кад су веселе!...{S} Насред Мармаре нешто пу |
| да се разговарамо...{S} Благо њима!{S} Благо њима! додаде пошто се уозбиљи.</p> <p>— И те с то |
| !</p> <p>— Пијан!...{S} Није луд!...{S} Благо мени! узвикну опа, и весело тапшући засмеја се, а |
| и каже да је он у Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, зашто су њена писма некако чу |
| грлу с трагом од његових пољубаца...{S} Благо њој!“ Па се грабе која ће је послушати, и, додају |
| него... у куту, да се разговарамо...{S} Благо њима!{S} Благо њима! додаде пошто се уозбиљи.</p> |
| p>— Плаче сад кад треба да се смеје.{S} Благо теби!{S} Сад ти живот има смисла, говораше Мерсиј |
| а, ја не могу: срећа ми отерала сан.{S} Благо оном који воли!...{S} Кад се спустим, срећна, пор |
| па отвори себи: „Смех, песма“.</p> <p>— Благо теби! бићеш срећна, рече Фатма тужно.</p> <p>Мерс |
| је Зехрина. — Појави се дете.</p> <p>— Благо њој! узвикнуше све три.</p> <p>— Намените на свој |
| она толико мрзи, и кад чује да јој каже благо, онаквим гласом као кад се спремао за извршење зл |
| екнута.{S} Он опази то, па се осмехну и благо рече, како је обично говорио с децом, са старима, |
| врши се: сви устадоше, а отац је ухвати благо за мишицу и поведе је јенђама; робиње јој носе ск |
| тискаше у недрима нешто, неко сакривено благо...{S} Кад сиђе, она из своје библиотеке узимаше ј |
| е.</p> <p>1 рамазана, пред вече.</p> <p>Благо мени, ето га!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чин |
| отменом муслиманину виде њеног девера. „Благо њима!{S} Они њу гледају, они су јој ближи од мене |
| тмине очи просто су сијале од радости. „Благо мени! она ме не грди, слатка моја учитељица!{S} О |
| ла кћи, и она мени мало-мало па рече : „Благо теби што ниси родила, те не знаш за жалост.{S}" Ј |
| е узели пре неки дан.{S} Робиње мисле: „Благо њој!{S} Како је срећна она жена којој је муж и др |
| сам јој, и она ми никад више не рече: „Благо теби што ниси родила!“</p> <p>Она обуче чаршаф, д |
| це оца.{S} Мени моје пријатељице вичу: „Благо теби!{S} Што ти имаш мужа, ниједна га нема“.{S} К |
| услиманског писма, као сад. „У име Бога благога и милосрднога,” то ми је сад нешто огромно знач |
| алла’!{S} Иншалла’!{S} Не заборављам ја Благога и Милосрднога, мајчице.</p> <p>И у Нуријиној ку |
| текије, у молитве...{S} Ја се заветујем Благоме и Милосрдноме: чим би ми се син опет насмејао, |
| еној коси, мирисање, стезање, тапкање и благосиљање.{S} Најпосле, сврши се: сви устадоше, а ота |
| еву до себе <hi>књижевника</hi>, и беше блажен, јер му се чињаше да сам ја блажена.{S} Каква ча |
| беше блажен, јер му се чињаше да сам ја блажена.{S} Каква част!{S} Жена подигнута до човека, и |
| нађе и разговара; а сутрадан је бивала блажена, као да је ишла на седмо небо, па се отуд врати |
| ескала би, смејала би се а деца би била блажена и утркивала би се коме ће она више бити друг ил |
| слику, баци јој је љутито, а она је узе блажена, и инстинктивно склопи очи, као да хоће да их о |
| ајци мило: молитвом се стишава љутина и блажи јад.{S} Досад, као и све младе, ја сам клањала са |
| тва која ће радити на просвећењу масе и блажити јад у нашој земљи.{S} Она ће бити војске што ра |
| xml:id="SRP19120_N50">О, да, госпођица Блак ће доћи теби.</note> <note xml:id="SRP19120_N51">Ј |
| Јер Мерсије је потпуно подражавала Мис Блак.{S} Кад је била мала, чим би почела да се игра, ма |
| лу.{S} Стисне вилице као Енглескиња Мис Блак, и говори, изговара исто као она.{S} И Мис Блак се |
| једна плава Енглескиња што се зове Мис Блак, Фатмина учитељица за клавир и енглески и немачки |
| говори, изговара исто као она.{S} И Мис Блак се смеје, јер мисли да слуша себе.{S} И никад не з |
| ијатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с Мис Блак. <foreign xml:lang="en">O, yes!{S} Miss Black will |
| f target="#SRP19120_N59" /> узвикну Мис Блак, а једна нова, лепа али врло бела, као да је јекти |
| штенице (једна још и сад), и кад их Мис Блак упита зашто су се развеле, оне с пуно ироније реко |
| једном, кад је била мала, питала: „Мис Блак, кад су вам тако стиснуте вилице, како метнете пун |
| еди и тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, блед, скупио обрве и подигао главу, више се чини да је |
| осле четврт часа, он је био ту.{S} Врло блед, он се поклони старцима, и натрашке повуче се у је |
| као кипарис, уздигнуте главе, али врло блед, отац доведе кћер до улазних врата бацајући преко |
| му лежи бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и лепа, упирући очи у црвену столисту ружу што пр |
| се с родом, и сад седи оборених очију, бледа и тужна, јер се пева тужна песма <hi>Растанак</hi |
| је пусти, погледа је, па кад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже као човек |
| кад она смаче руке, уплаши се — била је бледа као смрт.</p> <p>— Кога си видела?! запита је зач |
| помисли: „Срамота је, стидљива.“ Она је бледа као смрт, не диже очију с платна, везе, и ако не |
| дговори Фатма збуњено.</p> <p>Колико је бледа, још више побледе и крадом уздахну.</p> <p>— Он т |
| воли.</p> <p>Нене оде унуци, која беше бледа као смрт а не плакаше: од страха јој сузе пресахл |
| урски, и Мерсије.{S} Мерсије је вечерас бледа, бела као снег, обучена у врло загасито зелено ка |
| ужна песма <hi>Растанак</hi>, те су сви бледи и тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, блед, скупио |
| оњу усницу зари беле зубиће.{S} Њему то бледило не измаче из ока, спусти се поред ње и узе је з |
| ама, оне су у њеној озбиљности, у њеном бледилу, у њеним уздрхталим уснама, у њеним сузама, у њ |
| црна густа коса уоквирила јој као смрт бледо лице.{S} За неколико часова очи јој чисто утекоше |
| p>Око поноћи изведоше невесту.</p> <p>У бледо ружичастој свиленој хаљини из Париза, превученој |
| а никад не иде сама, него с другарицом, бледом девојком, расплетеном, обученом у црно — с Тугом |
| ом великих турских госпођа.{S} На њеном бледом лицу заиграше мишићи, ухвати је у грлу грч; нигд |
| н вади из капута писма и чита их једном бледоме младићу.{S} После све то спушта на прљав кафанс |
| трипут.{S} Мајка му се уплаши од његове бледоће и узбуђења.{S} И то се сврши тако брзо и тако п |
| > <p>Арифи се смрче.</p> <p>Кад је виде бледу као смрт, Фатма се препаде да не добије напад, те |
| ку, скочи, а стара, видевши Фатму онако бледу, уплаши се да опет не добије напад, те јој рече д |
| га као због лепоте, биваше све милија и ближа.{S} Не прође много, а он би сав обузет мишљу о пр |
| е и помамније играла што је игра бивала ближе крају и деф летео брже у рукама једнога старога ч |
| Најпосле је изашла на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши врата осетила је с |
| де, па јој је неугодно.</p> <p>Фатми су ближе по души чак и од матере оне три младе Цариграђанк |
| види смрт, јер се осећало да нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гледала путнике и |
| веста...{S} Зар да јој је тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он вол |
| аго њима!{S} Они њу гледају, они су јој ближи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледајући ни |
| плаче.{S} Новима и Арифи нико није био ближи од свекрве.{S} И ако у антерији, у аврапама, оне |
| l> <p>— Нема греха, сине.{S} Грехота је ближњега опасти, завидети му, оговорити га.{S} Пиј, син |
| и се друге седнице, женске; она је ту у близини.{S} Оде на њу.</p> <p>У једној лепој кући, опко |
| одила сам му четворо деце (једанпут сам близнила).{S} Кад напуних двадесет и једну, он оде у Ев |
| нарочито Фатма, те видевши га изненада, близу себе, пред собом, после толиког времена, она се з |
| p>Кућа Осман-беја, Фатмина другог мужа, близу је Касумије.{S} Она је велика, старинска; у њој с |
| варао писмо.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета</p> <p>Солун.</p> <p>Данас у зору у |
| ски, после турски: „Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета“...{S} И он познаде рукопис.{S} Ама |
| ар писак кларинета.{S} На тераси, ноћу, близу неба, Фатма осећаше силно, дубоко, до лудила...{S |
| p>Она то потврди главом.</p> <p>Он седе близу ње, не питајући је ништа због мајке; мало, па изи |
| знити.{S} Дан казне свих тирана тако је близу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радуј |
| оја спаваше дубоким сном, и одвезоше се близу мора, у <hi>Хотел д'Англетер</hi>.</p> <p>Ту оста |
| и нежно погледа у лекара: учини јој се близу, као свој, што помену <hi>њега</hi>, и што зна да |
| своје мајке и ишле, ишле, а кад дођоше близу куће и окретоше се: нигде никог, а њима се чинило |
| фама и кафезима...{S} А кад се стиже до близу Алаџа-Имарета, застаде се...{S} Коњи су нестрпљив |
| , ханум, кад сам вас пре неки дан видео близу Касумије: било вам је „прво вече“?</p> <p>Она поц |
| , удаљавала се од онога који јој је био близу. „То је жена застарелих идеја и глупих предрасуда |
| јка, стриц и стрина, тетка и теча, неке блиске материне јој рођаке, Цариграђанке, и њен брат од |
| дна четрдесетогодишња ханума, у сукњи и блузи и старомодној европској фризури, одговори да је „ |
| е, влажне земље и мора у даљини које је бљештало како никад досада с разливене сасвим беле месе |
| улијино с Морисом, и „први пад“ Госпође Бовари с Родолфом, и црвенеле су, и у том часу обе би п |
| у судбину, и почела сам сумњати у Бога, Бог нека ми опрости!.. <hi>Бога има</hi>...</p> <p>У пр |
| лико сам пута зажалила што нисам Донме, Бог нек ми опрости, те да идем готово развијена, да сам |
| в, и не хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га казнити.{S} Дан казне свих тирана тако је бли |
| насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог те пита кад је то било..{S} Ја сам и заборавила как |
| да се Богу молите: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ово снађе пре молитве: да се молитво |
| колима...</p> <p>Само се молим Богу.{S} Бог!</p> <p>А сад, врло драга госпођице, примите хиљаду |
| дена, муж ти је млад као капља росе:{S} Бог ће вам опростити.{S} И како ће он толико дана без т |
| >— Бог ће јој судити, мајчице.</p> <p>— Бог ће јој опростити, сине.{S} Она тога човека воли.</p |
| роменио: пискав је и промукао.</p> <p>— Бог ће јој судити, мајчице.</p> <p>— Бог ће јој опрости |
| , од рода...</p> <p>— И богат.</p> <p>— Бог је богат, сине.</p> <p>Да, она не треба да је више |
| че јој зет.</p> <p>— Нека је срећно, да Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, |
| !...{S} Разочарање...{S} Душо, душо, да Бог да се ни у кога никад не разочарала...</p> <p>Да ст |
| о њино расно: млакост, тромост...{S} Да Бог да да се вара!{S} Можда његов темпераменат се не ис |
| ...{S} Хоће да ме уништи...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније ос |
| — Страст, моја кћери...{S} Да вам не да Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опростите...{S} С |
| могу без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила мајка, те да ми дођете!{S} Ала сам |
| остињу новаца.</p> <p>— Мајчице, ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире-кадуни |
| ђо снахо.</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Била ти добра годинама, |
| де по башти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затрли такви пријатељи!“ Жена више не пристај |
| х не дирамо.. млади,“ вели тетка. — „Да Бог да им довека било овако“, прихвата Џемалова мајка и |
| — „Ићи ћу јој ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, госпођо мајко!“...{S} Јуче он |
| а у Арабији и која се зове <hi>Лончарев Бог</hi>?</p> <p>Био један лончар, који је правио лонце |
| реч <hi>много</hi>, Мерсији је више од бог зна коликог причања.</p> <p>— О, Емир, кад само пом |
| афет-ханум рече:</p> <p>— Сестро, да је Бог хтео да су муж и жена равноправни, он жену не би ст |
| оји, као Содом и Гомор, градови које је Бог у јарости уништио.{S} Али ова кућа била је храм, гд |
| не признајем.</p> <p>— Али га признаје Бог.</p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена, ја бих рек |
| ело, дрско...{S} Изгледаше као да су се бог зна откад договарали..........</p> <p>Силан стид на |
| ним, па ћу га опет гледати чулним, даће Бог!</p> <p>Госпођице, то ваљда само ја, турска девојка |
| несрећа, тако им се и сад чини.{S} Неће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје што се толико воле?</p> < |
| а нисам хтела, остављала сам на Бога, и Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја сам тужна, тешко |
| У тој срећи заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи о |
| у.</p> <p>— Сине, сине, ти детету, теби Бог, рече мајка па од радости заплака.</p> <p>После два |
| помислих, па се уплаших да ме не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, а нене: „Госпођо снахо, ти н |
| е која је пољуби у уста као да се с њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби је као Мадам!{S} И чит |
| ић због кога сам дрмала решетке!{S} Као бог.{S} Млад, наусница му као угљеном направљена, бео к |
| очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсије као за себе.</p> <p>— Виши?{S} То |
| у или разбити главу.{S} И ви морате као Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па цвет, па род.</ |
| нише заблуделе душе међу које је послао Бог, не Пророк, њу, апостолицу и мисионарку, да их изве |
| /note> <note xml:id="SRP19120_N104">Ако Бог да!</note> <note xml:id="SRP19120_N105">Господи.</n |
| </note> <note xml:id="SRP19120_N69">Ако Бог да!</note> <note xml:id="SRP19120_N70"> <hi>Абдест< |
| сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: на коју ћу страну, драги Чарлсе?{ |
| вео невенчано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она је мени била прво драга, па вереница, па жена |
| нам га затражи.{S} Живот је свећа коју Бог пали, па он треба и да је угаси.{S} Растанемо се с |
| ла својом душом.{S} А ономе је дао душу Бог.{S} Ја сам онога гледала само умним очима; овога са |
| идела Бога, и пљуну — замрља се реч <hi>Бог</hi>; па тада једним скоком дође до кафеза што је к |
| крај кафеза и погледам на улицу!</p> <p>Бог!</p> <p>Љуби вас, љуби</p> <p>ваша мала срећна</p> |
| рече Ибрахим-Хасан-беј поносито.</p> <p>Бог је богат, сине, рече његова мајка па погледа у небо |
| очеве куће она га никад целог не види. „Бог је створио небо за свакога, само не за турске жене. |
| хвали се родом, поноси се богатством. „Бог је богат, децо,“ вели стара, али то не помаже.{S} Ф |
| ...{S} И да је неко упита како се каже „Бог“ француски, она би одговорила: „Алла’“.{S} Али та „ |
| ивши од жене, као онај лончар од земље, бога...{S} И тврдо верујући да је права европска жена о |
| јој га вуче и вели:</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар мени скут, а свекру...{S} Зашто му не у |
| е рече:</p> <p>— Није ми до снаге било, Бога ми!</p> <p>А Фатма отвори мило писмо и прелете очи |
| : „Што пљујем на оно што не постоји!{S} Бога нема!“, и пустивши неколико лудачких гласова, уђе |
| рече:</p> <p>— У гору и камен!</p> <p>— Бога ми, Емир, ко зна, потајне грознице...</p> <p>— Дов |
| ој душу као нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна |
| исаше Госпођици, у свакоме стиху видела Бога, и пљуну — замрља се реч <hi>Бог</hi>; па тада јед |
| има, који су њима постали закон, до зла Бога изопаченим.{S} У том тренутку, он се Арифи учини к |
| свога расположења; иначе, она би молила Бога да се никад не расвести, да се никад не пробуди из |
| бих волела да живим овде, те бих молила Бога да нешто скриви и да га прогнају: да с њим идем у |
| атом, Фатма везе оцу <hi>Левха:{S} Нема Бога осим Бога.{S} Мухамед је послат од Бога</hi>; везе |
| диже очи к небу и рече :</p> <p>— Нема Бога осим Бога, Мухамед је послат од Бога!</p> </div> < |
| је љубави! <pb n="221" /></p> <p>— Нема Бога.</p> <p>— Алла’! виче Нурије и покрива лице рукама |
| ко је врло дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога, Мухамед је послан од Бога“.{S} Има Бога |
| /p> <p>И још, врло драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим з |
| ога, Мухамед је послан од Бога“.{S} Има Бога, Јединог, Створитеља света, и ја га осећам у што г |
| дна олуја, и зграда се сруши... „Да има Бога, он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изи |
| чудно дирљивом интонацијом.</p> <p>„Има Бога, има раја, има пакла.{S} Земаљске радости су кратк |
| у, али ја нисам хтела, остављала сам на Бога, и Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја сам тужн |
| тело уноси животни сок.{S} И њу, њеног бога, Сафет је скинула са златног подножја, и вукла га |
| екако страшно, као да ћу да изиђем пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и синоћ, ноћас и јутро |
| јер трају до гроба.{S} Живот нам је од Бога поклон који морамо вратити Богу, кад нам га затраж |
| је не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад помислим да |
| S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог! |
| ма Бога осим Бога, Мухамед је послан од Бога“.{S} Има Бога, Јединог, Створитеља света, и ја га |
| ма Бога осим Бога, Мухамед је послат од Бога!</p> </div> <pb n="268" /> <div type="chapter" xml |
| Бога осим Бога.{S} Мухамед је послат од Бога</hi>; везе, али не прелази преко лица рукама<pb n= |
| и кад виде да обожава земљу, он му узе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога треска лончар се р |
| ерио памећу и узео те направио од земље бога; после га однео <pb n="59" /> у башту, наместио га |
| ега муслиманског писма, као сад. „У име Бога благога и милосрднога,” то ми је сад нешто огромно |
| ћан!{S} У тој срећи заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти с |
| о понекад у стихове из Корана, где види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те просте речи какав пре |
| с толико навикла, да понекад не умем ни Бога да молим, зато што вас није у нашој соби.{S} Ја са |
| иже песницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни Бога! викну она како вичу побуњени.</p> <p>Њему се диже |
| на зарасла, те исприча Фатми све... „Ни Бога не волим овако,“ рече без страха Господњег, кад чу |
| Корана!{S} У сваком стиху ја сад видим Бога!...</p> <p>Да нисам била у овој кући, да нисам кћи |
| сти:</p> <p>— Алла’?!</p> <p>— Ја мрзим Бога, зато што он мене мрзи.</p> <p>— Алла’?! простења |
| аваш, онда те неисказано мрзим, и молим Бога да те умори, па се уплашим да ме не казни, да ми у |
| а везе оцу <hi>Левха:{S} Нема Бога осим Бога.{S} Мухамед је послат од Бога</hi>; везе, али не п |
| к небу и рече :</p> <p>— Нема Бога осим Бога, Мухамед је послат од Бога!</p> </div> <pb n="268" |
| дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога, Мухамед је послан од Бога“.{S} Има Бога, Јединог, |
| укућани, па га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје, пушке, ножеве |
| ти се свега: њине лажи, свога сумњања у Бога, и лутања, махалских кафана, Ибрахима берберина, К |
| етва!{S} Каква заклетва кад не верује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад |
| овала у судбину, и почела сам сумњати у Бога, Бог нека ми опрости!.. <hi>Бога има</hi>...</p> < |
| бејова мајка, жена и тетка не сумњају у Бога. „Биће што је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у |
| њати у Бога, Бог нека ми опрости!.. <hi>Бога има</hi>...</p> <p>У прошли петак (наш празник!) ј |
| } Каква заклетва кад не верује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам по |
| жена каже: млад је, леп је, из куће је, богат је, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар кад купује |
| ре породице, из отмене куће, господске; богат... све што мој отац тражи.“ И метну у куверт мило |
| ић, да је истина оџаковић, да је истина богат.{S} А Цариграђанин је.{S} Ви сте му виделе стрину |
| да...</p> <p>— И богат.</p> <p>— Бог је богат, сине.</p> <p>Да, она не треба да је више његова, |
| рахим-Хасан-беј поносито.</p> <p>Бог је богат, сине, рече његова мајка па погледа у небо.</p> < |
| се родом, поноси се богатством. „Бог је богат, децо,“ вели стара, али то не помаже.{S} Фатмину |
| сла у богатству, пошла за њ само што је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни дао.{S} Кад би т |
| млад, леп, добар, од рода...</p> <p>— И богат.</p> <p>— Бог је богат, сине.</p> <p>Да, она не т |
| њему дао, и ако је из добре породице и богат, зато што га се ти не би могла додворити па би те |
| , цариградски оџаковић!{S} И кад би био богат!{S} -Јер њен отац тражи зета из добре куће, од ве |
| лажући, уходећи, опадајући...{S} И како богат!{S} Лаж!{S} Има два конака, али су оба већ туђа, |
| ала: млада је, лепа је, од породице је, богата је.{S} Не брини се за њу.</p> <p>— А ја? опет из |
| д нисам окусила (њена кухина је чувена: богата a <foreign xml:lang="fr">friande</foreign>); па |
| >Сафет је прекиде:</p> <p>— Та кућа!{S} Богата истина, али пуна: родитељи, брат, сестра, снаха, |
| јка Ибрахим-Хасана и Исмаил-Ахмеда, два богата Цариграђанина који су се доселили у Солун још пр |
| двор.{S} Кад је дочека домаћица, једна богата Јеврејка, њених година а као младица, толико дот |
| мота од оне стране жене!{S} То је једна богата енглеска Мис, која се, видела сам, потуца по зем |
| њу, изложену као њени дарови, као њена богата спрема, као њено одело.{S} А она, опет с оним ос |
| уго не казах, јер сам мислила: „Емир је богата, ја деце немам...{S} Само кад се воле...“</p> <p |
| зета из добре куће, од великог рода, и богата...<pb n="14" /> Он је млад, леп, отмен, али она |
| цене... „А зашто и не би, кад је толико богата: куће, конаци, богатство?!“ Турске жене се погур |
| м и паметном, због чега је узе племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не зна |
| д Господа, као просјакиња кору хлеба од богаташа, па зажмури, нихајући се као дервиш у молитви, |
| , она се сад удала за правога племића и богаташа.{S} Само што је тај племић чудне нарави: ако г |
| је кћер удала за цариградског племића и богаташа.{S} Час-по па се расприча, како њен зет није к |
| унца падају на богате екипаже солунских богаташа поређане у дугачак ред дуж Ибрахим-Хасан-бејов |
| - Јалијама, где су летњиковци солунских богаташа, у једно лепо мајско јутро, зауставише се кола |
| аустављали су се богати екипажи турских богаташа, и из њих излазиле жене увијене у чаршафе црне |
| } Они златни снопови са сунца падају на богате екипаже солунских богаташа поређане у дугачак ре |
| амо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, али нисам знала шта је новац, јер све је д |
| м-Хасан-бејова харема заустављали су се богати екипажи турских богаташа, и из њих излазиле жене |
| јој били Солуњани, један Скопљанац: сви богати.{S} А њен отац жели да овај брак буде потпуно ев |
| се осећати срећна.{S} То што ви толики богати муслимани чините (једва неки из љубави према про |
| а, то обележје, ваљда да ме њим занесу: богато је, скупоцено је.{S} Један дан, мајка ми га изне |
| а, — одведоше је.{S} И старо и младо, и богато и сирото, и муслиманско и немуслиманско, све се |
| ибабе, фесови се црвене као булке.{S} И богато и сирото, и муслиманско и хришћанско, јеврејско, |
| становнице, Туркиње.{S} Погледајте њино богато, раскошно одело и њин накит!{S} Нека се сакрију |
| одина, удали за њену неприлику, једнога богатог старог агу).{S} У дну су седеле свирачице и чоч |
| урско богатство на искићеним колима, на богатој коњској оправи, на кочијашима, на робовима дила |
| ну се само о томе говораше: о свадби, о богатој свадби кћери Ибрахим-Хасан-беја Цариграђанина. |
| која је гледала да ожени сина добром и богатом девојком, како би се оставио пића и имао од чег |
| брахим-Хасан-бејова дивна кола и коње с богатом оправом, а да му опет не види харем.{S} Попушта |
| није пашић, јер, што се тиче племства и богатства, он је бољи.{S} И може бити што се није родио |
| он ми поднесе рачун: од великог имања и богатства, остало само једна кућа и хиљаду лира; па и т |
| би, кад је толико богата: куће, конаци, богатство?!“ Турске жене се погуркују, и одмах, врло оз |
| допадала му се његова кућа, породица, и богатство. „Кад га воли, мајчице, да је дамо: ја њега б |
| Ја.{S} Она шије а гости се чуде: толико богатство — поклон од цица!..{S} Све шију, тихо певају |
| е саобраћај: гледало се солунско турско богатство на искићеним колима, на богатој коњској оправ |
| дошла млада: хвали се родом, поноси се богатством. „Бог је богат, децо,“ вели стара, али то не |
| Он много држи на своје име, и поноси се богатством.{S} Дигне главу, па ногу пред ногу, и због т |
| лепоти, доброти, о роду...</p> <p>— И о богатству, рече Ибрахим-Хасан-беј поносито.</p> <p>Бог |
| све наше великашке кћери: затворена, у богатству истина, али с проводњом само по харемима.{S} |
| !{S} И кад би та његова жена, одрасла у богатству, пошла за њ само што је богат?{S} Па отац је |
| ену мајку и нене и рекоше:</p> <p>— Ми, богме, хоћемо свадбу?</p> <p>— Какву свадбу? рекоше ове |
| т под којим није смела, из побожности и богобојазности, мислити ни на оно што јој је најмилије. |
| 3">Ја сам правоверна и заклињем се пред Богом да је моја сестра од стрица заљубљена у лепу Руск |
| а негује, излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије |
| своје проћердала.{S} Што се тиче жртве, Богу је онај приноси ко му је обећа.</p> <p>— Поклонићу |
| , па нас никад није било више: сви смо, Богу хвала, живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој с |
| ити је ишта проговорио, а четврти...{S} Богу хвала кад рана није била смртна, а била је опасна. |
| е да не умре, и у томе страху обећа:{S} Богу црну жртву, текијама шарене свеће, сиротињи милост |
| узео натраг већ сам га купио!“...{S} А Богу и текијама учини како се заветовао.</p> <p>Како је |
| човека кога не познајем...{S} Ја, хвала Богу, знам у каквој сам се средини родила и одрасла.{S} |
| се обукла и закитила.</p> <p>— Е, хвала Богу! вели њена мајка радосно.</p> <p>— Хвала Богу! каж |
| не бих био оно учинио...{S} Али, хвала Богу, све је добро.</p> <p>— С Алаховим допуштењем, с П |
| вели њена мајка радосно.</p> <p>— Хвала Богу! каже и нене и наставља:{S} То је младост, госпођо |
| е: „Па лепо, отерао је, нека, има хвала Богу она коме да се врати.{S} Кад је отерао пашину <pb |
| /note> <note xml:id="SRP19120_N5">Хвала Богу.</note> <note xml:id="SRP19120_N6">Баба.</note> <n |
| вропској фризури, одговори да је „хвала Богу“ здрав, она рашири десну руку на прсима, погледа у |
| ти према коме да подижу очи кад се моле Богу.{S} Фатма одлете на баба-фингу, <pb n="61" /> собу |
| с Фатмом, да је испитам.{S} Идите да се Богу молите: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ов |
| пријатељицу, Ариф пружи руке као кад се Богу моли, да јој она што скорије дође, па ижљуби и мат |
| а, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим за своју срећу.{S} А кад мени дође срећа, то |
| е: да се молитвом умирите.{S} Молите се Богу, за Божју љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, а кад их |
| сам пођаурила: покривам главу, молим се Богу по нашем закону.{S} Волим мужа и чезнем за родитељ |
| зашла на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши врата осетила је сву свежину но |
| за најгорега међу најгорима.{S} Захвали Богу, Емир, ако...{S} Јер ти си одрасла с Францускињом, |
| м је од Бога поклон који морамо вратити Богу, кад нам га затражи.{S} Живот је свећа коју Бог па |
| </p> <p>— Џемал се насмејао, и ја морам Богу црну жртву: заветовала сам му се.{S} Али, ја немам |
| убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено здравље, памет.{S} Она је полудела кад пљу |
| твореним колима...</p> <p>Само се молим Богу.{S} Бог!</p> <p>А сад, врло драга госпођице, прими |
| алка, неискрена и неповерљива, што осим Богу не верује више ником.{S} Мерсије опази њену промен |
| реме тако је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним против људи...< |
| ада као дете.{S} Које би се дете молило Богу, пре но што ће лећи, кад крај њега не би била мајк |
| а честита, рече:</p> <p>— Откуда то, по Богу ?{S} Овако изненада!</p> <p>— Кажи срећно, па онда |
| млеко.</p> <p>„Лепота!{S} Мушко!{S} По Богу, дали је Француз?!“ Ако је Француз, зар она да про |
| изу.</p> <p>— Па где си га ти видела по Богу? упита гошћа још радозналије.</p> <p>— У кући, у с |
| шиница и заплака.</p> <p>— Обећај нешто Богу, сестро, рече Нурије.</p> <p>А пашиница поче:</p> |
| пет насмејао, или само осмехнуо, ја бих Богу секла црну жртву и запалила бих му свеће у свим ре |
| ед“, не уноси се у стих, у реч, у сваки бод, но ради расејано, и сваки час оставља иглу па прев |
| је мислила да не уме направити ниједног бода, јер, ако јој се откине пуце или копча с антерије, |
| рошли пут.{S} Она викаше као да је неко боде ножем и запушаваше уши да не чује шта јој говори, |
| ра као Фатма-Захра с очевим...{S} Боже, Боже, колико нам је вера лепа, а колико су је наружили |
| се љуби мушко и женско!...</p> <p>— О, Боже, па... узе она збуњено, постиђена.{S} Сад ње више |
| то што је то за њу нешто страшно... „О, Боже, мужа на име!“ Њему дође веома мило, јер, да јој с |
| <p>— Отишла, сине.</p> <p>— Отишла!{S} Боже!...{S} А тејза вели: „Прими је лепше него мене.“</ |
| гласно, као здрава, узвикну: „Боже!{S} Боже!“, па му се поче молити топло она хладна, усрдно, |
| уке као лед.</p> <p>— Боже, Мерсије!{S} Боже, Мерсије!...{S} С ким би ти тако, слатка Мерсије ? |
| ...{S} Кад би звала за ким умирем!..{S} Боже, за моје незаслужене патње чиме си ме наградио!..{ |
| {S} Лудо.{S} Ја њих све волим, ах!..{S} Боже!{S} Зар за толико месеца ја њима ништа да не пишем |
| {S} Ко зна како сам га наместила!...{S} Боже, колико сам сањала, с Мерсијом, о дану кад ћу на г |
| пад...{S} Ја сам данас јака, јака...{S} Боже, зар неискрена она, моја другарица за толико годин |
| се лицем...</p> <p>— Ако се воле...{S} Боже, како си смела!</p> <p>— У дно салона, у куту, сву |
| азговара као Фатма-Захра с очевим...{S} Боже, Боже, колико нам је вера лепа, а колико су је нар |
| адујем како се ником нисам радовала.{S} Боже! — заврши погледавши у небо, па се закашља, белу с |
| пљеним чаршафом — зато што је стара.{S} Боже, како сам могла!{S} И то је по вашој сугестији.</p |
| оклони онај котао с водом што кључа.{S} Боже, што је то било чудно, и страшно!{S} Сад небо висо |
| ајао!{S} Као овој малој Францускињи.{S} Боже, како су јој лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам |
| сме.{S} Ово је нешто велико, крупно.{S} Боже, кад чује Фатма!</p> <p>Најпосле уграбише прилику, |
| пред подне, и затече Фатму....</p> <p>— Боже мој! узвикну пресрећна љубећи сестричину.{S} Емир, |
| ораше Мерсије чисто промењена.</p> <p>— Боже!{S} На Јалији ме поздравио!...{S} То ми је био сан |
| S} Зејна је проста неваљалица.</p> <p>— Боже сачувај!{S} - Јадна Зејна...{S} Али, други пут о њ |
| ило као ватра, а руке као лед.</p> <p>— Боже, Мерсије!{S} Боже, Мерсије!...{S} С ким би ти тако |
| сно изненађена. <pb n="113" /></p> <p>— Боже!{S} Да ли ме очи варају?{S} Па што тако изненада?{ |
| си с њом живео невенчано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она је мени била прво драга, па верен |
| од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: на коју ћу страну, |
| рок.</note> <note xml:id="SRP19120_N92">Боже мој, како је лепа!</note> <note xml:id="SRP19120_N |
| ока.</note> <note xml:id="SRP19120_N33">Боже мој!</note> <note xml:id="SRP19120_N34">Ноћне хаљи |
| ле!</note> <note xml:id="SRP19120_N108">Боже мој, како је лепа!{S} То је "ла франс".</note> <no |
| упо.</note> <note xml:id="SRP19120_N39">Боже мој.</note> <note xml:id="SRP19120_N40">Ти си луда |
| луда.</p> <p>Истога Дана у вече.</p> <p>Боже, како сам срећна!{S} Срећна сам само зато што је о |
| жене што за њ има нежности и љубави... „Боже, ја не бих могао без ових груди,<pb n="143" /> без |
| о школи, ређа јој шта је све читао... „Боже, са мном као с другом!{S} Не сматра ме за нижу од |
| Ариф-тејзу побуњену, ја сам се питала: „Боже, па шта јој је?{S} Какви су то толико наши људи, и |
| ваше кафезе...{S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз њих гледају њене очи!“ Па праг од ваше капиј |
| клону, и гласно, као здрава, узвикну: „Боже!{S} Боже!“, па му се поче молити топло она хладна, |
| и, иначе да ти жена није више жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох |
| </p> <p>— Џемале, сине, отвори, тако ти Божје љубави! <pb n="221" /></p> <p>— Нема Бога.</p> <p |
| зговорено, много му рече.{S} Предаје се Божјој вољи, и трпеће.{S} Само му је тешко од света.{S} |
| сад мирна, и ако се нисам предала вољи Божјој.{S} Овако су завијене с тога, што је Арнаута пун |
| „Францускиња“ час-по па се предаје вољи Божјој, јер верује у <hi>Писмо</hi>; и она рекне: „Сест |
| се са својом судбином, предала се вољи Божјој.{S} Нико није ни слутио да је она аутомат нових, |
| закле највећом муслиманском заклетвом, Божјом љубављу, они погнуше главе и одоше на клањање.</ |
| ео.{S} Распитај, сине.{S} Добио си кћер Божјом вољом, гајио је, чувао је као зеницу пуних осамн |
| {S} Слатка тејзе, чувај ми ово; али, за Божју љубав, не казуј Емири!...{S} Поздрави је.{S} Она |
| повлачи стотину...{S} Аман, оче мој, за Божју љубав.{S} Оца немам, брата немам, мужа немам.{S} |
| За њега ме страх.{S} Аман, оче мој, за Божју љубав!</p> <p>— Заклела си ме у Божју љубав, и то |
| молитвом умирите.{S} Молите се Богу, за Божју љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, а кад их стара зак |
| номоћник, и сведок.{S} Хвала вам.{S} За Божју љубав, будите нам и посредник... између нас и Ибр |
| је било жао сина, те рече:</p> <p>— За Божју љубав, муфти-ефенди!</p> <p>— Па, да их венчамо, |
| потрча у своју собу вичући:</p> <p>— За Божју љубав, Ђулренги, где ми је пече и чаршаф?{S} Води |
| опу.</p> <p>Нурије узвикну:</p> <p>— За Божју љубав, махни се политике?</p> <p>Мајка га утишава |
| пет не да, те ја уочи сваког петка: „За Божју љубав, пусти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја и |
| а Божју љубав!</p> <p>— Заклела си ме у Божју љубав, и то трипут, и сад морам да говорим оно шт |
| ресући се као прут, с муком, закле их у Божју љубав да ућуте...</p> <p>— Не, децо, не претвара |
| буче.{S} Готово цела Европљанка, а зна „Божју наредбу“ издату жени: „Кад ће ти доћи муж, обуци |
| исприча.</p> <p>— Није, зете, луда, не бој се!..{S} Кћи ти је побуњена.</p> <p>— Камо срећа!{S |
| а ти знају родитељи.</p> <p>— Тејзе, не бој се... ја сам паметна, промуца она јако поцрвеневши, |
| </p> <p>— Код куће нема никога...{S} Не бој се!...{S} Седи!{S} Она нагло седе, те претури ђерђе |
| је умрла, таква је у лицу.</p> <p>— Не бој се, кћери, живци... солунских Туркиња болест, говор |
| увијене у чаршафе црне и свих на свету боја, које су трепериле, преливале се, долазиле једна с |
| ненавучених обрва, без белила, сурме и бојадисања ноката; прављење од дана ноћ с фереџама и ћи |
| а ти невеста, машалла’!</p> <p>Он чисто бојажљиво погледа у мајку и рече:</p> <p>— Е, е, машалл |
| Прво их саших... у јастук, па после... бојала сам се да.. спалила сам их, и пепео сам ушила У |
| уни.</p> <p>У она два напада, ја сам се бојала за живот!{S} Сад: грознице, ја венем, мене неста |
| ам мислила да ћу остати жива, па сам се бојала смрти, или, управо, било ме страх за живот, завр |
| е хтедох пући од врућине!{S} Али сам се бојала; наших жепа с Јалија било пуно, па <pb n="78" /> |
| лила како јој је отац љут, како се врло бојала да их неће пустити да проведу мај на Јалијама; х |
| нам је Фатма Ђаковичанка, ја се не бих бојала; али, она је Солуњанка...{S} Још није доцкан, си |
| и су, јер су бели, ишарани разним живим бојама, а седишта су им обично црвена, једра бела.{S} И |
| S} Кључ је у мене, а сад се немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, она отуд, нека је између вас — |
| а и халве, и с онима што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледам и пакосно им завидим: благо |
| вешто, како то само уме Туркиња, јер се бојаше Солуљанака, нарочито старе Цариграђанке, која је |
| лађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје се да није жена некога странога посланика, некога |
| ким женама обученим у све на свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине учитељице, Туркиња, |
| тој слици не нађе ниједне живе и светле боје...{S} Виде један капиџик, један једини од целог ко |
| ир!{S} Плавичаст, или управо неодређене боје као њене очи.{S} Видела да га гледам, па га скидал |
| ариграда: све су само у хаљинама, разне боје, кроја и укуса, с драгим камењем као да су га купи |
| ње и робиње, али све шапатом, као да се боје да не пробуде беја пре но што се сасвим отрезнио, |
| ји осећају сви укућани, па га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје |
| е створена од кринова и руже, у погледу боје; као да је створена од воска, у погледу мишица, ру |
| љам у оној њеној дугачкој антерији емир-боје, с њеним сребрним аврапама: кад јој Ђулренги јави |
| у кафеним чошним шалварама и чалми емир-боје.{S} Старац, тип старинских Турака: дугачке браде, |
| е раскопча, нађе свилену хамајлицу емир-боје на њеним грудима, па је подиже, и то место где је |
| ли а никад је не помену пред друговима, бојећи се да се не насмеју, да нешто не рекну „као људи |
| простих, старих турских жена, а после, бојећи се да се не чује, одоше у чаршију и купише прост |
| кћи милује с тетком, она је љубоморна, боји се да не воли више тетку него мајку.</p> <p>— Мајч |
| а мислити, грохотом би се насмејала.{S} Боји се инстинктивно, као коњ бича или пас батине.{S} Н |
| ј купио турску антерију.{S} Она се тебе боји, па зато пред тобом једно мисли а друго говори, је |
| у.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она му не казује само обичне своје тајне разговор |
| ку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не о |
| да јој је син као други пут, луд, па се боји његове вике, да жену не нападне ножем; те је повед |
| страха јој сузе пресахле.{S} А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, грохотом би |
| кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само |
| свога детета не познају, јер она их се боји, па им је неискрена.{S} Она не зна да ли је родите |
| ављују мртви које је волела а сад их се боји, побеже у собу с постељом, и паде ничице па зајеца |
| . „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код небројен |
| , слатка моја учитељица!{S} Она се само боји да није Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! да није |
| собе пређем, чак и да проговорим...{S} Бојим се да ми се не смеју.{S} Ја француски знам, а пре |
| м.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила!{S} Кад б |
| скочи и диже песницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни Бога! викну она како вичу побуњени.</p> <p>Њем |
| S} Зар довека да слушам оца, и да га се бојим и удата, одавно жена, док год је он жив а ја нема |
| њим да проговорим, не толико што га се бојим, колико што ме од њега срамота.{S} У нас, пред оц |
| Сафет, Шехназе-ханум...{S} Овако, ја се бојим...</p> <p>— За живот! рече Фатма иронично.</p> <p |
| азовану, — против развијања.{S} И ја се бојим да ова не победи, зато што је млађа, што је јача |
| /p> <p>— Нећеш, сине, допустити, али се бојим да се не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ ког |
| о чули моји!{S} Ја не знам кога се више бојим.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бојим, већ |
| м, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла |
| зована.“ — „И ја, сине, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно или друго, никако обоје.{S} |
| анум смешећи се.</p> <p>— Само се једно бојим, опет поче Ариф.{S} Женско Питање тек је у зачетк |
| исмо</hi>; и она рекне: „Сестро, што се бојимо?{S} Не може нас друго снаћи до оно што је писано |
| викну Фатма и угаси свећу.</p> <p>— Не бојиш се комараца него ти жао њега, да не штуца, да се |
| ипни ми руке...{S} Лед!</p> <p>— Што се бојиш?...{S}Од јасмина се не види капиџик искићен мерте |
| је устала кад и оне, и с чисто светлом бојом лица седела с њима на софи и све им је потанко ис |
| ијама имају <hi>елиф</hi> (а) као црном бојом направљено; у Мерсије коса као поморанџина кора, |
| као јела.{S} Францускиња има очи којима боју не знам, као ни мору.{S} Једни кажу: море је плаво |
| опет...{S} Кад видех да је изгубио лепу боју, да је често невесео, замишљен, ја се сасвим расве |
| реним вранцима с посребреном оправом, с бока тих кола скочи млад црнац, <hi>дилавер</hi>, у ред |
| P19120_N47" />, заврши па оде те донесе бокал воде и изручи је у бели порцелански умиваоник на |
| видевши да не може летети, завлачи се у бокоре, у жбуње, — она се завуче у један луг од јасмина |
| набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бокорима јасмина још само по који цвет.{S} Она је у јед |
| ву прошарану жбуновима руже и јасмина и бокорима јоргована, у две грдно велике „рунделе“ као дв |
| д крв у махрами, сталне грознице, туга, бол — смрт.</p> <p>5 рамазана.</p> <p>О, ја, нова!{S} И |
| } У четрдесетој години имала сам кризу, бол за младошћу.{S} И туговала сам што као моја Сафет и |
| пи брже но прошли пут.{S} И опет страх, бол, плач, преклињаше, грдња, и муфтијин говор, и — вен |
| куће дигох пече, на очима још магла... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми се бунимо!...{S} Валиј |
| зарида: страх јој је задржавао сузе, а бол их проли.</p> <p>— Јараби<ref target="#SRP19120_N10 |
| и...{S} Нене мени никад не би причинила бол; а родитељи... они нису свесни...{S} И кад то добро |
| л!{S} Овако, понекад чак и заборавим на бол.{S} Пиј, сине!</p> <p>Он подиже главу и погледа у м |
| је први пут видео.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, и неописана љутина, јер види собу једну |
| елом женом; све је разумела, свачији је бол појмила, од нене је научила да размишља, од Госпођи |
| S} О, да ми није дувана кад ме спопадне бол!{S} Овако, понекад чак и заборавим на бол.{S} Пиј, |
| у плакале.</p> <p>Свршило се!..{S} Први бол!...</p> <p>Гости се разиђоше пре сунчева захода.</p |
| ез речи: <hi>Свршило</hi> се и <hi>Први Бол</hi>.{S} Од кога је то, чије је, ни на шта није мис |
| ој силно нежној, страној арији <hi>Први Бол</hi>, осетиле су душу не онога чија је она, већ ове |
| да и није.{S} И ја сам можда имала неки бол, али га нисам свету причала.{S} Што се тиче тога, ј |
| ре су имали још два венчања, па онолики бол, и страх.{S} Шта они сад очекују, чему се надају?{S |
| јектику.{S} Турске жене подносе физички бол ћутке, а под теретом моралнога бола пуштају глас, и |
| о у мени!“, и осетила је готово физички бол срца.</p> <p>После напада, она није могла мислити: |
| је било као мени.“ — „Кад имамо физички бол, ми мислимо никога не боли као нас; зато што туђе б |
| гледања у кафезе да има какву бригу или бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не слу |
| отрезнити, али му не би могла ублажити бол, који осећају сви укућани, па га поштују и боје га |
| а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, који она, за срећу, не познаје.{S} Моја мајка једв |
| јзе сети да моли мајку да јој опише тај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} |
| с неисказаним болом, и оне осетише тај бол у њој, па је више ништа не питаху.</p> <p>Кад се ра |
| рати тетку.</p> <p>— Како је кратак мој бол, тејзе, и како ми је дугачка радост! рече и загрли |
| ирених зеница, где се чита један жесток бол, велики и страшан као што је Господ...{S} Нема душе |
| Наше учитељице Францускиње створиле нам бол.“ Ја то пишем, мада се с тим не слажем.</p> <p>И јо |
| никовица, а Ариф осети један интензиван бол, и стид, и никад не виде колика је Туркиња као сад. |
| лижа.{S} Први пут осети један неисказан бол што су те жене срећне, јер су кћери културних народ |
| војке осетише празнину и неки неодређен бол.{S} Сафет скочи те отвори на софи врата...</p> <p>И |
| кла га по прашини, немајући срца за њен бол, јер није имала свести за свој грех...</p> <p>Зашто |
| смелост!{S} Мајка јој не би вређала њен бол тако брзо — после три месеца.{S} Она се на тетку не |
| од суза нагрђено, и да не осећа искрен бол и грижу савести, она би, као други пут, за час преш |
| } Кад устаде и спреми се, пође по кући; бола нема, и она задовољно погледа у сваку ствар, па су |
| ички бол ћутке, а под теретом моралнога бола пуштају глас, и изнемогавају, падају.{S} Затворене |
| и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје, пушке, ножеве, јатагане.{S} Кад изи |
| .{S} Ах, сине, зар је она достојна тога бола, тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим суза |
| д...{S} Нема душе која се не би од тога бола уплашила и која се не би пред њим поклонила, осети |
| лица, и такав израз очију; пун некаквог бола.{S} А и он је леп човек, лепих плавих очију а црне |
| едају неке очи црвене од плача с оваког бола какав је мој“.{S} А та душа, гледајући кроз кафез |
| авао, она је била љубоморна, умирала од бола; па опет оживљавала, гледала његову кућу, која у С |
| ој често, једанпут се уверила, умрла од бола...{S} А неко вече: родитељи је не даду њему, она т |
| боли.“ Па и ја као моја мајка: за време бола срца не могу писати.{S} Још добро нисам ни узела п |
| о душе моје, моје срце је пуно љубави и бола.</p> <p>— Аман, шта говори ? прошапта робиња уплаш |
| га је човек <hi>човек</hi>.“ Али колико бола од неког времена, како од госпођине деце посташе д |
| е!{S} И ја га пустих, оде ! рече с пуно бола и поче плакати.</p> <p>— Не! поцрвенеће ти очи, па |
| 20_N60" /> </l> <p>читаше гласно с пуно бола.{S} -Јер сад, што год је читала. мислила је на Џем |
| } А Емир-Фатма је била уредна, те би је болело кад би у њену писму било погрешака с неуредности |
| уним и — радим.</p> <p>Трећа, најмлађа, болесна, закашља се сухим кашљем, па рече:</p> <p>— Сла |
| раво сунца и ваздуха, узвикну најмлађа, болесна.</p> <p>Док су оне говориле, једна слушкиња је |
| е, поче она трећа, најмлађа, врло бела, болесна.{S} Ми то не видимо, али читамо и чујемо од стр |
| о волела и од милости је звала „Фатуш“: болесна је, на самртној постељи, после — мртва, па иде |
| в је око паса.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Болесна?</p> <p>Она слеже раменима.</p> <p>— Дај да те |
| че:</p> <p>— Шта ти је, ханум?</p> <p>— Болесна сам, простења она.</p> <p>— Кад си болесна што |
| Али од ње се то крије зато што је била болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу.{S} Оси |
| рема болеснима.{S} Ја сам истински била болесна.{S} Имала сам страшан напад, као ти, тејзе.</p> |
| , мене не гризе савест: истина сам била болесна.{S} Само ме је срамота што пуших пред старом же |
| волела, и жалила ме је кад год сам била болесна или несрећна, обилазила ме, чувала, за мном пла |
| ик, па наједанпут нема је.{S} Чух да је болесна...{S} Одох да је обиђем.{S} Она писну као црв, |
| другим.</p> <p>— Она није...{S} Била је болесна...{S} После није устала свекру, и муж је отерао |
| C16"> <head>XVI</head> <p>Емир-Фатма је болесна; долазе лекари и жене бајалице, па ништа не пом |
| ут, њему се учини да она не ћути што је болесна, или што се стиди, већ што се горди.{S} И сети |
| умрех.{S} А она, претерано осетљива, и болесна, чудим се како је ту срамоту издржала.{S} Ја зн |
| утро: крије очи...{S} Она се њима учини болесна. „Шта ти је, чедо?“ пита је нене забринуто; а о |
| есна сам, простења она.</p> <p>— Кад си болесна што си се удавала ?</p> <p>— Пре не...{S} Сад м |
| јка</hi>.{S} Али није, него зато што си болесна.{S} Он је човек према сиромасима, старима и бол |
| p>— Ја сам знала да ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било страх.{S} Боље је да си се претв |
| ам одговорила.{S} Нисам могла, била сам болесна.{S} И шта да вам одговорим, шта да вам пишем по |
| не обукох; и уместо да ме жали што сам болесна, њему криво што му се нисам обукла...{S} У мени |
| „Умрла, је ли?“ — „Не, него да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог д |
| се, мада зна да јој је та тетка одавно болесна, па се спреми, и седе у затворена кола с робињо |
| уда!...{S} Једнога дана, ја бејах нешто болесна, а та његова тетка: „Аман!{S} Зар да се не обуч |
| И поче у њему да ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је препатила, овако млада!{S} А Ајше |
| кући, ноћас, као да је био какав тежак болесник, за кога лекари рекоше да ће остати жив, ако д |
| че.{S} И лежу наизменце, као код тешког болесника, једне да се одморе, док га друге чувају.{S} |
| p> <p>— Слатка тејзе, он је човек према болеснима.{S} Ја сам истински била болесна.{S} Имала са |
| Он је човек према сиромасима, старима и болеснима.“</p> </div> <pb n="252" /> <div type="chapte |
| е обично говорио с децом, са старима, с болеснима, и са сиротињом:</p> <p>— Шта има, Ајше-кадун |
| ста сама:{S} Ђулренги је с ханумама код болеснице.{S} Да се потужи којој слушкињи?{S} Оне које |
| се вратише нене и мајка и казаше да је болесници боље, неће умрети.{S} Она се развесели, и иђа |
| за неки дан — мир.</p> <p>Па се поклони болесници, омилова јој погледима лепо лице и разголићен |
| обу, напад је био готово сасвим прошао, болесничине ноге биле су се загрејале, она се умирила, |
| та, ја сам видела праву слику солунског болесног харемског живота.{S} Али ни за ово овде ни за |
| ла да је оне не походе често само да је болесну обиђу, већ и да је разговоре, „лече“.{S} Тетка |
| и увек здрав, те је њу, у младости увек болесну, заједно с њеном мајком, нежно гледао и неговао |
| b n="277" /></p> <p>— Како да је пустим болесну... луду?</p> <p>У томе, њему јавише да му је ум |
| ељу.{S} Мајка јој се уплаши те је онако болесну одведе у Скопље, да се међу непознатим и весели |
| кше.</p> <p>Турске жене долазе да обиђу болесну Фатму; неке јој понуде шаљу, а неке доносе помо |
| а мном пушила, а ја сам ти то одбила на болест.{S} Али данас...{S} Зашто не устаде свекру, кћер |
| је, душо?</p> <p>— Е, шта, турских жена болест — јектика, рече тобоже у шали.</p> <p>А Фатма јо |
| ј се, кћери, живци... солунских Туркиња болест, говораше уплашено и врло нежно, па јој метну хл |
| ез видех Али-агу: стар, има сто година, болестан, једва иде, сиромах, подупире се дебелом палиц |
| нема њега. „Да није на путу?{S} Да није болестан?{S} Зашто тејзе не пошље Фахрије хануму сути, |
| да мном.{S} Али кад је човек брижан или болестан, није грехота ни срамота.</p> <p>Она ништа не |
| т седам година, он је увек изгледао као болестан: висок, мршав, жут, те су сви говорили да је ј |
| е довршити.{S} Је ли се опио или је био болестан, ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатма је ње |
| {S} Ја чим чујем да је неко у комшилуку болестан, молим мајку да га обиђе; све мислим биће тамо |
| ду гроша... имао сам много трошка, због болести.“ И користи се једном тачком у верској им одред |
| ни се учини хладан, па ми би теже но од болести.{S} И први пут, увређена, ја почех да размишљам |
| о сам бивала на живим мукама.{S} Од ове болести пати једна моја тетка годинама, још од своје че |
| и је оне што су ти најмилији обилазио у болести онолико?{S} Ко је с нама и певао и плакао?{S} К |
| ајем својих кћери које су јој се с њене болећиве нежности отеле, она се полако, неприметно, оту |
| и су просјаци у ритама, једни онакажени болешћу, други онеспособљени за рад леношћу, и на глас |
| мало.</p> <p>— Не могу, нене, мозак ме боли.</p> <p>Стара се уплаши.</p> <p>— О, да хоће да се |
| } Ја кад радим, заборавим на све што ме боли, он би заборавио на мастику...{S} Али само да ради |
| имамо физички бол, ми мислимо никога не боли као нас; зато што туђе болове не можемо осетити,“ |
| е то било..{S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја као моја мајка: за време бола срца не мо |
| ла се: сад слаже родитеље, после бабу: „Боли ме глава.{S} Имала сам грозницу“.{S} Једанпут чак |
| а је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније осмехну.</p> <p>— Ја њој не могу ништа; а она м |
| ни светлост.{S} Крај ње седи њен лекар, болничар и мајка — њен муж, заустављајући час-по дисање |
| збезуми се.{S} Три месеца!{S} Шта су за болно срце три месеца?!{S} У његову срцу ране још незас |
| овакве куће момак да пије?!</p> <p>Она болно и стидљиво рече:</p> <p>— Е, откуд, откуд?!{S} Ја |
| а не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се болно осмехну.</p> <p>— Страст, моја кћери...{S} Да вам |
| о да не слуша Арифу.</p> <p>Пашиница се болно осмехну, а Нурије и Ариф рекоше:</p> <p>— О још к |
| утиша.</p> <p>— Сирота моја Емир! рече болно Нурије-ханум.</p> <p>—По сто пута сирота!прихвати |
| {S} Несрећна <pb n="198" /> ја! узвикну болно, бризну у плач и паде на празну постељу.</p> <p>А |
| Емир!...{S} У туђини...{S} Колико ли је боловала?...{S} Ко ју је обилазно?...{S} Каква ли је из |
| о никога не боли као нас; зато што туђе болове не можемо осетити,“ каже јој тетка, а она остаје |
| може, и не може да говори, осећа грдне болове у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљао, она је ћ |
| лепоочнице, јер од те мисли осећа грдне болове.</p> <p>— Да зовемо хећима, чедо?</p> <p>— Шта ћ |
| изишла овако.{S} Сад се бави са својим болом, па ни на шта друго не мисли.{S} Оне је погледаше |
| ко понижење жене скопчано с неисказаним болом.{S} Да бежи с њим из ове земље?...{S} Али где јој |
| раво сунца, изговори Ариф с неисказаним болом, и оне осетише тај бол у њој, па је више ништа не |
| иди своју тетку дубоко погружену, где с болом помиње ово мало турско место, и са протестом гово |
| анум је саслушала пашиничину историју с болом; али, кад је отишла кући, променило јој се распол |
| а њеној сестри, у овом силном душевном болу, појави се њена страст за дуваном јаче него икад, |
| } Ариф-ханум ми је испричала о Емирином болу...{S} Да ме питаш, Алије, кога више волим, ја ти н |
| Туркиња свом душом, осетила сам по оном болу, по оном стиду.{S} На сваки начин гледала сам да о |
| оне бити слободне.{S} И говораше јој о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Она воли |
| е учини да умире.</p> <p>Колико пута, у болу како изгуби Џемала, призиваше смрт, а сад кад јој |
| да се не зове распуштеница.{S} Може да болује и да се мази, али да их не поштује...{S} Кад би |
| о, сута ти долазила.{S} Сад видим да је боља од нас...{S} Не иде први који је кривљи, него који |
| Cousine Laura</foreign>.{S} Она је ипак боља од ње, честитија; казала је мајци...{S} Анри је би |
| ј осетљивости на жао учинили, са: „Нису боља од твоје деце““.</p> <p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А |
| .</p> <p>Једанпут, сећам се, моју мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, |
| памет, ти хаљине.</p> <p>— Е, мој зете, боље да променимо памет, но хаљине.{S} Ономад, у Скопљу |
| лимун, очни капци су му чисто отечени: боље да га данас она не види.{S} У томе виде да је то о |
| а мном, уопште да је дели?...{S} Не!{S} Боље да је једна од нас несрећна, него обе; јер ја бих |
| икну на кћер:</p> <p>— Срам те било!{S} Боље да сам имао камен него кћер!{S} Од једнога побеже, |
| а бити болесна, па ме је било страх.{S} Боље је да си се претварала, а савест не би гризла твој |
| у хамам...{S} А где ће опрати душу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Како би изишао пред њу?{S} О |
| руку усне и чело и тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла, беј-ефенди!</p> <p>После ово неколико ре |
| еби, омириса му лице муцајући:</p> <p>— Боље те нашла, сине! па брзо додаде: — А зар тако, сине |
| а Молосу — колима.{S} Оне нижег сталежа боље пролазе, њих је увек пуна чаршија.{S} А <hi>Донме< |
| едан муслиманин, па кад видеше да ништа боље од њихових лекова, они рекоше моме оцу да треба да |
| S} Срамота ме.</p> <p>— Код простих све боље.{S} Хоћеш да ти закопчам белензуку...{S} Ах, како |
| >— Мајчице, ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире-кадуни хиљаду гроша, рече ма |
| лико му причала о њој, да је он познаје боље но своје рођаке у Цариграду; и причала му, вели, д |
| и се уздржава због Мадам Аристид.{S} Из боље породице но остале, образованија од свих, ова Фран |
| и свекрви „води чест“ као првих дана, и боље, јер онда је била дете па није умела; са слушкињам |
| одине су то, откад живите као сестре, и боље.{S} Покори јој се.“ А мајка, љута, грди сутану, ви |
| еће.{S} Само му је тешко од света.{S} И боље овако.{S} Јер да је ово раније знао, па кћер кући |
| отуд вратила.{S} Напослетку, можда је и боље овако; кад бих га узела, љубав би нам била сасвим |
| Она све зна лепо, учила је много више и боље него слободна.{S} После, у башти, позва свога бело |
| сине, да се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... имао с |
| руци; и кад бише до пола дворишта, или боље рећи дивнога парка, <pb n="2" /> отворише се кућна |
| ери, она је красна: за опстанак се бори боље од човека, рече стара јер зна да се Ариф умири и р |
| се чини да ће испасти све не може бити боље.</p> <p>— То је један огроман бал.{S} Како могу ја |
| е нене и мајка и казаше да је болесници боље, неће умрети.{S} Она се развесели, и иђаше по кући |
| ео ништа помињати.{S} Он је њу познавао боље него икога на свету.{S} Уосталом, њу је могао позн |
| ега пате.</p> <p>Па ипак, Фатми је мало боље, то цела кућа опажа; од пре неколико дана, она се |
| невиђеном девојком.{S} За девојке опет боље: могу га видети кроз кафез, у пролазу, на слици; а |
| ошле.</note> <note xml:id="SRP19120_N2">Боље вас нашле.</note> <note xml:id="SRP19120_N3">Собу |
| а једну врло озбиљну, која је у турском бољем друштву од неколико година, нарочито последње две |
| Иначе је добар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је |
| дна поштена реч и један опроштај увреде бољи су од милостиње за којом би дошла мука нанесена он |
| е иде први који је кривљи, него који је бољи.{S} Што већа душа, то бржи опроштај.{S} Кад сте с |
| Не иде први који је кривљи него који је бољи.{S} А она је за тебе питала и поздравила те. <pb n |
| што се тиче племства и богатства, он је бољи.{S} И може бити што се није родио у Цариграду.{S} |
| свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} О |
| матиум квари стомак.{S} Натри броматиум бољи је...{S} По једну кашику на два сата.{S} А етар да |
| ашта, прашта, све прашта кад се ради на бољитку, то јест на добру њене отаџбине.{S} Али час-по, |
| инским турским антеријама с три стотине бора и с хркама с три хиљаде прошива, на хануме искићен |
| е, спавате“...{S} Шта је живот и његова борба, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама је све готово, и м |
| испавати, и сутра ништа.{S} А какву је борбу сама собом издржала прошли пут!{S} И то само због |
| пи, жене, поред толике слободе и права, боре се за слободу и право организујући женска друштва, |
| ди.{S} Око свекрвиних очију и уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{S} И учини јој се |
| виних очију и уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{S} И учини јој се стара, друкчијих |
| е, кћери, она је красна: за опстанак се бори боље од човека, рече стара јер зна да се Ариф умир |
| ..{S} Не, ја бежати нећу; ја хоћу да се борим као мушко с невољом, са својом несрећом.{S} И ко |
| као жена; чарапе <pb n="23" /> скинуо, бос је, у потпећеним сактијанским ципелама; на глави му |
| едају у беја и слушају га; он, обучен а бос, једном руком држи чибук, другом хвата прсте на ноз |
| као луда полете.{S} Трчи низ степенице, боса, у белом геџелуку, расплетена, задихана, и иде на |
| и комарци нагрдили лице и руке, и ноге, босе.{S} Из предсобља се шири дим од омана; кроз комарн |
| ање тетки и свекрви, па хануме, све три босе, с башјорти на глави, узеше клањати вечерњу молитв |
| Камо да сам камен имала!{S} Сејала сам босиљак, а никао ми пелен; садила сам цвеће, а израсло |
| /> опра уши и руке до лактова, па метну босу ногу на мрамор.{S} Она, као да је први пут видела |
| је све пуно: официра нисам ни опазила, Босфор ми је чудно леп, кипариси ми се чине као џинови |
| ети зими у Стамболу, лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај конак нам је најлепши, сута ми |
| а пожелела да свој уништим, да скочим у Босфор, да се убијем, да се отру...{S} О, не, на отров |
| услином преко косе, па пуше и гледају у Босфор, у воду, или погледима дочекују и испраћају мале |
| ене, отац и мајка, и Ђулренги...</p> <p>Босфор, о коме сам толико слушала од наших жена и читал |
| Бејлербеју, на азиској страни, на обали Босфора.{S} Са мном су сви моји: нене, отац и мајка, и |
| елиску, како овде кажу.{S} У башти крај Босфора, где се под црним кипарисима бели какво породич |
| ка; ја улицама нисам пешке пошла, ја се Босфором нисам лађом прошетала, по Принкипу нисам друкч |
| у у малом пристаништу каквог лепог села босфорског, да приме путнике, тако по вас драги дан, ка |
| е презадужено!{S} И сваки лепи конак на Босфору на анадолској и румелиској страни оплаках као о |
| ашиница обу своје које је њена робиња у бочици донела.{S} Наврх степеница у предсобљу дочека их |
| .</p> <p>— Ваша кћи је од мога сипа ... бош.</p> <p>— Бош?!!</p> <p>С каквим страхом изговорише |
| а кћи је од мога сипа ... бош.</p> <p>— Бош?!!</p> <p>С каквим страхом изговорише ту једну, јед |
| пити, а ако се опијеш да ти жена остане бош.</p> <p>Џемал се, као кроза сан, сети кад од његова |
| , јављајући јој да је од њега слободна (бош), заповеди јој да иде оцу, гадну, надувену човеку, |
| е буде више жена, да остане од њега <hi>бош</hi><ref target="#SRP19120_N96" />, како ми то турс |
| ко нису у љубави.{S} Како је остала <hi>бош</hi>, то јест слободна, Мерсије јој долази често, ч |
| е оставимо пића, да нам жена остане <hi>бош</hi>.</p> <p>Тад се окрете Џемалу и рече.</p> <p>— |
| ма-ханум, твоја жена од тебе остане <hi>бош</hi>.</p> <p>— Јесте, муфти-ефенди.</p> <p>Један од |
| ма-ханум, моја жена, од мене остане <hi>бош</hi>“</p> <p>Он то изговори трипут.{S} Мајка му се |
| е од смрти, већ од оне страшне речи <hi>бош</hi>.</p> <p>— Сине!{S} Сине! вичу родитељи молећи. |
| чини како се заветовао.</p> <p>Како је „бош“, напунише се три месеца и десет дана:{S} Ариф-тејз |
| не телећом кожом, рубље, хаљине, везује бошче, спрема постеље: сутра ће на чифлук.{S} Турске же |
| Пошаљи му прамичак косе, и одмах везуј бошче.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал бени — кач</hi>!<re |
| .{S} Драга госпођице, моја мајка везује бошчице и пева, а нене је пита: „Госпођо снахо, шта те |
| вљати фереџе и јашмаке у шарене свилене бошчице, оне пођоше за домаћицама на софу.{S} Гошће нис |
| војих десет година, и једну слушкињу, с бошчицом: иду у хамам...{S} Као на крилима оде кући.{S} |
| с фењерима иду у комшилук, а свака носи бошчицу — с радом!{S} Највеће нераднице рамазанских ноћ |
| лађа, па најмлађа, па робиња са шареном бошчом у руци; и кад бише до пола дворишта, или боље ре |
| ила.</note> <note xml:id="SRP19120_N42">Браво.</note> <note xml:id="SRP19120_N43">Ружа: ти си м |
| ече он, поклони се, па диже очи к небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ја сам дао реч... "</p> < |
| мајка и нене заплакаше; оцу јој задрхта брада, али он, трудећи се да одржи мушки понос, не пуст |
| Старац, тип старинских Турака: дугачке браде, длаке сасвим праве, округло подстрижене, и брков |
| ви зидате кућу с крова.{S} Ви приносите браду к пламену.{S} У мутну реку ви изручите крчаг воде |
| ли сам противница идиотских бракова.{S} Брак код напредних, просвећених народа, много је саврше |
| опште.) Али, ипак, као за све тако и за брак, људи су удесили да они не пате: ако се младожењи |
| , па наш брак!“ узвикују — „У Европи је брак много савршенији, па ипак га називају преживелом у |
| сви богати.{S} А њен отац жели да овај брак буде потпуно европски — по избору.{S} Као да је то |
| где“?“ ја их питах. — „Наш брак, па наш брак!“ узвикују — „У Европи је брак много савршенији, п |
| Где је то „нигде“?“ ја их питах. — „Наш брак, па наш брак!“ узвикују — „У Европи је брак много |
| се овај весео комад из турског живота, „брак из љубави", овако тужно свршио; јер Сафет их је ув |
| нисам.{S} Али сам противница идиотских бракова.{S} Брак код напредних, просвећених народа, мно |
| , доведена је двема младицама срећним у браку пред нене и мајку, да их по азиски поздрави: и са |
| каже а не може, и час ми се учини да га брани што не дође, час да га осуђује, оптужује.{S} Оном |
| миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, ћути: миран је како га она никад досад није виде |
| ого слободнија од мене.{S} Теби отац не брани да носиш <hi>јелдрме</hi> и <hi>башјорти</hi>, то |
| чује протест нових, да их пред Европом брани, заступа.{S} С великим црним очима, старија девој |
| е тада чинио као мој заштитник, као мој бранилац, човек и муж.{S} Па зар овако мисли она која с |
| Ко је с нама и певао и плакао?{S} Ко те бранио од рђавих уста?{S} Хиљаду пријатеља, један истин |
| странац, па, као добра кћи Турске, узе бранити чак и оно што јој се чини најгоре.{S} Она, косм |
| а зар опет распуштеница?{S} А ти, Ариф, браниш овакве жене!{S} Зејна је проста неваљалица.</p> |
| и.{S} Једне жене је оговараху, друге је брањаху : осветила се Цариграђанину што је претпоставио |
| че Фатма.</p> <p>— Ја... не... не могу, брањаше се Мерсије, и покуша да се насмеје, а кад не мо |
| каше за образе и падаше на њу; а она се брањаше, испрва молећи, после љутито. <foreign xml:lang |
| ана стеже бабу да је удави.{S} Стара се брањаше, и рече: „Ти си нешто лепо снила, зато си тако |
| асла.{S} За Црни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За оног |
| је мени Жути Врскапут, као и онај други Браон Фес, као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај? |
| !{S} Богата истина, али пуна: родитељи, брат, сестра, снаха, братова деца...{S} Цео Солун зна д |
| а мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат Осман.{S} После себе извињава: „Ћутим због деце: н |
| а си удовичка кћи. <pb n="98" /> Где је брат, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi>Гр |
| ио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је брат отишао на чифлук.{S} Јеси ли казао, за кога ћеш да |
| кадуне пита је: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не одговара.{S} И он |
| ариш за нас.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не д |
| S} Мало, па дође Осман <pb n="248" /> и брат му.{S} Кад виде непознат ђерђеф мали, ружичаст, се |
| не.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и брат толико старији од њега, он би сео крај ње па би је |
| ред које она „не излази“, Фатмин теча и брат од тетке, па јој час брише очи, час намешта тел, ч |
| ко радити, јер сваку помаже или муж или брат или, чак, отац.{S} Ја сам се овде одмах с њима наш |
| {S} Ти си ми милосник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се препаде, помислив да је полудела, а |
| пред оца, гологлава:{S} Ахмед-беј, мој брат, старији је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и не п |
| атерине јој рођаке, Цариграђанке, и њен брат од тетке, дошао из Цариграда за њену свадбу.{S} У |
| ако млад, мени није човек, мушко, него брат: његова мајка и моја две су рођене сестре...{S} Ви |
| њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се |
| лудилу од страсти, чак заборавља да му брат још није умро.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, али ј |
| ла, зато он...{S} Кад умре овај јадник (брат му је јектичав), он ће снаху узети, а може: млађи |
| опази, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат им, старији од њих)?{S} Девојчица одговори : „Код |
| га-беј! преклиње сестра и плаче.</p> <p>Брат га вуче за капут, задржава; а Фатма, збуњена, упла |
| виде тога лепог младића Цариграђанина, брата од тетке Емир-Фатми, и видевши га, погуркују се, |
| оче мој, за Божју љубав.{S} Оца немам, брата немам, мужа немам.{S} Сама слаба женска страна.{S |
| он ће снаху узети, а може: млађи је од брата.{S} И она лепа, млада, његових година.{S} А где ј |
| јом страшћу, па се трже јер срете оца и брата; мало даље, срете мајку, сестру, братаницу, девој |
| је од камена.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, ни сузе материне, ништа не омекша овај камен. |
| авијала руку, као да је замишљала струк брата, кога није имала.{S} Како ће им бити кад га понес |
| брата; мало даље, срете мајку, сестру, братаницу, девојчицу од својих десет година, и једну сл |
| ли пуна: родитељи, брат, сестра, снаха, братова деца...{S} Цео Солун зна да је он снаси и девер |
| кући.{S} У авлији се играху двоје млађе братове му деце, мушкарац и девојчица, тераху обруч као |
| вом обичају, проведе Рамазан с мајком и братом.{S} Пошто је Мерсије за који дан код Ариф-хануме |
| И после, мој син хоће да се договори с братом и пријатељем. <pb n="118" /></p> <p>Нурије се на |
| ?</p> <p>— Слатка Мерсије!{S} Она као с братом.</p> <p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с братом с ту |
| ом.</p> <p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с братом с туђим човеком.{S} Зато нам није крива вера, не |
| че:</p> <p>— А јеси ли, сине, говорио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је брат отишао на чифлу |
| ре Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и своме пријатељу.</p> <p>— Сине, сине, ти детету |
| , мајчице; такве се ствари не казују ни брату ни пријатељу.</p> <p>— Ни родитељу?</p> <p>— О, м |
| ако је велики, као што се чудила једном брату од тетке кад је био на мртвачком одру, који јој ј |
| тетке коју толико воли, она смете с ума братучеду...{S} Седме ноћи, ту су сви Фатмини, чак и сл |
| азе други људи до муж јој, свекар, њена браћа, и један девер, према коме осећа сестринску љубав |
| сирочету, девојчици; а Нурије ће њеној браћи за Бајрам купити хаљине и за све време Рамазана с |
| постељу.</p> <p>Али, одмах скочи: то је брачна постеља, и она нема више права на њу, јер јој је |
| и изишла из његове куће, чак ни из ваше брачне собе.{S} Ти треба...</p> <p>Она прекиде робињу и |
| љених, него као два друга.{S} Један леп брачни живот за час се и <pb n="194" /> неочекивано пок |
| о с њим...“ Они кажу:{S} У лажи започет брачни живот, то је зграда сазидана на песку.{S} Једна |
| уркиња Фатма, какву већу срећу тражи од брачног живота!{S} Она је о овоме сањала и ноћу и дању. |
| увређена, ја почех да размишљам о своме брачном животу.{S} Лежала сам три дана, па кад устадох, |
| е да је изведе: све да би била срећна у брачном животу, збиљи коју младе девојке узимају за шал |
| ком фризуром, него расплетена, да јој у брачном животу <pb n="132" /> ништа није сплетено, с ду |
| ад ми дошао... напад.</p> <p>И клону на брачну постељу тресући се.</p> <p>Он се наже над њу, и |
| тачком у верској им одредби.{S} Узе џак брашна и у брашно завуче завежљај с хиљаду гроша у злат |
| не тражи.{S} И одмах купи од ње тај џак брашна, мислећи : „Завет сам испунио; поклон нисам узео |
| у којима је из чаршије донет пиринач и брашно, већ их изгорела. „Неће бити добра домаћица,“ ре |
| удовици с поруком да не мора изручивати брашно — он јој џак не тражи.{S} И одмах купи од ње тај |
| рској им одредби.{S} Узе џак брашна и у брашно завуче завежљај с хиљаду гроша у злату, и то пос |
| у туђем оку види труп, у своме не види брвно.{S} Била сам дете, па сам се једном комшији подсм |
| зиму, и наједанпут ништа се не види, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да паде с неба |
| непрестано гледа у лепу земљу са њеним брдима и бистрим рекама, и час-по па се обрадује мору, |
| препуклим плочама...{S} Па су изишле на брдо и пошле оним, обраслим у коров, гробљем, одакле об |
| и харем.{S} Попушта вођице и пење се уз брдо, затеже их и скреће у попречне улице, тера све ход |
| пео у небо један кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико брдо, ишло кроз Стари Солун, начичкан т |
| ођени својим дугачким сенкама, одоше уз брдо...</p> <p>Пролазили су многе криве, уске сокаке, с |
| завши се до Ћемер-Капије, оне пођоше уз брдо, поред хамама покривених маховином као ћилимом, по |
| b n="212" /> изишла с каквим теретом уз брдо.{S} Фатма паде на једно шиљте и зарида: страх јој |
| кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико брдо, ишло кроз Стари Солун, начичкан трошним зградама |
| плаво небо.{S} Кад су год биле овде на брду, увек су дизале печа и гледале с усхићењем у небо |
| се сав Солун, и море, црно, порасло као брег.{S} И њу као да обузе пламен, засенише јој се очи, |
| низак зид учини му се виши од највишег брега.{S} Да нису мухамеданци, сретали би се на улици, |
| ује мору, кад се заплави између зелених брежуљака.{S} Зеленило траве, широколисти дудови, огром |
| {S} Кућа у којој гостујем, на једном је брежуљку одакле се види сав Серез.{S} Ја сам до сад сед |
| } А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бремен, па после у своја уста.{S} Оне имају духа, али.. |
| p> <p>Париз, 30 јануара 1907</p> <p>Ја, бремена, јуче гледам где једу кувано воће, а оне се не |
| толико врућина?!</p> <p>— Није, него да брже изиђе ђаурски дах, рече Сафет.</p> <p>Она плану:</ |
| ономадашњи Грк.</p> <p>Њој је сад напад брже прошао, зато што је лекар брже дошао и слободио је |
| заљуљала се и пала...{S} Лекари дођоше брже но што би се очекивало, и наместивши младога беја |
| pb n="199" /></p> <p>Али, он се сад опи брже но прошли пут.{S} И опет страх, бол, плач, преклињ |
| едним младим бејом, у Скопљу, па се опи брже но други пут, и још учини нешто што дотле никад ни |
| је игра бивала ближе крају и деф летео брже у рукама једнога старога чочека, потурчене Циганке |
| ад напад брже прошао, зато што је лекар брже дошао и слободио је.{S} Кад се сасвим умири, лекар |
| него који је бољи.{S} Што већа душа, то бржи опроштај.{S} Кад сте с пријатељем у завади, сетите |
| кћери, ово су речи из Корана: „Човек је брз по природи...{S} Оному који прашта и мири се са сво |
| заклетава.“ Мајци му беше криво што је брз, што се не размисли, промисли, а он се насмеја што |
| и из њега извади <hi>његова</hi> писма, брзо их метну у недра, па саши јастук...{S} Узе та мила |
| ука кад принесе чашу устима.{S} Устаде, брзо, и похита кући, али — <pb n="208" /> кафана...{S} |
| н зид — да виде Џемала. „Кјучук-хануме, брзо!“ викну из куће Ђулренги, а оне потрчаше у ненину |
| {S} Он не употреби силу, већ опет поче, брзо, журећи се: тако много има да јој каже, тако много |
| — девојка си.“ Он је говорио француски, брзо, не муцајући, а она не скидаше скута с главе ни ру |
| атна...</p> <p>Седе за сто, узе писати, брзо и нервозно, сав унесен у речи које писаше крупним |
| „џемала”, ја сам, ван себе од радости, брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, то је наше име, истина |
| >И пошто јој метну теме на скут и руку, брзо, без устезања, исприча јој сву тајну њене унуке.{S |
| ди?! пита она зачуђено.</p> <p>— Ова... брзо устани!...</p> <p>Она скочи и, уместо да се закључ |
| и и виде на столу пошту, чисто задрхта; брзо устаде.{S} Хтеде одмах читати, па се трже: неумиве |
| — Колико има како јој се кћи испросила? брзо рече Сафет.</p> <p>— Њена кћи тек је ушла у петнае |
| ио је толико пијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, већ се спусти на јед |
| тике, која у води побеле, запени се.{S} Брзо попи то, и скочи.{S} Заклетва!{S} Каква заклетва?{ |
| и не помишљам на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело рече: „Делила бих с четири ортака ствар — |
| ајући:</p> <p>— Боље те нашла, сине! па брзо додаде: — А зар тако, сине?!{S} Ти не мариш за нас |
| уту мору, с мало отвореним шалонама, па брзо пређоше у другу из баште, где бејаше много прозора |
| ћемо.</p> <p>— А шта радише наше? упита брзо и радознало.</p> <p>— Једне као ја, тако осећају; |
| „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад брзо, јављајући јој да је од њега слободна (бош), запов |
| Заклетва!{S} Каква заклетва?{S} Ишао је брзо, као да ће кући, па тек успори ход: опет кафана, и |
| пришива сама, него робиње.{S} Сад шије брзо и лепо једну женску антерију од цица, а снахи дала |
| едаше на стакленој софи; али се девојке брзо одвојише: одоше да свирају.{S} Свирале су <hi>Изгу |
| ши, Мадам Аристид.{S} Чини јој се да се брзо врати само зато да се с њом помири; јер дане које |
| чује да сам заљубљена!“</p> <p>Фатма се брзо спреми и оде на софу, где су седеле њена нене и ма |
| рујем...{S} Негде је у послу.{S} Она се брзо врати у собу, па сакри хаљине и накит: кад се врат |
| хладну крпу на главу и на срце, чије се брзо и јако лупање јасно чуло, поднесе јој лимун и сирћ |
| /p> <p>Свекрва као смрт побледе, али се брзо прибра и рече:</p> <p>— Вратиће се...{S} Обуци му |
| а собе где јој спавају родитељи, али се брзо измакла и изишла из куће и из дворишта, као сенка. |
| лукаво.{S} Она се попово наљути, али се брзо поврати и растужи се.{S} Оне јој се учинише заблуд |
| рати у своју собу нерасположена; али се брзо развесели, управо узбуди, кад виде на столу писмо |
| ни на намет није пало.</p> <p>Али он се брзо умири; чим осети њу, метну своју главу на њене гру |
| е би могао одвојити; али томе детету се брзо досади (јер он га стиска, да га удави), па неће ви |
| је јава!</p> <p>— То је сан, и проћи ће брзо као сваки сан.</p> <p>— Тејзе, онда ти никад никог |
| у папуче „за по кући“, оде уз степенице брзо као да бежи од <pb n="18" /> туге која је наједанп |
| ашима морам: наше су.</p> <p>Сафет рече брзо и неочекивано:</p> <p>— Пишу ли љубавна писма кћер |
| ше у кухину, те казаше то слушкињама, и брзо, све се наредише око једног великог мангала и зади |
| златну кутију пуну „просута" бисера, и брзо јој диже дувак: очи им се сретоше, душе им се пољу |
| у, он хтеде да је омилује, па се трже и брзо приђе мајци:</p> <p>— Добро дошла, мајчице! узвикн |
| погледаше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и загледа се у овај необични тип, |
| смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбејазу и брзо рече:</p> <p>— Где је кујчук-ханум?</p> <p>— Отишл |
| иџик скине и отвор зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и куне Нурију као жена. „Да Бо |
| о ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта |
| онемела, шта ли...{S} Он поче да говори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам д |
| казавши никоме да ће ићи, она одговори брзо и смело: „Побегла сам од куће: нисам могла сачекат |
| ма речи натраг.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као да је прелетео толике улице; журно уђе у собу |
| н из Ђумулџине...</p> <p>Вече се спусти брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и припреми за нов |
| не погледа га.</p> <p>— Куда? изусти он брзо и строго.</p> <p>— Па што питате куда, кад знате? |
| ла.{S} Она скочи.{S} Муња нема.{S} Небо брзо скиде са себе црнину.{S} Она стрча доле.{S} Из соф |
| .{S} Сад се каје, знам...{S} Тебе много брзо пусти, отиде му неизмилована.{S} С оне три се затв |
| рагог и драге два пријатеља.“ Зар овако брзо то да дође?...</p> <p>Мај.</p> <p>Данас, пролазећи |
| >И то, „турско венчање", изврши се тако брзо и тако просто.</p> <p>Али пре но што су се разишли |
| ла га волиш !{S} Како те то ухвати тако брзо?! говораше Мерсије и запали свећу, зари нокат чак |
| едоће и узбуђења.{S} И то се сврши тако брзо и тако просто, као да је дао реч, ако се опије да |
| S} Мајка јој не би вређала њен бол тако брзо — после три месеца.{S} Она се на тетку не наљути; |
| p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече, само брзо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и рече:</p> <p> |
| о необично, и за дуго лупало неисказано брзо и јако, она га чула.</p> <p>— Никако нисам мислила |
| ене, а њено измучено срце опет тренутно брзо залупа, и препуни се топлином и љубављу, и нежно п |
| ово на улици.{S} Ушавши у кућу необично брзо, натрча на Мерсију. „Хуот!{S} Хуот!{S} Хуот!“<ref |
| {S} Арифин муж отрча по лекара, и лекар брзо дође: онај ономадашњи Грк.</p> <p>Њој је сад напад |
| а да заплачу.{S} Он ништа не опази, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат им, старији од њих)?{S |
| је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и прибрано нареди да трчи с другим слугама по лека |
| ни: — Добро дошла, ханум!</p> <p>Она му брзо приђе, притисну му на руку усне и чело и тихо рече |
| а певамо, не да плачемо: саставићемо их брзо.“ Девојка више не изиђе ово вече, а сутрадан : пре |
| она знам да неће доћи.</p> <p>— Шта те брига?!{S} Кад ја желим, шта те се тиче свет? <pb n="25 |
| .{S} Што не би?{S} Пио си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ја сам <pb n="230" /> ти, сине, каза |
| ако страшно тихо? рече пашиница с много бриге.</p> <p>— Ја опет волим...{S} Смем к њему.{S} Одн |
| етње и до гледања у кафезе да има какву бригу или бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, јадна |
| а пушиш преда мном.{S} Али кад је човек брижан или болестан, није грехота ни срамота.</p> <p>Он |
| ку молитву, она мирно и тихо, невесела, брижна, настави:</p> <p>— Оне сиротице, просте, без књи |
| же бити све зна; зато је на свадби била брижна и обучена у загасито зелено.{S} Па је испита.</p |
| та јој је, кад се дубоко замисли или је брижна.{S} Понекад му се загледа у очи, и он би је пре |
| д кад она оде мужу, невесела је, управо брижна је, зацело што је Осман-беј љут.{S} Ко ће знати |
| стра.{S} Поред ње, врло озбиљне, готово брижне, корача њена сестра, у љубичастој свиленој европ |
| но...</p> <p>— Чиме се лечи? рече Осман брижно. <pb n="245" /></p> <p>— Бром, етар, купање у мл |
| (јер сад нам је живот трулеж), из кога бризга крв, црвена и врела; а и њима није тешко радити, |
| мужем није хтела говорити о оној тајној бризи која је мучи; он је то опажао и није јој хтео ниш |
| рећна <pb n="198" /> ја! узвикну болно, бризну у плач и паде на празну постељу.</p> <p>Али, одм |
| :{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Фатма бризну у плач, изненади се, мада зна да јој је та тетка |
| } Зашто му не устаде, кћери?</p> <p>Она бризну у плач, не одговоривши свекрви.</p> <p>— Јуче си |
| ти и виде — црвене црепове.</p> <p>Ариф бризну у плач, као да жали сиротог лончара.</p> <p>И Фа |
| арица поста удовицом за ноћ, да се сама брине за кућу и децу: муж јој не умре него га протераше |
| ају у шта обући се; кад се за све други брине...{S} На мојој софри вечера не разликује се од иф |
| па је, од породице је, богата је.{S} Не брини се за њу.</p> <p>— А ја? опет изусти нехотице.</p |
| > <p>Писмо је писала дуго, прочитавала, брисала, исправљала, преписивала; јер њена Госпођица об |
| ово само он, јер је време чинило своје, брисало је, полако, неосетно, оно што беше у њеном срцу |
| и ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и брише сузе белим јашмаком са своје главе. „Њу, чисту да |
| Фатмин теча и брат од тетке, па јој час брише очи, час намешта тел, час подиже какав пали праме |
| ке сасвим праве, округло подстрижене, и бркова подстрижених, те му се лепо виде танке усне; под |
| али много млађи јер су обојили — косу и бркове; трећи, човек испод четрдесет година, био је она |
| обучени, укрцаше у један велики морски брод за Марсељ... <pb n="279" /></p> <p>Истога дана, у |
| а, Нурије и Алије укрцале су се у један брод за Цариград.</p> <p>Друга је година како Ибрахим-Х |
| таје, не зна да узима бројанице: уместо бројаница узе са шиљтета Ђулренгијине ђинђухе. „Алије!“ |
| ај у папучама, с раскопчаним мундиром и бројаницама, заспа крај миндерлука...{S} Заспаше и још |
| да узму абдест и да клањају, па тад, с бројаницама, да седну у једном ћошету.{S} Сестро, пре б |
| чарапа, у мундиру сасвим раскопчаном, с бројаницама...{S} У ову грају, у урнебес, ушао је Џемал |
| сена, не зна да устаје, не зна да узима бројанице: уместо бројаница узе са шиљтета Ђулренгијине |
| крстивши ноге, узеше од урминих коштица бројанице, и уз тихо жуберкање зачу се шапат...<pb n="1 |
| Мусаф<ref target="#SRP19120_N102" /> и бројанице — мене и не погледа.{S} Да ли је хтео да ме к |
| ју, беху спремљени за сваку по јашмак и бројанице.{S} Гошће су дошле абдеслије, узеле су абдест |
| ааа! стењаше па зажмуре и узе мирисати бројанице, говорећи:</p> <p>— Миришу ми на дуван.</p> < |
| авршише клањање и помакоше се узимајући бројанице.</p> <p>О, све је готово, и ифтар и молитва; |
| -хануминим прозором. „Један, два, три,“ броје сестре гледајући се и клатећи се.{S} И Фатма је о |
| ила...{S} Кад се потпуно прибра, свесно бројећи лупање стражареве палице у калдрму: так! так! т |
| е стражарову палицу, запушава уши да не броји часове.{S} И наједанпут, загњури главу у јастук: |
| те узе шешир, уставши, и рече:</p> <p>— Бром, етар, млака купатила, лака храна и на првом месту |
| е Осман брижно. <pb n="245" /></p> <p>— Бром, етар, купање у млакој води...{S} Од двадесет пет |
| ита, исцепа га, с речима;</p> <p>— Кали броматиум квари стомак.{S} Натри броматиум бољи је...{S |
| — Кали броматиум квари стомак.{S} Натри броматиум бољи је...{S} По једну кашику на два сата.{S} |
| један од крви и меса, други од камена и бронзе...{S} Ови други сви имају душу, и ја многе позна |
| познанике бар међу народом од камена и бронзе.{S} Ишла сам на гробље, хришћанско, на велико и |
| сам...{S} Гледајући у људе од мрамора и бронзе, ја сам видела да они не при падају једноме наро |
| о гробље, турско, у долини, под зеленим брсним дрвећем, чије испретурано надгробно камење чини |
| S} Отац те не би више у кућу.{S} Толика брука досад, заврши Сафет врло узрујана.</p> <p>Ариф оп |
| " /> их обрука вичу на глас: куда ће од бруке !...{S} А стара, тресући се као прут, с муком, за |
| или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху се не сети, да он, горд на сво |
| свему су мислили, размишљали њини људи, брутални егоисти!</p> <p>Енглескиња записиваше Француск |
| љалац, кицош, висок, витак, млад и леп, брчићи му упредени и намазани помадом, а лице набељено, |
| не стране зида обраслог у винову лозу и бршљан чује се шуштање траве и шум нечијих корака.{S} О |
| кољене дивним парком а покривене лозом, бршљаном и дивљом ружом, много исцветалом, хануме, кроз |
| воришта — оградни зид, покривен лозом и бршљаном, и пред духовне очи изиђе јој цела слика харем |
| огу.</p> <p>Дошао је Бајрам.{S} Зурне и бубњеви заглушивали су уши.{S} Људи су се вратили из џа |
| е тога Цигани, од прозора до прозора, с бубњем и песмом, певају:</p> <l> Кристал прозори отвори |
| еса челенка трепери, сија се као сунце: бубњи и зурне разлежу се по свој махали (он ће све по с |
| ат, неки бут: пашиници остаде само леви бубрег...{S} Па се закла још један ован, жртва од Нуриј |
| } Скоро ће поноћи, а Солун је по кућама будан; пуно звезда на небу, и пуно звезда на кућама: по |
| д ифтара.{S} Кад каква господска свадба буде, по месец дана и више говори се о оделу и накиту м |
| а воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа да |
| чини јој се црна, прљава.{S} Како ће да буде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S} Несрећ |
| </hi> постоји.{S} А нек пије... само да буде њен.</p> <p>Тај дан ништа нису питале Фатму; остав |
| -бејова Османа.</p> <p>— Ах, само то да буде! рече Цариграђанка, па и она поцрвене.</p> <p>— От |
| ека...{S} Побегла сам, јер зашто да она буде несрећна?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништа не ум |
| у човеку, који је учио да према свакоме буде охола, па чак и према мужу, да никога не поштује, |
| чу његове кораке, па отрча тетки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи земз |
| од себе због девојчица, да им мајка не буде изобличена као преступница.{S} А сад, побегла сам |
| ако се, на пример, опије, да му жена не буде више жена, да остане од њега <hi>бош</hi><ref targ |
| ише опити, а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> <p>— Ашколсун! узвикнуше сва четвор |
| али се где свећа, где лампа, — да се не буде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово доба |
| чак робињама дајемо лепа имена да им не буде жао што су робиње.{S} Каква лепа имена!{S} Гонџеђу |
| <p>— Али ако се опет опије, и она му не буде више жена?{S} Ми добро знамо колико га она воли, р |
| хтели доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени верени |
| га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S} А за пуномоћнике, мој отац: „Д |
| p> <p>— Мајчице, ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире-кадуни хиљаду гроша, ре |
| е изјада час њој час Ариф-тејзи, те јој буде лакше.</p> <p>Турске жене долазе да обиђу болесну |
| богати.{S} А њен отац жели да овај брак буде потпуно европски — по избору.{S} Као да је то избо |
| „Стари пријатељ не бива непријатељ; ако буде, није лепо.“</p> <p>Снаха поћута, па рече:</p> <p> |
| {S} Ја бих, чини ми се, казала, па како буде.</p> <p>Нурије узе себе извињавати:</p> <p>— Али ј |
| е: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не одговара.{S} И он, потпуно <pb |
| да гледа у другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ милосница!{S} Срамота!“ помисли и скочи; |
| , да јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубазница, кад да се састају, и где?{S} Тамо, испо |
| горева, па остане јасан жар, па по жару буде пухар, па се то претвори у угљевље, а угљевље у пе |
| {S} Па што ме није спремио за живот, да будем самостална?{S} Право каже тејзе: „Ми ћемо дотле с |
| вети као покајница.{S} Ја сам рођена да будем жена и мајка; али, кад ме мој бездушни <pb n="183 |
| деце: не бих могла без њих.{S} Нећу да будем изобличена: због женске деце.“ Турске жене, из пр |
| нећу да седим невенчана...{S} Зар да му будем љубазница?...</p> <p>— Сакриј се од њега кад ти н |
| је-ханум!{S} Да могу да те опијем те да будеш весела.{S} Једна од тих што су онда мислиле да са |
| с хаљине... „Сестро, доста!{S} Сестро!“ буди је из заноса Нурије „Чујеш ли <hi>сабах</hi>?...{S |
| цвеће, воће ; крај њена прозора смоква буди је, шушти, и час-по удари граном о отворено прозор |
| је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: тице, цвеће, воће ; крај њена прозора смоква буди |
| чајно; све неће да је узнемирује, да је буди из спа, толико лепог, а који траје тако кратко, и |
| д, осетио је зацело да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: тице, цвеће, |
| .</note> <note xml:id="SRP19120_N52">Не буди љубоморна.</note> <note xml:id="SRP19120_N53">Напо |
| е.</note> <note xml:id="SRP19120_N4">Не буди урока.</note> <note xml:id="SRP19120_N5">Хвала Бог |
| мирена, наже се над унуку, па је љуби и буди:</p> <p>— Отвори очи, очи моје!{S} Ослободи душу, |
| д не можеш, чедо, ти пости; али... ноћу буди с мужем.</p> <p>Прође први дан поста.{S} Сестре пр |
| ињу!</note> <note xml:id="SRP19120_N24">Буди паметна!</note> <note xml:id="SRP19120_N25">Остави |
| ну кутију остави теткино писмо и рече: „Буди с њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад |
| француских писама, остави га шапћући: „Буди с њима: сва су ми од моје Госпођице“, и загледа се |
| ставу понова узимам и идем да вичем, да будим наше жене, да траже право...“ Хтеде рећи „право с |
| прошаптала најтишим шапатом: „Да их не будимо : нек спавају, нек сањају чаробни сан Истока.{S} |
| >По лекара отрча сам Осман; али, док је будио тројицу, док је једва један пристао да дође, прош |
| ведок.{S} Хвала вам.{S} За Божју љубав, будите нам и посредник... између нас и Ибрахим-Хасан-бе |
| ењено лице, мислила је: „Гледајте ме, и будите срећне као што сам ја срећна!“</p> </div> <pb n= |
| јој да му религиозна осећања нису била будна, јер је дуго био у Европи, и да му их није могла |
| да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: тице, цвеће, воће ; крај њена пр |
| да сви посте па спавају, а оно, сви су будни, осим Џемала, и сви говоре, осим Фатме: у соби се |
| .</p> <p>У Нурије-хануминој кући сви су будни.{S} Клопарају нануле слушкиња, доноси се вода, уз |
| ије видео.{S} Нема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била |
| ни, већ што су људима од потребе, да им буду сигурна „преносна средства“: под својим чаршафима |
| енска друштва, која ће организовати чим буду смеле.{S} Таквих скупова било је па више страна Но |
| нија,“ помисли Ариф.{S} Говор jе држала будућа председница „Друштва за васпитавање турских жена |
| на своју срећу, уздржа.{S} Секретар ове будуће председнице имала је бити једна која са својом п |
| >— Ова жена нема прошлости и не очекује будућност.{S} Она је у тренутцима у којима живи.{S} Она |
| велики и светао празник, јер је то дан буђења природе: излазе у поље, нарочито жене, и на изво |
| ње и припремање жена, масе, уједно је и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробуди |
| ових пробуђених створова, и необуздану бујицу што носи из мрачне ноћи у ведар и светао дан тол |
| е стреса.</p> <p>Најпосле уђоше у једно бујно-зелено двориште једне обичне двоспратне куће крај |
| <p>— Устани, монањо! што јој не кажете, бујук-ханум? рече црнкиња улазећи у собу, па се закикот |
| ед ногу, и због тога су га прозвали <hi>Бујукбурунли</hi>, то јест носоња, што ће рећи охол.{S} |
| главна, удовица; али њој је жив њен <hi>Бујукбурунлија</hi>.{S} Њеног оца зову још и <hi>Јилдир |
| ече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој „Бујукбурунлија“... да му је увек лепа, насмејана, да јо |
| моја кћи, нека се сети оне пословице из буквара: „Два уха, једна уста: двапут слушај, једанпут |
| улицу наједанпут, неочекивано, могла би букнути револуција какву историја света не памти.{S} Ми |
| ри.{S} Његова страст све је више и више буктала, и њега целог обузела: без Зејне му кућа беше п |
| алост је ватра: сад наложена, суха дрва букте, па прегорева, па догорева, па остане јасан жар, |
| ешто ври па хоће да прекипи, час као да букти па хоће да избије пламен, а ја се савладам па чак |
| етворим?</l> <pb n="125" /> <l>Дођи док букти ватра широка!</l> <l>У пролазу те видех, па сада |
| } Пошаљи му ружу. <hi>Ђул: сенсин беним булбул</hi>.{S} Пошаљи му нагорелу цигару.{S} Ти знаш д |
| “ узвикнуше радосно домаћице. „<hi>Сефа булдумиз!</hi>“ одговорише, такође радосно, гошће.{S} Г |
| ме се жене, све незване, да је гледају: буле у чаршафима с подигнутим печима, Јеврејке у шарени |
| едан велики жут ћилим, те изгледаше као булка у житу, па поче да прича свекрви шта је снила: ка |
| дно.</note> <note xml:id="SRP19120_N83">Булка.</note> <note xml:id="SRP19120_N84">Сватови с мом |
| беле као висибабе, фесови се црвене као булке.{S} И богато и сирото, и муслиманско и хришћанско |
| , све у собу одоше с ципелама.{S} Читав буљук послуге похита за њима, а једна робиња однесе њин |
| фесовима и зеленим и белим турбанима и буљуке жена у разнобојним чаршафима, и где је било водо |
| , сироте, нешто хоће а не знају шта.{S} Буне се, отимају се, беже од глупих предрасуда и опет и |
| .. жена побуњеник, то је нешто ново.{S} Буне се људи против стања у земљи, против неправде, али |
| озбиљи.</p> <p>— И те с толиким правима буне се за право!</p> <p>— А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</ |
| сно, и прича јој све као другу, жене се буне против неравноправности с људима!{S} А шта да ради |
| с новима, с онима <pb n="269" /> што се буне и што буне.{S} Ноћу тишина, нигде никога на улици, |
| ма, што се занимају феминизмом и што се буне.{S} И мало па виде да се није преварила; јер најст |
| ознало слушају разговор жена о женама и буне се на уређење харема.{S} Фатма их подсети на Марсе |
| онима <pb n="269" /> што се буне и што буне.{S} Ноћу тишина, нигде никога на улици, па се чини |
| fr">que</foreign>...{S} А уображен!!{S} Буни се што сам покрила главу и што не умем с мушким да |
| издржала.{S} Ја знам да се она од тада буни против наших људи још више; и да припрема за буну |
| а, само не за турске жене.“ И понова се буни; али против кога, то не зна...{S} Виде појас њихов |
| .</p> <p>Она не доврши, а он поче да се буни.</p> <p>— Глупост!{S} Која вера још има такве глуп |
| таје, мисли: отац је не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имају кућу, европски на |
| аром...{S} У гору и камен!</p> <p>Он се буни:</p> <p>— У Европи се сме с љубазницом, овде се не |
| мисли Фахрије-ханум, најстарија нова, и буни се гледајући „изложену“ Фатму, дијадему, обућу...{ |
| <hi>ариф</hi> и <hi>али</hi> просто нас буни.{S} Изгори га, молим те, и ако је на француском.{S |
| а; у човеку, мужу!...{S} И ја се буним, бунила сам се!...</p> <p>Како је ханум-нене?{S} Шехназе |
| у пред њима слободне; Францускиња их је бунила кад год су биле саме, пред њиховим гувернантама. |
| ан, да је свирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломила кафезе, |
| е свега сваки час сећала и сваки час се бунила, у себи, не говорећи никоме ништа.{S} У овој ста |
| ће погледала у мужа, своју неприлику, и бунила се.{S} Али одрасла у строго моралној кући, <pb n |
| ека, француска васпитаница би се зацело бунила што су је изложили на углед као робу; али, она с |
| удили наши људи образовањем...</p> <p>— Буним вас, али не да се љубите с људима, него да сте у |
| години?</p> <p>— Сестро, што се баш ја буним, у толико је искреније: из мене не говори моје ог |
| е Сафет љутито.</p> <p>— А, ја да ти је буним!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им је овако чести |
| ља ребра, већ од главе.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је „добар д |
| рећни, и ради тих својих сестара, ја се буним и — радим.</p> <p>Трећа, најмлађа, болесна, закаш |
| е друга, млађа, Мирсаде-ханум.{S} Ја се буним против овог срамног режима.{S} Једна моја другари |
| а га има; у човеку, мужу!...{S} И ја се буним, бунила сам се!...</p> <p>Како је ханум-нене?{S} |
| као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним против људи...</p> <p>— Долазно ми једну ноћ...{S |
| ... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми се бунимо!...{S} Валијиница правила излет у Вигантову Башт |
| p>— И она ћути, зете?</p> <p>— Немој ми бунити дете, рече Сафет љутито.</p> <p>— А, ја да ти је |
| што ју је љубио човек?{S} Ти, која нас буниш, говорећи нам да имамо оружје свест, коју су нам |
| и кафешантанским девојкама, где им се у буновној глави порађа срећна мисао да доведу жени — орт |
| ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бунтовница, и како би њу требало, заједно с њеним друга |
| адмоазел Дарно поче на енглеском језику бунтовнички говор:</p> <p>— Мис Пирсон!{S} Ви сте видел |
| <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шта радише наше? упита брзо и рад |
| в наших људи још више; и да припрема за буну свако женскиње наше што је дошло до свести било књ |
| духовним очима вид, и дизати некога на буну.{S} Гледајући њу, а не познајући Арифе, човек би с |
| побегне; а он, исто као сад: грознице, бунцање.{S} На мене је, тешко мени!{S} И ја сам тако ра |
| ам се била разболела, онолике грознице, бунцање: казала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу к |
| ће више к њему; а он за њим одболује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је волео како нико није, л |
| — Гиј де Мопасана, Марсела Превоа, Пола Буржеа, и друге.{S} Нађоше и Флобера, и Лотија, и насме |
| алских кафана, Ибрахима берберина, Кара-Бурну и чочека, то јест само једне чочекиње.{S} Па се з |
| езда“...{S} Двапут су ишле на мали Кара-Бурну на затвореним колима; а једанпут су се шетале до |
| Ибрахим-ага му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он пристаде.</p> <p>Шта ту има?{S} Једна кафан |
| мах узе весла и похита према малом Кара-Бурну, а за каиком остајаше сасвим бео млаз, као да се |
| н.{S} Очи јој одлетеше према малом Кара-Бурну: каик јој сад личаше на орла што у лету сече крил |
| p> <p>— Знаш, Нурије, како је море пред буру: тихо, некако страшно тихо? рече пашиница с много |
| у па и о свадбеној кошуљи: ова имала од бурунџука, она од венедика; потражише њену, а она је се |
| а, па неки доби плећку, неки врат, неки бут: пашиници остаде само леви бубрег...{S} Па се закла |
| .“ А нене се клатила, и метнула кључ на бућме, да га у недрима носи... <pb n="70" /></p> <p>Мер |
| овири па је нестане; робиње иду у какав буџак, и ту нешто шапћу и врте главом.</p> <p>Џемал је |
| о у мангалу.{S} У понекој кући, негде у буџаку, стоји котлић с водом где се хлади ракија...{S} |
| ижу по крајичак завесе, једне их крадом буше и намештају око: да виде извођење невесте, да виде |
| отвореним гробовима за <hi>нове</hi>... ваде их из дрвених, необојених мртвачких сандука — плат |
| своје веренице.{S} Мали, ситан, црн, он вади из капута писма и чита их једном бледоме младићу.{ |
| Солунском пољу, с бисером као да су га вадиле из Солунског залива.{S} Свекрва, у љубичастој св |
| " /> косу; учини јој се да почиње нешто важно, да отвара некаква велика врата споља затворена к |
| ћу умрети.{S} Ја сам као она напукнута ваза: ни за шта није, а стоји на камину, за украс...</p |
| нешто није добро, или није расположена, ваздан неочешљана, а у вече: чешља се, гизда се, — доћи |
| мени: „Душо, срце, јагње, око моје“.{S} Ваздан смо говориле турски, и тако ми је слатко говорит |
| писмо почела јутрос рано, писала сам га ваздан и нисам га завршила..{S} Ја бих вама писала и да |
| едећи на шиљтетима с башјорти.{S} Фатма ваздан није видела мужа, избегавала га.{S} Пред вече, ч |
| вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била је ваздан тишина, као да сви посте па спавају, а оно, сви |
| и мазге (он ће по старински): на једној ваздан искићеној мазги црној и сјајној као да је од атл |
| хим-Хасан-беј.</p> <p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио сутрадан, није знао |
| Осећајући да му је воља врло слаба, по ваздан је седео код куће, али је био расејан, као његов |
| ерује у карте, у духове...{S} Некад, по ваздан држи сточић.{S} Сви ми још мислимо да има нешто |
| дувана Нурије, иначе говорљива, сад по ваздан ћути, све је вређа, и за сваку ситницу плаче, за |
| аште, зато што је бескрајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с другарицама, или се играмо лончи |
| те да идем готово развијена, да сам по ваздан у чаршији, да пред вече седим крај широм отворен |
| говори, говори о времену, како је данас ваздан киша, и како се вардар раздухао као луд...{S} Ње |
| ма цвеће из косе, па га затвара у једну ваздан кићену кутију, где су му друге реликвије од ње, |
| у менажерији, задрма решетке...</p> <p>Ваздан гости, долазише на добродошлицу.{S} Стрина и сес |
| покуљаваше пламен с треском.{S} Иначе, ваздух је сасвим миран, непокретан, само задрхти од пла |
| ?{S} Једна кафаница, ниска и чађава.{S} Ваздух је био загушљив.{S} Мирише риба, печена ту на ма |
| се већ договарали да је воде на „лакши“ ваздух.</p> <p>У исто време кад и синоћ, пред Нурије-ха |
| о у друштву, и напоменуше му да је и за ваздух и за друштво најбољи Цариград.{S} И отац их одма |
| ... у чаршију, с друговима...{S} Иди на ваздух...{S} Све у соби, толико време, па си побледео.. |
| отвори оба крила.{S} Споља уђе загушљив ваздух; а Фатма се подиже на лакат, па кад виде мајку, |
| а бих умрла.{S} Овде, дах његов мени је ваздух.</p> <p>Уочи Рамазана.</p> <p>Сутра је Рамазан!{ |
| радити тек пошто почнемо удисавати у се ваздух слободе.{S} Сад је доба васпитавања и припреме з |
| други петли.{S} Бели се исток и мирише ваздух на море и на влажно, мокро ловорово лишће у башт |
| аздуха.{S} Она нема право ни на сунце и ваздух!{S} И учини јој се да досад на то никад није пом |
| ни рекоше моме оцу да треба да променим ваздух, и да сам, тамо куд отидем, вечито у друштву, и |
| ском на лицу — да пукну од врућине, без ваздуха, чини ти се и без живота, корачају, миле, ишчез |
| така и високог зида да вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема право ни на сунце и ваздух!{S} И у |
| </p> <p>— Не траже чак ни право сунца и ваздуха, узвикну најмлађа, болесна.</p> <p>Док су оне г |
| својим женама не даду ни право сунца ни ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму и Мерсију од тога |
| с и враћа се, слива се у дивну мраморну вазу, па се прелива и пада у басен, који би се за час п |
| ове жене ћуте!{S} И ми се бунимо!...{S} Валијиница правила излет у Вигантову Башту (ти ту башту |
| већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим колико ока имам.{S} |
| и, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ариф, доста!{S} Ти не знаш шта је |
| у је назвао, али су познале да нешто не ваља <pb n="169" /> кад су хануме онолико викнуле.{S} П |
| е коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела највише због чифлука.{S} |
| то реформа, а оне се развикаше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, да г |
| белој постељи, сва у бело, расплетена, ваљда да јој бар на оном свету није ништа сплетено, леж |
| Цариград су донели и њега, то обележје, ваљда да ме њим занесу: богато је, скупоцено је.{S} Јед |
| нешто увијено, као да ћу млада умрети, ваљда од харемског непријатеља, јектике, која ће ми доћ |
| ди, али то раде и други, нарочито наши, ваљда што нам је пиће забрањено.{S} А, напослетку, кад |
| ком, шапћући јој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви ст |
| м сама на месечини и осећам слан мирис, ваљда од језера или чак од мора, чије су обале засађене |
| е, усне јој помодреше, а она их стисну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе последњи дах..{S} О |
| и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и |
| чице, наша стара Ариф-ханум нова!...{S} Ваљда због одела ?</p> <p>— Одело јој је, сине, старинс |
| пред њим не смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да да се не растужим...</p> <p>1 рамазана, око |
| ...“ па ту стала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљда не од његове мајке.</p> <p>О, Цариграђанке!{S} Ве |
| ћу Туркиње, дању странкиње.{S} Јер нема ваљда ниједне странкиње која дође у Турску, нарочито у |
| лепше него мене.“</p> <p>— Жури се, има ваљда неке поруке.{S} А тебе, док бисмо пробудили, док |
| д дођох с Јалије...</p> <p>За чифлук се ваљда спремамо, време је; али ја то не знам, и нећу да |
| еде нешто да јој говори, да је поздрави ваљда добродошлицом, па, чудно узбуђен, не мога, само п |
| од своје суседе; а сад, и од њене кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у томе дође њена сестра.</ |
| повезала! узвикну Фатма.</p> <p>— Ниси ваљда рекла: ако ми се у нијету помене црно, нећу бити |
| и одмах шта то значи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда није била ни до пола пута, кад се зби једна необи |
| чулним, даће Бог!</p> <p>Госпођице, то ваљда само ја, турска девојка, тица у кафезу, измислила |
| на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши врата осетила је сву свежину ноћи и |
| не, не!</p> <p>— Загрлила се?...{S} Да вам се дотакну лица? <pb n="79" /></p> <p>Она се закико |
| у.</p> <p>— Страст, моја кћери...{S} Да вам не да Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опрости |
| слатка тејзе.</p> <p>— И ти би хтела да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то време тако је да |
| есна.{S} И шта да вам одговорим, шта да вам пишем после онога што сам вам писала у данима своје |
| ам могла, била сам болесна.{S} И шта да вам одговорим, шта да вам пишем после онога што сам вам |
| з вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила мајка, те да ми дођете!{S} Ала сам себичн |
| eu</foreign>, откуд могу.. зашто све да вам ређам !{S} Још кад су муслимански султани имали сто |
| Мерсије ме молила да вас поздравим и да вам кажем ово: „Наше учитељице Францускиње створиле нам |
| спођо мајко.</p> <p>— Госпођо снахо, ја вам нисам казала крај те приповетке.{S} Крај јој је ова |
| о.{S} А, напослетку, кад хоћете реч, ја вам је дајем, и ја мислим да... одржаћу је.</p> <p>— Ак |
| .</p> <p>— Опростите Ариф-ханум, али ја вам малочас не одговорих, не хтедох да вас прекидам, ре |
| едник, и пуномоћник, и сведок.{S} Хвала вам.{S} За Божју љубав, будите нам и посредник... измеђ |
| {S} Ја је нисам ни носила.</p> <p>— Она вам је свекрвина?</p> <p>— Мајкина, чедо.{S} Све што јо |
| кажете: „То није за жене“.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> <l>Култура свуда свој |
| до вас пута прокрчила није.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> <p>На коју ће страну |
| , и све младе, све нове.{S} По сто пута вам узвикујем као апостол, као пророк: на ноге!</p> <p> |
| те с пријатељем у завади, сетите се кад вам је с њим добро било, па му се покорите.{S} Праштајт |
| уж ти је млад као капља росе:{S} Бог ће вам опростити.{S} И како ће он толико дана без тебе?... |
| посрћући, говорећи:</p> <p>— Нурије ће вам све испричати.</p> <p>Па оде остављајући их у чуду. |
| о.</p> <p>— Ако хоћете, мој муж довешће вам Осман-бејове другове..{S} Крије се од њих што није. |
| Фатма.</p> <p>— Не, кјучук-ханум. „Који вам је оно човек?“ упитах је ја озбиљно. — „Из Стамбола |
| По оцу од Арапа, од емира...{S} Ја сам вам причала о његовој лепоти, доброти, о роду...</p> <p |
| а је разговор пашиница.</p> <p>— Ја сам вам синоћ све испричала као сестрама по души; ви сте да |
| ице, волим једнога одавно, још како сам вам почела долазити јутром у постељу: млад, леп, мио; а |
| м, шта да вам пишем после онога што сам вам писала у данима своје среће?{S} Ви сте зацело очеки |
| ер, чим сам примила обележје, одмах сам вам с неколико речи јавила.{S} Али, од моје свадбе ништ |
| а свако сам љубила, а ни на једно нисам вам одговорила.{S} Нисам могла, била сам болесна.{S} И |
| 88" /></p> <p>Драга ханум,</p> <p>Шаљем вам аманет од ваше и своје Емир-Фатме...{S} Ни смрт мој |
| пре неки дан видео близу Касумије: било вам је „прво вече“?</p> <p>Она поцрвене али ништа не од |
| дрвета, хаљина од ткива.</l> <l>Од сто вам лета малолетна бива.</l> <l>Дивљаци! жена још је ва |
| ука — платно се бели као снег...{S} Зар вам је остварење сна гробље ?{S} Зар нисте могле...</p> |
| е отворена врата, узвикну:</p> <p>— Зар вам је толико врућина?!</p> <p>— Није, него да брже изи |
| овде не живимо, већ животаримо. „Живот вам је анималан,“ каже Мадмоазел. „Једете, пијете, спав |
| просјаке, иако их је толико много да су вам закрчили улице.{S} Хоћете ли — рече ми — да о овоме |
| је била мала, питала: „Мис Блак, кад су вам тако стиснуте вилице, како метнете пуну кашику у ус |
| .{S} Вичете на Цариграђанке, а какве су вам Солуњанке?</p> <p>— Ја нисам Солуњанка.{S} Ја сам С |
| После се уозбиљи и рече:</p> <p>— Ја ћу вам причати своју историју.{S} Молим вас, хануме, да је |
| еде на осамнаест.,.{S} Ја ћу доћи па ћу вам показати.{S} Увек лака храна, да пази на стомак.{S} |
| васпитанице и пријатељице...{S} Писаћу вам некад много, све о њој, а сад... више не могу, не д |
| > <p>— Другима месец има четири недеље; вама шест...{S} Оно истина, меден и треба да је мало ду |
| ко...{S} Ја знам да је ниси видела: она вама неће доћи без мене.{S} Мислећи на њу, ја се међу н |
| , поче Нурије, да вас позовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ак |
| летна бива.</l> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>.</l> <l>Још јој кажете: „То није за |
| ћи стихове:</p> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>,</l> <l>Ствар од дрвета, хаљина од т |
| као свештеном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком гледам по оца...{S} Мој |
| : оволико писмо, па све о себи, ништа о вама.{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па с |
| оћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и чит |
| ви му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врло драга госпођице и моја пријатељице, да читам |
| , те питају: „Пардон!{S} Да ли сам се с вама поздравила?“ Па ипак, кад некога воле, ја мислим д |
| с њим би се слободно разговарала, као с вама; али он, и ако млад, мени није човек, мушко, него |
| олим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој тајни разговарам.{S} А ви, мислите ли на |
| а.{S} То је тако, мала, па ипак је међу вама пуно девојака заиста чедних, и ако не црвене кад с |
| ваздан и нисам га завршила..{S} Ја бих вама писала и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, не |
| отац удаје за пашића, „џемала”, ја сам, ван себе од радости, брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, т |
| S} Могла сам је и удавити, јер сам била ван себе од радости, а она је стара и слаба. „Ја немам |
| ја мила, слатка тејзе! узвикиваше Фатма ван себе од радости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-х |
| је долазио!</p> <p>— Сута! викну Фатма ван себе од радости.</p> <p>— Јесте, чедо, сута ти дола |
| без сумње она виде тај туђи свет, свет ван Солуна, далеки Париз, где се родила Мадмоазел, и Ма |
| њих што је познају?{S} Њена дела не иду ван њене домовине, јер њен језик нико не зна и нико не |
| дотерана и дивно обучена, и уведе је у ванредно велики салон раскошно намештен и јединствено о |
| млакост, тромост...{S} Да Бог да да се вара!{S} Можда његов темпераменат се не испољава, и то |
| без петла и голубице без голубова.{S} А варају нас.{S} Погледајте!“ заврши и обрати јој пажњу н |
| Ариф-хануму Хилми-пашом.{S} Али оне се варају: ми нисмо за реформу харема већ за њихово униште |
| "113" /></p> <p>— Боже!{S} Да ли ме очи варају?{S} Па што тако изненада?{S} Што не јависте? узв |
| ну дворишту био је велики црни ован — с вараклаисаним роговима и црвеним тракама као за Курбан- |
| S} Па и да се опио, Фатма је његова.{S} Варали га као дете.{S} Каква три венчања, какво губљење |
| и то ниједна није знала: две преварио, варалица!“...{S} И загрлисмо се као сестре, изјадасмо с |
| он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица?</p> <p>После се уозбиљи и рече:</p> <p>— Ја ћ |
| изневерила, већ што ништа не знаш да те варам, те мирно једеш и спаваш.{S} Кад чујем да мирно с |
| о рече да бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја сам за чистоту и код момка, и |
| њих нестаде и најмањег трага азијатског варварства и беснила наших побеснелих људи...{S} Кад го |
| <p>У зору паде киша.{S} Сад силно духа вардар.{S} Код Нурије-хануме позатваране су све шалоне, |
| у, како је данас ваздан киша, и како се вардар раздухао као луд...{S} Њено лице поцрвене, чак и |
| ва.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а дувао вардар,“ умеша се мајка.{S} Она претрну.{S} И кад је ду |
| ајка.{S} Она претрну.{S} И кад је дувао вардар?{S} Да то нешто не значи?</p> <p>Што је више осв |
| чини веселимо се с ханумама и гледамо у Вардар.{S} Како сам била радосна кад нам дођу гости из |
| ign>); па после ифтара, за време доброг варења, расположене, ми уз кафу и сируп почесмо разгово |
| ле су им да је и Солун, као и Цариград, варош не само космополита већ и полиглота.{S} Једнога д |
| пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз варош пуну живих душа, него кроз гробље.{S} Кад нас сре |
| ,</p> <p>Данас у подне, враћајући се из вароши и улазећи у своју собу, ја осетих мирис мошуса, |
| сам била радосна кад нам дођу гости из вароши, и како сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то |
| емо па затвореним колима, у поље, не по вароши?</p> <p>— По мени, чедо, и на отвореним, и пешиц |
| .{S} Сваки дан нађу неког у неком крају вароши убивеног.{S} По крајевима где Турци живе, тишина |
| штво, на узроке што ми се син опија.{S} Вас три сте образоване, а Ариф-ханум је и образована и |
| и да ми нове спремамо за вас оружје, да вас побијемо...</p> <p>— Ваше оружје не пали...{S} Ја с |
| са сестром договорила, поче Нурије, да вас позовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се |
| /p> <p>P.{S} S.{S} Мерсије ме молила да вас поздравим и да вам кажем ово: „Наше учитељице Франц |
| је среће?{S} Ви сте зацело очекивали да вас позовем на свадбу, јер, чим сам примила обележје, о |
| те: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ово снађе пре молитве: да се молитвом умирите.{S} М |
| вам малочас не одговорих, не хтедох да вас прекидам, рече Фахрије-ханум.{S} Вичете на Цариграђ |
| те чули ви стари да ми нове спремамо за вас оружје, да вас побијемо...</p> <p>— Ваше оружје не |
| вама.{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој тајни разговарам. |
| тид сама својом руком, шапћући јој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви ни |
| Цела кућа запевала би, кад би угледала вас.{S} Ја бих нашу стазу посула цвећем, да нам по цвећ |
| да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на вас толико навикла, да понекад не умем ни Бога да молим |
| :lang="fr">Mon Dieu!</foreign> то је од вас лепо, Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руком место г |
| њи, и у једној сиротој кадуни што је од вас долазила нама редовно, у вашим колима, у коњима и, |
| .{S} Знаш, као кад сам последњи пут код вас гостовала, провела мај на Јалијама.</p> <p>— Зар ни |
| </note> <note xml:id="SRP19120_N2">Боље вас нашле.</note> <note xml:id="SRP19120_N3">Собу за ја |
| ила мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила мај |
| што би вас пљунуле усред очију, или би вас лупиле сунцобраном по глави...{S} Па бар да сте на |
| уцаним, нарочито старотуркињама, што би вас пљунуле усред очију, или би вас лупиле сунцобраном |
| ледам на улицу!</p> <p>Бог!</p> <p>Љуби вас, љуби</p> <p>ваша мала срећна</p> <p> <hi>Емир-Фатм |
| м себична, јелте?{S} Нисам себична, али вас волим, волим...</p> <p>Одговорите ми, врло драга го |
| ној што му рече: „Емир-Фатма-ханум воли вас — просите је“, претио је Ариф-хануми. <pb n="251" / |
| </p> <p>— Откуд ви овде, ханум, кад сам вас пре неки дан видео близу Касумије: било вам је „прв |
| е две жене?</p> <p>— Оставите ме, молим вас, хоћу да пишем другу, рече, па затвори врата.</p> < |
| а крви на снегу...{S} Немојте се, молим вас, смејати, кад сам ја оволико озбиљна.{S} Кад би неш |
| и, ништа о вама.{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој тајни |
| старији.</p> <p>— Госпођо мајко, молим вас... не могу сама, понови тише пружајући руку.</p> <p |
| ћу вам причати своју историју.{S} Молим вас, хануме, да је слушате...{S} Ја се удадох за човека |
| поче своју историју, пошто рече: „Молим вас, хануме, да ме слушате.“</p> <p>— Ја сам се удала м |
| наши људи образовањем...</p> <p>— Буним вас, али не да се љубите с људима, него да сте у друштв |
| сва уносила, непрестано гледајући душом вас, и влажила га сузама а сушила уздасима и топлотом ш |
| насмеја се и рече:</p> <p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица?</p> <p>П |
| вуда својим крил’ма вије,</l> <l>Ал' до вас пута прокрчила није.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура |
| и цео свет; а ја у мислима загрлим само вас, а после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Ар |
| илми-паша, ха! ха! ха!</p> <p>— Ми ћемо вас оним оружјем које сте нам ви дали.</p> <p>Он је пит |
| RP19120_N7" />, како по њиховој кући по вас драги дан <hi>пеки</hi>, само да је мир.</p> <p>— Ј |
| а босфорског, да приме путнике, тако по вас драги дан, као просјаци од капије до капије.{S} И ј |
| ћи јој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А |
| екад не умем ни Бога да молим, зато што вас није у нашој соби.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које |
| и узе плакати.{S} Плакала је сваки час вас драги дан...</p> <p>Тек сутрадан, она настави читањ |
| јучук-хануме, хајдете Ајше хануми, зову вас ваше госпође мајке.</p> <p>Не смедоше не отићи.{S} |
| {S} Ти одовуд, она отуд, нека је између вас — праг.</p> <p>— Па после би требало преко прага ја |
| нарку, да их изведе на прави пут, да их васпита и припреми за препорођај, за њихово ослобођење. |
| : „Хајде, сине, на сокак, нека те сокак васпитава.{S} А кад хоћеш у кућу, главом се не шали да |
| мене. <hi>Ти јој име дај</hi>.{S} Ти је васпитавај; али, не као мене.{S} Криј од ње дању сунце, |
| , енглески, немачки...{S} Енглескиња га васпитавала, била му гувернанта, као ви мени, и друкчиј |
| њаше ми се као Енглез:{S} Енглескиња га васпитавала.{S} Кад га, кроз кафез, видеше две његове р |
| н да наследи стричево имање.{S} Њега је васпитавала његова нене, њу њена...{S} Њена нене негова |
| лу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је васпитавала још и њена гувернанта, Францускиња.{S} Кад |
| уши за њом, коју је чувала као дадиља и васпитавала као мајка.{S} Како ју је васпитала, тешко њ |
| жене.{S} Ми сад немамо право чак ни да васпитавамо мушку децу као срећне мајке!{S} Ми нисмо уч |
| {S} Да поправимо то: као женску децу да васпитавамо и мушку.{S} Али до колико, тешко нама!{S} Д |
| и понижених турских жена.{S} Ми људе не васпитавамо, људи нас не спремају за живот.{S} Да сашиј |
| а свесних, у гомили несвесних?{S} Да се васпитавамо, па да се припремамо за женска друштва која |
| ати у се ваздух слободе.{S} Сад је доба васпитавања и припреме за то свето и велико; и у мени с |
| тебе ни Мерсије.{S} Ово што предузимам: васпитавање и припремање жена, масе, уједно је и буђење |
| е држала будућа председница „Друштва за васпитавање турских жена“.{S} Ариф ју је гледала и тужи |
| звало: <hi>Друштво за самоваспитавање и васпитавање</hi>.</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну, а |
| ња прихвати :</p> <p>— Ја се чудим како васпитавате вашу чељад.{S} То је за мене тајна.{S} Ваше |
| ише пропагирати ту идеју тек кад узмемо васпитавати наше жене.{S} Оне су сад за развијање потпу |
| и васпитавала као мајка.{S} Како ју је васпитала, тешко њој!{S} Па извињава себе: није била са |
| м, а сад жали што и она своју није тако васпитало.{S} Па бар да је протеран због политике, да с |
| } Наш Џемал-беј неће то учинити, јер је васпитан као Европ...{S} Он је арапски племић.</p> <p>— |
| е красан млад човек, доброга срца, лепо васпитан, воли своју кућу и жену.{S} Али од неког време |
| рођена, одрасла, шта је учила, како је васпитана, каква је према породици свога умрлог мужа, к |
| као жене из романа!{S} Ја сам друкчије васпитана, и рођена, и ја волим, <hi>њега</hi>.</p> <p> |
| адох старцу, свекру.{S} Ја сам друкчије васпитана.{S} Ја устајем на ноге чак и оној сиротој Еми |
| раго или за непозната човека, француска васпитаница би се зацело бунила што су је изложили на у |
| муж жену пољуби у руку!{S} А француска васпитаница Туркиња Фатма, какву већу срећу тражи од бр |
| зивала, да јој је мала и мила ученица и васпитаница врло, врло интелигентна, и да често, кад шт |
| пољубаца од ваше мале, срећне ученице, васпитанице и пријатељице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.< |
| нове</hi>, како те савремене, француске васпитанице, себе зову, види се по свакојаким ситницама |
| више потресла од смрти моје мале, добре васпитанице и пријатељице...{S} Писаћу вам некад много, |
| рећи, али не рече.{S} У њој, француској васпитаници, пробуди се оријенталка, неискрена и непове |
| ђе да га узме, да га одведе у Европу на васпитање и школовање.{S} Ја нисам била нежна жена, али |
| } Није ми жао Осман-бејова оца: како је васпитао сина?{S} Али, ја те нисам слала да се светиш л |
| чини да ћу их моћи извести из заблуде, васпитати и припремити за ново доба, за оно свето и вел |
| , наше жене су неискрене.{S} Прво треба васпитати жене, па после људе, или <hi>само жене</hi>, |
| ва, испоклања, спали.{S} Колика је била ватра док су гореле Фатмине књиге, свешчице, писма од Г |
| > <l>О, ждрали!{S} Кажите му да љубавна ватра...</l> <p>— Ја просто нећу то да слушам, викну Фа |
| О, ви нове турске жене!...{S} Жалост је ватра: сад наложена, суха дрва букте, па прегорева, па |
| м?</l> <pb n="125" /> <l>Дођи док букти ватра широка!</l> <l>У пролазу те видех, па сада горим. |
| стала трести...{S} Лице ми је било као ватра, а руке као лед.</p> <p>— Боже, Мерсије!{S} Боже, |
| бела бивша робиња, обучена у црвено као ватра, играше.{S} Њена вешта игра, играна с неисказаним |
| умина сестрића: да нам је даље слама од ватре.“ А нене се клатила, и метнула кључ на бућме, да |
| имо дођи, о ходи!</l> <l>Нек се смешају ватре пламене:</l> <l>Да нико не зна, да не погоди </l> |
| тском оделу, затезаше вођице танконогим ватреним вранцима с посребреном оправом, с бока тих кол |
| комадиће и даде Ђулренгији да то баци у ватру.{S} Али Ђулренги утрча и радосно викну:</p> <p>— |
| вамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, милом, силом, крвљу.{S} Устајте, младе жене и де |
| И сети се шта њена мајка прича о Мадам Вахрам, Францускињи удатој за Јерменина: остала без муж |
| да је гледа.{S} И после, то је човек — ваш сан, идеал, Европљанин, Француз; она слуша кад он г |
| /p> <p>Пашиница стењући рече:.</p> <p>— Ваша кћи је од мога сипа ... бош.</p> <p>— Бош?!!</p> < |
| год помислили да сам мртва.{S} Јер, сва ваша мила писма, мени слата у Солун, ја сам добивала ов |
| p> <p>Бог!</p> <p>Љуби вас, љуби</p> <p>ваша мала срећна</p> <p> <hi>Емир-Фатма</hi>.</p> <p>P. |
| вашу чељад.{S} То је за мене тајна.{S} Ваше слушкиње и робиње и фамилијарне су, и између себе |
| вас оружје, да вас побијемо...</p> <p>— Ваше оружје не пали...{S} Ја старинску памет, ти хаљине |
| поред џамије, као кад сам прошао поред ваше куће.{S} Кад је неко изустио: „љубав“, ја сам виде |
| ођице.</p> <p>Примите много пољубаца од ваше мале, срећне ученице, васпитанице и пријатељице</p |
| кроз њих гледају њене очи!“ Па праг од ваше капије.. „На њега стаје њена нога!“ У свему вашем |
| Драга ханум,</p> <p>Шаљем вам аманет од ваше и своје Емир-Фатме...{S} Ни смрт моје мајке није м |
| р ниси изишла из његове куће, чак ни из ваше брачне собе.{S} Ти треба...</p> <p>Она прекиде роб |
| ом псу...{S} У свему вашем, у сваком из ваше куће волео сам тебе, или све то волео сам због теб |
| пашиница рече:</p> <p>— Волела бих чути ваше мишљење, Ариф-ханум.</p> <p>— Ја сам, ханум-ефенди |
| Врло драга госпођице,</p> <p>Добила сам ваше драго писмо, и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме н |
| дан.{S} Кад с париских улица допире до ваше одаје хука и кад чујете јако, снажно било једног в |
| к-хануме, хајдете Ајше хануми, зову вас ваше госпође мајке.</p> <p>Не смедоше не отићи.{S} Прес |
| у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз њих г |
| не говори мојим матерњим језиком; због вашег писма била сам се унела у француски „На, прочитај |
| за <pb n="266" /> лудог Осман-беја због вашег сина, да је он отера те да узме вашег сина: она в |
| г вашег сина, да је он отера те да узме вашег сина: она воли вашег сина.</p> <p>— Никад Џемал н |
| .{S} Јер ја своју срећу не замишљам без вашег повратка: ви да ме гледате испрошену за Мурад-Џем |
| н отера те да узме вашег сина: она воли вашег сина.</p> <p>— Никад Џемал не би узео ону која је |
| , ханум-ефенди, с ханумама за то: да се вашем сину нађе какав рад.{S} Ја кад радим, заборавим н |
| м колима, у коњима и, опрости, — у оном вашем великом псу...{S} У свему вашем, у сваком из ваше |
| нама преко тејзиног зида, у твом оцу, у вашем дилаверу, у робињи, и у једној сиротој кадуни што |
| у оном вашем великом псу...{S} У свему вашем, у сваком из ваше куће волео сам тебе, или све то |
| је.. „На њега стаје њена нога!“ У свему вашем волео сам тебе, у кући, у оградном зиду, у капији |
| д наших у Солуну), кафези (густи као на вашим прозорима) — стежу ми срце.{S} Час ми је срце сте |
| ватала је њена рука!“... у кипарису над вашим кровом, у смокви с гранама преко тејзиног зида, у |
| це.{S} Хоћете ли — рече ми — да о овоме вашим женама, овде, на свадби, држим једно предавање?{S |
| што је од вас долазила нама редовно, у вашим колима, у коњима и, опрости, — у оном вашем велик |
| ко слушала од наших жена и читала књиге ваших земљака, ја сам сад први пут видела а нисам му се |
| {S} Ја се, драга госпођице, и сад сетих ваших предавања, <hi>Стила</hi>: нећу да употребим глаг |
| то значи да се вратило здравље госпођи вашој мајци...{S} Јер ја своју срећу не замишљам без ва |
| {S} Боже, како сам могла!{S} И то је по вашој сугестији.</p> <p>— Ја сам знала да ћеш баш заист |
| ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој башти?</p> <p>— Јесте, слатка тејзе.</p> <p>— И т |
| у нас три зову реформаторкама, као овде вашу Ариф-хануму Хилми-пашом.{S} Али оне се варају: ми |
| :</p> <p>— Ја се чудим како васпитавате вашу чељад.{S} То је за мене тајна.{S} Ваше слушкиње и |
| :</p> <p>— Фатма, кад сам пролазио мимо вашу кућу, клецала су ми колена, и појурила би ми у лиц |
| уздану бујицу што носи из мрачне ноћи у ведар и светао дан толике нове душе.{S} Оне не певају, |
| мал-беј застаде пред једном кафаном под ведрим небом.{S} Турци су тражили кафу, а кафеџија им д |
| лиш," тако сте ми рекли.{S} И ја сам се вежбала.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Опет прочита |
| госпођице, пред полазак поручили да се вежбам. „Ако много пишеш, биће доказ да много на мене м |
| жи руку, с белом крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он то учини обично, чинећи се невешт.{S} Опет |
| ица, мајка женске деце!...“ </p> <p>Ова веза трајала је позадуго, и Зејне-ханум, Осман-бејова с |
| сваком зрну виде њега, и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе гледати у огледалу, и <pb n= |
| ме у њему било.{S} А наша Фатма је ружа везана у киту с лалама.{S} Зар Нурије-ханум и њена сест |
| у живот, па гледа да на њој није ништа везано, сплетено.</p> <p>Солун, 2 јуна 1905.</p> <p>Врл |
| бледа као смрт, не диже очију с платна, везе, и ако не зна како везе.{S} На левој руци јој је Џ |
| ога.{S} Мухамед је послат од Бога</hi>; везе, али не прелази преко лица рукама<pb n="81" /> кад |
| На тешкој зеленој свили, златом, Фатма везе оцу <hi>Левха:{S} Нема Бога осим Бога.{S} Мухамед |
| је кад види пријатељицу и сети се њене везе.{S} Мислила је: „Она се заборавила, али није мајка |
| очију с платна, везе, и ако не зна како везе.{S} На левој руци јој је Џемалов прстен, али она ј |
| ад јој се ђерђефу приближи да види како везе, и ужас <pb n="236" /> кад једном рече: „Госпођо с |
| и врат мирисом од љубичице.{S} Па опаса везен појас с искићеном пафтом и обу беле атласке папуч |
| меде наћи крпу, те га зави у један свој везен јаглук, и метну га снаси на табане.</p> <p>— Да з |
| ="SRP19120_N26"> <hi>Чевре</hi> - рубац везен срмом или телом</note> <note xml:id="SRP19120_N27 |
| фтом и обу беле атласке папучице златом везене.{S} Па узе бисер што јој је он дао за виђење; у |
| ио се...{S} И виде: ковчег јој покривен везеним, од ружичасте свиле дувком, као да је невеста, |
| са, кћери из торбица од црвеног атлаза, везених златом.{S} Ишле су све ћутећи, свих шест у црни |
| чијој кћери је сва наука плетење кеса и везење чеврета.{S} Девојка се, истина, с момком не позн |
| о година, док се није почело говорити о вези између снахе и девера...</p> <p>Пре деветнаест год |
| исока да је, преко ње пут бива; а човек везир нек је, својој драгој роб бива,“ него је слуша шт |
| во ми и није чудновато.{S} И сад нам се везирови синови заљубљују у <pb n="6" /> робиње и узима |
| а пљујем на његово име, на оно које сам везла оцу душманину!...</p> <p>И за час би према <hi>Ле |
| и оне женске руке што се занимају само везом; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије плав |
| а је навезла!{S} Ја ћу њу научити овоме везу, она мене француском језику, рече му сестра па се |
| белом свилом, да је учи некаквом новом везу.{S} Дуго су седеле једна поред друге, за ђерђефом. |
| џелук</hi>, то јест ноћну хаљину, сву у везу, повади игле из комарника, па се провуче, леже; ро |
| а пољуби Фатми скут, ноћну хаљину сву у везу.{S} Она јој скута не даде и рече: <pb n="45" /></p |
| м“.{S} Пошаљи му прамичак косе, и одмах везуј бошче.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал бени — кач</h |
| опшивене телећом кожом, рубље, хаљине, везује бошче, спрема постеље: сутра ће на чифлук.{S} Ту |
| P.{S} S.{S} Драга госпођице, моја мајка везује бошчице и пева, а нене је пита: „Госпођо снахо, |
| , робиња њена другарица.{S} А врата што везују харем с конаком закључана су кад год отац није к |
| метну башјорти, па похита на врата што везују харем с конаком, да се разговара са синовљим гос |
| P19120_N61" /> узе певушити зарумењена, везући, и по навици метну на главу један комад платна, |
| , без сумње. чула нешто и о Елизи...{S} Век проведох у тражењу срца; своје давах, а туђе...{S} |
| екао да мало тражи од онога с ким треба век да векује, она би се зачудила и узвикнула: „Како ма |
| е: не дајеш дете из куће за дан, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече, само брзо |
| Европи, а жену оставио саму.{S} Она је век провела без мужа, без детета, а то дете одрасло је |
| сита: никад не бих понизила онога с ким век векујем...</p> <p>Друга нова, Мирсаде-ханум, насмеј |
| ве као и то, да она није овако краткога века и да не умире на пречац. <pb n="228" /></p> <p>Ари |
| нцуској да човек мисли да је у њој пола века провела, а она је није ни видела.{S} Чешља се фран |
| д опијума датог муслиманкама пре толико векова — западне књиге и жене ..{S} Кад се колима прибл |
| е може се разорити за дан што се зидало вековима.</p> <p>Он је висок као кипарис, па здрав, муш |
| мало тражи од онога с ким треба век да векује, она би се зачудила и узвикнула: „Како мало!{S} |
| : никад не бих понизила онога с ким век векујем...</p> <p>Друга нова, Мирсаде-ханум, насмеја се |
| рече јој на енглеском језику: „Туркиње веле да су им на харемским весељима у кући саме жене, у |
| а не сме рећи.</p> <p>— Кажи, око моје! вели Мерсије.</p> <p>— Домали.</p> <p>— Он, кјучук-хану |
| кла и закитила.</p> <p>— Е, хвала Богу! вели њена мајка радосно.</p> <p>— Хвала Богу! каже и не |
| есете ће отерати четрдесет.{S} Он луд“, вели, „а има подбадача снаху.“</p> <p>— Каква снаха!{S} |
| продужаваше:</p> <p>— „Како је почео“, вели, „до четрдесете ће отерати четрдесет.{S} Он луд“, |
| у до собе вереничине...{S} И ова мајка, вели Ајше-ханум, црвенела је кад год се пред њом помену |
| ја тако лепа човека нисам више видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ја била распуштеница понова |
| је плач.</p> <p>— Да му дамо име, сине, вели му мајка грцајући у сузама.</p> <p>— Зар муслиманс |
| , Францускиња, стално је с њим.{S} Учи, вели, исту грану науке...{S} Дипломатске Школе.{S} Је л |
| своје рођаке у Цариграду; и причала му, вели, да је лепа, да је слатка, да је образована, да је |
| И кад позна да је мени криво, љути се: вели да су му оне што и мушки, другови...{S} С њима се |
| љиво. — Је ли то нарочито, да ме мучиш? вели Фатма.</p> <p>— Не, кјучук-ханум. „Који вам је оно |
| eu</foreign>, да их не дирамо.. млади,“ вели тетка. — „Да Бог да им довека било овако“, прихват |
| си се богатством. „Бог је богат, децо,“ вели стара, али то не помаже.{S} Фатмину оцу је мило ка |
| девојака, а Енглескиње је темперирају,“ вели она.{S} Ја сам се за ово време, док сам год била с |
| У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а он погледа у Фатму: она не диже очију |
| тиднем ја прва...“ — „Паметан попушта,” вели добра нене. „И ако бисмо примали к срцу све што на |
| /p> <p>— Отишла!{S} Боже!...{S} А тејза вели: „Прими је лепше него мене.“</p> <p>— Жури се, има |
| еком ..{S} А кад је сестра испраћа, она вели:</p> <p>— Душо Емир, ја ти се нећу удавати; јер, к |
| а; Фатма се загрцну од смеха, а Мерсије вели: „Лепе, али... плаве.“ — „Плаво је море, и небо, к |
| р ја сам се већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим колико ок |
| ити свекрви скут; свекрва јој га вуче и вели:</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар мени скут, а |
| и што кад нешто тражимо да нам каже, он вели: то није за жене, и што нам муж у свако доба може |
| l:id="SRP19120_N49">Разумна и узвишена, велика.</note> <note xml:id="SRP19120_N50">О, да, госпо |
| Мондије-хануминој наслоњачи, између два велика огледала, седи Емир-Фатма, у белој свиленој хаљи |
| >Сутрадан је Фатма преседела између два велика огледала, у Нурије-ханумином салону искићеном од |
| су ову седницу сазвале за припрему два велика женска друштва, која ће организовати чим буду см |
| а почиње нешто важно, да отвара некаква велика врата споља затворена катанцем, изнутра мандалом |
| ље покривено снегом, а од кућа и џамија велика шарена <pb n="17" /> шума. „Откуд да се вода бел |
| трајно, стално.{S} Изненада дође једна велика промена у њиној кући, у њену животу, у љубави: з |
| ике.{S} Донеше му се две чаше, једна је велика с водом.{S} Он одасу воде и насу мастике, која у |
| угог мужа, близу је Касумије.{S} Она је велика, старинска; у њој се живи патријархалним животом |
| о грчки што су оне Гркињице.{S} Како је велика, чим хоће да се шали, говори енглески.{S} Као да |
| на то никад није помислила, па пошто се велика капија отвори, она потрча, гурну средњу; хоће да |
| чула да је ова Енглескиња „журналист“ и велика поборница за женска права, те ју је зато и довел |
| а песму ме окренуле две радости: прва и велика, што ми је оздравила Фатма: друга, што ћу се пом |
| hi>...{S} Пред харемским вратима четири велика лимуна, под прозором њене девојачке собе један к |
| ..{S} Код оца сам живела као и све наше великашке кћери: затворена, у богатству истина, али с п |
| Муслиманин је.{S} Леп!{S} Од добре, од велике породице; племић, принц:{S} Мурад-Џемал-беј, син |
| рије: он се посла дервишима, и у текије велике, ишаране зеленим воском свеће, од пашинице, мајк |
| али ја сам, за несрећу, као цариградске велике госпође: никад пешке, увек у затвореним колима.. |
| И чисто са страхом погледа у две тешке велике капије са звекирима и халкама споља, с мандалима |
| х, али пуних лепоте, заосталих од једне велике старе културе.{S} Њене пријатељице, Туркиње, пол |
| унутрашњост, распоред и намештај једне велике турске куће, и одвела је до једне велике собе гд |
| елике турске куће, и одвела је до једне велике собе где су на миндерлуцима, на шиљтетима лежале |
| ого су се белеле и чиниле се неисказано велике; и њина кућа, бела, јако је одударала од готово |
| смина и бокорима јоргована, у две грдно велике „рунделе“ као два дивна уметничка ћилима од цвећ |
| дигнут поодавно, носе обичне, а фереџу велике госпође, због одлажења у Јилдиз.</p> <p>До средњ |
| о лице набрало се; само ти је нос исти, велики као што је био.“ И ја се загледах у очев нос: ис |
| х зеница, где се чита један жесток бол, велики и страшан као што је Господ...{S} Нема душе која |
| што досад никад није ни назрела, да он, велики грешник, није свестан свога греха. <pb n="241" / |
| о не заборавих да је сутра Рамазан..{S} Велики празник, а ја у туђини....<pb n="289" /></p> <p> |
| ене, а сутрадан се отпочело спремање за велики и светли празник Рамазан-Бајрам; робиње и слушки |
| ам се једном комшији подсмевала што има велики нос, и звала сам га „носоња“.{S} Једног дана, мо |
| о.“ И ја се загледах у очев нос: истина велики, већи него у нашег комшије, а ја то нисам видела |
| и зову младенце, и очекују их као какав велики и светао празник, јер је то дан буђења природе: |
| утру, у Нурије-ханумину дворишту био је велики црни ован — с вараклаисаним роговима и црвеним т |
| ој се руке.{S} И опет се чуђаше како је велики, као што се чудила једном брату од тетке кад је |
| {S} Како моји спремају без мене за овај велики празник?...{S} Умало не заборавих да је сутра Ра |
| ак, седе крај свекрвиних ногу, на један велики жут ћилим, те изгледаше као булка у житу, па поч |
| ље сасвим празно, па је попеше на један велики сто у куту испод степеница, где беше <pb n="136" |
| танку маглу, а Олимп је личио па један велики мрко-сив облак изишао из воде, ветрић, намирисан |
| , па се, овако обучени, укрцаше у један велики морски брод за Марсељ... <pb n="279" /></p> <p>И |
| жући, а она уђе у двориште, или у један велики парк, који је опкољавао једну палату на самоме м |
| и дивно обучена, и уведе је у ванредно велики салон раскошно намештен и јединствено осветљен, |
| раје харемско весеље.{S} Месец је грдно велики, округао, црвен, личи на црвену огромну столисту |
| према сунцу што је бацало зраке читавим великим сноповима: то су били сватови с момачке стране, |
| его икад њино друштво, уздишући за оним великим даном кад ће оне бити слободне.{S} И говораше ј |
| ава муслиманка мири се с пријатељицом о великим празницима, или кад дођу гости.{S} Сута је доби |
| веталог јасмина, по чијим су неисказано великим жбуновима певали славуји.{S} Као да се било где |
| робињама крај себе које је хладе грдно великим лепезама.{S} Да се удаје за недраго или за непо |
| да их пред Европом брани, заступа.{S} С великим црним очима, старија девојка а по изгледу тако |
| ледаше и познадоше да је живела животом великих турских госпођа.{S} На њеном бледом лицу заигра |
| је све.{S} А срце ми је велико, широко, велико, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти с |
| .{S} А где ли би било срце, оно широко, велико срце њом испуњено?</p> <p>Опет се враћа на почет |
| <ref target="#SRP19120_N111" /> И виде: велико гробље под кипарисима, око текије, где се сваког |
| .{S} Ишла сам на гробље, хришћанско, на велико и дивно гробље што се зове <hi>Пер Лашез</hi>, и |
| цаног Турчина Ибрахим-Хасан-беја.{S} На велико изненађење свих, Сафет-ханум служаше Госпођу Ари |
| су му „певали и трећи петли“.{S} Но на велико изненађење свих он сам даде реч, и још закле се, |
| } Имам срце, то је све.{S} А срце ми је велико, широко, велико, па ми се чини да би у њ стао св |
| о један кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико брдо, ишло кроз Стари Солун, начичкан трошним зг |
| припремити за ново доба, за оно свето и велико: ослобођење харема.{S} Истина, ја то нећу моћи с |
| ба васпитавања и припреме за то свето и велико; и у мени сваким часом јача и воља и снага...</p |
| уво, јер огреје топло сунце, понеки дан велико као у лето.{S} Па ипак, много је пријатније него |
| ан беј га дочека с много поштовања, као велико свештено лице, као стара човека и као пријатеља, |
| ми је необично, некако свечано, некако велико, некако страшно, као да ћу да изиђем пред Бога.{ |
| ми просвећене жене, организовале једно велико, монументално друштво које би се звало: <hi>Друш |
| ве водиље одведоше невесту доле у једно велико предсобље сасвим празно, па је попеше на један в |
| а, колико је сунце?{S} Мора да је грдно велико.</p> <p>— Сунца, кјучук-ханум, и нема, није ни и |
| стиде се... највише од Фатме, и на њено велико изненађење, одмах се спреми да изиђе...{S} Она м |
| емски.{S} Оне су подстицале на рад њено велико срце.{S} Док су оне биле живе, њој се њено сопст |
| , свашта им куповала. „Имање Али-пашино велико <pb n="181" /> је.“ Ја сам то чула, али појам <h |
| што не чува своју велику љубав за нешто велико.{S} Саније-ханум је сто пута рекла да Мадам Арис |
| а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто велико, крупно.{S} Боже, кад чује Фатма!</p> <p>Најпосл |
| Оне се збише уз прозор и не погледаше у велико напуштено гробље које их је окружавало, него у д |
| " /> је.“ Ја сам то чула, али појам <hi>велико</hi> нисам умела схватити, то јест схватила сам |
| у им већ биле тамо; жена пуно, из целог великог комшилука; па свирање у ут, ударање у деф, звец |
| трашно љубоморан, рече и омилова једног великог мачка што лежаше крај њених ногу, сасвим белог, |
| ама, и брзо, све се наредише око једног великог мангала и задимише: кад могу хануме, могу и оне |
| а и кад чујете јако, снажно било једног великог европског града, где су жене слободне и срећне, |
| , јенђе.{S} У двориште су улазиле поред великог ћилима разапетог на два дирека уз прву капију, |
| ке девојке и младе жене).</p> <p>Насред великог отвореног предсобља, разастреше, на египатску а |
| р њен отац тражи зета из добре куће, од великог рода, и богата...<pb n="14" /> Он је млад, леп, |
| а ми да новаца, он ми поднесе рачун: од великог имања и богатства, остало само једна кућа и хиљ |
| „Ако не учиниш ноћас нешто, купићемо ти великог дрвеног коња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч, а |
| ад је говорила била је у емоцији, некад великој да је замуцкивала, прекидала реченице, и најпос |
| ј.{S} И како ли то изгледа?{S} У мушкој великој руци женска мала ручица.{S} Али свакако то је п |
| оворовим дрвећем и олеандрима, у једној великој чистој соби, седеле су младотуркиње, све Царигр |
| черу у групама.{S} Вечерало се у једној великој соби са улице.{S} А каквих јела није било!{S} З |
| ичаја ради..{S} Отклањаше сабах, у оној великој соби без завеса, па се гошће завише и пођоше ку |
| томе се чуше звучни мушки гласови.{S} У великој соби селамлика<ref target="#SRP19120_N79" />, и |
| , и пре но што се испросила.</p> <p>— У великој радости као у великој жалости: непријатељ се с |
| осила.</p> <p>— У великој радости као у великој жалости: непријатељ се с непријатељем мири; а о |
| ма, у коњима и, опрости, — у оном вашем великом псу...{S} У свему вашем, у сваком из ваше куће |
| цем, и сваком цртом на лицу.{S} На овом великом балу где је било жена толиких нација, најлепшу |
| е.{S} Најпосле кола стадоше пред једном великом двоспратном кућом са софама, ћошкама, терасама |
| раздрљена, седи и хлади се једном грдно великом јапанском лепезом, она се узе смејати како се д |
| кашљао је дуго, зацењивао се као деца у великом кашљу, а лице му сасвим поплавело; после је пљу |
| осној врби...{S} На гроб сам му метнула велику киту кризантема: од мене и од свих мојих сестара |
| исивала; јер њена Госпођица обраћала је велику пажњу на стил, изговарајући: „Стил је човек“.{S} |
| , кад сам га видела, прво вече: имао је велику јабучицу, а глас му био дебео и мало промукао.{S |
| м и прска ђулсуом, ступају у једну врло велику собу с обућом (јер се у оваквим приликама диже с |
| " /> су хтеле да покажу путницама какву велику турску кућу, странкиње су их водиле Исмаил-Ахмед |
| блуди и љуте се на њу што не чува своју велику љубав за нешто велико.{S} Саније-ханум је сто пу |
| да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику радост сакри тако вешто, како то само уме Туркињ |
| жу, а не смеју, или као да очекују неку велику несрећу, која ће у овој кући окренути све тумбе, |
| е се, па се лупе у груди као да су неку велику штету учиниле, и треба ханумама да кажу, а не см |
| з своју уредну кућу, проведе кроз једну велику собу с турским намештајем а с европском библиоте |
| и попушиле по цигару, па изишле у једну велику собу с миндерлуцима да клањају.{S} Ту је већ бил |
| отишла на „седницу“.{S} Ушавши у једну велику собу, с прљавим подом, она угледа око једног дуг |
| свим поплавело; после је пљувао у једну велику белу махраму нерасклопљену, и пошто је то лепо у |
| Та жена, Мадам Аристид, не воли ни њену велику љубав...{S} Ноктима је дирнута рана у којој је к |
| пији поред халке и звекира, тако у њену велику собу, у салон с „мешовитим“ намештајем, <pb n="5 |
| свирку и песму, одведоше је горе у ону велику собу пуну јенђа; приведоше је свекрви.{S} Свекрв |
| И ја ништа не знам...{S} Оваквим мужем величала би се и падишахова кћи, а моја!... а моја!...{ |
| по недељу, некад дан, некад сат, не по величини увреде, него према расположењу.{S} Капиџик изм |
| азак, и с густим црним <hi>печима</hi>, веловима, на лицу.{S} Она прва што сиђе, много се ослон |
| лом капом и плавичастим дугачким густим велом који јој крије све лице...{S} А кад се та кола кр |
| ишта није сплетено, с дувком од тела, с велом, али не и с венцем од мирте или неранџина цвета, |
| а тих густих решетака и високог зида да вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема право ни на сунце |
| кошуљи: ова имала од бурунџука, она од венедика; потражише њену, а она је се сети: од танке па |
| е бојала за живот!{S} Сад: грознице, ја венем, мене нестаје, и ја сам весела, — весела сам што |
| ..</p> <p>Цариградски каици лепши су од венецијанских гондола, то јест пријатнији су за око, ве |
| да ми на главу метнете дијадему, уместо венца од мирте или поморанџина цвета.</p> <p> <hi>Е.{S} |
| , с дувком од тела, с велом, али не и с венцем од мирте или неранџина цвета, него с дијадемом о |
| е опије кад више с Фатмом не може да се венча!“...</p> <p>Капију отвори Ђулренги, и закука: „Ам |
| се с другом ожени, да би стекао право. (Венча се с Нуријином робињом, па је одмах пусти.) Сад м |
| сан-беј охол: како му се кћи испросила, венчала, он не иде где су солунски бејови него где су ц |
| се!{S} Ти си се испросила, али се ниси венчала, удала.{S} Ти не знаш шта је човек...{S} С млад |
| љубав, муфти-ефенди!</p> <p>— Па, да их венчамо, ханум-ефенди.</p> <p>И то, „турско венчање", и |
| распуштеница.{S} Како је <pb n="229" /> венчана, оне три нове нису излазиле од Арифе.{S} По чит |
| } Ја сам ово чула, али доцкан — била си венчана...{S} Мерсије-ханум одавно чула, још кад си бил |
| му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, нарочито ону што је отера „за бакалске ке |
| p>— Није копиле, сине:{S} Џемал и Фатма венчани су.</p> <p>— Ја то венчање не признајем.</p> <p |
| младожењи не допадне невеста, кад је, и венчану и њему одведену, први пут види, он је враћа; ак |
| у.{S} Како?{S} И да рече: „Слатка нене, венчања ми с њим више нема“.{S} Нек јој све кажу други, |
| , необичан мир.{S} Пре су имали још два венчања, па онолики бол, и страх.{S} Шта они сад очекуј |
| p>— Па, пала им венчања.</p> <p>— Каква венчања?{S} Ко их је венчао?{S} Људи.{S} И ко их је раз |
| е кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више ми нема венчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини |
| ана и по малим градовима, а одмах после венчања, они узеше спремати за свадбу; хаљине поручише |
| развијете, и да се „узимате“ онако, без венчања...</p> <p>— Јесте, зете; а не знам да ли сте чу |
| ва.{S} Варали га као дете.{S} Каква три венчања, какво губљење права!{S} Три старца, стотину гл |
| е кроз решетке, виделе га први пут уочи венчања.</p> <p>— Тешко нама! узвикну Емир.</p> <p>— Те |
| што одведох Фатму?</p> <p>— Па, пала им венчања.</p> <p>— Каква венчања?{S} Ко их је венчао?{S} |
| реклињаше, грдња, и муфтијин говор, и — венчање: треће и последње.{S} Сад кад би се опио, Фатма |
| .{S} Није грехота: ти нећеш „покварити“ венчање, — девојка си.“ Он је говорио француски, брзо, |
| ема више права на њу, јер јој је „пало“ венчање.</p> <p>У томе, он поче да удара ногом у врата |
| .</p> <p>— Иди, тејзе, моли мога оца за венчање! рече она гласом у коме су се осећале сузе.</p> |
| јој се не приближи рок кад има право на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је ра |
| душе души.</p> <p>Данас договор, сутра венчање, као у старинских муслимана и по малим градовим |
| доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени вереникову |
| на самом врху Старога Солуна, изврши се венчање.{S} Он је био весео, а она тужна; у црвене наро |
| имо.{S} А ти, душо, имаш наду.{S} Треће венчање свршетак, четврто почетак. <pb n="218" /></p> < |
| авила и не сачекавши да јој падне треће венчање?{S} Што да живи с њим лажљивим, у лажљивој кући |
| шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће венчање“.{S} То јој говори онај што јој изударао душу — |
| ј неко на ухо рече: „Пало ти је и треће венчање“... „Који се на земљи раставе, не могу се на не |
| оли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и венчање!{S} Журе се Цариграђани, младићев стриц и ујак. |
| ме измирити са Сафетом, она ће удесити венчање."</p> <p>Ариф, не знајући шта она мисли, зачуди |
| hi> значи једно исто.{S} Питаћеш: какво венчање?{S} Зар си с њом живео невенчано?{S} О, не дај |
| не да ми пуномоћје: неће с тобом друго венчање!“ Он више није претио њој него оној што му рече |
| амо, ханум-ефенди.</p> <p>И то, „турско венчање", изврши се тако брзо и тако просто.</p> <p>Али |
| онето ни обележје, а камо ли да је било венчање: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је питати. |
| емал и Фатма венчани су.</p> <p>— Ја то венчање не признајем.</p> <p>— Али га признаје Бог.</p> |
| ита човека.“</p> <p>И дадоше је!</p> <p>Венчање, као обично у Турака, би одмах.{S} Око спреме с |
| ту уведоше у харем две младице с једним венчањем, с оцем и мајком.{S} Робиње јој и даље носе ск |
| ња.</p> <p>— Каква венчања?{S} Ко их је венчао?{S} Људи.{S} И ко их је развенчао?{S} Људи.{S} А |
| да ради.{S} Он је знао да ће их понова венчати, али му је било врло непријатно што се ово деси |
| м закону, да с једним човеком можемо се венчати трипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га мо |
| ико га она воли, рече Ариф.</p> <p>— Па венчаћемо их, изусти Нурије.{S} А после их много уверав |
| имаш право по закону да се с њим понова венчаш одмах, да не чекаш три месеца и десет дана, јер |
| х реч.{S} Пошто остадох без ње, опет ме венчаше.{S} Па нас венчаше и трећи и последњи пут.{S} И |
| адох без ње, опет ме венчаше.{S} Па нас венчаше и трећи и последњи пут.{S} И ко то учини?{S} Је |
| Мерсији, а она, видевши јој кроз густи вео само облик лица, погурне је лактом..</p> <p>Ишле су |
| /l> <p>А ја сам помислио, кад ти спусти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој гла |
| ео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути то чело и то л |
| но... „О, Боже, мужа на име!“ Њему дође веома мило, јер, да јој се не допада, Не би му рекла ча |
| ервозно лупање срца.{S} Све турске жене веома су нервозне, и хистеричне...{S} А нестајање, ишче |
| питање збуни Фатму.</p> <p>— Кад? рече веома тихо.</p> <p>— Кад си га заволела?</p> <p>Она неш |
| ам дошла на једну мисао која ми се чини веома паметна.{S} Ми смо нове, али су нам стари обичаји |
| ћи, она овде осети мирис пића, и би јој веома непријатно, нарочито кад уђе један „весео“ и стад |
| она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, уми се, |
| у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома тешко, застиде се... највише од Фатме, и на њено |
| еним сактијанским ципелама; на глави му веома мали и плитак бели ћулав и пошто узе абдест, прос |
| с туђим човеком.{S} Зато нам није крива вера, него друштвено уређење.</p> <p>— Зар мој муж мојо |
| е да се буни.</p> <p>— Глупост!{S} Која вера још има такве глупе обичаје?{S} Јесу ли то верски |
| га криви и правда.{S} Крива му је њина вера и обичаји, цело њино друштво устајало као баруштин |
| ви, и младотуркиња његова тетка, и њина вера, верски обичаји. „Дај реч да се нећеш опити, иначе |
| очевим...{S} Боже, Боже, колико нам је вера лепа, а колико су је наружили неразумни!</p> <p>Пи |
| ом светом идејом:{S} Францускиња, Мадам Веран.{S} Исто као мене.{S} Не, не!{S} Ми ћемо смети мн |
| р да не закука из гласа што нису из оне вере што не допушта оволико понижење жене скопчано с не |
| енило нити се може изменити док је наше вере, јер њега је писао Мухамед.</p> <p>Пошто пређе рук |
| ања; испрошена била три године; кад јој вереник дође из места где је са службом, код њих руча, |
| ра, мене обузме љутина, јарост, јер мој вереник је официр.{S} И нико то не зна; научила сам да |
| ћу да је испросим па ћу да је љубим као вереник.</p> <p>Она се наљути.</p> <p>— Сматраш ли ти м |
| а?{S} Пет година да јој је драги, и пет вереник: да му отидне сва ижљубљена...{S} А?{S} Чујемо |
| ање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени вереникову слику.{S} О, кад га видех!...{S} То је био д |
| т Бог!) Она је мени била прво драга, па вереница, па жена — никад љубазница.{S} Ми овамо од жен |
| а Грка с љубавним писмима и косом своје веренице.{S} Мали, ситан, црн, он вади из капута писма |
| ратили време.{S} Црни Грк стрпа у недра вереничина писма и косу и из чађаве кафане, осветљене ј |
| вечера, код њих спава: соба му до собе вереничине...{S} И ова мајка, вели Ајше-ханум, црвенела |
| плачу и дубоко жале оне своје сестре по вери (не по души), што се сад разговарају а сад се нава |
| S} Напослетку, он је муслиманин само по вери и по имену, иначе не, јер у Европи је одрастао, жи |
| сам могла и помислити да моја кћи није верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ После три дана |
| Прими хиљаду пољубаца од своје сестре и верне другарице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.</p> <p>P.{ |
| Емине-Семијом и 'Ђулистан-Хисметом као верни за Пророком, испустила сам, и ја немам снаге да ј |
| оћи, нене је назирала добру муслиманку, верну кћер Ислама: помирила се са својом судбином, пред |
| оје душе, вичем, ридајући: „О моја лепа веро, како су те изопачили неразумни!“ Ја, драга госпођ |
| кћер сасвим слободно.{S} Она, честита, веровала ми.{S} Кад помислим шта сам све од ње сакрила! |
| око осећа, да много размишља..{S} Нисам веровала у судбину, и почела сам сумњати у Бога, Бог не |
| ове, а она одобри главом: у то је тврдо веровала.</p> <p>Мадмоазел Дарно поче на енглеском јези |
| х предака.{S} Ја верујем у све у шта су веровале моје прамајке: у текије, у молитве...{S} Ја се |
| се и обори очи.{S} Они су јој, наравно, веровали и корели је што је урадила као дете: да се пос |
| љубав Емирину, дошла Ариф.{S} Џемал је веровао њој, али ипак се није развеселио.</p> <p>— Лаж, |
| еговом тетком; јер он је само тој тетки веровао.{S} Кад дође, он тражи да му свирам, да му пева |
| чула да Францускиње уче да црвене.{S} И вероватно, јер .. оне нису баш стидљиве.{S} А њен глас, |
| ... „Џемал!“ После два месеца!...{S} Не вероваше чулним очима, те их затвори: опет његова мила |
| не пита, и муж је отера...</p> <p>Тврдо вероваше да ће се Зејна одмах вратити мужу, или бар дол |
| младотуркиња његова тетка, и њина вера, верски обичаји. „Дај реч да се нећеш опити, иначе да ти |
| има такве глупе обичаје?{S} Јесу ли то верски обреди?{S} Зар они прости знају нешто?...{S} Хте |
| реварили су себе, не њега.{S} Зар су то верски обичаји!{S} Она је ту, сакрили су је, да њега пр |
| жене.{S} О, ви нове турске жене!{S} Наш верски обичај непрописан Шеријатом, већ изопачен неразу |
| лашено, јер види да јој сестру ухватило верско лудило.{S} А она као да се из сна трже, остави ђ |
| еднако је обузима чудно-пријатно, топло верско осећање, кад се год појави каква висока бела џам |
| болести.“ И користи се једном тачком у верској им одредби.{S} Узе џак брашна и у брашно завуче |
| з?!“ Ако је Француз, зар она да промени веру?...{S} О, кад би био Турчин, Цариграђанин, царигра |
| га госпођице, знам ону праву танку нашу веру: њој ме је учила моја добра нене.</p> <p>Дође трен |
| еће револвер у футролу, оставља га: она верује у живот после смрти ..{S} Али, чини ми се, најви |
| дмоазел ?</p> <p>— О, Мадмоазел!{S} Она верује у карте, у духове...{S} Некад, по ваздан држи ст |
| елигентна, и да често, кад што рече, не верује да је њено, већ да је то од некога чула или негд |
| да моја кћи није верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ После три дана опет их одазваше:{S} Р |
| које су је очувале, умрле су; овима не верује.{S} Заборави се, па поче гласно: „Шта!{S} Зар до |
| чи.“ Заклетва!{S} Каква заклетва кад не верује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се |
| ти, довека је прекорева, и никад јој не верује.{S} Она кроз кафез погледа у голуба, он мисли у |
| остаје сама у друштву где нико ником не верује.{S} У њему је тешко и старијим пробуђеним муслим |
| искрена и неповерљива, што осим Богу не верује више ником.{S} Мерсије опази њену промену, нерас |
| чешће помишља на Страшни Суд, да тврдо верује да човека у животу сналази само оно што му је пи |
| ко тужна, она у живот после смрти тврдо верује.{S} Али наједанпут, њој неко на ухо рече: „Пало |
| ена жена као ни она старинска што тврдо верује да су четири свете књиге пале с неба.{S} Па уста |
| “ час-по па се предаје вољи Божјој, јер верује у <hi>Писмо</hi>; и она рекне: „Сестро, што се б |
| ене у изрезаним струковима!...</p> <p>— Верујем ти, очи моје, али...{S} Како си смела?!</p> <p> |
| ашио је то осећање, рече Фатма</p> <p>— Верујем, рече лекар и додаде: — Непријатно, а није опас |
| ви?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у то тврдо да верујем да бих умрла срећна.</p> <p>Истога дана у вече. |
| крви, наслеђено од мојих предака.{S} Ја верујем у све у шта су веровале моје прамајке: у текије |
| бра и рече :</p> <p>— С друговима... не верујем...{S} Негде је у послу.{S} Она се брзо врати у |
| ченом у црно — с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом љубављу је румена девојка, лепо оч |
| лику...{S} На, понеси је, Фатми, јер не верујем да је она њега могла видети.</p> <p>Ариф узе сл |
| <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не верујемо.</p> <p>— Ако хоћете, мој муж довешће вам Осма |
| ита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не верујеш!{S} Жене у изрезаним струковима!...</p> <p>— Ве |
| д чуда не долази к себи.</p> <p>— Ти не верујеш, душо?</p> <p>— Каква смелост!{S} Не, ти збијаш |
| ад у кући нема нових, све су старе, све верују у судбину, у <hi>к'смет</hi>.</p> <p>У овој кући |
| је ипак чинила радост поклонима, тврдо верујући да је то доброчинство што је потицало из њеног |
| езнула за тим замишљеним човеком, тврдо верујући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење |
| нај лончар од земље, бога...{S} И тврдо верујући да је права европска жена оваква, савршенство, |
| ј свиленој европској хаљини, насмејана, весела, и обе одговарају, у пролазу, на дубока темена д |
| Питала ју је једна млада рођака, а она, весела и срећна, рече: хоћу!{S} Она је синоћ прислушкив |
| е врати, она ће све за мене...“ Истрча, весела, да каже нени и мајци шта пише тејзе, то јест да |
| косе, — чита Коран...{S} Утрча у собу, весела, и одмах седе да одговори на писма.</p> <pb n="6 |
| е у лицу промени.{S} Кад разви хартију, весела девојка читаше:</p> <l>Црним сам се газом повеза |
| у, црвенела би од стида и крила очи.{S} Весела девојчица промени се, уозбиљи се, и сваки час бе |
| венем, мене нестаје, и ја сам весела, — весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам као она напукнута в |
| ео дуги разговор...</p> <p>Како је била весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је била тужна ка |
| су око ње, разговарају се, шале се, она весела невеста...{S} Зар да јој је тај Осман-беј ближи |
| ох.{S} А она ми на часну реч каза да је весела <hi>само</hi> кад се опије.{S} И ја, замисли, не |
| тма, Нурије се тако вешто правила да је весела, како не би умела ниједна глумица.{S} Смејаше се |
| {S} Кад је весела, <hi>само</hi> кад је весела, она је <hi>она</hi>, млада жена, дете, човек, п |
| у мењала је место непрестано.{S} Кад је весела, <hi>само</hi> кад је весела, она је <hi>она</hi |
| си с Елизом сасвим пријатељски, зато је весела, али није хтела то да јој помиње, да је дира, да |
| „Волиш ли Ариф-хануму, чедо, или што је весела или што је тужна, или што је шаљива или што је о |
| а жао.{S} И толико му дође тешко што је весела кад је он тужан...{S} Срете га један друг, и пов |
| е пред њим претвара...{S} Она је жива и весела, и зато је сви воле.{S} Она је онаква каква је п |
| , она не бејаше тужна, али не бејаше ни весела, јер турско друштво је више не занимаше, а њихов |
| се удајеш за невиђено, како можеш да си весела! ...{S}И оне пре триста година страховале, а ти. |
| слиле да сам ја пијана, није могла бити весела док се не опије.{S} Ја сам је врло волела, и пор |
| знице, ја венем, мене нестаје, и ја сам весела, — весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам као она н |
| ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја сам весела: певам, свирам, читам.{S} Нене ме зове кумријом, |
| ала као чочек!...{S} Била је раскалашио весела, и дивна.</p> <p>— Наше жене одвратније су од љу |
| : „Ти си нешто лепо снила, зато си тако весела". — „Снила сам, нене, зелен калпак.“ — „Ако си г |
| је отпочела Ариф-ханум.{S} Била је врло весела, какву је скоро није видела Нурије-ханум, а какв |
| али је много мирнија.{S} Јутрос је врло весела: доћи ће јој у госте њени с Јалије, стрина и сес |
| ум!{S} Да могу да те опијем те да будеш весела.{S} Једна од тих што су онда мислиле да сам ја п |
| жене, али није била љубљена...{S} И те, веселе, развише се и замолише Фатму да им пева.{S} Она |
| е песме на старе арије с веселим срцем; веселе се као да су освојиле свет, или као да су завлад |
| егове мајке.</p> <p>О, Цариграђанке!{S} Веселе, на улици кокетују с пролазницима, у лађицама се |
| увесељење", као да мртве ствари могу да веселе.{S} Али ово нису мртве ствари, ово су живе: шадр |
| уштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ове веселе, шаљиве теме пређоше на једну врло озбиљну, која |
| нове душе.{S} Оне не певају, оне се не веселе.{S} Оне плачу и дубоко жале оне своје сестре по |
| ежном, белом Цариграђанком.{S} Све жене веселе, она тужна.{S} Све жене говоре, она ћути.{S} Кад |
| и оне треба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви, њини млади мужеви, младож |
| ао убијене, а претварале се, правиле се веселе.{S} Оцу је било страшно, а смејао се, пружајући |
| н!{S} Ви сте видели ове жене!{S} Оне се веселе саме, оне спавају саме.{S} Ова силна ноћна харем |
| рни „сахан“, или „тепсија“, у харему се веселе жене.</p> <p>Вече у очи четвртка, дана кад се од |
| ај!{S} На мене се смеје.{S} Како су нам веселе густе решетке!{S} Кроз њих гледам Њега.{S} Како |
| и пакосно им завидим: благо њима кад су веселе!...{S} Насред Мармаре нешто пуче на лађи; капета |
| гондола, то јест пријатнији су за око, весели су, јер су бели, ишарани разним живим бојама, а |
| {S} И нашта јој свирање и певање?{S} Да весели жене по харемима, као чочек!</p> <p>„Одакле је < |
| се рамазанских ноћи једе и ради, али не весели, јер, Рамазан је Рамазан, било дању или ноћу.{S} |
| рберин што тако дивно удара у тамбуру и весели бејове, води их на чочечке игре, на весеља.{S} О |
| песму: то се Ахмед-беј на своме чардаку весели, гледајући у залив разливен на месечини.{S} Она |
| “.</p> <p>Код Ибрахим-Хасан-беја сви су весели, нарочито домаћин, <pb n="205" /> јер сутра ће и |
| е људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{S} Неколике старе певаху, помажу |
| дведе у Скопље, да се међу непознатим и веселим харемима разгали.{S} Кад се отуд, после неколик |
| вају нове турске песме на старе арије с веселим срцем; веселе се као да су освојиле свет, или к |
| ојкама.{S} А ноћу, на кули, на месечини веселимо се с ханумама и гледамо у Вардар.{S} Како сам |
| у томе нене рече: „Идите у башту, децо, веселите се.{S} Нас ће веселити Ђулренги — певаће нам.“ |
| е у башту, децо, веселите се.{S} Нас ће веселити Ђулренги — певаће нам.“</p> <p>Свих седам захв |
| еланхоличну арију, зачу се из куће пуне веселих жена, с пригушеним кикотом, и она скочи и полет |
| стриц, оно кућу напунише гомиле младих веселих жена, са запаљеним фењерима, кикоћући се, јер с |
| а сестра.</p> <p>— Ханум-ефенди, мужде! весело узвикну Фахрије-ханум поздравивши пашиницу темен |
| } Пред вече, њен син, дошав из чаршије, весело јој рече:</p> <p>— Мајчице, ја дадох нашу Фатму. |
| ијатељица, другарица.{S} Нарочито дете, весело дете.{S} И да је ту било деце, она би оставила ж |
| ао.“ Робиње, видевши да им хануме пуше, весело отскакуташе у кухину, те казаше то слушкињама, и |
| изиђе.{S} Уђе нене. „Дај мужде, чедо!“ весело рече, па ме загрли и омириса ми лице као цвет ил |
| S} Он сеђаше за столом, налакћен, а она весело рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu</ |
| lang="en">O, yes!</foreign> узвикну она весело па отвори себи: „Смех, песма“.</p> <p>— Благо те |
| школсун!{S} Ашколсун! узвикиваше робиња весело.</p> <p>А Фатма се неисказано обрадова, али, лук |
| у Фатмину слику, припљеска и цикну, па весело рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!{ |
| изгрлише.{S} Ибрахим-Хасан-беј узвикује весело: „Охо!{S} Машалла'!“ А Фатма: „Слатка суто!“ и н |
| <p>Код ових речи Ариф пљуну, а Фатма се весело насмеја и одскакута да се преобуче, и да се нами |
| ше се као да њену хладноћу не опажа, те весело рече:</p> <p>— Нурије-ханум, мужде!</p> <p>— Мен |
| ав...{S} Син ми је био весео...{S} Дете весело од пића!...{S} Пио мастике...{S} Месец је тада б |
| и равнодушна.{S} Седе за клавир, и поче весело по диркама, па устаде, отвори фијоку с Госпођичи |
| е луд!...{S} Благо мени! узвикну опа, и весело тапшући засмеја се, а њен смех зазвони као сребр |
| да ће тебе задовољити њен плач, направи весело лице кад јој речеш да не сме у шетњу, прави се з |
| а би, молим те?!</p> <p>— Чудо! рече он весело, не погледајући у туђе жене: „Па лепо, отерао је |
| /></p> <p>— Нурије-ханум, рече она врло весело.{S} Последње две вечери имала сам две нове посет |
| , и окренувши се к прозорима, она чисто весело узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Oh, quel point |
| </p> <p>— Добро дошла, мајчице! узвикну весело и узе јој мршаву, смежурану руку, јако притисну |
| Први снег.{S} И она се овом живописном, веселом сликом развесели.{S} Али, нехотице скрену очи у |
| цика, да чује Џемал-беј.</p> <p>С њеном веселом циком залајаше њене пудлице, Фидел и Мињон, и з |
| оно што јој је најмилије.{S} Видећи је веселу, мајка и нене јој обрадоваше се: заборавила је Џ |
| се помази око нене.{S} Видећи је овако веселу, мајка јој узвикиваше: „<hi>Машалла</hi>!“<ref t |
| учку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу веселу: није јој њега жао.{S} И толико му дође тешко шт |
| авају саме.{S} Ова силна ноћна харемска весеља измислили су људи, не жене, — да би били они сло |
| прскаху водом...{S} Гледајући харемска весеља годинама, жива и духовита Мадмоазел Дарно знала |
| и хареми?{S} Код мене.{S} Где су бивала весеља?{S} Код мене.{S} Ко је водно хануме у шетњу?{S} |
| ели бејове, води их на чочечке игре, на весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, и тако пође: зашкрипаш |
| ободно турски рече: „Да су овде и људи, весеље би било пристојније и природније“.{S} Мадам поцр |
| мужу, деци...{S} Па песма, по сву ноћ, весеље, шала, облачење у мушке хаљине: све што је преко |
| има, смех, али пригушен, и тихо певање: весеље је у башти; разгранали се нарови и смокве, дигли |
| исли.</p> <p>— Има ли смисла да идем на весеље кад је у породици туга?</p> <p>— Каква туга?{S} |
| .{S} Мој син, кад није затекао код мене весеље, ушао је у собу где ми је постеља, а она празна; |
| похиташе у комшилук, где не престајаше весеље; слушкиње легоше, а Фатма с робињом сиђе у башту |
| невеста; трећа ноћ како траје харемско весеље.{S} Месец је грдно велики, округао, црвен, личи |
| ранкиње: позвала ју је да види харемско весеље, да га пореди с европским весељима и баловима, и |
| ску, с чуђењем упита какво је то женско весеље, она викну да би све чуле: „Зато што са женама н |
| кој, и она је учинила: правила је једно весеље за турске жене, и зато није звала људе, него сам |
| ..{S} Дође Рамазан: код мене по сву ноћ весеље — мој син с друговима.{S} У почетку се враћао пр |
| ше Рамазану, ноћним поселима, харемским весељима; али младе жене, невесте у меденим месецима, б |
| ку: „Туркиње веле да су им на харемским весељима у кући саме жене, у дворишту кокоши без петла |
| ремско весеље, да га пореди с европским весељима и баловима, и кад дође време да се чује протес |
| >Мајка га слушаше клатећи се, а кад он, весео, ућута, она, невесела, поче:</p> <p>— То је све л |
| а: загледао се у неки предмет на столу, весео, насмејан.{S} Нурије му приђе без папуча, и кад в |
| же: отиде с вечери, па се врати ујутру, весео.{S} Испрва ретко, у два три месеца; после, сваког |
| ...</p> <p>Како је почео пити, бивао је весео, и луд, али никад бесвестан.{S} Сад у његовој кес |
| ћери на удају, задовољне су што се овај весео комад из турског живота, „брак из љубави", овако |
| разбарушена, каљав...{S} Син ми је био весео...{S} Дете весело од пића!...{S} Пио мастике...{S |
| Солуна, изврши се венчање.{S} Он је био весео, а она тужна; у црвене нарове над својом главом г |
| кад Ариф помену зету, он готов, и врло весео.{S} Њему је импоновала Османова енергија, мушкост |
| ома непријатно, нарочито кад уђе један „весео“ и стаде говорити лудости.{S} Видевши га оваквог, |
| га неко из конака није видео, одмах узе весла и похита према малом Кара-Бурну, а за каиком оста |
| И наједанпут, каик стаде, младић остави весла и узе <hi>ут</hi><ref target="#SRP19120_N21" />.{ |
| цариградски <pb n="13" /> и имао је два веслара, једнога црнога старца и једнога белога младића |
| ..</p> <p>Не дочитавши песму, опет поче вести. „<foreign xml:lang="fr">Adieu, Suzon, ma rose bl |
| сви!</p> <p>Кад хтедох затворити писмо, ветар духну и унесе у моју собу један жут багремов лист |
| а им каже да говоре што друго.</p> <p>— Ветар најјаче дува кад хоће да стане, рече Фахрије.</p> |
| јој је жао младости и живота, а јесењи ветар звижди, уноси, с маха на мах, кроз један отворен |
| три дана, дувао је хладан влажан јесењи ветар, и час се чинио као нечије церекање, а час као је |
| на ће њима и вечерас играти, летећи као ветар или обрћући се као вихар.{S} Она је овим женама ш |
| ши.{S} На њу ме подсећа, увек, и дување ветра, и реч récompense. „<foreign xml:lang="fr">Est-ce |
| н велики мрко-сив облак изишао из воде, ветрић, намирисан сухом травом с гробља, на нечији посл |
| тицале Фатмину лепу главу да је омилује ветрић, који се дизао из корова по гробовима с обореним |
| ас-по, на махове, кад би духнуо западни ветрић, осетио би се мирис ружа, нарочито лудо исцветал |
| смицу, а каик јој се приближавао као на ветровима...</p> <p>Цариградски каици лепши су од венец |
| (јер пред сестром не би све говорила), већ само за нову...{S} Поче говорити течно и лепо франц |
| ке.{S} Не шаљем ти га поштом (не смем), већ по једној новој.{S} Развићу је, раскопчаћу је, метн |
| ислио да то нису жене „comme il fault“, већ .. пуштене из неке рђаве куће...{S} И оне продужују |
| умела; са слушкињама је не као госпођа, већ као мајка, и Осману, и због тога као због лепоте, б |
| , од камена, ни од свиле, ни од памука, већ сам створење од крви и меса, што има душу.{S} Та ду |
| умре!“ Она се овој снаси врло радовала, већ неколико дана била је као на седмом небу: „Научиће |
| је то, чије је, ни на шта није мислила, већ је свирала, сва унесена у лепе арије: тонови су се |
| .{S} Она хаљину никад није тако купила, већ су јој из чаршије доношена лица: гледала их, бирала |
| тешко ми је, не што сам те изневерила, већ што ништа не знаш да те варам, те мирно једеш и спа |
| па оде.{S} Пред вече дође, али не сама, већ с једном турском женом обученом у стар, искрпљен ча |
| не осмехну нити је потапка по плећима, већ погну главу па оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма са |
| више није роман, ни стихови из Корана, већ историја њенога сопственог срца.{S} Та жена, Мадам |
| другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ милосница!{S} Срамота!“ помисли и скочи; па и остал |
| , осетиле су душу не онога чија је она, већ ове младе лепе жене, па су плакале.</p> <p>Свршило |
| је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешто пре ње тргло, пробудило, и она тада чује у |
| он жену не би створио од мужевља ребра, већ од главе.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, |
| иди да берберину мастика не иде у уста, већ у недра.{S} И мало, па почеше излазити бејови и чоч |
| нити пусти глас изненађења или страха, већ сама полете конаку, где су слуге.{S} Један истрча п |
| каза Мерсији, не само сестри од стрица, већ и другарици; паде у једну наслоњачу и дубоко уздахн |
| гу заједно.{S} Оно пре није била љубав, већ вољење.{S} Јер како је могла бити љубав, кад он: мн |
| поседаше, стара, преко обичаја турског, већ упита за здравље домаћиново; и кад јој једна четрде |
| ете.{S} Крила сам од тебе не због тебе, већ због деце: кад ме отераш лишићеш ме њих.{S} Крила с |
| ахори и то не личаше на људске гласове, већ на урлање побеснелих паса.{S} Дохватив га преко пол |
| то као међу туђинима.{S} Фатма не седе, већ прође кроз предсобље бацајући погледе у широм отвор |
| онекад и чочек...{S} Она ништа не виде, већ се поклопи на кревет Госпођичин, на њено узглавље, |
| .{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, већ се спусти на једну столицу, и мисли шта ће: срамота |
| пучице смакоше јој се, а она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: тражи Мерсију.{S} Казаће |
| у солунски младићи, да се скита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и како њену кћер свек |
| погледају, и ако смо се за њих обукле, већ прво да узму абдест и да клањају, па тад, с бројани |
| ирана тако је близу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радујем како се ником нисам рад |
| ад се праштао с ћерком на њеној свадби, већ је погнуо, и погурио се...{S} И виде: ковчег јој по |
| ћути што је болесна, или што се стиди, већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, |
| хове папуче, али не као робиња госпођи, већ као кћи мајци.</p> <p>Нурије-ханум, један необичан |
| ремна да заплачу.{S} Он ништа не опази, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат им, старији од њих |
| е, и не говори му као обично француски, већ турски: „Чедо моје, око моје, лаве мој, султане мој |
| о да оне имају право на то као грађани, већ што су људима од потребе, да им буду сигурна „прено |
| јој се обрадова, али не као човек жени, већ као дете играчки.{S} Ово му је четврта играчка како |
| какво је то оружје, а она не одговори, већ узбуђена и љута похита Фатми.</p> <p>— Слатка тејзе |
| т.“</p> <p>Он на ово ништа не одговори, већ рече задовољно смејући се:</p> <p>— И да се не узме |
| ало, а он јој на то питање не одговори, већ јој поче причати како му је било кад су се оно једа |
| е што није обичај да се одмах одговори, већ што хоћемо да питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатм |
| а, у глави ни трунке памети, не памети, већ свести!..</p> <p>Море удара у обалу, шушти.{S} Куку |
| <p>Он на ово питање не хте одговорити, већ поче, врло узбуђено:</p> <p>— Фатма, кад сам пролаз |
| а дршће као прут, страх је не од смрти, већ од оне страшне речи <hi>бош</hi>.</p> <p>— Сине!{S} |
| или само ради стране лепе књижевности, већ и ради књига које нам отварају очи и ради разговора |
| у Цариграду није крив наш добри Пророк, већ људи, себични, они људи што су вршили преуређење у |
| .{S} Нећу да је убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено здравље, памет.{S} Она је |
| им-Хасан-бејов харем не врати се морем, већ железницом, да би Фатма видела места поред пруге шт |
| м; неке куће нису биле у реду с другим, већ су заузимале сокак, а у угловима седели су просјаци |
| ене највише; али не, ја се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао |
| Наш верски обичај непрописан Шеријатом, већ изопачен неразумнима!{S} Беже нам од куће мужеви, б |
| ај, сине: не дајеш дете из куће за дан, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече, сам |
| да га одобровољи; али он није зловољан, већ луд:{S} Фатму, своју љубав, назва онако!...{S} Поср |
| каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат Осман.{S} После себе извињава: „Ћутим зб |
| на по пута па стао, не што сам сустао, већ што нисам знао куда ћу. „Најгоре је за онога што је |
| .{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не живимо, већ животаримо. „Живот вам је анималан,“ каже Мадмоазел |
| а.{S} Никад нису дошле све три заједно, већ по две, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим |
| то, кад што рече, не верује да је њено, већ да је то од некога чула или негде прочитала.</p> <p |
| а је из чаршије донет пиринач и брашно, већ их изгорела. „Неће бити добра домаћица,“ рекао.{S} |
| и седе у соби за рад, не на њено место, већ доле : њену месту окрете леђа; и ухвати се за косу |
| .{S} Учини јој се да то није њен девер, већ онај непознати, кога она воли како је постала женом |
| Мухамедово рођење или пред његову смрт, већ за испаштање грехова у минулој години.{S} Уз Рамаза |
| походе често само да је болесну обиђу, већ и да је разговоре, „лече“.{S} Тетка јој наводи хиља |
| о срце, те не опада своју нову госпођу, већ му казује зато што је то за њу нешто страшно... „О, |
| ни руке с лица.{S} Он не употреби силу, већ опет поче, брзо, журећи се: тако много има да јој к |
| , не ходећи поносито као арапски принц, већ чисто погурен, дубоко оборене главе.{S} Пред кафана |
| и.{S} Како је њу видео, није се опио... већ толико месеца.{S} И пијанство је страст, и љубав је |
| огу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <pb n="167" /> ништа не наре |
| па не могаде, јер је сувише узбуђен.{S} Већ две недеље како је у њему био мир, и он је мислио д |
| ти.{S} Још добро нисам ни узела перо, а већ срце повредим..{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћу |
| </p> <p>— Не мисли тако далеко, сине; а већ кад мислиш, ти се подигни и реци: „Иншалла’“.<ref t |
| поред џамија узимали су абдест људи; а већ кад се чу позивање на молитву, по турским кућама, к |
| п али луд.{S} Још нема пуних тридесет а већ отерао три жене.{S} И за шта?{S} Прву, што је позај |
| !{S} Лаж!{S} Има два конака, али су оба већ туђа, — жена му их презадужила.“ <pb n="106" /></p> |
| {S} После видеше „да га не заноси глава већ срце“, и сневеселише се.</p> <p>— Алије, Алије, шта |
| hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја сам на њега већ и заборавила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам |
| ује.{S} Ономад каже: „Не зависи од њега већ...“ па ту стала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљда не од |
| дубоко оборене главе.{S} Пред кафанама већ никога није било, осим самаца што станују по ханови |
| е се варају: ми нисмо за реформу харема већ за њихово уништење.{S} Ми налазимо да је неприродно |
| ом лицу.{S} Једну кутију пудера она има већ четрнаест година, — метне пудер понекад, кад пође н |
| ју врата, пушта се у кућу; а кад се она већ развије и укућани јој виде грдно лице не могући јој |
| о и Цариград, варош не само космополита већ и полиглота.{S} Једнога дана Ариф-тејзине пријатељи |
| т сам испунио; поклон нисам узео натраг већ сам га купио!“...{S} А Богу и текијама учини како с |
| руге, за ђерђефом.{S} Фатма сама навезе већ две „кутице".{S} Поче трећу, па устаде, оде са софе |
| димо да ли јој је срце слободно, или је већ кога заволело.{S} Али, зашто <hi>већ</hi>?{S} Она н |
| обу с миндерлуцима да клањају.{S} Ту је већ било прострто шест малих персиских серџадета за шес |
| ек је у зачетку, а наше просвећене жене већ су се поделиле у два логора: једне су уз Емине-Семи |
| таре Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње већ четрдесет година: „Аман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам |
| ата неко зашушка; она се трже; врата се већ одшкринуше и помоли се глава Ђулзаде, црнкиње, црне |
| оз неколико дана, на пут, јер ја сам се већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се |
| ном је бивала слабија, и родитељи су се већ договарали да је воде на „лакши“ ваздух.</p> <p>У и |
| >Драга моја госпођице,</p> <p>Да ли сте већ кадгод помислили да сам мртва.{S} Јер, сва ваша мил |
| сврати пред трећу кафану, где не бејаше већ ниједног жењеног Турчина.{S} Он ни на шта није мисл |
| ју да се он појави, па да скоче...{S} И већ су на ногама сви: кћи, синови, жена:{S} Фатма, снах |
| ма намена никако није била срећна.{S} И већ хтедоше да иду, кад робиња рече: „Намените још једа |
| уша“.</p> <p>Да је старотуркиња, она би већ све испричала робињи; али је младотуркиња, <hi>нова |
| о понос да тражи новаца од тетке, он би већ био далеко од града где је толико ожалошћен и осрам |
| } Поче јој говорити узбуђено да је воли већ трећа година, како се вратио из Европе, јер његова |
| ање, слушајући њен говор, не шта говори већ како говори, француски, опијаше се и сањаше чуднова |
| ше-кадуни, која је слушкиња у овој кући већ четрдесет година, прохтело се да пуши у соби где јо |
| блачи се у чаршаф.{S} Али напрасити беј већ се поврати, покаја.{S} Зашто да се не користи мужев |
| је сматраху као друга, него што су јој већ учинили одликовање позвавши је у своје друштво.{S} |
| е не пољуби у руку као Европљанин Џемал већ је страсно стеже као Азијат Осман.{S} Али осети да |
| и да јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се ју |
| обињом одоше у комшилук.{S} Мајке су им већ биле тамо; жена пуно, из целог великог комшилука; п |
| осамнаест година !{S} И ја.{S} Обе смо већ зреле девојке, јер смо Азијатке.</p> <p>Гошћа прест |
| у историја света не памти.{S} Ми смо то већ почеле, и ради те идеје као и ради Устава, нове мно |
| ше на месечини, него према свитању, јер већ се чују трећи петли и гугутке.</p> <p>Устадоше пред |
| ју.{S} На софи се поздравише теменима с већ дошлим гостима, Солуњанкама, које их дочекаше стоје |
| .{S} Али да оставим политику: од ње нас већ заболела глава.{S} Лудост!{S} Па то мора једанпут б |
| ала своме мужу, своме другу и пријатељу већ двадесет и толико година.{S} Дошла му је скоро дете |
| сам своју дужност, дужност не по разуму већ по срцу, испунила, а ти ради како хоћеш.</p> <p>То |
| ниси изазвала.{S} Ја то чувам као тајну већ толико време.{S} Сад се истрчах, опрости! говораше |
| стира, милим, познатим стазама, које су већ готово у траву зарасле.{S} Али, како му би кад она |
| ти му се.{S} Теби, Џемал-беј, певали су већ и други петли.</p> <p>Пашиници је било жао сина, те |
| је већ кога заволело.{S} Али, зашто <hi>већ</hi>?{S} Она нам је, сине, нека је жива, ушла у дев |
| х од Џиџи...</p> <p>12 новембра.</p> <p>Већ си код деде!{S} Кад би знала, душо моја, како ти се |
| аквог напорног рада, и обузимала је све већа пријатност што лежи, што се одмара.{S} Она је докт |
| ји је кривљи, него који је бољи.{S} Што већа душа, то бржи опроштај.{S} Кад сте с пријатељем у |
| после једног сата или два, милост.. још већа.</p> <p>Он само чује: „Па како би да си у служби, |
| иње која дође у Турску, нарочито у њене веће градове, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хар |
| {S} Турска жена не зна за већу жалост и веће понижење.{S} Сети се, љубави моја, науке којој те |
| пристаје уза њ, да га не би доводила до веће јарости.{S} Он, онако љут, пође у собу кћери.{S} М |
| се загледах у очев нос: истина велики, већи него у нашег комшије, а ја то нисам видела док дру |
| оше пешице, њој се овај радни дан учини већи од оба Бајрама: срешће се може бити с њим!{S} Она |
| ажаљевају, да је теше, она ће ударити у већи плач...</p> <p>Кад се исплака, она замоли муфтију |
| а неке доносе поморанџе, ратлокума.{S} Већина долази из радозналости, фино испитујући шта је с |
| другом ожени.{S} Турска жена не зна за већу жалост и веће понижење.{S} Сети се, љубави моја, н |
| нцуска васпитаница Туркиња Фатма, какву већу срећу тражи од брачног живота!{S} Она је о овоме с |
| , па се трзају: крију нешто од ње ..{S} Вече прошло увелике, а оне сад клањају вечерњу молитву. |
| } Она је на те седнице редовно ишла.{S} Вече.{S} Мирише и море и земља.{S} Звезде дрхте.{S} Она |
| зина са минара једне оближње џамије.{S} Вече, а она је напољу, готово на улици.{S} Ушавши у кућ |
| афаницама где је било пуно Турака, пред вече највише самаца што станују по хановима.{S} Пред је |
| туденти</hi>?...</p> <p>30 априла, пред вече.</p> <p>И ако сам „оваква“, око мене обилази његов |
| е време.{S} А по турским махалама, пред вече је било живље но обично: дерњава продаваца разлега |
| од мене откиде.</p> <p>1 рамазана, пред вече.</p> <p>Благо мени, ето га!{S} Ја му чујем кораке, |
| ије видела мужа, избегавала га.{S} Пред вече, чу његове кораке, па отрча тетки да не буде с њим |
| вратила, била је врло невесела.{S} Пред вече, њен син, дошав из чаршије, весело јој рече:</p> < |
| мало поседе код Фатме, па оде.{S} Пред вече дође, али не сама, већ с једном турском женом обуч |
| кад су хануме онолико викнуле.{S} Пред вече се све очешљаше и обукоше осим Емир-Фатме.{S} Гошћ |
| усто, као да је све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: размилели се продавци и слушкиње, |
| на, да сам по ваздан у чаршији, да пред вече седим крај широм отворена прозора, да се загледам |
| ше уставе која би је зауставила да пред вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с |
| духа, али.. ...</p> <p>Истога дана пред вече.</p> <p>Колико је волела тејзе Мадам Аристид, а он |
| ично по турским махалама изјутра и пред вече, а она никога не познаје.{S} Чим чује кола, она ми |
| је да је дира.</p> <p>Седеле су до пред вече, ту су ручале, и много се разговарале: о Цариграду |
| ајалице, па ништа не помаже, свако пред вече ухвати је грозница.{S} Њен отац навалио да иду у Ц |
| ођице, колико је лепо у Бејлербеју пред вече.{S} На обали небројено четвороножних столичица без |
| ети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече, она угледа кроз прозор Ариф-тејзу: смакла с главе |
| рише отворе и одоше у кућу.</p> <p>Пред вече опет одоше уза зид, и опет намењиваху.{S} Улицом в |
| и изгледала је сасвим умирена.{S} Дође вече.{S} Нене леже поред унуке.{S} У кући се сасвим ути |
| ампа, — да се не буде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово доба, навијају се сатови: п |
| е пробудио сутрадан, није знао да ли је вече или јутро: отварао је очи, затварао их и сањао да |
| ужи пут.</p> <p>Кад се врати кући, беше вече увелике.{S} Посрћући прође поред мајке и тетке не |
| емо их брзо.“ Девојка више не изиђе ово вече, а сутрадан : пре осам била је код своје куће.</p> |
| се није допао, кад сам га видела, прво вече: имао је велику јабучицу, а глас му био дебео и ма |
| нежан с њом кад им се приближавало прво вече...{S} И сећа се себе уплашене од те вечери, свога |
| -ефенди, сад им је ђердек, то јест прво вече, па ево...</p> <p>Лекару би пријатно, а Осман погл |
| видео близу Касумије: било вам је „прво вече“?</p> <p>Она поцрвене али ништа не одговори, а Ари |
| отишао у своју собу, легао...{S} Друго вече пуна кућа, а он бежи: не може са женама, и ако вол |
| е рода и дижу кипариси.{S} Фењер, свако вече, ја носим и идем напред пред женама да им осветлим |
| се уверила, умрла од бола...{S} А неко вече: родитељи је не даду њему, она тугује, бежи, лута |
| вили кују завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно, а неко, оне две младе Цариграђанке (трећа је |
| д се пред њом помене кошуља.{S} А једно вече, <pb n="87" /></p> <p>њена петнаестогодишња кћи вр |
| оли, она осећа да је воли.</p> <p>Једно вече, на ифтар им дођоше њени родитељи и њен стриц и ст |
| у где уздахну.{S} С минара је објављено вече одавно, али Фатма није чула: занела се гиздањем.{S |
| ретварала.{S} И она уме да лаже.{S} Оно вече слага оца и мајку како је секла поморанџу па се по |
| оред мајке и тетке не рекавши ни „добро вече“, а оне се обрадоваше: пијан.{S} После видеше „да |
| тити.{S} То јутро, имао је две жене; то вече, ниједне: обе га остависмо.{S} И са живом муком, у |
| ед, и ако је био нежан.</p> <p>Још исто вече, они одведоше Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле су к |
| ога.{S} А пре, једва чекам да легнем, у вече, па и преко дан: зажмурим па покријем очи, <pb n=" |
| им ће да их оствари?</p> <p>Сутрадан, у вече, после ифтара, дође муфтија с бејовима.{S} Киша пљ |
| а пију обоје... дању је облачи, кити; у вече јој узима цвеће из косе, па га затвара у једну ваз |
| а три месеца; после, сваког пуног.{S} У вече му кеса пуна, ујутру празна.{S} Никад га не питах, |
| ије расположена, ваздан неочешљана, а у вече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој „Бујукбурунлија |
| заиста била луда.</p> <p>Истога Дана у вече.</p> <p>Боже, како сам срећна!{S} Срећна сам само |
| бих умрла срећна.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Очи ми се засењују, а ја као кроз маглу ви |
| е и сунце и свећу.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Данас у махрами крв...{S} У мени се нешто |
| <p>— Зар не пушите?</p> <p>— Од јуче у вече ич, па фајда јок...{S} Кад нема фајда што да га не |
| ршији, испод руке ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музику |
| ме ложу, не иде у позориште.</p> <p>И у вече, она се спреми за бал код госпође Нисим.{S} Очешља |
| летње врућине, ни прекодан прашине ни у вече и ноћу комараца.{S} Сад би хануме шетале поваздан, |
| ријатно...{S} Неколико пута, нарочито у вече, кад се море на месечини бели као какво снежно пољ |
| дсад неће просто ништа казати.</p> <p>У вече, оне су седеле на софи, обасјаној месечином; обе с |
| тетки као спомен из Ђумулџине...</p> <p>Вече се спусти брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и |
| псија“, у харему се веселе жене.</p> <p>Вече у очи четвртка, дана кад се одводи невеста; трећа |
| о?</p> <p>— Довече ћу доћи теби.</p> <p>Вече, ифтар.{S} Фатма је дивно обучена, намирисала <pb |
| за све други брине...{S} На мојој софри вечера не разликује се од ифтара.{S} Кад каква господск |
| де је са службом, код њих руча, код њих вечера, код њих спава: соба му до собе вереничине...{S} |
| чедо, земзем, па сад иди Џемалу; с њим вечерај па спавај.{S} Ми смо позвате код Дервиш-бејових |
| ац не види напољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерају; она ништа не окуси.{S} Отац опази да је расеј |
| странкиње су биле позвате; али све нису вечерале, јер нису могле сести доле, а и не би умеле је |
| {S} Позиване су на вечеру у групама.{S} Вечерало се у једној великој соби са улице.{S} А каквих |
| мина седећи, осећајући љубав...{S} Али, вечерас се не прође на шуштању траве...{S} Чу се каменч |
| тово љута на њу.{S} Али још за ифтаром, вечерас просто изврсним, расположење турских жена проме |
| мати једно лепо разонођење.{S} То јест, вечерас.{S} Иди на бал код госпође Нисим.</p> <p>Она се |
| Нурије је није видела одавно овакву.{S} Вечерас, она је знала да су њени односи с Елизом сасвим |
| ђанке нису је познавале овакву каква је вечерас била, па су се чудиле.{S} Она је то опазила и и |
| а само турски, и Мерсије.{S} Мерсије је вечерас бледа, бела као снег, обучена у врло загасито з |
| век врло симпатична, Мадмоазел Дарно је вечерас очара.{S} Потрчавши Францускињи — у дивној балс |
| S} Срамота! узвикну Нурије.</p> <p>— Не вечерас то, Нурије-ханум!{S} Да могу да те опијем те да |
| ако је ружно што су створили људи!{S} И вечерас сам тетурала с турским женама по страшној калдр |
| поплављеној месечином.{S} Она ће њима и вечерас играти, летећи као ветар или обрћући се као вих |
| бејаше пошла к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три младе Цариграђанко и Ариф |
| .{S} Како ће да буде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S} Несрећна Сафет кад чује!{S} По |
| етка јој рече:</p> <p>— Ти, Емир, мораш вечерас с њим, па макар ко дошао.</p> <p>Она силно поцр |
| очекивани гости, пре два дана звати за вечерашњи ифтар.{S} Уз капију се оне три закикоташе кад |
| 22" /></p> <p>Док је месец био као срп, вечере су се давале у конаку људима; како је као сребрн |
| оји је то муслиманин што не изиђе после вечере?{S} Џемал-беј, њен муж, није дошао ни на вечеру! |
| /p> <p>---------</p> <p>Те вечери после вечере, Фатмин отац оде у кафану а нене и мајка похиташ |
| :</p> <p>— Да угасим...{S} Цигару после вечере.{S} Једи...{S} Изнемогао си, не једући толико... |
| итељи и њен стриц и стрина.{S} За време вечере, они јој опазише увезану руку и уплашено је упит |
| то монотоно зујање мило: подсећа је на вечери кад је, без свеће, седела са својом сестром од с |
| ће јој сутра бити гости на ручку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу веселу: није јој њега жао. |
| , рече она врло весело.{S} Последње две вечери имала сам две нове посете: једну Енглескињу и је |
| јова мајка, Фатма и Мерсије.{S} Пре две вечери не развише се, осташе у чаршафима, с печима посу |
| и за ифтар.{S} За ифтар су, још пре две вечери, позвати гости.{S} Најпосле се осмели и изиђе пр |
| а: осмог оде у хамам и — запости.{S} Те вечери тетка јој рече:</p> <p>— Ти, Емир, мораш вечерас |
| ече...{S} И сећа се себе уплашене од те вечери, свога сакривања у свекрвину собу.{S} И често се |
| ћу без душе.</p> <p>---------</p> <p>Те вечери после вечере, Фатмин отац оде у кафану а нене и |
| и на <hi>њега</hi>, као до пре неколико вечери што је мислила на другога, на своје фиктивно дра |
| усретом те туђе жене...{S} Ово неколико вечери, тога фиктивног драгог нема: ишчезао је, да се н |
| ни моје сузе, ништа не помаже: отиде с вечери, па се врати ујутру, весео.{S} Испрва ретко, у д |
| и, па чак и деца .{S} Улице су пусте до вечерње, а тада оживе као и куће и дворишта.{S} Напољу |
| био срећан.{S} Тако је седела скоро до вечерње, до турске икиндије..</p> <p>Лето је умирало, т |
| да ли због дувана или због сина.{S} Око вечерње, она метну на главу бели башјорти, па седе у је |
| .</p> <p>Мало после.</p> <p>Сад је доба вечерњег <hi>језана</hi>; моји родитељи и нене узимају |
| што је сасвим млада.</p> <p>Одмах после вечерњег позивања на молитву, пред Нурије-ханумином кап |
| /l> </note> <note xml:id="SRP19120_N87">Вечерњи оброк уз Рамазан.</note> <note xml:id="SRP19120 |
| рађа, чије куће и џамије према сунчевим вечерњим зрацима трепте као у пламену, жене су задовољн |
| лили да спава.{S} Кад се чу позивање на вечерњу молитву, <pb n="186" /> она узе две три капи зе |
| ше главе дубоко: људи су се скупљали на вечерњу молитву.{S} И девојке наједанпут убрзаше ход, и |
| ст, простреше му овчју кожу, да отклања вечерњу молитву.{S} Мало, па и жене, све три у бело, св |
| осе, с башјорти на глави, узеше клањати вечерњу молитву, и кроз мртву тишину, с времена на врем |
| Вече прошло увелике, а оне сад клањају вечерњу молитву...{S} Сто је одавно постављен, ашчика п |
| лушкињама; слуга му доноси воде, ручак, вечеру; он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S |
| о дотакла под.{S} Свуд је постављено за вечеру, јела су сипана, санови, поклопљени, метнути су |
| S} Џемал-беј, њен муж, није дошао ни на вечеру!...{S} Пред саму зору, отежаше јој капци, савлад |
| ћне влаге и месечина.{S} Позиване су на вечеру у групама.{S} Вечерало се у једној великој соби |
| т волим...{S} Смем к њему.{S} Однећу му вечеру.“</p> <p>То рекавши одскакута у кухину, и узевши |
| хвала му!... — уместо смртне казне или вечите робије — сургун...{S} У Арабију!{S} Нисам могла. |
| еним ваздух, и да сам, тамо куд отидем, вечито у друштву, и напоменуше му да је и за ваздух и з |
| живе често чини као да су на лађи која вечито путује, носи их у неки далеки непознати крај за |
| г облака и био је сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако предвече немирно, ударало је сн |
| да прође?!{S} Ооо!{S} Никад, никад!{S} Вечност није нешто што пролази.{S} Увек ће ми бити овак |
| крај мора, с музиком таласа о животу и вечности, гасио се један живот — умирала је Мерсије...< |
| , две године, у ловачким хаљинама, који вешаше једну мокру ловачку торбу на један дуд сав у сун |
| ена у црвено као ватра, играше.{S} Њена вешта игра, играна с неисказаним осећајем и за чудо гра |
| ристале за једанпут.{S} И онда, била је вешта старотуркиња:<pb n="263" /> позва нас на ифтар, с |
| ска, а за обрезање свога унука довео је веште бербере чак из Анадолије.{S} Он је то говорио врл |
| це очараваше све.</p> <p>Пред крај њене веште, уметничке, топле игре дођоше оне две странкиње к |
| фи, питале где је Фатма, Нурије се тако вешто правила да је весела, како не би умела ниједна гл |
| и она ту своју велику радост сакри тако вешто, како то само уме Туркиња, јер се бојаше Солуљана |
| гледате испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да ме спремате за свадбу моју и његову: косу да ми н |
| оженио другом!{S} Ја сам добила ортака, ви сте пошли на ортака, и то ниједна није знала: две пр |
| , а сваки час се споречкавају као деца, ви то знате, драга госпођице.{S} Али до сада: некад не |
| е спавају</hi>.</p> <p>Скочите на ноге, ви младе, нове, прилазите им, дрмајте их, зовите их, ви |
| нувши узбуђено:</p> <p>— О, ханум нене, ви сте та нова, прва нова која нас изводи на пут к свет |
| г града, где су жене слободне и срећне, ви мислите мало, понеки пут, на <pb n="105" /> једну мл |
| нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви то знате, драга госпођице.{S} Ја се никад нисам срел |
| а сам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо пишете...</p> <p>Није Грк, није Јермени |
| је мужеве, гледајући ово што ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја полако умирем. <pb n="293" / |
| кад нисам рекла <hi>ксмет</hi>...{S} О, ви нове турске жене!...{S} Жалост је ватра: сад наложен |
| њу; она, робиња, не своју кћер...{S} О, ви нове душе!...{S} Ову дугачку причу почела сам због с |
| што, кад није могао к мени: жене.{S} О, ви нове турске жене!{S} Наш верски обичај непрописан Ше |
| , врати се погнуте главе...</p> <p>— О, ви нове душе!{S} Сутра... сутра да ми дођете на разгово |
| .{S} Дође јој да викне странкињама: „О, ви срећне жене, спасите Емир-Фатму!“ Па се прибра, уста |
| сла.{S} Овде се турске жене мало крију, ви то знате, драга госпођице.{S} Као у Цариграду, иду у |
| тма родила.</p> <p>— Ја познајем Фатму, ви познајете Џемала...{S} По оцу од Арапа, од емира...{ |
| ерино неискуство.{S} Мислећи на Европу, ви се често уљуљкујете обманама.{S} И мени су се некад |
| потпуно непросвећено друштво.{S} Отац, ви зидате кућу с крова.{S} Ви приносите браду к пламену |
| gn xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>... ви знате...{S} Све смо биле младе“.{S} Оне одобраваху т |
| децу; нестаће страсти, настаће навика: ви нећете моћи један без другога; и најпосле, кад остар |
| вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захваљиваше на љубазности црвен |
| у срећу не замишљам без вашег повратка: ви да ме гледате испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да м |
| ноћ све испричала као сестрама по души; ви сте данас имале времена и да се испавате и да мислит |
| и она поцрвене.</p> <p>— Откуд то?!{S} Ви нове проводаџишете новој за старотурчина!</p> <p>— О |
| товнички говор:</p> <p>— Мис Пирсон!{S} Ви сте видели ове жене!{S} Оне се веселе саме, оне спав |
| го писмо, и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо пишете...</p> <p>Није |
| мајка и моја две су рођене сестре...{S} Ви то знате, драга госпођице.</p> <p>Пре неки дан сам в |
| > гледам га и с њим се разговарам...{S} Ви сте ме толико пута тргли из сањарија, зовући ме на ч |
| во.{S} Отац, ви зидате кућу с крова.{S} Ви приносите браду к пламену.{S} У мутну реку ви изручи |
| истина богат.{S} А Цариграђанин је.{S} Ви сте му виделе стрину: господска жена, старинска мусл |
| вље не можете трпети две три године.{S} Ви мислите да је пијанство само од вина и ракије, а не |
| p>Ти ништа не разумеш, драги Чарлсе.{S} Ви Енглези треба да се пренесете у нашу земљу, да видит |
| о једно кандило, и од других ствари.{S} Ви сте ми предавали, да кад нам се тако чини, то је из |
| и...{S} Поцепа завој.</p> <p>P.{S}S.{S} Ви сте ми, драга госпођице, пред полазак поручили да се |
| е, на свадби, држим једно предавање?{S} Ви им преводите реч по реч; нека им свака реч уђе у срц |
| сам вам писала у данима своје среће?{S} Ви сте зацело очекивали да вас позовем на свадбу, јер, |
| атму подсећао на њеног Џемала.</p> <p>— Ви сте се скоро удали? изусти радознало.</p> <p>Осман с |
| д није!</p> <p>— Променила се.</p> <p>— Ви садашње, чим се с пријатељем споречкате, одмах: пром |
| е осмели и изиђе пред хануме :</p> <p>— Ви сте, хануме, заборавиле за госте на ифтар!</p> <p>Он |
| ца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да то значи <hi>жеља</hi> и <hi>лепота</hi>.</ |
| ала и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, не читајте га одједанпут, један дан.{S} Кад с парис |
| ћутању, време плачу и време песми.{S} А ви сте то испретурали: спавали сте кад је требало да бд |
| с вама о својој тајни разговарам.{S} А ви, мислите ли на мене често, или по који пут?{S} Има л |
| > <p>После додаде:</p> <p>— Јесте ли га ви кадгод видели, Емир-ханум?</p> <p>— Ја... јесам.{S} |
| ут на главу.</p> <p>— О, Мерсије!{S} Па ви дочекујете госте на кућним вратима развијене, а све |
| асвим умири, лекар рече:</p> <p>— Откуд ви овде, ханум, кад сам вас пре неки дан видео близу Ка |
| тмом, Ибрахим-беј викну:</p> <p>— Откуд ви, у ово доба?!</p> <p>— Несрећа! промуца пашиница, па |
| S} Чујемо ми <hi>стари</hi>, шта хоћете ви <hi>нове</hi>: да се развијете, и да се „узимате“ он |
| е хвата вртоглавица и људе.{S} Гледајте ви да радите за своје ослобођење: да сте слободне, да с |
| е у оба образа, сад кад рече: „Гледајте ви да радите: да сте слободне, да сте с људима.“ Фатма |
| p>Париз, 27 априла 1907.</p> <p>Где сте ви, нове, што тражите да смо с <hi>људима</hi>...{S} Ак |
| Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захваљиваше н |
| ић је моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити сећате, драга госпођице; видели сте |
| же сломити ногу или разбити главу.{S} И ви морате као Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па ц |
| — Јесте, зете; а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо за вас оружје, да вас поби |
| латне лире, а за просвећење туђих кћери ви не дате ни бакарне аспре</hi>.{S} Кажњавате се за се |
| т мутна. <hi>За просвећење својих кћери ви дајете златне лире, а за просвећење туђих кћери ви н |
| — Ми ћемо вас оним оружјем које сте нам ви дали.</p> <p>Он је пита какво је то оружје, а она не |
| истан-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да уништавамо, да сечемо, да |
| га васпитавала, била му гувернанта, као ви мени, и друкчије, јер с њим није била мајка...{S} Ме |
| мала, ни у Европи не иде све онако како ви на Истоку, нове муслиманке, замишљате.{S} Ни овамо д |
| , и она ће се осећати срећна.{S} То што ви толики богати муслимани чините (једва неки из љубави |
| тишла, и духовиту Мадмоазел Дарно, коју ви толико волите, и све оне Францускиње што нам, слобод |
| носите браду к пламену.{S} У мутну реку ви изручите крчаг воде с бистрога извора, и река је, на |
| ати.</note> <note xml:id="SRP19120_N75">Ви сте прекјуче дошли из Цариграда, јелте, госпођице?</ |
| my life's delight!</foreign>...</p> <p>Ви сте ми толико пута казали, да сваки човек најрадије |
| буном и љубављу која се опажала чак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да је по |
| унимо!...{S} Валијиница правила излет у Вигантову Башту (ти ту башту знаш).{S} Било нас је пуно |
| ати нечијем духу полета, духовним очима вид, и дизати некога на буну.{S} Гледајући њу, а не поз |
| еница.{S} Она ми је дала духовним очима вид, начинила ме новом.{S} Она ме је волела, и жалила м |
| подмлађено Ја, њу, мојих духовних очију вид, и цео свет...“</p> <p>А данас у нападу узвикнула ј |
| >Кроз густи сам кафез погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, па га заволела.</l> <p>— Црним се повеза |
| преко кровова, црвених између зеленила, виде бео залив, тренутно се разгали, док јој не одоше о |
| ив, а најпосле, кад се сасвим приближи, виде да је бео; једра су му личила на крила каквога огр |
| кад се међу женама, сасвим развијеним, виде човек, мушко, диван младић, израстао као кипарис, |
| буни; али против кога, то не зна...{S} Виде појас њихове баште и дворишта — оградни зид, покри |
| обовима један нов, непобусан гроб...{S} Виде: у њеној кући је молитва за душу Емире и Мерсије; |
| е нађе ниједне живе и светле боје...{S} Виде један капиџик, један једини од целог комшилука, па |
| страх је беше да је когод не опази.{S} Виде све, па се повуче у ненину одају, намести око на к |
| шко те седе и зарони главу у јастук.{S} Виде оца: висок, врло црномањаст, увек намргођен, обуче |
| Фатма није чула: занела се гиздањем.{S} Виде суту и рече:</p> <p>— А кад ћете на ифтар, суто?{S |
| ?“ прошапта па баци очи кроз прозор.{S} Виде сав залив, а небо као комад плаве свиле.{S} Кад би |
| ако врућина није попустила.{S} Кад њега виде много побледе, усне јој поплавеше, она у доњу усни |
| соби с улице, шијаше нешто.{S} Кад њега виде, осети шта хоће па претрну, али не побеже, чак и н |
| виде извођење невесте, да виде људе, да виде тога лепог младића Цариграђанина, брата од тетке Е |
| штају око: да виде извођење невесте, да виде људе, да виде тога лепог младића Цариграђанина, бр |
| едне их крадом буше и намештају око: да виде извођење невесте, да виде људе, да виде тога лепог |
| шту, наместише око на пробушен зид — да виде Џемала. „Кјучук-хануме, брзо!“ викну из куће Ђулре |
| -Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега да виде.{S} И Мерсије би га познала по слици.{S} Она зна д |
| охиташе, јер оне кад путују хоће све да виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше |
| ад нису виделе нешто што толико желе да виде, човека!...{S} Исправљен као кипарис, уздигнуте гл |
| ре неки дан, јер својим уплашеним очима виде смрт.{S} Арифин муж отрча по лекара, и лекар брзо |
| е пљескајући играчици.</p> <p>Кад Фатма виде ове две странкиње, нарочито Францускињу, обрадова |
| једну тачку на зиду, где без сумње она виде тај туђи свет, свет ван Солуна, далеки Париз, где |
| феминизмом и што се буне.{S} И мало па виде да се није преварила; јер најстарија од њих, жена |
| побледи.{S} Око свекрвиних очију и уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{S} И учини јо |
| и се брзо развесели, управо узбуди, кад виде на столу писмо Госпођичино.{S} Узе да га отвори, а |
| јзе Мадам Аристид, а она, једанпут, кад виде тејзу у невољи, окрете јој леђа. „Колико је ситна, |
| кој антерији, очешљана европски.{S} Кад виде девера, хтеде да се врати, а Осман рече:</p> <p>— |
| Осман <pb n="248" /> и брат му.{S} Кад виде непознат ђерђеф мали, ружичаст, сети се да је њен, |
| и дувак...{S} Лепа пашиница заплака кад виде снаху — први пут је виде, па је стеже и метну свој |
| 195" /></p> <p>Џемал је погледа, па кад виде да је слагала и није поцрвенела, збуни се и обори |
| суфура: ашчика повири на врата, па кад виде јад, врати се погнуте главе...</p> <p>— О, ви нове |
| а тресе те је пусти, погледа је, па кад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже |
| јој миловаше руке, тепајући им, па кад виде ожиљак, она је нежно прекори: „Ето, баш си као дет |
| дух; а Фатма се подиже на лакат, па кад виде мајку, насред софе широм отворене, само у дугачким |
| ан, арслан мој мртав! закука Нурије кад виде да га носе.</p> <p>— Није, ханум...{S} Пијан.{S} Н |
| н.{S} Нурије му приђе без папуча, и кад виде да се загледао у Фатмину слику, припљеска и цикну, |
| а’-ху!“ Робиње пролазе мимо софу, и кад виде њу овакву, помену Мухамеда, пређу рукама преко лиц |
| мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, појми да устане, да се правда, |
| е га тако занесеног један дервиш, и кад виде да обожава земљу, он му узе бога и тресну га о зем |
| , а не може ући муж и син, нарочито кад виде „непознату“ женску обућу пред вратима!...{S} Мој с |
| маловој помућеној свести сину нешто кад виде једнога Грка с љубавним писмима и косом своје вере |
| мају госте.{S} Ту је Мерсије.{S} Кад је виде, Фатма се изненади, и истрча се са узвиком:</p> <p |
| она због њих не оставља мужа; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено по |
| е.</p> <p>Арифи се смрче.</p> <p>Кад је виде бледу као смрт, Фатма се препаде да не добије напа |
| ца заплака кад виде снаху — први пут је виде, па је стеже и метну своје уздрхтале усне на њено |
| <p>Фахрије оде Нурији.{S} Кад је Нурије виде, смрче јој се, јер она је чула да је и ова Царигра |
| што није обичај да се отмене муслиманке виде на улици после сунчева захода, оне осташе да прено |
| боље да га данас она не види.{S} У томе виде да је то огледало пукло преко средине. „То је наша |
| ога амфитеатра, заустави кола да хануме виде једну слику коју често гледају а увек се њом усхић |
| с дувком...{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, али га осети, па задрхта, и прво јој дође да се г |
| де, Турке на ниским столицама: ништа не виде.{S} Он гледа једну кућу, где ће она бити са својим |
| а је понекад и чочек...{S} Она ништа не виде, већ се поклопи на кревет Госпођичин, на њено узгл |
| паде онесвешћена.{S} Родитељи ништа не виде, руже је што <pb n="213" /> их обрука вичу на глас |
| им кћерима.{S} Фатма се изненади кад не виде с њима Мерсију, и први пут узе мислити, од кога јо |
| едан интензиван бол, и стид, и никад не виде колика је Туркиња као сад...{S} Овде су биле старо |
| н...</p> <p>Она погледа, и кад нигде не виде запаљену цигару, узе једну из своје кутије, и давш |
| терији, наваљена на јастук као да је не виде, и не чу.{S} Лепих плавих очију и широка чела, вис |
| адише се дебелим дамаском, и нико је не виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и |
| је, пре но што је пошао на службу, и не виде.{S} Али, како се изненади, кад, враћајући се у под |
| у, да онај силан свет са улице, људи не виде жене развијене поређане крај путање до средње капи |
| е крви.{S} Окренут леђима уласку, он не виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њихових корака: |
| а хартију, замрљаше адресу, а она то не виде...{S} После је, лежећи, отворила Мерсијино писмо, |
| ан крај горње усне; она у том осмеху не виде подсмех него досаду, па изиђе, намеравајући да опе |
| обиђем.{S} Она писну као црв, кад мене виде; а ја помислих: „Заволела ме, нема ни мајке ни сес |
| се шири дим од омана; кроз комарнике се виде три постеље, али девојке и не помишљају на спавање |
| т?!“ па одоше на терасу.{S} С терасе се виде минара, кућни кровови, смокве, одеандри, залив, и |
| ан крај горње усне подигао се, те му се виде бели крупни зуби, жиле му на челу набрекле.</p> <p |
| е црнину.{S} Она стрча доле.{S} Из софе виде сакупљене под њеним прозором жене: нене, мајка, ро |
| /hi>!“<ref target="#SRP19120_N111" /> И виде: велико гробље под кипарисима, око текије, где се |
| је рекла „слатке моје гугутке"...{S} И виде: мртву је купају... тело јој као од белог мрамора, |
| би, већ је погнуо, и погурио се...{S} И виде: ковчег јој покривен везеним, од ружичасте свиле д |
| ежно као малу децу.{S} А кад се врати и виде отворена врата, узвикну:</p> <p>— Зар вам је толик |
| {S} Од тога треска лончар се расвести и виде — црвене црепове.</p> <p>Ариф бризну у плач, као д |
| ла, па се успавала.{S} Кад отвори очи и виде на столу пошту, чисто задрхта; брзо устаде.{S} Хте |
| м човеку виде себе, у свакој лепој жени виде своју жену.{S} О како би били срећни да су негде т |
| з „збогом“ и не видев Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку и помисли: „Себичне!{S} Лагале друго |
| Осман-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој се обрадова, али не као човек жени, већ |
| приближује, и како би их позвала да јој виде библиотеку а не сме од Солуњанака и Цариграђанке ш |
| а кад се она већ развије и укућани јој виде грдно лице не могући јој ништа — кукају.</p> <p>У |
| а: нек се пробуде, нек се расвесте, нек виде да нису ствари, јер имају душу, нек дознаду да све |
| дмоазел Дарно окретоше да њу још једном виде, она им направи дубока темена и ишчезе иза капије |
| е смео. „Станите!“ виче мислима.{S} Ако виде кога седог старца, господског изгледа: „То је њен |
| што је толико дивно а оне га тако ретко виде, гледају.{S} Али данас је било време кад се пада у |
| између себе и својих госпођа непрестано виде један високи зид који њихове руке не покушавају об |
| е, и бркова подстрижених, те му се лепо виде танке усне; под ивицом белога ћулава види му се об |
| њему сажаљење: узе да га сажаљева, јер виде сад нешто што досад никад није ни назрела, да он, |
| као да је не пробуде...{S} И Ариф данас виде, духовним очима, стару ханум-нену, сву у зелено, с |
| од свадбе толико прошло; само једанпут виде Фатму, и то случајно; све неће да је узнемирује, д |
| , оне жене, и он у сваком радном човеку виде себе, у свакој лепој жени виде своју жену.{S} О ка |
| .“ У сваком мршавом отменом муслиманину виде њеног девера. „Благо њима!{S} Они њу гледају, они |
| јој је он дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе |
| зи петком, нене и мајка сваки дан, а њу виде у три дана једанпут. „Ах, <foreign xml:lang="fr">M |
| а здравише теменима, све редом, па Ариф виде једну озбиљну, отмену и врло лепу хануму од тридес |
| твори очи и повуче на лице башјорти.{S} Видев то, младић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лиц |
| е.</p> <p>Од куће оде без „збогом“ и не видев Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку и помисли: „ |
| де су слуге.{S} Један истрча пред њу, и видев је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и пр |
| дном милином, окрене се Мерсији, а она, видевши јој кроз густи вео само облик лица, погурне је |
| {S} Па пустив јој руку, скочи, а стара, видевши Фатму онако бледу, уплаши се да опет не добије |
| вана, па макар отишла у пакао.“ Робиње, видевши да им хануме пуше, весело отскакуташе у кухину, |
| зе гледати у огледалу, и <pb n="158" /> видевши да је лепа, дође јој мило, засмеја се:{S} О, „n |
| ан „весео“ и стаде говорити лудости.{S} Видевши га оваквог, она се промени, јер је имала неку н |
| га, с десне стране, бејаше револвер.{S} Видевши њега крвавог, Нурије ништа не проговори, нити п |
| о, без свеће, на месечини, пушећи, и не видевши каква му кћи изгледа у лицу, да је решена и на |
| беју се нису надале, нарочито Фатма, те видевши га изненада, близу себе, пред собом, после толи |
| не три Цариграђанке се гласно насмејаше видевши у њој, „новој“, конзервативну турску жену, стар |
| грађанина, брата од тетке Емир-Фатми, и видевши га, погуркују се, стежу се, уздишу, румене, као |
| ао кокош, кад је хватају, што полети, и видевши да не може летети, завлачи се у бокоре, у жбуње |
| л Дарио, гувернанта деце некога паше; и видевши робињу како игра, не као њихове балеткиње и бах |
| ма (унеле их у собу!).{S} Ариф се збуни видевши први пут у миниатури Европу.{S} Међу странкињам |
| је једна богата енглеска Мис, која се, видела сам, потуца по земљама као што је наша, трошећи |
| ништа, али он је у пићу мало незгодан, видела си ноћас..</p> <p>Она погледа у руку и сети се к |
| тобоже обазриве...{S} Где си ти, чедо, видела мога сина?</p> <p>Ово изненадно питање збуни Фат |
| е овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој башти?</p> <p>— Јесте, слатка тејз |
| полазиш за невиђено, ха! ха! ха!...{S} Видела си га кроз кафез?...</p> <p>— Прво с беј-аџова б |
| већивала <pb n="52" /> непросвећене.{S} Видела је у нашој земљи неуређеност, просјачење, пијанс |
| управо неодређене боје као њене очи.{S} Видела да га гледам, па га скидала и метала мени на гла |
| му глас познаде. <pb n="25" /> Није га видела читав месец, и није га нахранила из скута, па са |
| нуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш пешице?“...{S} Питаћете, шта |
| рећна: муж ми се није допао, кад сам га видела, прво вече: имао је велику јабучицу, а глас му б |
| адне ми!...{S} А знате ли одакле сам га видела?{S} С беј-аџова<ref target="#SRP19120_N31" /> ба |
| ки су мртви.</p> <p>— Ја сам Осман-беја видела, рече Фатма и поцрвене.</p> <p>- Одакле? упита њ |
| Рускињу.{S} Фатма никад дотле није била видела жену из народа који оне чак и у својим песмама п |
| и се морем, већ железницом, да би Фатма видела места поред пруге што води преко Дедеагача.{S} О |
| ијама у оном конаку с чијег сам балкона видела Њега; и да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми б |
| м детету плавих очију и црних трепавица видела сам своје дете, па сам их заустављала на улици и |
| е завирити у харемске тајне, та би душа видела да је оне не походе често само да је болесну оби |
| , све исприча: <pb n="33" /> како га је видела на Јалијама, како се с њим гледала, и како ју је |
| од свих нас, удаје се за човека кога је видела и кога воли,“ мислила је најстарија и дубоко узд |
| у знак очима да ћути.</p> <p>Јер она је видела да Фатма не зна да је пуцао на себе, па кад би ч |
| /></p> <p>Она се малопре смејала кад је видела лудога Соломона, а сад задрхта: шта ли ће јој из |
| е окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије кад је одговорила човеку на поздрав, узв |
| све младе и све Парижанке!{S} Да их је видела тејзе!...{S} Ја нисам у свом елементу.{S} Ја сам |
| ви.</p> <p>— Хоће?!{S} И ако момка није видела!</p> <p>— Хоће.{S} Зато што је Нурије-ханумин се |
| потпуно страно, туђе; она га никад није видела.{S} То је Осман-беј, њен млађи девер.{S} Он јој |
| у, и љубав према некоме кога никад није видела, само га замишљала...{S} Она је чезнула за тим з |
| сно их откриваше да види што никад није видела: игру крви и меса.{S} Међу турским женама обучен |
| : миран је како га она никад досад није видела.{S} Обрадовавши се, истрча, сестри да каже.{S} Њ |
| а је она пијана. </p> <p>Нурије је није видела одавно овакву.{S} Вечерас, она је знала да су ње |
| умрла „отишла у Зелене Баште“; али није видела оца да не заплаче кад кћер удаје, кад се с њом п |
| тетима с башјорти.{S} Фатма ваздан није видела мужа, избегавала га.{S} Пред вече, чу његове кор |
| ила је врло весела, какву је скоро није видела Нурије-ханум, а какву ју је волела, и по своме о |
| ео и мало промукао.{S} Да сам га раније видела и заволела га, нити бих му спазила јабучицу, нит |
| о к вратима, рече:</p> <p>— Толике муке видела, како причају Цариграђанке и њена тетка.{S} Удал |
| умрла“, него „па макар се не удала, не видела више крај скута мужа“.</p> <p>Сваки дан је извод |
| о белим широким кругом; слика Солуна се видела кроз врло танку маглу, а Олимп је личио па један |
| т јагње, ја тако лепа човека нисам више видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ја била распуштениц |
| била код небројено невеста и мртваца, и видела је оца где пољубив мртву кћер не заплака, па се |
| воје крви, радовала си се; гајила си, и видела кад ти је дете проходало, чула кад је проговорил |
| Зато што је Нурије-ханумин сестрић... и видела га кроз кафез.</p> <p>— Допао јој се, Ариф-ханум |
| данка не би прекинула молитву ни кад би видела зликовца са секиром више своје главе; мајка је п |
| ући пољупцима...</p> <p>— Душо, јеси ли видела ону шарену кутију?...{S} У њој је све твоје, цве |
| си слободна, ја бих те питала: јеси ли видела моју пријатељицу?{S} Овако...{S} Ја знам да је н |
| рече стара озбиљно, пушећи.{S} Јеси ли видела децу: мећу капу на главу, па оно што је напред, |
| > <p>— Једанпут само, и више га није ни видела: отишао... то јест протеран у Европу.{S} Кад јој |
| њој пола века провела, а она је није ни видела.{S} Чешља се француски, облачи турски; у кући јо |
| д нисам пешке пошла, те никога нисам ни видела: удадох се по слици...{S} Послаше га са службом |
| ила је бледа као смрт.</p> <p>— Кога си видела?! запита је зачуђено.</p> <p>— Мени се чини да с |
| смејана лица, да их испраћамо.{S} Ти си видела старотуркиње, чак и твоја мајка: понекад, кад је |
| љицу?{S} Овако...{S} Ја знам да је ниси видела: она вама неће доћи без мене.{S} Мислећи на њу, |
| вања у Паризу.</p> <p>— Па где си га ти видела по Богу? упита гошћа још радозналије.</p> <p>— У |
| ува од зове теј.{S} Ја сам такав случај видела у Скопљу, рече Фахрије, и све се засмејаше осим |
| ога гледала само умним очима; овога сам видела чулним, па га гледам умним, па ћу га опет гледат |
| је чуђење девојке.{S} Више пута, ја сам видела праву слику солунског болесног харемског живота. |
| јући у људе од мрамора и бронзе, ја сам видела да они не при падају једноме народу него свим на |
| јим рођакама и пријатељицама, и шта сам видела? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему не ли |
| гологлава не бих могла).{S} О, кад сам видела с нашега прозора огроман Париз!{S} О, кад сам по |
| о на једном предмету.</p> <p>— Јуче сам видела Жути Врскапут...{S} Сретосмо се, он ми се заглед |
| рага госпођице.</p> <p>Пре неки дан сам видела човека чини ми се први пут у животу: моје очи ср |
| а виђати младиће, па...{S} Али како сам видела овога, не мислим на онога.{S} А пре, једва чекам |
| олим...{S} Ох, кога волим! ..{S} То сам видела кад је пољубио своју жену...{S} Жену!{S} Можемо |
| очима, које ја толико волим јутрос сам видела сузе.{S} Јесу ли то сузе саучешћа или љубави?{S} |
| другарице — за човека кога никад нисам видела.{S} Оне су биле срећне, ја сам била несрећна: му |
| овек.</p> <p>Ја њега просто никад нисам видела, нисам га ни у сну снила, и он је требао да ми б |
| </p> <p>P.{S} S.{S} Мадам Аристид нисам видела; али сам чула да те код једне наше помињала, и м |
| ећи него у нашег комшије, а ја то нисам видела док други не рече.{S} Може бити мислиш, сине: мо |
| у.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би могле гледати у светлост њене очи, |
| и срећна.{S} И после, ти си своје драго видела с балкона, европски.</p> <p>— Кад моје срце плач |
| ила сама са својима које није тако дуго видела, Францускиња с кћерима оде; турске <pb n="115" / |
| м, говорила би грчки; и чак кад би само видела играчку или децу на улици, почела би грчки, јер |
| д-беј и Осман-ефенди, али их ниси скоро видела, па... да им не даш пуномоћје док их не видиш, т |
| а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то видела Мерсије, смејала би се.{S} Али наједанпут, она с |
| а нисам смела питати...{S} А кад сам то видела, ја сам се стала трести...{S} Лице ми је било ка |
| .</p> <p>Децембар.</p> <p>Шта сам данас видела.{S} Ми немамо духа колико оне, а оне немају душе |
| њиге ваших земљака, ја сам сад први пут видела а нисам му се зачудила, јер ја мислим само на св |
| у на мрамор.{S} Она, као да је први пут видела узимање абдеста, тако је занима; и дође јој да с |
| /p> <p>— Шехназе-ханум, она му је слику видела.</p> <p>— Нурије-ханум, кћери, дођи сутра.{S} Хо |
| а не видим младожењу!</p> <p>Кад сам му видела слику, ја сам била пала, потпуно изгубила свест. |
| како писаше Госпођици, у свакоме стиху видела Бога, и пљуну — замрља се реч <hi>Бог</hi>; па т |
| уске писце лудо заљубљена а нити сам их видела нити ћу их видети: физички су мртви.</p> <p>— Ја |
| нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих видела Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, |
| за некога кога смо виделе кроз решетке, виделе га први пут уочи венчања.</p> <p>— Тешко нама! у |
| му слику, коју тако добро обе познају: виделе су је небројено пута.{S} Једанпут ју је Нурије-х |
| гледале у сут-анино двориште: нисмо га виделе.{S} Али га видесмо кроз кафез из ненине одаје.{S |
| ко је њеној унуци.{S} Али те очи су све виделе а ништа не знају.{S} Узму да је миришу и да јој |
| као шатори, а кроз танко платно лепо се виделе чисте постеље са шареним покривачима.{S} Она је |
| кад!{S} Ми ћемо поћи за некога кога смо виделе кроз решетке, виделе га први пут уочи венчања.</ |
| ..{S} Бал у салону, ми на софи: све смо виделе као да смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чуда не до |
| к се њом усхићују као да су је први пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор и не погледаше у вели |
| гат.{S} А Цариграђанин је.{S} Ви сте му виделе стрину: господска жена, старинска муслиманка, „с |
| у чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му виделе сузе те две жене?</p> <p>— Оставите ме, молим ва |
| , узбудише се и обрадоваше се као да су виделе оно чиме су пуне, Европу.{S} Под Арифиним утицај |
| ме од њих замишљале су Џемала, и кад су виделе да није он, враћала им се снага, моћ, могле су и |
| дих жена огледало се задовољство; то су виделе нове, па су им завиделе. „<hi>Оне још сањају чар |
| тале, јер и не знају читати, ништа нису виделе, јер се никуд нису макле, а овамо вичу: „Наших о |
| вриштале „од страха“, као да никад нису виделе мушкарца, човека, и покривале су главу, која мах |
| здишу, румене, као да никада досад нису виделе нешто што толико желе да виде, човека!...{S} Исп |
| скрено сажаљевање што их за толико нису виделе; а можда ће њу молити да им свира, да им пева... |
| Емир, моје је друго: видели су ми очи, видели су ми косу, кроз башјорти.{S} Откривену никад.{S |
| евете.{S} Па ипак, Емир, моје је друго: видели су ми очи, видели су ми косу, кроз башјорти.{S} |
| а се може бити сећате, драга госпођице; видели сте му слику у сутином салону под стиховима из К |
| но што ће извршити законске одредбе?{S} Видели му тело снажио, младићско, па као да ће му по та |
| додаде:</p> <p>— Јесте ли га ви кадгод видели, Емир-ханум?</p> <p>— Ја... јесам.{S} Ја њега по |
| } Три дана <pb n="196" /> улицама су се видели само људи, а четврти и жене: ишле су од рођаке д |
| и говор:</p> <p>— Мис Пирсон!{S} Ви сте видели ове жене!{S} Оне се веселе саме, оне спавају сам |
| авлије спуштене су завесе да људи не би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, подижу по |
| дође један стари пријатељ; нису се били видели одавно, те се изгрлише као жене.{S} Пријатељ пот |
| та; <hi>Али</hi>, висок; <hi>Нури</hi>, видело; <hi>Шемси</hi>, сунце; <hi>Мелек</hi>, анђео; < |
| или широм отворени, те се чуо шум мора, видело котрљање звезда и месеца на његовим таласима и о |
| ..{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} За |
| враћеним преко главе, те им се све лице видело: спремише се за људе.{S} Дођоше мужеви оних двеј |
| о.{S} Пече је дигла, и цело јој се лице видело.{S} Они су њој били страни.{S} Она се у сасвим д |
| она је не би волела.{S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја сам данас учинила као онај дерв |
| у душу ове младе и лепе турске девојке, видео би да она сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој |
| муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, ханум, видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су били у конаку код |
| и пут оборене главе.{S} Више није ништа видео, ништа чуо, ништа осетио, као да је лишен чула.{S |
| је сликао с башјортиом: ако би је икад видео туђ човек, да је не види откривене главе.{S} Ижљу |
| уку...{S} Сакривен у лишћу, с јабуке је видео пет пута, и — занео се... „Ја осећам да и ти мене |
| ушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је видео <pb n="177" /> да га волим, па је тражио од мене |
| отац видео !{S} О, лудост!{S} Да ју је видео, зар би она још била жива?...{S} Отац није код ку |
| S} Побојав се да га неко из конака није видео, одмах узе весла и похита према малом Кара-Бурну, |
| , ко може волети некога кога никад није видео?</p> <p>— О, може, рече Цариграђанка.{S} Ја сам у |
| које он силно мрзи, и ако их никад није видео, као добар муслиманин окретао је од њих главу.</p |
| } Он потражи Фатму: од прекјуче је није видео.{S} Нема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да је траж |
| ходи.{S} У његову говору и ходу није се видео темпераменат, ни енергија, него оно њино расно: м |
| иди оно што у трку не <pb n="119" /> би видео.{S} Распитај, сине.{S} Добио си кћер Божјом вољом |
| о и да није под платном, Осман је не би видео, јер је гледа <pb n="249" /> у лепо лице, тражи ј |
| </p> <p>Никога није било у кући који би видео овај страшан призор.</p> <p>Отац стајаше у оном п |
| волео, јер <pb n="240" /> ме никад ниси видео, а узео си дете ради једног тренутка где си се ти |
| стрином тога пашића.{S} Али ти њих ниси видео...{S} Као наша Ариф-ханум.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S |
| су ту они црни џакови које је на улици видео, он би се згрануо...</p> <p>Шта ће бити с Емир-Фа |
| S} Кад је неко изустио: „љубав“, ја сам видео тебе ..</p> <p>И после је испитује кад га се најв |
| Ја сам само осећала.</p> <p>— Како сам видео тебе, ја друге жене нисам ни погледао.{S} Гонџеђу |
| и овде, ханум, кад сам вас пре неки дан видео близу Касумије: било вам је „прво вече“?</p> <p>О |
| им..{S} Кад сам дошао из Европе па ово видео, ја сам мислио да то нису жене „comme il fault“, |
| , причај јој; ти си свет прошао и много видео.</p> <p>— Читај, причај, данас, сутра, прексутра: |
| изала пече сасвим — до сад би ме зацело видео; али ја сам, за несрећу, као цариградске велике г |
| јатно.{S} Врло му се допала; није скоро видео тако лепу турску жену (и ако су му пацијенти најв |
| Година дана прошла како сам је први пут видео.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, и неописана |
| ого пута о њој говорио, свега је двапут видео.{S} Утисци јаки, али мало успомена.{S} Ово сад љу |
| да уздише за неким који ју је у пролазу видео,“ мисли нова и утире очи белим муслином са своје |
| неће <pb n="166" /> пити.{S} Како је њу видео, није се опио... већ толико месеца.{S} И пијанств |
| е држи луди страх: ако ју је нешто отац видео !{S} О, лудост!{S} Да ју је видео, зар би она још |
| е, а главом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео је мастику, али јој није осетно мирис.{S} Ја дува |
| но двориште: нисмо га виделе.{S} Али га видесмо кроз кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан га вид |
| ојком.{S} За девојке опет боље: могу га видети кроз кафез, у пролазу, на слици; али за људе: он |
| ми, јер не верујем да је она њега могла видети.</p> <p>Ариф узе слику, али је не смеде погледат |
| ла смо луде, па одатле га можемо најпре видети", а то помисли и због тога скочи.</p> <p>У ненин |
| Француске, земље коју можда никад неће видети, а толико је воле, говоре њеним слатким језиком, |
| коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више видети Солун, град у коме сам провела најлепше доба сво |
| д хода, од шушња.{S} О, кад би је могао видети он!{S} Обукла се у црвено, на глави јој зелен ка |
| препуне света, па ми се све чини да ћу видети Њега ..{S} Кад пођемо Бејлербејом, да се шетамо, |
| ла: што да изиђем кад се не надам да ћу видети тебе?!“...{S} И он тај слатки разговор завршава, |
| н, па дотле ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то да удесим.{S} Идем одмах! заврши узбу |
| мислим да те у овом животу</l> <l>Нећу видети никад више.</l> </note> <note xml:id="SRP19120_N |
| љубљена а нити сам их видела нити ћу их видети: физички су мртви.</p> <p>— Ја сам Осман-беја ви |
| аше.{S} Кафези су истина густи; опет... видеће га.{S} Или, нека се она налази уз капију и нека |
| >Мерсије хтеде да је дира, али се трже, видећи да је тужна и рече:</p> <p>— Још један нијет, да |
| лити ни на оно што јој је најмилије.{S} Видећи је веселу, мајка и нене јој обрадоваше се: забор |
| отрча на софу да се помази око нене.{S} Видећи је овако веселу, мајка јој узвикиваше: „<hi>Маша |
| ко је било на књижевничкој седници, али видећи је страшно нерасположену, уздржа се од тога.</p> |
| х кад га, онда кад си ти била код мене, видех, нарочито кад чух да је сутин сестрић.{S} Ох, да |
| есе мени вереникову слику.{S} О, кад га видех!...{S} То је био други пашић, други човек.</p> <p |
| го допала, па је хвалила синовцу.{S} Ја видех момка, мајчице, и с њим се разговарах.{S} Млад, а |
| ци, где земља, где новац?!{S} Из рачуна видех: колико ми потрошио муж у Европи, трипут више ја |
| да ми реч, закуне се, па опет...{S} Кад видех да је изгубио лепу боју, да је често невесео, зам |
| ...{S} Другови га доведоше мени.{S} Кад видех свога сина, препадох се, а после узех нарицати ка |
| ..<ref target="#SRP19120_N72" /> Ја тад видех :{S} Азијатче у европским хаљинама.</p> <p>Ибрахи |
| букти ватра широка!</l> <l>У пролазу те видех, па сада горим.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о |
| шки звучни гласови.</p> <l>У пролазу те видех, па сада горим:</l> <l>Ти ме запали искром из ока |
| па ће проговорити.{S} Јуче, кроз кафез видех Али-агу: стар, има сто година, болестан, једва ид |
| принц?{S} Јуче прође пешке: принц!{S} И видех га на колима: принц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута |
| опски направљена и намештена.{S} А како видех овога, ја онога заборавих, кућу разорих, то јест |
| па одоше те чучнуше крај зида са улице, видеше свет, али не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су |
| га васпитавала.{S} Кад га, кроз кафез, видеше две његове рођаке и једна сестра од стрица, оне |
| се чу чагрљање халке па вратима.{S} Кад видеше пашиницу с Фатмом, Ибрахим-беј викну:</p> <p>— О |
| , тераху обруч као Европљанчићи, па кад видеше стрица, зацикаше од радости, и бацивши обруч, по |
| ри, два Грка и један муслиманин, па кад видеше да ништа боље од њихових лекова, они рекоше моме |
| , не слабећи ни за тренутак.</p> <p>Кад видеше Францускињу, Фатма и Мерсије поцрвенеше, узбудиш |
| а оде Ибрахим-Хасан-бејовима.{S} Кад је видеше, оне се изненадише и обрадоваше, нарочито Фатма. |
| “, а оне се обрадоваше: пијан.{S} После видеше „да га не заноси глава већ срце“, и сневеселише |
| крај зида са улице, видеше свет, али не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега да вид |
| .{S} Откад не говоре, а нигде се још не видеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чујем да је неко у к |
| е прекиде ..{S} Кад навирише у авлију и видеше да Џемал посрће, Фатма потрча у своју собу вичућ |
| зиђе с њима.{S} Одоше на једну терасу и видеше преко дворишта гомилу „црних домина“. „Маске!“.. |
| ранцускињама би најнепријатније, сасвим видеше да није требало да су овде, кад устаде мати, мет |
| отворени.{S} Да је ово девојачка соба, види се по силном мирису и по многим инструментима за с |
| а сваки час шапће нешто мужу.{S} Он је, види се, слободи.{S} Она и сад има неку тајну.{S} А дос |
| ет мио, колико га воли!{S} Затвори очи, види му покрете, чује му глас, осећа му дах на лицу, у |
| склања нам се с пута, јер он, видовит, види нову струју крви и живота, и нову душу, и, стар, п |
| мене, француске васпитанице, себе зову, види се по свакојаким ситницама, по клавиру, по столу з |
| скоро; хиљаду успомена навалише на њу: види своју тетку дубоко погружену, где с болом помиње о |
| плашено.</p> <p>— Да бежимо, Ђули...{S} Види како ми лупа срце! рече Фатма узимајући робињину р |
| Он јој не отвори.{S} Хоће да је сам.{S} Види себе, дечка здрава али увек незадовољна: чезне за |
| де танке усне; под ивицом белога ћулава види му се обријан потиљак Чист је.{S} Закашљао се још |
| урије се насмеја и рече:</p> <p>— Да га види..{S} Па добро...{S} Питајте Емиру, ја ћу да...</p> |
| сле, с неном оде у коначко двориште, да види и омилује коње: мушкој послузи је јављено, те се < |
| , по двапут на дан, и ако је далеко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није говорил |
| и.{S} Боже, како су јој лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборавила би Мадам Аристид |
| да се од њега опила.{S} Није тражила да види „двоје младих", јер би се они стидели, па би њој б |
| а и не зову странкиње: позвала ју је да види харемско весеље, да га пореди с европским весељима |
| ше прст, читаше, тобоже напрежући се да види, а знала је све на памет:</p> <p>Ждрали, о ждрали! |
| е куће да гледа сватове.{S} А шта ће да види?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак и лице покр |
| чи од стида, и несвесно их откриваше да види што никад није видела: игру крви и меса.{S} Међу т |
| ничавост кад јој се ђерђефу приближи да види како везе, и ужас <pb n="236" /> кад једном рече: |
| ила из овога друштва, па ипак сврати да види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљути. |
| твори баш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, може бити, младотурчин...</p> <p>— Ха! х |
| мој син пође мени, па кад пред вратима види обуће као у обућарници врати се и оде од куће: так |
| питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} И после, |
| тешко.{S} То тешко долазило јој је кад види пријатељицу и сети се њене везе.{S} Мислила је: „О |
| зна да је теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задовољити њен плач, направи весело лиц |
| S} По нека осетљива путница заплаче кад види како живе њене сестре муслиманке, невине заточениц |
| е јој једном једна странкиња, и она сад види како је то горка истина.{S} Час-по, кад осети неку |
| рчи за њом, кад је ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног |
| чи као понекад у стихове из Корана, где види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те просте речи кака |
| ом.{S} И жалила је што не може он да је види, овде, те га слала па Јалије, свако предвече, свак |
| Све није смео изрећи, и није смео да је види.</p> <p>— Јеси ли икада помислио, зете, да ти кћи |
| има уснице, да поцрвене...{S} О, кад је види он!.. „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu, qu' elle e |
| ј мило, засмеја се:{S} О, „nešto кад ме види он... у белој хаљини...“ па штипкаше руменим прсти |
| у кући више никога нема, више никога не види, само њу: улази у теткину собу за рад, по четврти |
| е у груди, на покри рукама очи, — да не види смрт, јер се осећало да нам се она ближи.{S} А ја? |
| акри хаљине и накит: кад се врати да не види да му се облачила, па леже.{S} Кад чује стражарову |
| чисто отечени: боље да га данас она не види.{S} У томе виде да је то огледало пукло преко сред |
| она вољаше, те се прављаше да ништа не види, угађаше му, гледаше да га се додвори.{S} Његова с |
| {S} Из очеве куће она га никад целог не види. „Бог је створио небо за свакога, само не за турск |
| јој да седи у башти развијена, да је не види мујезин...</p> <p>Просиоце јој помиње нене, не род |
| ко би је икад видео туђ човек, да је не види откривене главе.{S} Ижљуби ту слику.{S} Узе киту ц |
| р чу с минара „Алла екбер“, па да је не види мујезин.{S} Навезе почетак од „мим“, првог слова у |
| а се: проћи ће поред Џемала па да је не види.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису више муж и ж |
| сети оградног зида: никад више да је не види!{S} Никад!{S} Овај низак зид учини му се виши од н |
| да, па ако он има какву ману, она је не види; јер човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку види |
| чудо: у туђем оку види труп, у своме не види брвно.{S} Била сам дете, па сам се једном комшији |
| p>— Што се бојиш?...{S}Од јасмина се не види капиџик искићен мертечким јексерима. <pb n="82" /> |
| лакане отишле крај решетке: ништа се не види, само ишарана лица и руке, јер решетке су врло гус |
| е воде у зиму, и наједанпут ништа се не види, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да па |
| .{S} Њој то би „неприродно“: зар јој не види кратку косу?!{S} Она се некад прерушавала и љубила |
| она јој је под ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но и да није под платном, Осман је не би видео |
| ну чашу сипа њему, једну себи.{S} Он не види да берберину мастика не иде у уста, већ у недра.{S |
| у приземље, међу слушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име, сине |
| милосник с милосницом .. да нас нико не види!...{S} Да изиђемо па затвореним колима, у поље, не |
| ао храст оборен секиром.{S} Мајка то не види, а плаче. „Хи, хи хи!“ — некако тако заплака.{S} Н |
| коње с богатом оправом, а да му опет не види харем.{S} Попушта вођице и пење се уз брдо, затеже |
| } Она устрча уз степенице да је отац не види напољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерају; она ништа н |
| а је кад се чује и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не верујеш!{S} Жене у изрезаним струко |
| и ствар, кад се купује, тражи се да се види.{S} Дао ме као неки поклон: поклон се даје невиђен |
| стујем, на једном је брежуљку одакле се види сав Серез.{S} Ја сам до сад седела код отвореног п |
| на тавану, на баба-фингу.{S} Одатле се види све море и цело небо, али она се не сети друге леп |
| им вратима развијене, а све се са улице види.{S} Али ми овде дижемо скут на главу кад чујемо му |
| леда у ствари на столу: у свакој ствари види њу.{S} Отвори фиоку, узе једну слику: њена слика; |
| тарици.</p> <p>По здрављењу, по радости види се да су најрођенији род.{S} То је свекрва са снах |
| !{S} Нећу, мајчице, допустити да ми кћи види просиоца <hi>нарочито</hi>, па макар се не удала.< |
| к“, и без премишљања позва Арифу да јој види сестрића. „Она је куражна и енергична,“ мислила је |
| : притегни ату дизгине.{S} У ходу човек види оно што у трку не <pb n="119" /> би видео.{S} Расп |
| ао крила, па да полети, да га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули родитељи: „Завиј се, |
| ољио се.{S} А сад кад ју је изгубио, он види да је воли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па |
| у.{S} Она је тобоже хтела да Мис Пирсон види унутрашњост, распоред и намештај једне велике турс |
| ђердек је из баште, а с прозора се лепо види море и Олимп; над отворене шалоне наднеле се наров |
| ази неколико дана, те да га Фатма добро види.{S} Најпосле, то није европски обичај, то је наше. |
| у новога живота, која се просто и очито види у организму ових пробуђених створова, и необуздану |
| бол, још жешћи, и неописана љутина, јер види собу једну: ту је она с Осман-бејом... сама.{S} Па |
| Алије!“ виче Нурије-ханум уплашено, јер види да јој сестру ухватило верско лудило.{S} А она као |
| романа и њена: пре би пристала да кћер види мртву, него осрамоћену.{S} И сети се шта њена мајк |
| обичај чини леп, и воли да је цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако |
| обори.{S} Сва дршћући, она жмури и опет види небо, које се свакога тренутка раздираше на двоје, |
| је, и венчану и њему одведену, први пут види, он је враћа; ако се невести не допадне младожења, |
| ера и даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибрахим-Хасан-бејова дивна кола и коње с богатом о |
| човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку види труп, у своме не види брвно.{S} Била сам дете, па |
| обележја (бисерне челенке), јер у њему види и воли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и венчање |
| ил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њу види, али да не заборави Мадам Аристид.{S} Не кажеш кој |
| би јој доказао да у том њеном устајању види нежност а не потчињеност, притрчава јој и љуби је |
| к сад кад ми се чини да ћу је изгубити, видим колико је волим.{S} У целој кући је она: куд год |
| о су њена писма некако чудна, замршена; видим да има нешто да ми каже а не може, и час ми се уч |
| орена, па улици у затвореним колима.{S} Видим по некога кроз решетке, кроз колске прозоре, али |
| шио...{S} Отац му умре, а он дође да га видим ја, његова мајка, па да се врати...{S} Ја га не п |
| ури, па тек отвори очи и рече: — Кад га видим и није ми толико колико кад говорим о њему...{S} |
| кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан га видим; сваки час пролази и гледа у решетке, као да није |
| вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим колико ока имам.{S} Тако моје тело: лице ми се за |
| он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне градове, Париз... све што сам из књига п |
| наочара, дај, прочитај ми га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на |
| на и рече:</p> <p>— Још један нијет, да видим хоће ли се помирити:</p> <l>На одаји ми шарена вр |
| у познаш.<pb n="101" /> Мој отац!{S} Да видим пуномоћнике, а да не видим младожењу!</p> <p>Кад |
| е волим.{S} Или, несрећа је начинила да видим колико га волим.{S} Ја сам мислила да сам га изгу |
| S} О, да ми је да чујем нашу песму и да видим наше жене, сакупљене!...{S} Песму у мени зовем <h |
| кад немам тоалету...{S} А волела бих да видим...</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти на то ниси ника |
| отуркиње себе зову) — моја тетка!{S} Ја видим да су оне промениле хаљине, али нису душу.{S} Душ |
| од харема необично и врло неучтиво), па видим : жене траже право гласа, а џакови ћуте!</p> <p>— |
| ја пратим све феминистичке листове, па видим...</p> <p>— И ја, упаде јој у реч Мирсаде (што је |
| ак не могу да прођем поред ње.{S} А кад видим официра, мене обузме љутина, јарост, јер мој вере |
| да сам га изгубила... луд.{S} А сад кад видим да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и рече:) Зб |
| и немило бележићу од данас, те да некад видим како ми је било кад сам оставила своју земљу и до |
| ја сам, опростите, у то сумњала.{S} Сад видим да је истина: оволико писмо, па све о себи, ништа |
| — Јесте, чедо, сута ти долазила.{S} Сад видим да је боља од нас...{S} Не иде први који је кривљ |
| е-Семију или уз Ђулистан-Немету.{S} Сад видим: ти си уз Ђулистан-Исмету, ти ниси за ослобођење |
| S} И до сада ја то нисам опазила; а сад видим да је све из мене; јер у мени је сад и светлости |
| ови из Корана!{S} У сваком стиху ја сад видим Бога!...</p> <p>Да нисам била у овој кући, да нис |
| , да ниси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешто знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} За |
| отац!{S} Да видим пуномоћнике, а да не видим младожењу!</p> <p>Кад сам му видела слику, ја сам |
| мајка није купила хаљину а да је ја не видим, док се мени не допадне.{S} Ја нисам ствар, нисам |
| .{S} Овако. ја ништа не чујем, ништа не видим, ни лупу звекира на капијама, ни жене у чаршафима |
| лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сан |
| за ме иђаше слушкиња, хришћанка, јер не видим куд идем; а кад код куће дигох пече, на очима још |
| ин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас видим!{S} Што не могу да се разговарам с њим, да чујем |
| озбиљна, а ја сам волела да је једанпут видим неозбиљну.{S} Па јој то рекох.{S} А она ми на час |
| Очи ми се засењују, а ја као кроз маглу видим гробље с отвореним гробовима за <hi>нове</hi>... |
| ило лакше : тумарамо помрчином.{S} Дању видим и нахерене трошне куће и безочне људе.{S} Нарочит |
| ра, да му чује глас, јер понекад некога видимо и допадне нам се, а кад му чујемо глас...</p> <p |
| ено срце...{S} Ја ћу га испитати.{S} Да видимо да ли јој је срце слободно, или је већ кога заво |
| а узе средњи.</p> <p>— Добро!{S} Сад да видимо који ћеш од ова два.</p> <p>Она узе десни.</p> < |
| ажите жену“...{S} А ми, несрећнице, кад видимо овако што, треба да кажемо: „Тражите човека, муж |
| јмлађа, врло бела, болесна.{S} Ми то не видимо, али читамо и чујемо од странкиња што живе међу |
| треба да се пренесете у нашу земљу, да видите шта све ми имамо.</p> <p> <hi>Мурад-Џемил.</hi> |
| Турчин.</p> <p>Ја сам срећна!</p> <p>Да видите како нам је сад лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S} К |
| ица врло тужна: скоро добила ортака.{S} Видиш, срце моје, више ни просте (ова је пашиница прост |
| ри небо и земља!{S} Дигни се, јагње, да видиш мајку ти; готово гола, па само виче: „Африка !{S} |
| га отворила: била сам радознала!{S} Да видиш, душо, <hi>ариф</hi> и <hi>али</hi> просто нас бу |
| и... изгрли ме.{S} Хоћеш ли, беј, да је видиш?</p> <p>— После, онако, случајно.{S} Нарочито... |
| па... да им не даш пуномоћје док их не видиш, то јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу |
| е:</p> <p>— Шта је ово ?</p> <p>— Па ти видиш шта је, рече Нурије трудећи се да изгледа равноду |
| ја, госпођо снахо.</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Била ти добра |
| оспођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, госпођо мајко!“...{S} Јуче оне тако говоре, а ја |
| мој отац: „Да их доведем, кћери, да их видиш...{S} Ти њих познајеш, наше комшије, Ахмед-беј и |
| в дервиш, склања нам се с пута, јер он, видовит, види нову струју крви и живота, и нову душу, и |
| е овде удате) и каже да је он у Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, зашто су њена п |
| Од оних које Фатма врло воли најређе се виђа у Нурије-хануминој кући Ариф-ханум.{S} Дође свега |
| она стара кадуна; само се задовољаваше виђајући децу свакога петка.{S} Страст га распињаше као |
| изговарала му име, које му је она дала, виђала га кроз кафез и кроз пробушен оградни зид, преми |
| .{S} С оне три се затварао, па га нисмо виђали поваздан.{S} Кад изиђу, оне јадне малаксале...{S |
| чифлук још сутра, и да ја за толико не виђам <hi>њега</hi>.</p> <p>У петак те чекам са странки |
| у море те грешне мисли... „Туђе људе не виђамо, па се заљубљујемо у оне који су нам своји.“ Ах, |
| а сам га.{S} Ја, затворена, нисам могла виђати младиће, па...{S} Али како сам видела овога, не |
| нила!{S} Увек је на њ мислила, од првог виђења.{S} Па се сети да га је била заборавила и у она |
| воме сањала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење даде једну златну кутију пуну „просута" бисера, |
| е.{S} Па узе бисер што јој је он дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљуби, па веза |
| а Јалијама, и што је пољубио у руку „на виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже над собом.{ |
| а“.</l> <l>Култура свуда својим крил’ма вије,</l> <l>Ал' до вас пута прокрчила није.</l> <l>Пун |
| пала и побацила... зато је била онолика вика у кући коју је чула Ајше-кадун...{S} Сви лажу.</p> |
| пије, у једно неисказано гурање, где је вика продаваца просто заглушавала уши, а мирис из дућан |
| оживе као и куће и дворишта.{S} Напољу вика продаваца, граја; по авлијама клепет папуча, клопа |
| а зајецах. „Тешко нама!{S} Тешко нама!“ викала сам, а она ме зачуђено гледаше, па тек наједанпу |
| могла побећи, што није викала?{S} Да је викала, скупио би се свет...{S} Какав свет, ноћу...{S} |
| ала?{S} Ако није могла побећи, што није викала?{S} Да је викала, скупио би се свет...{S} Какав |
| тале је довела Ариф), и једне су просто викале од чуда, а Францускиња је окретала главу да не г |
| лону на миндерлук и стаде из свег гласа викати.{S} У томе су биле ушле и оне три нове и Мерсије |
| ти, али немаде снаге да устане, и хтеде викати, па, као у сну, не могаде...{S} Робиња се не мич |
| !“ Једног дана, обузет страшћу, он поче викати на њихово друштво из основа рђаво, с обичајима, |
| ануме се нису могле више усхићавати, ни викати, ни пљескати; затварале су очи да не гледају чоч |
| ваше је погрдније но прошли пут.{S} Она викаше као да је неко боде ножем и запушаваше уши да не |
| теријици, скакуташе око њега, и тапшући викаше : „Татли беј-аџо“,<ref target="#SRP19120_N109" / |
| легне зовући га султаном, зеницом; а он викаше, називајући своју чисту жену прљавим именима.{S} |
| њему се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике у Нурије-хануминој кући прође месец дана, и кад се |
| н као други пут, луд, па се боји његове вике, да жену не нападне ножем; те је поведе на друга в |
| заним дисањем.{S} Она хтеде да виче, да викне колико може, из свега гласа, па не даде <pb n="84 |
| , и задрхтавши целим телом, дође јој да викне па да побегне, али не могаде, не понесоше је ноге |
| ва јој крв јурну у лице.{S} Дође јој да викне странкињама: „О, ви срећне жене, спасите Емир-Фат |
| емој ти тамо нешто Хасан-беју, да он не викне.</p> <p>Ариф плану: <pb n="95" /></p> <p>— Ја не |
| ш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу викне, оно јој се отварају врата, пушта се у кућу; а ка |
| p> <p>— Јеси ли ти, кћери, при свести?! викну он наједанпут, кад се сети да тако говори с њим њ |
| сницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни Бога! викну она како вичу побуњени.</p> <p>Њему се диже коса |
| а знаш ко ти је долазио!</p> <p>— Сута! викну Фатма ван себе од радости.</p> <p>— Јесте, чедо, |
| је Елизе?</p> <p>— Њене кћери!{S} Деца! викну увређено Ариф.</p> <p>— Колико има како јој се кћ |
| та похита Фатми.</p> <p>— Слатка тејзе! викну она радосно, па потрчавши пред тетку сави јој рук |
| ако је грди.</p> <p>— Не лупај, лудаче! викну тетка ражљућена.{S} Одвели смо је оцу, пошто ти н |
| Он</hi> све да штуца.</p> <p>— Комарци! викну Фатма и угаси свећу.</p> <p>— Не бојиш се комарац |
| очи погледала.</p> <p>— Камо да нисам! викну она гласно; после додаде понизно, нежно, тихо: — |
| b n="250" /></p> <p>— Емир-Фатма-ханум! викну Осман-беј гласно и оштро...</p> <p>Од тога крупно |
| игра пред очима...</p> <p>— То није он! викну промукло и страшно, па се заљуља и паде...{S} Око |
| им...</p> <p>— Шта кажеш?{S} Твој отац! викну њена мајка прекорно.{S} Твој отац је љут, али ниј |
| .</l> <p>— Ја просто нећу то да слушам, викну Фатма и запуши уши.</p> <p>— <foreign xml:lang="e |
| смелије него икад.</p> <p>— Шта ћу сад? викну он очајно, не одговорив свастици на њено питање.< |
| нешто да ради.</p> <p>— Па шта да ради? викну пашиница очајно.</p> <p>— Нешто... што воли...{S} |
| да виде Џемала. „Кјучук-хануме, брзо!“ викну из куће Ђулренги, а оне потрчаше у ненину собу.{S |
| рах дао крила да јој помогну. „Доктор!“ викну она онако страшно као пре неки дан, јер својим уп |
| , појавише се неколико младића, и Фатма викну и покри лице.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, |
| ем упита какво је то женско весеље, она викну да би све чуле: „Зато што са женама нису људи“.{S |
| т не смеде.{S} Он продужи пут, а робиња викну: „Аман, кјучук-ханум! црвена си као зрели нар!“ и |
| а тетку у очи.</p> <p>Ариф то опази, па викну:</p> <p>— Ти си луда!...{S} Ево ти ово: на!{S} Са |
| >Песму Суза</hi>, као да је то Фатма, и викну промукло : „О, не, Емир душо!{S} То ново гробље ј |
| се прекрсте, па тад клекну крај крста и викну да кукају, тако Нурије: после овога разговора уст |
| дубоко уздахну.{S} Мерсије се зачуди и викну, пошто се уозбиљи и погледа у небо:</p> <p>— <for |
| д видеше пашиницу с Фатмом, Ибрахим-беј викну:</p> <p>— Откуд ви, у ово доба?!</p> <p>— Несрећа |
| еже из собе.{S} А плаховити Ибрахим-беј викну на кћер:</p> <p>— Срам те било!{S} Боље да сам им |
| е да их зове.</p> <p>Кад оне дођоше, он викну строго, како не виче ни на слушкиње:</p> <p>— Шта |
| ватру.{S} Али Ђулренги утрча и радосно викну:</p> <p>— <hi>Мужде</hi>,<ref target="#SRP19120_N |
| ме зачуђено гледаше, па тек наједанпут викну: „А то ли је он од неколико месеца на овамо дежур |
| им те, каква?“ „Пијана.“ — „Ја пијана!“ викнула је она запрепашћено, а после се грохотом насмеј |
| јој је пробо срце: код капије је мајка викнула: „Мерсије, <hi>бир ђозим</hi>!“<ref target="#SR |
| ља <pb n="169" /> кад су хануме онолико викнуле.{S} Пред вече се све очешљаше и обукоше осим Ем |
| га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули родитељи: „Завиј се, несрећна кћери, ено човека |
| сирене, лађе.{S} Једна ће од њих сутра викнути и домамити њенога мужа! „Сутра!{S} Сутра!“ шапт |
| ше ждребице, и сва се...</p> <p>— Аман! викнуше девојке нестрпљиво. — Је ли то нарочито, да ме |
| аја, туда прођоше.{S} И наједанпут, обе викнуше, у један глас: „Он!“ Обе су га познале.{S} Емир |
| три, писнуше као црв.{S} У томе робиње викнуше: „Крв, ханум!“ па узевши младу хануму као дете, |
| еним колима; а једанпут су се шетале до Виле Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је била у Мерсијином |
| овој кући жене шенлуче; у Новом, у оној вили кују завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно, а нек |
| светиљака те је личила на какав чаробан вилински двор.{S} Кад је дочека домаћица, једна богата |
| дуном“ (слушкињом).{S} Њему заигра доња вилица и потрча у кућу: деца, тужна што их стриц не вол |
| и.{S} Њему играху на лицу мишићи и доња вилица, а она, не гледајући га, покриваше лице рукама и |
| да говори, осећа грдне болове у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљао, она је ћутала; кад се он |
| њена сестра с муком, јер јој се стегле вилице и ухватио јој грч грло...</p> <p>Она плаче за је |
| да јој је тај језик за шалу.{S} Стисне вилице као Енглескиња Мис Блак, и говори, изговара исто |
| ј се учинило да нема леве руке, па доње вилице, па целе главе, па најпосле да нема ње целе, нем |
| и од смеха гледајући је у њене стиснуте вилице.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O yes!{S} It's |
| ла: „Мис Блак, кад су вам тако стиснуте вилице, како метнете пуну кашику у уста?“ </p> <p>Мерси |
| аде несрећнице, осети да јој се стегоше вилице.{S} Дуго је ћутала, гутајући сузе, а после отпоч |
| теде одмах да да реч, али му се стегоше вилице.{S} Мртва тишина.{S} Најпосле, он врло тихо изус |
| а кад би требала да рида, њој се стегну вилице...{S} Опет одоше на софу.</p> <p>— Емир зацело с |
| идем у механу </l> <l>И што пијем рујна вина.</l> <p>— Нема греха, сине.{S} Грехота је ближњега |
| од њиног погледа човек се опија као од вина с бенђелуком ; у повијама имају <hi>елиф</hi> (а) |
| .{S} Ви мислите да је пијанство само од вина и ракије, а не знате да га има и од радости, и оно |
| ини човек; с оне стране зида обраслог у винову лозу и бршљан чује се шуштање траве и шум нечији |
| олунски свирачи и певали су ханумама уз виолине.{S} Чули су се мушки звучни гласови.</p> <l>У п |
| згранали се нарови и смокве, дигли се у вис олеандри: под оним наром седе две, и тамо две, једн |
| еном ћошком је шадрван; вода му пршти у вис и враћа се, слива се у дивну мраморну вазу, па се п |
| је колима и светином: чалме се беле као висибабе, фесови се црвене као булке.{S} И богато и сир |
| та разлеже се „Аллах екбер“ и губи се у висину под плавим небом.{S} Уска улица, дугачка, закрче |
| и људи.{S} У Француза абсент, у Енглеза виски, у Турака мастика.{S} А кад се Турчин пропије, то |
| ; <hi>Џемал</hi>, лепота; <hi>Али</hi>, висок; <hi>Нури</hi>, видело; <hi>Шемси</hi>, сунце; <h |
| њ истрча један турски неваљалац, кицош, висок, витак, млад и леп, брчићи му упредени и намазани |
| е и зарони главу у јастук.{S} Виде оца: висок, врло црномањаст, увек намргођен, обучен европски |
| дина, он је увек изгледао као болестан: висок, мршав, жут, те су сви говорили да је јектичав.{S |
| ан што се зидало вековима.</p> <p>Он је висок као кипарис, па здрав, мушко, као неки старински |
| шту, он је стајао тако усправан, прав и висок као џин, као стражар ове куће, или као домаћин, и |
| ама споља, с мандалима изнутра, у грдно висок оградни зид.{S} И она ће ту, иза тих густих решет |
| у.{S} Лепих плавих очију и широка чела, висока и танка, она се Фатми, у сумраку, учини као Џема |
| ату, у бисеру, у драгом камењу.{S} Она, висока, једва се усправила у соби пуној раскошно обучен |
| е јој бати.</p> <p>Пашиница пође софом: висока, права; бела памучна антерија јој раскопчана, ву |
| вши, устаде с дивана и пође из собе.{S} Висока, мршава, сва бела, на плећима јој се подигла бел |
| ки обучене.{S} Али једна од њих, мршава висока старица, у белој памучној антерији је, и с кратк |
| верско осећање, кад се год појави каква висока бела џамија или се укаже какво пространо бело гр |
| њих гледам Њега.{S} Како нам је радосна висока ограда!{S} Иза ње је Он.{S} Како су светли стихо |
| } Не слуша је што зна ово: „колико гора висока да је, преко ње пут бива; а човек везир нек је, |
| на Туркиња овако их је описала. „Обе су високе као селвије, и танке да би их могле обухватити и |
| њу код њених ногу; комарници су им били високи као шатори, а кроз танко платно лепо се виделе ч |
| и својих госпођа непрестано виде један високи зид који њихове руке не покушавају оборити, јер |
| тицали се о оборене споменике покривене високим папратом, не сећајући се да су ту мртви.{S} И н |
| .</p> <p>У једној лепој кући, опкољеној високим ловоровим дрвећем и олеандрима, у једној велико |
| рала од готово црног дрвећа над њиховим високим оградним зидовима.{S} Кад сиђоше с кола, Фатма |
| те; из белих кућа с кафезима, опкољеним високим зидовима, чула се свирка и песма: хануме <pb n= |
| бом свој терет; па пође за једним лепим високим Турчином. „То је Осман.{S} Пратићу га до куће, |
| проређеним, поломљеним, поред чатрља с високим оградним зидовима, негде белим као од платна, н |
| зашкрипаше му лаковане плитке ципеле с високим петама, а с вишњикастог феса кићанка удараше га |
| це Старога Солуна са шареним кућама и с високим оградним зидовима, гдегде опалим исподупираним |
| ле, ишчезавају иза оградних зидова, иза високих капија, окованих мертечким ексерима.{S} Ја и он |
| све на памет:</p> <p>Ждрали, о ждрали! високо летите вичући.{S} Кад пођете одавде, понесите по |
| е затезао вођице танконогим вранцима да високо дигну главу и каткад их је ошинуо бичем да подиг |
| је су се скупљале нове, коју сам дизала високо, идући за Емине-Семијом и 'Ђулистан-Хисметом као |
| е то било чудно, и страшно!{S} Сад небо високо, али омар!{S} Једва дођох.</p> <p>— Е, Јасмин-ха |
| о, дотиче му потиљак; једна ногавица му високо задигнута, један рукав сав каљав; у руци му нож. |
| И она ће ту, иза тих густих решетака и високог зида да вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема п |
| ицу.{S} Чим залупаше тучним звекиром на високој гвозденој капији те лепе куће, опкољене дивним |
| улистан-Исмет-ханум Енглескиње, то јест високу културу њине земље. „Францускиње распаљују и она |
| певам...{S} О, кад угледам Солун и нашу високу ограду и наше густе кафезе!{S} Кад извадим груди |
| широм који му крије очи и врат, и једна вита Енглескиња у костиму, с плетеном белом капом и пла |
| а један турски неваљалац, кицош, висок, витак, млад и леп, брчићи му упредени и намазани помадо |
| ис, па здрав, мушко, као неки старински витез, и ако нема мач.{S} Узео ут, па као неки прованса |
| тала ме је кад ми је једанпут наместила витице а ја се изгубила и пољубила је. „То ће те подсећ |
| ти, летећи као ветар или обрћући се као вихар.{S} Она је овим женама што сад не знају ни за љуб |
| /></p> <p>— Нема Бога.</p> <p>— Алла’! виче Нурије и покрива лице рукама.</p> <p>— Отвори, так |
| па се непрестано смеје.</p> <p>— Срећа! виче Мерсије радосно пљескајући.</p> <p>— И срећа и нес |
| м, после мајка.</p> <p>— Аман, полудео! виче Нурије.</p> <p>— Ово није љубав но страст.{S} Ја с |
| се неће више опити. „Што се заклињеш?" виче муфтија. „Човеку је више једна реч него нечовеку с |
| Каква снаха!{S} Снаха му је за текију, виче Ариф.</p> <p>— Па шта још, слатки беј-течо? говора |
| ри јој се.“ А мајка, љута, грди сутану, виче: „Никад, госпођо мајко.“ — „Што сад тако, кад доса |
| S} Она је полудела кад пљује... ломи... виче да нема...</p> <p>Све није смео изрећи, и није сме |
| шиљтета Ђулренгијине ђинђухе. „Алије!“ виче Нурије-ханум уплашено, јер види да јој сестру ухва |
| ... сама.{S} Па не сме даље. „Станите!“ виче мислима.{S} Насешће му крв на очи, распориће првог |
| н њу...“ Не, даље није смео. „Станите!“ виче мислима.{S} Ако виде кога седог старца, господског |
| и у кафезе... „Алла"! какве су му очи!“ виче узбуђено робиња; Фатма се загрцну од смеха, а Мерс |
| сман пробуди и сестру. „Цреп у мангал!“ виче стара кћери, младој девојци, непрестано трљајући Ф |
| ки глас... „То није жена, него страст!“ виче једна Немица, а она лепа бесна бејовнца скаче са с |
| а, гурну средњу; хоће да протестује, да виче.{S} Ах! у башти чак турско цвеће <hi>ариф-лен зари |
| и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи што није оца слободно ни у очи |
| јако убрзаним дисањем.{S} Она хтеде да виче, да викне колико може, из свега гласа, па не даде |
| зуме, и њој је било тешко, почела је да виче, и пробудила се.{S} Свекрва јој не рече ништа, јер |
| хануме чудиле смешећи се:{S} Мондије да виче:{S} Алла’!{S} За овим је посадише, опет на Мондије |
| во мирно, а кад муфтија оде, он поче да виче, да на сва уста грди Нурију и њену сестру : ђаурке |
| ш!</p> <p>— Или кад гаче гуска, или кад виче патка на кишу.{S} Она је као патка, и иде као патк |
| ад оне дођоше, он викну строго, како не виче ни на слушкиње:</p> <p>— Шта је ово ?</p> <p>— Па |
| ка на ортаке, а овде на метресе нико не виче!{S} У нас поштене неће с изобличенима; овде изобли |
| е но што се сасвим отрезнио, да опет не виче, не грди сироту младу женицу.{S} Слушкиње и робиње |
| ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног дана, обузет страш |
| ма уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно им виче: „Ууу!{S} Колико соба мирише!...{S} А како и не би |
| да видиш мајку ти; готово гола, па само виче: „Африка !{S} Африка!“ Унука је загрли и размажено |
| е док се не искашље, а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шали.{S} Пошто добише |
| их не оговара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифом посвад |
| слиманка и најмањим делићем своје душе, вичем, ридајући: „О моја лепа веро, како су те изопачил |
| е...{S} Заставу понова узимам и идем да вичем, да будим наше жене, да траже право...“ Хтеде рећ |
| фезе као она гвоздене решетке, и што не вичем као она.{S} Али, задрмала сам их кад дођох с Јали |
| да вас прекидам, рече Фахрије-ханум.{S} Вичете на Цариграђанке, а какве су вам Солуњанке?</p> < |
| е, прилазите им, дрмајте их, зовите их, вичите из свега младог грла: нек се пробуде, нек се рас |
| и <hi>бош</hi>.</p> <p>— Сине!{S} Сине! вичу родитељи молећи.</p> <p>— Аман, ага-беј! преклиње |
| из „поштене“ махале; и тад „неухваћене“ вичу на „ухваћене“, како су се могле заборавити и испрљ |
| е, руже је што <pb n="213" /> их обрука вичу на глас: куда ће од бруке !...{S} А стара, тресући |
| 0" /> што знају само турски и за свашта вичу <hi>кисмет</hi><ref target="#SRP19120_N20" />?!{S} |
| <p>— Једне као ја, тако осећају; друге вичу: срамота!{S} И час-по, кад опазе додир лица, затва |
| воје деце оца.{S} Мени моје пријатељице вичу: „Благо теби!{S} Што ти имаш мужа, ниједна га нема |
| на у ову тајну.{S} Понекад се засмеју и вичу, питају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај њ |
| аводе туђе; и којој мало врдну очи, они вичу: „Неваљала!“.{S} Људи су криви што су жене неваљал |
| Ја се не бојим ни Бога! викну она како вичу побуњени.</p> <p>Њему се диже коса на глави; он из |
| иделе, јер се никуд нису макле, а овамо вичу: „Наших обичаја нигде нема!“ — „Где је то „нигде“? |
| њима чини да их понижава, обоје страшно вичу.{S} Мајка јој је охола, зла, али је честита.{S} А |
| аремима, познаде у ове три нове оне што вичу <pb n="75" /> на уређење садашњих харема, што се з |
| ли да је то младожења, па се чуђаше што вичу, вриште; али кад он салете турске жене пољупцима, |
| а крв, над којом су летели бели галеби, вичући као да су осећали њен мирис; месец је изгрејавао |
| мури, нихајући се као дервиш у молитви, вичући као дервиш: „Алла’-ху!{S} Алла’-ху!“ Робиње прол |
| трча по матер, лупи дланом у њена врата вичући:</p> <p>— Мајко, Емир-ханум умире.</p> <p>Мајка |
| </p> <p>Ждрали, о ждрали! високо летите вичући.{S} Кад пођете одавде, понесите поздрав моме дра |
| хвати је за рамена па је избаци са софе вичући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад брзо, ја |
| е јој чаршаф и пече, баци јој то у лице вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти више муж!“ Па јој |
| ри кћери уста.</p> <p>Али ова се измаче вичући:</p> <p>— Ја пљујем на његово име, на оно које с |
| ижљуби њена сута, плачући од радости и вичући: „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су се хануме чу |
| ући их и милујући их, она скочи да бежи вичући: „<foreign xml:lang="en">It's dreadful!{S} It's |
| уфтија.</p> <p>Муфтија дође, непрестано вичући „ааа! ааа!“, пошто се искашљао; оне га и сад доч |
| Џемал посрће, Фатма потрча у своју собу вичући:</p> <p>— За Божју љубав, Ђулренги, где ми је пе |
| рсима, погледа у стихове из корана који вишаху над једним вратима, подиже се и, са сузама у очи |
| .{S} То само њена пупа фантазије глава, више ниједна девојка то нема; на пример Мерсије, зар јо |
| и...{S} Као да у кући више никога нема, више никога не види, само њу: улази у теткину собу за р |
| оро добила ортака.{S} Видиш, срце моје, више ни просте (ова је пашиница проста) не подносе ову |
| , ући кроз уши у њену свест.{S} Али не, више ништа нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, кад се тр |
| не питају фине, с три књиге, и четири, више...{S} Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам |
| ма својој жени, детету, био врло нежан, више као отац, него као муж; свашта јој је куповао док |
| Он, блед, скупио обрве и подигао главу, више се чини да је љут него тужан.{S} Она нова загледа |
| не који роман под Нурије-ханумину кућу, више од годину дана пусту, па га задржала мајка.{S} Ста |
| ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није постојало друго место до ово где су Џемал и Ф |
| ћу вам некад много, све о њој, а сад... више не могу, не даду ми сузе...</p> <p>Ана Жабуле.</p> |
| мору...</p> <p>У овом <hi>Дневнику</hi> више ништа није било.{S} Арифа се била унела у хартију, |
| па скочи, продужи пут оборене главе.{S} Више није ништа видео, ништа чуо, ништа осетио, као да |
| , удовице, и на моје чуђење девојке.{S} Више пута, ја сам видела праву слику солунског болесног |
| /p> <p>Ово се рашчу по целом Солуну.{S} Више и нема шта да се крије.{S} Оне три Цариграђанке по |
| вадила из моје кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више ми нема венчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад к |
| ном болу...{S} Да ме питаш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела казати.{S} И после, ја с |
| и пијан, луд. „Ако опет дођеш пијан, да више немаш жене..“ И ја <pb n="202" /> дадох реч.{S} По |
| од очију, — чистоту.{S} Кад се сети да више није чиста, она заплака; па наједанпут скочи и оде |
| себи коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више видети Солун, град у коме сам провела најлепше доб |
| клања јутарњу молитву, али сад не пада више пута но што треба, јер је свесна, зна да је то јут |
| кад ти поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу, рече он мало набусито, јер није марио за дуг |
| ално иде с њим...{S} Осим Госпођице, ја више не волим ниједну Францускињу, чак ни Мадам.{S} Мож |
| p> <p>— Што плачеш, око моје?{S} Шта ја више знам?{S} Истина, смем да идем пешке, смем да обуче |
| трофу.{S} Мога куражног и енергичног Ја више нема.</p> <p>.................</p> <p>Децембарско |
| је Ја.{S} Тога куражног и енергичног Ја више нема.{S} Ја сам <pb n="286" /> сад као ут с покида |
| плачемо: саставићемо их брзо.“ Девојка више не изиђе ово вече, а сутрадан : пре осам била је к |
| подсетио ме на кућу у којој сам провела више од дванаест година, и где су са мном поступали врл |
| , него „па макар се не удала, не видела више крај скута мужа“.</p> <p>Сваки дан је изводе у шет |
| скочи: то је брачна постеља, и она нема више права на њу, јер јој је „пало“ венчање.</p> <p>У т |
| ме пријатељу, јер ни најбољи човек нема више од једног пријатеља?</p> <p>— Нисам, мајчице; такв |
| та кућа је служила за пример Солуњанима више од пола столећа, служила је до пре неколико година |
| Бог да се затрли такви пријатељи!“ Жена више не пристаје уза њ, да га не би доводила до веће ја |
| говори о духу, не о срцу; па ипак, она више има срца но духа.{S} Цариграђанка, кћи цариградско |
| а блажена и утркивала би се коме ће она више бити друг или другарица.{S} Пуно је младих људи и |
| уду смеле.{S} Таквих скупова било је па више страна Новога Солуна.{S} Ариф није била из овога д |
| анкама.{S} Ја сад Цариграђанке сто пута више волим, јер Цариграђанин је он.{S} Ако можеш, довед |
| ато што нема своје деце.</p> <p>— Ништа више.{S} Да те водимо оцу.</p> <p>— Па како си почео ?{ |
| ала му је на питања као обично, и ништа више.{S} После јој се вратише нене и мајка и казаше да |
| алла'!“ А Фатма: „Слатка суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и остави јој се да је сву ижљуби. |
| target="#SRP19120_N63" /> </l> <p>Ништа више.{S} Јучерашњи датум.{S} Отвори треће много узбуђен |
| езадужила.“ <pb n="106" /></p> <p>Ништа више.{S} Ја се загледах у крупна и искривљена слова...{ |
| > него <hi>уништити</hi>, пошто та кућа више не постоји, као Содом и Гомор, градови које је Бог |
| , није пијан...{S} Како да се опије кад више с Фатмом не може да се венча!“...</p> <p>Капију от |
| ретко улазила, кад однекуд дође, никад више.{S} А кад се врати у башту, и загледа готово сваку |
| ију?{S} Па се сети оградног зида: никад више да је не види!{S} Никад!{S} Овај низак зид учини м |
| ог драгог нема: ишчезао је, да се никад више не појави...</p> <p>Попи кафу и попуши цигару, обу |
| д мене!“ Казала сам јој, и она ми никад више не рече: „Благо теби што ниси родила!“</p> <p>Она |
| у овом животу</l> <l>Нећу видети никад више.</l> </note> <note xml:id="SRP19120_N61">Збогом, С |
| лаче.</p> <p>— Ја и да могу, нећу никад више да отидем Нурије-хануми, рече Ариф. „Oui, s'est co |
| етке.{S} Сви су знали, осим њих! „Никад више за њега па макар...“, и не рече „па макар умрла“, |
| су оваке; ја их жалим; себе осећам, све више и више, као апостолицу, мисионарку, и јача ми воља |
| мисионарку, и јача ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде |
| > <p>И она се младима и странкињама све више душом приближује, и како би их позвала да јој виде |
| шти као јесења киша.{S} То пљуштање све више баца Фатму у сањарије; жмури а не спава, у мислима |
| <p>Што је више освајао дан, она се све више развесељавала; по кући је ишла пуна радости и што |
| ној мајци и испитивале је; а она се све више и више хвалила што је кћер удала за цариградског п |
| увек знам кад коју направим, па се све више збуњујем, а оне... о, да, оне се чине невеште.{S} |
| е, на пример, опије, да му жена не буде више жена, да остане од њега <hi>бош</hi><ref target="# |
| пити, а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> <p>— Ашколсун! узвикнуше сва четворица у |
| Али ако се опет опије, и она му не буде више жена?{S} Ми добро знамо колико га она воли, рече А |
| ат, сине.</p> <p>Да, она не треба да је више његова, јер су је преварили.{S} Он нигде ништа нем |
| је у њему био мир, и он је мислио да је више не воли; добио је, имао је сву, задовољио се.{S} А |
| оворили: „ако пушиш, умрећеш,“ и она је више волела дуван него живот.{S} Тако и он може бити ви |
| лом, и оне осетише тај бол у њој, па је више ништа не питаху.</p> <p>Кад се развише Туркиње и у |
| га се додвори.{S} Његова страст све је више и више буктала, и њега целог обузела: без Зејне му |
| та једна реч <hi>много</hi>, Мерсији је више од бог зна коликог причања.</p> <p>— О, Емир, кад |
| ује грамофон...{S} На азиској страни је више грамофона, него дефова, и чудно утиче...{S} Необич |
| бејаше ни весела, јер турско друштво је више не занимаше, а њихова кућа чињаше јој се празна. „ |
| а Француску...{S} Једнога дана дошло је више лађа, и једна од њих донела је њега; а оне, можда |
| {S} Да то нешто не значи?</p> <p>Што је више освајао дан, она се све више развесељавала; по кућ |
| и човек би помислио да спавају, јер је више од једнога часа како се не мичу.{S} Али, најпосле, |
| а!{S} Зар си ти прва овако?{S} У нас је више распуштеница него жена и девојака.{S} Зар си само |
| се заклињеш?" виче муфтија. „Човеку је више једна реч него нечовеку стотину заклетава.“ Мајци |
| а се нећеш опити, иначе да ти жена није више жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} |
| Би што би!{S} Фатма је код оца, и није више теби...</p> <p>Она не доврши, а он поче да се буни |
| на.{S} Одвели смо је оцу, пошто ти није више жена.</p> <p>— Секиру!... да разбијем кућу! (умест |
| и неповерљива, што осим Богу не верује више ником.{S} Мерсије опази њену промену, нерасположењ |
| ела робиња.{S} Али хануме се нису могле више усхићавати, ни викати, ни пљескати; затварале су о |
| долазиле пешице, и с бејом су се среле више пута на улици, једанпут у дворишту, а једанпут у п |
| -Фатме...{S} Ни смрт моје мајке није ме више потресла од смрти моје мале, добре васпитанице и п |
| се на мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме више не...{S} Не могу све да изустим... препукло би ми |
| е под комарнике, који се бељаху, али не више на месечини, него према свитању, јер већ се чују т |
| кога.{S} Џемал-беј слуша жене побуњене више од људи, и ништа не чује, јер је занесен Фатмом: н |
| . узе она збуњено, постиђена.{S} Сад ње више нема, а ја не знам, је ли паметна.</p> <p>— Паметн |
| би ово чули моји!{S} Ја не знам кога се више бојим.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бојим, |
| <p>— Сине, дај реч пред сведоцима да се више нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена остане бош |
| л је отишао од куће још по подне, па се више није вратио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он и н |
| е толико воле?</p> <p>Зора.{S} Исток се више не бели, него као да је поливен златом, а па среди |
| ме једно чудно осећање, осећала сам се више Францускиња него Туркиња; у једном тренутку појави |
| м бејом (нећу да му кажем име), и он се више не опи: опет воли жену, гледа кућу — други човек.{ |
| опадали; па где су сад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и а |
| јер он га стиска, да га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује, у бунцању тражи то д |
| ао муслиманину и као човеку: да се неће више опити. „Што се заклињеш?" виче муфтија. „Човеку је |
| вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ако се опије да му жена не буде више жена |
| на овом свету сама?...</p> <p>Не могаше више, не даде јој плач, покри лице рукама и клону на ми |
| , толико је мирна; а свекрва јој сеђаше више главе и хлађаше је лепезом.{S} Напољу је била несн |
| ђоше у башту; <pb n="32" /> зид, зид, и више ништа! „Нове“, а уз оградни зид чучнуше као „старе |
| сто, час с мајком час с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него код куће.{S} Кад би неко могао |
| , тако тврдо.</p> <p>— Једанпут само, и више га није ни видела: отишао... то јест протеран у Ев |
| а човек бежи од своје рођене куће.{S} И више љута но тужна дочека госте...{S} Ову ноћ и њена св |
| господска свадба буде, по месец дана и више говори се о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А |
| е; ја их жалим; себе осећам, све више и више, као апостолицу, мисионарку, и јача ми воља и снаг |
| рку, и јача ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде, васпи |
| ци и испитивале је; а она се све више и више хвалила што је кћер удала за цариградског племића |
| додвори.{S} Његова страст све је више и више буктала, и њега целог обузела: без Зејне му кућа б |
| стаде јој непољубљено, и она се збуни и више га не упита, зашто му је мајка несрећна.</p> <p>Он |
| би после, црна кћери?{S} Отац те не би више у кућу.{S} Толика брука досад, заврши Сафет врло у |
| м, она је љубоморна, боји се да не воли више тетку него мајку.</p> <p>— Мајчице, мени се чини д |
| уче прстима упоље грмећи: „Иди, ниси ми више жена!“ Она дршће као прут, страх је не од смрти, в |
| це вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти више муж!“ Па јој окрете папуче прстима упоље грмећи: „ |
| уван него живот.{S} Тако и он може бити више мастику него Фатму.{S} За неколико дана побледе, у |
| ој многе примере такве несреће, кривећи више него икад њино друштво, уздишући за оним великим д |
| ао да њу мртву љуби...{S} Као да у кући више никога нема, више никога не види, само њу: улази у |
| ада, његових година.{S} А где је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на |
| ада девојка се уозбиљи и готово ни речи више не проговори.</p> <p>— Њега није срамота што је тр |
| од жива: погазио је заклетву и није јој више муж.</p> <p>— Хајде, кћери, говори пашиница, и опе |
| И сутра, и прексутра...{S} Ја ти не дам више да постиш.{S} Шта марим од ханума, најпосле?{S} Св |
| p>Отац, опрости ми.{S} Међу ђаурима сам више од годину дана, али се нисам пођаурила: покривам г |
| више апостолица и мисионарка; ја нисам више добра кћи Турске.{S} Ја сам сад само жена чије је |
| гнем, јер немам срца за њу.{S} Ја нисам више апостолица и мисионарка; ја нисам више добра кћи Т |
| Сафет јагње, ја тако лепа човека нисам више видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ја била распуш |
| еднога дана замоли ту страну жену да им више не долази, пошто дође и каже да мора да путује, с |
| да рече: „Слатка нене, венчања ми с њим више нема“.{S} Нек јој све кажу други, његова мајка: он |
| ву ни кад би видела зликовца са секиром више своје главе; мајка је прекиде ..{S} Кад навирише у |
| е он и рече. <pb n="275" /></p> <p>— Он више не пије, отац.</p> <p>— За протераницу?</p> <p>— П |
| омоћје: неће с тобом друго венчање!“ Он више није претио њој него оној што му рече: „Емир-Фатма |
| азати.{S} И после, ја сам мислила да он више неће <pb n="166" /> пити.{S} Како је њу видео, ниј |
| ло!{S} Она све зна лепо, учила је много више и боље него слободна.{S} После, у башти, позва сво |
| мене.{S} Не, не!{S} Ми ћемо смети много више пропагирати ту идеју тек кад узмемо васпитавати на |
| да се потужи...{S} Осим Госпођице, нико више да се на мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме више не |
| хаљине?{S} Јер, и за коња би му требало више времена.</p> <p>А кад се зави, њен муж рече:</p> < |
| : „Фатма, чедо, па нас никад није било више: сви смо, Богу хвала, живи.“ Она се трже: сви њени |
| је једва један пристао да дође, прошло више од часа и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био |
| у...</p> <p>Ариф испусти хартију.{S} То више није роман, ни стихови из Корана, већ историја њен |
| колико ми потрошио муж у Европи, трипут више ја у Стамболу...{S} Све презадужено!{S} И сваки ле |
| , и нене, добра моја нене!..{S} Не могу више, слова ми се замрљавају сузама...{S} И ово црвено, |
| е изгубила оно што у њих девојке чувају више од очију, — чистоту.{S} Кад се сети да више није ч |
| ову кућу.</p> <p>Данас помиње Парижанку више но обично „отуд што мирише јасмин“.</p> <p>— И онд |
| ве су се смејале; Фатма је љубила тетку више него икад, а оне три правиле су јој дубока темена; |
| или у каквом турбету, у текији, — њему више ништа није свето...</p> <p>— Остављао сам је, мора |
| и.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису више муж и жена — смрт их је раставила; а од жива: пога |
| сестрина загрљаја и рече:</p> <p>— Нећу више с тобом. <hi>Сут-ана</hi>!<ref target="#SRP19120_N |
| мал-беј.</p> <p>Фатма се промени у лицу више него икад, а ништа не рече.{S} Мерсије упита радоз |
| антерије.{S} И човек би помислио да их више ништа не може раздрагати; али, у томе се чуше звуч |
| капије.{S} Ово кратко ћутање зближи их више него цео дуги разговор...</p> <p>Како је била весе |
| орити о девојачкој чистоти: да је чуваш више од очију... (И заврши:) Како је могао доћи?..{S} К |
| ма збуњено.</p> <p>Колико је бледа, још више побледе и крадом уздахну.</p> <p>— Он ти се допада |
| ега волела..{S} Сад га, чини ми се, још више волим.{S} Или, несрећа је начинила да видим колико |
| . јела сам зелених шљива,“ рече, па још више поцрвене. — „Није то само од шљива.{S} Хоћеш ти но |
| она од тада буни против наших људи још више; и да припрема за буну свако женскиње наше што је |
| се на тетку не наљути; томе се њени још више зачудише.{S} Обучена, накићена, осмехнула се, а ни |
| говораше Мерсије као за себе.</p> <p>— Виши?{S} То би била мотка за подупирање кошуља, умеша с |
| S} Никад!{S} Овај низак зид учини му се виши од највишег брега.{S} Да нису мухамеданци, сретали |
| S} Само да су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсије као за себе |
| ербејом, да се шетамо, око кућа зидови (виши од наших у Солуну), кафези (густи као на вашим про |
| ане плитке ципеле с високим петама, а с вишњикастог феса кићанка удараше га по црним обрвама.</ |
| квом сивом или снежно белом облачку.{S} Влага, мирише земља и дрвеће...{S} Из комшилука се чује |
| опијала их је ноћна тишина, мирис ноћне влаге и месечина.{S} Позиване су на вечеру у групама.{S |
| хом...{S} Пре три дана, дувао је хладан влажан јесењи ветар, и час се чинио као нечије церекање |
| са њега се, као увек у ово доба, дизао влажан, слан мирис, и био је тежак, непријатан, јер је |
| и покривач и осети ноћну свежину, мирис влажан од земље и лимунова, преноси се на Јалије, на ба |
| сила, непрестано гледајући душом вас, и влажила га сузама а сушила уздасима и топлотом што бије |
| а свадба, бедна и жалосна, мала, ниска, влажна, у једној прљавој уличици, а у њој невеста и сва |
| сву свежину ноћи и силан мирис орошене, влажне земље и мора у даљини које је бљештало како ника |
| олуде, опију се ноћном тишином, мирисом влажне земље и месечином...</p> <p>Оне две водиље одвед |
| и се исток и мирише ваздух на море и на влажно, мокро ловорово лишће у башти.{S} Берберин натуч |
| је, позна, оголела као просјакиња; црну влажну земљу покрива жуто, мртво лишће; по крововима, с |
| е сахан с мухалебијом, а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се уплашила.</p> <p>Кад се зачује з |
| лкона.{S} То Мерсије не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> |
| ла ружа, од руже ружа, пупољак од руже, вода од руже, ружичаста, кћи ружина...{S} Ову собу ја б |
| баште, под отвореном ћошком је шадрван; вода му пршти у вис и враћа се, слива се у дивну мрамор |
| д сваком цеви, или лулом, кроз коју иде вода, бели се по мраморна коцка, куд се стаје кад се уз |
| шарена <pb n="17" /> шума. „Откуд да се вода бели усред бела дана, кад се сунце чини као какав |
| S} Клопарају нануле слушкиња, доноси се вода, узима се абдест, клања се.{S} И у највећем очајањ |
| рече:</p> <p>— Устани, монањо, да ти се вода не охлади.</p> <p>— Зар си ми донела вруће воде, З |
| во лишће; по крововима, с којих се цеди вода, и по сасвим голом дрвећу скупљају се чавке; по ко |
| одини.{S} Уз Рамазан, дању, ни хлеб, ни вода, ни дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа а толи л |
| “.{S} Оне нису знале да је то био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичним усхићењем једанп |
| осећао јак, слан и топал мирис његових вода...</p> <p>Све су гледале која је најлепша, и нашле |
| тву.</note> <note xml:id="SRP19120_N90">Вода с једног извора који муслимани зову "Земзем".</not |
| се шетали <hi>слободно</hi> на Слатким Водама, и другим шеталиштима, и гледали се с турским же |
| да је нестаје; нагло се подиже и заиска воде, али не могући је прогутати, не осећајући да ли је |
| мену.{S} У мутну реку ви изручите крчаг воде с бистрога извора, и река је, наравно, опет мутна. |
| , и родитељи су се већ договарали да је воде на „лакши“ ваздух.</p> <p>У исто време кад и синоћ |
| дан идем у Фенер-Башчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син остане код куће са слу |
| а се тек поче дизати пара као с кључале воде у зиму, и наједанпут ништа се не види, ни брда, ни |
| ?</p> <p>Камо срећа да сања!{S} Напи се воде, па опет леже; али ето онога, шапће јој на ухо : „ |
| охлади.</p> <p>— Зар си ми донела вруће воде, Замбак-ханум?</p> <p>— Вруће с чесме.{S} Кјучук-х |
| к нову — залив, Олимп, који се дизао из воде и пео се у небо, бела минара, црне кипарисе, црвен |
| а један велики мрко-сив облак изишао из воде, ветрић, намирисан сухом травом с гробља, на нечиј |
| , робињама, слушкињама; слуга му доноси воде, ручак, вечеру; он осим воде све враћа.{S} Ко сад |
| _N47" />, заврши па оде те донесе бокал воде и изручи је у бели порцелански умиваоник на мрамор |
| и је јутро било последње да јој донесем воде да се умије и да с њом попушим цигару.{S} Истина, |
| му доноси воде, ручак, вечеру; он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се с |
| ја тетка га узима нераствореног, у мало воде са шећером: тако се не квари стомак, рече Фатма.</ |
| тражи и доби две чаше; и сад одасу мало воде и насу мастике; опет то побеле, запени се: сад му |
| е, једна је велика с водом.{S} Он одасу воде и насу мастике, која у води побеле, запени се.{S} |
| S} Пред једном и он седе и затражи чашу воде, попи је даде бакшиш кафеџији и одмах пође, не ход |
| ни као да је јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то ви |
| разапетим једрима указа отуд, од онога „воденога пута“.{S} Из далека јој се учини црн, после си |
| дивно удара у тамбуру и весели бејове, води их на чочечке игре, на весеља.{S} Он обгрли Џемал- |
| , Ђулренги, где ми је пече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећу да седим невенчана...{ |
| жем; те је поведе на друга врата, да је води оцу.{S} Ни слутила није да јој је син као заклан, |
| е ..</p> <p>Освану четвртак, дан кад се води младожењи невеста.{S} Турске жене разишле су се ка |
| /></p> <p>— Бром, етар, купање у млакој води...{S} Од двадесет пет степена Реомирових да се све |
| а би Фатма видела места поред пруге што води преко Дедеагача.{S} Она, у засебном купеу, уз мајк |
| S} Он одасу воде и насу мастике, која у води побеле, запени се.{S} Брзо попи то, и скочи.{S} За |
| у кући са свима лепо, свекру и свекрви „води чест“ као првих дана, и боље, јер онда је била дет |
| излазиле од Арифе.{S} По читаве часове водиле су некакве тајне врло озбиљне разговоре.{S} Изгл |
| кву велику турску кућу, странкиње су их водиле Исмаил-Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а и |
| анкиње што у Солуну живе.{S} Прво су их водиле Емир-Фатминој Ариф-тејзи, па после другим ханума |
| , а он пошао с много старијима од себе: водили га по кафанама, и да гледа <hi>Карађоз</hi>.{S} |
| „бакшиш“, много низа крупнога бисера, а водиље подигоше невести дувак...{S} Лепа пашиница запла |
| жне земље и месечином...</p> <p>Оне две водиље одведоше невесту доле у једно велико предсобље с |
| им у један бескрајан осмех.{S} После је водиље поведоше од рођаке до рођаке, редом, да се са св |
| Никад!</p> <p>— Допусти, зете, да је ја водим својој кући, да је умирим. <pb n="277" /></p> <p> |
| им осветлим пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз варош пуну живих душа, него кроз гробље.{S} |
| оје деце.</p> <p>— Ништа више.{S} Да те водимо оцу.</p> <p>— Па како си почео ?{S} Шта ти рече |
| ти нешто ружно сањаш.{S} Хоћеш ли мало водице?</p> <p>Камо срећа да сања!{S} Напи се воде, па |
| су бивала весеља?{S} Код мене.{S} Ко је водно хануме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко им је куповао скупоц |
| је ифтар био после молитве; разговор се водно као синоћ на француском језику.{S} У почетку, сес |
| г чела.</p> <p>Послуживање ратлокумом и водом.{S} Нене и родитеље послужи Фатме остале Ђулбејаз |
| есе сребрн послужавничић с ратлокумом и водом, да послужи свекрву...{S} Кад је понова села, све |
| е, једнако обучене, с једном цигаром, с водом из једне чаше; и срећне су...</p> <p>— А ми, нове |
| онеше му се две чаше, једна је велика с водом.{S} Он одасу воде и насу мастике, која у води поб |
| ао да хоће неко да поклони онај котао с водом што кључа.{S} Боже, што је то било чудно, и страш |
| ој кући, негде у буџаку, стоји котлић с водом где се хлади ракија...{S} А турске жене, које нем |
| ило запаљене цигаре, а после се прскаху водом...{S} Гледајући харемска весеља годинама, жива и |
| у разнобојним чаршафима, и где је било водоноша с ђугумима, слушкиња с ђувечима, трговаца с то |
| два дивна уметничка ћилима од цвећа, у водоскок, у кипарисе око ограде, смокве и палме, у лиму |
| апаљену <pb n="157" /> цигару, и сипале воду...{S} После, осмог дана, Фатма није постила: пушил |
| е било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и воду уз ратлокум, а биле су мртве пијане: опијала их је |
| киша.{S} Јер беј је покаткад задржавао воду дању; ноћу никад, да му пљушти као киша, да га усп |
| еко косе, па пуше и гледају у Босфор, у воду, или погледима дочекују и испраћају мале лађе овде |
| авала по једну девојкама, да је наспе у воду ономе кога жели за мужа, те да је муж воли, јер те |
| ауставио стражар држећи их за лопове, и вођени својим дугачким сенкама, одоше уз брдо...</p> <p |
| а да му опет не види харем.{S} Попушта вођице и пење се уз брдо, затеже их и скреће у попречне |
| посртаху, јер им толико беху олабављене вођице.{S} Најпосле кола стадоше пред једном великом дв |
| Арнаутин, у арнаутском оделу, затезаше вођице танконогим ватреним вранцима с посребреном оправ |
| n="16" /> калдрми, а кочијаш је затезао вођице танконогим вранцима да високо дигну главу и катк |
| е Грк, није Јерменин, а Јеврејин не дај Воже!{S} Муслиманин је.{S} Леп!{S} Од добре, од велике |
| ларија није у Стамболу...{S} После дуге вожње, кочијаш отвори колска врата и рече: „Ефендија је |
| лопре учинило да умире лето, или што се вози трамвајем први пут!{S} Пошто су сишле, пођоше к мо |
| унука: сад у грађанске хаљине, после у војничке, понекад у дервишке, купиће му фес с дугачком |
| их двадесет и једну, он оде у Европу за војног аташеа.{S} Мене не поведе; рече да не допушта су |
| ажити јад у нашој земљи.{S} Она ће бити војске што ратују против зла, беде и невоље.{S} Припрем |
| цира.{S} Док њини мужеви реформишу нашу војску, оне да реформишу наше друштво...</p> <p>— Енгле |
| што наши људи, како у Солуну тако овде, воле да седе на месечини сами и да подврискују?!{S} Как |
| с вама поздравила?“ Па ипак, кад некога воле, ја мислим да морају да се узбуде кад осете своју |
| сле другим ханумама за које су знале да воле Европу.{S} Кад год <pb n="11" /> су хтеле да покаж |
| о се одваја од оних које воли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње стоји уплакана Мерсије с бели |
| ју можда никад неће видети, а толико је воле, говоре њеним слатким језиком, и свирајући њене ме |
| Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене...{S} Пашиница и Цариграђанке нису ј |
| ти помињао у писму једно наше пиће које воле муслимани, нарочито млади људи.{S} У Француза абсе |
| љи дају да учимо европске језике кад не воле, стиде се да их чују у својој кући?“ Из сујете, да |
| . њима није неморална чочечка игра; оне воле без људи, две и две, једнако обучене, с једном циг |
| Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се воле...{S} Ариф-ханум ми је испричала о Емирином болу.. |
| богата, ја деце немам...{S} Само кад се воле...“</p> <p>— Али кад просимо пријатељеву кћер за с |
| Је ли то случај или судбина?{S} Оне се воле, а сваки час се споречкавају као деца, ви то знате |
| му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, они би слегли раменима.{S} Али то затишје не трај |
| њу, дотакну се лицем...</p> <p>— Ако се воле...{S} Боже, како си смела!</p> <p>— У дно салона, |
| ућа осећа да овде има муж и жена што се воле, и што су се узели пре неки дан.{S} Робиње мисле: |
| свисну.{S} А људе, човека и жену што се воле..{S} Ох, што одведох Фатму?...{S} Кад сам имала ка |
| гледа, него кад ми се јави!{S} У нас се воле по неколико година само гледањем, и то знате, драг |
| {S} Она је жива и весела, и зато је сви воле.{S} Она је онаква каква је пред Мерсијом и Ариф-те |
| скрена.{S} Она не зна да ли је родитељи воле, јер јој своје милоште не показаше.{S} Дете не доз |
| {S} Зар да раздвоји двоје што се толико воле?</p> <p>Зора.{S} Исток се више не бели, него као д |
| обрва, састављене обрве, све што толико воле старотуркиње, она је страшно мрзела. „Кад бих могл |
| ела с Мадам, она је једнога „створила“, волела га, за њега се просила, удавала, он је изневерав |
| } Кад ми се учинило да ме нема физички, волела сам да сам изгубила свест, да то не осећам...{S} |
| ханум-нене.</p> <p>— Али ја бих, кћери, волела да се с њим разговара, да му чује глас, јер поне |
| а кад је проговорило, и радовала си се; волела си и била си вољена, и радовала си се.{S} Сад жа |
| ције (говорило се да има љубазника).{S} Волела сам је просто зато што је била лепа, необично ле |
| А женско, жена, мени је пријатно...{S} Волела бих да знам тога твога Жутог.</p> <p>— Јуче је б |
| рки.{S} Она је знала, а крила!</p> <p>— Волела га је.</p> <p>— Пијаницу, протераницу, просјака! |
| урије.</p> <p>А пашиница рече:</p> <p>— Волела бих чути ваше мишљење, Ариф-ханум.</p> <p>— Ја с |
| а ли бисте волели да не знате?</p> <p>— Волела бих...{S} Кад ми се учинило да ме нема физички, |
| могу ја тамо, кад немам тоалету...{S} А волела бих да видим...</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти н |
| ица, па сам ипак све чинила, јер сам га волела, и мислила сам да он мене воли.{S} Али, каква за |
| је остављао саму код куће.{S} Нисам га волела, а угађала сам му: знала сам да је он муж, ја же |
| рао душу — Живот.{S} А како је она њега волела!{S} Узе притискати главу, стезати слепоочнице, ј |
| ..{S} Хвала ти, суто!...{S} Ја сам њега волела..{S} Сад га, чини ми се, још више волим.{S} Или, |
| е пријатељице: једна јој се пријатељица волела с пасторком, и о томе је њој отворено причала, а |
| нглескињу"за немачки и енглески) она је волела, али као Францускињу — никад.{S} О, она бела Енг |
| ј о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Она воли.{S} Њено срце не зна за године...</ |
| војче из француског пансионата. „Она је волела Лујзу док се није срела са Жаном,“ рече им франц |
| се дижу плоче и појављују мртви које је волела а сад их се боји, побеже у собу с постељом, и па |
| ма вид, начинила ме новом.{S} Она ме је волела, и жалила ме је кад год сам била болесна или нес |
| инц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута ме је волела па ме тек онако дирала... за њега.{S} Чудим се к |
| Истога дана пред вече.</p> <p>Колико је волела тејзе Мадам Аристид, а она, једанпут, кад виде т |
| није видела Нурије-ханум, а какву ју је волела, и по своме обичају мењала је место непрестано.{ |
| пута рекла да Мадам Аристид никад није волела нашу...</p> <p>Ариф испусти хартију.{S} То више |
| м, Сузанице, моја ружо бела, која си ме волела осам дана.</note> <note xml:id="SRP19120_N62">Др |
| ли: „ако пушиш, умрећеш,“ и она је више волела дуван него живот.{S} Тако и он може бити више ма |
| то ју је онолико гледала.{S} Али она би волела да је уместо стрине тетка: њена сута...{S} И пош |
| да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела.{S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја сам д |
| > <p>— Тејзе, онда ти никад никога ниси волела!..{S} Зар да прође?!{S} Ооо!{S} Никад, никад!{S} |
| лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја сам волела да је једанпут видим неозбиљну.{S} Па јој то рек |
| кућу, другој дућан.{S} Пријатељице сам волела, свашта им куповала. „Имање Али-пашино велико <p |
| та сам све од ње сакрила!{S} А да нисам волела Емиру...</p> <p>— Ја сам мајка, али нисам могла. |
| села док се не опије.{S} Ја сам је врло волела, и поред њене рђаве репутације (говорило се да и |
| Гледа ту тетку, стару, која ју је врло волела и од милости је звала „Фатуш“: болесна је, на са |
| ла, нарочито играчке, и она га је за то волела као оца, и била му за поклоне захвална: кад је г |
| , а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела највише због чифлука.{S} Она наша ливада, и ако |
| е дира, да је не наљути ; јер она је њу волела <hi>само</hi> овакву: несташну младу женицу, дев |
| с њим... као два пања, ја сам њену децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, како |
| “.{S} Али ја тако не волим...{S} Ја бих волела да изоставиш и оно „госпођо“, па да ме зовеш сам |
| а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врло драга госпођице и моја пријатељице, |
| што био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми нешто говори мој муж, да г |
| као Мадам.{S} Ја с таквим мужем не бих волела да живим овде, те бих молила Бога да нешто скрив |
| ат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се она, крадом од оца, с њим састане и поразг |
| ици <pb n="77" /> пред старим ханумама, волеле као своје гувернанте; и да нису овде ове три Цар |
| а смо с <hi>људима</hi>...{S} Ако бисте волеле своје мужеве, гледајући ово што ја гледам, ви би |
| опу.{S} Под Арифиним утицајем, оне су и волеле и мрзеле све што она воли и мрзи.</p> <p>— <fore |
| описивање чуле и наљутиле се.{S} Оне би волеле да их описују као Французи своје јунакиње из ром |
| гелу и овце.{S} Знаш, Мерсије, како смо волеле кад се коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљ |
| резриво насмеја.</p> <p>— А да ли бисте волели да не знате?</p> <p>— Волела бих...{S} Кад ми се |
| мој.{S} Ја мислим да никад нико никога волео није као ја њега.{S} Ја мислим да, кад бисмо се п |
| лује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је волео како нико није, лудо, страсно.{S} Увек сам гледал |
| увек срећна...{S} И он воли као што је волео првога дана, као што ће волети до последњега часа |
| .{S} Крај јој је овакав: „Али лончар је волео и оне црвене црепове“.</p> <p>Сафет се замисли, ј |
| S} У свему вашем, у сваком из ваше куће волео сам тебе, или све то волео сам због тебе.{S} Фатм |
| ри, ко се пије разочаравао, тај није ни волео.{S} Тешко оном ко нема шта да оплаче!</p> <p>— Те |
| овао да ме превариш!...{S} Ти мене ниси волео, јер <pb n="240" /> ме никад ниси видео, а узео с |
| оварала се с људима.</p> <p>— Зар би ти волео да говорим с људима?</p> <p>Он на ово питање не х |
| На њега стаје њена нога!“ У свему вашем волео сам тебе, у кући, у оградном зиду, у капији, у ха |
| говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је тако волео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти |
| он волети као ја.{S} Нико је није тако волео пити ће је волети.{S} И она не мари за моју љубав |
| из ваше куће волео сам тебе, или све то волео сам због тебе.{S} Фатма, ми муслимани <hi>можемо< |
| {S} Фатма, ми муслимани <hi>можемо</hi> волети.</p> <p>И пошто је сву ижљуби, рече :</p> <p>— З |
| тераницу, просјака!{S} Како је је могла волети тога цариградског чак... чакпу...</p> <p>Хтео је |
| а сестри.</p> <p>— Кажи, кћери, ко може волети некога кога никад није видео?</p> <p>— О, може, |
| .{S} Нико је није тако волео пити ће је волети.{S} И она не мари за моју љубав!{S} Из свих срца |
| ао што је волео првога дана, као што ће волети до последњега часа ..{S} Кад би ме неко питао гд |
| е!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је није тако волео пити ће је во |
| Џемал-беј, страстан источњак, коме <hi>волети</hi> и <hi>живети</hi> значи једно исто.{S} Пита |
| е жива: нити ће се љутити, ни туговати, волеће много — живот.</p> <p>По лекара отрча сам Осман; |
| стид ?</p> <p>— Али ми, слатка Мерсије, волећемо своје мужеве.{S} Зар би се ти удала за човека |
| ад се волите, и волећете се; биће деце, волећете децу; нестаће страсти, настаће навика: ви неће |
| шо; али ипак добро.{S} Сад се волите, и волећете се; биће деце, волећете децу; нестаће страсти, |
| тила није да хвалећи њу, себе хвали; да волећи њену децу, њу воли; да лудујући за њом, за њеном |
| рестано у Солуну, немајући своје деце и волећи туђу: за сваким сестриним умрлим дететом одболов |
| тетом одболовала је; сина јој, јединца, воли као да га је родила; и своје суседе, Сафет-хануме, |
| ој се чини да је дошла, она је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само ради |
| {S} Он истина живи, дише, ходи, говори, воли...{S} О, само још да не воли!{S} Ја, драга госпођи |
| он, његова душа.{S} Он је нежан, питом, воли да се мази као дете око жене што за њ има нежности |
| лад човек, доброга срца, лепо васпитан, воли своју кућу и жену.{S} Али од неког времена, он се |
| а ти љубим руке, да ти љубим скут...{S} Воли те, љуби те, чека те с нестрпљењем, са чудном жељо |
| о јој беше Арифе.<pb n="58" /></p> <p>— Воли је, кћери, она је красна: за опстанак се бори боље |
| рочитала.</p> <p>Њен отац мрзи Европу а воли што му кћи зна европске језике и што свира на клав |
| е и воли жену, и како њену кћер свекрва воли, свашта јој купује и за Бајрам јој прави врло лепе |
| " /> Он је млад, леп, отмен, али она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Напослет |
| жао ми је било да се не разочара кад га воли.{S} Доцније сам крила да му не би отишла с <hi>мер |
| ва кућа, породица, и богатство. „Кад га воли, мајчице, да је дамо: ја њега бар познајем, наше с |
| рже — он, опет леп, опет мио, колико га воли!{S} Затвори очи, види му покрете, чује му глас, ос |
| жене немају — слободу.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она му не казује само обичне |
| шу као нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да |
| а се сећам кад је био дете: друга, кога воли — стеже, мучи, тобоже милује га, и друг му побегне |
| ићи оцу да се никад не врати мужу, кога воли, због кога је ослабила, и пролагала се: сад слаже |
| даје се за човека кога је видела и кога воли,“ мислила је најстарија и дубоко уздисала.{S} Њих |
| у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb n="47" /> нађе и разговара; а сутрадан је бива |
| ући ће у рај, састаће се с човеком кога воли.{S} Овако тужна, она у живот после смрти тврдо вер |
| ецом.</p> <p>Она би њему све казала, да воли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржаваш |
| од чега да живи, него на Нурију.{S} Да воли Фатму тобоже као своје дете, а да све сакрије, да |
| p> <p>Она ју је научила колико треба да воли своју земљу, да у њено мртво тело уноси животни со |
| јој опростити, сине.{S} Она тога човека воли.</p> <p>Нене оде унуци, која беше бледа као смрт а |
| сам. „За живот!{S} И она стара Јерменка воли га!...“ Ја сам, драга госпођице, сто пута пожелела |
| питај, сине; јер у Фатминим се годинама воли сваки човек који уме лепо да говори, и лепо да гле |
| {S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, распитај, сине; јер у Фатминим се годинама воли с |
| је он отера те да узме вашег сина: она воли вашег сина.</p> <p>— Никад Џемал не би узео ону ко |
| S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Она воли.{S} Њено срце не зна за године...</p> <p>— Простор |
| њене очи, навикнуте на помрчину?{S} Она воли сунце.{S} А наш жалосни престони град!{S} Изговара |
| е жена?{S} Ми добро знамо колико га она воли, рече Ариф.</p> <p>— Па венчаћемо их, изусти Нуриј |
| њен девер, већ онај непознати, кога она воли како је постала женом, и нада му се.{S} И она се у |
| отребан нож ни отров, јер онај кога она воли, муж јој је.{S} Он јој прича, откад је воли а ника |
| ну.{S} Што да тера шалу с оним кога она воли!</p> <p>— Збиља, је ли се помирила госпођа стрина |
| м, оне су и волеле и мрзеле све што она воли и мрзи.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">C'est avan |
| !{S} Ти мислиш мене да превариш.{S} Кад воли мужа, зашто је онолико тужна кад није у љубави с М |
| често учини да је сасвим сама, па некад воли ту усамљеност, некад се од ње стреса.</p> <p>Најпо |
| — Не, кћери, дођи сутра; јер Фатма тебе воли па ће пристати да пође за невиђено.</p> <p>— Шехна |
| свекрвом и рече:</p> <p>— И сад тобоже воли Енглескиње.{S} Она је луда за Францускињама.{S} Он |
| држао речи: он њу воли, она осећа да је воли.</p> <p>Једно вече, на ифтар им дођоше њени родите |
| А сад кад ју је изгубио, он види да је воли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се учин |
| ...{S} Поче јој говорити узбуђено да је воли већ трећа година, како се вратио из Европе, јер ње |
| , муж јој је.{S} Он јој прича, откад је воли а никад је не помену пред друговима, бојећи се да |
| о? говораше Фатма грлећи човека који је воли као да је његова, зато што нема своје деце.</p> <p |
| изгубио, он види да је воли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се учини да је из ње из |
| пројури нешто као нож.</p> <p>Колико је воли, чак не да да је послушају робиње.{S} Он јој завиј |
| женска душа што се одваја од оних које воли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње стоји уплакана |
| воли.{S} И мени се понекад учини да ме воли, па сам срећна, али за колико?...</p> <p>Јуни.</p> |
| ног срца.{S} Та жена, Мадам Аристид, не воли ни њену велику љубав...{S} Ноктима је дирнута рана |
| нцу, и замоли га.{S} Он испрва неће, не воли да се меша у туђе послове; али кад му она растужен |
| тетком, она је љубоморна, боји се да не воли више тетку него мајку.</p> <p>— Мајчице, мени се ч |
| и, говори, воли...{S} О, само још да не воли!{S} Ја, драга госпођице, волим једнога одавно, још |
| а му седим кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекла свега па свету; р |
| у био мир, и он је мислио да је више не воли; добио је, имао је сву, задовољио се.{S} А сад кад |
| ку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж не воли? упита Емир зачуђено.</p> <p>— А која у нас воли м |
| и скут, пошто зна да она то не да, и не воли, него јој поможе да се изује, и обу јој њихове пап |
| могла и помислити да у Елизиној деци не воли њену децу него њу.{S} Да њих две ни за тренутак ни |
| ће пољубити <pb n="232" /> жену коју не воли, као некад.{S} Побеже из кафане, вукући са собом с |
| ала туга кад јој се учинило да он њу не воли као она <pb n="238" /> њега, а некад само кад погл |
| рча у кућу: деца, тужна што их стриц не воли, не пођоше за њим као други пут...{S} Снаха му беј |
| сам га волела, и мислила сам да он мене воли.{S} Али, каква заблуда!...{S} Једнога дана, ја беј |
| ниси пољубила Мадам Емину кћер како се воли?{S} Зато што ју је љубио човек?{S} Ти, која нас бу |
| осим код своје пријатељице, оне што се воли с пасторком.{S} Она узме да се љути и на себе и на |
| поверити оној својој пријатељици што се воли с пасторком, и код ње се спремала, прерушавала се |
| их, и она, као и многе Туркиње, највише воли де Миса, „слаткога де Мисеа“, како оне обично кажу |
| шта да обуче!{S} Коју хаљину он највише воли?{S} И сети се: једну белу, <foreign xml:lang="fr"> |
| у ономе кога жели за мужа, те да је муж воли, јер те је сузе проливала љубав...{S} Сама с њим.. |
| најружнији свадбени обичај чини леп, и воли да је цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам |
| } То је једини човек кога она познаје и воли.{S} Ни њени најрођенији не би смели ништа против њ |
| се скита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и како њену кћер свекрва воли, свашта јој ку |
| ја (бисерне челенке), јер у њему види и воли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и венчање!{S} Жу |
| и је воља?...“ „Каква воља у онога који воли?“</p> <p>............</p> <p>Четврти дан, а она јо |
| рећа ми отерала сан.{S} Благо оном који воли!...{S} Кад се спустим, срећна, поред њега, пољубић |
| е он, његова душа...</p> <p>Цео свет ни воли подједнако ни жали; друкчије исказују љубав и нежн |
| и сети се мужа: њега Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с Мерсјом у двориште к мужу, човеку од |
| ји је ишчезао.{S} Али тај свет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике |
| его оној што му рече: „Емир-Фатма-ханум воли вас — просите је“, претио је Ариф-хануми. <pb n="2 |
| угушује слободу?{S}" Емине-Семије-ханум воли Францускиње, то јест воли просвећеност њине земље, |
| оспођица ме непрестано уверава да ме он воли.{S} И мени се понекад учини да ме воли, па сам сре |
| он спава, ја сам увек срећна...{S} И он воли као што је волео првога дана, као што ће волети до |
| p> <p>" Ариф-ханум љуби само кога много воли; и њу небројено пута пољуби, чак и у очи, и ако он |
| Москова, којима ми плашимо децу?{S} Ко воли сунчеву светлост, не мари за месечеву.“ Емир-Фатми |
| ћа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с њима научио.{S} До половине Рамазан |
| па се жени другом; прва, која га толико воли, у љубави добије ортака: деле нежност, деле његове |
| ко је још зову турске жене, „она толико воли француски и говори га и кад треба и где не треба: |
| смом и свирком, поред тетке коју толико воли, она смете с ума братучеду...{S} Седме ноћи, ту су |
| >— Госпођо мајко, због чега Ариф толико воли ту страну жену? упита Сафет.</p> <p>— Због њене зе |
| и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма врло воли најређе се виђа у Нурије-хануминој кући Ариф-ханум |
| о се не задужује, што бира друштво, што воли децу, што жали сиротињу, што ружним робињама даје |
| пашиница очајно.</p> <p>— Нешто... што воли...{S} Нек продужи школу.</p> <p>— Где да је продуж |
| чедо, што се дружи са странкињама и што воли Францускињу?“ А она је нени одговорила: „Не, слатк |
| ала; по кући је ишла пуна радости и што воли и што је вољена.{S} И Ћулренги се развеселила како |
| астику...{S} Али само да ради нешто што воли.{S} Мени је рад што другоме афион.<ref target="#SR |
| ој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она |
| та Емир зачуђено.</p> <p>— А која у нас воли мужа?</p> <p>— Ариф-тејзе.</p> <p>— О-хо!{S} Ти ми |
| у кажем име), и он се више не опи: опет воли жену, гледа кућу — други човек.{S} Да позовемо за |
| -Семије-ханум воли Францускиње, то јест воли просвећеност њине земље, а Ђулистан-Исмет-ханум Ен |
| их конака, он ће живети овде: „Мајка му воли са сестром," завршава задовољно.</p> <p>Он хоће св |
| њу, себе хвали; да волећи њену децу, њу воли; да лудујући за њом, за њеном земљом лудује. „Тамо |
| “, него што он не би одржао речи: он њу воли, она осећа да је воли.</p> <p>Једно вече, на ифтар |
| .</p> <p>— Нека га моли теча... он течу воли.{S} Тејзе, ако теча неће или не сме, ко сме?{S} Да |
| енка, она је не би волела.{S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја сам данас учинила као онај |
| оца, цела кућа осећа да она Џемала још воли и да му се нада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде да ј |
| о ми је кћи образована.“ — „И ја, сине, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно или друго, н |
| још да не воли!{S} Ја, драга госпођице, волим једнога одавно, још како сам вам почела долазити |
| јелте?{S} Нисам себична, али вас волим, волим...</p> <p>Одговорите ми, врло драга госпођице.</p |
| пута за Фатмино учење, па не бих жалио: волим што ми је кћи образована.“ — „И ја, сине, волим, |
| они мени...{S} Не знају где сам?...{S} Волим да ништа не чујем, јер би ме и добро растужило ка |
| лаву, молим се Богу по нашем закону.{S} Волим мужа и чезнем за родитељима. за онима који су ми |
| ћу?{S} Више ми нема венчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити, |
| ла.{S} Он је видео <pb n="177" /> да га волим, па је тражио од мене многе жртве: да никуд не из |
| мо само ја и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, али није овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече: в |
| година кад сам узео да га пијем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа! с |
| огледа кћер разрогачено.</p> <p>— Ја га волим, отац.</p> <p>— Зар да те удам за пијаницу! прибр |
| говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја га волим...</p> <p>Робиња је прекиде говорећи:</p> <p>— Ни |
| ут о њој, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, врло тихо изусти Фатма.</p> <p>— Кога, кћери? уз |
| несрећа је начинила да видим колико га волим.{S} Ја сам мислила да сам га изгубила... луд.{S} |
| да га волим...{S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажмуре и узе мирисати б |
| м данас начисто да волим...{S} Ох, кога волим! ..{S} То сам видела кад је пољубио своју жену... |
| мени свој!{S} То је отаџбина онога кога волим.</p> <p>Октобра.</p> <p>Јутрос смо устали рано, к |
| дгод отидем; али кад седим с неким кога волим, или кад радим какав мио посао, ја се не мичем, — |
| ама.</p> <p>Све му казала, само није да волим Нурије-ханумина сестрића.{S} То није смела, због |
| на 1323.</p> <p>Ја сам данас начисто да волим...{S} Ох, кога волим! ..{S} То сам видела кад је |
| ме из мене ово чим сам пуна?...{S} - Ја волим!{S} Ја волим!{S} Ја волим — њих две, моје подмлађ |
| о чим сам пуна?...{S} - Ја волим!{S} Ја волим!{S} Ја волим — њих две, моје подмлађено Ја, њу, м |
| а?...{S} - Ја волим!{S} Ја волим!{S} Ја волим — њих две, моје подмлађено Ја, њу, мојих духовних |
| оспођи мајци криво што тако одмах, а ја волим, јер знам: ако није одмах, после мучно...{S} Сад |
| истид и њене кћери, и све друге које ја волим и којима сам ја мила.{S} А тебе, врло драга мала, |
| сам друкчије васпитана, и рођена, и ја волим, <hi>њега</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>И синоћ седење |
| На своју сестру!{S} Лудо.{S} Ја њих све волим, ах!..{S} Боже!{S} Зар за толико месеца ја њима н |
| } Ја је волим, али не знам због чега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, а готово увек, кад је го |
| одговорила: „Не, слатка нене.{S} Ја је волим, али не знам због чега је волим“.</p> <p>Арифа го |
| чини да ћу је изгубити, видим колико је волим.{S} У целој кући је она: куд год погледам — она, |
| е дође.</p> <p>— На Јалије, мајчице, не волим, ја сам сто пута казао: тамо су шалоне, балкони, |
| пробудио.{S} И проклела бих га да га не волим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у један глас но |
| бих навикла...{S} Он је опазио да га не волим, па се узео проводити као младић: мене је оставља |
| хтео да ме казни што је опазио да га не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бити з |
| ла, те исприча Фатми све... „Ни Бога не волим овако,“ рече без страха Господњег, кад чу страшну |
| S} Мени се сви допадају, а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не могу узет |
| иш ли свилену кошуљу?</p> <p>— Ништа не волим, одговори она хладно, а Осману сукну пламен уз ли |
| и луда!...{S} Ево ти ово: на!{S} Сад не волим ни њега ни тебе.</p> <p>Па извадивши из недара сл |
| с њим...{S} Осим Госпођице, ја више не волим ниједну Францускињу, чак ни Мадам.{S} Можда је ов |
| зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја тако не волим...{S} Ја бих волела да изоставиш и оно „госпођо“, |
| ба што пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим с |
| "SRP19120_N64">Слатко срце моје*, ја те волим.{S} Ја мислим на тебе.{S} Ти си једини предмет мо |
| note> <note xml:id="SRP19120_N63">Ја те волим.</note> <note xml:id="SRP19120_N64">Слатко срце м |
| олу...{S} Да ме питаш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела казати.{S} И после, ја сам ми |
| а.{S} Ја сад Цариграђанке сто пута више волим, јер Цариграђанин је он.{S} Ако можеш, доведи и М |
| олела..{S} Сад га, чини ми се, још више волим.{S} Или, несрећа је начинила да видим колико га в |
| зацело волим Елизу, а у Сафетиној кћери волим Сафетину кћер.</p> <p>Кад оде Хасан-бејову харему |
| овим лепим плавим очима, које ја толико волим јутрос сам видела сузе.{S} Јесу ли то сузе саучеш |
| и се цепа.{S} Ја у Елизиној деци зацело волим Елизу, а у Сафетиној кћери волим Сафетину кћер.</ |
| о, час сиво...{S} И <pb n="172" /> врло волим што та жена за свашта поцрвени.{S} То јој тако ле |
| тамболу, лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај конак нам је најлепши, сута ми причала.“ И |
| м?</p> <p>— Ууу! ја заборавих!{S} О што волим кад ме зовеш именом које ми даде слатка Ариф-хану |
| о радила кад год сам изгубила нешто што волим.</p> <p>— Луд, Алије.</p> <p>— Није луд.{S} Страс |
| .{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој тајни разговарам.{S} |
| сама својом руком, шапћући јој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте |
| бична, јелте?{S} Нисам себична, али вас волим, волим...</p> <p>Одговорите ми, врло драга госпођ |
| аже: „Ја час жалим што нисам мајка, час волим; јер материна је љубав често себична: завиди кад |
| ашиница с много бриге.</p> <p>— Ја опет волим...{S} Смем к њему.{S} Однећу му вечеру.“</p> <p>Т |
| љубазницу.{S} Од туђе љубазнице, ако је волимо, направимо своју жену.{S} Ја сам ти може бити по |
| ако нисмо на једном срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја сам крива, па хоћу да се казним, хоћу с т |
| ченим ранама ми живимо, и смејемо се, и волимо.{S} А ти, душо, имаш наду.{S} Треће венчање сврш |
| кад љубазница.{S} Ми овамо од жене коју волимо не правимо љубазницу.{S} Од туђе љубазнице, ако |
| е тако, душо; али ипак добро.{S} Сад се волите, и волећете се; биће деце, волећете децу; нестаћ |
| уховиту Мадмоазел Дарно, коју ви толико волите, и све оне Францускиње што нам, слободне, говори |
| откаћу платно...{S} Емир-ханум, јагње, волиш ли свилену кошуљу?</p> <p>— Ништа не волим, одгов |
| ер он би мени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш пешице?“ |
| на Мерсијиним грудима.</p> <p>— Ала га волиш !{S} Како те то ухвати тако брзо?! говораше Мерси |
| ако то је пријатно.</p> <p>— Ако некога волиш.{S} Ја кад осетим Ариф-ханумино лице, и Нурије-ха |
| ружним робињама даје лепа имена; или је волиш, чедо, што се дружи са странкињама и што воли Фра |
| удај се из љубави...{S} Ја осећам да ме волиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, где сам |
| S} Зар би се ти удала за човека кога не волиш?</p> <p>— Никад!{S} Али за човека кога не познаје |
| и — занео се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узме |
| ком можемо се венчати трипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} Ја |
| у своју белензуку са сафирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу колико за овна...</p> <p>Нурији |
| је <pb n="50" /> једном питала нене : „Волиш ли Ариф-хануму, чедо, или што је весела или што ј |
| , она кука. „Где ти је воља?...“ „Каква воља у онога који воли?“</p> <p>............</p> <p>Чет |
| ти као муслиманка, она кука. „Где ти је воља?...“ „Каква воља у онога који воли?“</p> <p>...... |
| е био расположен.{S} Осећајући да му је воља врло слаба, по ваздан је седео код куће, али је би |
| и велико; и у мени сваким часом јача и воља и снага...</p> <p>Иначе, овде је теже но у Солуну: |
| , као апостолицу, мисионарку, и јача ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи |
| и постаде суров, вређаше је; али га она вољаше, те се прављаше да ништа не види, угађаше му, гл |
| ом јаче него икад, и немајући тако јаке воље да је савлада, она седе према сестри крај мангала, |
| за дугмета на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га замене другим; да цвеће метну за појас или у |
| капут: купи га, понесе га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, нарочит |
| е ишла пуна радости и што воли и што је вољена.{S} И Ћулренги се развеселила како није скоро; и |
| , и радовала си се; волела си и била си вољена, и радовала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја те |
| аједно.{S} Оно пре није била љубав, већ вољење.{S} Јер како је могла бити љубав, кад он: много |
| а сам сад мирна, и ако се нисам предала вољи Божјој.{S} Овако су завијене с тога, што је Арнаут |
| и та „Францускиња“ час-по па се предаје вољи Божјој, јер верује у <hi>Писмо</hi>; и она рекне: |
| ирила се са својом судбином, предала се вољи Божјој.{S} Нико није ни слутио да је она аутомат н |
| но, много му рече.{S} Предаје се Божјој вољи, и трпеће.{S} Само му је тешко од света.{S} И боље |
| се, кад <pb n="91" /> зна да је теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задовољити њен пла |
| Распитај, сине.{S} Добио си кћер Божјом вољом, гајио је, чувао је као зеницу пуних осамнаест го |
| о ти, тејзе.</p> <p>И побледе.{S} Јаком вољом прикупљала је снагу за довде.{S} Сад јој се учини |
| амо дању, после и ноћу: за то му отвори вољу Рамазан...{S} Дође Рамазан: код мене по сву ноћ ве |
| , у погледу боје; као да је створена од воска, у погледу мишица, руку и грла.{S} Лице јој је на |
| има, и у текије велике, ишаране зеленим воском свеће, од пашинице, мајке Џемал бејове.</p> <p>К |
| ницима, у лађицама се шале с продавцима воћа и халве, и с онима што чисте обућу, с бојаџијама.{ |
| звали су муштерије млекари с јогуртом и воћари с поморанџама; мали коњи и магарци натоварени на |
| је будна кад је све буди: тице, цвеће, воће ; крај њена прозора смоква буди је, шушти, и час-п |
| свакојаки <hi>ошав</hi>, то јест кувано воће, па зерде и пилав.{S} Чује ли се с минара <hi>језа |
| а, бремена, јуче гледам где једу кувано воће, а оне се не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво |
| ролазе мимо црнкиње и црнчиће с цвећем, воћем и халвама кроз шпалир дивно обучених жена, улазе |
| им кафезима над које се надносе особите воћке пуне рода и дижу кипариси.{S} Фењер, свако вече, |
| љао је дим...{S} Над њим су кружиле две вране гачући као да су осетиле леш...{S} Кипарис јој се |
| аву, а према њима се сијају коњи сасвим врани, танких ногу и мале главе, дугачких репова, што о |
| > <p>Кад пођоше натраг низ стрме улице, вранци посртаху, јер им толико беху олабављене вођице.{ |
| а кочијаш је затезао вођице танконогим вранцима да високо дигну главу и каткад их је ошинуо би |
| лу, затезаше вођице танконогим ватреним вранцима с посребреном оправом, с бока тих кола скочи м |
| рну виде њега, и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе гледати у огледалу, и <pb n="158" /> |
| алонама, са шеширом који му крије очи и врат, и једна вита Енглескиња у костиму, с плетеном бел |
| ти, смаче кошуљу и намаза груди, грло и врат мирисом од љубичице.{S} Па опаса везен појас с иск |
| ико просјака, па неки доби плећку, неки врат, неки бут: пашиници остаде само леви бубрег...{S} |
| кога су изишли један за чудо леп женски врат и једна за чудо лепа женска глава.{S} Ова млада же |
| ли не побеже, чак и не покри разголићен врат, као други <pb n="237" /> пут...{S} Никад јој није |
| рски, и запалише по цигару, извише мало врат и почеше с много емоције: <foreign xml:lang="en">C |
| јка за клавиром, она је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те толике чудне погледе |
| собних врата неко зашушка; она се трже; врата се већ одшкринуше и помоли се глава Ђулзаде, црнк |
| , слушкиња, робиња њена другарица.{S} А врата што везују харем с конаком закључана су кад год о |
| чедо... закључај врата.</p> <p>— Каква врата, ханум-ефенди?! пита она зачуђено.</p> <p>— Ова.. |
| не нападне ножем; те је поведе на друга врата, да је води оцу.{S} Ни слутила није да јој је син |
| е нешто важно, да отвара некаква велика врата споља затворена катанцем, изнутра мандалом: кроз |
| После дуге вожње, кочијаш отвори колска врата и рече: „Ефендија је ушао овде“.{S} Погледах, дво |
| а она само метну башјорти, па похита на врата што везују харем с конаком, да се разговара са си |
| е нас пробудили?!</p> <p>У томе дође на врата Ђулренги и рече:</p> <p>— Кјучук-хануме, хајдете |
| праг, после се подиже, прислони лице на врата, и заплака...{S} Уз врата је плакала као уз какав |
| о је одавно постављен, ашчика повири на врата, па је нестане.{S} Прође и турска јација, то јест |
| топ, оглашење суфура: ашчика повири на врата, па кад виде јад, врати се погнуте главе...</p> < |
| ко!...{S} Посрћући приђе уз једна собна врата, и грувајући у њих песницама и ногама, ружаше Фат |
| ивицу једног шареног сандука, уз собна врата, јер није могла да стоји.</p> <p>Дисала је тешко |
| баба, сва у бело, полако одшкрину једна врата с подмазаним шаркама и погледа у собу, у помрчину |
| вор, отрча по матер, лупи дланом у њена врата вичући:</p> <p>— Мајко, Емир-ханум умире.</p> <p> |
| се помирити:</p> <l>На одаји ми шарена врата,</l> <l>А у одаји софа од злата:</l> <l>Од мога д |
| децу.{S} А кад се врати и виде отворена врата, узвикну:</p> <p>— Зар вам је толико врућина?!</p |
| а парка, <pb n="2" /> отворише се кућна врата и појавише се из куће три хануме, као Гркиње или |
| ет то зна, а на њу виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифом посвади, некад да се нашали |
| Фатма радосно и скочи: кроз отшкринута врата гледа га целом душом а не пушта га унутра, док Ме |
| њиге пале с неба.{S} Па устаде, откључа врата, и оде у теткин <foreign xml:lang="fr">bureau</fo |
| звикну она па преваривши робиње откључа врата и полете мужу на груди. „<foreign xml:lang="fr">C |
| ме одвоји —</l> <l>Нек с торбом пође од врата до врата!</l> <p>— Помириће се, очију ми! јер, ет |
| ом и Фатмом немирна је; ашчика отшкрине врата на кухини, повири па је нестане; робиње иду у как |
| у!... да разбијем кућу! (уместо да рече врата) продера се он и узе из џепа један нож да удари с |
| изгуравши две сестре из собе, закључаше врата.</p> <p>— Аман, цела кућа луда! узвикну Фатма и п |
| отежава дисање.</p> <p>Кад се отворише врата и указа се Осман-беј, на њену мирном лицу све зат |
| и ћилима као уз Рамазан; светлост кроз врата паде на једну постељу, на кревет с црвеним покрив |
| слони лице на врата, и заплака...{S} Уз врата је плакала као уз какав надгробни споменик, па их |
| поменик, па их је целивала, и отишла уз врата собе где јој спавају родитељи, али се брзо измакл |
| и разголићене груди и изиђе, примив уз врата златну лиру.</p> <p>А кад се Осман у собу врати, |
| и оде преко предсобља као дух, приђе уз врата где је он, и прислонивши лице на довратак, учини |
| eign xml:lang="fr">Entrez!</foreign>“ и врата се отворила, и к нама ушао <hi>тај</hi>, и поклон |
| ајко, рече снаха поцрвеневши, па залупи врата и изиђе.</p> <p>Овај разговор не чу Фатма.{S} Она |
| Јер он сад ништа не говори.{S} Затвори врата женама, мајци, тетки, робињама, слушкињама; слуга |
| , хоћу да пишем другу, рече, па затвори врата.</p> <p>Оне, обе, чучнуше поред прага тресући се. |
| S} Сиђе у <pb n="219" /> кухину, отвори врата и изненади се: његова мајка и тетка чуче поред аш |
| бело, говори робиња и полази да отвори врата, јер неко зачагрља резом.</p> <p>У собу уђе Мерси |
| не у њој..{S} Остаде дуго, а кад отвори врата, из собе се осети мирис изгореле хартије...{S} Он |
| p>— Ариф-ханум! узвикну робиња и отвори врата.</p> <p>— Тејзе!{S} Моја мила, слатка тејзе! узви |
| н бол.{S} Сафет скочи те отвори на софи врата...</p> <p>Испраћајући пријатељицу, Ариф пружи рук |
| је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши врата осетила је сву свежину ноћи и силан мирис орошене |
| очи.</p> <p>— Устани, чедо... закључај врата.</p> <p>— Каква врата, ханум-ефенди?! пита она за |
| } Од „поштених" пријатељица ниједна јој врата не отвара, а све су поштене, осим оне једне...{S} |
| —</l> <l>Нек с торбом пође од врата до врата!</l> <p>— Помириће се, очију ми! јер, ето, то гос |
| ким чакширама је, минтану и јелеку, око врата му је дебео златан ланац.{S} То је некакав Ибрахи |
| у белим рукавицама, с много бисера око врата, али не с европском фризуром, него расплетена, да |
| — Е, девојке, змије око руку, змије око врата да су тобоже обазриве...{S} Где си ти, чедо, виде |
| потрчавши пред тетку сави јој руке око врата и узе је љубити; и она њу љуби и муца:</p> <p>— С |
| емају драгог), друге невезану траку око врата, што је казивало да су „слободне“ (немају мужа); |
| рашно мршавим и необично белим рукама с врата хамајлију, одвојену од других, пружила је њој.{S} |
| а кући...</p> <p>Како је страшна лупа у врата кад се очекује несрећа!{S} Као да лупа баш сама н |
| /p> <p>У томе, он поче да удара ногом у врата и да грди жену што му не отвара.{S} Називаше је п |
| да се на њу викне, оно јој се отварају врата, пушта се у кућу; а кад се она већ развије и укућ |
| авши ни речи, испрати га само до собних врата: даље је ноге нису носиле.{S} И учини јој се као |
| ту тегобу, затвори очи...{S} Око собних врата неко зашушка; она се трже; врата се већ одшкринуш |
| врло блед, отац доведе кћер до улазних врата бацајући преко <pb n="135" /> себе новаца за који |
| .{S} Одмах растурих друштво, и затворих врата пријатељицама; узех живети као покајница.{S} Ја с |
| нготу, крутој огрлици и фесу, и отворив вратанца, окрете им леђа и пружи мишицу, а из кола изиђ |
| : она ће с њим.{S} Он похита кроз једна вратаоца, она пође за њим, па се сети теткиних речи: „Ш |
| вање папуча.{S} Он опет похита кроз она вратаоца, а њој се смрче: дошле оне три младе Цариграђа |
| крутој огрлици и фесу, скочи те отвори вратаоца, па окрете леђа и опружи мишицу...{S} Емир-Фат |
| грлицама, рединготу и фесу, отварали су вратаоца с кола, и пружали ханумама уместо руку мишице: |
| гијом у затворена кола <pb n="137" /> с вратаоцима на којима су поврх стакла шарене дашчице.{S} |
| ј?{S} И после, младожења, њена прилика, врати је мајци прво јутро; и она, сирота, заведена, сед |
| шчика повири на врата, па кад виде јад, врати се погнуте главе...</p> <p>— О, ви нове душе!{S} |
| ете, јадна, према прозору, к светлости, врати се, удари крилима о зид, па у један кут одаје, па |
| ој, молећи је: кад мало попуши да му је врати... послужи је кафом: из једног филџана пију обоје |
| азити на састанке с њим.{S} Али, она не врати се, нити учини по његовим порукама, које јој доно |
| би одмах морала ићи оцу да се никад не врати мужу, кога воли, због кога је ослабила, и пролага |
| и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, душо Мерсије? |
| ез питања, први пут...{S} И пошто се не врати ни после недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је пи |
| </head> <p>Ибрахим-Хасан-бејов харем не врати се морем, већ железницом, да би Фатма видела мест |
| да га видим ја, његова мајка, па да се врати...{S} Ја га не пустих, задржах га nа годину: да г |
| ропски.{S} Кад виде девера, хтеде да се врати, а Осман рече:</p> <p>— Изиђи, ханум, као пред оц |
| је, нека, има хвала Богу она коме да се врати.{S} Кад је отерао пашину <pb n="264" /> кћер, што |
| екају, изгледају, а он и не мисли да се врати.{S} Лута по турским махалама као да некога тражи. |
| док би се ти спремила...</p> <p>Она се врати у своју собу нерасположена; али се брзо развесели |
| код изласка и покри лице рукама, па се врати и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе у соб |
| ништа не помаже: отиде с вечери, па се врати ујутру, весео.{S} Испрва ретко, у два три месеца; |
| само брзо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и рече:</p> <p>— Мајчице, ја ћу да позовем женско |
| у собу, па сакри хаљине и накит: кад се врати да не види да му се облачила, па леже.{S} Кад чуј |
| чочеци...{S} И Џемал изиђе...{S} Кад се врати, берберин и кафеџија навалише на њ мастику...{S} |
| је ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене...“ Истрча, весела, да каже н |
| д однекуд дође, никад више.{S} А кад се врати у башту, и загледа готово сваку ружу, неодољива ј |
| кћери нежно као малу децу.{S} А кад се врати и виде отворена врата, узвикну:</p> <p>— Зар вам |
| ан дућан, он продужи пут.</p> <p>Кад се врати кући, беше вече увелике.{S} Посрћући прође поред |
| не узима речи натраг.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као да је прелетео толике улице; журно уђе |
| е да га прати, кријући се.{S} Али он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, већ доле |
| е гледало невести, замериће се жени“, и врати се.{S} Међу гостима су и две њене другарице, Зехр |
| ред вратима види обуће као у обућарници врати се и оде од куће: тако данас, тако сутра.{S} Ја с |
| с дочекали и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати, она седе, пита се с њим и рече:</p> <p>— Аман, д |
| сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати се у Стари Солун.{S} Кола су милела балансујући п |
| па не знаш шта говориш.{S} Зејне-ханум врати се кући, због деце.“ — „Зар сад кад знаш каква са |
| ељи ми беху одавно умрли, кад ми се син врати у Стамбол...{S} Бејаше младић од деветнаест годин |
| уче, и да се намирише.</p> <p>Кад се он врати, узеше се здравити грљењем и љубљењем...</p> <p>— |
| адам Аристид.{S} Чини јој се да се брзо врати само зато да се с њом помири; јер дане које прово |
| ...{S} Негде је у послу.{S} Она се брзо врати у собу, па сакри хаљине и накит: кад се врати да |
| атну лиру.</p> <p>А кад се Осман у собу врати, љутито рече:</p> <p>— Зарекао сам се да не зовем |
| S} Он је допрати до капије, па се одмах врати жући, а она уђе у двориште, или у један велики па |
| ао њен страсни девер.{S} Али кад се год вратила пријатељици, да се пресвуче и иде кући с њеном |
| ао да је ишла на седмо небо, па се отуд вратила.{S} Напослетку, можда је и боље овако; кад бих |
| ара са синовљим гостима.{S} Кад се отуд вратила, била је врло невесела.{S} Пред вече, њен син, |
| тетке.{S} Посла робињу тетки: можда се вратила.{S} И заиста, дошла синоћ.{S} Мислила да остане |
| е синкопа.{S} Крв дошла до мозга, па се вратила не нахранивши мозак ..{S} И онда јој се учинило |
| омаде исеку чаршаф и пече...{S} Како се вратила с Јалија, он као старотурчин, реакционар: пење |
| 87" /></p> <p>њена петнаестогодишња кћи вратила се из шетње и за собом довела младића; и та мај |
| ариград с једном Енглескињо, па се опет вратила у Серез.{S} Како јој је она мила другарица!{S} |
| све чуле, и да се преудала, и да се оцу вратила... отерана.{S} Мој несрећни син због такве жене |
| а, на добродошлицу; рашчуло се да су се вратиле, па ће свакидашњи разговори, неискрено сажаљева |
| елеше кровови и улице.{S} Својим кућама вратили су се и последњи ноћници :{S} Џемала нема.{S} Њ |
| бњеви заглушивали су уши.{S} Људи су се вратили из џамије, а жене су им честитале празник, прос |
| шести дан како се Ибрахим-Хасан-бејови вратили с Јалије, Фатма још мисли на непозната младића, |
| је, стрицу и његовима, који су се синоћ вратили из турског краја, да примају госте.{S} Ту је Ме |
| } А кад мени дође срећа, то значи да се вратило здравље госпођи вашој мајци...{S} Јер ја своју |
| ортака: одох од мужа, да му се никад не вратим...{S} И колико је крив, и не хте ми дати Отпусно |
| ди, прерушени у жене...{S} И у томе, на вратима софе, појави се <hi>човек</hi> у црном оделу, с |
| зели абдест кад се чу чагрљање халке па вратима.{S} Кад видеше пашиницу с Фатмом, Ибрахим-беј в |
| по кући иде у терлуцима и да се не лупа вратима.</p> <p>На миру је лежала три дана, не дајући д |
| ћа жена; мој син пође мени, па кад пред вратима види обуће као у обућарници врати се и оде од к |
| таротуркиње.{S} Старотуркиње метну пред вратима женске папуче мужу непознате, и он кад дође мис |
| кад виде „непознату“ женску обућу пред вратима!...{S} Мој син, кад није затекао код мене весељ |
| ак долази Али-Рашид-беј.{S} Старац пред вратима скида обућу, а ови гледају да се он појави, па |
| му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к вратима да она уђе, а мајка му се задовољно насмеја и р |
| /p> <p>А Осман-беј, погледајући жудно к вратима, рече:</p> <p>— Толике муке видела, како причај |
| риф-лен зариф</hi>...{S} Пред харемским вратима четири велика лимуна, под прозором њене девојач |
| тихове из корана који вишаху над једним вратима, подиже се и, са сузама у очима, узвикну: „О, Ш |
| је!{S} Па ви дочекујете госте на кућним вратима развијене, а све се са улице види.{S} Али ми ов |
| че Осман задовољно гледајући непрестано вратима.</p> <p>И ето Фатме, у белој турској антерији, |
| сама?{S} Чула сам где говори сину: „Да вратимо обележје, то није толика срамота; он зна да ниј |
| по Џемала, и <pb n="163" /> он се није вратио.{S} Очи, утекле у главу, чисто се исколачише кад |
| о од куће још по подне, па се више није вратио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он и не мисли да |
| но да је воли већ трећа година, како се вратио из Европе, јер његова тетка толико је хвалила, т |
| очајаваше.{S} Прође година дана како се вратио.{S} Једно јутро иђаше улицом замишљен, невесео, |
| у реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била је ваздан тишина, |
| >— Само бих дала мужде ономе који би ми вратио срећу сину.</p> <p>— Онда мени, ханум-ефенди.</p |
| сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио родитељима.{S} Младић од двадесет четири године, |
| е умела говорити, зацело би нам рекла: „Вратите ме у затвор, јер ја <hi>не умем</hi> у слободу. |
| ли њој је умрла мајка, те се није могла вратити у Солун, да, по уговору, остане у Ибрахим-Хасан |
| а моја отаџбино!{S} Кад бих ти се могла вратити, ја не бих губила време у сањању о лепотама туђ |
| ст, он је у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити врло доцкан, па дотле ће ти отац лећи...{S} Ја |
| ез питања не смемо никуд, што се морамо вратити из шетње пре сунчева захода, што устајемо мужу |
| Живот нам је од Бога поклон који морамо вратити Богу, кад нам га затражи.{S} Живот је свећа кој |
| <p>Тврдо вероваше да ће се Зејна одмах вратити мужу, или бар долазити на састанке с њим.{S} Ал |
| де, али се брзо прибра и рече:</p> <p>— Вратиће се...{S} Обуци му се, чедо, госпођо снахо.</p> |
| тна кућа с кафезима...{S} Упамтих је, и вратих се.{S} Прексутра, кад му је био ред код мене, ја |
| {S} Кад се отуд, после неколико месеца, вратише, она не бејаше тужна, али не бејаше ни весела, |
| а своју историју као оним женама, па се вратише у салон...</p> <p>— Бејови, рече пашиница доста |
| праше руке у и уста на абдеслуку, па се вратише на софу да пију кафу и пуше.{S} Једнима је, кој |
| на доксату опраше руке и уста; а кад се вратише, софра дигнута, „софра-алти“ покупљен.{S} Посед |
| да иду у женски хамам...</p> <p>Људи се вратише у селамлик, а невесту уведоше у харем две млади |
| о обично, и ништа више.{S} После јој се вратише нене и мајка и казаше да је болесници боље, нећ |
| епери, и поцрвеневши чак и по челу и по врату, она склопи очи, као да би хтела сакрити то црвен |
| ћена бисером и силним драгим камењем по врату, грудима и глави, новомодној европској фризури, о |
| дуго о љубави; али он, засићен књигама, враћа се на љубав, почињући разговором, завршујући пољу |
| и воде, ручак, вечеру; он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад каже?{ |
| у и њему одведену, први пут види, он је враћа; ако се невести не допадне младожења, она обично |
| елико срце њом испуњено?</p> <p>Опет се враћа на почетак, и себе извињава: знала је да је капиџ |
| ошком је шадрван; вода му пршти у вис и враћа се, слива се у дивну мраморну вазу, па се прелива |
| палица, и једва чујан ход људи и жена; враћају се кућама...{S} Овде онде фењери светлуцају као |
| ма и пију кафу из филџана...{S} Жене се враћају из шетње, промичу мимо људе покривена лица и об |
| обиње.{S} Најчешће иду Арифи, па оне се враћају, а она код тетке остаје и „лежи по неколико ноћ |
| ху.{S} Улицом ври; продавци, Туркиње се враћају из шетње, Турци иду да узму абдест.{S} Њима нам |
| беже од глупих предрасуда и опет им се враћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта могу урадити |
| не виде.{S} Али, како се изненади, кад, враћајући се у подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њиној |
| p> <p>Драга мала,</p> <p>Данас у подне, враћајући се из вароши и улазећи у своју собу, ја осети |
| су Џемала, и кад су виделе да није он, враћала им се снага, моћ, могле су ићи за мајкама полак |
| ко је штогод њено код нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу помињу, те н |
| — мој син с друговима.{S} У почетку се враћао пре суфура; али на што, кад није могао к мени: ж |
| киваше: „Ариф је <hi>ариф</hi>", а Ариф враћаше Фатми пољупце, говорећи: „А, душо, јеси ли с те |
| ле: о Цариграду, о писму без потписа, о враћеном обележју...{S} Ниједна није рекла „писао је та |
| намести на главу и пође тако по соби, — врача: да опет добије тако мило писмо од миле Госпођице |
| груде земље, наместише око и почеше да врачају:</p> <p>— Ко се појави први с леве стране, срећ |
| стала је журба од ранога јутра, спрема, врачање, као и ноћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да ј |
| риште. где насташе <pb n="138" /> силне враџбине, да би она с њеним сестрићем била срећна.{S} И |
| га де Мисеа: познала сам га по жалосној врби...{S} На гроб сам му метнула велику киту кризантем |
| а своје жене, заводе туђе; и којој мало врдну очи, они вичу: „Неваљала!“.{S} Људи су криви што |
| ао, што се готово сасвим отуђио, он узе вребати прилику кад ће му снаха код куће бити сама.{S} |
| ју улицама као сени умрлих, дотле Фатма вребаше прилику да јој бар стисне малу, белу, милу руку |
| јер не могаху даље од силног света.{S} Врева је заглушивала уши сватовима; с времена на време |
| а породици свога умрлог мужа, колико је вредна и честита.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави и |
| где су толике Донме, и пуно нових, наше вредне жепе; али у старом...{S} У гору и камен!</p> <p> |
| с њене душе накит чијој сам се лепоти и вредности ја дивила?!</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну |
| за другога, те понова поче да је дира, вређа за Мадам Аристид.{S} Она јој је увек завидела на |
| е говорљива, сад по ваздан ћути, све је вређа, и за сваку ситницу плаче, зашта би се други пут |
| к завидела на Францускињином друштву, и вређала је : „Где је Мадам Аристид?{S} Добро сте хтели |
| ткуд јој та смелост!{S} Мајка јој не би вређала њен бол тако брзо — после три месеца.{S} Она се |
| тера жену, те према жени постаде суров, вређаше је; али га она вољаше, те се прављаше да ништа |
| инче (ножем за „курбан“): шикну црвена, врела крв, запуши се и обоји зелену траву.{S} Касапин о |
| т трулеж), из кога бризга крв, црвена и врела; а и њима није тешко радити, јер сваку помаже или |
| лим родом, ловорово лишће у башти према врелом јулском сунцу мирисало је некаквим тешким мирисо |
| ...</p> <p>За чифлук се ваљда спремамо, време је; али ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам |
| ре.{S} Има време бдењу и време спавању, време разговору и време ћутању, време плачу и време пес |
| павању, време разговору и време ћутању, време плачу и време песми.{S} А ви сте то испретурали: |
| надају се, чекају...{S} Шта чекају ?{S} Време стоји, а оне, њине године, њин живот пролази.{S} |
| тоји?“ А оно није: сахат иде, а стоји — време.{S} Наш слатки Џемал-беј треба нешто да ради.</p> |
| дође.{S} Први су дани новембра месеца а време је као с пролећа: зеленило траве је свеже, киша п |
| friande</foreign>); па после ифтара, за време доброг варења, расположене, ми уз кафу и сируп по |
| како боли.“ Па и ја као моја мајка: за време бола срца не могу писати.{S} Још добро нисам ни у |
| ни родитељи и њен стриц и стрина.{S} За време вечере, они јој опазише увезану руку и уплашено ј |
| у недра.{S} Па оде у собу где је она за време Рамазана клањала, клече на оно место, и <pb n="22 |
| рва непрестано, после никако, чак ни за време Рамазана, кад рођаке и пријатељице не иду једна д |
| .</note> <note xml:id="SRP19120_N91">За време Рамазана један нарочит оброк.</note> <note xml:id |
| х ти се могла вратити, ја не бих губила време у сањању о лепотама туђих земаља, него би радила |
| има и од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време спавању, време разговору и време ћу |
| итву, и кроз мртву тишину, с времена на време, чуло се јасно изговорено „Аллааа!!“ Седећи у кут |
| заглушивала уши сватовима; с времена на време чуло се понеко промукло „јашас'н“<ref target="#SR |
| гле: отишле су к Депоу.{S} С времена на време, Фатма је осетила да је пређе лака дрхтавица, и н |
| „Шта ће се, аман “ Нурије с времена на време окупи: „Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“...{S} И да је |
| екира на капијама, која се с времена на време чула и одјекивала тишином; неке куће нису биле у |
| браћи за Бајрам купити хаљине и за све време Рамазана слаће ифтар Рашид-аги, једном самцу стар |
| рају ће те облачити хурије; а кад дође време да се на оном свету састанеш с мужем, изгледаћеш |
| ропским весељима и баловима, и кад дође време да се чује протест нових, да их пред Европом бран |
| Последње године готово само он, јер је време чинило своје, брисало је, полако, неосетно, оно ш |
| одитељи, ни род, ни пријатељи: утеши ме време.{S} Рана ми се на срцу не излечи, али се залечи, |
| урске жене се сневеселише: промениће се време.{S} А по турским махалама, пред вече је било живљ |
| не зна за године...</p> <p>— Простор и време, Емир.{S} Ти не познајеш силу ни једног ни другог |
| ти, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време спавању, време разговору и време ћутању, време пл |
| дењу и време спавању, време разговору и време ћутању, време плачу и време песми.{S} А ви сте то |
| разговору и време ћутању, време плачу и време песми.{S} А ви сте то испретурали: спавали сте ка |
| е куће“, али беспосличари: овде кратили време.{S} Црни Грк стрпа у недра вереничина писма и кос |
| ерирају,“ вели она.{S} Ја сам се за ово време, док сам год била с овом радном, тачном и уредном |
| из некога романа.{S} Шта си читала ово време...</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Fort comme la |
| ара се цвеће у коров, па баш да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ружа везана у кит |
| д страсти.{S} Мадмоазел Дарно, пре неко време усхићена њеном игром, сад сваки час несвесно покр |
| Иди на ваздух...{S} Све у соби, толико време, па си побледео... и ослабео си...<pb n="147" />< |
| ла.{S} Ја то чувам као тајну већ толико време.{S} Сад се истрчах, опрости! говораше Сафет врло |
| назире оно чиме су се оне за ово кратко време сродиле, саме постале то нешто тајно и озбиљно.{S |
| тко виде, гледају.{S} Али данас је било време кад се пада у сањарије и меланхолију: небо је прљ |
| и на површини срца; иначе, да је прошло време, да се укоренило, ћутала бих: срце разуму може мн |
| има, било је и таквих с којима се једно време није хтео нико дружити. „Данас, оне ми личе на ба |
| после мучно...{S} Сад није као у старо време: жене роде и после неколико година“.</p> <p>Прође |
| три месеца и десет дана: да би се за то време измирили.{S} А како да се мире кад се нису ни зав |
| вам дођу, да се разговарате.{S} Али то време тако је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, |
| е воде на „лакши“ ваздух.</p> <p>У исто време кад и синоћ, пред Нурије-ханумином кућом стадоше |
| есрећна кћери, ено човека!“ Јер дању, у време молитве, не дају јој да седи у башти развијена, д |
| <p>Опет поче Фахрије:</p> <p>— Од неког времена, ја пратим све феминистичке листове, па видим.. |
| i>човек</hi>.“ Али колико бола од неког времена, како од госпођине деце посташе девојке, како с |
| ворило се турски, јер домаћица од неког времена није држала слушкињу, да их не уходи..{S} Припр |
| воли своју кућу и жену.{S} Али од неког времена, он се развесели...{S} Проклета мастика!{S} Мен |
| , близу себе, пред собом, после толиког времена, она се заборави и засмеја се од радости, и, зб |
| девете године, који су јој пре кратког времена, како је писала <pb n="276" /> Госпођици, били |
| , те је нешто с тога а нешто с облачног времена, потпуна помрчина.{S} Две сестре леже на миндер |
| ао сестрама по души; ви сте данас имале времена и да се испавате и да мислите на мене несрећну, |
| е?{S} Јер, и за коња би му требало више времена.</p> <p>А кад се зави, њен муж рече:</p> <p>— Ј |
| и Ариф-тејзе није дошла.{S} Прође много времена, кад се Ариф-тејзе сети да моли мајку да јој оп |
| , ногу пред ногу, и требало им је много времена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије, у је |
| вечерњу молитву, и кроз мртву тишину, с времена на време, чуло се јасно изговорено „Аллааа!!“ С |
| } Врева је заглушивала уши сватовима; с времена на време чуло се понеко промукло „јашас'н“<ref |
| еча нису дигле: отишле су к Депоу.{S} С времена на време, Фатма је осетила да је пређе лака дрх |
| уто изусте: „Шта ће се, аман “ Нурије с времена на време окупи: „Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“... |
| алке или звекира на капијама, која се с времена на време чула и одјекивала тишином; неке куће н |
| она спрема за плач, он говори, говори о времену, како је данас ваздан киша, и како се вардар ра |
| вом мајком сада!...{S} И поче у њему да ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је препатила, |
| утрос рано изиђох на балкон, а оно море ври, преврће кључ; од обале ми се учини котао, па се те |
| као да је све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: размилели се продавци и слушкиње, наст |
| е уза зид, и опет намењиваху.{S} Улицом ври; продавци, Туркиње се враћају из шетње, Турци иду д |
| муслиманка; јер у мени час као да нешто ври па хоће да прекипи, час као да букти па хоће да изб |
| м, „леп као султан Азиз“, а турске жене вриснуше; он их салете: једне пољуби, друге претури и и |
| уге претури и измилова...{S} Оне су све вриштале „од страха“, као да никад нису виделе мушкарца |
| је то младожења, па се чуђаше што вичу, вриште; али кад он салете турске жене пољупцима, претур |
| лугу.</p> <p>Робиње и слушкиње узеше да вриште, а мајка, заборављајући да је ту „туђа мушка гла |
| еца писнуше као црви, зато што им мајке вриште, јер сама нису свесна несреће.{S} Једна стара Је |
| јапунџа.{S} Дочека их домаћица, млада, врло интелигентна и врло културна.{S} Говораше с Арифом |
| жења, савезе, поче она трећа, најмлађа, врло бела, болесна.{S} Ми то не видимо, али читамо и чу |
| фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врло драга госпођице и моја пријатељице, да читам Ламар |
| их, жена од двадесет и неколико година, врло лепа, Фахрије-ханум, поче с пуно жучи:</p> <p>— Он |
| са собом довеле „мушко“, једног младог, врло лепог Турчина, који с пољупцима нападе лепу царигр |
| мо се молим Богу.{S} Бог!</p> <p>А сад, врло драга госпођице, примите хиљаду пољубаца</p> <p>од |
| волим и којима сам ја мила.{S} А тебе, врло драга мала, нежно љуби</p> <p>твоја учитељица и пр |
| ваше Францускињин говор, а Ариф и нове, врло узбуђене, са сузама у очима, загрлише је.{S} После |
| од једног сина и од другог, две младе, врло лепе девојке, значајно се погледаше и осмехнуше, и |
| -бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој се обрадова, али не као човек жени, већ као де |
| и белих зуба, некад врло лепа, сад не, врло симпатична, ова госпођа по изгледу мирна, тиха, не |
| мајка него старија сестра.{S} Поред ње, врло озбиљне, готово брижне, корача њена сестра, у љуби |
| ово питање не хте одговорити, већ поче, врло узбуђено:</p> <p>— Фатма, кад сам пролазио мимо ва |
| -тејзино...{S} Али, она врло лепо пише, врло драга госпођице.{S} Мој отац с писмом ишао од позн |
| грли се са сестром од стрица и удесише, врло тихо, једну сентименталну и монотону турску песмиц |
| с волим, волим...</p> <p>Одговорите ми, врло драга госпођице.</p> <p>Примите много пољубаца од |
| они главу у јастук.{S} Виде оца: висок, врло црномањаст, увек намргођен, обучен европски а у фе |
| ј, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, врло тихо изусти Фатма.</p> <p>— Кога, кћери? узвикну м |
| еки поклон: поклон се даје невиђен.“ О, врло драга госпођице, зашто узех тек онако оно што ми п |
| ифу, и кроз главу јој сину једна мисао, врло лепа, и она се зарадова:{S} Ариф-хануми ће говорит |
| мала и мила ученица и васпитаница врло, врло интелигентна, и да често, кад што рече, не верује |
| {S} Ко зна како је то?{S} Свакако врло, врло пријатно.{S} Ми то нећемо никад дознати; јер то му |
| да то није ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и |
| ајеца кад угледа унуку сасвим измењену, врло румену, с лицем раширеним у један бескрајан осмех. |
| о?!“ Турске жене се погуркују, и одмах, врло озбиљно, питају што је Емир-Фатма-ханум онолико уж |
| а подигравају, и скретао је из кратких, врло уских уличица у дугачке и страшно криве улице, про |
| мада се с тим не слажем.</p> <p>И још, врло драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећам у се |
| зелено, час сиво...{S} И <pb n="172" /> врло волим што та жена за свашта поцрвени.{S} То јој та |
| оме Худа песма <hi>Самртна Постеља</hi> врло је лепа.</note> <note xml:id="SRP19120_N60"> <l>Зб |
| ткривене главе и осећао се пријатно.{S} Врло му се допала; није скоро видео тако лепу турску же |
| <p>После четврт часа, он је био ту.{S} Врло блед, он се поклони старцима, и натрашке повуче се |
| .{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло лепа њена огледала, обешена на зиду.{S} Он се погл |
| стром сестра само по оцу), она се удала врло млада, готово дете, и живела с мужем, миралајем<re |
| ла је душа души...{S} Још синоћ је јела врло мало од ифтара, а за суфур је нису хтели звати, је |
| испричала им како једанпут, кад је била врло млада, развеселила се пред неким непознатим ханума |
| расположен.{S} Осећајући да му је воља врло слаба, по ваздан је седео код куће, али је био рас |
| емал и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма врло воли најређе се виђа у Нурије-хануминој кући Ариф- |
| се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, она врло лепо пише, врло драга госпођице.{S} Мој отац с пис |
| 171" /></p> <p>— Нурије-ханум, рече она врло весело.{S} Последње две вечери имала сам две нове |
| ој је мала и мила ученица и васпитаница врло, врло интелигентна, и да често, кад што рече, не в |
| чке и официрске жене.{S} Једна пашиница врло тужна: скоро добила ортака.{S} Видиш, срце моје, в |
| Лепих плавих очију и белих зуба, некад врло лепа, сад не, врло симпатична, ова госпођа по изгл |
| >Пред саму зору, заспа; али, спавала је врло мало, и чим се трже — он, опет леп, опет мио, коли |
| остима.{S} Кад се отуд вратила, била је врло невесела.{S} Пред вече, њен син, дошав из чаршије, |
| овор је отпочела Ариф-ханум.{S} Била је врло весела, какву је скоро није видела Нурије-ханум, а |
| ше и сакрише руке иза леђа.{S} Фатма је врло поцрвенела и смејала се једним смехом који је личи |
| прекиде ћутање:</p> <p>— Мој предлог је врло добар.{S} Да пробамо.</p> <p>— Али то је смешно, р |
| и довела на турску свадбу ноћу, кад је врло интимно, кад турске жене заборављају да су госпође |
| лач.{S} Она се тако смејала увек кад је врло узбуђена.</p> <p>— Па и ја сам сакрила руке, али у |
| адила на Фатминој преудаји.{S} Прими је врло хладно, не говорећи с њом француски као други пут. |
| још пре дванаест година, стајала јој је врло лепо према сребрној коси и напудрованом лицу.{S} Ј |
| динама тражила и желела, љубав, ипак је врло често бивала тужна како никад раније.{S} Обично је |
| ти весела док се не опије.{S} Ја сам је врло волела, и поред њене рђаве репутације (говорило се |
| писмо...{S} Сад га настављам, и ако је врло дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога, Мухам |
| пишем.{S} У ово доба године и овамо је врло топло.{S} Кућа у којој гостујем, на једном је бреж |
| ажите ми девојку“.{S} Поред тога што је врло лепа, она је и добра: у кући са свима лепо, свекру |
| ића, али је много мирнија.{S} Јутрос је врло весела: доћи ће јој у госте њени с Јалије, стрина |
| а.{S} Гледа ту тетку, стару, која ју је врло волела и од милости је звала „Фатуш“: болесна је, |
| а младога мујезина с једне старе џамије врло ме разнежи: плачем и осећам се муслиманка и најмањ |
| о читаве часове водиле су некакве тајне врло озбиљне разговоре.{S} Изгледало је као да спремају |
| се жалила како јој је отац љут, како се врло бојала да их неће пустити да проведу мај на Јалија |
| ромени се, уозбиљи се, и сваки час беше врло замишљена.{S} То опази њена мајка и као права Турк |
| ким кругом; слика Солуна се видела кроз врло танку маглу, а Олимп је личио па један велики мрко |
| у своју собу, ја осетих мирис мошуса, и врло се обрадовах; <pb n="66" /> јер тај мирис јавио ми |
| ху; а кад Ариф помену зету, он готов, и врло весео.{S} Њему је импоновала Османова енергија, му |
| а да си ти поборница слободне љубави, и врло ми је чудно...</p> <p>— Не, ја то нисам.{S} Али са |
| } Обе су говориле с Фатмом француски, и врло тихо, а једна радознала слушкиња непрестано је ула |
| hi>аврапе</hi>, то јест исечену косу, и врло су личиле на мушкарце.{S} Енглескиња испрва није н |
| а шта она није смела ни помислити.{S} И врло дрзак, не осећајући према родитељској кући онога п |
| их домаћица, млада, врло интелигентна и врло културна.{S} Говораше с Арифом енглески.{S} Мало п |
| ких Туркиња болест, говораше уплашено и врло нежно, па јој метну хладну крпу на главу и на срце |
| ч Мирсаде (што је код харема необично и врло неучтиво), па видим : жене траже право гласа, а џа |
| ге су уз Ђулистан-Исмет-хануму, младу и врло образовану, — против развијања.{S} И ја се бојим д |
| е пријатељице доведоше им једну младу и врло лепу Рускињу.{S} Фатма никад дотле није била видел |
| м, па Ариф виде једну озбиљну, отмену и врло лепу хануму од тридесет пет или шест година, и пит |
| ад год отац није код куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и зарони главу у јастук.{S} Виде оца |
| , ружичаст, сети се да је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к вратима да она уђе, а |
| свашта јој купује и за Бајрам јој прави врло лепе хаљине, скупоцене... „А зашто и не би, кад је |
| ављен као кипарис, уздигнуте главе, али врло блед, отац доведе кћер до улазних врата бацајући п |
| звикну Мис Блак, а једна нова, лепа али врло бела, као да је јектичава, сневесели се.</p> <p>И |
| аест година, и где су са мном поступали врло лепо.{S} Садржина тога драгога мирисавог писма ниј |
| ворица у један глас.</p> <p>Они су били врло задовољни што ово хоће једна младотуркиња.{S} Муфт |
| знајеш силу ни једног ни другог, јер си врло млада.{S} Хајдемо на Родос.{S} Тамо да седимо по г |
| мре!{S} О, ако умре!“ Она се овој снаси врло радовала, већ неколико дана била је као на седмом |
| А шта је она?{S} Туркиња.{S} Може бити врло културна, културнија од много њих овде, па ипак ни |
| е у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити врло доцкан, па дотле ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видет |
| да мисле да је Турчин.{S} То у Турској врло често бива.{S} У Цариграду, да би се шетали <hi>сл |
| лада, због своје отворености Арифи увек врло симпатична, Мадмоазел Дарно је вечерас очара.{S} П |
| с робињом.{S} Два дана седе сама с оцем врло тужна, због тетке, шаљући робињу, по двапут на дан |
| је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло често, Фатма се увек смејала на сваки њен енглески |
| госте, не беше ништа турско, само један врло мали мангал, за кафу и цигаре, коме овде није мест |
| илице.{S} Мртва тишина.{S} Најпосле, он врло тихо изусти:</p> <p>— Ја пијем, муфти-ефенди, али |
| г, он је према својој жени, детету, био врло нежан, више као отац, него као муж; свашта јој је |
| моји изабрали, и заволех га: он је био врло леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} Од почетка, он |
| Дошла му је скоро дете.{S} И он је био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости увек боле |
| е чак из Анадолије.{S} Он је то говорио врло узбуђено, почињући сваку реченицу са „мајчице“.{S} |
| Емир.{S} Ко зна како је то?{S} Свакако врло, врло пријатно.{S} Ми то нећемо никад дознати; јер |
| да ће их понова венчати, али му је било врло непријатно што се ово десило.{S} И како ће да издр |
| {S} А после их много увераваше да је то врло добро, најбоље, и оне пристадоше.</p> <p>Разиђоше |
| ећна мајка! <pb n="141" /></p> <p>Њу то врло изненади, и уозбиљивши се упита:</p> <p>— Зашто је |
| тај?!{S} Тога ниси помињала! упита Емир врло радосно.</p> <p>— Један младотурчин.{S} Дошао са ш |
| и у Стамболу, лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај конак нам је најлепши, сута ми причал |
| купоценијом чипком, дубоко изрезаној, с врло дугачким скутом који за њом носе две црне робиње о |
| Сад се истрчах, опрости! говораше Сафет врло узбуђено: жао јој беше Арифе.<pb n="58" /></p> <p> |
| ћу.{S} Толика брука досад, заврши Сафет врло узрујана.</p> <p>Ариф опази то, па поче нешто сасв |
| вечерас бледа, бела као снег, обучена у врло загасито зелено као кипарис, символ жалости.{S} И |
| де се упознадох с једном девојком, коју врло заволех.{S} Сваки час ми дотрчкаваше кроз капиџик, |
| ве веселе, шаљиве теме пређоше на једну врло озбиљну, која је у турском бољем друштву од неколи |
| амбром и прска ђулсуом, ступају у једну врло велику собу с обућом (јер се у оваквим приликама д |
| у собу уђоше две робиње.</p> <p>Обе су врло лепе.{S} Домаћица се зове Зехра-Мерсије а гошћа Ем |
| амо ишарана лица и руке, јер решетке су врло густе.{S} Па су прошле кроз предсобље и погледале |
| се припремају за нешто скоро, и биле су врло задовољне што је „човекова душа помрчина“, те се к |
| убљују у калуђерице, тако и ове, док су врло младе, у своје учитељице, ако их имају, или у приј |
| више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те тамо рачунају у зреле девојке.{S} |
| тено.</p> <p>Солун, 2 јуна 1905.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p>У мени се пробудило оно шт |
| уго:</p> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p>Добила сам ваше драго писм |
| се средини родила и одрасла.{S} За Црни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу См |
| предмету.</p> <p>— Јуче сам видела Жути Врскапут...{S} Сретосмо се, он ми се загледа у очи, ја |
| био у црном капуту, али он је мени Жути Врскапут, као и онај други Браон Фес, као и онај трећи |
| сман-беј, њен млађи девер.{S} Он јој је врсник.{S} У Цариград је отишао још дететом, пре њене у |
| росвећеније турске жене Нурије-ханумине врснице.</p> <p>Она се загледа у Арифу, и кроз главу јо |
| ђоше Солуњанке, старе у црним, Сафетине врснице у плавим и зеленим чаршафима, све с посувраћени |
| .{S} Онако млад требао је ићи са својим врсницима, а он пошао с много старијима од себе: водили |
| note> <note xml:id="SRP19120_N88">Једна врста пилава.</note> <note xml:id="SRP19120_N89">Позива |
| P19120_N80">Мало округло парче од једне врсте црне смоле.</note> <note xml:id="SRP19120_N81">То |
| се сваког четвртка чује молитва дервиша вртача, и међу старим гробовима један нов, непобусан гр |
| беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пера зовући га у загрљај...</ |
| е иду у какав буџак, и ту нешто шапћу и врте главом.</p> <p>Џемал је отишао од куће још по подн |
| не мислећи да од политике и људе хвата вртоглавица.{S} Не чувају ту своју снагу за просвећење |
| те се, хануме, политике.{S} Од ње хвата вртоглавица и људе.{S} Гледајте ви да радите за своје о |
| пана, санови, поклопљени, метнути су на врућ пепео у мангалу.{S} У понекој кући, негде у буџаку |
| нела вруће воде, Замбак-ханум?</p> <p>— Вруће с чесме.{S} Кјучук-ханум, све гори.{S} Али, шта ћ |
| да не охлади.</p> <p>— Зар си ми донела вруће воде, Замбак-ханум?</p> <p>— Вруће с чесме.{S} Кј |
| Све потрчаше око ње с хладним крпама, с врућим цреповима, са сирћетом и етром; а Мерсије је сву |
| S} Хајдете!...{S} Да се развијете...{S} Врућина.</p> <p>Па их поведе кроз своју уредну кућу, пр |
| > <p>— Белу, ону што је као паучина.{S} Врућина, кјучук-ханум, да се умре.</p> <p>— Па кад је т |
| но, а баба прихвати : „Па кад је оваква врућина, цркавају кокоши, пси, мачке“.{S} Кад стара реч |
| , да се умре.</p> <p>— Па кад је толика врућина, колико је сунце?{S} Мора да је грдно велико.</ |
| езом.{S} Напољу је била несносна јулска врућина, те је, по солунском обичају, све скроз било от |
| сеђаше на постељи огрнута ћурком, и ако врућина није попустила.{S} Кад њега виде много побледе, |
| та, узвикну:</p> <p>— Зар вам је толико врућина?!</p> <p>— Није, него да брже изиђе ђаурски дах |
| рају мене.{S} Кад не спустим пече, због врућине, кад не отворим сунцобран, да не заклоним сунце |
| Тамо се нисам развила те хтедох пући од врућине!{S} Али сам се бојала; наших жепа с Јалија било |
| ашно црном маском на лицу — да пукну од врућине, без ваздуха, чини ти се и без живота, корачају |
| атније него у лето, нема несносне летње врућине, ни прекодан прашине ни у вече и ноћу комараца. |
| м.{S} Пре сам једва чекала лето и летње врућине, да бежим на чифлук, да се пењем на наше куле и |
| у кућу да каже Мерсији; њене атласке на врх прстију папучице смакоше јој се, а она их не узе, в |
| се уплаши, прхну, и уместо да падне на врх смокве, она паде на најнижу грану.{S} Мавиш и Памук |
| дан црни кипарис, овамо по један оловни врх минара; а ниже, далеко, море се тако плави као да ј |
| асло у коров.{S} Кад се попе на највиши врх града, што личи на последњи ред ложа каквога амфите |
| ла, које се непрестано пушило, час крај врха који је ударао <pb n="62" /> чак у последњи крај о |
| молитви; па подиже руке и прекрсти их, врховима прстију додирује рамена, и нихајући се почиње |
| муфти-ефенди, рекоше сестре и додирнуше врховима прстију под па своје теме.</p> <p>Нурије изиђе |
| три и згледају се.{S} Палицом с тучним врхом стражар лупну у калдрму шест пута: дванаест часов |
| чно ноћу у овом турском крају, на самом врху Старога Солуна, изврши се венчање.{S} Он је био ве |
| и у друштву својих сународница, где се врше сви прописи друштвених правила, правила истина ист |
| абеласа јашмак какве старице што клања: врши последњу молитву.{S} На месту где је био кипарис б |
| рок, већ људи, себични, они људи што су вршили преуређење у нашем друштву, газећи најглавније о |
| и они слободни.{S} Док оне овде пиште и вршите саме, они су с чочекињама и кафешантанским девој |
| че, уче, па се толико преуче да не могу вршити посао, те доводимо странце.{S} Срамота! узвикну |
| рио ју је луткама..{S} Она се сећа тога вука у овчјој кожи (како га она прозвала), како је био |
| Сафет је скинула са златног подножја, и вукла га по прашини, немајући срца за њен бол, јер није |
| е воли, као некад.{S} Побеже из кафане, вукући са собом свој терет; па пође за једним лепим вис |
| ; бела памучна антерија јој раскопчана, вуче се за њом... дугачка; а црна густа коса уоквирила |
| узе љубити свекрви скут; свекрва јој га вуче и вели:</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар мени с |
| преклиње сестра и плаче.</p> <p>Брат га вуче за капут, задржава; а Фатма, збуњена, уплашена, уз |
| ржи главу кад се јаше, како да каса кад вуче кола; а овим ситницама што кућу држе нико је није |
| ене кутије.{S} Мили рукопис!{S} Омилова га и погледом и руком, па, осврћући се, отвори долап; р |
| b n="29" /></p> <p>Затвори га, адресова га, па се сети шта је писала.{S} Овако отворено...{S} Г |
| у пунила кесу, он је празнио.{S} Испрва га одвраћах лепим, после ружним: и да ми реч, закуне се |
| рај њених ногу, сасвим белог, због чега га она и зове „Памук“, и без премишљања позва Арифу да |
| легне, да му она рану лечи, привија, да га негује, излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта ј |
| ту се брзо досади (јер он га стиска, да га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује, у |
| ; ноћу никад, да му пљушти као киша, да га успављује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун је по кућама |
| звала ју је да види харемско весеље, да га пореди с европским весељима и баловима, и кад дође в |
| ест година, отац му дође да га узме, да га одведе у Европу на васпитање и школовање.{S} Ја ниса |
| се клатила, и метнула кључ на бућме, да га у недрима носи... <pb n="70" /></p> <p>Мерсије је „л |
| е“ однесе у приземље, међу слушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо |
| желим, кад ми нешто говори мој муж, да га, слушајући га, гледам у очи с подигнутом главом: тек |
| д би нешто имао крила, па да полети, да га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули родитељ |
| ме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја ник |
| атељи!“ Жена више не пристаје уза њ, да га не би доводила до веће јарости.{S} Он, онако љут, по |
| зера покривена тмином... али полако, да га не пробудим.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам ср |
| од страха да му се што није десило, да га није неко напао и премлатио.{S} Сваки дан нађу неког |
| д не верује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим жену |
| з прозор откиде један багремов лист, да га однесе тетки као спомен из Ђумулџине...</p> <p>Вече |
| да је светује, да се потчињава мужу, да га испраћа, да му се обуче и накити кад зна да ће кући |
| пет уђе, с мајком <pb n="233" /> му, да га обе моле да једе.{S} Али још није била ни до софе, и |
| n="164" /> дај тетки нож!“ Тепа му, да га одобровољи; али он није зловољан, већ луд:{S} Фатму, |
| ј!“ И неописана љутина га обузимаше: да га ухвати, убије: „Он њу...“ Не, даље није смео. „Стани |
| га не пустих, задржах га nа годину: да га се нагледам, и да се одмори...{S} Човек, те се од ње |
| орила.{S} Он је видео <pb n="177" /> да га волим, па је тражио од мене многе жртве: да никуд не |
| му све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га питам, јесу ли жене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S} Ј |
| а колима?{S} Да се није разболео?{S} Да га није неко премлатио, тешко мени?“ Невероватно је, ко |
| Европи, па не зна турске обичаје, — да га преваримо.{S} Преварили су себе, не њега.{S} Зар су |
| p>Нурије се насмеја и рече:</p> <p>— Да га види..{S} Па добро...{S} Питајте Емиру, ја ћу да...< |
| ен да га човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу долазити до свест |
| не заборави, Емир, да никад пе треба да га дочекаш у оној хаљини у којој си га испратила.{S} Је |
| ме је пробудио.{S} И проклела бих га да га не волим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у један г |
| ноправан онај с оним од кога изгледа да га храни.</p> <p>— Чиме да те послужим, кад не пушиш и |
| дређене боје као њене очи.{S} Видела да га гледам, па га скидала и метала мени на главу.{S} Да |
| данпут, онде где сам најмање мислила да га има; у човеку, мужу!...{S} И ја се буним, бунила сам |
| 0" /> сам плаћала његовим родитељима да га доводе.{S} Али и сиротињско плаче, с муком га превар |
| знамо само ја и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, али није овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече |
| волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не могу узети, умрла бих.{S} Умало не заборавих!{S} |
| у; он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад каже?{S} Материна недра мо |
| ан мој мртав! закука Нурије кад виде да га носе.</p> <p>— Није, ханум...{S} Пијан.{S} Нацедићем |
| свршио...{S} Отац му умре, а он дође да га видим ја, његова мајка, па да се врати...{S} Ја га н |
| Кад напуни шест година, отац му дође да га узме, да га одведе у Европу на васпитање и школовање |
| е претвара, што лаже, што му не каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат Осман.{S} |
| и пут осети према њему сажаљење: узе да га сажаљева, јер виде сад нешто што досад никад није ни |
| е на столу писмо Госпођичино.{S} Узе да га отвори, а руке јој дршћу, лепе њене ручице...</p> <p |
| да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас видим!{S} Што не могу да се разговарам с њим, |
| еба, а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све писати: утешиће је.</p> <p>Од ку |
| уке не покушавају оборити, јер мисле да га је подигао Алах.</p> <p>Мерсије и Фатма готово ништа |
| очни капци су му чисто отечени: боље да га данас она не види.{S} У томе виде да је то огледало |
| та на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га замене другим; да цвеће метну за појас или у рупицу |
| 120_N109" /> и мољаше га да се сагне да га пољуби.{S} А он, запет оним, омилова децу механично |
| или у рупицу од капута, па кад увене да га баце попуњавајући његово место свежим.{S} Мис Пирсон |
| млађим женама и девојкама догађа се да га и уз пост походе); узимање абдеста и клањање по пет |
| оне попадаше у море...{S} Побојав се да га неко из конака није видео, одмах узе весла и похита |
| а.{S} Нека пролази неколико дана, те да га Фатма добро види.{S} Најпосле, то није европски обич |
| <p>— О, кад би смела!{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а камо ли за мужа !</p> <p>— Смем, |
| во само од вина и ракије, а не знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу |
| захвали јој извињавајући се да неће да га изненади — туђинка.{S} Њој дође <pb n="56" /> жао на |
| о његовој лепоти; и Фатма опет рече да га хоће, да се за другога никад не би удала.{S} Нене и |
| а ништа не види, угађаше му, гледаше да га се додвори.{S} Његова страст све је више и више букт |
| ад пође ка капији, слуга се спремаше да га прати, кријући се.{S} Али он се врати и седе у соби |
| „Шта!{S} Зар довека да слушам оца, и да га се бојим и удата, одавно жена, док год је он жив а ј |
| те бих молила Бога да нешто скриви и да га прогнају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, Пари |
| ну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, д |
| ам година кад сам узео да га пијем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа |
| е може бити никад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, али нисам зн |
| мо у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да да се не растужим...</p> < |
| -ханум рече:</p> <p>— Ако ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој г |
| ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што не дође, час да га осуђује, оптужује.{S} О |
| — Е, да му љубиш руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p> <p>— |
| лила, од првог виђења.{S} Па се сети да га је била заборавила и у она два своја напада, кад јој |
| мирна и насмејана.{S} Не могу у очи да га погледам ни честито пред њим да проговорим, не толик |
| неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S} Теј |
| изгубила... луд.{S} А сад кад видим да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и рече:) Збиља, суто |
| окрећем главу или спремим сунцобран да га изломим о „мушку главу".{S} И ти људи, нељуди, наши |
| у друштву, мисле да су цвет створен да га човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруш |
| ка.</p> <p>Он седе на миндерлук, као да га ноге не држе, и хукну двапут, па устаде и посрћући с |
| вала је; сина јој, јединца, воли као да га је родила; и своје суседе, Сафет-хануме, јединицу го |
| пре би пристао да му кћи умре, него да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре убио него што би... |
| ам дете од седам година кад сам узео да га пијем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њега воли |
| се не бих навикла...{S} Он је опазио да га не волим, па се узео проводити као младић: мене је о |
| ли је хтео да ме казни што је опазио да га не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може |
| је уморан, много је радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели |
| се заносио, да му се најпосле чинило да га те мртве очи гледају и да се та земљана уста мичу.{S |
| хоћемо да питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} |
| ; јер он би мени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш пешиц |
| p>1 рамазана, у подне.</p> <p>Уместо да га данас испратих у џамију, ја га испратих у школу!{S} |
| а фајда јок...{S} Кад нема фајда што да га не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се болно осмехну. |
| је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, распитај, сине; јер у Фатминим се г |
| е учини да га брани што не дође, час да га осуђује, оптужује.{S} Ономад каже: „Не зависи од њег |
| га поквасила знојем, па сад не могу да га пољубим, рече Фатма тобоже љутито ; али робиња је зн |
| од њих, код суте.{S} Молила би тејзу да га позива свакога петка, и она би ишла тамо, и седела б |
| ко у комшилуку болестан, молим мајку да га обиђе; све мислим биће тамо сута, па ће проговорити. |
| рукама: тетка у два маха подиже руку да га удари, али је задржа његова мајка.</p> <p>После псов |
| екога европског конзула, те се савих да га омилујем, кад он мене штапом по глави, и: „Ђувенде!“ |
| мех говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што је Европљанче!“ <pb n="96" /></p> <p>— А |
| обрадоваше: пијан.{S} После видеше „да га не заноси глава већ срце“, и сневеселише се.</p> <p> |
| но и скочи: кроз отшкринута врата гледа га целом душом а не пушта га унутра, док Мерсије не пок |
| >— Отишла, одговори му она а не погледа га.</p> <p>— Куда? изусти он брзо и строго.</p> <p>— Па |
| е удате) и каже да је он у Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, зашто су њена писма |
| о озбиљна.{S} Кад би нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми неш |
| pb n="103" /> а кад цела кућа заспи, ја га отуд извлачим и наслањам му уста на груди без кошуље |
| место да га данас испратих у џамију, ја га испратих у школу!{S} Осетих кад се нешто од мене отк |
| о је он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја га познадох... сутин сестрић...{S} Стоји му слика код с |
| жењу срца; своје давах, а туђе...{S} Ја га нађох једанпут, онде где сам најмање мислила да га и |
| , његова мајка, па да се врати...{S} Ја га не пустих, задржах га nа годину: да га се нагледам, |
| ше страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја га не смедох питати шта му је.{S} После... дознадох ..{ |
| па ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја га осећам.</p> <p>Мало после.</p> <p>Сад је доба вечерњ |
| и погледа кћер разрогачено.</p> <p>— Ја га волим, отац.</p> <p>— Зар да те удам за пијаницу! пр |
| ш, врло драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим за своју сре |
| а Бога, Јединог, Створитеља света, и ја га осећам у што год живо погледам, а највише у себи...{ |
| .</p> <p>Он је ноћас дошао доцкан, и ја га нисам смела питати где је био.{S} А он је љубоморан |
| два пријатеља.</p> <p>— Тејзе!{S} И ја га пустих, оде ! рече с пуно бола и поче плакати.</p> < |
| је говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја га волим...</p> <p>Робиња је прекиде говорећи:</p> <p>— |
| и пут о њој, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, врло тихо изусти Фатма.</p> <p>— Кога, кћери? |
| е једном, па се жени другом; прва, која га толико воли, у љубави добије ортака: деле нежност, д |
| тако говори с њим његова кћи, она која га досад од стида није честито ни у очи погледала.</p> |
| осмехну, јер је знао да ова стара која га је очувала, има добро срце, те не опада своју нову г |
| ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека га у мојој фијоци.“</p> <p>Па ипак, још исти дан, у јед |
| а тебе, рече Ариф очајно.</p> <p>— Нека га моли теча... он течу воли.{S} Тејзе, ако теча неће и |
| л-беј спава.{S} Пре једнога часа, мајка га је пробудила да се свуче и да понова легне.{S} Фатма |
| е је у собу и закључаше...</p> <p>Мајка га моли да остави нож, тетка га преклиње, и не говори м |
| његове стрине с обележјем.</p> <p>Мајка га слушаше клатећи се, а кад он, весео, ућута, она, нев |
| љубав, махни се политике?</p> <p>Мајка га утишаваше, говорећи му:</p> <p>— Седи с Емиром, сине |
| > <p>Мајка га моли да остави нож, тетка га преклиње, и не говори му као обично француски, већ т |
| ар да мирише кад...</p> <p>— Моја тетка га узима нераствореног, у мало воде са шећером: тако се |
| ице на Мерсијиним грудима.</p> <p>— Ала га волиш !{S} Како те то ухвати тако брзо?! говораше Ме |
| тма ваздан није видела мужа, избегавала га.{S} Пред вече, чу његове кораке, па отрча тетки да н |
| у приземљу, међу слушкињама, и неговала га је баба.{S} А кад му се загледа у паметне очице, пра |
| ала му име, које му је она дала, виђала га кроз кафез и кроз пробушен оградни зид, премирала од |
| е, па сам се припијала уз њега, хватала га за руку као дете мајку, затварала сам очи, да се не |
| о је Нурије-ханумин сестрић... и видела га кроз кафез.</p> <p>— Допао јој се, Ариф-ханум?</p> < |
| адам, она је једнога „створила“, волела га, за њега се просила, удавала, он је изневеравао, она |
| Она је знала, а крила!</p> <p>— Волела га је.</p> <p>— Пијаницу, протераницу, просјака!{S} Как |
| .{S} Да сам га раније видела и заволела га, нити бих му спазила јабучицу, нити бих му чула глас |
| ална: кад је год пошао и дошао пољубила га у руку.{S} Родила му тек што је напунила четрнаест; |
| сти, она дете није могла донети; родила га у осмом месецу, те је умрло.{S} После му нарађала кр |
| нцање: казала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти није назвао: и женски Хилми-паша, и |
| престано гледајући душом вас, и влажила га сузама а сушила уздасима и топлотом што бије с њених |
| отишла Џемалу, пала на колена и молила га да беже у свет где људи имају душу.</p> <p>Фахрије о |
| је скинула са златног подножја, и вукла га по прашини, немајући срца за њен бол, јер није имала |
| чак и не гледа у бедног старца, оставља га да се покашље; а кад он би готов, она рече :</p> <p> |
| ржава, меће револвер у футролу, оставља га: она верује у живот после смрти ..{S} Али, чини ми с |
| а имала камен уместо сина!{S} Зауставља га, али ко ће зауставити муње и громове?{S} А Сафет хан |
| знемирише што њега нема код куће. „Нема га!“ прошапћу све три и згледају се.{S} Палицом с тучни |
| пута: дванаест часова по европски „Нема га!“- сад помислише, а не рекоше. „Није се опио,“ мисли |
| памет зарицање!{S} То је преживело, има га тек понегде, код простих по малим градовима За чудо |
| и од њега — он јој није муж; и обузима га љубомора кад му се год учини да она слуша некога од |
| по хановима.{S} И он ће кући.{S} Фатма га очекује, изгледа, обукла му се, намирисала му се, са |
| лаго теби!{S} Што ти имаш мужа, ниједна га нема“.{S} Као да оне знају какав ми је муж!{S} Можда |
| пресвуче.{S} Док се он пресвлачио, жена га је учила шта ће да каже „Грому“: да је његову кћер О |
| о је тај Осман-беј!“ И неописана љутина га обузимаше: да га ухвати, убије: „Он њу...“ Не, даље |
| а...{S} Пролазили су дани и недеље, она га није гледала, и непрестано је била као љута на њ: ни |
| , одљутила се сасвим, и кад пођоше, она га топло поздрави.</p> <p>Довезавши се до Ћемер-Капије, |
| дуго лупало неисказано брзо и јако, она га чула.</p> <p>— Никако нисам мислила да ћу остати жив |
| , што и ништа.{S} Млад, леп, мушко: она га није познавала, и није с човеком седела, осећала да |
| тог голуба; он јој долете на раме ; она га нахрани из скута.{S} После, с неном оде у коначко дв |
| мушко, за њу потпуно страно, туђе; она га никад није видела.{S} То је Осман-беј, њен млађи дев |
| е чело, па је подиже на своје теме; она га привуче к себи, омириса му лице муцајући:</p> <p>— Б |
| иде Рамазан.</p> <p>Рамазан!...{S} Она га се није ниједанпут сетила, а тек што није дошао!...{ |
| .{S} И говораше јој о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Она воли.{S} Њено срце не |
| а ону с дувком...{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, али га осети, па задрхта, и прво јој дође д |
| они сад очекују, чему се надају?{S} Она га не моли да се не опије, не пада преда њ, не грли му |
| заједно са „слаткима поздравом", а она га метну у недра, па правећи дубока темена и смејући се |
| судњем дану оптужује...{S} Отиде, а она га не испрати, нити му на ноге устаде: први пут како се |
| на ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гони руком из свести...{S} Па оде мислити на Мерсију |
| !“ мишљаше.{S} За толики низ година она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад |
| комад плаве свиле.{S} Из очеве куће она га никад целог не види. „Бог је створио небо за свакога |
| к је била мала, нарочито играчке, и она га је за то волела као оца, и била му за поклоне захвал |
| "14" /> Он је млад, леп, отмен, али она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Напос |
| ски, енглески, немачки...{S} Енглескиња га васпитавала, била му гувернанта, као ви мени, и друк |
| чињаше ми се као Енглез:{S} Енглескиња га васпитавала.{S} Кад га, кроз кафез, видеше две његов |
| очи на његово сухо лице — кваси га, па га поквашено љуби, с њега пије своје сузе, <hi>њега</hi |
| фез погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, па га заволела.</l> <p>— Црним се повезала! узвикну Фатма. |
| еђу два млада и мртва пијана чочека, па га узе служити мастиком: једну чашу сипа њему, једну се |
| ољна: чезне за мајком.{S} Криви оца, па га правда, и опет га криви и правда.{S} Крива му је њин |
| арода, много је савршенији од нашег, па га ипак називају несавременом, преживелом установом.{S} |
| ити; у вече јој узима цвеће из косе, па га затвара у једну ваздан кићену кутију, где су му друг |
| чно и готово хладно; она то осетише, па га оставише, спремна да заплачу.{S} Он ништа не опази, |
| мило писмо, па га десет пута пољуби, па га извади и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га нам |
| ажити бол, који осећају сви укућани, па га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, |
| ао њене очи.{S} Видела да га гледам, па га скидала и метала мени на главу.{S} Да знаш како ми ј |
| мним очима; овога сам видела чулним, па га гледам умним, па ћу га опет гледати чулним, даће Бог |
| змилована.{S} С оне три се затварао, па га нисмо виђали поваздан.{S} Кад изиђу, оне јадне малак |
| тражи.“ И метну у куверт мило писмо, па га десет пута пољуби, па га извади и ижљуби, и опет га |
| а главу, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџијом, сасвим бесвесног, као мртвог, натовари |
| лим.{S} Најчешће мислим на револвер, па га у мислима узимам, сакривам под јастук, <pb n="103" / |
| и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га намести на главу и пође тако по соби, — врача: да оп |
| ину кућу, више од годину дана пусту, па га задржала мајка.{S} Стара је чула од Арифе где јој је |
| и рече:</p> <p>— Какав је мој отац, па га ја никад нисам наљутила осим...</p> <p>— Шта кажеш?{ |
| сле га слуге савладаше, узеше му нож па га уведоше у једну собу, где га мајка мољаше да легне з |
| .Ф.</hi> </p> <p>Фатма затвори писмо па га даде робињи заједно са „слаткима поздравом", а она г |
| а рецепт; али, пошто га прочита, исцепа га, с речима;</p> <p>— Кали броматиум квари стомак.{S} |
| као да нестаје, ишчезава.</p> <p>Стара га слуша и клима главом, и ако ништа не разуме.</p> <p> |
| } Жена кад хоће да иде у комшилук, пита га: „Имам ли допуст, беј-ефенди?“ Напослетку, он ништа |
| једну столицу, и мисли шта ће: срамота га да се пред њом појави.{S} У томе, она уђе и не рекав |
| таде постиђен, али не због онога за шта га она као у судњем дану оптужује...{S} Отиде, а она га |
| а врата гледа га целом душом а не пушта га унутра, док Мерсије не покрије косу...</p> <p>Лепа д |
| зила.“ И сва срећна окрене му се, слуша га, а после му казује шта је она учила и читала.</p> <p |
| на урлање побеснелих паса.{S} Дохватив га преко половине, берберин га посади па један отрцан м |
| али кад дође, опет беше тужан.{S} Друг га поведе к најлепшој, али он с пуно одвратности окрете |
| донесе мени вереникову слику.{S} О, кад га видех!...{S} То је био други пашић, други човек.</p> |
| з:{S} Енглескиња га васпитавала.{S} Кад га, кроз кафез, видеше две његове рођаке и једна сестра |
| жмури, па тек отвори очи и рече: — Кад га видим и није ми толико колико кад говорим о њему...{ |
| p> <p>Један дан дође му телеграм, а кад га је отварао, руке су му се тресле као кад је отварао |
| и: жао ми је било да се не разочара кад га воли.{S} Доцније сам крила да му не би отишла с <hi> |
| тебе ..</p> <p>И после је испитује кад га се највише сећала, кад је била сама или с другарицам |
| ги један исти човек!{S} Не крије се кад га дочекује и испраћа, не стиди се кад из собе изиђе св |
| затварале очи да гледају њега ; али кад га се нису могле сетити живог, гледале су му слику, кој |
| кога није имала.{S} Како ће им бити кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће нарицати као за |
| а.{S} Она му прича како јој је било кад га је срела, и да је увек желела изићи, само не једанпу |
| за њега.{S} Чудим се како не умрех кад га, онда кад си ти била код мене, видех, нарочито кад ч |
| егова кућа, породица, и богатство. „Кад га воли, мајчице, да је дамо: ја њега бар познајем, наш |
| заспа; сања њега: он као на јави, никад га није снила овако.{S} Кад устаде и спреми се, пође по |
| е му кеса пуна, ујутру празна.{S} Никад га не питах, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, |
| оспођице, ја не доврших писмо...{S} Сад га настављам, и ако је врло дугачко, и почињем са: „Нем |
| суто!...{S} Ја сам њега волела..{S} Сад га, чини ми се, још више волим.{S} Или, несрећа је начи |
| е опио, а овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и притисну своје мокре о |
| имао је две жене; то вече, ниједне: обе га остависмо.{S} И са живом муком, управо султановом Ир |
| му нож па га уведоше у једну собу, где га мајка мољаше да легне зовући га султаном, зеницом; а |
| жан...{S} Срете га један друг, и поведе га на Молос, новим певачицама.{S} Он се као мало разгал |
| м што се јуче...</p> <p>— Опио, прекиде га Ариф, и даде му знак очима да ћути.</p> <p>Јер она ј |
| на трећега...{S} Страшно!...{S} Прободе га ножем...{S} Младић умре а његов отац тужи мога сина. |
| , није робиња.</p> <p>Па оде њему и узе га миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, ћути: |
| ијатељ потапка мога оца по рамену и узе га гледати за сузним очима, говорећи: „Гле, пријатељу, |
| мислим да је <hi>он</hi> истински, није га створила фантазија младе турске девојке...{S} Он ист |
| она му глас познаде. <pb n="25" /> Није га видела читав месец, и није га нахранила из скута, па |
| " /> Није га видела читав месец, и није га нахранила из скута, па сад, осетио је зацело да је о |
| ећају сви укућани, па га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје, пуш |
| кога воли — стеже, мучи, тобоже милује га, и друг му побегне; а он, исто као сад: грознице, бу |
| га кога смо виделе кроз решетке, виделе га први пут уочи венчања.</p> <p>— Тешко нама! узвикну |
| на главу па се прошетах по соби, после га узех на глас читати.{S} Никад ми овако није имао сми |
| и узео те направио од земље бога; после га однео <pb n="59" /> у башту, наместио га под кипарис |
| мило писмо од миле Госпођице.{S} После га опет неколико пута прочита, и страсно пољуби, па нај |
| одмах не да Отпусног Писма.{S} Најпосле га добих, једва, с муком, па се удадох за човека широки |
| ама и ногама, ружаше Фатму.{S} Најпосле га слуге савладаше, узеше му нож па га уведоше у једну |
| “.{S} Не рече: „Ала смо луде, па одатле га можемо најпре видети", а то помисли и због тога скоч |
| ући „ааа! ааа!“, пошто се искашљао; оне га и сад дочекаше само с покривеном косом, Нурије, забо |
| о подне, па се више није вратио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он и не мисли да се врати.{S} Л |
| о као у нешто што је толико дивно а оне га тако ретко виде, гледају.{S} Али данас је било време |
| је жена што фес, капут: купи га, понесе га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венча |
| ју, говори један њен слуга.</p> <p>Носе га у собу, полажу га на постељу, раскопчавају га, трљај |
| је што не може он да је види, овде, те га слала па Јалије, свако предвече, сваку ноћ, кад је б |
| лашена, дршћући, не умеде наћи крпу, те га зави у један свој везен јаглук, и метну га снаси на |
| о је весела кад је он тужан...{S} Срете га један друг, и поведе га на Молос, новим певачицама.{ |
| је арапски племић.</p> <p>— Па позовите га, рекоше старци.</p> <p>После четврт часа, он је био |
| ори: „Покупите сав овај накит, продајте га, и тим новцем створите Сиротињски фонд; и знајте да |
| утра и прексутра...{S} А ви, не читајте га одједанпут, један дан.{S} Кад с париских улица допир |
| хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га казнити.{S} Дан казне свих тирана тако је близу; ја |
| е.{S} А чим напуни четири године, он ће га дати у школу; „почетак школе" биће свечан: гостију п |
| p>— За протераницу?</p> <p>— Падишах ће га помиловати.</p> <p>— За пропалицу?...{S} Чиме ће те |
| ће им бити кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће нарицати као за милим мртвацем.</p> </di |
| неће смети изићи пред другове: исмејаће га...</p> <p>И смисли да то поправи, те набави пуномоћн |
| Кафези су истина густи; опет... видеће га.{S} Или, нека се она налази уз капију и нека се капи |
| ера најлепшу међу најлепшима, <hi>узеће га</hi> Зејна...{S} У лудилу од страсти, чак заборавља |
| мљана уста мичу.{S} Једнога дана затече га тако занесеног један дервиш, и кад виде да обожава з |
| идела: удадох се по слици...{S} Послаше га са службом у унутрашњост, где се упознадох с једном |
| ref target="#SRP19120_N109" /> и мољаше га да се сагне да га пољуби.{S} А он, запет оним, омило |
| а, а с вишњикастог феса кићанка удараше га по црним обрвама.</p> <p>Кад дођоше до једне раскрсн |
| о тврдо.</p> <p>— Једанпут само, и више га није ни видела: отишао... то јест протеран у Европу. |
| јој непољубљено, и она се збуни и више га не упита, зашто му је мајка несрећна.</p> <p>Он се и |
| ртвог, натовари на једна кола, понесоше га кући...</p> <p>Како је страшна лупа у врата кад се о |
| /p> <p>Опет прочита писмо, и нађе да би га могла послати, само да у њему није оно о замишљеном |
| и с њим, и разговарала се, и гледала би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез, не као кроз |
| у срцу осети страхобу... — смождила би га.{S} А ништа му не рече, и због тога презире себе, шт |
| орти !{S} И кад би смела од оца, она би га увек носила.{S} Али младеж на грлу, елиф између обрв |
| суседом...{S} О то њено срце!{S} Кад би га могла узети и метнути у своје!...{S} Рано, те понова |
| ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не поглед |
| у тражиле њега да виде.{S} И Мерсије би га познала по слици.{S} Она зна да му је слика из Париз |
| њ криво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не погледа отворено, разуме: стид |
| срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слушала, довека би се држала с њим за руку, никад не |
| н поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слушала, довека би се држала с њ |
| се, да је пољуби; она, преплашена, одби га, и сакри лице...</p> <p>— Па зар цео месец тако?</p> |
| је моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити сећате, драга госпођице; видели сте му |
| кутију, пуну француских писама, остави га шапћући: „Буди с њима: сва су ми од моје Госпођице“, |
| {S} Нашао га, с друговима...{S} Другови га доведоше мени.{S} Кад видех свога сина, препадох се, |
| растура, или злоставља жену, добри људи га светују, да се остави тога и да пред сведоцима да ре |
| где сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код небројено нев |
| олазио у Солун, није му дао стриц, који га је био узео под своје, немајући деце; а сад му је та |
| </p> <p>После додаде:</p> <p>— Јесте ли га ви кадгод видели, Емир-ханум?</p> <p>— Ја... јесам.{ |
| ео, преко старе кадуне пита је: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не од |
| .{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, али га осети, па задрхта, и прво јој дође да се гласно насм |
| .{S} И ја сам можда имала неки бол, али га нисам свету причала.{S} Што се тиче тога, ја сам и с |
| ема жени постаде суров, вређаше је; али га она вољаше, те се прављаше да ништа не види, угађаше |
| анино двориште: нисмо га виделе.{S} Али га видесмо кроз кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан га |
| а то венчање не признајем.</p> <p>— Али га признаје Бог.</p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена |
| да се опио, Фатма је његова.{S} Варали га као дете.{S} Каква три венчања, какво губљење права! |
| еја су дошла два његова друга, и одвели га“; њој грунуше сузе — отишао неиспраћен !{S} И сваки |
| пошао с много старијима од себе: водили га по кафанама, и да гледа <hi>Карађоз</hi>.{S} Стамбол |
| „За живот!{S} И она стара Јерменка воли га!...“ Ја сам, драга госпођице, сто пута пожелела да с |
| орбу на један дуд сав у сунцу, и замоли га.{S} Он испрва неће, не воли да се меша у туђе послов |
| уди неваспитани.{S} Још док је мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говоримо: „Ако, мушко је“ |
| е, скупоцено је.{S} Један дан, мајка ми га изнесе, а ја хтедох да изгубим свест.{S} Кад та челе |
| Он, дирнут мојим јадом, обећа да ће ми га доводити сваке године, и да ће с њим код мене седети |
| Ја немам овде наочара, дај, прочитај ми га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо п |
| човека у тридесет деветој години, ожени га једном, нежна здравља, једанаестогодишњом девојчицом |
| је Џемал-беј заборављајући на све: опи га дим дувана, мирис рибе и мастике...{S} Дим се дигао |
| вратку, купи најфинијег ратлокума, купи га <pb n="247" /> њој..{S} Уз капију опет је била она с |
| у.{S} Њему је жена што фес, капут: купи га, понесе га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жали |
| не, „она толико воли француски и говори га и кад треба и где не треба: пред клањање, и код мртв |
| с непажње.<pb n="29" /></p> <p>Затвори га, адресова га, па се сети шта је писала.{S} Овако отв |
| <hi>али</hi> просто нас буни.{S} Изгори га, молим те, и ако је на француском.{S} У петак ћу ти |
| зна и ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој башти?</p> <p>— Јесте, слатка тејзе.</p> <p> |
| а невиђено, ха! ха! ха!...{S} Видела си га кроз кафез?...</p> <p>— Прво с беј-аџова балкона, па |
| — Кад? рече веома тихо.</p> <p>— Кад си га заволела?</p> <p>Она нешто промуца, али ништа не уме |
| викнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш пешице?“...{S} Питаћете, |
| школовања у Паризу.</p> <p>— Па где си га ти видела по Богу? упита гошћа још радозналије.</p> |
| у недрима кад је толики омар?{S} Ти си га поквасила знојем, па сад не могу да га пољубим, рече |
| чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{S} Твој отац не би мене за зета, пошто с |
| да га дочекаш у оној хаљини у којој си га испратила.{S} Јер и ако си иста, изгледаћеш му као д |
| ила сам, нене, зелен калпак.“ — „Ако си га снила онако, радоваћеш се — зелено.“ — „Снила сам га |
| ануму, рече Мерсије.</p> <p>— Па зар си га по слици познала, кјучук-ханум?</p> <p>А она под тим |
| е мокре очи на његово сухо лице — кваси га, па га поквашено љуби, с њега пије своје сузе, <hi>њ |
| екијама: тај глас подиже човека, узноси га на небо и преводи преко <hi>срата</hi>, (моста од дл |
| и му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не смем), већ по једној новој.{S} Развићу је |
| небу се појави огроман пожар, обухвати га целог.{S} Међу животињама завлада паника као и међу |
| у устаде, и не рекавши ни речи, испрати га само до собних врата: даље је ноге нису носиле.{S} И |
| уга, затвори писмо непрочитано, испрати га и нађе Фатму.{S} Она бејаше у једној малој соби из д |
| необичном тренутном расположењу испрати га.{S} А после, сто пута се покаја што га је испратила |
| ближњега опасти, завидети му, оговорити га.{S} Пиј, сине, али мало, мање, да се не трујеш, млад |
| ше и одмах почеше о Осман-беју, хвалећи га, говорећи о његовој лепоти; и Фатма опет рече да га |
| за текију, рече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не би додворила.{S} Па зар опет распуштеница?{S} |
| е врте као чигре и лете као пера зовући га у загрљај...</p> <p>О, колико је интиман и свет овај |
| бу, где га мајка мољаше да легне зовући га султаном, зеницом; а он викаше, називајући своју чис |
| ев...{S} Гневила се на мужа, називајући га у души злочинцем.{S} Она му никад није могла опрости |
| јбољег мужа,“ помисли Фахрије гледајући га, и чињаше јој се неверица; јер он није имао нежан из |
| шићи и доња вилица, а она, не гледајући га, покриваше лице рукама и плачући муцаше: „Тешко мени |
| ате? рече она као љутито и не гледајући га.</p> <p>— Кажите ханум-ефендији и хануми да дођу.</p |
| нешто говори мој муж, да га, слушајући га, гледам у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада |
| и га, понесе га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, нарочито ону што ј |
| човека начини старијим но што је, научи га да дубоко осећа, да много размишља..{S} Нисам верова |
| ! узвикнуше оне престрављено погледавши га у лице које беше страшно.</p> <p>— Депеша... ено...{ |
| о“ и стаде говорити лудости.{S} Видевши га оваквог, она се промени, јер је имала неку необјашњи |
| нису надале, нарочито Фатма, те видевши га изненада, близу себе, пред собом, после толиког врем |
| а, брата од тетке Емир-Фатми, и видевши га, погуркују се, стежу се, уздишу, румене, као да ника |
| муфтија и оде.</p> <p>Ибрахим-Хасан беј га дочека с много поштовања, као велико свештено лице, |
| а, узе љубити свекрви скут; свекрва јој га вуче и вели:</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар мен |
| од свиле и крупна бисера; а донела јој га њена сута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{ |
| ажи; ако је штогод њено код нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу помињу |
| ко ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум |
| и си јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти исприча |
| охвати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га придржи.{S} Она се овоме радује као оном поздраву на |
| Развићу је, раскопчаћу је, метнућу јој га на срце као <hi>она блага</hi>, хартије... па ћу је |
| вропи је брак много савршенији, па ипак га називају преживелом установом и раде му на реформи.“ |
| шког болесника, једне да се одморе, док га друге чувају.{S} И као што би им се онда понекад учи |
| м па покријем очи, <pb n="27" /> гледам га и с њим се разговарам...{S} Ви сте ме толико пута тр |
| } Стојим, сирота, као кривац, не гледам га, а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каз |
| оклон који морамо вратити Богу, кад нам га затражи.{S} Живот је свећа коју Бог пали, па он треб |
| ла.“ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та његова жена, одрасла у богатств |
| му био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раније видела и заволела га, нити бих му спазила јаб |
| лико га волим.{S} Ја сам мислила да сам га изгубила... луд.{S} А сад кад видим да га опет имам, |
| очи, уста, стас, узраст ја сама; ја сам га задахнула својом душом.{S} А ономе је дао душу Бог.{ |
| сам кафез погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, па га заволела.</l> <p>— Црним се повезала! узвикну |
| смевала што има велики нос, и звала сам га „носоња“.{S} Једног дана, моме оцу дође један стари |
| рема мени био друкчији.{S} И лагала сам га..{S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; ако кажем да х |
| езу, измислила сам драго, замишљала сам га.{S} Ја, затворена, нисам могла виђати младиће, па... |
| ека гроб слаткога де Мисеа: познала сам га по жалосној врби...{S} На гроб сам му метнула велику |
| во писмо почела јутрос рано, писала сам га ваздан и нисам га завршила..{S} Ја бих вама писала и |
| била сам ваше драго писмо, и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо пишет |
| о, радоваћеш се — зелено.“ — „Снила сам га на глави." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, као малоч |
| несрећна: муж ми се није допао, кад сам га видела, прво вече: имао је велику јабучицу, а глас м |
| , јадне ми!...{S} А знате ли одакле сам га видела?{S} С беј-аџова<ref target="#SRP19120_N31" /> |
| па ме било срамота.{S} Ко зна како сам га наместила!...{S} Боже, колико сам сањала, с Мерсијом |
| послато преко мене.{S} Опрости што сам га отворила: била сам радознала!{S} Да видиш, душо, <hi |
| азница, па сам ипак све чинила, јер сам га волела, и мислила сам да он мене воли.{S} Али, каква |
| пунио; поклон нисам узео натраг већ сам га купио!“...{S} А Богу и текијама учини како се завето |
| а њега просто никад нисам видела, нисам га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</h |
| ене је остављао саму код куће.{S} Нисам га волела, а угађала сам му: знала сам да је он муж, ја |
| трос рано, писала сам га ваздан и нисам га завршила..{S} Ја бих вама писала и данас и сутра и п |
| сам на њега већ и заборавила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се сви д |
| оде.{S} Али и сиротињско плаче, с муком га преваре и доведу... досади му се његово чудно милова |
| је крило њено девојачко лице, јер женом га је метнула једанпут.{S} И све због њега, све за њега |
| роз кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан га видим; сваки час пролази и гледа у решетке, као да н |
| S} Дохватив га преко половине, берберин га посади па један отрцан миндерлук међу два млада и мр |
| до познаника: све истина онако.{S} И он га тада дао својој мајци, она мени.{S} На пошту сам одн |
| али томе детету се брзо досади (јер он га стиска, да га удави), па неће више к њему; а он за њ |
| аћи.{S} Послах роба по сина...{S} Нашао га, с друговима...{S} Другови га доведоше мени.{S} Кад |
| не за кућу и децу: муж јој не умре него га протераше у Европу за чланак у новинама где се нашле |
| а однео <pb n="59" /> у башту, наместио га под кипарисима крај гроба своје мајке и клањао пред |
| енутка шербет или коју кап земзема, ако га има: „Агара је њим угасила жеђ сину Исмајилу".. а за |
| амо што је тај племић чудне нарави: ако га се не додвори, опет распуштеница.{S} Како је <pb n=" |
| адости, све исприча: <pb n="33" /> како га је видела на Јалијама, како се с њим гледала, и како |
| цу; он се не брани, ћути: миран је како га она никад досад није видела.{S} Обрадовавши се, истр |
| а се сећа тога вука у овчјој кожи (како га она прозвала), како је био нежан с њом кад им се при |
| е трже — он, опет леп, опет мио, колико га воли!{S} Затвори очи, види му покрете, чује му глас, |
| ли, несрећа је начинила да видим колико га волим.{S} Ја сам мислила да сам га изгубила... луд.{ |
| уде више жена?{S} Ми добро знамо колико га она воли, рече Ариф.</p> <p>— Па венчаћемо их, изуст |
| роде.{S} Кад би заволео неко дете, нико га од њега не би могао одвојити; али томе детету се брз |
| ема некоме кога никад није видела, само га замишљала...{S} Она је чезнула за тим замишљеним чов |
| смо гледале у сут-анино двориште: нисмо га виделе.{S} Али га видесмо кроз кафез из ненине одаје |
| зана, пред вече.</p> <p>Благо мени, ето га!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чини као да иде Про |
| томе се зачује његов ход.</p> <p>— Ето га! узвикне Фатма радосно и скочи: кроз отшкринута врат |
| исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не погледа отворено, разуме: стиди се, нису сами; ал |
| га.{S} А после, сто пута се покаја што га је испратила и сто пута рече: ако!</p> </div> <pb n= |
| јој драгој роб бива,“ него је слуша што га тера нешто из њега, чему он не зна имена.{S} Поред о |
| — слободу.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она му не казује само обичне своје тајне |
| о пред њим да проговорим, не толико што га се бојим, колико што ме од њега срамота.{S} У нас, п |
| је из добре породице и богат, зато што га се ти не би могла додворити па би те пустио.{S} Куд |
| ке жене немају — слободу.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она му не казује само обич |
| мозак, сваки живац?{S} Где је мотор што га је покретао на рад — срце?{S} Где је амбиција — био |
| у Османа, па написа рецепт; али, пошто га прочита, исцепа га, с речима;</p> <p>— Кали броматиу |
| } S.{S} Тејзино писмо ћу изгорети пошто га прочитам и ижљубим.</p> <p> <hi>Е.Ф.</hi> </p> <p>Фа |
| д би та жена чула како ју је лагао, зар га не би оставила и не сачекавши да јој падне треће вен |
| тано гледао да остане с њом насамо, јер га је почела обузимати љубав, страст да је има.{S} И чи |
| ј! преклиње сестра и плаче.</p> <p>Брат га вуче за капут, задржава; а Фатма, збуњена, уплашена, |
| ла како сам је први пут видео.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, и неописана љутина, јер види |
| ком.{S} Криви оца, па га правда, и опет га криви и правда.{S} Крива му је њина вера и обичаји, |
| а пољуби, па га извади и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га намести на главу и пође тако п |
| виђајући децу свакога петка.{S} Страст га распињаше као демон, и не знајући чим ће да јој се о |
| девојком.{S} За девојке опет боље: могу га видети кроз кафез, у пролазу, на слици; али за људе: |
| ен слуга.</p> <p>Носе га у собу, полажу га на постељу, раскопчавају га, трљају га, цеде му у ус |
| обу, полажу га на постељу, раскопчавају га, трљају га, цеде му у уста „фушкију", квасе му теме |
| га на постељу, раскопчавају га, трљају га, цеде му у уста „фушкију", квасе му теме и трљају сл |
| се по кући: доливају шербет, испраћају га гостима.{S} И поче говорити о другој радости.{S} Уну |
| ред свекрвом), гледају у беја и слушају га; он, обучен а бос, једном руком држи чибук, другом х |
| отвори стакалце с мастиком, принесе му га:</p> <p>— Сине!</p> <p>Он ћути као да је онемео; она |
| обожава земљу, он му узе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога треска лончар се расвести и виде |
| зави у један свој везен јаглук, и метну га снаси на табане.</p> <p>— Да зовемо доктора? рече Ос |
| лаву, па ногу пред ногу, и због тога су га прозвали <hi>Бујукбурунли</hi>, то јест носоња, што |
| оја и укуса, с драгим камењем као да су га купиле у Солунском пољу, с бисером као да су га вади |
| е у Солунском пољу, с бисером као да су га вадиле из Солунског залива.{S} Свекрва, у љубичастој |
| се сад каже?{S} Материна недра могла су га отрезнити, али му не би могла ублажити бол, који осе |
| обе викнуше, у један глас: „Он!“ Обе су га познале.{S} Емир, узбуђена, збуњена, не знађаше шта |
| од мене и од свих мојих сестара које су га читале...{S} Гледала сам у његово лепо лице од мрамо |
| астан.{S} Њине жене књижевници звале су га још и „Превазишао Себе“, зато што је у једној његово |
| нале да је то био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичним усхићењем једанпут кад су ишле к |
| ипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је код младих.. |
| и.{S} Да испитамо њено срце...{S} Ја ћу га испитати.{S} Да видимо да ли јој је срце слободно, и |
| је Осман.{S} Пратићу га до куће, па ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у један дућан, он про |
| идела чулним, па га гледам умним, па ћу га опет гледати чулним, даће Бог!</p> <p>Госпођице, то |
| ли још горе: ако ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека га у мојој фијоци.“</p> <p>Па ипак, јо |
| е спустим, срећна, поред њега, пољубићу га у два плава дубока језера покривена тмином... али по |
| оким Турчином. „То је Осман.{S} Пратићу га до куће, па ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у ј |
| >Ово писмо је дугачко, роман...{S} Ариф га узе читати као што би читала какав роман, али с мног |
| се врати...{S} Ја га не пустих, задржах га nа годину: да га се нагледам, и да се одмори...{S} Ч |
| {S} Јуче прође пешке: принц!{S} И видех га на колима: принц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута ме је |
| ека кога су ми моји изабрали, и заволех га: он је био врло леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} |
| ин остане код куће са слугама.{S} Почех га пуштати с друговима, да није сам.{S} Онако млад треб |
| и дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно разговар |
| олим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бити заволела да је према мени био друкчији.{S} |
| који ме је пробудио.{S} И проклела бих га да га не волим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у ј |
| могао радити он, радила бих ја, па бих га хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он ће ради |
| ослетку, можда је и боље овако; кад бих га узела, љубав би нам била сасвим свежа, свака реч нов |
| крет: ја према њему охладнех, и оставих га...{S} Ја нисам осетила да ме жали, те сам се чудила |
| срце ми толико залупа да излети, осетих га под грлом.{S} Јадне, јадне ми!...{S} А знате ли одак |
| д се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је васпитавала још и њена гув |
| , с рукавицама и штапићем, иде с једним гавазом.{S} Ја помислих да је синчић некога европског к |
| њој отворено причала, а она се љутила и гадила.</p> <p>Пролазиле су године, од слабуњаве једана |
| иду, па све саме, а безочници из овога гадног режима дирају их, штипају их, намигују им..{S} К |
| лободна (бош), заповеди јој да иде оцу, гадну, надувену човеку, који је учио да према свакоме б |
| о су вршили преуређење у нашем друштву, газећи најглавније одредбе из Корана...</p> <p>Ариф-хан |
| ела девојка читаше:</p> <l>Црним сам се газом повезала,</l> <l>Тужна сам ти, сестро, невесела:< |
| стакленој софи прозори су били застрти газом...{S} Бал у салону, ми на софи: све смо виделе ка |
| у шареним антеријама подбрађене зеленим газом, странкиње што живе у Солуну и путнице, Енглескињ |
| едајући крв своје крви, радовала си се; гајила си, и видела кад ти је дете проходало, чула кад |
| ј, сине.{S} Добио си кћер Божјом вољом, гајио је, чувао је као зеницу пуних осамнаест година, п |
| х у затворена кола...{S} Затутње мост у Галати, а ја задрхтах као прут: његова канцеларија није |
| лудо.{S} После овога, ја прођох Пером и Галатом — и мени је све пуно: официра нисам ни опазила, |
| е просута крв, над којом су летели бели галеби, вичући као да су осећали њен мирис; месец је из |
| 8" />, обучена у бели чаршаф а црна као гар, и искезивши беле широке зубе закикота се и похита |
| т замени антеријом.{S} Коса му црна као гар, антерија бела као снег; без појаса је, са широким |
| оли се глава Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с белим башјортиом, која показа оба реда зуба бели |
| , с музиком таласа о животу и вечности, гасио се један живот — умирала је Мерсије...</p> <p>Јут |
| ашчике, досад засуканих рукава, у уским гаћама, чупаве, сад се умивају, беле, чешљају, облаче, |
| ах појави, препаднута, у дугачким белим гаћама као мушко, у краткој кошуљи, раздрљена, с чуперц |
| е широм отворене, само у дугачким белим гаћама, раздрљена, седи и хлади се једном грдно великом |
| Европљанин!{S} Наши би нас дочекали и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати, она седе, пита се с њим |
| та! рече с прага Фатмина мајка, онако у гаћама и кошуљи и с јапанском лепезом.</p> <p>Кад јој с |
| е било као спарушено, а две крупне беле гаћасте кокоши раскрилиле се и отвориле кљун, мало даље |
| а.{S} После, у башти, позва свога белог гаћастог голуба; он јој долете на раме ; она га нахрани |
| е ноге!{S} Емир-Фатма има једнога белог гаћастог голуба, кога из скута храни, па као тога голуб |
| , а снахи дала да јој сашије једне беле гаћице, женске а као за мушкарца: спрема поклон једном |
| као кад какоће кокош!</p> <p>— Или кад гаче гуска, или кад виче патка на кишу.{S} Она је као п |
| дим...{S} Над њим су кружиле две вране гачући као да су осетиле леш...{S} Кипарис јој се лежећ |
| о што ја не дрмам дрвене кафезе као она гвоздене решетке, и што не вичем као она.{S} Али, задрм |
| Чим залупаше тучним звекиром на високој гвозденој капији те лепе куће, опкољене дивним парком а |
| м ружом, много исцветалом, хануме, кроз гвоздену ограду, сасвим европску, опазише једну дежмека |
| жену.{S} Зарези капиџик и метну дебелу гвоздену чивију, па похита сестри.</p> <p>— Аман, Алије |
| аквим приликама диже с пода простирка), где их дочекују невестина мајка и нене, и после поздрав |
| foreign xml:lang="fr">bureau</foreign>, где за писаћим столом сеђаше Џемал, у белим, лаким хаљи |
| ко, у једном од њој непознатих градова, где су жене, по њеном мњењу, овако срећне.{S} Нарочито |
| а онога солунског Књижевничког Друштва, где су те узели за члана.{S} Отиди бар једанпут.</p> <p |
| но било једног великог европског града, где су жене слободне и срећне, ви мислите мало, понеки |
| , посрћући, побеже одатле као с гробља, где јој се учинило да се дижу плоче и појављују мртви к |
| олике куће, где лепи конаци, где земља, где новац?!{S} Из рачуна видех: колико ми потрошио муж |
| на грчком Пиргусу а турским - Јалијама, где су летњиковци солунских богаташа, у једно лепо мајс |
| чочекињама и кафешантанским девојкама, где им се у буновној глави порађа срећна мисао да довед |
| ноћ с фереџама и ћилимима на прозорима, где није шалона или капака, и спавање до само подне, да |
| софу с отвореним шалонама и прозорима, где она ради, мисли, осећа, радује се и тугује, и где ј |
| се да пуши у соби где јој спава ханума, где ја почех песму... <pb n="65" /></p> <p>Пред зору се |
| hi> на зиду, према стиховима из Корана, где је некад, како писаше Госпођици, у свакоме стиху ви |
| те очи као понекад у стихове из Корана, где види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те просте речи |
| ако овде кажу.{S} У башти крај Босфора, где се под црним кипарисима бели какво породично гробље |
| а, као уочи петка, запали се где свећа, где лампа, — да се не буде у помрчини кад је вече; а ка |
| азивања своје запрепашћености.{S} Кућа, где је била свадба, бедна и жалосна, мала, ниска, влажн |
| х жена, и у друштву својих сународница, где се врше сви прописи друштвених правила, правила ист |
| отом што бије с њених раширених зеница, где се чита један жесток бол, велики и страшан као што |
| едан велики сто у куту испод степеница, где беше <pb n="136" /> опет једна Мондије-ханумина нас |
| e> <note xml:id="SRP19120_N99">Ложница, где спавају младенци.</note> <note xml:id="SRP19120_N10 |
| Некад се изметне од човека пас; некад, где је расло цвеће, изникне коров.</p> <p>— Ааа!{S} Одк |
| оглед; по стоти пут се пита, одакле је, где је сада кад она мисли на њега, је ли у <hi>Олимпос- |
| лико гробље под кипарисима, око текије, где се сваког четвртка чује молитва дервиша вртача, и м |
| лоне, а на једној њеној соби из авлије, где нема шалона, навучене су густе загасите завесе, те |
| и матерњим језиком у туђини.{S} Али не, где је он, ту ми је отаџбина. <pb n="290" /></p> <p>12 |
| ену у руку и рече:</p> <p>— Аман, нене, где је та ханума што ми је донела од тејзе писмо?</p> < |
| емер Капије, у једно неисказано гурање, где је вика продаваца просто заглушавала уши, а мирис и |
| нама, па брзо пређоше у другу из баште, где бејаше много прозора, и сви широм отворени.{S} Да ј |
| остало, о Алла’!{S} Где су толике куће, где лепи конаци, где земља, где новац?!{S} Из рачуна ви |
| ђи свет, свет ван Солуна, далеки Париз, где се родила Мадмоазел, и Мадам...</p> <p>Овакви разго |
| ући:</p> <p>— За Божју љубав, Ђулренги, где ми је пече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући |
| одвојени од мајке рано...{S} У Европи, где човек жени устаје на ноге и љуби јој руку, дохвата |
| уживањима, да ране залечим.{S} У кући, где је за толико година била свирка и песма, сад плач и |
| S} Где су толике куће, где лепи конаци, где земља, где новац?!{S} Из рачуна видех: колико ми по |
| јер још смо у <hi>старој</hi> Турској, где се писма „губе“.{S} И после, у кући где гостујем св |
| ану а нене и мајка похиташе у комшилук, где не престајаше весеље; слушкиње легоше, а Фатма с ро |
| уништио.{S} Али ова кућа била је храм, где су гореле свеће, моја љубав, и измирна, моје...{S} |
| остељу, на кревет с црвеним покривачем, где спаваше Фатма, покривена чак преко главе.{S} Стара |
| м намештајем а с европском библиотеком, где је поред забавних књига било и школских, као да у к |
| , и дуж целог Молоса, закрченог светом, где је море ударало снажно и ритмично, и запљускивало п |
| ене!...{S} У соби, до собе где спавамо, где сам ја лежала сва уплакана у помрчини, седели су до |
| ту с цвећем исцветалим као у рано лето, где се, између жбунова руже и јасмина, забеласа јашмак |
| а се с њим и рече:</p> <p>— Аман, децо, где сте?</p> <p>Они се погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— |
| .{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он говори, она |
| S} Послаше га са службом у унутрашњост, где се упознадох с једном девојком, коју врло заволех.{ |
| је полете ка капији, а пашиница у собу, где спаваше Фатма; чучну крај њене постеље, наднесе се |
| тва; сад ће њих двоје ићи у своју собу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али са улице јако зазвони з |
| доци одоше у џамију, а он у своју собу, где нађе Фатму (свекрва је ту послала).{S} Седели су је |
| зеше му нож па га уведоше у једну собу, где га мајка мољаше да легне зовући га султаном, зеницо |
| орне седе и разговарају се о Цариграду, где се нису осећале пријатно, а сад им је све као нека |
| чи приковаше се за једну тачку на зиду, где без сумње она виде тај туђи свет, свет ван Солуна, |
| ом по Анадолији, и по овом нашем крају, где ће нам се, свакако, како „пророци проричу", родити |
| а затвара у једну ваздан кићену кутију, где су му друге реликвије од ње, жене му и драге, па је |
| ења или страха, већ сама полете конаку, где су слуге.{S} Један истрча пред њу, и видев је голог |
| и су с Џемалом у конаку, жене у харему, где је било и неколико Нуријиних пријатељица.{S} После |
| и, у њој.{S} А он не помишља на кафану, где му је толико друштво, и ако је од њине свадбе прошл |
| та.</p> <p>Он сврати пред трећу кафану, где не бејаше већ ниједног жењеног Турчина.{S} Он ни на |
| њу: види своју тетку дубоко погружену, где с болом помиње ово мало турско место, и са протесто |
| бар да сте на Јалијама, у Новом Солуну, где су толике Донме, и пуно нових, наше вредне жепе; ал |
| алир дивно обучених жена, улазе у кућу, где их једна стара Нишлика, рођака Хасан-бејова, по ниш |
| ништа не виде.{S} Он гледа једну кућу, где ће она бити са својим родитељима: они ће јој сутра |
| <p>Фатма се брзо спреми и оде на софу, где су седеле њена нене и мајка и њена тетка.{S} Чучну |
| а, ујутру празна.{S} Никад га не питах, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он је празни |
| рије кад јој уђе Емир-Фатма у двориште. где насташе <pb n="138" /> силне враџбине, да би она с |
| Око свекрвиних очију и уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{S} И учини јој се стара, |
| риграду, иду у чаршију, иду у безистан; где највише света има, код Бејаз-Куле, на Молосу — иду |
| ноћу да си удовичка кћи. <pb n="98" /> Где је брат, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, |
| .{S} Па шта је мени остало, о Алла’!{S} Где су толике куће, где лепи конаци, где земља, где нов |
| N81">То је страшно!{S} То је ужасно!{S} Где сам ја?</note> <note xml:id="SRP19120_N82">Увек без |
| ени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш пешице?“...{S} Пит |
| е око врата да су тобоже обазриве...{S} Где си ти, чедо, видела мога сина?</p> <p>Ово изненадно |
| ађох себи забаве, подсекавши косу...{S} Где се скупљали хареми?{S} Код мене.{S} Где су бивала в |
| а у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с њене душе накит чијој сам се лепоти и вредност |
| omme ça.“ Францускиња из Туркестана.{S} Где јој лудој паде на памет зарицање!{S} То је преживел |
| Где се скупљали хареми?{S} Код мене.{S} Где су бивала весеља?{S} Код мене.{S} Ко је водно ханум |
| target="#SRP19120_N105" />, шта је?{S} Где ти је муж? чуше се наизменце гласови.</p> <p>Пашини |
| ор што га је покретао на рад — срце?{S} Где је амбиција — био је први?{S} И пред очима му изиђо |
| >— Кад си паметна, што говориш лудо?{S} Где ли је твоја Мадмоазел ?</p> <p>— О, Мадмоазел!{S} О |
| ему све отупело, мозак, сваки живац?{S} Где је мотор што га је покретао на рад — срце?{S} Где ј |
| воли...{S} Нек продужи школу.</p> <p>— Где да је продужи? <pb n="189" /></p> <p>— У Европи, ре |
| у срете Ђулбејазу и брзо рече:</p> <p>— Где је кујчук-ханум?</p> <p>— Отишла, одговори му она а |
| с може дворити сама, сутра с ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и бри |
| бејови него где су цариградске паше; а где се год састане са Солуњанима, ређа им имена зетових |
| ди.{S} Прљав.{S} Да иде у хамам...{S} А где ће опрати душу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Како |
| амо ногу, тамо руку, тамо главу...{S} А где ли би било срце, оно широко, велико срце њом испуње |
| И она лепа, млада, његових година.{S} А где је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им му |
| рено, па од радости заплака.</p> <p>— А где су, душо, моја писма?</p> <p>Она поцрвене, збуни се |
| е Европљанче!“ <pb n="96" /></p> <p>— А где је Фатма?</p> <p>— Као свака испрошеница, сакривена |
| од тетке, он би већ био далеко од града где је толико ожалошћен и осрамоћен.{S} Али кад чу шта |
| о сам ушила У хамајлију.</p> <p>Не каза где јој је хамајлија; али, њему то каза љубав, те је ра |
| ео, а узео си дете ради једног тренутка где си се ти човек претворио у животињу.{S} И ја сам тр |
| јако поцрвене, па клече крај миндерлука где јој сеђаше свекрва, и пружи јој руку с гривном.</p> |
| протераше у Европу за чланак у новинама где се нашле речи <hi>звезда</hi> и <hi>слобода</hi>.{S |
| ао је, и застајкивао је пред кафаницама где је било пуно Турака, пред вече највише самаца што с |
| крају вароши убивеног.{S} По крајевима где Турци живе, тишина је.{S} И ако је децембар увелике |
| и каже:</p> <p>— Пољубила сам те устима где су пољупци љубави.</p> <p>Мерсију ово силно узбуди, |
| је година како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а дру |
| су се некад <hi>тако</hi> допадали; па где су сад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ип |
| ошао са школовања у Паризу.</p> <p>— Па где си га ти видела по Богу? упита гошћа још радозналиј |
| преко предсобља као дух, приђе уз врата где је он, и прислонивши лице на довратак, учини јој се |
| да говоре, она не сме...{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта |
| {S} Оне то гледају, ћуте.{S} Да их пита где је Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој није |
| } Фатме ни ту нема.{S} Хтеде да их пита где је, па не смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбејазу и б |
| и године; кад јој вереник дође из места где је са службом, код њих руча, код њих вечера, код њи |
| је прекодан забрањено, премда има кућа где се рамазанских ноћи једе и ради, али не весели, јер |
| ањарија, зовући ме на час...{S} Па кућа где нам је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи |
| јено невеста и мртваца, и видела је оца где пољубив мртву кћер не заплака, па се није чудила: у |
| а од живота; а живот јој је: кућа, град где се осећа покрет харема, њено интернационално друштв |
| кад <pb n="108" /> се укаже Солун, град где су је пробудиле из сна од опијума датог муслиманкам |
| ти муслиманка и ићи развијена кроз град где има муслимана као што је мој отац?{S} На њиним свад |
| их је целивала, и отишла уз врата собе где јој спавају родитељи, али се брзо измакла и изишла |
| куће, и одвела је до једне велике собе где су на миндерлуцима, на шиљтетима лежале, мртве умор |
| език, а ове жене!...{S} У соби, до собе где спавамо, где сам ја лежала сва уплакана у помрчини, |
| озвавши је у своје друштво.{S} Она седе где нађе место.{S} Пече је дигла, и цело јој се лице ви |
| му се кћи испросила, венчала, он не иде где су солунски бејови него где су цариградске паше; а |
| а туђе...{S} Ја га нађох једанпут, онде где сам најмање мислила да га има; у човеку, мужу!...{S |
| S} Ја сам у њему осетила њине сузе онде где мене моле да не проливам своје... што у туђини доче |
| жена интимна пријатељица и казивала је где је рођена, одрасла, шта је учила, како је васпитана |
| срце моје!{S} Као да си дошла с робије где ти је била у оковима душа, говораше, па јој се наје |
| ма харема...{S} Кад су, на софи, питале где је Фатма, Нурије се тако вешто правила да је весела |
| } Он, тако ми Пророка!{S} Тако ми земље где сам се родила!{S} Малопре сам те слагала Сад ... он |
| окреташе се, као да хоће да се прибере где је.{S} Крај њега, с десне стране, бејаше револвер.{ |
| нара и црне кипарисе, бацила их на море где је назрела црне сирене, лађе.{S} Једна ће од њих су |
| рским кућама, као уочи петка, запали се где свећа, где лампа, — да се не буде у помрчини кад је |
| е кесе“.{S} Он је још обилазио око куће где му живи снаха као покајница.{S} Од „поштених" прија |
| држала мајка.{S} Стара је чула од Арифе где јој је унука, и крила је од свакога, чак и од снаха |
| ред улице, на ширини, и под њим столице где седе Турци, пуше на наргилима и пију кафу из филџан |
| буљуке жена у разнобојним чаршафима, и где је било водоноша с ђугумима, слушкиња с ђувечима, т |
| сам провела више од дванаест година, и где су са мном поступали врло лепо.{S} Садржина тога др |
| ди, мисли, осећа, радује се и тугује, и где јој се сасвим чини да је на лађи, да путује у неки |
| ђе с њом у кућу с турским намештајем, и где је мошус просто гушио.{S} У стакленој софи погледа |
| му буде љубазница, кад да се састају, и где?{S} Тамо, испод Чауш-Манастира, поред каквог напушт |
| оли француски и говори га и кад треба и где не треба: пред клањање, и код мртваца!“ Држи францу |
| их друштава у земљи где је жена ствар и где је слободан само онај који угушује слободу?{S}" Еми |
| молитва за душу Емире и Мерсије; у соби где су јој европске књиге, пуно је турских жена, по мин |
| есет година, прохтело се да пуши у соби где јој спава ханума, где ја почех песму... <pb n="65" |
| обу младенцима.{S} Они су обично у соби где је Мондије-ханумин <foreign xml:lang="fr">bureau</f |
| им француски. — „Јесте, Емир-ханум; али где ће се ове наше срести са Жаном?{S} Биће довека Шонш |
| } Да бежи с њим из ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} И понова наједанпут заплака, и наједа |
| нцуз, ја бих се у њега заљубила.{S} Али где да нађем човека?{S} У кући затворена, па улици у за |
| о организовање женских друштава у земљи где је жена ствар и где је слободан само онај који угуш |
| Час-по па се Фатми учини да је у земљи где су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој није |
| е сународнице и рекох јој да се у земљи где нема слободе не може ништа урадити. „Какво организо |
| у двоја кола, па све одоше Ариф-хануми где затекоше пуно младотуркиња и жена свих нација, међу |
| некад дође у зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је то муслима |
| ошао доцкан, и ја га нисам смела питати где је био.{S} А он је љубоморан чак што сам пред Осман |
| е у гробљу, премда ниједна се и не сети где иде, да се спотиче о камење које је можда притискив |
| где се писма „губе“.{S} И после, у кући где гостујем све старо, од пре двеста, триста година: о |
| том једно место у књизи, и од прве речи где јој беше прст, читаше, тобоже напрежући се да види, |
| ра 1907</p> <p>Ја, бремена, јуче гледам где једу кувано воће, а оне се не пошалише да ме понуде |
| А нене?{S} Шта ће она сама?{S} Чула сам где говори сину: „Да вратимо обележје, то није толика с |
| и, негде у буџаку, стоји котлић с водом где се хлади ракија...{S} А турске жене, које немају аш |
| је седела ова путница и мирисаше наслон где се осећао некакав фини парфим. „Изветрило је,“ рече |
| ледњега часа ..{S} Кад би ме неко питао где ми је отаџбина, ја бих одговорила: тамо где је он.< |
| више није постојало друго место до ово где су Џемал и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма врло во |
| , он не иде где су солунски бејови него где су цариградске паше; а где се год састане са Солуња |
| есто, и <pb n="220" /> метну своје чело где је било њено.{S} После поче да је замишља од своје |
| ми је отаџбина, ја бих одговорила: тамо где је он.</p> <p>10 рамазана.</p> <p>И данас ми је бил |
| у стару кадуну, па од ње ишла сама тамо где ју је с нестрпљењем чекао њен страсни девер.{S} Али |
| О како би били срећни да су негде тамо где се ради и живи: дању да раде, ноћу да се шетају пор |
| ри, што миришу на њу.{S} Отрча на место где оставља за „по кући“ папуче: оне стоје ту, слатке њ |
| -ханум.“ И пошто јој показа руком место где ће сести и она прође поред њених гостију, жена, ста |
| њеним грудима, па је подиже, и то место где је била она, прво пољуби, после додирну челом.</p> |
| кафез мене, мисли: „Ето, срећна!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да има к |
| ла на колена и молила га да беже у свет где људи имају душу.</p> <p>Фахрије оде Нурији.{S} Кад |
| , па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла, и чак не могу да п |
| и се, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, миловала бих његове х |
| косе.{S} Била је легла.{S} Утрча у собу где јој лежаше нова снаха.{S} Да се није тресла, она би |
| а је и даље тражи, он се закључа у собу где им је био „ђердек”<ref target="#SRP19120_N99" />.{S |
| им, метати их у недра.{S} Па оде у собу где је она за време Рамазана клањала, клече на оно мест |
| затекао код мене весеље, ушао је у собу где ми је постеља, а она празна; отишао у своју собу, л |
| рсијину.{S} И могла је чак отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књигама, својим и своје приј |
| се с другарицом, остаје сама у друштву где нико ником не верује.{S} У њему је тешко и старијим |
| сут-ане, па јој се чини да није у граду где се родила и одрасла, него негде далеко, у једном од |
| да не пишем, ни они мени...{S} Не знају где сам?...{S} Волим да ништа не чујем, јер би ме и доб |
| цртом на лицу.{S} На овом великом балу где је било жена толиких нација, најлепшу тоалету и нај |
| ања: врши последњу молитву.{S} На месту где је био кипарис бели се једно серџаде у облику гробн |
| ча гривну, а она је пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С минара је објављено вече одавно, али |
| ше страшно расејана, седаше у наслоњачу где је седела ова путница и мирисаше наслон где се осећ |
| а?</p> <p>Париз, 27 априла 1907.</p> <p>Где сте ви, нове, што тражите да смо с <hi>људима</hi>. |
| рице, најмлађега „начелног пријатеља“. „Где је Мерсије-ханум?!“ узвикну зачуђено Фахрије-ханум, |
| ма и да ћути као муслиманка, она кука. „Где ти је воља?...“ „Каква воља у онога који воли?“</p> |
| Францускињином друштву, и вређала је : „Где је Мадам Аристид?{S} Добро сте хтели доћи без ње?!“ |
| S} Он ништа не опази, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат им, старији од њих)?{S} Девојчица од |
| мо вичу: „Наших обичаја нигде нема!“ — „Где је то „нигде“?“ ја их питах. — „Наш брак, па наш бр |
| м кућама и с високим оградним зидовима, гдегде опалим исподупираним дирецима; а чардаци, ћошке, |
| а је у положају како ју је сан затекао, гдегде смешном, раскопчане, с косама по јастуцима.{S} А |
| тако ти свега најсветијег, немој да се гдегод изрекнеш, да не чују моји... <hi>Само</hi> за ту |
| овима певали славуји.{S} Као да се било гдегод у шуми: толико је много славуја.{S} У овим трену |
| ла у два реда женска послуга. „<hi>Сефа гелдиниз!</hi>“ узвикнуше радосно домаћице. „<hi>Сефа б |
| турски : <hi>темена</hi>.</p> <p>Трећа генерација, жене из ње зову себе „нове“, и једне су за |
| особа оволико оличен.{S} Пет особа три генерације, и каква разлика <pb n="31" /> међу њима.{S} |
| куће, турски обувене.</p> <p>У све три генерације поздрави турски : <hi>темена</hi>.</p> <p>Тр |
| и алузије што ме удостоји своје посете „геније“; а ја за њим одмах све поизотварах, да не осети |
| ек испод четрдесет година, био је онај „геније“, гојазан и мастан.{S} Њине жене књижевници звал |
| немају готово ништа заједничко, ниједан гест њен, мање него да им је она гувернанта; а Ариф им |
| пи кафу и попуши цигару, обуче бели <hi>геџелук</hi>, то јест ноћну хаљину, сву у везу, повади |
| е.{S} Трчи низ степенице, боса, у белом геџелуку, расплетена, задихана, и иде на софу.{S} Отац |
| не обучеш!{S} Зар да те такву затече, у геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах; а кад он дође, ме |
| иљна а ипак као дете.{S} Притрча јој, у геџелуку, неочешљана, па и неумивена, и стаде да се с њ |
| прострта је постеља, и она лежи у белу геџелуку, готово сасвим седа; уши је запушила памуком а |
| аној месечином; обе су биле у белим <hi>геџелуцима</hi>, и седеле су без свеће, да им не би ком |
| ваздан неочешљана, а у вече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој „Бујукбурунлија“... да му је ув |
| за њега: седела код куће, облачила се, гиздала се.{S} Загњури лице у њене ствари, што миришу н |
| ћеш му као друга.{S} Ми морамо да им се гиздамо, да их дочекујемо насмејана лица, да их испраћа |
| одавно, али Фатма није чула: занела се гиздањем.{S} Виде суту и рече:</p> <p>— А кад ћете на и |
| знанике, поред Шатобриана и Ламартина — Гиј де Мопасана, Марсела Превоа, Пола Буржеа, и друге.{ |
| женски врат и једна за чудо лепа женска глава.{S} Ова млада жена личи на лотосов цвет,“ рече Ар |
| /p> <p>Сви заплакаше, чак и „туђа мушка глава“...{S} Он као да се од тога отрезни, баци нож, од |
| јка, заборављајући да је ту „туђа мушка глава“ (слуга), извади недра и рече:</p> <p>— Тако ти о |
| ставим политику: од ње нас већ заболела глава.{S} Лудост!{S} Па то мора једанпут бити.{S} И пос |
| терију, она спаде: остаде јој откривена глава „Откриј лице!“ Ухвати је за руку...{S} Гледа јој, |
| мушких, људи, још се не ослобођава њина глава, њино биће.{S} Оне, тим опијумом опијене, спавају |
| своју главу на њене груди.{S} Кад му је глава на њеним грудима, он ћути, жмури, те је и осећа и |
| оцрвене.{S} То само њена пупа фантазије глава, више ниједна девојка то нема; на пример Мерсије, |
| ад слаже родитеље, после бабу: „Боли ме глава.{S} Имала сам грозницу“.{S} Једанпут чак слага да |
| же; врата се већ одшкринуше и помоли се глава Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с белим башјортио |
| пијан.{S} После видеше „да га не заноси глава већ срце“, и сневеселише се.</p> <p>— Алије, Алиј |
| ле свет, или као да су завладале тврдим главама својих мужева; ништа их се не тиче што су преко |
| има, с рукама као да просе милостињу, с главама мало накриво, седе, нихају се, изговарају с хоџ |
| не би створио од мужевља ребра, већ од главе.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, него т |
| свиле дувком, као да је невеста, а код главе му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна...{ |
| не толико стрпљења, да поваздан не диже главе с књиге и да учи толике језике!{S} Они нису знали |
| обу снаси, она исцепа башјорти са своје главе и зави јој рањену руку...</p> <p>Кад пашиница изи |
| ра и брише сузе белим јашмаком са своје главе. „Њу, чисту даје човеку.{S} А човек слободан и пр |
| и видела зликовца са секиром више своје главе; мајка је прекиде ..{S} Кад навирише у авлију и в |
| у коњи сасвим врани, танких ногу и мале главе, дугачких репова, што осећају да ће скоро поћи и |
| нема леве руке, па доње вилице, па целе главе, па најпосле да нема ње целе, нема је физички, а |
| у Фатму разголићених груди и откривене главе и осећао се пријатно.{S} Врло му се допала; није |
| идео туђ човек, да је не види откривене главе.{S} Ижљуби ту слику.{S} Узе киту цвећа из њене ко |
| мичу мимо људе покривена лица и оборене главе, иду ћутећи, без шума, као сени или дуси из какво |
| ринц, већ чисто погурен, дубоко оборене главе.{S} Пред кафанама већ никога није било, осим сама |
| попив је, па скочи, продужи пут оборене главе.{S} Више није ништа видео, ништа чуо, ништа осети |
| ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја га познадох... сутин сестрић...{S} Стоји м |
| ла, носила би свој грех на челу дигнуте главе.{S} Променила се, остарела; кад у самоћи ноћу јец |
| ...{S} Исправљен као кипарис, уздигнуте главе, али врло блед, отац доведе кћер до улазних врата |
| прстима надно степеница, и ту, погнуте главе, постоје, па отиду до средње капије, ослушкују: п |
| рата, па кад виде јад, врати се погнуте главе...</p> <p>— О, ви нове душе!{S} Сутра... сутра да |
| ико је мирна; а свекрва јој сеђаше више главе и хлађаше је лепезом.{S} Напољу је била несносна |
| зову „дућани", а поред Касумије оборише главе дубоко: људи су се скупљали на вечерњу молитву.{S |
| заклетвом, Божјом љубављу, они погнуше главе и одоше на клањање.</p> <p>Стара, мало примирена, |
| ако је погледао?{S} Па се покрије преко главе, да не чује пљуштање шадрвана и песму једног заос |
| смо на свет дошли, мора нам прећи преко главе.{S} Нисам ли те учила, зеницо моја, да ћутиш и тр |
| где спаваше Фатма, покривена чак преко главе.{S} Стара на прстима приђе кревету, и полако диже |
| чаршафима, с печима посувраћеним преко главе, те им се све лице видело: спремише се за људе.{S |
| будила.{S} Али што да се покријеш преко главе као усред зиме, кад је напољу страхоба, <hi>омар< |
| угледа кроз прозор Ариф-тејзу: смакла с главе чаршаф и скинула пече, па се жури.{S} Сва претрну |
| , не муцајући, а она не скидаше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не употреби силу, већ опет |
| } О, зар нова, па тако?{S} Скини скут с главе!{S} Ружно...{S} Спусти руку!“ То рекав, повуче јо |
| ао видети он!{S} Обукла се у црвено, на глави јој зелен калпак, седе крај свекрвиних ногу, на ј |
| у потпећеним сактијанским ципелама; на глави му веома мали и плитак бели ћулав и пошто узе абд |
| отосом<ref target="#SRP19120_N56" /> на глави, на миндерлук, младе, у лаким белим молским хаљин |
| /p> <p>Данас сам први пут изишла.{S} На глави сам имала шешир, па озго ешарп, наше башјорти; а |
| есме.{S} Обучен у европске хаљине, а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врло д |
| оваћеш се — зелено.“ — „Снила сам га на глави." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, као малочас, је |
| у побуњени.</p> <p>Њему се диже коса на глави; он изусти:</p> <p>— Алла’?!</p> <p>— Ја мрзим Бо |
| риф-Алије</hi>.</p> <p>Фатми се коса на глави диже, исцепа писмо на најситније комадиће и даде |
| ажари су их загледали, због капуљаче на глави, али их нису заустављали, јер су имали фењер; а о |
| па хануме, све три босе, с башјорти на глави, узеше клањати вечерњу молитву, и кроз мртву тиши |
| ну, сву у зелено, с белим башјортиом на глави; клечи поред мртве унуке и изговара: „Слатке моје |
| ји уплакана Мерсије с белим муслином на глави, јер у соби су два човека пред које она „не излаз |
| један човек у јапунџету, с капуљачом на глави...</p> <p>И ако је месечина као дан, они пођоше с |
| и страшне, њој се каткад дизала коса па глави.{S} И овде јој се једном учини, да су у комитет у |
| лним драгим камењем по врату, грудима и глави, новомодној европској фризури, она, Европљанка, д |
| танским девојкама, где им се у буновној глави порађа срећна мисао да доведу жени — ортака.{S} М |
| е са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути то чело и то лице и та ус |
| очију, или би вас лупиле сунцобраном по глави...{S} Па бар да сте на Јалијама, у Новом Солуну, |
| х да га омилујем, кад он мене штапом по глави, и: „Ђувенде!“...<ref target="#SRP19120_N72" /> Ј |
| } Сад у његовој кеси ни аспре новаца, у глави ни трунке памети, не памети, већ свести!..</p> <p |
| грађанска права.“ Њих је било мало.{S} Главна међу њима имала је бити председница „Друштва за |
| плаха киша.{S} Пролазила је кроз метеж главне дугачке улице на Јалијама, и зашла је у једну од |
| а: тако им је огроман рад.{S} Сад им је главно Устав; ослобођење харема споредно.{S} За ово дру |
| сокак васпитава.{S} А кад хоћеш у кућу, главом се не шали да уђеш док не питаш : „Да нема неког |
| /p> <p>Он не проговара и не гледа је, а главом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео је мастику, ал |
| ишчезава.</p> <p>Стара га слуша и клима главом, и ако ништа не разуме.</p> <p>— Страшио је то о |
| у какав буџак, и ту нешто шапћу и врте главом.</p> <p>Џемал је отишао од куће још по подне, па |
| ан и афион све једно.</p> <p>Она заврте главом.</p> <p>— Ах ти нећеш да пушиш преда мном.{S} Ал |
| је добро, ханум ?</p> <p>Она то потврди главом.</p> <p>Он седе близу ње, не питајући је ништа з |
| питаху у један глас нове, а она одобри главом: у то је тврдо веровала.</p> <p>Мадмоазел Дарно |
| а она тужна; у црвене нарове над својом главом гледаше и стресаше се као од крви из својих шупљ |
| да не би пред мушким била с откривеном главом, једном руком диже антерију на главу а другом по |
| изјадасмо се, и заклесмо се над детињом главом (с њом имао и дете) да ћемо му се осветити.{S} Т |
| слушајући га, гледам у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада чинио као мој заштитник, као |
| од човека њу просто избезуми те климну главом, одговори му као Мадмоазел или Мадам, и задрхтав |
| ми се поклони, и ја, несвесно, климнух главом, а срце ми толико залупа да излети, осетих га по |
| ј, он први, што је толико година крила: главу, лице.{S} Он дршће од љубави, она од страха.{S} У |
| час седала, метала лактове на колена а главу у руке, и наједанпут скакала и ослушкивала да ли |
| кале од чуда, а Францускиња је окретала главу да не гледа играчицу: стидела се од своје деце.{S |
| ци; и час-по дође му жао што је покрила главу не само од она два младотурчина, него и од њега — |
| А уображен!!{S} Буни се што сам покрила главу и што не умем с мушким да говорим. <foreign xml:l |
| прозор.{S} Стала сам, пошто сам покрила главу (ја гологлава не бих могла).{S} О, кад сам видела |
| м пешке, смем да обучем јелдрме и да на главу метнем башјорти.{S} Али, шта је то?</p> <p>Уместо |
| учини ниска као да хоће да јој падне на главу, те осети ону своју познату тегобу, затвори очи.. |
| стите као европској невести, и да ми на главу метнете дијадему, уместо венца од мирте или помор |
| гледам, па га скидала и метала мени на главу.{S} Да знаш како ми је стајао!{S} Као овој малој |
| свитци.{S} Мајка метну бели башјорти на главу, па простре серџадо на коме клања Емир-Фатма, ста |
| пет га метну у куверт, па га намести на главу и пође тако по соби, — врача: да опет добије тако |
| а јој прабаба, неће први пут метнути на главу њена Госпођица; али њој је умрла мајка, те се ниј |
| ешир !{S} Кад би дошао дан да метнем на главу шешир, ја бих скакала од среће, јагње Емир.</p> < |
| <p>Она обуче чаршаф, диже горњи део на главу, пошто је наместила пече, и приђе старој с речима |
| спа.{S} Мајка му метну хладан пешкир на главу, поседе мало, па изиђе...{S} Отишавши у собу снас |
| башти.{S} Берберин натуче Џемалу фес на главу, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџијом, с |
| изненада уђе у кућу, ја дигнем скут на главу.</p> <p>— О, Мерсије!{S} Па ви дочекујете госте н |
| ице види.{S} Али ми овде дижемо скут на главу кад чујемо мујезина.</p> <p>— Збиља, Емир, кад би |
| м главом, једном руком диже антерију на главу а другом покри лице...{S} Ово учини као у сну, у |
| шетају и људи, а оне, по неке, метну на главу — џепну марамицу.{S} Једне су сасвим гологлаве.{S |
| због сина.{S} Око вечерње, она метну на главу бели башјорти, па седе у једном куту софе и сва с |
| арумењена, везући, и по навици метну на главу један комад платна, који бејаше на њену ђерђефу, |
| и.{S} Јеси ли видела децу: мећу капу на главу, па оно што је напред, они окрећу натраг.{S} Кад |
| врло нежно, па јој метну хладну крпу на главу и на срце, чије се брзо и јако лупање јасно чуло, |
| ам сањала, с Мерсијом, о дану кад ћу на главу метнути шешир.{S} Ја сам мислила да ћу полудети о |
| ли се с турским женама, странци мећу на главу фес.{S} То је Фатма знала.{S} Поздрав од човека њ |
| у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па се прошетах по соби, после га узех на глас чит |
| ста пена па уста, његова тетка метну па главу башјорти и пође Ибрахим-бејовима да им сад све ис |
| гласа Фатма задрхта, па побледе и саже главу као да пребраја жице.{S} Осману се софа окрете.{S |
| на бол.{S} Пиј, сине!</p> <p>Он подиже главу и погледа у мајку тупо.</p> <p>— Сине, пиј!{S} А |
| е име, и поноси се богатством.{S} Дигне главу, па ногу пред ногу, и због тога су га прозвали <h |
| сад тако срећна!</p> <p>Мерсије окрете главу да сакрије сузе.</p> <p>Седоше у двоја кола, па с |
| епшој, али он с пуно одвратности окрете главу...{S} Никад неће пољубити <pb n="232" /> жену кој |
| о у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би избегао њене погледе.{S} Он ћути, али зна д |
| .</p> <p>Она се загледа у Арифу, и кроз главу јој сину једна мисао, врло лепа, и она се зарадов |
| пред старијима, као коња: како да држи главу кад се јаше, како да каса кад вуче кола; а овим с |
| и отвори капију, нешто да купи, промоли главу и искези зубе: смеје се на мене, и ја се насмејах |
| } Ту јој би врло тешко те седе и зарони главу у јастук.{S} Виде оца: висок, врло црномањаст, ув |
| кав Фатми „збогом“ као туђ човек, обори главу и оде.{S} А Фатма рече:</p> <p>— Тејзе, ја ћу мол |
| броји часове.{S} И наједанпут, загњури главу у јастук: ћутала је дуго, а после, зајеца.{S} И н |
| о је она њега волела!{S} Узе притискати главу, стезати слепоочнице, јер од те мисли осећа грдне |
| рту, лако може сломити ногу или разбити главу.{S} И ви морате као Бог.{S} Он у пролеће да дрвет |
| ада?!“ рекоше очајне сестре покривајући главу.{S} А он, посрћући, превали преко језика: „Фатма! |
| кад клече с рукама на прсима, окрећући главу и погледајући преко једног рамена па преко другог |
| а јој сачувају сина од беде, и окрећући главу духну преко једнога рамена, па преко другог, као |
| дана, али се нисам пођаурила: покривам главу, молим се Богу по нашем закону.{S} Волим мужа и ч |
| амигују ми, искашљују се.{S} Ја окрећем главу или спремим сунцобран да га изломим о „мушку глав |
| ви ми се неодољива жеља да и ја положим главу за Француску као Шарлота Кордеј и Мадам Ролан и т |
| сан-беј и сад нема суза, али није дигао главу као кад се праштао с ћерком на њеној свадби, већ |
| ца.{S} Он, блед, скупио обрве и подигао главу, више се чини да је љут него тужан.{S} Она нова з |
| је <pb n="231" /> сретао жене и окретао главу од њих с пуно мржње.{S} А кога год човека, млада |
| риле кљун, мало даље један пас наслонио главу на шапе и исплазио језик. „Тонди ће нам липсати ! |
| знео Џемала: тамо ногу, тамо руку, тамо главу...{S} А где ли би било срце, оно широко, велико с |
| лавиром, она је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те толике чудне погледе, па јој |
| /> он се није вратио.{S} Очи, утекле у главу, чисто се исколачише кад рече : „Нож!...“ Нурије |
| неколико часова очи јој чисто утекоше у главу и лице јој постаре.{S} На софи светлуца једна лам |
| с њим за руку, никад не би дигла његову главу са својих груди.{S} Е, али човек, муслиманин...{S |
| похиташе по своја башјортиа, да покрију главу.{S} На лицу му се смејала радост, а Ариф нестрпљи |
| е брзо умири; чим осети њу, метну своју главу на њене груди.{S} Кад му је глава на њеним грудим |
| премим сунцобран да га изломим о „мушку главу".{S} И ти људи, нељуди, наши мужеви, љубоморни на |
| ице танконогим вранцима да високо дигну главу и каткад их је ошинуо бичем да подигравају, и скр |
| у нити је потапка по плећима, већ погну главу па оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше |
| чи, она не помисли да бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије кад је од |
| отварале прозор и истицале Фатмину лепу главу да је омилује ветрић, који се дизао из корова по |
| виделе мушкарца, човека, и покривале су главу, која махрамом, која хаљином.{S} Она „новодошла“ |
| као добар муслиманин окретао је од њих главу.</p> <p>Кад би било живе душе која може завирити |
| отом: нико ништа не уради, док не пита „главу куће“, оца Осман-бејова.{S} По реду и честитости, |
| вања, <hi>Стила</hi>: нећу да употребим глагол <hi>разорити</hi> него <hi>уништити</hi>, пошто |
| ли ифтар па клањање, ко не може клањати гладан.{S} После ифтара прање руку и уста, па људи с фе |
| пуче.{S} До подне су спавале; од подне, гладне и нерасположене, читале су Коран, седећи на шиљт |
| миловао голуба.</p> <p>— А, из далека, глас чисто промењен...{S} Обуци јој свој чаршаф, метни |
| њини гласови, гласови чуђења и радости, глас њине душе.{S} Да муж жену пољуби у руку!{S} А фран |
| , прво вече: имао је велику јабучицу, а глас му био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раније |
| х му спазила јабучицу, нити бих му чула глас; то јест ако бих спазила нешто на њему што ми се н |
| а земљу, и извија се као змијица; и има глас као <hi>неј</hi> то јест дервишку свирку у текијам |
| што, тетурајући стамболским улицама, на глас читају молитву и гледају духовним очима рајске зел |
| руги онеспособљени за рад леношћу, и на глас су просили, пружали руке називајући хануме лепотам |
| је што <pb n="213" /> их обрука вичу на глас: куда ће од бруке !...{S} А стара, тресући се као |
| а се прошетах по соби, после га узех на глас читати.{S} Никад ми овако није имао смисла почетак |
| оћу, у „јацију“, у ноћној тишини помеша глас какве европске оперске певачице с гласом мујезина! |
| и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, уми се, па цигару.{S} Она је јутром туж |
| једну малу собу да се исмеју.{S} Његов глас се сасвим променио: пискав је и промукао.</p> <p>— |
| што је лепа, и криво јој је што јој је глас пријатан.{S} И чуди се, што траже да су заједно, д |
| разговарам с њим, да чујем какав му је глас, и како говори француски?{S} Знаш ли ону малу Фифи |
| олела да се с њим разговара, да му чује глас, јер понекад некога видимо и допадне нам се, а кад |
| к’смет.</p> <p>Фатма чује да јој дршће глас, и осећа да јој дршћу руке.{S} Погледа је у очи: . |
| и помислише: „Полудела!“, а друге чуше глас, али не разумеше речи: свака од њих била је по јед |
| у, учини јој се да јој чује мили, слаби глас : „Слатка тејзе, ја ћу умрети као Грацијела; само |
| ема никога,“ чује се из дворишта женски глас и широм се отвара капија: отворила ју је једна црн |
| једа своје голе мишице и пушта дивљачки глас... „То није жена, него страст!“ виче једна Немица, |
| ала као луда; а кад сам год чула детињи глас, увек ми кроз срце прошло нешто као нож, па сам за |
| , Нурије ништа не проговори, нити пусти глас изненађења или страха, већ сама полете конаку, где |
| се, истрча, сестри да каже.{S} Њој овај глас не би пријатан.</p> <p>— Знаш, Нурије, како је мор |
| то јест дервишку свирку у текијама: тај глас подиже човека, узноси га на небо и преводи преко < |
| .{S} И наједанпут, обе викнуше, у један глас: „Он!“ Обе су га познале.{S} Емир, узбуђена, збуње |
| колсун! узвикнуше сва четворица у један глас.</p> <p>Они су били врло задовољни што ово хоће је |
| > <p>— Какву свадбу? рекоше ове у један глас.</p> <p>Да удајемо Емиру, рече Ариф и поцрвене.</p |
| > <p>— За кога? упиташе девојке у један глас.</p> <p>— За <hi>њега/</hi>!{S} Ашколсун!{S} Ашкол |
| вропи, рекоше гошће, све четири у један глас.</p> <p>— А жена?! упита пашиница.</p> <p>— Ах, да |
| капији. „Он!“ узвикнуше све три у један глас.{S} Мухамеданка не би прекинула молитву ни кад би |
| > <p>— И грехота! рекоше старци у један глас.</p> <p>Пашиница заћута, као да изгуби језик У том |
| ! изустише Енглескиње с чуђењем у један глас.</p> <p>— О, не! 'Траже право сунца, изговори Ариф |
| — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у један глас нове, а она одобри главом: у то је тврдо веровала. |
| не ми се као авети: у свитање, пријатан глас једнога младога мујезина с једне старе џамије врло |
| вање учинило као запевка; тако пријатан глас и арија, а тако тужно.{S} Гугутке су залепршале кр |
| м, а Фатму опијаше њен особито пријатан глас и њен говор, и мишљаше; „О, како говори француски, |
| ign> Идем Џемалу да му однесем радостан глас.</p> <p>Сутрадан је, за љубав Емирину, дошла Ариф. |
| се, јер чују домаћицу Ајше-хануму, њен глас „ухваћен“: „Добро јутро, Сафет-ханум! <pb n="80" / |
| јер .. оне нису баш стидљиве.{S} А њен глас, говор, смех!..{S} То је једна музика која ме прос |
| идимо и допадне нам се, а кад му чујемо глас...</p> <p>— Чула му глас; певао је.</p> <p>— А, пе |
| е, а под теретом моралнога бола пуштају глас, и изнемогавају, падају.{S} Затворене, нема ничега |
| кад му чујемо глас...</p> <p>— Чула му глас; певао је.</p> <p>— А, песма и говор!...</p> <p>— |
| прозорје!{S} И загука њен голуб: она му глас познаде. <pb n="25" /> Није га видела читав месец, |
| } Затвори очи, види му покрете, чује му глас, осећа му дах на лицу, у носу је голица мирис с ње |
| их не видиш, то јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу познаш.<pb n="101" /> Мој отац!{S} |
| а се опажала чак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да је потражи, и нађе је у |
| да виче, да викне колико може, из свега гласа, па не даде <pb n="84" /> јава од себе...{S} Као |
| ј шапат чудан учини, уплаши се од свога гласа и потрча у своју собу и његову: постеља — празна. |
| .{S} Клону на миндерлук и стаде из свег гласа викати.{S} У томе су биле ушле и оне три нове и М |
| оштро...</p> <p>Од тога крупног мушког гласа Фатма задрхта, па побледе и саже главу као да пре |
| они црни џакови, оне сени без лица, без гласа, што тумарају улицама као сени умрлих, дотле Фатм |
| ице, те су личиле, овако без лица и без гласа, на сени умрлих усталих из неког напуштеног гробљ |
| егове пољупце...{S} Зар да не закука из гласа што нису из оне вере што не допушта оволико пониж |
| леђа; и ухвати се за косу не пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к њему и поче нежно, показујући му |
| еткиње, рече Ариф.</p> <p>— Траже право гласа?! изустише Енглескиње с чуђењем у један глас.</p> |
| неучтиво), па видим : жене траже право гласа, а џакови ћуте!</p> <p>— Не траже чак ни право су |
| стаде мати, метну уста на кћерино ухо и гласним шапатом поче да <pb n="134" /> је учи, да је св |
| ече Осман уплашено.</p> <p>— Док ..тор! гласно узвикну Фатма, неким страним, страшним гласом, ј |
| љупца у уста, Емир се изгуби и заплака, гласно, као кад је била мала, а „последње збогом“ обори |
| те моли.</p> <p>Он се трже, застиде се: гласно је говорно, и оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Д |
| до темеља.</p> <p>— Је ли с друговима? гласно рече Фатма, без устезања, ступајући на софу.</p> |
| ело: поклопи се у руке и зајеца, зарида гласно као дете.{S} Старци је не ућуткују, остављају је |
| дала.</p> <p>— Камо да нисам! викну она гласно; после додаде понизно, нежно, тихо: — Ја те моли |
| се усхитише, да експансивна Францускиња гласно исказиваше своје дивљење пљескајући играчици.</p |
| исму ии једном речи не напомену.“ После гласно рече:</p> <p>— Зар је тај узима као хаљине?{S} Ј |
| сети, па задрхта, и прво јој дође да се гласно насмеје, после да заплаче.{S} Он јој ухвати лево |
| "188" /></p> <p>Оне три Цариграђанке се гласно насмејаше видевши у њој, „новој“, конзервативну |
| ше у оном положају као окамењен; кћи се гласно насмеја и рече: „Што пљујем на оно што не постој |
| вима не верује.{S} Заборави се, па поче гласно: „Шта!{S} Зар довека да слушам оца, и да га се б |
| arget="#SRP19120_N60" /> </l> <p>читаше гласно с пуно бола.{S} -Јер сад, што год је читала. мис |
| има у грлу, не осећајући себе, клону, и гласно, као здрава, узвикну: „Боже!{S} Боже!“, па му се |
| <p>— Емир-Фатма-ханум! викну Осман-беј гласно и оштро...</p> <p>Од тога крупног мушког гласа Ф |
| на и озбиљна, није се могла уздржати од гласног исказивања своје запрепашћености.{S} Кућа, где |
| га нема!“, и пустивши неколико лудачких гласова, уђе у своју собу.{S} Отац за њом не смеде!</p> |
| вито се захори и то не личаше на људске гласове, већ на урлање побеснелих паса.{S} Дохватив га |
| нешто као звоно.{S} То су њини гласови, гласови чуђења и радости, глас њине душе.{S} Да муж жен |
| захори се из толиких грла и разлише се гласови на месечини као месечина, кад она улете и облет |
| је?{S} Где ти је муж? чуше се наизменце гласови.</p> <p>Пашиница стењући рече:.</p> <p>— Ваша к |
| агати; али, у томе се чуше звучни мушки гласови.{S} У великој соби селамлика<ref target="#SRP19 |
| забруја нешто као звоно.{S} То су њини гласови, гласови чуђења и радости, глас њине душе.{S} Д |
| уз виолине.{S} Чули су се мушки звучни гласови.</p> <l>У пролазу те видех, па сада горим:</l> |
| воју раскалашну игру певајући промуклим гласовима.{S} За три ноћи, оне су ћутале само док игра, |
| јзе, моли мога оца за венчање! рече она гласом у коме су се осећале сузе.</p> <p>Ариф се зауста |
| , и кад чује да јој каже благо, онаквим гласом као кад се спремао за извршење злочина: „Зејне-х |
| та! узвикну Емир-Фатма чисто промењеним гласом.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, no!</foreign |
| узвикну Фатма, неким страним, страшним гласом, јер јој се учини да умире.</p> <p>Колико пута, |
| глас какве европске оперске певачице с гласом мујезина!{S} На овој страни одакле нам се сунце |
| > <note xml:id="SRP19120_N53">Напојница гласоноши.</note> <note xml:id="SRP19120_N54">Четвртина |
| ац!{S} Ја хоћу, рече, а у њеном женском гласу понова се осети мушка енергија и одлучност.</p> < |
| > <p>— Не спавам, отац.</p> <p>Он ни по гласу не познаде да је решена и на живот и на смрт.</p> |
| јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу познаш.<pb n="101" /> Мој отац!{S} Да видим пуном |
| црна коса побелела, бели зуби поцрнели, глатко лице набрало се; само ти је нос исти, велики као |
| <note xml:id="SRP19120_N107">Гле! гле! гле!</note> <note xml:id="SRP19120_N108">Боже мој, како |
| note> <note xml:id="SRP19120_N107">Гле! гле! гле!</note> <note xml:id="SRP19120_N108">Боже мој, |
| зацело размажена, јединица је.</p> <p>— Гле, ага-беј<ref target="#SRP19120_N110" /> шта је наве |
| година она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад се мало прибра, он тихо рече |
| м, због чега је узе племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не знам...{S} Ова |
| ла тужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њему пишем. |
| та.</note> <note xml:id="SRP19120_N107">Гле! гле! гле!</note> <note xml:id="SRP19120_N108">Боже |
| га гледати за сузним очима, говорећи: „Гле, пријатељу, променио си се: црна коса побелела, бел |
| и Лотија, и насмејаше се, узвикнувши: „Гле Азијаде!{S} Она је Туркиња колико смо ми Францускињ |
| е; гледа је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад устаје; чак кад је девојка за клавиром, он |
| ока не скидаше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад устаје; чак кад је дево |
| , Џемал-беј гледа ове три миле му душе, гледа их готово не дишући, и у души осећа неку тегобу: |
| ј чини леп, и воли да је цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако је сед |
| у теткину собу за рад, по четврти пут, гледа у ствари на столу: у свакој ствари види њу.{S} От |
| ), и он се више не опи: опет воли жену, гледа кућу — други човек.{S} Да позовемо за сутра ове љ |
| рпљива, немирна: устане, приђе прозору, гледа кроз разређене <pb n="160" /> шалоне — нигде нико |
| риградска пашиница ока не скидаше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад устај |
| „Откриј лице!“ Ухвати је за руку...{S} Гледа јој, он први, што је толико година крила: главу, |
| осетљиве жене, младе, њених година.{S} Гледа ту тетку, стару, која ју је врло волела и од мило |
| сам постио, па да сад с њима клања.{S} Гледа их као неке духове или светитељке кад оне завршиш |
| а њој се учини као да је јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} |
| а, куд се стаје кад се узима абдест.{S} Гледа: њен отац, сав у бело, <pb n="109" /> опра уши и |
| иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, што је најгоре, наше жене |
| било до тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ мил |
| и кућа и она, како не би имао узрока да гледа другу, или да јој доведе ортака; да поштује ону ш |
| ило се око Ибрахим-Хасан-бејове куће да гледа сватове.{S} А шта ће да види?{S} Хануме се завиле |
| ма од себе: водили га по кафанама, и да гледа <hi>Карађоз</hi>.{S} Стамбол је као његов пожар < |
| овек који уме лепо да говори, и лепо да гледа.{S} Распитај, сине: не дајеш дете из куће за дан, |
| неколико дана; јер она у овим годинама гледа да не изгуби ништа од живота; а живот јој је: кућ |
| у сањарије; жмури а не спава, у мислима гледа море, каик, младића и његов поздрав, и онај дуги |
| овеком... игра!{S} И како европска жена гледа кад јој муж игра с туђом женом?!{S} Читам, слушам |
| странкиње.{S} А пошто гошћа отиде, она гледа да остане у соби сама, да мирише јастук на који с |
| нутра мандалом: кроз њих ће у живот, па гледа да на њој није ништа везано, сплетено.</p> <p>Сол |
| радосно и скочи: кроз отшкринута врата гледа га целом душом а не пушта га унутра, док Мерсије |
| и није с човеком седела, осећала да је гледа.{S} И после, то је човек — ваш сан, идеал, Европљ |
| чак кад је девојка за клавиром, она је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те толи |
| д платном, Осман је не би видео, јер је гледа <pb n="249" /> у лепо лице, тражи јој погледе: ис |
| <pb n="61" /> собу на тавану, да одатле гледа ту страхоту и лепоту — запаљено небо Али док је с |
| ишта, опере, шуме — свет; она никога не гледа, само њега; па деца, два мушкарца и три девојчице |
| ку, нарочито у њене веће градове, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А стране п |
| , а Францускиња је окретала главу да не гледа играчицу: стидела се од своје деце.{S} Ариф, у св |
| <p>— Сине!</p> <p>Он не проговара и не гледа је, а главом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео је |
| .{S} Пашиница ништа не почиње, чак и не гледа у бедног старца, оставља га да се покашље; а кад |
| рати Ибрахим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пера зовућ |
| рудима, он ћути, жмури, те је и осећа и гледа је духовним очима, и жели да се из овога слаткога |
| е усне на њене, па се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, н |
| Сваки дан га видим; сваки час пролази и гледа у решетке, као да није муслиманин.{S} Сута му је |
| ено „Аллааа!!“ Седећи у куту, Џемал-беј гледа ове три миле му душе, гледа их готово не дишући, |
| ниским столицама: ништа не виде.{S} Он гледа једну кућу, где ће она бити са својим родитељима: |
| ше да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бремен, па после у своја уста.{S} Оне |
| епе очи.</p> <p>Она се сети што је тако гледа и рече:</p> <p>— Слатка тејзе, он је човек према |
| розоре завесе, и одушевљена, непрестано гледа у лепу земљу са њеним брдима и бистрим рекама, и |
| јелдрме; и чинило ми се да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко зна |
| ак ништа:{S} Туркиња.{S} У њену културу гледа се с неповерењем; или, њена култура <pb n="258" / |
| .{S} Од ње хвата вртоглавица и људе.{S} Гледајте ви да радите за своје ослобођење: да сте слобо |
| е раширио зарумењено лице, мислила је: „Гледајте ме, и будите срећне као што сам ја срећна!“</p |
| д пољубиле у оба образа, сад кад рече: „Гледајте ви да радите: да сте слободне, да сте с људима |
| има, не пушећи (не могу пред свекрвом), гледају у беја и слушају га; он, обучен а бос, једном р |
| толико дивно а оне га тако ретко виде, гледају.{S} Али данас је било време кад се пада у сањар |
| .</p> <p>Одавде одоше на баба-фингу, да гледају небо и море, и да ћеретају, да говоре о том неп |
| .{S} Час-по, па су обе затварале очи да гледају њега ; али кад га се нису могле сетити живог, г |
| вет, разуме се жене, све незване, да је гледају: буле у чаршафима с подигнутим печима, Јеврејке |
| разбивено кад мислим: „Може бити сад ме гледају неке очи црвене од плача с оваког бола какав је |
| ти, ни пљескати; затварале су очи да не гледају чочечке игре, да се одморе, и хладиле су се леп |
| а што се онако с њим гледала... све се гледају: девојке, и жене што имају мужа.{S} То гледање |
| с белим муслином преко косе, па пуше и гледају у Босфор, у воду, или погледима дочекују и испр |
| лским улицама, на глас читају молитву и гледају духовним очима рајске зелене баште и живе извор |
| јасмин“.{S} А робиње се радосно смеју и гледају да је преваре да јој пољубе скут...{S} Опет каж |
| Старац пред вратима скида обућу, а ови гледају да се он појави, па да скоче...{S} И већ су на |
| и. „Данас, оне ми личе на банкроте који гледају да поврате своја изгубљена грађанска права.“ Њи |
| у се најпосле чинило да га те мртве очи гледају и да се та земљана уста мичу.{S} Једнога дана з |
| браслим у коров, гробљем, одакле обично гледају Солун, једну слику толико познату а увек нову — |
| исер, скиде појас, свлачи се.{S} Оне то гледају, ћуте.{S} Да их пита где је Џемал-беј?...{S} Не |
| а да хануме виде једну слику коју често гледају а увек се њом усхићују као да су је први пут ви |
| а удам своје чедо за те протеранице што гледају да нас пођауре?{S} Никад!</p> <p>— Или нека ули |
| де њеног девера. „Благо њима!{S} Они њу гледају, они су јој ближи од мене; они њој и она њима!“ |
| цигару, пију из једне чаше, а хануме их гледају и погуркују се смејући се крадом; под оном смок |
| {S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз њих гледају њене очи!“ Па праг од ваше капије.. „На њега ст |
| е долазити мајке, тетке, стрине, да је „гледају“.{S} Просиоци су јој били Солуњани, један Скопљ |
| кав огроман пожар!“ рече Фатмина мајка, гледајући у залив преко белих минара и црвених кровова. |
| рена да је од Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући у тај дивни калпак, своје обележје, њој толик |
| ваког бола какав је мој“.{S} А та душа, гледајући кроз кафез мене, мисли: „Ето, срећна!{S} Јер |
| i>...{S} Ако бисте волеле своје мужеве, гледајући ово што ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја |
| сто да се на ово насмеју, уозбиљише се, гледајући у ствар, у аутомат, у ону иначе живу и интели |
| је наћи само једна Ориенталка“.{S} Али, гледајући је дуже, Ариф се сети описа Хамилтонова...{S} |
| о се Ахмед-беј на своме чардаку весели, гледајући у залив разливен на месечини.{S} Она осећа љу |
| наузнак под црвеним атласким јорганом, гледајући у њу ћутећи; и окрете се зиду, утиша се...{S} |
| по лице од мрамора, и плакала сам...{S} Гледајући у људе од мрамора и бронзе, ја сам видела да |
| цигаре, а после се прскаху водом...{S} Гледајући харемска весеља годинама, жива и духовита Мад |
| очима вид, и дизати некога на буну.{S} Гледајући њу, а не познајући Арифе, човек би се питао: |
| ови домаћица а гошћа се зацени од смеха гледајући је у њене стиснуте вилице.</p> <p>— <foreign |
| н је за најбољег мужа,“ помисли Фахрије гледајући га, и чињаше јој се неверица; јер он није има |
| на лицу мишићи и доња вилица, а она, не гледајући га, покриваше лице рукама и плачући муцаше: „ |
| ижи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је продужавао пут мис |
| да, кад знате? рече она као љутито и не гледајући га.</p> <p>— Кажите ханум-ефендији и хануми д |
| озором. „Један, два, три,“ броје сестре гледајући се и клатећи се.{S} И Фатма је отклањала, пет |
| хрије-ханум, најстарија нова, и буни се гледајући „изложену“ Фатму, дијадему, обућу...{S} После |
| х могла да ишчупам младеж и елиф“, рече гледајући се у огледалу, и повуче танки башјорти да сак |
| или кћи, и радовала си се; родила си, и гледајући крв своје крви, радовала си се; гајила си, и |
| тејзе порасла, рече Фатма измичући се и гледајући тетку.</p> <p>Сестре се насмејаше, а Ариф реч |
| м често долажаше.{S} Седећи према њој и гледајући њену тоалету, нарочито њен шешир, њено европс |
| аре смокве.{S} Уморна, лежећи наузнак и гледајући у месец, одмара тело, чула.{S} Али, једна пес |
| па да добијем унучад: да се подмлађујем гледајући у кући младост.{S} Сад <pb n="175" /> осећам |
| кад пали сунце или ноћу на месечини, он гледајући у то своје дело толико се заносио, да му се н |
| , у које се она сва уносила, непрестано гледајући душом вас, и влажила га сузама а сушила уздас |
| то, душо, то може, рече Осман задовољно гледајући непрестано вратима.</p> <p>И ето Фатме, у бел |
| отера овако лепу жену! чуђаше се лекар гледајући чежњиво у њене као снег беле груди.</p> <p>— |
| То доцније, кад не лежите, рече доктор гледајући Фатму.</p> <p>И док је говорно, и док је писа |
| се помирила с Мадам Аристид, рече Сафет гледајући обрадовану сестру.</p> <p>— Сафет је Сафет, р |
| Солуну живе, неке се погуркују, кикоћу гледајући невесту у наслоњачи на столу, откривена лица, |
| а, умирала од бола; па опет оживљавала, гледала његову кућу, која у Солуну не постоји, изговара |
| , бирала их, метала их од лица до доле, гледала се у огледалу изблиза, па се измицала, и опет г |
| ела је по читаве часове у нениној соби, гледала кроз кафез: свет, али нема њега. „Да није на пу |
| жати: на улици сам заплакала; ишла сам, гледала у прозор, па сам се смејала; чинило ми се, да т |
| нда кад тобоже „од севдаха" губи свест, гледала је попреко странкиње, како путнице тако национа |
| а, већ су јој из чаршије доношена лица: гледала их, бирала их, метала их од лица до доле, гледа |
| х мојих сестара које су га читале...{S} Гледала сам у његово лепо лице од мрамора, и плакала са |
| оред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слушала, довека би се држала с њим |
| ономе је дао душу Бог.{S} Ја сам онога гледала само умним очима; овога сам видела чулним, па г |
| Обуци шта имаш.{S} Ти на то ниси никад гледала.{S} То је као понеки у Европи, како прича Мехме |
| лепа!{S} Док је говорила, ја сам је све гледала у уста.{S} Каква су јој уста!{S} Као расцветана |
| ила, не на пашиницу, туђу жену, која је гледала да ожени сина добром и богатом девојком, како б |
| е моје гугутке!“ — У овој једној она је гледала, замишљала обе, и зато је рекла „слатке моје гу |
| ..{S} Кад је понова села, свекрва ју је гледала и плакала.{S} Друге се свекрве смеју, а ова пла |
| аспитавање турских жена“.{S} Ариф ју је гледала и тужио се смешила.{S} Њом овлада један неисказ |
| Пролазили су дани и недеље, она га није гледала, и непрестано је била као љута на њ: никако се |
| ћи: тражи Мерсију.{S} Казаће јој што се гледала с човеком; а што јој се јавно, нарочито што му |
| и седела би с њим, и разговарала се, и гледала би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез, |
| а ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гледала путнике и своју нене, и мајку: и оне се грдно п |
| м до сад седела код отвореног прозора и гледала <pb n="48" /> у многа минара, на месечини сива |
| да овако било кад је прелазила авлију и гледала према капиџику своје сутане — као сад.</p> <p>Т |
| бих.{S} Умало не заборавих!{S} Јуче ми гледала Азизе-кадун... у карте, па ми је рекла нешто ув |
| града Мехмед-беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно разговарала, као с вама |
| наших побеснелих људи...{S} Кад год сам гледала Ариф-тејзу побуњену, ја сам се питала: „Боже, п |
| о нико није, лудо, страсно.{S} Увек сам гледала да заволи сиротињско дете, па <pb n="180" /> са |
| га је видела на Јалијама, како се с њим гледала, и како ју је поздравио, то јест да ју је поздр |
| у је: то је много; а што се онако с њим гледала... све се гледају: девојке, и жене што имају му |
| болу, по оном стиду.{S} На сваки начин гледала сам да одбраним од праведног напада своје сунар |
| .{S} Сад јој је јасно што ју је онолико гледала.{S} Али она би волела да је уместо стрине тетка |
| гледалу изблиза, па се измицала, и опет гледала, па носила огледало према светлости, и у засена |
| на њему што ми се не допада, ја бих му гледала то сваки дан, док се не бих навикла...{S} Он је |
| ђици, били толико мили, јер је кроз њих гледала Џемала, и добивши натприродну снагу, својим неж |
| ад неће заборавити...{S} Преко кровова, гледале су море...{S} Одатле, са залива, с његовог прис |
| али кад га се нису могле сетити живог, гледале су му слику, коју тако добро обе познају: видел |
| ни дарови.{S} Жене су долазиле, седеле, гледале дарове, и њу, изложену као њени дарови, као њен |
| ак изишао из мора, и кад су на таласима гледале „котрљање звезда“...{S} Двапут су ишле на мали |
| а је на Мерсијин писаћи сто, и ту су је гледале, и гледале: запамтиле су је тако како је никад |
| е су играле, а Туркиње — сироте Туркиње гледале су...{S} Наједанпут, Ариф се сети оне тајне.{S} |
| тву с људима, те да у мушкарцу не бисте гледале мужјака, него човека.{S} Али каква је то шала о |
| сијин писаћи сто, и ту су је гледале, и гледале: запамтиле су је тако како је никад неће забора |
| иле овде на брду, увек су дизале печа и гледале с усхићењем у небо као у нешто што је толико ди |
| ту, пре једног сата!{S} И ненине је очи гледале!“ Па се загледа у те очи као понекад у стихове |
| ене једнога мужа, а оне су их радознало гледале...</p> <p>Прозори су били широм отворени, те се |
| о њему...{S} Пробушиле смо зид, па смо гледале у сут-анино двориште: нисмо га виделе.{S} Али г |
| мирисале на мошус, само су ћутале, тупо гледале у играчицу и жвакале саказ.{S} Оне су странкиња |
| пал мирис његових вода...</p> <p>Све су гледале која је најлепша, и нашле су да је најлепша јед |
| Слатким Водама, и другим шеталиштима, и гледали се с турским женама, странци мећу на главу фес. |
| је застајало, заустављао се саобраћај: гледало се солунско турско богатство на искићеним колим |
| , дошле због тебе, па што се кроз прсте гледало невести, то се замера жени.</p> <p>— Па нисмо н |
| сети теткиних речи: „Што се кроз прсте гледало невести, замериће се жени“, и врати се.{S} Међу |
| то говори мој муж, да га, слушајући га, гледам у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада чин |
| зажмурим па покријем очи, <pb n="27" /> гледам га и с њим се разговарам...{S} Ви сте ме толико |
| д бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз њих гледају њене очи!“ |
| ђене боје као њене очи.{S} Видела да га гледам, па га скидала и метала мени на главу.{S} Да зна |
| м очима; овога сам видела чулним, па га гледам умним, па ћу га опет гледати чулним, даће Бог!</ |
| се пењем на наше куле и чардаке, те да гледам зелено поље и по њему нашу ергелу и овце.{S} Зна |
| неном и мајком међу тим ханумама, и ја гледам у те лађице препуне света, па ми се све чини да |
| леле своје мужеве, гледајући ово што ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја полако умирем. <pb n |
| јој није осетно мирис.{S} Ја дуван кад гледам не марим, али кад осетим мирис запаљене цигаре.. |
| на...{S} Стојим, сирота, као кривац, не гледам га, а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он |
| 0 јануара 1907</p> <p>Ја, бремена, јуче гледам где једу кувано воће, а оне се не пошалише да ме |
| S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком гледам по оца...{S} Мој син је красан млад човек, добро |
| што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледам и пакосно им завидим: благо њима кад су веселе!. |
| у нам веселе густе решетке!{S} Кроз њих гледам Њега.{S} Како нам је радосна висока ограда!{S} И |
| а љубав своје султаније, проговорих.{S} Гледамо се и смејемо се: њене широке ноздрве играју као |
| и, на месечини веселимо се с ханумама и гледамо у Вардар.{S} Како сам била радосна кад нам дођу |
| а!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да има какву бригу или бол, и да је не |
| S} Човеково је до капије; а и на улици: гледање без говора, или, како наше жене кажу, разговор |
| би престрављено: „Ти си полудела!“ а за гледање, ништа јој не би рекла, јер то је њихов обичај. |
| : девојке, и жене што имају мужа.{S} То гледање оне зову „разговор душа“.</p> <p>Да је старотур |
| } У нас се воле по неколико година само гледањем, и то знате, драга госпођице.</p> <p>А он скид |
| лазно чамцем поред стричева јој конака; гледао је у башту, у прозоре, с трамваја.{S} И једва на |
| емал је долазио сваки дан, и непрестано гледао да остане с њом насамо, јер га је почела обузима |
| болесну, заједно с њеном мајком, нежно гледао и неговао.{S} То је једини човек кога она познај |
| е замишљам без вашег повратка: ви да ме гледате испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да ме спремат |
| шту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гледате биоскоп; али по оним затуцаним, нарочито старот |
| тељ потапка мога оца по рамену и узе га гледати за сузним очима, говорећи: „Гле, пријатељу, про |
| е ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе гледати у огледалу, и <pb n="158" /> видевши да је лепа |
| ад би она ово видела!{S} Да ли би могле гледати у светлост њене очи, навикнуте на помрчину?{S} |
| а уснама, па ће им рећи „добро јутро" и гледати их у очи!...{S} Сад је она као оне из романа <f |
| лним, па га гледам умним, па ћу га опет гледати чулним, даће Бог!</p> <p>Госпођице, то ваљда са |
| смином, мошусом, што кроз дим од дувана гледаху у њу, младу и лепу, с пуно страсти; па тад стад |
| у се скупиле друге странкиње.{S} Све је гледаху дуго, ћутећи,<pb n="130" /> а после се опростиш |
| очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљубио их, |
| и башјорти; а она, наслоњена на ограду, гледаше се у једном малом огледалу : како јој лепо стој |
| прављаше да ништа не види, угађаше му, гледаше да га се додвори.{S} Његова страст све је више |
| p>— Шта говориш, тејзе?</p> <p>Тетка је гледаше, а она не умеде да погоди теткине мисли...</p> |
| анкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>Ариф је гледаше зачуђено.</p> <p>— Биле сте у највећој љубави, |
| една млада жена, старија од мене, па ме гледаше зачуђено, пошто сам јој била сасвим непозната. |
| ужна; у црвене нарове над својом главом гледаше и стресаше се као од крви из својих шупљих груд |
| старе Цариграђанке, која је непрестано гледаше.</p> <p>Та цариградска пашиница ока не скидаше |
| ко нама!“ викала сам, а она ме зачуђено гледаше, па тек наједанпут викну: „А то ли је он од нек |
| да је весела, како не би умела ниједна глумица.{S} Смејаше се, испрекидано говорећи: „Па... <f |
| место да уништавамо те застареле, луде, глупе обичаје, ми хоћемо да их обнављамо!{S} Ко би чуо, |
| p>— Глупост!{S} Која вера још има такве глупе обичаје?{S} Јесу ли то верски обреди?{S} Зар они |
| о баруштина.{S} Исти луди појмови, исте глупе предрасуде, старе, изанђале: с човеком не сме да |
| {S} И опет чу: „Има ли кога?“.{S} Луди, глупи обичаји!{S} Да човек бежи од своје рођене куће.{S |
| et="#SRP19120_N99" />.{S} Учинише му се глупи старотурци, <pb n="200" /> муфтија, имам и бејови |
| ју шта.{S} Буне се, отимају се, беже од глупих предрасуда и опет им се враћају.{S} Раде, а шта |
| о близу. „То је жена застарелих идеја и глупих предрасуда,“ говориле су оне мајци, с којом нема |
| e> <note xml:id="SRP19120_N9">Да, то је глупо.</note> <note xml:id="SRP19120_N10">Дођи!{S} О, д |
| note> <note xml:id="SRP19120_N38">То је глупо.</note> <note xml:id="SRP19120_N39">Боже мој.</no |
| ена није више жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се |
| каже, тако много!... „Каква грехота!{S} Глупост!{S} Ово су измислили љубоморни мужеви, егоисти, |
| /p> <p>— Да никад с тобом не изиђем!{S} Глупост!{S} Лудост!</p> <p>„Да изиђу!"...{S} Њој то ни |
| доврши, а он поче да се буни.</p> <p>— Глупост!{S} Која вера још има такве глупе обичаје?{S} Ј |
| о губљење права!{S} Три старца, стотину глупости; све тако просто, несложено.{S} Зацело су мисл |
| се: „Ако се још једном опијем“...{S} Ту глупу мисао не могаде довршити.{S} Је ли се опио или је |
| а је обузимало друго осећање, неисказан гнев...{S} Гневила се на мужа, називајући га у души зло |
| ало друго осећање, неисказан гнев...{S} Гневила се на мужа, називајући га у души злочинцем.{S} |
| „Хајде, душо, да се узмемо, да свијемо гнездо за себе и за тичиће“.</p> <p>— То је све из неко |
| } Хајде, душо, да се узмемо: да свијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} Ја сам сиромах...{S} Има |
| . оне нису баш стидљиве.{S} А њен глас, говор, смех!..{S} То је једна музика која ме просто опи |
| . „Не, то је иронија,“ помисли Ариф.{S} Говор jе држала будућа председница „Друштва за васпитав |
| у, а Сафет се љућаше на овај њен овакав говор, али прикриваше љутину: дошла је с пута.</p> <p>О |
| оне су из његових дубина чуле „некакав говор“.{S} Оне нису знале да је то био говор вода.{S} О |
| му глас; певао је.</p> <p>— А, песма и говор!...</p> <p>— И да говори... у Нурије-хануминој ба |
| но поче на енглеском језику бунтовнички говор:</p> <p>— Мис Пирсон!{S} Ви сте видели ове жене!{ |
| скиње.{S} Шта ми имамо азијатско?{S} Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, чак ни покрете.</p> <p>— |
| опијаше њен особито пријатан глас и њен говор, и мишљаше; „О, како говори француски, као да цвр |
| пско <pb n="8" /> држање, слушајући њен говор, не шта говори већ како говори, француски, опијаш |
| ол, плач, преклињаше, грдња, и муфтијин говор, и — венчање: треће и последње.{S} Сад кад би се |
| > <p>Енглескиња записиваше Францускињин говор, а Ариф и нове, врло узбуђене, са сузама у очима, |
| говор“.{S} Оне нису знале да је то био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичним усхићењем |
| о чекају тај тренутак...{S} У предсобљу говор, питање : „Има ли кога?“ Одговор : „Нема никога“; |
| .{S} Слушај!...</p> <p>Уз капиџик се чу говор; неко говори, француски:</p> <p>— Фатма, јагње мо |
| сти!“...{S} И мало па се кроз авлију чу говор и оно стереотипно „има ли кога.“ „Има ли кога?“ — |
| така?</p> <p>Она ућута да одахне, не од говора него од некаквог тешког осећања, а Сафет-ханум р |
| је до капије; а и на улици: гледање без говора, или, како наше жене кажу, разговор душа...</p> |
| олиш !{S} Како те то ухвати тако брзо?! говораше Мерсије и запали свећу, зари нокат чак при дну |
| лико време.{S} Сад се истрчах, опрости! говораше Сафет врло узбуђено: жао јој беше Арифе.<pb n= |
| ...{S} Ја ћу ово да отворим, и ова два, говораше робиња шапатом, отварајући писма.</p> <p>И нај |
| Благо теби!{S} Сад ти живот има смисла, говораше Мерсије чисто промењена.</p> <p>— Боже!{S} На |
| с робије где ти је била у оковима душа, говораше, па јој се наједанпут загледа у дубоке лепе оч |
| и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсије као за себе.</p> <p>— Виши?{S} То би б |
| приђе јој, седе крај ње и, милујући је, говораше:</p> <p>— Душо, што плачеш ?{S} Не губи наде д |
| анас, сутра, прексутра: једно те једно, говораше он љутито, па оде у њину собу.</p> <p>— Да ник |
| ери, живци... солунских Туркиња болест, говораше уплашено и врло нежно, па јој метну хладну крп |
| а су се завадиле, зато и лута по свету, говораше Сафет идући.{S} Па се тек наједанпут окрете св |
| е поздравио!...{S} То ми је био сан ... говораше Фатма испрекидано.</p> <p>— И сан ти се оствар |
| lang="fr">„Sois raisonnable!“</foreign> говораше.{S} И најзад узвикну: <foreign xml:lang="fr">„ |
| .</p> <p>— Па шта још, слатки беј-течо? говораше Фатма грлећи човека који је воли као да је њег |
| јатељица...{S} Има ли тога у Цариграду? говораше Фахрије-ханум, као да не слуша Арифу.</p> <p>П |
| , врло интелигентна и врло културна.{S} Говораше с Арифом енглески.{S} Мало па се почеше скупља |
| љи, окрете јој леђа. „Колико је ситна,“ говораше једном моја мајка, „чак склони, баци, шта ли, |
| те узео младу...{S} Хајде кући, деци,“ говораше он потресен до суза — „Никад!“ узвикну она. „О |
| алећи цигаре за све три.{S} Пушећи, она говораше: — Изјави му љубав.{S} Пошаљи му ружу. <hi>Ђул |
| знам због чега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, а готово увек, кад је говорила била је у емоц |
| у солунску.{S} По Солуну се само о томе говораше: о свадби, о богатој свадби кћери Ибрахим-Хаса |
| а се бејаше променила у лицу и ништа не говораше.{S} После их одведоше у једну собу за пун сто. |
| <pb n="79" /></p> <p>Она се закикота, и говораше :</p> <p>— Не, не, не! него... у куту, да се р |
| им даном кад ће оне бити слободне.{S} И говораше јој о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је воле |
| ут.</p> <p>На софи, стара Шехназе-ханум говораше као да чита из какве персиске или арапске књиг |
| а; дај реч и одржи је,“ као да му нешто говораше.{S} Он се сети да он није само пијаница него и |
| , грдећи њена оца.{S} Кадуна јој уз пут говораше: „Сваки час оваква шетња.{S} Беше добар; али, |
| с неизказаним задовољством и кроз смех говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што је Е |
| да никад неће видети, а толико је воле, говоре њеним слатким језиком, и свирајући њене мелодије |
| гледају небо и море, и да ћеретају, да говоре о том непознатом младићу, о томе Французу што се |
| пски образоване а не смеју с мушкима да говоре, европски очешљане и обучене а, код куће, турски |
| ју енглески; а стидела се да им каже да говоре што друго.</p> <p>— Ветар најјаче дува кад хоће |
| о ништа нису говориле: стиделе су се да говоре пред странкињама о овако озбиљним стварима: о пр |
| на њих ништа не пита.{S} Оне не могу да говоре, она не сме...{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S |
| де, оне се друкчије смеју, оне друкчије говоре, оне друкчије изговарају<pb n="291" /><hi>р</hi> |
| љство...{S} Понекад, њих двоје ништа не говоре, а разумеју се: она хоће да помирише цвет он јој |
| ага госпођице.{S} Али до сада: некад не говоре по недељу, некад дан, некад сат, не по величини |
| а мајка хвали суту као пре.{S} Откад не говоре, а нигде се још не видеше, за моју несрећу.{S} Ј |
| нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу помињу, те нико и не слути да нис |
| па се обе засмејасмо.{S} Како хануме не говоре, и ми не говоримо: ја нисам хтела.{S} А данас, з |
| p>Јануар.</p> <p>О чему све ове жене не говоре: о позориштима, о литератури, о хуманим друштвим |
| Све жене веселе, она тужна.{S} Све жене говоре, она ћути.{S} Кад сам је питала „како сте“, да н |
| а оно, сви су будни, осим Џемала, и сви говоре, осим Фатме: у соби сестре, у кухини слушкиње и |
| асан-беј не зна где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а други...{S} Ах, шта је од д |
| не знају.{S} Узму да је миришу и да јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још имена |
| з Цариграда, с кћерима, које међу собом говоре енглески, по новој моди, јер француски је почело |
| иш, госпођо мајко!“...{S} Јуче оне тако говоре, а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам |
| неком француском граду, што непрестано говоре француски.{S} Мондије-ханум започиње (и осећа се |
| /> удате за Турке, Грке и Јермене, што говоре турски и пуше као Туркиње.{S} Она осећа да их ст |
| њој толико мило, мислила је; „Па зашто говоре да турске жене не могу бити срећне?!“ Колико је |
| одмах почеше о Осман-беју, хвалећи га, говорећи о његовој лепоти; и Фатма опет рече да га хоће |
| ?</foreign>“ Мадмоазел Дарно је задржа, говорећи јој: „Мис Пирсон, то је женско, једна невестин |
| амену и узе га гледати за сузним очима, говорећи: „Гле, пријатељу, променио си се: црна коса по |
| смо и аманет донесе му једна странкиња, говорећи му језиком који он није разумевао, а који је њ |
| , он се насмеја, и узе јој љубити лице, говорећи да то није ништа; он јој је што и стран, туђ ч |
| ше па зажмуре и узе мирисати бројанице, говорећи:</p> <p>— Миришу ми на дуван.</p> <p>— Хоћете |
| иф</hi>", а Ариф враћаше Фатми пољупце, говорећи: „А, душо, јеси ли с тетком задовољна?“...{S} |
| се политике?</p> <p>Мајка га утишаваше, говорећи му:</p> <p>— Седи с Емиром, сине, читај јој, п |
| и свест, а њена свекрва пође, посрћући, говорећи:</p> <p>— Нурије ће вам све испричати.</p> <p> |
| је љубио човек?{S} Ти, која нас буниш, говорећи нам да имамо оружје свест, коју су нам пробуди |
| ја га волим...</p> <p>Робиња је прекиде говорећи:</p> <p>— Није луд, кјучук-ханум, него...{S} Ј |
| јале кад би неко правио овакве погрешке говорећи турски!{S} Десет, па све младе и све Парижанке |
| ећала и сваки час се бунила, у себи, не говорећи никоме ништа.{S} У овој старинској кући она је |
| ј преудаји.{S} Прими је врло хладно, не говорећи с њом француски као други пут.{S} Али ова млад |
| /p> <p>Он је опет тупо погледа ништа не говорећи, затварајући очи.</p> <p>— Сине!</p> <p>Он не |
| развеселила како није скоро; и ништа не говорећи, задовољно погледа кјучук-хануму, певуши и рад |
| ла).{S} Седели су један поред другог не говорећи.{S} После су легли у једну постељу, али не као |
| дна глумица.{S} Смејаше се, испрекидано говорећи: „Па... <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</fore |
| ита пашиница.</p> <p>— Ич!{S} Данас ич! говори и непрестано жмури, па тек отвори очи и рече: — |
| .{S} Она је као патка, и иде као патка, говори Ђулренги и приноси хануми хаљину.</p> <p>А Мерси |
| говорила је турски, сад кад је озбиљна, говори француски, да не би чула и разумела послуга.{S} |
| војке...{S} Он истина живи, дише, ходи, говори, воли...{S} О, само још да не воли!{S} Ја, драга |
| S} Како је велика, чим хоће да се шали, говори енглески.{S} Као да јој је тај језик за шалу.{S} |
| је јој више муж.</p> <p>— Хајде, кћери, говори пашиница, и опет:{S} Хи, хи, хи!</p> <p>Она мисл |
| ; кад се она спрема за плач, он говори, говори о времену, како је данас ваздан киша, и како се |
| и жао њега, да не штуца, да се не мучи, говори Мерсије, палећи цигаре за све три.{S} Пушећи, он |
| .{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у бело, говори робиња и полази да отвори врата, јер неко зачагр |
| Пијан.{S} Нацедићемо му у уста фушкију, говори један њен слуга.</p> <p>Носе га у собу, полажу г |
| -Меџидова доба, и ако је млађа од мене: говори са мном, и чух дубоко дише — заспала!{S} Одмах п |
| и несрећа: ко би моју мајку тамо одвео? говори Фатма и уздише.</p> <p>Све три седоше и запалише |
| „Не, чедо, то није жена, то је мајка,“ говори му тетка, осећајући шта мисли његова побуњена ду |
| Емир, кад само помислим: „Она је жена,“ говори, а у томе се зачује његов ход.</p> <p>— Ето га! |
| е полако поче да отвара. „Има ли кога?“ говори муфтија пре но што ступа преко прага. — „Нема ни |
| рану у којој стоји крв још несасирена?“ говори јој неко на ухо, увлачећи се у њену свест, а она |
| .{S} Плакала би а не може, и не може да говори, осећа грдне болове у грлу и вилицама.{S} Док је |
| удела, онемела, шта ли...{S} Он поче да говори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова, али не |
| хових друштвених обичаја, одмах поче да говори:</p> <p>— Аман, муфти-ефенди!{S} Били сте нам са |
| <p>— А, песма и говор!...</p> <p>— И да говори... у Нурије-хануминој башти, миловао голуба.</p> |
| зато сам затворио.</p> <p>Она осети да говори искрено, па од радости заплака.</p> <p>— А где с |
| рости знају нешто?...{S} Хтеде много да говори, па не могаде, јер је сувише узбуђен.{S} Већ две |
| инама воли сваки човек који уме лепо да говори, и лепо да гледа.{S} Распитај, сине: не дајеш де |
| са својим малим свакидашњим другарицама говори зато грчки што су оне Гркињице.{S} Како је велик |
| шта се све по харемима пред девојчицама говори, ја одустадох од тога, знајући да у романима нем |
| кињу, и поноси се „духовитошћу".{S} Она говори о духу, не о срцу; па ипак, она више има срца но |
| ди хиљаде примера овакве несреће; а она говори : „Не, то није тако.{S} Њој није било као мени.“ |
| , Џемала и Фатму.{S} Он се разнежио, па говори мајци како му се чини да ће скоро бити деда. „Оп |
| пуно љубави и бола.</p> <p>— Аман, шта говори ? прошапта робиња уплашено.</p> <p>— Да бежимо, |
| творен; и чује само како говори, не шта говори, па се смеје, смеје.. „Француски као Француз!“ ш |
| /> држање, слушајући њен говор, не шта говори већ како говори, француски, опијаше се и сањаше |
| /p> <p>— Мадам Аристид је дивна!{S} Кад говори француски цвркуће као тица, умеша се Фатма с љуб |
| еног родољубља изгледао јој је млак кад говори, кад ходи.{S} У његову говору и ходу није се вид |
| га неуљудно и не погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад се мало прибра, он тихо рече: „Ти си се |
| соби, седи и пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто велико, |
| не?{S} Шта ће она сама?{S} Чула сам где говори сину: „Да вратимо обележје, то није толика срамо |
| о пута казали, да сваки човек најрадије говори о себи; а ја сам, опростите, у то сумњала.{S} Са |
| ешто говори, а ја не разумем, као да не говори мојим матерњим језиком; због вашег писма била са |
| i>све</hi> казала.{S} Али моја мајка не говори с њом!“ То <hi>све</hi> било је непознати младић |
| ена, темена!{S} Готово ниједна ништа не говори, само се разлеже, далеко, деф и песма.{S} Најпос |
| а побуњена душа.{S} Јер он сад ништа не говори.{S} Затвори врата женама, мајци, тетки, робињама |
| , па ни једе, ни пије, ни спава; кад не говори о њој, ћути, уздише: променио се, ослабио...</p> |
| уним, у толико је искреније: из мене не говори моје огорчено Ја, него милиони понижених турских |
| да остави нож, тетка га преклиње, и не говори му као обично француски, већ турски: „Чедо моје, |
| а?{S} Моја мајка <pb n="69" /> с њом не говори.{S} Је ли то случај или судбина?{S} Оне се воле, |
| ="74" /> се назвати образованом, ако не говори бар два европска језика и ако не свира на клавир |
| о.</note> <note xml:id="SRP19120_N8">Не говори тако лудо.</note> <note xml:id="SRP19120_N9">Да, |
| одска свадба буде, по месец дана и више говори се о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А она |
| тисне вилице као Енглескиња Мис Блак, и говори, изговара исто као она.{S} И Мис Блак се смеје, |
| рске жене, „она толико воли француски и говори га и кад треба и где не треба: пред клањање, и к |
| ед Францускиње; нене јој тумачи Коран и говори о светости затвора; Госпођица јој чита романе и |
| .{S} Нене је утишава, милује јој косу и говори: „О, моја свилена косо, ја сам те чешљала и него |
| ободих се, и не допаде ми се: француски говори, тврдо изговара <foreign xml:lang="fr">que</fore |
| о обучених жена, а не седа него стојећи говори: „Покупите сав овај накит, продајте га, и тим но |
| а на уснама...{S} Он хтеде нешто да јој говори, да је поздрави ваљда добродошлицом, па, чудно у |
| жем и запушаваше уши да не чује шта јој говори, како је грди.</p> <p>— Не лупај, лудаче! викну |
| „Пало ти је и треће венчање“.{S} То јој говори онај што јој изударао душу — Живот.{S} А како је |
| да она слуша некога од оне двојице, док говори.{S} А она, и ако <pb n="270" /> седи оборених оч |
| е ово мало турско место, и са протестом говори о турском друштвеном уређењу.{S} Овде је била уд |
| е ћутала; кад се она спрема за плач, он говори, говори о времену, како је данас ваздан киша, и |
| сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он говори, она ћути као да је онемела, и двапут јој се учи |
| , Европљанин, Француз; она слуша кад он говори француски. <pb n="148" /></p> <p>— Тејзе, ти си |
| па зато пред тобом једно мисли а друго говори, једно осећа а друго ради.{S} Али ја Фатму позна |
| претрну.{S} У кући њена оца да се овако говори!{S} И учини јој се да таван, под, зидови знају е |
| н глас и њен говор, и мишљаше; „О, како говори француски, као да цвркуће тица!“</p> <p>Да би Ар |
| и с њим се разговарах.{S} Млад, а како говори!{S} О, оне очи!{S} Пашић, <hi>џемал</hi>!...{S} |
| њим, да чујем какав му је глас, и како говори француски?{S} Знаш ли ону малу Фифи?{S} Кад беше |
| га: прозор је отворен; и чује само како говори, не шта говори, па се смеје, смеје.. „Француски |
| ајући њен говор, не шта говори већ како говори, француски, опијаше се и сањаше чудновате снове: |
| икну он наједанпут, кад се сети да тако говори с њим његова кћи, она која га досад од стида ниј |
| ...</p> <p>Уз капиџик се чу говор; неко говори, француски:</p> <p>— Фатма, јагње моје, Фатма, д |
| g="fr">au courrant</foreign>“, и толико говори о Француској да човек мисли да је у њој пола век |
| и, промисли, а он се насмеја што она то говори.</p> <p>После, старотурци одоше.{S} Он потражи Ф |
| па и сад хоће, а свекрва јој забринуто говори:</p> <p>— Хоћеш да постиш, чедо.{S} Остави се, т |
| ена, она није изобличена, нити сама што говори, осим код своје пријатељице, оне што се воли с п |
| ила њену тајну!{S} Седела је с оним што говори <hi>к-к</hi>, тако тврдо.</p> <p>— Једанпут само |
| слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним што говори <hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја сам на њега већ и з |
| бих волела; јер ја желим, кад ми нешто говори мој муж, да га, слушајући га, гледам у очи с под |
| о, добно једно писмо...{S}" И још нешто говори, а ја не разумем, као да не говори мојим матерњи |
| за њену грешну љубав.{S} Чуло се, свет говори, али она није ухваћена, она није изобличена, нит |
| убила децу, остала с једним...{S} Сафет говори Нурији: „Мој пријатељу, усрећила си ми јединицу |
| ха, једна уста: двапут слушај, једанпут говори.“ Намучила се с неваљалцем, те ће знати ценити ч |
| олако, да не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је тако волео кућу, ко ж |
| што лаже.{S} Оне не знају да он истину говори, јер она се пред њим претвара...{S} Она је жива |
| с пуно темперамента.{S} Док се шалила, говорила је турски, сад кад је озбиљна, говори француск |
| инила како су те научили твоји учитељи, говорила је Ариф и смејале су се.</p> <p>— Али, мене не |
| чела да се игра, макар с турском децом, говорила би грчки; и чак кад би само видела играчку или |
| на Јалијама; хвалила се <hi>неном</hi>; говорила је како њена мајка и сад као увек само <hi>пек |
| у да сам им с мајком сестра по души.{S} Говорила ми је да се не осећа у туђини сама с децом — т |
| е.{S} Наше проклето друштвено уређење!“ говорила је она побуњена, и оставила хамајлију поред на |
| у за сестру (јер пред сестром не би све говорила), већ само за нову...{S} Поче говорити течно и |
| на лутку, јер је имала душу.{S} Она је говорила не само устима, него и очима, и целим лицем, и |
| а један неисказан скептицизам.{S} Та је говорила течно, и лепо, мада ниједна идеја није нова.{S |
| i>онога</hi> света?{S} Ја памтим шта је говорила Мадам.{S} Свет, Мерсије, то је за мене нешто д |
| p>Арифа говораше, а готово увек, кад је говорила била је у емоцији, некад великој да је замуцки |
| а Фатму; а засмејавала ју је кад год је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло често, Фатма |
| зао да је Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је говорила, ја сам је све гледала у уста.{S} Каква су јој |
| о јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није говорила; одговарала му је на питања као обично, и ништ |
| ?!{S} Ја му никад с мајком нисам о томе говорила...{S} Емир, чедо, запали и ти цигару...{S} Гре |
| , седела са својом сестром од стрица, и говорила о <hi>њему</hi>.{S} Много уморна од пута и ути |
| ла је час једној час другој странкињи и говорила им је нешто, само да им скрене пажњу с те игре |
| звршен према њој, како је она сама себи говорила, нарочито да му се свети онако како су се свет |
| Ариф се промени.{S} С колико је куражи говорила и с колико енергије радила на њеној преудаји, |
| {S} Откривену никад.{S} Малочас кад сам говорила о Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, ја с |
| p> <p>А она проговори:</p> <p>— Кад бих говорила, ја бих муцала.{S} Мени срећа затвара уста.</p |
| застарелих идеја и глупих предрасуда,“ говориле су оне мајци, с којом немају готово ништа заје |
| ну најмлађа, болесна.</p> <p>Док су оне говориле, једна слушкиња је непрестано улазила и излази |
| Дошла ми је по турски: на цео дан.{S} И говориле смо о Рамазану у мојој земљи.{S} Она се сећа ч |
| , срце, јагње, око моје“.{S} Ваздан смо говориле турски, и тако ми је слатко говорити матерњим |
| , полудела од радости.</p> <p>И мада су говориле француски, тргоше се и ућуташе, кад у собу уђо |
| S} Она се ни у соби не разви.{S} Обе су говориле с Фатмом француски, и врло тихо, а једна радоз |
| ојка, пуна шале, „пуна ђавола“, како су говориле хануме, просто је уживала да засмејава Фатму; |
| рвеној као крв, или као страст, како су говориле странкиње, а бичеви њене необично дугачке црне |
| p> <p>Мерсије и Фатма готово ништа нису говориле: стиделе су се да говоре пред странкињама о ов |
| и: спавали сте кад је требало да бдите, говорили сте кад је требало да ћутите, певали сте кад ј |
| болестан: висок, мршав, жут, те су сви говорили да је јектичав.{S} Иначе је добар, и по нарави |
| ини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{S} Само ситни сваку ситницу примају за увреду |
| муслимана моме беју.{S} Шта су у конаку говорили, не знам; тек, кад уђе у харем, он беше страша |
| м била је код своје куће.</p> <p>Сви су говорили француски, по навици да крију и кад немају од |
| као његова мајка уз Рамазан.{S} Њој су говорили: „ако пушиш, умрећеш,“ и она је више волела ду |
| ="254" /> одвратност према пијанима.{S} Говорило се о свачему, само не о књижевности.{S} Који ј |
| Било је и још неколико турских жена.{S} Говорило се турски, јер домаћица од неког времена није |
| не песме и отварајући нијете.{S} Док се говорило о лепом младићу, Мерсије је била некако необич |
| волела, и поред њене рђаве репутације (говорило се да има љубазника).{S} Волела сам је просто |
| ло: лице ми се заруменело; а душа...{S} Говорим, смејем се, и певам...{S} О, кад угледам Солун |
| ожју љубав, и то трипут, и сад морам да говорим оно што није истина, рече муфтија и оде.</p> <p |
| покрила главу и што не умем с мушким да говорим. <foreign xml:lang="fr">„Quelle honte!{S} Quell |
| ...{S} Али ја не могу о томе с тобом да говорим.</p> <p>— Женски Хилми-паша, ха! ха! ха!</p> <p |
| е с људима.</p> <p>— Зар би ти волео да говорим с људима?</p> <p>Он на ово питање не хте одгово |
| је-ханум, кћери, дођи сутра.{S} Хоћу да говорим са сином и снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде |
| : они нас узимају потпуно невиђене. (Ја говорим уопште.) Али, ипак, као за све тако и за брак, |
| ад га видим и није ми толико колико кад говорим о њему...{S} Да говоримо нешто друго...{S} Зашт |
| а. „Опрости, мајчицо, што то пред тобом говорим, али радост ми не да да ћутим ни пред родитељем |
| уста.</p> <p>— А ја у две прилике много говорим: кад сам срећан и кад сам... поче он, па не дов |
| лико колико кад говорим о њему...{S} Да говоримо нешто друго...{S} Зашто нас је звала Нурије-ха |
| асмо.{S} Како хануме не говоре, и ми не говоримо: ја нисам хтела.{S} А данас, за љубав своје су |
| мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говоримо: „Ако, мушко је“.{S} Да поправимо то: као женс |
| прави и рече:</p> <p>— А јеси ли, сине, говорио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је брат отиша |
| кептик, кад је год когод од тих официра говорио или прелазио<pb n="256" /> преко собе...{S} Чак |
| сети шта је било, скочи.{S} Шта је све говорио и радио!{S} Био је толико пијан, а свега се сећ |
| н је био паметан.{S} Да знаш како ми је говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја га волим...</p> <p> |
| окварити“ венчање, — девојка си.“ Он је говорио француски, брзо, не муцајући, а она не скидаше |
| анпут срели на улици.</p> <p>— Ромео је говорио Јулији, кад је наслонила своје бело лице на рук |
| по кућама, разговарали би се: он би јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је пита хоћ |
| ла бити љубав, кад он: много пута о њој говорио, свега је двапут видео.{S} Утисци јаки, али мал |
| се осмехну и благо рече, како је обично говорио с децом, са старима, с болеснима, и са сиротињо |
| е бербере чак из Анадолије.{S} Он је то говорио врло узбуђено, почињући сваку реченицу са „мајч |
| то и путују.. „Што их не скупљате и не говорите им, да се некултурност једне земље највише исп |
| нас, њу би мачке појела.{S} Да је умела говорити, зацело би нам рекла: „Вратите ме у затвор, је |
| и и тамо су ћутале:{S} Фатма није умела говорити, Мерсије није могла.</p> <p>Ариф, с оне три но |
| још горе.{S} Чак ни с мужем није хтела говорити о оној тајној бризи која је мучи; он је то опа |
| ти је обукла чаршаф, одмах ти је почела говорити о девојачкој чистоти: да је чуваш више од очиј |
| нарочито кад уђе један „весео“ и стаде говорити лудости.{S} Видевши га оваквог, она се промени |
| е три ћутаху и пушаху; Ариф-ханум хтеде говорити, али је претече Нурије:</p> <p>— Алла’!{S} Ја |
| би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе говорити мајци а добацивати жени како је уморан, много |
| ошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале говорити час турски, час француски, а час неким језиком |
| е осећале срећне што су са сваком могле говорити њеним матерњим језиком.{S} Путнице су бивале и |
| оле" биће свечан: гостију пуно, хоџа ће говорити „елиф, бе,“<ref target="#SRP19120_N103" /> а њ |
| а, и она се зарадова:{S} Ариф-хануми ће говорити за Џемала и Фатму.</p> <p>— <foreign xml:lang= |
| „Јадне, јадне моје девојке!{S} Свет ће говорити мајка им била така и така.“ И онда је обузимал |
| о би ко прислушкивао да не разуме, поче говорити:</p> <p>— Прексиноћ, јагње моје, била сам код |
| му он, с кратким китастим уводом, поче говорити о пијанству његова бившег зета, и осталом, њем |
| говорила), већ само за нову...{S} Поче говорити течно и лепо француски:</p> <p>— Моја историја |
| ати,“ мислила је.{S} Чим седе, она поче говорити о женама:</p> <p>— Јадне наше жене!{S} Заблуде |
| шербет, испраћају га гостима.{S} И поче говорити о другој радости.{S} Унук му је напунио девету |
| ца и десет дана:{S} Ариф-тејзе јој поче говорити о удаји!{S} Сви се згрануше: откуд јој та смел |
| мора свирати у пијано, знати енглески и говорити француски као Мадам.{S} Ја с таквим мужем не б |
| ни то не умеде закратити...{S} Поче јој говорити узбуђено да је воли већ трећа година, како се |
| рије извињава себе:</p> <p>— Ко би смео говорити истину пред Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не |
| мо говориле турски, и тако ми је слатко говорити матерњим језиком у туђини.{S} Али не, где је о |
| пре неколико година, док се није почело говорити о вези између снахе и девера...</p> <p>Пре дев |
| рски, и да спавају до подне.{S} Пушиће, говориће о љубави, певаће љубавне песме и отвараће <hi> |
| је луд...{S} Отрезниће се, доћи ће јој, говориће јој тако слатко...{S} Робиња је покри шапћући: |
| </p> <p>Она рашири зенице.</p> <p>— Шта говориш, тејзе?</p> <p>Тетка је гледаше, а она не умеде |
| Ти си се нешто наљутила, па не знаш шта говориш.{S} Зејне-ханум врати се кући, због деце.“ — „З |
| а га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p> <p>— О, суто, ни два три сата не бих могла |
| р се не стидиш?!“ „Зејне-ханум, ти тако говориш за инат... што сам те узео младу...{S} Хајде ку |
| .</p> <p>— Ти их не познајеш, зато тако говориш.</p> <p>— Дајте мени, рече Ђулренги, па намени |
| , Мерсије.</p> <p>— Кад си паметна, што говориш лудо?{S} Где ли је твоја Мадмоазел ?</p> <p>— О |
| све оне Францускиње што нам, слободне, говорише о слободи и да и ми имамо право, не само дужно |
| је слушају расејано.{S} Одвојише се.{S} Говорише о хаљини Мадмоазел Дарно, нарочито о шеширу.{S |
| ући јој уста устима. .</p> <p>О свачему говорише, само не о њеној првој прошевини: ни једно ни |
| , là, là!“...{S} Зове се Мадам Ажил.{S} Говорљива, смешљива:{S} Францускиња...</p> <p>Ово ћерет |
| е, Ариф поста говорљива.{S} Она је била говорљива само кад је добро расположена.{S} Пила је <hi |
| Цариграђанке се развеселише, Ариф поста говорљива.{S} Она је била говорљива само кад је добро р |
| ејала.{S} Њена сестра, напротив, сад је говорљива, и страшно расејана: пође по башјорти, а узме |
| менише нарав, због дувана Нурије, иначе говорљива, сад по ваздан ћути, све је вређа, и за сваку |
| да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој је говорно, како ће његов унук пред њим расти као њена уну |
| доктор гледајући Фатму.</p> <p>И док је говорно, и док је писао рецепт, погледао је у Фатму раз |
| p> <p>Он се трже, застиде се: гласно је говорно, и оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му |
| из прошлости ни из садашњости, дирнута говором и кашљем ове младе несрећнице, осети да јој се |
| млак кад говори, кад ходи.{S} У његову говору и ходу није се видео темпераменат, ни енергија, |
| ао главу од њих с пуно мржње.{S} А кога год човека, млада и лепа срете, загледа му се у очи, и |
| — „Никад!“ узвикну она. „Ово дана, која год је овде дошла ја сам јој казала, све сам јој исприч |
| {S} Устајте, младе жене и девојке, која год је имала крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је |
| ући је она: куд год погледам — она, кад год очи склопим — она.{S} Ово није твој „стари Џеми“, к |
| беснила наших побеснелих људи...{S} Кад год сам гледала Ариф-тејзу побуњену, ја сам се питала: |
| на младе жене никако да зарасте.{S} Кад год је испере и обложи хајдучком травом, она пружи руку |
| лог комшилука, па и он затворен.{S} Кад год у њ погледам, ја заплачем. <pb n="5" /></p> <p>Мерс |
| наше људе и жене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да |
| за које су знале да воле Европу.{S} Кад год <pb n="11" /> су хтеле да покажу путницама какву ве |
| тешко мени!{S} И ја сам тако радила кад год сам изгубила нешто што волим.</p> <p>— Луд, Алије.< |
| слободне; Францускиња их је бунила кад год су биле саме, пред њиховим гувернантама.{S} Оне су |
| мајка, вели Ајше-ханум, црвенела је кад год се пред њом поменула кошуља, а није поцрвенела кад |
| S} Она ме је волела, и жалила ме је кад год сам била болесна или несрећна, обилазила ме, чувала |
| асмејава Фатму; а засмејавала ју је кад год је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло често, |
| /hi> и <hi>муж је господар</hi>, те кад год он у собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао |
| ер зна да се Ариф умири и развесели кад год јој хвале пријатељицу.</p> <p>— Мадам Аристид је ди |
| ,“ сети се Фатма нениних речи, увек кад год слаже.</p> <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S} Сад од |
| везују харем с конаком закључана су кад год отац није код куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе |
| о је волим.{S} У целој кући је она: куд год погледам — она, кад год очи склопим — она.{S} Ово н |
| па је постајала страшан скептик, кад је год когод од тих официра говорио или прелазио<pb n="256 |
| , и била му за поклоне захвална: кад је год пошао и дошао пољубила га у руку.{S} Родила му тек |
| чему, само не о књижевности.{S} Који је год икада од кога критичара био изгрђен, он њега овде и |
| , ја ти се нећу удавати; јер, колико је год љубави на свету, све је код тебе, ништа није остало |
| страхом изговарати „беј, ефенди“, докле год нас они остављају овако неспремне, да сашијемо кошу |
| -пријатно, топло верско осећање, кад се год појави каква висока бела џамија или се укаже какво |
| чекао њен страсни девер.{S} Али кад се год вратила пријатељици, да се пресвуче и иде кући с ње |
| него где су цариградске паше; а где се год састане са Солуњанима, ређа им имена зетових предак |
| јим чаршафима могле су преносити што се год хтело.{S} И као жена, за час се осети увређена, пон |
| је муж; и обузима га љубомора кад му се год учини да она слуша некога од оне двојице, док говор |
| а га се бојим и удата, одавно жена, док год је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Шт |
| ало се, и — завршила се седница.{S} Док год је седела, осећала је оно што обично: да не смећу с |
| м сам децом плакала као луда; а кад сам год чула детињи глас, увек ми кроз срце прошло нешто ка |
| она.{S} Ја сам се за ово време, док сам год била с овом радном, тачном и уредном, трезвеном Енг |
| ћу никога не прима, јер јој се чини, ко год би дошао, дошао би да јој се свети и подсмева.{S} И |
| ше гласно с пуно бола.{S} -Јер сад, што год је читала. мислила је на Џемала.{S} Пре је мислила, |
| огледа, јер за њу улица не постоји: што год постоји на свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он |
| ешто од њега, то јест цео он!...{S} Што год би у кући европско, он растури, испродава, испоклањ |
| ој те није учио разум него срце.{S} Што год нам је писано овде (учини прстом по челу као да пиш |
| Створитеља света, и ја га осећам у што год живо погледам, а највише у себи...{S} Срце ми за св |
| тим цело целцато плаво небо.{S} Кад су год биле овде на брду, увек су дизале печа и гледале с |
| појурила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и мислим: „ |
| еброји на прсте месеце: „Дванаест...{S} Година дана прошла како сам је први пут видео.“ Па опет |
| <pb n="175" /> осећам душу, а душа нема година.{S} Моја душа родила се ко зна кад пре мене и ум |
| .. „Тим путем је отишла Мадам".{S} Пета година, а њој се учини као да је јуче било.{S} Гледа у |
| стујем све старо, од пре двеста, триста година: осмеси, неискреност, сумња, ухођење: зар бих см |
| еш да си весела! ...{S}И оне пре триста година страховале, а ти...{S} Донела сам ти његову слик |
| говорити узбуђено да је воли већ трећа година, како се вратио из Европе, јер његова тетка толи |
| тога нема ништа, те очајаваше.{S} Прође година дана како се вратио.{S} Једно јутро иђаше улицом |
| један брод за Цариград.</p> <p>Друга је година како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{S} |
| ити. „Луда !“ мишљаше.{S} За толики низ година она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад гово |
| ју су они, пошто им је одробовала седам година, удали за њену неприлику, једнога богатог старог |
| ијем пусти дуван; био сам дете од седам година кад сам узео да га пијем и да га волим...{S} Он |
| ио старији од своје жене двадесет седам година, он је увек изгледао као болестан: висок, мршав, |
| је у турском бољем друштву од неколико година, нарочито последње две године, стално на дневном |
| старо време: жене роде и после неколико година“.</p> <p>Прође и <hi>Кадр-Лејле</hi>, то јест дв |
| #SRP19120_N55" />, који је пре неколико година умро, непрестано у Солуну, немајући своје деце и |
| ола столећа, служила је до пре неколико година, док се није почело говорити о вези између снахе |
| а као с другарицом.{S} Још пре неколико година с њом се могло разговарати као са зрелом женом; |
| ија од њих, жена од двадесет и неколико година, врло лепа, Фахрије-ханум, поче с пуно жучи:</p> |
| и се јави!{S} У нас се воле по неколико година само гледањем, и то знате, драга госпођице.</p> |
| неискрена она, моја другарица за толико година!{S} Колико смо се наразговарале!{S} Каквих смо с |
| не залечим.{S} У кући, где је за толико година била свирка и песма, сад плач и проклињање..{S} |
| ..{S} Гледа јој, он први, што је толико година крила: главу, лице.{S} Он дршће од љубави, она о |
| у мени се пробуди оно што је пре толико година заспало — љубав материна.{S} Одмах растурих друш |
| другу и пријатељу већ двадесет и толико година.{S} Дошла му је скоро дете.{S} И он је био врло |
| кроз кафез видех Али-агу: стар, има сто година, болестан, једва иде, сиромах, подупире се дебел |
| ове младе лепе жене умела бих крити сто година.</p> <p>— Сестро, нисам знала да си ти поборница |
| под густи ред селвија.{S} Шесет и девет година како пијем пусти дуван; био сам дете од седам го |
| ако би ти, <hi>нова</hi>, хтела?{S} Пет година да јој је драги, и пет вереник: да му отидне сва |
| јци, а ја идем другарицама...{S} За пет година родила сам му четворо деце (једанпут сам близнил |
| зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја сам за чистоту и |
| д им је дошла, њој је тада било тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а у кућу узима Европљанку: |
| у, братаницу, девојчицу од својих десет година, и једну слушкињу, с бошчицом: иду у хамам...{S} |
| ушкиње, дошле из Цариграда пре двадесет година, плакале су за обореним кипарисом као за својим |
| су се доселили у Солун још пре двадесет година.{S} Ибрахим-Хасан-бејов харем <pb n="3" /> дошао |
| и бркове; трећи, човек испод четрдесет година, био је онај „геније“, гојазан и мастан.{S} Њине |
| не, у њиној кући слушкиње већ четрдесет година: „Аман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам чула за некак |
| а је слушкиња у овој кући већ четрдесет година, прохтело се да пуши у соби где јој спава ханума |
| ћу у којој сам провела више од дванаест година, и где су са мном поступали врло лепо.{S} Садржи |
| ена антерија, прављена још пре дванаест година, стајала јој је врло лепо према сребрној коси и |
| раш: у њој ти је дисала ђаурка тринаест година.</p> <p>Сафет се смејаше и мољаше је да се не љу |
| о ме је забринуло.{S} Да си од тринаест година, ја бих ово могла и разумети; али од осамнаест, |
| 9120_N9" /> Млада, а напунила осамнаест година !{S} И ја.{S} Обе смо већ зреле девојке, јер смо |
| је, чувао је као зеницу пуних осамнаест година, па зар да је сад другом даш као тицу или псетан |
| изненадила с тога што ти имаш осамнаест година, што на Истоку значи: зрела девојка, још мало па |
| дну кутију пудера она има већ четрнаест година, — метне пудер понекад, кад пође на неку свадбу, |
| амбол...{S} Бејаше младић од деветнаест година, израстао као кипарис, па румен као зрели нар; ч |
| снахе и девера...</p> <p>Пре деветнаест година, Али-Рашид-беј, Осман-бејов отац, ожени свога на |
| ло лепу хануму од тридесет пет или шест година, и пита која је, па јој Нурија каза да је то паш |
| во чудно миловање...{S} Кад напуни шест година, отац му дође да га узме, да га одведе у Европу |
| од брата.{S} И она лепа, млада, његових година.{S} А где је у кући више жена, ту се не зна за м |
| у мало старије од њих, друге су њихових година.{S} Фатма иђаше очима од једне до друге, све их |
| домаћица, једна богата Јеврејка, њених година а као младица, толико дотерана и дивно обучена, |
| е растужују осетљиве жене, младе, њених година.{S} Гледа ту тетку, стару, која ју је врло волел |
| пријатељица) као и све младе а и њених година хануме, притрчавала је час једној час другој стр |
| ових био је старији од ње; други њених година, али су изгледали много млађи јер су обојили — к |
| тром од тетке њене матере, двапут њених година, а с којом се разговара као с другарицом.{S} Још |
| Туркиње, црномањаста и жива, Сафетиних година, уста и радосно узвикну: „<foreign xml:lang="fr" |
| стран, туђ, немио: он ме је лишио тебе; годинама сам те желела, чезнула за тобом...{S} Пиј, син |
| S} Од ове болести пати једна моја тетка годинама, још од своје четрнаесте.</p> <p>— Шта је то, |
| у водом...{S} Гледајући харемска весеља годинама, жива и духовита Мадмоазел Дарно знала је <hi> |
| , госпођо мајко!</p> <p>— Била ти добра годинама, а сад није!</p> <p>— Променила се.</p> <p>— В |
| ен раскид.{S} И ако је нашла оно што је годинама тражила и желела, љубав, ипак је врло често би |
| воли, распитај, сине; јер у Фатминим се годинама воли сваки човек који уме лепо да говори, и ле |
| анум-ефенди, своје пијанство трпели сте годинама, а синовље не можете трпети две три године.{S} |
| па једва неколико дана; јер она у овим годинама гледа да не изгуби ништа од живота; а живот јо |
| ива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим годинама била мајка троје деце.</p> <p>Стара ућута и за |
| ња, која скроз познаје турске жене, јер годинама је живела у Цариграду и са пашиницом је ишла н |
| не можеш без Нурије-ханум, познајем.{S} Године су то, откад живите као сестре, и боље.{S} Покор |
| а ја седох теби да пишем.{S} У ово доба године и овамо је врло топло.{S} Кућа у којој гостујем, |
| дну све забрује.{S} Њено срце не зна за године.{S} За њену душу године су само уображење.{S} Ње |
| ла.{S} Она воли.{S} Њено срце не зна за године...</p> <p>— Простор и време, Емир.{S} Ти не позн |
| к мужу, човеку од педесет и једну, две године, у ловачким хаљинама, који вешаше једну мокру ло |
| таје и на четврту женидбу за непуне две године!...</p> <p>За таквога се удаде, по други пут, Ем |
| неколико година, нарочито последње две године, стално на дневном реду.{S} Почеше о политици и |
| у Европи је одрастао, живео до пре две године.{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А знам да |
| с њим је одрасла, од ње је старији две године, а од родитеља је скоро отишао, оженив се и доби |
| аде лице, и старе и младе...</p> <p>Ове године уочи младенаца кукурекаше петли на седалу, и тур |
| , у очекивању детињег доласка..{S} Прве године дође, доведе ми дете: обоје осташе три месеца; д |
| ми дете: обоје осташе три месеца; друге године проведоше код мене месец дана; треће године дође |
| јадом, обећа да ће ми га доводити сваке године, и да ће с њим код мене седети по три месеца...{ |
| ар.{S} А што се није окусило преко целе године, уз Рамазан се окуси, једе; сиротнија класа сву |
| исму помену Мерсије, и коју њој, прошле године, доведе Мадам Макс.{S} Та Францускиња, и ако је |
| м градовима, има овога често.{S} Прошле године, Ибрахим-ефенди и ова три честита стара беја пог |
| пша једна млада Енглескиња.{S} И прошле године била је у Турској, и Арифи ју је довела Мадам Ма |
| та чекају ?{S} Време стоји, а оне, њине године, њин живот пролази.{S} Иду, иду, иду, и кад поми |
| дам.{S} После и Мадам и он.{S} Последње године готово само он, јер је време чинило своје, бриса |
| е до кафеза што је крију од њене девете године, који су јој пре кратког времена, како је писала |
| е дође без детета, седе недељу; четврте године опет ми нема детета, али ни њега..{S} Од двадесе |
| не проведоше код мене месец дана; треће године дође без детета, седе недељу; четврте године опе |
| од зелене свиле.{S} А чим напуни четири године, он ће га дати у школу; „почетак школе" биће све |
| одитељима.{S} Младић од двадесет четири године, он је својим здрављем и мушком лепотом порази.{ |
| сила без њена знања; испрошена била три године; кад јој вереник дође из места где је са службом |
| ама, а синовље не можете трпети две три године.{S} Ви мислите да је пијанство само од вина и ра |
| а све друго што је било за ове две и по године: на бегство Фатмино, на смрт Мерсијину.{S} И мог |
| Хајдемо на Родос.{S} Тамо да седимо по године, годину.{S} Ране ти неће проћи, али ће се залечи |
| се љутила и гадила.</p> <p>Пролазиле су године, од слабуњаве једанаестогодишње девојчице постал |
| срце не зна за године.{S} За њену душу године су само уображење.{S} Њен дух се обнавља свако ј |
| мрт, већ за испаштање грехова у минулој години.{S} Уз Рамазан, дању, ни хлеб, ни вода, ни дуван |
| и пут удовца, човека у тридесет деветој години, ожени га једном, нежна здравља, једанаестогодиш |
| зно као позно пролеће.{S} У четрдесетој години имала сам кризу, бол за младошћу.{S} И туговала |
| з</hi>, то јест „нов дан, султан дана у години,“ тако мухамеданци зову младенце, и очекују их к |
| ром“, него ти: твој муж је „добар дан у години?</p> <p>— Сестро, што се баш ја буним, у толико |
| на Родос.{S} Тамо да седимо по године, годину.{S} Ране ти неће проћи, али ће се залечити.{S} С |
| е у Солуну. „Годину дана да ниси дошао, годину дана не бих изишла: што да изиђем кад се не нада |
| е:</p> <p>— А шта је било оно?...{S} За годину дана две љубави!{S} Не може...{S} Ја сам муслима |
| еде; рече да не допушта султан...{S} За годину дана сахраних троје деце, остаде ми само првенче |
| ти...{S} Ја га не пустих, задржах га nа годину: да га се нагледам, и да се одмори...{S} Човек, |
| роман под Нурије-ханумину кућу, више од годину дана пусту, па га задржала мајка.{S} Стара је чу |
| опрости ми.{S} Међу ђаурима сам више од годину дана, али се нисам пођаурила: покривам главу, мо |
| иста, дошла синоћ.{S} Мислила да остане годину, па једва неколико дана; јер она у овим годинама |
| </p> <p>Осман се ожени.{S} Жена за њ би годину дана.{S} У њему се понова разбукта страст за Зеј |
| амазан!{S} Шта сам све препатила за ово годину дана!{S} А јадна Емир у туђини.{S} Кад би знала |
| нпут, кад је чула да он није у Солуну. „Годину дана да ниси дошао, годину дана не бих изишла: ш |
| четрдесет година, био је онај „геније“, гојазан и мастан.{S} Њине жене књижевници звале су га ј |
| ни се, јагње, да видиш мајку ти; готово гола, па само виче: „Африка !{S} Африка!“ Унука је загр |
| олена, простире се по поду, уједа своје голе мишице и пушта дивљачки глас... „То није жена, нег |
| у глас, осећа му дах на лицу, у носу је голица мирис с његове косе и хаљина, а тај мирис њој ни |
| ог Францускиње. „Пофранцузила се!“ Али, голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на ро |
| {S} Рукавица му је само на десној руци, гологлав је.{S} Зар је то Турчин?{S} Леп!{S} Очи су му |
| не нађоше ништа турско: у ципелама је и гологлав!...{S} И с тога муфтија поче снебивајући се:</ |
| е:</p> <p>— Изиђи, ханум, као пред оца, гологлава:{S} Ахмед-беј, мој брат, старији је од мене.< |
| Стала сам, пошто сам покрила главу (ја гологлава не бих могла).{S} О, кад сам видела с нашега |
| ву — џепну марамицу.{S} Једне су сасвим гологлаве.{S} О, што нисмо као неке наше другарице <pb |
| ге.{S} Један истрча пред њу, и видев је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и прибрано на |
| вима, с којих се цеди вода, и по сасвим голом дрвећу скупљају се чавке; по који кров зацрни се |
| ујева песма у прозорје!{S} И загука њен голуб: она му глас познаде. <pb n="25" /> Није га видел |
| аре од росе).{S} Кад нахрани и измилова голуба, он јој летну на раме, а с рамена одлете на једн |
| олуба, кога из скута храни, па као тога голуба крила, такве су њене руке.{S} Мерсије иде мало п |
| ле, у башти, позва свога белог гаћастог голуба; он јој долете на раме ; она га нахрани из скута |
| } Емир-Фатма има једнога белог гаћастог голуба, кога из скута храни, па као тога голуба крила, |
| " /> Она после отрча у башту да нахрани голуба и да набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бок |
| ри... у Нурије-хануминој башти, миловао голуба.</p> <p>— А, из далека, глас чисто промењен...{S |
| не верује.{S} Она кроз кафез погледа у голуба, он мисли у човека...{S} Мајка твоја, чим ти је |
| <head>XI</head> <p>Емир-Фатма шета као голубица по кући Мурад-Џемалове тетке а своје сут-ане, |
| аме жене, у дворишту кокоши без петла и голубице без голубова.{S} А варају нас.{S} Погледајте!“ |
| воришту кокоши без петла и голубице без голубова.{S} А варају нас.{S} Погледајте!“ заврши и обр |
| нило траве, широколисти дудови, огромне гомиле диња поред пруге уз станице, свет на станицама, |
| Фатмин отац и стриц, оно кућу напунише гомиле младих веселих жена, са запаљеним фењерима, кико |
| криве улице, пролазећи кроз метеж, кроз гомиле људи у црвеним фесовима и зеленим и белим турбан |
| х, наше жене!{S} Шта је шака свесних, у гомили несвесних?{S} Да се васпитавамо, па да се припре |
| на једну терасу и видеше преко дворишта гомилу „црних домина“. „Маске!“...{S} Она уздисаше слуш |
| то та кућа више не постоји, као Содом и Гомор, градови које је Бог у јарости уништио.{S} Али ов |
| градски каици лепши су од венецијанских гондола, то јест пријатнији су за око, весели су, јер с |
| ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гони руком из свести...{S} Па оде мислити на Мерсију, у |
| што су робиње.{S} Каква лепа имена!{S} Гонџеђули, Ђулђули, Ђулбејаз, Ђулренги, Ђултер, Ђулсу, |
| бе, ја друге жене нисам ни погледао.{S} Гонџеђули и Ђулренги, то нису жене него робиње, а тетка |
| а чу да је то Мурад-Џемал-беј?</p> <p>— Гонџеђули отвори капију, нешто да купи, промоли главу и |
| <l>Колико сам уздахнула,</l> <l>Сва је гора заиграла.</l> <l>Како не бих уздисала,</l> <l>Кад |
| ...{S} Не слуша је што зна ово: „колико гора висока да је, преко ње пут бива; а човек везир нек |
| е?{S} У своме страху се не сети, да он, горд на своју мушку снагу никад се не би понизио да диг |
| да изиђе пред другове?!{S} О, сиромах, горд, јунак, мушко!{S} Али ти си, душо, сад слободна... |
| е луд. него пуст...{S} Није ни то, него горд, због своје лепоте, поче Ариф.</p> <p>Сафет је пре |
| калашне ноћашње хануме, сад су озбиљне, горде, хануме су и жене, ни речи не проговарају, само п |
| е болесна, или што се стиди, већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега зов |
| >— Ја да спавам!{S} Па мени је сто пута горе.{S} Ја осећам и грижу савести.{S} Одох лепо својој |
| у Нурије-ханумином салону искићеном од горе до доле спремом, даровима.{S} Лепота!{S} То су Фат |
| и младост уопште.{S} Мојој мајци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста.</p> <p |
| увак, и, уз свирку и песму, одведоше је горе у ону велику собу пуну јенђа; приведоше је свекрви |
| знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време спавању, време разгово |
| па род.</p> <p>— У Серезу су наше жепе горе но овде.{S} Ништа нису читале, јер и не знају чита |
| ст уопште.{S} Мојој мајци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста.</p> <p>Изјави |
| Шта ће радити?{S} Да је убије, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху |
| алој?{S} Ако ми не одговори!{S} Или још горе: ако ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека га у |
| ј наде.</p> <p>Сутрадан јој је било још горе.{S} Чак ни с мужем није хтела говорити о оној тајн |
| о.{S} Али ова кућа била је храм, где су гореле свеће, моја љубав, и измирна, моје...{S} Ја не з |
| , спали.{S} Колика је била ватра док су гореле Фатмине књиге, свешчице, писма од Госпођице, нар |
| хом, сваким делићем свога тела, које је горело, играло од страсти.{S} Мадмоазел Дарно, пре неко |
| кад је напољу страхоба, <hi>омар</hi>, гори небо и земља!{S} Дигни се, јагње, да видиш мајку т |
| p>— Вруће с чесме.{S} Кјучук-ханум, све гори.{S} Али, шта ћеш да обучеш?</p> <p>— Плаву антериј |
| ије ни изгрејавало, само онако гори, не гори него гуши — омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у |
| и нема, није ни изгрејавало, само онако гори, не гори него гуши — омар.{S} Биће неко чудо.{S} С |
| ока!</l> <l>У пролазу те видех, па сада горим.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <l>Не |
| ови.</p> <l>У пролазу те видех, па сада горим:</l> <l>Ти ме запали искром из ока.</l> <l>Зар да |
| тебе, шта ли од мене.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <p>Ова песма једне страсне чул |
| видех, па сада горим.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <l>Нек се смешају ватре пламен |
| на странкиња, и она сад види како је то горка истина.{S} Час-по, кад осети неку мисао, она запу |
| а.{S} Нурији је слала најгоре поруке и „горке поздраве“.{S} Једно једино дете, па оваква несрећ |
| Пошто је помогла гостима да скину мокре горње хаљине и замене ципеле папучама, увела их је у са |
| упним корацима пође по соби; један крај горње усне подигао се, те му се виде бели крупни зуби, |
| > <p>Он се осмехну, подигнув један крај горње усне; она у том осмеху не виде подсмех него досад |
| родила!“</p> <p>Она обуче чаршаф, диже горњи део на главу, пошто је наместила пече, и приђе ст |
| елеганције скројених чаршафа, оне имају горњи <pb n="224" /> део прост као много убрану сукњу, |
| би јој руку, дохвата махраму, придржава горњу хаљину, пушта је напред и десно, и прича јој све |
| ино.</note> <note xml:id="SRP19120_N11">Горпођа стрина.</note> <note xml:id="SRP19120_N12">Добр |
| Твој отац је љут, али није луд...{S} У гору и камен!</p> <p>— Па и овај није луд. него пуст... |
| наше вредне жепе; али у старом...{S} У гору и камен!</p> <p>Он се буни:</p> <p>— У Европи се с |
| иђемо на сокак без чаршафа и печета — у гору и камен ! — али нисам знала да траже да не поштује |
| овори Мерсије уозбиљивши се.</p> <p>— У гору и камен! рече гошћа уплашено и скочи.{S} Напослетк |
| > утече ми, пошто ме изгрди.</p> <p>— У гору и камен! узвикну Нурије.{S} Наш Џемал-беј неће то |
| ј затвори уста шаком и рече:</p> <p>— У гору и камен!</p> <p>— Бога ми, Емир, ко зна, потајне г |
| нове, и да оне траже да се развијемо (у гору и камен!), али нисам знала да зову мужа на име као |
| ного је радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а |
| жесток бол, велики и страшан као што је Господ...{S} Нема душе која се не би од тога бола уплаш |
| очи к небу, пружа руке: проси милост од Господа, као просјакиња кору хлеба од богаташа, па зажм |
| <hi>човек је старији</hi> и <hi>муж је господар</hi>, те кад год он у собу уђе, она му устане; |
| ле, чешљају, облаче, ките: доћи ће кући господар, муж, „севап је“.</p> <p>Код Ибрахим-Хасан-беј |
| } Бесна кучка, да опростите...{S} Силан господар...{S} Хоће да ме уништи...{S} Да не да Бог да |
| мажену, не даје другу него господару, а господара има милостивих, али <pb n="133" /> их има и н |
| Касумију и Алаџа-Имарет с конаком свога господара, а он тера и даље, да сав свет по хиљадити пу |
| Робиња примаше јела од ашчике, служаше господара и госпође, и двораше их с новим јелом у руци. |
| тац, јер њу, мажену, не даје другу него господару, а господара има милостивих, али <pb n="133" |
| да!</note> <note xml:id="SRP19120_N105">Господи.</note> <note xml:id="SRP19120_N106">Штета, сра |
| анпут заплака, и наједанпут ућута...{S} Господин Хок дође кући у три дана једанпут, а он није Т |
| p>— Прексиноћ, јагње моје, била сам код господина Аристотела, на балу...{S} Што се чудиш?...{S} |
| и Бога не волим овако,“ рече без страха Господњег, кад чу страшну и пријатну причу.{S} Њој је и |
| рађанин је.{S} Ви сте му виделе стрину: господска жена, старинска муслиманка, „старотуркиња", к |
| не разликује се од ифтара.{S} Кад каква господска свадба буде, по месец дана и више говори се о |
| ице; од добре породице, из отмене куће, господске; богат... све што мој отац тражи.“ И метну у |
| утом ситним шљунком; а оне, идући тихо, господски, бацаху погледе у кратко ошишану траву прошар |
| , па почеше да се разговарају, полако, „господски“...{S} Старичине унуке, од једног сина и од д |
| мислима.{S} Ако виде кога седог старца, господског изгледа: „То је њен свекар.“ У сваком мршаво |
| сиђоше с кола, Фатма заборави на турско господство, и уместо робиње лупну на капију сама, не зв |
| остаде ми само првенче.{S} Мурад-Џемал, Господу хвала!...{S} О мој Џемал!{S} Дете добра срца, а |
| и.</p> <p>— Па нисмо непрестано сами... госпођа мајка, сута, нене, моја мајка, Мерсије.</p> <p> |
| устаде и оде, а она сути рече:</p> <p>— Госпођа мајка бежи!..{S} Хвала ти, суто!...{S} Ја сам њ |
| врло лепа, сад не, врло симпатична, ова госпођа по изгледу мирна, тиха, не прави утисак жене шт |
| note> <note xml:id="SRP19120_N30">Млада госпођа.</note> <note xml:id="SRP19120_N31">Чика-беј.</ |
| воли!</p> <p>— Збиља, је ли се помирила госпођа стрина с Мон... с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није |
| note> <note xml:id="SRP19120_N46">Стара госпођа.</note> <note xml:id="SRP19120_N47">Јагње моје, |
| е</hi>.</p> <p>P.{S}S.{S} Збиља, ако је госпођа твоја мајка у љубави са Нурије-ханумом, те ти т |
| сије.</p> <p>— Аман! узвикнуше робиња и госпођа и покрише лице сукњама.<pb n="39" /></p> <p>— Х |
| па није умела; са слушкињама је не као госпођа, већ као мајка, и Осману, и због тога као због |
| p>— Помириће се, очију ми! јер, ето, то госпођа стрина куне.</p> <p>— Аман, очију ми! очи моје |
| фамилијарне су, и између себе и својих госпођа непрестано виде један високи зид који њихове ру |
| ше да је живела животом великих турских госпођа.{S} На њеном бледом лицу заиграше мишићи, ухват |
| ој је за живота изгледао мали.{S} Жене, госпође и слушкиње, дошле из Цариграда пре двадесет год |
| ижење” Јулијино с Морисом, и „први пад“ Госпође Бовари с Родолфом, и црвенеле су, и у том часу |
| > <p>И у вече, она се спреми за бал код госпође Нисим.{S} Очешља је једна младотуркиња, онако к |
| {S} То јест, вечерас.{S} Иди на бал код госпође Нисим.</p> <p>Она се зграну:</p> <p>— Зар сад к |
| сам, за несрећу, као цариградске велике госпође: никад пешке, увек у затвореним колима...</p> < |
| поодавно, носе обичне, а фереџу велике госпође, због одлажења у Јилдиз.</p> <p>До средње капиј |
| уме, хајдете Ајше хануми, зову вас ваше госпође мајке.</p> <p>Не смедоше не отићи.{S} Пресвукош |
| аше јела од ашчике, служаше господара и госпође, и двораше их с новим јелом у руци.{S} И за час |
| имно, кад турске жене заборављају да су госпође и жене и због тога и не зову странкиње: позвала |
| и мужевље пијанство.{S} Пре је замерала Госпођи Аристид што су њене кћери с њом као с другарицо |
| бу јој њихове папуче, али не као робиња госпођи, већ као кћи мајци.</p> <p>Нурије-ханум, један |
| е срећа, то значи да се вратило здравље госпођи вашој мајци...{S} Јер ја своју срећу не замишља |
| ана (домаћица је није звала), окрете се Госпођи Аристид и слободно турски рече: „Да су овде и љ |
| а код ње <hi>има нешто</hi>...{S} Мојој госпођи мајци криво што тако одмах, а ја волим, јер зна |
| д она уђе, ниједан се не помаче, не као госпођи (ко им то тражи?) него као старијој жени.{S} Ча |
| и колико бола од неког времена, како од госпођине деце посташе девојке, како су у друштву свака |
| ote> <note xml:id="SRP19120_N50">О, да, госпођица Блак ће доћи теби.</note> <note xml:id="SRP19 |
| мачи Коран и говори о светости затвора; Госпођица јој чита романе и описује чари слободе, и у њ |
| љубац не зна — ја му нисам казала...{S} Госпођица ме непрестано уверава да ме он воли.{S} И мен |
| а да размишља, од Госпођице да ради.{S} Госпођица <pb n="21" /> је сваком казивала, да јој је м |
| ни Мадам.{S} Можда је ово тренутак.{S} Госпођица је научила од наших жена да осећа и да сажаље |
| <pb n="291" /><hi>р</hi>.{S} Чак и моја Госпођица, чак и Мадам Аристид наглашују турски зато шт |
| >10 рамазана.</p> <p>И данас ми је била Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: на цео дан.{S} И г |
| p> <p>Новембар.</p> <p>Данас ми је била Госпођица са својим рођакама и пријатељицама, и шта сам |
| ан: једу, пију, спавају — тако је рекла Госпођица.{S} Па су уплакане отишле крај решетке: ништа |
| ила!...{S} Она на серџадету клања; њена госпођица за столом чита <hi>Свето Писмо</hi>.{S} И тих |
| сала, исправљала, преписивала; јер њена Госпођица обраћала је велику пажњу на стил, изговарајућ |
| ба, неће први пут метнути на главу њена Госпођица; али њој је умрла мајка, те се није могла вра |
| .{S} О, она бела Енглескиња што се зове Госпођица Црна (<foreign xml:lang="en">Miss Black</fore |
| оним који зна шта је то слобода.{S} Ја, госпођице, слободе не познајем, те бих у један кут, па |
| сте прекјуче дошли из Цариграда, јелте, госпођице?</note> <note xml:id="SRP19120_N76">Да, драга |
| S} О, само још да не воли!{S} Ја, драга госпођице, волим једнога одавно, још како сам вам почел |
| о су те изопачили неразумни!“ Ја, драга госпођице, знам ону праву танку нашу веру: њој ме је уч |
| е, шта каже моја мајка.{S} Ништа, драга госпођице: њен муж није ништа необично учинио; и друге |
| јест <hi>уништих</hi>.{S} Ја се, драга госпођице, и сад сетих ваших предавања, <hi>Стила</hi>: |
| година само гледањем, и то знате, драга госпођице.</p> <p>А он скиде фес, па ми се поклони, и ј |
| оречкавају као деца, ви то знате, драга госпођице.{S} Али до сада: некад не говоре по недељу, н |
| сам онда била дете, ви то знате, драга госпођице.{S} Ја се никад нисам срела с човеком, па зат |
| ске жене мало крију, ви то знате, драга госпођице.{S} Као у Цариграду, иду у чаршију, иду у без |
| рођене сестре...{S} Ви то знате, драга госпођице.</p> <p>Пре неки дан сам видела човека чини м |
| .{S} И ви га се може бити сећате, драга госпођице; видели сте му слику у сутином салону под сти |
| чак се и насмејем!...</p> <p>Али, драга госпођице, помислите,— ја се надам.{S} Срце <pb n="102" |
| вој.</p> <p>P.{S}S.{S} Ви сте ми, драга госпођице, пред полазак поручили да се вежбам. „Ако мно |
| , августа.</p> <p>У прошли петак, драга госпођице, ја не доврших писмо...{S} Сад га настављам, |
| ара Јерменка воли га!...“ Ја сам, драга госпођице, сто пута пожелела да свој уништим, да скочим |
| i>не умем</hi> у слободу...“ Ето, драга госпођице, ја сам као та канарина.{S} Могла бих у слобо |
| ир-Фатма</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Драга госпођице, моја мајка везује бошчице и пева, а нене је |
| !!{S} Сад бих волела с вама, врло драга госпођице и моја пријатељице, да читам Ламартинову песм |
| Богу.{S} Бог!</p> <p>А сад, врло драга госпођице, примите хиљаду пољубаца</p> <p>од своје мале |
| {S} Али, она врло лепо пише, врло драга госпођице.{S} Мој отац с писмом ишао од познаника до по |
| лим...</p> <p>Одговорите ми, врло драга госпођице.</p> <p>Примите много пољубаца од ваше мале, |
| поклон се даје невиђен.“ О, врло драга госпођице, зашто узех тек онако оно што ми писасте: да |
| тим не слажем.</p> <p>И још, врло драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе |
| p>Солун, 2 јуна 1905.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p>У мени се пробудило оно што у Атале: |
| >Солун, 15 јуна 1905.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p>Добила сам ваше драго писмо, и љубила |
| а славим своје јунаштво...</p> <p>Драга госпођице, колико је лепо у Бејлербеју пред вече.{S} На |
| рбеј, 6 августа 1905.</p> <p>Драга моја госпођице,</p> <p>Да ли сте већ кадгод помислили да сам |
| ила, од нене је научила да размишља, од Госпођице да ради.{S} Госпођица <pb n="21" /> је сваком |
| ореле Фатмине књиге, свешчице, писма од Госпођице, нарочито романи.{S} Хтео је да подметне који |
| јест да им изјави поздрав и од ње, и од Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бело, са као сн |
| ба мила!{S} Једно је од тетке, друго од Госпођице!{S} Шта ли јој одговара!{S} Грди је или...{S} |
| апћући: „Буди с њима: сва су ми од моје Госпођице“, и загледа се у лепи рукопис, у карактеристи |
| да опет добије тако мило писмо од миле Госпођице.{S} После га опет неколико пута прочита, и ст |
| адожење и драгог, шивеној по укусу њене Госпођице, у белим ципелама, у белим рукавицама, с мног |
| , немајући коме да се потужи...{S} Осим Госпођице, нико више да се на мене сажали.{S} Ни он...{ |
| Она</hi>... стално иде с њим...{S} Осим Госпођице, ја више не волим ниједну Францускињу, чак ни |
| а опет гледати чулним, даће Бог!</p> <p>Госпођице, то ваљда само ја, турска девојка, тица у каф |
| времена, како је писала <pb n="276" /> Госпођици, били толико мили, јер је кроз њих гледала Џе |
| шта је писала.{S} Овако отворено...{S} Госпођици о љубави!{S} Је ли она луда!{S} Срамота је би |
| ма из Корана, где је некад, како писаше Госпођици, у свакоме стиху видела Бога, и пљуну — замрљ |
| i>.{S} Седе да исприча хартији, да пише Госпођици.{S} Али пре но што ће почети писмо, она одреш |
| намештала Мерсије, а она је плакала за Госпођицом и мирисала сестрине руке уместо руку Госпођи |
| ка каже „Фатма!“, јер мисли да ја зовем Госпођицу.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, yes! that |
| ништа не виде, већ се поклопи на кревет Госпођичин, на њено узглавље, и силно је пожеле, узе уз |
| и...{S} Сва топла, хтеде да их остави с Госпођичиним, па прошапта: „Не ту!“ и похита у собу на |
| по диркама, па устаде, отвори фијоку с Госпођичиним писмима, подиже заклопац са шарене кутије. |
| рце утискују се две ненине речи, двеста Госпођичиних.{S} Кад се чује какав <hi>дестан</hi><ref |
| ом и мирисала сестрине руке уместо руку Госпођичиних.{S} Никад није ни помислила да јој ову див |
| маштања.{S} Растужена, она замисли лице Госпођичино од своје руке, па је ижљуби.{S} И друге сво |
| овара!{S} Грди је или...{S} Не сме прво Госпођичино; чита теткино:</p> <p>Скопље, 14 јуна 1905. |
| управо узбуди, кад виде на столу писмо Госпођичино.{S} Узе да га отвори, а руке јој дршћу, леп |
| .</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Била ти добра годинама, а сад н |
| да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, госпођо |
| е милостињу примио...“ Отићи ћу јој ја, госпођо снахо.</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бог да, го |
| че:</p> <p>— Шта јој је та страна жена, госпођо мајко?</p> <p>— Сестра по души, госпођо снахо.< |
| мајка, љута, грди сутану, виче: „Никад, госпођо мајко.“ — „Што сад тако, кад досад увек... ти п |
| кад угледа снахе.</p> <p>— Зашто мужде, госпођо мајко? рече Сафет пољубивши скут свекрви.</p> < |
| знаш, госпођо снахо?“ — „Срце ми каже, госпођо мајко“...{S} Слатка моја мајка!{S} Слатко њено |
| данас учинила као онај дервиш из приче, госпођо мајко.</p> <p>— Госпођо снахо, ја вам нисам каз |
| се испросила.</p> <p>— Да смо у љубави, госпођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што |
| оговараху, коме да јаве?</p> <p>— Јави, госпођо снахо, и свом пријатељу: јединица ти се испроси |
| госпођо мајко?</p> <p>— Сестра по души, госпођо снахо.</p> <p>Сафет се насмеја како се ретко см |
| хо рече:</p> <p>— Не могу да не постим, госпођо мајко, није да нећу.</p> <p>— Е, кад не можеш, |
| p>— Вратиће се...{S} Обуци му се, чедо, госпођо снахо.</p> <p>Она, сва срећна, одскакута да му |
| , за Францускињама.</p> <p>— Није чудо, госпођо снахо :{S} Францускиње су јој сродније по нарав |
| же и нене и наставља:{S} То је младост, госпођо снахо.{S} Кад умре сирота Назире-ханум, Халил-б |
| е зовеш само „мајко“.</p> <p>— Не могу, госпођо мајко.{S} Ја то нећу моћи...{S} Срамота ме.</p> |
| ражимо тефтере.</p> <p>— Ти тераш шалу, госпођо мајко, рече снаха поцрвеневши, па залупи врата |
| се помирити с Нуријом“. — „Откуд знаш, госпођо снахо?“ — „Срце ми каже, госпођо мајко“...{S} С |
| снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, госпођо мајко!“...{S} Јуче оне тако говоре, а ја их слу |
| ну, гују с дијамантским очима.</p> <p>— Госпођо мајко, не могу сама, рече тихо.</p> <p>Пашиница |
| .{S} Он!{S} Само мало старији.</p> <p>— Госпођо мајко, молим вас... не могу сама, понови тише п |
| ервиш из приче, госпођо мајко.</p> <p>— Госпођо снахо, ја вам нисам казала крај те приповетке.{ |
| што се сунце рађа свако јутро.</p> <p>— Госпођо мајко, због чега Ариф толико воли ту страну жен |
| p>Пашиница се сад трже и рече:</p> <p>— Госпођо снахо, чедо, једва једанпут...{S} Ја сам ти каз |
| везује бошчице и пева, а нене је пита: „Госпођо снахо, шта те је на песму окренуло?{S}" Она јој |
| зни Бог.{S} Мајка ми невесела, а нене: „Госпођо снахо, ти не можеш без Нурије-ханум, познајем.{ |
| и ужас <pb n="236" /> кад једном рече: „Госпођо снахо, хоћу да се женим — тражите ми девојку“.{ |
| ..{S} Ја бих волела да изоставиш и оно „госпођо“, па да ме зовеш само „мајко“.</p> <p>— Не могу |
| кад је нађоше, она их мољаше да спава с госпођом мајком.{S} И сећа се свекрвине нежности, и кад |
| ми дршће од радости.{S} Док си се ти с госпођом мајком препирао, ја сам љубила нашу Фатму.</p> |
| Ариф-хануму, малу драгу Мерсије-хануму, госпођу Аристид и њене кћери, и све друге које ја волим |
| ко изненађење свих, Сафет-ханум служаше Госпођу Аристид сама својом руком, шапћући јој: „Ја вас |
| одлично поштовање.{S} Срдачно поздрави госпођу твоју мајку, Ариф-хануму, малу драгу Мерсије-ха |
| има добро срце, те не опада своју нову госпођу, већ му казује зато што је то за њу нешто страш |
| (он ће све по старински); у њега је сва госпоштина солунска, а за обрезање свога унука довео је |
| на свадбу позва сав Солун, то јест сву госпоштину солунску.{S} По Солуну се само о томе говора |
| афу!“, али кафеџија је познавао и овога госта, те му донесе филџан мастике.{S} И други пут <pb |
| </p> <p>— Ви сте, хануме, заборавиле за госте на ифтар!</p> <p>Оне се тргоше.{S} Нурије рече:</ |
| <hi>мусафир-одаји</hi>, то јест соби за госте, не беше ништа турско, само један врло мали манга |
| не куће.{S} И више љута но тужна дочека госте...{S} Ову ноћ и њена свекрва шије; она јој се заг |
| кад дођу гости.{S} Сута је добила драге госте, сестру и сестрића, и мајка није отишла.{S} Кад с |
| е станује Ариф-ханум.</p> <p>Ариф своје госте опази кроз прозор и похита пред њих као девојчица |
| .</p> <p>Сва срећна, Фатма испрати миле госте: они ће сутра на чифлук.{S} Сва срећна, она оде у |
| p> <p>— О, Мерсије!{S} Па ви дочекујете госте на кућним вратима развијене, а све се са улице ви |
| аће шербет, комшиска момчад послуживаће госте, а његова слатка Фатма и њена мајка растрчаће се |
| аћин, <pb n="205" /> јер сутра ће имати госте, Џемала и Фатму.{S} Он се разнежио, па говори мај |
| , и он је био задовољан што је преварио госте; а сад се згади на ту лаж, те плати мастику и не |
| да иде или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а отишла <pb n="265" /> би сути, њему, своме муж |
| сан-бејов харем <pb n="3" /> дошао је у госте Исмаил-Ахмед-бејову харему, из Старога Солуна у Н |
| це...</p> <p>— Довешћу те ја код мене у госте, па ћемо се разговарати, свирати и певати.{S} Зна |
| S} Јутрос је врло весела: доћи ће јој у госте њени с Јалије, стрина и сестра од стрица.{S} Обуч |
| а својима на дну степеница, да дочекају госте.{S} Стадоше у два реда: мајка Ибрахим-Хасан-бејов |
| ње или Јеврејке, развијене: да дочекају госте.{S} У предсобљу се бејаше наместила у два реда же |
| оћ вратили из турског краја, да примају госте.{S} Ту је Мерсије.{S} Кад је виде, Фатма се изнен |
| а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: толико богатство — поклон од цица!..{S} |
| — која се налажаше око капије да не би гости чекали — отвори: уђоше Солуњанке, старе у црним, |
| нке и Ариф-ханум.{S} То су ти очекивани гости, пре два дана звати за вечерашњи ифтар.{S} Уз кап |
| некоме коме треба да се рече „срећни ти гости“?</p> <p>Она је правила алузију на Нурију.{S} Ари |
| а ифтар су, још пре две вечери, позвати гости.{S} Најпосле се осмели и изиђе пред хануме :</p> |
| војим родитељима: они ће јој сутра бити гости на ручку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу весел |
| жерији, задрма решетке...</p> <p>Ваздан гости, долазише на добродошлицу.{S} Стрина и сестра јој |
| ицом о великим празницима, или кад дођу гости.{S} Сута је добила драге госте, сестру и сестрића |
| .{S} Како сам била радосна кад нам дођу гости из вароши, и како сам била тужна кад пођу!{S} Ја |
| Хасан-беј позва у конак мајку: дошли му гости; а она само метну башјорти, па похита на врата шт |
| Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу Туркиње, дању странкиње.{S} Јер нема ваљ |
| наје.{S} Чим чује кола, она мисли да су гости с Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по неравно |
| не сме да је пољуби.</p> <p>----</p> <p>Гости су отишли; њих две су остале „непотпуне“: оне су |
| <p>Свршило се!..{S} Први бол!...</p> <p>Гости се разиђоше пре сунчева захода.</p> <p>— Емир, ре |
| ице јако зазвони звонце и чу се пас... „Гости!“...{S} И мало па се кроз авлију чу говор и оно с |
| и у школу; „почетак школе" биће свечан: гостију пуно, хоџа ће говорити „елиф, бе,“<ref target=" |
| а је све по старински, њу сакрише.{S} А гостију одмах пуно, јер су јавили целом комшилуку, свим |
| морао сам: бежао сам од своје куће због гостију, сву ноћ сам седео с бескућницима и пио сам ..{ |
| синоћ, како би сутрадан увеличале дочек гостију домаћицама.</p> <p>Петак је.{S} По улицама су с |
| ок не питаш : „Да нема некога?“ то јест гостију твоје мајке и сестара. „Уместо куће, кафана; ум |
| то где ће сести и она прође поред њених гостију, жена, старих, младих, и седе, домаћица се спус |
| по кући: доливају шербет, испраћају га гостима.{S} И поче говорити о другој радости.{S} Унук м |
| рној кудравој коси.{S} Пошто је помогла гостима да скину мокре горње хаљине и замене ципеле пап |
| и рече:</p> <p>— Емир, очи моје, хајде гостима.{S} Нурије-ханум каже: смеју ти се, и, наравно, |
| јама с башјортиом преко косе; направише гостима темена, па се повукоше у један кут.{S} Седоше.. |
| офи се поздравише теменима с већ дошлим гостима, Солуњанкама, које их дочекаше стојећи, па посе |
| с конаком, да се разговара са синовљим гостима.{S} Кад се отуд вратила, била је врло невесела. |
| е. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, с гостима,“ рече једна робиња, а њој дође криво, и живо с |
| леним антеријама, и док чељад љуби скут гостима и прима им сунцобране, дотле им хануме праве ду |
| замериће се жени“, и врати се.{S} Међу гостима су и две њене другарице, Зехра и Несиме, она мо |
| 9" /></p> <p>— Душо, јагње, хајде одмах гостима, обучена си.{S} Ту су и Зехра и Несиме, твоје д |
| Знаш, као кад сам последњи пут код вас гостовала, провела мај на Јалијама.</p> <p>— Зар нисмо |
| д с кћерима.{S} Фатма се сети последњег гостовања на Јалијама: онда је била, за читав месец дан |
| њ да изиђе.{S} Код мене се продужавало гостовање: увек пуна кућа жена; мој син пође мени, па к |
| ањала, и иде у конак, да се са синовљим гостом разговара као Фатма-Захра с очевим...{S} Боже, Б |
| се писма „губе“.{S} И после, у кући где гостујем све старо, од пре двеста, триста година: осмес |
| и овамо је врло топло.{S} Кућа у којој гостујем, на једном је брежуљку одакле се види сав Сере |
| Серезу, сад у Битољу, после у Скопљу, „гостујемо код пријатељица“, рече Фахрије-ханум смешећи |
| , оставља га да се покашље; а кад он би готов, она рече :</p> <p>— Што се не лечите, муфти-ефен |
| е одвраћаху; а кад Ариф помену зету, он готов, и врло весео.{S} Њему је импоновала Османова ене |
| сузе, бићу несрећна,“ и рече: — Ја сам готова.</p> <p>Мерсије зажмури па отвори књигу насумце, |
| само по оцу), она се удала врло млада, готово дете, и живела с мужем, миралајем<ref target="#S |
| ко срце, и шта је женска памет.{S} Она, готово цела Европљанка, да пође за невиђена човека!{S} |
| једне обичне двоспратне куће крај мора, готово у мору, те се онима који у њој живе често чини к |
| менила.{S} Оно, да пију код њих и жене, готово је обезбрижи.{S} Па што се забринуле?{S} Фатми т |
| рија сестра.{S} Поред ње, врло озбиљне, готово брижне, корача њена сестра, у љубичастој свилено |
| смеје.{S} Кад дође до прага окрете се, готово се сасвим исправи и рече:</p> <p>— А јеси ли, си |
| нке озбиљне а Ариф хладна према Нурији, готово љута на њу.{S} Али још за ифтаром, вечерас прост |
| јке; мало, па изиђе да руча, по турски, готово с ногу; па пошто се мало одмори, оде на службу.{ |
| Сви су старотурци! узвикну Ариф-ханум, готово љутито.</p> <p>— Али и поштени људи, Ариф-ханум. |
| је постеља, и она лежи у белу геџелуку, готово сасвим седа; уши је запушила памуком а очи покри |
| лижње џамије.{S} Вече, а она је напољу, готово на улици.{S} Ушавши у кућу необично брзо, натрча |
| {S} Дигни се, јагње, да видиш мајку ти; готово гола, па само виче: „Африка !{S} Африка!“ Унука |
| ка му, што њему ни мало не би пријатно; готово се наљути.{S} Па пустив јој руку, скочи, а стара |
| .{S} И опет: темена, темена, темена!{S} Готово ниједна ништа не говори, само се разлеже, далеко |
| ва срећна, одскакута да му се обуче.{S} Готово цела Европљанка, а зна „Божју наредбу“ издату же |
| ега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, а готово увек, кад је говорила била је у емоцији, некад в |
| е.{S} А кад се врати у башту, и загледа готово сваку ружу, неодољива је жеља повуче да прислони |
| ише ту једну, једносложну реч.{S} Фатма готово изгуби свест, а њена свекрва пође, посрћући, гов |
| је подигао Алах.</p> <p>Мерсије и Фатма готово ништа нису говориле: стиделе су се да говоре пре |
| ати.</p> <p>Ту страшну причу он саслуша готово мирно, а кад муфтија оде, он поче да виче, да на |
| и њина кућа, бела, јако је одударала од готово црног дрвећа над њиховим високим оградним зидови |
| а, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама је све готово, и ми смо несрећне.</p> <p>— Кад се понекад разм |
| , и узе јој трљати сирћетом руке и ноге готово укочене.{S} Фатма се тресе, одскаче од постеље, |
| , да је слатка, да је образована, да је готово Европљанка, да је <hi>нова</hi> и оделом и душом |
| !{S} Умире нешто у мени!“, и осетила је готово физички бол срца.</p> <p>После напада, она није |
| е узимајући бројанице.</p> <p>О, све је готово, и ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи у своју |
| После и Мадам и он.{S} Последње године готово само он, јер је време чинило своје, брисало је, |
| ји; и било би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кући не чује грамофон...{S} На азиској |
| </p> <p>И на енглеском језику отвори се готово интиман разговор.{S} Нове казаше да су све три б |
| аури, или Јевреји...{S} И Донме, што се готово развиле, још нису почеле улицом с људима.{S} И ш |
| а, зато што у њој није одрастао, што се готово сасвим отуђио, он узе вребати прилику кад ће му |
| на није била свесна ничега, зато што се готово без свести бацила у некакву струју која ју је но |
| ворити, јер се застиде од ове озбиљне и готово увек замишљене жене.</p> <p>— Е, тако, кад ти до |
| да ћути, ова млада девојка се уозбиљи и готово ни речи више не проговори.</p> <p>— Њега није ср |
| нглескињом слагала с Ђулистан-ханумом и готово сам постала англофил.{S} И та жена нађе пута и н |
| н, запет оним, омилова децу механично и готово хладно; она то осетише, па га оставише, спремна |
| м Донме, Бог нек ми опрости, те да идем готово развијена, да сам по ваздан у чаршији, да пред в |
| Добро дошле !{S} Добро дошле! изусти он готово спонтано и пружи руку Фатми.{S} Пошто му она мет |
| по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готово сасвим прошао, болесничине ноге биле су се загре |
| бли све лице Срећа те се на месечини то готово и не опази.</p> <p>— Дај руку, кјучук-ханум.</p> |
| а, милим, познатим стазама, које су већ готово у траву зарасле.{S} Али, како му би кад она њему |
| “ говориле су оне мајци, с којом немају готово ништа заједничко, ниједан гест њен, мање него да |
| десет петој...</p> <p>— У Старом Солуну готово нема куће без пријатељица...{S} Има ли тога у Ца |
| и своје суседе, Сафет-хануме, јединицу готово је очувала, и што је чудно за жену која није ник |
| еј гледа ове три миле му душе, гледа их готово не дишући, и у души осећа неку тегобу: каје се з |
| почеше да се разговарају, француски.{S} Гошћа се жалила како јој је отац љут, како се врло боја |
| л похита у другу собу да обуче капут, а гошћа рече: „Ето Европљанин!{S} Наши би нас дочекали и |
| foolishly!</foreign> понови домаћица а гошћа се зацени од смеха гледајући је у њене стиснуте в |
| пе.{S} Домаћица се зове Зехра-Мерсије а гошћа Емир-Фатма.{S} Једна Туркиња овако их је описала. |
| ђе помирила с Мондије-ханумом?</p> <p>А гошћа се наљути, извуче се из сестрина загрљаја и рече: |
| адна сама?{S} Кажи, душо Мерсије? упита гошћа.</p> <p>— Шта ћеш ?{S} Да се удаш, срце Емир, одг |
| — Па где си га ти видела по Богу? упита гошћа још радозналије.</p> <p>— У кући, у соби...{S} Се |
| .</p> <p>— Слатка моја Ариф-тејзе! рече гошћа нежно.{S} Пакосне хануме кажу: „Женски Хилми-Паша |
| љивши се.</p> <p>— У гору и камен! рече гошћа уплашено и скочи.{S} Напослетку, ја сам још млада |
| , је ли, Емир?</p> <p>— И то не, заврши гошћа па опет седе у наслоњачу, загрли се са сестром од |
| , муж те њој миле странкиње.{S} А пошто гошћа отиде, она гледа да остане у соби сама, да мирише |
| зреле девојке, јер смо Азијатке.</p> <p>Гошћа престаде да се смеје и рече:</p> <p>— Ми смо <hi> |
| очешљаше и обукоше осим Емир-Фатме.{S} Гошћама ће казати да је Емир с мужем, и оне јој неће за |
| -ханумин, и домаћице седоше на шиљтета, гошће у наслоњаче (Ариф с десном ногом пода се, како об |
| умиз!</hi>“ одговорише, такође радосно, гошће.{S} Гошће се развише.{S} Као укућанке, и оне су е |
| ле: једанпут се раздани — њега нема.{S} Гошће су ми спавале, од дана им направљена ноћ; мене са |
| “ одговорише, такође радосно, гошће.{S} Гошће се развише.{S} Као укућанке, и оне су европски об |
| љени за сваку по јашмак и бројанице.{S} Гошће су дошле абдеслије, узеле су абдест код куће.{S} |
| е, оне пођоше за домаћицама на софу.{S} Гошће нису мислиле да су ово јетрве, него ортаци, пошто |
| пет ћутање.{S} После, по жељи те отмене гошће, Фатма седе за клавир, који се за ово посело изне |
| , у оној великој соби без завеса, па се гошће завише и пођоше кућама.{S} Све ћуте.{S} Домаћице |
| pb n="189" /></p> <p>— У Европи, рекоше гошће, све четири у један глас.</p> <p>— А жена?! упита |
| ући потпуно њину енглеску учитељицу, да гошћу насмеје.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">Don't sp |
| егових пољубаца...{S} Благо њој!“ Па се грабе која ће је послушати, и, додајући јој оно што је |
| n="135" /> себе новаца за који се узеше грабити црнкиње и црнчићи и турски мушкарци којима се ј |
| ништа од живота; а живот јој је: кућа, град где се осећа покрет харема, њено интернационално д |
| душу кад <pb n="108" /> се укаже Солун, град где су је пробудиле из сна од опијума датог муслим |
| ни ми се да ћу икада више видети Солун, град у коме сам провела најлепше доба свога живота, сво |
| ст бити муслиманка и ићи развијена кроз град где има муслимана као што је мој отац?{S} На њиним |
| а воли сунце.{S} А наш жалосни престони град!{S} Изговарајући се на реакцију, упиремо очи у Уст |
| песму...{S} Одатле, оне пођоше натраг у град, ногу пред ногу, и требало им је много времена да |
| } А после да бежимо из овога проклетога града: и ја ћу с тобом у Европу; ми нисмо сироти.{S} Ка |
| о, снажно било једног великог европског града, где су жене слободне и срећне, ви мислите мало, |
| давали су слику једнога правог турског града, као и оно мртвило по споредним улицама, и лупа х |
| ли то становнице овога прљавог, трошног града о чију су калдрму данас хтеле ноге поломити?{S} Д |
| оваца од тетке, он би већ био далеко од града где је толико ожалошћен и осрамоћен.{S} Али кад ч |
| ује ли се с минара <hi>језан</hi> или с града топ, муслимани се развеселе, па оног тренутка шер |
| кад бих чула мујезина с минара и топ с града, било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не чујем, ни |
| у коров.{S} Кад се попе на највиши врх града, што личи на последњи ред ложа каквога амфитеатра |
| ју библиотеку, кревете, слике европских градова; а кад, преко кровова, црвених између зеленила, |
| егде далеко, у једном од њој непознатих градова, где су жене, по њеном мњењу, овако срећне.{S} |
| ...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне градове, Париз... све што сам из књига познала и лудо з |
| оја дође у Турску, нарочито у њене веће градове, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хареме.. |
| ућа више не постоји, као Содом и Гомор, градови које је Бог у јарости уништио.{S} Али ова кућа |
| био је први?{S} И пред очима му изиђоше градови у којима је живео, и они људи, оне жене, и он у |
| љину не могу да појмим.{S} Па они дивни градови, на сликама!{S} Али ја чак и Солун не познајем, |
| Старом Солуну, нарочито по нашим малим градовима, има овога често.{S} Прошле године, Ибрахим-е |
| , као у старинских муслимана и по малим градовима, а одмах после венчања, они узеше спремати за |
| ого убрану сукњу, како се носи по малим градовима, а на лицу су им груба печа.{S} Испрва су мис |
| ма га тек понегде, код простих по малим градовима За чудо нам је, Емир, што нам ти ниси јавила; |
| клањаше...{S} Тишина, ноћна, у турском граду, у чисто турском крају, само што се покаткад чује |
| то јој се чини да је у неком француском граду, што непрестано говоре француски.{S} Мондије-хану |
| м дође и прође, тако тихо у овом хучном граду: у духу сам, на светли празник, пољубила руку сви |
| своје сут-ане, па јој се чини да није у граду где се родила и одрасла, него негде далеко, у јед |
| се мислило да оне имају право на то као грађани, већ што су људима од потребе, да им буду сигур |
| који гледају да поврате своја изгубљена грађанска права.“ Њих је било мало.{S} Главна међу њима |
| да облачи, те ће облачити унука: сад у грађанске хаљине, после у војничке, понекад у дервишке, |
| е и дворишта.{S} Напољу вика продаваца, граја; по авлијама клепет папуча, клопарање нанула, луп |
| раскопчаном, с бројаницама...{S} У ову грају, у урнебес, ушао је Џемал-беј заборављајући на св |
| b n="67" /></p> <p>Што се тиче стила, и граматике, ортографије, ти си увек била пажљива.</p> <p |
| ном смоквом седе десетину, пред њима је грамофон: пригушено се смеју, кикоћу се, јер чују домаћ |
| ији, да се готово у свакој кући не чује грамофон...{S} На азиској страни је више грамофона, нег |
| о у пламену, жене су задовољне, слушају грамофон или певају нове турске песме на старе арије с |
| рамофон...{S} На азиској страни је више грамофона, него дефова, и чудно утиче...{S} Необично ос |
| и Мерсије седоше међу старе, раздрагане грамофоном; а те старе“: једне су мало старије од њих, |
| азећи Латинским Квартом, ја сам чула на грамофону из једне куће турску песму, и нисам се могла |
| црњи од малопређашњег неба; од његових грана чиниле су јој се руке.{S} И опет се чуђаше како ј |
| у кипарису над вашим кровом, у смокви с гранама преко тејзиног зида, у твом оцу, у вашем дилаве |
| у столисту ружу што провирује кроз сиве гране оне старе смокве.{S} Уморна, лежећи наузнак и гле |
| ; над отворене шалоне наднеле се нарове гране са заруделим родом, ловорово лишће у башти према |
| је катанац“...{S} Месец просијава кроз гране, и мало па се изгуби у каквом сивом или снежно бе |
| а смоква буди је, шушти, и час-по удари граном о отворено прозорско крило...</p> <p>Кад је треб |
| адне на врх смокве, она паде на најнижу грану.{S} Мавиш и Памук, сутанине мачке, замаукаше и по |
| ња, стално је с њим.{S} Учи, вели, исту грану науке...{S} Дипломатске Школе.{S} Је ли то истина |
| радног зида, и плачући кидале су његове гранчице, метале их на уста и теме и остављале их у нед |
| глас : „Слатка тејзе, ја ћу умрети као Грацијела; само кад бих одсекла косу...{S} Али, у нас т |
| ле тужна места из француских романа:{S} Грацијелино одсецање косе, Аталин погреб, и плакале су. |
| и с једне и с друге стране измењаше се грациозна темена, па их Сафет с јетрвом одведе у јашмак |
| ануму.{S} Која још уме да направи онако грациозна темена као она?{S} Ниједна.{S} А у које је јо |
| играна с неисказаним осећајем и за чудо грациозним покретима, усхићаваше и нове као и старе; а |
| едно лепо јутро, жена нешто сагреши.{S} Грдан грех!{S} Даде на зајам обоце једној пријатељици а |
| реформу у држави, она у друштву".{S} И грде је због Францускиње. „Пофранцузила се!“ Али, голо |
| била нова, придружила се, у духу, њима, грдећи све што је старо, труло, нездраво, највише то шт |
| атише је кући на колима с Ајше-кадуном, грдећи њена оца.{S} Кадуна јој уз пут говораше: „Сваки |
| боље.{S} Покори јој се.“ А мајка, љута, грди сутану, виче: „Никад, госпођо мајко.“ — „Што сад т |
| д Госпођице!{S} Шта ли јој одговара!{S} Грди је или...{S} Не сме прво Госпођичино; чита теткино |
| ме, он поче да удара ногом у врата и да грди жену што му не отвара.{S} Називаше је погрдније но |
| ја оде, он поче да виче, да на сва уста грди Нурију и њену сестру : ђаурке.{S} На испричавши „м |
| развијемо, он то одобрава и на сва уста грди наше обичаје и друштво.</p> <p>— Мерсије, ја не би |
| уши да не чује шта јој говори, како је грди.</p> <p>— Не лупај, лудаче! викну тетка ражљућена. |
| вести кад изгуби мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, појми да устан |
| се сасвим отрезнио, да опет не виче, не грди сироту младу женицу.{S} Слушкиње и робиње нису раз |
| јале од радости. „Благо мени! она ме не грди, слатка моја учитељица!{S} Она се само боји да ниј |
| ве?{S} А Сафет ханум пристаје уз мужа и грди кћер:</p> <p>— Камо да сам камен имала!{S} Сејала |
| ..{S} Па бар да је миран кад пије, него грди, псује, онај лепога понашања младић!{S} Као други, |
| се свекрвине нежности, и кад је једном грдила сина злочинца.{S} Плашила се и опет се радовала |
| од стиховима из Корана.{S} Ала су за то грдиле жене Мондије-хануму, рече Мерсије.</p> <p>— Па з |
| о: па они жене не би дирали, него би их грдили.{S} Па, замисли, и ја морам такво пече; и првог |
| муслиманка: кад ми дође да на сва уста грдим, или да закукам колико могу, ја узмем абдест: про |
| и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо пишете...</p> <p>Није Грк, није |
| ај француски језик, а како му је ружна, грдна та реч!{S} Турски лепо, слатко: <hi>кузим</hi>, < |
| ота што оволико лажемо, Алије?</p> <p>— Грдна срамота, Нурије.{S} Али она прва, једна твоја лаж |
| и а не може, и не може да говори, осећа грдне болове у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљао, он |
| зати слепоочнице, јер од те мисли осећа грдне болове.</p> <p>— Да зовемо хећима, чедо?</p> <p>— |
| а пред њима, ја замуцкујем, и ја правим грдне погрешке, и увек знам кад коју направим, па се св |
| е и јасмина и бокорима јоргована, у две грдно велике „рунделе“ као два дивна уметничка ћилима о |
| ему, с робињама крај себе које је хладе грдно великим лепезама.{S} Да се удаје за недраго или з |
| д се она већ развије и укућани јој виде грдно лице не могући јој ништа — кукају.</p> <p>У Нуриј |
| врућина, колико је сунце?{S} Мора да је грдно велико.</p> <p>— Сунца, кјучук-ханум, и нема, ниј |
| како траје харемско весеље.{S} Месец је грдно велики, округао, црвен, личи на црвену огромну ст |
| путнике и своју нене, и мајку: и оне се грдно препале — за мене. „И за шта све то?“ мислила сам |
| ро знам, зашто да их дубоко ожалостим и грдно осрамотим?..{S} Ја то сматрам и за срамоту: да по |
| ћама, раздрљена, седи и хлади се једном грдно великом јапанском лепезом, она се узе смејати как |
| и халкама споља, с мандалима изнутра, у грдно висок оградни зид.{S} И она ће ту, иза тих густих |
| (ова је пашиница проста) не подносе ову грдну срамоту, неисказано понижење, како су то подносил |
| S} И опет страх, бол, плач, преклињаше, грдња, и муфтијин говор, и — венчање: треће и последње. |
| и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне још сањају чаробни сан Ис |
| њен бол, јер није имала свести за свој грех...</p> <p>Зашто је поред оног узвишеног осећања, љ |
| S} Ако би кадгод изишла, носила би свој грех на челу дигнуте главе.{S} Променила се, остарела; |
| епо јутро, жена нешто сагреши.{S} Грдан грех!{S} Даде на зајам обоце једној пријатељици а мужа |
| он, велики грешник, није свестан свога греха. <pb n="241" /></p> <p>Осман се ожени.{S} Жена за |
| </p> <pb n="203" /> <l>Нема греха, нема греха </l> <l>Што ја идем у механу </l> <l>И што пијем |
| l>И што пијем рујна вина.</l> <p>— Нема греха, сине.{S} Грехота је ближњега опасти, завидети му |
| иши певају? </p> <pb n="203" /> <l>Нема греха, нема греха </l> <l>Што ја идем у механу </l> <l> |
| д не помисли да ће доћи до преступа, до греха, да ће пасти с девером, и то у свекровој, у мужев |
| или пред његову смрт, већ за испаштање грехова у минулој години.{S} Уз Рамазан, дању, ни хлеб, |
| сли да одузме себи живот, толико тежак: грехота!...{S} А Осман, као полудео, преко старе кадуне |
| S} Емир, чедо, запали и ти цигару...{S} Грехота је да постимо кад и не мислимо на пост.</p> <p> |
| и ипак пита се, хоће ли тога и тога.{S} Грехота је дати девојку док не рече „хоћу“, то је тако |
| јна вина.</l> <p>— Нема греха, сине.{S} Грехота је ближњега опасти, завидети му, оговорити га.{ |
| че:</p> <p>— Туђим сузама се смејеш.{S} Грехота! па узе једну кесицу пуну хартија као око писаљ |
| има да јој каже, тако много!... „Каква грехота!{S} Глупост!{S} Ово су измислили љубоморни муже |
| кад је човек брижан или болестан, није грехота ни срамота.</p> <p>Она ништа не рече.</p> <p>Не |
| од људи...{S} Немој од мене...{S} Није грехота: ти нећеш „покварити“ венчање, — девојка си.“ О |
| рах и срамота ме, мајка сам.</p> <p>— И грехота! рекоше старци у један глас.</p> <p>Пашиница за |
| а он би сав обузет мишљу о преступу, о греху, оним на шта она није смела ни помислити.{S} И вр |
| уре и поче, нихајући се:</p> <p>— Сваки греши, ако не у знању, оно у незнању; али, ко се пре тр |
| Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те грешне мисли... „Туђе људе не виђамо, па се заљубљујемо |
| ад никад није ни назрела, да он, велики грешник, није свестан свога греха. <pb n="241" /></p> < |
| нахи дувак ни косу, као да је била нека грешница, па да не обесвети свето... „<foreign xml:lang |
| ко добро знају да није: чуле су за њену грешну љубав.{S} Чуло се, свет говори, али она није ухв |
| у и драге, па је расплете, раскопча јој гривне и хаљину...{S} Не слуша је што зна ово: „колико |
| јој сеђаше свекрва, и пружи јој руку с гривном.</p> <p>— Зашто се тако тешко закопчава?{S} Ко |
| офу свекрви, то јест да јој она закопча гривну, гују с дијамантским очима.</p> <p>— Госпођо мај |
| ишта разумела...{S} Свекрва јој закопча гривну, а она је пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С |
| Никад јој није било овако.{S} Не осећа гриже савести, а ипак јој је некако необично тешко, и н |
| ало из њеног срца морално, не осећајући гриже савести што је остала без средства да учини добро |
| за нагрђено, и да не осећа искрен бол и грижу савести, она би, као други пут, за час прешла па |
| а мени је сто пута горе.{S} Ја осећам и грижу савести.{S} Одох лепо својој пријатељици и затраж |
| и смејале су се.</p> <p>— Али, мене не гризе савест: истина сам била болесна.{S} Само ме је ср |
| је да си се претварала, а савест не би гризла твоју учитељицу.{S} Њему је жена што фес, капут: |
| ару, не пушећи је, но гутајући њен дим, гризући њу као ружу, пошто је измирише.{S} Сестра је за |
| каше руменим прстима лице, да порумени, грицкаше белим зубићима уснице, да поцрвене...{S} О, ка |
| учитељица!{S} Она се само боји да није Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! да није из рђаве кућ |
| , ви ми тако лепо пишете...</p> <p>Није Грк, није Јерменин, а Јеврејин не дај Воже!{S} Муслиман |
| спосличари: овде кратили време.{S} Црни Грк стрпа у недра вереничина писма и косу и из чађаве к |
| ара, и лекар брзо дође: онај ономадашњи Грк.</p> <p>Њој је сад напад брже прошао, зато што је л |
| жда је добар, али није муслиманин, него Грк, Јерменин, или чак Јеврејин.{S} Ти знаш да су и они |
| адох у постељу.{S} Долазише лекари, два Грка и један муслиманин, па кад видеше да ништа боље од |
| еној свести сину нешто кад виде једнога Грка с љубавним писмима и косом своје веренице.{S} Мали |
| , о Мадам Христуригу, Немици, удатој за Грка: кћи јој се испросила без њена знања; испрошена би |
| <p>— Зарекао сам се да не зовем за жене Грка лекара, и опет...{S} Безобразан! <pb n="246" /></p |
| алисане, <pb n="124" /> удате за Турке, Грке и Јермене, што говоре турски и пуше као Туркиње.{S |
| биле су три Фатмине учитељице, Туркиња, Гркиња и Енглескиња, и неколике странкиње, и Мадам Арис |
| а је Мадам Аристид оваква иста, а да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела.{S} Наша Ариф |
| више...{S} Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и персиској<pb n="90" /> и ар |
| ид и њене кћери, Францускиња и солунске Гркиње...{S} Лепих плавих очију и белих зуба, некад врл |
| а и појавише се из куће три хануме, као Гркиње или Јеврејке, развијене: да дочекају госте.{S} У |
| ругарицама говори зато грчки што су оне Гркињице.{S} Како је велика, чим хоће да се шали, говор |
| уге своје учитељице (Туркињу за турски, Гркињу за грчки и Енглескињу"за немачки и енглески) она |
| е их, зовите их, вичите из свега младог грла: нек се пробуде, нек се расвесте, нек виде да нису |
| ло се, наједанпут, изненада, из стотине грла као из једног: <hi>„Јашас’н!“</hi>, а опали дућани |
| рена од воска, у погледу мишица, руку и грла.{S} Лице јој је најлепше, али то је увек једно ист |
| анфил. „Каранфил!“ захори се из толиких грла и разлише се гласови на месечини као месечина, кад |
| вала би до подне да је не пробуди један грлати симиџија.{S} С њом се пробуди и <hi>оно</hi> што |
| та још, слатки беј-течо? говораше Фатма грлећи човека који је воли као да је његова, зато што н |
| љубише у руку.</p> <p>Оне се закикоташе грлећи бабу.</p> <p>— Мужде! узвикну стара опет, кад уг |
| оли да се не опије, не пада преда њ, не грли му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, они б |
| на, па и неумивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејз |
| шта је женино право.</p> <p>По сто пута грлим и љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и све младе, |
| Хасан-беју правим темена, сестру Сафет грлим, сестричини Емири љубим очи.</p> <p>Твоја</p> <p> |
| закопчати, смаче кошуљу и намаза груди, грло и врат мирисом од љубичице.{S} Па опаса везен поја |
| рви пут побуњена, пресекла би му зубима грло, чинило јој се...{S} После се свега сваки час сећа |
| Тек што би изустила, срце јој дође под грло, чини јој се.{S} И наједанпут, спонтано, скиде бис |
| осле комшија, засукав рукаве, удари под грло живинче (ножем за „курбан“): шикну црвена, врела к |
| ругао па као незагризена јабука ; у обе грло као неоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало |
| лице, или у око, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, нарочито у танку половину — Емир- |
| јој се стегле вилице и ухватио јој грч грло...</p> <p>Она плаче за једну увредљиву реч какве с |
| толико залупа да излети, осетих га под грлом.{S} Јадне, јадне ми!...{S} А знате ли одакле сам |
| S} Ниједно место на лицу, на рукама, на грлу, у коси, не остаде јој непољубљено, и она се збуни |
| као неоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало у лево, младеж као најситније зрнце пржене м |
| она би га увек носила.{S} Али младеж на грлу, елиф између обрва, састављене обрве, све што толи |
| малаксала од његова миловања, на лицу и грлу с трагом од његових пољубаца...{S} Благо њој!“ Па |
| пратише је до каније, Фатма са сузама у грлу: ништа јој не може казати...</p> <p>— Није она љут |
| прогутати, не осећајући да ли је има у грлу, не осећајући себе, клону, и гласно, као здрава, у |
| не може да говори, осећа грдне болове у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљао, она је ћутала; ка |
| ледом лицу заиграше мишићи, ухвати је у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не мож |
| лицу јој заиграше мишићи и ухвати је у грлу грч; мало, па зарида.{S} Ридала је дуго, без суза. |
| “<ref target="#SRP19120_N5" /> И понова грљење и љубљење скута старици.</p> <p>По здрављењу, по |
| ђе и мирише мај“...</p> <p>У соби наста грљење и нежно притискивање лица на лице, пљескање по п |
| > <p>Кад се он врати, узеше се здравити грљењем и љубљењем...</p> <p>— Као да си дошао с Ћабе, |
| уж!“ Па јој окрете папуче прстима упоље грмећи: „Иди, ниси ми више жена!“ Она дршће као прут, с |
| Лашез</hi>, и познала сам још из далека гроб слаткога де Мисеа: познала сам га по жалосној врби |
| ознала сам га по жалосној врби...{S} На гроб сам му метнула велику киту кризантема: од мене и о |
| кајање, па као понеке жене кад дођу на гроб свога милога што се прекрсте, пољубе крст, запале |
| је понегована, лепо ожаљена; њој се зна гроб.{S} А Емир, слатка моја Емир!...{S} У туђини...{S} |
| крсте, пољубе крст, запале свећу, окаде гроб и опет се прекрсте, па тад клекну крај крста и вик |
| с у нападу узвикнула је страшно: „Трећи гроб!{S} Умире нешто у мени!“, и осетила је готово физи |
| у старим гробовима један нов, непобусан гроб...{S} Виде: у њеној кући је молитва за душу Емире |
| старац, њему и не зарасте: с њом иде у гроб. <pb n="225" /></p> <p>Кад Фатми бејаше најтеже, њ |
| То је нешто што ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је облије зној, а она скаче из постеље, д |
| кву живчану кризу.{S} За две недеље три гроба!{S} О, те три миле душе!{S} Оне су јој оживљавале |
| башту, наместио га под кипарисима крај гроба своје мајке и клањао пред њим по пет пута на дан; |
| дости су кратке, пролазне, јер трају до гроба.{S} Живот нам је од Бога поклон који морамо врати |
| х задави.{S} По махалама текије, турба, гробља, хамами и кафане.{S} Онде дуд, насред улице, на |
| или дуси из каквог напуштеног махалског гробља с попадалим камењем, обраслим у коров.{S} Џемал- |
| Чауш-Манастира, поред каквог напуштеног гробља, или у каквом турбету, у текији, — њему више ниш |
| сени умрлих усталих из неког напуштеног гробља, из гробова с препуклим плочама...{S} Па су изиш |
| кровова.{S} Кола су стајала дуго усред гробља, на једном прашљивом кратком путу; а хануме су о |
| воде, ветрић, намирисан сухом травом с гробља, на нечији последњи дах:{S} Фатми се учинило да |
| аука, па, посрћући, побеже одатле као с гробља, где јој се учинило да се дижу плоче и појављују |
| бина Турбета, суседе напуштених турских гробља, од срца се обрадоваше Рамазану, ноћним поселима |
| одом од камена и бронзе.{S} Ишла сам на гробље, хришћанско, на велико и дивно гробље што се зов |
| као снег...{S} Зар вам је остварење сна гробље ?{S} Зар нисте могле...</p> <p>Ариф-ханум стеже |
| сени умрлих, док се пред њима не забеле гробље...{S} Као да ће се подићи плоче и они ишчезнути |
| м кроз варош пуну живих душа, него кроз гробље.{S} Кад нас сретне какав дервиш, склања нам се с |
| се засењују, а ја као кроз маглу видим гробље с отвореним гробовима за <hi>нове</hi>... ваде и |
| ромукло : „О, не, Емир душо!{S} То ново гробље је за старе...{S} Заставу понова узимам и идем д |
| rget="#SRP19120_N111" /> И виде: велико гробље под кипарисима, око текије, где се сваког четврт |
| амија или се укаже какво пространо бело гробље, турско, у долини, под зеленим брсним дрвећем, ч |
| а гробље, хришћанско, на велико и дивно гробље што се зове <hi>Пер Лашез</hi>, и познала сам јо |
| розор и не погледаше у велико напуштено гробље које их је окружавало, него у даљину...{S} Каква |
| д црним кипарисима бели какво породично гробље, ја седим с девојкама и младим женама, и осећам |
| ..{S} Али они су ишли, ударивши кроз то гробље, саплетали су се у коров, спотицали се о оборене |
| фана под широколистим дудовима, и одмах гробље зарасло у коров.{S} Кад се попе на највиши врх г |
| на брдо и пошле оним, обраслим у коров, гробљем, одакле обично гледају Солун, једну слику толик |
| аку лета.{S} Оне се мртвих не сећају на гробљу, као што се не надају живима на улици: и једни с |
| ашена по нашем закону?...{S} У чијем је гробљу сахрањена?...“ И овим тужним мислима и представа |
| некад, сад иструлела, суха као трава по гробљу, на измаку лета.{S} Оне се мртвих не сећају на г |
| н кипарис; и он је подсети на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се није сетила!{S} Скрену сузне |
| Сад је страх, од смрти, можда што је у гробљу, премда ниједна се и не сети где иде, да се спот |
| кипарис бели се једно серџаде у облику гробне плоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејова бела ро |
| ара на оном белом серџадету што личи на гробну плочу, ханумама долетеше чочеци, и почеше своју |
| усталих из неког напуштеног гробља, из гробова с препуклим плочама...{S} Па су изишле на брдо |
| помисле да су стигле куд су хтеле, оно: гробови, растурени тамо амо, плитки турски гробови; спу |
| бови, растурени тамо амо, плитки турски гробови; спуштају их у њих, увијене у неколико аршина б |
| ћилимом, онде се укаже текија опкољена гробовима као стадима, и мало па кафана под широколисти |
| као кроз маглу видим гробље с отвореним гробовима за <hi>нове</hi>... ваде их из дрвених, необо |
| е молитва дервиша вртача, и међу старим гробовима један нов, непобусан гроб...{S} Виде: у њеној |
| лује ветрић, који се дизао из корова по гробовима с обореним гробовским камењем.</p> <p>Кад пођ |
| дизао из корова по гробовима с обореним гробовским камењем.</p> <p>Кад пођоше натраг низ стрме |
| мо оно једно.{S} Сестре чуше све, па се грожаху, стресаху покривајући лице рукама: тетка у два |
| , хоћеш ли да спавамо?“, она се стреса, грози, у срцу осети страхобу... — смождила би га.{S} А |
| ди живота.{S} И кад јој се чини да чује грозне кораке смрти, она се стреса, због тога се тресе, |
| та не помаже, свако пред вече ухвати је грозница.{S} Њен отац навалио да иду у Цариград, да опе |
| ада, ја сам се бојала за живот!{S} Сад: грознице, ја венем, мене нестаје, и ја сам весела, — ве |
| и друг му побегне; а он, исто као сад: грознице, бунцање.{S} На мене је, тешко мени!{S} И ја с |
| на зашто сам се била разболела, онолике грознице, бунцање: казала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; |
| /p> <p>— Бога ми, Емир, ко зна, потајне грознице...</p> <p>— Довешћу те ја код мене у госте, па |
| } Кашаљ, покаткад крв у махрами, сталне грознице, туга, бол — смрт.</p> <p>5 рамазана.</p> <p>О |
| , она од страха.{S} Узе се трести као у грозници, и да је умела мислити, она би се питала: „Зар |
| д путује, и ако море, најежено као пред грозницу, негде као да је посуто златом а негде крвљу, |
| јежила, и осећала сам хладноћу као пред грозницу, и била сам толико слаба: да нисам склопила оч |
| осле бабу: „Боли ме глава.{S} Имала сам грозницу“.{S} Једанпут чак слага да је била тешка, па ј |
| стиди се, нису сами; али крадом...{S} С грозничавим нестрпљењем погледа у часовник: да ручају, |
| {S} Пошто се на двоје на троје уми, она грозничаво отвори писма.{S} Била су два.{S} О како су ј |
| а, она ће се одвојити с њим...{S} Обоје грозничаво чекају тај тренутак...{S} У предсобљу говор, |
| опазио њене топле а збуњене погледе, и грозничавост кад јој се ђерђефу приближи да види како в |
| отварају од лупе у поломљена ћерчива и грозног маукања једног сиротог мачка метнутог на мангал |
| о пре трескова.{S} И наједанпут, као да гром удари у слеме конака њеног оца, и она замре од стр |
| 9120_N68" />.{S} О да је нешто мало пре гром пукао, по свој башти би разнео Џемала: тамо ногу, |
| ој се да јој срце стаде.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} Шта ће радити?{S} Да је убије, или, |
| ами.</note> <note xml:id="SRP19120_N68">Гром.</note> <note xml:id="SRP19120_N69">Ако Бог да!</n |
| е сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi>Гром</hi>.{S} Али нећу чинити неправду удовицама; јер и |
| аве.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је „добар дан у години?</p> <p |
| уставља га, али ко ће зауставити муње и громове?{S} А Сафет ханум пристаје уз мужа и грди кћер: |
| p> <p>— Ко би смео говорити истину пред Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не би остала овде ни тре |
| Европљанки била сам што нем човек према грому.“ Код две унуке остаде без унуке...</p> <p>Јесен |
| лачио, жена га је учила шта ће да каже „Грому“: да је његову кћер Осман беј отерао.</p> <p>— Са |
| у: то је цариградски.</p> <p>Он удари у грохотан смех и рече:</p> <p>— Опрости, мајчице, али и |
| p> <p>Мурад-Џемал.</p> <p>— Ха! ха! ха! грохотом се он насмеја, као да смехом хоће да дозове ма |
| ?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, грохотом би се насмејала.{S} Боји се инстинктивно, као |
| викнула је она запрепашћено, а после се грохотом насмејала и рекла: „Да сам хришћанка, ја бих б |
| а...{S} Осман-беја.</p> <p>Мајка јој се грохотом насмеја, како се никад не смеје, и рече:</p> < |
| уљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош, да навеземо чевре за двадесет пара: то нам је сва |
| уљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош“...{S} Уђе у своју собу, и сваки јој живац затрепе |
| оље, ја ћу послати Минире-кадуни хиљаду гроша, рече мајци.</p> <p>А она, познајући сина, уплаши |
| шна и у брашно завуче завежљај с хиљаду гроша у злату, и то посла једној сиротој удовици с пору |
| боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... имао сам много трошка, због болести.“ И корист |
| оси по малим градовима, а на лицу су им груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово позајме у прост |
| /p> <p>Мерсије узе с рафа једну дебелу, грубо укоричену, мемљиву књигу и рече:</p> <p>— Фатуш, |
| читај то писмо, без потписа.“ И ја узех грубу хартију, па и знам и не знам, јер очи ми лете пре |
| Посрћући приђе уз једна собна врата, и грувајући у њих песницама и ногама, ружаше Фатму.{S} На |
| ашту као па крилима...{S} За њом полете груда земље...{S} Уз једну стару широку смокву, младић |
| радни зид чучнуше као „старе“, извадише груде земље, наместише око и почеше да врачају:</p> <p> |
| ао од крви из својих шупљих груди...{S} Груди јој се учинише шупље, и кад се из даљине зачу звр |
| ће се закопчати, смаче кошуљу и намаза груди, грло и врат мирисом од љубичице.{S} Па опаса вез |
| га отуд извлачим и наслањам му уста на груди без кошуље, на срце; али се увек трзам, прибирам |
| у од деде.{S} Он је узе, притиште је на груди, и прислонив своје земљосано, скоро небријано лиц |
| и робиње откључа врата и полете мужу на груди. „<foreign xml:lang="fr">Cocotte</foreign>“ прева |
| гледајући чежњиво у њене као снег беле груди.</p> <p>— Први пут је била за Мурад-Џемал-бејом, |
| ј било и метну јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су разголићене, јер су јој дигли крпу, и лек |
| чим осети њу, метну своју главу на њене груди.{S} Кад му је глава на њеним грудима, он ћути, жм |
| а јој погледима лепо лице и разголићене груди и изиђе, примив уз врата златну лиру.</p> <p>А ка |
| а другој на ухо, пусте се, па се лупе у груди као да су неку велику штету учиниле, и треба хану |
| еће.{S} Једна стара Јерменка груну се у груди, на покри рукама очи, — да не види смрт, јер се о |
| бави... „Боже, ја не бих могао без ових груди,<pb n="143" /> без ове топлине и мириса!“ мисли и |
| икад не би дигла његову главу са својих груди.{S} Е, али човек, муслиманин...{S} И сети се шта |
| тресаше се као од крви из својих шупљих груди...{S} Груди јој се учинише шупље, и кад се из даљ |
| бе сеђаше Џемал, без капута, раздрљених груди, одакле је ишла јасна крв, и окреташе се, као да |
| ецепт, погледао је у Фатму разголићених груди и откривене главе и осећао се пријатно.{S} Врло м |
| сером и силним драгим камењем по врату, грудима и глави, новомодној европској фризури, она, Евр |
| ољне, благо њима!{S} На мишицама им, на грудима, па некима чак и на лицу, трагови од мушких прс |
| сте могле...</p> <p>Ариф-ханум стеже на грудима Фатмину <hi>Песму Суза</hi>, као да је то Фатма |
| једина места и, црвенећи, криле лице на грудима једна другој.{S} И шта је то што их толико раст |
| убоко изрезаним струковима, с цвећем на грудима, и с лепезама, тргоше се од тога узвика у коме |
| њене груди.{S} Кад му је глава на њеним грудима, он ћути, жмури, те је и осећа и гледа је духов |
| ђе свилену хамајлицу емир-боје на њеним грудима, па је подиже, и то место где је била она, прво |
| рену у плач, и сакри лице на Мерсијиним грудима.</p> <p>— Ала га волиш !{S} Како те то ухвати т |
| очи.</p> <p>Она сакри лице на теткиним грудима.</p> <p>— Емир, несрећнице! узвикну Ариф оштро |
| ја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога човека срце је од камена.{S} Ни молба Али- |
| {S} Нигде никог!{S} Затворише нов отвор грудицом земље, па одоше те чучнуше крај зида са улице, |
| аду и наше густе кафезе!{S} Кад извадим грудицу из зида и прислоним око!{S} Кад седнем крај каф |
| у крај оградног зида, у јасмину, извади груду земље из једног отвора и намести око: свет, као о |
| свесна несреће.{S} Једна стара Јерменка груну се у груди, на покри рукама очи, — да не види смр |
| и за њу колико за овна...</p> <p>Нурији грунуше сузе.</p> <p>— Зар твоја сестра да... поче па н |
| шла два његова друга, и одвели га“; њој грунуше сузе — отишао неиспраћен !{S} И сваки час да се |
| и месечина.{S} Позиване су на вечеру у групама.{S} Вечерало се у једној великој соби са улице. |
| .{S} Па су се, после, поделиле у четири групе, пошто их је било повише, и пред сваку се групу с |
| ошто их је било повише, и пред сваку се групу ставио седефски столић с тепсијом и споља калаиса |
| p>— Да му дамо име, сине, вели му мајка грцајући у сузама.</p> <p>— Зар муслиманско име ђаурско |
| јер јој се стегле вилице и ухватио јој грч грло...</p> <p>Она плаче за једну увредљиву реч как |
| лицу заиграше мишићи, ухвати је у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не може да |
| јој заиграше мишићи и ухвати је у грлу грч; мало, па зарида.{S} Ридала је дуго, без суза.{S} Њ |
| учитељице (Туркињу за турски, Гркињу за грчки и Енглескињу"за немачки и енглески) она је волела |
| њиге, и четири, више...{S} Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и персиској<pb |
| ла играчку или децу на улици, почела би грчки, јер је мислила да је тај језик за игру, не знају |
| гра, макар с турском децом, говорила би грчки; и чак кад би само видела играчку или децу на ули |
| лим свакидашњим другарицама говори зато грчки што су оне Гркињице.{S} Како је велика, чим хоће |
| ратном, са шалонама и с три балкона, на грчком Пиргусу а турским - Јалијама, где су летњиковци |
| <hi>старој</hi> Турској, где се писма „губе“.{S} И после, у кући где гостујем све старо, од пр |
| ена, чак и онда кад тобоже „од севдаха" губи свест, гледала је попреко странкиње, како путнице |
| раше:</p> <p>— Душо, што плачеш ?{S} Не губи наде док ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али- |
| лаџа-Имарета разлеже се „Аллах екбер“ и губи се у висину под плавим небом.{S} Уска улица, дугач |
| тарње позивање на молитву, разлеже се и губи у око...{S} Још непрестано је мртва тишина, само п |
| Кад бих ти се могла вратити, ја не бих губила време у сањању о лепотама туђих земаља, него би |
| овлажи лице... сузама, њеним сузама, и: губим свест. „Отац ти, чедо, добно једно писмо...{S}" И |
| } Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: „Губиш другарицу; али и тебе ћемо скоро“.{S} Кад тобоже |
| а као дете.{S} Каква три венчања, какво губљење права!{S} Три старца, стотину глупости; све так |
| дна смеђа Францускиња, Мадмоазел Дарио, гувернанта деце некога паше; и видевши робињу како игра |
| нети.“ Али њу је васпитавала још и њена гувернанта, Францускиња.{S} Кад им је дошла, њој је тад |
| иједан гест њен, мање него да им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чинила радост поклонима, |
| .{S} Енглескиња га васпитавала, била му гувернанта, као ви мени, и друкчије, јер с њим није бил |
| нила кад год су биле саме, пред њиховим гувернантама.{S} Оне су ову смеђу, експансивну Француск |
| пред старим ханумама, волеле као своје гувернанте; и да нису овде ове три Цариграђанке, оне би |
| едну младу Парижанку, пријатељицу своје гувернанте, која им често долажаше.{S} Седећи према њој |
| ала за пашинским кћерима, јер оне имају гувернанте.{S} Она је дакле одрасла не само поред Турки |
| де у Каиро, и Мадам Аристид и Мерсијину гувернанту, и ако је одавно отишла, и духовиту Мадмоазе |
| орених прозора и чуло се тихо и нежно: „гугу-то“!{S} И на мање осетљиво срце чудно утиче овај г |
| дост кад долази, на тугу кад одлази, на гугут оне две гугутке, и на све друго што је било за ов |
| на мање осетљиво срце чудно утиче овај гугут у прозорје ранога лета.{S} А онај заостали славуј |
| пријатан глас и арија, а тако тужно.{S} Гугутке су залепршале крилима око отворених прозора и ч |
| и, на тугу кад одлази, на гугут оне две гугутке, и на све друго што је било за ове две и по год |
| ед мртве унуке и изговара: „Слатке моје гугутке!“ — У овој једној она је гледала, замишљала обе |
| шљала обе, и зато је рекла „слатке моје гугутке"...{S} И виде: мртву је купају... тело јој као |
| свитању, јер већ се чују трећи петли и гугутке.</p> <p>Устадоше пред само подне, и робиња им с |
| награди пољупцем, трже се као од уједа гује...{S} Зар пред харемима сме пољубити лепу девојку, |
| рви, то јест да јој она закопча гривну, гују с дијамантским очима.</p> <p>— Госпођо мајко, не м |
| арица.{S} Она се теби јадала, ти си њој гукала, она је плакала, а ти си се смејала.</p> <p>13 н |
| се да људи не би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, подижу по крајичак завесе, једне |
| еж код Ћемер Капије, у једно неисказано гурање, где је вика продаваца просто заглушавала уши, а |
| то се велика капија отвори, она потрча, гурну средњу; хоће да протестује, да виче.{S} Ах! у баш |
| Али тек што се ухвати за резу, још и не гурну капиџик, она осети немоћ у ногама, учини јој се д |
| ="216" /> слушкињама дође смешно, те се гурнуше у једну малу собу да се исмеју.{S} Његов глас с |
| кад какоће кокош!</p> <p>— Или кад гаче гуска, или кад виче патка на кишу.{S} Она је као патка, |
| чана, вуче се за њом... дугачка; а црна густа коса уоквирила јој као смрт бледо лице.{S} За нек |
| На мене се смеје.{S} Како су нам веселе густе решетке!{S} Кроз њих гледам Њега.{S} Како нам је |
| ледам Солун и нашу високу ограду и наше густе кафезе!{S} Кад извадим грудицу из зида и прислони |
| шарана лица и руке, јер решетке су врло густе.{S} Па су прошле кроз предсобље и погледале у соф |
| из авлије, где нема шалона, навучене су густе загасите завесе, те је нешто с тога а нешто с обл |
| обичај, то је наше.{S} Кафези су истина густи; опет... видеће га.{S} Или, нека се она налази уз |
| гу ништа; а она мени... скоро ће ме под густи ред селвија.{S} Шесет и девет година како пијем п |
| к је само изишла — промена, навукоше се густи сасвим црни облаци, као да се онај жар претвори у |
| ене се Мерсији, а она, видевши јој кроз густи вео само облик лица, погурне је лактом..</p> <p>И |
| а сам ти, сестро, невесела:</l> <l>Кроз густи сам кафез погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, па га |
| покуља као из димњака; загледа се у тај густи колутави дим, па „отвори“ разговор:</p> <p>— Како |
| идови (виши од наших у Солуну), кафези (густи као на вашим прозорима) — стежу ми срце.{S} Час м |
| ма</hi> (решеткама на прозорима), негде густим, негде проређеним, поломљеним, поред чатрља с ви |
| еном белом капом и плавичастим дугачким густим велом који јој крије све лице...{S} А кад се та |
| и, свих шест у црним чаршафима, с црним густим печима спуштеним на лице, те су личиле, овако бе |
| у, са чаршафом од плаве свиле и с црним густим печетом, са свекрвом и сутом ушла је у затворена |
| </hi>, то јест хаљинама за излазак, и с густим црним <hi>печима</hi>, веловима, на лицу.{S} Она |
| ок оградни зид.{S} И она ће ту, иза тих густих решетака и високог зида да вене без сунца и вазд |
| буци јој свој чаршаф, метни јој на лице густо пече, па је одведи Нурије-хануми.{S} Он јој је ка |
| ела цигару, не да пуши, него да с димом гута своје сузе.{S} Тишина.{S} Само се чују песме певач |
| ј се стегоше вилице.{S} Дуго је ћутала, гутајући сузе, а после отпоче, и ако је ниједна ништа н |
| миндерлук.{S} Ариф се силно растужи и, гутајући сузе, приђе јој, седе крај ње и, милујући је, |
| ј мангала, узе цигару, не пушећи је, но гутајући њен дим, гризући њу као ружу, пошто је измириш |
| > И сад изговарам овај Шекспиров стих и гутам своје сузе...</p> <p>Ја сам ово писмо почела јутр |
| дервиши, пију и певају .{S} Узми један гутљај..{S} Ниси је окусио за толико, како оде она...{S |
| јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, |
| ; све се измешало, и мирис и смрад; све гуши, заноси, опија; очни капци отежавају, затварају се |
| рејавало, само онако гори, не гори него гуши — омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у бело, гово |
| И онда је било пролеће, и јасмин просто гуши.{S} На њу ме подсећа, увек, и дување ветра, и реч |
| рским намештајем, и где је мошус просто гушио.{S} У стакленој софи погледа у стихове из корана. |
| скренуше поред Олимпос-Паласа и Хотела д’ Англетер, па потераше у другу чаршију, у чаршије отк |
| , и одвезоше се близу мора, у <hi>Хотел д'Англетер</hi>.</p> <p>Ту осташе до три часа по подне, |
| <hi>Олимпос-Паласу</hi> или <hi>Хотелу д' Англетер</hi>, осећа ли да она на њега мисли, или је |
| anément!</foreign></p> <p>— Ха! ха! ха! да сакрије лице као Арнаутка!</p> <p>— Па кад ја нисам |
| } О Шехназе-ханум! о слатка ханум-нене! да знате како ме је било срамота од оне стране жене!{S} |
| није Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! да није из рђаве куће, из просте.{S} Муслиманин је, мој |
| над детињом главом (с њом имао и дете) да ћемо му се осветити.{S} То јутро, имао је две жене; |
| обу ја бих прозвала ђулистан (ружичњак) да у њој није и један замбак и један јасмин“.{S} А роби |
| уру, бели чаршав (<hi>софра-алти</hi>), да на њ падају мрве, и поређаше около шиљтета.{S} Донес |
| reign xml:lang="fr">Mon Dieu</foreign>, да их не дирамо.. млади,“ вели тетка. — „Да Бог да им д |
| ћути.{S} Кад сам је питала „како сте“, да није одговорила „хвала, добро сам“, ја бих мислила д |
| .{S} Нема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло |
| одучавају...{S} Он од ње да се одучава, да се туђи...{S} И опет чу: „Има ли кога?“.{S} Луди, гл |
| Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа |
| на не излази, да не устају кад се пева, да не прелазе преко собе кад се плаче.{S} Енглескиња је |
| пост, али и сама не зна зашто је таква, да ли због дувана или због сина.{S} Око вечерње, она ме |
| и мајци, али то јој није рекла свекрва, да је не би одвојила од мужа..</p> <p>До пред зору са ж |
| икоћући се или црвенећи од задовољства, да примају у кућу туђе људе?!{S} У овом тренутку ја осе |
| мене.{S} Један је дошао, у име друштва, да ми то одликовање јави.{S} Десну ми руку пружи да ме |
| Не бојиш се комараца него ти жао њега, да не штуца, да се не мучи, говори Мерсије, палећи цига |
| ће те послати деди, да ти деда име да, да те деда очува, кријући од тебе и сунце и свећу.</p> |
| ках долазак свога ортака: одох од мужа, да му се никад не вратим...{S} И колико је крив, и не х |
| и.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пред његовом мајком пуши.{S} |
| цикнуше и похиташе по своја башјортиа, да покрију главу.{S} На лицу му се смејала радост, а Ар |
| и су се синоћ вратили из турског краја, да примају госте.{S} Ту је Мерсије.{S} Кад је виде, Фат |
| не легне, да му она рану лечи, привија, да га негује, излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шт |
| аве.{S} Нисам ли те учила, зеницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у н |
| у у памети.{S} То је тако једна навика, да кад случајно који од наших момака изненада уђе у кућ |
| тапшући, и наједанпут нервозно зацика, да чује Џемал-беј.</p> <p>С њеном веселом циком залајаш |
| памет.{S} Она, готово цела Европљанка, да пође за невиђена човека!{S} Нека прође то момче наши |
| је образована, да је готово Европљанка, да је <hi>нова</hi> и оделом и душом.{S} И жалила је шт |
| етету се брзо досади (јер он га стиска, да га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује |
| ала му, вели, да је лепа, да је слатка, да је образована, да је готово Европљанка, да је <hi>но |
| е да Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опростите...{S} Силан господар...{S} Хоће да ме униш |
| ођица <pb n="21" /> је сваком казивала, да јој је мала и мила ученица и васпитаница врло, врло |
| што јој је мужа родила и снагу му дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад пред њом не запа |
| Алије, шта ћемо ?{S} Себе бих продала, да му купим њу, али она се не купује, није робиња.</p> |
| — децом.</p> <p>Она би њему све казала, да воли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржа |
| нешто што досад никад није ни назрела, да он, велики грешник, није свестан свога греха. <pb n= |
| она ће све за мене...“ Истрча, весела, да каже нени и мајци шта пише тејзе, то јест да им изја |
| не вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим колико ока имам.{S} Тако моје тело: лице ми се |
| те.{S} Ја сам се на вас толико навикла, да понекад не умем ни Бога да молим, зато што вас није |
| сузе, ја бих давала по једну девојкама, да је наспе у воду ономе кога жели за мужа, те да је му |
| анкињама, Енглескињама и Францускињама, да познамо шта њих покреће nа рад, на живот.{S} Ми ни ш |
| отиде, она гледа да остане у соби сама, да мирише јастук на који се та страна жена наслањала, и |
| ст и да клањају, па тад, с бројаницама, да седну у једном ћошету.{S} Сестро, пре бих скочила у |
| угама.{S} Почех га пуштати с друговима, да није сам.{S} Онако млад требао је ићи са својим врсн |
| е, и с пуно поштовања полазе пред њима, да их <pb n="72" /> уведу у кућу.{S} За Цариграђанке сп |
| и лиши детета, ја се одадох уживањима, да ране залечим.{S} У кући, где је за толико година бил |
| и чита само о обичајима, и о новостима, да би била „<foreign xml:lang="fr">au courrant</foreign |
| е лепа, да је слатка, да је образована, да је готово Европљанка, да је <hi>нова</hi> и оделом и |
| лија“... да му је увек лепа, насмејана, да јој не доведе ортака.</p> <p>Код ових речи Ариф пљун |
| Она би њему све казала, да воли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржаваше страх да је |
| па ћу вам показати.{S} Увек лака храна, да пази на стомак.{S} А сад, на првом месту — мир, завр |
| ри заједно, већ по две, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су дола |
| ј, за њихово ослобођење.{S} И узбуђена, да не би заплакала, устаде и побеже; оне осетише то у њ |
| осветим чим сам од детета постала жена, да те казним као злочинца, као зликовца, као убицу, али |
| лудо заљуби, заборављајући да је жена, да је мајка четворо деце, да има и женску децу, две кра |
| р, опије, да му жена не буде више жена, да остане од њега <hi>бош</hi><ref target="#SRP19120_N9 |
| не дају јој да седи у башти развијена, да је не види мујезин...</p> <p>Просиоце јој помиње нен |
| и опрости, те да идем готово развијена, да сам по ваздан у чаршији, да пред вече седим крај шир |
| с европском фризуром, него расплетена, да јој у брачном животу <pb n="132" /> ништа није сплет |
| у ватре пламене:</l> <l>Да нико не зна, да не погоди </l> <l>Шта је од тебе, шта ли од мене.</l |
| 6" /> лудог Осман-беја због вашег сина, да је он отера те да узме вашег сина: она воли вашег си |
| се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа да је овај живот |
| риграђанке из највиших кругова, те она, да би ово посело свечаније изгледало, позва све своје п |
| е се то крије зато што је била болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу.{S} Осим оца, це |
| ењује с неколико аршина памучна платна, да чешће помишља на Страшни Суд, да тврдо верује да чов |
| у тако нестрпљиве жене толико стрпљења, да поваздан не диже главе с књиге и да учи толике језик |
| Божју љубав, муфти-ефенди!</p> <p>— Па, да их венчамо, ханум-ефенди.</p> <p>И то, „турско венча |
| играду; и причала му, вели, да је лепа, да је слатка, да је образована, да је готово Европљанка |
| х, кћери, волела да се с њим разговара, да му чује глас, јер понекад некога видимо и допадне на |
| уде скромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа да је овај живот пролазан, да не смеће с ума |
| а она то мора да крије, да се претвара, да је неискрена, и мора са свима, чак и са странкињама, |
| ан-беј рече да треба да слушају лекара, да се Фатма прошета пешице.{S} Снаха му се зачуди, а же |
| емне, да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош“...{S} Уђе у своју собу, и св |
| т.{S} Да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош, да навеземо чевре за двадесе |
| деле; а можда ће њу молити да им свира, да им пева...{S} Како да пева кад јој срце плаче?{S} Св |
| ије хтела то да јој помиње, да је дира, да је не наљути ; јер она је њу волела <hi>само</hi> ов |
| вече седим крај широм отворена прозора, да се загледам у очи женама и људима.{S} Ја мислим да с |
| дне ножем; те је поведе на друга врата, да је води оцу.{S} Ни слутила није да јој је син као за |
| знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} Заиста, да је знала само за Коран, да је свирала само у деф, за |
| м у свог рођеног оца, па затворим уста, да ми отац није шпијун, да ме не поткаже, не оптужи сво |
| е, да се потчињава мужу, да га испраћа, да му се обуче и накити кад зна да ће кући доћи, па мак |
| им но што је, научи га да дубоко осећа, да много размишља..{S} Нисам веровала у судбину, и поче |
| у тражили реч: ако се не оставимо пића, да нам жена остане <hi>бош</hi>.</p> <p>Тад се окрете Џ |
| мисли да ће доћи до преступа, до греха, да ће пасти с девером, и то у свекровој, у мужевљој кућ |
| здамо, да их дочекујемо насмејана лица, да их испраћамо.{S} Ти си видела старотуркиње, чак и тв |
| ју да жене јуре улицама откривена лица, да слушају дрске љубавне изјаве људи, а да их не примај |
| се намести са својима на дну степеница, да дочекају госте.{S} Стадоше у два реда: мајка Ибрахим |
| х.{S} Крила сам од себе због девојчица, да им мајка не буде изобличена као преступница.{S} А са |
| комараца него ти жао њега, да не штуца, да се не мучи, говори Мерсије, палећи цигаре за све три |
| однесе њине чаршафе, „пелерине“ и печа, да их завије и остави у <hi>јашмак-одају</hi><ref targe |
| ању; ноћу никад, да му пљушти као киша, да га успављује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун је по кућа |
| истаништу каквог лепог села босфорског, да приме путнике, тако по вас драги дан, као просјаци о |
| списка.{S} Да је прихваћен мој предлог, да се упути на рад наш слатки Џемал-беј!{S} Али, његова |
| каткад задржавао воду дању; ноћу никад, да му пљушти као киша, да га успављује.{S} Скоро ће пон |
| {S} Њен отац навалио да иду у Цариград, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на анадолској страни, |
| и прозора била је месец дана.{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто са страхом погледа у две тешк |
| латна, да чешће помишља на Страшни Суд, да тврдо верује да човека у животу сналази само оно што |
| о задовољно насмеја и рече;</p> <p>— Е, да сам знао, ханум, да си долазила, ја не бих био оно у |
| љина и рече: <pb n="168" /></p> <p>— Е, да му љубиш руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два |
| грађани, већ што су људима од потребе, да им буду сигурна „преносна средства“: под својим чарш |
| ма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишла око зида, крадом, и метала око |
| погледао?{S} Па се покрије преко главе, да не чује пљуштање шадрвана и песму једног заосталог с |
| у Турску, нарочито у њене веће градове, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А ст |
| у, премда ниједна се и не сети где иде, да се спотиче о камење које је можда притискивало младо |
| да виде извођење невесте, да виде људе, да виде тога лепог младића Цариграђанина, брата од тетк |
| би је зауставила да пред вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли |
| о у Цариграду да нам момак у кућу дође, да с нама седе, па опет тужно: жена!“ И још плач, и пес |
| му дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад пред њом не запали цигару...{S} Она нова разум |
| и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим, ако сам неумивена, рече и нападе је пољу |
| тога фиктивног драгог нема: ишчезао је, да се никад више не појави...</p> <p>Попи кафу и попуши |
| и обичаји!{S} Она је ту, сакрили су је, да њега преваре, уплаше.{S} Па отиде у теткину собу за |
| може да проговори, а њена се кћи смеје, да би прикрила узбуђење и необичну радост. „Моја сута т |
| тари да ми нове спремамо за вас оружје, да вас побијемо...</p> <p>— Ваше оружје не пали...{S} Ј |
| да ја нисам знала да мој сестрић пије, да је протеран и да нигде ништа нема.</p> <p>— Зар и ја |
| оцима да реч: ако се, на пример, опије, да му жена не буде више жена, да остане од њега <hi>бош |
| е две странкиње а она то мора да крије, да се претвара, да је неискрена, и мора са свима, чак и |
| обоже као своје дете, а да све сакрије, да превари своју пријатељицу!{S} И учини јој се црна, п |
| ло спава...{S} Да је пробудимо, Нурије, да је припремимо...<pb n="162" /></p> <p>— Нек спава, А |
| се са сестром договорила, поче Нурије, да вас позовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да |
| то случајно; све неће да је узнемирује, да је буди из спа, толико лепог, а који траје тако крат |
| а <pb n="134" /> је учи, да је светује, да се потчињава мужу, да га испраћа, да му се обуче и н |
| трча, гурну средњу; хоће да протестује, да виче.{S} Ах! у башти чак турско цвеће <hi>ариф-лен з |
| у тајну, и учини јој се да је она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже |
| Она ће уздисати крадом, да он не чује, да не посумња да уздише за неким који ју је у пролазу в |
| јој се, пала, јер њене ноге нису јаке, да би могле држати, носити толику радост.{S} И час-по, |
| други пут, луд, па се боји његове вике, да жену не нападне ножем; те је поведе на друга врата, |
| S} Па бар да је протеран због политике, да су му конфисковали имање „реакционари“; али овако: о |
| лим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим скут...{S} Воли те, љуби те, чека те с нест |
| мурим, руке ми се учине толико дугачке, да бих могла загрлити цео свет; а ја у мислима загрлим |
| у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гледате биоскоп; али по оним затуца |
| аком свога господара, а он тера и даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибрахим-Хасан-бејова д |
| сјака.{S} Да напросим, па да идем даље, да продужим пут.{S} Али ја просити не могу: у мене нест |
| позвала ју је да види харемско весеље, да га пореди с европским весељима и баловима, и кад дођ |
| је облије зној, а она скаче из постеље, да бежи.</p> <p>Она ју је научила колико треба да воли |
| ши те је онако болесну одведе у Скопље, да се међу непознатим и веселим харемима разгали.{S} Ка |
| вршини срца; иначе, да је прошло време, да се укоренило, ћутала бих: срце разуму може много, а |
| и шест година, отац му дође да га узме, да га одведе у Европу на васпитање и школовање.{S} Ја н |
| каже јој тетка, а она остаје при томе, да ниједној није било као њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хаса |
| не се клатила, и метнула кључ на бућме, да га у недрима носи... <pb n="70" /></p> <p>Мерсије је |
| и своју историју.{S} Молим вас, хануме, да је слушате...{S} Ја се удадох за човека кога су ми м |
| торију, пошто рече: „Молим вас, хануме, да ме слушате.“</p> <p>— Ја сам се удала млада; удала с |
| ашљем, па рече:</p> <p>— Слатке хануме, да чујете и моју историју...{S} Моја историја је страшн |
| илан свет, разуме се жене, све незване, да је гледају: буле у чаршафима с подигнутим печима, Је |
| афет-ханум је једва чекала да се сване, да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нури |
| плаши.</p> <p>— О, да хоће да се сване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се обрадова и узвикну:</ |
| се није сишло у чаршију, да се застане, да се одгуши, па да се продужи пут преко Хамидије, и ду |
| иде да је мајка пљуну, појми да устане, да се правда, па немајући снаге, јаукну и паде онесвешћ |
| њу и ноћу, да никад не трене, не легне, да му она рану лечи, привија, да га негује, излечи.{S} |
| е за своје ослобођење: да сте слободне, да сте с људима.</p> <p>— У Европи, жене, поред толике |
| Гледајте ви да радите: да сте слободне, да сте с људима.“ Фатма би је пољубила у оба образа и о |
| Туркиње биле и нове. „Да сте слободне, да сте с људима!{S}" О како су свете те речи, као стихо |
| на или капака, и спавање до само подне, да би дан био, учинио се краћи; хамами се зажеле ханума |
| ам и идем да вичем, да будим наше жене, да траже право...“ Хтеде рећи „право сунца“, па не мога |
| насташе <pb n="138" /> силне враџбине, да би она с њеним сестрићем била срећна.{S} И не хтевши |
| е почеше долазити мајке, тетке, стрине, да је „гледају“.{S} Просиоци су јој били Солуњани, једа |
| </p> <p>— Мисли, па тад обећавај, сине, да се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „ |
| сам једва чекала лето и летње врућине, да бежим на чифлук, да се пењем на наше куле и чардаке, |
| год нас они остављају овако неспремне, да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за |
| љубав!{S} Из свих срца, што су око ње, да скупи љубав уједно, па није колико моја...“ После се |
| орити га.{S} Пиј, сине, али мало, мање, да се не трујеш, млад си.</p> <p>— А Фатма ? изусти он |
| гори небо и земља!{S} Дигни се, јагње, да видиш мајку ти; готово гола, па само виче: „Африка ! |
| Пошто се нашли сведоци, наше слушкиње, да је завео девојку, он, по нашим закону, морао је узет |
| пиле“ однесе у приземље, међу слушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му да |
| есела, али није хтела то да јој помиње, да је дира, да је не наљути ; јер она је њу волела <hi> |
| арим, и страх ме од ове данашње запаре, да моји не побегну на чифлук још сутра, и да ја за толи |
| рале су очи да не гледају чочечке игре, да се одморе, и хладиле су се лепезама, откопчавајући с |
| неко необично осећање, као да обамире, да умире.{S} Она се уплаши и скочи, али хтеде пасти, те |
| ивот одузме.{S} О, само сад да не умре, да остане жива: нити ће се љутити, ни туговати, волеће |
| радити?{S} Да је убије, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху се не |
| розор, па сам се смејала; чинило ми се, да тамо, у соби седе сакупљене турске жене и једна пева |
| јући лице па узглавље, уздржавајући се, да јој се не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S |
| и моје спавање, Нурије.{S} Не мичем се, да тебе не пробудим.</p> <p>— Ја да спавам!{S} Па мени |
| е: крај њене постеље беше он, нагао се, да је пољуби; она, преплашена, одби га, и сакри лице... |
| е обичај, <pb n="193" /> као што знате, да покажемо пут онима који су пошли странпутицом...{S} |
| ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер удајеш као Ђаковичанку.</p> <p>— Као старинс |
| /p> <p>— Никад!</p> <p>— Допусти, зете, да је ја водим својој кући, да је умирим. <pb n="277" / |
| </p> <p>— Јеси ли икада помислио, зете, да ти кћи има и душу, не само трбух за јело и снагу за |
| е да их чују у својој кући?“ Из сујете, да се каже да су им кћери образоване.{S} А данашња турс |
| амештају око: да виде извођење невесте, да виде људе, да виде тога лепог младића Цариграђанина, |
| ачајно насмеше, и остављају их да ћуте, да мисле...</p> <p>Поред Фатме стоје, хладећи је лепеза |
| После, с неном оде у коначко двориште, да види и омилује коње: мушкој послузи је јављено, те с |
| геџелуцима</hi>, и седеле су без свеће, да им не би комарци нагрдили лице и руке, и ноге, босе. |
| ј лепоти; и Фатма опет рече да га хоће, да се за другога никад не би удала.{S} Нене и мајка је |
| , и ако зна да Џемал-беј није код куће, да сам сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово је хладна |
| да иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, што је најгоре, наше же |
| и да је жена, да је мајка четворо деце, да има и женску децу, две красне девојчице.{S} И ако за |
| и...“ па штипкаше руменим прстима лице, да порумени, грицкаше белим зубићима уснице, да поцрвен |
| рло драга госпођице и моја пријатељице, да читам Ламартинову песму „Прву Жалост“, или да певамо |
| обучена.{S} Сафет слете низ степенице, да дочека суседу.{S} И као да су се пре неколико месеца |
| румени, грицкаше белим зубићима уснице, да поцрвене...{S} О, кад је види он!.. „<foreign xml:la |
| ца, и богатство. „Кад га воли, мајчице, да је дамо: ја њега бар познајем, наше солунско дете.{S |
| и га признаје Бог.</p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене н |
| езике и што свира на клавиру. „Мајчице, да сам дао још пет, десет пута за Фатмино учење, па не |
| је семе љубави на површини срца; иначе, да је прошло време, да се укоренило, ћутала бих: срце р |
| убрзаним дисањем.{S} Она хтеде да виче, да викне колико може, из свега гласа, па не даде <pb n= |
| но, а кад муфтија оде, он поче да виче, да на сва уста грди Нурију и њену сестру : ђаурке.{S} Н |
| узвикну и леже.</p> <p>Нене је трљаше, да јој поврати моћ.</p> <p>— Умири се, чедо, заспи само |
| оворио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубазница, кад да се саст |
| ткиње и баханткиње, толико се усхитише, да експансивна Францускиња гласно исказиваше своје дивљ |
| ја желим, кад ми нешто говори мој муж, да га, слушајући га, гледам у очи с подигнутом главом: |
| не скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш какав посао?{S} Са женом се не може ни у Европи |
| само чује: „Па како би да си у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома тешко, застиде се.. |
| ом: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути то чело и то лице и та уста!“</p |
| је дошла, она је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само ради живота.{S} И к |
| 19120_N30" />?</p> <p>— Ћути, Ђулренги, да не чују...{S} Жао ми је Мерсије, рече и скочи, скиде |
| без имена!{S} Мајка ће те послати деди, да ти деда име да, да те деда очува, кријући од тебе и |
| земље, међу слушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име, сине, вели |
| и где јој се сасвим чини да је на лађи, да путује у неки далеки крај до кога никад неће стићи.< |
| право на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би знала, пре |
| уме и странкиње, али ниједна не излази, да не устају кад се пева, да не прелазе преко собе кад |
| сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа да је овај живот пролазан, да |
| у Азији; и било би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кући не чује грамофон...{S} На аз |
| >нова</hi>.{S} Седе да исприча хартији, да пише Госпођици.{S} Али пре но што ће почети писмо, о |
| развијена, да сам по ваздан у чаршији, да пред вече седим крај широм отворена прозора, да се з |
| ила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не оговара |
| , сад кад је озбиљна, говори француски, да не би чула и разумела послуга.{S} Малопре је била св |
| и неразумни!</p> <p>Пишем ти француски, да не би разумео твој отац, ако би му писмо дошло у рук |
| е би држао па да је султанова кћи; али, да је остала његова још само недељу дана...{S} Кад се р |
| 120_N37" /> одобраваше Мерсије.{S} Али, да довршим.</p> <p>— Остави, Мерсије јагње, ја сам то ч |
| огатије био обучен његов харем.{S} Али, да ли он даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у к |
| других ствари.{S} Ви сте ми предавали, да кад нам се тако чини, то је из нас самих.{S} И до са |
| ..</p> <p>Ви сте ми толико пута казали, да сваки човек најрадије говори о себи; а ја сам, опрос |
| рођаке у Цариграду; и причала му, вели, да је лепа, да је слатка, да је образована, да је готов |
| , Ариф пружи руке као кад се Богу моли, да јој она што скорије дође, па ижљуби и матер и кћери |
| и неумивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да |
| Ти си чула какви су.</p> <p>— О, Ђули, да ми само не рече оно, ону страну реч!..</p> <p>— Па ш |
| сине, казала, и ти знаш, да пију имами, да пију дервиши, пију и певају .{S} Узми један гутљај.. |
| зашта све то?{S} Што треба да ме храни, да ме одева, јер ја не умем радити, зарађивати хлеб...{ |
| и и Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би стекао право. (Венча се с Нуријином робињом, па ј |
| ер је топло те су сви прозори отворени, да у собу „уђе и мирише мај“...</p> <p>У соби наста грљ |
| те умори, па се уплашим да ме не казни, да ми уместо немилог мужа не узме које мило дете.{S} Кр |
| а глави.{S} И овде јој се једном учини, да су у комитет узете и жене не што се мислило да оне и |
| никога.“ Дакле, он треба да се уклони, да дођу оне, те жене из комшилука!{S} Свеједно: она ће |
| ћнике, мој отац: „Да их доведем, кћери, да их видиш...{S} Ти њих познајеш, наше комшије, Ахмед- |
| ама...{S} Он хтеде нешто да јој говори, да је поздрави ваљда добродошлицом, па, чудно узбуђен, |
| о склопи очи, као да хоће да их одмори, да их спреми за светлост с те слике, па их наједанпут о |
| Кад би нешто имао крила, па да полети, да га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули роди |
| од бруке?{S} У своме страху се не сети, да он, горд на своју мушку снагу никад се не би понизио |
| дини као да ће се раздвојити, отворити, да се отуд појави један огроман <pb n="211" /> пожар.{S |
| Ти знаш да су и они лепи, црномањасти, да имају црне очи, да носе фес...{S} Али, не: тај у ког |
| би молила Бога да се никад не расвести, да се никад не пробуди из овога лепога сна: она је срећ |
| аше.{S} Дете не дознаде очеве нежности, да се не размази — јединче...{S} Понекад, он се сувише |
| што тејзе не пошље Фахрије хануму сути, да јој каже због чега сам се за Османа удавала, и да са |
| н зет није као што су солунски младићи, да се скита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и |
| е, а она их стисну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе последњи дах..{S} Она се мења у лицу и |
| p>Мерсију ово силно узбуди, и иде кући, да тамо мисли на пољубац младе женице... <pb n="146" /> |
| а!...</p> <p>Да нисам била у овој кући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих видела Њега.{ |
| усти, зете, да је ја водим својој кући, да је умирим. <pb n="277" /></p> <p>— Како да је пустим |
| {S} Али кад се год вратила пријатељици, да се пресвуче и иде кући с њеном слушкињом, увек је у |
| ад су хтели доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени |
| и лепи, црномањасти, да имају црне очи, да носе фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљубила |
| руку као дете мајку, затварала сам очи, да се не онесвестим.{S} У Паризу има два народа, један |
| те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим скут...{S} Воли те, љуби |
| а, тако је занима; и дође јој да стрчи, да се крај оца и сама спреми за молитву.{S} Са шадрвана |
| шапатом поче да <pb n="134" /> је учи, да је светује, да се потчињава мужу, да га испраћа, да |
| Али, како му би кад она њему отпоручи, да у љубави не трпи ортака!{S} Он разумеде да треба да |
| о што је била болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу.{S} Осим оца, цела кућа осећа да |
| тоји један чудан, један страшан обичај, да дају девојку за непозната јој момка, и да жене момка |
| радости... изгрли ме.{S} Хоћеш ли, беј, да је видиш?</p> <p>— После, онако, случајно.{S} Нарочи |
| рењем, ја сам дошла, Ибрахим-Хасан-беј, да просим твоју кћер Емир Фатму за Арслан-Нури-пашина с |
| } И после, не заборави да си у Турској, да си Туркиња.{S} Ту су и младе жене, дошле због тебе, |
| ој руци...</p> <p>Уместо да пође к њој, да је убије, њен отац измаче се од ње далеко, ухватив с |
| ко је хвалила, толико му причала о њој, да је он познаје боље но своје рођаке у Цариграду; и пр |
| је невеста, а код главе му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна...{S} И чу крик, тужан, о |
| ухамеда, кад је клањала, и иде у конак, да се са синовљим гостом разговара као Фатма-Захра с оч |
| ортиом: ако би је икад видео туђ човек, да је не види откривене главе.{S} Ижљуби ту слику.{S} У |
| то и летње врућине, да бежим на чифлук, да се пењем на наше куле и чардаке, те да гледам зелено |
| не.{S} И зар се не нађе нигде пријатељ, да им каже!{S} Чак јој није пријатељ ни њена сестра од |
| да треба што пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љ |
| ао.{S} Кад дође, он тражи да му свирам, да му певам, по неки пут да му играм једну игру коју са |
| p>И синоћ седење!{S} Звао ме да изиђем, да седим с људима!{S} Зашто?...</p> <p>Мај.</p> <p>У на |
| штим, да скочим у Босфор, да се убијем, да се отру...{S} О, не, на отров никад не мислим.{S} На |
| ја.{S} Камо срећа да је знала да пијем, да сам протеран, да ме тетка храни као инвалида.{S} Каж |
| а.{S} Не, ја чак не смем ни да тугујем, да плачем.{S} Сто пута си срећнија од мене!“ Казала сам |
| ас.{S} Ја бих нашу стазу посула цвећем, да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на вас толико нави |
| Заставу понова узимам и идем да вичем, да будим наше жене, да траже право...“ Хтеде рећи „прав |
| . „Што их не скупљате и не говорите им, да се некултурност једне земље највише испољује <pb n=" |
| е сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја |
| пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим скут...{ |
| ?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја никога немам? |
| {S} Што не могу да се разговарам с њим, да чујем какав му је глас, и како говори француски?{S} |
| Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне градове, Париз... све што сам из књиг |
| ице, сто пута пожелела да свој уништим, да скочим у Босфор, да се убијем, да се отру...{S} О, н |
| е љубоморан.{S} Она ће уздисати крадом, да он не чује, да не посумња да уздише за неким који ју |
| ље поведоше од рођаке до рођаке, редом, да се са свима поздрави.{S} С тетком, с три нове, с Мад |
| брн послужавничић с ратлокумом и водом, да послужи свекрву...{S} Кад је понова села, свекрва ју |
| дети Њега ..{S} Кад пођемо Бејлербејом, да се шетамо, око кућа зидови (виши од наших у Солуну), |
| та на врата што везују харем с конаком, да се разговара са синовљим гостима.{S} Кад се отуд вра |
| куће донела) с разапетом белом свилом, да је учи некаквом новом везу.{S} Дуго су седеле једна |
| добре?{S} Оставите ме, децо, с Фатмом, да је испитам.{S} Идите да се Богу молите: узели сте аб |
| И чим она пође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што жали |
| оставља мужа; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено повуче.</p> <p>Ари |
| ла.{S} И заиста, све би било по старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође пијан, Фатма је ра |
| месечина као дан, они пођоше с фењером, да их не би зауставио стражар држећи их за лопове, и во |
| арем не врати се морем, већ железницом, да би Фатма видела места поред пруге што води преко Дед |
| и рече;</p> <p>— Е, да сам знао, ханум, да си долазила, ја не бих био оно учинио...{S} Али, хва |
| тарој с речима:</p> <p>— Шехназе-ханум, да се халалимо: ја ћу сутра на пут. <pb n="60" /></p> < |
| као паучина.{S} Врућина, кјучук-ханум, да се умре.</p> <p>— Па кад је толика врућина, колико ј |
| раца.{S} Сад би хануме шетале поваздан, да није пост, Рамазан.{S} По турским махалама, нарочито |
| , да се сећа да је овај живот пролазан, да не смеће с ума дан кад се свила и кадифа замењује с |
| кући пијан, луд. „Ако опет дођеш пијан, да више немаш жене..“ И ја <pb n="202" /> дадох реч.{S} |
| због врућине, кад не отворим сунцобран, да не заклоним сунце, људи, Турци, завиркују ме, намигу |
| да је знала да пијем, да сам протеран, да ме тетка храни као инвалида.{S} Кажите њену оцу и њо |
| .{S} Заиста, да је знала само за Коран, да је свирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљув |
| оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и брат толико старији од њега, он |
| ање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би знала, преварила би све |
| е градове, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А стране путнице уводиле су у хар |
| д год он у собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао да у том њеном устајању види нежност |
| затворим уста, да ми отац није шпијун, да ме не поткаже, не оптужи своју побуњену кћер.</p> <p |
| ајка, те се није могла вратити у Солун, да, по уговору, остане у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док |
| ријатељи!“ Жена више не пристаје уза њ, да га не би доводила до веће јарости.{S} Он, онако љут, |
| м, па се све више збуњујем, а оне... о, да, оне се чине невеште.{S} Како би се наше жене смејал |
| пева, пева...{S} Како мије било!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да видим наше жене, саку |
| њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се вра |
| ика!...{S} Ја без дувана не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме спопадне бол!{S} Овако, понека |
| ли.</p> <p>Стара се уплаши.</p> <p>— О, да хоће да се сване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се |
| мзем и мисле: „Наша Фатма не пости!” О, да, мили моји, не постим, и мени је страшно.{S} Па ипак |
| .</note> <note xml:id="SRP19120_N50">О, да, госпођица Блак ће доћи теби.</note> <note xml:id="S |
| </note> <note xml:id="SRP19120_N59">О, да, Томе Худа песма <hi>Самртна Постеља</hi> врло је ле |
| ад ти спусти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути |
| вде наочара, дај, прочитај ми га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух |
| уде беја пре но што се сасвим отрезнио, да опет не виче, не грди сироту младу женицу.{S} Слушки |
| јући у то своје дело толико се заносио, да му се најпосле чинило да га те мртве очи гледају и д |
| : он би јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубазница, к |
| језера покривена тмином... али полако, да га не пробудим.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам |
| акала.{S} Катанац је метао тако полако, да не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{ |
| ште, тетка похита за њим, тобоже онако, да се прошета; кад пође ка капији, слуга се спремаше да |
| ињу, по двапут на дан, и ако је далеко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није гово |
| су се с његовим...{S} Како ми је било, да знате, не кад ме погледа, него кад ми се јави!{S} У |
| је од страха да му се што није десило, да га није неко напао и премлатио.{S} Сваки дан нађу не |
| ли да му исприча откуд јој је то дошло, да ли се нешто љутила, шта је јела, пати ли од тога, ил |
| : да обарамо, да рушимо, да уништавамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, милом, силом, |
| о друга.{S} Ми морамо да им се гиздамо, да их дочекујемо насмејана лица, да их испраћамо.{S} Ти |
| о, да уништавамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, милом, силом, крвљу.{S} Устајте, мла |
| за овом ја, па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да уништавамо, да сечемо, да цепамо, да баца |
| говорила, поче Нурије, да вас позовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опи |
| Рекао ми : „Хајде, душо, да се узмемо, да свијемо гнездо за себе и за тичиће“.</p> <p>— То је |
| валимо нечију децу, чак и кад почињемо, да не бисмо њеној материнској осетљивости на жао учинил |
| о, да рушимо, да уништавамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, милом, силом, крвљу.{S} У |
| , па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да уништавамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, |
| ...{S} Шта пре да поменем што је дивно, да ли цркве или палате, или дворове француских краљева |
| {S} И чуди се, што траже да су заједно, да њини мужеви седе с туђим женама...</p> <p>Људи су от |
| су; учини јој се да почиње нешто важно, да отвара некаква велика врата споља затворена катанцем |
| анцускињу; али она се изменила.{S} Оно, да пију код њих и жене, готово је обезбрижи.{S} Па што |
| рече јој зет.</p> <p>— Нека је срећно, да Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зет |
| S} После рече:</p> <p>— Устани, монањо, да ти се вода не охлади.</p> <p>— Зар си ми донела врућ |
| једно је и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне још сањају чаробн |
| Ариф дознаде да је Џемалу сасвим добро, да је рана зарасла, те исприча Фатми све... „Ни Бога не |
| а, а Сафет-ханум рече:</p> <p>— Сестро, да је Бог хтео да су муж и жена равноправни, он жену не |
| крај, и знам све њене појаве као и то, да она није овако краткога века и да не умире на пречац |
| евојке нестрпљиво. — Је ли то нарочито, да ме мучиш? вели Фатма.</p> <p>— Не, кјучук-ханум. „Ко |
| еђе лака дрхтавица, и није знала зашто, да ли што јој се малопре учинило да умире лето, или што |
| , и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да свијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} |
| /foreign>“.{S} Рекао ми : „Хајде, душо, да се узмемо, да свијемо гнездо за себе и за тичиће“.</ |
| сма!...{S} Разочарање...{S} Душо, душо, да Бог да се ни у кога никад не разочарала...</p> <p>Да |
| кад не верује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим же |
| ужа на име!“ Њему дође веома мило, јер, да јој се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, |
| ће ти доћи муж.{S} И не заборави, Емир, да никад пе треба да га дочекаш у оној хаљини у којој с |
| ла да свој уништим, да скочим у Босфор, да се убијем, да се отру...{S} О, не, на отров никад не |
| видиш, то јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу познаш.<pb n="101" /> Мој отац!{S} Да ви |
| тужна и рече:</p> <p>— Још један нијет, да видим хоће ли се помирити:</p> <l>На одаји ми шарена |
| ...{S} Па што ме није спремио за живот, да будем самостална?{S} Право каже тејзе: „Ми ћемо дотл |
| а је, па кад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже као човек и рече:</p> <p>— |
| ички, волела сам да сам изгубила свест, да то не осећам...{S} То осећање је страшио! заврши и л |
| кроз прозор откиде један багремов лист, да га однесе тетки као спомен из Ђумулџине...</p> <p>Ве |
| мисионарку, да их изведе на прави пут, да их васпита и припреми за препорођај, за њихово ослоб |
| је истина пашић, да је истина оџаковић, да је истина богат.{S} А Цариграђанин је.{S} Ви сте му |
| м распитао и дознао да је истина пашић, да је истина оџаковић, да је истина богат.{S} А Царигра |
| а моја другарица поста удовицом за ноћ, да се сама брине за кућу и децу: муж јој не умре него г |
| иња.</p> <p>Одавде одоше на баба-фингу, да гледају небо и море, и да ћеретају, да говоре о том |
| урској врло често бива.{S} У Цариграду, да би се шетали <hi>слободно</hi> на Слатким Водама, и |
| се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле, већ |
| зе.</p> <p>— И ти би хтела да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то време тако је далеко.{S} М |
| то узе абдест, простреше му овчју кожу, да отклања вечерњу молитву.{S} Мало, па и жене, све три |
| м, она пружи руку, с белом крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он то учини обично, чинећи се невешт |
| и, да је светује, да се потчињава мужу, да га испраћа, да му се обуче и накити кад зна да ће ку |
| вакоме буде охола, па чак и према мужу, да никога не поштује, па чак ни свекра и свекрву.{S} От |
| b n="265" /> би сути, њему, своме мужу, да је поред њега и дању и ноћу, да никад не трене, не л |
| не као деца: ако узму да је сажаљевају, да је теше, она ће ударити у већи плач...</p> <p>Кад се |
| арочито жене, и на изворима се умивају, да подмладе лице, и старе и младе...</p> <p>Ове године |
| Сафет с јетрвом одведе у јашмак-одају, да се развију.{S} Кад се развише и чељад узеше остављат |
| праћен !{S} И сваки час да се одвајају, да се одучавају...{S} Он од ње да се одучава, да се туђ |
| да гледају небо и море, и да ћеретају, да говоре о том непознатом младићу, о томе Французу што |
| ас кад сам говорила о Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, ја сам покрила косу у памети.{S} |
| p> <p>— Немој ти тамо нешто Хасан-беју, да он не викне.</p> <p>Ариф плану: <pb n="95" /></p> <p |
| шију, тихо певају и пригушено се смеју, да не чују људи на улици: срамота.{S} У отвореној софи |
| друговима, бојећи се да се не насмеју, да нешто не рекну „као људи“ и обесвете његова најсвети |
| разапетог на два дирека уз прву капију, да онај силан свет са улице, људи не виде жене развијен |
| о, низбрдо док се није сишло у чаршију, да се застане, да се одгуши, па да се продужи пут преко |
| .{S} Кад видех да је изгубио лепу боју, да је често невесео, замишљен, ја се сасвим расвестих, |
| злоставља жену, добри људи га светују, да се остави тога и да пред сведоцима да реч: ако се, н |
| .</p> <p>А невеста?{S} Она је у конаку, да се опрости с родом.{S} У очеву селамлику, турски нам |
| цама срећним у браку пред нене и мајку, да их по азиски поздрави: и саже се те им направи од зе |
| не Пророк, њу, апостолицу и мисионарку, да их изведе на прави пут, да их васпита и припреми за |
| ио, и ако је не познаје.{S} Напослетку, да јој се јавио неко кога она познаје, она би се нашла |
| шно, а смејао се, пружајући кћери руку, да је пољуби.</p> <p>...........</p> <p>Прође читав мес |
| учила колико треба да воли своју земљу, да у њено мртво тело уноси животни сок.{S} И њу, њеног |
| ези треба да се пренесете у нашу земљу, да видите шта све ми имамо.</p> <p> <hi>Мурад-Џемил.</h |
| а опет уђе, с мајком <pb n="233" /> му, да га обе моле да једе.{S} Али још није била ни до софе |
| <pb n="164" /> дај тетки нож!“ Тепа му, да га одобровољи; али он није зловољан, већ луд:{S} Фат |
| а.</p> <p>— Тејзе, ти си сакрила Фатму, да ме мучиш.</p> <p>— Да те ја мучим!{S} Сад си се сетн |
| ба-фингу, <pb n="61" /> собу на тавану, да одатле гледа ту страхоту и лепоту — запаљено небо Ал |
| луда, и овако млада и јака стегох нену, да је удавим.{S} Могла сам је и удавити, јер сам била в |
| бити не знаш шта стоји у нашем закону, да с једним човеком можемо се венчати трипут.{S} Па ако |
| дам Ажил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њу види, али да не заборави Мадам Аристид.{S} Не каж |
| Мерсије, али тако имитујући Енглескињу, да се Фатма насмеја и рече:</p> <p>— Ти си као покојни |
| од неког времена није држала слушкињу, да их не уходи..{S} Припремало се за Устав, за слободу. |
| :</p> <p>— Не, не, не! него... у куту, да се разговарамо...{S} Благо њима!{S} Благо њима! дода |
| е мужу, да је поред њега и дању и ноћу, да никад не трене, не легне, да му она рану лечи, приви |
| ила у Мерсијином <pb n="12" /> чаршафу, да је не би познао отац, ако би је случајно срео.</p> < |
| не видевши каква му кћи изгледа у лицу, да је решена и на живот и на смрт, тихо рече:</p> <p>— |
| тујући потпуно њину енглеску учитељицу, да гошћу насмеје.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">Don't |
| .{S} То је Мерсијина робиња, коју Ариф, да јој није жао што је црна, зове „Јасмин-ханум“...{S} |
| — А жена?! упита пашиница.</p> <p>— Ах, да, жена...{S} Нека учи у Цариграду, рече Ариф.</p> <p> |
| сме да иде? рече пашиница.</p> <p>— Ах, да, рече Ариф, па се замисли.</p> <p>— Па нека иде у сл |
| закону да се с њим понова венчаш одмах, да не чекаш три месеца и десет дана, јер ниси изишла из |
| је“; а ја за њим одмах све поизотварах, да не осети моја слушкиња посетиочеве ми „надахнуте душ |
| , само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад помислим да је <hi>он</hi> |
| {S} Баш ми се допада, па чисто долетех, да ти кажем, мајчице.{S} Сутра рано, иншалла’<ref targe |
| ад дође време да се чује протест нових, да их пред Европом брани, заступа.{S} С великим црним о |
| , и чисто јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту, она, први пут побуњена, пресекла би му |
| ито кад чух да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас видим!{S} Што не могу да се разгов |
| n="230" /> ти, сине, казала, и ти знаш, да пију имами, да пију дервиши, пију и певају .{S} Узми |
| еш прочитати да треба што пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим |
| јсветијег, немој да се гдегод изрекнеш, да не чују моји... <hi>Само</hi> за ту реч отац би ме о |
| шесет пара, да исплетемо кесу за грош, да навеземо чевре за двадесет пара: то нам је сва спрем |
| ></p> <p>— Као милосник с милосницом .. да нас нико не види!...{S} Да изиђемо па затвореним кол |
| ти није више жена.</p> <p>— Секиру!... да разбијем кућу! (уместо да рече врата) продера се он |
| а се, — доћи ће јој „Бујукбурунлија“... да му је увек лепа, насмејана, да јој не доведе ортака. |
| , па макар ти увек и не било до тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде |
| ефенди, али их ниси скоро видела, па... да им не даш пуномоћје док их не видиш, то јест, док им |
| пита је: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не одговара.{S} И он, потпун |
| тари</hi>, шта хоћете ви <hi>нове</hi>: да се развијете, и да се „узимате“ онако, без венчања.. |
| ена га је учила шта ће да каже „Грому“: да је његову кћер Осман беј отерао.</p> <p>— Само полак |
| пред грозницу, и била сам толико слаба: да нисам склопила очи, ја бих пала у несвест.{S} Па ипа |
| ившег мужа још три месеца и десет дана: да би се за то време измирили.{S} А како да се мире кад |
| од Алаџа-Имарета на Јалије, крај мора: да ту проведе мај.</p> <p>Послужише их цигаром и кафом. |
| ијатеља... од Нурије-ханумина сестрића: да нам је даље слама од ватре.“ А нене се клатила, и ме |
| на главу и пође тако по соби, — врача: да опет добије тако мило писмо од миле Госпођице.{S} По |
| кћери да удајем, па да добијем унучад: да се подмлађујем гледајући у кући младост.{S} Сад <pb |
| и, опијаше се и сањаше чудновате снове: да је човек, муж те њој миле странкиње.{S} А пошто гошћ |
| г је хтео да вас ово снађе пре молитве: да се молитвом умирите.{S} Молите се Богу, за Божју љуб |
| олим, па је тражио од мене многе жртве: да никуд не изиђем из куће, или ако кадгод изиђем да се |
| китиле се, силно се намирисале и дошле: да дочекају <hi>јенђе</hi>.{S} У кући-Ибрахим Хасан-беј |
| ме, као Гркиње или Јеврејке, развијене: да дочекају госте.{S} У предсобљу се бејаше наместила у |
| обележје, а камо ли да је било венчање: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је питати.{S} Да ис |
| дајте ви да радите за своје ослобођење: да сте слободне, да сте с људима.</p> <p>— У Европи, же |
| вно у харемима.</p> <p>Пиши ми што пре: да ли се „ствар развија“, или је прошло на лепом поклон |
| ли и корели је што је урадила као дете: да се посече кад сече поморанџу.</p> <p>Фатма ником ниј |
| е нежно прекори: „Ето, баш си као дете: да сечеш поморанџу па да се посечеш!{S} Па сад, така ле |
| , сад кад рече: „Гледајте ви да радите: да сте слободне, да сте с људима.“ Фатма би је пољубила |
| ашто узех тек онако оно што ми писасте: да ја немам своје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у из |
| -беј!“ И неописана љутина га обузимаше: да га ухвати, убије: „Он њу...“ Не, даље није смео. „Ст |
| н-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да уништавамо, да сечемо, да цеп |
| е почела говорити о девојачкој чистоти: да је чуваш више од очију... (И заврши:) Како је могао |
| ма ли кога.“ „Има ли кога?“ — то значи: да ли је ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад |
| као инвалида.{S} Кажите њену оцу и њој: да ништа немам, све отишло за дуг, ја сам пропали племи |
| ничавим нестрпљењем погледа у часовник: да ручају, па да се он с њом одвоји... сад је здрава.{S |
| година да јој је драги, и пет вереник: да му отидне сва ижљубљена...{S} А?{S} Чујемо ми <hi>ст |
| ак, то јест смарагд, рубин, ружа, крин: да њини мужеви драго камење употребе за прстење или за |
| , једне их крадом буше и намештају око: да виде извођење невесте, да виде људе, да виде тога ле |
| не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да свијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} Ја сам сирома |
| д је седела, осећала је оно што обично: да не смећу с ума људи да је она жена.{S} И са разбивен |
| Ја сам, ханум-ефенди, с ханумама за то: да се вашем сину нађе какав рад.{S} Ја кад радим, забор |
| Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи са „<hi>нећу је, не примам је< |
| Бога да нешто скриви и да га прогнају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми ов |
| светије и као муслиманину и као човеку: да се неће више опити. „Што се заклињеш?" виче муфтија. |
| мрзи Европу а у кућу узима Европљанку: да му кћи не би остала за пашинским кћерима, јер оне им |
| бити кад се из тога дубоког сна тргну: да се не осете несрећне? да не проклињу онога који их ј |
| Ја га не пустих, задржах га nа годину: да га се нагледам, и да се одмори...{S} Човек, те се од |
| {S} Ја молим хануме, и ја молим сестру: да пробамо.</p> <p>— Али ако се опет опије, и она му не |
| “.{S} Најпосле је изашла на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши врата осетил |
| мотим?..{S} Ја то сматрам и за срамоту: да побегнем испред невоље као кукавица...{S} Не, ја беж |
| гледа другу, или да јој доведе ортака; да поштује ону што јој је мужа родила и снагу му дала, |
| у и по многим инструментима за свирање; да је ово соба савремене муслиманке, <hi>нове</hi>, как |
| слутила није да хвалећи њу, себе хвали; да волећи њену децу, њу воли; да лудујући за њом, за ње |
| бе хвали; да волећи њену децу, њу воли; да лудујући за њом, за њеном земљом лудује. „Тамо је пр |
| ства да учини доброчинство по дужности; да помогне пуке сироте, и то своје најрођеније.{S} Она |
| д им изиђе из воље да га замене другим; да цвеће метну за појас или у рупицу од капута, па кад |
| ом погледа, учини јој се <pb n="126" /> да овде заиста нису само жене него и људи, прерушени у |
| говорила.{S} Он је видео <pb n="177" /> да га волим, па је тражио од мене многе жртве: да никуд |
| ког сна тргну: да се не осете несрећне? да не проклињу онога који их је пробудио?...</p> <p>Бил |
| сам га отворила: била сам радознала!{S} Да видиш, душо, <hi>ариф</hi> и <hi>али</hi> просто нас |
| а Ариф-тејзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би могле гледати у светлост њене очи, навикнуте н |
| удараше као сатић.{S} Јадна, јадна!{S} Да не беше нас, њу би мачке појела.{S} Да је умела гово |
| ка.{S} Како је то тужно: сутра жена!{S} Да је као у Цариграду да нам момак у кућу дође, да с на |
| таџбине!{S} О моја сирота без имена!{S} Да је у Турској, занета за Француском мајка би те од ми |
| ађена. <pb n="113" /></p> <p>— Боже!{S} Да ли ме очи варају?{S} Па што тако изненада?{S} Што не |
| Десет, па све младе и све Парижанке!{S} Да их је видела тејзе!...{S} Ја нисам у свом елементу.{ |
| ле!{S} Каквих смо се књига начитале!{S} Да нисам била с њом, ја не бих била побуњеница.{S} Она |
| а ли кога?“.{S} Луди, глупи обичаји!{S} Да човек бежи од своје рођене куће.{S} И више љута но т |
| кињи.{S} Боже, како су јој лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборавила би Мадам Арис |
| p> <p>— Не вечерас то, Нурије-ханум!{S} Да могу да те опијем те да будеш весела.{S} Једна од ти |
| неким руковале, те питају: „Пардон!{S} Да ли сам се с вама поздравила?“ Па ипак, кад некога во |
| је нешто отац видео !{S} О, лудост!{S} Да ју је видео, зар би она још била жива?...{S} Отац ни |
| ласу познаш.<pb n="101" /> Мој отац!{S} Да видим пуномоћнике, а да не видим младожењу!</p> <p>К |
| ко <hi>срата</hi>, (моста од длаке).{S} Да је неко праведан као дете, огрешио би се кад би погл |
| се не можете променити, као Алах!..{S} Да отворим капиџик?{S} Кључ је у мене, а сад се немамо |
| мо ни биле у свађи...{S} Хајдете!...{S} Да се развијете...{S} Врућина.</p> <p>Па их поведе кроз |
| илосницом .. да нас нико не види!...{S} Да изиђемо па затвореним колима, у поље, не по вароши?< |
| Не, не, не!</p> <p>— Загрлила се?...{S} Да вам се дотакну лица? <pb n="79" /></p> <p>Она се зак |
| софу.</p> <p>— Емир зацело спава...{S} Да је пробудимо, Нурије, да је припремимо...<pb n="162" |
| Оне не могу да говоре, она не сме...{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одгов |
| ехну.</p> <p>— Страст, моја кћери...{S} Да вам не да Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опро |
| господар...{S} Хоће да ме уништи...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још б |
| како су ми руке јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака, решетке би се поломиле, пале, и ја бих |
| ј се поклонив јој се и скинув фес...{S} Да се Туркињи јави човек!{S} Можда је странац, па не зн |
| аволела, што ми даје животу живот...{S} Да живим као европске жене!...“ Она њих познаје, Мадмоа |
| оно њино расно: млакост, тромост...{S} Да Бог да да се вара!{S} Можда његов темпераменат се не |
| м ми је испричала о Емирином болу...{S} Да ме питаш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела |
| толико колико кад говорим о њему...{S} Да говоримо нешто друго...{S} Зашто нас је звала Нурије |
| ато што је Европљанка, Францускиња“.{S} Да се пре срела с којом другом Францускињом, она би зац |
| то хоће и говоримо: „Ако, мушко је“.{S} Да поправимо то: као женску децу да васпитавамо и мушку |
| учини му се виши од највишег брега.{S} Да нису мухамеданци, сретали би се на улици, састајали |
| /> и бројанице — мене и не погледа.{S} Да ли је хтео да ме казни што је опазио да га не волим, |
| } У мене су средства као у просјака.{S} Да напросим, па да идем даље, да продужим пут.{S} Али ј |
| аче ће нас нове избрисати из списка.{S} Да је прихваћен мој предлог, да се упути на рад наш сла |
| нека си ми жива.“ Она чисто зајаука.{S} Да јој <pb n="214" /> сад каже истину.{S} Како?{S} И да |
| илазила ме, чувала, за мном плакала.{S} Да су купљене и сачуване у стаклу те њене сузе, ја бих |
| Да не беше нас, њу би мачке појела.{S} Да је умела говорити, зацело би нам рекла: „Вратите ме |
| оје је хладе грдно великим лепезама.{S} Да се удаје за недраго или за непозната човека, францус |
| немам.{S} Сама слаба женска страна.{S} Да нисмо он и ја комшије, ја бих сама... али страх ме, |
| не пада преда њ, не грли му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, они би слегли раменима.{ |
| и се удала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало тражи од онога с ким треба |
| ча у собу где јој лежаше нова снаха.{S} Да се није тресла, она би помислила да је умрла, таква |
| чочекиње.{S} Па се згади.{S} Прљав.{S} Да иде у хамам...{S} А где ће опрати душу?{S} Боље је ш |
| .. француски језик, француске књиге.{S} Да нам је Фатма Ђаковичанка, ја се не бих бојала; али, |
| једна Цариграђанка, зове се Фахрије.{S} Да знаш како је <pb n="46" /> била обучена!{S} Нико не |
| ита Сафет.</p> <p>— Због њене земље.{S} Да је Мадам Аристид оваква иста, а да је Гркиња или Јер |
| рије, смем, али не могу: срамота ме.{S} Да зовемо Ариф-хануму.</p> <p>— О, њу би снашло оно њен |
| е? умеша се Сафет.</p> <p>— Искрене.{S} Да су као наше, ја се с њима не бих дружила.{S} С нашим |
| га бар познајем, наше солунско дете.{S} Да је дамо да се не огрешимо; а она, моја кћи, нека се |
| свлачи се.{S} Оне то гледају, ћуте.{S} Да их пита где је Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Ника |
| улренги је с ханумама код болеснице.{S} Да се потужи којој слушкињи?{S} Оне које су је очувале, |
| ема своје деце.</p> <p>— Ништа више.{S} Да те водимо оцу.</p> <p>— Па како си почео ?{S} Шта ти |
| ви чуђења и радости, глас њине душе.{S} Да муж жену пољуби у руку!{S} А француска васпитаница Т |
| много прозора, и сви широм отворени.{S} Да је ово девојачка соба, види се по силном мирису и по |
| Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је питати.{S} Да испитамо њено срце...{S} Ја ћу га испитати.{S} Да ви |
| о њено срце...{S} Ја ћу га испитати.{S} Да видимо да ли јој је срце слободно, или је већ кога з |
| ше „ашколсун!“, а Мерсије се наљути.{S} Да крије од ње, сестре и другарице; и рече да и она њој |
| бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије кад је одговорила човеку на поз |
| томе, да ниједној није било као њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у кћерину собу, кад су т |
| воли жену, гледа кућу — други човек.{S} Да позовемо за сутра ове људе? зваћу их за после ифтара |
| дна Францускиња, зове се Мадам Ажил.{S} Да знаш какав јој је био шешир!{S} Плавичаст, или управ |
| „И ја, сине, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно или друго, никако обоје.{S} Коран и ро |
| е жене скопчано с неисказаним болом.{S} Да бежи с њим из ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} |
| усти.) Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али- |
| за луда...{S} Али он је био паметан.{S} Да знаш како ми је говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја |
| рно, и оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му виделе сузе те две жене?</p> <p>— Оставите |
| а глас му био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раније видела и заволела га, нити бих му спаз |
| ћу му све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га питам, јесу ли жене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S |
| урије била метнула бенђелук, зацело.{S} Да кријемо ово, иначе ће нас нове избрисати из списка.{ |
| уопште јавио!{S} То ме је забринуло.{S} Да си од тринаест година, ја бих ово могла и разумети; |
| </p> <p>— Мој предлог је врло добар.{S} Да пробамо.</p> <p>— Али то је смешно, рече Ариф ханум. |
| вамо, људи нас не спремају за живот.{S} Да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за |
| а га скидала и метала мени на главу.{S} Да знаш како ми је стајао!{S} Као овој малој Францускињ |
| мао од чега да живи, него на Нурију.{S} Да воли Фатму тобоже као своје дете, а да све сакрије, |
| коју би цену сад пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. „Две страсти н |
| атно, мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да је Осман није отерао, она би се развила, развијена б |
| иној деци не воли њену децу него њу.{S} Да њих две ни за тренутак нису биле у љубави, осим Ибра |
| т, па у други... и не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да пођем Солуном сама, ја не бих смела, |
| око, али јој на питање не одговорих.{S} Да сам Туркиња свом душом, осетила сам по оном болу, по |
| ије? упита гошћа.</p> <p>— Шта ћеш ?{S} Да се удаш, срце Емир, одговори домаћица.</p> <p>— <for |
| тави.“ Ја ћу ићи Џемал-беју...{S} А?{S} Да идем?</p> <p>Она јако отвори очи, а после их затвори |
| рвене!{S} Ко зна шта је њега лагала?{S} Да не познаје ниједно мушко, а оно... можда се с неким |
| није могла побећи, што није викала?{S} Да је викала, скупио би се свет...{S} Какав свет, ноћу. |
| ожда није пијан.{S} Зашто на колима?{S} Да се није разболео?{S} Да га није неко премлатио, тешк |
| <p>— Смем, тејзе; јер, шта ми може?{S} Да ме затвори, или убије.{S} Али, заиста, срамота ме.</ |
| <p>— Да не учини неко чудо, Нурије?{S} Да се не огреши ?...</p> <p>— Алла’!...{S} А чиме ће, к |
| е, ако теча неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да му љубим скут и р |
| њу!{S} И нашта јој свирање и певање?{S} Да весели жене по харемима, као чочек!</p> <p>„Одакле ј |
| ћи Гром, кад чује?{S} Шта ће радити?{S} Да је убије, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бр |
| у калдрму данас хтеле ноге поломити?{S} Да, то су његове становнице, Туркиње.{S} Погледајте њин |
| о на колима?{S} Да се није разболео?{S} Да га није неко премлатио, тешко мени?“ Невероватно је, |
| а претрну.{S} И кад је дувао вардар?{S} Да то нешто не значи?</p> <p>Што је више освајао дан, о |
| ет, али нема њега. „Да није на путу?{S} Да није болестан?{S} Зашто тејзе не пошље Фахрије ханум |
| је шака свесних, у гомили несвесних?{S} Да се васпитавамо, па да се припремамо за женска друштв |
| етка, запали се где свећа, где лампа, — да се не буде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у |
| о у Европи, па не зна турске обичаје, — да га преваримо.{S} Преварили су себе, не њега.{S} Зар |
| ка весеља измислили су људи, не жене, — да би били они слободни.{S} Док оне овде пиште и вршите |
| руну се у груди, на покри рукама очи, — да не види смрт, јер се осећало да нам се она ближи.{S} |
| ма и пријатељицама, и шта сам видела? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему не личим на Фра |
| башту, наместише око на пробушен зид — да виде Џемала. „Кјучук-хануме, брзо!“ викну из куће Ђу |
| акрчили улице.{S} Хоћете ли — рече ми — да о овоме вашим женама, овде, на свадби, држим једно п |
| добивеној из Париза за Фатмину свадбу — да је за њене „слатке“ речи награди пољупцем, трже се к |
| овима са страшно црном маском на лицу — да пукну од врућине, без ваздуха, чини ти се и без живо |
| p>— А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А |
| ељу: јединица ти се испросила.</p> <p>— Да смо у љубави, госпођо мајко, ја бих прво њој, у поно |
| та промена бејаше неочекивана.</p> <p>— Да би сакриле своје погрешке, наше жене и код познатих |
| д те мисли осећа грдне болове.</p> <p>— Да зовемо хећима, чедо?</p> <p>— Шта ће ми хећим?</p> < |
| к, и метну га снаси на табане.</p> <p>— Да зовемо доктора? рече Осман уплашено.</p> <p>— Док .. |
| учнуше поред прага тресући се.</p> <p>— Да не учини неко чудо, Нурије?{S} Да се не огреши ?...< |
| Сафет пољубивши скут свекрви.</p> <p>— Да знаш ко ти је долазио!</p> <p>— Сута! викну Фатма ва |
| ри ? прошапта робиња уплашено.</p> <p>— Да бежимо, Ђули...{S} Види како ми лупа срце! рече Фатм |
| тићи ћу јој ја, госпођо снахо.</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Би |
| он љутито, па оде у њину собу.</p> <p>— Да никад с тобом не изиђем!{S} Глупост!{S} Лудост!</p> |
| загледа у очи, ја се спотакох.</p> <p>— Да се мени загледа у очи мушко, ја бих пала.{S} А женск |
| н не види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име, сине, вели му мајка грцајући у сузама.< |
| бејова, и можеш за кога хоћеш.</p> <p>— Да ме није пустио, отерао, ја бих се убила.{S} А сад ка |
| си сакрила Фатму, да ме мучиш.</p> <p>— Да те ја мучим!{S} Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фа |
| е.{S} Ариф, смејући се, рече :</p> <p>— Да те удамо за Џемал-беја?{S} Само, ја нећу да проводаџ |
| > <p>Нурије се насмеја и рече:</p> <p>— Да га види..{S} Па добро...{S} Питајте Емиру, ја ћу да. |
| да је пољубио мртваца и рече:</p> <p>— Да зовем мајку?</p> <p>Па и не сачекав одговор, отрча п |
| жижицу.{S} Па се трже и рече:</p> <p>— Да угасим...{S} Цигару после вечере.{S} Једи...{S} Изне |
| ут, он се окрете тетки и рече:</p> <p>— Да изиђем... с Фатмом, тејзе?</p> <p>Тетка му се зграну |
| Нурије оде, а син мајци рече:</p> <p>— Да дамо нашу Фатму за сина Арслан-Нури-пашина?{S} А, ма |
| риф се заустави и очајно рече:</p> <p>— Да је ту Сафет, Шехназе-ханум...{S} Овако, ја се бојим. |
| леда се у очи сину; а он поче:</p> <p>— Да се испита Фатмино срце ?{S} Ха! ха! ха!{S} А је ли и |
| а ју је отерао. <pb n="261" /></p> <p>— Да отера овако лепу жену! чуђаше се лекар гледајући чеж |
| .{S} Да је Мадам Аристид оваква иста, а да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела.{S} Наша |
| /> Мој отац!{S} Да видим пуномоћнике, а да не видим младожењу!</p> <p>Кад сам му видела слику, |
| Да воли Фатму тобоже као своје дете, а да све сакрије, да превари своју пријатељицу!{S} И учин |
| ворен да га човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу долазити до св |
| да слушају дрске љубавне изјаве људи, а да их не примају у кућу.{S} Плакала сам без суза: срце |
| дивна кола и коње с богатом оправом, а да му опет не види харем.{S} Попушта вођице и пење се у |
| ђите, имамо нешто да се разговарамо“. а да не навучемо сумњу !{S} Кад ћемо моћи остати саме са |
| оне знају!“ Ово му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из своје отаџбине, Турске? „Нем |
| ашла свога Кактаса. „Криј се од људи; а да се твоје очи не би среле с човековим очима, обарај и |
| омислим шта сам све од ње сакрила!{S} А да нисам волела Емиру...</p> <p>— Ја сам мајка, али нис |
| жене пред чијим је очима одрасла.{S} А да јој је давала пуна недра, она се за њ не би могла уд |
| дном кућерку испод Чауш-Манастира.{S} А да на те састанке може ићи, тајну је морала поверити он |
| ње жена, масе, уједно је и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне ј |
| рши, па се презриво насмеја.</p> <p>— А да ли бисте волели да не знате?</p> <p>— Волела бих...{ |
| ак, никад ми мајка није купила хаљину а да је ја не видим, док се мени не допадне.{S} Ја нисам |
| несрећнице, кад видимо овако што, треба да кажемо: „Тражите човека, мужа“.</p> <p>Да си слободн |
| Ах, шта је кад се чује и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не верујеш!{S} Жене у изрезаним |
| не трпи ортака!{S} Он разумеде да треба да отера жену, те према жени постаде суров, вређаше је; |
| традан, Ибрахим-Хасан-беј рече да треба да слушају лекара, да се Фатма прошета пешице.{S} Снаха |
| их лекова, они рекоше моме оцу да треба да променим ваздух, и да сам, тамо куд отидем, вечито у |
| и обичаји.{S} Према тим обичајима треба да тражимо лека овоме злу.{S} Кажите, хануме, како би б |
| и заплака.</p> <p>— Плаче сад кад треба да се смеје.{S} Благо теби!{S} Сад ти живот има смисла, |
| о да плачете, па сад: плачете кад треба да певате.</p> <p>— Али ја у свом пијанству нисам била |
| ро од суза! „Мерсије душо, ми сад треба да певамо, не да плачемо: саставићемо их брзо.“ Девојка |
| пише, дајући јој савете: шта све треба да ради за добро своје отаџбине.{S} Од свих, ова дивна |
| и рече:</p> <p>— Или некоме коме треба да се рече „срећни ти гости“?</p> <p>Она је правила алу |
| 4" /> и поцрвене, не знајући коме треба да се радује. <pb n="49" /></p> <p>— Ариф-ханум! узвикн |
| ла да каже странкињи због чега не треба да им долази.{S} Овој бејаше жао, али ипак дође „да им |
| је богат, сине.</p> <p>Да, она не треба да је више његова, јер су је преварили.{S} Он нигде ниш |
| И не заборави, Емир, да никад пе треба да га дочекаш у оној хаљини у којој си га испратила.{S} |
| ма шест...{S} Оно истина, меден и треба да је мало дужи, али овако дуг...</p> <p>Они се понова |
| умеш, драги Чарлсе.{S} Ви Енглези треба да се пренесете у нашу земљу, да видите шта све ми имам |
| ријатељеву кћер за свога сина, ми треба да смо искрени.{S} Ти знаш да се често појави рђав живо |
| ора једанпут бити.{S} И после, ти треба да се навикаваш без њега: иде Рамазан.</p> <p>Рамазан!. |
| еше.</p> <p>— Јагње Џемал-беј, ти треба да изиђеш... у чаршију, с друговима...{S} Иди на ваздух |
| дговори: „Нема никога.“ Дакле, он треба да се уклони, да дођу оне, те жене из комшилука!{S} Све |
| атму, а после и на мастику.{S} Он треба да се опије те да она иде из те лажљиве куће.{S} А можд |
| .</p> <p>Она ју је научила колико треба да воли своју земљу, да у њено мртво тело уноси животни |
| м мужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба да ме храни, да ме одева, јер ја не умем радити, зарађи |
| ко рђаво изговара француски а уображава да изговара дивно — никад!{S} Ми ћемо поћи за некога ко |
| утиша се...{S} Ариф би мислила да спава да јој није охладнела ручица у њеној руци.{S} Мирно, не |
| а...{S} Госпођица ме непрестано уверава да ме он воли.{S} И мени се понекад учини да ме воли, п |
| риже савести што је остала без средства да учини доброчинство по дужности; да помогне пуке сиро |
| ишла Џемалу, пала на колена и молила га да беже у свет где људи имају душу.</p> <p>Фахрије оде |
| и не гледа у бедног старца, оставља га да се покашље; а кад он би готов, она рече :</p> <p>— Ш |
| дну столицу, и мисли шта ће: срамота га да се пред њом појави.{S} У томе, она уђе и не рекавши |
| target="#SRP19120_N109" /> и мољаше га да се сагне да га пољуби.{S} А он, запет оним, омилова |
| ека начини старијим но што је, научи га да дубоко осећа, да много размишља..{S} Нисам веровала |
| ји ме је пробудио.{S} И проклела бих га да га не волим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у једа |
| ла сам грозницу“.{S} Једанпут чак слага да је била тешка, па је пала и побацила... зато је била |
| рад-Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега да виде.{S} И Мерсије би га познала по слици.{S} Она зн |
| како би се оставио пића и имао од чега да живи, него на Нурију.{S} Да воли Фатму тобоже као св |
| расположења; иначе, она би молила Бога да се никад не расвести, да се никад не пробуди из овог |
| олела да живим овде, те бих молила Бога да нешто скриви и да га прогнају: да с њим идем у свет, |
| ико навикла, да понекад не умем ни Бога да молим, зато што вас није у нашој соби.{S} Ја сам тад |
| онда те неисказано мрзим, и молим Бога да те умори, па се уплашим да ме не казни, да ми уместо |
| и помисли: „Себичне!{S} Лагале другога да би осушиле себи очи.“ Заклетва!{S} Каква заклетва ка |
| {S} Ако погоде?{S} Ако чују?{S} Од кога да чују кад само она зна...{S} Ако дознаду па покваре?{ |
| дао.{S} И не хте му казати још и с тога да не би била изобличена као преступна жена, па како би |
| расно: млакост, тромост...{S} Да Бог да да се вара!{S} Можда његов темпераменат се не испољава, |
| ћу јој ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, госпођо мајко!“...{S} Јуче оне тако |
| смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да да се не растужим...</p> <p>1 рамазана, око поноћи.</p> |
| пред тобом говорим, али радост ми не да да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој је говорно, како ће |
| о нож.</p> <p>Колико је воли, чак не да да је послушају робиње.{S} Он јој завије цигару, он зап |
| м „застарелим погледима“ о моралу не да да се њеној сестричини „нелегалан“ пољубац спусти ни на |
| је на то мислила.{S} Он хтеде одмах да да реч, али му се стегоше вилице.{S} Мртва тишина.{S} Н |
| агледа у паметне очице, прабаба се нада да ће из њих прочитати, како је њеној унуци.{S} Али те |
| ико дана; јер она у овим годинама гледа да не изгуби ништа од живота; а живот јој је: кућа, гра |
| киње.{S} А пошто гошћа отиде, она гледа да остане у соби сама, да мирише јастук на који се та с |
| мандалом: кроз њих ће у живот, па гледа да на њој није ништа везано, сплетено.</p> <p>Солун, 2 |
| равноправан онај с оним од кога изгледа да га храни.</p> <p>— Чиме да те послужим, кад не пушиш |
| сто, или по који пут?{S} Има ли изгледа да ћете нам доћи?{S} Цела кућа запевала би, кад би угле |
| иза тих густих решетака и високог зида да вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема право ни на су |
| постељи, сва у бело, расплетена, ваљда да јој бар на оном свету није ништа сплетено, лежи насм |
| ад су донели и њега, то обележје, ваљда да ме њим занесу: богато је, скупоцено је.{S} Један дан |
| ина, и пита која је, па јој Нурија каза да је то пашиница, њена сестра, млађа од ње, па се она |
| „Теча!“ изусти, и ако јој срце не каза да је он.{S} Слушкиња отвори... њен отац!{S} Она устрча |
| то рекох.{S} А она ми на часну реч каза да је весела <hi>само</hi> кад се опије.{S} И ја, замис |
| дете, рече Сафет љутито.</p> <p>— А, ја да ти је буним!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им је ов |
| <p>Кад и непријатељ непријатељу иде, ја да не идем својој сестри и другарици!{S} Ах, како ћу, к |
| ем се, да тебе не пробудим.</p> <p>— Ја да спавам!{S} Па мени је сто пута горе.{S} Ја осећам и |
| да нигде ништа нема.</p> <p>— Зар и ја да лажем, Нурије-ханум?</p> <p>— Једна лаж повлачи стот |
| њена?{S} Ко зна, можда би била друкчија да је као оне безглавна, удовица; али њој је жив њен <h |
| се, па поче гласно: „Шта!{S} Зар довека да слушам оца, и да га се бојим и удата, одавно жена, д |
| жењен човек“, и најлепша је: једва чека да је узме као дечко коња или девојчица лутку.{S} Кад о |
| не било до тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ |
| мили кућа и она, како не би имао узрока да гледа другу, или да јој доведе ортака; да поштује он |
| уша је што зна ово: „колико гора висока да је, преко ње пут бива; а човек везир нек је, својој |
| розорско крило...</p> <p>Кад је требала да устане, она савладана умором заспа, и спавала би до |
| кве своје пријатељице, а кад би требала да рида, њој се стегну вилице...{S} Опет одоше на софу. |
| а, ако би како је обичај, ти би требала да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја тако не волим...{ |
| етворио у животињу.{S} И ја сам требала да ти се осветим чим сам од детета постала жена, да те |
| душом приближује, и како би их позвала да јој виде библиотеку а не сме од Солуњанака и Царигра |
| о су говориле хануме, просто је уживала да засмејава Фатму; а засмејавала ју је кад год је гово |
| уке, и наједанпут скакала и ослушкивала да ли иде теча, па кад ништа није <pb n="274" /> чула, |
| ом самцу старцу.{S} Пашиница не би дала да јој други помаже, али њена снаха је њен син, а њен с |
| у женску антерију од цица, а снахи дала да јој сашије једне беле гаћице, женске а као за мушкар |
| на пашиницу, туђу жену, која је гледала да ожени сина добром и богатом девојком, како би се ост |
| ије, лудо, страсно.{S} Увек сам гледала да заволи сиротињско дете, па <pb n="180" /> сам плаћал |
| е ућута и замисли се.{S} Емир је држала да она мисли о Ариф-тејзи, али Мерсије узвикну:</p> <p> |
| а се удала за другога, зар би му казала да сам ја прескакао зид, долазио њој, ноћу, и љубио је? |
| <p>— Опрости!{S} Никад ти не бих казала да ме ниси изазвала.{S} Ја то чувам као тајну већ толик |
| м, чак у Каиро.{S} Опа се није устезала да каже странкињи због чега не треба да им долази.{S} О |
| ко јој је отац љут, како се врло бојала да их неће пустити да проведу мај на Јалијама; хвалила |
| ним покривачима.{S} Она је једва чекала да легне, па да мисли на <hi>њега</hi>, као до пре неко |
| рошлост.{S} Сафет-ханум је једва чекала да се сване, да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој |
| аспитао сина?{S} Али, ја те нисам слала да се светиш лудаку.{S} Ја нисам ни мислила да те удаје |
| тка до краја.{S} Камо срећа да је знала да пијем, да сам протеран, да ме тетка храни као инвали |
| одавно овакву.{S} Вечерас, она је знала да су њени односи с Елизом сасвим пријатељски, зато је |
| тма тобоже љутито ; али робиња је знала да се она то шали, па се опет закикота, зацени се од см |
| граду, али ти није казала, јер је знала да за другога нећеш...{S} Ариф-ханум и сад не зна...{S} |
| пут не постим...{S} Чак не бих ни знала да је Рамазан да ме не подсетише писмом моја сута и хан |
| вашој сугестији.</p> <p>— Ја сам знала да ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било страх.{S} |
| и није Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се воле...{S} Ариф-ханум ми је испричала о Емирином |
| то година.</p> <p>— Сестро, нисам знала да си ти поборница слободне љубави, и врло ми је чудно. |
| димак.{S} Па и ти, Мерсије; нисам знала да си пакосна.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">Well!</f |
| S} Аман!{S} Кажите му да ја нисам знала да мој сестрић пије, да је протеран и да нигде ништа не |
| ем: нене ме учила.{S} Досад нисам знала да сам оваква муслиманка: кад ми дође да на сва уста гр |
| јемо (у гору и камен!), али нисам знала да зову мужа на име као ђаурке.{S} Из такве куће, а муж |
| та — у гору и камен ! — али нисам знала да траже да не поштујемо никога, ни свекра, ни свекрву! |
| ="fr">Mon dieu!</foreign> кад бих знала да ћу довека пече, чини ми се убила бих се.</p> <p>— Ка |
| бити ортаци?...{S} Зар би она пристала да дели своју љубав са мном, уопште да је дели?...{S} Н |
| из тога романа и њена: пре би пристала да кћер види мртву, него осрамоћену.{S} И сети се шта њ |
| авала, и није с човеком седела, осећала да је гледа.{S} И после, то је човек — ваш сан, идеал, |
| љуну у лице кћер која се бејаше подигла да их моли.{S} Фатма се не онесвести кад изгуби мужа, а |
| не руке, а кад је пробала, она је могла да је стегне колико хоће, после јој се учинило да нема |
| обичај.{S} Сувише жива, она није могла да се задржава дуго на једном предмету.</p> <p>— Јуче с |
| сандука, уз собна врата, јер није могла да стоји.</p> <p>Дисала је тешко и убрзано, кратко, као |
| , она је страшно мрзела. „Кад бих могла да ишчупам младеж и елиф“, рече гледајући се у огледалу |
| неодређене боје као њене очи.{S} Видела да га гледам, па га скидала и метала мени на главу.{S} |
| ити у харемске тајне, та би душа видела да је оне не походе често само да је болесну обиђу, већ |
| очима да ћути.</p> <p>Јер она је видела да Фатма не зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад |
| људе од мрамора и бронзе, ја сам видела да они не при падају једноме народу него свим народима. |
| ико не зна:{S} Мадам Аристид се стидела да каже, а Ариф-хануми је било жао.</p> <p>Пиле су само |
| сам, драга госпођице, сто пута пожелела да свој уништим, да скочим у Босфор, да се убијем, да с |
| ене.</p> <p>— Али ја бих, кћери, волела да се с њим разговара, да му чује глас, јер понекад нек |
| е онолико гледала.{S} Али она би волела да је уместо стрине тетка: њена сута...{S} И пошто њен |
| S} Она је била озбиљна, а ја сам волела да је једанпут видим неозбиљну.{S} Па јој то рекох.{S} |
| ли ја тако не волим...{S} Ја бих волела да изоставиш и оно „госпођо“, па да ме зовеш само „мајк |
| дам.{S} Ја с таквим мужем не бих волела да живим овде, те бих молила Бога да нешто скриви и да |
| етке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се она, крадом од оца, с њим састане и поразговара, |
| ох.{S} Али ја бих га може бити заволела да је према мени био друкчији.{S} И лагала сам га..{S} |
| ону Енглескињу.{S} Она је тобоже хтела да Мис Пирсон види унутрашњост, распоред и намештај јед |
| е, слатка тејзе.</p> <p>— И ти би хтела да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то време тако је |
| лак.{S} Кад је била мала, чим би почела да се игра, макар с турском децом, говорила би грчки; и |
| је Фатма, Нурије се тако вешто правила да је весела, како не би умела ниједна глумица.{S} Смеј |
| а, не беше уставе која би је зауставила да пред вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле |
| о лепотама туђих земаља, него би радила да нам ти постанеш лепа.{S} Али, твоја капија мени је з |
| Пре једнога часа, мајка га је пробудила да се свуче и да понова легне.{S} Фатма изиђе само у но |
| ао да се од њега опила.{S} Није тражила да види „двоје младих", јер би се они стидели, па би њо |
| > </p> <p>P.{S} S.{S} Мерсије ме молила да вас поздравим и да вам кажем ово: „Наше учитељице Фр |
| а.{S} И заиста, дошла синоћ.{S} Мислила да остане годину, па једва неколико дана; јер она у ови |
| t="#SRP19120_N21" />.{S} Она је мислила да хоће да свира; али, он диже очи, погледа у њу, и кад |
| : како лепо држи иглу, а она је мислила да не уме направити ниједног бода, јер, ако јој се отки |
| улици, почела би грчки, јер је мислила да је тај језик за игру, не знајући да са својим малим |
| једанпут, онде где сам најмање мислила да га има; у човеку, мужу!...{S} И ја се буним, бунила |
| се зиду, утиша се...{S} Ариф би мислила да спава да јој није охладнела ручица у њеној руци.{S} |
| е светиш лудаку.{S} Ја нисам ни мислила да те удајем за Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али |
| је некад призивала смрт, и чак мислила да сама себи живот одузме.{S} О, само сад да не умре, д |
| мела казати.{S} И после, ја сам мислила да он више неће <pb n="166" /> пити.{S} Како је њу виде |
| отиња и обузима туга.{S} Ја сам мислила да не радим кад сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад |
| идим колико га волим.{S} Ја сам мислила да сам га изгубила... луд.{S} А сад кад видим да га опе |
| главу метнути шешир.{S} Ја сам мислила да ћу полудети од радости; а данас — ја сам тужна!...{S |
| ст, и љубав је страст, и ја сам мислила да ће код њега ова друга страст бити јача, зато што је |
| сам погрешила,“ рекох. „Ја сам мислила да ту седи једна рођака Нури-беја...“ и казах очево име |
| га чула.</p> <p>— Никако нисам мислила да ћу остати жива, па сам се бојала смрти, или, управо, |
| рила „хвала, добро сам“, ја бих мислила да је нема.{S} И нико не зна узрок њене туге и ћутања.{ |
| тако и удата, она никад није помислила да му се свети за злочин извршен према њој, како је она |
| {S} Да се није тресла, она би помислила да је умрла, таква је у лицу.</p> <p>— Не бој се, кћери |
| оспођичиних.{S} Никад није ни помислила да јој ову дивну скупоцену дијадему, коју је на свадби |
| више волим.{S} Или, несрећа је начинила да видим колико га волим.{S} Ја сам мислила да сам га и |
| очара кад га воли.{S} Доцније сам крила да му не би отишла с <hi>мераком</hi><ref target="#SRP1 |
| су летеле, као да им је страх дао крила да јој помогну. „Доктор!“ викну она онако страшно као п |
| S} С времена на време, Фатма је осетила да је пређе лака дрхтавица, и није знала зашто, да ли ш |
| ак...{S} Кјучук-ханум, зар ниси осетила да му... како му из уста заудара... мастика?!</p> <p>— |
| ех, и оставих га...{S} Ја нисам осетила да ме жали, те сам се чудила што ми одмах не да Отпусно |
| чији је бол појмила, од нене је научила да размишља, од Госпођице да ради.{S} Госпођица <pb n=" |
| ма.{S} Она је и Фатму и Мерсију научила да лудују за све што је француско, за Францускињама.</p |
| шле“?{S} Ти си Самуилу књижару поручила да ти пошаље сваку „новоизашлу" страну књигу, а Мадам М |
| лико.{S} Саније-ханум је сто пута рекла да Мадам Аристид никад није волела нашу...</p> <p>Ариф |
| снивала је често, и увек јој нене рекла да ће се удати.</p> <p>— Устани, монањо! што јој не каж |
| ложа каквога амфитеатра, заустави кола да хануме виде једну слику коју често гледају а увек се |
| >Она се замисли.</p> <p>— Има ли смисла да идем на весеље кад је у породици туга?</p> <p>— Какв |
| љно оне три нове и Ариф.{S} Она је чула да је ова Енглескиња „журналист“ и велика поборница за |
| ије виде, смрче јој се, јер она је чула да је и ова Цариграђанка радила на Фатминој преудаји.{S |
| ла изићи, само не једанпут, кад је чула да он није у Солуну. „Годину дана да ниси дошао, годину |
| а многе што њој долазе, за које је чула да су као она, а праве се поштене...</p> <p>Али ништа н |
| војом свекрвом, цигару..{S} Ја сам чула да те некакве нове раде да изиђемо на сокак без чаршафа |
| ругој хаљини и накићена.{S} Ја сам чула да то траже људи од својих љубазница, па сам ипак све ч |
| ше жене никад не црвене.{S} Ја сам чула да Францускиње уче да црвене.{S} И вероватно, јер .. он |
| завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да су се завадиле, зато и лута по свету, говораше Сафет |
| збуњена, као занесена, па кад сам чула да ме отац удаје за пашића, „џемала”, ја сам, ван себе |
| адам Аристид нисам видела; али сам чула да те код једне наше помињала, и много те хвалила, те о |
| е чини да би ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{S} Откад смо овде!{S} Њега нема!{ |
| риф. <pb n="272" /></p> <p>— Ниси дошла да ми јавиш, тејзе?!</p> <p>— Ја за Рашиде-хануму нисам |
| .{S} У лудилу од страсти, чак заборавља да му брат још није умро.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, |
| ом тренутку појави ми се неодољива жеља да и ја положим главу за Француску као Шарлота Кордеј и |
| велику штету учиниле, и треба ханумама да кажу, а не смеју, или као да очекују неку велику нес |
| ече, ја носим и идем напред пред женама да им осветлим пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз в |
| т поче, брзо, журећи се: тако много има да јој каже, тако много!... „Каква грехота!{S} Глупост! |
| главу башјорти и пође Ибрахим-бејовима да им сад све исприча, кад није раније.{S} Али тек што |
| вропски образоване а не смеју с мушкима да говоре, европски очешљане и обучене а, код куће, тур |
| "180" /> сам плаћала његовим родитељима да га доводе.{S} Али и сиротињско плаче, с муком га пре |
| ло мио.{S} С чежњом погледаше к вратима да она уђе, а мајка му се задовољно насмеја и рече:</p> |
| равој коси.{S} Пошто је помогла гостима да скину мокре горње хаљине и замене ципеле папучама, у |
| ш је затезао вођице танконогим вранцима да високо дигну главу и каткад их је ошинуо бичем да по |
| , да се остави тога и да пред сведоцима да реч: ако се, на пример, опије, да му жена не буде ви |
| .</p> <p>— Сине, дај реч пред сведоцима да се више нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена оста |
| ишле у једну велику собу с миндерлуцима да клањају.{S} Ту је већ било прострто шест малих перси |
| , прекиде га Ариф, и даде му знак очима да ћути.</p> <p>Јер она је видела да Фатма не зна да је |
| чула да он није у Солуну. „Годину дана да ниси дошао, годину дана не бих изишла: што да изиђем |
| живети као покајница.{S} Ја сам рођена да будем жена и мајка; али, кад ме мој бездушни <pb n=" |
| , а оне се развикаше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и |
| .{S} Госпођица је научила од наших жена да осећа и да сажаљева странца и путника.</p> <p>Јуни.< |
| ред ногу, и требало им је много времена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије, у једно неис |
| е моје“; чак робињама дајемо лепа имена да им не буде жао што су робиње.{S} Каква лепа имена!{S |
| донела јој га њена сута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући у тај дивн |
| е пута но што треба, јер је свесна, зна да је то јутарња молитва.{S} Душа јој се некако утишала |
| тру.{S} Смеје се, кад <pb n="91" /> зна да је теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задо |
| ма бризну у плач, изненади се, мада зна да јој је та тетка одавно болесна, па се спреми, и седе |
| а, Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна да од тих што се зову „нове“, нове су дотле док не наст |
| сије би га познала по слици.{S} Она зна да му је слика из Париза и да је он одрастао и школовао |
| оно ниско осећање, љубомора?{S} Она зна да је и нежна и сурова...</p> <p>Сву кривицу метне на с |
| спраћа, да му се обуче и накити кад зна да ће кући доћи, па макар јој увек и не било до тога, т |
| во знамо само ја и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, али није овде да зна и ово.</p> <p>— Шта р |
| ирну челом тле ..{S} И занесена, не зна да устаје, не зна да узима бројанице: уместо бројаница |
| S} И занесена, не зна да устаје, не зна да узима бројанице: уместо бројаница узе са шиљтета Ђул |
| рок кад има право на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад б |
| p> <p>Јер она је видела да Фатма не зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад овако слаба, мо |
| боји, па им је неискрена.{S} Она не зна да ли је родитељи воле, јер јој своје милоште не показа |
| , а код главе му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна...{S} И чу крик, тужан, оштар, и са |
| S} А за овога... она би се удала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало траж |
| бегао њене погледе.{S} Он ћути, али зна да је њој све тетка казала: припремила ју је.{S} Њој се |
| бележје, то није толика срамота; он зна да није испросио Ђаковичанку, него Солуњанку, кћер цари |
| снаха, братова деца...{S} Цео Солун зна да је он снаси и девер и муж...{S} И цео Солун зна да ј |
| аси и девер и муж...{S} И цео Солун зна да је она, та његова снаха, јетрве опадала, зато он...{ |
| астао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изговара ка |
| тамо чочеци, овде студенти.{S} А ко зна да ли су ове жене што ноћу седе с људима, <hi>студенти< |
| цало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и има <hi>онога</hi> света?{S} Ја памтим шта је г |
| ућанка је чула, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да сам сама, без мајке, у т |
| ој, што помену <hi>њега</hi>, и што зна да <hi>он</hi> постоји.{S} А нек пије... само да буде њ |
| не покуша да јој пољуби скут, пошто зна да она то не да, и не воли, него јој поможе да се изује |
| отера, па како би она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му казати још и с то |
| бори боље од човека, рече стара јер зна да се Ариф умири и развесели кад год јој хвале пријатељ |
| с по једном девојком...{S} И кад позна да је мени криво, љути се: вели да су му оне што и мушк |
| ти, <hi>нова</hi>, хтела?{S} Пет година да јој је драги, и пет вереник: да му отидне сва ижљубљ |
| лежје; али пре овога, мајка склони сина да се пита Фатма.{S} Питала ју је једна млада рођака, а |
| на унука пред њом.{S} Он није имао сина да облачи, те ће облачити унука: сад у грађанске хаљине |
| глофил.{S} И та жена нађе пута и начина да пошаље мени и многима правила свих њихових удружења |
| она то осетише, па га оставише, спремна да заплачу.{S} Он ништа не опази, већ брзо изусти: „Где |
| лу и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи што није оца слободно ни у |
| и је Француз?!“ Ако је Француз, зар она да промени веру?...{S} О, кад би био Турчин, Цариграђан |
| много на <hi>њега</hi>!{S} Ја сам пуна да прснем, а немам пред ким да се испричам.{S} Ми се сп |
| ти крадом, да он не чује, да не посумња да уздише за неким који ју је у пролазу видео,“ мисли н |
| волела да изоставиш и оно „госпођо“, па да ме зовеш само „мајко“.</p> <p>— Не могу, госпођо мај |
| косу, јер чу с минара „Алла екбер“, па да је не види мујезин.{S} Навезе почетак од „мим“, прво |
| н дође да га видим ја, његова мајка, па да се врати...{S} Ја га не пустих, задржах га nа годину |
| не волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не могу узети, умрла бих.{S} Умало не заборавих!{ |
| е свиле.{S} Кад би нешто имао крила, па да полети, да га под небом види!{S} Али и тада би јој в |
| ећам да ме волиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном |
| косу, као да је била нека грешница, па да не обесвети свето... „<foreign xml:lang="fr">Mon Die |
| мац, који се љуљаше крај саме обале, па да иде према <hi>Олимпос-Паласу</hi>, ту да изиђе и да |
| ма.{S} Она је једва чекала да легне, па да мисли на <hi>њега</hi>, као до пре неколико вечери ш |
| махрамом: живци су јој толико слаби, па да ништа не чује, и да заклони светлост.{S} Крај ње сед |
| бућу, а ови гледају да се он појави, па да скоче...{S} И већ су на ногама сви: кћи, синови, жен |
| аршију, да се застане, да се одгуши, па да се продужи пут преко Хамидије, и дуж целог Молоса, з |
| т и моја Елиз немам кћери да удајем, па да добијем унучад: да се подмлађујем гледајући у кући м |
| ства као у просјака.{S} Да напросим, па да идем даље, да продужим пут.{S} Али ја просити не мог |
| бу: каје се зашто није и сам постио, па да сад с њима клања.{S} Гледа их као неке духове или св |
| или несвесних?{S} Да се васпитавамо, па да се припремамо за женска друштва која ће радити на пр |
| љењем погледа у часовник: да ручају, па да се он с њом одвоји... сад је здрава.{S} Свекрва јој |
| о желела: само да се једном састану, па да умре...{S} И да је љуби... пољуби у уста!{S} И она ћ |
| е ништа, јер јој зуби силно цвокоћу, па да не би прегризла језик.{S} Осман пробуди и сестру. „Ц |
| ђа?</p> <p>— Ко би то знао?</p> <p>— Па да потражимо тефтере.</p> <p>— Ти тераш шалу, госпођо м |
| че, завија се: проћи ће поред Џемала па да је не види.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису виш |
| ати присећајући се: „О да остави све па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро било последње да јо |
| тавши целим телом, дође јој да викне па да побегне, али не могаде, не понесоше је ноге...{S} Ал |
| ило, дође јој да се поклопи на диван па да закука.{S} Ариф то опази и рече:</p> <p>— Емир, очи |
| га што је учинила, он је не би држао па да је султанова кћи; али, да је остала његова још само |
| баш си као дете: да сечеш поморанџу па да се посечеш!{S} Па сад, така лепа рука, а с ожиљком.{ |
| климнух главом, а срце ми толико залупа да излети, осетих га под грлом.{S} Јадне, јадне ми!...{ |
| ремих за пут и зовнух настојника добара да ми да новаца, он ми поднесе рачун: од великог имања |
| пошто му се то учини мало, дозва зидара да капиџик скине и отвор зазида.{S} Све то би брзо.{S} |
| олика врућина, колико је сунце?{S} Мора да је грдно велико.</p> <p>— Сунца, кјучук-ханум, и нем |
| ше не долази, пошто дође и каже да мора да путује, с мужем, инжињером, чак у Каиро.{S} Опа се н |
| ђанке и ове две странкиње а она то мора да крије, да се претвара, да је неискрена, и мора са св |
| се од тога.</p> <p>Сутрадан је примора да иде на седницу младотурака.{S} Он ће је пратити.{S} |
| грунуше сузе.</p> <p>— Зар твоја сестра да... поче па не доврши због плача.</p> <p>— Сестро, ја |
| <p>— О, ви нове душе!{S} Сутра... сутра да ми дођете на разговор, и на договор! најпосле рече п |
| евојке, змије око руку, змије око врата да су тобоже обазриве...{S} Где си ти, чедо, видела мог |
| , не грли му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, они би слегли раменима.{S} Али то затишј |
| се застидеше и пустише се; Фатма похита да испрати тетку.</p> <p>— Како је кратак мој бол, тејз |
| Али беј течо“, он се разнежи, и похита да се пресвуче.{S} Док се он пресвлачио, жена га је учи |
| и беле широке зубе закикота се и похита да пољуби Фатми скут, ноћну хаљину сву у везу.{S} Она ј |
| нахо.</p> <p>Она, сва срећна, одскакута да му се обуче.{S} Готово цела Европљанка, а зна „Божју |
| , а Фатма се весело насмеја и одскакута да се преобуче, и да се намирише.</p> <p>Кад се он врат |
| о сигурне од — ортака?</p> <p>Она ућута да одахне, не од говора него од некаквог тешког осећања |
| а...{S} Шта да пијем, ханум-ефенди, шта да пијем?{S} Ааа! ааа !</p> <p>— Неки шуруп.</p> <p>— Д |
| болесна.{S} И шта да вам одговорим, шта да вам пишем после онога што сам вам писала у данима св |
| n="191" /></p> <p>— Баш ништа...{S} Шта да пијем, ханум-ефенди, шта да пијем?{S} Ааа! ааа !</p> |
| омену, ако је питају: шта ти је?{S} Шта да им одговори?{S} Како да каже?{S} Ако погоде?{S} Ако |
| на...{S} Ако дознаду па покваре?{S} Шта да покваре?{S} Шта има?...{S} О, <hi>много</hi> има: му |
| све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад каже?{S} Материна недра могла су га отрезн |
| тив неравноправности с људима!{S} А шта да радимо ми, толико потчињене и понижене, што куд муж |
| шчу по целом Солуну.{S} Више и нема шта да се крије.{S} Оне три Цариграђанке похиташе Фатми, ал |
| ије ни волео.{S} Тешко оном ко нема шта да оплаче!</p> <p>— Тешко оном ко има шта да оплаче а н |
| оплаче!</p> <p>— Тешко оном ко има шта да оплаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној мојој прија |
| еј треба нешто да ради.</p> <p>— Па шта да ради? викну пашиница очајно.</p> <p>— Нешто... што в |
| жену, сети се шта је, и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће их понова венчати, али му |
| Нисам могла, била сам болесна.{S} И шта да вам одговорим, шта да вам пишем после онога што сам |
| веста, па макар и стара умрла.“ Али шта да обуче!{S} Коју хаљину он највише воли?{S} И сети се: |
| м с чиме да поредим његове очи, или шта да поредим с његовим очима.{S} Зумбул, љубичица, море, |
| p> <p>Париз, 23 априла 1907.</p> <p>Шта да пишем, кад сам несрећна.{S} Он до куће дође увек с п |
| !{S} Зар за толико месеца ја њима ништа да не пишем, ни они мени...{S} Не знају где сам?...{S} |
| а ти у својој кући не треба никад ништа да затвараш: у њој ти је дисала ђаурка тринаест година. |
| и турски мушкарци којима се још допушта да иду у женски хамам...</p> <p>Људи се вратише у селам |
| акуша.{S} Он, дирнут мојим јадом, обећа да ће ми га доводити сваке године, и да ће с њим код ме |
| анум од почетка до краја.{S} Камо срећа да је знала да пијем, да сам протеран, да ме тетка хран |
| Хоћеш ли мало водице?</p> <p>Камо срећа да сања!{S} Напи се воде, па опет леже; али ето онога, |
| , да не мрзи, да не оговара, да се сећа да је овај живот пролазан, да не смеће с ума дан кад се |
| е би одржао речи: он њу воли, она осећа да је воли.</p> <p>Једно вече, на ифтар им дођоше њени |
| турски и пуше као Туркиње.{S} Она осећа да их странкиње оговарају, исмејавају, и подвикнула би |
| у постељу.{S} Осим оца, цела кућа осећа да она Џемала још воли и да му се нада.</p> <p>Најпосле |
| , из собе не излази, те цела кућа осећа да овде има муж и жена што се воле, и што су се узели п |
| p>Фатма чује да јој дршће глас, и осећа да јој дршћу руке.{S} Погледа је у очи: ...</p> <pb n=" |
| е стреса, због тога се тресе, од страха да не умре.{S} Обузе је некакав чудан, животињски страх |
| а и <pb n="197" /> дрхтала је од страха да му се што није десило, да га није неко напао и премл |
| ла у Зелене Баште“; али није видела оца да не заплаче кад кћер удаје, кад се с њом прашта, испр |
| p>Фатма сва претрну.{S} У кући њена оца да се овако говори!{S} И учини јој се да таван, под, зи |
| {S} Она му сасвим свесно и лепо исприча да јој се учинило да нема десне руке, а кад је пробала, |
| тадоше пред њином капијом, а она потрча да се намести са својима на дну степеница, да дочекају |
| робиња јој се обрадова, али и не покуша да јој пољуби скут, пошто зна да она то не да, и не вол |
| . не могу, брањаше се Мерсије, и покуша да се насмеје, а кад не мога, она заплака.</p> <p>Оне ј |
| о прут, с муком, закле их у Божју љубав да ућуте...</p> <p>— Не, децо, не претвара се цвеће у к |
| ој брат Осман.“ Он се препаде, помислив да је полудела, а она, решена на смрт, смело настави: „ |
| ој зет.</p> <p>— Нека је срећно, да Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да т |
| {S} Разочарање...{S} Душо, душо, да Бог да се ни у кога никад не разочарала...</p> <p>Да сте у |
| но расно: млакост, тромост...{S} Да Бог да да се вара!{S} Можда његов темпераменат се не испоља |
| S} Хоће да ме уништи...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније осмехн |
| раст, моја кћери...{S} Да вам не да Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опростите...{S} Силан |
| без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила мајка, те да ми дођете!{S} Ала сам себ |
| њу новаца.</p> <p>— Мајчице, ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире-кадуни хиља |
| нахо.</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Била ти добра годинама, а с |
| о башти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затрли такви пријатељи!“ Жена више не пристаје уз |
| дирамо.. млади,“ вели тетка. — „Да Бог да им довека било овако“, прихвата Џемалова мајка и узд |
| ћи ћу јој ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, госпођо мајко!“...{S} Јуче оне та |
| e> <note xml:id="SRP19120_N104">Ако Бог да!</note> <note xml:id="SRP19120_N105">Господи.</note> |
| te> <note xml:id="SRP19120_N69">Ако Бог да!</note> <note xml:id="SRP19120_N70"> <hi>Абдест</hi> |
| се уздржа. „Смејаће ми се.“ Нађе разлог да би себе извинила што је неповерљива.</p> <p>Прођоше |
| пита хоће ли да му буде љубазница, кад да се састају, и где?{S} Тамо, испод Чауш-Манастира, по |
| на њу виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифом посвади, некад да се нашали.{S} Играчица |
| та, некад да се с Арифом посвади, некад да се нашали.{S} Играчица полете пред једну лепу, бесну |
| Она узе средњи.</p> <p>— Добро!{S} Сад да видимо који ћеш од ова два.</p> <p>Она узе десни.</p |
| черу; он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад каже?{S} Материна недра |
| луша свекрву и мења се у лицу: како сад да не пости, кад је постила дететом; спавала у једној с |
| сама себи живот одузме.{S} О, само сад да не умре, да остане жива: нити ће се љутити, ни тугов |
| пија мени је затворена.{S} Кад дође ред да ми се отвори, биће доцкан.</p> <p>Париз, 25 новембра |
| а ће се оне ослободити тек кад дође ред да их завију у неколико аршина бела платна.{S} Па на шт |
| атна, мећу је у ковчег и долази јој род да се с њом опрости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема |
| елика шарена <pb n="17" /> шума. „Откуд да се вода бели усред бела дана, кад се сунце чини као |
| с човеком, па зато нисам имала потребе да очи обарам.{S} Нисам до пре три дана; а пре три дана |
| њу Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој соби за одмор: лежи н |
| ханично, по навици, и да често забораве да ли су се с неким руковале, те питају: „Пардон!{S} Да |
| то је тако наједанпут и пред свима зове да „изиђе“ пред човека, и поцрвенивши захвали јој извињ |
| ће да је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећна у брачном животу, збиљи коју младе де |
| не изгори довде, дотле <hi>Он</hi> све да штуца.</p> <p>— Комарци! викну Фатма и угаси свећу.< |
| , похиташе, јер оне кад путују хоће све да виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одо |
| Dieu</foreign>, откуд могу.. зашто све да вам ређам !{S} Још кад су муслимански султани имали |
| н...{S} Он ме више не...{S} Не могу све да изустим... препукло би ми срце.</p> <p>30 априла, у |
| .{S} Она хтеде бежати, али немаде снаге да устане, и хтеде викати, па, као у сну, не могаде...{ |
| ороком, испустила сам, и ја немам снаге да је подигнем, јер немам срца за њу.{S} Ја нисам више |
| у се нада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде да је Џемалу сасвим добро, да је рана зарасла, те испри |
| отац.</p> <p>Он ни по гласу не познаде да је решена и на живот и на смрт.</p> <p>— Ти због тет |
| е виде бледу као смрт, Фатма се препаде да не добије напад, те отрча по мокар пешкир.</p> <p>— |
| {S} Ја сам чула да те некакве нове раде да изиђемо на сокак без чаршафа и печета — у гору и кам |
| ку, неочешљана, па и неумивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> <p>— |
| јер смо Азијатке.</p> <p>Гошћа престаде да се смеје и рече:</p> <p>— Ми смо <hi>нове</hi>, а он |
| рених у златну кутију, и узбуђен устаде да иде. „Куда ћеш?“ страховито се захори и то не личаше |
| Мерсије зна да га волим, али није овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој б |
| и...{S} Нек продужи школу.</p> <p>— Где да је продужи? <pb n="189" /></p> <p>— У Европи, рекоше |
| , ја бих се у њега заљубила.{S} Али где да нађем човека?{S} У кући затворена, па улици у затвор |
| јер Сафет их је увредила, рекавши негде да су јој оне завиделе и дошле јој на честитање, кад јо |
| /p> <p>Тетка је гледаше, а она не умеде да погоди теткине мисли...</p> <p>Ово се рашчу по целом |
| у љубави не трпи ортака!{S} Он разумеде да треба да отера жену, те према жени постаде суров, вр |
| је младотуркиња, <hi>нова</hi>.{S} Седе да исприча хартији, да пише Госпођици.{S} Али пре но шт |
| .{S} Утрча у собу, весела, и одмах седе да одговори на писма.</p> <pb n="68" /> <p>Солун, 15 ју |
| е на те три речи...{S} Сва топла, хтеде да их остави с Госпођичиним, па прошапта: „Не ту!“ и по |
| ана европски.{S} Кад виде девера, хтеде да се врати, а Осман рече:</p> <p>— Изиђи, ханум, као п |
| слушкиња!{S} Фатме ни ту нема.{S} Хтеде да их пита где је, па не смеде.{S} У предсобљу срете Ђу |
| p> <p>Вече се спусти брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и припреми за нове пријатне утиске к |
| ти и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, метну чело на пра |
| к да то не чини.{S} Фатмина мајка хтеде да јој окрене леђа, али се уздржа због Мадам Аристид.{S |
| , с јако убрзаним дисањем.{S} Она хтеде да виче, да викне колико може, из свега гласа, па не да |
| и њену промену, нерасположење, па хтеде да је насмеје, те је штипкаше за образе и падаше на њу; |
| и дубоко уздахну.</p> <p>Мерсије хтеде да је дира, али се трже, видећи да је тужна и рече:</p> |
| ије на ласту...{S} Она уздахну, и хтеде да се насмеје, али се неисказано разнежи и заплака.</p> |
| ударање у ут и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне у један рибарски чамац, који се љуљаше крај са |
| она метну чело и уста на руку, он хтеде да је омилује, па се трже и брзо приђе мајци:</p> <p>— |
| изање друштвеног морала“.{S} Ариф хтеде да плане и да рече: „То ће бити председница <pb n="255" |
| њена сута...{S} И пошто њен отац хтеде да је све по старински, њу сакрише.{S} А гостију одмах |
| се уплашила за тетку и рече јој да иде да легне.{S} Она оде у своју собу, али не леже.{S} До п |
| зрока да гледа у другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ милосница!{S} Срамота!“ помисли и |
| најпосле, кад се сасвим приближи, виде да је бео; једра су му личила на крила каквога огромног |
| низмом и што се буне.{S} И мало па виде да се није преварила; јер најстарија од њих, жена од дв |
| /></p> <p>Џемал је погледа, па кад виде да је слагала и није поцрвенела, збуни се и обори очи.{ |
| се те је пусти, погледа је, па кад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже као |
| рслан мој мртав! закука Нурије кад виде да га носе.</p> <p>— Није, ханум...{S} Пијан.{S} Нацеди |
| Нурије му приђе без папуча, и кад виде да се загледао у Фатмину слику, припљеска и цикну, па в |
| а кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, појми да устане, да се правда, па не |
| тако занесеног један дервиш, и кад виде да обожава земљу, он му узе бога и тресну га о земљу.{S |
| да га данас она не види.{S} У томе виде да је то огледало пукло преко средине. „То је наша љуба |
| к се пробуде, нек се расвесте, нек виде да нису ствари, јер имају душу, нек дознаду да све што |
| софе, и раздрљена, окупана у зноју, оде да се одмара на оном белом серџадету што личи на гробну |
| </p> <p>Робиња не одговори ништа, и оде да их зове.</p> <p>Кад оне дођоше, он викну строго, как |
| јутро било последње да јој донесем воде да се умије и да с њом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу |
| /hi> </p> <p>Опет прочита писмо, и нађе да би га могла послати, само да у њему није оно о замиш |
| ући је ништа због мајке; мало, па изиђе да руча, по турски, готово с ногу; па пошто се мало одм |
| обни сан Истока.{S} Колико ми пута дође да прокунем онога који ме је пробудио.{S} И проклела би |
| а да сам оваква муслиманка: кад ми дође да на сва уста грдим, или да закукам колико могу, ја уз |
| , али то није ништа.{S} Понекад ми дође да поломим решетке...{S} Тако ми дође, али ми се још ни |
| и га осети, па задрхта, и прво јој дође да се гласно насмеје, после да заплаче.{S} Он јој ухват |
| је свршио...{S} Отац му умре, а он дође да га видим ја, његова мајка, па да се врати...{S} Ја г |
| S} Кад напуни шест година, отац му дође да га узме, да га одведе у Европу на васпитање и школов |
| зи.</p> <p>— Алла’?! простења он и пође да затвори кћери уста.</p> <p>Али ова се измаче вичући: |
| о се претвара, што лаже, што му не каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат Осман. |
| у у својој кући?“ Из сујете, да се каже да су им кћери образоване.{S} А данашња турска жена не |
| аже.{S} Фатмину оцу је мило кад се каже да је на тој и тој свадби најбогатије био обучен његов |
| едне своје другарице овде удате) и каже да је он у Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не зн |
| да им више не долази, пошто дође и каже да мора да путује, с мужем, инжињером, чак у Каиро.{S} |
| е надам.{S} Срце <pb n="102" /> ми каже да ће се на добро окренути, лудо моје срце!{S} Јер мој |
| Свекрва бејаше пошла к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три младе Цариграђанк |
| знају енглески; а стидела се да им каже да говоре што друго.</p> <p>— Ветар најјаче дува кад хо |
| и не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да пођем Солуном сама, ја не бих смела, не бих умела.</ |
| ру и камен ! — али нисам знала да траже да не поштујемо никога, ни свекра, ни свекрву!{S} Ово ј |
| ам чула за некакве нове, и да оне траже да се развијемо (у гору и камен!), али нисам знала да з |
| глас пријатан.{S} И чуди се, што траже да су заједно, да њини мужеви седе с туђим женама...</p |
| си јој ти срећан?</p> <p>Али он избеже да одговори, љубљењем.{S} Ниједно место на лицу, на рук |
| амо да се не зове распуштеница.{S} Може да болује и да се мази, али да их не поштује...{S} Кад |
| м робињом, па је одмах пусти.) Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја |
| кризе прођоше два дана, и она сад може да мисли. „Ориенталке не резонују, само осећају,“ рече |
| Европи, како прича Мехмед, кад не може да узме ложу, не иде у позориште.</p> <p>И у вече, она |
| узе.{S} Плакала би а не може, и не може да говори, осећа грдне болове у грлу и вилицама.{S} Док |
| о да се опије кад више с Фатмом не може да се венча!“...</p> <p>Капију отвори Ђулренги, и закук |
| Она се мења у лицу и ћути, јер не може да проговори, а њена се кћи смеје, да би прикрила узбуђ |
| !...{S} За ручак: сира и хлеба, ко може да једе, ко не пости; а за ифтар: сва она јела, као кад |
| на то не да, и не воли, него јој поможе да се изује, и обу јој њихове папуче, али не као робиња |
| чуло, поднесе јој лимун и сирће од руже да мирише, и узе јој трљати сирћетом руке и ноге готово |
| но се умивају и облаче и заједно одлазе да доручкују, и заједно седају на диван и загрљени чита |
| ј буде лакше.</p> <p>Турске жене долазе да обиђу болесну Фатму; неке јој понуде шаљу, а неке до |
| јој било до шетње и до гледања у кафезе да има какву бригу или бол, и да је не занима туђ живот |
| први пут осети према њему сажаљење: узе да га сажаљева, јер виде сад нешто што досад никад није |
| виде на столу писмо Госпођичино.{S} Узе да га отвори, а руке јој дршћу, лепе њене ручице...</p> |
| /> би се пробудила, сећала се, знала је да је он поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледа |
| а на почетак, и себе извињава: знала је да је капиџик затворен, а ни помислила није да ће он пр |
| аше је да се не љути: шали се, хтела је да је дира.</p> <p>Седеле су до пред вече, ту су ручале |
| преступ, и опа се избезуми.{S} Хтела је да закука.{S} Па се спреми и оде једној својој рођаци, |
| разуме, и њој је било тешко, почела је да виче, и пробудила се.{S} Свекрва јој не рече ништа, |
| до, запали и ти цигару...{S} Грехота је да постимо кад и не мислимо на пост.</p> <p>— Не могу, |
| ехра и Несиме, твоје другарице : ред је да изиђеш.</p> <p>Она с разбијеним срцем пође; не погле |
| олесна, па ме је било страх.{S} Боље је да си се претварала, а савест не би гризла твоју учитељ |
| тетке, те је нежно тешаху, и послаше је да легне.{S} Она оде, али не леже, и не свуче се...</p> |
| на.</p> <p>Сафет се смејаше и мољаше је да се не љути: шали се, хтела је да је дира.</p> <p>Сед |
| та је код младих... љубомора „Љубави је да састави, љубомори да растави.“ Ја ћу ићи Џемал-беју. |
| .{S} Она, плачући од радости, замоли је да сакрије ту „свету тајну“ од њена сина.</p> <p>— Јер |
| ва...{S} Како мије било!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да видим наше жене, сакупљене!... |
| ух да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас видим!{S} Што не могу да се разговарам с њи |
| ајком сестра по души.{S} Говорила ми је да се не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Гд |
| <pb n="66" /> јер тај мирис јавио ми је да сам добила писмо од тебе и подсетио ме на кућу у кој |
| ише, и узе је страсно љубити, молећи је да клања после ифтара...</p> <pb n="154" /> <p>Кад посе |
| сечина.{S} И он ју је тражио, а знао је да њена рођака има плаве очи, а она црне; ударао је у у |
| {S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао је да, по свом обичају, проведе Рамазан с мајком и братом. |
| Госпођице, нарочито романи.{S} Хтео је да подметне који роман под Нурије-ханумину кућу, више о |
| ано, нежељено с њене стране начинило је да у њој наступи осека љубави...{S} Али, једнога дана д |
| {S} Ах, шта је од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар у том нечистом делу света |
| тога и не зову странкиње: позвала ју је да види харемско весеље, да га пореди с европским весељ |
| а јој душу као нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скро |
| {S} Старци је не ућуткују, остављају је да се исплаче, јер сви знају да <pb n="192" /> су жене |
| ништа нису питале Фатму; оставиле су је да се одмори, испава.{S} Сутрадан је устала кад и оне, |
| Арслан-Нури!...{S} По имену се познаје да му отац није телаковић.{S} Јер, на пример, чим твоја |
| се хануме чудиле смешећи се:{S} Мондије да виче:{S} Алла’!{S} За овим је посадише, опет на Монд |
| могу да не постим, госпођо мајко, није да нећу.</p> <p>— Е, кад не можеш, чедо, ти пости; али. |
| поћута, па рече:</p> <p>— Не могу, није да нећу.</p> <p>— То је тврдоглавост. „Једна поштена ре |
| е капиџик затворен, а ни помислила није да ће он преко зида.{S} Зна за свилене лествице, али у |
| и кад нису у љубави.{S} Ни слутила није да хвалећи њу, себе хвали; да волећи њену децу, њу воли |
| ата, да је води оцу.{S} Ни слутила није да јој је син као заклан, као храст оборен секиром.</p> |
| кињама.</p> <p>Све му казала, само није да волим Нурије-ханумина сестрића.{S} То није смела, зб |
| и робиња — која се налажаше око капије да не би гости чекали — отвори: уђоше Солуњанке, старе |
| просто, као да је дао реч, ако се опије да изгуби мазгу!</p> <p>Сведоци одоше у џамију, а он у |
| ч да се неће више опити, а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> <p>— Ашколсун! узвикн |
| робиње, али све шапатом, као да се боје да не пробуде беја пре но што се сасвим отрезнио, да оп |
| на, и да често, кад што рече, не верује да је њено, већ да је то од некога чула или негде прочи |
| помишља на Страшни Суд, да тврдо верује да човека у животу сналази само оно што му је писано ка |
| а као ни она старинска што тврдо верује да су четири свете књиге пале с неба.{S} Па устаде, отк |
| е било, па... к’смет.</p> <p>Фатма чује да јој дршће глас, и осећа да јој дршћу руке.{S} Поглед |
| очи“, које она толико мрзи, и кад чује да јој каже благо, онаквим гласом као кад се спремао за |
| зведе је, а не казах јој!{S} О кад чује да сам заљубљена!“</p> <p>Фатма се брзо спреми и оде на |
| треба, а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све писати: утешиће је.</p> <p>Од |
| ла. „Обе су високе као селвије, и танке да би их могле обухватити и оне женске руке што се зани |
| лага, остао племићки понос.{S} Од тетке да просим.{S} О, та добра, мало смешна жена, све би ми |
| после другим ханумама за које су знале да воле Европу.{S} Кад год <pb n="11" /> су хтеле да по |
| чуле „некакав говор“.{S} Оне нису знале да је то био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичн |
| умеле како ју је назвао, али су познале да нешто не ваља <pb n="169" /> кад су хануме онолико в |
| ред капијама које су се помало отварале да се кроз њих појави каква рука са зембилом и новцима. |
| , зар нам наше Францускиње нису причале да то просто није ништа!{S} Као <pb n="40" /> наше позд |
| јој на енглеском језику: „Туркиње веле да су им на харемским весељима у кући саме жене, у двор |
| их замишљале су Џемала, и кад су виделе да није он, враћала им се снага, моћ, могле су ићи за м |
| досад нису виделе нешто што толико желе да виде, човека!...{S} Исправљен као кипарис, уздигнуте |
| ње чуле и наљутиле се.{S} Оне би волеле да их описују као Французи своје јунакиње из романа.{S} |
| ропу.{S} Кад год <pb n="11" /> су хтеле да покажу путницама какву велику турску кућу, странкиње |
| Ох, а наше старе хануме!{S} Тек почеле да живе, а старе; старе се и родиле.{S} Ћуте, жваћу сак |
| ла.{S} Једна од тих што су онда мислиле да сам ја пијана, није могла бити весела док се не опиј |
| су им груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово позајме у простих, старих турских жена, а после, |
| е уношаше у лице женама; оне су мислиле да је какав безочник, те су спуштале на лице пече, а ње |
| маћицама на софу.{S} Гошће нису мислиле да су ово јетрве, него ортаци, пошто их обе дочекују.{S |
| аши људи, како у Солуну тако овде, воле да седе на месечини сами и да подврискују?!{S} Како је |
| ајком <pb n="233" /> му, да га обе моле да једе.{S} Али још није била ни до софе, из собе за ра |
| му осетила њине сузе онде где мене моле да не проливам своје... што у туђини дочекујем Рамазан. |
| есвесне свога положаја у друштву, мисле да су цвет створен да га човек мирише док је свеж, а да |
| а њихове обичаје, а метнуо фес да мисле да је Турчин.{S} То у Турској врло често бива.{S} У Цар |
| их извести на прави пут?{S} Многе мисле да су нове, ако улазе у собу у ципелама, ако су се очеш |
| , друкчије други.{S} Једни срећни мисле да је срећа станац камен, други да је крилата жена.{S} |
| е руке не покушавају оборити, јер мисле да га је подигао Алах.</p> <p>Мерсије и Фатма готово ни |
| ролази.{S} Иду, иду, иду, и кад помисле да су стигле куд су хтеле, оно: гробови, растурени тамо |
| во јој дође да се гласно насмеје, после да заплаче.{S} Он јој ухвати левом руком десну руку, по |
| ку тупо.</p> <p>— Сине, пиј!{S} А после да бежимо из овога проклетога града: и ја ћу с тобом у |
| ко зна, могу и да је победим, па после да славим своје јунаштво...</p> <p>Драга госпођице, кол |
| доње вилице, па целе главе, па најпосле да нема ње целе, нема је физички, а духовно је има, и з |
| изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb n="47" /> нађе и разговара; а |
| м отворене,<pb n="131" /> што су изишле да свирком и песмом дочекају јенђе, пред којима је ишла |
| , ти хаљине.</p> <p>— Е, мој зете, боље да променимо памет, но хаљине.{S} Ономад, у Скопљу, сре |
| н, очни капци су му чисто отечени: боље да га данас она не види.{S} У томе виде да је то огледа |
| м, уопште да је дели?...{S} Не!{S} Боље да је једна од нас несрећна, него обе; јер ја бих и онд |
| на кћер:</p> <p>— Срам те било!{S} Боље да сам имао камен него кћер!{S} Од једнога побеже, друг |
| че него икад, и немајући тако јаке воље да је савлада, она седе према сестри крај мангала, узе |
| гмета на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га замене другим; да цвеће метну за појас или у рупи |
| њима, мени је било неугодно: срамота ме да преко собе пређем, чак и да проговорим...{S} Бојим с |
| >Мај.</p> <p>И синоћ седење!{S} Звао ме да изиђем, да седим с људима!{S} Зашто?...</p> <p>Мај.< |
| ће те облачити хурије; а кад дође време да се на оном свету састанеш с мужем, изгледаћеш му као |
| м весељима и баловима, и кад дође време да се чује протест нових, да их пред Европом брани, зас |
| не што се воли с пасторком.{S} Она узме да се љути и на себе и на многе што њој долазе, за које |
| ајка ће те послати деди, да ти деда име да, да те деда очува, кријући од тебе и сунце и свећу.< |
| кога изгледа да га храни.</p> <p>— Чиме да те послужим, кад не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафе |
| о сте ми предавали, а ја не знам с чиме да поредим његове очи, или шта да поредим с његовим очи |
| у бабу и мајку, кад се договараху, коме да јаве?</p> <p>— Јави, госпођо снахо, и свом пријатељу |
| изгорети небо, те неће имати према коме да подижу очи кад се моле Богу.{S} Фатма одлете на баба |
| терао је, нека, има хвала Богу она коме да се врати.{S} Кад је отерао пашину <pb n="264" /> кће |
| једна ослобођена робиња, немајући коме да се потужи...{S} Осим Госпођице, нико више да се на м |
| пита зашто је отишла не казавши никоме да ће ићи, она одговори брзо и смело: „Побегла сам од к |
| тисне малу, белу, милу руку, кад не сме да је пољуби.</p> <p>----</p> <p>Гости су отишли; њих д |
| суде, старе, изанђале: с човеком не сме да седи ни савремена жена као ни она старинска што тврд |
| <p>— Како у Цариграду, кад тамо не сме да иде? рече пашиница.</p> <p>— Ах, да, рече Ариф, па с |
| па се пред њим претварала.{S} И она уме да лаже.{S} Оно вече слага оца и мајку како је секла по |
| познајеш Хиснет-хануму.{S} Која још уме да направи онако грациозна темена као она?{S} Ниједна.{ |
| ам га..{S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; ако кажем да хоћу другарици, опет не да, те ја уочи |
| ерсије душо, ми сад треба да певамо, не да плачемо: саставићемо их брзо.“ Девојка више не изиђе |
| у заплакале кад је она узела цигару, не да пуши, него да с димом гута своје сузе.{S} Тишина.{S} |
| и, род нам је“.{S} У нас ретко...{S} Не да комшилук.</p> <p>— У странкиња, тејзе?</p> <p>— Луди |
| дар...{S} Хоће да ме уништи...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније |
| не смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да да се не растужим...</p> <p>1 рамазана, око поноћи.< |
| раго...{S} Не устаје, мисли: отац је не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имају к |
| душе...{S} Некад сам сањала: отац ме не да њему, ја бежим у Европу, и — срећна сам.{S} Сан је о |
| разовањем...</p> <p>— Буним вас, али не да се љубите с људима, него да сте у друштву с људима, |
| то пред тобом говорим, али радост ми не да да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој је говорно, како |
| као нож.</p> <p>Колико је воли, чак не да да је послушају робиње.{S} Он јој завије цигару, он |
| <p>— Страст, моја кћери...{S} Да вам не да Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опростите...{S |
| н пуномоћник рече: „Емир-Фатма-ханум не да ми пуномоћје: неће с тобом друго венчање!“ Он више н |
| јој пољуби скут, пошто зна да она то не да, и не воли, него јој поможе да се изује, и обу јој њ |
| а; ако кажем да хоћу другарици, опет не да, те ја уочи сваког петка: „За Божју љубав, пусти ме |
| ојим „застарелим погледима“ о моралу не да да се њеној сестричини „нелегалан“ пољубац спусти ни |
| жали, те сам се чудила што ми одмах не да Отпусног Писма.{S} Најпосле га добих, једва, с муком |
| отац; њено све у Солуну — ништа отац не да, његово у Цариграду, шаље му се новац у Европу, дост |
| Кад би знала, преварила би све укућане да ће да иде или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а |
| P19120_N109" /> и мољаше га да се сагне да га пољуби.{S} А он, запет оним, омилова децу механич |
| зменце, као код тешког болесника, једне да се одморе, док га друге чувају.{S} И као што би им с |
| ана умором заспа, и спавала би до подне да је не пробуди један грлати симиџија.{S} С њом се про |
| ас или у рупицу од капута, па кад увене да га баце попуњавајући његово место свежим.{S} Мис Пир |
| на.{S} Мој несрећни син због такве жене да се рани.{S} Кад је чуо да се преудала, три дана ништ |
| тејзе.</p> <p>— О-хо!{S} Ти мислиш мене да превариш.{S} Кад воли мужа, зашто је онолико тужна к |
| ала јој се да су оне биле тврдо уверене да је она пијана. </p> <p>Нурије је није видела одавно |
| мо училе стране језике само да се рекне да смо образоване или само ради стране лепе књижевности |
| њини мужеви реформишу нашу војску, оне да реформишу наше друштво...</p> <p>— Енглескиња је пут |
| двајају, да се одучавају...{S} Он од ње да се одучава, да се туђи...{S} И опет чу: „Има ли кога |
| није спреман, а тетка може своје имање да остави на џамије и текије...{S} Колико је пута рекла |
| — њен муж, заустављајући час-по дисање да је не узнемири.{S} Она чак не може ни мислити, ни на |
| навек!{S} Ово ми је јутро било последње да јој донесем воде да се умије и да с њом попушим цига |
| е радосно смеју и гледају да је преваре да јој пољубе скут...{S} Опет кажем да ове жене имају д |
| ј не зна где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а други...{S} Ах, шта је од других ч |
| лико мило, мислила је; „Па зашто говоре да турске жене не могу бити срећне?!“ Колико је она, Аз |
| ници и мили су ми и своји...{S} Шта пре да поменем што је дивно, да ли цркве или палате, или дв |
| из њега ћеш прочитати да треба што пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да |
| ина млађим женама и девојкама догађа се да га и уз пост походе); узимање абдеста и клањање по п |
| била тешка, па си очекивала, питала се да ли ће бити син или кћи, и радовала си се; родила си, |
| од, зидови знају енглески; а стидела се да им каже да говоре што друго.</p> <p>— Ветар најјаче |
| ли оне попадаше у море...{S} Побојав се да га неко из конака није видео, одмах узе весла и похи |
| о европске језике кад не воле, стиде се да их чују у својој кући?“ Из сујете, да се каже да су |
| н.{S} Он јој пружи ратлокума, и наже се да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни мало не |
| мене, а наши људи њу не дирају, боје се да није жена некога странога посланика, некога из дипло |
| па се опет закикота, и раскопчаваше се да извади нешто из недара.</p> <p>— Писмо!{S} Али зашто |
| !“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави се да не мари; а овамо: чим неко лупне халком на капији, о |
| /p> <p>По здрављењу, по радости види се да су најрођенији род.{S} То је свекрва са снахама и ун |
| {S} Па и ствар, кад се купује, тражи се да се види.{S} Дао ме као неки поклон: поклон се даје н |
| ује с тетком, она је љубоморна, боји се да не воли више тетку него мајку.</p> <p>— Мајчице, мен |
| И ништа се није свршило.{S} Чини ми се да је почетак без свршетка.</p> <p>— Емир, срце моје, у |
| енама да им осветлим пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз варош пуну живих душа, него кроз гр |
| p> <p>Сад о себи коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више видети Солун, град у коме сам провела |
| јци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста.</p> <p>Изјави својој ханум нени мој |
| сад бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо нас две биле у стању побунити све жене, женске |
| њој је све твоје, цвеће... и чини ми се да би то свето обесветиле чак и очи моје мајке, зато са |
| ла кимоно, наше јелдрме; и чинило ми се да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било срам |
| непознат ђерђеф мали, ружичаст, сети се да је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к в |
| дмах би одвео Фатму од мужа.{S} Сети се да Мерсије може бити све зна; зато је на свадби била бр |
| леда кроз одшкринуте шалоне, не сети се да погледа, јер за њу улица не постоји: што год постоји |
| у јој задрхта брада, али он, трудећи се да одржи мушки понос, не пусти ни сузе: само скупи обрв |
| ти видиш шта је, рече Нурије трудећи се да изгледа равнодушна.</p> <p>— Тејзе, ти си сакрила Фа |
| је не помену пред друговима, бојећи се да се не насмеју, да нешто не рекну „као људи“ и обесве |
| старих турских жена, а после, бојећи се да се не чује, одоше у чаршију и купише проста лица за |
| беше прст, читаше, тобоже напрежући се да види, а знала је све на памет:</p> <p>Ждрали, о ждра |
| поцрвенивши захвали јој извињавајући се да неће да га изненади — туђинка.{S} Њој дође <pb n="56 |
| ривене високим папратом, не сећајући се да су ту мртви.{S} И најпосле скренуше ка једном кућерк |
| а, видевши Фатму онако бледу, уплаши се да опет не добије напад, те јој рече да легне, и пошто |
| атми бејаше најтеже, њен отац уплаши се да не умре, и у томе страху обећа:{S} Богу црну жртву, |
| Та ханума чудила се и заклињала јој се да су оне биле тврдо уверене да је она пијана. </p> <p> |
| а више: припи се уз њу, и остави јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и ту се питаху за |
| по души, Мадам Аристид.{S} Чини јој се да се брзо врати само зато да се с њом помири; јер дане |
| она осети немоћ у ногама, учини јој се да јој срце стаде.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} Шт |
| слонивши лице на довратак, учини јој се да јој је тамо све што има на свету, па се трже и оде у |
| Па оде мислити на Мерсију, учини јој се да јој чује мили, слаби глас : „Слатка тејзе, ја ћу умр |
| сплете <pb n="26" /> косу; учини јој се да почиње нешто важно, да отвара некаква велика врата с |
| мушком лепотом порази.{S} Учини јој се да то није њен девер, већ онај непознати, кога она воли |
| а странкињама празнине, не учини јој се да је остала сама, — он је заузео сваки кут њене душе, |
| вљу шаптати своју тајну, и учини јој се да је она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тел |
| а да се овако говори!{S} И учини јој се да таван, под, зидови знају енглески; а стидела се да и |
| ни на сунце и ваздух!{S} И учини јој се да досад на то никад није помислила, па пошто се велика |
| ђа.{S} Фатма се радовала, чинило јој се да некуд путује, и ако море, најежено као пред грозницу |
| кроз кућу свога зета.{S} Чинило јој се да је много крива што им није казала све још пре неколи |
| , који је осећала Фатма и чинило јој се да јој отежава дисање.</p> <p>Кад се отворише врата и у |
| ... у јастук, па после... бојала сам се да.. спалила сам их, и пепео сам ушила У хамајлију.</p> |
| жан награду...“ А мајка: „Решила сам се да јој никад не отиднем ја прва...“ — „Паметан попушта, |
| и, љутито рече:</p> <p>— Зарекао сам се да не зовем за жене Грка лекара, и опет...{S} Безобраза |
| ђем, чак и да проговорим...{S} Бојим се да ми се не смеју.{S} Ја француски знам, а пред њима, ј |
| кући већ четрдесет година, прохтело се да пуши у соби где јој спава ханума, где ја почех песму |
| оред њене рђаве репутације (говорило се да има љубазника).{S} Волела сам је просто зато што је |
| комшилука, на добродошлицу; рашчуло се да су се вратиле, па ће свакидашњи разговори, неискрено |
| ; држи њену руку у својој, и чини му се да је у тој малој ручици он, његова душа.{S} Он је нежа |
| тово ништа нису говориле: стиделе су се да говоре пред странкињама о овако озбиљним стварима: о |
| прозорима из авлије спуштене су завесе да људи не би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозо |
| ња <pb n="53" /> и женских друштава, те да их ми прочитамо, проучимо и да узмемо из њих оно што |
| па макар јој увек и не било до тога, те да му омили кућа и она, како не би имао узрока да гледа |
| аспе у воду ономе кога жели за мужа, те да је муж воли, јер те је сузе проливала љубав...{S} Са |
| {S} О да Бог да вам оздравила мајка, те да ми дођете!{S} Ала сам себична, јелте?{S} Нисам себич |
| има, него да сте у друштву с људима, те да у мушкарцу не бисте гледале мужјака, него човека.{S} |
| утра.{S} Нека пролази неколико дана, те да га Фатма добро види.{S} Најпосле, то није европски о |
| да се пењем на наше куле и чардаке, те да гледам зелено поље и по њему нашу ергелу и овце.{S} |
| ифтара, уместо да отиду стране жене, те да уђу у харем људи, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно ку |
| што нисам Донме, Бог нек ми опрости, те да идем готово развијена, да сам по ваздан у чаршији, д |
| је мило и немило бележићу од данас, те да некад видим како ми је било кад сам оставила своју з |
| беја због вашег сина, да је он отера те да узме вашег сина: она воли вашег сина.</p> <p>— Никад |
| /p> <p>— О, кад би смела!{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а камо ли за мужа !</p> <p>— Сме |
| на мастику.{S} Он треба да се опије те да она иде из те лажљиве куће.{S} А можда је она све зн |
| урије-ханум!{S} Да могу да те опијем те да будеш весела.{S} Једна од тих што су онда мислиле да |
| нство само од вина и ракије, а не знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Има време бде |
| је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да то значи <hi>жеља</hi> и <hi>лепота</hi>.</p> <p>Да |
| децо, с Фатмом, да је испитам.{S} Идите да се Богу молите: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да |
| 7.</p> <p>Где сте ви, нове, што тражите да смо с <hi>људима</hi>...{S} Ако бисте волеле своје м |
| дмах: променио се.{S} А за себе мислите да се не можете променити, као Алах!..{S} Да отворим ка |
| те трпети две три године.{S} Ви мислите да је пијанство само од вина и ракије, а не знате да га |
| нисам била убица.</p> <p>— Зар мислите да је убица само онај који некога прободе ножем или уби |
| вцем створите Сиротињски фонд; и знајте да би он био толики да би издржавао све сереске слепе, |
| ала да дели своју љубав са мном, уопште да је дели?...{S} Не!{S} Боље да је једна од нас несрећ |
| и знала, преварила би све укућане да ће да иде или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а отишла |
| немела, и двапут јој се учини као да ће да се онесвести.{S} А он јој дочепа руке и стаде их љуб |
| јове куће да гледа сватове.{S} А шта ће да види?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак и лице п |
| он пресвлачио, жена га је учила шта ће да каже „Грому“: да је његову кћер Осман беј отерао.</p |
| адун под старост се пролагала: откуд ће да пуши пред свекрвом, није полудела!"</p> <p>У томе се |
| ш која је, то јест је ли путница или ће да живи у Солуну.{S} Прими хиљаду пољубаца од своје сес |
| а на што су јој њени снови?{S} С ким ће да их оствари?</p> <p>Сутрадан, у вече, после ифтара, д |
| аспињаше као демон, и не знајући чим ће да јој се освети за неисказане муке — он се понова ожен |
| обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећна у брачном животу, з |
| о и ноћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећна |
| тра, спрема, врачање, као и ноћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изведе |
| тврта отишла <hi>онако</hi>.{S} Како ће да изиђе пред другове?!{S} О, сиромах, горд, јунак, муш |
| И учини јој се црна, прљава.{S} Како ће да буде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S} Нес |
| ријатно што се ово десило.{S} И како ће да издржи све то!</p> <p>Око девет часова, у кући наста |
| S} И ви морате као Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па цвет, па род.</p> <p>— У Серезу су н |
| вши захвали јој извињавајући се да неће да га изненади — туђинка.{S} Њој дође <pb n="56" /> жао |
| , Нурије-ханум нам је пријатељ, па неће да нам учини зло; неће у знању, али може у незнању.{S} |
| пут виде Фатму, и то случајно; све неће да је узнемирује, да је буди из спа, толико лепог, а ко |
| пребледе, па скачу и згледају се; хоће да ослушну, па се трзају: крију нешто од ње ..{S} Вече |
| отвори, она потрча, гурну средњу; хоће да протестује, да виче.{S} Ах! у башти чак турско цвеће |
| ростите...{S} Силан господар...{S} Хоће да ме уништи...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! ааа!< |
| ова мајка.{S} Он јој не отвори.{S} Хоће да је сам.{S} Види себе, дечка здрава али увек незадово |
| <p>Стара се уплаши.</p> <p>— О, да хоће да се сване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се обрадова |
| 9120_N21" />.{S} Она је мислила да хоће да свира; али, он диже очи, погледа у њу, и кад им се п |
| пута.</p> <p>Она устаде и рече да хоће да сврати Мејрем-хануми, а Сафет се ђаволски насмеја и |
| S} Али наједанпут, њој се учини да хоће да се онесвести, те затвори очи и повуче на лице башјор |
| а јасна крв, и окреташе се, као да хоће да се прибере где је.{S} Крај њега, с десне стране, беј |
| и инстинктивно склопи очи, као да хоће да их одмори, да их спреми за светлост с те слике, па и |
| у, и она јој се учини ниска као да хоће да јој падне на главу, те осети ону своју познату тегоб |
| у све крију на дну душе.</p> <p>Да хоће да се удаје за час се рашчу, те почеше долазити мајке, |
| ишта не говоре, а разумеју се: она хоће да помирише цвет он јој поднесе своје лице; он појми да |
| 6" /> жао на Арифу, помисли да она хоће да уда Фатму за другога, те понова поче да је дира, вре |
| јер у мени час као да нешто ври па хоће да прекипи, час као да букти па хоће да избије пламен, |
| ће да прекипи, час као да букти па хоће да избије пламен, а ја се савладам па чак се и насмејем |
| о.</p> <p>— Ветар најјаче дува кад хоће да стане, рече Фахрије.</p> <p>А Францускиња, опазивши |
| о је љут, и љубоморан!{S} Жена кад хоће да иде у комшилук, пита га: „Имам ли допуст, беј-ефенди |
| и не помишљају на спавање.{S} Оне хоће да седе сву ноћ, по турски, и да спавају до подне.{S} П |
| јзе!</p> <p>— Емир душо, Џемал-беј хоће да иде.</p> <p>— Куда ? упита она радознало, не слутећи |
| е Гркињице.{S} Како је велика, чим хоће да се шали, говори енглески.{S} Као да јој је тај језик |
| хотом се он насмеја, као да смехом хоће да дозове мајку и жену.</p> <p>Оне дотрчаше.</p> <p>— Ш |
| тка прича му да Емине-Семије-ханум хоће да се развијемо, он то одобрава и на сва уста грди наше |
| а је пре било.{S} И после, мој син хоће да се договори с братом и пријатељем. <pb n="118" /></p |
| ели су до зоре.{S} И женске!{S} Он хоће да надокнади у Француској што је у Турској изгубио у др |
| не махрама, он јој је дохвати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га придржи.{S} Она се овоме раду |
| вилене лествице ?</p> <p>— Је ли могуће да ти ниси пољубила Мадам Емину кћер како се воли?{S} З |
| купило се око Ибрахим-Хасан-бејове куће да гледа сватове.{S} А шта ће да види?{S} Хануме се зав |
| не је научила да размишља, од Госпођице да ради.{S} Госпођица <pb n="21" /> је сваком казивала, |
| .. њен отац!{S} Она устрча уз степенице да је отац не види напољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерај |
| јана, с отвореним очима, те жене тумаче да јој је жао младости и живота, а јесењи ветар звижди, |
| чаји. „Дај реч да се нећеш опити, иначе да ти жена није више жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S |
| , испод руке ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гл |
| војног аташеа.{S} Мене не поведе; рече да не допушта султан...{S} За годину дана сахраних трој |
| а у дане живота.</p> <p>Кад робиња рече да је Фатма испрошена, она од изненађења не могаде доћи |
| крије од ње, сестре и другарице; и рече да и она њој одсад неће просто ништа казати.</p> <p>У в |
| шла је с пута.</p> <p>Она устаде и рече да хоће да сврати Мејрем-хануми, а Сафет се ђаволски на |
| срамота ме.</p> <p>Дође Ђулренги и рече да Ибрахим-Хасан-беј<pb n="271" /> зове Фатму, не може |
| а ноћ; мене сан не ухвати: срце ми рече да ће ме нешто снаћи.{S} Послах роба по сина...{S} Наша |
| а“.{S} Сутрадан, Ибрахим-Хасан-беј рече да треба да слушају лекара, да се Фатма прошета пешице. |
| се да опет не добије напад, те јој рече да легне, и пошто испрати из собе Османа, затвори шалон |
| Памук; топи се од милине кад неко рече да личи па Францускињу, и поноси се „духовитошћу".{S} О |
| > <p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, мој зете.{S} |
| ећи о његовој лепоти; и Фатма опет рече да га хоће, да се за другога никад не би удала.{S} Нене |
| а.{S} Молим те!</p> <p>Он јој опет рече да ће после, док попуши цигару.{S} Она изиђе па му доне |
| одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он пристаде.</p> <p>Шта ту |
| а је полудела кад пљује... ломи... виче да нема...</p> <p>Све није смео изрећи, и није смео да |
| да уда Фатму за другога, те понова поче да је дира, вређа за Мадам Аристид.{S} Она јој је увек |
| те изгледаше као булка у житу, па поче да прича свекрви шта је снила: као дошле оне три нове и |
| је чело где је било њено.{S} После поче да је замишља од своје руке и да јој љуби уста и пије о |
| ако не раде.{S} И наједанпут, мене поче да мучи страшна сумња, и љубомора, јер ја сам се по хар |
| а на кћерино ухо и гласним шапатом поче да <pb n="134" /> је учи, да је светује, да се потчињав |
| отово мирно, а кад муфтија оде, он поче да виче, да на сва уста грди Нурију и њену сестру : ђау |
| „пало“ венчање.</p> <p>У томе, он поче да удара ногом у врата и да грди жену што му не отвара. |
| полудела, онемела, шта ли...{S} Он поче да говори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова, али |
| теби...</p> <p>Она не доврши, а он поче да се буни.</p> <p>— Глупост!{S} Која вера још има такв |
| ао да се диже из мора пара, а небо поче да се спушта као да хоће неко да поклони онај котао с в |
| звекиром у капију, а она се полако поче да отвара. „Има ли кога?“ говори муфтија пре но што сту |
| њихових друштвених обичаја, одмах поче да говори:</p> <p>— Аман, муфти-ефенди!{S} Били сте нам |
| вене.{S} Ја сам чула да Францускиње уче да црвене.{S} И вероватно, јер .. оне нису баш стидљиве |
| во сваку ружу, неодољива је жеља повуче да прислони око на пробушен зид сутанин; али се савлада |
| <p>— Наши уче, уче, па се толико преуче да не могу вршити посао, те доводимо странце.{S} Срамот |
| и Нурије.{S} А после их много увераваше да је то врло добро, најбоље, и оне пристадоше.</p> <p> |
| е очи од стида, и несвесно их откриваше да види што никад није видела: игру крви и меса.{S} Међ |
| и муж је отера...</p> <p>Тврдо вероваше да ће се Зејна одмах вратити мужу, или бар долазити на |
| е да ништа не види, угађаше му, гледаше да га се додвори.{S} Његова страст све је више и више б |
| готово интиман разговор.{S} Нове казаше да су све три биле распуштенице (једна још и сад), и ка |
| ле јој се вратише нене и мајка и казаше да је болесници боље, неће умрети.{S} Она се развесели, |
| е је; али га она вољаше, те се прављаше да ништа не види, угађаше му, гледаше да га се додвори. |
| едоше у једну собу, где га мајка мољаше да легне зовући га султаном, зеницом; а он викаше, нази |
| поноћи, а кад је нађоше, она их мољаше да спава с госпођом мајком.{S} И сећа се свекрвине нежн |
| ; кад пође ка капији, слуга се спремаше да га прати, кријући се.{S} Али он се врати и седе у со |
| а</hi>, и беше блажен, јер му се чињаше да сам ја блажена.{S} Каква част!{S} Жена подигнута до |
| улици после сунчева захода, оне осташе да преноће.{S} Девојке се зажелеле једна друге, те седе |
| сутанин; али се савлада, страх је беше да је когод не опази.{S} Виде све, па се повуче у ненин |
| Грка и један муслиманин, па кад видеше да ништа боље од њихових лекова, они рекоше моме оцу да |
| де ..{S} Кад навирише у авлију и видеше да Џемал посрће, Фатма потрча у своју собу вичући:</p> |
| ињама би најнепријатније, сасвим видеше да није требало да су овде, кад устаде мати, метну уста |
| и слугу.</p> <p>Робиње и слушкиње узеше да вриште, а мајка, заборављајући да је ту „туђа мушка |
| ош по једанпут се поздравише, па почеше да се разговарају, полако, „господски“...{S} Старичине |
| у једну наслоњачу, загрлише се и почеше да се разговарају, француски.{S} Гошћа се жалила како ј |
| ише груде земље, наместише око и почеше да врачају:</p> <p>— Ко се појави први с леве стране, с |
| S} Па се сети оградног зида: никад више да је не види!{S} Никад!{S} Овај низак зид учини му се |
| </p> <p>— Ја и да могу, нећу никад више да отидем Нурије-хануми, рече Ариф. „Oui, s'est comme ç |
| ра, и прексутра...{S} Ја ти не дам више да постиш.{S} Шта марим од ханума, најпосле?{S} Свет ни |
| потужи...{S} Осим Госпођице, нико више да се на мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме више не...{S |
| сну... луду?</p> <p>У томе, њему јавише да му је умрла сестра од тетке.{S} Он се промени у лицу |
| у сузе.{S} Занете њом, оне и не опазише да им је из собе нестало једне другарице, најмлађега „н |
| једу кувано воће, а оне се не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није |
| Сва четворица је погледаше и познадоше да је живела животом великих турских госпођа.{S} На њен |
| отац не види напољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерају; она ништа не окуси.{S} Отац опази да је ра |
| } Мачке се са смокве смакоше, и хтедоше да је ухвате; али ми их претекосмо.{S} Кад је ухватисмо |
| како није била срећна.{S} И већ хтедоше да иду, кад робиња рече: „Намените још једанпут: на кју |
| фи; али се девојке брзо одвојише: одоше да свирају.{S} Свирале су <hi>Изгубљену Срећу</hi> и би |
| у обичају, и слушкиње с робињом приђоше да их преобују, замењујући им фине плитке ципелице папу |
| /> а после се опростише с њом и пођоше да се код куће одморе и припреме за <hi>јенђе</hi><ref |
| в тежак болесник, за кога лекари рекоше да ће остати жив, ако до зоре не умре: у кризи је.{S} М |
| адам Аристид и Мадмоазел Дарно окретоше да њу још једном виде, она им направи дубока темена и и |
| ладне крпе; а девојче трчи као без душе да послуша матер, са страшним мислима: „О, ако умре!{S} |
| ) продера се он и узе из џепа један нож да удари слугу.</p> <p>Робиње и слушкиње узеше да вришт |
| „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, што ј |
| се вежбам. „Ако много пишеш, биће доказ да много на мене мислиш," тако сте ми рекли.{S} И ја са |
| > <p>— Лудих или...{S} А твоја мајка, и да је удовица, опет не би допустила, јер је паметна...{ |
| дају девојку за непозната јој момка, и да жене момка невиђеном девојком.{S} За девојке опет бо |
| е због чега сам се за Османа удавала, и да сам распуштеница?“ Ни слутила није зашто тејзе одлаж |
| >— Ми смо све чуле, и да се преудала, и да се оцу вратила... отерана.{S} Мој несрећни син због |
| ича како јој је било кад га је срела, и да је увек желела изићи, само не једанпут, кад је чула |
| на пут, јер ја сам се већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се измерила, да види |
| ијима од себе: водили га по кафанама, и да гледа <hi>Карађоз</hi>.{S} Стамбол је као његов пожа |
| она се завуче у један луг од јасмина, и да не би пред мушким била с откривеном главом, једном р |
| васпитаница врло, врло интелигентна, и да често, кад што рече, не верује да је њено, већ да је |
| моји не побегну на чифлук још сутра, и да ја за толико не виђам <hi>њега</hi>.</p> <p>У петак |
| о: „Шта!{S} Зар довека да слушам оца, и да га се бојим и удата, одавно жена, док год је он жив |
| аман!{S} Ја сам чула за некакве нове, и да оне траже да се развијемо (у гору и камен!), али нис |
| ој толико слаби, па да ништа не чује, и да заклони светлост.{S} Крај ње седи њен лекар, болнича |
| нум-ефенди.</p> <p>— Ми смо све чуле, и да се преудала, и да се оцу вратила... отерана.{S} Мој |
| Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пред његовом мајком пуши.{S} Може бити зато што он н |
| ћа да ће ми га доводити сваке године, и да ће с њим код мене седети по три месеца...{S} У томе |
| а баба-фингу, да гледају небо и море, и да ћеретају, да говоре о том непознатом младићу, о томе |
| те ви <hi>нове</hi>: да се развијете, и да се „узимате“ онако, без венчања...</p> <p>— Јесте, з |
| о насмеја и одскакута да се преобуче, и да се намирише.</p> <p>Кад се он врати, узеше се здрави |
| што лаже, што му не каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат Осман.{S} После себе |
| Оне хоће да седе сву ноћ, по турски, и да спавају до подне.{S} Пушиће, говориће о љубави, пева |
| била будна, јер је дуго био у Европи, и да му их није могла пробудити ни најдужа молитва у џами |
| а ми наместите као европској невести, и да ми на главу метнете дијадему, уместо венца од мирте |
| чају да то чине механично, по навици, и да често забораве да ли су се с неким руковале, те пита |
| аха.{S} Узе се трести као у грозници, и да је умела мислити, она би се питала: „Зар је ово та с |
| остварио..{S} Само да су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсије |
| жите му да ми се око од суза не суши, и да...</p> <p>— Доста! узвикну Емир-Фатма чисто промењен |
| у кафезе да има какву бригу или бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да м |
| ржах га nа годину: да га се нагледам, и да се одмори...{S} Човек, те се од њега крише и сестре |
| у хартију, заборављајући ко је писао, и да се ту њено име помиње...{S} Отвори друго писмо; из њ |
| оздравио, то јест да ју је поздравио, и да му је одговорила.{S} Робиња тапшући од радости узвик |
| бити црвене ни лице од суза нагрђено, и да не осећа искрен бол и грижу савести, она би, као дру |
| ислити да моја кћи није верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ После три дана опет их одазваше |
| сване, да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже на |
| је ни слутио да је она аутомат нових, и да је ућуткује нада, једна тајна коју све крију на дну |
| моме оцу да треба да променим ваздух, и да сам, тамо куд отидем, вечито у друштву, и напоменуше |
| прва га одвраћах лепим, после ружним: и да ми реч, закуне се, па опет...{S} Кад видех да је изг |
| наку с чијег сам балкона видела Њега; и да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-хану |
| анумама, волеле као своје гувернанте; и да нису овде ове три Цариграђанке, оне би је сад пољуби |
| тада буни против наших људи још више; и да припрема за буну свако женскиње наше што је дошло до |
| ј је само мислио на одлазак у Европу; и да му је допустио понос да тражи новаца од тетке, он би |
| и: „Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“...{S} И да је неко упита како се каже „Бог“ француски, она би о |
| свом елементу“: иста је као оне...{S} И да је не зваше, ко зна докле би лежала и маштала, бежећ |
| олан и толике друге Францускиње...{S} И да то своје чудно осећање коме кажем, пожелех Мерсију и |
| а се једном састану, па да умре...{S} И да је љуби... пољуби у уста!{S} И она ће сутра пред нен |
| ца.{S} Нарочито дете, весело дете.{S} И да је ту било деце, она би оставила жене, па би се с де |
| "214" /> сад каже истину.{S} Како?{S} И да рече: „Слатка нене, венчања ми с њим више нема“.{S} |
| p> <p>— А, песма и говор!...</p> <p>— И да говори... у Нурије-хануминој башти, миловао голуба.< |
| ћ рече задовољно смејући се:</p> <p>— И да се не узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је под |
| т је свећа коју Бог пали, па он треба и да је угаси.{S} Растанемо се с милима на земљи да се на |
| после отрча у башту да нахрани голуба и да набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бокорима јас |
| ри људи га светују, да се остави тога и да пред сведоцима да реч: ако се, на пример, опије, да |
| .{S} Она зна да му је слика из Париза и да је он одрастао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да |
| узеше смејати што плаче.</p> <p>— Ја и да могу, нећу никад више да отидем Нурије-хануми, рече |
| ни се чини да се отвори сутина капија и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми ненине главе!{S} |
| и то, да она није овако краткога века и да не умире на пречац. <pb n="228" /></p> <p>Ариф се на |
| и стаде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим, ак |
| авати:</p> <p>— Али ја бих то учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се воле. |
| -Хасан-беј да му зет нигде ништа нема и да живи од туђе милости!{S} Он, само он да не дозна!{S} |
| под теретом: уместо да шкрипи зубима и да ћути као муслиманка, она кука. „Где ти је воља?...“ |
| нареди да се по кући иде у терлуцима и да се не лупа вратима.</p> <p>На миру је лежала три дан |
| а по души; ви сте данас имале времена и да се испавате и да мислите на мене несрећну, на наше д |
| је био болестан, ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатма је његова.{S} Варали га као дете.{S} |
| томе, он поче да удара ногом у врата и да грди жену што му не отвара.{S} Називаше је погрдније |
| ица је научила од наших жена да осећа и да сажаљева странца и путника.</p> <p>Јуни.</p> <p>У он |
| ња, да поваздан не диже главе с књиге и да учи толике језике!{S} Они нису знали да је то била љ |
| стити, и оне треба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви, њини млади мужеви, |
| <hi>Олимпос-Паласу</hi>, ту да изиђе и да се колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да |
| ндије-хануму.{S} Њу та жена увек може и да наљути и да ражљути, може чак да је разгали, насмеје |
| ледње да јој донесем воде да се умије и да с њом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, ал |
| зове распуштеница.{S} Може да болује и да се мази, али да их не поштује...{S} Кад би запалила |
| осле поче да је замишља од своје руке и да јој љуби уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је |
| а!{S} Срамота је било пред њом о томе и да мисли...{S} Поцепа завој.</p> <p>P.{S}S.{S} Ви сте м |
| да идем пешке, смем да обучем јелдрме и да на главу метнем башјорти.{S} Али, шта је то?</p> <p> |
| веног морала“.{S} Ариф хтеде да плане и да рече: „То ће бити председница <pb n="255" /> за поди |
| данас имале времена и да се испавате и да мислите на мене несрећну, на наше друштво, на узроке |
| са, мајка га је пробудила да се свуче и да понова легне.{S} Фатма изиђе само у ноћној хаљини, и |
| е, те бих молила Бога да нешто скриви и да га прогнају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, П |
| што нам, слободне, говорише о слободи и да и ми имамо право, не само дужност.</p> <p>Ја мислим |
| нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи |
| ела кућа осећа да она Џемала још воли и да му се нада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде да је Џемал |
| о овде, воле да седе на месечини сами и да подврискују?!{S} Како је овде лепо што је створила п |
| .{S} Њу та жена увек може и да наљути и да ражљути, може чак да је разгали, насмеје.</p> <p>Ник |
| срамота ме да преко собе пређем, чак и да проговорим...{S} Бојим се да ми се не смеју.{S} Ја ф |
| седам година кад сам узео да га пијем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! |
| S} Мерсије ме молила да вас поздравим и да вам кажем ово: „Наше учитељице Францускиње створиле |
| да му трља леђа канфором и шпиритусом и да му кува од зове теј.{S} Ја сам такав случај видела у |
| а да мој сестрић пије, да је протеран и да нигде ништа нема.</p> <p>— Зар и ја да лажем, Нурије |
| тава, те да их ми прочитамо, проучимо и да узмемо из њих оно што је за наше прилике, за наш кар |
| ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но и да није под платном, Осман је не би видео, јер је гледа |
| а њих обукле, већ прво да узму абдест и да клањају, па тад, с бројаницама, да седну у једном ћо |
| е често само да је болесну обиђу, већ и да је разговоре, „лече“.{S} Тетка јој наводи хиљаде при |
| са својом несрећом.{S} И ко зна, могу и да је победим, па после да славим своје јунаштво...</p> |
| и требало им је много времена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије, у једно неисказано гур |
| сле чинило да га те мртве очи гледају и да се та земљана уста мичу.{S} Једнога дана затече га т |
| о!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да видим наше жене, сакупљене!...{S} Песму у мени зовем |
| ништа не знају.{S} Узму да је миришу и да јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још |
| биш руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p> <p>— О, суто, ни |
| аје, она би се нашла увређена, знала би да то чини из непристојности, „да се око ње дира“..{S} |
| јој се чини, ко год би дошао, дошао би да јој се свети и подсмева.{S} И љути се на кћер што од |
| е младе и лепе турске девојке, видео би да она сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и |
| изићи, или бар не скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш какав посао?{S} Са женом се не |
| већа.</p> <p>Он само чује: „Па како би да си у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома теш |
| о сам се препала!{S} Још не могу к себи да дођем.{S} Ја не знам какви су то родитељи, како је у |
| е по ноћи, сви спавају, а ја седох теби да пишем.{S} У ово доба године и овамо је врло топло.{S |
| едате испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да ме спремате за свадбу моју и његову: косу да ми наме |
| рећу не замишљам без вашег повратка: ви да ме гледате испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да ме с |
| вата вртоглавица и људе.{S} Гледајте ви да радите за своје ослобођење: да сте слободне, да сте |
| оба образа, сад кад рече: „Гледајте ви да радите: да сте слободне, да сте с људима.“ Фатма би |
| ребрним аврапама: кад јој Ђулренги јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, п |
| друкчији је он.{S} И после, не заборави да си у Турској, да си Туркиња.{S} Ту су и младе жене, |
| и мисле да је срећа станац камен, други да је крилата жена.{S} И Џемал је замишља као крилату ж |
| из собе Османа, затвори шалоне, нареди да се по кући иде у терлуцима и да се не лупа вратима.< |
| рочита писмо и — прими дете; али нареди да се то „ђаурско копиле“ однесе у приземље, међу слушк |
| ј леђа; а она му брзо и прибрано нареди да трчи с другим слугама по лекаре, тројицу да доведу, |
| да је теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задовољити њен плач, направи весело лице кад |
| хаљине и накит: кад се врати да не види да му се облачила, па леже.{S} Кад чује стражарову пали |
| шу сипа њему, једну себи.{S} Он не види да берберину мастика не иде у уста, већ у недра.{S} И м |
| се.{S} А сад кад ју је изгубио, он види да је воли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му с |
| !“ виче Нурије-ханум уплашено, јер види да јој сестру ухватило верско лудило.{S} А она као да с |
| оно што обично: да не смећу с ума људи да је она жена.{S} И са разбивеним срцем изиђе, иђаше у |
| а је из собе у собу као да некога тражи да му каже, седала је уз кафез, силазила је у двориште: |
| ој тетки веровао.{S} Кад дође, он тражи да му свирам, да му певам, по неки пут да му играм једн |
| Европљанки, новој, оној новој што тражи да турске жене баце, на комаде исеку чаршаф и пече...{S |
| розничавост кад јој се ђерђефу приближи да види како везе, и ужас <pb n="236" /> кад једном реч |
| ао... <hi>„Поређење <pb n="28" /> служи да означи сличност која постоји између две особе или дв |
| одликовање јави.{S} Десну ми руку пружи да ме подигне до себе <hi>човека</hi>, а леву до себе < |
| Сви смо у бело, говори робиња и полази да отвори врата, јер неко зачагрља резом.</p> <p>У собу |
| о напрстак нарочито за земзем, он опази да се сви намерно склонише, и узе је страсно љубити, мо |
| рају; она ништа не окуси.{S} Отац опази да је расејана, те помисли да се уплашила за тетку и ре |
| а најситније комадиће и даде Ђулренгији да то баци у ватру.{S} Али Ђулренги утрча и радосно вик |
| тка моја учитељица!{S} Она се само боји да није Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! да није из р |
| њски фонд; и знајте да би он био толики да би издржавао све сереске слепе, кљасте и убоге просј |
| це, Енглескиње: платиле једној Јеврејки да их доведе.{S} Од странкиња што у Солуну живе, неке с |
| то је... како да кажем, не умем турски да се изразим! <foreign xml:lang="fr">C'est spontanémen |
| вече, чу његове кораке, па отрча тетки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и она поп |
| а текијама).{S} Хоћеш <pb n="267" /> ли да ти продам ону своју белензуку са сафирима?{S} Ти њу |
| и <hi>Хотелу д' Англетер</hi>, осећа ли да она на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он је |
| Овако, да јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубазница, кад да се састају, и где?{S} Тамо |
| А то... што си седела с мушким, смем ли да кажем неком? упита Фатма.</p> <p>— Смеш <hi>само</hi |
| дететом.{S} За чим ја плачем, и смем ли да плачем?{S} Твоју тугу сваки поштује, моју исмејава.{ |
| ика која ме просто опи, усхити, како ли да кажем.{S} Она оде, а у мојим ушима остаде та музика, |
| S} Та не дође ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуде...{S} Ниједна стара, у разговору, н |
| ине, није донето ни обележје, а камо ли да је било венчање: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу |
| о не може бити никад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, али нисам |
| злочина: „Зејне-ханум, јагње, хоћеш ли да спавамо?“, она се стреса, грози, у срцу осети страхо |
| и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти испричам једну приповетку коју сам чула у Арабији |
| то није тејзе у Солуну, да њу види, али да не заборави Мадам Аристид.{S} Не кажеш која је, то ј |
| ца.{S} Може да болује и да се мази, али да их не поштује...{S} Кад би запалила цигару пред њего |
| ри младе Цариграђанко и Ариф-ханум, али да она због њих не оставља мужа; но кад је виде с цигар |
| рију.{S} Ариф је зацело хтела тамо, али да не би сестри учинила на жао, кријаше.{S} Испратише ј |
| ционари, чланови срамног режима.{S} Али да оставим политику: од ње нас већ заболела глава.{S} Л |
| своје среће?{S} Ви сте зацело очекивали да вас позовем на свадбу, јер, чим сам примила обележје |
| > <p>Ово ћеретање пашиницу мало разгали Да је сад као што је била некад, она би тражила ту Енгл |
| да учи толике језике!{S} Они нису знали да је то била љубав која ме је привезивала за тај рад.{ |
| лабија, и родитељи су се већ договарали да је воде на „лакши“ ваздух.</p> <p>У исто време кад и |
| } А кад хоћеш у кућу, главом се не шали да уђеш док не питаш : „Да нема некога?“ то јест гостиј |
| д позна да је мени криво, љути се: вели да су му оне што и мушки, другови...{S} С њима се спрем |
| сам се већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим колико ока има |
| осећа и гледа је духовним очима, и жели да се из овога слаткога сна никад не пробуди; држи њену |
| девојком од наше робиње научила; и жели да сам увек, кад он дође, у другој хаљини и накићена.{S |
| опљанац: сви богати.{S} А њен отац жели да овај брак буде потпуно европски — по избору.{S} Као |
| насмеја.</p> <p>— А да ли бисте волели да не знате?</p> <p>— Волела бих...{S} Кад ми се учинил |
| ам Ламартинову песму „Прву Жалост“, или да певамо: <foreign xml:lang="en">Come!{S} O, come, my |
| : кад ми дође да на сва уста грдим, или да закукам колико могу, ја узмем абдест: прострем серџа |
| о не би имао узрока да гледа другу, или да јој доведе ортака; да поштује ону што јој је мужа ро |
| умрети.</p> <p>— Отац, сви су те молили да ме удаш за Џемала.</p> <p>Он испусти чибук и погледа |
| фур је нису хтели звати, јер су мислили да спава.{S} Кад се чу позивање на вечерњу молитву, <pb |
| ,</p> <p>Да ли сте већ кадгод помислили да сам мртва.{S} Јер, сва ваша мила писма, мени слата у |
| : висок, мршав, жут, те су сви говорили да је јектичав.{S} Иначе је добар, и по нарави и по срц |
| за све тако и за брак, људи су удесили да они не пате: ако се младожењи не допадне невеста, ка |
| драга госпођице, пред полазак поручили да се вежбам. „Ако много пишеш, биће доказ да много на |
| чини да је дошла, она је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само ради живот |
| егова душа.{S} Он је нежан, питом, воли да се мази као дете око жене што за њ има нежности и љу |
| и замоли га.{S} Он испрва неће, не воли да се меша у туђе послове; али кад му она растужено реч |
| ужнији свадбени обичај чини леп, и воли да је цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам био с |
| обу и закључаше...</p> <p>Мајка га моли да остави нож, тетка га преклиње, и не говори му као об |
| кују, чему се надају?{S} Она га не моли да се не опије, не пада преда њ, не грли му колена.{S} |
| тонови су чисти...</p> <p>Па је замоли да му исприча откуд јој је то дошло, да ли се нешто љут |
| е то тако страшно, кад све зна, а мисли да је нема: срце јој је залупало необично, и за дуго лу |
| не познаје.{S} Чим чује кола, она мисли да су гости с Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по н |
| што се подсмевају Нурији, кад она мисли да се овим почиње реформа харема...{S} Кад су, на софи, |
| и опет:{S} Хи, хи, хи!</p> <p>Она мисли да јој је син као други пут, луд, па се боји његове вик |
| уче мужу непознате, и он кад дође мисли да му је код жене пријатељица, а оно љубазник.{S} Лажљи |
| а, не помиње децу но Османа, а не мисли да одузме себи живот, толико тежак: грехота!...{S} А Ос |
| е га чекају, изгледају, а он и не мисли да се врати.{S} Лута по турским махалама као да некога |
| че па зажмури.</p> <p>— А отац ти мисли да полазиш за невиђено, ха! ха! ха!...{S} Видела си га |
| лико говори о Француској да човек мисли да је у њој пола века провела, а она је није ни видела. |
| !“, моја мајка каже „Фатма!“, јер мисли да ја зовем Госпођицу.</p> <p>— <foreign xml:lang="en"> |
| она.{S} И Мис Блак се смеје, јер мисли да слуша себе.{S} И никад не заборавља како ју је ова н |
| ође <pb n="56" /> жао на Арифу, помисли да она хоће да уда Фатму за другога, те понова поче да |
| у која беше с њом дошла.{S} Она помисли да ће је беј убити што је крила и побеже из собе.{S} А |
| јој се он загледа у очи, она не помисли да бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је вид |
| S} И ако занесена, она никад не помисли да ће доћи до преступа, до греха, да ће пасти с девером |
| } Отац опази да је расејана, те помисли да се уплашила за тетку и рече јој да иде да легне.{S} |
| Она „новодошла“ Енглескиња прво помисли да је то младожења, па се чуђаше што вичу, вриште; али |
| другове: исмејаће га...</p> <p>И смисли да то поправи, те набави пуномоћнике и сведоке...{S} Ка |
| гаси.{S} Растанемо се с милима на земљи да се на небу састанемо...{S} Ћути, трпи!“</p> <p>Фатма |
| за пут и зовнух настојника добара да ми да новаца, он ми поднесе рачун: од великог имања и бога |
| афеним кафтанима и белим чалмама, па ми да им се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и |
| л ми прича о „пријатељицама“, и даје ми да читам романе с местима исподвлаченим оловком...{S} И |
| њено велико изненађење, одмах се спреми да изиђе...{S} Она му устаде, и не рекавши ни речи, исп |
| ац, и кад виде да је мајка пљуну, појми да устане, да се правда, па немајући снаге, јаукну и па |
| езним чочеком; а пијани Џемал-беј појми да устане, па не <pb n="210" /> могаде, него паде, скљо |
| вет он јој поднесе своје лице; он појми да омилује Памука, она му пружа своју руку.{S} Она још |
| то о шеширу.{S} Мерсије има нешто Фатми да каже, па не може: никако нису саме.{S} Ђулренги је н |
| ела, и неколико пута заусти нешто Фатми да каже, па не могаде.{S} Фатма, срећна, ништа не опази |
| /p> <p>— Кажите ханум-ефендији и хануми да дођу.</p> <p>Робиња не одговори ништа, и оде да их з |
| d>VI</head> <p>Јуче јавише Сафет-хануми да ће јој данас на „јутарње расположење“ доћи једна ста |
| погледала!...{S} Нећу да је убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено здравље, паме |
| {S} Чак ни они за које она није чула ни да постоје, а који су овде сматрани као књижевници.{S} |
| о је хладна туђина! ..{S} Та не дође ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуде...{S} Ниједн |
| с ким не договара, нема право никоме ни да се потужи.</p> <p>То рече, па изиђе из собе чисто по |
| ске жене.{S} Ми сад немамо право чак ни да васпитавамо мушку децу као срећне мајке!{S} Ми нисмо |
| вео до пре две године.{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А знам да зна француски, енглески, |
| моју исмејава.{S} Не, ја чак не смем ни да тугујем, да плачем.{S} Сто пута си срећнија од мене! |
| само у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да да се не растужим...</p |
| у науку дао толики новац“.{S} Али он ни да чује. „Закон нема посла с науком.{S} Очева реч детет |
| , они <pb n="51" /> не знају честито ни да проговоре с честитом женом, и нису нежни, одвојени о |
| ободнија од мене.{S} Теби отац не брани да носиш <hi>јелдрме</hi> и <hi>башјорти</hi>, то што м |
| о се у кући деси нешто што се њима чини да их понижава, обоје страшно вичу.{S} Мајка јој је охо |
| лађице препуне света, па ми се све чини да ћу видети Њега ..{S} Кад пођемо Бејлербејом, да се ш |
| шина, нигде никога на улици, па се чини да и по кућама све живо спава.{S} А оно није: у Старом |
| пио обрве и подигао главу, више се чини да је љут него тужан.{S} Она нова загледа се у њ. „Нигд |
| е велико, широко, велико, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{S} Тв |
| } А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити, видим колико је волим.{S} У целој ку |
| оља и снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде, васпитати и припремит |
| : није постио.{S} И после, мени се чини да код ње <hi>има нешто</hi>...{S} Мојој госпођи мајци |
| о мајку.</p> <p>— Мајчице, мени се чини да је тејзе порасла, рече Фатма измичући се и гледајући |
| а... не знам шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе, па...{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад ми је |
| икад се ућутала не бих.{S} Мени се чини да су ми живци ослабели како сам имала оно с оцем...{S} |
| пита је зачуђено.</p> <p>— Мени се чини да се отвори сутина капија и да он ту уђе.{S} То је он! |
| 4" /> Овде је свега пет, а мени се чини да их има пет стотина, пет хиљада: тако им је огроман р |
| Још се ништа не зна.{S} А мени се чини да ће испасти све не може бити боље.</p> <p>— То је јед |
| тету је закон.“</p> <p>Али мени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{ |
| азе-ханум рече:</p> <p>— Ако ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јо |
| руку „на виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже над собом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi> |
| е тетке а своје сут-ане, па јој се чини да није у граду где се родила и одрасла, него негде дал |
| , призиваше смрт, а сад кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли да живи, да живи ни з |
| само ради живота.{S} И кад јој се чини да чује грозне кораке смрти, она се стреса, због тога с |
| , овако срећне.{S} Нарочито јој се чини да је у неком француском граду, што непрестано говоре ф |
| о је она, Азијатка, срећна, њој се чини да толико није ниједна Европљанка.{S} Њена љубав је сас |
| знежио, па говори мајци како му се чини да ће скоро бити деда. „Опрости, мајчицо, што то пред т |
| рже: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема некога који је испуњавао ову кућу.</p> <p>Данас |
| е се и тугује, и где јој се сасвим чини да је на лађи, да путује у неки далеки крај до кога ник |
| песма једне страсне чулне љубави начини да жене понова полуде: довеле би крај себе те људе, и а |
| ме он воли.{S} И мени се понекад учини да ме воли, па сам срећна, али за колико?...</p> <p>Јун |
| ипремила ју је.{S} Њој се понекад учини да би се пре „небо спустило на земљу“, него што он не б |
| обузима га љубомора кад му се год учини да она слуша некога од оне двојице, док говори.{S} А он |
| да ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што не дође, час да га осуђује, оптужује.{S |
| мари за месечеву.“ Емир-Фатми се учини да јој сестра завиди на срећи, па јој би непријатно...{ |
| аним, страшним гласом, јер јој се учини да умире.</p> <p>Колико пута, у болу како изгуби Џемала |
| адост..{S} Али наједанпут, њој се учини да хоће да се онесвести, те затвори очи и повуче на лиц |
| оли.{S} Уђе у њину собу, па му се учини да је из ње изнесен мио мртвац, она.{S} И тражаше њене |
| од куће бити сама.{S} После му се учини да од тога нема ништа, те очајаваше.{S} Прође година да |
| ци срела с човеком, па, ако му се учини да од мушких погледа није сачувана, биће љубоморан.{S} |
| и застиде се.{S} Али пошто му се учини да стид за ово не доликује човеку, он се насмеја, и узе |
| ви!"</p> <p>И наједанпут, њему се учини да она не ћути што је болесна, или што се стиди, већ шт |
| ије скоро).{S} Час-по па се Фатми учини да је у земљи где су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} |
| како је заљубљена у Џемала, често учини да је сасвим сама, па некад воли ту усамљеност, некад с |
| де своју жену.{S} О како би били срећни да су негде тамо где се ради и живи: дању да раде, ноћу |
| мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, који она, за срећу, не познаје.{S |
| зете; а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо за вас оружје, да вас побијемо...</ |
| дња, као Сафет.</p> <p>Сафет рече кћери да се одмах умије и спреми, а сестру одведе на софу.</p |
| као моја Сафет и моја Елиз немам кћери да удајем, па да добијем унучад: да се подмлађујем глед |
| старомодној европској фризури, одговори да је „хвала Богу“ здрав, она рашири десну руку на прси |
| убомора „Љубави је да састави, љубомори да растави.“ Ја ћу ићи Џемал-беју...{S} А?{S} Да идем?< |
| дела.{S} Обрадовавши се, истрча, сестри да каже.{S} Њој овај глас не би пријатан.</p> <p>— Знаш |
| <p>— Е, да му љубиш руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p> < |
| ивимо... рече Мерсије.</p> <p>— Дође ти да се убијеш, је ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја са |
| е осим Емир-Фатме.{S} Гошћама ће казати да је Емир с мужем, и оне јој неће замерити, пошто је с |
| , па сакри хаљине и накит: кад се врати да не види да му се облачила, па леже.{S} Кад чује стра |
| е била из овога друштва, па ипак сврати да види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљу |
| у, ту је мој дах: из њега ћеш прочитати да треба што пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да |
| тра; јер Фатма тебе воли па ће пристати да пође за невиђено.</p> <p>— Шехназе-ханум, она му је |
| е много времена, кад се Ариф-тејзе сети да моли мајку да јој опише тај бол; а мајка се насмеја |
| мислила, од првог виђења.{S} Па се сети да га је била заборавила и у она два своја напада, кад |
| ести?! викну он наједанпут, кад се сети да тако говори с њим његова кћи, она која га досад од с |
| ише од очију, — чистоту.{S} Кад се сети да више није чиста, она заплака; па наједанпут скочи и |
| као да му нешто говораше.{S} Он се сети да он није само пијаница него и злочинац...{S} Он је су |
| сваки јој живац затрепери, јер се сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу |
| ом и кашљем ове младе несрећнице, осети да јој се стегоше вилице.{S} Дуго је ћутала, гутајући с |
| ке, зато сам затворио.</p> <p>Она осети да говори искрено, па од радости заплака.</p> <p>— А гд |
| који она досад није ни чула, кад осети да је нестаје; нагло се подиже и заиска воде, али не мо |
| вуче се...</p> <p>Око поноћи, кад осети да цела кућа спава, она се обуче у Ђулренгијин чаршаф и |
| но стеже као Азијат Осман.{S} Али осети да се она тресе те је пусти, погледа је, па кад виде да |
| е држао да сам полудела.{S} А може бити да сам баш заиста била луда.</p> <p>Истога Дана у вече. |
| а ако волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је код младих... љубомора |
| олико нису виделе; а можда ће њу молити да им свира, да им пева...{S} Како да пева кад јој срце |
| ежим.{S} Мис Пирсон!{S} Немојте мислити да се турској женској деци имена драгога камења и цвећа |
| енеће ти очи, па ће наше жене помислити да си се с њим свађала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде |
| } И чуђаше се како је могла и помислити да у Елизиној деци не воли њену децу него њу.{S} Да њих |
| >он</hi>.{S} Како сам могла и помислити да ме он узме?{S} Зар ће он мене узети кад је принц?{S} |
| е се мајка: „Како сам могла и помислити да моја кћи није верна Исламу, и да не верује у к’смет! |
| како се врло бојала да их неће пустити да проведу мај на Јалијама; хвалила се <hi>неном</hi>; |
| .{S} Слику!{S} Нећу, мајчице, допустити да ми кћи види просиоца <hi>нарочито</hi>, па макар се |
| се у огледалу, и повуче танки башјорти да сакрије то што мрзи.{S} Мерсије се насмеја и отрча у |
| седе до ње.{S} У овој тузи, она заусти да каже сестри, па се уздржа. „Смејаће ми се.“ Нађе раз |
| нима туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да ме овде занима туђ живот зато што личи на мој.{S} А |
| , и много те хвалила, те ова и не слути да нисте у љубави.{S} Ја ти пишем француски; а ти, кад |
| једна другу помињу, те нико и не слути да нису у љубави; моја мајка хвали суту као пре.{S} Отк |
| е хтеде да је дира, али се трже, видећи да је тужна и рече:</p> <p>— Још један нијет, да видим |
| о с Ћабе, рече Ариф смејући се, улазећи да им каже збогом.{S} Они се застидеше и пустише се; Фа |
| сачекати ортака.“ Он се зачуди, мислећи да она њему пребацује за женидбу, и рече: „Каквог ортак |
| шећи се и физички и морално, не мислећи да од политике и људе хвата вртоглавица.{S} Не чувају т |
| асмеја, и узе јој љубити лице, говорећи да то није ништа; он јој је што и стран, туђ човек, пош |
| а једанпут у предсобљу; он и не слутећи да су у тим простим старомодним чаршафима оне три фине |
| Други пут о томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се не смеју.</p> <p>— Кад помислим, слатка тејзе |
| данас нисам постила, те сам имала моћи да размишљам.{S} Ја сам дошла на једну мисао која ми се |
| мех него досаду, па изиђе, намеравајући да опет уђе, с мајком <pb n="233" /> му, да га обе моле |
| p>На миру је лежала три дана, не дајући да јаве њенима.{S} Четврти дан осети се сасвим добро и |
| узеше да вриште, а мајка, заборављајући да је ту „туђа мушка глава“ (слуга), извади недра и реч |
| И она се у њ лудо заљуби, заборављајући да је жена, да је мајка четворо деце, да има и женску д |
| а говори, ја одустадох од тога, знајући да у романима нема ништа слично тим разговорима.{S} То |
| ила да је тај језик за игру, не знајући да са својим малим свакидашњим другарицама говори зато |
| леченом пођох по другарицама, осећајући да је имам само кад ми је неко повреди...{S} Нађох себи |
| , али није био расположен.{S} Осећајући да му је воља врло слаба, по ваздан је седео код куће, |
| ли не могући је прогутати, не осећајући да ли је има у грлу, не осећајући себе, клону, и гласно |
| чинила радост поклонима, тврдо верујући да је то доброчинство што је потицало из њеног срца мор |
| тим замишљеним човеком, тврдо верујући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење куће што |
| р од земље, бога...{S} И тврдо верујући да је права европска жена оваква, савршенство, она је с |
| <p>Сви су говорили француски, по навици да крију и кад немају од кога.{S} Џемал-беј слуша жене |
| ећу.{S} А кад мени дође срећа, то значи да се вратило здравље госпођи вашој мајци...{S} Јер ја |
| беј.{S} Час-по, па су обе затварале очи да гледају њега ; али кад га се нису могле сетити живог |
| ек: мирна и насмејана.{S} Не могу у очи да га погледам ни честито пред њим да проговорим, не то |
| и викати, ни пљескати; затварале су очи да не гледају чочечке игре, да се одморе, и хладиле су |
| граде долете писмо.</p> <p>Ханума скочи да бежи, а робиња, ухвативши је за сукњу, рече шапатом: |
| претурајући их и милујући их, она скочи да бежи вичући: „<foreign xml:lang="en">It's dreadful!{ |
| шта ће чути!{S} Читав час како се мучи да пита, па не сме.{S} Тек што би изустила, срце јој до |
| азбукта страст за Зејном, те јој поручи да му дође на састанак испод Чауш-Манастира, милим, поз |
| о, зар га не би оставила и не сачекавши да јој падне треће венчање?{S} Што да живи с њим лажљив |
| макар отишла у пакао.“ Робиње, видевши да им хануме пуше, весело отскакуташе у кухину, те каза |
| ти у огледалу, и <pb n="158" /> видевши да је лепа, дође јој мило, засмеја се:{S} О, „nešto кад |
| , кад је хватају, што полети, и видевши да не може летети, завлачи се у бокоре, у жбуње, — она |
| је <hi>шта то значи</hi>, и заборавивши да је дошла незвана (домаћица је није звала), окрете се |
| Фахрије.</p> <p>А Францускиња, опазивши да је Фатма немирна, рече:</p> <p>— Махните се, хануме, |
| p> <p>Око подне чу се зврјање кола, уши да заглухну: пред капијом Ибрахим-Хасан-бејова харема з |
| ад чује стражарову палицу, запушава уши да не броји часове.{S} И наједанпут, загњури главу у ја |
| да је неко боде ножем и запушаваше уши да не чује шта јој говори, како је грди.</p> <p>— Не лу |
| е пружи њој, молећи је: кад мало попуши да му је врати... послужи је кафом: из једног филџана п |
| чи моје Мерсије: уста су ти медена, дај да их пољубим.</p> <p>Она јој поднесе уста, пошто их на |
| ићи.. јавили смо...{S} Алла’!...{S} Дај да те закитим...</p> <p>Кити је, дршћу јој руке.</p> <p |
| /p> <p>Она слеже раменима.</p> <p>— Дај да те лечим.</p> <p>И метну своје усне на њене, па се т |
| мо одмах одговорити, не што није обичај да се одмах одговори, већ што хоћемо да питамо Фатму, и |
| па доцкан и дошле; и пошто није обичај да се отмене муслиманке виде на улици после сунчева зах |
| а сам жива и нестрпљива, па имам обичај да мењам места и код куће и кад кудгод отидем; али кад |
| позовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ако се опије да му жена |
| ила се.{S} И кад чује Ибрахим-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема и да живи од туђе милости!{S |
| гова најсветија осећања...{S} Прича јој да му религиозна осећања нису била будна, јер је дуго б |
| дам, и задрхтавши целим телом, дође јој да викне па да побегне, али не могаде, не понесоше је н |
| ој се као да се нешто свршило, дође јој да се поклопи на диван па да закука.{S} Ариф то опази и |
| } Сва јој крв јурну у лице.{S} Дође јој да викне странкињама: „О, ви срећне жене, спасите Емир- |
| ање абдеста, тако је занима; и дође јој да стрчи, да се крај оца и сама спреми за молитву.{S} С |
| исли да се уплашила за тетку и рече јој да иде да легне.{S} Она оде у своју собу, али не леже.{ |
| је од њега слободна (бош), заповеди јој да иде оцу, гадну, надувену човеку, који је учио да пре |
| рам те било!“ А тад брзо, јављајући јој да је од њега слободна (бош), заповеди јој да иде оцу, |
| Јер дању, у време молитве, не дају јој да седи у башти развијена, да је не види мујезин...</p> |
| ог напада своје сународнице и рекох јој да се у земљи где нема слободе не може ништа урадити. „ |
| ворила била је у емоцији, некад великој да је замуцкивала, прекидала реченице, и најпосле рекла |
| foreign>“, и толико говори о Француској да човек мисли да је у њој пола века провела, а она је |
| S} Али тако ти свега најсветијег, немој да се гдегод изрекнеш, да не чују моји... <hi>Само</hi> |
| ј се од њега кад ти није муж, али немој да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти имаш право по закону да се |
| /p> <p>— Оздравиће, сине, само ти немој да..{S} Ти си мало напрасит, а она је зацело размажена, |
| и цигару.{S} Свекрва бејаше пошла к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три младе |
| а, суто, откуд то, из овакве куће момак да пије?!</p> <p>Она болно и стидљиво рече:</p> <p>— Е, |
| , савршенство, она је свакоме дала знак да јој је та жена интимна пријатељица и казивала је где |
| нешто бележила, али Ариф јој даде знак да то не чини.{S} Фатмина мајка хтеде да јој окрене леђ |
| то се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћути, ова млада девојка се уозбиљи и готово ни речи |
| овара и не гледа је, а главом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео је мастику, али јој није осетно |
| може и да наљути и да ражљути, може чак да је разгали, насмеје.</p> <p>Никад не каже „Алла!“; п |
| да мало тражи од онога с ким треба век да векује, она би се зачудила и узвикнула: „Како мало!{ |
| >лепота</hi>.</p> <p>Да се кријем, увек да се кријем, као да нисам у Солуну рођена и одрасла.{S |
| једног сиротог мачка метнутог на мангал да се осмуди, од његове треске у прозор и прштања разби |
| ша овај камен. „Примио сам је, а не дам да се понова удаје за пијаницу, пропалицу и протераницу |
| х изишла: што да изиђем кад се не надам да ћу видети тебе?!“...{S} И он тај слатки разговор зав |
| шим женама осећам као туђинка; а опажам да сам и ја њима туђа.{S} Две три пашинице знају францу |
| мислим на онога.{S} А пре, једва чекам да легнем, у вече, па и преко дан: зажмурим па покријем |
| ек?{S} Ти, која нас буниш, говорећи нам да имамо оружје свест, коју су нам пробудили наши људи |
| не знам ни да ли зна турски.{S} А знам да зна француски, енглески, немачки...{S} Енглескиња га |
| оју пријатељицу?{S} Овако...{S} Ја знам да је ниси видела: она вама неће доћи без мене.{S} Мисл |
| како је ту срамоту издржала.{S} Ја знам да се она од тада буни против наших људи још више; и да |
| да говори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семију или уз |
| мо је још једна у Солуну, па и она знам да неће доћи.</p> <p>— Шта те брига?!{S} Кад ја желим, |
| чања...</p> <p>— Јесте, зете; а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо за вас оруж |
| жури: „Ја знам да си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђулистан-Немету.{S} Сад |
| а ствар.{S} Ја сам сад срећна, али знам да су милиони несрећни, и ради тих својих сестара, ја с |
| чук хануму?{S} Хоћемо у хамам, па морам да се журим.</p> <p>— Е па добро; дај, Ђулренги, хартиј |
| у Божју љубав, и то трипут, и сад морам да говорим оно што није истина, рече муфтија и оде.</p> |
| ом стиду.{S} На сваки начин гледала сам да одбраним од праведног напада своје сународнице и рек |
| га волела, а угађала сам му: знала сам да је он муж, ја жена: облачила сам му се; кад ће доћи |
| учинило да ме нема физички, волела сам да сам изгубила свест, да то не осећам...{S} То осећање |
| јест схватила сам погрешно: мислила сам да је то нешто што не може бити никад ни мало, а камо л |
| инила, јер сам га волела, и мислила сам да он мене воли.{S} Али, каква заблуда!...{S} Једнога д |
| ило као да чујем пољупце, и мислила сам да их познајем...{S} Ми нове луде, мислимо да су само у |
| олико?...</p> <p>Јуни.</p> <p>Снила сам да је Мерсије заљубљена у њега, па сам љубоморна...{S} |
| фицир.{S} И нико то не зна; научила сам да се савлађујем: нене ме учила.{S} Досад нисам знала д |
| ота, као кривац, не гледам га, а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каза, изиђе.{S} |
| бору, удај се из љубави...{S} Ја осећам да ме волиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, гд |
| а она ме опет узе мирисати, и ја осећам да ми се овлажи лице... сузама, њеним сузама, и: губим |
| ео пет пута, и — занео се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душ |
| еча неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S} |
| таре...{S} Заставу понова узимам и идем да вичем, да будим наше жене, да траже право...“ Хтеде |
| е изиђем из куће, или ако кадгод изиђем да седнем у затворена кола с једном његовом тетком; јер |
| а има Бога, он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на улицу.</p> </div> <pb n="204 |
| кажем да хоћу рођаци, не да; ако кажем да хоћу другарици, опет не да, те ја уочи сваког петка: |
| чији.{S} И лагала сам га..{S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; ако кажем да хоћу другарици, опе |
| аре да јој пољубе скут...{S} Опет кажем да ове жене имају духа, али немају душе...{S} Чак ми се |
| па отишла кроз капиџик са својим мужем да нени и родитељима честита празник.{S} Три дана <pb n |
| убави.{S} Ја хоћу у то тврдо да верујем да бих умрла срећна.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p> |
| S} На, понеси је, Фатми, јер не верујем да је она њега могла видети.</p> <p>Ариф узе слику, али |
| — „Не могу,“ каже мајка, „осим да чујем да је...“ — „Умрла, је ли?“ — „Не, него да је тешко бол |
| , те мирно једеш и спаваш.{S} Кад чујем да мирно спаваш, онда те неисказано мрзим, и молим Бога |
| идеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чујем да је неко у комшилуку болестан, молим мајку да га обиђ |
| е?{S} Шта ја више знам?{S} Истина, смем да идем пешке, смем да обучем јелдрме и да на главу мет |
| ам?{S} Истина, смем да идем пешке, смем да обучем јелдрме и да на главу метнем башјорти.{S} Али |
| изнесена</hi>... а ја у ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуженик...</p> <p>Па ипак |
| само за Коран.{S} Ову свету књигу смем да поменем по правом имену: абдеслија сам.<ref target=" |
| слимо да има нешто што...{S} Ја не умем да се изразим, Мерсије.</p> <p>— <foreign xml:lang="en" |
| > <p>— Није шала.{S} Ја од тебе не умем да кријем...{S} Писао ми : „<foreign xml:lang="fr">Је t |
| слаба.{S} Како побледи, ја се препаднем да је не снађе оно ономадашње чудо.{S} Што сам се препа |
| дигну главу и каткад их је ошинуо бичем да подигравају, и скретао је из кратких, врло уских ули |
| доводиле у ову кућу, објашњавале су им да је и Солун, као и Цариград, варош не само космополит |
| ео тешити њену мајку, опомињући је овим да све што живи умире; а жене улазе без терлука, ћутећи |
| ена писма некако чудна, замршена; видим да има нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да |
| ње себе зову) — моја тетка!{S} Ја видим да су оне промениле хаљине, али нису душу.{S} Душа им ј |
| га изгубила... луд.{S} А сад кад видим да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и рече:) Збиља, с |
| , опростите, у то сумњала.{S} Сад видим да је истина: оволико писмо, па све о себи, ништа о вам |
| е, чедо, сута ти долазила.{S} Сад видим да је боља од нас...{S} Не иде први који је кривљи, нег |
| о сада ја то нисам опазила; а сад видим да је све из мене; јер у мени је сад и светлости и топл |
| иси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешто знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} Заиста, |
| сан Истока“.{S} Напослетку, ја налазим да су оне срећне: благо њима!</p> <p>На месечини, танка |
| у, — против развијања.{S} И ја се бојим да ова не победи, зато што је млађа, што је јача и што |
| >— Нећеш, сине, допустити, али се бојим да се не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ кога ти ј |
| Ја сам пуна да прснем, а немам пред ким да се испричам.{S} Ми се спремамо за чифлук.{S} Како ћу |
| ам покрила главу и што не умем с мушким да говорим. <foreign xml:lang="fr">„Quelle honte!{S} Qu |
| ени...{S} Не знају где сам?...{S} Волим да ништа не чујем, јер би ме и добро растужило као зло. |
| а?“ Па ипак, кад некога воле, ја мислим да морају да се узбуде кад осете своју руку у његовој.{ |
| "SRP19120_N60"> <l>Збогом!{S} Ја мислим да те у овом животу</l> <l>Нећу видети никад више.</l> |
| га волео није као ја њега.{S} Ја мислим да, кад бисмо се понова растали, ја бих умрла.{S} Овде, |
| дам у очи женама и људима.{S} Ја мислим да се Донмама чак јављају људи, кад их сретну на улици |
| м само зато што је он мој.{S} Ја мислим да никад нико никога волео није као ја њега.{S} Ја мисл |
| о Рамазану; сад сваки дан.{S} Ја мислим да ћу довека бити муслиманка; јер у мени час као да неш |
| о за пакост, он је у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити врло доцкан, па дотле ће ти отац лећи. |
| оћете реч, ја вам је дајем, и ја мислим да... одржаћу је.</p> <p>— Ако се опијеш да Емир-Фатма- |
| раво, не само дужност.</p> <p>Ја мислим да ћемо до недеље , кроз неколико дана, на пут, јер ја |
| н, а камо ли кћи-..</p> <p>Кад помислим да сам испрошена!{S} Кад се сетим обележја!{S} У Царигр |
| , да ме не прокаже.</p> <p>Кад помислим да је <hi>он</hi> истински, није га створила фантазија |
| очи да га погледам ни честито пред њим да проговорим, не толико што га се бојим, колико што ме |
| ли нека улицом дигне пече, кад ће с њим да се сретне.</p> <p>— Зар као Донме?{S} Никад!</p> <p> |
| увреду.“ — „Не могу,“ каже мајка, „осим да чујем да је...“ — „Умрла, је ли?“ — „Не, него да је |
| , ја сам променио прстен да те подсетим да је данас седница онога солунског Књижевничког Друштв |
| и измирна, моје...{S} Ја не знам с чим да поредим измирну...</p> <p>Бајрам није, а мени је Бај |
| и молим Бога да те умори, па се уплашим да ме не казни, да ми уместо немилог мужа не узме које |
| , и...{S} Али ја не могу о томе с тобом да говорим.</p> <p>— Женски Хилми-паша, ха! ха! ха!</p> |
| сам правоверна и заклињем се пред Богом да је моја сестра од стрица заљубљена у лепу Рускињу!</ |
| ..{S} Пред младом муслиманском девојком да се љуби мушко и женско!...</p> <p>— О, Боже, па... у |
| посла једној сиротој удовици с поруком да не мора изручивати брашно — он јој џак не тражи.{S} |
| старотурци?</p> <p>— Па зар никад с њом да пе пођем!?</p> <p>— Можеш.. њеним родитељима, кроз к |
| > <p>— Ах ! шешир !{S} Кад би дошао дан да метнем на главу шешир, ја бих скакала од среће, јагњ |
| ..{S} Чак не бих ни знала да је Рамазан да ме не подсетише писмом моја сута и ханум-ефенди.{S} |
| Ја окрећем главу или спремим сунцобран да га изломим о „мушку главу".{S} И ти људи, нељуди, на |
| аја у друштву, мисле да су цвет створен да га човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спа |
| .{S} Ха!{S} Ево, ја сам променио прстен да те подсетим да је данас седница онога солунског Књиж |
| и душом.{S} И жалила је што не може он да је види, овде, те га слала па Јалије, свако предвече |
| да живи од туђе милости!{S} Он, само он да не дозна!{S} Одмах би одвео Фатму од мужа.{S} Сети с |
| школовао се, оженио се, и дошао у Солун да наследи стричево имање.{S} Њега је васпитавала његов |
| ; а моје пријатељице... ниједна преда њ да изиђе.{S} Код мене се продужавало гостовање: увек пу |
| hi><ref target="#SRP19120_N68" />.{S} О да је нешто мало пре гром пукао, по свој башти би разне |
| не могу без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила мајка, те да ми дођете!{S} Ала |
| note> <note xml:id="SRP19120_N86"> <l>О да сам ја рукавица на тој руци,</l> <l>Да бих могао дод |
| Ђулренги узе јецати присећајући се: „О да остави све па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро би |
| нисам га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S} А за пуномоћнике, мој от |
| Одмах после ручка, кад би човек требао да има мира; али, јесте, старој Ајше-кадуни, која је сл |
| , на француском, ако би ко прислушкивао да не разуме, поче говорити:</p> <p>— Прексиноћ, јагње |
| а лутке, на играчке, које си ми куповао да ме превариш!...{S} Ти мене ниси волео, јер <pb n="24 |
| ео удавати по муслимански, зашто си дао да се дружи с Европљанкама, што си тражио да учи европс |
| долазио сваки дан, и непрестано гледао да остане с њом насамо, јер га је почела обузимати љуба |
| о је...{S} Али, моја срећа: он је држао да сам полудела.{S} А може бити да сам баш заиста била |
| 6" /> била обучена!{S} Нико не би казао да је Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је говорила, ја сам је |
| е, она му устане; он, да би јој доказао да у том њеном устајању види нежност а не потчињеност, |
| ј шадрван: ханумама „на увесељење", као да мртве ствари могу да веселе.{S} Али ово нису мртве с |
| рудима Фатмину <hi>Песму Суза</hi>, као да је то Фатма, и викну промукло : „О, не, Емир душо!{S |
| S} Оне су све вриштале „од страха“, као да никад нису виделе мушкарца, човека, и покривале су г |
| спремају нешто озбиљније од Устава, као да се припремају за нешто скоро, и биле су врло задовољ |
| свих је лепша, стаситија, и млада, као да Мурад-Џемал-беју није мајка него старија сестра.{S} |
| Ха! ха! ха! грохотом се он насмеја, као да смехом хоће да дозове мајку и жену.</p> <p>Оне дотрч |
| , а једна нова, лепа али врло бела, као да је јектичава, сневесели се.</p> <p>И на енглеском је |
| а, па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да нисам читала...{S} Романи су ме и довели у земљу дух |
| итмично, и запљускивало пеном кола, као да поздравља сватове; па скренуше поред Олимпос-Паласа |
| вара; а сутрадан је бивала блажена, као да је ишла на седмо небо, па се отуд вратила.{S} Напосл |
| ријиној кући била је ваздан тишина, као да сви посте па спавају, а оно, сви су будни, осим Џема |
| метну босу ногу на мрамор.{S} Она, као да је први пут видела узимање абдеста, тако је занима; |
| један глас.</p> <p>Пашиница заћута, као да изгуби језик У томе уђе њена сестра.</p> <p>— Ја сам |
| е на реакцију, упиремо очи у Устав, као да ће нам он изменити крв у жилама, дати нам темперамен |
| ко једнога рамена, па преко другог, као да одуха прашину с хаљине... „Сестро, доста!{S} Сестро! |
| спаваш!</p> <p>И ова одмах устаде, као да је једва чекала, и рече:</p> <p>— Јадно ми моје спав |
| ми нисмо сироти.{S} Кад има Нурије, као да ја имам; ми смо једна крв, и ако нисмо на једном срц |
| ваки час пролази и гледа у решетке, као да није муслиманин.{S} Сута му је показала нашу кућу... |
| аскопча, распаса.{S} Све су летеле, као да им је страх дао крила да јој помогну. „Доктор!“ викн |
| ркују се, стежу се, уздишу, румене, као да никада досад нису виделе нешто што толико желе да ви |
| p>И дође јој неко необично осећање, као да обамире, да умире.{S} Она се уплаши и скочи, али хте |
| е је ишла јасна крв, и окреташе се, као да хоће да се прибере где је.{S} Крај њега, с десне стр |
| који мртав лист, жут као њено лице, као да би хтео тешити њену мајку, опомињући је овим да све |
| погледаше и подсмешљиво осмехнуше, као да кажу : „Зар је то живот?!“ па одоше на терасу.{S} С |
| за каиком остајаше сасвим бео млаз, као да се просипало млеко.</p> <p>„Лепота!{S} Мушко!{S} По |
| мишљаше; „О, како говори француски, као да цвркуће тица!“</p> <p>Да би Ариф била сама са својим |
| ; а жене улазе без терлука, ћутећи, као да је не пробуде...{S} И Ариф данас виде, духовним очим |
| вукоше се густи сасвим црни облаци, као да се онај жар претвори у угаљ.{S} Сасвим се смрче.{S} |
| по челу и по врату, она склопи очи, као да би хтела сакрити то црвенило, које добро осети.{S} О |
| блажена, и инстинктивно склопи очи, као да хоће да их одмори, да их спреми за светлост с те сли |
| осети неку мисао, она запушава уши, као да ће она доћи <pb n="283" /> споља, ући кроз уши у њен |
| мајка.</p> <p>Он седе на миндерлук, као да га ноге не држе, и хукну двапут, па устаде и посрћућ |
| ... а ја у ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуженик...</p> <p>Па ипак моје срце ниј |
| <p>Да се кријем, увек да се кријем, као да нисам у Солуну рођена и одрасла.{S} Овде се турске ж |
| још нешто говори, а ја не разумем, као да не говори мојим матерњим језиком; због вашег писма б |
| везеним, од ружичасте свиле дувком, као да је невеста, а код главе му озго јашмак, да се зна да |
| слушкиње и робиње, али све шапатом, као да се боје да не пробуде беја пре но што се сасвим отре |
| Цариграду? говораше Фахрије-ханум, као да не слуша Арифу.</p> <p>Пашиница се болно осмехну, а |
| S} Каква заклетва?{S} Ишао је брзо, као да ће кући, па тек успори ход: опет кафана, и пред њом |
| траг.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као да је прелетео толике улице; журно уђе у собу, јер није |
| џине...</p> <p>Вече се спусти брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и припреми за нове пријатне |
| шта видео, ништа чуо, ништа осетио, као да је лишен чула.{S} Ишао је, и застајкивао је пред каф |
| имо неком харему.{S} Све старинско, као да смо негде далеко у Азији; и било би сасвим као у Ази |
| >Дисала је тешко и убрзано, кратко, као да је <pb n="212" /> изишла с каквим теретом уз брдо.{S |
| пе Рускиње, па јој би некако тешко, као да је ово сећање било неверство према мужу.{S} Све је т |
| арте, па ми је рекла нешто увијено, као да ћу млада умрети, ваљда од харемског непријатеља, јек |
| ано, некако велико, некако страшно, као да ћу да изиђем пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и |
| о се сврши тако брзо и тако просто, као да је дао реч, ако се опије да изгуби мазгу!</p> <p>Све |
| чито у Старом Солуну дању је пусто, као да је све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: раз |
| ет</hi>.</p> <p>У овој кући, ноћас, као да је био какав тежак болесник, за кога лекари рекоше д |
| етао пре трескова.{S} И наједанпут, као да гром удари у слеме конака њеног оца, и она замре од |
| срећа о којој сањам?“ И наједанпут, као да се расвешћава, узе се стидети: с мушким сама ноћу!{S |
| , око кога је често обавијала руку, као да је замишљала струк брата, кога није имала.{S} Како ћ |
| о јој нешто би криво, жао на Фатму, као да јој завиди, па скочи и рече: „Хајдемо у ненину собу“ |
| и је додирнула снахи дувак ни косу, као да је била нека грешница, па да не обесвети свето... „< |
| здисала.{S} Њих три сву ноћ ћутаху, као да им се пред овом њима страшном збиљом језик узео; ник |
| ред забавних књига било и школских, као да у кући има ђака, студента, па их одведе на софу с от |
| црепове.</p> <p>Ариф бризну у плач, као да жали сиротог лончара.</p> <p>И Фатма заплака, зато ш |
| од кринова и руже, у погледу боје; као да је створена од воска, у погледу мишица, руку и грла. |
| у врата кад се очекује несрећа!{S} Као да лупа баш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу викне |
| сестричину.{S} Емир, срце моје!{S} Као да си дошла с робије где ти је била у оковима душа, гов |
| де <pb n="84" /> јава од себе...{S} Као да је од страха полудела, онемела, шта ли...{S} Он поче |
| се пред њима не забеле гробље...{S} Као да ће се подићи плоче и они ишчезнути под тим плочама.. |
| се учини као да њу мртву љуби...{S} Као да у кући више никога нема, више никога не види, само њ |
| ти имаш мужа, ниједна га нема“.{S} Као да оне знају какав ми је муж!{S} Можда је добар, а можд |
| еликим жбуновима певали славуји.{S} Као да се било гдегод у шуми: толико је много славуја.{S} У |
| оће да се шали, говори енглески.{S} Као да јој је тај језик за шалу.{S} Стисне вилице као Енгле |
| де потпуно европски — по избору.{S} Као да је то избор ако нека жена каже: млад је, леп је, из |
| вити грљењем и љубљењем...</p> <p>— Као да си дошао с Ћабе, рече Ариф смејући се, улазећи да им |
| свога народа; дај реч и одржи је,“ као да му нешто говораше.{S} Он се сети да он није само пиј |
| се невешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју је извадила из моје кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више |
| таваницу, и она јој се учини ниска као да хоће да јој падне на главу, те осети ону своју позна |
| ту лежаше расповијена, а она загука као да се радује имену добивену од деде.{S} Он је узе, прит |
| S} Кад би он ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад би изишао, ја бих ударила у плач.{S} П |
| индерлуцима, по шиљтетима, с рукама као да просе милостињу, с главама мало накриво, седе, нихај |
| врати.{S} Лута по турским махалама као да некога тражи.{S} Испрва је мислио само на оно како с |
| ја.{S} У овим тренутцима Емир-Фатма као да није <pb n="15" /> имала физичких очију и ушију, чул |
| ру ухватило верско лудило.{S} А она као да се из сна трже, остави ђинђухе и сасвим трезвено реч |
| идели му тело снажио, младићско, па као да ће му по табанима дегенеке — издржаће: душе му се ни |
| ове лепе жене која је пољуби у уста као да се с њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби је као Мад |
| , — заспа.{S} А њена свекрва и сута као да се нечему чуде, пљесну рукама и забринуто изусте: „Ш |
| мора пара, а небо поче да се спушта као да хоће неко да поклони онај котао с водом што кључа.{S |
| ; доносе Фатми <pb n="89" /> дарове као да ће па хаџилук, праштају се са свима: на пут ће, па „ |
| , ааа! ааа! стењаше старац, али све као да прави шалу, па настави: — Ама доцкан, много доцкан.. |
| , најежено као пред грозницу, негде као да је посуто златом а негде крвљу, није покретало ову л |
| жене.</p> <p>— Е, тако, кад ти дође као да ми се повратише куће и конаци...</p> <p>Фатма није н |
| каквог и она жели за мужа, опече је као да је пао на њена уста; али од тога дана она не отиде с |
| озбиљне разговоре.{S} Изгледало је као да спремају нешто озбиљније од Устава, као да се припре |
| салону, ми на софи: све смо виделе као да смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чуда не долази к себи |
| ј другарици Ариф-тејзи.{S} Њено име као да је за њу измишљено, јер она је <hi>ариф</hi><ref tar |
| рда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да паде с неба магла, него као да се диже из мора пара, |
| ре арије с веселим срцем; веселе се као да су освојиле свет, или као да су завладале тврдим гла |
| и је у уста, па се трже и стресе се као да је пољубио мртваца и рече:</p> <p>— Да зовем мајку?< |
| венеше, узбудише се и обрадоваше се као да су виделе оно чиме су пуне, Европу.{S} Под Арифиним |
| лада и лепа турска жена прављаше се као да њену хладноћу не опажа, те весело рече:</p> <p>— Нур |
| поверљива оријенталка претвараше се као да не разуме, питајући: „Ко?{S} Шта?“.{S} Али јој румен |
| ита зашто плаче.{S} И претвараше се као да је миран, и као да то није ништа што се опио, а овам |
| ју се чавке; по који кров зацрни се као да је покривен црном чохом...{S} Пре три дана, дувао је |
| е.{S} Џемал-бејова мајка правећи се као да у души нема ништа ни из прошлости ни из садашњости, |
| , мислећи на Џемала.{S} Чини јој се као да јој је пао с душе један терет под којим није смела, |
| е, усне јој поплавеше; учини јој се као да се сасвим сврши нешто бескрајно пријатно, мило.<pb n |
| И она оде међу њих.{S} Учини јој се као да јој отац лежи мртав насред баште...{S} Њен кипарис!{ |
| воје мале меке руке, и учини јој се као да је лупнула срцем; и никад јој у срцу није одјекнула |
| ноге нису носиле.{S} И учини јој се као да се нешто свршило, дође јој да се поклопи на диван па |
| атми за читави месец дана чинило се као да није у Солуну.{S} Данас Енглескиње, сутра Францускињ |
| , а и по једном делу мора чинило се као да је просута крв, над којом су летели бели галеби, вич |
| еда према Бејаз-Кули, и учини му се као да су по мору просуте звезде.{S} То су били фењери обеш |
| не папучице, мале као детиње, чисте као да нису биле на ногама, као нове, и узе их миловати, те |
| приђе смело, дрско...{S} Изгледаше као да су се бог зна откад договарали..........</p> <p>Сила |
| аким атласким јорганом, и изгледаше као да ништа ни мисли ни осећа, толико је мирна; а свекрва |
| рдније но прошли пут.{S} Она викаше као да је неко боде ножем и запушаваше уши да не чује шта ј |
| софи, стара Шехназе-ханум говораше као да чита из какве персиске или арапске књиге.</p> <p>— О |
| кровове што се једном Фатми учинише као да су обојени крвљу из њеног срца, и над тим цело целца |
| е скоро; кућа јој се учини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику радост с |
| па се врати и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, метну че |
| И претвараше се као да је миран, и као да то није ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко |
| rget="#SRP19120_N95" /> прилично, и као да се од њега опила.{S} Није тражила да види „двоје мла |
| гових лепих крила опао прах...{S} И као да се љути на онога кога је толико желела: само да се ј |
| з степенице, да дочека суседу.{S} И као да су се пре неколико месеца у највећој љубави растале, |
| а ниже, далеко, море се тако плави као да је доле свучено небо.{S} Први снег.{S} И она се овом |
| људима.{S} Људи су изгледали такви као да ће им изгорети небо, те неће имати према коме да под |
| а ухо, пусте се, па се лупе у груди као да су неку велику штету учиниле, и треба ханумама да ка |
| еле се као да су освојиле свет, или као да су завладале тврдим главама својих мужева; ништа их |
| а ханумама да кажу, а не смеју, или као да очекују неку велику несрећу, која ће у овој кући окр |
| оловала је; сина јој, јединца, воли као да га је родила; и своје суседе, Сафет-хануме, јединицу |
| ше Фатма грлећи човека који је воли као да је његова, зато што нема своје деце.</p> <p>— Ништа |
| је и баци књигу.</p> <p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, реч |
| да је поливен златом, а па средини као да ће се раздвојити, отворити, да се отуд појави један |
| } Ја му чујем кораке, па ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја га осећам.</p> <p>Мало после.</p> |
| се онима који у њој живе често чини као да су на лађи која вечито путује, носи их у неки далеки |
| ућерку што се бељаше према месечини као да је направљен од снега, и уђоше, не лупајући халком н |
| снагу за довде.{S} Сад јој се учини као да ишчезава.{S} Клону на миндерлук и стаде из свег глас |
| испусти огледало, јер јој се учини као да је на лађи.{S} Конак је ушао далеко у море и чинио с |
| а је онемела, и двапут јој се учини као да ће да се онесвести.{S} А он јој дочепа руке и стаде |
| ам".{S} Пета година, а њој се учини као да је јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јо |
| била као лед хладна, те му се учини као да њу мртву љуби...{S} Као да у кући више никога нема, |
| Би ли са мном?“ Он говори, она ћути као да је онемела, и двапут јој се учини као да ће да се он |
| у га:</p> <p>— Сине!</p> <p>Он ћути као да је онемео; она изиђе смрвљена.{S} По коју би цену са |
| Над њим су кружиле две вране гачући као да су осетиле леш...{S} Кипарис јој се лежећи учини мно |
| којом су летели бели галеби, вичући као да су осећали њен мирис; месец је изгрејавао из једнога |
| дан искићеној мазги црној и сјајној као да је од атлаза, јаше његов унук у новом шареном руху, |
| мучној антерији, наваљена на јастук као да је не виде, и не чу.{S} Лепих плавих очију и широка |
| је, кроја и укуса, с драгим камењем као да су га купиле у Солунском пољу, с бисером као да су г |
| купиле у Солунском пољу, с бисером као да су га вадиле из Солунског залива.{S} Свекрва, у љуби |
| , чак и „туђа мушка глава“...{S} Он као да се од тога отрезни, баци нож, оде у теткину собу и л |
| она се њој није чинила мртва, него као да спава с отвореним очима...{S} На белој постељи, сва |
| , не као да паде с неба магла, него као да се диже из мора пара, а небо поче да се спушта као д |
| ора.{S} Исток се више не бели, него као да је поливен златом, а па средини као да ће се раздвој |
| „за по кући“, оде уз степенице брзо као да бежи од <pb n="18" /> туге која је наједанпут обузе. |
| шта ли...{S} Он поче да говори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам да ли си у |
| овала како никад, јер јој се чинило као да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике, турске улице сас |
| S} Па ми се, неколико пута, учинило као да чујем пољупце, и мислила сам да их познајем...{S} Ми |
| и мозак ..{S} И онда јој се учинило као да нестаје, ишчезава.</p> <p>Стара га слуша и клима гла |
| се ударало у њ, одјекивало би тупо као да се удара у плот или у поклопац дрвеног мртвачког сан |
| е непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шали.{S} Пошто добише кафу и цигару, он поче:</p> |
| S} Мерсије иде мало потешко, а Емир као да не стаје на земљу, и извија се као змијица; и има гл |
| а нешто ври па хоће да прекипи, час као да букти па хоће да избије пламен, а ја се савладам па |
| Осману се софа окрете.{S} Па за час као да помахнита, с најгорим речима полете Фатми: дохвати ј |
| ека бити муслиманка; јер у мени час као да нешто ври па хоће да прекипи, час као да букти па хо |
| ким иде!{S} Ишла је из собе у собу као да некога тражи да му каже, седала је уз кафез, силазил |
| ма задрхта, па побледе и саже главу као да пребраја жице.{S} Осману се софа окрете.{S} Па за ча |
| ућа.{S} Фатма се прибија уз Мерсију као да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у |
| есто гледају а увек се њом усхићују као да су је први пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор и н |
| е писано овде (учини прстом по челу као да пише) кад смо на свет дошли, мора нам прећи преко гл |
| ре, црно, порасло као брег.{S} И њу као да обузе пламен, засенише јој се очи, и у томе, тресак |
| описиваше једну Енглескињу: „...{S}Као да је створена од кринова и руже, у погледу боје; као д |
| би имао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ милосница!{S} Срамота!“ |
| би била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало тражи од онога с ким треба век да векује, она б |
| и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће их понова венчати, али му је било врло непријатно |
| !“ Он се задовољно осмехну, јер је знао да ова стара која га је очувала, има добро срце, те не |
| , а кад се пробудио сутрадан, није знао да ли је вече или јутро: отварао је очи, затварао их и |
| улице; журно уђе у собу, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе по с |
| чице?{S} Зар ја нисам распитао и дознао да је истина пашић, да је истина оџаковић, да је истина |
| ро: отварао је очи, затварао их и сањао да избија дванаест.{S} Наједанпут се сети: окренуо је л |
| ако нам није обичај, и он ме је натерао да станем на прозор.{S} Стала сам, пошто сам покрила гл |
| се у буновној глави порађа срећна мисао да доведу жени — ортака.{S} Мис Пирсон!{S} Ове жене име |
| је срце!{S} Јер мој отац пре би пристао да му кћи умре, него да га осрамоти...{S} Не, он би ме |
| дио тројицу, док је једва један пристао да дође, прошло више од часа и по.{S} И кад уђоше у соб |
| га има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим жену коју сам сравнио с њим...“ Они кажу:{S} |
| еница.{S} Али она, по закону, има право да седи под кровом бившег мужа још три месеца и десет д |
| .{S} Зашто их не читаш?...{S} Ја ћу ово да отворим, и ова два, говораше робиња шапатом, отварај |
| у, и ако смо се за њих обукле, већ прво да узму абдест и да клањају, па тад, с бројаницама, да |
| вас, али не да се љубите с људима, него да сте у друштву с људима, те да у мушкарцу не бисте гл |
| је толико врућина?!</p> <p>— Није, него да брже изиђе ђаурски дах, рече Сафет.</p> <p>Она плану |
| да је...“ — „Умрла, је ли?“ — „Не, него да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја, госпођо снахо.“ |
| тац пре би пристао да му кћи умре, него да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре убио него што би. |
| д је она узела цигару, не да пуши, него да с димом гута своје сузе.{S} Тишина.{S} Само се чују |
| њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Него да позовемо Ибрахим-ефендију: он је старотурчин, и муфт |
| заједничко, ниједан гест њен, мање него да им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чинила радос |
| и прости знају нешто?...{S} Хтеде много да говори, па не могаде, јер је сувише узбуђен.{S} Већ |
| убоге просјаке, иако их је толико много да су вам закрчили улице.{S} Хоћете ли — рече ми — да о |
| убави?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у то тврдо да верујем да бих умрла срећна.</p> <p>Истога дана у ве |
| о сам дете од седам година кад сам узео да га пијем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њега в |
| а се с људима.</p> <p>— Зар би ти волео да говорим с људима?</p> <p>Он на ово питање не хте одг |
| p> <p>Све није смео изрећи, и није смео да је види.</p> <p>— Јеси ли икада помислио, зете, да т |
| м рече:</p> <p>— Сестро, да је Бог хтео да су муж и жена равноправни, он жену не би створио од |
| олите: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ово снађе пре молитве: да се молитвом умирите.{S |
| е — мене и не погледа.{S} Да ли је хтео да ме казни што је опазио да га не волим, умре и не доз |
| абављао европске учитељице, кад си хтео да је овако удајеш?</p> <p>— Е, мода.{S} Зар да ми кажу |
| и изабрати отац.{S} Онај који би тражио да проговори твоје срце, то је твоја баба.{S} Али та па |
| се дружи с Европљанкама, што си тражио да учи европске језике, што си допустио да ти се по хар |
| ок се не бих навикла...{S} Он је опазио да га не волим, па се узео проводити као младић: мене ј |
| Да ли је хтео да ме казни што је опазио да га не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га мо |
| воју мушку снагу никад се не би понизио да дигне руку на жену.{S} Зарези капиџик и метну дебелу |
| ухвати је грозница.{S} Њен отац навалио да иду у Цариград, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на |
| како је у њему био мир, и он је мислио да је више не воли; добио је, имао је сву, задовољио се |
| о из Европе па ово видео, ја сам мислио да то нису жене „comme il fault“, већ .. пуштене из нек |
| постављеним крзном, и човек би помислио да спавају, јер је више од једнога часа како се не мичу |
| кове и антерије.{S} И човек би помислио да их више ништа не може раздрагати; али, у томе се чуш |
| ада у басен, који би се за час препунио да на њему није цеви.{S} Под сваком цеви, или лулом, кр |
| рукчије уз пијано.{S} Што ниси закратио да се дружи с новима?</p> <p>— Какве су то нове, мајчиц |
| ко мени!“ — „Аман, Ахмед, што си пустио да пада?!“ рекоше очајне сестре покривајући главу.{S} А |
| да учи европске језике, што си допустио да ти се по харему разлеже пијано?{S} Друкчије се мисли |
| се вољи Божјој.{S} Нико није ни слутио да је она аутомат нових, и да је ућуткује нада, једна т |
| у, гадну, надувену човеку, који је учио да према свакоме буде охола, па чак и према мужу, да ни |
| три.</p> <p>— Аман, Алије, шта ћемо, ко да му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, |
| ко је уморан, много је радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ ве |
| милостињу новаца.</p> <p>— Мајчице, ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире-каду |
| ве.{S} Ах, јава?{S} Како да изиђе, како да их погледа у очи?{S} Па као невеста прво јутро: криј |
| а: како да држи главу кад се јаше, како да каса кад вуче кола; а овим ситницама што кућу држе н |
| и доћи од љубави, или због љубави, како да кажем.</p> <p>— Ја бих с њим, Мерсије душо...</p> <p |
| утка.</p> <p>— Јесте, али то је... како да кажем, не умем турски да се изразим! <foreign xml:la |
| бе, како пред старијима, као коња: како да држи главу кад се јаше, како да каса кад вуче кола; |
| грли али не пољуби, и не помирише: како да је пољуби кад су јој на уснама његови пољупци, и как |
| лити да им свира, да им пева...{S} Како да пева кад јој срце плаче?{S} Својим лукавим погледима |
| ак тренутак! „Не, није пијан...{S} Како да се опије кад више с Фатмом не може да се венча!“...< |
| а, бежећи од јаве.{S} Ах, јава?{S} Како да изиђе, како да их погледа у очи?{S} Па као невеста п |
| а ти је?{S} Шта да им одговори?{S} Како да каже?{S} Ако погоде?{S} Ако чују?{S} Од кога да чују |
| је умирим. <pb n="277" /></p> <p>— Како да је пустим болесну... луду?</p> <p>У томе, њему јавиш |
| а би се за то време измирили.{S} А како да се мире кад се нису ни завадили!</p> <p>У свитање, п |
| сретну на улици и познаду их.{S} А како да их не познаду кад су скоро развијене!{S} Ја просто о |
| су јој на уснама његови пољупци, и како да мирише њено лице кад је мирисала његово!{S} Мерсије |
| ирци и песми, француском језику, и како да прави темена пред млађима од себе, како пред старији |
| а...{S} Наши људи су...{S} Не знам како да их назовем...{S} Али кажи, бар нека ти знају родитељ |
| а недеља дана, а рана младе жене никако да зарасте.{S} Кад год је испере и обложи хајдучком тра |
| стар, отупела му осећања, а треба неко да му трља леђа канфором и шпиритусом и да му кува од з |
| ала ничице и изговарала: „Зар може неко да узме из мене ово чим сам пуна?...{S} - Ја волим!{S} |
| небо поче да се спушта као да хоће неко да поклони онај котао с водом што кључа.{S} Боже, што ј |
| узама још како њен син поче онако дрско да <pb n="92" /> се смеје.{S} Кад дође до прага окрете |
| испретурали: спавали сте кад је требало да бдите, говорили сте кад је требало да ћутите, певали |
| ло да ћутите, певали сте кад је требало да плачете, па сад: плачете кад треба да певате.</p> <p |
| о да бдите, говорили сте кад је требало да ћутите, певали сте кад је требало да плачете, па сад |
| ијатније, сасвим видеше да није требало да су овде, кад устаде мати, метну уста на кћерино ухо |
| везану траку око врата, што је казивало да су „слободне“ (немају мужа); а многе Солуњанке и нек |
| не растужи: њеној мајци срце је казало да ће се помирити са својом суседом...{S} О то њено срц |
| ла ову жену?“ Ни на памет му не би пало да одговори: „Зато што је Европљанка, Францускиња“.{S} |
| очи, — да не види смрт, јер се осећало да нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гле |
| нила из скута, па сад, осетио је зацело да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је св |
| м хтела отворено писати: жао ми је било да се не разочара кад га воли.{S} Доцније сам крила да |
| ме злу.{S} Кажите, хануме, како би било да зовемо Ибрахим-ефендију, муфтију, и још три стара че |
| уштале на лице пече, а њему је долазило да их задави.{S} По махалама текије, турба, гробља, хам |
| комитет узете и жене не што се мислило да оне имају право на то као грађани, већ што су људима |
| ко се заносио, да му се најпосле чинило да га те мртве очи гледају и да се та земљана уста мичу |
| етоше се: нигде никог, а њима се чинило да за њима иде <hi>он</hi>.{S} Само робиње, и њине мајк |
| она два своја напада, кад јој се чинило да ће умрети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече, |
| И као што би им се онда понекад учинило да ће их обићи несрећа, тако им се и сад чини.{S} Неће |
| зашто, да ли што јој се малопре учинило да умире лето, или што се вози трамвајем први пут!{S} П |
| <p>— Волела бих...{S} Кад ми се учинило да ме нема физички, волела сам да сам изгубила свест, д |
| ечији последњи дах:{S} Фатми се учинило да је то дах лета, — лето издише, умире, и она се не ра |
| свесно и лепо исприча да јој се учинило да нема десне руке, а кад је пробала, она је могла да ј |
| но је обузимала туга кад јој се учинило да он њу не воли као она <pb n="238" /> њега, а некад с |
| одатле као с гробља, где јој се учинило да се дижу плоче и појављују мртви које је волела а сад |
| тегне колико хоће, после јој се учинило да нема леве руке, па доње вилице, па целе главе, па на |
| ..{S} Понекад ми се у Цариграду учинило да сваки десети човек — проси...</p> <p>Париз, 30 јануа |
| д <hi>левом</hi> обрвом, што је значило да су „саме“ (немају драгог), друге невезану траку око |
| ајем, наше солунско дете.{S} Да је дамо да се не огрешимо; а она, моја кћи, нека се сети оне по |
| се смеје, а мајка му се стреса.{S} Камо да је она имала камен уместо сина!{S} Зауставља га, али |
| стито ни у очи погледала.</p> <p>— Камо да нисам! викну она гласно; после додаде понизно, нежно |
| таје уз мужа и грди кћер:</p> <p>— Камо да сам камен имала!{S} Сејала сам босиљак, а никао ми п |
| , изгледаћеш му као друга.{S} Ми морамо да им се гиздамо, да их дочекујемо насмејана лица, да и |
| ћи по вас драги дан <hi>пеки</hi>, само да је мир.</p> <p>— Ја свирам у пијано и мислим на Мадм |
| мо, и нађе да би га могла послати, само да у њему није оно о замишљеном драгом. „Како сам јој м |
| странкињи и говорила им је нешто, само да им скрене пажњу с те игре крви и меса; а кад је једн |
| >он</hi> постоји.{S} А нек пије... само да буде њен.</p> <p>Тај дан ништа нису питале Фатму; ос |
| ти на онога кога је толико желела: само да се једном састану, па да умре...{S} И да је љуби... |
| шком?</p> <p>— О, то питање!...{S} Само да није било тога питања, шаптала је она у постељи прит |
| /p> <p>— И сан ти се остварио..{S} Само да су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као б |
| .{S} Па што се онда за њ удала?{S} Само да се не зове распуштеница.{S} Може да болује и да се м |
| е!{S} Ми нисмо училе стране језике само да се рекне да смо образоване или само ради стране лепе |
| би заборавио на мастику...{S} Али само да ради нешто што воли.{S} Мени је рад што другоме афио |
| а видела да је оне не походе често само да је болесну обиђу, већ и да је разговоре, „лече“.{S} |
| рло млада.{S} Хајдемо на Родос.{S} Тамо да седимо по године, годину.{S} Ране ти неће проћи, али |
| тани.{S} Још док је мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говоримо: „Ако, мушко је“.{S} Да поп |
| стареле, луде, глупе обичаје, ми хоћемо да их обнављамо!{S} Ко би чуо, од наших, смејао би нам |
| то хоћемо да питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта је пре било. |
| ај да се одмах одговори, већ што хоћемо да питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатма види, јер...{ |
| е...{S} Ја ћу га испитати.{S} Да видимо да ли јој је срце слободно, или је већ кога заволело.{S |
| палимо наргиле, и што кад нешто тражимо да нам каже, он вели: то није за жене, и што нам муж у |
| већ за њихово уништење.{S} Ми налазимо да је неприродно ово кријење жена од људи.{S} Жене, нес |
| их познајем...{S} Ми нове луде, мислимо да су само у Турској људи <hi>људи</hi>; а оно, и овде |
| здан држи сточић.{S} Сви ми још мислимо да има нешто што...{S} Ја не умем да се изразим, Мерсиј |
| г дрвеног коња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч, али кад дође ноћ...{S} Не зависи од њега.{S} Ум |
| од тебе, шта ли од мене.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <p>Ова песма једне страсне |
| те видех, па сада горим.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <l>Нек се смешају ватре пла |
| ратити...{S} Поче јој говорити узбуђено да је воли већ трећа година, како се вратио из Европе, |
| r">Fort comme la Morte</foreign>“ мучно да можемо казати.{S} А ти, можда би се састајала чак и |
| годинама воли сваки човек који уме лепо да говори, и лепо да гледа.{S} Распитај, сине: не дајеш |
| и човек који уме лепо да говори, и лепо да гледа.{S} Распитај, сине: не дајеш дете из куће за д |
| љски, зато је весела, али није хтела то да јој помиње, да је дира, да је не наљути ; јер она је |
| драге два пријатеља.“ Зар овако брзо то да дође?...</p> <p>Мај.</p> <p>Данас, пролазећи Латинск |
| ене; јер он би мени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш пе |
| шид-бејова Османа.</p> <p>— Ах, само то да буде! рече Цариграђанка, па и она поцрвене.</p> <p>— |
| отац лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то да удесим.{S} Идем одмах! заврши узбуђено, и пољуби Фат |
| вна ватра...</l> <p>— Ја просто нећу то да слушам, викну Фатма и запуши уши.</p> <p>— <foreign |
| Чини јој се да се брзо врати само зато да се с њом помири; јер дане које проводи без ње, она н |
| ако је она сама себи говорила, нарочито да му се свети онако како су се светиле мужевима, своји |
| ад оде Хасан-бејову харему, она, уместо да честита, рече:</p> <p>— Откуда то, по Богу ?{S} Овак |
| их пријатељица.{S} После ифтара, уместо да отиду стране жене, те да уђу у харем људи, Џемал, Фа |
| зику Мадмоазел Дарно.{S} А нове, уместо да се на ово насмеју, уозбиљише се, гледајући у ствар, |
| о устани!...</p> <p>Она скочи и, уместо да се закључа, она пође.</p> <p>— Не преда њ!..{S} Бежи |
| плећа, па се погне под теретом: уместо да шкрипи зубима и да ћути као муслиманка, она кука. „Г |
| црна, зове „Јасмин-ханум“...{S} Уместо да пољуби хануми скут, црнкиња пољуби њен јорган, и пре |
| ноћ...{S} Не зависи од њега.{S} Уместо да му траже озбиљног лека, они: детињарије...{S} Па та |
| о је смешно, рече Ариф ханум.{S} Уместо да уништавамо те застареле, луде, глупе обичаје, ми хоћ |
| наш ход, она се уплаши, прхну, и уместо да падне на врх смокве, она паде на најнижу грану.{S} М |
| обро, те му се опет не обукох; и уместо да ме жали што сам болесна, њему криво што му се нисам |
| Страшан цариградски обичај!{S} И уместо да су у жена сви сунцобрани поломљени и све пете с ципе |
| о да лупа баш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу викне, оно јој се отварају врата, пушта се |
| на шта све знају њине жене.{S} И уместо да је и даље тражи, он се закључа у собу где им је био |
| > <p>Разиђоше се пре суфура; али уместо да се нада, Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна да од |
| >— Секиру!... да разбијем кућу! (уместо да рече врата) продера се он и узе из џепа један нож да |
| крвављеној десној руци...</p> <p>Уместо да пође к њој, да је убије, њен отац измаче се од ње да |
| > <p>1 рамазана, у подне.</p> <p>Уместо да га данас испратих у џамију, ја га испратих у школу!{ |
| јорти.{S} Али, шта је то?</p> <p>Уместо да јој нешто одговори, Фатма се приљуби уз њу.{S} Обе с |
| абана 1323.</p> <p>Ја сам данас начисто да волим...{S} Ох, кога волим! ..{S} То сам видела кад |
| и дошао, годину дана не бих изишла: што да изиђем кад се не надам да ћу видети тебе?!“...{S} И |
| о је Мерсији казала своју тајну.{S} Што да тера шалу с оним кога она воли!</p> <p>— Збиља, је л |
| авши да јој падне треће венчање?{S} Што да живи с њим лажљивим, у лажљивој кући?{S} Он ће учини |
| , па фајда јок...{S} Кад нема фајда што да га не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се болно осмех |
| и кажу: „тврдица“ или „прост“?{S} И што да моја кћи остане иза пашинских?{S} Кажеш : „<hi>овако |
| „Ја сам те, чедо, пробудила.{S} Али што да се покријеш преко главе као усред зиме, кад је напољ |
| свесни...{S} И кад то добро знам, зашто да их дубоко ожалостим и грдно осрамотим?..{S} Ја то см |
| ти беј већ се поврати, покаја.{S} Зашто да се не користи мужевљим правом?{S} Зашто да му отидне |
| ије не питају је зашто уздише.{S} Зашто да је питају?{S} Погубила децу, остала с једним...{S} С |
| се не користи мужевљим правом?{S} Зашто да му отидне <hi>тако</hi>?{S} После овога што је учини |
| да седим невенчана.{S} Нећу!{S} И зашто да му седим кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради |
| и јој чудно што нема суза.{S} Али зашто да плаче кад јој је он жив и није луд...{S} Отрезниће с |
| ена човека...{S} Побегла сам, јер зашто да она буде несрећна?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништ |
| /p> <p>— Гонџеђули отвори капију, нешто да купи, промоли главу и искези зубе: смеје се на мене, |
| ме.{S} Наш слатки Џемал-беј треба нешто да ради.</p> <p>— Па шта да ради? викну пашиница очајно |
| ир, срде моје,</p> <p>Ти си имала нешто да ми кажеш, уз капију.{S} Шта, душо?{S} Ја, себична, з |
| ако чудна, замршена; видим да има нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што |
| па испратише Фатму:{S} Нурије има нешто да каже...</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">O, mon Dieu< |
| је била на уснама...{S} Он хтеде нешто да јој говори, да је поздрави ваљда добродошлицом, па, |
| ц, не гледам га, а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каза, изиђе.{S} Уђе нене. „Дај |
| <p>— Ах, слатка тејзе!.. ја имам нешто да ти кажем.</p> <p>Али она одмахну руком и рече:</p> < |
| ињама и робињама: „Изиђите, имамо нешто да се разговарамо“. а да не навучемо сумњу !{S} Кад ћем |
| ог такве жене да се рани.{S} Кад је чуо да се преудала, три дана ништа није окусио, нити је ишт |
| сло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, распитај, сине; јер у Фатминим с |
| упиле сунцобраном по глави...{S} Па бар да сте на Јалијама, у Новом Солуну, где су толике Донме |
| сухе као пресушени извори...{S} Па бар да је миран кад пије, него грди, псује, онај лепога пон |
| на своју није тако васпитало.{S} Па бар да је протеран због политике, да су му конфисковали има |
| о им се и сад чини.{S} Неће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје што се толико воле?</p> <p>Зора.{S} И |
| спосличар: млад а ништа не ради!{S} Зар да настави учење кад је у њему све отупело, мозак, свак |
| а, па се и то досади.{S} Досади!{S} Зар да му се досади?{S} Њој се никад не би досадило: она је |
| лесна, а та његова тетка: „Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} Зар да те такву затече, у геџелуку! |
| : „Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} Зар да те такву затече, у геџелуку!“ Ја се не обукох, не мо |
| а ти никад никога ниси волела!..{S} Зар да прође?!{S} Ооо!{S} Никад, никад!{S} Вечност није неш |
| кући нећу да седим невенчана...{S} Зар да му будем љубазница?...</p> <p>— Сакриј се од њега ка |
| , шале се, она весела невеста...{S} Зар да јој је тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја |
| нежност, деле његове пољупце...{S} Зар да не закука из гласа што нису из оне вере што не допуш |
| овако удајеш?</p> <p>— Е, мода.{S} Зар да ми кажу: „тврдица“ или „прост“?{S} И што да моја кћи |
| ку што се од мога срца одвојила.{S} Зар да удам своје чедо за те протеранице што гледају да нас |
| p> <p>— Ја га волим, отац.</p> <p>— Зар да те удам за пијаницу! прибра се он и рече. <pb n="275 |
| о зеницу пуних осамнаест година, па зар да је сад другом даш као тицу или псетанце?!{S} Сине, с |
| м и концем, питају хоће ли ..{S} Па зар да се не питају фине, с три књиге, и четири, више...{S} |
| >Ти ме запали искром из ока.</l> <l>Зар да у нено сам се претворим?</l> <pb n="125" /> <l>Дођи |
| По једну кашику на два сата.{S} А етар да мирише кад...</p> <p>— Моја тетка га узима нераствор |
| асан-бејова, не бих видела Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил- |
| тешко од света.{S} И боље овако.{S} Јер да је ово раније знао, па кћер кући довео неразведену, |
| <p>— Па зар би ти, беј, дао своју кћер да није добро, красно...</p> <p>Је ли ово она жена што |
| ти, али и мудрости.{S} Пошто хоћеш кћер да удајеш, не залетај се : притегни ату дизгине.{S} У х |
| и се учини да га брани што не дође, час да га осуђује, оптужује.{S} Ономад каже: „Не зависи од |
| зе — отишао неиспраћен !{S} И сваки час да се одвајају, да се одучавају...{S} Он од ње да се од |
| па не зна њихове обичаје, а метнуо фес да мисле да је Турчин.{S} То у Турској врло често бива. |
| „новоизашлу" страну књигу, а Мадам Макс да ти доведе сваку „новодошлу“ страну жену.{S} Али, ко |
| зак у Европу; и да му је допустио понос да тражи новаца од тетке, он би већ био далеко од града |
| ад не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет да би прекинула непријатан јој разговор</p> <p>— Отрово |
| ер га је почела обузимати љубав, страст да је има.{S} И чим она пође из собе, он иде за њом, да |
| же нени и мајци шта пише тејзе, то јест да им изјави поздрав и од ње, и од Госпођице, па се трж |
| .{S} После оде на софу свекрви, то јест да јој она закопча гривну, гују с дијамантским очима.</ |
| ледала, и како ју је поздравио, то јест да ју је поздравио, и да му је одговорила.{S} Робиња та |
| жевничкој реклами тако стајало, то јест да је, делом за које је била ова реклама написана, прев |
| да му свирам, да му певам, по неки пут да му играм једну игру коју сам девојком од наше робиње |
| лунски младићи, да се скита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и како њену кћер свекрва |
| Нећу да је убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено здравље, памет.{S} Она је полу |
| кад што рече, не верује да је њено, већ да је то од некога чула или негде прочитала.</p> <p>Њен |
| е многе постити, и оне треба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви, њини млад |
| унила је баба, па раздрагана стеже бабу да је удави.{S} Стара се брањаше, и рече: „Ти си нешто |
| погледаше и осмехнуше, и упитавши бабу да ли јој нису што потребне, изиђоше и одоше у једну со |
| ез куцања.{S} Џемал похита у другу собу да обуче капут, а гошћа рече: „Ето Европљанин!{S} Наши |
| смешно, те се гурнуше у једну малу собу да се исмеју.{S} Његов глас се сасвим променио: пискав |
| д чуда, а Францускиња је окретала главу да не гледа играчицу: стидела се од своје деце.{S} Ариф |
| ако срећна!</p> <p>Мерсије окрете главу да сакрије сузе.</p> <p>Седоше у двоја кола, па све одо |
| не очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би избегао њене погледе.{S} Он ћути, али зна да је њ |
| ле прозор и истицале Фатмину лепу главу да је омилује ветрић, који се дизао из корова по гробов |
| Не вечерас то, Нурије-ханум!{S} Да могу да те опијем те да будеш весела.{S} Једна од тих што су |
| </hi>.{S} И тихо рече:</p> <p>— Не могу да не постим, госпођо мајко, није да нећу.</p> <p>— Е, |
| си га поквасила знојем, па сад не могу да га пољубим, рече Фатма тобоже љутито ; али робиња је |
| , она њих ништа не пита.{S} Оне не могу да говоре, она не сме...{S} Да их пита где је Џемал-беј |
| ук с њом, још нисам ушла, и чак не могу да прођем поред ње.{S} А кад видим официра, мене обузме |
| ми је да га данас видим!{S} Што не могу да се разговарам с њим, да чујем какав му је глас, и ка |
| свету сањам и ако његову даљину не могу да појмим.{S} Па они дивни градови, на сликама!{S} Али |
| на увесељење", као да мртве ствари могу да веселе.{S} Али ово нису мртве ствари, ово су живе: ш |
| ису ствари, јер имају душу, нек дознаду да све што има дужност има и право на <hi>право</hi>: у |
| о: сутра жена!{S} Да је као у Цариграду да нам момак у кућу дође, да с нама седе, па опет тужно |
| Туркиње се враћају из шетње, Турци иду да узму абдест.{S} Њима намена никако није била срећна. |
| и Саније-ханум и још многе хануме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува своју |
| азећи у собу, па се закикота.{S} И кажу да је леп тај француски језик, а како му је ружна, грдн |
| ута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ариф, доста!{S} Ти не зн |
| , код њих, код суте.{S} Молила би тејзу да га позива свакога петка, и она би ишла тамо, и седел |
| урски. „Па зашто нам наши родитељи дају да учимо европске језике кад не воле, стиде се да их чу |
| {S} А робиње се радосно смеју и гледају да је преваре да јој пољубе скут...{S} Опет кажем да ов |
| пред вратима скида обућу, а ови гледају да се он појави, па да скоче...{S} И већ су на ногама с |
| с, оне ми личе на банкроте који гледају да поврате своја изгубљена грађанска права.“ Њих је бил |
| воје чедо за те протеранице што гледају да нас пођауре?{S} Никад!</p> <p>— Или нека улицом дигн |
| ло интимно, кад турске жене заборављају да су госпође и жене и због тога и не зову странкиње: п |
| то, смеју се, што лаже.{S} Оне не знају да он истину говори, јер она се пред њим претвара...{S} |
| тављају је да се исплаче, јер сви знају да <pb n="192" /> су жене као деца: ако узму да је сажа |
| је све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турска жена распуштеница.{S} Мно |
| е још „поштена жена“, и ако добро знају да није: чуле су за њену грешну љубав.{S} Чуло се, свет |
| к, кад некога воле, ја мислим да морају да се узбуде кад осете своју руку у његовој.{S} И како |
| а, али, напослетку, Енглескиње сматрају да на то имају право, за то и путују.. „Што их не скупљ |
| жа и цариградске обичаје, што допуштају да жене јуре улицама откривена лица, да слушају дрске љ |
| але главе, дугачких репова, што осећају да ће скоро поћи и фрчу.{S} У дворишту се ускомешало, ч |
| љци.{S} Зову ме тејзе, зато што осећају да сам им с мајком сестра по души.{S} Говорила ми је да |
| и стида, и не узбуде се.{S} Оне причају да то чине механично, по навици, и да често забораве да |
| ње другу молитву, моли Мухамеда и Алију да јој сачувају сина од беде, и окрећући главу духну пр |
| > <p>Кад се исплака, она замоли муфтију да изиђу у другу собу.{S} Њему исприча своју историју к |
| ени умрлих, дотле Фатма вребаше прилику да јој бар стисне малу, белу, милу руку, кад не сме да |
| а, кад се Ариф-тејзе сети да моли мајку да јој опише тај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад н |
| неко у комшилуку болестан, молим мајку да га обиђе; све мислим биће тамо сута, па ће проговори |
| це рукама: тетка у два маха подиже руку да га удари, али је задржа његова мајка.</p> <p>После п |
| ieu!{S} Mon Dieu!</foreign> Идем Џемалу да му однесем радостан глас.</p> <p>Сутрадан је, за љуб |
| сети како се хвалила, дође јој у земљу да пропадне.{S} И зар се не нађе нигде пријатељ, да им |
| .{S} Уображен.{S} Његова тетка прича му да Емине-Семије-ханум хоће да се развијемо, он то одобр |
| , плачу.</p> <l>О, ждрали!{S} Кажите му да љубавна ватра...</l> <p>— Ја просто нећу то да слуша |
| рахим-Хасан-беја.{S} Аман!{S} Кажите му да ја нисам знала да мој сестрић пије, да је протеран и |
| есите поздрав моме драгом.{S} Кажите му да ми се око од суза не суши, и да...</p> <p>— Доста! у |
| идем, вечито у друштву, и напоменуше му да је и за ваздух и за друштво најбољи Цариград.{S} И о |
| еговом мајком сада!...{S} И поче у њему да ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је препати |
| су све виделе а ништа не знају.{S} Узму да је миришу и да јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ |
| b n="192" /> су жене као деца: ако узму да је сажаљевају, да је теше, она ће ударити у већи пла |
| те, веселе, развише се и замолише Фатму да им пева.{S} Она је, свирајући на клавиру, певала као |
| , те једнога дана замоли ту страну жену да им више не долази, пошто дође и каже да мора да путу |
| ања, и он је — отера.{S} Опет зва Зејну да погази траву по милим стазама, али она му се и сад н |
| та какво је то женско весеље, она викну да би све чуле: „Зато што са женама нису људи“.{S} Оне |
| крсте, па тад клекну крај крста и викну да кукају, тако Нурије: после овога разговора устаде, у |
| јучук-ханум.{S} Ти имаш право по закону да се с њим понова венчаш одмах, да не чекаш три месеца |
| и пешице, по чаршији, испод руке ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, д |
| а отвори баш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, може бити, младотурчин...</p> <p>— Ха |
| су негде тамо где се ради и живи: дању да раде, ноћу да се шетају поред каквог плавог језера.. |
| су гледале која је најлепша, и нашле су да је најлепша једна млада Енглескиња.{S} И прошле годи |
| спремате за свадбу моју и његову: косу да ми наместите као европској невести, и да ми на главу |
| а иде према <hi>Олимпос-Паласу</hi>, ту да изиђе и да се колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага |
| RP19120_N32" /> Она после отрча у башту да нахрани голуба и да набере руже.{S} Ружа је било пун |
| екако велико, некако страшно, као да ћу да изиђем пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и синоћ |
| д „нове“, наше старе Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и своме пријатељу.</p> <p>— Син |
| е врати и рече:</p> <p>— Мајчице, ја ћу да позовем женског Хилми-пашу, нека испита Фатму.</p> < |
| {S} Па добро...{S} Питајте Емиру, ја ћу да...</p> <p>— Не, кћери, дођи сутра; јер Фатма тебе во |
| њена национална осећања.</p> <p>— Ја ћу да је испросим па ћу да је љубим као вереник.</p> <p>Он |
| теном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком гледам по оца...{S} Мој син је |
| ња.</p> <p>— Ја ћу да је испросим па ћу да је љубим као вереник.</p> <p>Она се наљути.</p> <p>— |
| х ваших предавања, <hi>Стила</hi>: нећу да употребим глагол <hi>разорити</hi> него <hi>уништити |
| слободно ни у очи погледала!...{S} Нећу да је убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њ |
| бог деце: не бих могла без њих.{S} Нећу да будем изобличена: због женске деце.“ Турске жене, из |
| е удамо за Џемал-беја?{S} Само, ја нећу да проводаџишем, мени то не иде од руке.</p> <p>— Ја ћу |
| p>— Какав закон!{S} У овој кући ја нећу да седим невенчана.{S} Нећу!{S} И зашто да му седим кад |
| мо, време је; али ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва чекала лето и летње врућине, |
| аф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећу да седим невенчана...{S} Зар да му будем љубазница?...< |
| ше се овако с једним младим бејом (нећу да му кажем име), и он се више не опи: опет воли жену, |
| p>Је ли ово она жена што свекрви: „Нећу да се покорим Нурији"?{S} Сад само: добро, лепо, хоћу.{ |
| где се ради и живи: дању да раде, ноћу да се шетају поред каквог плавог језера...</p> <p>— Отв |
| А ти, можда би се састајала чак и ноћу да си удовичка кћи. <pb n="98" /> Где је брат, па се не |
| ам повукла обарачу...{S} Побуњена, хоћу да се убијем; муслиманка ми руку задржава, меће револве |
| > кад једном рече: „Госпођо снахо, хоћу да се женим — тражите ми девојку“.{S} Поред тога што је |
| ?</p> <p>— Оставите ме, молим вас, хоћу да пишем другу, рече, па затвори врата.</p> <p>Оне, обе |
| ва отвори уста и рече: „Не могу... хоћу да се повредим...{S} Сутра.“ Сутрадан је извадила зуб, |
| урије-ханум, кћери, дођи сутра.{S} Хоћу да говорим са сином и снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије |
| авица...{S} Не, ја бежати нећу; ја хоћу да се борим као мушко с невољом, са својом несрећом.{S} |
| ми се волимо.{S} Ја сам крива, па хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет који познајем по прич |
| м узбуђењу и радости, она полете у кућу да каже Мерсији; њене атласке на врх прстију папучице с |
| е „Памук“, и без премишљања позва Арифу да јој види сестрића. „Она је куражна и енергична,“ мис |
| се промени у лицу, и пошто замоли Арифу да не оставља Фатму саму, оде мртвацу.</p> <p>Али Арифа |
| д стрица.{S} Обуче се, па отрча на софу да се помази око нене.{S} Видећи је овако веселу, мајка |
| ста на абдеслуку, па се вратише на софу да пију кафу и пуше.{S} Једнима је, које нису хтеле каф |
| е“.{S} Да поправимо то: као женску децу да васпитавамо и мушку.{S} Али до колико, тешко нама!{S |
| рчи с другим слугама по лекаре, тројицу да доведу, одмах... који су им најближи: „Мурад-Џемал-б |
| од њихових лекова, они рекоше моме оцу да треба да променим ваздух, и да сам, тамо куд отидем, |
| се опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се никад не врати мужу, кога воли, због кога је осла |
| је упита радознало:</p> <p>— Од кога чу да је то Мурад-Џемал-беј?</p> <p>— Гонџеђули отвори кап |
| <p>Прође читав месец, а Фатма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишла око |
| х Џемала, попе се и сам и рече кочијашу да тера.{S} Обојица су ћутали, а кола су лупала, тандрк |
| кога су јој та писма, па не мога одмах да их отвори, но их спусти на узглавље и метну своје ли |
| му је на то мислила.{S} Он хтеде одмах да да реч, али му се стегоше вилице.{S} Мртва тишина.{S |
| р с Европљанком је одрасла, па ме страх да...</p> <p>Ариф је прекиде узвикнувши узбуђено:</p> < |
| он муж, али је од тога уздржаваше страх да је не отера, па како би она без деце, јер зна да јој |
| реч, закуне се, па опет...{S} Кад видех да је изгубио лепу боју, да је често невесео, замишљен, |
| ђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне још сањају чаробни сан Истока< |
| ести.{S} И први пут, увређена, ја почех да размишљам о своме брачном животу.{S} Лежала сам три |
| има и право на <hi>право</hi>: учите их да траже право сунца.{S} Напред ће Емине-Семије, па за |
| на њих значајно насмеше, и остављају их да ћуте, да мисле...</p> <p>Поред Фатме стоје, хладећи |
| жена, мени је пријатно...{S} Волела бих да знам тога твога Жутог.</p> <p>— Јуче је био у црном |
| о, кад немам тоалету...{S} А волела бих да видим...</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти на то ниси н |
| х излетела као тица из кафеза; ишла бих да тражим младића што се мени робињи јави као слободној |
| елики празник?...{S} Умало не заборавих да је сутра Рамазан..{S} Велики празник, а ја у туђини. |
| ћ некога европског конзула, те се савих да га омилујем, кад он мене штапом по глави, и: „Ђувенд |
| .{S} Од двадесет пет степена Реомирових да се сведе на осамнаест.,.{S} Ја ћу доћи па ћу вам пок |
| м, иде с једним гавазом.{S} Ја помислих да је синчић некога европског конзула, те се савих да г |
| е отац.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да ми не може писмо прочитати : не зна...{S} Стојим, си |
| мртваца.{S} То помислих, па се уплаших да ме не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, а нене: „Госп |
| ан дан, мајка ми га изнесе, а ја хтедох да изгубим свест.{S} Кад та челенка не би била овде, ме |
| ја вам малочас не одговорих, не хтедох да вас прекидам, рече Фахрије-ханум.{S} Вичете на Цариг |
| е зна...{S} Кад би чуо отац!...{S} Одох да ноћим код Саније-хануме, а она звата, окупи...{S} Та |
| ема је.{S} Чух да је болесна...{S} Одох да је обиђем.{S} Она писну као црв, кад мене виде; а ја |
| капиџик, па наједанпут нема је.{S} Чух да је болесна...{S} Одох да је обиђем.{S} Она писну као |
| била код мене, видех, нарочито кад чух да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас видим! |
| ама као што је наша, трошећи свој новац да би просвећивала <pb n="52" /> непросвећене.{S} Видел |
| мо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ако се опије да му жена не буд |
| , и њина вера, верски обичаји. „Дај реч да се нећеш опити, иначе да ти жена није више жена.“ — |
| о, не претвара се цвеће у коров, па баш да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ружа в |
| о, кад досад увек... ти прва?{S} Па баш да те и неправедно увредила, опрости јој.{S} Слушај, кћ |
| жена!{S} Она се хвали, поноси!{S} Знаш да нам жене причају како се хвали?</p> <p>Нурију обузе |
| му се обучеш и накитиш, кћери, кад знаш да ће кући доћи, па макар ти увек и не било до тога... |
| ам те изневерила, већ што ништа не знаш да те варам, те мирно једеш и спаваш.{S} Кад чујем да м |
| чиновничке и официрске жене.{S} Ти знаш да су мужеви тих жена, <hi>само због жена</hi> растурен |
| на, ми треба да смо искрени.{S} Ти знаш да се често појави рђав живот што се прикрила истина.{S |
| Јерменин, или чак Јеврејин.{S} Ти знаш да су и они лепи, црномањасти, да имају црне очи, да но |
| } Пошаљи му нагорелу цигару.{S} Ти знаш да то значи „изгорех за тобом“.{S} Пошаљи му прамичак к |
| олако, лепим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи са „<hi>нећ |
| справи и рече:</p> <p>— Алије, ти можеш да спаваш!</p> <p>И ова одмах устаде, као да је једва ч |
| — Кад се удајеш за невиђено, како можеш да си весела! ...{S}И оне пре триста година страховале, |
| а... одржаћу је.</p> <p>— Ако се опијеш да Емир-Фатма-ханум, твоја жена од тебе остане <hi>бош< |
| да се више нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена остане бош.</p> <p>Џемал се, као кроза сан, |
| Кјучук-ханум, све гори.{S} Али, шта ћеш да обучеш?</p> <p>— Плаву антерију, Замбак-ханум.</p> < |
| Она заврте главом.</p> <p>— Ах ти нећеш да пушиш преда мном.{S} Али кад је човек брижан или бол |
| з смех говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што је Европљанче!“ <pb n="96" /></p> <p> |
| /p> <p>— Код простих све боље.{S} Хоћеш да ти закопчам белензуку...{S} Ах, како ти лепо стоји т |
| ва јој забринуто говори:</p> <p>— Хоћеш да постиш, чедо.{S} Остави се, ти си млада, скоро довед |
| плач, направи весело лице кад јој речеш да не сме у шетњу, прави се задовољна кад је очекивала |
| спођо снахо.</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Била ти добра година |
| и косу?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти мислиш да си сукњом покрила косу?{S} Покрила си лице, као Арна |
| ћу!..{S} Ти си луда!...{S} А зар мислиш да они после увек узму ?{S} Морали би, по нашем закону, |
| е, ходи, говори, воли...{S} О, само још да не воли!{S} Ја, драга госпођице, волим једнога одавн |
| и, расплетена, с нанулама поврх папуча (да јој се беле атласке папуче не покваре од росе).{S} К |
| беј.</note> <note xml:id="SRP19120_N32">Да није урока.</note> <note xml:id="SRP19120_N33">Боже |
| бро.</note> <note xml:id="SRP19120_N13">Да.</note> <note xml:id="SRP19120_N14">Каква срамота!{S |
| ице?</note> <note xml:id="SRP19120_N76">Да, драга моја.</note> <note xml:id="SRP19120_N77">Лав |
| >Не.</note> <note xml:id="SRP19120_N37">Да, тако је.</note> <note xml:id="SRP19120_N38">То је г |
| лудо.</note> <note xml:id="SRP19120_N9">Да, то је глупо.</note> <note xml:id="SRP19120_N10">Дођ |
| да сам ја рукавица на тој руци,</l> <l>Да бих могао додирнути тај образ!</l> </note> <note xml |
| <l>Нек се смешају ватре пламене:</l> <l>Да нико не зна, да не погоди </l> <l>Шта је од тебе, шт |
| ри Турчин.</p> <p>Ја сам срећна!</p> <p>Да видите како нам је сад лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S |
| 05.</p> <p>Драга моја госпођице,</p> <p>Да ли сте већ кадгод помислили да сам мртва.{S} Јер, св |
| аком стиху ја сад видим Бога!...</p> <p>Да нисам била у овој кући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-б |
| ни у кога никад не разочарала...</p> <p>Да сте у љубави с Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чул |
| <hi>жеља</hi> и <hi>лепота</hi>.</p> <p>Да се кријем, увек да се кријем, као да нисам у Солуну |
| кажемо: „Тражите човека, мужа“.</p> <p>Да си слободна, ја бих те питала: јеси ли видела моју п |
| ледање оне зову „разговор душа“.</p> <p>Да је старотуркиња, она би већ све испричала робињи; ал |
| и је буним!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им је овако честитала нека што има кћер на удају, Са |
| опет крв...</p> <p>15 новембра.</p> <p>Да ли ће се у мојој <hi>Песми Суза</hi> осетити куцање |
| ат.</p> <p>— Бог је богат, сине.</p> <p>Да, она не треба да је више његова, јер су је преварили |
| ајна коју све крију на дну душе.</p> <p>Да хоће да се удаје за час се рашчу, те почеше долазити |
| свадбу? рекоше ове у један глас.</p> <p>Да удајемо Емиру, рече Ариф и поцрвене.</p> <p>— За ког |
| француски, као да цвркуће тица!“</p> <p>Да би Ариф била сама са својима које није тако дуго вид |
| знала би да то чини из непристојности, „да се око ње дира“..{S} А за овога... она би се удала, |
| .{S} Једна олуја, и зграда се сруши... „Да има Бога, он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ реч |
| едала кроз кафез: свет, али нема њега. „Да није на путу?{S} Да није болестан?{S} Зашто тејзе не |
| силазила је у двориште: нигде никога. „Да није тетка добила напад од узрујаности?{S} А теча, к |
| target="#SRP19120_N25" /> па заплака. „Да, теби је до шале; није ти жао што кроз два дана идем |
| о, а оно... можда се с неким и љубила. „Да се удала за другога, зар би му казала да сам ја прес |
| н иде по башти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затрли такви пријатељи!“ Жена више не прис |
| њама, па макар те Туркиње биле и нове. „Да сте слободне, да сте с људима!{S}" О како су свете т |
| авом се не шали да уђеш док не питаш : „Да нема некога?“ то јест гостију твоје мајке и сестара. |
| а после се грохотом насмејала и рекла: „Да сам хришћанка, ја бих бар узимала једно пиће кад се |
| девојка не долази; први пут се запита: „да се није нешто наљутила?“ Али у друштву, с песмом и с |
| оспођи Аристид и слободно турски рече: „Да су овде и људи, весеље би било пристојније и природн |
| } Ариф је прошаптала најтишим шапатом: „Да их не будимо : нек спавају, нек сањају чаробни сан И |
| гару...{S} Она нова разумеде само ово: „Да му се обучеш и накитиш, кћери, кад знаш да ће кући д |
| она сама?{S} Чула сам где говори сину: „Да вратимо обележје, то није толика срамота; он зна да |
| hi>!...{S} А за пуномоћнике, мој отац: „Да их доведем, кћери, да их видиш...{S} Ти њих познајеш |
| а их не дирамо.. млади,“ вели тетка. — „Да Бог да им довека било овако“, прихвата Џемалова мајк |
| .“ — „Ићи ћу јој ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, госпођо мајко!“...{S} Јуче |
| ази.{S} Овој бејаше жао, али ипак дође „да им каже збогом".{S} При растанку, она страсно пољуби |
| се обрадоваше: пијан.{S} После видеше „да га не заноси глава већ срце“, и сневеселише се.</p> |
| мужеви, официри, послати у Маћедонију „да умирују чете“, и ја и моја пријатељица: час смо у Со |
| огла би понова добити напад.{S} Она чу „да се опио“ и би сасвим равнодушна; само, при помену ње |
| изиђем!{S} Глупост!{S} Лудост!</p> <p>„Да изиђу!"...{S} Њој то ни на намет није пало.</p> <p>А |
| е чудно за жену која није никад родила, давала јој недра, те је она за то и зове „<hi>суто</hi> |
| чијим је очима одрасла.{S} А да јој је давала пуна недра, она се за њ не би могла удати, јер о |
| ала, јер пости.{S} Оне јутрошње пољупце давала је душа души...{S} Још синоћ је јела врло мало о |
| сачуване у стаклу те њене сузе, ја бих давала по једну девојкама, да је наспе у воду ономе ког |
| м камењем, а оне су им прилазиле, мајке давале милостињу из кеса, кћери из торбица од црвеног а |
| >Док је месец био као срп, вечере су се давале у конаку људима; како је као сребрни „сахан“, ил |
| е, софе, џумбе, испусти, све с кафезима давали су слику једнога правог турског града, као и оно |
| енат се не испољава, и то ју је тешило, давало јој наде.</p> <p>Сутрадан јој је било још горе.{ |
| Зашто ме отац удавао <hi>овако</hi>?{S} Давао ме туђем човеку као неку ствар, невиђену!{S} Па и |
| .{S} Век проведох у тражењу срца; своје давах, а туђе...{S} Ја га нађох једанпут, онде где сам |
| </p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>1912.</p> </d |
| >НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>1912.</p> </div> </front> <body> <di |
| смејући се од радости што ће на далеки, давно жељени пут.{S} И занесена путем, не сети се своји |
| ну цигару, узе једну из своје кутије, и давши му је, укреса жижицу.{S} Па се трже и рече:</p> < |
| , жена нешто сагреши.{S} Грдан грех!{S} Даде на зајам обоце једној пријатељици а мужа не пита, |
| </hi> </p> <p>Фатма затвори писмо па га даде робињи заједно са „слаткима поздравом", а она га м |
| и он седе и затражи чашу воде, попи је даде бакшиш кафеџији и одмах пође, не ходећи поносито к |
| вету сама?...</p> <p>Не могаше више, не даде јој плач, покри лице рукама и клону на миндерлук.{ |
| ми, али их не пустише ни у двориште: не даде Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>А Џемал је спавао ваздан |
| икне колико може, из свега гласа, па не даде <pb n="84" /> јава од себе...{S} Као да је од стра |
| хаљину сву у везу.{S} Она јој скута не даде и рече: <pb n="45" /></p> <p>— О, добро дошла, Јас |
| њала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење даде једну златну кутију пуну „просута" бисера, и брзо |
| че...</p> <p>— Опио, прекиде га Ариф, и даде му знак очима да ћути.</p> <p>Јер она је видела да |
| , исцепа писмо на најситније комадиће и даде Ђулренгији да то баци у ватру.{S} Али Ђулренги утр |
| О што волим кад ме зовеш именом које ми даде слатка Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а он |
| /p> <p>— <hi>Мужде</hi>!</p> <p>Она јој даде <hi>чејрек</hi>,<ref target="#SRP19120_N54" /> и п |
| је час-по нешто бележила, али Ариф јој даде знак да то не чини.{S} Фатмина мајка хтеде да јој |
| {S} Но на велико изненађење свих он сам даде реч, и још закле се, у све што му је најсветије и |
| емал-беј што се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћути, ова млада девојка се уозбиљи и готов |
| о Францускињу?{S} И њој намењен пољубац даде Елизиној млађој кћери, коју она зове „<foreign xml |
| ећи, кад крај њега не би била мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не могу, не могу.{S} О д |
| ока не суши за њом, коју је чувала као дадиља и васпитавала као мајка.{S} Како ју је васпитала |
| је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се чак и заклех!{S} С човеком као с |
| више немаш жене..“ И ја <pb n="202" /> дадох реч.{S} Пошто остадох без ње, опет ме венчаше.{S} |
| , весело јој рече:</p> <p>— Мајчице, ја дадох нашу Фатму.</p> <p>Жена му се лудо обрадова, а ма |
| аку код Хасан-беја, договарали се...{S} Дадоше ми његову слику...{S} На, понеси је, Фатми, јер |
| ута како лепо име има, а пакосне хануме дадоше јој надимак.{S} Па и ти, Мерсије; нисам знала да |
| знати ценити честита човека.“</p> <p>И дадоше је!</p> <p>Венчање, као обично у Турака, би одма |
| ман начин добију пратиоца, удварача!{S} Даду му знак сунцобраном, или неким другим <hi>ишаретом |
| о, све о њој, а сад... више не могу, не даду ми сузе...</p> <p>Ана Жабуле.</p> <p>Ово писмо је |
| пште, наши напосе: они својим женама не даду ни право сунца ни ваздуха, заврши и закашља се, а |
| бола...{S} А неко вече: родитељи је не даду њему, она тугује, бежи, лута с њим по свету, по Ев |
| и! очи моје Мерсије: уста су ти медена, дај да их пољубим.</p> <p>Она јој поднесе уста, пошто и |
| стара и слаба. „Ја немам овде наочара, дај, прочитај ми га, чедо, да видим шта је све у њему.“ |
| се окрете Џемалу и рече.</p> <p>— Сине, дај реч пред сведоцима да се више нећеш опити, а ако се |
| адовољно насмеја и рече:</p> <p>— Сине, дај мајци мужде!</p> <p>— Обећавам ти, мајко, оку најфи |
| „Треба поштовати обичаје свога народа; дај реч и одржи је,“ као да му нешто говораше.{S} Он се |
| морам да се журим.</p> <p>— Е па добро; дај, Ђулренги, хартије.</p> <p>Робиња јој донесе два ру |
| , лаве мој, султане мој, <pb n="164" /> дај тетки нож!“ Тепа му, да га одобровољи; али он није |
| емо ићи.. јавили смо...{S} Алла’!...{S} Дај да те закитим...</p> <p>Кити је, дршћу јој руке.</p |
| лензуку са сафирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу колико за овна...</p> <p>Нурији грунуше су |
| на?</p> <p>Она слеже раменима.</p> <p>— Дај да те лечим.</p> <p>И метну своје усне на њене, па |
| месечини то готово и не опази.</p> <p>— Дај руку, кјучук-ханум.</p> <p>Она пружи своју малу бел |
| кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти јој име дај</hi>.{S} Ти је васпитавај; али, не као мене.{S} Кри |
| Зар си с њом живео невенчано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она је мени била прво драга, па в |
| >Није Грк, није Јерменин, а Јеврејин не дај Воже!{S} Муслиманин је.{S} Леп!{S} Од добре, од вел |
| е, обриши их, скупи их у махраму, па њу дај мајци: мајка ће је својом руком опрати...{S} Ево је |
| S} Али он не каза, изиђе.{S} Уђе нене. „Дај мужде, чедо!“ весело рече, па ме загрли и омириса м |
| ва тетка, и њина вера, верски обичаји. „Дај реч да се нећеш опити, иначе да ти жена није више ж |
| што жали сиротињу, што ружним робињама даје лепа имена; или је волиш, чедо, што се дружи са ст |
| најтврђа срца отац, јер њу, мажену, не даје другу него господару, а господара има милостивих, |
| и.{S} Дао ме као неки поклон: поклон се даје невиђен.“ О, врло драга госпођице, зашто узех тек |
| ла и била је изнурена.{S} Оне помислише даје таква због тетке, те је нежно тешаху, и послаше је |
| вде, Шарл ми прича о „пријатељицама“, и даје ми да читам романе с местима исподвлаченим оловком |
| мешна жена, све би ми дала!{S} И сад ми даје новаца, хаљина, храни мене, моју мајку и моју жену |
| з књига познала и лудо заволела, што ми даје животу живот...{S} Да живим као европске жене!...“ |
| Он не проговара и не гледа је, а главом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео је мастику, али јој н |
| ио обучен његов харем.{S} Али, да ли он даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући деси |
| лим јашмаком са своје главе. „Њу, чисту даје човеку.{S} А човек слободан и пре женидбе, и после |
| , напослетку, кад хоћете реч, ја вам је дајем, и ја мислим да... одржаћу је.</p> <p>— Ако се оп |
| емо „душо“ и „јагње моје“; чак робињама дајемо лепа имена да им не буде жао што су робиње.{S} К |
| утна. <hi>За просвећење својих кћери ви дајете златне лире, а за просвећење туђих кћери ви не д |
| о огромно значило. „Беј-ефенди, за кога дајеш своју кћер?{S} Зет ти прост, од проста рода, јер |
| и лепо да гледа.{S} Распитај, сине: не дајеш дете из куће за дан, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Х |
| е познајеш, зато тако говориш.</p> <p>— Дајте мени, рече Ђулренги, па намени на два ораха и пру |
| и један чудан, један страшан обичај, да дају девојку за непозната јој момка, и да жене момка не |
| нској деци имена драгога камења и цвећа дају случајно!{S} У њих ништа није случајно: о свему су |
| човека!“ Јер дању, у време молитве, не дају јој да седи у башти развијена, да је не види мујез |
| е око њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају женској деци име <hi>Ариф</hi>? „У њих ништа није |
| ма, турски. „Па зашто нам наши родитељи дају да учимо европске језике кад не воле, стиде се да |
| ала у Цариграду, и која јој често пише, дајући јој савете: шта све треба да ради за добро своје |
| .</p> <p>На миру је лежала три дана, не дајући да јаве њенима.{S} Четврти дан осети се сасвим д |
| но ово значи још и <hi>лепота</hi>.{S} Дакле, мој отац је тога мога просиоца назвао лепотом, а |
| чу кад робиња одговори: „Нема никога.“ Дакле, он треба да се уклони, да дођу оне, те жене из к |
| ма, јер оне имају гувернанте.{S} Она је дакле одрасла не само поред Туркиње него и поред Францу |
| ацело и нема, ја их бар не знам.</p> <p>Дакле, драга мала, мени није за чудо што онако о љубави |
| {S} Опијума, који им је, кажу ове нове, дала физичка јачина мушких, људи, још се не ослобођава |
| тоји, изговарала му име, које му је она дала, виђала га кроз кафез и кроз пробушен оградни зид, |
| ја не бих била побуњеница.{S} Она ми је дала духовним очима вид, начинила ме новом.{S} Она ме ј |
| ена оваква, савршенство, она је свакоме дала знак да јој је та жена интимна пријатељица и казив |
| јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти испричам јед |
| једном самцу старцу.{S} Пашиница не би дала да јој други помаже, али њена снаха је њен син, а |
| , та добра, мало смешна жена, све би ми дала!{S} И сад ми даје новаца, хаљина, храни мене, моју |
| и ових недара што те одојила и снагу ти дала, баци нож!</p> <p>Сви заплакаше, чак и „туђа мушка |
| једну женску антерију од цица, а снахи дала да јој сашије једне беле гаћице, женске а као за м |
| но пута.{S} Једанпут ју је Нурије-ханум дала Фатми, а она је није смела држати у <pb n="42" /> |
| љу: млад, леп, мио; али томе сам човеку дала очи, уста, стас, узраст ја сама; ја сам га задахну |
| е ону што јој је мужа родила и снагу му дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад пред њом н |
| допада!{S} Ја те за њега, кћери, не бих дала, па макар остала неудата.{S} И зар би се ти код ње |
| ши пашиницу теменима.</p> <p>— Само бих дала мужде ономе који би ми вратио срећу сину.</p> <p>— |
| ћале пријатно, а сад им је све као нека далека пријатна прошлост.{S} Сафет-ханум је једва чекал |
| ј башти, миловао голуба.</p> <p>— А, из далека, глас чисто промењен...{S} Обуци јој свој чаршаф |
| а отуд, од онога „воденога пута“.{S} Из далека јој се учини црн, после сив, а најпосле, кад се |
| hi>Пер Лашез</hi>, и познала сам још из далека гроб слаткога де Мисеа: познала сам га по жалосн |
| на виде тај туђи свет, свет ван Солуна, далеки Париз, где се родила Мадмоазел, и Мадам...</p> < |
| рвозно, смејући се од радости што ће на далеки, давно жељени пут.{S} И занесена путем, не сети |
| им чини да је на лађи, да путује у неки далеки крај до кога никад неће стићи.</p> <p>На софи је |
| лађи која вечито путује, носи их у неки далеки непознати крај за којим чезну, и ако се та лађа |
| ћа онога турскога детета?“ Загледа се у далеки Олимп, у пут покрај њега којим лађе иду у Анадол |
| ново и чезну за тим туђим, непознатим, далеким светом.</p> <p>Пошто су се наразговарале, свира |
| једна ништа не говори, само се разлеже, далеко, деф и песма.{S} Најпосле невестин род изиђе...< |
| амо по један оловни врх минара; а ниже, далеко, море се тако плави као да је доле свучено небо. |
| Хасан-бејове куће и ограде, и још даље, далеко, позлаћују сребрну коњску оправу, а према њима с |
| аду где се родила и одрасла, него негде далеко, у једном од њој непознатих градова, где су жене |
| ему.{S} Све старинско, као да смо негде далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, да се гот |
| љући робињу, по двапут на дан, и ако је далеко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки н |
| се разговарате.{S} Али то време тако је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се |
| , да је убије, њен отац измаче се од ње далеко, ухватив се обема рукама за косу накострешену од |
| ини као да је на лађи.{S} Конак је ушао далеко у море и чинио се као лађа.{S} Фатма се радовала |
| да тражи новаца од тетке, он би већ био далеко од града где је толико ожалошћен и осрамоћен.{S} |
| рство према мужу.{S} Све је то сад тако далеко, као неки свет који је ишчезао.{S} Али тај свет |
| среће, она рече:</p> <p>— Не мисли тако далеко, сине; а већ кад мислиш, ти се подигни и реци: „ |
| .{S} Свет, Мерсије, то је за мене нешто далеко као небо, тај свет који сам из књига познала и о |
| .</p> <p>„Лепота!{S} Мушко!{S} По Богу, дали је Француз?!“ Ако је Француз, зар она да промени в |
| и ћемо вас оним оружјем које сте нам ви дали.</p> <p>Он је пита какво је то оружје, а она не од |
| а родитељима. за онима који су ми живот дали и за оном која је тај живот неговала.{S} И плачем. |
| ше: да га ухвати, убије: „Он њу...“ Не, даље није смео. „Станите!“ виче мислима.{S} Ако виде ко |
| речи, испрати га само до собних врата: даље је ноге нису носиле.{S} И учини јој се као да се н |
| олунске певачице, потурчене циганке ; а даље пишти кларинет уз једну монотону али страсну турск |
| од Нурије-ханумина сестрића: да нам је даље слама од ватре.“ А нене се клатила, и метнула кључ |
| она с Осман-бејом... сама.{S} Па не сме даље. „Станите!“ виче мислима.{S} Насешће му крв на очи |
| с конаком свога господара, а он тера и даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибрахим-Хасан-бе |
| ве знају њине жене.{S} И уместо да је и даље тражи, он се закључа у собу где им је био „ђердек” |
| чањем, с оцем и мајком.{S} Робиње јој и даље носе скут, Мерсије јој придржава дувак, и, уз свир |
| у просјака.{S} Да напросим, па да идем даље, да продужим пут.{S} Али ја просити не могу: у мен |
| ашљао се још уз степенице, и није могао даље док се не искашље, а после непрестано виче: „Ааа! |
| и од Џемала реч: „Ако се опије,“ и тако даље <pb n="199" /></p> <p>Али, он се сад опи брже но п |
| оши раскрилиле се и отвориле кљун, мало даље један пас наслонио главу на шапе и исплазио језик. |
| па се трже јер срете оца и брата; мало даље, срете мајку, сестру, братаницу, девојчицу од свој |
| је се од њих што није...{S} Ох, не могу даље: срамота ме! узвикну па сакри лице у руке.</p> <p> |
| нице, и најпосле рекла: „Не, ја не могу даље“.</p> <p>— ...{S}Ноћу ми је било лакше : тумарамо |
| гости с Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по неравној калдрми тандрчу.{S} Најпосле, једна к |
| ше ходом, и застајкиваху, јер не могаху даље од силног света.{S} Врева је заглушивала уши свато |
| рахим-Хасан-бејове куће и ограде, и још даље, далеко, позлаћују сребрну коњску оправу, а према |
| ниле светлуцаве жмираве звезде...{S} Из даљине се час-по чуо оштар писак кларинета.{S} На терас |
| Груди јој се учинише шупље, и кад се из даљине зачу зврјање кола...</p> <p>У та кола, затворена |
| ан мирис орошене, влажне земље и мора у даљини које је бљештало како никад досада с разливене с |
| но гробље које их је окружавало, него у даљину...{S} Каква живописна слика!{S} Од Солунског зал |
| дам.{S} О томе свету сањам и ако његову даљину не могу да појмим.{S} Па они дивни градови, на с |
| омекша овај камен. „Примио сам је, а не дам да се понова удаје за пијаницу, пропалицу и протера |
| p>— И сутра, и прексутра...{S} Ја ти не дам више да постиш.{S} Шта марим од ханума, најпосле?{S |
| итерана уз капију, заградише се дебелим дамаском, и нико је не виде кад изиђе и кад се увуче с |
| рије оде, а син мајци рече:</p> <p>— Да дамо нашу Фатму за сина Арслан-Нури-пашина?{S} А, мајчи |
| богатство. „Кад га воли, мајчице, да је дамо: ја њега бар познајем, наше солунско дете.{S} Да ј |
| познајем, наше солунско дете.{S} Да је дамо да се не огрешимо; а она, моја кћи, нека се сети о |
| иди, да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име, сине, вели му мајка грцајући у сузама.</p> <p |
| е иза капије ..</p> <p>Освану четвртак, дан кад се води младожењи невеста.{S} Турске жене разиш |
| им-Хасан-беј, дође свети <pb n="117" /> дан!{S} Ја сам нашу Фатму хвалила нашем Џемалу, њену сн |
| пуснога Писма!{S} Бог ће га казнити.{S} Дан казне свих тирана тако је близу; ја му, чини ми се, |
| аспитај, сине: не дајеш дете из куће за дан, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече |
| човеку, мужу.{S} Не може се разорити за дан што се зидало вековима.</p> <p>Он је висок као кипа |
| овај живот пролазан, да не смеће с ума дан кад се свила и кадифа замењује с неколико аршина па |
| зимање абдеста и клањање по пет пута на дан, а тада <pb n="152" /> клањају и млади, па чак и де |
| мајке и клањао пред њим по пет пута на дан; а после сваког клањања, било дању кад пали сунце и |
| због тетке, шаљући робињу, по двапут на дан, и ако је далеко, да види како јој је.{S} С оцем ча |
| > <hi>Султан-нев руз</hi>, то јест „нов дан, султан дана у години,“ тако мухамеданци зову младе |
| сада: некад не говоре по недељу, некад дан, некад сат, не по величини увреде, него према распо |
| о, труло, нездраво, највише то што се и дан данас неки, многи, жене — децом.</p> <p>Она би њему |
| капака, и спавање до само подне, да би дан био, учинио се краћи; хамами се зажеле ханума (исти |
| .. ноћу буди с мужем.</p> <p>Прође први дан поста.{S} Сестре променише нарав, због дувана Нуриј |
| " />, како по њиховој кући по вас драги дан <hi>пеки</hi>, само да је мир.</p> <p>— Ја свирам у |
| ог, да приме путнике, тако по вас драги дан, као просјаци од капије до капије.{S} И ја сам с не |
| кати.{S} Плакала је сваки час вас драги дан...</p> <p>Тек сутрадан, она настави читање.</p> <p> |
| м и братом.{S} Пошто је Мерсије за који дан код Ариф-хануме, пете ноћи сви, осим Џемала, одоше |
| мо кроз кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан га видим; сваки час пролази и гледа у решетке, као |
| урској, а сањају о Француској.{S} Сваки дан читају нешто ново и чезну за тим туђим, непознатим, |
| а није неко напао и премлатио.{S} Сваки дан нађу неког у неком крају вароши убивеног.{S} По кра |
| ц јој долази петком, нене и мајка сваки дан, а њу виде у три дана једанпут. „Ах, <foreign xml:l |
| сам клањала само о Рамазану; сад сваки дан.{S} Ја мислим да ћу довека бити муслиманка; јер у м |
| ила: ми смо чистији од њих; ми се сваки дан купамо...</p> <p>Јануар.</p> <p>У нас мангали, у њи |
| ори и њима слични понављали су се сваки дан, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И н |
| уде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово доба, навијају се сатови: подижу се тешка ђул |
| а петнаест дана; Џемал је долазио сваки дан, и непрестано гледао да остане с њом насамо, јер га |
| е не допада, ја бих му гледала то сваки дан, док се не бих навикла...{S} Он је опазио да га не |
| ела више крај скута мужа“.</p> <p>Сваки дан је изводе у шетњу, колима, а и пешке; некад је с њо |
| ла, лака храна и на првом месту за неки дан — мир.</p> <p>Па се поклони болесници, омилова јој |
| и пристати Мурад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан један џон-турк<ref target="#SRP19120_N98" /> утече |
| ини ми се неће никад.</p> <p>А пре неки дан, мој отац метну на сут-анин капиџик катанац, а мајк |
| ј први.{S} С њим се познаје од пре неки дан, а са мном откад!“ И преброји на прсте месеце: „Два |
| што се воле, и што су се узели пре неки дан.{S} Робиње мисле: „Благо њој!{S} Како је срећна она |
| !“ викну она онако страшно као пре неки дан, јер својим уплашеним очима виде смрт.{S} Арифин му |
| уд ви овде, ханум, кад сам вас пре неки дан видео близу Касумије: било вам је „прво вече“?</p> |
| знате, драга госпођице.</p> <p>Пре неки дан сам видела човека чини ми се први пут у животу: мој |
| у, а камо ли на лице.{S} С тога, понеки дан, само трчи за њом, кад је ту Џемал.{S} Она све види |
| им суво, јер огреје топло сунце, понеки дан велико као у лето.{S} Па ипак, много је пријатније |
| бих на једном месту довека...{S} Понеки дан ми се не ради, а ја сам немирна и тужна.{S} Седам, |
| ену жену — нисам „ухваћена““.{S} Понеки дан, кад се загледа мужу у <pb n="239" /> „овчје очи“, |
| а кад пођоше пешице, њој се овај радни дан учини већи од оба Бајрама: срешће се може бити с њи |
| 0_C5"> <head>V</head> <p>Беше леп летњи дан; прошло десет; Фатма доцкан легла, па се успавала.{ |
| а, не дајући да јаве њенима.{S} Четврти дан осети се сасвим добро и устаде, истина доцкан, пошт |
| ли?“</p> <p>............</p> <p>Четврти дан, а она још лежи.{S} Данас може мислити на све: па п |
| ead>III</head> <p>Данас је петак, шести дан како се Ибрахим-Хасан-бејови вратили с Јалије, Фатм |
| мојој фијоци.“</p> <p>Па ипак, још исти дан, у једном необичном тренутном расположењу испрати г |
| ти,“ мисли тетка и уздише.</p> <p>Трећи дан изиђе.{S} Чисто постарио.{S} Улицом је <pb n="231" |
| ек пије... само да буде њен.</p> <p>Тај дан ништа нису питале Фатму; оставиле су је да се одмор |
| } А ви, не читајте га одједанпут, један дан.{S} Кад с париских улица допире до ваше одаје хука |
| му је.{S} После... дознадох ..{S} Један дан, кад ја нисам била код куће, девојка дошла кроз кап |
| несу: богато је, скупоцено је.{S} Један дан, мајка ми га изнесе, а ја хтедох да изгубим свест.{ |
| тако сутра.{S} Ја с пријатељицама један дан идем у Фенер-Башчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћ |
| на капији, он сав претрне.</p> <p>Један дан дође му телеграм, а кад га је отварао, руке су му с |
| е женице... <pb n="146" /></p> <p>Један дан, она се изгуби кад Џемал своју жену пред њом пољуби |
| оју тајну, нисам је умела крити ниједан дан.{S} А тајну овога младог лепог човека и ове младе л |
| то не значи?</p> <p>Што је више освајао дан, она се све више развесељавала; по кући је ишла пун |
| ај отворена прозора стаде: месечина као дан — пун месец. „Ђули!{S} Ђули!“ шапће; али јој се тај |
| а глави...</p> <p>И ако је месечина као дан, они пођоше с фењером, да их не би зауставио стража |
| то носи из мрачне ноћи у ведар и светао дан толике нове душе.{S} Оне не певају, оне се не весел |
| :</p> <p>— Ах ! шешир !{S} Кад би дошао дан да метнем на главу шешир, ја бих скакала од среће, |
| ођица.{S} Дошла ми је по турски: на цео дан.{S} И говориле смо о Рамазану у мојој земљи.{S} Она |
| два чекам да легнем, у вече, па и преко дан: зажмурим па покријем очи, <pb n="27" /> гледам га |
| ужева; ништа их се не тиче што су преко дан, на каквом шеталишту званом овде „пијаса“, или у ча |
| акав велики и светао празник, јер је то дан буђења природе: излазе у поље, нарочито жене, и на |
| је „гром“, него ти: твој муж је „добар дан у години?</p> <p>— Сестро, што се баш ја буним, у т |
| еселе жене.</p> <p>Вече у очи четвртка, дана кад се одводи невеста; трећа ноћ како траје харемс |
| седе у затворена кола с робињом.{S} Два дана седе сама с оцем врло тужна, због тетке, шаљући ро |
| S} Пољуби је као Мадам!{S} И читава два дана бејаше страшно расејана, седаше у наслоњачу где је |
| је неповерљива.</p> <p>Прођоше и та два дана, сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати се |
| м.{S} То су ти очекивани гости, пре два дана звати за вечерашњи ифтар.{S} Уз капију се оне три |
| ...........</p> <p>Од кризе прођоше два дана, и она сад може да мисли. „Ориенталке не резонују, |
| би је до шале; није ти жао што кроз два дана идем.{S}- Мерсије се растужи, и седе до ње.{S} У о |
| ..{S} И он воли као што је волео првога дана, као што ће волети до последњега часа ..{S} Кад би |
| наступи осека љубави...{S} Али, једнога дана дође плима и сву је потопи, она се понова заборави |
| и.{S} Али, каква заблуда!...{S} Једнога дана, ја бејах нешто болесна, а та његова тетка: „Аман! |
| за Сирију, и за Француску...{S} Једнога дана дошло је више лађа, и једна од њих донела је њега; |
| космополита већ и полиглота.{S} Једнога дана Ариф-тејзине пријатељице доведоше им једну младу и |
| да се та земљана уста мичу.{S} Једнога дана затече га тако занесеног један дервиш, и кад виде |
| луткама и играчкама.{S} Док се једнога дана не побуни...{S} Бејаше напунила осамнаест; код ње |
| рава Туркиња сети се шта је, те једнога дана замоли ту страну жену да им више не долази, пошто |
| ала је здрава, дивна жена.{S} И једнога дана, она осети у срцу два осећања: мржњу према мужу, и |
| ског оловног неба.{S} На Јалијама, тога дана, крај мора, с музиком таласа о животу и вечности, |
| као да је пао на њена уста; али од тога дана она не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њ |
| х донела је њега; а оне, можда баш тога дана, биле су мирне, равнодушне!...</p> </div> <pb n="4 |
| Оне имају духа, али.. ...</p> <p>Истога дана пред вече.</p> <p>Колико је волела тејзе Мадам Ари |
| сам баш заиста била луда.</p> <p>Истога Дана у вече.</p> <p>Боже, како сам срећна!{S} Срећна са |
| ујем да бих умрла срећна.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Очи ми се засењују, а ја као кроз м |
| од тебе и сунце и свећу.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Данас у махрами крв...{S} У мени се |
| Марсељ... <pb n="279" /></p> <p>Истога дана, у исто доба, Нурије и Алије укрцале су се у један |
| шума. „Откуд да се вода бели усред бела дана, кад се сунце чини као какав огроман пожар!“ рече |
| слепоочнице.</p> <p>Прође читава недеља дана, а рана младе жене никако да зарасте.{S} Кад год ј |
| на прсте месеце: „Дванаест...{S} Година дана прошла како сам је први пут видео.“ Па опет га спо |
| ма ништа, те очајаваше.{S} Прође година дана како се вратио.{S} Једно јутро иђаше улицом замишљ |
| таву, символ непроливања крви и свитања дана, око које су се скупљале нове, коју сам дизала вис |
| парфим. „Изветрило је,“ рече јој трећег дана Мерсије, а она се застиде што је „ухваћена у тајни |
| замисли, и ја морам такво пече; и првог дана свуд уза ме иђаше слушкиња, хришћанка, јер не види |
| S} Направљена помрчина, све као прошлог дана; али сад Џемал-беј у подне не дође, због те њене д |
| игару, и сипале воду...{S} После, осмог дана, Фатма није постила: пушила је, и цела је кућа зна |
| нос, и звала сам га „носоња“.{S} Једног дана, моме оцу дође један стари пријатељ; нису се били |
| ушала шта све раде наши људи.{S} Једног дана, он узјаха на коња, а ја, одмах за њим, уђох у зат |
| се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног дана, обузет страшћу, он поче викати на њихово друштво |
| ш за песму и свирку добијају петнаестог дана поста и на Бајрам.</p> <p>Оне с кратком косом око |
| — њега нема.{S} Гошће су ми спавале, од дана им направљена ноћ; мене сан не ухвати: срце ми реч |
| сурме и бојадисања ноката; прављење од дана ноћ с фереџама и ћилимима на прозорима, где није ш |
| тано? „Ко зна од кога је?...“</p> <p>Од дана како сам последњи пут била код Нурије-хануме, ја с |
| е помисливши: „То ми је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, и Сани |
| рани.{S} Кад је чуо да се преудала, три дана ништа није окусио, нити је ишта проговорио, а четв |
| } Изнемогао си, не једући толико... три дана.{S} Молим те!</p> <p>Он јој опет рече да ће после, |
| ни и родитељима честита празник.{S} Три дана <pb n="196" /> улицама су се видели само људи, а ч |
| {S} Треба ти да га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p> <p>— О, суто, ни два три сат |
| а вратима.</p> <p>На миру је лежала три дана, не дајући да јаве њенима.{S} Четврти дан осети се |
| му, и да не верује у к’смет!“ После три дана опет их одазваше:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} |
| а је покривен црном чохом...{S} Пре три дана, дувао је хладан влажан јесењи ветар, и час се чин |
| ам.{S} Нисам до пре три дана; а пре три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} |
| ребе да очи обарам.{S} Нисам до пре три дана; а пре три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би о |
| своме брачном животу.{S} Лежала сам три дана, па кад устадох, још ми не беше добро, те му се оп |
| нене и мајка сваки дан, а њу виде у три дана једанпут. „Ах, <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu</fo |
| ћута...{S} Господин Хок дође кући у три дана једанпут, а он није Турчин него Немац...{S} И у Ев |
| ју, и први пут узе мислити, од кога јој дана та девојка не долази; први пут се запита: „да се н |
| очешљану и обучену, с цигаром.{S} Седам дана није постила: осмог оде у хамам и — запости.{S} Те |
| моја ружо бела, која си ме волела осам дана.</note> <note xml:id="SRP19120_N62">Драга моја.</n |
| -нев руз</hi>, то јест „нов дан, султан дана у години,“ тако мухамеданци зову младенце, и очеку |
| ен до суза — „Никад!“ узвикну она. „Ово дана, која год је овде дошла ја сам јој казала, све сам |
| ила да остане годину, па једва неколико дана; јер она у овим годинама гледа да не изгуби ништа |
| више мастику него Фатму.{S} За неколико дана побледе, ужуте...</p> <p>— Сине, пиј!{S} Пошто не |
| је девојка.{S} Све се сврши за неколико дана, — одведоше је.{S} И старо и младо, и богато и сир |
| ој се кћи испросила, тек после неколико дана.</p> <p>И долазиле су оне три нове, али преобучене |
| ље, то цела кућа опажа; од пре неколико дана, она се покаткад осмехне, а јуче се обукла и закит |
| _N62" /> </l> <p>Писано је пре неколико дана.{S} Руке су јој дрхтале ]сад отвори друго. ”</p> < |
| ислим да ћемо до недеље , кроз неколико дана, на пут, јер ја сам се већ опоравила, и да нене не |
| а и прексутра.{S} Нека пролази неколико дана, те да га Фатма добро види.{S} Најпосле, то није е |
| овој снаси врло радовала, већ неколико дана била је као на седмом небу: „Научиће ме француски! |
| е вам опростити.{S} И како ће он толико дана без тебе?...{S} Млада си, неискусна си... не знаш |
| е „бош“, напунише се три месеца и десет дана:{S} Ариф-тејзе јој поче говорити о удаји!{S} Сви с |
| ш одмах, да не чекаш три месеца и десет дана, јер ниси изишла из његове куће, чак ни из ваше бр |
| овом бившег мужа још три месеца и десет дана: да би се за то време измирили.{S} А како да се ми |
| .{S} Фатма је код тетке седела петнаест дана; Џемал је долазио сваки дан, и непрестано гледао д |
| ике...{S} Месец је тада био од петнаест дана...{S} Ни моја молба, ни моје преклињање, ни моје с |
| {S} И пошто се не врати ни после недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је пита зашто је отишла не |
| ли, да је остала његова још само недељу дана...{S} Кад се рашчује, он неће смети изићи пред дру |
| венесмо једна од друге, и читаву недељу дана не засукасмо мишице, док са њих нестаде и најмањег |
| уну. „Годину дана да ниси дошао, годину дана не бих изишла: што да изиђем кад се не надам да ћу |
| <p>— А шта је било оно?...{S} За годину дана две љубави!{S} Не може...{S} Ја сам муслиманска же |
| че да не допушта султан...{S} За годину дана сахраних троје деце, остаде ми само првенче.{S} Му |
| од Нурије-ханумину кућу, више од годину дана пусту, па га задржала мајка.{S} Стара је чула од А |
| ми.{S} Међу ђаурима сам више од годину дана, али се нисам пођаурила: покривам главу, молим се |
| >Осман се ожени.{S} Жена за њ би годину дана.{S} У њему се понова разбукта страст за Зејном, те |
| {S} Шта сам све препатила за ово годину дана!{S} А јадна Емир у туђини.{S} Кад би знала на кога |
| ад је чула да он није у Солуну. „Годину дана да ниси дошао, годину дана не бих изишла: што да и |
| ј њихов смех!</p> <p>Последњих десетину дана, Џемал-беј је само мислио на одлазак у Европу; и д |
| свекру и свекрви „води чест“ као првих дана, и боље, јер онда је била дете па није умела; са с |
| Фатмину свадбу.{S} Њена седа коса, тих дана мивена, била је просто <pb n="257" /> сребрна.{S} |
| Јалијама: онда је била, за читав месец дана, са странкињама.{S} Сети се пољупца оне младе и ле |
| “, ожени трећом.{S} Трећа му седе месец дана!...{S} За шта је ову отерао ни сам не зна, те турс |
| ике у Нурије-хануминој кући прође месец дана, и кад се појави пун месец, бео и округао као среб |
| творених шалона и прозора била је месец дана.{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто са страхом по |
| ; друге године проведоше код мене месец дана; треће године дође без детета, седе недељу; четврт |
| а.{S} И тако Емир-Фатми за читави месец дана чинило се као да није у Солуну.{S} Данас Енглескињ |
| а ћути и трпи...</p> <p>За читави месец дана, ја сам била збуњена, као занесена, па кад сам чул |
| о, и ако је од њине свадбе прошло месец дана...</p> <p>Али данас, он осети нешто као умор, као |
| д каква господска свадба буде, по месец дана и више говори се о оделу и накиту моје жене и кћер |
| д је на путу!{S} Била је у Серезу месец дана, па отишла у Цариград с једном Енглескињо, па се о |
| ли, сестро.{S} Кад се удамо: муж, деца, данас на Јалијама, сутра на Молосу — колима.{S} Оне ниж |
| у собу улете једна енглеска девојчица, данас дошла у Турску, и узвикну једној од путница: „Мам |
| и много видео.</p> <p>— Читај, причај, данас, сутра, прексутра: једно те једно, говораше он љу |
| обе; јер ја бих и онда била несрећна... данас сам била љубоморна кад је пољубио другу, а кад би |
| ефенди? упита пашиница.</p> <p>— Ич!{S} Данас ич! говори и непрестано жмури, па тек отвори очи |
| ли и повуче један дим, разгаљује се.{S} Данас не би тако.{S} Кад оде у своју собу, она јој се у |
| <p>— Знаш шта, ханум? рече јој муж.{S} Данас ћеш имати једно лепо разонођење.{S} То јест, вече |
| </p> <p>Четврти дан, а она још лежи.{S} Данас може мислити на све: па први њен долазак, на све |
| дана чинило се као да није у Солуну.{S} Данас Енглескиње, сутра Францускиње, прексутра Немице.{ |
| ови, само уместо пилава зерде.</p> <p>— Данас нико не пости, само ја, рече ашчика, и похита ка |
| не пољуби, због мајке, и рече:</p> <p>— Данас ти је добро, ханум ?</p> <p>Она то потврди главом |
| ам мислила да ћу полудети од радости; а данас — ја сам тужна!...{S} Кад су ишла кола кроз парис |
| и ми не говоримо: ја нисам хтела.{S} А данас, за љубав своје султаније, проговорих.{S} Гледамо |
| вних очију вид, и цео свет...“</p> <p>А данас у нападу узвикнула је страшно: „Трећи гроб!{S} Ум |
| је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас видим!{S} Што не могу да се разговарам с њим, да |
| и капци су му чисто отечени: боље да га данас она не види.{S} У томе виде да је то огледало пук |
| рамазана, у подне.</p> <p>Уместо да га данас испратих у џамију, ја га испратих у школу!{S} Осе |
| n="133" /> их има и немилостивих, кога данас може дворити сама, сутра с ортаком, а где су у ку |
| :</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта ћу ја данас, и докле ће он спавати?</p> <p>— До сутра, чедо.{ |
| Све што ми је мило и немило бележићу од данас, те да некад видим како ми је било кад сам остави |
| ам променио прстен да те подсетим да је данас седница онога солунског Књижевничког Друштва, где |
| стове и непрестано се ниха.{S} Фатма је данас у зеленој антерији.{S} Прође кроз предсобље и оде |
| ијатељице до пријатељице.{S} И Фатма је данас изишла.{S} Обучена у ружичасту хаљину, са чаршафо |
| ч, он говори, говори о времену, како је данас ваздан киша, и како се вардар раздухао као луд... |
| P19120_C20"> <head>XX</head> <p>Ариф је данас имала напад.{S} Насред собе застрвене црвеним ћил |
| испричала као сестрама по души; ви сте данас имале времена и да се испавате и да мислите на ме |
| претече Нурије:</p> <p>— Алла’!{S} Ја и данас нисам постила, те сам имала моћи да размишљам.{S} |
| м га завршила..{S} Ја бих вама писала и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, не читајте га одј |
| hi>суто</hi>“.</p> <p>Као обично, она и данас седи на шиљтету у белој алватној хаљини, турској |
| где је он.</p> <p>10 рамазана.</p> <p>И данас ми је била Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: н |
| а ја сам ти то одбила на болест.{S} Али данас...{S} Зашто не устаде свекру, кћери?</p> <p>Она п |
| оне га тако ретко виде, гледају.{S} Али данас је било време кад се пада у сањарије и меланхолиј |
| свадбе прошло месец дана...</p> <p>Али данас, он осети нешто као умор, као досаду...{S} Кад би |
| > <p>Јуче јавише Сафет-хануми да ће јој данас на „јутарње расположење“ доћи једна стара царигра |
| че:</p> <p>— Остави ме, дете!{S} Ја сам данас као раздешен ут.</p> <p>На софи, стара Шехназе-ха |
| Нећу то...{S} Какав напад...{S} Ја сам данас јака, јака...{S} Боже, зар неискрена она, моја др |
| а Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја сам данас учинила као онај дервиш из приче, госпођо мајко.< |
| <p>Солун, 10 шабана 1323.</p> <p>Ја сам данас начисто да волим...{S} Ох, кога волим! ..{S} То с |
| мени...</p> <p>Децембар.</p> <p>Шта сам данас видела.{S} Ми немамо духа колико оне, а оне немај |
| руло, нездраво, највише то што се и дан данас неки, многи, жене — децом.</p> <p>Она би њему све |
| волико испољен садашњи турски харем као данас; никад није у мање особа оволико оличен.{S} Пет о |
| обућарници врати се и оде од куће: тако данас, тако сутра.{S} Ја с пријатељицама један дан идем |
| погледа, ње нема...{S} Устала!{S} Зашто данас пре њега, кад увек устају заједно, заједно се уми |
| Слатка кјучук-ханум, какав је ово омар данас?!{S} Јутрос рано изиђох на балкон, а оно море ври |
| Зар је то Турчин?{S} Леп!{S} Очи су му данас јасно плаве, од задовољства.{S} Он нема очију за |
| рљавог, трошног града о чију су калдрму данас хтеле ноге поломити?{S} Да, то су његове становни |
| тећи, као да је не пробуде...{S} И Ариф данас виде, духовним очима, стару ханум-нену, сву у зел |
| Отиди бар једанпут.</p> <p>— О, па баш данас!{S} Ја чекам, ти знаш.</p> <p>— Чекаћу ја уместо |
| l:id="SRP19120_C3"> <head>III</head> <p>Данас је петак, шести дан како се Ибрахим-Хасан-бејови |
| аљину по избору а мужа по опису!</p> <p>Данас јој дође тејзе с најстаријом новом, Фахрије-ханум |
| 11 јуна 1905</p> <p>Драга мала,</p> <p>Данас у подне, враћајући се из вароши и улазећи у своју |
| b n="290" /></p> <p>12 рамазана.</p> <p>Данас сам први пут изишла.{S} На глави сам имала шешир, |
| пишем срцем.</p> <p>14 новембра.</p> <p>Данас... у махрами опет крв...</p> <p>15 новембра.</p> |
| већу.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Данас у махрами крв...{S} У мени се нешто прекиде кад с |
| е сматрала као походу душе души.</p> <p>Данас договор, сутра венчање, као у старинских муслиман |
| брзо то да дође?...</p> <p>Мај.</p> <p>Данас, пролазећи Латинским Квартом, ја сам чула на грам |
| лизу Алаџа-Имарета</p> <p>Солун.</p> <p>Данас у зору умре Фатма.</p> <p>Мурад-Џемал.</p> <p>— Х |
| је мило и лако.</p> <p>Новембар.</p> <p>Данас ми је била Госпођица са својим рођакама и пријате |
| ко кратко, и не снива се двапут.</p> <p>Данас је петак.{S} У Нурије-хануминој кући је пуно жена |
| кога који је испуњавао ову кућу.</p> <p>Данас помиње Парижанку више но обично „отуд што мирише |
| се једно време није хтео нико дружити. „Данас, оне ми личе на банкроте који гледају да поврате |
| се каже да су им кћери образоване.{S} А данашња турска жена не може <pb n="74" /> се назвати об |
| а сад за то не марим, и страх ме од ове данашње запаре, да моји не побегну на чифлук још сутра, |
| е у лудо“, или „чувај беле паре за црне дане“; и нико преда мном није изустио: „дуг је зао друг |
| врати само зато да се с њом помири; јер дане које проводи без ње, она не рачуна у дане живота.< |
| не које проводи без ње, она не рачуна у дане живота.</p> <p>Кад робиња рече да је Фатма испроше |
| >XII</head> <p>Рамазан дође.{S} Први су дани новембра месеца а време је као с пролећа: зеленило |
| } Али, она се кајала...{S} Пролазили су дани и недеље, она га није гледала, и непрестано је бил |
| по три месеца...{S} У томе ми пролажаху дани, у очекивању детињег доласка..{S} Прве године дође |
| пишем после онога што сам вам писала у данима своје среће?{S} Ви сте зацело очекивали да вас п |
| обори очи, али ништа не рече.{S} Сваким даном је бивала слабија, и родитељи су се већ договарал |
| њино друштво, уздишући за оним великим даном кад ће оне бити слободне.{S} И говораше јој о бол |
| е због онога за шта га она као у судњем дану оптужује...{S} Отиде, а она га не испрати, нити му |
| Боже, колико сам сањала, с Мерсијом, о дану кад ћу на главу метнути шешир.{S} Ја сам мислила д |
| } И ноћу и дању гости.{S} Ноћу Туркиње, дању странкиње.{S} Јер нема ваљда ниједне странкиње кој |
| рехова у минулој години.{S} Уз Рамазан, дању, ни хлеб, ни вода, ни дуван, ни кафа, чак ни мирис |
| кафом: из једног филџана пију обоје... дању је облачи, кити; у вече јој узима цвеће из косе, п |
| ни да су негде тамо где се ради и живи: дању да раде, ноћу да се шетају поред каквог плавог јез |
| је било лакше : тумарамо помрчином.{S} Дању видим и нахерене трошне куће и безочне људе.{S} На |
| итавај; али, не као мене.{S} Криј од ње дању сунце, ноћу свећу, и она ће се осећати срећна.{S} |
| и, њему, своме мужу, да је поред њега и дању и ноћу, да никад не трене, не легне, да му она ран |
| .{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу Туркиње, дању странкиње.{S} Јер нем |
| вота!{S} Она је о овоме сањала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење даде једну златну кутију пуну |
| а, у јутру.</p> <p>С друговима и ноћу и дању...{S} И мушки и женски заједно!{S} Мени се пред љу |
| ама ноћу!{S} А никад досад није била ни дању, у друштву!...{S} Он јој узе обе руке, она му то н |
| проговарају, само пуше.{S} Тако је увек дању.{S} Оне ноћу полуде, опију се ноћном тишином, мири |
| та на дан; а после сваког клањања, било дању кад пали сунце или ноћу на месечини, он гледајући |
| е весели, јер, Рамазан је Рамазан, било дању или ноћу.{S} По поноћи топ, објављује <hi>суфур</h |
| ахалу...{S} Испрва је ишао од куће само дању, после и ноћу: за то му отвори вољу Рамазан...{S} |
| иј се, несрећна кћери, ено човека!“ Јер дању, у време молитве, не дају јој да седи у башти разв |
| .{S} Јер беј је покаткад задржавао воду дању; ноћу никад, да му пљушти као киша, да га успављуј |
| ским махалама, нарочито у Старом Солуну дању је пусто, као да је све живо помрло; а пред вече в |
| из куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј, дао своју кћер да није добро, красно...</p> <p>Је ли ов |
| кад се купује, тражи се да се види.{S} Дао ме као неки поклон: поклон се даје невиђен.“ О, врл |
| ника: све истина онако.{S} И он га тада дао својој мајци, она мени.{S} На пошту сам однео челен |
| врши тако брзо и тако просто, као да је дао реч, ако се опије да изгуби мазгу!</p> <p>Сведоци о |
| а задахнула својом душом.{S} А ономе је дао душу Бог.{S} Ја сам онога гледала само умним очима; |
| ли ништа против њега рећи.{S} Он јој је дао оно што и многе хришћанске жене немају — слободу.{S |
| он би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се била разболела, он |
| а, све би било по старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође пијан, Фатма је распуштеница.{S} |
| је ипак на овај турски обичај пристао и дао реч.{S} Али он речи није одржао... „Треба поштовати |
| она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му казати још и с тога да не би била и |
| богат?{S} Па отац је друкчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао, зар га не |
| е хтео удавати по муслимански, зашто си дао да се дружи с Европљанкама, што си тражио да учи ев |
| што свира на клавиру. „Мајчице, да сам дао још пет, десет пута за Фатмино учење, па не бих жал |
| у: брада му задрхта.{S} Али сад, ја сам дао реч... "</p> <p>— Држи реч, сине, и сећај се шта ти |
| м везене.{S} Па узе бисер што јој је он дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљуби, п |
| мене.{S} Онај што се правилно развијао дао је у двадесет петој оно што ћу ја, можда, дати у че |
| риградског беја што је за кћерину науку дао толики новац“.{S} Али он ни да чује. „Закон нема по |
| па никад није долазио у Солун, није му дао стриц, који га је био узео под своје, немајући деце |
| ине кафезе.</p> <p>— Отац те не би њему дао, и ако је из добре породице и богат, зато што га се |
| а.{S} Све су летеле, као да им је страх дао крила да јој помогну. „Доктор!“ викну она онако стр |
| из просте куће.{S} Зар би те твој отац дао човеку који није од породице, из добре куће?{S} Ти |
| ик и једна смеђа Францускиња, Мадмоазел Дарио, гувернанта деце некога паше; и видевши робињу ка |
| и Арифи увек врло симпатична, Мадмоазел Дарно је вечерас очара.{S} Потрчавши Францускињи — у ди |
| еда јектичава, Мадам Аристид, Мадмоазел Дарно и она ноћашња Енглескиња.{S} Око ње су Мерсије, ц |
| горело, играло од страсти.{S} Мадмоазел Дарно, пре неко време усхићена њеном игром, сад сваки ч |
| пред њима фењер, уздахну.{S} Мадмоазел Дарно ушла је у суштину свега што је око њих, с њима и |
| le!{S} Where am I?</foreign>“ Мадмоазел Дарно је задржа, говорећи јој: „Мис Пирсон, то је женск |
| не као кроз зид.{S} О слатка Мадмоазел Дарно!{S} Пољубила би је чак и у уста, преко обичаја ту |
| еља годинама, жива и духовита Мадмоазел Дарно знала је <hi>шта то значи</hi>, и заборавивши да |
| но.“ И кад се Мадам Аристид и Мадмоазел Дарно окретоше да њу још једном виде, она им направи ду |
| јише се.{S} Говорише о хаљини Мадмоазел Дарно, нарочито о шеширу.{S} Мерсије има нешто Фатми да |
| ове Ибрахим-Хасан-бејов харем Мадмоазел Дарно и ону Енглескињу.{S} Она је тобоже хтела да Мис П |
| ш с две њене пријатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с Мис Блак. <foreign xml:lang="en">O, yes!{S} |
| три нове, с Мадам Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби се у један образ па у други, <pb n="128" / |
| о примети на енглеском језику Мадмоазел Дарно.{S} А нове, уместо да се на ово насмеју, уозбиљиш |
| је одавно отишла, и духовиту Мадмоазел Дарно, коју ви толико волите, и све оне Францускиње што |
| то је тврдо веровала.</p> <p>Мадмоазел Дарно поче на енглеском језику бунтовнички говор:</p> < |
| им не приђе осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их не дирају, само се на њих значајно н |
| друге дођу; доносе Фатми <pb n="89" /> дарове као да ће па хаџилук, праштају се са свима: на п |
| и.{S} Жене су долазиле, седеле, гледале дарове, и њу, изложену као њени дарови, као њена богата |
| гледале дарове, и њу, изложену као њени дарови, као њена богата спрема, као њено одело.{S} А он |
| , даровима.{S} Лепота!{S} То су Фатмини дарови.{S} Жене су долазиле, седеле, гледале дарове, и |
| лону искићеном од горе до доле спремом, даровима.{S} Лепота!{S} То су Фатмини дарови.{S} Жене с |
| удата једна дивна цариградска девојка, дата је мушком — не мужу — невиђена, као какав поклон о |
| лире, а за просвећење туђих кћери ви не дате ни бакарне аспре</hi>.{S} Кажњавате се за себичнос |
| у двадесет петој оно што ћу ја, можда, дати у четрдесет петој...</p> <p>— У Старом Солуну гото |
| као да ће нам он изменити крв у жилама, дати нам темперамента и подобности за културу, за живот |
| S} А чим напуни четири године, он ће га дати у школу; „почетак школе" биће свечан: гостију пуно |
| на, тиха, не прави утисак жене што може дати нечијем духу полета, духовним очима вид, и дизати |
| се, хоће ли тога и тога.{S} Грехота је дати девојку док не рече „хоћу“, то је тако у нашем зак |
| тим...{S} И колико је крив, и не хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га казнити.{S} Дан казн |
| а чифлук.{S} Јеси ли казао, за кога ћеш дати кћер коме пријатељу, то јест своме пријатељу, јер |
| д где су је пробудиле из сна од опијума датог муслиманкама пре толико векова — западне књиге и |
| 63" /> </l> <p>Ништа више.{S} Јучерашњи датум.{S} Отвори треће много узбуђена.</p> <l> <foreign |
| ам умним, па ћу га опет гледати чулним, даће Бог!</p> <p>Госпођице, то ваљда само ја, турска де |
| ме детету. „Ако је мушко," мислио сам, „даћу му име Арслан и Шемси<ref target="#SRP19120_N78" / |
| понова растали, ја бих умрла.{S} Овде, дах његов мени је ваздух.</p> <p>Уочи Рамазана.</p> <p> |
| су осетиле неисказану немоћ у ногама, и дах... као последњи дах лета које јутрос умре, и спусти |
| > <p>— Није, него да брже изиђе ђаурски дах, рече Сафет.</p> <p>Она плану:</p> <p>— Па ти у сво |
| као њена кћи, да јој не изиђе последњи дах..{S} Она се мења у лицу и ћути, јер не може да прог |
| хом травом с гробља, на нечији последњи дах:{S} Фатми се учинило да је то дах лета, — лето изди |
| у немоћ у ногама, и дах... као последњи дах лета које јутрос умре, и спустише печа, која малоча |
| ре!{S} Хукнула сам у хартију, ту је мој дах: из њега ћеш прочитати да треба што пре да дођеш, д |
| ледњи дах:{S} Фатми се учинило да је то дах лета, — лето издише, умире, и она се не растужи нег |
| види му покрете, чује му глас, осећа му дах на лицу, у носу је голица мирис с његове косе и хаљ |
| адих јеврејских жена и ударање у ут и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне у један рибарски чамац, |
| ли их ниси скоро видела, па... да им не даш пуномоћје док их не видиш, то јест, док им не упамт |
| амнаест година, па зар да је сад другом даш као тицу или псетанце?!{S} Сине, сине, Нурије-ханум |
| покривених маховином као ћилимом, поред дашчара које они зову „дућани", а поред Касумије обориш |
| и решетке, повуче их, — срушише се: две дашчице осташе у њеној искрвављеној десној руци...</p> |
| аоцима на којима су поврх стакла шарене дашчице.{S} Једна кола одјурише: у њима је свекрва са с |
| , мајка Ибрахим-Хасана и Исмаил-Ахмеда, два богата Цариграђанина који су се доселили у Солун јо |
| S} Около седе неколико бејова, младића, два официра, и чочеци...{S} Свирка, игра, песма, кафа, |
| на никога не гледа, само њега; па деца, два мушкарца и три девојчице; она, мајка, он, отац; њен |
| х: падох у постељу.{S} Долазише лекари, два Грка и један муслиманин, па кад видеше да ништа бољ |
| под Нурије-хануминим прозором. „Један, два, три,“ броје сестре гледајући се и клатећи се.{S} И |
| ро свануло, и пошто су одспавале сахат, два, обукле су се у саму свилу, у саму кадифу, накитиле |
| и помиње му конаке: два у Бејлер-беју, два у Стамболу, један на Нишан-Ташу, један на Бебеку, п |
| ена зетових предака и помиње му конаке: два у Бејлер-беју, два у Стамболу, један на Нишан-Ташу, |
| лакала!{S} Човек је, поседеће с људима; два месеца, па се и то досади.{S} Досади!{S} Зар да му |
| , и седе у затворена кола с робињом.{S} Два дана седе сама с оцем врло тужна, због тетке, шаљућ |
| је.{S} Пољуби је као Мадам!{S} И читава два дана бејаше страшно расејана, седаше у наслоњачу гд |
| Добро!{S} Сад да видимо који ћеш од ова два.</p> <p>Она узе десни.</p> <p>— На средњем је био И |
| иташ?...{S} Ја ћу ово да отворим, и ова два, говораше робиња шапатом, отварајући писма.</p> <p> |
| анпут насмеја се и рече:</p> <p>— У ова два нема ништа!</p> <p>— Како ништа?! изусти Фатма чист |
| затекоше Џемала и његову мајку, његова два друга из Париза, Турчина, и њену тетку и течу, и је |
| руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p> <p>— О, суто, ни два |
| ражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло лепа њена огледала, обешена на зиду.{S} Он се |
| Ђулбејаз уђе и рече: „По беја су дошла два његова друга, и одвели га“; њој грунуше сузе — отиш |
| јући...{S} И како богат!{S} Лаж!{S} Има два конака, али су оба већ туђа, — жена му их презадужи |
| и, да се не онесвестим.{S} У Паризу има два народа, један од крви и меса, други од камена и бро |
| азиле поред великог ћилима разапетог на два дирека уз прву капију, да онај силан свет са улице, |
| Дајте мени, рече Ђулренги, па намени на два ораха и пружи их, као малочас Мерсије, Фатми:</p> < |
| матиум бољи је...{S} По једну кашику на два сата.{S} А етар да мирише кад...</p> <p>— Моја тетк |
| жао што је покрила главу не само од она два младотурчина, него и од њега — он јој није муж; и о |
| е сети да га је била заборавила и у она два своја напада, кад јој се чинило да ће умрети, и би |
| ца и путника.</p> <p>Јуни.</p> <p>У она два напада, ја сам се бојала за живот!{S} Сад: грознице |
| што је неповерљива.</p> <p>Прођоше и та два дана, сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати |
| жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.</p> <p>— Тејзе!{S} И ја га пустих, оде ! |
| жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.“ Зар овако брзо то да дође?...</p> <p>Ма |
| као цариградски <pb n="13" /> и имао је два веслара, једнога црнога старца и једнога белога мла |
| намести око на кафез... „Џемал!“ После два месеца!...{S} Не вероваше чулним очима, те их затво |
| јка па од радости заплака.</p> <p>После два, три часа, ту су били сви:{S} Мерсије је плакала, а |
| ханум.{S} То су ти очекивани гости, пре два дана звати за вечерашњи ифтар.{S} Уз капију се оне |
| енги, хартије.</p> <p>Робиња јој донесе два ружичаста табачића, који су много мирисали на љубич |
| осле, кад остарите, од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.</p> <p>— Те |
| о кад пође и дође. „Од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.“ Зар овако |
| мангала, зави цигару, запали је, повуче два три дима и узе плакати: она пуши, сузе јој обливају |
| н јој завије цигару, он запали и повуче два три дима, па је пружи њој, молећи је: кад мало попу |
| ...............</p> <p>Од кризе прођоше два дана, и она сад може да мисли. „Ориенталке не резон |
| , теби је до шале; није ти жао што кроз два дана идем.{S}- Мерсије се растужи, и седе до ње.{S} |
| ној софи, робиње простреше овчју кожу и два ћилимчића, које је Фатма навезла за клањање тетки и |
| кад се састанете после једног сата или два, милост.. још већа.</p> <p>Он само чује: „Па како б |
| с њим не говориш.</p> <p>— О, суто, ни два три сата не бих могла ћутати.{S} Напослетку, па и ш |
| е.{S} Ми не знамо каква му је мајка; ни два прста на руци нису једнака, а камо ли две сестре.{S |
| рнкиња пољуби њен јорган, и предаде јој два писма: једно од Мерсијине мајке, друго из Француске |
| проливала љубав...{S} Сама с њим... као два пања, ја сам њену децу волела.{S} О кад ми дођу и п |
| ована, у две грдно велике „рунделе“ као два дивна уметничка ћилима од цвећа, у водоскок, у кипа |
| као сафир на белој свили, а уснице као два млаза крви на снегу...{S} Немојте се, молим вас, см |
| , али не као двоје заљубљених, него као два друга.{S} Један леп брачни живот за час се и <pb n= |
| назвати образованом, ако не говори бар два европска језика и ако не свира на клавиру.</p> <p>И |
| врати ујутру, весео.{S} Испрва ретко, у два три месеца; после, сваког пуног.{S} У вече му кеса |
| стим, срећна, поред њега, пољубићу га у два плава дубока језера покривена тмином... али полако, |
| ресаху покривајући лице рукама: тетка у два маха подиже руку да га удари, али је задржа његова |
| е.{S} У предсобљу се бејаше наместила у два реда женска послуга. „<hi>Сефа гелдиниз!</hi>“ узви |
| ше просвећене жене већ су се поделиле у два логора: једне су уз Емине-Семије-хануму, старију же |
| пеница, да дочекају госте.{S} Стадоше у два реда: мајка Ибрахим-Хасан-бејова, Ибрахим)-Хасан-бе |
| а посади па један отрцан миндерлук међу два млада и мртва пијана чочека, па га узе служити маст |
| ној Мондије-хануминој наслоњачи, између два велика огледала, седи Емир-Фатма, у белој свиленој |
| > <p>Сутрадан је Фатма преседела између два велика огледала, у Нурије-ханумином салону искићено |
| Оне су ову седницу сазвале за припрему два велика женска друштва, која ће организовати чим буд |
| она грозничаво отвори писма.{S} Била су два.{S} О како су јој оба мила!{S} Једно је од тетке, д |
| белим муслином на глави, јер у соби су два човека пред које она „не излази“, Фатмин теча и бра |
| на.{S} И једнога дана, она осети у срцу два осећања: мржњу према мужу, и љубав према некоме ког |
| спа крај миндерлука...{S} Заспаше и још два млада беја, из „добре куће“, али беспосличари: овде |
| Мир, необичан мир.{S} Пре су имали још два венчања, па онолики бол, и страх.{S} Шта они сад оч |
| нека се сети оне пословице из буквара: „Два уха, једна уста: двапут слушај, једанпут говори.“ Н |
| и шпијуни! за тридесет лира месечно, за двадесет, за десет, за лиру!{S} Погледам у свог рођеног |
| темо кесу за грош, да навеземо чевре за двадесет пара: то нам је сва спрема за живот.{S} Не мож |
| ом, етар, купање у млакој води...{S} Од двадесет пет степена Реомирових да се сведе на осамнаес |
| пет ми нема детета, али ни њега..{S} Од двадесет четврте, ја сам код мужа без мужа, и код детет |
| еварила; јер најстарија од њих, жена од двадесет и неколико година, врло лепа, Фахрије-ханум, п |
| е одмах вратио родитељима.{S} Младић од двадесет четири године, он је својим здрављем и мушком |
| д тога што је био старији од своје жене двадесет седам година, он је увек изгледао као болестан |
| пође и слушкиње, дошле из Цариграда пре двадесет година, плакале су за обореним кипарисом као з |
| ина који су се доселили у Солун још пре двадесет година.{S} Ибрахим-Хасан-бејов харем <pb n="3" |
| <p>Прође и <hi>Кадр-Лејле</hi>, то јест двадесет седма рамазанска ноћ.{S} Минара су те ноћи тре |
| своме мужу, своме другу и пријатељу већ двадесет и толико година.{S} Дошла му је скоро дете.{S} |
| Онај што се правилно развијао дао је у двадесет петој оно што ћу ја, можда, дати у четрдесет п |
| (једанпут сам близнила).{S} Кад напуних двадесет и једну, он оде у Европу за војног аташеа.{S} |
| рхом стражар лупну у калдрму шест пута: дванаест часова по европски „Нема га!“- сад помислише, |
| о је очи, затварао их и сањао да избија дванаест.{S} Наједанпут се сети: окренуо је леђа Фатми. |
| ме на кућу у којој сам провела више од дванаест година, и где су са мном поступали врло лепо.{ |
| Црна свилена антерија, прављена још пре дванаест година, стајала јој је врло лепо према сребрно |
| ом откад!“ И преброји на прсте месеце: „Дванаест...{S} Година дана прошла како сам је први пут |
| ф-тејзом, сестром од тетке њене матере, двапут њених година, а с којом се разговара као с друга |
| наш, пити забрањено.{S} Како сам жењен, двапут сам дошао кући пијан, луд. „Ако опет дођеш пијан |
| овице из буквара: „Два уха, једна уста: двапут слушај, једанпут говори.“ Намучила се с неваљалц |
| аласима гледале „котрљање звезда“...{S} Двапут су ишле на мали Кара-Бурну на затвореним колима; |
| он: много пута о њој говорио, свега је двапут видео.{S} Утисци јаки, али мало успомена.{S} Ово |
| а који траје тако кратко, и не снива се двапут.</p> <p>Данас је петак.{S} У Нурије-хануминој ку |
| н говори, она ћути као да је онемела, и двапут јој се учини као да ће да се онесвести.{S} А он |
| крај њене постеље, наднесе се над њу и двапут рече:</p> <p>— Емир!{S} Емир!</p> <p>Она отвори |
| ло тужна, због тетке, шаљући робињу, по двапут на дан, и ако је далеко, да види како јој је.{S} |
| дерлук, као да га ноге не држе, и хукну двапут, па устаде и посрћући сиђе низ степенице, оде у |
| чине унуке, од једног сина и од другог, две младе, врло лепе девојке, значајно се погледаше и о |
| орална чочечка игра; оне воле без људи, две и две, једнако обучене, с једном цигаром, с водом и |
| иште к мужу, човеку од педесет и једну, две године, у ловачким хаљинама, који вешаше једну мокр |
| јка четворо деце, да има и женску децу, две красне девојчице.{S} И ако занесена, она никад не п |
| шли на ортака, и то ниједна није знала: две преварио, варалица!“...{S} И загрлисмо се као сестр |
| хвати решетке, повуче их, — срушише се: две дашчице осташе у њеној искрвављеној десној руци...< |
| нка; а опажам да сам и ја њима туђа.{S} Две три пашинице знају француски, али како?{S} Као наша |
| облачног времена, потпуна помрчина.{S} Две сестре леже на миндерлуку, једна у једном куту, дру |
| > Како је Шехназе-ханум, Емир-ханум?{S} Две нове, Емир и Мерсије седоше међу старе, раздрагане |
| башту; дрвеће је било као спарушено, а две крупне беле гаћасте кокоши раскрилиле се и отвориле |
| и изазвало овакву живчану кризу.{S} За две недеље три гроба!{S} О, те три миле душе!{S} Оне су |
| , мушко, него брат: његова мајка и моја две су рођене сестре...{S} Ви то знате, драга госпођице |
| А шта је било оно?...{S} За годину дана две љубави!{S} Не може...{S} Ја сам муслиманска жена, т |
| ила сам што нем човек према грому.“ Код две унуке остаде без унуке...</p> <p>Јесен је, позна, о |
| утке, и на све друго што је било за ове две и по године: на бегство Фатмино, на смрт Мерсијину. |
| ући играчици.</p> <p>Кад Фатма виде ове две странкиње, нарочито Францускињу, обрадова како се н |
| матере оне три младе Цариграђанке и ове две странкиње а она то мора да крије, да се претвара, д |
| је улазила и излазила.{S} После су ове две отишле, а дошли су сви Фатмини...</p> <p>Мајка и не |
| се у вис олеандри: под оним наром седе две, и тамо две, једнако обучене, по једна има исечену |
| вечерњу молитву, <pb n="186" /> она узе две три капи земзема, па запали цигару.{S} Свекрва беја |
| на Нурије-ханумину клавиру одсвирала је две стране романсе без речи: <hi>Свршило</hi> се и <hi> |
| мо му се осветити.{S} То јутро, имао је две жене; то вече, ниједне: обе га остависмо.{S} И са ж |
| та стара цариградска пашиница са своје две црне робиње, из других три младе Цариграђанке: све |
| а куљао је дим...{S} Над њим су кружиле две вране гачући као да су осетиле леш...{S} Кипарис јо |
| ме, нема ни мајке ни сестре“.{S} После две недеље, <pb n="178" /> дођоше неколико муслимана мо |
| Она јој одговара: „На песму ме окренуле две радости: прва и велика, што ми је оздравила Фатма: |
| од Арифе су неко вече пуно, а неко, оне две младе Цариграђанке (трећа је умрла), Џемал-бејова м |
| а она се сад не опи као од пољубаца оне две жене, Францускиње и Рускиње, него се отрезни, расве |
| веште, уметничке, топле игре дођоше оне две странкиње које Мерсије у свом писму помену, једна п |
| кованих мертечким ексерима.{S} Ја и оне две нове идемо за њима, и питамо се: коме ли су сагреши |
| олази, на тугу кад одлази, на гугут оне две гугутке, и на све друго што је било за ове две и по |
| влажне земље и месечином...</p> <p>Оне две водиље одведоше невесту доле у једно велико предсоб |
| мржњу него само за страст, играла пуне две ноћи, час сва у бело као крин, час сва у црвено као |
| разговор и договор!{S} Попила сам пуне две чаше сирупа, а у њ је Нурије била метнула бенђелук, |
| пристаје и на четврту женидбу за непуне две године!...</p> <p>За таквога се удаде, по други пут |
| анум, рече она врло весело.{S} Последње две вечери имала сам две нове посете: једну Енглескињу |
| у од неколико година, нарочито последње две године, стално на дневном реду.{S} Почеше о политиц |
| л-бејова мајка, Фатма и Мерсије.{S} Пре две вечери не развише се, осташе у чаршафима, с печима |
| јер у Европи је одрастао, живео до пре две године.{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А зна |
| ак ни за ифтар.{S} За ифтар су, још пре две вечери, позвати гости.{S} Најпосле се осмели и изиђ |
| , и у њено меко женско срце утискују се две ненине речи, двеста Госпођичиних.{S} Кад се чује ка |
| осу, и затражи мастике.{S} Донеше му се две чаше, једна је велика с водом.{S} Он одасу воде и н |
| с врло дугачким скутом који за њом носе две црне робиње обучене у црвено, накићена бисером и си |
| е плакао.{S} Да ли су му виделе сузе те две жене?</p> <p>— Оставите ме, молим вас, хоћу да пише |
| ла просто дивна.</p> <p>— А какве су те две странкиње? упита Нурије смешећи се.</p> <p>— Лепе, |
| питавала.{S} Кад га, кроз кафез, видеше две његове рођаке и једна сестра од стрица, оне све три |
| , тргоше се и ућуташе, кад у собу уђоше две робиње.</p> <p>Обе су врло лепе.{S} Домаћица се зов |
| , три дима, подржа затворена уста, и из две широке ноздрве покуља као из димњака; загледа се у |
| чочечка игра; оне воле без људи, две и две, једнако обучене, с једном цигаром, с водом из једн |
| четири човека: кафеџија с берберином и две слуге; а он као заклан, као храст оборен секиром.{S |
| жени“, и врати се.{S} Међу гостима су и две њене другарице, Зехра и Несиме, она мора сву ноћ с |
| } Он и ту сврати, и опет затражи и доби две чаше; и сад одасу мало воде и насу мастике; опет то |
| бав: с њим је одрасла, од ње је старији две године, а од родитеља је скоро отишао, оженив се и |
| а прста на руци нису једнака, а камо ли две сестре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{S} Нурије |
| чност која постоји између две особе или две ствари</hi>“ тако сте ми предавали, а ја не знам с |
| те годинама, а синовље не можете трпети две три године.{S} Ви мислите да је пијанство само од в |
| > <p>— Кујчук-ханум, кључ! па изгуравши две сестре из собе, закључаше врата.</p> <p>— Аман, цел |
| есело.{S} Последње две вечери имала сам две нове посете: једну Енглескињу и једну Францускињу.{ |
| е у селамлик, а невесту уведоше у харем две младице с једним венчањем, с оцем и мајком.{S} Роби |
| еандри: под оним наром седе две, и тамо две, једнако обучене, по једна има исечену косу као муш |
| анкињама су показани ортаци, то јест по две жене једнога мужа, а оне су их радознало гледале... |
| икад нису дошле све три заједно, већ по две, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан- |
| к ћу ти доћи с овом лепом новом и још с две њене пријатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с Мис Блак |
| своју жену...{S} Жену!{S} Можемо ли нас две бити ортаци?...{S} Зар би она пристала да дели свој |
| си смела?!</p> <p>— Тако...{S} Као нас две, загрљени...{S} Ја сам опазила: у игрању, дотакну с |
| ј придружила, и чини ми се да бисмо нас две биле у стању побунити све жене, женске милионе у пр |
| е могаде, јер је сувише узбуђен.{S} Већ две недеље како је у њему био мир, и он је мислио да је |
| , за ђерђефом.{S} Фатма сама навезе већ две „кутице".{S} Поче трећу, па устаде, оде са софе.{S} |
| руже и јасмина и бокорима јоргована, у две грдно велике „рунделе“ као два дивна уметничка ћили |
| атвори.{S} И чисто са страхом погледа у две тешке велике капије са звекирима и халкама споља, с |
| ени срећа затвара уста.</p> <p>— А ја у две прилике много говорим: кад сам срећан и кад сам... |
| код куће бивао једну ноћ, на дежурству две.{S} Ја сам то дежурство, тако често, проклињала, а |
| да означи сличност која постоји између две особе или две ствари</hi>“ тако сте ми предавали, а |
| ада за њену свадбу.{S} У једном куту су две њине старе суседе, у другом једна од нових, она што |
| /p> <p>----</p> <p>Гости су отишли; њих две су остале „непотпуне“: оне су однеле нешто од њих.{ |
| а волим!{S} Ја волим!{S} Ја волим — њих две, моје подмлађено Ја, њу, мојих духовних очију вид, |
| ци не воли њену децу него њу.{S} Да њих две ни за тренутак нису биле у љубави, осим Ибрахим-беј |
| кажу: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. „Две страсти не могу заједно.{S} Оно пре није била љубав |
| емише се за људе.{S} Дођоше мужеви оних двеју нових и — Џемал-беј...{S} Џемал-беју се нису нада |
| ј фризури, она, Европљанка, доведена је двема младицама срећним у браку пред нене и мајку, да и |
| енско срце утискују се две ненине речи, двеста Госпођичиних.{S} Кад се чује какав <hi>дестан</h |
| , у кући где гостујем све старо, од пре двеста, триста година: осмеси, неискреност, сумња, ухођ |
| ечима.{S} Мало, па пред конаком стадоше двоја затворена кола и из једних изиђе та стара царигра |
| главу да сакрије сузе.</p> <p>Седоше у двоја кола, па све одоше Ариф-хануми где затекоше пуно |
| а се трже: неумивена је.{S} Пошто се на двоје на троје уми, она грозничаво отвори писма.{S} Бил |
| , које се свакога тренутка раздираше на двоје, на троје, на четворо, и кроз те раздеротине, по |
| д чини.{S} Неће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје што се толико воле?</p> <p>Зора.{S} Исток се више |
| ле су легли у једну постељу, али не као двоје заљубљених, него као два друга.{S} Један леп брач |
| еживелом установом.{S} Јадно, јадно ово двоје младих!{S} Њина срећа је жртва мрака и незнања, з |
| у и течу, и једног младог имама.{S} Оно двоје што су дошли с Фатмом одмах се развише...{S} То ј |
| </p> <p>— У дно салона, у куту, сву ноћ двоје нагнути једно другом...</p> <p>— Љубе се!!...</p> |
| сенка...</p> <p>Пред капијом је чекају двоје, једна жена у чаршафу и један човек у јапунџету, |
| крилима оде кући.{S} У авлији се играху двоје млађе братове му деце, мушкарац и девојчица, тера |
| необично задовољство...{S} Понекад, њих двоје ништа не говоре, а разумеју се: она хоће да помир |
| е готово, и ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи у своју собу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али |
| ом њеног срећног тела...{S} Како су њих двоје заједно, робињама се непрестано чини празник, и с |
| од њега опила.{S} Није тражила да види „двоје младих", јер би се они стидели, па би њој било не |
| м-ефенди, беј је изишао: дођоше по њега двојица, другови...</p> <p>Свекрва као смрт побледе, ал |
| се год учини да она слуша некога од оне двојице, док говори.{S} А она, и ако <pb n="270" /> сед |
| те је личила на какав чаробан вилински двор.{S} Кад је дочека домаћица, једна богата Јеврејка, |
| ашчике, служаше господара и госпође, и двораше их с новим јелом у руци.{S} И за час, па сви ск |
| их има и немилостивих, кога данас може дворити сама, сутра с ортаком, а где су у кући ортаци, |
| реном бошчом у руци; и кад бише до пола дворишта, или боље рећи дивнога парка, <pb n="2" /> отв |
| Ибрахим-Хасан-бејова и Нурије-ханумина дворишта; метнуше око <pb n="41" /> на отвор.{S} Нигде |
| лице...{S} А кад се та кола кренуше, из дворишта овога кућерка наврх Старога Солуна, иза капије |
| у падају ничице и устају.{S} Соба је из дворишта; на прозорима нема завеса, те је месечина пала |
| реко прага. — „Нема никога,“ чује се из дворишта женски глас и широм се отвара капија: отворила |
| и се брзо измакла и изишла из куће и из дворишта, као сенка...</p> <p>Пред капијом је чекају дв |
| у.{S} Она бејаше у једној малој соби из дворишта.</p> <p>— Ти си љута? пита наједанпут обгрлив |
| ило овако тешко.{S} Оде у једну собу из дворишта, па крај отворена прозора стаде: месечина као |
| не зна...{S} Виде појас њихове баште и дворишта — оградни зид, покривен лозом и бршљаном, и пр |
| е до вечерње, а тада оживе као и куће и дворишта.{S} Напољу вика продаваца, граја; по авлијама |
| а, ни жене у чаршафима с фењерима преко дворишта... ни жагор, ни кикот...{S} Рамазан је сад сам |
| S} Одоше на једну терасу и видеше преко дворишта гомилу „црних домина“. „Маске!“...{S} Она узди |
| ма расположењу.{S} Капиџик између наших дворишта никад се није затворио ни чивијом, а камо ли к |
| ну једној од путница: „Мама!{S} Пуно је двориште црних домина!“ Арифи се срце следи, јер се сет |
| мртав!“...{S} Младога беја понеше кроз двориште четири човека: кафеџија с берберином и две слу |
| кренуо ханумама леђа...{S} Она је у ово двориште ретко улазила, кад однекуд дође, никад више.{S |
| скута.{S} После, с неном оде у коначко двориште, да види и омилује коње: мушкој послузи је јав |
| <p>Најпосле уђоше у једно бујно-зелено двориште једне обичне двоспратне куће крај мора, готово |
| а, нечујно, и улазиле у Нурије-ханумино двориште поред ћилима на капији разапетог на дирецима. |
| иле смо зид, па смо гледале у сут-анино двориште: нисмо га виделе.{S} Али га видесмо кроз кафез |
| и сватови с момачке стране, јенђе.{S} У двориште су улазиле поред великог ћилима разапетог на д |
| срећна Нурије кад јој уђе Емир-Фатма у двориште. где насташе <pb n="138" /> силне враџбине, да |
| пушке, ножеве, јатагане.{S} Кад изиђе у двориште, тетка похита за њим, тобоже онако, да се прош |
| је, па се одмах врати жући, а она уђе у двориште, или у један велики парк, који је опкољавао је |
| каже, седала је уз кафез, силазила је у двориште: нигде никога. „Да није тетка добила напад од |
| похиташе Фатми, али их не пустише ни у двориште: не даде Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>А Џемал је |
| -Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с Мерсјом у двориште к мужу, човеку од педесет и једну, две године, |
| један прозор, час уз други, сад сиђу у двориште, после оду до капије: чекају ослушкују.{S} Ако |
| из.</p> <p>До средње капије у харемском дворишту, пред женском послугом наређаном с једне и с д |
| харемским весељима у кући саме жене, у дворишту кокоши без петла и голубице без голубова.{S} А |
| има је ишла свекрва.{S} И наједанпут, у дворишту пред харемом тушта и тама!{S} Све су развијене |
| о осећају да ће скоро поћи и фрчу.{S} У дворишту се ускомешало, чује се жагор и кикот, пригушен |
| се среле више пута на улици, једанпут у дворишту, а једанпут у предсобљу; он и не слутећи да су |
| > <p>Сутрадан ујутру, у Нурије-ханумину дворишту био је велики црни ован — с вараклаисаним рого |
| о је дивно, да ли цркве или палате, или дворове француских краљева и паркове?...{S} На Пласу де |
| : „Ефендија је ушао овде“.{S} Погледах, двоспратна кућа с кафезима...{S} Упамтих је, и вратих с |
| з Тефтердарову Башту.{S} Одоше до једне двоспратне црвене куће, саме на ледини пуној корова, по |
| едно бујно-зелено двориште једне обичне двоспратне куће крај мора, готово у мору, те се онима к |
| pb n="1" /> <p>Пред једном лепом кућом, двоспратном, са шалонама и с три балкона, на грчком Пир |
| јпосле кола стадоше пред једном великом двоспратном кућом са софама, ћошкама, терасама и баба-ф |
| >Poésies Nouvelles</foreign> „слаткога“ де Мисе, који јој стоји на ђерђефу...{S} Чита песме кој |
| ф, и разлетеше се листови из „слаткога“ де Мисеа.{S} Робиња отвори писмо, које беше много намир |
| познала сам још из далека гроб слаткога де Мисеа: познала сам га по жалосној врби...{S} На гроб |
| уркиње, највише воли де Миса, „слаткога де Мисеа“, како оне обично кажу.{S} Прочита неколико ст |
| она, као и многе Туркиње, највише воли де Миса, „слаткога де Мисеа“, како оне обично кажу.{S} |
| ике, поред Шатобриана и Ламартина — Гиј де Мопасана, Марсела Превоа, Пола Буржеа, и друге.{S} Н |
| уских краљева и паркове?...{S} На Пласу де ла Конкорд обузело ме једно чудно осећање, осећала с |
| ршију и купише проста лица за чаршафе и дебела печа.{S} Никад нису дошле све три заједно, већ п |
| ef target="#SRP19120_N79" />, иза једне дебеле завесе, седели су најбољи солунски свирачи и пев |
| кола, притерана уз капију, заградише се дебелим дамаском, и нико је не виде кад изиђе и кад се |
| а-алти“ покупљен.{S} Поседаше по другим дебелим шиљтетима око зида, навалише се на јастуке, и м |
| лестан, једва иде, сиромах, подупире се дебелом палицом; а ја помислих: комшија кад би нешто ум |
| уста?“ </p> <p>Мерсије узе с рафа једну дебелу, грубо укоричену, мемљиву књигу и рече:</p> <p>— |
| а не рече.</p> <p>Нене узе с рафа једну дебелу кожом укоричену књигу, седе према унуци и узе пр |
| руку на жену.{S} Зарези капиџик и метну дебелу гвоздену чивију, па похита сестри.</p> <p>— Аман |
| а је, минтану и јелеку, око врата му је дебео златан ланац.{S} То је некакав Ибрахим-ага, бербе |
| имао је велику јабучицу, а глас му био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раније видела и зав |
| баште...{S} Њен кипарис!{S} Из његовог дебла куљао је дим...{S} Над њим су кружиле две вране г |
| вог чучале све у бело, час крај његовог дебла, које се непрестано пушило, час крај врха који је |
| ца...{S} Цео Солун зна да је он снаси и девер и муж...{S} И цео Солун зна да је она, та његова |
| е видела.{S} То је Осман-беј, њен млађи девер.{S} Он јој је врсник.{S} У Цариград је отишао још |
| е ју је с нестрпљењем чекао њен страсни девер.{S} Али кад се год вратила пријатељици, да се пре |
| до муж јој, свекар, њена браћа, и један девер, према коме осећа сестринску љубав: с њим је одра |
| порази.{S} Учини јој се да то није њен девер, већ онај непознати, кога она воли како је постал |
| мршавом отменом муслиманину виде њеног девера. „Благо њима!{S} Они њу гледају, они су јој ближ |
| нтерији, очешљана европски.{S} Кад виде девера, хтеде да се врати, а Осман рече:</p> <p>— Изиђи |
| е почело говорити о вези између снахе и девера...</p> <p>Пре деветнаест година, Али-Рашид-беј, |
| /p> <p>А Фатма уђе, па и не поздравивши девера седе за ђерђеф.{S} Осман се зачуди, после помисл |
| туђим људима.. „Жене нам се заљубљују у девере и пасторке, девојке у зетове.{S} Наше проклето д |
| а свекру, пету ће што није обрисала нос деверичићу.“</p> <p>Жене се задовољно насмејаше.{S} Фат |
| ћи до преступа, до греха, да ће пасти с девером, и то у свекровој, у мужевљој кући.{S} Али он ј |
| д Сафет-хануме чу се лупа на капији пре девет, и робиња — која се налажаше око капије да не би |
| ће ме под густи ред селвија.{S} Шесет и девет година како пијем пусти дуван; био сам дете од се |
| И како ће да издржи све то!</p> <p>Око девет часова, у кући наста журба.{S} Дошли су муфтија, |
| аш).{S} Било нас је пуно: све пашинице (девет) и многе чиновничке и официрске жене.{S} Једна па |
| S} Мени се чини да баш уђе, па...{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а кам |
| е, младотурке.{S} И ја сам у чаршафу од девете.{S} Па ипак, Емир, моје је друго: видели су ми о |
| ком дође до кафеза што је крију од њене девете године, који су јој пре кратког времена, како је |
| врати у Стамбол...{S} Бејаше младић од деветнаест година, израстао као кипарис, па румен као з |
| ези између снахе и девера...</p> <p>Пре деветнаест година, Али-Рашид-беј, Осман-бејов отац, оже |
| Она нам је, сине, нека је жива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим годинама била мајка троје д |
| по трећи пут удовца, човека у тридесет деветој години, ожени га једном, нежна здравља, једанае |
| о другој радости.{S} Унук му је напунио девету (он неће раније), пред његовом кућом атови и маз |
| У томе ми прошло девовање, кратко моје девовање: удала сам се тек што сам ушла у петнаесту.{S} |
| ала као Европљанка.{S} У томе ми прошло девовање, кратко моје девовање: удала сам се тек што са |
| У нас је више распуштеница него жена и девојака.{S} Зар си само ти несрећна?{S} Како је оној к |
| распаљену фантазију наших младих жена и девојака, а Енглескиње је темперирају,“ вели она.{S} Ја |
| е тако, мала, па ипак је међу вама пуно девојака заиста чедних, и ако не црвене кад се пред њим |
| ора, и сви широм отворени.{S} Да је ово девојачка соба, види се по силном мирису и по многим ин |
| четири велика лимуна, под прозором њене девојачке собе један кипарис; и он је подсети на смрт, |
| еданпут, и њено пече, што је крило њено девојачко лице, јер женом га је метнула једанпут.{S} И |
| а чаршаф, одмах ти је почела говорити о девојачкој чистоти: да је чуваш више од очију... (И зав |
| Један дан, кад ја нисам била код куће, девојка дошла кроз капиџик, развијена, као обично: траж |
| наука плетење кеса и везење чеврета.{S} Девојка се, истина, с момком не познаје, али ипак пита |
| рехота: ти нећеш „покварити“ венчање, — девојка си.“ Он је говорио француски, брзо, не муцајући |
| о, не да плачемо: саставићемо их брзо.“ Девојка више не изиђе ово вече, а сутрадан : пре осам б |
| ко му Ариф даде знак да ћути, ова млада девојка се уозбиљи и готово ни речи више не проговори.< |
| тупа.{S} С великим црним очима, старија девојка а по изгледу тако млада, због своје отворености |
| е је била удата једна дивна цариградска девојка, дата је мушком — не мужу — невиђена, као какав |
| .{S} О, <hi>много</hi> има: муслиманска девојка примила је поздрав од човека, и одговорила му ј |
| <p>Госпођице, то ваљда само ја, турска девојка, тица у кафезу, измислила сам драго, замишљала |
| аест година, што на Истоку значи: зрела девојка, још мало па уседелица.{S} И не чудим се што он |
| мети; али од осамнаест, на Истоку зрела девојка!{S} Оно, истина, лепо понашање <hi>често</hi> о |
| у промени.{S} Кад разви хартију, весела девојка читаше:</p> <l>Црним сам се газом повезала,</l> |
| "#SRP19120_N35" /> Мерсије, лепа и мила девојка, пуна шале, „пуна ђавола“, како су говориле хан |
| знаш шта је човек...{S} С младићем сама девојка, и то још ноћу!..{S} Ти си луда!...{S} А зар ми |
| Џемала!{S} Како се изненадила!{S} Јадна девојка!{S} Заљубила се у зета, зато што није могла бит |
| њена пупа фантазије глава, више ниједна девојка то нема; на пример Мерсије, зар јој она не би к |
| верујем, јер с мојом љубављу је румена девојка, лепо очешљана и закићена, сва у црвено:{S} Рад |
| Мерсије не покрије косу...</p> <p>Лепа девојка запламти се у лицу, а ни речи не проговара, не |
| ви пут узе мислити, од кога јој дана та девојка не долази; први пут се запита: „да се није нешт |
| д седа, гледа је кад устаје; чак кад је девојка за клавиром, она је гледа у стас, у врат, у гла |
| Око спреме се не задржаше, јер она није девојка.{S} Све се сврши за неколико дана, — одведоше ј |
| ина, ја ћу ићи с њом, али она неће бити девојка.{S} Како је то тужно: сутра жена!{S} Да је као |
| сти Ариф-ханум, уђе као млада жена, као девојка, и ако је прешла четрдесету.</p> <p>Фатми је ми |
| S} У нас, пред оцем не пуши, и седи као девојка син, а камо ли кћи-..</p> <p>Кад помислим да са |
| нове муслиманке, замишљате.{S} Ни овамо девојка из добре куће не удаје се увек за онога који јо |
| ипова.{S} -Једна мало млађа од ње а још девојка.{S} Чепркају по делима турских жена, и налазе „ |
| онако</hi>, може бити зато што ниси <hi>девојка</hi>.{S} Али није, него зато што си болесна.{S} |
| е зажеле ханума (истина млађим женама и девојкама догађа се да га и уз пост походе); узимање аб |
| е, они су с чочекињама и кафешантанским девојкама, где им се у буновној глави порађа срећна мис |
| играмо лончића и ораха, како децом тако девојкама.{S} А ноћу, на кули, на месечини веселимо се |
| бели какво породично гробље, ја седим с девојкама и младим женама, и осећам неуздржану струју н |
| лу те њене сузе, ја бих давала по једну девојкама, да је наспе у воду ономе кога жели за мужа, |
| е у очи: ...</p> <pb n="159" /> <p>— Е, девојке, змије око руку, змије око врата да су тобоже о |
| е нам се заљубљују у девере и пасторке, девојке у зетове.{S} Наше проклето друштвено уређење!“ |
| онако с њим гледала... све се гледају: девојке, и жене што имају мужа.{S} То гледање оне зову |
| око Касумије и оне лепе <pb n="153" /> девојке што се неће удавати, Солуњанке, чак озго од Мус |
| нчева захода, оне осташе да преноће.{S} Девојке се зажелеле једна друге, те седеше до зоре, раз |
| ним на маслу, испуњавао сву чаршију.{S} Девојке, идући за мајкама, с печима на лицу, подрхтавал |
| да жене момка невиђеном девојком.{S} За девојке опет боље: могу га видети кроз кафез, у пролазу |
| > <p>— Сирота!{S} Сирота! узвикнуше обе девојке и робиња.</p> <p>— Ко с десне, срећа је Зехрина |
| ећна у брачном животу, збиљи коју младе девојке узимају за шалу и једва је чекају.</p> <p>Око п |
| погледа женску децу. „Јадне, јадне моје девојке!{S} Свет ће говорити мајка им била така и така. |
| на; уместо сестара, чочекиње и кафанске девојке.{S} Па кад се ожене, они <pb n="51" /> не знају |
| ј клања само о Рамазану, као све турске девојке и младе жене).</p> <p>Насред великог отвореног |
| није га створила фантазија младе турске девојке...{S} Он истина живи, дише, ходи, говори, воли. |
| агледати у душу ове младе и лепе турске девојке, видео би да она сестру жали, а и завиди јој.{S |
| година !{S} И ја.{S} Обе смо већ зреле девојке, јер смо Азијатке.</p> <p>Гошћа престаде да се |
| о млада, и ако те тамо рачунају у зреле девојке.{S} Ја ти овако пишем с тога, што је почетак, ш |
| познајеш.{S} Она је пред тобом као оне девојке што изигравају у Еден-Театру.{S} Смеје се, кад |
| S} Овде жене, удовице, и на моје чуђење девојке.{S} Више пута, ја сам видела праву слику солунс |
| сина и од другог, две младе, врло лепе девојке, значајно се погледаше и осмехнуше, и упитавши |
| ију; у једну собу из баште издвојише се девојке и младе <pb n="156" /> жене с Фатмом, и почеше |
| аше, поседаше на стакленој софи; али се девојке брзо одвојише: одоше да свирају.{S} Свирале су |
| ије ништа необично учинио; и друге наше девојке тако се удају.{S} А нене?{S} Шта ће она сама?{S |
| ш се за њега.</p> <p>— За кога? упиташе девојке у један глас.</p> <p>— За <hi>њега/</hi>!{S} Аш |
| времена, како од госпођине деце посташе девојке, како су у друштву свака за се јединка!{S} Под |
| ице, и сва се...</p> <p>— Аман! викнуше девојке нестрпљиво. — Је ли то нарочито, да ме мучиш? в |
| тра Францускиње, прексутра Немице.{S} И девојке су се осећале срећне што су са сваком могле гов |
| су се скупљали на вечерњу молитву.{S} И девојке наједанпут убрзаше ход, и ако су осетиле неиска |
| силом, крвљу.{S} Устајте, младе жене и девојке, која год је имала крај себе Ану, Марсел, Елиз, |
| кроз комарнике се виде три постеље, али девојке и не помишљају на спавање.{S} Оне хоће да седе |
| о јој је: она је изгубила оно што у њих девојке чувају више од очију, — чистоту.{S} Кад се сети |
| и, и кад би се с нама руковао...</p> <p>Девојке цикнуше и сакрише руке иза леђа.{S} Фатма је вр |
| ерима оде; турске <pb n="115" /></p> <p>девојке осетише празнину и неки неодређен бол.{S} Сафет |
| {S} Узму да је миришу и да јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још имена немаш!“ О |
| еки пут да му играм једну игру коју сам девојком од наше робиње научила; и жели да сам увек, ка |
| не иде сама, него с другарицом, бледом девојком, расплетеном, обученом у црно — с Тугом.“ Ја с |
| {S} А ти...{S} Пред младом муслиманском девојком да се љуби мушко и женско!...</p> <p>— О, Боже |
| на.{S} Он до куће дође увек с по једном девојком...{S} И кад позна да је мени криво, љути се: в |
| унутрашњост, где се упознадох с једном девојком, коју врло заволех.{S} Сваки час ми дотрчкаваш |
| та јој момка, и да жене момка невиђеном девојком.{S} За девојке опет боље: могу га видети кроз |
| гледала да ожени сина добром и богатом девојком, како би се оставио пића и имао од чега да жив |
| амо</hi> овакву: несташну младу женицу, девојку, или управо дете. <pb n="171" /></p> <p>— Нуриј |
| лепо, сине; али ко тако сад у нас удаје девојку?{S} Ни амалин, чијој кћери је сва наука плетење |
| лренги, робиња, кад уђе у софу и затече девојку с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А што се ниси разв |
| е бих удао ни своју слушкињу, а камо ли девојку што се од мога срца одвојила.{S} Зар да удам св |
| ђо снахо, хоћу да се женим — тражите ми девојку“.{S} Поред тога што је врло лепа, она је и добр |
| убави: задовољен њом, Осман-беј испроси девојку.{S} И ово би изненада, неочекивано, нежељено с |
| хоће ли тога и тога.{S} Грехота је дати девојку док не рече „хоћу“, то је тако у нашем закону; |
| шли сведоци, наше слушкиње, да је завео девојку, он, по нашим закону, морао је узети...{S} Али |
| ан чудан, један страшан обичај, да дају девојку за непозната јој момка, и да жене момка невиђен |
| огла...{S} Испросих за јединца невиђену девојку...{S} Ја бих, чини ми се, казала, па како буде. |
| {S} Зар пред харемима сме пољубити лепу девојку, и то Францускињу?{S} И њој намењен пољубац дад |
| реп у мангал!“ виче стара кћери, младој девојци, непрестано трљајући Фатму и мењајући јој хладн |
| обуђеним муслиманкама, а камо ли младој девојци која није ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла |
| ети на Марсела Превоа <hi>Шоншету</hi>, девојче из француског пансионата. „Она је волела Лујзу |
| ући Фатму и мењајући јој хладне крпе; а девојче трчи као без душе да послуша матер, са страшним |
| а осети сву нежност ове старице и овога девојчета, па јој дође жао.{S} Заова јој донесе један м |
| и бацивши обруч, потрчаше му на сусрет, девојчица, плаве дуге косе, у белој антеријици, скакута |
| је Осман (брат им, старији од њих)?{S} Девојчица одговори : „Код Емине-тејзе с Ајше-кадуном“ ( |
| ала, тужна, у собу улете једна енглеска девојчица, данас дошла у Турску, и узвикну једној од пу |
| нела би од стида и крила очи.{S} Весела девојчица промени се, уозбиљи се, и сваки час беше врло |
| шићеш ме њих.{S} Крила сам од себе због девојчица, да им мајка не буде изобличена као преступни |
| двоје млађе братове му деце, мушкарац и девојчица, тераху обруч као Европљанчићи, па кад видеше |
| едва чека да је узме као дечко коња или девојчица лутку.{S} Кад отера најлепшу међу најлепшима, |
| опази кроз прозор и похита пред њих као девојчица: беше радосно изненађена. <pb n="113" /></p> |
| али кад чух шта се све по харемима пред девојчицама говори, ја одустадох од тога, знајући да у |
| деце, да има и женску децу, две красне девојчице.{S} И ако занесена, она никад не помисли да ћ |
| године, од слабуњаве једанаестогодишње девојчице постала је здрава, дивна жена.{S} И једнога д |
| само њега; па деца, два мушкарца и три девојчице; она, мајка, он, отац; њено све у Солуну — ни |
| ушкарца: спрема поклон једном сирочету, девојчици; а Нурије ће њеној браћи за Бајрам купити хаљ |
| дном, нежна здравља, једанаестогодишњом девојчицом из унутрашњости Турске.{S} Поред тога што је |
| о даље, срете мајку, сестру, братаницу, девојчицу од својих десет година, и једну слушкињу, с б |
| на страсно пољуби лепу заљубљену турску девојчицу, пољуби је у оба ока и у уста.{S} Од пољупца |
| младићско, па као да ће му по табанима дегенеке — издржаће: душе му се нису сетили.{S} Једанпу |
| послати деди, да ти деда име да, да те деда очува, кријући од тебе и сунце и свећу.</p> <p>Ист |
| , од проста рода, јер отац му паша, али деда <hi>телак</hi>: у хамаму трља леђа и циганима.{S} |
| ена!{S} Мајка ће те послати деди, да ти деда име да, да те деда очува, кријући од тебе и сунце |
| мајци како му се чини да ће скоро бити деда. „Опрости, мајчицо, што то пред тобом говорим, али |
| гука као да се радује имену добивену од деде.{S} Он је узе, притиште је на груди, и прислонив с |
| .</p> <p>12 новембра.</p> <p>Већ си код деде!{S} Кад би знала, душо моја, како ти се мајка осећ |
| видела места поред пруге што води преко Дедеагача.{S} Она, у засебном купеу, уз мајку и нену, н |
| отице без имена!{S} Мајка ће те послати деди, да ти деда име да, да те деда очува, кријући од т |
| ограду, сасвим европску, опазише једну дежмекасту црнкињу, капиџику.{S} Она им отвори, и кад у |
| то ли је он од неколико месеца на овамо дежуран сваку трећу ноћ!{S} Он се оженио другом!{S} Ја |
| дну ноћ, на дежурству две.{S} Ја сам то дежурство, тако често, проклињала, а после сам се стала |
| тка, он је код куће бивао једну ноћ, на дежурству две.{S} Ја сам то дежурство, тако често, прок |
| , колико је њих што је познају?{S} Њена дела не иду ван њене домовине, јер њен језик нико не зн |
| , у љубави добије ортака: деле нежност, деле његове пољупце...{S} Зар да не закука из гласа што |
| га толико воли, у љубави добије ортака: деле нежност, деле његове пољупце...{S} Зар да не закук |
| ти ортаци?...{S} Зар би она пристала да дели своју љубав са мном, уопште да је дели?...{S} Не!{ |
| дели своју љубав са мном, уопште да је дели?...{S} Не!{S} Боље да је једна од нас несрећна, не |
| нидбу, а ти...“ Она брзо и смело рече: „Делила бих с четири ортака ствар — тебе, а не могу с је |
| ађа од ње а још девојка.{S} Чепркају по делима турских жена, и налазе „чулност“, а свака је од |
| еше речи: свака од њих била је по један делић оне раскалашне играчице која је све страсније и п |
| другарицама рашчлањавала на најситније делиће, те јој знам и почетак, и средину, и крај, и зна |
| цама, плећима, бедрима, трбухом, сваким делићем свога тела, које је горело, играло од страсти.{ |
| лачем и осећам се муслиманка и најмањим делићем своје душе, вичем, ридајући: „О моја лепа веро, |
| ћу на месечини, он гледајући у то своје дело толико се заносио, да му се најпосле чинило да га |
| ој реклами тако стајало, то јест да је, делом за које је била ова реклама написана, превазишао |
| >Запад је био као у крви, а и по једном делу мора чинило се као да је просута крв, над којом су |
| је кћи у Европи.{S} Зар у том нечистом делу света нешто од њега, то јест цео он!...{S} Што год |
| акога петка.{S} Страст га распињаше као демон, и не знајући чим ће да јој се освети за неисказа |
| чаршафа, оне имају горњи <pb n="224" /> део прост као много убрану сукњу, како се носи по малим |
| дну лепу, бесну бејовицу, и поче „други део“ игре: обрће се, лети, застаје, тресе плећима, увиј |
| а!“</p> <p>Она обуче чаршаф, диже горњи део на главу, пошто је наместила пече, и приђе старој с |
| и га у лице које беше страшно.</p> <p>— Депеша... ено...{S} Умрла Фатма.</p> <p>Баба зајаука, м |
| ејаз-Куле, појурила су широком улицом к Депоу, дошла дотле и скренула крај мора, па ту стала.{S |
| тна а ипак печа нису дигле: отишле су к Депоу.{S} С времена на време, Фатма је осетила да је пр |
| го кроз гробље.{S} Кад нас сретне какав дервиш, склања нам се с пута, јер он, видовит, види нов |
| ечерај па спавај.{S} Ми смо позвате код Дервиш-бејових на ифтар, па можда ћемо тамо остати за с |
| <p>— Али ја сам данас учинила као онај дервиш из приче, госпођо мајко.</p> <p>— Госпођо снахо, |
| ога дана затече га тако занесеног један дервиш, и кад виде да обожава земљу, он му узе бога и т |
| па поступно оживљује, распаљује се, као дервиш у молитви; па подиже руке и прекрсти их, врховим |
| д богаташа, па зажмури, нихајући се као дервиш у молитви, вичући као дервиш: „Алла’-ху!{S} Алла |
| ући се као дервиш у молитви, вичући као дервиш: „Алла’-ху!{S} Алла’-ху!“ Робиње пролазе мимо со |
| је, где се сваког четвртка чује молитва дервиша вртача, и међу старим гробовима један нов, непо |
| {S} Душа им је као у оних старих слепих дервиша што, тетурајући стамболским улицама, на глас чи |
| разговара с ћерком као с каквим старим дервишем.{S} Родитељи свога детета не познају, јер она |
| i><ref target="#SRP19120_N101" />, које дервиши певају? </p> <pb n="203" /> <l>Нема греха, нема |
| а.</p> <p>— Пију хоџе, пију имами, пију дервиши.{S} Знаш ли, сине, како почиње једно <hi>илахи< |
| зала, и ти знаш, да пију имами, да пију дервиши, пију и певају .{S} Узми један гутљај..{S} Ниси |
| едан ован, жртва од Нурије: он се посла дервишима, и у текије велике, ишаране зеленим воском св |
| ске хаљине, после у војничке, понекад у дервишке, купиће му фес с дугачком кићанком и чалму од |
| ца; и има глас као <hi>неј</hi> то јест дервишку свирку у текијама: тај глас подиже човека, узн |
| ама, пред вече је било живље но обично: дерњава продаваца разлегала се страховито, звали су муш |
| ма и старих просјака у сивим ритама.{S} Дерњава продаваца заглушивала је уши.{S} Одавно је прош |
| клавиру. „Мајчице, да сам дао још пет, десет пута за Фатмино учење, па не бих жалио: волим што |
| вио овакве погрешке говорећи турски!{S} Десет, па све младе и све Парижанке!{S} Да их је видела |
| жи.“ И метну у куверт мило писмо, па га десет пута пољуби, па га извади и ижљуби, и опет га мет |
| тридесет лира месечно, за двадесет, за десет, за лиру!{S} Погледам у свог рођеног оца, па затв |
| Како је „бош“, напунише се три месеца и десет дана:{S} Ариф-тејзе јој поче говорити о удаји!{S} |
| венчаш одмах, да не чекаш три месеца и десет дана, јер ниси изишла из његове куће, чак ни из в |
| под кровом бившег мужа још три месеца и десет дана: да би се за то време измирили.{S} А како да |
| >V</head> <p>Беше леп летњи дан; прошло десет; Фатма доцкан легла, па се успавала.{S} Кад отвор |
| сестру, братаницу, девојчицу од својих десет година, и једну слушкињу, с бошчицом: иду у хамам |
| екад ми се у Цариграду учинило да сваки десети човек — проси...</p> <p>Париз, 30 јануара 1907</ |
| око једног дугачког стола, без чаршава, десетину петнаест људи, младих, осим тројице.{S} Један |
| мејући се крадом; под оном смоквом седе десетину, пред њима је грамофон: пригушено се смеју, ки |
| кав је тај њихов смех!</p> <p>Последњих десетину дана, Џемал-беј је само мислио на одлазак у Ев |
| она би, као други пут, за час прешла па десето.</p> <p>Она ни јуче није постила, није могла; а |
| <p>Ариф опази то, па поче нешто сасвим десето.</p> <p>Али сутрадан ове опет дођоше и одмах поч |
| ињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њима чини да их понижава, обоје страш |
| дрхтала је од страха да му се што није десило, да га није неко напао и премлатио.{S} Сваки дан |
| и му је било врло непријатно што се ово десило.{S} И како ће да издржи све то!</p> <p>Око девет |
| лепо исприча да јој се учинило да нема десне руке, а кад је пробала, она је могла да је стегне |
| е да се прибере где је.{S} Крај њега, с десне стране, бејаше револвер.{S} Видевши њега крвавог, |
| ерлуцима.{S} Свекрва је у челу, до ње с десне стране њена сестра, с леве њена рођака дошла из Ц |
| уше обе девојке и робиња.</p> <p>— Ко с десне, срећа је Зехрина. — Појави се дете.</p> <p>— Бла |
| унук; оне се подмигнуше.</p> <p>— Ко с десне твој је, Фатма, рече Мерсије.</p> <p>Појави се лу |
| а кјучук-ханумину срећу.“</p> <p>— Ко с десне твој је, Емир.</p> <p>Појави се један младић.{S} |
| алочас Мерсије, Фатми:</p> <p>Фатма узе десни.</p> <p>— Ашколсун!<ref target="#SRP19120_N42" /> |
| имо који ћеш од ова два.</p> <p>Она узе десни.</p> <p>— На средњем је био Исмаил-беј, на десном |
| S} И пролазиле се улице, уличице, лево, десно, узбрдо, низбрдо док се није сишло у чаршију, да |
| идржава горњу хаљину, пушта је напред и десно, и прича јој све као другу, жене се буне против н |
| рукавицама...{S} Рукавица му је само на десној руци, гологлав је.{S} Зар је то Турчин?{S} Леп!{ |
| две дашчице осташе у њеној искрвављеној десној руци...</p> <p>Уместо да пође к њој, да је убије |
| > <p>— На средњем је био Исмаил-беј, на десном Осман-ефенди...{S} Осман је лепши од Исмаила.</p |
| е на шиљтета, гошће у наслоњаче (Ариф с десном ногом пода се, како обично седи на столици), па |
| е друштва, да ми то одликовање јави.{S} Десну ми руку пружи да ме подигне до себе <hi>човека</h |
| ри да је „хвала Богу“ здрав, она рашири десну руку на прсима, погледа у стихове из корана који |
| а заплаче.{S} Он јој ухвати левом руком десну руку, пољуби је.{S} Кроз жене забруја нешто као з |
| њена свекрва шије; она јој се загледа у десну руку: како лепо држи иглу, а она је мислила да не |
| Госпођичиних.{S} Кад се чује какав <hi>дестан</hi><ref target="#SRP19120_N29" /> азиски, <pb n |
| xml:id="SRP19120_N18">Је ли то награда, дете моје?</note> <note xml:id="SRP19120_N19">Истурчене |
| есела, она је <hi>она</hi>, млада жена, дете, човек, пријатељица, другарица.{S} Нарочито дете, |
| махну руком и рече:</p> <p>— Остави ме, дете!{S} Ја сам данас као раздешен ут.</p> <p>На софи, |
| !{S} Он је умро, с њим је свршено; али, дете неизведено па пут, поведено па остављено...{S} Ако |
| л, Господу хвала!...{S} О мој Џемал!{S} Дете добра срца, али страсне природе.{S} Кад би заволео |
| , каљав...{S} Син ми је био весео...{S} Дете весело од пића!...{S} Пио мастике...{S} Месец је т |
| , јер јој своје милоште не показаше.{S} Дете не дознаде очеве нежности, да се не размази — једи |
| училе нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви то знате, драга госпођице.{S} Ја се никад ниса |
| ао првих дана, и боље, јер онда је била дете па није умела; са слушкињама је не као госпођа, ве |
| трнаест; али због сувишње младости, она дете није могла донети; родила га у осмом месецу, те је |
| вала.{S} И плачем.{S} Међу нама се нађе дете.{S} То је крв Џемалова и моја, али то је и твоја к |
| ла си се; гајила си, и видела кад ти је дете проходало, чула кад је проговорило, и радовала си |
| чију и црних трепавица видела сам своје дете, па сам их заустављала на улици и љубила их: над т |
| рију.{S} Да воли Фатму тобоже као своје дете, а да све сакрије, да превари своју пријатељицу!{S |
| {S} Ја сам тада као дете.{S} Које би се дете молило Богу, пре но што ће лећи, кад крај њега не |
| с десне, срећа је Зехрина. — Појави се дете.</p> <p>— Благо њој! узвикнуше све три.</p> <p>— Н |
| ест месеца се — ожени.{S} Кад се посече дете, рана зачас зарасте; а кад старац, њему и не зарас |
| смо се над детињом главом (с њом имао и дете) да ћемо му се осветити.{S} То јутро, имао је две |
| оласка..{S} Прве године дође, доведе ми дете: обоје осташе три месеца; друге године проведоше к |
| мене.</p> <p>Он прочита писмо и — прими дете; али нареди да се то „ђаурско копиле“ однесе у при |
| "240" /> ме никад ниси видео, а узео си дете ради једног тренутка где си се ти човек претворио |
| на ћути, зете?</p> <p>— Немој ми бунити дете, рече Сафет љутито.</p> <p>— А, ја да ти је буним! |
| руп, у своме не види брвно.{S} Била сам дете, па сам се једном комшији подсмевала што има велик |
| година како пијем пусти дуван; био сам дете од седам година кад сам узео да га пијем и да га в |
| угарицу, зато што се с њима играла, као дете, кад су били мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ |
| опио, Фатма је његова.{S} Варали га као дете.{S} Каква три венчања, какво губљење права!{S} Три |
| с није у нашој соби.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које би се дете молило Богу, пре но што ће лећ |
| веровали и корели је што је урадила као дете: да се посече кад сече поморанџу.</p> <p>Фатма ник |
| Он је нежан, питом, воли да се мази као дете око жене што за њ има нежности и љубави... „Боже, |
| она је нежно прекори: „Ето, баш си као дете: да сечеш поморанџу па да се посечеш!{S} Па сад, т |
| о пуна темперамента, озбиљна а ипак као дете.{S} Притрча јој, у геџелуку, неочешљана, па и неум |
| а од длаке).{S} Да је неко праведан као дете, огрешио би се кад би погледао у лице, или у око, |
| и се у руке и зајеца, зарида гласно као дете.{S} Старци је не ућуткују, остављају је да се испл |
| брадова, али не као човек жени, већ као дете играчки.{S} Ово му је четврта играчка како се зове |
| ипијала уз њега, хватала га за руку као дете мајку, затварала сам очи, да се не онесвестим.{S} |
| Крв, ханум!“ па узевши младу хануму као дете, однеше је у собу и закључаше...</p> <p>Мајка га м |
| ташну младу женицу, девојку, или управо дете. <pb n="171" /></p> <p>— Нурије-ханум, рече она вр |
| о оцу), она се удала врло млада, готово дете, и живела с мужем, миралајем<ref target="#SRP19120 |
| ав но страст.{S} Ја се сећам кад је био дете: друга, кога воли — стеже, мучи, тобоже милује га, |
| } Ко ти је тако волео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти најмилији обилазио у бо |
| страсне природе.{S} Кад би заволео неко дете, нико га од њега не би могао одвојити; али томе де |
| И он познаде рукопис.{S} Аманет: женско дете од три месеца!{S} И писмо и аманет донесе му једна |
| мо: ја њега бар познајем, наше солунско дете.{S} Да је дамо да се не огрешимо; а она, моја кћи, |
| } Увек сам гледала да заволи сиротињско дете, па <pb n="180" /> сам плаћала његовим родитељима |
| ца, другарица.{S} Нарочито дете, весело дете.{S} И да је ту било деце, она би оставила жене, па |
| и уместо немилог мужа не узме које мило дете.{S} Крила сам од тебе не због тебе, већ због деце: |
| -беј је њен сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема од срца порода, па ако он има какву ма |
| уке и „горке поздраве“.{S} Једно једино дете, па оваква несрећа, оволика срамота!{S} Кад се сет |
| т и толико година.{S} Дошла му је скоро дете.{S} И он је био врло млад, и увек здрав, те је њу, |
| век провела без мужа, без детета, а то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га |
| он за њим одболује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је волео како нико није, лудо, страсно.{S} |
| ек, пријатељица, другарица.{S} Нарочито дете, весело дете.{S} И да је ту било деце, она би оста |
| , па се трже: она се никад не заклиње у дете.</p> <p>Арифи се смрче.</p> <p>Кад је виде бледу к |
| о да гледа.{S} Распитај, сине: не дајеш дете из куће за дан, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-б |
| а у свет?</p> <p>...............</p> <p>Дете је било у приземљу, међу слушкињама, и неговала га |
| аза? упита Ариф.</p> <p>— Тако ми овога детета! рече Сафет погледавши у кћер, па се трже: она с |
| квим старим дервишем.{S} Родитељи свога детета не познају, јер она их се боји, па им је неискре |
| . „Али зар се Мадам сећа онога турскога детета?“ Загледа се у далеки Олимп, у пут покрај њега к |
| еде недељу; четврте године опет ми нема детета, али ни њега..{S} Од двадесет четврте, ја сам ко |
| сам требала да ти се осветим чим сам од детета постала жена, да те казним као злочинца, као зли |
| етврте, ја сам код мужа без мужа, и код детета без детета.{S} Плакала сам непрестано, очи бејах |
| му.{S} Она је век провела без мужа, без детета, а то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би неш |
| сам код мужа без мужа, и код детета без детета.{S} Плакала сам непрестано, очи бејах исплакала. |
| мене месец дана; треће године дође без детета, седе недељу; четврте године опет ми нема детета |
| здушни <pb n="183" /> муж остави и лиши детета, ја се одадох уживањима, да ране залечим.{S} У к |
| ли сам била нежна, добра мајка...{S} За дететом сам ридала и чупала косу као простакуша.{S} Он, |
| у: како сад да не пости, кад је постила дететом; спавала у једној соби с хришћанком, а постила! |
| и на тим сузама које проливаш за својим дететом.{S} За чим ја плачем, и смем ли да плачем?{S} Т |
| волећи туђу: за сваким сестриним умрлим дететом одболовала је; сина јој, јединца, воли као да г |
| сад се чак и заклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако не учиниш ноћас нешто, купићемо ти велико |
| на је солунским улицама ишла пешице још дететом, пре но што су јој обукли чаршаф...{S} Фатма се |
| је врсник.{S} У Цариград је отишао још дететом, пре њене удаје, па никад није долазио у Солун, |
| {S} Тих, благ, он је према својој жени, детету, био врло нежан, више као отац, него као муж; св |
| а опростити „злочин“ извршен према њој, детету.{S} Преварио ју је луткама..{S} Она се сећа тога |
| је за онога што је умро,“ каже свет кад детету умре родитељ.{S} Како је то лудо!{S} Он је умро, |
| вој син одмах стаде мислити како ће име детету. „Ако је мушко," мислио сам, „даћу му име Арслан |
| од њега не би могао одвојити; али томе детету се брзо досади (јер он га стиска, да га удави), |
| воме пријатељу.</p> <p>— Сине, сине, ти детету, теби Бог, рече мајка па од радости заплака.</p> |
| стано, очи бејах исплакала.{S} У сваком детету плавих очију и црних трепавица видела сам своје |
| Закон нема посла с науком.{S} Очева реч детету је закон.“</p> <p>Али мени се чини да би ми било |
| Уместо да му траже озбиљног лека, они: детињарије...{S} Па та Ариф-ханум, па те нове!{S} Читал |
| тоје ту, слатке њене папучице, мале као детиње, чисте као да нису биле на ногама, као нове, и у |
| } У томе ми пролажаху дани, у очекивању детињег доласка..{S} Прве године дође, доведе ми дете: |
| ом плакала као луда; а кад сам год чула детињи глас, увек ми кроз срце прошло нешто као нож, па |
| сестре, изјадасмо се, и заклесмо се над детињом главом (с њом имао и дете) да ћемо му се освети |
| шта не говори, само се разлеже, далеко, деф и песма.{S} Најпосле невестин род изиђе...</p> <p>А |
| мља и дрвеће...{S} Из комшилука се чује деф праћен зиловима, и певање једне чувене солунске пев |
| разлеже пијано?{S} Друкчије се мисли уз деф, а друкчије уз пијано.{S} Што ниси закратио да се д |
| играла што је игра бивала ближе крају и деф летео брже у рукама једнога старога чочека, потурче |
| сад као ут с покиданим жицама, или као деф с поломљеним зиловима: кад би се ударало у њ, одјек |
| г комшилука; па свирање у ут, ударање у деф, звецкање чампарама, пљескање длановима, смех, али |
| S} Док се пијаше кафа, Ђултер удараше у деф а једна њихова бела бивша робиња, обучена у црвено |
| ала само за Коран, да је свирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би |
| азиској страни је више грамофона, него дефова, и чудно утиче...{S} Необично осећање наиђе на ч |
| и хришћанске и јеврејске, приврискаше, деца писнуше као црви, зато што им мајке вриште, јер са |
| Размисли, сестро.{S} Кад се удамо: муж, деца, данас на Јалијама, сутра на Молосу — колима.{S} О |
| ему заигра доња вилица и потрча у кућу: деца, тужна што их стриц не воли, не пођоше за њим као |
| ри твоје Елизе?</p> <p>— Њене кћери!{S} Деца! викну увређено Ариф.</p> <p>— Колико има како јој |
| какала би, пљескала би, смејала би се а деца би била блажена и утркивала би се коме ће она више |
| родитељи, брат, сестра, снаха, братова деца...{S} Цео Солун зна да је он снаси и девер и муж.. |
| преступна жена, па како би њена женска деца!{S} И ради тога ћуташе, мучећи се мишљу: „Ја сам л |
| вет; она никога не гледа, само њега; па деца, два мушкарца и три девојчице; она, мајка, он, ота |
| ком лепезом, она се узе смејати како се деца смеју, зацењујући се. „Сине, погледај овамо,“ рече |
| жене, то је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене...{S} Пашиница и Цариграђанке нису је позна |
| pb n="152" /> клањају и млади, па чак и деца .{S} Улице су пусте до вечерње, а тада оживе као и |
| е она, погледавши у стару.</p> <p>— Као деца, рече стара озбиљно, пушећи.{S} Јеси ли видела дец |
| сви знају да <pb n="192" /> су жене као деца: ако узму да је сажаљевају, да је теше, она ће уда |
| кашља; кашљао је дуго, зацењивао се као деца у великом кашљу, а лице му сасвим поплавело; после |
| е воле, а сваки час се споречкавају као деца, ви то знате, драга госпођице.{S} Али до сада: нек |
| ма играла, као дете, кад су били мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је воле и деца и ж |
| угарица.{S} Пуно је младих људи и жена, деце њених пријатељица, који је зову „тетка“ или чак „А |
| х, јер сам мислила: „Емир је богата, ја деце немам...{S} Само кад се воле...“</p> <p>— Али кад |
| ранцускиња, Мадмоазел Дарио, гувернанта деце некога паше; и видевши робињу како игра, не као њи |
| риш.{S} Зејне-ханум врати се кући, због деце.“ — „Зар сад кад знаш каква сам зовеш ме кући?!{S} |
| ан.{S} После себе извињава: „Ћутим због деце: не бих могла без њих.{S} Нећу да будем изобличена |
| рила сам од тебе не због тебе, већ због деце: кад ме отераш лишићеш ме њих.{S} Крила сам од себ |
| и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је према својој жени, детету, би |
| ога, чак и од снаха, и од синова, своје деце.{S} Она ока не суши за њом, коју је чувала као дад |
| и као да је његова, зато што нема своје деце.</p> <p>— Ништа више.{S} Да те водимо оцу.</p> <p> |
| не гледа играчицу: стидела се од своје деце.{S} Ариф, у свиленој љубичастој антерији прављеној |
| {S} Има и таквих које оговарају и своје деце оца.{S} Мени моје пријатељице вичу: „Благо теби!{S |
| ро, непрестано у Солуну, немајући своје деце и волећи туђу: за сваким сестриним умрлим дететом |
| на жао учинили, са: „Нису боља од твоје деце““.</p> <p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А што рече да би |
| ам се изобличила...{S} Што се тиче моје деце, ти ћеш ми их слати свакога петка...{S} Ти ми то н |
| ја сам у тим годинама била мајка троје деце.</p> <p>Стара ућута и загледа се у очи сину; а он |
| тан...{S} За годину дана сахраних троје деце, остаде ми само првенче.{S} Мурад-Џемал, Господу х |
| ка...{S} А ја, несрећница, мајка женске деце!...“ </p> <p>Ова веза трајала је позадуго, и Зејне |
| } Нећу да будем изобличена: због женске деце.“ Турске жене, из првих кућа, долазиле су јој, дру |
| ола од неког времена, како од госпођине деце посташе девојке, како су у друштву свака за се јед |
| .{S} Сад се волите, и волећете се; биће деце, волећете децу; нестаће страсти, настаће навика: в |
| трах да је не отера, па како би она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му каз |
| који га је био узео под своје, немајући деце; а сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио |
| о дете, весело дете.{S} И да је ту било деце, она би оставила жене, па би се с децом играла лут |
| вљајући да је жена, да је мајка четворо деце, да има и женску децу, две красне девојчице.{S} И |
| {S} За пет година родила сам му четворо деце (једанпут сам близнила).{S} Кад напуних двадесет и |
| авлији се играху двоје млађе братове му деце, мушкарац и девојчица, тераху обруч као Европљанчи |
| где Турци живе, тишина је.{S} И ако је децембар увелике, још није пао ни први снег.{S} У ову з |
| Ја сам њима туђа, и оне мени...</p> <p>Децембар.</p> <p>Шта сам данас видела.{S} Ми немамо дух |
| </hi>, и неколико стихова из његове <hi>Децембарске Ноћи</hi>.{S} Прочита цело <foreign xml:lan |
| е нема.</p> <p>.................</p> <p>Децембарско је јутро.{S} Ариф се пробуди раније но обич |
| што сам те узео младу...{S} Хајде кући, деци,“ говораше он потресен до суза — „Никад!“ узвикну |
| антерију, хаљину себи и својима, мужу, деци...{S} Па песма, по сву ноћ, весеље, шала, облачење |
| } Немојте мислити да се турској женској деци имена драгога камења и цвећа дају случајно!{S} У њ |
| њима и у њима.{S} Зашто ли дају женској деци име <hi>Ариф</hi>? „У њих ништа није случајно.“ И |
| како је могла и помислити да у Елизиној деци не воли њену децу него њу.{S} Да њих две ни за тре |
| и.{S} Срце ми се цепа.{S} Ја у Елизиној деци зацело волим Елизу, а у Сафетиној кћери волим Сафе |
| понови Сафет-ханум.</p> <p>— Тако бива, децо, али не увек.{S} Некад се изметне од човека пас; н |
| њена сестра нису добре?{S} Оставите ме, децо, с Фатмом, да је испитам.{S} Идите да се Богу моли |
| у Божју љубав да ућуте...</p> <p>— Не, децо, не претвара се цвеће у коров, па баш да је неко в |
| било, па му се покорите.{S} Праштајте, децо, и мирите се.</p> <p>Сафет мало поцрвене, па нагло |
| е, пита се с њим и рече:</p> <p>— Аман, децо, где сте?</p> <p>Они се погледаше и поцрвенеше.</p |
| м, поноси се богатством. „Бог је богат, децо,“ вели стара, али то не помаже.{S} Фатмину оцу је |
| } Али у томе нене рече: „Идите у башту, децо, веселите се.{S} Нас ће веселити Ђулренги — певаће |
| што се и дан данас неки, многи, жене — децом.</p> <p>Она би њему све казала, да воли Османа, д |
| ала на улици и љубила их: над туђом сам децом плакала као луда; а кад сам год чула детињи глас, |
| м би почела да се игра, макар с турском децом, говорила би грчки; и чак кад би само видела игра |
| ма, или се играмо лончића и ораха, како децом тако девојкама.{S} А ноћу, на кули, на месечини в |
| удатој за Јерменина: остала без мужа, с децом, и пошто јој је била мала пензија, она је радила; |
| ла ми је да се не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с њене душе накит чијој са |
| деце, она би оставила жене, па би се с децом играла лутке, лопте, скакала би, пљескала би, сме |
| и благо рече, како је обично говорио с децом, са старима, с болеснима, и са сиротињом:</p> <p> |
| га пољуби.{S} А он, запет оним, омилова децу механично и готово хладно; она то осетише, па га о |
| тара озбиљно, пушећи.{S} Јеси ли видела децу: мећу капу на главу, па оно што је напред, они окр |
| ише.{S} Зашто да је питају?{S} Погубила децу, остала с једним...{S} Сафет говори Нурији: „Мој п |
| рела; кад у самоћи ноћу јеца, не помиње децу но Османа, а не мисли да одузме себи живот, толико |
| ите, и волећете се; биће деце, волећете децу; нестаће страсти, настаће навика: ви нећете моћи ј |
| а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, што је најгоре, наше жене су неискрене. |
| ицом за ноћ, да се сама брине за кућу и децу: муж јој не умре него га протераше у Европу за чла |
| и; и чак кад би само видела играчку или децу на улици, почела би грчки, јер је мислила да је та |
| не задужује, што бира друштво, што воли децу, што жали сиротињу, што ружним робињама даје лепа |
| а кадуна; само се задовољаваше виђајући децу свакога петка.{S} Страст га распињаше као демон, и |
| па како би она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му казати још и с тога да н |
| откуд у жену Москова, којима ми плашимо децу?{S} Ко воли сунчеву светлост, не мари за месечеву. |
| есто себична: завиди кад хвалимо нечију децу, чак и кад почињемо, да не бисмо њеној материнској |
| > њега, а некад само кад погледа женску децу. „Јадне, јадне моје девојке!{S} Свет ће говорити м |
| је мајка четворо деце, да има и женску децу, две красне девојчице.{S} И ако занесена, она ника |
| шко је“.{S} Да поправимо то: као женску децу да васпитавамо и мушку.{S} Али до колико, тешко на |
| емамо право чак ни да васпитавамо мушку децу као срећне мајке!{S} Ми нисмо училе стране језике |
| а ижљуби и матер и кћери нежно као малу децу.{S} А кад се врати и виде отворена врата, узвикну: |
| мислити да у Елизиној деци не воли њену децу него њу.{S} Да њих две ни за тренутак нису биле у |
| хвалећи њу, себе хвали; да волећи њену децу, њу воли; да лудујући за њом, за њеном земљом луду |
| Сама с њим... као два пања, ја сам њену децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, |
| е је умрло.{S} После му нарађала красну децу, и била добра и нежна мајка.{S} А као жена, што је |
| ћулавима и Туркиња у отрцаним фереџама, дечака у скерлетним хаљинама и старих просјака у сивим |
| твори.{S} Хоће да је сам.{S} Види себе, дечка здрава али увек незадовољна: чезне за мајком.{S} |
| најлепша је: једва чека да је узме као дечко коња или девојчица лутку.{S} Кад отера најлепшу м |
| , сасвим развијеним, виде човек, мушко, диван младић, израстао као кипарис, у црним хаљинама, ф |
| очекивало, и наместивши младога беја на диван, узеше му испитивати рану...</p> </div> <pb n="23 |
| у Нуријину собу за рад, и поклопи се на диван.{S} Би јој чудно што нема суза.{S} Али зашто да п |
| ешто свршило, дође јој да се поклопи на диван па да закука.{S} Ариф то опази и рече:</p> <p>— Е |
| длазе да доручкују, и заједно седају на диван и загрљени читају романе, заједно седају уз Монди |
| ле Исмаил-Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а и на дивном месту крај мора.{S} И тако Емир-Фа |
| како хоћеш.</p> <p>То рекавши, устаде с дивана и пође из собе.{S} Висока, мршава, сва бела, на |
| акит чијој сам се лепоти и вредности ја дивила?!</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну а стара Шехн |
| >Од сто вам лета малолетна бива.</l> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>.</l> <l>Још јој |
| цом живо, импровизујући стихове:</p> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>,</l> <l>Ствар о |
| о поду, уједа своје голе мишице и пушта дивљачки глас... „То није жена, него страст!“ виче једн |
| просјачење, пијанство, непросвећеност, дивљаштво, разврат и раскош, и питала ме, зар ми немамо |
| вна Францускиња гласно исказиваше своје дивљење пљескајући играчици.</p> <p>Кад Фатма виде ове |
| им парком а покривене лозом, бршљаном и дивљом ружом, много исцветалом, хануме, кроз гвоздену о |
| стогодишње девојчице постала је здрава, дивна жена.{S} И једнога дана, она осети у срцу два осе |
| а, у две грдно велике „рунделе“ као два дивна уметничка ћилима од цвећа, у водоскок, у кипарисе |
| а добро своје отаџбине.{S} Од свих, ова дивна жена што и у туђој земљи ради на хуманости и на к |
| хиљадити пут види Ибрахим-Хасан-бејова дивна кола и коње с богатом оправом, а да му опет не ви |
| ом уређењу.{S} Овде је била удата једна дивна цариградска девојка, дата је мушком — не мужу — н |
| пријатељицу.</p> <p>— Мадам Аристид је дивна!{S} Кад говори француски цвркуће као тица, умеша |
| чек!...{S} Била је раскалашио весела, и дивна.</p> <p>— Наше жене одвратније су од људи, рече Ф |
| жене...</p> <p>— Али, та је била просто дивна.</p> <p>— А какве су те две странкиње? упита Нури |
| Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне градове, Париз... све што сам из књига познала и |
| ову даљину не могу да појмим.{S} Па они дивни градови, на сликама!{S} Али ја чак и Солун не поз |
| рад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући у тај дивни калпак, своје обележје, њој толико мило, мислила |
| гвозденој капији те лепе куће, опкољене дивним парком а покривене лозом, бршљаном и дивљом ружо |
| овара француски а уображава да изговара дивно — никад!{S} Ми ћемо поћи за некога кога смо видел |
| и теби.</p> <p>Вече, ифтар.{S} Фатма је дивно обучена, намирисала <pb n="155" /> се.{S} Сад је |
| и своји...{S} Шта пре да поменем што је дивно, да ли цркве или палате, или дворове француских к |
| година а као младица, толико дотерана и дивно обучена, и уведе је у ванредно велики салон раско |
| сам на гробље, хришћанско, на велико и дивно гробље што се зове <hi>Пер Лашез</hi>, и познала |
| некакав Ибрахим-ага, берберин што тако дивно удара у тамбуру и весели бејове, води их на чочеч |
| ићењем у небо као у нешто што је толико дивно а оне га тако ретко виде, гледају.{S} Али данас ј |
| е с цвећем, воћем и халвама кроз шпалир дивно обучених жена, улазе у кућу, где их једна стара Н |
| ад бише до пола дворишта, или боље рећи дивнога парка, <pb n="2" /> отворише се кућна врата и п |
| рас очара.{S} Потрчавши Францускињи — у дивној балској тоалети, добивеној из Париза за Фатмину |
| д-бејову конаку.{S} Он је диван, а и на дивном месту крај мора.{S} И тако Емир-Фатми за читави |
| а му пршти у вис и враћа се, слива се у дивну мраморну вазу, па се прелива и пада у басен, који |
| .{S} Никад није ни помислила да јој ову дивну скупоцену дијадему, коју је на свадби имала још о |
| цигару.{S} Она изиђе па му донесе једну дивну ружу и рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon |
| хим-Хасан-беј и сад нема суза, али није дигао главу као кад се праштао с ћерком на њеној свадби |
| вана, мирис рибе и мастике...{S} Дим се дигао до тавана, мирише јело и пиће и миришу чочеци, ко |
| {S} Она седе где нађе место.{S} Пече је дигла, и цело јој се лице видело.{S} Они су њој били ст |
| би се држала с њим за руку, никад не би дигла његову главу са својих груди.{S} Е, али човек, му |
| аместиле се иза платна а ипак печа нису дигле: отишле су к Депоу.{S} С времена на време, Фатма |
| у башти; разгранали се нарови и смокве, дигли се у вис олеандри: под оним наром седе две, и там |
| е груди биле су разголићене, јер су јој дигли крпу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад се успр |
| а своје име, и поноси се богатством.{S} Дигне главу, па ногу пред ногу, и због тога су га прозв |
| у мушку снагу никад се не би понизио да дигне руку на жену.{S} Зарези капиџик и метну дебелу гв |
| уре?{S} Никад!</p> <p>— Или нека улицом дигне пече, кад ће с њим да се сретне.</p> <p>— Зар као |
| од наших момака изненада уђе у кућу, ја дигнем скут на главу.</p> <p>— О, Мерсије!{S} Па ви доч |
| а, <hi>омар</hi>, гори небо и земља!{S} Дигни се, јагње, да видиш мајку ти; готово гола, па сам |
| ао вођице танконогим вранцима да високо дигну главу и каткад их је ошинуо бичем да подигравају, |
| јашмацима, јер чаршаф, с кога је „запт“ дигнут поодавно, носе обичне, а фереџу велике госпође, |
| ше руке и уста; а кад се вратише, софра дигнута, „софра-алти“ покупљен.{S} Поседаше по другим д |
| год изишла, носила би свој грех на челу дигнуте главе.{S} Променила се, остарела; кад у самоћи |
| , јер не видим куд идем; а кад код куће дигох пече, на очима још магла... бол.{S} И ове жене ћу |
| су...{S} С оградног зида паде цреп; обе дигоше очи, — човек!...{S} Она хтеде бежати, али немаде |
| мириса!“ мисли и јаче се уз њу припија, диже јој ручицу и меће је на своја уста, и наједанпут, |
| фи светлуца једна лампица, она застаје, диже очи к небу, пружа руке: проси милост од Господа, к |
| ниси родила!“</p> <p>Она обуче чаршаф, диже горњи део на главу, пошто је наместила пече, и при |
| ми Фатму, тејзе!</p> <p>А његова мајка диже очи к небу и рече :</p> <p>— Нема Бога осим Бога, |
| бу с обућом (јер се у оваквим приликама диже с пода простирка), где их дочекују невестина мајка |
| лах па родитељ, рече он, поклони се, па диже очи к небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ја сам д |
| е, стидљива.“ Она је бледа као смрт, не диже очију с платна, везе, и ако не зна како везе.{S} Н |
| му мајка, а он погледа у Фатму: она не диже очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га |
| ве жене толико стрпљења, да поваздан не диже главе с књиге и да учи толике језике!{S} Они нису |
| ао да паде с неба магла, него као да се диже из мора пара, а небо поче да се спушта као да хоће |
| она како вичу побуњени.</p> <p>Њему се диже коса на глави; он изусти:</p> <p>— Алла’?!</p> <p> |
| кад то неће бити! загрме он, па скочи и диже песницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни Бога! викну он |
| ије</hi>.</p> <p>Фатми се коса на глави диже, исцепа писмо на најситније комадиће и даде Ђулрен |
| утију пуну „просута" бисера, и брзо јој диже дувак: очи им се сретоше, душе им се пољубише: и њ |
| била с откривеном главом, једном руком диже антерију на главу а другом покри лице...{S} Ово уч |
| на је мислила да хоће да свира; али, он диже очи, погледа у њу, и кад им се погледи сусретоше, |
| виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже над собом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi>човек је |
| тара на прстима приђе кревету, и полако диже покривач, а унука јој се пробуди, отвори очи, па и |
| а све се са улице види.{S} Али ми овде дижемо скут на главу кад чујемо мујезина.</p> <p>— Збиљ |
| као с гробља, где јој се учинило да се дижу плоче и појављују мртви које је волела а сад их се |
| је се надносе особите воћке пуне рода и дижу кипариси.{S} Фењер, свако вече, ја носим и идем на |
| лим као од платна, над којима се у небо дижу црни кипариси и олеандри пуни црвенога цвета; овде |
| преме огромне, и страшне, њој се каткад дизала коса па глави.{S} И овде јој се једном учини, да |
| ла и у јутру и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим — до сад би ме зацело видео; али ја |
| око које су се скупљале нове, коју сам дизала високо, идући за Емине-Семијом и 'Ђулистан-Хисме |
| } Кад су год биле овде на брду, увек су дизале печа и гледале с усхићењем у небо као у нешто шт |
| онака; са њега се, као увек у ово доба, дизао влажан, слан мирис, и био је тежак, непријатан, ј |
| ату а увек нову — залив, Олимп, који се дизао из воде и пео се у небо, бела минара, црне кипари |
| епу главу да је омилује ветрић, који се дизао из корова по гробовима с обореним гробовским каме |
| е а младе су остајале хладне.{S} Дим се дизао од дувана, али се није задржавао: прозори су широ |
| обале ми се учини котао, па се тек поче дизати пара као с кључале воде у зиму, и наједанпут ниш |
| ијем духу полета, духовним очима вид, и дизати некога на буну.{S} Гледајући њу, а не познајући |
| да удајеш, не залетај се : притегни ату дизгине.{S} У ходу човек види оно што у трку не <pb n=" |
| ем од мирте или неранџина цвета, него с дијадемом од драгог камења.{S} Дијадему јој је намештал |
| , и буни се гледајући „изложену“ Фатму, дијадему, обућу...{S} После је Мерсије одведе у другу с |
| , него с дијадемом од драгог камења.{S} Дијадему јој је намештала Мерсије, а она је плакала за |
| пској невести, и да ми на главу метнете дијадему, уместо венца од мирте или поморанџина цвета.< |
| куту на углед, „као у златарском излогу дијадему или у обућарском обућу,“ како примети на енгле |
| ни помислила да јој ову дивну скупоцену дијадему, коју је на свадби имала још очева јој прабаба |
| јест да јој она закопча гривну, гују с дијамантским очима.</p> <p>— Госпођо мајко, не могу сам |
| чита, француски и енглески.{S} Правила, дикте, синтакса, стил, композиција, литература, како јо |
| су људи: њен отац, слуге, кочијаш, роб дилавер, а у харему жене: њена баба, мајка, она, слушки |
| баба-фингама (собама на тавану), и црни дилавер у рединготу, крутој огрлици и фесу, скочи те от |
| , с бока тих кола скочи млад црнац, <hi>дилавер</hi>, у рединготу, крутој огрлици и фесу, и отв |
| во фркали и лупали новим потковицама, а дилавери, у крутим огрлицама, рединготу и фесу, отварал |
| ској оправи, на кочијашима, на робовима дилаверима, и захорило се, наједанпут, изненада, из сто |
| } Она прва што сиђе, много се ослони на дилаверову пружену мишицу.{S} Чим залупаше тучним звеки |
| реко тејзиног зида, у твом оцу, у вашем дилаверу, у робињи, и у једној сиротој кадуни што је од |
| дим дувана, мирис рибе и мастике...{S} Дим се дигао до тавана, мирише јело и пиће и миришу чоч |
| плакале а младе су остајале хладне.{S} Дим се дизао од дувана, али се није задржавао: прозори |
| е се ућуташе и узеше мислити шта ће.{S} Дим се колутао и испуњавао собу.{S} Најпосле Нурије пре |
| Џемал-беј заборављајући на све: опи га дим дувана, мирис рибе и мастике...{S} Дим се дигао до |
| н кипарис!{S} Из његовог дебла куљао је дим...{S} Над њим су кружиле две вране гачући као да су |
| е зумбулом, јасмином, мошусом, што кроз дим од дувана гледаху у њу, младу и лепу, с пуно страст |
| имњака; загледа се у тај густи колутави дим, па „отвори“ разговор:</p> <p>— Како се теби, ханум |
| , и ноге, босе.{S} Из предсобља се шири дим од омана; кроз комарнике се виде три постеље, али д |
| игару, или чим је запали и повуче један дим, разгаљује се.{S} Данас не би тако.{S} Кад оде у св |
| е цигару, не пушећи је, но гутајући њен дим, гризући њу као ружу, пошто је измирише.{S} Сестра |
| е према њему.{S} Он повуче, дубоко, три дима, подржа затворена уста, и из две широке ноздрве по |
| зави цигару, запали је, повуче два три дима и узе плакати: она пуши, сузе јој обливају сасвим |
| вије цигару, он запали и повуче два три дима, па је пружи њој, молећи је: кад мало попуши да му |
| јој не улазе ни оне што прерушене иду у Димитријадосев<pb n="262" /></p> <p>„Салон“; ни оне што |
| КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 147.</p> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>НОВЕ.</p> <p>РОМАН.</p> <p>БЕОГРАД |
| , и из две широке ноздрве покуља као из димњака; загледа се у тај густи колутави дим, па „отвор |
| она узела цигару, не да пуши, него да с димом гута своје сузе.{S} Тишина.{S} Само се чују песме |
| аве, широколисти дудови, огромне гомиле диња поред пруге уз станице, свет на станицама, све је |
| м.{S} Учи, вели, исту грану науке...{S} Дипломатске Школе.{S} Је ли то истина?</p> <p>Париз, 27 |
| <p>— Пашин син ћатиб...{S} Он је почео дипломатске школе.{S} И после, зар је младотурцима лако |
| на некога странога посланика, некога из дипломације, него дирају мене.{S} Кад не спустим пече, |
| али није хтела то да јој помиње, да је дира, да је не наљути ; јер она је њу волела <hi>само</ |
| око уздахну.</p> <p>Мерсије хтеде да је дира, али се трже, видећи да је тужна и рече:</p> <p>— |
| да се не љути: шали се, хтела је да је дира.</p> <p>Седеле су до пред вече, ту су ручале, и мн |
| Фатму за другога, те понова поче да је дира, вређа за Мадам Аристид.{S} Она јој је увек завиде |
| з ње?!“ Турске жене не знајући зашто је дира, смешаху се на њу лукаво.{S} Она се попово наљути, |
| о чини из непристојности, „да се око ње дира“..{S} А за овога... она би се удала, и зна да би б |
| хо.{S} Што ћутиш?</p> <p>— Молим те, не дирај ме... спава ми се.</p> <p>И робиња се свуче па ле |
| аме, а безочници из овога гадног режима дирају их, штипају их, намигују им..{S} Кад сам дошао и |
| епша и млађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје се да није жена некога странога посланика, |
| хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их не дирају, само се на њих значајно насмеше, и остављају их |
| посланика, некога из дипломације, него дирају мене.{S} Кад не спустим пече, због врућине, кад |
| речи, јецање, сузе, прсти су јој преко дирака летели.{S} Чак и они фанатици, „женски конзерват |
| ц!{S} Сута ме је волела па ме тек онако дирала... за њега.{S} Чудим се како не умрех кад га, он |
| што је Арнаута пуно: па они жене не би дирали, него би их грдили.{S} Па, замисли, и ја морам т |
| :lang="fr">Mon Dieu</foreign>, да их не дирамо.. млади,“ вели тетка. — „Да Бог да им довека бил |
| жене, све осим пашинице, на то пецкање, дирање, лукаво осмехнуше и лукаво погледаше у Арифу, па |
| Како си смела!{S} Како си смела ноктима дирати рану у којој стоји крв још несасирена?“ говори ј |
| е поред великог ћилима разапетог на два дирека уз прву капију, да онај силан свет са улице, људ |
| ште поред ћилима на капији разапетог на дирецима. „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>“ |
| м зидовима, гдегде опалим исподупираним дирецима; а чардаци, ћошке, софе, џумбе, испусти, све с |
| на.{S} Седе за клавир, и поче весело по диркама, па устаде, отвори фијоку с Госпођичиним писмим |
| пи“.{S} И нађе је, па је читаше с чудно дирљивом интонацијом.</p> <p>„Има Бога, има раја, има п |
| ако затегнуте жице на ћеманету, што кад дирнеш једну све забрује.{S} Њено срце не зна за године |
| анкињама је дотле добро, док јој оне не дирну у њена национална осећања.</p> <p>— Ја ћу да је и |
| ла и чупала косу као простакуша.{S} Он, дирнут мојим јадом, обећа да ће ми га доводити сваке го |
| ништа ни из прошлости ни из садашњости, дирнута говором и кашљем ове младе несрећнице, осети да |
| и ни њену велику љубав...{S} Ноктима је дирнута рана у којој је крв још несасирена.{S} Она је о |
| ба никад ништа да затвараш: у њој ти је дисала ђаурка тринаест година.</p> <p>Сафет се смејаше |
| врата, јер није могла да стоји.</p> <p>Дисала је тешко и убрзано, кратко, као да је <pb n="212 |
| ла Фатма и чинило јој се да јој отежава дисање.</p> <p>Кад се отворише врата и указа се Осман-б |
| "SRP19120_N58"> <l>Ми ослушкивасмо њено дисање у ноћи</l> <l>Њено дисање тихо и полако.</l> </n |
| шкивасмо њено дисање у ноћи</l> <l>Њено дисање тихо и полако.</l> </note> <note xml:id="SRP1912 |
| и мајка — њен муж, заустављајући час-по дисање да је не узнемири.{S} Она чак не може ни мислити |
| траву, крај ње, ћутећи, с јако убрзаним дисањем.{S} Она хтеде да виче, да викне колико може, из |
| де турске девојке...{S} Он истина живи, дише, ходи, говори, воли...{S} О, само још да не воли!{ |
| а од мене: говори са мном, и чух дубоко дише — заспала!{S} Одмах после ручка, кад би човек треб |
| ве три миле му душе, гледа их готово не дишући, и у души осећа неку тегобу: каје се зашто није |
| , тип старинских Турака: дугачке браде, длаке сасвим праве, округло подстрижене, и бркова подст |
| преводи преко <hi>срата</hi>, (моста од длаке).{S} Да је неко праведан као дете, огрешио би се |
| ни укочени прсти притиснуше његов топал длан.{S} Он јој пружи ратлокума, и наже се да је љуби а |
| ање у деф, звецкање чампарама, пљескање длановима, смех, али пригушен, и тихо певање: весеље је |
| е, и час-по су подврискивале пљескајући длановима помамно.{S} А једне, што су јако мирисале на |
| е сачекав одговор, отрча по матер, лупи дланом у њена врата вичући:</p> <p>— Мајко, Емир-ханум |
| е лупну на капију сама, не звекиром, но дланом своје мале меке руке, и учини јој се као да је л |
| а на други, трећи, и пружи их Фатми, на длану.{S} Она узе средњи.</p> <p>— Добро!{S} Сад да вид |
| нцуски...<pb n="287" /></p> <p> <hi>Мој дневник</hi>.</p> <p>Солун, 10 шабана 1323.</p> <p>Ја с |
| 29 априла 1907.</p> <p>Ја сам свој <hi>Дневник</hi> назвала <hi>Песма</hi>; а сад додајем: <hi |
| је од њих на умору...</p> <p>У овом <hi>Дневнику</hi> више ништа није било.{S} Арифа се била ун |
| нарочито последње две године, стално на дневном реду.{S} Почеше о политици и о друштву, о првом |
| е...{S} Боже, како си смела!</p> <p>— У дно салона, у куту, сву ноћ двоје нагнути једно другом. |
| она потрча да се намести са својима на дну степеница, да дочекају госте.{S} Стадоше у два реда |
| ује нада, једна тајна коју све крију на дну душе.</p> <p>Да хоће да се удаје за час се рашчу, т |
| сије и запали свећу, зари нокат чак при дну свеће и рече:</p> <p>— Док свећа не изгори довде, д |
| : ниско не могоше сести због корсета; у дну софе спустише се робиње поред слушкиња дошлих са Со |
| лику, једнога богатог старог агу).{S} У дну су седеле свирачице и чочеци.</p> <p>Она, малопре и |
| а свуда својим крил’ма вије,</l> <l>Ал' до вас пута прокрчила није.</l> <l>Пуна вам уста: „Култ |
| икад не помисли да ће доћи до преступа, до греха, да ће пасти с девером, и то у свекровој, у му |
| ан.{S} Тако је седела скоро до вечерње, до турске икиндије..</p> <p>Лето је умирало, то јест пр |
| а узме језик, а ове жене!...{S} У соби, до собе где спавамо, где сам ја лежала сва уплакана у п |
| обичајима, који су њима постали закон, до зла Бога изопаченим.{S} У том тренутку, он се Арифи |
| лизу неба, Фатма осећаше силно, дубоко, до лудила...{S} Кад се потпуно прибра, свесно бројећи л |
| ким миндерлуцима.{S} Свекрва је у челу, до ње с десне стране њена сестра, с леве њена рођака до |
| мушку.{S} Али до колико, тешко нама!{S} До онолико док се с мајком сме купати у женском хамаму. |
| .{S} И тамо сам се и овде пробудила.{S} До после тридесете сам спавала.{S} Младост сам провела |
| } Она оде у своју собу, али не леже.{S} До поноћи је била у соби сасвим сама, а отац јој је још |
| на: пође по башјорти, а узме папуче.{S} До подне су спавале; од подне, гладне и нерасположене, |
| ако воли; у Европи је с њима научио.{S} До половине Рамазана долазио кући некад пре суфура, нек |
| е и у свако доба и дизала пече сасвим — до сад би ме зацело видео; али ја сам, за несрећу, као |
| данас, и докле ће он спавати?</p> <p>— До сутра, чедо.{S} А ти иди па лези, заспи, одмори се.. |
| признаје свога родитеља за родитеља, а до чина паше доспео је лажући, уходећи, опадајући...{S} |
| м Турчином. „То је Осман.{S} Пратићу га до куће, па ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у једа |
| {S} Мој отац с писмом ишао од познаника до познаника: све истина онако.{S} И он га тада дао сво |
| ио.</p> <p>— Лаж, Ариф-ханум од почетка до краја.{S} Камо срећа да је знала да пијем, да сам пр |
| них улица Новога Солуна.{S} Кад је била до једне куће, или, кафане (она није знала шта је та зг |
| не пристаје уза њ, да га не би доводила до веће јарости.{S} Он, онако љут, пође у собу кћери.{S |
| ишчезавање, то је синкопа.{S} Крв дошла до мозга, па се вратила не нахранивши мозак ..{S} И онд |
| тала, по Принкипу нисам друкчије прошла до колима <pb n="179" /> или мазгом.{S} Ја сам у кући у |
| фру.{S} Али пре тога Цигани, од прозора до прозора, с бубњем и песмом, певају:</p> <l> Кристал |
| е одваја; по кући се ори песма од јутра до мрака, само певају као тице“.{S} Жене се погледају, |
| оји —</l> <l>Нек с торбом пође од врата до врата!</l> <p>— Помириће се, очију ми! јер, ето, то |
| ажена.{S} Каква част!{S} Жена подигнута до човека, и до књижевника!{S} Изиђе, правећи алузије ш |
| ће свадбу по старински, од млада месеца до пуна.{S} А на свадбу позва сав Солун, то јест сву го |
| ледала их, бирала их, метала их од лица до доле, гледала се у огледалу изблиза, па се измицала, |
| о би је чуо!{S} Тешко јој је како никад до сада; жао јој је: она је изгубила оно што у њих дево |
| на идем.{S}- Мерсије се растужи, и седе до ње.{S} У овој тузи, она заусти да каже сестри, па се |
| и покри лице рукама, па се врати и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али се тр |
| да <pb n="92" /> се смеје.{S} Кад дође до прага окрете се, готово се сасвим исправи и рече:</p |
| hi>Бог</hi>; па тада једним скоком дође до кафеза што је крију од њене девете године, који су ј |
| софама и кафезима...{S} А кад се стиже до близу Алаџа-Имарета, застаде се...{S} Коњи су нестрп |
| ј једне велике турске куће, и одвела је до једне велике собе где су на миндерлуцима, на шиљтети |
| њанима више од пола столећа, служила је до пре неколико година, док се није почело говорити о в |
| чинила на жао, кријаше.{S} Испратише је до каније, Фатма са сузама у грлу: ништа јој не може ка |
| P19120_N25" /> па заплака. „Да, теби је до шале; није ти жао што кроз два дана идем.{S}- Мерсиј |
| .</p> <p>— Кад моје срце плаче, теби је до шале! прекори је Фатма.{S} Она рече:</p> <p>— Још је |
| вој кући окренути све тумбе, срушити је до темеља.</p> <p>— Је ли с друговима? гласно рече Фатм |
| } Али шта имају од тога?{S} Човеково је до капије; а и на улици: гледање без говора, или, како |
| је-ханум, мужде!</p> <p>— Мени сад није до Устава.</p> <p>— Устав, не још...{S} Фатма-ханум је |
| What!</foreign></p> <p>— Мени сад није до шале.{S} Наменила сам: ако ми се у нијету помену суз |
| о вас драги дан, као просјаци од капије до капије.{S} И ја сам с неном и мајком међу тим ханума |
| .{S} После је водиље поведоше од рођаке до рођаке, редом, да се са свима поздрави.{S} С тетком, |
| ди, а четврти и жене: ишле су од рођаке до рођаке, од пријатељице до пријатељице.{S} И Фатма је |
| у бело, <pb n="109" /> опра уши и руке до лактова, па метну босу ногу на мрамор.{S} Она, као д |
| вореним колима; а једанпут су се шетале до Виле Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је била у Мерсијин |
| у и уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{S} И учини јој се стара, друкчијих очију, бе |
| и.{S} Десну ми руку пружи да ме подигне до себе <hi>човека</hi>, а леву до себе <hi>књижевника< |
| х година.{S} Фатма иђаше очима од једне до друге, све их познаје: од тридесет и неколико свега |
| , где није шалона или капака, и спавање до само подне, да би дан био, учинио се краћи; хамами с |
| иде жене развијене поређане крај путање до средње капије широм отворене,<pb n="131" /> што су и |
| дан дан.{S} Кад с париских улица допире до ваше одаје хука и кад чујете јако, снажно било једно |
| рије-ханумином салону искићеном од горе до доле спремом, даровима.{S} Лепота!{S} То су Фатмини |
| га топло поздрави.</p> <p>Довезавши се до Ћемер-Капије, оне пођоше уз брдо, поред хамама покри |
| о небо, али она се не сети друге лепоте до оне у њој..{S} Остаде дуго, а кад отвори врата, из с |
| лади, па чак и деца .{S} Улице су пусте до вечерње, а тада оживе као и куће и дворишта.{S} Напо |
| су од рођаке до рођаке, од пријатељице до пријатељице.{S} И Фатма је данас изишла.{S} Обучена |
| Хотел д'Англетер</hi>.</p> <p>Ту осташе до три часа по подне, па се, овако обучени, укрцаше у ј |
| ојке се зажелеле једна друге, те седеше до зоре, разговарајући се о Џемалу, тихо певајући љубав |
| ња са шареном бошчом у руци; и кад бише до пола дворишта, или боље рећи дивнога парка, <pb n="2 |
| иђаше кроз Тефтердарову Башту.{S} Одоше до једне двоспратне црвене куће, саме на ледини пуној к |
| га по црним обрвама.</p> <p>Кад дођоше до једне раскрснице, Џемал се расвести, изви се из берб |
| ва част!{S} Жена подигнута до човека, и до књижевника!{S} Изиђе, правећи алузије што ме удостој |
| се тако чини, то је из нас самих.{S} И до сада ја то нисам опазила; а сад видим да је све из м |
| ећна!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да има какву бригу или бол, и да је |
| на савладана умором заспа, и спавала би до подне да је не пробуди један грлати симиџија.{S} С њ |
| } Домаћица је одведе уврх сале и посади до једне енглеске посланиковице, с којом се она упознал |
| зове <hi>харем</hi> не улазе други људи до муж јој, свекар, њена браћа, и један девер, према ко |
| а, ви то знате, драга госпођице.{S} Али до сада: некад не говоре по недељу, некад дан, некад са |
| ску децу да васпитавамо и мушку.{S} Али до колико, тешко нама!{S} До онолико док се с мајком см |
| од смеха, после рече:</p> <p>— Није ми до снаге било, Бога ми!</p> <p>А Фатма отвори мило писм |
| и.</p> <p>Ариф-ханум ваљда није била ни до пола пута, кад се зби једна необична природна појава |
| е моле да једе.{S} Али још није била ни до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Она, несвесно, |
| седе у кола с мужем...{S} Он је допрати до капије, па се одмах врати жући, а она уђе у двориште |
| — „смртни" су.</p> <p>Фатма је испрати до средње капије и загрливши је прошапта:</p> <p>— Ах, |
| двоје ићи у своју собу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али са улице јако зазвони звонце и чу се па |
| је волео првога дана, као што ће волети до последњега часа ..{S} Кад би ме неко питао где ми је |
| кад се спаруши.{S} Али почињу долазити до свести.</p> <p>— Ја сам огорчена као жена, а побуњен |
| ма.</p> <p>Она ништа не умеде помислити до то: „Па што ми у писму ии једном речи не напомену.“ |
| о се бојимо?{S} Не може нас друго снаћи до оно што је писано“.{S} Мало па обе устану, отиду на |
| несена, она никад не помисли да ће доћи до преступа, до греха, да ће пасти с девером, и то у св |
| е на лађи, да путује у неки далеки крај до кога никад неће стићи.</p> <p>На софи је била Мадам |
| ...{S} Ариф-ханум испрати странкиње чак до прве капије, и одгледавши их, кроз свитање, за једни |
| Све ћуте.{S} Домаћице их испратише чак до прве капије.{S} Ово кратко ћутање зближи их више нег |
| љку одакле се види сав Серез.{S} Ја сам до сад седела код отвореног прозора и гледала <pb n="48 |
| м имала потребе да очи обарам.{S} Нисам до пре три дана; а пре три дана... и ја не оборих очи.{ |
| Хајде кући, деци,“ говораше он потресен до суза — „Никад!“ узвикну она. „Ово дана, која год је |
| p>Шта да пишем, кад сам несрећна.{S} Он до куће дође увек с по једном девојком...{S} И кад позн |
| мирис рибе и мастике...{S} Дим се дигао до тавана, мирише јело и пиће и миришу чочеци, која на |
| егне, па да мисли на <hi>њега</hi>, као до пре неколико вечери што је мислила на другога, на св |
| аче не, јер у Европи је одрастао, живео до пре две године.{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S |
| ога лекари рекоше да ће остати жив, ако до зоре не умре: у кризи је.{S} Мајка није ока склопила |
| е кући доћи, па макар ти увек и не било до тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. „Као |
| кући доћи, па макар јој увек и не било до тога, те да му омили кућа и она, како не би имао узр |
| и: „Ето, срећна!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да има какву бригу или б |
| а буну свако женскиње наше што је дошло до свести било књигом било дружбом са странкињама.</p> |
| , и не рекавши ни речи, испрати га само до собних врата: даље је ноге нису носиле.{S} И учини ј |
| само дужност.</p> <p>Ја мислим да ћемо до недеље , кроз неколико дана, на пут, јер ја сам се в |
| сам био срећан.{S} Тако је седела скоро до вечерње, до турске икиндије..</p> <p>Лето је умирало |
| у душу, више није постојало друго место до ово где су Џемал и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма |
| главе, али врло блед, отац доведе кћер до улазних врата бацајући преко <pb n="135" /> себе нов |
| подигне до себе <hi>човека</hi>, а леву до себе <hi>књижевника</hi>, и беше блажен, јер му се ч |
| и ту, погнуте главе, постоје, па отиду до средње капије, ослушкују: прође стражар, залаје пас, |
| з други, сад сиђу у двориште, после оду до капије: чекају ослушкују.{S} Ако се мало спусте на м |
| а седе сву ноћ, по турски, и да спавају до подне.{S} Пушиће, говориће о љубави, певаће љубавне |
| радости су кратке, пролазне, јер трају до гроба.{S} Живот нам је од Бога поклон који морамо вр |
| код њих вечера, код њих спава: соба му до собе вереничине...{S} И ова мајка, вели Ајше-ханум, |
| , хтела је да је дира.</p> <p>Седеле су до пред вече, ту су ручале, и много се разговарале: о Ц |
| жала сва уплакана у помрчини, седели су до зоре.{S} И женске!{S} Он хоће да надокнади у Францус |
| дну ноћ сакри у метле, и они је тражаху до поноћи, а кад је нађоше, она их мољаше да спава с го |
| , да је не би одвојила од мужа..</p> <p>До пред зору са женама, а онда суфур и — пост.{S} Свуче |
| госпође, због одлажења у Јилдиз.</p> <p>До средње капије у харемском дворишту, пред женском пос |
| аваше:</p> <p>— „Како је почео“, вели, „до четрдесете ће отерати четрдесет.{S} Он луд“, вели, „ |
| ђу њима.{S} Баба, Туркиња из Мухамедова доба, школована, начитана, слободна, с људима се разгов |
| ри, муслиманке из Султан-Абдул-Хамидова доба, европски образоване а не смеју с мушкима да говор |
| оја рођака је из срећног Аблул-Меџидова доба, и ако је млађа од мене: говори са мном, и чух дуб |
| /hi>; мајке, Туркиње из Султан-Меџидова доба, знају турски и по коју реч француски, затуцане, у |
| дисавати у се ваздух слободе.{S} Сад је доба васпитавања и припреме за то свето и велико; и у м |
| сећам.</p> <p>Мало после.</p> <p>Сад је доба вечерњег <hi>језана</hi>; моји родитељи и нене узи |
| } А ашчика се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <pb n="167" /> ништа не наређује ни за р |
| Солун, град у коме сам провела најлепше доба свога живота, своју рану младост, и младост уопште |
| хим-беј викну:</p> <p>— Откуд ви, у ово доба?!</p> <p>— Несрећа! промуца пашиница, па се спусти |
| ају, а ја седох теби да пишем.{S} У ово доба године и овамо је врло топло.{S} Кућа у којој гост |
| ћа и конака; са њега се, као увек у ово доба, дизао влажан, слан мирис, и био је тежак, неприја |
| чини кад је вече; а као сваки дан у ово доба, навијају се сатови: подижу се тешка ђулад што би |
| заблуде, васпитати и припремити за ново доба, за оно свето и велико: ослобођење харема.{S} Исти |
| то није за жене, и што нам муж у свако доба може рећи: иди, ниси за мене, и испраћа нас пошто |
| излазила и у јутру и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим — до сад би ме зацело видео; |
| b n="279" /></p> <p>Истога дана, у исто доба, Нурије и Алије укрцале су се у један брод за Цари |
| тане.{S} Прође и турска јација, то јест доба кад је последња молитва, сестре опет клањаше...{S} |
| т оженили.{S} И ти си, сине, млад, леп, добар, од рода...</p> <p>— И богат.</p> <p>— Бог је бог |
| оне знају какав ми је муж!{S} Можда је добар, а можда и није.{S} И ја сам можда имала неки бол |
| то је по моме мњењу лудост.{S} Можда је добар, али није муслиманин, него Грк, Јерменин, или чак |
| ви говорили да је јектичав.{S} Иначе је добар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-беј |
| ораше: „Сваки час оваква шетња.{S} Беше добар; али, како оде Зејне-ханум, он промени нарав.{S} |
| но мрзи, и ако их никад није видео, као добар муслиманин окретао је од њих главу.</p> <p>Кад би |
| де ћутање:</p> <p>— Мој предлог је врло добар.{S} Да пробамо.</p> <p>— Али то је смешно, рече А |
| ој муж је „гром“, него ти: твој муж је „добар дан у години?</p> <p>— Сестро, што се баш ја буни |
| д се спремих за пут и зовнух настојника добара да ми да новаца, он ми поднесе рачун: од великог |
| би је миловао.{S} Узе говорити мајци а добацивати жени како је уморан, много је радио, а нема |
| и се на столицу и затражи једну кафу, а доби — мастику.{S} Он то просу, и затражи мастике.{S} Д |
| ...{S} Он и ту сврати, и опет затражи и доби две чаше; и сад одасу мало воде и насу мастике; оп |
| чаршафима, и неколико просјака, па неки доби плећку, неки врат, неки бут: пашиници остаде само |
| д родитеља је скоро отишао, оженив се и добив службу у Скопљу.</p> <p>Једно пролетње јутро, у к |
| мила писма, мени слата у Солун, ја сам добивала овде, па свако сам љубила, а ни на једно нисам |
| Францускињи — у дивној балској тоалети, добивеној из Париза за Фатмину свадбу — да је за њене „ |
| атма, у белој свиленој хаљини из Париза добивеној од младожење и драгог, шивеној по укусу њене |
| на, а она загука као да се радује имену добивену од деде.{S} Он је узе, притиште је на груди, и |
| мили, јер је кроз њих гледала Џемала, и добивши натприродну снагу, својим нежним рукама ухвати |
| ; кад одјекне каква европска арија, она добија крила и у духу лети по непознатим световима, зан |
| е се...</l> <p>Бакшиш за песму и свирку добијају петнаестог дана поста и на Бајрам.</p> <p>Оне |
| из којих јој и сад бије (као кад их је добијала и први пут читала) мирис слободе и просвећенос |
| бледу као смрт, Фатма се препаде да не добије напад, те отрча по мокар пешкир.</p> <p>— Опрост |
| Фатму онако бледу, уплаши се да опет не добије напад, те јој рече да легне, и пошто испрати из |
| ом; прва, која га толико воли, у љубави добије ортака: деле нежност, деле његове пољупце...{S} |
| у и пође тако по соби, — врача: да опет добије тако мило писмо од миле Госпођице.{S} После га о |
| моја Елиз немам кћери да удајем, па да добијем унучад: да се подмлађујем гледајући у кући млад |
| чку слободу као озебао сунце; па чим њу добијемо, ми ћемо покренути Женско Питање.{S} Женско Пи |
| аме уз раме.{S} И на какав сраман начин добију пратиоца, удварача!{S} Даду му знак сунцобраном, |
| двориште: нигде никога. „Да није тетка добила напад од узрујаности?{S} А теча, као за пакост, |
| зницима, или кад дођу гости.{S} Сута је добила драге госте, сестру и сестрића, и мајка није оти |
| ла у нову плаву свилену хаљину, коју је добила од свекрве, па отишла кроз капиџик са својим муж |
| 66" /> јер тај мирис јавио ми је да сам добила писмо од тебе и подсетио ме на кућу у којој сам |
| ноћ!{S} Он се оженио другом!{S} Ја сам добила ортака, ви сте пошли на ортака, и то ниједна ниј |
| не.{S} Једна пашиница врло тужна: скоро добила ортака.{S} Видиш, срце моје, више ни просте (ова |
| 05.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p>Добила сам ваше драго писмо, и љубила сам га, љубила... |
| мир, и он је мислио да је више не воли; добио је, имао је сву, задовољио се.{S} А сад кад ју је |
| 119" /> би видео.{S} Распитај, сине.{S} Добио си кћер Божјом вољом, гајио је, чувао је као зени |
| а живом муком, управо султановом Ирадом добисмо Отпусно Писмо.{S} Ја нађох другог мужа, младоту |
| и чула сад овако слаба, могла би понова добити напад.{S} Она чу „да се опио“ и би сасвим равнод |
| ..</p> <p>Шта ће бити с Емир-Фатмом?{S} Добиће јектику.{S} Турске жене подносе физички бол ћутк |
| ах не да Отпусног Писма.{S} Најпосле га добих, једва, с муком, па се удадох за човека широких п |
| аа! ааа!“ и то као да се шали.{S} Пошто добише кафу и цигару, он поче:</p> <p>— Ааа! ааа!{S} До |
| сузама, и: губим свест. „Отац ти, чедо, добно једно писмо...{S}" И још нешто говори, а ја не ра |
| ам била нежна жена, али сам била нежна, добра мајка...{S} За дететом сам ридала и чупала косу к |
| ми!{S} И мајка нек ми опрости, и нене, добра моја нене!..{S} Не могу више, слова ми се замрљав |
| у танку нашу веру: њој ме је учила моја добра нене.</p> <p>Дође тренутак кад ми се душа развесе |
| } После му нарађала красну децу, и била добра и нежна мајка.{S} А као жена, што је бивала стари |
| понос.{S} Од тетке да просим.{S} О, та добра, мало смешна жена, све би ми дала!{S} И сад ми да |
| споду хвала!...{S} О мој Џемал!{S} Дете добра срца, али страсне природе.{S} Кад би заволео неко |
| апостолица и мисионарка; ја нисам више добра кћи Турске.{S} Ја сам сад само жена чије је срце |
| } Поред тога што је врло лепа, она је и добра: у кући са свима лепо, свекру и свекрви „води чес |
| м ја прва...“ — „Паметан попушта,” вели добра нене. „И ако бисмо примали к срцу све што нам се |
| Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Била ти добра годинама, а сад није!</p> <p>— Променила се.</p> |
| ч и брашно, већ их изгорела. „Неће бити добра домаћица,“ рекао.{S} Нар није луд?</p> <p>Фатма о |
| он се Арифи учини као странац, па, као добра кћи Турске, узе бранити чак и оно што јој се чини |
| та мишљу на непозната младића; али, као добра мухамеданка, трже се кад чу мујезина са минара је |
| foreign>, арслане, мухалебија!{S} Овако добра није скоро била.{S} Једи... сам, кад нећеш с нама |
| је ме више потресла од смрти моје мале, добре васпитанице и пријатељице...{S} Писаћу вам некад |
| ислиш, сине: момче је из добре куће, од добре мајке.{S} Ми не знамо каква му је мајка; ни два п |
| {S} Муслиманин је, моја пријатељице; од добре породице, из отмене куће, господске; богат... све |
| ј Воже!{S} Муслиманин је.{S} Леп!{S} Од добре, од велике породице; племић, принц:{S} Мурад-Џема |
| кћи родила првенче недоношче...{S} О те добре мајке странкиње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда би б |
| ац дао човеку који није од породице, из добре куће?{S} Ти немаш своје ја ни у избору хаљине, а |
| анке, замишљате.{S} Ни овамо девојка из добре куће не удаје се увек за онога који јој се „лепо |
| о богат!{S} -Јер њен отац тражи зета из добре куће, од великог рода, и богата...<pb n="14" /> О |
| {S} Може бити мислиш, сине: момче је из добре куће, од добре мајке.{S} Ми не знамо каква му је |
| p>— Отац те не би њему дао, и ако је из добре породице и богат, зато што га се ти не би могла д |
| {S} Зар Нурије-ханум и њена сестра нису добре?{S} Оставите ме, децо, с Фатмом, да је испитам.{S |
| ..{S} Заспаше и још два млада беја, из „добре куће“, али беспосличари: овде кратили време.{S} Ц |
| ж пије или растура, или злоставља жену, добри људи га светују, да се остави тога и да пред свед |
| вде ни за оно у Цариграду није крив наш добри Пророк, већ људи, себични, они људи што су вршили |
| сестре и по мајци.{S} Нурије је била за добрим човеком, а њена сестра за неким који је лутао по |
| „како сте“, да није одговорила „хвала, добро сам“, ја бих мислила да је нема.{S} И нико не зна |
| даде и рече: <pb n="45" /></p> <p>— О, добро дошла, Јасмин-ханум !{S} Али како се то смејеш : |
| ећу да се покорим Нурији"?{S} Сад само: добро, лепо, хоћу.{S} Она мужу највише угађа и потчињав |
| и из чаршије.</p> <p>— Добро дошле !{S} Добро дошле! изусти он готово спонтано и пружи руку Фат |
| цигару, он поче:</p> <p>— Ааа! ааа!{S} Добро ли сте ?{S} Шта има?{S} Уплашио сам се...{S} Ааа! |
| вређала је : „Где је Мадам Аристид?{S} Добро сте хтели доћи без ње?!“ Турске жене не знајући з |
| и, алафранга...{S} Па се окрете жени: — Добро дошла, ханум!</p> <p>Она му брзо приђе, притисну |
| е: отац јој долази из чаршије.</p> <p>— Добро дошле !{S} Добро дошле! изусти он готово спонтано |
| , на длану.{S} Она узе средњи.</p> <p>— Добро!{S} Сад да видимо који ћеш од ова два.</p> <p>Она |
| па се трже и брзо приђе мајци:</p> <p>— Добро дошла, мајчице! узвикну весело и узе јој мршаву, |
| убио него што би... он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се била разболела, онолике грознице |
| ћи јој савете: шта све треба да ради за добро своје отаџбине.{S} Од свих, ова дивна жена што и |
| ао да ова стара која га је очувала, има добро срце, те не опада своју нову госпођу, већ му казу |
| иш пружиће се;</l> <l> О, ако ханум има добро срце:</l> <l> Њезина кеса одрешиће се...</l> <p>Б |
| а пролази неколико дана, те да га Фатма добро види.{S} Најпосле, то није европски обичај, то је |
| Срце <pb n="102" /> ми каже да ће се на добро окренути, лудо моје срце!{S} Јер мој отац пре би |
| ва пробуђена турска жена што мисли и на добро своје земље.</p> <p>— Ми организаторке Револуције |
| еја и рече:</p> <p>— Да га види..{S} Па добро...{S} Питајте Емиру, ја ћу да...</p> <p>— Не, кће |
| ам, па морам да се журим.</p> <p>— Е па добро; дај, Ђулренги, хартије.</p> <p>Робиња јој донесе |
| а.{S} Она је била говорљива само кад је добро расположена.{S} Пила је <hi>шуруп</hi><ref target |
| но учинио...{S} Али, хвала Богу, све је добро.</p> <p>— С Алаховим допуштењем, с Пророковим одо |
| очито... биће је срамота.{S} А момче је добро, од оца, из куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј, д |
| масе, уједно је и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне још сањају |
| бог мајке, и рече:</p> <p>— Данас ти је добро, ханум ?</p> <p>Она то потврди главом.</p> <p>Он |
| зар би ти, беј, дао своју кћер да није добро, красно...</p> <p>Је ли ово она жена што свекрви: |
| кад је у послу, или кад јој нешто није добро, или није расположена, ваздан неочешљана, а у веч |
| о да би хтела сакрити то црвенило, које добро осети.{S} Осман се наже над њу, узбуђен, али је н |
| на, космополит, са странкињама је дотле добро, док јој оне не дирну у њена национална осећања.< |
| та.{S} Турске жене разишле су се кад се добро свануло, и пошто су одспавале сахат, два, обукле |
| може...{S} Ја сам муслиманска жена, те добро знам шта је љубав.{S} Седећи по сву ноћ, пушећи и |
| ри дана, па кад устадох, још ми не беше добро, те му се опет не обукох; и уместо да ме жали што |
| аке, пошто очитају молитву за здравље и добро учење његова унука и узвикну „амин!“; и он сам ра |
| S} Волим да ништа не чујем, јер би ме и добро растужило као зло.</p> <p>Јуни.</p> <p> <hi>Она</ |
| пије, и она му не буде више жена?{S} Ми добро знамо колико га она воли, рече Ариф.</p> <p>— Па |
| .{S} У томе, она уђе и не рекавши му ни добро јутро, клече и обухвати му колена, притисну на њи |
| осећаје, и тајне.</p> <p>— Све ће бити добро, ханум.{S} Што си се толико забринула?{S} Изиђи м |
| ћам.</p> <p>— Неће тако, душо; али ипак добро.{S} Сад се волите, и волећете се; биће деце, воле |
| њенима.{S} Четврти дан осети се сасвим добро и устаде, истина доцкан, пошто је Осман увелике о |
| јпосле Ариф дознаде да је Џемалу сасвим добро, да је рана зарасла, те исприча Фатми све... „Ни |
| ем у завади, сетите се кад вам је с њим добро било, па му се покорите.{S} Праштајте, децо, и ми |
| је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и још многе |
| ла“.{S} Погледа у друго: посукло!{S} Он добро зна шта све знају њине жене.{S} И уместо да је и |
| е, јер она је још „поштена жена“, и ако добро знају да није: чуле су за њену грешну љубав.{S} Ч |
| и живог, гледале су му слику, коју тако добро обе познају: виделе су је небројено пута.{S} Једа |
| после их много увераваше да је то врло добро, најбоље, и оне пристадоше.</p> <p>Разиђоше се пр |
| итељи... они нису свесни...{S} И кад то добро знам, зашто да их дубоко ожалостим и грдно осрамо |
| он није разумевао, а који је његову уху добро познат..{S} Руке су му се тресле кад је отварао п |
| отворена лица.{S} Тек кад се неко у њих добро загледа, спусте пече...{S} Али шта имају од тога? |
| време бола срца не могу писати.{S} Још добро нисам ни узела перо, а већ срце повредим..{S} Мај |
| ype="notes"> <note xml:id="SRP19120_N1">Добро дошле.</note> <note xml:id="SRP19120_N2">Боље вас |
| ина.</note> <note xml:id="SRP19120_N12">Добро.</note> <note xml:id="SRP19120_N13">Да.</note> <n |
| Баба.</note> <note xml:id="SRP19120_N7">Добро.</note> <note xml:id="SRP19120_N8">Не говори тако |
| аћицу Ајше-хануму, њен глас „ухваћен“: „Добро јутро, Сафет-ханум! <pb n="80" /> Како је Шехназе |
| рође поред мајке и тетке не рекавши ни „добро вече“, а оне се обрадоваше: пијан.{S} После видеш |
| овим пољупцем на уснама, па ће им рећи „добро јутро" и гледати их у очи!...{S} Сад је она као о |
| e</foreign>); па после ифтара, за време доброг варења, расположене, ми уз кафу и сируп почесмо |
| оца...{S} Мој син је красан млад човек, доброга срца, лепо васпитан, воли своју кућу и жену.{S} |
| што да јој говори, да је поздрави ваљда добродошлицом, па, чудно узбуђен, не мога, само промуца |
| ће жене, хануме, из целог комшилука, на добродошлицу; рашчуло се да су се вратиле, па ће свакид |
| тке...</p> <p>Ваздан гости, долазише на добродошлицу.{S} Стрина и сестра јој доцкан чуле, па до |
| или као домаћин, и шумео им је радосну добродошлицу, и ако је био обучен у црно.{S} Оне су сад |
| рећнице?{S} Хвалио сам се свету ћерком, добром и паметном, због чега је узе племић и богаташ, а |
| уђу жену, која је гледала да ожени сина добром и богатом девојком, како би се оставио пића и им |
| S} Ја сам вам причала о његовој лепоти, доброти, о роду...</p> <p>— И о богатству, рече Ибрахим |
| сти што је остала без средства да учини доброчинство по дужности; да помогне пуке сироте, и то |
| дост поклонима, тврдо верујући да је то доброчинство што је потицало из њеног срца морално, не |
| У оној њеној мирноћи, нене је назирала добру муслиманку, верну кћер Ислама: помирила се са сво |
| ашта кад се ради на бољитку, то јест на добру њене отаџбине.{S} Али час-по, па је постајала стр |
| .{S} Јаком вољом прикупљала је снагу за довде.{S} Сад јој се учини као да ишчезава.{S} Клону на |
| ће и рече:</p> <p>— Док свећа не изгори довде, дотле <hi>Он</hi> све да штуца.</p> <p>— Комарци |
| и Цариград.{S} И отац их одмах послуша, доведе ме овде, узе кућу у Бејлербеју, на азиској стран |
| детињег доласка..{S} Прве године дође, доведе ми дете: обоје осташе три месеца; друге године п |
| ену Мерсије, и коју њој, прошле године, доведе Мадам Макс.{S} Та Францускиња, и ако је лепа као |
| а му је увек лепа, насмејана, да јој не доведе ортака.</p> <p>Код ових речи Ариф пљуну, а Фатма |
| својих мужева: љут, суров, — ала јој не доведе ортака.</p> <p>Сутрадан, Фатми се донесе обележј |
| зашлу" страну књигу, а Мадам Макс да ти доведе сваку „новодошлу“ страну жену.{S} Али, ко су то? |
| имао узрока да гледа другу, или да јој доведе ортака; да поштује ону што јој је мужа родила и |
| глескиње: платиле једној Јеврејки да их доведе.{S} Од странкиња што у Солуну живе, неке се погу |
| с, уздигнуте главе, али врло блед, отац доведе кћер до улазних врата бацајући преко <pb n="135" |
| .{S} А за пуномоћнике, мој отац: „Да их доведем, кћери, да их видиш...{S} Ти њих познајеш, наше |
| ној европској фризури, она, Европљанка, доведена је двема младицама срећним у браку пред нене и |
| чедо.{S} Остави се, ти си млада, скоро доведена, муж ти је млад као капља росе:{S} Бог ће вам |
| , јер Цариграђанин је он.{S} Ако можеш, доведи и Мадам Ажил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њ |
| их флашу пива, донесох је у моју кућу и доведох лепу хануму: она пиво попи, па се опи!...{S} О, |
| Нашао га, с друговима...{S} Другови га доведоше мени.{S} Кад видех свога сина, препадох се, а |
| } Једнога дана Ариф-тејзине пријатељице доведоше им једну младу и врло лепу Рускињу.{S} Фатма н |
| у буновној глави порађа срећна мисао да доведу жени — ортака.{S} Мис Пирсон!{S} Ове жене имена |
| с другим слугама по лекаре, тројицу да доведу, одмах... који су им најближи: „Мурад-Џемал-беј |
| сиротињско плаче, с муком га преваре и доведу... досади му се његово чудно миловање...{S} Кад |
| д пођоше, она га топло поздрави.</p> <p>Довезавши се до Ћемер-Капије, оне пођоше уз брдо, поред |
| Увек би га гледала, увек би га слушала, довека би се држала с њим за руку, никад не би дигла ње |
| ко неки неку коју је завео, мора узети, довека је прекорева, и никад јој не верује.{S} Она кроз |
| ће се ове наше срести са Жаном?{S} Биће довека Шоншете..{S} Ах, страшно!...“ </p> <p>Четврте но |
| е би „ударио печат“ за отпуштање, те би довека била распуштеница.{S} Сад је слободна, па ће се |
| о.. млади,“ вели тетка. — „Да Бог да им довека било овако“, прихвата Џемалова мајка и уздише.{S |
| борави се, па поче гласно: „Шта!{S} Зар довека да слушам оца, и да га се бојим и удата, одавно |
| не мичем, — остала бих на једном месту довека...{S} Понеки дан ми се не ради, а ја сам немирна |
| Mon dieu!</foreign> кад бих знала да ћу довека пече, чини ми се убила бих се.</p> <p>— Како?{S} |
| зану; сад сваки дан.{S} Ја мислим да ћу довека бити муслиманка; јер у мени час као да нешто ври |
| едну Енглескињу и једну Францускињу.{S} Довела ми их Мадам Макс.</p> <p>— Зацело су обе „новодо |
| за бал (њу је позвала Сафет, остале је довела Ариф), и једне су просто викале од чуда, а Франц |
| године била је у Турској, и Арифи ју је довела Мадам Макс.{S} Плава, у љубичастој хаљини, округ |
| орница за женска права, те ју је зато и довела на турску свадбу ноћу, кад је врло интимно, кад |
| ишња кћи вратила се из шетње и за собом довела младића; и та мајка није се на кћер наљутила, не |
| не љубави начини да жене понова полуде: довеле би крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима |
| фењерима, кикоћући се, јер су са собом довеле „мушко“, једног младог, врло лепог Турчина, који |
| ао да нисам читала...{S} Романи су ме и довели у земљу духа без душе...{S} Некад сам сањала: от |
| ина солунска, а за обрезање свога унука довео је веште бербере чак из Анадолије.{S} Он је то го |
| Јер да је ово раније знао, па кћер кући довео неразведену, муж јој зацело не би „ударио печат“ |
| p> <p>— Па зар цео месец тако?</p> <p>— Довече ћу доћи теби.</p> <p>Вече, ифтар.{S} Фатма је ди |
| верујемо.</p> <p>— Ако хоћете, мој муж довешће вам Осман-бејове другове..{S} Крије се од њих ш |
| р, ко зна, потајне грознице...</p> <p>— Довешћу те ја код мене у госте, па ћемо се разговарати, |
| /> сам плаћала његовим родитељима да га доводе.{S} Али и сиротињско плаче, с муком га преваре и |
| ена више не пристаје уза њ, да га не би доводила до веће јарости.{S} Он, онако љут, пође у собу |
| толико „знања“, а странкиње које су их доводиле у ову кућу, објашњавале су им да је и Солун, к |
| лико преуче да не могу вршити посао, те доводимо странце.{S} Срамота! узвикну Нурије.</p> <p>— |
| , дирнут мојим јадом, обећа да ће ми га доводити сваке године, и да ће с њим код мене седети по |
| врата где је он, и прислонивши лице на довратак, учини јој се да јој је тамо све што има на св |
| А сад кад сам слободна...</p> <p>Она не доврши, застиде се, и узбуди се.{S} Ариф, смејући се, р |
| оца, и није више теби...</p> <p>Она не доврши, а он поче да се буни.</p> <p>— Глупост!{S} Која |
| сам срећан и кад сам... поче он, па не доврши.</p> <p>— И кад си? упита она радознало, а он јо |
| <p>— Зар твоја сестра да... поче па не доврши због плача.</p> <p>— Сестро, ја сам своје проћер |
| _N37" /> одобраваше Мерсије.{S} Али, да довршим.</p> <p>— Остави, Мерсије јагње, ја сам то чита |
| опијем“...{S} Ту глупу мисао не могаде довршити.{S} Је ли се опио или је био болестан, ништа н |
| мужеви, младожење...{S} Оне нису могле довршити мисао, јер им се срце стезало, и ледило.</p> < |
| >У прошли петак, драга госпођице, ја не доврших писмо...{S} Сад га настављам, и ако је врло дуг |
| анума (истина млађим женама и девојкама догађа се да га и уз пост походе); узимање абдеста и кл |
| шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не договара, нема право никоме ни да се потужи.</p> <p>То |
| аторе револуције: с њима се разговара и договара, она им ради.{S} А Емине-Семије-ханум има уза |
| } Јуче су били у конаку код Хасан-беја, договарали се...{S} Дадоше ми његову слику...{S} На, по |
| S} Изгледаше као да су се бог зна откад договарали..........</p> <p>Силан стид натера јој сузе |
| је бивала слабија, и родитељи су се већ договарали да је воде на „лакши“ ваздух.</p> <p>У исто |
| зашто Фатма не чу бабу и мајку, кад се договараху, коме да јаве?</p> <p>— Јави, госпођо снахо, |
| .. сутра да ми дођете на разговор, и на договор! најпосле рече пашиница погледајући у све редом |
| , ми уз кафу и сируп почесмо разговор и договор!{S} Попила сам пуне две чаше сирупа, а у њ је Н |
| рала као походу душе души.</p> <p>Данас договор, сутра венчање, као у старинских муслимана и по |
| ре било.{S} И после, мој син хоће да се договори с братом и пријатељем. <pb n="118" /></p> <p>Н |
| а сестра.</p> <p>— Ја сам се са сестром договорила, поче Нурије, да вас позовемо, да пред вама |
| Сад ће они заједно, па макар ко дошао: договорили се; али Ђулбејаз уђе и рече: „По беја су дош |
| жена, суха дрва букте, па прегорева, па догорева, па остане јасан жар, па по жару буде пухар, п |
| варамо...{S} Благо њима!{S} Благо њима! додаде пошто се уозбиљи.</p> <p>— И те с толиким правим |
| Камо да нисам! викну она гласно; после додаде понизно, нежно, тихо: — Ја те молим, отац.</p> < |
| смех није ишао од срца...</p> <p>После додаде:</p> <p>— Јесте ли га ви кадгод видели, Емир-хан |
| фет је Сафет, рече она насмејавши се, и додаде:{S} Ми нисмо ни биле у свађи...{S} Хајдете!...{S |
| че Фатма</p> <p>— Верујем, рече лекар и додаде: — Непријатно, а није опасно...</p> <p>— Чиме се |
| :</p> <p>— Боље те нашла, сине! па брзо додаде: — А зар тако, сине?!{S} Ти не мариш за нас.{S} |
| вник</hi> назвала <hi>Песма</hi>; а сад додајем: <hi>Суза</hi>.{S} Ова <hi>Песма Суза</hi> оста |
| !“ Па се грабе која ће је послушати, и, додајући јој оно што је затражила, додирнути руком њену |
| е тај племић чудне нарави: ако га се не додвори, опет распуштеница.{S} Како је <pb n="229" /> в |
| а не види, угађаше му, гледаше да га се додвори.{S} Његова страст све је више и више буктала, и |
| ече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не би додворила.{S} Па зар опет распуштеница?{S} А ти, Ариф, |
| и богат, зато што га се ти не би могла додворити па би те пустио.{S} Куд би после, црна кћери? |
| е вичу: срамота!{S} И час-по, кад опазе додир лица, затварају очи.{S} Колико неискрености!{S} К |
| својих рођака...{S} Само ове, немајући додира с људима, продужују то и доцније.{S} Емир се беј |
| десет пута паде и устаде, тридесет пута додирну челом тле ..{S} И занесена, не зна да устаје, н |
| сто где је била она, прво пољуби, после додирну челом.</p> <p>— Никад се нисам осетио толики му |
| Свекрва је од узбуђења јецала а нити је додирнула снахи дувак ни косу, као да је била нека греш |
| , и, додајући јој оно што је затражила, додирнути руком њену срећну руку, или, у хитњи, дотаћи |
| м ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути то чело и то лице и та уста!“</p> <p>Па пошто |
| кавица на тој руци,</l> <l>Да бих могао додирнути тај образ!</l> </note> <note xml:id="SRP19120 |
| >— Шућур, муфти-ефенди, рекоше сестре и додирнуше врховима прстију под па своје теме.</p> <p>Ну |
| ћима, увија трбухом, превија се уназад, додирује теменом тле; исправља се, пуца прстима, подври |
| к у новом шареном руху, бисерна кићанка додирује му рамена, с феса челенка трепери, сија се као |
| же руке и прекрсти их, врховима прстију додирује рамена, и нихајући се почиње другу молитву, мо |
| рамота!{S} Кад се сети како се хвалила, дође јој у земљу да пропадне.{S} И зар се не нађе нигде |
| у, и <pb n="158" /> видевши да је лепа, дође јој мило, засмеја се:{S} О, „nešto кад ме види он. |
| </p> <p>Сутрадан, у вече, после ифтара, дође муфтија с бејовима.{S} Киша пљушти, а они, заклоње |
| омоћници и сведоци, да ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени вереникову слику.{S} |
| mon Dieu</foreign>, Ибрахим-Хасан-беј, дође свети <pb n="117" /> дан!{S} Ја сам нашу Фатму хва |
| ел или Мадам, и задрхтавши целим телом, дође јој да викне па да побегне, али не могаде, не поне |
| И учини јој се као да се нешто свршило, дође јој да се поклопи на диван па да закука.{S} Ариф т |
| оћу: за то му отвори вољу Рамазан...{S} Дође Рамазан: код мене по сву ноћ весеље — мој син с др |
| нену и изгледала је сасвим умирена.{S} Дође вече.{S} Нене леже поред унуке.{S} У кући се сасви |
| Фатму: она не диже очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га м |
| тајне.{S} Сва јој крв јурну у лице.{S} Дође јој да викне странкињама: „О, ви срећне жене, спас |
| у Нурије-хануминој кући Ариф-ханум.{S} Дође свега трипут, и ако је од свадбе толико прошло; са |
| м како живимо... рече Мерсије.</p> <p>— Дође ти да се убијеш, је ли, душо?{S} Кад ништа не мисл |
| тројицу, док је једва један пристао да дође, прошло више од часа и по.{S} И кад уђоше у собу, |
| ге два пријатеља.“ Зар овако брзо то да дође?...</p> <p>Мај.</p> <p>Данас, пролазећи Латинским |
| ништа није трајно, стално.{S} Изненада дође једна велика промена у њиној кући, у њену животу, |
| старотурчин, и муфтија.</p> <p>Муфтија дође, непрестано вичући „ааа! ааа!“, пошто се искашљао; |
| } Јер нема ваљда ниједне странкиње која дође у Турску, нарочито у њене веће градове, да не глед |
| ао, а његовим <pb n="216" /> слушкињама дође смешно, те се гурнуше у једну малу собу да се исме |
| пи осека љубави...{S} Али, једнога дана дође плима и сву је потопи, она се понова заборави, чак |
| ћу, па устаде, оде са софе.{S} Мало, па дође Осман <pb n="248" /> и брат му.{S} Кад виде непозн |
| едно пролетње јутро, у кућу њена свекра дође друго мушко, за њу потпуно страно, туђе; она га ни |
| у чаробни сан Истока.{S} Колико ми пута дође да прокунем онога који ме је пробудио.{S} И прокле |
| твоја капија мени је затворена.{S} Кад дође ред да ми се отвори, биће доцкан.</p> <p>Париз, 25 |
| дрско да <pb n="92" /> се смеје.{S} Кад дође до прага окрете се, готово се сасвим исправи и реч |
| ер он је само тој тетки веровао.{S} Кад дође, он тражи да му свирам, да му певам, по неки пут д |
| век у рају ће те облачити хурије; а кад дође време да се на оном свету састанеш с мужем, изглед |
| погледају, и подсмевају...</p> <p>А кад дође Мерсије, Фатми јаве; кад се састану, Фатма је загр |
| с европским весељима и баловима, и кад дође време да се чује протест нових, да их пред Европом |
| сабљу“.{S} И оно јадно да реч, али кад дође ноћ...{S} Не зависи од њега.{S} Уместо да му траже |
| о разгали: сад ће с певачицама: али кад дође, опет беше тужан.{S} Друг га поведе к најлепшој, а |
| крви, чега ће се оне ослободити тек кад дође ред да их завију у неколико аршина бела платна.{S} |
| женске папуче мужу непознате, и он кад дође мисли да му је код жене пријатељица, а оно љубазни |
| кле су?{S} Из Европе.{S} Њен отац некад дође у зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је |
| ово двориште ретко улазила, кад однекуд дође, никад више.{S} А кад се врати у башту, и загледа |
| ад се Богу моли, да јој она што скорије дође, па ижљуби и матер и кћери нежно као малу децу.{S} |
| ери ваљда, рече Нурије љутито, и у томе дође њена сестра.</p> <p>— Ханум-ефенди, мужде! весело |
| зашто сте нас пробудили?!</p> <p>У томе дође на врата Ђулренги и рече:</p> <p>— Кјучук-хануме, |
| } Ох, ово је хладна туђина! ..{S} Та не дође ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуде...{S |
| шлог дана; али сад Џемал-беј у подне не дође, због те њене другарице.</p> <p>Трећа рамазанска н |
| ха, и синовица, сви ми, а ти, никако не дође.</p> <p>— На Јалије, мајчице, не волим, ја сам сто |
| е, и час ми се учини да га брани што не дође, час да га осуђује, оптужује.{S} Ономад каже: „Не |
| кивању детињег доласка..{S} Прве године дође, доведе ми дете: обоје осташе три месеца; друге го |
| едоше код мене месец дана; треће године дође без детета, седе недељу; четврте године опет ми не |
| пишем, кад сам несрећна.{S} Он до куће дође увек с по једном девојком...{S} И кад позна да је |
| поседе код Фатме, па оде.{S} Пред вече дође, али не сама, већ с једном турском женом обученом |
| ина!{S} Чудновата шала!“ У томе њен муж дође из чаршије.</p> <p>— Око ти светло, ханум !{S} Исп |
| ђе тренутак кад ми се душа развесели, и дође тренутак кад зарида.{S} Сад је дошао овај други-.. |
| дела узимање абдеста, тако је занима; и дође јој да стрчи, да се крај оца и сама спреми за моли |
| је мирис од њега, његове душе“...{S} И дође јој жао што му је опрала пољубац.{S} Он је стваран |
| есрећна...{S} Пољуби ме само кад пође и дође. „Од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге |
| ва захода, што устајемо мужу кад пође и дође, што му поливамо кад се умива, што му помажемо кад |
| сат?</p> <p>— Ни један минут.</p> <p>И дође јој неко необично осећање, као да обамире, да умир |
| знала да сам оваква муслиманка: кад ми дође да на сва уста грдим, или да закукам колико могу, |
| озоре, али то није ништа.{S} Понекад ми дође да поломим решетке...{S} Тако ми дође, али ми се ј |
| заборавих и псе и мачке и тице како ми дође мој сестрић, слатки Џемал беј.{S} На њ, што је леп |
| и дође да поломим решетке...{S} Тако ми дође, али ми се још никад није подигла рука.{S} Мерсије |
| , те не знаш за жалост.{S}" Једанпут ми дође сувише тешко, те јој одговорих: „Ја не знам за жал |
| target="#SRP19120_N23" /></p> <p>Фатми дође смешно, али се не насмеја.</p> <p>— Трећи пољубац |
| огу молим за своју срећу.{S} А кад мени дође срећа, то значи да се вратило здравље госпођи вашо |
| амишљене жене.</p> <p>— Е, тако, кад ти дође као да ми се повратише куће и конаци...</p> <p>Фат |
| па ћу је закопчати, завити...{S} Кад ти дође та нова, прими је лепше но мене.</p> <p>Ханум-нени |
| т ове старице и овога девојчета, па јој дође жао.{S} Заова јој донесе један мали фин ђерђеф (ко |
| играђанке, мора остати.{S} Мало, па јој дође и једна другарица.{S} Сву ноћ седеше; у зору све с |
| о пута помисли на течу, толико пута јој дође на памет „као за пакост“.{S} Прође доста, кад се ч |
| о други пут, Емир-Фатма.</p> <p>Кад јој дође с Осман-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врл |
| е сме.{S} Тек што би изустила, срце јој дође под грло, чини јој се.{S} И наједанпут, спонтано, |
| е, али га осети, па задрхта, и прво јој дође да се гласно насмеје, после да заплаче.{S} Он јој |
| збору а мужа по опису!</p> <p>Данас јој дође тејзе с најстаријом новом, Фахрије-ханумом, и пошт |
| а неће да га изненади — туђинка.{S} Њој дође <pb n="56" /> жао на Арифу, помисли да она хоће да |
| и, с гостима,“ рече једна робиња, а њој дође криво, и живо се окрете и опет оде на балкон.{S} О |
| им долази.{S} Овој бејаше жао, али ипак дође „да им каже збогом".{S} При растанку, она страсно |
| рошена била три године; кад јој вереник дође из места где је са службом, код њих руча, код њих |
| , и наједанпут ућута...{S} Господин Хок дође кући у три дана једанпут, а он није Турчин него Не |
| а живот.</p> <p>Новембар.</p> <p>Бајрам дође и прође, тако тихо у овом хучном граду: у духу сам |
| реч <hi>Бог</hi>; па тада једним скоком дође до кафеза што је крију од њене девете године, који |
| спремиле за чифлук, јетрва јој с ћерком дође још синоћ, како би сутрадан увеличале дочек гостиј |
| апији, он сав претрне.</p> <p>Један дан дође му телеграм, а кад га је отварао, руке су му се тр |
| 19120_C12"> <head>XII</head> <p>Рамазан дође.{S} Први су дани новембра месеца а време је као с |
| их није свршио...{S} Отац му умре, а он дође да га видим ја, његова мајка, па да се врати...{S} |
| и на милосницу...{S} Ја се обучем, а он дође па одмах за Мусаф<ref target="#SRP19120_N102" /> и |
| иње научила; и жели да сам увек, кад он дође, у другој хаљини и накићена.{S} Ја сам чула да то |
| у!“ Ја се не обукох, не могах; а кад он дође, мени се учини хладан, па ми би теже но од болести |
| рифин муж отрча по лекара, и лекар брзо дође: онај ономадашњи Грк.</p> <p>Њој је сад напад брже |
| старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође пијан, Фатма је распуштеница.{S} Али она, по закон |
| овим прстеном на белој ручици; и час-по дође му жао што је покрила главу не само од она два мла |
| страну жену да им више не долази, пошто дође и каже да мора да путује, с мужем, инжињером, чак |
| ије...</p> <p>Јутрос Ибрахим-Хасан-беју дође из Европе, из Париза, писмо и аманет!{S} На писму |
| а страст за Зејном, те јој поручи да му дође на састанак испод Чауш-Манастира, милим, познатим |
| селу: није јој њега жао.{S} И толико му дође тешко што је весела кад је он тужан...{S} Срете га |
| е...{S} Кад напуни шест година, отац му дође да га узме, да га одведе у Европу на васпитање и ш |
| страшно... „О, Боже, мужа на име!“ Њему дође веома мило, јер, да јој се не допада, Не би му рек |
| је као у Цариграду да нам момак у кућу дође, да с нама седе, па опет тужно: жена!“ И још плач, |
| м га „носоња“.{S} Једног дана, моме оцу дође један стари пријатељ; нису се били видели одавно, |
| ану, одоше по Ариф-хануму.{S} Она одмах дође, али је дршћући прошла кроз кућу свога зета.{S} Чи |
| ије.{S} Али, заиста, срамота ме.</p> <p>Дође Ђулренги и рече да Ибрахим-Хасан-беј<pb n="271" /> |
| њој ме је учила моја добра нене.</p> <p>Дође тренутак кад ми се душа развесели, и дође тренутак |
| ам се препала!{S} Још не могу к себи да дођем.{S} Ја не знам какви су то родитељи, како је удад |
| , ви нове душе!{S} Сутра... сутра да ми дођете на разговор, и на договор! најпосле рече пашиниц |
| да Бог да вам оздравила мајка, те да ми дођете!{S} Ала сам себична, јелте?{S} Нисам себична, ал |
| шу стазу посула цвећем, да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на вас толико навикла, да понекад |
| њега ћеш прочитати да треба што пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти |
| ут сам дошао кући пијан, луд. „Ако опет дођеш пијан, да више немаш жене..“ И ја <pb n="202" /> |
| лун, 15 јуна 1905.</p> <p>Слатка тејзе, дођи што пре, не могу без тебе.{S} Не могу, тејзе, слат |
| Емиру, ја ћу да...</p> <p>— Не, кћери, дођи сутра; јер Фатма тебе воли па ће пристати да пође |
| у видела.</p> <p>— Нурије-ханум, кћери, дођи сутра.{S} Хоћу да говорим са сином и снахом с Јали |
| <note xml:id="SRP19120_N10">Дођи!{S} О, дођи, мога живота милино.</note> <note xml:id="SRP19120 |
| бе.{S} Не могу, тејзе, слатка тејзе!{S} Дођи што пре!{S} Хукнула сам у хартију, ту је мој дах: |
| та ли од мене.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <p>Ова песма једне страсне чулне љуба |
| па сада горим.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <l>Нек се смешају ватре пламене:</l> |
| упо.</note> <note xml:id="SRP19120_N10">Дођи!{S} О, дођи, мога живота милино.</note> <note xml: |
| ура.</note> <note xml:id="SRP19120_N67">Дођи кући, Анри.{S} Ја сам све казала мами.</note> <not |
| сам се претворим?</l> <pb n="125" /> <l>Дођи док букти ватра широка!</l> <l>У пролазу те видех, |
| {S} Сад небо високо, али омар!{S} Једва дођох.</p> <p>— Е, Јасмин-ханум, зашта те послала кјучу |
| ем као она.{S} Али, задрмала сам их кад дођох с Јалије...</p> <p>За чифлук се ваљда спремамо, в |
| салон.{S} Тек што поседаше на шиљтета, дођоше сестре, само у антеријама с башјортиом преко кос |
| > <p>— Па, ханум-ефенди, беј је изишао: дођоше по њега двојица, другови...</p> <p>Свекрва као с |
| е“.{S} После две недеље, <pb n="178" /> дођоше неколико муслимана моме беју.{S} Шта су у конаку |
| ве лице видело: спремише се за људе.{S} Дођоше мужеви оних двеју нових и — Џемал-беј...{S} Џема |
| ретекле своје мајке и ишле, ишле, а кад дођоше близу куће и окретоше се: нигде никог, а њима се |
| удараше га по црним обрвама.</p> <p>Кад дођоше до једне раскрснице, Џемал се расвести, изви се |
| ништа, и оде да их зове.</p> <p>Кад оне дођоше, он викну строго, како не виче ни на слушкиње:</ |
| крај њене веште, уметничке, топле игре дођоше оне две странкиње које Мерсије у свом писму поме |
| дети. „Што су похитале баш прву ноћ?“ И дођоше јој чисто немиле, па се трже: прву ноћ се иде на |
| пошла, заљуљала се и пала...{S} Лекари дођоше брже но што би се очекивало, и наместивши младог |
| је воли.</p> <p>Једно вече, на ифтар им дођоше њени родитељи и њен стриц и стрина.{S} За време |
| — Онакве као оне младе Цариграђанке што дођоше са стрином тога пашића.{S} Али ти њих ниси видео |
| им десето.</p> <p>Али сутрадан ове опет дођоше и одмах почеше о Осман-беју, хвалећи га, говорећ |
| јој постељу и зајеца.{S} А робиње иду — дођу, радознале; у предсобљу се састану, и шапћу нешто |
| кога.“ Дакле, он треба да се уклони, да дођу оне, те жене из комшилука!{S} Свеједно: она ће с њ |
| <p>— Кажите ханум-ефендији и хануми да дођу.</p> <p>Робиња не одговори ништа, и оде да их зове |
| ост, као кајање, па као понеке жене кад дођу на гроб свога милога што се прекрсте, пољубе крст, |
| јатељицом о великим празницима, или кад дођу гости.{S} Сута је добила драге госте, сестру и сес |
| ифлук.{S} Турске жене, једне иду, друге дођу; доносе Фатми <pb n="89" /> дарове као да ће па ха |
| да им се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле |
| а, ја сам њену децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, како сам срећна!{S} Пред |
| ка тејзе.</p> <p>— И ти би хтела да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то време тако је далеко |
| ардар.{S} Како сам била радосна кад нам дођу гости из вароши, и како сам била тужна кад пођу!{S |
| саме са својим мислима!{S} Ми то нећемо доживети, ни наше кћери, ни унуке.</p> <p>— Муж нам не |
| иџик.{S} Али пошто му се то учини мало, дозва зидара да капиџик скине и отвор зазида.{S} Све то |
| нумом, и пошто се поразговараше насамо, дозваше у собу њену мајку и нене и рекоше:</p> <p>— Ми, |
| и од туђе милости!{S} Он, само он да не дозна!{S} Одмах би одвео Фатму од мужа.{S} Сети се да М |
| ј своје милоште не показаше.{S} Дете не дознаде очеве нежности, да се не размази — јединче...{S |
| и и да му се нада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде да је Џемалу сасвим добро, да је рана зарасла, |
| не смедох питати шта му је.{S} После... дознадох ..{S} Један дан, кад ја нисам била код куће, д |
| што је опазио да га не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бити заволела да је пре |
| наше куће!{S} Крили од мене, а ја ипак дознадох, па умало не умрех.{S} А она, претерано осетљи |
| иде да нису ствари, јер имају душу, нек дознаду да све што има дужност има и право на <hi>право |
| кога да чују кад само она зна...{S} Ако дознаду па покваре?{S} Шта да покваре?{S} Шта има?...{S |
| то, мајчице?{S} Зар ја нисам распитао и дознао да је истина пашић, да је истина оџаковић, да је |
| о, врло пријатно.{S} Ми то нећемо никад дознати; јер то мушко што нас хвата за руку биће — муж. |
| остаће, може бити, нечитана, нико неће дознати колико је патила у слободи једна ослобођена роб |
| ом се он насмеја, као да смехом хоће да дозове мајку и жену.</p> <p>Оне дотрчаше.</p> <p>— Шта |
| и да га се бојим и удата, одавно жена, док год је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S |
| ећа, служила је до пре неколико година, док се није почело говорити о вези између снахе и девер |
| да га целом душом а не пушта га унутра, док Мерсије не покрије косу...</p> <p>Лепа девојка запл |
| и се, има ваљда неке поруке.{S} А тебе, док бисмо пробудили, док би се ти спремила...</p> <p>Он |
| се заљубљују у калуђерице, тако и ове, док су врло младе, у своје учитељице, ако их имају, или |
| о; и она, сирота, заведена, седе, седе, док се најпосле не удаде за најгорега међу најгорима.{S |
| ила није зашто тејзе одлаже за доцније, док јој се не приближи рок кад има право на венчање.{S} |
| сам се могла заљубљивати у муслиманке, док се нисам заљубила у Францускињу," рече Емир.{S} И п |
| е!</p> <p>Он јој опет рече да ће после, док попуши цигару.{S} Она изиђе па му донесе једну дивн |
| ,“ вели она.{S} Ја сам се за ово време, док сам год била с овом радном, тачном и уредном, трезв |
| д тешког болесника, једне да се одморе, док га друге чувају.{S} И као што би им се онда понекад |
| ини да она слуша некога од оне двојице, док говори.{S} А она, и ако <pb n="270" /> седи оборени |
| читаву недељу дана не засукасмо мишице, док са њих нестаде и најмањег трага азијатског варварст |
| јархалним животом: нико ништа не уради, док не пита „главу куће“, оца Осман-бејова.{S} По реду |
| </p> <p>По лекара отрча сам Осман; али, док је будио тројицу, док је једва један пристао да дођ |
| а, виде бео залив, тренутно се разгали, док јој не одоше очи у небо као комад плаве свиле.{S} И |
| поруке.{S} А тебе, док бисмо пробудили, док би се ти спремила...</p> <p>Она се врати у своју со |
| није купила хаљину а да је ја не видим, док се мени не допадне.{S} Ја нисам ствар, нисам поклон |
| допада, ја бих му гледала то сваки дан, док се не бих навикла...{S} Он је опазио да га не волим |
| мополит, са странкињама је дотле добро, док јој оне не дирну у њена национална осећања.</p> <p> |
| даш пуномоћје док их не видиш, то јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу познаш.<pb n="10 |
| а сам Осман; али, док је будио тројицу, док је једва један пристао да дође, прошло више од часа |
| ишли ћутом, као духови или сени умрлих, док се пред њима не забеле гробље...{S} Као да ће се по |
| „То ће те подсећати на њу, <pb n="9" /> док се не заљубши у човека.“ — Кад би тај човек био Фра |
| е би казао да је Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је говорила, ја сам је све гледала у уста.{S} Каква |
| пет се радовала луткама и играчкама.{S} Док се једнога дана не побуни...{S} Бејаше напунила оса |
| сећа грдне болове у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљао, она је ћутала; кад се она спрема за п |
| по чаша мирисавог ружичастог сирупа.{S} Док се пијаше кафа, Ђултер удараше у деф а једна њихова |
| Путнице или жене реформних официра.{S} Док њини мужеви реформишу нашу војску, оне да реформишу |
| Опет поче Ариф, с пуно темперамента.{S} Док се шалила, говорила је турски, сад кад је озбиљна, |
| пљувало се, и — завршила се седница.{S} Док год је седела, осећала је оно што обично: да не сме |
| и љубавне песме и отварајући нијете.{S} Док се говорило о лепом младићу, Мерсије је била некако |
| подстицале на рад њено велико срце.{S} Док су оне биле живе, њој се њено сопствено срце чинило |
| се разнежи, и похита да се пресвуче.{S} Док се он пресвлачио, жена га је учила шта ће да каже „ |
| не жене, — да би били они слободни.{S} Док оне овде пиште и вршите саме, они су с чочекињама и |
| алла’!{S} Снага ми дршће од радости.{S} Док си се ти с госпођом мајком препирао, ја сам љубила |
| који се за ово посело изнео на софу.{S} Док је свирала <hi>Низамски Растанак</hi>, старе су пла |
| Једи... сам, кад нећеш с нама.</p> <p>— Док попушим цигару, рече он...</p> <p>Она погледа, и ка |
| доктора? рече Осман уплашено.</p> <p>— Док ..тор! гласно узвикну Фатма, неким страним, страшни |
| окат чак при дну свеће и рече:</p> <p>— Док свећа не изгори довде, дотле <hi>Он</hi> све да шту |
| о у нашег комшије, а ја то нисам видела док други не рече.{S} Може бити мислиш, сине: момче је |
| а сам ја пијана, није могла бити весела док се не опије.{S} Ја сам је врло волела, и поред њене |
| поклања, спали.{S} Колика је била ватра док су гореле Фатмине књиге, свешчице, писма од Госпођи |
| <p>— Душо, што плачеш ?{S} Не губи наде док ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, само |
| ро видела, па... да им не даш пуномоћје док их не видиш, то јест, док им не упамтиш глас, да их |
| д тих што се зову „нове“, нове су дотле док не наступи неки тренутак кад из њих проговара оно ш |
| се још уз степенице, и није могао даље док се не искашље, а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ |
| е да су цвет створен да га човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу |
| ом, обе у плавим свиленим антеријама, и док чељад љуби скут гостима и прима им сунцобране, дотл |
| ајући Фатму.</p> <p>И док је говорно, и док је писао рецепт, погледао је у Фатму разголићених г |
| епо мајско јутро, зауставише се кола; и док кочијаш, Арнаутин, у арнаутском оделу, затезаше вођ |
| еко обичаја турског, и француског.{S} И док се Францускиња, слушајући побуњене Цариграђанке, пи |
| , рече доктор гледајући Фатму.</p> <p>И док је говорно, и док је писао рецепт, погледао је у Фа |
| е претворим?</l> <pb n="125" /> <l>Дођи док букти ватра широка!</l> <l>У пролазу те видех, па с |
| у страхоту и лепоту — запаљено небо Али док је само изишла — промена, навукоше се густи сасвим |
| нису знале, јер им беј није хтео казати док се не одморе.{S} Фатма је много плакала и била је и |
| шта није изменило нити се може изменити док је наше вере, јер њега је писао Мухамед.</p> <p>Пош |
| ру, остане у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док му се кћи не уда...{S} Према њој, на миндерлуку, се |
| ац, него као муж; свашта јој је куповао док је била мала, нарочито играчке, и она га је за то в |
| , уличице, лево, десно, узбрдо, низбрдо док се није сишло у чаршију, да се застане, да се одгуш |
| ли до колико, тешко нама!{S} До онолико док се с мајком сме купати у женском хамаму.{S} А после |
| има.{S} За три ноћи, оне су ћутале само док игра, бесни она бивша бела робиња.{S} Али хануме се |
| </p> <p>— Ми не можемо уништавати старо док немамо ново.{S} Ја сам за то.{S} Ја молим хануме, и |
| цуског пансионата. „Она је волела Лујзу док се није срела са Жаном,“ рече им француски. — „Јест |
| тога и тога.{S} Грехота је дати девојку док не рече „хоћу“, то је тако у нашем закону; а у њему |
| хоћеш у кућу, главом се не шали да уђеш док не питаш : „Да нема некога?“ то јест гостију твоје |
| у криве што су људи неваспитани.{S} Још док је мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говоримо: |
| т“, а свака је од њих порочна...</p> <p>Док је она, ћутећи, седела и размишљала, тужна, у собу |
| духа, узвикну најмлађа, болесна.</p> <p>Док су оне говориле, једна слушкиња је непрестано улази |
| ја Цариграђанина. <pb n="122" /></p> <p>Док је месец био као срп, вечере су се давале у конаку |
| ли да се вежбам. „Ако много пишеш, биће доказ да много на мене мислиш," тако сте ми рекли.{S} И |
| Морали би, по нашем закону, кад би било доказа; јер они не признају..{S} Страшни!..{S} Је ли пр |
| собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао да у том њеном устајању види нежност а не потчи |
| ле са страхом изговарати „беј, ефенди“, докле год нас они остављају овако неспремне, да сашијем |
| као оне...{S} И да је не зваше, ко зна докле би лежала и маштала, бежећи од јаве.{S} Ах, јава? |
| — Али кажи ми, суто, шта ћу ја данас, и докле ће он спавати?</p> <p>— До сутра, чедо.{S} А ти и |
| у руци.{S} И за час, па сви скочише, на доксату опраше руке и уста; а кад се вратише, софра диг |
| p>— Била је удата за лудога Осман-беја, доктор-ефенди, па ју је отерао. <pb n="261" /></p> <p>— |
| д своје четрнаесте.</p> <p>— Шта је то, доктор-ефенди ? упита стара, обучена у чаршаф, слушајућ |
| че?</p> <p>Његова мајка рече :</p> <p>— Доктор-ефенди, сад им је ђердек, то јест прво вече, па |
| p> <p>— То доцније, кад не лежите, рече доктор гледајући Фатму.</p> <p>И док је говорно, и док |
| им је страх дао крила да јој помогну. „Доктор!“ викну она онако страшно као пре неки дан, јер |
| га снаси на табане.</p> <p>— Да зовемо доктора? рече Осман уплашено.</p> <p>— Док ..тор! гласн |
| ност што лежи, што се одмара.{S} Она је доктору била сасвим непозната.{S} Севши <pb n="244" /> |
| атељицу своје гувернанте, која им често долажаше.{S} Седећи према њој и гледајући њену тоалету, |
| Данас може мислити на све: па први њен долазак, на све њине састанке и разговоре, на испраћање |
| морао је узети...{S} Али ја не сачеках долазак свога ортака: одох од мужа, да му се никад не в |
| ad>XVI</head> <p>Емир-Фатма је болесна; долазе лекари и жене бајалице, па ништа не помаже, свак |
| , те јој буде лакше.</p> <p>Турске жене долазе да обиђу болесну Фатму; неке јој понуде шаљу, а |
| да се љути и на себе и на многе што њој долазе, за које је чула да су као она, а праве се поште |
| доносе поморанџе, ратлокума.{S} Већина долази из радозналости, фино испитујући шта је све било |
| ње, на изласке, на шетње, на радост кад долази, на тугу кад одлази, на гугут оне две гугутке, и |
| смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чуда не долази к себи.</p> <p>— Ти не верујеш, душо?</p> <p>— К |
| мислити, од кога јој дана та девојка не долази; први пут се запита: „да се није нешто наљутила? |
| ана замоли ту страну жену да им више не долази, пошто дође и каже да мора да путује, с мужем, и |
| аршина бела платна, мећу је у ковчег и долази јој род да се с њом опрости...{S} Ибрахим-Хасан- |
| амо жене</hi>, а оно после само по себи долази.{S} Тамо још по старински: комшије хватају (у не |
| бош</hi>, то јест слободна, Мерсије јој долази често, час с мајком час с Ариф-ханумом, и више н |
| шаф и пече, обриса очи, изиђе: отац јој долази из чаршије.</p> <p>— Добро дошле !{S} Добро дошл |
| се тога. <pb n="145" /></p> <p>Отац јој долази петком, нене и мајка сваки дан, а њу виде у три |
| /p> <p>У томе се чу кашљуцање: на ручак долази Али-Рашид-беј.{S} Старац пред вратима скида обућ |
| каже странкињи због чега не треба да им долази.{S} Овој бејаше жао, али ипак дође „да им каже з |
| ваљала.{S} Луда, па лаже свет: „Тај што долази, род нам је“.{S} У нас ретко...{S} Не да комшилу |
| смеј ми се: она је <hi>нова</hi>.{S} И долазила нам је једна Францускиња, зове се Мадам Ажил.{ |
| ;</p> <p>— Е, да сам знао, ханум, да си долазила, ја не бих био оно учинио...{S} Али, хвала Бог |
| радости.</p> <p>— Јесте, чедо, сута ти долазила.{S} Сад видим да је боља од нас...{S} Не иде п |
| p> <p>Кад је била за мужем, Мерсије јој долазила испрва непрестано, после никако, чак ни за вре |
| и у једној сиротој кадуни што је од вас долазила нама редовно, у вашим колима, у коњима и, опро |
| нске деце.“ Турске жене, из првих кућа, долазиле су јој, дружиле се с њом као пре, јер она је ј |
| боја, које су трепериле, преливале се, долазиле једна с другом у склад према сунцу што је баца |
| сила, тек после неколико дана.</p> <p>И долазиле су оне три нове, али преобучене, прерушене: ум |
| та!{S} То су Фатмини дарови.{S} Жене су долазиле, седеле, гледале дарове, и њу, изложену као ње |
| ло у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су долазиле пешице, и с бејом су се среле више пута на ули |
| те су спуштале на лице пече, а њему је долазило да их задави.{S} По махалама текије, турба, гр |
| ала нешто неисказано тешко.{S} То тешко долазило јој је кад види пријатељицу и сети се њене вез |
| р би му казала да сам ја прескакао зид, долазио њој, ноћу, и љубио је?{S} О, не би.{S} Лажу мла |
| с њима научио.{S} До половине Рамазана долазио кући некад пре суфура, некад после; а после: је |
| скут свекрви.</p> <p>— Да знаш ко ти је долазио!</p> <p>— Сута! викну Фатма ван себе од радости |
| од тетке седела петнаест дана; Џемал је долазио сваки дан, и непрестано гледао да остане с њом |
| дететом, пре њене удаје, па никад није долазио у Солун, није му дао стриц, који га је био узео |
| једнога одавно, још како сам вам почела долазити јутром у постељу: млад, леп, мио; али томе сам |
| да се удаје за час се рашчу, те почеше долазити мајке, тетке, стрине, да је „гледају“.{S} Прос |
| ће се Зејна одмах вратити мужу, или бар долазити на састанке с њим.{S} Али, она не врати се, ни |
| а га баци кад се спаруши.{S} Али почињу долазити до свести.</p> <p>— Ја сам огорчена као жена, |
| задрма решетке...</p> <p>Ваздан гости, долазише на добродошлицу.{S} Стрина и сестра јој доцкан |
| тих, ја не устадох: падох у постељу.{S} Долазише лекари, два Грка и један муслиманин, па кад ви |
| а се опет буним против људи...</p> <p>— Долазно ми једну ноћ...{S} Синоћ, прексиноћ...</p> <p>— |
| гледом и руком, па, осврћући се, отвори долап; раши мало један дугачак а узан, право турски јас |
| ми пролажаху дани, у очекивању детињег доласка..{S} Прве године дође, доведе ми дете: обоје ос |
| ио...“ Па похита сестри.{S} Она је била доле, па кад је дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: „Убио се |
| брзо скиде са себе црнину.{S} Она стрча доле.{S} Из софе виде сакупљене под њеним прозором жене |
| е, далеко, море се тако плави као да је доле свучено небо.{S} Први снег.{S} И она се овом живоп |
| све нису вечерале, јер нису могле сести доле, а и не би умеле јести прстима.{S} Једнима је ово |
| ала их, бирала их, метала их од лица до доле, гледала се у огледалу изблиза, па се измицала, и |
| е-ханумином салону искићеном од горе до доле спремом, даровима.{S} Лепота!{S} То су Фатмини дар |
| де у соби за рад, не на њено место, већ доле : њену месту окрете леђа; и ухвати се за косу не п |
| </p> <p>Оне две водиље одведоше невесту доле у једно велико предсобље сасвим празно, па је попе |
| и робињину руку, а у томе, преко ограде долете писмо.</p> <p>Ханума скочи да бежи, а робиња, ух |
| много намирисано...</p> <p>Преко ограде долете још једно, и још једно.</p> <p>— Три одједанпут! |
| зва свога белог гаћастог голуба; он јој долете на раме ; она га нахрани из скута.{S} После, с н |
| </hi>!...{S} Баш ми се допада, па чисто долетех, да ти кажем, мајчице.{S} Сутра рано, иншалла’< |
| дету што личи на гробну плочу, ханумама долетеше чочеци, и почеше своју раскалашну игру певајућ |
| је:</p> <p>— Емир!{S} Кључ!...</p> <p>И долетеше Ђулренги и Ђулбејаз:</p> <p>— Кујчук-ханум, кљ |
| атма и њена мајка растрчаће се по кући: доливају шербет, испраћају га гостима.{S} И поче говори |
| Али пошто му се учини да стид за ово не доликује човеку, он се насмеја, и узе јој љубити лице, |
| тку“ реч, па се трза, јер „то човеку не доликује”, чак ни кад је отац. „Покојна моја нене бејаш |
| какво пространо бело гробље, турско, у долини, под зеленим брсним дрвећем, чије испретурано на |
| Кажи, око моје! вели Мерсије.</p> <p>— Домали.</p> <p>— Он, кјучук-ханум!{S} Он, тако ми Проро |
| устима ханумин кажипрст, па средњи, па домали, намењујући на њих, а после их стеже колико може |
| ађе.{S} Једна ће од њих сутра викнути и домамити њенога мужа! „Сутра!{S} Сутра!“ шаптала је стр |
| као џин, као стражар ове куће, или као домаћин, и шумео им је радосну добродошлицу, и ако је б |
| ахим-Хасан-беја сви су весели, нарочито домаћин, <pb n="205" /> јер сутра ће имати госте, Џемал |
| о обичаја турског, већ упита за здравље домаћиново; и кад јој једна четрдесетогодишња ханума, у |
| гостију, жена, старих, младих, и седе, домаћица се спусти према њој на једно шиљте и опет узви |
| f target="#SRP19120_N10" /> Наједанпут, домаћица прекиде песму и рече:</p> <p>— Збиља! је ли се |
| две робиње.</p> <p>Обе су врло лепе.{S} Домаћица се зове Зехра-Мерсије а гошћа Емир-Фатма.{S} Ј |
| она је имала многе своје познанице.{S} Домаћица је одведе уврх сале и посади до једне енглеске |
| поодавно бивати стара мода, обично.{S} Домаћица је женила сина, и по обичају немуслиманских на |
| чаробан вилински двор.{S} Кад је дочека домаћица, једна богата Јеврејка, њених година а као мла |
| ашно, већ их изгорела. „Неће бити добра домаћица,“ рекао.{S} Нар није луд?</p> <p>Фатма обори о |
| 't speak so foolishly!</foreign> понови домаћица а гошћа се зацени од смеха гледајући је у њене |
| рухо шарено као по ливади цвеће, стоји домаћица Сафет-ханум с јетрвом, обе у плавим свиленим а |
| еш ?{S} Да се удаш, срце Емир, одговори домаћица.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Quelle idée</ |
| урских жена.{S} Говорило се турски, јер домаћица од неког времена није држала слушкињу, да их н |
| на и муж имали су јапунџа.{S} Дочека их домаћица, млада, врло интелигентна и врло културна.{S} |
| hi>, и заборавивши да је дошла незвана (домаћица је није звала), окрете се Госпођи Аристид и сл |
| у шарене свилене бошчице, оне пођоше за домаћицама на софу.{S} Гошће нису мислиле да су ово јет |
| ако би сутрадан увеличале дочек гостију домаћицама.</p> <p>Петак је.{S} По улицама су се размил |
| завише и пођоше кућама.{S} Све ћуте.{S} Домаћице их испратише чак до прве капије.{S} Ово кратко |
| у онај типичан салон Мондије-ханумин, и домаћице седоше на шиљтета, гошће у наслоњаче (Ариф с д |
| >Сефа гелдиниз!</hi>“ узвикнуше радосно домаћице. „<hi>Сефа булдумиз!</hi>“ одговорише, такође |
| е пробудио?...</p> <p>Била сам у соби с домаћицом; та моја рођака је из срећног Аблул-Меџидова |
| пригушено се смеју, кикоћу се, јер чују домаћицу Ајше-хануму, њен глас „ухваћен“: „Добро јутро, |
| тница: „Мама!{S} Пуно је двориште црних домина!“ Арифи се срце следи, јер се сети ко су то.{S} |
| у и видеше преко дворишта гомилу „црних домина“. „Маске!“...{S} Она уздисаше слушајући узвике е |
| е познају?{S} Њена дела не иду ван њене домовине, јер њен језик нико не зна и нико не учи.{S} У |
| ена као Арнаутка и не смеш пешке одавде донде.</p> <p>— Моја несрећа!...{S} А то... што си седе |
| ре триста година страховале, а ти...{S} Донела сам ти његову слику, рече и узе се раскопчавати. |
| с кићанком од свиле и крупна бисера; а донела јој га њена сута, те је уверена да је од Мурад-Џ |
| Аман, нене, где је та ханума што ми је донела од тејзе писмо?</p> <p>— Отишла, сине.</p> <p>— |
| ћ, <hi>џемал</hi>...{S} Обележје јој је донела она стара Цариграђанка, у антерији, хрци<ref tar |
| ан мали фин ђерђеф (који је она од куће донела) с разапетом белом свилом, да је учи некаквом но |
| и се вода не охлади.</p> <p>— Зар си ми донела вруће воде, Замбак-ханум?</p> <p>— Вруће с чесме |
| обу своје које је њена робиња у бочици донела.{S} Наврх степеница у предсобљу дочека их стара |
| дана дошло је више лађа, и једна од њих донела је њега; а оне, можда баш тога дана, биле су мир |
| кроз махниту хордију, и што су из шетње донеле успомене: на мишицама модрице...{S} Страшан цари |
| Кад се сетим обележја!{S} У Цариград су донели и њега, то обележје, ваљда да ме њим занесу: бог |
| , па чак ни свекра и свекрву.{S} Отрча, донесе јој чаршаф и пече, баци јој то у лице вичући: „С |
| дају мрве, и поређаше около шиљтета.{S} Донесе се софра; они поседаше и почеше јести прстима, ћ |
| едмом небу: „Научиће ме француски!“ Кад донесе топал цреп, уплашена, дршћући, не умеде наћи крп |
| према свекрви.{S} Мало, па јој Мерсије донесе сребрн послужавничић с ратлокумом и водом, да по |
| оведе ортака.</p> <p>Сутрадан, Фатми се донесе обележје; али пре овога, мајка склони сина да се |
| et="#SRP19120_N47" />, заврши па оде те донесе бокал воде и изручи је у бели порцелански умивао |
| ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени вереникову слику.{S} О, кад га видех!...{S} |
| не дође ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуде...{S} Ниједна стара, у разговору, не рече |
| евојчета, па јој дође жао.{S} Заова јој донесе један мали фин ђерђеф (који је она од куће донел |
| ј, Ђулренги, хартије.</p> <p>Робиња јој донесе два ружичаста табачића, који су много мирисали н |
| дете од три месеца!{S} И писмо и аманет донесе му једна странкиња, говорећи му језиком који он |
| , док попуши цигару.{S} Она изиђе па му донесе једну дивну ружу и рече:</p> <p>— <foreign xml:l |
| феџија је познавао и овога госта, те му донесе филџан мастике.{S} И други пут <pb n="207" /> је |
| S} Ово ми је јутро било последње да јој донесем воде да се умије и да с њом попушим цигару.{S} |
| замисли, невероватно, купих флашу пива, донесох је у моју кућу и доведох лепу хануму: она пиво |
| 120_N93" />.{S} И зар те што из чаршије донесу модрице, кикоћући се или црвенећи од задовољства |
| је оставила кесе у којима је из чаршије донет пиринач и брашно, већ их изгорела. „Неће бити доб |
| е.{S} Једнима је, које нису хтеле кафу, донета по чаша мирисавог ружичастог сирупа.{S} Док се п |
| љинама из париских магазина, на столице донете из Фатмине собе: ниско не могоше сести због корс |
| г сувишње младости, она дете није могла донети; родила га у осмом месецу, те је умрло.{S} После |
| њанка...{S} Још није доцкан, сине, није донето ни обележје, а камо ли да је било венчање: да пи |
| .{S} Он то просу, и затражи мастике.{S} Донеше му се две чаше, једна је велика с водом.{S} Он о |
| 9120_C10"> <head>X</head> <p>Емир-Фатми донеше обележје, калпак од црвене кадифе, извезен злато |
| очи женама и људима.{S} Ја мислим да се Донмама чак јављају људи, кад их сретну на улици и позн |
| Јалијама, у Новом Солуну, где су толике Донме, и пуно нових, наше вредне жепе; али у старом...{ |
| т!...{S} Као ђаури, или Јевреји...{S} И Донме, што се готово развиле, још нису почеле улицом с |
| скоро развијене!{S} Ја просто обожавам Донме, зато што су смеле.{S} Бар то није смелост бити м |
| ?{S} Колико сам пута зажалила што нисам Донме, Бог нек ми опрости, те да идем готово развијена, |
| ће с њим да се сретне.</p> <p>— Зар као Донме?{S} Никад!</p> <p>— Или, сине, набави његову слик |
| азе, њих је увек пуна чаршија.{S} А <hi>Донме</hi>?{S} Колико сам пута зажалила што нисам Донме |
| {S} Турске жене, једне иду, друге дођу; доносе Фатми <pb n="89" /> дарове као да ће па хаџилук, |
| сну Фатму; неке јој понуде шаљу, а неке доносе поморанџе, ратлокума.{S} Већина долази из радозн |
| љубављу према тетки и тој страној жени, доносећи мокар пешкир.</p> <p>— Нећу то...{S} Какав нап |
| су будни.{S} Клопарају нануле слушкиња, доноси се вода, узима се абдест, клања се.{S} И у најве |
| , тетки, робињама, слушкињама; слуга му доноси воде, ручак, вечеру; он осим воде све враћа.{S} |
| S} Турци су тражили кафу, а кафеџија им доносио мастику.{S} Опет лаж.{S} Па и он рече, пошто се |
| ити учини по његовим порукама, које јој доношаше она стара кадуна; само се задовољаваше виђајућ |
| није тако купила, већ су јој из чаршије доношена лица: гледала их, бирала их, метала их од лица |
| ше-кадуном“ (слушкињом).{S} Њему заигра доња вилица и потрча у кућу: деца, тужна што их стриц н |
| на очи.{S} Њему играху на лицу мишићи и доња вилица, а она, не гледајући га, покриваше лице рук |
| ле јој се учинило да нема леве руке, па доње вилице, па целе главе, па најпосле да нема ње целе |
| ного побледе, усне јој поплавеше, она у доњу усницу зари беле зубиће.{S} Њему то бледило не изм |
| бих спазила нешто на њему што ми се не допада, ја бих му гледала то сваки дан, док се не бих н |
| Њему дође веома мило, јер, да јој се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Ос |
| Пашић, <hi>џемал</hi>!...{S} Баш ми се допада, па чисто долетех, да ти кажем, мајчице.{S} Сутр |
| еде и крадом уздахну.</p> <p>— Он ти се допада!{S} Ја те за њега, кћери, не бих дала, па макар |
| ше...{S} Чак ми се сад ни њина имена не допадају.{S} У нас, свако име нешто значи... <hi>Мурад< |
| S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја заљуби |
| мпоновала Османова енергија, мушкост; и допадала му се његова кућа, породица, и богатство. „Кад |
| ма.{S} И мени су се некад <hi>тако</hi> допадали; па где су сад они?{S} Ја их се више и не сећа |
| , испрва, а после... ослободих се, и не допаде ми се: француски говори, тврдо изговара <foreign |
| ину а да је ја не видим, док се мени не допадне.{S} Ја нисам ствар, нисам поклон од сребра, од |
| или да они не пате: ако се младожењи не допадне невеста, кад је, и венчану и њему одведену, прв |
| ут види, он је враћа; ако се невести не допадне младожења, она обично стегне срце па ћути и трп |
| чује глас, јер понекад некога видимо и допадне нам се, а кад му чујемо глас...</p> <p>— Чула м |
| аве и осећао се пријатно.{S} Врло му се допала; није скоро видео тако лепу турску жену (и ако с |
| ропу.{S} Тој хануми наша Фатма се много допала, па је хвалила синовцу.{S} Ја видех момка, мајчи |
| рић... и видела га кроз кафез.</p> <p>— Допао јој се, Ариф-ханум?</p> <p>— Много, ханум-нене.</ |
| е, ја сам била несрећна: муж ми се није допао, кад сам га видела, прво вече: имао је велику јаб |
| пут, један дан.{S} Кад с париских улица допире до ваше одаје хука и кад чујете јако, снажно бил |
| ви се и седе у кола с мужем...{S} Он је допрати до капије, па се одмах врати жући, а она уђе у |
| ће да иде у комшилук, пита га: „Имам ли допуст, беј-ефенди?“ Напослетку, он ништа не ради преко |
| за Џемал-беја.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Допусти, зете, да је ја водим својој кући, да је умирим |
| и неправду удовицама; јер и оне... само допусти она која је или луда или неваљала.{S} Луда, па |
| воја мајка, и да је удовица, опет не би допустила, јер је паметна...{S} Али што си таква, Емир? |
| мислио на одлазак у Европу; и да му је допустио понос да тражи новаца од тетке, он би већ био |
| и тражио да учи европске језике, што си допустио да ти се по харему разлеже пијано?{S} Друкчије |
| акар се не удала.</p> <p>— Нећеш, сине, допустити, али се бојим да се не кајеш.{S} -Ја сам ти м |
| ела Европа.{S} Слику!{S} Нећу, мајчице, допустити да ми кћи види просиоца <hi>нарочито</hi>, па |
| г аташеа.{S} Мене не поведе; рече да не допушта султан...{S} За годину дана сахраних троје деце |
| ка из гласа што нису из оне вере што не допушта оволико понижење жене скопчано с неисказаним бо |
| црнчићи и турски мушкарци којима се још допушта да иду у женски хамам...</p> <p>Људи се вратише |
| ела сам мужа и цариградске обичаје, што допуштају да жене јуре улицама откривена лица, да слуша |
| Богу, све је добро.</p> <p>— С Алаховим допуштењем, с Пророковим одобрењем, ја сам дошла, Ибрах |
| аш наши бећари:{S} Ахмед-беј, па Исмаил Дортјоли, па Осман Егрибаџак...{S} Кјучук-ханум, зар ни |
| се умивају и облаче и заједно одлазе да доручкују, и заједно седају на диван и загрљени читају |
| .{S} А турске жене, које немају ашчике, досад засуканих рукава, у уским гаћама, чупаве, сад се |
| сам да се савлађујем: нене ме учила.{S} Досад нисам знала да сам оваква муслиманка: кад ми дође |
| итвом се стишава љутина и блажи јад.{S} Досад, као и све младе, ја сам клањала само о Рамазану; |
| боди.{S} Она и сад има неку тајну.{S} А досад, она није имала ниједне тајне коју није казала св |
| ко говори с њим његова кћи, она која га досад од стида није честито ни у очи погледала.</p> <p> |
| на сунце и ваздух!{S} И учини јој се да досад на то никад није помислила, па пошто се велика ка |
| стежу се, уздишу, румене, као да никада досад нису виделе нешто што толико желе да виде, човека |
| ц те не би више у кућу.{S} Толика брука досад, заврши Сафет врло узрујана.</p> <p>Ариф опази то |
| ав чудан, животињски страх, за који она досад није ни чула, кад осети да је нестаје; нагло се п |
| д, госпођо мајко.“ — „Што сад тако, кад досад увек... ти прва?{S} Па баш да те и неправедно увр |
| стидети: с мушким сама ноћу!{S} А никад досад није била ни дању, у друштву!...{S} Он јој узе об |
| брани, ћути: миран је како га она никад досад није видела.{S} Обрадовавши се, истрча, сестри да |
| а тек што није дошао!...{S} Уз Рамазан досад није била жена.{S} Јако побледе, усне јој поплаве |
| рши и лако задрхта, па настави: —Ја ово досад никад нисам имала, и ако сам бивала на живим мука |
| таџбине, Турске? „Нема ништа: ја бих то досад опазила.“ И сва срећна окрене му се, слуша га, а |
| да га сажаљева, јер виде сад нешто што досад никад није ни назрела, да он, велики грешник, ниј |
| S} Син ће јој доћи пијан као много пута досада, провикаће, па ће се испавати, и сутра ништа.{S} |
| ра у даљини које је бљештало како никад досада с разливене сасвим беле месечине; и пун месец на |
| о плаче, с муком га преваре и доведу... досади му се његово чудно миловање...{S} Кад напуни шес |
| дима; два месеца, па се и то досади.{S} Досади!{S} Зар да му се досади?{S} Њој се никад не би д |
| и то досади.{S} Досади!{S} Зар да му се досади?{S} Њој се никад не би досадило: она је чак и у |
| могао одвојити; али томе детету се брзо досади (јер он га стиска, да га удави), па неће више к |
| седеће с људима; два месеца, па се и то досади.{S} Досади!{S} Зар да му се досади?{S} Њој се ни |
| да му се досади?{S} Њој се никад не би досадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n="1 |
| о, криво јој је.{S} И после, све с њим, досадиће му се, заситиће се.</p> <p>— Ах, слатка тејзе, |
| Али данас, он осети нешто као умор, као досаду...{S} Кад би мало изишао?...{S} И наједанпут, он |
| ; она у том осмеху не виде подсмех него досаду, па изиђе, намеравајући да опет уђе, с мајком <p |
| да, два богата Цариграђанина који су се доселили у Солун још пре двадесет година.{S} Ибрахим-Ха |
| га родитеља за родитеља, а до чина паше доспео је лажући, уходећи, опадајући...{S} И како богат |
| о да одуха прашину с хаљине... „Сестро, доста!{S} Сестро!“ буди је из заноса Нурије „Чујеш ли < |
| у Цариграду, шаље му се новац у Европу, доста за живот...{S} Па њено друштво, људи и жене, Фран |
| жу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ариф, доста!{S} Ти не знаш шта је доста! рече с прага Фатмина |
| n="162" /></p> <p>— Нек спава, Алије... доста ће јој бати.</p> <p>Пашиница пође софом: висока, |
| е око од суза не суши, и да...</p> <p>— Доста! узвикну Емир-Фатма чисто промењеним гласом.</p> |
| и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ариф, доста!{S} Ти не знаш шта је доста! рече с |
| салон...</p> <p>— Бејови, рече пашиница доста мирно, ја сам се муфти-ефендији исповедила, и пож |
| дође на памет „као за пакост“.{S} Прође доста, кад се чу лупа на капији. „Теча!“ изусти, и ако |
| на, а ови њени другови нису.{S} Њима је доста турски језик, и мало француски (па и то не свима) |
| оста, Ариф, доста!{S} Ти не знаш шта је доста! рече с прага Фатмина мајка, онако у гаћама и кош |
| е што онако пишеш о љубави; о њој си се доста романа начитала и свашта по харемима наслушала.{S |
| ре и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста.</p> <p>Изјави својој ханум нени моје одлично пош |
| како оде она...{S} Ах, сине, зар је она достојна тога бола, тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, она |
| његов отац тужи мога сина...{S} Суд му досуди — хвала му!... — уместо смртне казне или вечите |
| о неку одвратност.{S} Откуда то сад?{S} Дотакла се лептира, а с његових лепих крила опао прах.. |
| ови: подижу се тешка ђулад што би скоро дотакла под.{S} Свуд је постављено за вечеру, јела су с |
| агрљени...{S} Ја сам опазила: у игрању, дотакну се лицем...</p> <p>— Ако се воле...{S} Боже, ка |
| !</p> <p>— Загрлила се?...{S} Да вам се дотакну лица? <pb n="79" /></p> <p>Она се закикота, и г |
| и руком њену срећну руку, или, у хитњи, дотаћи се телом њеног срећног тела...{S} Како су њих дв |
| јка, њених година а као младица, толико дотерана и дивно обучена, и уведе је у ванредно велики |
| и учини много дужи него кад је стајао и дотицао се облака, и црњи од малопређашњег неба; од њег |
| барушила, пала по челу, фес се затурио, дотиче му потиљак; једна ногавица му високо задигнута, |
| че:</p> <p>— Док свећа не изгори довде, дотле <hi>Он</hi> све да штуца.</p> <p>— Комарци! викну |
| уби скут гостима и прима им сунцобране, дотле им хануме праве дубока темена и радосно се смеше |
| , што тумарају улицама као сени умрлих, дотле Фатма вребаше прилику да јој бар стисне малу, бел |
| јурила су широком улицом к Депоу, дошла дотле и скренула крај мора, па ту стала.{S} Оба млада ч |
| мислим да ће се вратити врло доцкан, па дотле ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то да |
| аду и врло лепу Рускињу.{S} Фатма никад дотле није била видела жену из народа који оне чак и у |
| .{S} Она, космополит, са странкињама је дотле добро, док јој оне не дирну у њена национална осе |
| и разне судове, и шарао их је како нико дотле, украшавао их, па од тога ситног, финог посла куд |
| мостална?{S} Право каже тејзе: „Ми ћемо дотле са страхом изговарати „беј, ефенди“, докле год на |
| рже но други пут, и још учини нешто што дотле никад није учинио — истуче жену...{S} Оставите се |
| а да од тих што се зову „нове“, нове су дотле док не наступи неки тренутак кад из њих проговара |
| сестри.{S} Она је била доле, па кад је дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: „Убио се Џемал-беј“, пош |
| хоће да дозове мајку и жену.</p> <p>Оне дотрчаше.</p> <p>— Шта ти је?! узвикнуше оне престравље |
| ком, коју врло заволех.{S} Сваки час ми дотрчкаваше кроз капиџик, па наједанпут нема је.{S} Чух |
| е он жив и није луд...{S} Отрезниће се, доћи ће јој, говориће јој тако слатко...{S} Робиња је п |
| ного мирнија.{S} Јутрос је врло весела: доћи ће јој у госте њени с Јалије, стрина и сестра од с |
| е умивају, беле, чешљају, облаче, ките: доћи ће кући господар, муж, „севап је“.</p> <p>Код Ибра |
| ену сад пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. „Две страсти не могу за |
| ешљана, а у вече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој „Бујукбурунлија“... да му је увек лепа, нас |
| а ће јој данас на „јутарње расположење“ доћи једна стара цариградска пашиница и три младе Цариг |
| мисао, она запушава уши, као да ће она доћи <pb n="283" /> споља, ући кроз уши у њену свест.{S |
| веком, тврдо верујући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење куће што се зове <hi>харем |
| испрошена, она од изненађења не могаде доћи к себи. „Каква Фатмина прошевина!{S} Чудновата шал |
| ко занесена, она никад не помисли да ће доћи до преступа, до греха, да ће пасти с девером, и то |
| уж, ја жена: облачила сам му се; кад ће доћи кући, нагиздам се и потчињавам му се, те сам личил |
| "SRP19120_N50">О, да, госпођица Блак ће доћи теби.</note> <note xml:id="SRP19120_N51">Ја сам љу |
| ш једна у Солуну, па и она знам да неће доћи.</p> <p>— Шта те брига?!{S} Кад ја желим, шта те с |
| а знам да је ниси видела: она вама неће доћи без мене.{S} Мислећи на њу, ја се међу нашим женам |
| је питао каменчићем у капиџик: хоће ли доћи, она му није одговорила, каменчићем, ничим.{S} Пос |
| де је Мадам Аристид?{S} Добро сте хтели доћи без ње?!“ Турске жене не знајући зашто је дира, см |
| и није му име Лепота.{S} А кад су хтели доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде венчање, дође на |
| емског непријатеља, јектике, која ће ми доћи од љубави, или због љубави, како да кажем.</p> <p> |
| „Божју наредбу“ издату жени: „Кад ће ти доћи муж, обуци се, нагиздај се, набели се, навуци обрв |
| буци другу хаљину, накити се: сад ће ти доћи муж.{S} И не заборави, Емир, да никад пе треба да |
| ако је на француском.{S} У петак ћу ти доћи с овом лепом новом и још с две њене пријатељице, и |
| му се обуче и накити кад зна да ће кући доћи, па макар јој увек и не било до тога, те да му оми |
| ш и накитиш, кћери, кад знаш да ће кући доћи, па макар ти увек и не било до тога... да не би им |
| ша јој се некако утишала.{S} Син ће јој доћи пијан као много пута досада, провикаће, па ће се и |
| који пут?{S} Има ли изгледа да ћете нам доћи?{S} Цела кућа запевала би, кад би угледала вас.{S} |
| е од очију... (И заврши:) Како је могао доћи?..{S} Кажи је ли истина?..{S} Можда те љубио?..{S} |
| е.{S} И после, зар је младотурцима лако доћи у службу?</p> <p>Све се ућуташе и узеше мислити шт |
| пошла к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три младе Цариграђанко и Ариф-ханум, |
| карактер и темпераменат.{S} Она ће опет доћи и поучиће нас као старија сестра млађе сестре ...{ |
| их да се сведе на осамнаест.,.{S} Ја ћу доћи па ћу вам показати.{S} Увек лака храна, да пази на |
| зар цео месец тако?</p> <p>— Довече ћу доћи теби.</p> <p>Вече, ифтар.{S} Фатма је дивно обучен |
| ад у стихове из Корана, где види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те просте речи какав преокрет н |
| ек жени устаје на ноге и љуби јој руку, дохвата махраму, придржава горњу хаљину, пушта је напре |
| ва јој и љуби је у руку.</p> <p>Што јој дохвата махраму, што јој придржава ћурак, све то њој ни |
| ахнита, с најгорим речима полете Фатми: дохвати је за рамена па је избаци са софе вичући: „Срам |
| слуша: ако јој падне махрама, он јој је дохвати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га придржи.{S} |
| сове, већ на урлање побеснелих паса.{S} Дохватив га преко половине, берберин га посади па један |
| е пробудих, и — све живо спава, тишина: доцкан смо легле, по харемском обичају.{S} О моја песма |
| </p> <p>— А кад ћете на ифтар, суто?{S} Доцкан је.</p> <p>— Нећемо ићи.. јавили смо...{S} Алла’ |
| ве као да прави шалу, па настави: — Ама доцкан, много доцкан... старо, много старо, одвише стар |
| Беше леп летњи дан; прошло десет; Фатма доцкан легла, па се успавала.{S} Кад отвори очи и виде |
| осети се сасвим добро и устаде, истина доцкан, пошто је Осман увелике отишао, обуче се, па са |
| {S} Стрина и сестра јој доцкан чуле, па доцкан и дошле; и пошто није обичај да се отмене муслим |
| а; али, она је Солуњанка...{S} Још није доцкан, сине, није донето ни обележје, а камо ли да је |
| .{S} Кад дође ред да ми се отвори, биће доцкан.</p> <p>Париз, 25 новембра 1907.</p> <p>У његови |
| -ханум, него...{S} Ја сам ово чула, али доцкан — била си венчана...{S} Мерсије-ханум одавно чул |
| на добродошлицу.{S} Стрина и сестра јој доцкан чуле, па доцкан и дошле; и пошто није обичај да |
| >.</p> <p>Мај.</p> <p>Он је ноћас дошао доцкан, и ја га нисам смела питати где је био.{S} А он |
| и шалу, па настави: — Ама доцкан, много доцкан... старо, много старо, одвише старо, ааа! ааа!</ |
| ову.{S} Ја мислим да ће се вратити врло доцкан, па дотле ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видети как |
| њим по свету, по Европи, срећна је.{S} Доцније само Мадам.{S} После и Мадам и он.{S} Последње |
| било да се не разочара кад га воли.{S} Доцније сам крила да му не би отишла с <hi>мераком</hi> |
| на орла што у лету сече крилима море, а доцније на ласту...{S} Она уздахну, и хтеде да се насме |
| “ Ни слутила није зашто тејзе одлаже за доцније, док јој се не приближи рок кад има право на ве |
| емајући додира с људима, продужују то и доцније.{S} Емир се бејаше заљубила у једну младу Париж |
| е квари стомак, рече Фатма.</p> <p>— То доцније, кад не лежите, рече доктор гледајући Фатму.</p |
| е још синоћ, како би сутрадан увеличале дочек гостију домаћицама.</p> <p>Петак је.{S} По улицам |
| крви.{S} Свекрва, цариградска пашиница, дочека снаху на ногама с јенђама: снаха јој направи „од |
| ра.{S} И она и муж имали су јапунџа.{S} Дочека их домаћица, млада, врло интелигентна и врло кул |
| тија и оде.</p> <p>Ибрахим-Хасан беј га дочека с много поштовања, као велико свештено лице, као |
| учена.{S} Сафет слете низ степенице, да дочека суседу.{S} И као да су се пре неколико месеца у |
| је рођене куће.{S} И више љута но тужна дочека госте...{S} Ову ноћ и њена свекрва шије; она јој |
| какав чаробан вилински двор.{S} Кад је дочека домаћица, једна богата Јеврејка, њених година а |
| донела.{S} Наврх степеница у предсобљу дочека их стара Шехназе-ханум с унукама Фатмом и Мерсиј |
| намести са својима на дну степеница, да дочекају госте.{S} Стадоше у два реда: мајка Ибрахим-Ха |
| иле се, силно се намирисале и дошле: да дочекају <hi>јенђе</hi>.{S} У кући-Ибрахим Хасан-бејово |
| као Гркиње или Јеврејке, развијене: да дочекају госте.{S} У предсобљу се бејаше наместила у дв |
| 1" /> што су изишле да свирком и песмом дочекају јенђе, пред којима је ишла свекрва.{S} И најед |
| а рече: „Ето Европљанин!{S} Наши би нас дочекали и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати, она седе, |
| заборави, Емир, да никад пе треба да га дочекаш у оној хаљини у којој си га испратила.{S} Јер и |
| ааа!“, пошто се искашљао; оне га и сад дочекаше само с покривеном косом, Нурије, заборављајући |
| ећ дошлим гостима, Солуњанкама, које их дочекаше стојећи, па поседаше, стара, у старинској анте |
| један исти човек!{S} Не крије се кад га дочекује и испраћа, не стиди се кад из собе изиђе сва м |
| ле да не проливам своје... што у туђини дочекујем Рамазан...</p> <p>1 рамазана, у подне.</p> <p |
| а.{S} Ми морамо да им се гиздамо, да их дочекујемо насмејана лица, да их испраћамо.{S} Ти си ви |
| на главу.</p> <p>— О, Мерсије!{S} Па ви дочекујете госте на кућним вратима развијене, а све се |
| гледају у Босфор, у воду, или погледима дочекују и испраћају мале лађе овде зване „просјаци“, з |
| у ово јетрве, него ортаци, пошто их обе дочекују.{S} На софи се поздравише теменима с већ дошли |
| риликама диже с пода простирка), где их дочекују невестина мајка и нене, и после поздрава седај |
| као да ће да се онесвести.{S} А он јој дочепа руке и стаде их љубити страсно, махнито; после ј |
| ли на Мадам; сад на Џемала...</p> <p>Не дочитавши песму, опет поче вести. „<foreign xml:lang="f |
| е врло невесела.{S} Пред вече, њен син, дошав из чаршије, весело јој рече:</p> <p>— Мајчице, ја |
| аке, Цариграђанке, и њен брат од тетке, дошао из Цариграда за њену свадбу.{S} У једном куту су |
| рима, јер јој се чини, ко год би дошао, дошао би да јој се свети и подсмева.{S} И љути се на кћ |
| Ибрахим-Хасан-бејов харем <pb n="3" /> дошао је у госте Исмаил-Ахмед-бејову харему, из Старога |
| радосно.</p> <p>— Један младотурчин.{S} Дошао са школовања у Паризу.</p> <p>— Па где си га ти в |
| ем: на коју ћу страну, драги Чарлсе?{S} Дошао сам на по пута па стао, не што сам сустао, већ шт |
| пад брже прошао, зато што је лекар брже дошао и слободио је.{S} Кад се сасвим умири, лекар рече |
| м аврапама: кад јој Ђулренги јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он н |
| , и дође тренутак кад зарида.{S} Сад је дошао овај други-..{S} Алла'!{S} Колико сам несрећна! „ |
| -хануму, још неке и — мене.{S} Један је дошао, у име друштва, да ми то одликовање јави.{S} Десн |
| 20_N53" /> кјучук-ханум!</p> <p>— Ко је дошао?</p> <p>— <hi>Мужде</hi>!</p> <p>Она јој даде <hi |
| сле вечере?{S} Џемал-беј, њен муж, није дошао ни на вечеру!...{S} Пред саму зору, отежаше јој к |
| није ниједанпут сетила, а тек што није дошао!...{S} Уз Рамазан досад није била жена.{S} Јако п |
| је одрастао, школовао се, оженио се, и дошао у Солун да наследи стричево имање.{S} Њега је вас |
| за поклоне захвална: кад је год пошао и дошао пољубила га у руку.{S} Родила му тек што је напун |
| звикну:</p> <p>— Ах ! шешир !{S} Кад би дошао дан да метнем на главу шешир, ја бих скакала од с |
| мота од ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи гл |
| га не прима, јер јој се чини, ко год би дошао, дошао би да јој се свети и подсмева.{S} И љути с |
| удавала ?</p> <p>— Пре не...{S} Сад ми дошао... напад.</p> <p>И клону на брачну постељу тресућ |
| рљењем и љубљењем...</p> <p>— Као да си дошао с Ћабе, рече Ариф смејући се, улазећи да им каже |
| он није у Солуну. „Годину дана да ниси дошао, годину дана не бих изишла: што да изиђем кад се |
| х, штипају их, намигују им..{S} Кад сам дошао из Европе па ово видео, ја сам мислио да то нису |
| -ханум, али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с бејовима...{S} У нас је обичај, <pb n="193" /> |
| абрањено.{S} Како сам жењен, двапут сам дошао кући пијан, луд. „Ако опет дођеш пијан, да више н |
| и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао је да, по свом обичају, проведе Рамазан с мајком |
| Емир, мораш вечерас с њим, па макар ко дошао.</p> <p>Она силно поцрвене, застиде се.</p> <p>— |
| ноћ.{S} Сад ће они заједно, па макар ко дошао: договорили се; али Ђулбејаз уђе и рече: „По беја |
| ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{S} Откад смо овде!{S} Њега нема!{S} Мерсије м |
| ја</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>Он је ноћас дошао доцкан, и ја га нисам смела питати где је био.{S} |
| иње и слушкиње падале су с ногу.</p> <p>Дошао је Бајрам.{S} Зурне и бубњеви заглушивали су уши. |
| у тетки: можда се вратила.{S} И заиста, дошла синоћ.{S} Мислила да остане годину, па једва неко |
| .</p> <p>Сутрадан је, за љубав Емирину, дошла Ариф.{S} Џемал је веровао њој, али ипак се није р |
| ле, појурила су широком улицом к Депоу, дошла дотле и скренула крај мора, па ту стала.{S} Оба м |
| ен овакав говор, али прикриваше љутину: дошла је с пута.</p> <p>Она устаде и рече да хоће да св |
| јатељу већ двадесет и толико година.{S} Дошла му је скоро дете.{S} И он је био врло млад, и уве |
| /p> <p>И данас ми је била Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: на цео дан.{S} И говориле смо о |
| стране њена сестра, с леве њена рођака дошла из Цариграда за свадбу њена јединца.{S} И опет: т |
| ан, кад ја нисам била код куће, девојка дошла кроз капиџик, развијена, као обично: тражила мене |
| јање, ишчезавање, то је синкопа.{S} Крв дошла до мозга, па се вратила не нахранивши мозак ..{S} |
| звикну она. „Ово дана, која год је овде дошла ја сам јој казала, све сам јој испричала као сад |
| иваше смрт, а сад кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, |
| >шта то значи</hi>, и заборавивши да је дошла незвана (домаћица је није звала), окрете се Госпо |
| p>Како је била весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је била тужна кад је пошла!</p> </div> <p |
| ла у сну.{S} Или, управо, младост ми је дошла позно као позно пролеће.{S} У четрдесетој години |
| а гувернанта, Францускиња.{S} Кад им је дошла, њој је тада било тек пет година.{S} Отац мрзи Ев |
| гих, пружила је њој.{S} А она, пошто је дошла кући, рашила је хамајлију и у њој нашла слику — Џ |
| римила <pb n="19" /> од мужа, јер му је дошла млада: хвали се родом, поноси се богатством. „Бог |
| позлило, једна укућанка је чула, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да сам сам |
| ан је извадила зуб, али Ариф-тејзе није дошла.{S} Прође много времена, кад се Ариф-тејзе сети д |
| је било кад сам оставила своју земљу и дошла у туђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{S} То је отаџб |
| увреде бољи су од милостиње за којом би дошла мука нанесена оному који је милостињу примио...“ |
| ичину.{S} Емир, срце моје!{S} Као да си дошла с робије где ти је била у оковима душа, говораше, |
| ђено Ариф. <pb n="272" /></p> <p>— Ниси дошла да ми јавиш, тејзе?!</p> <p>— Ја за Рашиде-хануму |
| уштењем, с Пророковим одобрењем, ја сам дошла, Ибрахим-Хасан-беј, да просим твоју кћер Емир Фат |
| сам имала моћи да размишљам.{S} Ја сам дошла на једну мисао која ми се чини веома паметна.{S} |
| лише питањима на робињу која беше с њом дошла.{S} Она помисли да ће је беј убити што је крила и |
| и рече: <pb n="45" /></p> <p>— О, добро дошла, Јасмин-ханум !{S} Али како се то смејеш : „Ка!{S |
| франга...{S} Па се окрете жени: — Добро дошла, ханум!</p> <p>Она му брзо приђе, притисну му на |
| трже и брзо приђе мајци:</p> <p>— Добро дошла, мајчице! узвикну весело и узе јој мршаву, смежур |
| у улете једна енглеска девојчица, данас дошла у Турску, и узвикну једној од путница: „Мама!{S} |
| са; а кад је једна Енглескиња, први пут дошла у Турску, с чуђењем упита какво је то женско весе |
| е; али Ђулбејаз уђе и рече: „По беја су дошла два његова друга, и одвели га“; њој грунуше сузе |
| иње које живе у Солуну, и из Цариграда, дошле за овај бал, и једно енглеско женско друштво што |
| , да си Туркиња.{S} Ту су и младе жене, дошле због тебе, па што се кроз прсте гледало невести, |
| едао мали.{S} Жене, госпође и слушкиње, дошле из Цариграда пре двадесет година, плакале су за о |
| хита кроз она вратаоца, а њој се смрче: дошле оне три младе Цариграђанке, мора остати.{S} Мало, |
| три пара ортака, и нове, многе пашинице дошле из Цариграда, с кћерима, које међу собом говоре е |
| ифу, накитиле се, силно се намирисале и дошле: да дочекају <hi>јенђе</hi>.{S} У кући-Ибрахим Ха |
| рекавши негде да су јој оне завиделе и дошле јој на честитање, кад јој се кћи испросила, тек п |
| а и сестра јој доцкан чуле, па доцкан и дошле; и пошто није обичај да се отмене муслиманке виде |
| поче да прича свекрви шта је снила: као дошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале говорити час т |
| аршије.</p> <p>— Добро дошле !{S} Добро дошле! изусти он готово спонтано и пружи руку Фатми.{S} |
| ц јој долази из чаршије.</p> <p>— Добро дошле !{S} Добро дошле! изусти он готово спонтано и пру |
| otes"> <note xml:id="SRP19120_N1">Добро дошле.</note> <note xml:id="SRP19120_N2">Боље вас нашле |
| м солунским пријатељем: кад су први пут дошле у ову башту, он је стајао тако усправан, прав и в |
| пуно жена, старих али и младих, које су дошле ради Фатме.{S} Али Фатме нема међу њима; она се ј |
| ваку по јашмак и бројанице.{S} Гошће су дошле абдеслије, узеле су абдест код куће.{S} Свих шест |
| за чаршафе и дебела печа.{S} Никад нису дошле све три заједно, већ по две, или само једна, да н |
| У подне, Хасан-беј позва у конак мајку: дошли му гости; а она само метну башјорти, па похита на |
| ко девет часова, у кући наста журба.{S} Дошли су муфтија, имам и она три беја.{S} Муфтија зажму |
| излазила.{S} После су ове две отишле, а дошли су сви Фатмини...</p> <p>Мајка и нене ништа нису |
| e xml:id="SRP19120_N75">Ви сте прекјуче дошли из Цариграда, јелте, госпођице?</note> <note xml: |
| ом по челу као да пише) кад смо на свет дошли, мора нам прећи преко главе.{S} Нисам ли те учила |
| едног младог имама.{S} Оно двоје што су дошли с Фатмом одмах се развише...{S} То је био један Џ |
| S} На софи се поздравише теменима с већ дошлим гостима, Солуњанкама, које их дочекаше стојећи, |
| софе спустише се робиње поред слушкиња дошлих са Солуњанкама.</p> <p>После многих темена и мно |
| д Мерсијине мајке, друго из Француске — дошло јој преко Епаминонде...{S} Робиња оде, а Ариф осе |
| рију, и за Француску...{S} Једнога дана дошло је више лађа, и једна од њих донела је њега; а он |
| рема за буну свако женскиње наше што је дошло до свести било књигом било дружбом са странкињама |
| е би разумео твој отац, ако би му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не смем), већ п |
| је замоли да му исприча откуд јој је то дошло, да ли се нешто љутила, шта је јела, пати ли од т |
| она се окрете оној Енглескињи први пут дошлој у Турску, и рече јој на енглеском језику: „Турки |
| </note> <note xml:id="SRP19120_N76">Да, драга моја.</note> <note xml:id="SRP19120_N77">Лав и св |
| ли...{S} О, само још да не воли!{S} Ја, драга госпођице, волим једнога одавно, још како сам вам |
| о, како су те изопачили неразумни!“ Ја, драга госпођице, знам ону праву танку нашу веру: њој ме |
| итаћете, шта каже моја мајка.{S} Ништа, драга госпођице: њен муж није ништа необично учинио; и |
| нема, ја их бар не знам.</p> <p>Дакле, драга мала, мени није за чудо што онако о љубави пишеш, |
| ш онаква душа као у ње?</p> <p>И после, драга мала, заљубити се тако, то је по моме мњењу лудос |
| их, то јест <hi>уништих</hi>.{S} Ја се, драга госпођице, и сад сетих ваших предавања, <hi>Стила |
| олико година само гледањем, и то знате, драга госпођице.</p> <p>А он скиде фес, па ми се поклон |
| се споречкавају као деца, ви то знате, драга госпођице.{S} Али до сада: некад не говоре по нед |
| и ако сам онда била дете, ви то знате, драга госпођице.{S} Ја се никад нисам срела с човеком, |
| се турске жене мало крију, ви то знате, драга госпођице.{S} Као у Цариграду, иду у чаршију, иду |
| две су рођене сестре...{S} Ви то знате, драга госпођице.</p> <p>Пре неки дан сам видела човека |
| хануме.{S} И ви га се може бити сећате, драга госпођице; видели сте му слику у сутином салону п |
| ам па чак се и насмејем!...</p> <p>Али, драга госпођице, помислите,— ја се надам.{S} Срце <pb n |
| епа завој.</p> <p>P.{S}S.{S} Ви сте ми, драга госпођице, пред полазак поручили да се вежбам. „А |
| >Петак, августа.</p> <p>У прошли петак, драга госпођице, ја не доврших писмо...{S} Сад га наста |
| она стара Јерменка воли га!...“ Ја сам, драга госпођице, сто пута пожелела да свој уништим, да |
| ја <hi>не умем</hi> у слободу...“ Ето, драга госпођице, ја сам као та канарина.{S} Могла бих у |
| вио, има плаве очи.</p> <p>И још нешто, драга мала.{S} И ако изгледа фин, можда је из просте ку |
| а ти знаш шта то значи.{S} Напослетку, драга мала, ни у Европи не иде све онако како ви на Ист |
| <hi>Емир-Фатма</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Драга госпођице, моја мајка везује бошчице и пева, а не |
| Боже! (Опет Бог!) Она је мени била прво драга, па вереница, па жена — никад љубазница.{S} Ми ов |
| S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врло драга госпођице и моја пријатељице, да читам Ламартинов |
| молим Богу.{S} Бог!</p> <p>А сад, врло драга госпођице, примите хиљаду пољубаца</p> <p>од свој |
| м и којима сам ја мила.{S} А тебе, врло драга мала, нежно љуби</p> <p>твоја учитељица и пријате |
| ино...{S} Али, она врло лепо пише, врло драга госпођице.{S} Мој отац с писмом ишао од познаника |
| им, волим...</p> <p>Одговорите ми, врло драга госпођице.</p> <p>Примите много пољубаца од ваше |
| оклон: поклон се даје невиђен.“ О, врло драга госпођице, зашто узех тек онако оно што ми писаст |
| се с тим не слажем.</p> <p>И још, врло драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећам у себи, и |
| </p> <p>Солун, 2 јуна 1905.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p>У мени се пробудило оно што у А |
| /p> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p>Добила сам ваше драго писмо, и |
| ана.</note> <note xml:id="SRP19120_N62">Драга моја.</note> <note xml:id="SRP19120_N63">Ја те во |
| осле да славим своје јунаштво...</p> <p>Драга госпођице, колико је лепо у Бејлербеју пред вече. |
| град, Бејлербеј, 6 августа 1905.</p> <p>Драга моја госпођице,</p> <p>Да ли сте већ кадгод помис |
| м, на колену:</p> <p>Понедеоник.</p> <p>Драга моја Мерсије,</p> <p>Ја мислим много и на <hi>њег |
| це...</p> <p>Париз, 11 јуна 1905</p> <p>Драга мала,</p> <p>Данас у подне, враћајући се из варош |
| спаде једна карта.<pb n="288" /></p> <p>Драга ханум,</p> <p>Шаљем вам аманет од ваше и своје Ем |
| , или кад дођу гости.{S} Сута је добила драге госте, сестру и сестрића, и мајка није отишла.{S} |
| мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.</p> <p>— Тејзе!{S} И ја га пустих, |
| мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.“ Зар овако брзо то да дође?...</p> |
| су му друге реликвије од ње, жене му и драге, па је расплете, раскопча јој гривне и хаљину...{ |
| ог!{S} Што не кажем: на коју ћу страну, драги Чарлсе?{S} Дошао сам на по пута па стао, не што с |
| иве изворе.</p> <p>Ти ништа не разумеш, драги Чарлсе.{S} Ви Енглези треба да се пренесете у наш |
| ва</hi>, хтела?{S} Пет година да јој је драги, и пет вереник: да му отидне сва ижљубљена...{S} |
| ниси ни имала?{S} Тај лепи још ти није драги.{S} А ко зна, можда је и жењен. <pb n="36" /></p> |
| Како је срећна она жена којој је муж и драги један исти човек!{S} Не крије се кад га дочекује |
| једно зрно бисера из огрлице, за један драги камен из прстена. „Што не оснујете једно женско д |
| 120_N7" />, како по њиховој кући по вас драги дан <hi>пеки</hi>, само да је мир.</p> <p>— Ја св |
| сфорског, да приме путнике, тако по вас драги дан, као просјаци од капије до капије.{S} И ја са |
| зе плакати.{S} Плакала је сваки час вас драги дан...</p> <p>Тек сутрадан, она настави читање.</ |
| исаше крупним енглеским словима.</p> <p>Драги мој Чарлсе,</p> <p>Како сам био срећан!{S} У тој |
| азивајући хануме лепотама, султанијама, драгим камењем, а оне су им прилазиле, мајке давале мил |
| е прошива, на хануме искићене бисером и драгим камењем и намирисане зумбулом, јасмином, мошусом |
| ене у црвено, накићена бисером и силним драгим камењем по врату, грудима и глави, новомодној ев |
| хаљинама, разне боје, кроја и укуса, с драгим камењем као да су га купиле у Солунском пољу, с |
| ћу бити срећна.{S} И после, ти си своје драго видела с балкона, европски.</p> <p>— Кад моје срц |
| мајка по млеку, рече Емир.</p> <p>— Не драго, душо Емир.{S} Ко зна како је то?{S} Свакако врло |
| драга госпођице,</p> <p>Добила сам ваше драго писмо, и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме не грд |
| рагд, рубин, ружа, крин: да њини мужеви драго камење употребе за прстење или за дугмета на кошу |
| а девојка, тица у кафезу, измислила сам драго, замишљала сам га.{S} Ја, затворена, нисам могла |
| <l>Како не бих уздисала,</l> <l>Кад сам драго изгубила?</l> <p>— Како си могла изгубити оно што |
| е мислила на другога, на своје фиктивно драго.{S} Пре но што се срела с Мадам, она је једнога „ |
| итајући Мисеове песме на своје фиктивно драго, или на Мадам; сад на Џемала...</p> <p>Не дочитав |
| аран, а она мисли на њ као на замишљено драго...{S} Не устаје, мисли: отац је не да њему, она с |
| А у одаји софа од злата:</l> <l>Од мога драгог ко ме одвоји —</l> <l>Нек с торбом пође од врата |
| {S} Ово неколико вечери, тога фиктивног драгог нема: ишчезао је, да се никад више не појави...< |
| рите, од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.</p> <p>— Тејзе!{S} И ја г |
| ође. „Од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.“ Зар овако брзо то да дођ |
| ли неранџина цвета, него с дијадемом од драгог камења.{S} Дијадему јој је намештала Мерсије, а |
| љини из Париза добивеној од младожење и драгог, шивеној по укусу њене Госпођице, у белим ципела |
| ом, што је значило да су „саме“ (немају драгог), друге невезану траку око врата, што је казивал |
| м поступали врло лепо.{S} Садржина тога драгога мирисавог писма није ме толико изненадила колик |
| ислити да се турској женској деци имена драгога камења и цвећа дају случајно!{S} У њих ништа ни |
| пут бива; а човек везир нек је, својој драгој роб бива,“ него је слуша што га тера нешто из ње |
| ад пођете одавде, понесите поздрав моме драгом.{S} Кажите му да ми се око од суза не суши, и да |
| и, само да у њему није оно о замишљеном драгом. „Како сам јој могла писати <hi>то</hi>!“ прошап |
| у свили, у кадифи, у злату, у бисеру, у драгом камењу.{S} Она, висока, једва се усправила у соб |
| госпођу твоју мајку, Ариф-хануму, малу драгу Мерсије-хануму, госпођу Аристид и њене кћери, и с |
| адосно се смеше на њихове љубазне, пуне дражи и елеганције цариградске поздраве, и тад се окрећ |
| {S} Жалост је ватра: сад наложена, суха дрва букте, па прегорева, па догорева, па остане јасан |
| вицу у менажерији; само што ја не дрмам дрвене кафезе као она гвоздене решетке, и што не вичем |
| робовима за <hi>нове</hi>... ваде их из дрвених, необојених мртвачких сандука — платно се бели |
| учиниш ноћас нешто, купићемо ти великог дрвеног коња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч, али кад д |
| о као да се удара у плот или у поклопац дрвеног мртвачког сандука.{S} Белу заставу, символ непр |
| >саказ</hi>, то јест смолу из мастикова дрвета, коју турске жене жваћу.</note> <note xml:id="SR |
| не мужу — невиђена, као какав поклон од дрвета или камена, и она се побунила, прва за коју Ариф |
| је вама <hi>жена</hi>,</l> <l>Ствар од дрвета, хаљина од ткива.</l> <l>Од сто вам лета малолет |
| И ви морате као Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па цвет, па род.</p> <p>— У Серезу су наше |
| бела, јако је одударала од готово црног дрвећа над њиховим високим оградним зидовима.{S} Кад си |
| и и песми, у месечини, у мирису земље и дрвећа, у шуштању траве и шуму корака...{S} Сву ноћ нећ |
| опет подиже на лакат и погледа у башту; дрвеће је било као спарушено, а две крупне беле гаћасте |
| аптала је страсно у страсну ноћ, кад се дрвеће на месечини чинило као авети а пљуштање шадрвана |
| белом облачку.{S} Влага, мирише земља и дрвеће...{S} Из комшилука се чује деф праћен зиловима, |
| лепој кући, опкољеној високим ловоровим дрвећем и олеандрима, у једној великој чистој соби, сед |
| е, турско, у долини, под зеленим брсним дрвећем, чије испретурано надгробно камење чини се као |
| с којих се цеди вода, и по сасвим голом дрвећу скупљају се чавке; по који кров зацрни се као да |
| ди, и наши обичаји, што она на њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој придружила, и |
| анцускиње. „Пофранцузила се!“ Али, голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно к |
| ? „Разврат и раскош упропашћују земље и државе.{S}" На једној свадби у Серезу, она, хладна и оз |
| нски Хилми-Паша.{S} Он изводи реформу у држави, она у друштву".{S} И грде је због Францускиње. |
| >Мерсије ућута и замисли се.{S} Емир је држала да она мисли о Ариф-тејзи, али Мерсије узвикну:< |
| ски, јер домаћица од неког времена није држала слушкињу, да их не уходи..{S} Припремало се за У |
| знам шта је мојој мајци; она никад није држала срце.{S} Права муслиманка мири се с пријатељицом |
| едала, увек би га слушала, довека би се држала с њим за руку, никад не би дигла његову главу са |
| је иронија,“ помисли Ариф.{S} Говор jе држала будућа председница „Друштва за васпитавање турск |
| о правима жене.{S} Оне су за странкиње држале оне три Цариграђанке, не Енглескињу и Францускињ |
| о њен шешир, њено европско <pb n="8" /> држање, слушајући њен говор, не шта говори већ како гов |
| к, било је...{S} Али, моја срећа: он је држао да сам полудела.{S} А може бити да сам баш заиста |
| После овога што је учинила, он је не би држао па да је султанова кћи; али, да је остала његова |
| е-ханум дала Фатми, а она је није смела држати у <pb n="42" /> њиховој кући, него ју је однела |
| а, јер њене ноге нису јаке, да би могле држати, носити толику радост.{S} И час-по, обузета овом |
| Он седе на миндерлук, као да га ноге не држе, и хукну двапут, па устаде и посрћући сиђе низ сте |
| лескиња, које, путујући, иду харемима и држе им предавања...</p> <p>Одавде, Ариф оде кући.{S} М |
| ад вуче кола; а овим ситницама што кућу држе нико је није учио: нико њу робињу; она, робиња, не |
| фењером, да их не би зауставио стражар држећи их за лопове, и вођени својим дугачким сенкама, |
| из овога слаткога сна никад не пробуди; држи њену руку у својој, и чини му се да је у тој малој |
| } Али сад, ја сам дао реч... "</p> <p>— Држи реч, сине, и сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се н |
| не треба: пред клањање, и код мртваца!“ Држи француске илустроване листове и чита само о обичај |
| како пред старијима, као коња: како да држи главу кад се јаше, како да каса кад вуче кола; а о |
| некако необично тешко, и непрестано је држи луди страх: ако ју је нешто отац видео !{S} О, луд |
| сам страшно немирна, нигде ме место не држи: час сам крај зида, час крај кафеза, час на софи, |
| шају га; он, обучен а бос, једном руком држи чибук, другом хвата прсте на нози, и нешто прича.{ |
| карте, у духове...{S} Некад, по ваздан држи сточић.{S} Сви ми још мислимо да има нешто што...{ |
| европске, кад мрзи Европу?{S} Он много држи на своје име, и поноси се богатством.{S} Дигне гла |
| јој се загледа у десну руку: како лепо држи иглу, а она је мислила да не уме направити ниједно |
| о овоме вашим женама, овде, на свадби, држим једно предавање?{S} Ви им преводите реч по реч; н |
| она није смела ни помислити.{S} И врло дрзак, не осећајући према родитељској кући онога побожн |
| на ноге, ви младе, нове, прилазите им, дрмајте их, зовите их, вичите из свега младог грла: нек |
| <p>Како је леп тај младић због кога сам дрмала решетке!{S} Као бог.{S} Млад, наусница му као уг |
| на лавицу у менажерији; само што ја не дрмам дрвене кафезе као она гвоздене решетке, и што не |
| јуре улицама откривена лица, да слушају дрске љубавне изјаве људи, а да их не примају у кућу.{S |
| оменуо о љубави, а сад јој приђе смело, дрско...{S} Изгледаше као да су се бог зна откад догова |
| е се сузама још како њен син поче онако дрско да <pb n="92" /> се смеје.{S} Кад дође до прага о |
| цама: али кад дође, опет беше тужан.{S} Друг га поведе к најлепшој, али он с пуно одвратности о |
| ко сам „оваква“, око мене обилази његов друг Шарл; и кад није он овде, Шарл ми прича о „пријате |
| звише...{S} То је био један Џемал-бејов друг и Нурије...</p> <p>У тишини каква је обично ноћу у |
| воли — стеже, мучи, тобоже милује га, и друг му побегне; а он, исто као сад: грознице, бунцање. |
| и утркивала би се коме ће она више бити друг или другарица.{S} Пуно је младих људи и жена, деце |
| ла кад је он тужан...{S} Срете га један друг, и поведе га на Молос, новим певачицама.{S} Он се |
| ко преда мном није изустио: „дуг је зао друг“...{S} Мајка ми је била робиња.{S} Кад су је спрем |
| ки; учена је и паметна као Ајше-Садика, друга жена Мухамедова, као Фатма-Зехра, кћи њихова прор |
| нумино — задрхтим, а једна ми је тетка, друга мајка по млеку, рече Емир.</p> <p>— Не драго, душ |
| еже на миндерлуку, једна у једном куту, друга у другом, шћућурене, несвучене, покривене дугим ћ |
| ва и велика, што ми је оздравила Фатма: друга, што ћу се помирити с Нуријом“. — „Откуд знаш, го |
| страст.{S} Ја се сећам кад је био дете: друга, кога воли — стеже, мучи, тобоже милује га, и дру |
| екоше Џемала и његову мајку, његова два друга из Париза, Турчина, и њену тетку и течу, и једног |
| , кад остарите, од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.</p> <p>— Тејзе! |
| д пође и дође. „Од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.“ Зар овако брзо |
| и не као двоје заљубљених, него као два друга.{S} Један леп брачни живот за час се и <pb n="194 |
| ст, и ја сам мислила да ће код њега ова друга страст бити јача, зато што је нова.{S} А оно друг |
| ђе и рече: „По беја су дошла два његова друга, и одвели га“; њој грунуше сузе — отишао неиспраћ |
| жену не нападне ножем; те је поведе на друга врата, да је води оцу.{S} Ни слутила није да јој |
| н се понова ожени: њој „за инат“.{S} Та друга бејаше заиста красна, али с Османом не састави ни |
| ена, а побуњена као кћи ове земље, рече друга, млађа, Мирсаде-ханум.{S} Ја се буним против овог |
| Мурад-Џемил.</hi> </p> <p>И не поздрави друга, затвори писмо непрочитано, испрати га и нађе Фат |
| зи без оружја; па једном посече по руци друга, други пут на другога пуца, трећи пут на трећега. |
| едњи пут била код Нурије-хануме, ја сам друга, у мени се некакав преокрет збио, ја сам се препо |
| S} Јер и ако си иста, изгледаћеш му као друга.{S} Ми морамо да им се гиздамо, да их дочекујемо |
| S} Не усташе јој не што је сматраху као друга, него што су јој већ учинили одликовање позвавши |
| изила онога с ким век векујем...</p> <p>Друга нова, Мирсаде-ханум, насмеја се и рече:</p> <p>— |
| су се у један брод за Цариград.</p> <p>Друга је година како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је |
| , млада жена, дете, човек, пријатељица, другарица.{S} Нарочито дете, весело дете.{S} И да је ту |
| ака...{S} Боже, зар неискрена она, моја другарица за толико година!{S} Колико смо се наразговар |
| отив овог срамног режима.{S} Једна моја другарица поста удовицом за ноћ, да се сама брине за ку |
| ратила у Серез.{S} Како јој је она мила другарица!{S} Милија чак и од Мерсије.{S} У турској ста |
| ра остати.{S} Мало, па јој дође и једна другарица.{S} Сву ноћ седеше; у зору све се разиђоше, о |
| баба, мајка, она, слушкиња, робиња њена другарица.{S} А врата што везују харем с конаком закључ |
| адећи је лепезама, Зехра, једна Фатмина другарица, која зна само турски, и Мерсије.{S} Мерсије |
| ећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћи и другарица.{S} Она се теби јадала, ти си њој гукала, она |
| ла би се коме ће она више бити друг или другарица.{S} Пуно је младих људи и жена, деце њених пр |
| ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја идем другарицама...{S} За пет година родила сам му четворо д |
| , и како би њу требало, заједно с њеним другарицама, што у лудилу називају себе новима, — проте |
| знајући да са својим малим свакидашњим другарицама говори зато грчки што су оне Гркињице.{S} К |
| е залечи, и ја с њом залеченом пођох по другарицама, осећајући да је имам само кад ми је неко п |
| леда се у огледалу, а и за кога?..{S} С другарицама је седела, и разговарала се, на Нурије-хану |
| ноћ, пушећи и пијући кафу, ја сам је с другарицама рашчлањавала на најситније делиће, те јој з |
| највише сећала, кад је била сама или с другарицама.{S} Она му прича како јој је било кад га је |
| ајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с другарицама, или се играмо лончића и ораха, како децом |
| !{S} Мерсије ми пише (преко једне своје другарице овде удате) и каже да је он у Солуну, виђа га |
| на си.{S} Ту су и Зехра и Несиме, твоје другарице : ред је да изиђеш.</p> <p>Она с разбијеним с |
| етнаесту.{S} А удадох се као и све моје другарице — за човека кога никад нисам видела.{S} Оне с |
| опазише да им је из собе нестало једне другарице, најмлађега „начелног пријатеља“. „Где је Мер |
| врати се.{S} Међу гостима су и две њене другарице, Зехра и Несиме, она мора сву ноћ с њима седе |
| Џемал-беј у подне не дође, због те њене другарице.</p> <p>Трећа рамазанска ноћ.{S} Сад ће они з |
| е; у зору све се разиђоше, осим те њене другарице...{S} Она леже с Фатмом у једну постељу.{S} Н |
| хиљаду пољубаца од своје сестре и верне другарице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.</p> <p>P.{S} S.{ |
| ологлаве.{S} О, што нисмо као неке наше другарице <pb n="10" /> што знају само турски и за сваш |
| се наљути.{S} Да крије од ње, сестре и другарице; и рече да и она њој одсад неће просто ништа |
| тељу иде, ја да не идем својој сестри и другарици!{S} Ах, како ћу, кад ми је тамо...{S} Познала |
| ерсији, не само сестри од стрица, већ и другарици; паде у једну наслоњачу и дубоко уздахну.{S} |
| ња, те свега се сећа и не замера својој другарици, само је лукаво испитује: шта све има.</p> <p |
| но.</p> <p>Мерсије отвори једној својој другарици. „Сузе, сузе, сузе.“ Фатма се насмеја, а Мерс |
| атма.</p> <p>— Смеш <hi>само</hi> нашој другарици Ариф-тејзи.{S} Њено име као да је за њу измиш |
| а хоћу рођаци, не да; ако кажем да хоћу другарици, опет не да, те ја уочи сваког петка: „За Бож |
| нека се никад не утеши!{S} Растаје се с другарицом, остаје сама у друштву где нико ником не вер |
| их година, а с којом се разговара као с другарицом.{S} Још пре неколико година с њом се могло р |
| и Аристид што су њене кћери с њом као с другарицом, а сад жали што и она своју није тако васпит |
| ке, жена која никад не иде сама, него с другарицом, бледом девојком, расплетеном, обученом у цр |
| оји је зову „тетка“ или чак „Ариф“, као другарицу, зато што се с њима играла, као дете, кад су |
| ије је плакала, а Ариф јој рече: „Губиш другарицу; али и тебе ћемо скоро“.{S} Кад тобоже испита |
| е значило да су „саме“ (немају драгог), друге невезану траку око врата, што је казивало да су „ |
| е „нове“, и једне су за реформу харема, друге за његово „уништење”.</p> <p>Пошто се изгрлише и |
| е вриснуше; он их салете: једне пољуби, друге претури и измилова...{S} Оне су све вриштале „од |
| е на чифлук.{S} Турске жене, једне иду, друге дођу; доносе Фатми <pb n="89" /> дарове као да ће |
| шта јој би.{S} Једне жене је оговараху, друге је брањаху : осветила се Цариграђанину што је пре |
| е старе“: једне су мало старије од њих, друге су њихових година.{S} Фатма иђаше очима од једне |
| у жену (има и унучад), — за развијање ; друге су уз Ђулистан-Исмет-хануму, младу и врло образов |
| оведе ми дете: обоје осташе три месеца; друге године проведоше код мене месец дана; треће годин |
| о.</p> <p>— Једне као ја, тако осећају; друге вичу: срамота!{S} И час-по, кад опазе додир лица, |
| ла, свекрва ју је гледала и плакала.{S} Друге се свекрве смеју, а ова плаче.{S} Новима и Арифи |
| отест душе, и помислише: „Полудела!“, а друге чуше глас, али не разумеше речи: свака од њих бил |
| г болесника, једне да се одморе, док га друге чувају.{S} И као што би им се онда понекад учинил |
| ећала.</p> <p>— Како сам видео тебе, ја друге жене нисам ни погледао.{S} Гонџеђули и Ђулренги, |
| а преноће.{S} Девојке се зажелеле једна друге, те седеше до зоре, разговарајући се о Џемалу, ти |
| вом везу.{S} Дуго су седеле једна поред друге, за ђерђефом.{S} Фатма сама навезе већ две „кутиц |
| дасмо једна у другу, црвенесмо једна од друге, и читаву недељу дана не засукасмо мишице, док са |
| и она прва, једна твоја лаж изазива ове друге.</p> <p>Нурије извињава себе:</p> <p>— Ко би смео |
| му, госпођу Аристид и њене кћери, и све друге које ја волим и којима сам ја мила.{S} А тебе, вр |
| рече једна Енглескиња путница, и то све друге поновише.{S} То беше мала непажња, али, напослетк |
| дмоазел, Мадам, Мадам Аристид, и толике друге које познаје из живота и из романа.{S} Њој је лак |
| о Шарлота Кордеј и Мадам Ролан и толике друге Францускиње...{S} И да то своје чудно осећање ком |
| у куту „на углед“; око ње су се скупиле друге странкиње.{S} Све је гледаху дуго, ћутећи,<pb n=" |
| би ожалошћена и понижена као неке њене друге од својих мужева: љут, суров, — ала јој не доведе |
| ану под овим тешким утиском?{S} Сети се друге седнице, женске; она је ту у близини.{S} Оде на њ |
| опасана, Марсела Превоа, Пола Буржеа, и друге.{S} Нађоше и Флобера, и Лотија, и насмејаше се, у |
| : њен муж није ништа необично учинио; и друге наше девојке тако се удају.{S} А нене?{S} Шта ће |
| ичино од своје руке, па је ижљуби.{S} И друге своје учитељице (Туркињу за турски, Гркињу за грч |
| јим песмама помињу и који познаје као и друге народе — из романа, и сад се занесе умиљатошћу ов |
| ве море и цело небо, али она се не сети друге лепоте до оне у њој..{S} Остаде дуго, а кад отвор |
| вор душа...</p> <p>Кад бих нешто ја као друге излазила и у јутру и у подне и у свако доба и диз |
| одина.{S} Фатма иђаше очима од једне до друге, све их познаје: од тридесет и неколико свега сед |
| најновијој париској моди: и с једне и с друге стране измењаше се грациозна темена, па их Сафет |
| женском послугом наређаном с једне и с друге стране путање, обученом у свечано рухо шарено као |
| у једну ваздан кићену кутију, где су му друге реликвије од ње, жене му и драге, па је расплете, |
| оружја; па једном посече по руци друга, други пут на другога пуца, трећи пут на трећега...{S} С |
| у има два народа, један од крви и меса, други од камена и бронзе...{S} Ови други сви имају душу |
| камен него кћер!{S} Од једнога побеже, други је отера.{S} Окаља ми образ!{S} Обрука ме!{S} Как |
| же сачувај!{S} - Јадна Зејна...{S} Али, други пут о њој, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, в |
| срећни мисле да је срећа станац камен, други да је крилата жена.{S} И Џемал је замишља као кри |
| га видех!...{S} То је био други пашић, други човек.</p> <p>Ја њега просто никад нисам видела, |
| јаци у ритама, једни онакажени болешћу, други онеспособљени за рад леношћу, и на глас су просил |
| атељицама један дан идем у Фенер-Башчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син остане |
| {S} Један од ових био је старији од ње; други њених година, али су изгледали много млађи јер су |
| је ли паметна.</p> <p>— Паметна је.{S} Други пут о томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се не сме |
| ше не опи: опет воли жену, гледа кућу — други човек.{S} Да позовемо за сутра ове људе? зваћу их |
| и.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а други...{S} Ах, шта је од других чуо!{S} Чуо је да му ј |
| ћи орахе устима, намени на један, па на други, трећи, и пружи их Фатми, на длану.{S} Она узе ср |
| кад имају у шта обући се; кад се за све други брине...{S} На мојој софри вечера не разликује се |
| уће што се зове <hi>харем</hi> не улазе други људи до муж јој, свекар, њена браћа, и један деве |
| ли нисам знала шта је новац, јер све је други набавио, купио.{S} Мени нико никад није рекао: „н |
| сказују љубав и нежност једни, друкчије други.{S} Једни срећни мисле да је срећа станац камен, |
| , и за сваку ситницу плаче, зашта би се други пут смејала.{S} Њена сестра, напротив, сад је гов |
| ход: час отиду уз један прозор, час уз други, сад сиђу у двориште, после оду до капије: чекају |
| оста, те му донесе филџан мастике.{S} И други пут <pb n="207" /> је тако било, и он је био задо |
| — Ја пијем, муфти-ефенди, али то раде и други, нарочито наши, ваљда што нам је пиће забрањено.{ |
| се.{S} Теби, Џемал-беј, певали су већ и други петли.</p> <p>Пашиници је било жао сина, те рече: |
| не надају живима на улици: и једни су и други с њима у мислима по кућама уз свирку и песму...{S |
| еса, други од камена и бронзе...{S} Ови други сви имају душу, и ја многе познајем, па ми је мил |
| енутак кад зарида.{S} Сад је дошао овај други-..{S} Алла'!{S} Колико сам несрећна! „<foreign xm |
| ли он је мени Жути Врскапут, као и онај други Браон Фес, као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко ти ј |
| у старцу.{S} Пашиница не би дала да јој други помаже, али њена снаха је њен син, а њен син њено |
| нашег комшије, а ја то нисам видела док други не рече.{S} Може бити мислиш, сине: момче је из д |
| искрен бол и грижу савести, она би, као други пут, за час прешла па десето.</p> <p>Она ни јуче |
| же, чак и не покри разголићен врат, као други <pb n="237" /> пут...{S} Никад јој није ни алузиј |
| рла".{S} Не смеде истрчати пред њу, као други пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је не смеде пита |
| је, онај лепога понашања младић!{S} Као други, и он не излази без оружја; па једном посече по р |
| хладно, не говорећи с њом француски као други пут.{S} Али ова млада и лепа турска жена прављаше |
| их стриц не воли, не пођоше за њим као други пут...{S} Снаха му бејаше у једној соби с улице, |
| хи!</p> <p>Она мисли да јој је син као други пут, луд, па се боји његове вике, да жену не напа |
| ку.{S} О, кад га видех!...{S} То је био други пашић, други човек.</p> <p>Ја њега просто никад н |
| м Нурије.{S} Пашиница је замишљенија но други пут уз пост, али и сама не зна зашто је таква, да |
| адим бејом, у Скопљу, па се опи брже но други пут, и још учини нешто што дотле никад није учини |
| ми се и оде.{S} Прашине је било мање но други пут, јер је ноћас пала плаха киша.{S} Пролазила ј |
| дине!...</p> <p>За таквога се удаде, по други пут, Емир-Фатма.</p> <p>Кад јој дође с Осман-бејо |
| илима о зид, па у један кут одаје, па у други, и излете кроз прозор, паде на смокву пред кућом. |
| е не познајем, те бих у један кут, па у други... и не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да пође |
| азел Дарно пољуби се у један образ па у други, <pb n="128" /> па је поведоше натрашке и намести |
| и с њим више нема“.{S} Нек јој све кажу други, његова мајка: она не може, само она неће...</p> |
| >Море удара у обалу, шушти.{S} Кукуречу други петли.{S} Бели се исток и мирише ваздух на море и |
| ред једну лепу, бесну бејовицу, и поче „други део“ игре: обрће се, лети, застаје, тресе плећима |
| диле Емир-Фатминој Ариф-тејзи, па после другим ханумама за које су знале да воле Европу.{S} Кад |
| љи, и кад им изиђе из воље да га замене другим; да цвеће метну за појас или у рупицу од капута, |
| <hi>слободно</hi> на Слатким Водама, и другим шеталиштима, и гледали се с турским женама, стра |
| {S} Даду му знак сунцобраном, или неким другим <hi>ишаретом</hi><ref target="#SRP19120_N93" />. |
| , „софра-алти“ покупљен.{S} Поседаше по другим дебелим шиљтетима око зида, навалише се на јасту |
| кад Џемал не би узео ону која је била с другим.</p> <p>— Она није...{S} Била је болесна...{S} П |
| она му брзо и прибрано нареди да трчи с другим слугама по лекаре, тројицу да доведу, одмах... к |
| а тишином; неке куће нису биле у реду с другим, већ су заузимале сокак, а у угловима седели су |
| прстима.{S} Једнима је ово било смешно, другима не-естетично.{S} Европске фризуре, европске хаљ |
| Они се погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Другима месец има четири недеље; вама шест...{S} Оно ис |
| Цариграду, а други...{S} Ах, шта је од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар у т |
| , од сваке књиге по једно кандило, и од других ствари.{S} Ви сте ми предавали, да кад нам се та |
| м рукама с врата хамајлију, одвојену од других, пружила је њој.{S} А она, пошто је дошла кући, |
| а пашиница са своје две црне робиње, из других три младе Цариграђанке: све у фереџама, с јашмац |
| ој два писма: једно од Мерсијине мајке, друго из Француске — дошло јој преко Епаминонде...{S} Р |
| су јој оба мила!{S} Једно је од тетке, друго од Госпођице!{S} Шта ли јој одговара!{S} Грди је |
| разна; отишао у своју собу, легао...{S} Друго вече пуна кућа, а он бежи: не може са женама, и а |
| црвене, па узе те изостави те редове, а друго пажљиво преписа. „Шта ли ће рећи о својој малој?{ |
| дно мисли а друго говори, једно осећа а друго ради.{S} Али ја Фатму познајем: ако је заволела ј |
| боји, па зато пред тобом једно мисли а друго говори, једно осећа а друго ради.{S} Али ја Фатму |
| >Мерсије.</p> <p>Фатма извади из завоја друго писмо, теткино.{S} Робиња рече:</p> <p>— Кјучук-х |
| улренгијом.{S} Саме су: хануме одоше на друго посело.{S} У хладу су, под једном старом кривом с |
| д се бави са својим болом, па ни на шта друго не мисли.{S} Оне је погледаше жуту, и чисто подбу |
| ази, на гугут оне две гугутке, и на све друго што је било за ове две и по године: на бегство Фа |
| пролетње јутро, у кућу њена свекра дође друго мушко, за њу потпуно страно, туђе; она га никад н |
| фу од девете.{S} Па ипак, Емир, моје је друго: видели су ми очи, видели су ми косу, кроз башјор |
| радости, која јој сву душу обузе, поче друго:</p> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> <p>Врло драга го |
| једног заосталог славуја, јер и једно и друго је растужује.{S} А кад збаци покривач и осети ноћ |
| али се и бојим.{S} Да је било једно или друго, никако обоје.{S} Коран и романи, решетке и европ |
| не о њеној првој прошевини: ни једно ни друго не смедоше ни сетити се тога. <pb n="145" /></p> |
| и да се ту њено име помиње...{S} Отвори друго писмо; из њега испаде једна карта.<pb n="288" />< |
| ана.{S} Руке су јој дрхтале ]сад отвори друго. ”</p> <l> <foreign xml:lang="fr">„Je t'aime.“</f |
| >Мерсије изненада пређе на нешто сасвим друго.{S} То је био њен обичај.{S} Сувише жива, она ниј |
| -ханум не да ми пуномоћје: неће с тобом друго венчање!“ Он више није претио њој него оној што м |
| ; ослобођење харема споредно.{S} За ово друго спутала нас је реакција.{S} На томе ћемо моћи рад |
| >— Ја за Рашиде-хануму нисам чула, него друго... *</p> <p>— Слатка тејзе!</p> <p>— Емир душо, Џ |
| а њу, за њену душу, више није постојало друго место до ово где су Џемал и Фатма.</p> <p>Од оних |
| била така и така.“ И онда је обузимало друго осећање, неисказан гнев...{S} Гневила се на мужа, |
| и њена снаха је њен син, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: толико богатство |
| т бити јача, зато што је нова.{S} А оно друго не казах, јер сам мислила: „Емир је богата, ја де |
| ; а стидела се да им каже да говоре што друго.</p> <p>— Ветар најјаче дува кад хоће да стане, р |
| говорим о њему...{S} Да говоримо нешто друго...{S} Зашто нас је звала Нурије-ханум?</p> <p>Она |
| „Сестро, што се бојимо?{S} Не може нас друго снаћи до оно што је писано“.{S} Мало па обе устан |
| на то нарочито наместила“.{S} Погледа у друго: посукло!{S} Он добро зна шта све знају њине жене |
| д цариградских амала и од својих ноћних другова, не хтев се свући, он леже и заспа.{S} Мајка му |
| ло, од младића, Џемал-бејових ононоћних другова.{S} Радознале и злураде турске жене, одлазиле с |
| hi>онако</hi>.{S} Како ће да изиђе пред другове?!{S} О, сиромах, горд, јунак, мушко!{S} Али ти |
| ад се рашчује, он неће смети изићи пред другове: исмејаће га...</p> <p>И смисли да то поправи, |
| оћете, мој муж довешће вам Осман-бејове другове..{S} Крије се од њих што није...{S} Ох, не могу |
| свима).{S} Она познаје и друкчије своје другове, културне; али, њих овде нема.{S} Уместо мириса |
| беј је изишао: дођоше по њега двојица, другови...</p> <p>Свекрва као смрт побледе, али се брзо |
| љути се: вели да су му оне што и мушки, другови...{S} С њима се спрема за испите... мора радити |
| сина...{S} Нашао га, с друговима...{S} Другови га доведоше мени.{S} Кад видех свога сина, преп |
| иглоти су, као што је и она, а ови њени другови нису.{S} Њима је доста турски језик, и мало фра |
| откад је воли а никад је не помену пред друговима, бојећи се да се не насмеју, да нешто не рекн |
| } Послах роба по сина...{S} Нашао га, с друговима...{S} Другови га доведоше мени.{S} Кад видех |
| беј, ти треба да изиђеш... у чаршију, с друговима...{S} Иди на ваздух...{S} Све у соби, толико |
| S} Нурије се прибра и рече :</p> <p>— С друговима... не верујем...{S} Негде је у послу.{S} Она |
| срушити је до темеља.</p> <p>— Је ли с друговима? гласно рече Фатма, без устезања, ступајући н |
| куће са слугама.{S} Почех га пуштати с друговима, да није сам.{S} Онако млад требао је ићи са |
| код мене по сву ноћ весеље — мој син с друговима.{S} У почетку се враћао пре суфура; али на шт |
| це.</p> <p>30 априла, у јутру.</p> <p>С друговима и ноћу и дању...{S} И мушки и женски заједно! |
| XVII</head> <p>Кућа Осман-беја, Фатмина другог мужа, близу је Касумије.{S} Она је велика, стари |
| е ту послала).{S} Седели су један поред другог не говорећи.{S} После су легли у једну постељу, |
| S} Старичине унуке, од једног сина и од другог, две младе, врло лепе девојке, значајно се погле |
| ир.{S} Ти не познајеш силу ни једног ни другог, јер си врло млада.{S} Хајдемо на Родос.{S} Тамо |
| d'Amour</foreign>, срећни што они један другог немају за шта прекорети и у томе уђе Ариф по тур |
| ву духну преко једнога рамена, па преко другог, као да одуха прашину с хаљине... „Сестро, доста |
| огледајући преко једног рамена па преко другог.{S} И кад свршише клањање, свих шест помакоше се |
| ине, погледај овамо,“ рече јој баба и с другог прозора смаче ћилим и отвори оба крила; а унука |
| адом добисмо Отпусно Писмо.{S} Ја нађох другог мужа, младотурчина.{S} Удружих се с њим против н |
| али ти није казала, јер је знала да за другога нећеш...{S} Ариф-ханум и сад не зна...{S} Знаш |
| да се с неким и љубила. „Да се удала за другога, зар би му казала да сам ја прескакао зид, дола |
| и Фатма опет рече да га хоће, да се за другога никад не би удала.{S} Нене и мајка је одвраћаху |
| , све је код тебе, ништа није остало за другога.</p> <p>Емир је тада пољуби и каже:</p> <p>— По |
| фу, помисли да она хоће да уда Фатму за другога, те понова поче да је дира, вређа за Мадам Арис |
| о пре неколико вечери што је мислила на другога, на своје фиктивно драго.{S} Пре но што се срел |
| дном посече по руци друга, други пут на другога пуца, трећи пут на трећега...{S} Страшно!...{S} |
| и тетку и помисли: „Себичне!{S} Лагале другога да би осушиле себи очи.“ Заклетва!{S} Каква зак |
| астаће навика: ви нећете моћи један без другога; и најпосле, кад остарите, од мужа и жене биће |
| а амалина.</p> <p>— Амалисаће, ако за њ другога рада у Турској нема.</p> <p>— Племић амалин!</p |
| о је заволела једнога, а ти јој намећеш другога!...{S} Сине, сине, ти не знаш шта су жене, и шт |
| сет, једној удовичкој кћери мираз кућу, другој дућан.{S} Пријатељице сам волела, свашта им купо |
| , црвенећи, криле лице на грудима једна другој.{S} И шта је то што их толико растужује и узбуђу |
| ње, а жене су „падале у севдах“ и једна другој у крило бацале запаљену <pb n="157" /> цигару, и |
| едсобљу се састану, и шапћу нешто једна другој на ухо, пусте се, па се лупе у груди као да су н |
| , кад рођаке и пријатељице не иду једна другој само ако нису у љубави.{S} Како је остала <hi>бо |
| иш.{S} Неколике средовечне бацаху једна другој у крило запаљене цигаре, а после се прскаху водо |
| раћају га гостима.{S} И поче говорити о другој радости.{S} Унук му је напунио девету (он неће р |
| а хануме, притрчавала је час једној час другој странкињи и говорила им је нешто, само да им скр |
| ила; и жели да сам увек, кад он дође, у другој хаљини и накићена.{S} Ја сам чула да то траже љу |
| обучен а бос, једном руком држи чибук, другом хвата прсте на нози, и нешто прича.{S} Оне се по |
| , једном руком диже антерију на главу а другом покри лице...{S} Ово учини као у сну, у незнању. |
| двисили кућни кров.{S} Ишле су једна за другом, најстарија, на млађа, па најмлађа, па робиња са |
| уних осамнаест година, па зар да је сад другом даш као тицу или псетанце?!{S} Сине, сине, Нуриј |
| ?{S} Како је оној којој се муж поред ње другом ожени.{S} Турска жена не зна за већу жалост и ве |
| њих има: задовољи се једном, па се жени другом; прва, која га толико воли, у љубави добије орта |
| ранцускиња“.{S} Да се пре срела с којом другом Францускињом, она би зацело и ту заволела, и то |
| ци и о друштву, о првом с много жучи, о другом с много срца.{S} Опет поче Ариф, с пуно темперам |
| ежуран сваку трећу ноћ!{S} Он се оженио другом!{S} Ја сам добила ортака, ви сте пошли на ортака |
| на, у куту, сву ноћ двоје нагнути једно другом...</p> <p>— Љубе се!!...</p> <p>— Лудост!{S} Ти |
| епериле, преливале се, долазиле једна с другом у склад према сунцу што је бацало зраке читавим |
| ошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би стекао право. (Венча се с Нуријином |
| та је све читао... „Боже, са мном као с другом!{S} Не сматра ме за нижу од себе, и не мисли: за |
| једном куту су две њине старе суседе, у другом једна од нових, она што изгледа јектичава, Мадам |
| индерлуку, једна у једном куту, друга у другом, шћућурене, несвучене, покривене дугим ћурковима |
| ради нешто што воли.{S} Мени је рад што другоме афион.<ref target="#SRP19120_N97" /> Кад сам би |
| енги црне смо, а она зове једну Јасмин, другу Замбак, рече робиња, па се опет закикота, и раско |
| што је позајмила обоце једној комшики; другу, што је отишла у комшилук без питања; трећу...{S} |
| и она, како не би имао узрока да гледа другу, или да јој доведе ортака; да поштује ону што јој |
| не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу помињу, те нико и не слути да нису у љубави; моја |
| врђа срца отац, јер њу, мажену, не даје другу него господару, а господара има милостивих, али < |
| ајне коју није казала своме мужу, своме другу и пријатељу већ двадесет и толико година.{S} Дошл |
| у додирује рамена, и нихајући се почиње другу молитву, моли Мухамеда и Алију да јој сачувају си |
| да.</p> <p>— Емир, рече јој сута, обуци другу хаљину, накити се: сад ће ти доћи муж.{S} И не за |
| — Оставите ме, молим вас, хоћу да пишем другу, рече, па затвори врата.</p> <p>Оне, обе, чучнуше |
| и пишу или њеној учитељици или његовом другу Чарлсу?{S} И сети се свега: њине лажи, свога сумњ |
| је према ономе што јој свашта прича као другу, као човеку...{S} Прича јој о Европи много штошта |
| је напред и десно, и прича јој све као другу, жене се буне против неравноправности с људима!{S |
| данас сам била љубоморна кад је пољубио другу, а кад би ми био муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Н |
| коса слова симпатичне Францускиње.{S} У другу лепу шарену кутију остави теткино писмо и рече: „ |
| тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ милосница!{ |
| ом пијасом, па ми не погледасмо једна у другу, црвенесмо једна од друге, и читаву недељу дана н |
| турски — без куцања.{S} Џемал похита у другу собу да обуче капут, а гошћа рече: „Ето Европљани |
| , обућу...{S} После је Мерсије одведе у другу собу, али и тамо су ћутале:{S} Фатма није умела г |
| аса и Хотела д’ Англетер, па потераше у другу чаршију, у чаршије откривене и покривене, па зађо |
| о отвореним шалонама, па брзо пређоше у другу из баште, где бејаше много прозора, и сви широм о |
| исплака, она замоли муфтију да изиђу у другу собу.{S} Њему исприча своју историју као оним жен |
| у Француској што је у Турској изгубио у дружби са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила к |
| што је дошло до свести било књигом било дружбом са странкињама.</p> <p>Све му казала, само није |
| вати по муслимански, зашто си дао да се дружи с Европљанкама, што си тражио да учи европске јез |
| е уз пијано.{S} Што ниси закратио да се дружи с новима?</p> <p>— Какве су то нове, мајчице?</p> |
| лепа имена; или је волиш, чедо, што се дружи са странкињама и што воли Францускињу?“ А она је |
| нати чак и онај који се само мало с њом дружи, јер она је била отворена, и сувише отворена, збо |
| урску царевину, живела је међу Арапима, дружила се с цариградским највећим харемима.{S} Отац јо |
| {S} Да су као наше, ја се с њима не бих дружила.{S} С нашима морам: наше су.</p> <p>Сафет рече |
| е жене, из првих кућа, долазиле су јој, дружиле се с њом као пре, јер она је још „поштена жена“ |
| с којима се једно време није хтео нико дружити. „Данас, оне ми личе на банкроте који гледају д |
| „ааа“!</p> <p>— Слушај, сине.{S} Ти се дружиш само с људима, а ја и с књигама, и нашим и туђим |
| ње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда би била друкчија да је као оне безглавна, удовица; али њој је ж |
| рукчије исказују љубав и нежност једни, друкчије други.{S} Једни срећни мисле да је срећа стана |
| <p>Цео свет ни воли подједнако ни жали; друкчије исказују љубав и нежност једни, друкчије други |
| о да ти се по харему разлеже пијано?{S} Друкчије се мисли уз деф, а друкчије уз пијано.{S} Што |
| пијано?{S} Друкчије се мисли уз деф, а друкчије уз пијано.{S} Што ниси закратио да се дружи с |
| рчина!{S} А њеној мајци је лако: она за друкчије не зна, и ништа није учила, није читала, никуд |
| а за њ само што је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју ј |
| Францускињу.{S} Оне друкчије ходе, оне друкчије седе, оне се друкчије смеју, оне друкчије гово |
| рукчије смеју, оне друкчије говоре, оне друкчије изговарају<pb n="291" /><hi>р</hi>.{S} Чак и м |
| укчије седе, оне се друкчије смеју, оне друкчије говоре, оне друкчије изговарају<pb n="291" />< |
| по чему не личим на Францускињу.{S} Оне друкчије ходе, оне друкчије седе, оне се друкчије смеју |
| рукчије ходе, оне друкчије седе, оне се друкчије смеју, оне друкчије говоре, оне друкчије изгов |
| ала, била му гувернанта, као ви мени, и друкчије, јер с њим није била мајка...{S} Мени је све с |
| ки (па и то не свима).{S} Она познаје и друкчије своје другове, културне; али, њих овде нема.{S |
| икад нећу као жене из романа!{S} Ја сам друкчије васпитана, и рођена, и ја волим, <hi>њега</hi> |
| то не устадох старцу, свекру.{S} Ја сам друкчије васпитана.{S} Ја устајем на ноге чак и оној си |
| исам лађом прошетала, по Принкипу нисам друкчије прошла до колима <pb n="179" /> или мазгом.{S} |
| су њој били страни.{S} Она се у сасвим друкчијем друштву креће.{S} У друштву страних жена, и у |
| и не би, јер ти си жена.{S} Човек је... друкчији је он.{S} И после, не заборави да си у Турској |
| може бити заволела да је према мени био друкчији.{S} И лагала сам га..{S} Ако кажем да хоћу рођ |
| иле до сада?..{S} И учини јој се стара, друкчијих очију, безбојних, а она има загасито плаве оч |
| <p>Фатми је мила овако седа, јер она је друкчију и не памти, овако пуна темперамента, озбиљна а |
| та урадити. „Какво организовање женских друштава у земљи где је жена ствар и где је слободан са |
| ихових удружења <pb n="53" /> и женских друштава, те да их ми прочитамо, проучимо и да узмемо и |
| вога Солуна.{S} Ариф није била из овога друштва, па ипак сврати да види које су ту, шта хоће.{S |
| бично а камо ли страшио: она је из тога друштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ове веселе, шаљив |
| питавамо, па да се припремамо за женска друштва која ће радити на просвећењу масе и блажити јад |
| у сазвале за припрему два велика женска друштва, која ће организовати чим буду смеле.{S} Таквих |
| ећење масе, за хумана и културна женска друштва.{S} Маса нам живи у мраку.{S} Ја се сећам један |
| за слободу и право организујући женска друштва, удружења, савезе, поче она трећа, најмлађа, вр |
| ас седница онога солунског Књижевничког Друштва, где су те узели за члана.{S} Отиди бар једанпу |
| етама, осим онога енглеског туристичког друштва.{S} Те Енглескиње биле су у путничким костимима |
| неке и — мене.{S} Један је дошао, у име друштва, да ми то одликовање јави.{S} Десну ми руку пру |
| ат и раскош, и питала ме, зар ми немамо друштва, нарочито женска, за ово и против овога? „Развр |
| {S} Говор jе држала будућа председница „Друштва за васпитавање турских жена“.{S} Ариф ју је гле |
| на међу њима имала је бити председница „Друштва за подизање друштвеног морала“.{S} Ариф хтеде д |
| их сународница, где се врше сви прописи друштвених правила, правила истина источњачких, али пун |
| , Нурије, заборављајући правила њихових друштвених обичаја, одмах поче да говори:</p> <p>— Аман |
| еком.{S} Зато нам није крива вера, него друштвено уређење.</p> <p>— Зар мој муж мојој сестри ту |
| рке, девојке у зетове.{S} Наше проклето друштвено уређење!“ говорила је она побуњена, и оставил |
| рчина.{S} Удружих се с њим против нашег друштвеног живота, и против политичког.</p> <p>— Право |
| е бити председница „Друштва за подизање друштвеног морала“.{S} Ариф хтеде да плане и да рече: „ |
| место, и са протестом говори о турском друштвеном уређењу.{S} Овде је била удата једна дивна ц |
| о позориштима, о литератури, о хуманим друштвима!{S} А наше?{S} Упустиле се у политику трошећи |
| и напоменуше му да је и за ваздух и за друштво најбољи Цариград.{S} И отац их одмах послуша, д |
| је уредна, што се не задужује, што бира друштво, што воли децу, што жали сиротињу, што ружним р |
| учинили одликовање позвавши је у своје друштво.{S} Она седе где нађе место.{S} Пече је дигла, |
| шанула о овоме.{S} И позваше ме у своје друштво људи.{S} И показаше ми „своју милост“ књижевниц |
| и да мислите на мене несрећну, на наше друштво, на узроке што ми се син опија.{S} Вас три сте |
| мишу нашу војску, оне да реформишу наше друштво...</p> <p>— Енглескиња је путница, а Францускињ |
| брава и на сва уста грди наше обичаје и друштво.</p> <p>— Мерсије, ја не бих могла с човеком!{S |
| бузет страшћу, он поче викати на њихово друштво из основа рђаво, с обичајима, који су њима пост |
| не помишља на кафану, где му је толико друштво, и ако је од њине свадбе прошло месец дана...</ |
| ле за овај бал, и једно енглеско женско друштво што путује за Сирију и Египат, па Францускиње, |
| прстена. „Што не оснујете једно женско друштво против луксуза?“ рече једна Енглескиња путница, |
| на, али не бејаше ни весела, јер турско друштво је више не занимаше, а њихова кућа чињаше јој с |
| ганизовали у Солуну некакво Књижевничко Друштво, па су за чланове узели и жене:{S} Фатма-Алију |
| у Европу, доста за живот...{S} Па њено друштво, људи и жене, Францускиње, она је „у свом елеме |
| чну земљу, за наше потпуно непросвећено друштво.{S} Отац, ви зидате кућу с крова.{S} Ви приноси |
| ве несреће, кривећи више него икад њино друштво, уздишући за оним великим даном кад ће оне бити |
| ва му је њина вера и обичаји, цело њино друштво устајало као баруштина.{S} Исти луди појмови, и |
| ећа покрет харема, њено интернационално друштво, и њена пријатељица, сестра по души, Мадам Арис |
| организовале једно велико, монументално друштво које би се звало: <hi>Друштво за самоваспитавањ |
| ало — љубав материна.{S} Одмах растурих друштво, и затворих врата пријатељицама; узех живети ка |
| ументално друштво које би се звало: <hi>Друштво за самоваспитавање и васпитавање</hi>.</p> <p>О |
| ма, па и она дубоко уздахну.{S} У овоме друштву не осташе дуго, искрадоше се па одоше у башту, |
| раку.{S} Ја се сећам једанпут у једноме друштву, од тридесет и неколико жена пет шест је било п |
| ли страни.{S} Она се у сасвим друкчијем друштву креће.{S} У друштву страних жена, и у друштву с |
| у врло озбиљну, која је у турском бољем друштву од неколико година, нарочито последње две годин |
| и људи што су вршили преуређење у нашем друштву, газећи најглавније одредбе из Корана...</p> <p |
| и сувише отворена, због чега је у њином друштву, ненавикнутом на отвореност, много пута страдал |
| јој је увек завидела на Францускињином друштву, и вређала је : „Где је Мадам Аристид?{S} Добро |
| дневном реду.{S} Почеше о политици и о друштву, о првом с много жучи, о другом с много срца.{S |
| !{S} А никад досад није била ни дању, у друштву!...{S} Он јој узе обе руке, она му то не умеде |
| у сасвим друкчијем друштву креће.{S} У друштву страних жена, и у друштву својих сународница, г |
| уди.{S} Жене, несвесне свога положаја у друштву, мисле да су цвет створен да га човек мирише до |
| Растаје се с другарицом, остаје сама у друштву где нико ником не верује.{S} У њему је тешко и |
| а.{S} Он изводи реформу у држави, она у друштву".{S} И грде је због Францускиње. „Пофранцузила |
| аљину француским именом, и изговориле у друштву по коју француску реч.{S} А како се облаче! реч |
| не да се љубите с људима, него да сте у друштву с људима, те да у мушкарцу не бисте гледале муж |
| у креће.{S} У друштву страних жена, и у друштву својих сународница, где се врше сви прописи дру |
| ита: „да се није нешто наљутила?“ Али у друштву, с песмом и свирком, поред тетке коју толико во |
| ух, и да сам, тамо куд отидем, вечито у друштву, и напоменуше му да је и за ваздух и за друштво |
| спођине деце посташе девојке, како су у друштву свака за се јединка!{S} Под утицајем својих кће |
| реме, Фатма је осетила да је пређе лака дрхтавица, и није знала зашто, да ли што јој се малопре |
| пио,“ мислила је мајка и <pb n="197" /> дрхтала је од страха да му се што није десило, да га ни |
| но је пре неколико дана.{S} Руке су јој дрхтале ]сад отвори друго. ”</p> <l> <foreign xml:lang= |
| рије: тонови су се преливали, звуци час дрхтали час жуборили, разумеле се речи, јецање, сузе, п |
| че.{S} Мирише и море и земља.{S} Звезде дрхте.{S} Она с њим иђаше кроз Тефтердарову Башту.{S} О |
| е грмећи: „Иди, ниси ми више жена!“ Она дршће као прут, страх је не од смрти, већ од оне страшн |
| јер целој кући „светле“, јер цела кућа дршће од њих; а жене:{S} Зумбрит, Јакут, Ђул, Замбак, т |
| — А, беј, красно: машалла’!{S} Снага ми дршће од радости.{S} Док си се ти с госпођом мајком пре |
| па... к’смет.</p> <p>Фатма чује да јој дршће глас, и осећа да јој дршћу руке.{S} Погледа је у |
| толико година крила: главу, лице.{S} Он дршће од љубави, она од страха.{S} Узе се трести као у |
| p> <p>У нас мангали, у њих камини, и ја дршћем од зиме.</p> <p>Јануар.</p> <p>О чему све ове же |
| S} Дај да те закитим...</p> <p>Кити је, дршћу јој руке.</p> <p>— Слатка суто, шта ти је?!</p> < |
| чује да јој дршће глас, и осећа да јој дршћу руке.{S} Погледа је у очи: ...</p> <pb n="159" /> |
| ђичино.{S} Узе да га отвори, а руке јој дршћу, лепе њене ручице...</p> <p>Париз, 11 јуна 1905</ |
| уски!“ Кад донесе топал цреп, уплашена, дршћући, не умеде наћи крпу, те га зави у један свој ве |
| тресак је подиже и ничице обори.{S} Сва дршћући, она жмури и опет види небо, које се свакога тр |
| Ариф-хануму.{S} Она одмах дође, али је дршћући прошла кроз кућу свога зета.{S} Чинило јој се д |
| ао какво снежно поље, оне су из његових дубина чуле „некакав говор“.{S} Оне нису знале да је то |
| сите Емир-Фатму!“ Па се прибра, устаде, дубока темена направи Енглескињама и Францускињама, и и |
| на, поред њега, пољубићу га у два плава дубока језера покривена тмином... али полако, да га не |
| весела, и обе одговарају, у пролазу, на дубока темена дубоким теменима, и, праћене свирачицама |
| ма им сунцобране, дотле им хануме праве дубока темена и радосно се смеше на њихове љубазне, пун |
| е да њу још једном виде, она им направи дубока темена и ишчезе иза капије ..</p> <p>Освану четв |
| ом", а она га метну у недра, па правећи дубока темена и смејући се изиђе.{S} Фатма чита теткино |
| редом.</p> <p>Оне четири направише јој дубока темена, ћутећи. <pb n="184" /></p> <p>Нурије-хан |
| ише него икад, а оне три правиле су јој дубока темена; Мерсијина мајка узвикиваше: „Ариф је <hi |
| приљуби уз њу.{S} Обе се замислише.{S} Дубоке Емир-Фатмине очи приковаше се за једну тачку на |
| овораше, па јој се наједанпут загледа у дубоке лепе очи.</p> <p>Она се сети што је тако гледа и |
| младића и његов поздрав, и онај дуги и дубоки поглед; по стоти пут се пита, одакле је, где је |
| одговарају, у пролазу, на дубока темена дубоким теменима, и, праћене свирачицама и певачицама и |
| код Ћемер-Капије у чаршију која спаваше дубоким сном, и одвезоше се близу мора, у <hi>Хотел д'А |
| к и спусти се према њему.{S} Он повуче, дубоко, три дима, подржа затворена уста, и из две широк |
| иза, превученој најскупоценијом чипком, дубоко изрезаној, с врло дугачким скутом који за њом но |
| о као арапски принц, већ чисто погурен, дубоко оборене главе.{S} Пред кафанама већ никога није |
| ноћу, близу неба, Фатма осећаше силно, дубоко, до лудила...{S} Кад се потпуно прибра, свесно б |
| начини старијим но што је, научи га да дубоко осећа, да много размишља..{S} Нисам веровала у с |
| е у срце“. — „О, Мис Смит!“ уздахнух ја дубоко, али јој на питање не одговорих.{S} Да сам Турки |
| ихо Мерсије што малочас Фатма, па и она дубоко уздахну.{S} У овоме друштву не осташе дуго, искр |
| Тешко нама! рече Мерсије.</p> <p>И обе дубоко уздахнуше, па устадоше и одоше у башту, пробушиш |
| дућани", а поред Касумије оборише главе дубоко: људи су се скупљали на вечерњу молитву.{S} И де |
| у ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дубоко замисли или је брижна.{S} Понекад му се загледа |
| еној забуни, и подигавши јој пече, бише дубоко потресене: њено зарумењено лице облиле су сузе.{ |
| побеже; оне осетише то у њој и остадоше дубоко погружене ...</p> <p>Она понова оде Ибрахим-Хаса |
| Фатма шапатом теткине речи из писма, и дубоко уздахну. „<hi>О наши људи, зашто сте нас пробуди |
| а и кога воли,“ мислила је најстарија и дубоко уздисала.{S} Њих три сву ноћ ћутаху, као да им с |
| рије-ханумом?</p> <p>— Није, рече она и дубоко уздахну.</p> <p>Мерсије хтеде да је дира, али се |
| редности ја дивила?!</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну а стара Шехназе-ханум рече:</p> <p>— Ако |
| и васпитавање</hi>.</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну, а Сафет се љућаше на овај њен овакав го |
| евају, оне се не веселе.{S} Оне плачу и дубоко жале оне своје сестре по вери (не по души), што |
| ћ и другарици; паде у једну наслоњачу и дубоко уздахну.{S} Мерсије се зачуди и викну, пошто се |
| као кипарис, у црним хаљинама, фраку, с дубоко изрезаним прсником, и белом машном, у белим рука |
| ао за европски бал у беле лаке хаљине с дубоко изрезаним струковима, с цвећем на грудима, и с л |
| помена навалише на њу: види своју тетку дубоко погружену, где с болом помиње ово мало турско ме |
| хом погледа у њу..</p> <p>Ових пет беху дубоко потресене.{S} Џемал-бејова мајка правећи се као |
| ко, неосетно, оно што беше у њеном срцу дубоко урезано сусретом те туђе жене...{S} Ово неколико |
| ...{S} И кад то добро знам, зашто да их дубоко ожалостим и грдно осрамотим?..{S} Ја то сматрам |
| је млађа од мене: говори са мном, и чух дубоко дише — заспала!{S} Одмах после ручка, кад би чов |
| /hi>.{S} Како ће им бити кад се из тога дубоког сна тргну: да се не осете несрећне? да не прокл |
| оворе што друго.</p> <p>— Ветар најјаче дува кад хоће да стане, рече Фахрије.</p> <p>А Француск |
| чно дугачак, Мерсије јој придржава тел, дувак којим јој је покривено лице, чочеци полазе испред |
| и даље носе скут, Мерсије јој придржава дувак, и, уз свирку и песму, одведоше је горе у ону вел |
| пуну „просута" бисера, и брзо јој диже дувак: очи им се сретоше, душе им се пољубише: и њој и |
| пнога бисера, а водиље подигоше невести дувак...{S} Лепа пашиница заплака кад виде снаху — први |
| буђења јецала а нити је додирнула снахи дувак ни косу, као да је била нека грешница, па да не о |
| не хтевши јој открити лица, љубљаше јој дувак с њега, узимаше крајеве с њене дугачке тешке косе |
| итељ.“</p> <p>— Хоћеш цигару, чедо ?{S} Дуван и афион све једно.</p> <p>Она заврте главом.</p> |
| аа! ааа !</p> <p>— Неки шуруп.</p> <p>— Дуван кажите ми, дууувааан!{S} Аман !{S} Ааа! ааа!</p> |
| стику, али јој није осетно мирис.{S} Ја дуван кад гледам не марим, али кад осетим мирис запаљен |
| о пушиш, умрећеш,“ и она је више волела дуван него живот.{S} Тако и он може бити више мастику н |
| јанице, говорећи:</p> <p>— Миришу ми на дуван.</p> <p>— Хоћете ли једну цигару, муфти-ефенди? у |
| астуке, и мати и син узеше пити кафу уз дуван, (снаха пред свекрвом никад не пуши).{S} И поче с |
| Уз Рамазан, дању, ни хлеб, ни вода, ни дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа а толи лица; жене |
| } Шесет и девет година како пијем пусти дуван; био сам дете од седам година кад сам узео да га |
| <p>— Обећавам ти, мајко, оку најфинијег дувана.</p> <p>— Устала ти невеста, машалла’!</p> <p>Он |
| поста.{S} Сестре променише нарав, због дувана Нурије, иначе говорљива, сад по ваздан ћути, све |
| сама не зна зашто је таква, да ли због дувана или због сина.{S} Око вечерње, она метну на глав |
| лом, јасмином, мошусом, што кроз дим од дувана гледаху у њу, младу и лепу, с пуно страсти; па т |
| су остајале хладне.{S} Дим се дизао од дувана, али се није задржавао: прозори су широм отворен |
| Ја без дувана не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме спопадне бол!{S} Овако, понекад чак и заб |
| рати...{S} Ево је мастика!...{S} Ја без дувана не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме спопадне |
| уђено погледа, а она рече: „Не могу без дувана, па макар отишла у пакао.“ Робиње, видевши да им |
| ал-беј заборављајући на све: опи га дим дувана, мирис рибе и мастике...{S} Дим се дигао до тава |
| душевном болу, појави се њена страст за дуваном јаче него икад, и немајући тако јаке воље да је |
| а разговора устаде, узе с рафа кутију с дуваном, седе на шиљте крај мангала, зави цигару, запал |
| осто гуши.{S} На њу ме подсећа, увек, и дување ветра, и реч récompense. „<foreign xml:lang="fr" |
| окривен црном чохом...{S} Пре три дана, дувао је хладан влажан јесењи ветар, и час се чинио као |
| од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а дувао вардар,“ умеша се мајка.{S} Она претрну.{S} И кад |
| а се мајка.{S} Она претрну.{S} И кад је дувао вардар?{S} Да то нешто не значи?</p> <p>Што је ви |
| ој покривен везеним, од ружичасте свиле дувком, као да је невеста, а код главе му озго јашмак, |
| снаха јој направи „од земље темена“, с дувком на лицу, па се усправи и стаде пред њом с прекрш |
| у <pb n="132" /> ништа није сплетено, с дувком од тела, с велом, али не и с венцем од мирте или |
| очију за развијене жене, него за ону с дувком...{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, али га осет |
| ече он мало набусито, јер није марио за дуг разговор.</p> <p>„Тај човек проглашен је за најбоље |
| цу и њој: да ништа немам, све отишло за дуг, ја сам пропали племић, принц...</p> <p>— Они знају |
| еден и треба да је мало дужи, али овако дуг...</p> <p>Они се понова погледаше и поцрвенеше.</p> |
| дане“; и нико преда мном није изустио: „дуг је зао друг“...{S} Мајка ми је била робиња.{S} Кад |
| рћући се, отвори долап; раши мало један дугачак а узан, право турски јастук и из њега извади <h |
| јенђама; робиње јој носе скут необично дугачак, Мерсије јој придржава тел, дувак којим јој је |
| е екипаже солунских богаташа поређане у дугачак ред дуж Ибрахим-Хасан-бејове куће и ограде, и ј |
| као јецање и запевка; црна, једнолика, дугачка јесења киша лила је из ниског оловног неба.{S} |
| висину под плавим небом.{S} Уска улица, дугачка, закрчена је колима и светином: чалме се беле к |
| ерија јој раскопчана, вуче се за њом... дугачка; а црна густа коса уоквирила јој као смрт бледо |
| ају... тело јој као од белог мрамора, а дугачка, <pb n="285" /> тешка њена коса сија се као зла |
| лепо француски:</p> <p>— Моја историја дугачка је и црна...{S} Ја сам кћи Али-паше, бившег сад |
| је кратак мој бол, тејзе, и како ми је дугачка радост! рече и загрли тетку.</p> <p>— Обично је |
| боје.{S} Старац, тип старинских Турака: дугачке браде, длаке сасвим праве, округло подстрижене, |
| у башту.{S} Месечина, бели се башта; од дугачке сенке олеандра њима се, час-по, учини човек; с |
| киша.{S} Пролазила је кроз метеж главне дугачке улице на Јалијама, и зашла је у једну од според |
| ој дувак с њега, узимаше крајеве с њене дугачке тешке косе, па их меташе себи на лице и тепаше |
| } Кад зажмурим, руке ми се учине толико дугачке, да бих могла загрлити цео свет; а ја у мислима |
| ориле странкиње, а бичеви њене необично дугачке црне косе шибаху је по скоро нагом телу.{S} Трч |
| тао је из кратких, врло уских уличица у дугачке и страшно криве улице, пролазећи кроз метеж, кр |
| ар држећи их за лопове, и вођени својим дугачким сенкама, одоше уз брдо...</p> <p>Пролазили су |
| у, с плетеном белом капом и плавичастим дугачким густим велом који јој крије све лице...{S} А к |
| енијом чипком, дубоко изрезаној, с врло дугачким скутом који за њом носе две црне робиње обучен |
| екрва, у љубичастој свиленој антерији с дугачким скутом, с аврапама, и много накићена, од свих |
| Мајка му се одмах појави, препаднута, у дугачким белим гаћама као мушко, у краткој кошуљи, разд |
| јку, насред софе широм отворене, само у дугачким белим гаћама, раздрљена, седи и хлади се једно |
| сасвим врани, танких ногу и мале главе, дугачких репова, што осећају да ће скоро поћи и фрчу.{S |
| </p> <p>Ана Жабуле.</p> <p>Ово писмо је дугачко, роман...{S} Ариф га узе читати као што би чита |
| о...{S} Сад га настављам, и ако је врло дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога, Мухамед је |
| нож, оде у теткину собу и леже на једно дугачко шиљте несвучен.{S} Мало, па се ухрка.</p> <p>И |
| с прљавим подом, она угледа око једног дугачког стола, без чаршава, десетину петнаест људи, мл |
| а.{S} Најчешће је замишљам у оној њеној дугачкој антерији емир-боје, с њеним сребрним аврапама: |
| ке, понекад у дервишке, купиће му фес с дугачком кићанком и чалму од зелене свиле.{S} А чим нап |
| тке јутарње молитве, она изврши некакву дугачку: тридесет пута паде и устаде, тридесет пута дод |
| у кћер...{S} О, ви нове душе!...{S} Ову дугачку причу почела сам због сина.{S} Родитељи ми беху |
| потрчаше му на сусрет, девојчица, плаве дуге косе, у белој антеријици, скакуташе око њега, и та |
| канцеларија није у Стамболу...{S} После дуге вожње, кочијаш отвори колска врата и рече: „Ефенди |
| свет овај тренутак, овај кратак чин из дуге комедије што се зове <hi>Турска Свадба</hi>!{S} Ту |
| , каик, младића и његов поздрав, и онај дуги и дубоки поглед; по стоти пут се пита, одакле је, |
| о кратко ћутање зближи их више него цео дуги разговор...</p> <p>Како је била весела Ариф-ханум |
| другом, шћућурене, несвучене, покривене дугим ћурковима постављеним крзном, и човек би помислио |
| кикоташе кад једна од њих метну прст на дугме од електричног звонцета.{S} Капија стара, са звек |
| драго камење употребе за прстење или за дугмета на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га замене |
| ице, осети да јој се стегоше вилице.{S} Дуго је ћутала, гутајући сузе, а после отпоче, и ако је |
| илом, да је учи некаквом новом везу.{S} Дуго су седеле једна поред друге, за ђерђефом.{S} Фатма |
| ише жива, она није могла да се задржава дуго на једном предмету.</p> <p>— Јуче сам видела Жути |
| пред кућом.{S} На смокви је стајала за дуго, па кад чу наш ход, она се уплаши, прхну, и уместо |
| ма: срце јој је залупало необично, и за дуго лупало неисказано брзо и јако, она га чула.</p> <p |
| ли раменима.{S} Али то затишје не траја дуго.{S} Она је крадом плакала сваки час, а он је то оп |
| а и црвених кровова.{S} Кола су стајала дуго усред гробља, на једном прашљивом кратком путу; а |
| Емир-Фатме</hi>.</p> <p>Писмо је писала дуго, прочитавала, брисала, исправљала, преписивала; је |
| и друге лепоте до оне у њој..{S} Остаде дуго, а кад отвори врата, из собе се осети мирис изгоре |
| грлу грч; мало, па зарида.{S} Ридала је дуго, без суза.{S} Њена сестра поклопила се на јастук п |
| нпут, загњури главу у јастук: ћутала је дуго, а после, зајеца.{S} И наједанпут, ућута, и чуди с |
| изиђе, а муфтија се закашља; кашљао је дуго, зацењивао се као деца у великом кашљу, а лице му |
| игиозна осећања нису била будна, јер је дуго био у Европи, и да му их није могла пробудити ни н |
| е, јер су јој дигли крпу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад се усправи, рече:</p> <p>— Било ј |
| о уздахну.{S} У овоме друштву не осташе дуго, искрадоше се па одоше у башту, наместише око на п |
| риф била сама са својима које није тако дуго видела, Францускиња с кћерима оде; турске <pb n="1 |
| ам Аристид наглашују турски зато што су дуго у Турској.{S} Кад сам била с њима, мени је било не |
| пиле друге странкиње.{S} Све је гледаху дуго, ћутећи,<pb n="130" /> а после се опростише с њом |
| да се у лепи рукопис, у карактеристична дугуљаста, коса слова симпатичне Францускиње.{S} У друг |
| отвори мило писмо и прелете очима преко дугуљастих француских слова...</p> <p>Понедеоник.</p> < |
| турба, гробља, хамами и кафане.{S} Онде дуд, насред улице, на ширини, и под њим столице где сед |
| шаше једну мокру ловачку торбу на један дуд сав у сунцу, и замоли га.{S} Он испрва неће, не вол |
| ежуљака.{S} Зеленило траве, широколисти дудови, огромне гомиле диња поред пруге уз станице, све |
| дима, и мало па кафана под широколистим дудовима, и одмах гробље зарасло у коров.{S} Кад се поп |
| лунских богаташа поређане у дугачак ред дуж Ибрахим-Хасан-бејове куће и ограде, и још даље, дал |
| па да се продужи пут преко Хамидије, и дуж целог Молоса, закрченог светом, где је море ударало |
| се са својим противником, Алах ће бити дужан награду...“ А мајка: „Решила сам се да јој никад |
| једна Ориенталка“.{S} Али, гледајући је дуже, Ариф се сети описа Хамилтонова...{S} Он описиваше |
| е.{S} Припреме за рат трају несразмерно дуже од самога рата.{S} На свим припремама радим.{S} Ја |
| ..{S} Кипарис јој се лежећи учини много дужи него кад је стајао и дотицао се облака, и црњи од |
| S} Оно истина, меден и треба да је мало дужи, али овако дуг...</p> <p>Они се понова погледаше и |
| је Алах одредио, па сам своју дужност, дужност не по разуму већ по срцу, испунила, а ти ради к |
| имају душу, нек дознаду да све што има дужност има и право на <hi>право</hi>: учите их да траж |
| из, и чула шта је жена, и шта је женина дужност, и шта је женино право.</p> <p>По сто пута грли |
| слободи и да и ми имамо право, не само дужност.</p> <p>Ја мислим да ћемо до недеље , кроз неко |
| љ кога ти је Алах одредио, па сам своју дужност, дужност не по разуму већ по срцу, испунила, а |
| а без средства да учини доброчинство по дужности; да помогне пуке сироте, и то своје најрођениј |
| аве, иду ћутећи, без шума, као сени или дуси из каквог напуштеног махалског гробља с попадалим |
| ест помакоше се мало, нечујно као ноћни дуси, и прекрстивши ноге, узеше од урминих коштица број |
| дној удовичкој кћери мираз кућу, другој дућан.{S} Пријатељице сам волела, свашта им куповала. „ |
| убити.“ Али лепи Турчин сврати у један дућан, он продужи пут.</p> <p>Кад се врати кући, беше в |
| е развикаше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И |
| ваца просто заглушавала уши, а мирис из дућана са свакојаким јестивом, јелима зготовљеним на ма |
| из једног: <hi>„Јашас’н!“</hi>, а опали дућани тресли су се од силних кола која су зврјала, шкр |
| о ћилимом, поред дашчара које они зову „дућани", а поред Касумије оборише главе дубоко: људи су |
| ађоше према Ћемер-Капији: свет, трговци дућанџије и они с коњима и магарцима, и улични продавци |
| — Неки шуруп.</p> <p>— Дуван кажите ми, дууувааан!{S} Аман !{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Зар не пушит |
| у душу године су само уображење.{S} Њен дух се обнавља свако јутро, као што се сунце рађа свако |
| одмах устаде и оде преко предсобља као дух, приђе уз врата где је он, и прислонивши лице на до |
| лободе, кад би се она из женског срца и духа појавила на улицу наједанпут, неочекивано, могла б |
| > <p>Шта сам данас видела.{S} Ми немамо духа колико оне, а оне немају душе колико ми.{S} Мени ј |
| е о срцу; па ипак, она више има срца но духа.{S} Цариграђанка, кћи цариградског паше (и мајка ј |
| head> <p>У зору паде киша.{S} Сад силно духа вардар.{S} Код Нурије-хануме позатваране су све ша |
| скут...{S} Опет кажем да ове жене имају духа, али немају душе...{S} Чак ми се сад ни њина имена |
| ен, па после у своја уста.{S} Оне имају духа, али.. ...</p> <p>Истога дана пред вече.</p> <p>Ко |
| ала...{S} Романи су ме и довели у земљу духа без душе...{S} Некад сам сањала: отац ме не да њем |
| p> <p>Кад хтедох затворити писмо, ветар духну и унесе у моју собу један жут багремов лист.{S} Т |
| сачувају сина од беде, и окрећући главу духну преко једнога рамена, па преко другог, као да оду |
| на рибу; али час-по, на махове, кад би духнуо западни ветрић, осетио би се мирис ружа, нарочит |
| сад с њима клања.{S} Гледа их као неке духове или светитељке кад оне завршише клањање и помако |
| О, Мадмоазел!{S} Она верује у карте, у духове...{S} Некад, по ваздан држи сточић.{S} Сви ми јо |
| у имали фењер; а они су ишли ћутом, као духови или сени умрлих, док се пред њима не забеле гроб |
| дајући харемска весеља годинама, жива и духовита Мадмоазел Дарно знала је <hi>шта то значи</hi> |
| че да личи па Францускињу, и поноси се „духовитошћу".{S} Она говори о духу, не о срцу; па ипак, |
| у гувернанту, и ако је одавно отишла, и духовиту Мадмоазел Дарно, коју ви толико волите, и све |
| зид, покривен лозом и бршљаном, и пред духовне очи изиђе јој цела слика харемског живота, и на |
| : опет његова мила слика, — сачувале је духовне очи.{S} И у овом тренутку, она нагло скочи, па |
| жене што може дати нечијем духу полета, духовним очима вид, и дизати некога на буну.{S} Гледају |
| је не пробуде...{S} И Ариф данас виде, духовним очима, стару ханум-нену, сву у зелено, с белим |
| бих била побуњеница.{S} Она ми је дала духовним очима вид, начинила ме новом.{S} Она ме је вол |
| н ћути, жмури, те је и осећа и гледа је духовним очима, и жели да се из овога слаткога сна ника |
| де и просвећености.</p> <p>И загледа се духовним очима у једну тужну слику.{S} Мерсије, мирна, |
| ицама, на глас читају молитву и гледају духовним очима рајске зелене баште и живе изворе.</p> < |
| њих две, моје подмлађено Ја, њу, мојих духовних очију вид, и цео свет...“</p> <p>А данас у нап |
| сле да нема ње целе, нема је физички, а духовно је има, и због тога је то тако страшно, кад све |
| прави утисак жене што може дати нечијем духу полета, духовним очима вид, и дизати некога на бун |
| оноси се „духовитошћу".{S} Она говори о духу, не о срцу; па ипак, она више има срца но духа.{S} |
| а је у духу била нова, придружила се, у духу, њима, грдећи све што је старо, труло, нездраво, н |
| прође, тако тихо у овом хучном граду: у духу сам, на светли празник, пољубила руку свима милима |
| шта.{S} У овој старинској кући она је у духу била нова, придружила се, у духу, њима, грдећи све |
| ва европска арија, она добија крила и у духу лети по непознатим световима, заносећи се животом |
| овом тренутку ја осећам револуцију и у духу и у срцу.{S} Свога понижења<pb n="174" /> и у најп |
| весна, зна да је то јутарња молитва.{S} Душа јој се некако утишала.{S} Син ће јој доћи пијан ка |
| оне промениле хаљине, али нису душу.{S} Душа им је као у оних старих слепих дервиша што, тетура |
| т.{S} Сад <pb n="175" /> осећам душу, а душа нема година.{S} Моја душа родила се ко зна кад пре |
| ако моје тело: лице ми се заруменело; а душа...{S} Говорим, смејем се, и певам...{S} О, кад угл |
| ?{S} Ниједна.{S} А у које је још онаква душа као у ње?</p> <p>И после, драга мала, заљубити се |
| ку ни своја уста: у свему је он, његова душа...</p> <p>Цео свет ни воли подједнако ни жали; дру |
| се да је у тој малој ручици он, његова душа.{S} Он је нежан, питом, воли да се мази као дете о |
| биле су врло задовољне што је „човекова душа помрчина“, те се кроз ту помрчину чак и не назире |
| ој је, сине, старинско, али јој је нова душа.{S} Слушај, сине мој: ти си Фатми отац, али ти Фат |
| сећам душу, а душа нема година.{S} Моја душа родила се ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад |
| пашиница поче:</p> <p>— Сва, цела моја душа је нова, али у њој <pb n="222" /> има пуло старога |
| само нежна кћи и унука, осетљива женска душа што се одваја од оних које воли и који је воле.{S} |
| дошла с робије где ти је била у оковима душа, говораше, па јој се наједанпут загледа у дубоке л |
| ка, осећајући шта мисли његова побуњена душа.{S} Јер он сад ништа не говори.{S} Затвори врата ж |
| ење од крви и меса, што има душу.{S} Та душа сад силно пати, а ја сам пред оцем као увек: мирна |
| ча с оваког бола какав је мој“.{S} А та душа, гледајући кроз кафез мене, мисли: „Ето, срећна!{S |
| кривљи, него који је бољи.{S} Што већа душа, то бржи опроштај.{S} Кад сте с пријатељем у завад |
| ости.{S} Оне јутрошње пољупце давала је душа души...{S} Још синоћ је јела врло мало од ифтара, |
| ра нене.</p> <p>Дође тренутак кад ми се душа развесели, и дође тренутак кад зарида.{S} Сад је д |
| а може завирити у харемске тајне, та би душа видела да је оне не походе често само да је болесн |
| и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, или душа у ноћи: непрестано спавају..{S} На лицу ових млади |
| S} Шта би ме се тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и има <hi>онога</hi> света?{S} |
| осиле њине бабе, па и матере.{S} За ово душа наших жена свуд је нова.{S} Упознала сам се с једн |
| ора, или, како наше жене кажу, разговор душа...</p> <p>Кад бих нешто ја као друге излазила и у |
| мужа.{S} То гледање оне зову „разговор душа“.</p> <p>Да је старотуркиња, она би већ све исприч |
| тоше, душе им се пољубише: и њој и њему душа је била на уснама...{S} Он хтеде нешто да јој гово |
| се да их не водим кроз варош пуну живих душа, него кроз гробље.{S} Кад нас сретне какав дервиш, |
| брзо јој диже дувак: очи им се сретоше, душе им се пољубише: и њој и њему душа је била на уснам |
| ће му по табанима дегенеке — издржаће: душе му се нису сетили.{S} Једанпут растависмо коње, па |
| и страшан као што је Господ...{S} Нема душе која се не би од тога бола уплашила и која се не б |
| е од њих главу.</p> <p>Кад би било живе душе која може завирити у харемске тајне, та би душа ви |
| јасмин... „То је мирис од њега, његове душе“...{S} И дође јој жао што му је опрала пољубац.{S} |
| е ноћи у ведар и светао дан толике нове душе.{S} Оне не певају, оне се не веселе.{S} Оне плачу |
| нову душу, и, стар, плаши се од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, а наше старе хануме!{S} Тек |
| робиња, не своју кћер...{S} О, ви нове душе!...{S} Ову дугачку причу почела сам због сина.{S} |
| се погнуте главе...</p> <p>— О, ви нове душе!{S} Сутра... сутра да ми дођете на разговор, и на |
| се муслиманка и најмањим делићем своје душе, вичем, ридајући: „О моја лепа веро, како су те из |
| ужи се.{S} Оне јој се учинише заблуделе душе међу које је послао Бог, не Пророк, њу, апостолицу |
| две недеље три гроба!{S} О, те три миле душе!{S} Оне су јој оживљавале мртви живот харемски.{S} |
| а с децом — ту сам ја.{S} Где је с њене душе накит чијој сам се лепоти и вредности ја дивила?!< |
| ала сама, — он је заузео сваки кут њене душе, он је с њом...{S} Ариф-ханум испрати странкиње ча |
| ви, гласови чуђења и радости, глас њине душе.{S} Да муж жену пољуби у руку!{S} А француска васп |
| моја слушкиња посетиочеве ми „надахнуте душе“ траг који је мирисао на мастику...{S} О, ништа ми |
| S} Ово, од свиле, напуњено памуком, без душе, својина је Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од крви и |
| Романи су ме и довели у земљу духа без душе...{S} Некад сам сањала: отац ме не да њему, ја беж |
| свесно, смаче папуче, па потрча као без душе...{S} Насред њене собе сеђаше Џемал, без капута, р |
| јој хладне крпе; а девојче трчи као без душе да послуша матер, са страшним мислима: „О, ако умр |
| трпа писма у недра па полете у кућу без душе.</p> <p>---------</p> <p>Те вечери после вечере, Ф |
| /p> <p>— Фатма, јагње моје, Фатма, душо душе моје, моје срце је пуно љубави и бола.</p> <p>— Ам |
| ала.{S} Чини јој се као да јој је пао с душе један терет под којим није смела, из побожности и |
| га узвика у коме су оне опазиле протест душе, и помислише: „Полудела!“, а друге чуше глас, али |
| анак у башти она је сматрала као походу душе души.</p> <p>Данас договор, сутра венчање, као у с |
| Ми немамо духа колико оне, а оне немају душе колико ми.{S} Мени је јутрос позлило, једна укућан |
| ажем да ове жене имају духа, али немају душе...{S} Чак ми се сад ни њина имена не допадају.{S} |
| у куту, Џемал-беј гледа ове три миле му душе, гледа их готово не дишући, и у души осећа неку те |
| нада, једна тајна коју све крију на дну душе.</p> <p>Да хоће да се удаје за час се рашчу, те по |
| је могла; а њеној сестри, у овом силном душевном болу, појави се њена страст за дуваном јаче не |
| {S} Оне јутрошње пољупце давала је душа души...{S} Још синоћ је јела врло мало од ифтара, а за |
| p> <p>Кад засити чула, он потражи хране души: музику, књиге нарочито књиге.{S} Она би њега слуш |
| у башти она је сматрала као походу душе души.</p> <p>Данас договор, сутра венчање, као у старин |
| вам синоћ све испричала као сестрама по души; ви сте данас имале времена и да се испавате и да |
| друштво, и њена пријатељица, сестра по души, Мадам Аристид.{S} Чини јој се да се брзо врати са |
| жена, госпођо мајко?</p> <p>— Сестра по души, госпођо снахо.</p> <p>Сафет се насмеја како се ре |
| то осећају да сам им с мајком сестра по души.{S} Говорила ми је да се не осећа у туђини сама с |
| ј је неугодно.</p> <p>Фатми су ближе по души чак и од матере оне три младе Цариграђанке и ове д |
| ко жале оне своје сестре по вери (не по души), што се сад разговарају а сад се навале на јастук |
| а, по свему, и по осећању, по срцу и по души; њена права отаџбина је Француска, мисли и хода по |
| {S} Гневила се на мужа, називајући га у души злочинцем.{S} Она му никад није могла опростити „з |
| Џемал-бејова мајка правећи се као да у души нема ништа ни из прошлости ни из садашњости, дирну |
| и иде кући с њеном слушкињом, увек је у души осећала нешто неисказано тешко.{S} То тешко долази |
| е просте речи какав преокрет начинише у души Сафет-хануме и њене кћери!...</p> <p>Сутрадан, на |
| му душе, гледа их готово не дишући, и у души осећа неку тегобу: каје се зашто није и сам постио |
| вске жене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, или душа у ноћи: непрестано спавају..{S} На лицу |
| а његово име, на оно које сам везла оцу душманину!...</p> <p>И за час би према <hi>Левха</hi> н |
| иф враћаше Фатми пољупце, говорећи: „А, душо, јеси ли с тетком задовољна?“...{S} Па питала је ч |
| скочи.{S} Напослетку, ја сам још млада, душо Мерсије. <pb n="4" /></p> <p>— <foreign xml:lang=" |
| p> <p>Већ си код деде!{S} Кад би знала, душо моја, како ти се мајка осећа усамљена!{S} Ти си јо |
| ски:</p> <p>— Фатма, јагње моје, Фатма, душо душе моје, моје срце је пуно љубави и бола.</p> <p |
| а нешто да ми кажеш, уз капију.{S} Шта, душо?{S} Ја, себична, занесена собом, не мислих на тебе |
| волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да свијемо гнездо за себе и за тичи |
| 'aime</foreign>“.{S} Рекао ми : „Хајде, душо, да се узмемо, да свијемо гнездо за себе и за тичи |
| трча се са узвиком:</p> <p>— Шта ти је, душо?</p> <p>— Е, шта, турских жена болест — јектика, р |
| рати!{S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, душо Мерсије? упита гошћа.</p> <p>— Шта ћеш ?{S} Да се |
| .</p> <p>— Дође ти да се убијеш, је ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја сам весела: певам, свир |
| , у уста, нежно рече: ”</p> <p>— Је ли, душо, шта си ти онда мислила?</p> <p>— Ја нисам мислила |
| омах, горд, јунак, мушко!{S} Али ти си, душо, сад слободна...{S} Сад си распуштеница Осман-бејо |
| ивимо, и смејемо се, и волимо.{S} А ти, душо, имаш наду.{S} Треће венчање свршетак, четврто поч |
| еј отерао.</p> <p>— Само полако, лепим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љу |
| f target="#SRP19120_N73" /></p> <p>— О, душо, полазити за невиђена човека, непозната...{S} Што |
| по млеку, рече Емир.</p> <p>— Не драго, душо Емир.{S} Ко зна како је то?{S} Свакако врло, врло |
| вако: ја то осећам.</p> <p>— Неће тако, душо; али ипак добро.{S} Сад се волите, и волећете се; |
| и поклопи лице на ђерђеф.</p> <p>— Што, душо, то може, рече Осман задовољно гледајући непрестан |
| оја песма!...{S} Разочарање...{S} Душо, душо, да Бог да се ни у кога никад не разочарала...</p> |
| од радости заплака.</p> <p>— А где су, душо, моја писма?</p> <p>Она поцрвене, збуни се, па реч |
| Отвори очи, очи моје!{S} Ослободи душу, душо моја!{S} Зар си ти прва овако?{S} У нас је више ра |
| д среће, јагње Емир.</p> <p>— А ја бих, душо Мерсије, полудела од радости.</p> <p>И мада су гов |
| н би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад ок |
| долази к себи.</p> <p>— Ти не верујеш, душо?</p> <p>— Каква смелост!{S} Не, ти збијаш шалу.</p |
| орила: била сам радознала!{S} Да видиш, душо, <hi>ариф</hi> и <hi>али</hi> просто нас буни.{S} |
| S} О моја песма!...{S} Разочарање...{S} Душо, душо, да Бог да се ни у кога никад не разочарала. |
| вором, завршујући пољупцима...</p> <p>— Душо, јеси ли видела ону шарену кутију?...{S} У њој је |
| ј ње и, милујући је, говораше:</p> <p>— Душо, што плачеш ?{S} Не губи наде док ти је твоје тетк |
| д је сестра испраћа, она вели:</p> <p>— Душо Емир, ја ти се нећу удавати; јер, колико је год љу |
| пријатно, мило.<pb n="149" /></p> <p>— Душо, јагње, хајде одмах гостима, обучена си.{S} Ту су |
| а кажем.</p> <p>— Ја бих с њим, Мерсије душо...</p> <p>— Умрла?</p> <p>— Не, не, не!</p> <p>— З |
| је: лице јој је мокро од суза! „Мерсије душо, ми сад треба да певамо, не да плачемо: саставићем |
| <p>По сто пута грлим и љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и све младе, све нове.{S} По сто пута |
| Фатма, и викну промукло : „О, не, Емир душо!{S} То ново гробље је за старе...{S} Заставу понов |
| *</p> <p>— Слатка тејзе!</p> <p>— Емир душо, Џемал-беј хоће да иде.</p> <p>— Куда ? упита она |
| .</p> <p>Париз, 4 новембра 1907.</p> <p>Душо!{S} Сиротице без имена!{S} Мајка ће те послати дед |
| ејзу.{S} Она, научила од нас, па мени: „Душо, срце, јагње, око моје“.{S} Ваздан смо говориле ту |
| и, кад би јој одговорила турски, рекла „душо“ или „јагње моје“.</p> <p>Али Францускињи ово не б |
| вору, не рече ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак слушкињама кажемо „душ |
| моје“.{S} А ми, чак слушкињама кажемо „душо“ и „јагње моје“; чак робињама дајемо лепа имена да |
| ра..{S} Ја на мајку личим телом, на оца душом...{S} Код оца сам живела као и све наше великашке |
| И она се младима и странкињама све више душом приближује, и како би их позвала да јој виде библ |
| опљанка, да је <hi>нова</hi> и оделом и душом.{S} И жалила је што не може он да је види, овде, |
| е она сва уносила, непрестано гледајући душом вас, и влажила га сузама а сушила уздасима и топл |
| ње не одговорих.{S} Да сам Туркиња свом душом, осетила сам по оном болу, по оном стиду.{S} На с |
| аст ја сама; ја сам га задахнула својом душом.{S} А ономе је дао душу Бог.{S} Ја сам онога глед |
| и: кроз отшкринута врата гледа га целом душом а не пушта га унутра, док Мерсије не покрије косу |
| и после, с упрљаним телом и осакаћеном душом, кад је љуби испитиваће је, је ли покривала лице |
| -Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, с душом, својина је својих мужева.{S} Људи им се зову Шем |
| ...{S} Виде: у њеној кући је молитва за душу Емире и Мерсије; у соби где су јој европске књиге, |
| а <pb n="260" /> на лутку, јер је имала душу.{S} Она је говорила не само устима, него и очима, |
| ећ сам створење од крви и меса, што има душу.{S} Та душа сад силно пати, а ја сам пред оцем као |
| и икада помислио, зете, да ти кћи има и душу, не само трбух за јело и снагу за одело? рече Ариф |
| <p>— Отвори очи, очи моје!{S} Ослободи душу, душо моја!{S} Зар си ти прва овако?{S} У нас је в |
| S} Да иде у хамам...{S} А где ће опрати душу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Како би изишао пред |
| е, њу њена...{S} Њена нене неговала јој душу као нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да га |
| и младост.{S} Сад <pb n="175" /> осећам душу, а душа нема година.{S} Моја душа родила се ко зна |
| ортака ствар — тебе, а не могу с једним душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а муж ми је твој бра |
| дахнула својом душом.{S} А ономе је дао душу Бог.{S} Ја сам онога гледала само умним очима; ово |
| {S} То јој говори онај што јој изударао душу — Живот.{S} А како је она њега волела!{S} Узе прит |
| куће.{S} Кад би неко могао загледати у душу ове младе и лепе турске девојке, видео би да она с |
| оји ће навалити на њену женску примчиву душу кад <pb n="108" /> се укаже Солун, град где су је |
| види нову струју крви и живота, и нову душу, и, стар, плаши се од те нове душе, од нове жене.{ |
| а као певачица: у свирку је уносила сву душу, замишљајући њега, њихово миловање, а жене су „пад |
| утиском неописане радости, која јој сву душу обузе, поче друго:</p> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> |
| мена и бронзе...{S} Ови други сви имају душу, и ја многе познајем, па ми је мило што имам позна |
| молила га да беже у свет где људи имају душу.</p> <p>Фахрије оде Нурији.{S} Кад је Нурије виде, |
| сте, нек виде да нису ствари, јер имају душу, нек дознаду да све што има дужност има и право на |
| и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није постојало друго место до ово где су Џем |
| Њено срце не зна за године.{S} За њену душу године су само уображење.{S} Њен дух се обнавља св |
| хвалила нашем Џемалу, њену снагу и њену душу; а он, мушко као свако мушко, <foreign xml:lang="f |
| лепо понашање <hi>често</hi> одаје лепу душу; али то је често, не увек.{S} Ти познајеш Хиснет-х |
| ној арији <hi>Први Бол</hi>, осетиле су душу не онога чија је она, већ ове младе лепе жене, па |
| им да су оне промениле хаљине, али нису душу.{S} Душа им је као у оних старих слепих дервиша шт |
| , лепа и мила девојка, пуна шале, „пуна ђавола“, како су говориле хануме, просто је уживала да |
| ах на њу и рекох : „Што се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, каже она и смеје се. „ |
| оће да сврати Мејрем-хануми, а Сафет се ђаволски насмеја и рече:</p> <p>— Или некоме коме треба |
| њига било и школских, као да у кући има ђака, студента, па их одведе на софу с отвореним шалона |
| е“; он сам послуживаће халвом и пилавом ђаке, пошто очитају молитву за здравље и добро учење ње |
| ик, француске књиге.{S} Да нам је Фатма Ђаковичанка, ја се не бих бојала; али, она је Солуњанка |
| бих рекла, зете, да ти кћер удајеш као Ђаковичанку.</p> <p>— Као старинску муслиманку, Ариф-ха |
| толика срамота; он зна да није испросио Ђаковичанку, него Солуњанку, кћер цариградског беја што |
| атмом?!{S} Шта би рекао свет!...{S} Као ђаури, или Јевреји...{S} И Донме, што се готово развиле |
| 80" /></p> <p>Отац, опрости ми.{S} Међу ђаурима сам више од годину дана, али се нисам пођаурила |
| д ништа да затвараш: у њој ти је дисала ђаурка тринаест година.</p> <p>Сафет се смејаше и мољаш |
| уће, а мужа:{S} Осман!{S} Осман!{S} Као ђаурка!“ Он се задовољно осмехну, јер је знао да ова ст |
| на сва уста грди Нурију и њену сестру : ђаурке.{S} На испричавши „муфтијину причу“ матери и жен |
| али нисам знала да зову мужа на име као ђаурке.{S} Из такве куће, а мужа:{S} Осман!{S} Осман!{S |
| </p> <p>— Куда ћеш, сине?</p> <p>— Оној ђаурки.{S} Она је знала, а крила!</p> <p>— Волела га је |
| ина?!</p> <p>— Није, него да брже изиђе ђаурски дах, рече Сафет.</p> <p>Она плану:</p> <p>— Па |
| мо и — прими дете; али нареди да се то „ђаурско копиле“ однесе у приземље, међу слушкиње, да га |
| у сузама.</p> <p>— Зар муслиманско име ђаурском копилету?</p> <p>— То је крв твоје крви.</p> < |
| чају, све скроз било отворено.{S} Њихов ђердек је из баште, а с прозора се лепо види море и Оли |
| ече :</p> <p>— Доктор-ефенди, сад им је ђердек, то јест прво вече, па ево...</p> <p>Лекару би п |
| тма.</p> <p>Кад јој дође с Осман-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој се обрадова, а |
| жи, он се закључа у собу где им је био „ђердек”<ref target="#SRP19120_N99" />.{S} Учинише му се |
| уђе, па и не поздравивши девера седе за ђерђеф.{S} Осман се зачуди, после помисли: „Срамота је, |
| се засмеја, поцрвене и поклопи лице на ђерђеф.</p> <p>— Што, душо, то може, рече Осман задовољ |
| {S} Седи!{S} Она нагло седе, те претури ђерђеф, и разлетеше се листови из „слаткога“ де Мисеа.{ |
| жао.{S} Заова јој донесе један мали фин ђерђеф (који је она од куће донела) с разапетом белом с |
| 248" /> и брат му.{S} Кад виде непознат ђерђеф мали, ружичаст, сети се да је њен, те му би врло |
| он погледа у Фатму: она не диже очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га исекао, а мал |
| S} Дуго су седеле једна поред друге, за ђерђефом.{S} Фатма сама навезе већ две „кутице".{S} Поч |
| ј је Џемалов прстен, али она јој је под ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но и да није под плат |
| > „слаткога“ де Мисе, који јој стоји на ђерђефу...{S} Чита песме које је небројено пута читала, |
| њене погледе, и грозничавост кад јој се ђерђефу приближи да види како везе, и ужас <pb n="236" |
| један комад платна, који бејаше на њену ђерђефу, покри косу, јер чу с минара „Алла екбер“, па д |
| о бројаница узе са шиљтета Ђулренгијине ђинђухе. „Алије!“ виче Нурије-ханум уплашено, јер види |
| {S} А она као да се из сна трже, остави ђинђухе и сасвим трезвено рече: „Нема ни Ахмеда, Нурије |
| ије је мајка викнула: „Мерсије, <hi>бир ђозим</hi>!“<ref target="#SRP19120_N111" /> И виде: вел |
| > Ариф-ханума се загледа и помисли: „„У ђубрету спава, царски сан сања“ : крај турских ствари о |
| лујем, кад он мене штапом по глави, и: „Ђувенде!“...<ref target="#SRP19120_N72" /> Ја тад видех |
| је било водоноша с ђугумима, слушкиња с ђувечима, трговаца с товарним магарцима, продавачица с |
| ним чаршафима, и где је било водоноша с ђугумима, слушкиња с ђувечима, трговаца с товарним мага |
| ршће од њих; а жене:{S} Зумбрит, Јакут, Ђул, Замбак, то јест смарагд, рубин, ружа, крин: да њин |
| Изјави му љубав.{S} Пошаљи му ружу. <hi>Ђул: сенсин беним булбул</hi>.{S} Пошаљи му нагорелу ци |
| ба, навијају се сатови: подижу се тешка ђулад што би скоро дотакла под.{S} Свуд је постављено з |
| аква лепа имена!{S} Гонџеђули, Ђулђули, Ђулбејаз, Ђулренги, Ђултер, Ђулсу, Ђулзаде ..{S} А кад |
| S} Она је била доле, па кад је дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: „Убио се Џемал-беј“, пошла, заљуљ |
| Око ње су Мерсије, црна Ђулренги и бела Ђулбејаз (она страсна бивша робиња коју су они, пошто и |
| S} Нене и родитеље послужи Фатме остале Ђулбејаз.{S} После, чочеци узеше играти Ибрахим-Хасан-б |
| } Кључ!...</p> <p>И долетеше Ђулренги и Ђулбејаз:</p> <p>— Кујчук-ханум, кључ! па изгуравши две |
| , па макар ко дошао: договорили се; али Ђулбејаз уђе и рече: „По беја су дошла два његова друга |
| е је, па не смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбејазу и брзо рече:</p> <p>— Где је кујчук-ханум?</p |
| иње.{S} Каква лепа имена!{S} Гонџеђули, Ђулђули, Ђулбејаз, Ђулренги, Ђултер, Ђулсу, Ђулзаде ..{ |
| ули, Ђулбејаз, Ђулренги, Ђултер, Ђулсу, Ђулзаде ..{S} А кад се оне некад скупе код неке на посе |
| ата се већ одшкринуше и помоли се глава Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с белим башјортиом, кој |
| зом.</p> <p>У собу уђе Мерсијина робиња Ђулзаде <ref target="#SRP19120_N48" />, обучена у бели |
| ...{S} Ти си чула какви су.</p> <p>— О, Ђули, да ми само не рече оно, ону страну реч!..</p> <p> |
| та робиња уплашено.</p> <p>— Да бежимо, Ђули...{S} Види како ми лупа срце! рече Фатма узимајући |
| месечина као дан — пун месец. „Ђули!{S} Ђули!“ шапће; али јој се тај шапат чудан учини, уплаши |
| </p> <p>— Нашој.{S} Ово знамо само ја и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, али није овде да зна |
| а стаде: месечина као дан — пун месец. „Ђули!{S} Ђули!“ шапће; али јој се тај шапат чудан учини |
| и жене:{S} Фатма-Алију и Емине-Семију, Ђулистан-Хисмету, Фатма-Фахреназу, Ниђар-хануму, још не |
| то јест воли просвећеност њине земље, а Ђулистан-Исмет-ханум Енглескиње, то јест високу културу |
| и ружина...{S} Ову собу ја бих прозвала ђулистан (ружичњак) да у њој није и један замбак и једа |
| не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђулистан-Немету.{S} Сад видим: ти си уз Ђулистан-Исмету |
| Ђулистан-Немету.{S} Сад видим: ти си уз Ђулистан-Исмету, ти ниси за ослобођење харема, за разви |
| и унучад), — за развијање ; друге су уз Ђулистан-Исмет-хануму, младу и врло образовану, — проти |
| а.{S} Напред ће Емине-Семије, па за њом Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви: да обара |
| редном, трезвеном Енглескињом слагала с Ђулистан-ханумом и готово сам постала англофил.{S} И та |
| изала високо, идући за Емине-Семијом и 'Ђулистан-Хисметом као верни за Пророком, испустила сам, |
| у собу вичући:</p> <p>— За Божју љубав, Ђулренги, где ми је пече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У |
| имена!{S} Гонџеђули, Ђулђули, Ђулбејаз, Ђулренги, Ђултер, Ђулсу, Ђулзаде ..{S} А кад се оне нек |
| rget="#SRP19120_N30" />?</p> <p>— Ћути, Ђулренги, да не чују...{S} Жао ми је Мерсије, рече и ск |
| да се журим.</p> <p>— Е па добро; дај, Ђулренги, хартије.</p> <p>Робиња јој донесе два ружичас |
| биње хлађаху кјучук-хануму лепезама.{S} Ђулренги узе јецати присећајући се: „О да остави све па |
| каже, па не може: никако нису саме.{S} Ђулренги је непрестано у соби, седи и пуши.{S} Она пред |
| ез „збогом“.</p> <p>Фатма оста сама:{S} Ђулренги је с ханумама код болеснице.{S} Да се потужи к |
| Енглескиња.{S} Око ње су Мерсије, црна Ђулренги и бела Ђулбејаз (она страсна бивша робиња коју |
| пробудили?!</p> <p>У томе дође на врата Ђулренги и рече:</p> <p>— Кјучук-хануме, хајдете Ајше х |
| S} Али, заиста, срамота ме.</p> <p>Дође Ђулренги и рече да Ибрахим-Хасан-беј<pb n="271" /> зове |
| ef target="#SRP19120_N94" />, како каже Ђулренги.</p> <p>— Колико си тврда! узвикну Ариф-ханум. |
| а. „Кјучук-хануме, брзо!“ викну из куће Ђулренги, а оне потрчаше у ненину собу.{S} Џемал!{S} Ст |
| тако говориш.</p> <p>— Дајте мени, рече Ђулренги, па намени на два ораха и пружи их, као малоча |
| p>— Емир!{S} Кључ!...</p> <p>И долетеше Ђулренги и Ђулбејаз:</p> <p>— Кујчук-ханум, кључ! па из |
| мном су сви моји: нене, отац и мајка, и Ђулренги...</p> <p>Босфор, о коме сам толико слушала од |
| које ми даде слатка Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а она зове једну Јасмин, другу Замба |
| жене нисам ни погледао.{S} Гонџеђули и Ђулренги, то нису жене него робиње, а тетка је тетка, м |
| 2"> <head>II</head> <p>Како се изненади Ђулренги, робиња, кад уђе у софу и затече девојку с чар |
| p> <p>— Што сам ја тврда није чудо, али Ђулренги!{S} И она је све знала.</p> <p>— Сад знам зашт |
| е Ђулренгији да то баци у ватру.{S} Али Ђулренги утрча и радосно викну:</p> <p>— <hi>Мужде</hi> |
| а је као патка, и иде као патка, говори Ђулренги и приноси хануми хаљину.</p> <p>А Мерсијина цр |
| е да се венча!“...</p> <p>Капију отвори Ђулренги, и закука: „Аман, мртав!“...{S} Младога беја п |
| , децо, веселите се.{S} Нас ће веселити Ђулренги — певаће нам.“</p> <p>Свих седам захвално погл |
| оје, с њеним сребрним аврапама: кад јој Ђулренги јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим |
| епа писмо на најситније комадиће и даде Ђулренгији да то баци у ватру.{S} Али Ђулренги утрча и |
| сети да цела кућа спава, она се обуче у Ђулренгијин чаршаф и тихо изиђе из своје собе.{S} Проша |
| јанице: уместо бројаница узе са шиљтета Ђулренгијине ђинђухе. „Алије!“ виче Нурије-ханум уплаше |
| увуче с тетком, Ариф-ханумом и робињом Ђулренгијом у затворена кола <pb n="137" /> с вратаоцим |
| ифлук.{S} Сва срећна, она оде у башту с Ђулренгијом.{S} Саме су: хануме одоше на друго посело.{ |
| и, Ђулђули, Ђулбејаз, Ђулренги, Ђултер, Ђулсу, Ђулзаде ..{S} А кад се оне некад скупе код неке |
| по нишком обичају, кади амбром и прска ђулсуом, ступају у једну врло велику собу с обућом (јер |
| жичастог сирупа.{S} Док се пијаше кафа, Ђултер удараше у деф а једна њихова бела бивша робиња, |
| Гонџеђули, Ђулђули, Ђулбејаз, Ђулренги, Ђултер, Ђулсу, Ђулзаде ..{S} А кад се оне некад скупе к |
| лист, да га однесе тетки као спомен из Ђумулџине...</p> <p>Вече се спусти брзо, као да хтеде д |
| ао стадо на пландишту.{S} Кад су били у Ђумулџини, она се усхитила како није скоро; хиљаду успо |
| иво погледа у мајку и рече:</p> <p>— Е, е, машалла’!</p> <p>— Устала, али слаба.{S} Како поблед |
| eign>"...<ref target="#SRP19120_N67" /> Е, али она мајка из тога романа и њена: пре би пристала |
| фризуре, европске хаљине, а прстима!{S} Е, али ово је кућа затуцаног Турчина Ибрахим-Хасан-беја |
| дигла његову главу са својих груди.{S} Е, али човек, муслиманин...{S} И сети се шта у њих има: |
| а је у очи: ...</p> <pb n="159" /> <p>— Е, девојке, змије око руку, змије око врата да су тобож |
| , а јуче се обукла и закитила.</p> <p>— Е, хвала Богу! вели њена мајка радосно.</p> <p>— Хвала |
| и готово увек замишљене жене.</p> <p>— Е, тако, кад ти дође као да ми се повратише куће и кона |
| Ја старинску памет, ти хаљине.</p> <p>— Е, мој зете, боље да променимо памет, но хаљине.{S} Оно |
| у хамам, па морам да се журим.</p> <p>— Е па добро; дај, Ђулренги, хартије.</p> <p>Робиња јој д |
| но, муфти-ефенди, простења он.</p> <p>— Е! учини муфтија.</p> <p>И то „е“, кратко изговорено, м |
| , госпођо мајко, није да нећу.</p> <p>— Е, кад не можеш, чедо, ти пости; али... ноћу буди с муж |
| е зет кад ти поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу, рече он мало набусито, јер није марио |
| око, али омар!{S} Једва дођох.</p> <p>— Е, Јасмин-ханум, зашта те послала кјучук-ханум?</p> <p> |
| ажљиво погледа у мајку и рече:</p> <p>— Е, е, машалла’!</p> <p>— Устала, али слаба.{S} Како поб |
| <p>Она болно и стидљиво рече:</p> <p>— Е, откуд, откуд?!{S} Ја му никад с мајком нисам о томе |
| ично задовољно насмеја и рече;</p> <p>— Е, да сам знао, ханум, да си долазила, ја не бих био он |
| хаљина и рече: <pb n="168" /></p> <p>— Е, да му љубиш руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да д |
| ком:</p> <p>— Шта ти је, душо?</p> <p>— Е, шта, турских жена болест — јектика, рече тобоже у ша |
| ад си хтео да је овако удајеш?</p> <p>— Е, мода.{S} Зар да ми кажу: „тврдица“ или „прост“?{S} И |
| мајка!{S} Слатко њено срце!</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> </div> <pb n="107" /> <div type="cha |
| ли.{S} И ја сам се вежбала.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Опет прочита писмо, и нађе да би |
| ирте или поморанџина цвета.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> </div> <pb n="71" /> <div type="chap |
| ескочи.{S} Љубим те, љубим.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Ово писмо и не затвори, него под |
| ошто га прочитам и ижљубим.</p> <p> <hi>Е.Ф.</hi> </p> <p>Фатма затвори писмо па га даде робињи |
| — зелено.“ — „Снила сам га на глави." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, као малочас, јер зелен к |
| јој не рече: „То није за жене“, или : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово му је све из Европе; а да |
| /p> <p>— Е! учини муфтија.</p> <p>И то „е“, кратко изговорено, много му рече.{S} Предаје се Бож |
| ико забринула?{S} Изиђи мало.{S} Ха!{S} Ево, ја сам променио прстен да те подсетим да је данас |
| и, па викну:</p> <p>— Ти си луда!...{S} Ево ти ово: на!{S} Сад не волим ни њега ни тебе.</p> <p |
| : мајка ће је својом руком опрати...{S} Ево је мастика!...{S} Ја без дувана не могу.{S} О, да м |
| његову слику имам у срцу, у свести.{S} Ево је, рече па зажмури.</p> <p>— А отац ти мисли да по |
| показујући му једно стакалце:</p> <p>— Ево, чедо, арслане мој, — мастика..{S} Што не би?{S} Пи |
| сад им је ђердек, то јест прво вече, па ево...</p> <p>Лекару би пријатно, а Осман погледа у мај |
| из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што жали Зејну, са своји |
| еј неће то учинити, јер је васпитан као Европ...{S} Он је арапски племић.</p> <p>— Па позовите |
| <p>— Није луд.{S} Страстан, Азијат.{S} Европа му није могла изменити крв.{S} Ох, што одведох Ф |
| Опрости, мајчице, али и тебе је занела Европа.{S} Слику!{S} Нећу, мајчице, допустити да ми кћи |
| ен, она се збуни.{S} Ту је представљена Европа у миниатури.{S} На канабетима, у наслоњачама, се |
| мана, они мужеви...{S} Одакле су?{S} Из Европе.{S} Њен отац некад дође у зору, па мајка не пита |
| жене, шта оне знају!“ Ово му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из своје отаџбине, Ту |
| p> <p>Јутрос Ибрахим-Хасан-беју дође из Европе, из Париза, писмо и аманет!{S} На писму адреса п |
| у их, намигују им..{S} Кад сам дошао из Европе па ово видео, ја сам мислио да то нису жене „com |
| оли већ трећа година, како се вратио из Европе, јер његова тетка толико је хвалила, толико му п |
| као другу, као човеку...{S} Прича јој о Европи много штошта што она у романима није читала, каз |
| а тугује, бежи, лута с њим по свету, по Европи, срећна је.{S} Доцније само Мадам.{S} После и Ма |
| -ханум, па те нове!{S} Читале шта се по Европи ради, па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће, оне, сир |
| а њена сестра за неким који је лутао по Европи, а жену оставио саму.{S} Она је век провела без |
| бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с њима научио.{S} До половине Рамазана долази |
| у нежни, одвојени од мајке рано...{S} У Европи, где човек жени устаје на ноге и љуби јој руку, |
| то су удате, те не могу поћи за њ.{S} У Европи је школе учио, али их није свршио...{S} Отац му |
| е слободне, да сте с људима.</p> <p>— У Европи, жене, поред толике слободе и права, боре се за |
| и камен!</p> <p>Он се буни:</p> <p>— У Европи се сме с љубазницом, овде се не сме са женом!{S} |
| а је продужи? <pb n="189" /></p> <p>— У Европи, рекоше гошће, све четири у један глас.</p> <p>— |
| рачуна видех: колико ми потрошио муж у Европи, трипут више ја у Стамболу...{S} Све презадужено |
| , а он није Турчин него Немац...{S} И у Европи свако чудо има.{S} Па они људи и жене из Золиних |
| си никад гледала.{S} То је као понеки у Европи, како прича Мехмед, кад не може да узме ложу, не |
| зида.{S} Зна за свилене лествице, али у Европи...{S} Он, Европљанин, па...{S} И после, он ју је |
| значи.{S} Напослетку, драга мала, ни у Европи не иде све онако како ви на Истоку, нове муслима |
| акав посао?{S} Са женом се не може ни у Европи у суд, школу...{S} А кад се састанете после једн |
| од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар у том нечистом делу света нешто од њега, |
| Женско Питање у Турској неће бити као у Европи.{S} Ми и не помишљамо на равноправност с људима |
| ожено.{S} Зацело су мислили: одрастао у Европи, па не зна турске обичаје, — да га преваримо.{S} |
| ћања нису била будна, јер је дуго био у Европи, и да му их није могла пробудити ни најдужа моли |
| риграду.{S} И може бити што није учио у Европи.{S} И може бити што није младотурчин.{S} Па што |
| амо по вери и по имену, иначе не, јер у Европи је одрастао, живео до пре две године.{S} Ја не з |
| е била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи, у Паризу, европски направљена и намештена.{S} А |
| „Наш брак, па наш брак!“ узвикују — „У Европи је брак много савршенији, па ипак га називају пр |
| енским комитетом за жене.{S} Ми ћемо за Европљане, не за хришћане него за муслимане, младотурке |
| И после, то је човек — ваш сан, идеал, Европљанин, Француз; она слуша кад он говори француски. |
| вилене лествице, али у Европи...{S} Он, Европљанин, па...{S} И после, он ју је питао каменчићем |
| Мени је све сута причала.{S} Он је као Европљанин, а личи на арапског принца, принц је.{S} Зов |
| ав узрујан, али је не пољуби у руку као Европљанин Џемал већ је страсно стеже као Азијат Осман. |
| ио, али се коцкао.{S} И стриц му је био Европљанин, али је ипак на овај турски обичај пристао и |
| собу да обуче капут, а гошћа рече: „Ето Европљанин!{S} Наши би нас дочекали и у гаћама“.{S} Кад |
| пољуби.{S} Пољубац млада и лепа човека, Европљанина, каквог и она жели за мужа, опече је као да |
| ави, новомодној европској фризури, она, Европљанка, доведена је двема младицама срећним у браку |
| та је женска памет.{S} Она, готово цела Европљанка, да пође за невиђена човека!{S} Нека прође т |
| дскакута да му се обуче.{S} Готово цела Европљанка, а зна „Божју наредбу“ издату жени: „Кад ће |
| ћна, њој се чини да толико није ниједна Европљанка.{S} Њена љубав је сасвим свежа, јер она се н |
| му не би пало да одговори: „Зато што је Европљанка, Францускиња“.{S} Да се пре срела с којом др |
| француски; ја сам у пијано свирала као Европљанка.{S} У томе ми прошло девовање, кратко моје д |
| слатка, да је образована, да је готово Европљанка, да је <hi>нова</hi> и оделом и душом.{S} И |
| муслимански, зашто си дао да се дружи с Европљанкама, што си тражио да учи европске језике, што |
| /p> <p>— Ми смо <hi>нове</hi>, а оне су Европљанке, Францускиње.{S} Шта ми имамо азијатско?{S} |
| pb n="85" /> Јавио јој се као познаници Европљанки, новој, оној новој што тражи да турске жене |
| а сама. „Ја стара Азијатка према младој Европљанки била сам што нем човек према грому.“ Код две |
| пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си с Европљанком одрасла: узми мужа по избору, удај се из љу |
| оца, с њим састане и поразговара, јер с Европљанком је одрасла, па ме страх да...</p> <p>Ариф ј |
| ина.{S} Отац мрзи Европу а у кућу узима Европљанку: да му кћи не би остала за пашинским кћерима |
| ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што је Европљанче!“ <pb n="96" /></p> <p>— А где је Фатма?</p> |
| мушкарац и девојчица, тераху обруч као Европљанчићи, па кад видеше стрица, зацикаше од радости |
| ме да се чује протест нових, да их пред Европом брани, заступа.{S} С великим црним очима, стари |
| бога...{S} И тврдо верујући да је права европска жена оваква, савршенство, она је свакоме дала |
| вати образованом, ако не говори бар два европска језика и ако не свира на клавиру.</p> <p>И она |
| /> она остаје хладна; кад одјекне каква европска арија, она добија крила и у духу лети по непоз |
| отац зове „европски огртач за прашину и европска махрама за позориште“.</p> <p>— Зацело, Емир ј |
| } Загрљена с човеком... игра!{S} И како европска жена гледа кад јој муж игра с туђом женом?!{S} |
| лиманске књиге, ништа; него хришћанске, европске... француски језик, француске књиге.{S} Да нам |
| у фесу.{S} И зашто је обукао те хаљине, европске, кад мрзи Европу?{S} Он много држи на своје им |
| гима не-естетично.{S} Европске фризуре, европске хаљине, а прстима!{S} Е, али ово је кућа затуц |
| о било смешно, другима не-естетично.{S} Европске фризуре, европске хаљине, а прстима!{S} Е, али |
| отац мрзи Европу а воли што му кћи зна европске језике и што свира на клавиру. „Мајчице, да са |
| ију“, у ноћној тишини помеша глас какве европске оперске певачице с гласом мујезина!{S} На овој |
| ан сања“ : крај турских ствари она меће европске.“</p> <p>И Нуријина робиња јој се обрадова, ал |
| ја не бих могла с човеком!{S} А замисли европске балове.{S} Загрљена с човеком... игра!{S} И ка |
| жи с Европљанкама, што си тражио да учи европске језике, што си допустио да ти се по харему раз |
| душу Емире и Мерсије; у соби где су јој европске књиге, пуно је турских жена, по миндерлуцима, |
| ми даје животу живот...{S} Да живим као европске жене!...“ Она њих познаје, Мадмоазел, Мадам, М |
| ф-ханум.</p> <p>— Зашто си јој набављао европске учитељице, кад си хтео да је овако удајеш?</p> |
| а зашто нам наши родитељи дају да учимо европске језике кад не воле, стиде се да их чују у свој |
| 0_N100" />, погледа у европске књиге, у европске ствари, и у шалоне. „Сирота жена!“ рече и тужн |
| f target="#SRP19120_N100" />, погледа у европске књиге, у европске ствари, и у шалоне. „Сирота |
| , пева, зацело своје песме.{S} Обучен у европске хаљине, а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих |
| слиманке из Султан-Абдул-Хамидова доба, европски образоване а не смеју с мушкима да говоре, евр |
| ле, ти си своје драго видела с балкона, европски.</p> <p>— Кад моје срце плаче, теби је до шале |
| азоване а не смеју с мушкима да говоре, европски очешљане и обучене а, код куће, турски обувене |
| } Час у Солуну, нас у Европи, у Паризу, европски направљена и намештена.{S} А како видех овога, |
| , бежи с њим у Европу; тамо имају кућу, европски намештену; улицом иду испод руке; походе позор |
| е три нове из Цариграда, обучене као за европски бал у беле лаке хаљине с дубоко изрезаним стру |
| тме, у белој турској антерији, очешљана европски.{S} Кад виде девера, хтеде да се врати, а Осма |
| антерији прављеној за свадбу, очешљана европски (први пут у животу; очешљала је пријатељица) к |
| Фатма добро види.{S} Најпосле, то није европски обичај, то је наше.{S} Кафези су истина густи; |
| е у собу у ципелама, ако су се очешљале европски и назвале турску хаљину француским именом, и и |
| обињи као слободној, и још, јавио ми се европски: поклонио ми се и скинуо капу...“</p> <p>У прв |
| врло црномањаст, увек намргођен, обучен европски а у фесу.{S} И зашто је обукао те хаљине, евро |
| њен отац жели да овај брак буде потпуно европски — по избору.{S} Као да је то избор ако нека же |
| е!... и к нама ушао Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам се представио, по европски, и ка |
| вропски, и кад би нам се представио, по европски, и кад би се с нама руковао...</p> <p>Девојке |
| у калдрму шест пута: дванаест часова по европски „Нема га!“- сад помислише, а не рекоше. „Није |
| иља, Емир, кад бисмо сад чуле куцање по европски, и кад би к нама ушао... не крите лице!... и к |
| е се развише.{S} Као укућанке, и оне су европски обучене.{S} Али једна од њих, мршава висока ст |
| hi>башјорти</hi>, то што мој отац зове „европски огртач за прашину и европска махрама за позори |
| и се на све жене, на младе у новомодним европским хаљинама и на старе у старинским турским анте |
| турској хаљини и обући, са старомодним европским чешљањем; кћери, муслиманке из Султан-Абдул-Х |
| Скопљу, сретох једног мушкарца: у финим европским хаљиницама, с рукавицама и штапићем, иде с је |
| да види харемско весеље, да га пореди с европским весељима и баловима, и кад дође време да се ч |
| 20_N72" /> Ја тад видех :{S} Азијатче у европским хаљинама.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј узе се сме |
| ан кут.{S} Седоше...</p> <p>Бејови су у европским хаљинама, муфтија у кафеним чошним шалварама |
| ини пуста, празна, и ако је пуна: поред европских музичких инструмената, ту су њен ут и њени зи |
| ијано, своју библиотеку, кревете, слике европских градова; а кад, преко кровова, црвених између |
| лободу, за женино право и за све што је европско, једна највећа <hi>нова</hi> (како младотуркињ |
| ако обоје.{S} Коран и романи, решетке и европско учење, мени се чини, сине, не иде.{S} Аллах не |
| то јест цео он!...{S} Што год би у кући европско, он растури, испродава, испоклања, спали.{S} К |
| њену тоалету, нарочито њен шешир, њено европско <pb n="8" /> држање, слушајући њен говор, не ш |
| зом.{S} Ја помислих да је синчић некога европског конзула, те се савих да га омилујем, кад он м |
| чујете јако, снажно било једног великог европског града, где су жене слободне и срећне, ви мисл |
| м по врату, грудима и глави, новомодној европској фризури, она, Европљанка, доведена је двема м |
| а ханума, у сукњи и блузи и старомодној европској фризури, одговори да је „хвала Богу“ здрав, о |
| рача њена сестра, у љубичастој свиленој европској хаљини, насмејана, весела, и обе одговарају, |
| моју и његову: косу да ми наместите као европској невести, и да ми на главу метнете дијадему, у |
| ну велику собу с турским намештајем а с европском библиотеком, где је поред забавних књига било |
| ама, с много бисера око врата, али не с европском фризуром, него расплетена, да јој у брачном ж |
| е (њена је својина тај каик) пређемо на европску страну, на страну румелиску, како овде кажу.{S |
| м, хануме, кроз гвоздену ограду, сасвим европску, опазише једну дежмекасту црнкињу, капиџику.{S |
| е се као да су виделе оно чиме су пуне, Европу.{S} Под Арифиним утицајем, оне су и волеле и мрз |
| во уз кћерино неискуство.{S} Мислећи на Европу, ви се често уљуљкујете обманама.{S} И мени су с |
| ругим ханумама за које су знале да воле Европу.{S} Кад год <pb n="11" /> су хтеле да покажу пут |
| је обукао те хаљине, европске, кад мрзи Европу?{S} Он много држи на своје име, и поноси се бога |
| тада било тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а у кућу узима Европљанку: да му кћи не би остал |
| и негде прочитала.</p> <p>Њен отац мрзи Европу а воли што му кћи зна европске језике и што свир |
| ф се збуни видевши први пут у миниатури Европу.{S} Међу странкињама, нарочито међу Енглескињама |
| пу, рече тетка без устезања.</p> <p>— У Европу! узвикну она и пребледе.</p> <p>— У Европу.{S} С |
| опу! узвикну она и пребледе.</p> <p>— У Европу.{S} Сутра...</p> <p>— Тејзе, а ја ?..</p> <p>— Е |
| ало, не слутећи шта ће чути.</p> <p>— У Европу, рече тетка без устезања.</p> <p>— У Европу! узв |
| отац му дође да га узме, да га одведе у Европу на васпитање и школовање.{S} Ја нисам била нежна |
| Кад напуних двадесет и једну, он оде у Европу за војног аташеа.{S} Мене не поведе; рече да не |
| цу: муж јој не умре него га протераше у Европу за чланак у новинама где се нашле речи <hi>звезд |
| ако кажу ови наши чапкуни протеривани у Европу.{S} Тој хануми наша Фатма се много допала, па је |
| и људи ћуте, они који су протеривани у Европу.</p> <p>Нурије узвикну:</p> <p>— За Божју љубав, |
| , Џемал-беј је само мислио на одлазак у Европу; и да му је допустио понос да тражи новаца од те |
| сањала: отац ме не да њему, ја бежим у Европу, и — срећна сам.{S} Сан је остварен, само што са |
| е не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имају кућу, европски намештену; улицом иду |
| ога проклетога града: и ја ћу с тобом у Европу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Нурије, као да ја и |
| ни видела: отишао... то јест протеран у Европу.{S} Кад јој није туђ, што пред њим меће башјорти |
| живац затрепери, јер се сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да |
| његово у Цариграду, шаље му се новац у Европу, доста за живот...{S} Па њено друштво, људи и же |
| езаној... „Хаљина јој изгледа као какав егзотичан цвет из кога су изишли један за чудо леп женс |
| о женско друштво што путује за Сирију и Египат, па Францускиње, па Белгијанке, и Швајцаркиње ко |
| ког отвореног предсобља, разастреше, на египатску асуру, бели чаршав (<hi>софра-алти</hi>), да |
| !{S} Ово су измислили љубоморни мужеви, егоисти, како каже Емине-Семије- ханум...{S} О, зар нов |
| мислили, размишљали њини људи, брутални егоисти!</p> <p>Енглескиња записиваше Францускињин гово |
| Ахмед-беј, па Исмаил Дортјоли, па Осман Егрибаџак...{S} Кјучук-ханум, зар ниси осетила да му... |
| тобом као оне девојке што изигравају у Еден-Театру.{S} Смеје се, кад <pb n="91" /> зна да је т |
| ндилима као звездама, разлеже се „Алла’ екбер“, и чудно утиче на оне који су очекивали „позивањ |
| па; у зору је пробуди мујезиново „Алла’ екбер“...{S} Како јој је мило то позивање на молитву, њ |
| ђефу, покри косу, јер чу с минара „Алла екбер“, па да је не види мујезин.{S} Навезе почетак од |
| минара Алаџа-Имарета разлеже се „Аллах екбер“ и губи се у висину под плавим небом.{S} Уска ули |
| латни снопови са сунца падају на богате екипаже солунских богаташа поређане у дугачак ред дуж И |
| -бејова харема заустављали су се богати екипажи турских богаташа, и из њих излазиле жене увијен |
| иза високих капија, окованих мертечким ексерима.{S} Ја и оне две нове идемо за њима, и питамо |
| ње и баханткиње, толико се усхитише, да експансивна Францускиња гласно исказиваше своје дивљење |
| овим гувернантама.{S} Оне су ову смеђу, експансивну Францускињу што пљеска играчици <pb n="77" |
| шене: уместо кокетних и с много укуса и елеганције скројених чаршафа, оне имају горњи <pb n="22 |
| е смеше на њихове љубазне, пуне дражи и елеганције цариградске поздраве, и тад се окрећу, обе, |
| нску кућу с кафезима а и са шалонама, с електричним звонцетом на капији поред халке и звекира, |
| кад једна од њих метну прст на дугме од електричног звонцета.{S} Капија стара, са звекиром и ха |
| је видела тејзе!...{S} Ја нисам у свом елементу.{S} Ја сам њима туђа, и оне мени...</p> <p>Дец |
| уди и жене, Францускиње, она је „у свом елементу“: иста је као оне...{S} И да је не зваше, ко з |
| оја год је имала крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је жена, и шта је женина дужност, и шт |
| туговала сам што као моја Сафет и моја Елиз немам кћери да удајем, па да добијем унучад: да се |
| ечивим Туркињама, а Ариф јој увек каже „Елиз, очи моје“.{S} Францускиња се узе разговарати с Ме |
| туркиња, онако како ју је била очешљала Елиза за Фатмину свадбу.{S} Њена седа коса, тих дана ми |
| <p>— Пишу ли љубавна писма кћери твоје Елизе?</p> <p>— Њене кћери!{S} Деца! викну увређено Ари |
| нумом, ти би, без сумње. чула нешто и о Елизи...{S} Век проведох у тражењу срца; своје давах, а |
| нцускињу?{S} И њој намењен пољубац даде Елизиној млађој кћери, коју она зове „<foreign xml:lang |
| уђаше се како је могла и помислити да у Елизиној деци не воли њену децу него њу.{S} Да њих две |
| ене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S} Ја у Елизиној деци зацело волим Елизу, а у Сафетиној кћери в |
| черас, она је знала да су њени односи с Елизом сасвим пријатељски, зато је весела, али није хте |
| е она љута на наше људе и жене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом завади, она је оваква.{S} А |
| епа.{S} Ја у Елизиној деци зацело волим Елизу, а у Сафетиној кћери волим Сафетину кћер.</p> <p> |
| га увек носила.{S} Али младеж на грлу, елиф између обрва, састављене обрве, све што толико вол |
| ела. „Кад бих могла да ишчупам младеж и елиф“, рече гледајући се у огледалу, и повуче танки баш |
| ина с бенђелуком ; у повијама имају <hi>елиф</hi> (а) као црном бојом направљено; у Мерсије кос |
| N103" /> а његов златни унук понављаће „елиф, бе“; он сам послуживаће халвом и пилавом ђаке, по |
| свечан: гостију пуно, хоџа ће говорити „елиф, бе,“<ref target="#SRP19120_N103" /> а његов златн |
| дан само онај који угушује слободу?{S}" Емине-Семије-ханум воли Францускиње, то јест воли просв |
| разговара и договара, она им ради.{S} А Емине-Семије-ханум има уза се жене и странкиње.{S} Упра |
| } Уображен.{S} Његова тетка прича му да Емине-Семије-ханум хоће да се развијемо, он то одобрава |
| нове, коју сам дизала високо, идући за Емине-Семијом и 'Ђулистан-Хисметом као верни за Пророко |
| и од њих)?{S} Девојчица одговори : „Код Емине-тејзе с Ајше-кадуном“ (слушкињом).{S} Њему заигра |
| ли љубоморни мужеви, егоисти, како каже Емине-Семије- ханум...{S} О, зар нова, па тако?{S} Скин |
| е их да траже право сунца.{S} Напред ће Емине-Семије, па за њом Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, |
| нам да си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђулистан-Немету.{S} Сад видим: ти с |
| у се поделиле у два логора: једне су уз Емине-Семије-хануму, старију жену (има и унучад), — за |
| чланове узели и жене:{S} Фатма-Алију и Емине-Семију, Ђулистан-Хисмету, Фатма-Фахреназу, Ниђар- |
| } Ја устајем на ноге чак и оној сиротој Емине-кадуни с искрпљеним чаршафом — зато што је стара. |
| Је ли могуће да ти ниси пољубила Мадам Емину кћер како се воли?{S} Зато што ју је љубио човек? |
| стрица. „Зна ли турски овај Француз, а, Емир?“ она хтеде проговорити, па опет не смеде.{S} Он п |
| јер је паметна...{S} Али што си таква, Емир?{S} Погледај ме у очи.</p> <p>Она сакри лице на те |
| јер то је њихов обичај.{S} И ако млада, Емир се са стотину жена овако погледала, и увек јој је |
| ву кад чујемо мујезина.</p> <p>— Збиља, Емир, кад бисмо сад чуле куцање по европски, и кад би к |
| сије <pb n="7" /> има мало повећа уста, Емир као саказ-кутију<ref target="#SRP19120_N17" /> од |
| оба ока и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби и заплака, гласно, као кад је била мала, |
| етна је.{S} Други пут о томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се не смеју.</p> <p>— Кад помислим, с |
| </p> <p>По сто пута грлим и љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и све младе, све нове.{S} По сто |
| Шехназе-ханум, Емир-ханум?{S} Две нове, Емир и Мерсије седоше међу старе, раздрагане грамофоном |
| ну срећу.“</p> <p>— Ко с десне твој је, Емир.</p> <p>Појави се један младић.{S} То јест, појави |
| стих по малим градовима За чудо нам је, Емир, што нам ти ниси јавила; јер ми смо пристале за је |
| .</p> <p>— Зар нисмо обе биле срећније, Емир?</p> <p>— Ја не, Мерсије.{S} Ја сам сад тако срећн |
| за године...</p> <p>— Простор и време, Емир.{S} Ти не познајеш силу ни једног ни другог, јер с |
| је то Фатма, и викну промукло : „О, не, Емир душо!{S} То ново гробље је за старе...{S} Заставу |
| са Жаном,“ рече им француски. — „Јесте, Емир-ханум; али где ће се ове наше срести са Жаном?{S} |
| head>VII</head> <p>Кад побеже из баште, Емир-Фатма се завуче под комарник несвучена.{S} Никад ј |
| : сад ће ти доћи муж.{S} И не заборави, Емир, да никад пе треба да га дочекаш у оној хаљини у к |
| била је опасна.</p> <p>— Ханум-ефенди, Емир-Фатма удала се за <pb n="266" /> лудог Осман-беја |
| >— Чак ни мисли, чак ни осећања, је ли, Емир?</p> <p>— И то не, заврши гошћа па опет седе у нас |
| ке, али у памети, рече Мерсије.{S} Али, Емир, зар нам наше Францускиње нису причале да то прост |
| </p> <p>— Јесте ли га ви кадгод видели, Емир-ханум?</p> <p>— Ја... јесам.{S} Ја њега познајем, |
| <p>— У гору и камен!</p> <p>— Бога ми, Емир, ко зна, потајне грознице...</p> <p>— Довешћу те ј |
| Те вечери тетка јој рече:</p> <p>— Ти, Емир, мораш вечерас с њим, па макар ко дошао.</p> <p>Он |
| увијаних.</p> <p>— Први нијет је твој, Емир <foreign xml:lang="en">darling</foreign><ref targe |
| ја сам у чаршафу од девете.{S} Па ипак, Емир, моје је друго: видели су ми очи, видели су ми кос |
| м! <pb n="80" /> Како је Шехназе-ханум, Емир-ханум?{S} Две нове, Емир и Мерсије седоше међу ста |
| од бог зна коликог причања.</p> <p>— О, Емир, кад само помислим: „Она је жена,“ говори, а у том |
| ом у њена врата вичући:</p> <p>— Мајко, Емир-ханум умире.</p> <p>Мајка му се одмах појави, преп |
| rget="#SRP19120_N78" />; ако је женско, Емир и Фатма“:{S} Емир, потомак нашега пророка, а Фатма |
| махрама за позориште“.</p> <p>— Зацело, Емир јагње, ти си завијена као Арнаутка и не смеш пешке |
| и истину пред Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не би остала овде ни тренутка.</p> <p>„Има лажи у |
| > <p>За таквога се удаде, по други пут, Емир-Фатма.</p> <p>Кад јој дође с Осман-бејом „ђердек“, |
| горега међу најгорима.{S} Захвали Богу, Емир, ако...{S} Јер ти си одрасла с Францускињом, али с |
| S} Па какве су њене руке, њене ноге!{S} Емир-Фатма има једнога белог гаћастог голуба, кога из с |
| над њу и двапут рече:</p> <p>— Емир!{S} Емир!</p> <p>Она отвори очи.</p> <p>— Устани, чедо... з |
| ад с мајком нисам о томе говорила...{S} Емир, чедо, запали и ти цигару...{S} Грехота је да пост |
| > <p>— Од ове свиле откаћу платно...{S} Емир-ханум, јагње, волиш ли свилену кошуљу?</p> <p>— Ни |
| а, па окрете леђа и опружи мишицу...{S} Емир-Фатма баци поглед с неким чудним осећањем у прозор |
| ра с људима, продужују то и доцније.{S} Емир се бејаше заљубила у једну младу Парижанку, пријат |
| су се шетале до Виле Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је била у Мерсијином <pb n="12" /> чаршафу, |
| један глас: „Он!“ Обе су га познале.{S} Емир, узбуђена, збуњена, не знађаше шта ради те побеже |
| .</p> <p>Мерсије ућута и замисли се.{S} Емир је држала да она мисли о Ариф-тејзи, али Мерсије у |
| узвикну пресрећна љубећи сестричину.{S} Емир, срце моје!{S} Као да си дошла с робије где ти је |
| 8" />; ако је женско, Емир и Фатма“:{S} Емир, потомак нашега пророка, а Фатма, најмилије чедо п |
| ку, у ногу, нарочито у танку половину — Емир-Фатму.“ Оне су то описивање чуле и наљутиле се.{S} |
| <p>— Слатка суто, шта ти је?!</p> <p>— Емир чедо, ништа...{S} Мавиš преврнуо с полице сахан с |
| го... *</p> <p>— Слатка тејзе!</p> <p>— Емир душо, Џемал-беј хоће да иде.</p> <p>— Куда ? упита |
| ра...</p> <p>— Тејзе, а ја ?..</p> <p>— Емир, а ти?...</p> <p>— Тејзе, шта ћемо ?...</p> <p>Она |
| е разиђоше пре сунчева захода.</p> <p>— Емир, рече јој сута, обуци другу хаљину, накити се: сад |
| се да је почетак без свршетка.</p> <p>— Емир, срце моје, упамти: што мање илузија, то слабије р |
| акри лице на теткиним грудима.</p> <p>— Емир, несрећнице! узвикну Ариф оштро и одгурну је од се |
| лице...{S} Опет одоше на софу.</p> <p>— Емир зацело спава...{S} Да је пробудимо, Нурије, да је |
| .“</p> <p>К њој полете Нурије:</p> <p>— Емир!{S} Кључ!...</p> <p>И долетеше Ђулренги и Ђулбејаз |
| кука.{S} Ариф то опази и рече:</p> <p>— Емир, очи моје, хајде гостима.{S} Нурије-ханум каже: см |
| днесе се над њу и двапут рече:</p> <p>— Емир!{S} Емир!</p> <p>Она отвори очи.</p> <p>— Устани, |
| а му, не устаде.<pb n="250" /></p> <p>— Емир-Фатма-ханум! викну Осман-беј гласно и оштро...</p> |
| ло мушко и очи а камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти мислиш да си сукњом покрила косу?{S} По |
| сунчеву светлост, не мари за месечеву.“ Емир-Фатми се учини да јој сестра завиди на срећи, па ј |
| бука ; у обе грло као неоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало у лево, младеж као најситни |
| не руке.{S} Мерсије иде мало потешко, а Емир као да не стаје на земљу, и извија се као змијица; |
| ил, изговарајући: „Стил је човек“.{S} А Емир-Фатма је била уредна, те би је болело кад би у њен |
| на, лепо ожаљена; њој се зна гроб.{S} А Емир, слатка моја Емир!...{S} У туђини...{S} Колико ли |
| . одржаћу је.</p> <p>— Ако се опијеш да Емир-Фатма-ханум, твоја жена од тебе остане <hi>бош</hi |
| бела.{S} И овај каик у који се загледа Емир-Фатма био је као цариградски <pb n="13" /> и имао |
| њој се зна гроб.{S} А Емир, слатка моја Емир!...{S} У туђини...{S} Колико ли је боловала?...{S} |
| , па се све утиша.</p> <p>— Сирота моја Емир! рече болно Нурије-ханум.</p> <p>—По сто пута сиро |
| слова...</p> <p>Понедеоник.</p> <p>Мила Емир,</p> <p>Мислиш ли мало на мене и много на <hi>њега |
| је много славуја.{S} У овим тренутцима Емир-Фатма као да није <pb n="15" /> имала физичких очи |
| репатила за ово годину дана!{S} А јадна Емир у туђини.{S} Кад би знала на кога мислим...{S} Кад |
| главу, па простре серџадо на коме клања Емир-Фатма, стаде на њ окренута југу и уместо кратке ју |
| и је тај?!{S} Тога ниси помињала! упита Емир врло радосно.</p> <p>— Један младотурчин.{S} Дошао |
| ж.</p> <p>— А зар се муж не воли? упита Емир зачуђено.</p> <p>— А која у нас воли мужа?</p> <p> |
| Домаћица се зове Зехра-Мерсије а гошћа Емир-Фатма.{S} Једна Туркиња овако их је описала. „Обе |
| >“ узвикиваше срећна Нурије кад јој уђе Емир-Фатма у двориште. где насташе <pb n="138" /> силне |
| Емир-Фатме.{S} Гошћама ће казати да је Емир с мужем, и оне јој неће замерити, пошто је сасвим |
| и кад му она растужено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и кад му Мерсије прогука: „Иди, слатки Али |
| у, и одмах, врло озбиљно, питају што је Емир-Фатма-ханум онолико ужутела. „Па ко уз Рамазан не |
| /p> <p>Шаљем вам аманет од ваше и своје Емир-Фатме...{S} Ни смрт моје мајке није ме више потрес |
| и уз њу.{S} Обе се замислише.{S} Дубоке Емир-Фатмине очи приковаше се за једну тачку на зиду, г |
| г младића Цариграђанина, брата од тетке Емир-Фатми, и видевши га, погуркују се, стежу се, уздиш |
| што у Солуну живе.{S} Прво су их водиле Емир-Фатминој Ариф-тејзи, па после другим ханумама за к |
| рече:</p> <p>— О, ханум-нене, умало ме Емир не удави.</p> <p>— Хоће?!{S} И ако момка није виде |
| у шешир, ја бих скакала од среће, јагње Емир.</p> <p>— А ја бих, душо Мерсије, полудела од радо |
| транкињама: „О, ви срећне жене, спасите Емир-Фатму!“ Па се прибра, устаде, дубока темена направ |
| </p> <p>— Шта ћеш ?{S} Да се удаш, срце Емир, одговори домаћица.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr |
| се нисам заљубила у Францускињу," рече Емир.{S} И помињаху предмете своје љубави — жене!{S} Ка |
| ми је тетка, друга мајка по млеку, рече Емир.</p> <p>— Не драго, душо Емир.{S} Ко зна како је т |
| } Мурад-Џемал-беј, син Арслан-Нури-паше Емир Заде и Зенихе-Алије-хануме...{S} Од старе емирске |
| оњачи, између два велика огледала, седи Емир-Фатма, у белој свиленој хаљини из Париза добивеној |
| замишљам у оној њеној дугачкој антерији емир-боје, с њеним сребрним аврапама: кад јој Ђулренги |
| тија у кафеним чошним шалварама и чалми емир-боје.{S} Старац, тип старинских Турака: дугачке бр |
| овако кажи, трипут: „Ако се опијем, нек Емир-Фатма-ханум, моја жена, од мене остане <hi>бош</hi |
| ред вече се све очешљаше и обукоше осим Емир-Фатме.{S} Гошћама ће казати да је Емир с мужем, и |
| и на дивном месту крај мора.{S} И тако Емир-Фатми за читави месец дана чинило се као да није у |
| еку, рече Емир.</p> <p>— Не драго, душо Емир.{S} Ко зна како је то?{S} Свакако врло, врло прија |
| сестра испраћа, она вели:</p> <p>— Душо Емир, ја ти се нећу удавати; јер, колико је год љубави |
| Ибрахим-Хасан-беј, да просим твоју кћер Емир Фатму за Арслан-Нури-пашина сина Мурад-Џемал-беја, |
| н би се згрануо...</p> <p>Шта ће бити с Емир-Фатмом?{S} Добиће јектику.{S} Турске жене подносе |
| и венчања.</p> <p>— Тешко нама! узвикну Емир.</p> <p>— Тешко нама! рече Мерсије.</p> <p>И обе д |
| е суши, и да...</p> <p>— Доста! узвикну Емир-Фатма чисто промењеним гласом.</p> <p>— <foreign x |
| утомат, у ону иначе живу и интелигентну Емир-Фатму, и од њеног бескрајног осмеха трзаху се. „Он |
| те је раскопча, нађе свилену хамајлицу емир-боје на њеним грудима, па је подиже, и то место гд |
| а твоја... твоја сестричина</p> <p> <hi>Емир-Фатма</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Мадам Аристид нисам |
| уби</p> <p>ваша мала срећна</p> <p> <hi>Емир-Фатма</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Драга госпођице, мо |
| љубаца</p> <p>од своје мале</p> <p> <hi>Емир-Фатме.</hi> </p> <p>P.{S} S.{S} Мерсије ме молила |
| , васпитанице и пријатељице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.</p> <p>Писмо је писала дуго, прочитава |
| је сестре и верне другарице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Тејзино писмо ћу из |
| степенице, оде у приземље.</p> <p>— <hi>Емир-Фатма</hi>! узвикну он нагнув се над унуку, која н |
| :id="SRP19120_C16"> <head>XVI</head> <p>Емир-Фатма је болесна; долазе лекари и жене бајалице, п |
| l:id="SRP19120_C11"> <head>XI</head> <p>Емир-Фатма шета као голубица по кући Мурад-Џемалове тет |
| ml:id="SRP19120_C10"> <head>X</head> <p>Емир-Фатми донеше обележје, калпак од црвене кадифе, из |
| но:</p> <p>Скопље, 14 јуна 1905.</p> <p>Емир, срде моје,</p> <p>Ти си имала нешто да ми кажеш, |
| е, ништа није остало за другога.</p> <p>Емир је тада пољуби и каже:</p> <p>— Пољубила сам те ус |
| ного је поздрави. <hi>А. Ж.</hi></p> <p>Емир-Фатмине очи просто су сијале од радости. „Благо ме |
| А оно друго не казах, јер сам мислила: „Емир је богата, ја деце немам...{S} Само кад се воле... |
| о му би, кад му један пуномоћник рече: „Емир-Фатма-ханум не да ми пуномоћје: неће с тобом друго |
| није претио њој него оној што му рече: „Емир-Фатма-ханум воли вас — просите је“, претио је Ариф |
| нам умудри Фатму.“</p> <p>Сви је зову „Емир“, а нене и родитељи „Фатма“, јер то је име кћери њ |
| најете Џемала...{S} По оцу од Арапа, од емира...{S} Ја сам вам причала о његовој лепоти, доброт |
| у Мерсије коса као поморанџина кора, у Емире као од печеног кестена љуска, и сјајна као зрела |
| } Виде: у њеној кући је молитва за душу Емире и Мерсије; у соби где су јој европске књиге, пуно |
| и ко му је обећа.</p> <p>— Поклонићу је Емири, рече Нурије, кад узе белензуку.</p> <p>Сутрадан |
| вали претци мога сестрића.{S} А арапски емири... ко зна, још од Мухамеда!</p> <p>Сви пређоше ру |
| темена, сестру Сафет грлим, сестричини Емири љубим очи.</p> <p>Твоја</p> <p> <hi>Ариф-тејзе</h |
| ј ми ово; али, за Божју љубав, не казуј Емири!...{S} Поздрави је.{S} Она ће умрети срећна, благ |
| воле...{S} Ариф-ханум ми је испричала о Емирином болу...{S} Да ме питаш, Алије, кога више волим |
| стан глас.</p> <p>Сутрадан је, за љубав Емирину, дошла Ариф.{S} Џемал је веровао њој, али ипак |
| утишаваше, говорећи му:</p> <p>— Седи с Емиром, сине, читај јој, причај јој; ти си свет прошао |
| де и Зенихе-Алије-хануме...{S} Од старе емирске арапске породице, по оцу, а по матери Турчин.</ |
| све од ње сакрила!{S} А да нисам волела Емиру...</p> <p>— Ја сам мајка, али нисам могла...{S} И |
| Да га види..{S} Па добро...{S} Питајте Емиру, ја ћу да...</p> <p>— Не, кћери, дођи сутра; јер |
| оше ове у један глас.</p> <p>Да удајемо Емиру, рече Ариф и поцрвене.</p> <p>— За кога ? рече Са |
| гару, извише мало врат и почеше с много емоције: <foreign xml:lang="en">Come!{S} O, come my lif |
| готово увек, кад је говорила била је у емоцији, некад великој да је замуцкивала, прекидала реч |
| та кола, затворена, уђоше један обријан Енглез у кратким панталонама, са шеширом који му крије |
| а румен као зрели нар; чињаше ми се као Енглез:{S} Енглескиња га васпитавала.{S} Кад га, кроз к |
| ито млади људи.{S} У Француза абсент, у Енглеза виски, у Турака мастика.{S} А кад се Турчин про |
| и ништа не разумеш, драги Чарлсе.{S} Ви Енглези треба да се пренесете у нашу земљу, да видите ш |
| и размишљала, тужна, у собу улете једна енглеска девојчица, данас дошла у Турску, и узвикну јед |
| викиваше несташна Мерсије исто као њена енглеска учитељица, и ухвати Фатму.{S} Али Фатма, проме |
| оне стране жене!{S} То је једна богата енглеска Мис, која се, видела сам, потуца по земљама ка |
| Кад се развише Туркиње и уђоше у салон, енглеске путнице занемеше од чуда.{S} Јесу ли то станов |
| а је одведе уврх сале и посади до једне енглеске посланиковице, с којом се она упознала у Цариг |
| зна турски.{S} А знам да зна француски, енглески, немачки...{S} Енглескиња га васпитавала, била |
| а засмејавала ју је кад год је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло често, Фатма се увек с |
| рада, с кћерима, које међу собом говоре енглески, по новој моди, јер француски је почело поодав |
| из сваке по штогод прочита, француски и енглески.{S} Правила, дикте, синтакса, стил, композициј |
| кињу за грчки и Енглескињу"за немачки и енглески) она је волела, али као Францускињу — никад.{S |
| Мис Блак, Фатмина учитељица за клавир и енглески и немачки језик и једна смеђа Францускиња, Мад |
| је велика, чим хоће да се шали, говори енглески.{S} Као да јој је тај језик за шалу.{S} Стисне |
| е, мој муж мора свирати у пијано, знати енглески и говорити француски као Мадам.{S} Ја с таквим |
| а и врло културна.{S} Говораше с Арифом енглески.{S} Мало па се почеше скупљати чланови.{S} Кад |
| сто, Фатма се увек смејала на сваки њен енглески узвик, па сваку њену енглеску реч.{S} Јер Мерс |
| чини јој се да таван, под, зидови знају енглески; а стидела се да им каже да говоре што друго.< |
| за писање и по полицама с француским и енглеским књигама.</p> <p>Седоше, обе у једну наслоњачу |
| , сав унесен у речи које писаше крупним енглеским словима.</p> <p>Драги мој Чарлсе,</p> <p>Како |
| #SRP19120_N57" /> и поче читати с чисто енглеским изговором и потпуно енглеском интонацијом:</p |
| зна француски, енглески, немачки...{S} Енглескиња га васпитавала, била му гувернанта, као ви м |
| косу, и врло су личиле на мушкарце.{S} Енглескиња испрва није ништа разумела; али кад јој Фран |
| не прелазе преко собе кад се плаче.{S} Енглескиња је час-по нешто бележила, али Ариф јој даде |
| , мртве уморне, жене.{S} Спавале су.{S} Енглескиња од <pb n="129" /> ове слике трже се.{S} Свак |
| зрели нар; чињаше ми се као Енглез:{S} Енглескиња га васпитавала.{S} Кад га, кроз кафез, видеш |
| е да реформишу наше друштво...</p> <p>— Енглескиња је путница, а Францускиња је жена једног инж |
| рамом, која хаљином.{S} Она „новодошла“ Енглескиња прво помисли да је то младожења, па се чуђаш |
| ња и робиња сме, рече Мирсаде.</p> <p>А Енглескиња прихвати :</p> <p>— Ја се чудим како васпита |
| ерсије у свом писму помену, једна плава Енглескиња што се зове Мис Блак, Фатмина учитељица за к |
| и нове и Ариф.{S} Она је чула да је ова Енглескиња „журналист“ и велика поборница за женска пра |
| , и нашле су да је најлепша једна млада Енглескиња.{S} И прошле године била је у Турској, и Ари |
| као Францускињу — никад.{S} О, она бела Енглескиња што се зове Госпођица Црна (<foreign xml:lan |
| у с те игре крви и меса; а кад је једна Енглескиња, први пут дошла у Турску, с чуђењем упита ка |
| ско друштво против луксуза?“ рече једна Енглескиња путница, и то све друге поновише.{S} То беше |
| Аристид, Мадмоазел Дарно и она ноћашња Енглескиња.{S} Око ње су Мерсије, црна Ђулренги и бела |
| који му крије очи и врат, и једна вита Енглескиња у костиму, с плетеном белом капом и плавичас |
| рођака: прерушила се у човека“.{S} Кад Енглескиња седе, Францускиња рече: „<foreign xml:lang=" |
| су јој сродније по нарави, по свему, од Енглескиња.</p> <p>Ариф отиде Нурије-хануми, или, како |
| дна идеја није нова.{S} Све су те идеје Енглескиња, које, путујући, иду харемима и држе им пред |
| ри Фатмине учитељице, Туркиња, Гркиња и Енглескиња, и неколике странкиње, и Мадам Аристид са св |
| арочито Енглескиња: како само може бити Енглескиња лепа кад је лепа.{S} Па израсла као јела.{S} |
| тај језик за шалу.{S} Стисне вилице као Енглескиња Мис Блак, и говори, изговара исто као она.{S |
| ије смешећи се.</p> <p>— Лепе, нарочито Енглескиња: како само може бити Енглескиња лепа кад је |
| али њини људи, брутални егоисти!</p> <p>Енглескиња записиваше Францускињин говор, а Ариф и нове |
| ју очи и ради разговора са странкињама, Енглескињама и Францускињама, да познамо шта њих покрећ |
| е прибра, устаде, дубока темена направи Енглескињама и Францускињама, и изиђе...</p> <p>Кући од |
| опу.{S} Међу странкињама, нарочито међу Енглескињама и Францускињама, она је имала многе своје |
| {S} Стид ме је било од оне стране жене, Енглескиње.{S} Она је и лепша и млађа од мене, а наши љ |
| странкиње што живе у Солуну и путнице, Енглескиње: платиле једној Јеврејки да их доведе.{S} Од |
| То беше мала непажња, али, напослетку, Енглескиње сматрају да на то имају право, за то и путуј |
| се срце следи, јер се сети ко су то.{S} Енглескиње, путнице, похиташе, јер оне кад путују хоће |
| нтазију наших младих жена и девојака, а Енглескиње је темперирају,“ вели она.{S} Ја сам се за о |
| .</p> <p>— Трећи пољубац у уста биће од Енглескиње.{S} Оне, хладне, слободно се љубе...</p> <p> |
| га енглеског туристичког друштва.{S} Те Енглескиње биле су у путничким костимима са шеширима, н |
| .</p> <p>— Траже право гласа?! изустише Енглескиње с чуђењем у један глас.</p> <p>— О, не! 'Тра |
| одело и њин накит!{S} Нека се сакрију и Енглескиње и Францускиње, јер ће им оне купити целу тоа |
| рвом и рече:</p> <p>— И сад тобоже воли Енглескиње.{S} Она је луда за Францускињама.{S} Она је |
| ност њине земље, а Ђулистан-Исмет-ханум Енглескиње, то јест високу културу њине земље. „Францус |
| инило се као да није у Солуну.{S} Данас Енглескиње, сутра Францускиње, прексутра Немице.{S} И д |
| На канабетима, у наслоњачама, седеле су Енглескиње које живе у Солуну, и из Цариграда, дошле за |
| и слеже раменима, а она се окрете оној Енглескињи први пут дошлој у Турску, и рече јој на енгл |
| сец дана, па отишла у Цариград с једном Енглескињо, па се опет вратила у Серез.{S} Како јој је |
| вом радном, тачном и уредном, трезвеном Енглескињом слагала с Ђулистан-ханумом и готово сам пос |
| ранкиње држале оне три Цариграђанке, не Енглескињу и Францускињу.{S} Оне су пред њима слободне; |
| е (Туркињу за турски, Гркињу за грчки и Енглескињу"за немачки и енглески) она је волела, али ка |
| /> узвикну Мерсије, али тако имитујући Енглескињу, да се Фатма насмеја и рече:</p> <p>— Ти си |
| вечери имала сам две нове посете: једну Енглескињу и једну Францускињу.{S} Довела ми их Мадам М |
| са Хамилтонова...{S} Он описиваше једну Енглескињу: „...{S}Као да је створена од кринова и руже |
| Хасан-бејов харем Мадмоазел Дарно и ону Енглескињу.{S} Она је тобоже хтела да Мис Пирсон види у |
| чи на лотосов цвет,“ рече Ариф, за лепу Енглескињу што је једном рекла за једну лепу Рускињу, а |
| ао што је била некад, она би тражила ту Енглескињу и ту Францускињу, нарочито Францускињу; али |
| е!“...{S} Она уздисаше слушајући узвике енглеских жена.{S} И рече:</p> <p>— То нису маске, него |
| з Цариграда, дошле за овај бал, и једно енглеско женско друштво што путује за Сирију и Египат, |
| Све су у балским тоалетама, осим онога енглеског туристичког друштва.{S} Те Енглескиње биле су |
| "> <hi>Сто најбољих Песама (лирских) на енглеском језику</hi>.</note> <note xml:id="SRP19120_N5 |
| еровала.</p> <p>Мадмоазел Дарно поче на енглеском језику бунтовнички говор:</p> <p>— Мис Пирсон |
| је јектичава, сневесели се.</p> <p>И на енглеском језику отвори се готово интиман разговор.{S} |
| ли у обућарском обућу,“ како примети на енглеском језику Мадмоазел Дарно.{S} А нове, уместо да |
| први пут дошлој у Турску, и рече јој на енглеском језику: „Туркиње веле да су им на харемским в |
| и с чисто енглеским изговором и потпуно енглеском интонацијом:</p> <l> <foreign xml:lang="en">W |
| сваки њен енглески узвик, па сваку њену енглеску реч.{S} Јер Мерсије је потпуно подражавала Мис |
| ерсије озбиљно и имитујући потпуно њину енглеску учитељицу, да гошћу насмеје.</p> <p>— <foreign |
| о весео.{S} Њему је импоновала Османова енергија, мушкост; и допадала му се његова кућа, породи |
| ном женском гласу понова се осети мушка енергија и одлучност.</p> <p>— Никад то неће бити! загр |
| у и ходу није се видео темпераменат, ни енергија, него оно њино расно: млакост, тромост...{S} Д |
| С колико је куражи говорила и с колико енергије радила на њеној преудаји, а сад кад она оде му |
| да јој види сестрића. „Она је куражна и енергична,“ мислила је, „она ће ме измирити са Сафетом, |
| ретрпело катастрофу.{S} Мога куражног и енергичног Ја више нема.</p> <p>.................</p> < |
| сломила је моје Ја.{S} Тога куражног и енергичног Ја више нема.{S} Ја сам <pb n="286" /> сад к |
| ли родитељи: „Завиј се, несрећна кћери, ено човека!“ Јер дању, у време молитве, не дају јој да |
| е које беше страшно.</p> <p>— Депеша... ено...{S} Умрла Фатма.</p> <p>Баба зајаука, мајка се он |
| е, друго из Француске — дошло јој преко Епаминонде...{S} Робиња оде, а Ариф осети од кога су јо |
| те да гледам зелено поље и по њему нашу ергелу и овце.{S} Знаш, Мерсије, како смо волеле кад се |
| се појави први с леве стране, срећа је Есмина, рече Мерсије. — Појави се старац.</p> <p>— Сиро |
| Једнима је ово било смешно, другима не-естетично.{S} Европске фризуре, европске хаљине, а прст |
| шешир, уставши, и рече:</p> <p>— Бром, етар, млака купатила, лака храна и на првом месту за не |
| н брижно. <pb n="245" /></p> <p>— Бром, етар, купање у млакој води...{S} Од двадесет пет степен |
| ..{S} По једну кашику на два сата.{S} А етар да мирише кад...</p> <p>— Моја тетка га узима нера |
| рамазана, пред вече.</p> <p>Благо мени, ето га!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чини као да иде |
| а!</l> <p>— Помириће се, очију ми! јер, ето, то госпођа стрина куне.</p> <p>— Аман, очију ми! о |
| иншалла’<ref target="#SRP19120_N69" /> ето његове стрине с обележјем.</p> <p>Мајка га слушаше |
| светлости, и у засенак: огледала се.{S} Ето то је по избору.{S} Хаљину по избору а мужа по опис |
| а у томе се зачује његов ход.</p> <p>— Ето га! узвикне Фатма радосно и скочи: кроз отшкринута |
| , јер ја <hi>не умем</hi> у слободу...“ Ето, драга госпођице, ја сам као та канарина.{S} Могла |
| гледајући непрестано вратима.</p> <p>И ето Фатме, у белој турској антерији, очешљана европски. |
| ања!{S} Напи се воде, па опет леже; али ето онога, шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће венча |
| угу собу да обуче капут, а гошћа рече: „Ето Европљанин!{S} Наши би нас дочекали и у гаћама“.{S} |
| уша, гледајући кроз кафез мене, мисли: „Ето, срећна!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледа |
| кад виде ожиљак, она је нежно прекори: „Ето, баш си као дете: да сечеш поморанџу па да се посеч |
| пама, с врућим цреповима, са сирћетом и етром; а Мерсије је сву раскопча, распаса.{S} Све су ле |
| ћемо дотле са страхом изговарати „беј, ефенди“, докле год нас они остављају овако неспремне, д |
| >— Пијете ли штогод против кашља, муфти-ефенди? <pb n="191" /></p> <p>— Баш ништа...{S} Шта да |
| те рече:</p> <p>— За Божју љубав, муфти-ефенди!</p> <p>— Па, да их венчамо, ханум-ефенди.</p> < |
| рече :</p> <p>— Што се не лечите, муфти-ефенди?{S} Толика мука!</p> <p>— Мука, ханум-ефенди, му |
| ане <hi>бош</hi>.</p> <p>— Јесте, муфти-ефенди.</p> <p>Један од бејова рече:</p> <p>— Сине, ова |
| о тихо изусти:</p> <p>— Ја пијем, муфти-ефенди, али то раде и други, нарочито наши, ваљда што н |
| ах поче да говори:</p> <p>— Аман, муфти-ефенди!{S} Били сте нам саветодавац, и исповедник, и пу |
| сано</hi>.</p> <p>— Рђаво писано, муфти-ефенди, простења он.</p> <p>— Е! учини муфтија.</p> <p> |
| е...{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Шућур, муфти-ефенди, рекоше сестре и додирнуше врховима прстију под |
| </p> <p>— Хоћете ли једну цигару, муфти-ефенди? упита пашиница.</p> <p>— Ич!{S} Данас ич! говор |
| тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла, беј-ефенди!</p> <p>После ово неколико речи, он уђе у собу т |
| комшилук, пита га: „Имам ли допуст, беј-ефенди?“ Напослетку, он ништа не ради преко закона; у К |
| о ми је сад нешто огромно значило. „Беј-ефенди, за кога дајеш своју кћер?{S} Зет ти прост, од п |
| овога често.{S} Прошле године, Ибрахим-ефенди и ова три честита стара беја погодише се овако с |
| и?{S} Толика мука!</p> <p>— Мука, ханум-ефенди, мука ја, мука ја, ааа! ааа! стењаше старац, али |
| p> <p>У томе робиња:</p> <p>— Па, ханум-ефенди, беј је изишао: дођоше по њега двојица, другови. |
| учај врата.</p> <p>— Каква врата, ханум-ефенди?! пита она зачуђено.</p> <p>— Ова... брзо устани |
| о срећу сину.</p> <p>— Онда мени, ханум-ефенди.</p> <p>— Ми смо све чуле, и да се преудала, и д |
| ење, Ариф-ханум.</p> <p>— Ја сам, ханум-ефенди, с ханумама за то: да се вашем сину нађе какав р |
| p>— Баш ништа...{S} Шта да пијем, ханум-ефенди, шта да пијем?{S} Ааа! ааа !</p> <p>— Неки шуруп |
| енди!</p> <p>— Па, да их венчамо, ханум-ефенди.</p> <p>И то, „турско венчање", изврши се тако б |
| мртна, а била је опасна.</p> <p>— Ханум-ефенди, Емир-Фатма удала се за <pb n="266" /> лудог Осм |
| у томе дође њена сестра.</p> <p>— Ханум-ефенди, мужде! весело узвикну Фахрије-ханум поздравивши |
| он јој је изговорно ово:</p> <p>— Ханум-ефенди, своје пијанство трпели сте годинама, а синовље |
| е не подсетише писмом моја сута и ханум-ефенди.{S} Њина писма су нежна увек; али јучерашње...{S |
| бичај, ти би требала да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја тако не волим...{S} Ја бих волела да |
| знајеш, наше комшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди, али их ниси скоро видела, па... да им не даш пу |
| дњем је био Исмаил-беј, на десном Осман-ефенди...{S} Осман је лепши од Исмаила.</p> <p>— Није л |
| а је удата за лудога Осман-беја, доктор-ефенди, па ју је отерао. <pb n="261" /></p> <p>— Да оте |
| четрнаесте.</p> <p>— Шта је то, доктор-ефенди ? упита стара, обучена у чаршаф, слушајући снаху |
| <p>Његова мајка рече :</p> <p>— Доктор-ефенди, сад им је ђердек, то јест прво вече, па ево...< |
| ко је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним против људи...</p> <p> |
| е, кочијаш отвори колска врата и рече: „Ефендија је ушао овде“.{S} Погледах, двоспратна кућа с |
| е пашиница доста мирно, ја сам се муфти-ефендији исповедила, и пожалила сам му се и као свештен |
| не гледајући га.</p> <p>— Кажите ханум-ефендији и хануми да дођу.</p> <p>Робиња не одговори ни |
| хануме, како би било да зовемо Ибрахим-ефендију, муфтију, и још три стара честита муслиманина: |
| подвикнуо.{S} Него да позовемо Ибрахим-ефендију: он је старотурчин, и муфтија.</p> <p>Муфтија |
| а.{S} На глави сам имала шешир, па озго ешарп, наше башјорти; а поврх хаљине сам имала кимоно, |
| ти тамо идеш, много је поздрави. <hi>А. Ж.</hi></p> <p>Емир-Фатмине очи просто су сијале од рад |
| учитељица и пријатељица</p> <p> <hi>Ана Жабуле</hi>.</p> <p>P.{S}S.{S} Збиља, ако је госпођа тв |
| не могу, не даду ми сузе...</p> <p>Ана Жабуле.</p> <p>Ово писмо је дугачко, роман...{S} Ариф г |
| у.{S} У дворишту се ускомешало, чује се жагор и кикот, пригушен смех.{S} С минара Алаџа-Имарета |
| ршафима с фењерима преко дворишта... ни жагор, ни кикот...{S} Рамазан је сад само у мени.{S} Ја |
| оне се не веселе.{S} Оне плачу и дубоко жале оне своје сестре по вери (не по души), што се сад |
| , а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све писати: утешиће је.</p> <p>Од куће |
| уморан, много је радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели му |
| пове.</p> <p>Ариф бризну у плач, као да жали сиротог лончара.</p> <p>И Фатма заплака, зато што |
| ене кћери с њом као с другарицом, а сад жали што и она своју није тако васпитало.{S} Па бар да |
| оставих га...{S} Ја нисам осетила да ме жали, те сам се чудила што ми одмах не да Отпусног Писм |
| те му се опет не обукох; и уместо да ме жали што сам болесна, њему криво што му се нисам обукла |
| .</p> <p>Цео свет ни воли подједнако ни жали; друкчије исказују љубав и нежност једни, друкчије |
| али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што жали Зејну, са својим „застарелим погледима“ о моралу н |
| е, што бира друштво, што воли децу, што жали сиротињу, што ружним робињама даје лепа имена; или |
| турске девојке, видео би да она сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и што слободно |
| се разговарају, француски.{S} Гошћа се жалила како јој је отац љут, како се врло бојала да их |
| чинила ме новом.{S} Она ме је волела, и жалила ме је кад год сам била болесна или несрећна, оби |
| је <hi>нова</hi> и оделом и душом.{S} И жалила је што не може он да је види, овде, те га слала |
| завиди ми".{S} Ариф често каже: „Ја час жалим што нисам мајка, час волим; јер материна је љубав |
| га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, нарочито ону што је отера „за б |
| тим на наше „старе“ што су оваке; ја их жалим; себе осећам, све више и више, као апостолицу, ми |
| десет пута за Фатмино учење, па не бих жалио: волим што ми је кћи образована.“ — „И ја, сине, |
| ила си вољена, и радовала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја теби завидим чак и на тим сузама ко |
| и.{S} Кућа, где је била свадба, бедна и жалосна, мала, ниска, влажна, у једној прљавој уличици, |
| а помрчину?{S} Она воли сунце.{S} А наш жалосни престони град!{S} Изговарајући се на реакцију, |
| об слаткога де Мисеа: познала сам га по жалосној врби...{S} На гроб сам му метнула велику киту |
| hi>...{S} О, ви нове турске жене!...{S} Жалост је ватра: сад наложена, суха дрва букте, па прег |
| тешко, те јој одговорих: „Ја не знам за жалост, али не знам ни за радост.{S} Ти си била тешка, |
| аго теби што ниси родила, те не знаш за жалост.{S}" Једанпут ми дође сувише тешко, те јој одгов |
| едно тешко осећање, нешто као стид, као жалост, као кајање, па као понеке жене кад дођу на гроб |
| ељице, да читам Ламартинову песму „Прву Жалост“, или да певамо: <foreign xml:lang="en">Come!{S} |
| ом ожени.{S} Турска жена не зна за већу жалост и веће понижење.{S} Сети се, љубави моја, науке |
| p> <p>— У великој радости као у великој жалости: непријатељ се с непријатељем мири; а она теби |
| рло загасито зелено као кипарис, символ жалости.{S} И замишљена је, уплакана. „О, нека плаче, н |
| на је волела Лујзу док се није срела са Жаном,“ рече им француски. — „Јесте, Емир-ханум; али гд |
| ханум; али где ће се ове наше срести са Жаном?{S} Биће довека Шоншете..{S} Ах, страшно!...“ </p |
| о осећање, тренутно јој нешто би криво, жао на Фатму, као да јој завиди, па скочи и рече: „Хајд |
| о, али јој нисам хтела отворено писати: жао ми је било да се не разочара кад га воли.{S} Доцниј |
| опрости! говораше Сафет врло узбуђено: жао јој беше Арифе.<pb n="58" /></p> <p>— Воли је, кћер |
| уо!{S} Тешко јој је како никад до сада; жао јој је: она је изгубила оно што у њих девојке чувај |
| ди — туђинка.{S} Њој дође <pb n="56" /> жао на Арифу, помисли да она хоће да уда Фатму за друго |
| > <p>— Ћути, Ђулренги, да не чују...{S} Жао ми је Мерсије, рече и скочи, скиде чаршаф и пече, о |
| ак је.{S} Ниди њу веселу: није јој њега жао.{S} И толико му дође тешко што је весела кад је он |
| ла тамо, али да не би сестри учинила на жао, кријаше.{S} Испратише је до каније, Фатма са сузам |
| бисмо њеној материнској осетљивости на жао учинили, са: „Нису боља од твоје деце““.</p> <p>— Ј |
| обињама дајемо лепа имена да им не буде жао што су робиње.{S} Каква лепа имена!{S} Гонџеђули, Ђ |
| старице и овога девојчета, па јој дође жао.{S} Заова јој донесе један мали фин ђерђеф (који је |
| ера „за бакалске кесе“, а највише ми је жао четврте, невенчане: то је његова прва жртва.{S} Оне |
| вореним очима, те жене тумаче да јој је жао младости и живота, а јесењи ветар звижди, уноси, с |
| ерсијина робиња, коју Ариф, да јој није жао што је црна, зове „Јасмин-ханум“...{S} Уместо да по |
| а не треба да им долази.{S} Овој бејаше жао, али ипак дође „да им каже збогом".{S} При растанку |
| чинило да ће умрети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече, она угледа кроз прозор Ариф-тејз |
| оводила се, а за рад...</p> <p>Фатми би жао суте и свекрве, али ништа не рече.</p> <p>— Али шта |
| и неће у кућу „непоштеној".{S} Није ми жао Осман-бејова оца: како је васпитао сина?{S} Али, ја |
| рађани, младићев стриц и ујак.{S} Фатми жао, како ће без Мерсије и тетке.{S} Посла робињу тетки |
| заплака. „Да, теби је до шале; није ти жао што кроз два дана идем.{S}- Мерсије се растужи, и с |
| .</p> <p>— Не бојиш се комараца него ти жао њега, да не штуца, да се не мучи, говори Мерсије, п |
| од њега, његове душе“...{S} И дође јој жао што му је опрала пољубац.{S} Он је стваран, а она м |
| стидела да каже, а Ариф-хануми је било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и воду уз ратлокум, а би |
| и други петли.</p> <p>Пашиници је било жао сина, те рече:</p> <p>— За Божју љубав, муфти-ефенд |
| теном на белој ручици; и час-по дође му жао што је покрила главу не само од она два младотурчин |
| усти сасвим црни облаци, као да се онај жар претвори у угаљ.{S} Сасвим се смрче.{S} Она се упла |
| прегорева, па догорева, па остане јасан жар, па по жару буде пухар, па се то претвори у угљевље |
| па догорева, па остане јасан жар, па по жару буде пухар, па се то претвори у угљевље, а угљевље |
| веталим као у рано лето, где се, између жбунова руже и јасмина, забеласа јашмак какве старице ш |
| јасмина, по чијим су неисказано великим жбуновима певали славуји.{S} Као да се било гдегод у шу |
| огледе у кратко ошишану траву прошарану жбуновима руже и јасмина и бокорима јоргована, у две гр |
| не може летети, завлачи се у бокоре, у жбуње, — она се завуче у један луг од јасмина, и да не |
| мо су ћутале, тупо гледале у играчицу и жвакале саказ.{S} Оне су странкињама биле одвратне; јед |
| е, а старе; старе се и родиле.{S} Ћуте, жваћу саказ, задремају, и заспе. <hi>Оне спавају</hi>.< |
| у из мастикова дрвета, коју турске жене жваћу.</note> <note xml:id="SRP19120_N18">Је ли то нагр |
| а.{S} Заљубљени плачу, плачу.</p> <l>О, ждрали!{S} Кажите му да љубавна ватра...</l> <p>— Ја пр |
| знала је све на памет:</p> <p>Ждрали, о ждрали! високо летите вичући.{S} Кад пођете одавде, пон |
| а види, а знала је све на памет:</p> <p>Ждрали, о ждрали! високо летите вичући.{S} Кад пођете о |
| широке ноздрве играју као у Беле, наше ждребице, и сва се...</p> <p>— Аман! викнуше девојке не |
| зема, ако га има: „Агара је њим угасила жеђ сину Исмајилу".. а за овим цигаре, ко пуши.{S} Посл |
| када досад нису виделе нешто што толико желе да виде, човека!...{S} Исправљен као кипарис, узди |
| асан-бејов харем не врати се морем, већ железницом, да би Фатма видела места поред пруге што во |
| о: он ме је лишио тебе; годинама сам те желела, чезнула за тобом...{S} Пиј, сине!</p> <p>Он је |
| је нашла оно што је годинама тражила и желела, љубав, ипак је врло често бивала тужна како ник |
| ј је било кад га је срела, и да је увек желела изићи, само не једанпут, кад је чула да он није |
| као да се љути на онога кога је толико желела: само да се једном састану, па да умре...{S} И д |
| евојкама, да је наспе у воду ономе кога жели за мужа, те да је муж воли, јер те је сузе пролива |
| , као кривац, не гледам га, а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каза, изиђе.{S} Уђе |
| лепа човека, Европљанина, каквог и она жели за мужа, опече је као да је пао на њена уста; али |
| олико лажнога морала.{S} Која од њих не жели ово?</p> <p>— Али како си смела! рече ова не слуша |
| је и осећа и гледа је духовним очима, и жели да се из овога слаткога сна никад не пробуди; држи |
| сам девојком од наше робиње научила; и жели да сам увек, кад он дође, у другој хаљини и накиће |
| ан Скопљанац: сви богати.{S} А њен отац жели да овај брак буде потпуно европски — по избору.{S} |
| доћи.</p> <p>— Шта те брига?!{S} Кад ја желим, шта те се тиче свет? <pb n="253" /></p> <p>Она с |
| а га, чини ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми нешто говори мој муж, да га, слушајући га |
| вако име нешто значи... <hi>Мурад</hi>, жеља; <hi>Џемал</hi>, лепота; <hi>Али</hi>, висок; <hi> |
| једном тренутку појави ми се неодољива жеља да и ја положим главу за Француску као Шарлота Кор |
| S} Нурији рече:</p> <p>— Па то је твоја жеља, ханум, одавно: како се Фатма родила.</p> <p>— Ја |
| ритискивало младост и лепоту, срца пуна жеља и нада, некад, сад иструлела, суха као трава по гр |
| загледа готово сваку ружу, неодољива је жеља повуче да прислони око на пробушен зид сутанин; ал |
| Мурад-Џемал, а ви знате да то значи <hi>жеља</hi> и <hi>лепота</hi>.</p> <p>Да се кријем, увек |
| и се од радости што ће на далеки, давно жељени пут.{S} И занесена путем, не сети се својих, чак |
| с сврши.{S} И опет ћутање.{S} После, по жељи те отмене гошће, Фатма седе за клавир, који се за |
| би те, чека те с нестрпљењем, са чудном жељом, жудњом, страсно те чека</p> <p>од свег срца твој |
| ам лета малолетна бива.</l> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>.</l> <l>Још јој кажете: |
| импровизујући стихове:</p> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>,</l> <l>Ствар од дрвета, |
| жена?! упита пашиница.</p> <p>— Ах, да, жена...{S} Нека учи у Цариграду, рече Ариф.</p> <p>— Ка |
| у највећем очајању, Џемал-бејова мајка, жена и тетка не сумњају у Бога. „Биће што је писано.{S} |
| Ариф-тејзе сваки час проговори Туркиња, жена потчињена човеку, мужу.{S} Не може се разорити за |
| а је љубав. „Љубав је, кажу муслиманке, жена која никад не иде сама, него с другарицом, бледом |
| S} И већ су на ногама сви: кћи, синови, жена:{S} Фатма, снаха му, не устаде.<pb n="250" /></p> |
| а се пресвуче.{S} Док се он пресвлачио, жена га је учила шта ће да каже „Грому“: да је његову к |
| у очи мушко, ја бих пала.{S} А женско, жена, мени је пријатно...{S} Волела бих да знам тога тв |
| се за свашта...{S} И једно лепо јутро, жена нешто сагреши.{S} Грдан грех!{S} Даде на зајам обо |
| сести и она прође поред њених гостију, жена, старих, младих, и седе, домаћица се спусти према |
| није преварила; јер најстарија од њих, жена од двадесет и неколико година, врло лепа, Фахрије- |
| обуњена.</p> <p>— Камо срећа!{S} Али... жена побуњеник, то је нешто ново.{S} Буне се људи проти |
| ћу дође, да с нама седе, па опет тужно: жена!“ И још плач, и песма, и шаптање, и световање, па |
| комшилук.{S} Мајке су им већ биле тамо; жена пуно, из целог великог комшилука; па свирање у ут, |
| хол.{S} Па како је љут, и љубоморан!{S} Жена кад хоће да иде у комшилук, пита га: „Имам ли допу |
| ше да сам ја блажена.{S} Каква част!{S} Жена подигнута до човека, и до књижевника!{S} Изиђе, пр |
| ћи ће поред Џемала па да је не види.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису више муж и жена — смр |
| pb n="241" /></p> <p>Осман се ожени.{S} Жена за њ би годину дана.{S} У њему се понова разбукта |
| Има два конака, али су оба већ туђа, — жена му их презадужила.“ <pb n="106" /></p> <p>Ништа ви |
| „Да Бог да се затрли такви пријатељи!“ Жена више не пристаје уза њ, да га не би доводила до ве |
| рошета пешице.{S} Снаха му се зачуди, а жена се чисто уплаши: како ће њене кћери ножице по рђав |
| е чарапе па прекрсти ноге на шиљтету, а жена му принесе запаљен чибук и спусти се према њему.{S |
| ће, све четири у један глас.</p> <p>— А жена?! упита пашиница.</p> <p>— Ах, да, жена...{S} Нека |
| ерсиске или арапске књиге.</p> <p>— Ова жена нема прошлости и не очекује будућност.{S} Она је у |
| асан-бејова, Ибрахим)-Хасан-беј, његова жена и кћи, робиња и све слушкиње.</p> <p>Никад није ов |
| {S} Срам га било!{S} И кад би та његова жена, одрасла у богатству, пошла за њ само што је богат |
| ена је и паметна као Ајше-Садика, друга жена Мухамедова, као Фатма-Зехра, кћи њихова пророка.{S |
| д је весела, она је <hi>она</hi>, млада жена, дете, човек, пријатељица, другарица.{S} Нарочито |
| за чудо лепа женска глава.{S} Ова млада жена личи на лотосов цвет,“ рече Ариф, за лепу Енглески |
| ону кућу.{S} Преда ме изиђе једна млада жена, старија од мене, па ме гледаше зачуђено, пошто са |
| на удеси причање тако лепо, те се млада жена надала.</p> <p>Пашиница рече сестри:</p> <p>— Џема |
| пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада жена, као девојка, и ако је прешла четрдесету.</p> <p>Ф |
| форма, а оне се развикаше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа к |
| ђала сам му: знала сам да је он муж, ја жена: облачила сам му се; кад ће доћи кући, нагиздам се |
| ко се опијеш да Емир-Фатма-ханум, твоја жена од тебе остане <hi>бош</hi>.</p> <p>— Јесте, муфти |
| о се опијем, нек Емир-Фатма-ханум, моја жена, од мене остане <hi>бош</hi>“</p> <p>Он то изговор |
| избору.{S} Као да је то избор ако нека жена каже: млад је, леп је, из куће је, богат је, учен |
| .{S} Ви сте му виделе стрину: господска жена, старинска муслиманка, „старотуркиња", како кажу о |
| ви!{S} Не може...{S} Ја сам муслиманска жена, те добро знам шта је љубав.{S} Седећи по сву ноћ, |
| } И тврдо верујући да је права европска жена оваква, савршенство, она је свакоме дала знак да ј |
| а с човеком... игра!{S} И како европска жена гледа кад јој муж игра с туђом женом?!{S} Читам, с |
| се муж поред ње другом ожени.{S} Турска жена не зна за већу жалост и веће понижење.{S} Сети се, |
| довољство; сад је нова пробуђена турска жена што мисли и на добро своје земље.</p> <p>— Ми орга |
| м кћери образоване.{S} А данашња турска жена не може <pb n="74" /> се назвати образованом, ако |
| ако знају да је ова млада и лепа турска жена распуштеница.{S} Многе, које имају кћери на удају, |
| уги пут.{S} Али ова млада и лепа турска жена прављаше се као да њену хладноћу не опажа, те весе |
| ти се осветим чим сам од детета постала жена, да те казним као злочинца, као зликовца, као убиц |
| дошао!...{S} Уз Рамазан досад није била жена.{S} Јако побледе, усне јој поплавеше; учини јој се |
| и и рече:</p> <p>— Шта јој је та страна жена, госпођо мајко?</p> <p>— Сестра по души, госпођо с |
| , да мирише јастук на који се та страна жена наслањала, и који је мирисао на хелиотроп...{S} Ка |
| ишње девојчице постала је здрава, дивна жена.{S} И једнога дана, она осети у срцу два осећања: |
| о своје отаџбине.{S} Од свих, ова дивна жена што и у туђој земљи ради на хуманости и на култури |
| <p>Пред капијом је чекају двоје, једна жена у чаршафу и један човек у јапунџету, с капуљачом н |
| : с човеком не сме да седи ни савремена жена као ни она старинска што тврдо верује да су четири |
| с њом као пре, јер она је још „поштена жена“, и ако добро знају да није: чуле су за њену грешн |
| ање и школовање.{S} Ја нисам била нежна жена, али сам била нежна, добра мајка...{S} За дететом |
| исле: „Благо њој!{S} Како је срећна она жена којој је муж и драги један исти човек!{S} Не крије |
| бично: да не смећу с ума људи да је она жена.{S} И са разбивеним срцем изиђе, иђаше улицом живо |
| е добро, красно...</p> <p>Је ли ово она жена што свекрви: „Нећу да се покорим Нурији"?{S} Сад с |
| да не би била изобличена као преступна жена, па како би њена женска деца!{S} И ради тога ћуташ |
| це, то је твоја баба.{S} Али та паметна жена у очима твога оца само је <hi>жена</hi>, а ти знаш |
| да просим.{S} О, та добра, мало смешна жена, све би ми дала!{S} И сад ми даје новаца, хаљина, |
| е мени била прво драга, па вереница, па жена — никад љубазница.{S} Ми овамо од жене коју волимо |
| ити девојка.{S} Како је то тужно: сутра жена!{S} Да је као у Цариграду да нам момак у кућу дође |
| а је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што жали Зејну, са својим „застарелим погледима“ |
| историја њенога сопственог срца.{S} Та жена, Мадам Аристид, не воли ни њену велику љубав...{S} |
| , она је свакоме дала знак да јој је та жена интимна пријатељица и казивала је где је рођена, о |
| и готово сам постала англофил.{S} И та жена нађе пута и начина да пошаље мени и многима правил |
| је друкчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао, зар га не би оставила и не |
| .{S} И <pb n="172" /> врло волим што та жена за свашта поцрвени.{S} То јој тако лепо стоји.{S} |
| необични тип, Мондије-хануму.{S} Њу та жена увек може и да наљути и да ражљути, може чак да је |
| срећа станац камен, други да је крилата жена.{S} И Џемал је замишља као крилату жену, те кад је |
| м ти не би ово опростила.{S} Ах, сирота жена!{S} Она се хвали, поноси!{S} Знаш да нам жене прич |
| у европске ствари, и у шалоне. „Сирота жена!“ рече и тужно се осмехну.{S} О, Ариф-ханум!{S} О, |
| е продужавало гостовање: увек пуна кућа жена; мој син пође мени, па кад пред вратима види обуће |
| аш да су мужеви тих жена, <hi>само због жена</hi> растурени са службом по Анадолији, и по овом |
| >— Како ћу сама с толиким људима?{S} Од жена које су овде чланови, само је још једна у Солуну, |
| е <hi>таук</hi> (кокош), ја сам чула од жена на чифлуку.</p> <p>— О!{S} То је француска реч и з |
| ће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не одговара.{S} И он, потпуно <pb n="24 |
| еда у другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ милосница!{S} Срамота!“ помисли и скочи; па и |
| се у њ лудо заљуби, заборављајући да је жена, да је мајка четворо деце, да има и женску децу, д |
| p>— О, Емир, кад само помислим: „Она је жена,“ говори, а у томе се зачује његов ход.</p> <p>— Е |
| Енглескиња је путница, а Францускиња је жена једног инжињера у нашој Беледији...</p> <p>— Наши |
| ј себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је жена, и шта је женина дужност, и шта је женино право.</ |
| изовање женских друштава у земљи где је жена ствар и где је слободан само онај који угушује сло |
| од онога који јој је био близу. „То је жена застарелих идеја и глупих предрасуда,“ говориле су |
| е би гризла твоју учитељицу.{S} Њему је жена што фес, капут: купи га, понесе га, изиђе му из во |
| наши људи њу не дирају, боје се да није жена некога странога посланика, некога из дипломације, |
| де на тетку и мајку. „Не, чедо, то није жена, то је мајка,“ говори му тетка, осећајући шта мисл |
| ишице и пушта дивљачки глас... „То није жена, него страст!“ виче једна Немица, а она лепа бесна |
| ћена бела, лепа недра.{S} И та што није жена него страст, одрасла је у кући Ибрахим-Хасан-бејов |
| ма и зеленим и белим турбанима и буљуке жена у разнобојним чаршафима, и где је било водоноша с |
| то предузимам: васпитавање и припремање жена, масе, уједно је и буђење.{S} А да ли је добро, да |
| и налазимо да је неприродно ово кријење жена од људи.{S} Жене, несвесне свога положаја у друштв |
| пример, опије, да му жена не буде више жена, да остане од њега <hi>бош</hi><ref target="#SRP19 |
| а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> <p>— Ашколсун! узвикнуше сва четворица у једа |
| ко се опет опије, и она му не буде више жена?{S} Ми добро знамо колико га она воли, рече Ариф.< |
| нећеш опити, иначе да ти жена није више жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја |
| } Одвели смо је оцу, пошто ти није више жена.</p> <p>— Секиру!... да разбијем кућу! (уместо да |
| рстима упоље грмећи: „Иди, ниси ми више жена!“ Она дршће као прут, страх је не од смрти, већ од |
| његових година.{S} А где је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на равн |
| је.{S} Мајка није ока склопила, тетка и жена удариле у ход: час отиду уз један прозор, час уз д |
| хануми где затекоше пуно младотуркиња и жена свих нација, међу којима бејаше Мадам Аристид с кћ |
| го, и Зејне-ханум, Осман-бејова снаха и жена није ни помишљала на њен раскид.{S} И ако је нашла |
| и, те цела кућа осећа да овде има муж и жена што се воле, и што су се узели пре неки дан.{S} Ро |
| се крије од мртва мужа: нису више муж и жена — смрт их је раставила; а од жива: погазио је закл |
| <p>— Сестро, да је Бог хтео да су муж и жена равноправни, он жену не би створио од мужевља ребр |
| жарева палица, и једва чујан ход људи и жена; враћају се кућама...{S} Овде онде фењери светлуца |
| би седеле су позадуго.{S} Што би људи и жена из те улице, из тога краја, туда прођоше.{S} И нај |
| или другарица.{S} Пуно је младих људи и жена, деце њених пријатељица, који је зову „тетка“ или |
| ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти си жена.{S} Човек је... друкчији је он.{S} И после, не заб |
| „Дај реч да се нећеш опити, иначе да ти жена није више жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Ха! |
| више нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена остане бош.</p> <p>Џемал се, као кроза сан, сети к |
| Бог.</p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешто знају“.{ |
| ли реч: ако се не оставимо пића, да нам жена остане <hi>бош</hi>.</p> <p>Тад се окрете Џемалу и |
| ао покајница.{S} Ја сам рођена да будем жена и мајка; али, кад ме мој бездушни <pb n="183" /> м |
| у, и била добра и нежна мајка.{S} А као жена, што је бивала старија, све је чешће погледала у м |
| без појаса је, са широким скутовима као жена; чарапе <pb n="23" /> скинуо, бос је, у потпећеним |
| до свести.</p> <p>— Ја сам огорчена као жена, а побуњена као кћи ове земље, рече друга, млађа, |
| су преносити што се год хтело.{S} И као жена, за час се осети увређена, понижена, побуни се, па |
| о.{S} Он иде по башти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затрли такви пријатељи!“ Жена више |
| ако?{S} У нас је више распуштеница него жена и девојака.{S} Зар си само ти несрећна?{S} Како је |
| једноме друштву, од тридесет и неколико жена пет шест је било писмених, а <pb n="292" />то су б |
| цу.{S} На овом великом балу где је било жена толиких нација, најлепшу тоалету и најлепше очи им |
| ше добра кћи Турске.{S} Ја сам сад само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Мога куражно |
| крв још несасирена.{S} Она је опет само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Остави „аман |
| м оца, и да га се бојим и удата, одавно жена, док год је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све |
| так.{S} У Нурије-хануминој кући је пуно жена, старих али и младих, које су дошле ради Фатме.{S} |
| ње бејаше <hi>меџлис</hi>, то јест скуп жена; свираху, певаху, разговараху се о свачему па и о |
| ариграда, па радознало слушају разговор жена о женама и буне се на уређење харема.{S} Фатма их |
| цариградски обичај!{S} И уместо да су у жена сви сунцобрани поломљени и све пете с ципела поотп |
| {S} Али и ту се одмах наљути.{S} Између жена које су заиста биле за пример многима, било је и т |
| да реч: ако се, на пример, опије, да му жена не буде више жена, да остане од њега <hi>бош</hi>< |
| е неће више опити, а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> <p>— Ашколсун! узвикнуше св |
| еди његова рођака, него...{S} Ја сам му жена.“ Мени се окрете соба.{S} Она ми поднесе под нос с |
| чај.{S} И ако млада, Емир се са стотину жена овако погледала, и увек јој је било пријатно.{S} И |
| 59" /> у раскошном облачењу и кинђурењу жена?“ рече посланиковица, а Ариф осети један интензива |
| >— Обично је обратно.{S} Али код младих жена, заљубљених...</p> <p>— И ништа се није свршило.{S |
| естано спавају..{S} На лицу ових младих жена огледало се задовољство; то су виделе нове, па су |
| онако распаљену фантазију наших младих жена и девојака, а Енглескиње је темперирају,“ вели она |
| Она уздисаше слушајући узвике енглеских жена.{S} И рече:</p> <p>— То нису маске, него турске же |
| их се разлегала песма младих јеврејских жена и ударање у ут и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне |
| а ти је, душо?</p> <p>— Е, шта, турских жена болест — јектика, рече тобоже у шали.</p> <p>А Фат |
| девојка.{S} Чепркају по делима турских жена, и налазе „чулност“, а свака је од њих порочна...< |
| су јој европске књиге, пуно је турских жена, по миндерлуцима, по шиљтетима, с рукама као да пр |
| седница „Друштва за васпитавање турских жена“.{S} Ариф ју је гледала и тужио се смешила.{S} Њом |
| ас просто изврсним, расположење турских жена промени се: сестре оживеше, Цариграђанке се развес |
| ми...{S} Било је и још неколико турских жена.{S} Говорило се турски, јер домаћица од неког врем |
| чено Ја, него милиони понижених турских жена.{S} Ми људе не васпитавамо, људи нас не спремају з |
| а ово позајме у простих, старих турских жена, а после, бојећи се да се не чује, одоше у чаршију |
| чну арију, зачу се из куће пуне веселих жена, с пригушеним кикотом, и она скочи и полете, у тан |
| оно кућу напунише гомиле младих веселих жена, са запаљеним фењерима, кикоћући се, јер су са соб |
| јем друштву креће.{S} У друштву страних жена, и у друштву својих сународница, где се врше сви п |
| ем и халвама кроз шпалир дивно обучених жена, улазе у кућу, где их једна стара Нишлика, рођака |
| справила у соби пуној раскошно обучених жена, а не седа него стојећи говори: „Покупите сав овај |
| ирске жене.{S} Ти знаш да су мужеви тих жена, <hi>само због жена</hi> растурени са службом по А |
| бабе, па и матере.{S} За ово душа наших жена свуд је нова.{S} Упознала сам се с једном нежном, |
| фор, о коме сам толико слушала од наших жена и читала књиге ваших земљака, ја сам сад први пут |
| нутак.{S} Госпођица је научила од наших жена да осећа и да сажаљева странца и путника.</p> <p>Ј |
| а.</l> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене.“</l |
| е:</p> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>,</l> <l>Ствар од дрвета, хаљина од ткива.</l> |
| етна жена у очима твога оца само је <hi>жена</hi>, а ти знаш шта то значи.{S} Напослетку, драга |
| >— Мајчице, ја дадох нашу Фатму.</p> <p>Жена му се лудо обрадова, а мајка пљесну рукама и рече: |
| : зар ће то она разумети<pb n="140" /> —жена?“ Никад јој не рече: „То није за жене“, или : „Е, |
| о вече пуна кућа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с њима научио.{S} До по |
| ба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви, њини млади мужеви, младожење...{S} |
| } Као <pb n="40" /> наше поздрављање са женама лице на лице, тако њихово руковање с људима руку |
| ој што је у Турској изгубио у дружби са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила као да спав |
| она викну да би све чуле: „Зато што са женама нису људи“.{S} Оне три нове из Цариграда, обучен |
| војила од мужа..</p> <p>До пред зору са женама, а онда суфур и — пост.{S} Свуче се, па у соби с |
| н сад ништа не говори.{S} Затвори врата женама, мајци, тетки, робињама, слушкињама; слуга му до |
| свако вече, ја носим и идем напред пред женама да им осветлим пут.{S} Чини ми се да их не водим |
| и зашкрипе зубима, па се уношаше у лице женама; оне су мислиле да је какав безочник, те су спуш |
| отворена прозора, да се загледам у очи женама и људима.{S} Ја мислим да се Донмама чак јављају |
| ли обрћући се као вихар.{S} Она је овим женама што сад не знају ни за љубав ни за мржњу него са |
| о гробље, ја седим с девојкама и младим женама, и осећам неуздржану струју новога живота, која |
| хамами се зажеле ханума (истина млађим женама и девојкама догађа се да га и уз пост походе); у |
| су заједно, да њини мужеви седе с туђим женама...</p> <p>Људи су отишли у зору, а жене су спава |
| себични уопште, наши напосе: они својим женама не даду ни право сунца ни ваздуха, заврши и зака |
| ди!{S} И вечерас сам тетурала с турским женама по страшној калдрми, поред трошних и нахерених к |
| гим шеталиштима, и гледали се с турским женама, странци мећу на главу фес.{S} То је Фатма знала |
| дела: игру крви и меса.{S} Међу турским женама обученим у све на свету живе боје, и у бело, бил |
| нцуска реч и значи... каже се неваљалим женама.{S} Али тако ти свега најсветијег, немој да се г |
| S} Њему исприча своју историју као оним женама, па се вратише у салон...</p> <p>— Бејови, рече |
| Хоћете ли — рече ми — да о овоме вашим женама, овде, на свадби, држим једно предавање?{S} Ви и |
| ене.{S} Мислећи на њу, ја се међу нашим женама осећам као туђинка; а опажам да сам и ја њима ту |
| а, па радознало слушају разговор жена о женама и буне се на уређење харема.{S} Фатма их подсети |
| ла је.{S} Чим седе, она поче говорити о женама:</p> <p>— Јадне наше жене!{S} Заблуделе...{S} Ко |
| " /> жене с Фатмом, и почеше разговор о женама: ова има ма’муре они, она има руке згодне за нау |
| узвикну још срећнија Нурије кад се међу женама, сасвим развијеним, виде човек, мушко, диван мла |
| сам тужна кад не радим.{S} Ми ћемо међу женама пропагирати идеју о развијању, а оне ће је пропа |
| i>темена</hi>.</p> <p>Трећа генерација, жене из ње зову себе „нове“, и једне су за реформу харе |
| ј не рече: „То није за жене“, или : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово му је све из Европе; а да ли |
| има, на шиљтетима лежале, мртве уморне, жене.{S} Спавале су.{S} Енглескиња од <pb n="129" /> ов |
| утију, где су му друге реликвије од ње, жене му и драге, па је расплете, раскопча јој гривне и |
| више то што се и дан данас неки, многи, жене — децом.</p> <p>Она би њему све казала, да воли Ос |
| ив стања у земљи, против неправде, али, жене!...{S} Кад имају шта јести, пити; кад имају у шта |
| не, да сте с људима.</p> <p>— У Европи, жене, поред толике слободе и права, боре се за слободу |
| ред и десно, и прича јој све као другу, жене се буне против неравноправности с људима!{S} А шта |
| и слушкиње; људи су с Џемалом у конаку, жене у харему, где је било и неколико Нуријиних пријате |
| вечерњим зрацима трепте као у пламену, жене су задовољне, слушају грамофон или певају нове тур |
| а необично и врло неучтиво), па видим : жене траже право гласа, а џакови ћуте!</p> <p>— Не траж |
| мучно...{S} Сад није као у старо време: жене роде и после неколико година“.</p> <p>Прође и <hi> |
| ура; али на што, кад није могао к мени: жене.{S} О, ви нове турске жене!{S} Наш верски обичај н |
| мају.{S} Њих зову једним општим именом: жене, као ово около на клупама: јастуци.{S} Ово, од сви |
| афа, чак ни мирисање цвећа а толи лица; жене неочешљане, необучене, ненавучених обрва, без бели |
| уста, па људи с фењерима иду у кафану; жене, пошто су се очешљале и обукле, с фењерима иду у к |
| ојише се девојке и младе <pb n="156" /> жене с Фатмом, и почеше разговор о женама: ова има ма’м |
| ране још незасушене, у њену зарасле!{S} Жене!{S} И бацаше пуне презрења погледе на тетку и мајк |
| а да се види...{S} Ти ми не верујеш!{S} Жене у изрезаним струковима!...</p> <p>— Верујем ти, оч |
| наргилима и пију кафу из филџана...{S} Жене се враћају из шетње, промичу мимо људе покривена л |
| тра до мрака, само певају као тице“.{S} Жене се погледају, и подсмевају...</p> <p>А кад дође Ме |
| {S} Лепота!{S} То су Фатмини дарови.{S} Жене су долазиле, седеле, гледале дарове, и њу, изложен |
| неприродно ово кријење жена од људи.{S} Жене, несвесне свога положаја у друштву, мисле да су цв |
| који јој је за живота изгледао мали.{S} Жене, госпође и слушкиње, дошле из Цариграда пре двадес |
| .{S} И помињаху предмете своје љубави — жене!{S} Као пансионаткиње што се заљубљују у калуђериц |
| и све невесела:{S} Фатма ми је на њу.“ Жене, слушајући то, смеју се, што лаже.{S} Оне не знају |
| уши.{S} Људи су се вратили из џамије, а жене су им честитале празник, просте су љубиле своје му |
| } Људи су криви што су жене неваљале, а жене су криве што су људи неваспитани.{S} Још док је ма |
| у, замишљајући њега, њихово миловање, а жене су „падале у севдах“ и једна другој у крило бацале |
| е нешто пуче на лађи; капетан појури, а жене, и турске и хришћанске и јеврејске, приврискаше, д |
| рађанка.{S} Људи бар пију не кријући, а жене...</p> <p>— Али, та је била просто дивна.</p> <p>— |
| нама...</p> <p>Људи су отишли у зору, а жене су спавале код Ариф-хануме.{S} Фатма је код тетке |
| мињући је овим да све што живи умире; а жене улазе без терлука, ћутећи, као да је не пробуде... |
| „светле“, јер цела кућа дршће од њих; а жене:{S} Зумбрит, Јакут, Ђул, Замбак, то јест смарагд, |
| завесе да људи не би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, подижу по крајичак завесе, ј |
| ју девојку за непозната јој момка, и да жене момка невиђеном девојком.{S} За девојке опет боље: |
| ма једне страсне чулне љубави начини да жене понова полуде: довеле би крај себе те људе, и ако |
| и цариградске обичаје, што допуштају да жене јуре улицама откривена лица, да слушају дрске љуба |
| ражимо да нам каже, он вели: то није за жене, и што нам муж у свако доба може рећи: иди, ниси з |
| hi>.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене.“</l> <l>С физичке снаге у поносу своме</l> <l>К'о |
| оме.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене“.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> <l |
| —жена?“ Никад јој не рече: „То није за жене“, или : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово му је све из |
| </p> <p>— Зарекао сам се да не зовем за жене Грка лекара, и опет...{S} Безобразан! <pb n="246" |
| и праве правила са женским комитетом за жене.{S} Ми ћемо за Европљане, не за хришћане него за м |
| у у <pb n="6" /> робиње и узимају их за жене.{S} Ти си много слободнија од мене.{S} Теби отац н |
| ?!{S} Она се некад прерушавала и љубила жене, али није била љубљена...{S} И те, веселе, развише |
| } И да је ту било деце, она би оставила жене, па би се с децом играла лутке, лопте, скакала би, |
| ма о овако озбиљним стварима: о правима жене.{S} Оне су за странкиње држале оне три Цариграђанк |
| ="174" /> и у најпросвећенијим народима жене нису потпуно свесне.{S} А у нашем народу!..{S} Ох, |
| кад немају од кога.{S} Џемал-беј слуша жене побуњене више од људи, и ништа не чује, јер је зан |
| афану отишао и не зна шта је кафана; од жене се не одваја; по кући се ори песма од јутра до мра |
| она се полако, неприметно, отуђивала од жене која јој је била своја, удаљавала се од онога који |
| адох за човека широких погледа, који од жене не прави љубазницу и не сматра је за ствар.{S} Ја |
| ла, и то исто овако, лудо, начинивши од жене, као онај лончар од земље, бога...{S} И тврдо веру |
| жена — никад љубазница.{S} Ми овамо од жене коју волимо не правимо љубазницу.{S} Од туђе љубаз |
| знате, и он кад дође мисли да му је код жене пријатељица, а оно љубазник.{S} Лажљивице!“ узвикн |
| у се осветити.{S} То јутро, имао је две жене; то вече, ниједне: обе га остависмо.{S} И са живом |
| а се сад не опи као од пољубаца оне две жене, Францускиње и Рускиње, него се отрезни, расвести |
| акао.{S} Да ли су му виделе сузе те две жене?</p> <p>— Оставите ме, молим вас, хоћу да пишем др |
| њама су показани ортаци, то јест по две жене једнога мужа, а оне су их радознало гледале...</p> |
| и су се чудили: откуд у тако нестрпљиве жене толико стрпљења, да поваздан не диже главе с књиге |
| о се растужи како се растужују осетљиве жене, младе, њених година.{S} Гледа ту тетку, стару, ко |
| пуштеница?{S} А ти, Ариф, браниш овакве жене!{S} Зејна је проста неваљалица.</p> <p>— Боже сачу |
| отерана.{S} Мој несрећни син због такве жене да се рани.{S} Кад је чуо да се преудала, три дана |
| ду жени — ортака.{S} Мис Пирсон!{S} Ове жене имена немају.{S} Њих зову једним општим именом: же |
| } Мени се пред људима узме језик, а ове жене!...{S} У соби, до собе где спавамо, где сам ја леж |
| јој пољубе скут...{S} Опет кажем да ове жене имају духа, али немају душе...{S} Чак ми се сад ни |
| е.</p> <p>Јануар.</p> <p>О чему све ове жене не говоре: о позориштима, о литератури, о хуманим |
| че, на очима још магла... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми се бунимо!...{S} Валијиница правила |
| > <p>— Мис Пирсон!{S} Ви сте видели ове жене!{S} Оне се веселе саме, оне спавају саме.{S} Ова с |
| овде студенти.{S} А ко зна да ли су ове жене што ноћу седе с људима, <hi>студенти</hi>?...</p> |
| стар, плаши се од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, а наше старе хануме!{S} Тек почеле да живе |
| .{S} Све жене веселе, она тужна.{S} Све жене говоре, она ћути.{S} Кад сам је питала „како сте“, |
| ном нежном, белом Цариграђанком.{S} Све жене веселе, она тужна.{S} Све жене говоре, она ћути.{S |
| а улете и облете софу смешећи се на све жене, на младе у новомодним европским хаљинама и на ста |
| бисмо нас две биле у стању побунити све жене, женске милионе у пространој турској царевини.{S} |
| </p> <p>— Како сам видео тебе, ја друге жене нисам ни погледао.{S} Гонџеђули и Ђулренги, то нис |
| милом, силом, крвљу.{S} Устајте, младе жене и девојке, која год је имала крај себе Ану, Марсел |
| >Прође читава недеља дана, а рана младе жене никако да зарасте.{S} Кад год је испере и обложи х |
| у харемском проказом.{S} Неколике младе жене из унутрашњости, с црвеним ноктима, набељене турск |
| амазану, као све турске девојке и младе жене).</p> <p>Насред великог отвореног предсобља, разас |
| урској, да си Туркиња.{S} Ту су и младе жене, дошле због тебе, па што се кроз прсте гледало нев |
| поселима, харемским весељима; али младе жене, невесте у меденим месецима, беху тужне и забринут |
| е знам, и ако сам Цариграђанка.{S} Овде жене, удовице, и на моје чуђење девојке.{S} Више пута, |
| онај силан свет са улице, људи не виде жене развијене поређане крај путање до средње капије ши |
| ом срцу дубоко урезано сусретом те туђе жене...{S} Ово неколико вечери, тога фиктивног драгог н |
| ! рече он весело, не погледајући у туђе жене: „Па лепо, отерао је, нека, има хвала Богу она ком |
| уми.{S} Он јој је као род... сестрић је жене пред чијим је очима одрасла.{S} А да јој је давала |
| нељуди, наши мужеви, љубоморни на своје жене, заводе туђе; и којој мало врдну очи, они вичу: „Н |
| Поред тога што је био старији од своје жене двадесет седам година, он је увек изгледао као бол |
| и више говори се о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи што |
| , као жалост, као кајање, па као понеке жене кад дођу на гроб свога милога што се прекрсте, пољ |
| седам осам писмених, и ако су бејовске жене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, или душа у ноћ |
| н јој је дао оно што и многе хришћанске жене немају — слободу.{S} И зато што га воли и што га с |
| ивоту живот...{S} Да живим као европске жене!...“ Она њих познаје, Мадмоазел, Мадам, Мадам Арис |
| Цариграђанке су, чиновничке и официрске жене.{S} Ти знаш да су мужеви тих жена, <hi>само због ж |
| (девет) и многе чиновничке и официрске жене.{S} Једна пашиница врло тужна: скоро добила ортака |
| Иначе, овде је теже но у Солуну: турске жене као у џаковима са страшно црном маском на лицу — д |
| ад се води младожењи невеста.{S} Турске жене разишле су се кад се добро свануло, и пошто су одс |
| постеље: сутра ће на чифлук.{S} Турске жене, једне иду, друге дођу; доносе Фатми <pb n="89" /> |
| ир-Фатмом?{S} Добиће јектику.{S} Турске жене подносе физички бол ћутке, а под теретом моралнога |
| } Добро сте хтели доћи без ње?!“ Турске жене не знајући зашто је дира, смешаху се на њу лукаво. |
| гата: куће, конаци, богатство?!“ Турске жене се погуркују, и одмах, врло озбиљно, питају што је |
| м изобличена: због женске деце.“ Турске жене, из првих кућа, долазиле су јој, дружиле се с њом |
| фесом, „леп као султан Азиз“, а турске жене вриснуше; он их салете: једне пољуби, друге претур |
| одом где се хлади ракија...{S} А турске жене, које немају ашчике, досад засуканих рукава, у уск |
| мислила је; „Па зашто говоре да турске жене не могу бити срећне?!“ Колико је она, Азијатка, ср |
| , новој, оној новој што тражи да турске жене баце, на комаде исеку чаршаф и пече...{S} Како се |
| нила: правила је једно весеље за турске жене, и зато није звала људе, него само жене, свих исто |
| орио небо за свакога, само не за турске жене.“ И понова се буни; али против кога, то не зна...{ |
| у ноћу, кад је врло интимно, кад турске жене заборављају да су госпође и жене и због тога и не |
| <hi>ксмет</hi>...{S} О, ви нове турске жене!...{S} Жалост је ватра: сад наложена, суха дрва бу |
| огао к мени: жене.{S} О, ви нове турске жене!{S} Наш верски обичај непрописан Шеријатом, већ из |
| ум, нервозно лупање срца.{S} Све турске жене веома су нервозне, и хистеричне...{S} А нестајање, |
| другова.{S} Радознале и злураде турске жене, одлазиле су Фатминој мајци и испитивале је; а она |
| Францускиња, која скроз познаје турске жене, јер годинама је живела у Цариграду и са пашиницом |
| јинтелигентније, најпросвећеније турске жене Нурије-ханумине врснице.</p> <p>Она се загледа у А |
| , да тамо, у соби седе сакупљене турске жене и једна пева, пева...{S} Како мије било!{S} О, да |
| уну рођена и одрасла.{S} Овде се турске жене мало крију, ви то знате, драга госпођице.{S} Као у |
| је ову отерао ни сам не зна, те турске жене прављаху шалу: „отерао је за бакалске кесе“.{S} Он |
| вичу, вриште; али кад он салете турске жене пољупцима, претурајући их и милујући их, она скочи |
| ца кукурекаше петли на седалу, и турске жене се сневеселише: промениће се време.{S} А по турски |
| скромно то право које ће тражити турске жене.{S} Ми сад немамо право чак ни да васпитавамо мушк |
| че:</p> <p>— То нису маске, него турске жене.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">Dear me</foreign> |
| ужена Туркиња“, како је још зову турске жене, „она толико воли француски и говори га и кад треб |
| е један оштар крик какав пуштају турске жене за мртвачким сандуком најмилијега, па се све утиша |
| смолу из мастикова дрвета, коју турске жене жваћу.</note> <note xml:id="SRP19120_N18">Је ли то |
| тејзи, те јој буде лакше.</p> <p>Турске жене долазе да обиђу болесну Фатму; неке јој понуде шаљ |
| дотуркиње, све Цариграђанке, чиновничке жене.{S} Оне су ову седницу сазвале за припрему два вел |
| Петак је.{S} По улицама су се размилеле жене у разнобојним чаршафима, новим.{S} Код Сафет-ханум |
| хан“, или „тепсија“, у харему се веселе жене.</p> <p>Вече у очи четвртка, дана кад се одводи не |
| овима из Корана.{S} Ала су за то грдиле жене Мондије-хануму, рече Мерсије.</p> <p>— Па зар си г |
| ажи турских богаташа, и из њих излазиле жене увијене у чаршафе црне и свих на свету боја, које |
| су им на харемским весељима у кући саме жене, у дворишту кокоши без петла и голубице без голубо |
| а харемска весеља измислили су људи, не жене, — да би били они слободни.{S} Док оне овде пиште |
| е како ме је било срамота од оне стране жене!{S} То је једна богата енглеска Мис, која се, виде |
| граду.{S} Стид ме је било од оне стране жене, Енглескиње.{S} Она је и лепша и млађа од мене, а |
| S} После ифтара, уместо да отиду стране жене, те да уђу у харем људи, Џемал, Фатмин отац и стри |
| ље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, нарочито ону што је отера „за бакалске кесе“, а н |
| ско, све се зачуди шта јој би.{S} Једне жене је оговараху, друге је брањаху : осветила се Цариг |
| овољства.{S} Он нема очију за развијене жене, него за ону с дувком...{S} Њој потрча.{S} Она га |
| од ове озбиљне и готово увек замишљене жене.</p> <p>— Е, тако, кад ти дође као да ми се поврат |
| ање тек је у зачетку, а наше просвећене жене већ су се поделиле у два логора: једне су уз Емине |
| или слободни, прво бисмо, ми просвећене жене, организовале једно велико, монументално друштво к |
| нај „геније“, гојазан и мастан.{S} Њине жене књижевници звале су га још и „Превазишао Себе“, за |
| кло!{S} Он добро зна шта све знају њине жене.{S} И уместо да је и даље тражи, он се закључа у с |
| дови у којима је живео, и они људи, оне жене, и он у сваком радном човеку виде себе, у свакој л |
| јој да викне странкињама: „О, ви срећне жене, спасите Емир-Фатму!“ Па се прибра, устаде, дубока |
| не вере што не допушта оволико понижење жене скопчано с неисказаним болом.{S} Да бежи с њим из |
| на, и сад се занесе умиљатошћу ове лепе жене која је пољуби у уста као да се с њом бог зна отка |
| га младог лепог човека и ове младе лепе жене умела бих крити сто година.</p> <p>— Сестро, нисам |
| е онога чија је она, већ ове младе лепе жене, па су плакале.</p> <p>Свршило се!..{S} Први бол!. |
| ади.{S} А Емине-Семије-ханум има уза се жене и странкиње.{S} Управо, странкиње су је и надахнул |
| је поче пецкати за Мадам Аристид, па се жене, све осим пашинице, на то пецкање, дирање, лукаво |
| ише је.{S} Нагрну силан свет, разуме се жене, све незване, да је гледају: буле у чаршафима с по |
| , лежи насмејана, с отвореним очима, те жене тумаче да јој је жао младости и живота, а јесењи в |
| он треба да се уклони, да дођу оне, те жене из комшилука!{S} Свеједно: она ће с њим.{S} Он пох |
| пут осети један неисказан бол што су те жене срећне, јер су кћери културних народа.{S} А шта је |
| тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, хануме, из целог комшилука, на добродошлицу; рашч |
| <p>— Да би сакриле своје погрешке, наше жене и код познатих и код непознатих оговарају мужа.{S} |
| и децу?“ И после, што је најгоре, наше жене су неискрене.{S} Прво треба васпитати жене, па пос |
| сне.{S} А у нашем народу!..{S} Ох, наше жене!{S} Шта је шака свесних, у гомили несвесних?{S} Да |
| ени.{S} То јој тако лепо стоји.{S} Наше жене никад не црвене.{S} Ја сам чула да Францускиње уче |
| скалашио весела, и дивна.</p> <p>— Наше жене одвратније су од људи, рече Фахрије-ханум, Царигра |
| говорити о женама:</p> <p>— Јадне наше жене!{S} Заблуделе...{S} Ко ће их извести на прави пут? |
| оне се чине невеште.{S} Како би се наше жене смејале кад би неко правио овакве погрешке говорећ |
| <p>— Не! поцрвенеће ти очи, па ће наше жене помислити да си се с њим свађала.{S} Ти знаш наше |
| у идеју тек кад узмемо васпитавати наше жене.{S} Оне су сад за развијање потпуно неваспитане.{S |
| је да чујем нашу песму и да видим наше жене, сакупљене!...{S} Песму у мени зовем <hi>Носталгиј |
| а узимам и идем да вичем, да будим наше жене, да траже право...“ Хтеде рећи „право сунца“, па н |
| ици: гледање без говора, или, како наше жене кажу, разговор душа...</p> <p>Кад бих нешто ја као |
| да си се с њим свађала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су све женски конзервативци и реакциона |
| ом руком десну руку, пољуби је.{S} Кроз жене забруја нешто као звоно.{S} То су њини гласови, гл |
| м гледала... све се гледају: девојке, и жене што имају мужа.{S} То гледање оне зову „разговор д |
| ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешто знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} Заиста, да је |
| га; и најпосле, кад остарите, од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.</ |
| уби ме само кад пође и дође. „Од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.“ |
| оја сања о равноправности између мужа и жене?{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-те |
| отклања вечерњу молитву.{S} Мало, па и жене, све три у бело, све три скинуле чарапе...{S} И ст |
| о је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене...{S} Пашиница и Цариграђанке нису је познавале ов |
| ла, као дете, кад су били мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене...{ |
| ама пре толико векова — западне књиге и жене ..{S} Кад се колима приближавала њиној кући, она с |
| .</p> <p>— Није она љута на наше људе и жене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом завади, она је |
| турске жене заборављају да су госпође и жене и због тога и не зову странкиње: позвала ју је да |
| е једном учини, да су у комитет узете и жене не што се мислило да оне имају право на то као гра |
| за живот...{S} Па њено друштво, људи и жене, Францускиње, она је „у свом елементу“: иста је ка |
| ије, на ноћну молитву, ишли су и људи и жене, а сутрадан се отпочело спремање за велики и светл |
| Европи свако чудо има.{S} Па они људи и жене из Золиних романа, они мужеви...{S} Одакле су?{S} |
| ничко Друштво, па су за чланове узели и жене:{S} Фатма-Алију и Емине-Семију, Ђулистан-Хисмету, |
| >Емир-Фатма је болесна; долазе лекари и жене бајалице, па ништа не помаже, свако пред вече ухва |
| ама су се видели само људи, а четврти и жене: ишле су од рођаке до рођаке, од пријатељице до пр |
| то толико што се опио?{S} У нас пију и жене, само крадом.</p> <p>— Не би било ништа, али он је |
| уме, сад су озбиљне, горде, хануме су и жене, ни речи не проговарају, само пуше.{S} Тако је уве |
| се изменила.{S} Оно, да пију код њих и жене, готово је обезбрижи.{S} Па што се забринуле?{S} Ф |
| кар ме истерао.{S} Да га питам, јесу ли жене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S} Ја у Елизиној деци |
| спуштене су завесе да људи не би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, подижу по крајича |
| ашта јој свирање и певање?{S} Да весели жене по харемима, као чочек!</p> <p>„Одакле је <hi>он</ |
| жену.{S} Али, ко су то?{S} Путнице или жене реформних официра.{S} Док њини мужеви реформишу на |
| видим, ни лупу звекира на капијама, ни жене у чаршафима с фењерима преко дворишта... ни жагор, |
| ене с тога, што је Арнаута пуно: па они жене не би дирали, него би их грдили.{S} Па, замисли, и |
| ош нема пуних тридесет а већ отерао три жене.{S} И за шта?{S} Прву, што је позајмила обоце једн |
| е су неискрене.{S} Прво треба васпитати жене, па после људе, или <hi>само жене</hi>, а оно посл |
| оно није: у Старом Солуну, у овој кући жене шенлуче; у Новом, у оној вили кују завере.{S} Код |
| по изгледу мирна, тиха, не прави утисак жене што може дати нечијем духу полета, духовним очима |
| S} Она се хвали, поноси!{S} Знаш да нам жене причају како се хвали?</p> <p>Нурију обузе једно т |
| софе виде сакупљене под њеним прозором жене: нене, мајка, робиња и слушкиње.{S} И она оде међу |
| рва жртва.{S} Оне три нису изгубиле као жене ништа, она све: у кућу јој не улазе ни оне што пре |
| били видели одавно, те се изгрлише као жене.{S} Пријатељ потапка мога оца по рамену и узе га г |
| им оловком...{S} И ја... никад нећу као жене из романа!{S} Ја сам друкчије васпитана, и рођена, |
| рио.{S} Улицом је <pb n="231" /> сретао жене и окретао главу од њих с пуно мржње.{S} А кога год |
| ан, питом, воли да се мази као дете око жене што за њ има нежности и љубави... „Боже, ја не бих |
| жене, и зато није звала људе, него само жене, свих источних народа што живе у Солуну, и странки |
| <pb n="126" /> да овде заиста нису само жене него и људи, прерушени у жене...{S} И у томе, на в |
| итати жене, па после људе, или <hi>само жене</hi>, а оно после само по себи долази.{S} Тамо још |
| буђења природе: излазе у поље, нарочито жене, и на изворима се умивају, да подмладе лице, и ста |
| нису само жене него и људи, прерушени у жене...{S} И у томе, на вратима софе, појави се <hi>чов |
| слуге, кочијаш, роб дилавер, а у харему жене: њена баба, мајка, она, слушкиња, робиња њена друг |
| аче, јер сви знају да <pb n="192" /> су жене као деца: ако узму да је сажаљевају, да је теше, о |
| га!...{S} Сине, сине, ти не знаш шта су жене, и шта је женско срце, и шта је женска памет.{S} О |
| ространој турској царевини.{S} А ове су жене задовољне, благо њима!{S} На мишицама им, на груди |
| едном од њој непознатих градова, где су жене, по њеном мњењу, овако срећне.{S} Нарочито јој се |
| једног великог европског града, где су жене слободне и срећне, ви мислите мало, понеки пут, на |
| у: „Неваљала!“.{S} Људи су криви што су жене неваљале, а жене су криве што су људи неваспитани. |
| ледао.{S} Гонџеђули и Ђулренги, то нису жене него робиње, а тетка је тетка, мајка је мајка...{S |
| па ово видео, ја сам мислио да то нису жене „comme il fault“, већ .. пуштене из неке рђаве кућ |
| ло лице.{S} Опа плаче како обично плачу жене, за ситницу; и кад се ућути, нити ће јој очи бити |
| д. „Ако опет дођеш пијан, да више немаш жене..“ И ја <pb n="202" /> дадох реч.{S} Пошто остадох |
| о није обрисала нос деверичићу.“</p> <p>Жене се задовољно насмејаше.{S} Фатма узвикиваше: „Слат |
| о што није могла бити с туђим људима.. „Жене нам се заљубљују у девере и пасторке, девојке у зе |
| зумеде да треба да отера жену, те према жени постаде суров, вређаше је; али га она вољаше, те с |
| роз прсте гледало невести, то се замера жени.</p> <p>— Па нисмо непрестано сами... госпођа мајк |
| отапкав је по плећима задовољно, па оде жени.{S} Она лежаше на кревету покривена лаким атласким |
| та у њих има: задовољи се једном, па се жени другом; прва, која га толико воли, у љубави добије |
| кроз прсте гледало невести, замериће се жени“, и врати се.{S} Међу гостима су и две њене другар |
| башјорти, алафранга...{S} Па се окрете жени: — Добро дошла, ханум!</p> <p>Она му брзо приђе, п |
| а испричавши „муфтијину причу“ матери и жени, стрча у башту те закова капиџик.{S} Али пошто му |
| вао.{S} Узе говорити мајци а добацивати жени како је уморан, много је радио, а нема ко да га жа |
| ођи (ко им то тражи?) него као старијој жени.{S} Чак ни они за које она није чула ни да постоје |
| деце.{S} Тих, благ, он је према својој жени, детету, био врло нежан, више као отац, него као м |
| тма с љубављу према тетки и тој страној жени, доносећи мокар пешкир.</p> <p>— Нећу то...{S} Как |
| радном човеку виде себе, у свакој лепој жени виде своју жену.{S} О како би били срећни да су не |
| од мајке рано...{S} У Европи, где човек жени устаје на ноге и љуби јој руку, дохвата махраму, п |
| врло јој се обрадова, али не као човек жени, већ као дете играчки.{S} Ово му је четврта играчк |
| ла се Цариграђанину што је претпоставио жени мастику.{S} Напослетку, она се сад удала за правог |
| ној глави порађа срећна мисао да доведу жени — ортака.{S} Мис Пирсон!{S} Ове жене имена немају. |
| вропљанка, а зна „Божју наредбу“ издату жени: „Кад ће ти доћи муж, обуци се, нагиздај се, набел |
| даје човеку.{S} А човек слободан и пре женидбе, и после, с упрљаним телом и осакаћеном душом, |
| ачуди, мислећи да она њему пребацује за женидбу, и рече: „Каквог ортака?!{S} Ја и не помишљам н |
| „Каквог ортака?!{S} Ја и не помишљам на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело рече: „Делила бих с |
| "242" /> полудео, пристаје и на четврту женидбу за непуне две године!...</p> <p>За таквога се у |
| вати стара мода, обично.{S} Домаћица је женила сина, и по обичају немуслиманских народа који жи |
| једном рече: „Госпођо снахо, хоћу да се женим — тражите ми девојку“.{S} Поред тога што је врло |
| сел, Елиз, и чула шта је жена, и шта је женина дужност, и шта је женино право.</p> <p>По сто пу |
| највећа поборница за женину слободу, за женино право и за све што је европско, једна највећа <h |
| жена, и шта је женина дужност, и шта је женино право.</p> <p>По сто пута грлим и љубим тебе, Ем |
| то учини?{S} Једна највећа поборница за женину слободу, за женино право и за све што је европск |
| де кући, да тамо мисли на пољубац младе женице... <pb n="146" /></p> <p>Један дан, она се изгуб |
| ла <hi>само</hi> овакву: несташну младу женицу, девојку, или управо дете. <pb n="171" /></p> <p |
| , да опет не виче, не грди сироту младу женицу.{S} Слушкиње и робиње нису разумеле како ју је н |
| епознати, кога она воли како је постала женом, и нада му се.{S} И она се у њ лудо заљуби, забор |
| си у служби, да имаш какав посао?{S} Са женом се не може ни у Европи у суд, школу...{S} А кад с |
| се сме с љубазницом, овде се не сме са женом!{S} Саме иду као..{S} У Цариграду свуд иду, па св |
| ска жена гледа кад јој муж игра с туђом женом?!{S} Читам, слушам то као бајку „Царев син заљуби |
| озоришту: један маркиз у ложи са својом женом и с њеним љубазником, и то сваки зна, па ништа!{S |
| дође, али не сама, већ с једном турском женом обученом у стар, искрпљен чаршаф.{S} То је била п |
| њом се могло разговарати као са зрелом женом; све је разумела, свачији је бол појмила, од нене |
| амо ме је срамота што пуших пред старом женом, свекрвом, а нарочито што не устадох старцу, свек |
| нају честито ни да проговоре с честитом женом, и нису нежни, одвојени од мајке рано...{S} У Евр |
| , што је крило њено девојачко лице, јер женом га је метнула једанпут.{S} И све због њега, све з |
| брата немам, мужа немам.{S} Сама слаба женска страна.{S} Да нисмо он и ја комшије, ја бих сама |
| енутку само нежна кћи и унука, осетљива женска душа што се одваја од оних које воли и који је в |
| редсобљу се бејаше наместила у два реда женска послуга. „<hi>Сефа гелдиниз!</hi>“ узвикнуше рад |
| скиња „журналист“ и велика поборница за женска права, те ју је зато и довела на турску свадбу н |
| се васпитавамо, па да се припремамо за женска друштва која ће радити на просвећењу масе и блаж |
| седницу сазвале за припрему два велика женска друштва, која ће организовати чим буду смеле.{S} |
| ена као преступна жена, па како би њена женска деца!{S} И ради тога ћуташе, мучећи се мишљу: „Ј |
| а просвећење масе, за хумана и културна женска друштва.{S} Маса нам живи у мраку.{S} Ја се сећа |
| до леп женски врат и једна за чудо лепа женска глава.{S} Ова млада жена личи на лотосов цвет,“ |
| су жене, и шта је женско срце, и шта је женска памет.{S} Она, готово цела Европљанка, да пође з |
| боре се за слободу и право организујући женска друштва, удружења, савезе, поче она трећа, најмл |
| ли то изгледа?{S} У мушкој великој руци женска мала ручица.{S} Али свакако то је пријатно.</p> |
| ала ме, зар ми немамо друштва, нарочито женска, за ово и против овога? „Разврат и раскош упропа |
| нас две биле у стању побунити све жене, женске милионе у пространој турској царевини.{S} А ове |
| шким утиском?{S} Сети се друге седнице, женске; она је ту у близини.{S} Оде на њу.</p> <p>У јед |
| и дала да јој сашије једне беле гаћице, женске а као за мушкарца: спрема поклон једном сирочету |
| ије мајка...{S} А ја, несрећница, мајка женске деце!...“ </p> <p>Ова веза трајала је позадуго, |
| иње.{S} Старотуркиње метну пред вратима женске папуче мужу непознате, и он кад дође мисли да му |
| њих.{S} Нећу да будем изобличена: због женске деце.“ Турске жене, из првих кућа, долазиле су ј |
| и танке да би их могле обухватити и оне женске руке што се занимају само везом; у обе су очи ка |
| ана у помрчини, седели су до зоре.{S} И женске!{S} Он хоће да надокнади у Француској што је у Т |
| огу о томе с тобом да говорим.</p> <p>— Женски Хилми-паша, ха! ха! ха!</p> <p>— Ми ћемо вас они |
| а. — „Нема никога,“ чује се из дворишта женски глас и широм се отвара капија: отворила ју је је |
| {S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су све женски конзервативци и реакционари, чланови срамног реж |
| дила га; а он њу како ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бунтовница, и како би њу требало, |
| друговима и ноћу и дању...{S} И мушки и женски заједно!{S} Мени се пред људима узме језик, а ов |
| је имање на џамије и текије...{S} Један женски студент, Францускиња, стално је с њим.{S} Учи, в |
| вет из кога су изишли један за чудо леп женски врат и једна за чудо лепа женска глава.{S} Ова м |
| мушкарци којима се још допушта да иду у женски хамам...</p> <p>Људи се вратише у селамлик, а не |
| дирака летели.{S} Чак и они фанатици, „женски конзервативци“, у овој силно нежној, страној ари |
| е гошћа нежно.{S} Пакосне хануме кажу: „Женски Хилми-Паша.{S} Он изводи реформу у држави, она у |
| е за младотурке; а они праве правила са женским комитетом за жене.{S} Ми ћемо за Европљане, не |
| и још више; и да припрема за буну свако женскиње наше што је дошло до свести било књигом било д |
| може ништа урадити. „Какво организовање женских друштава у земљи где је жена ствар и где је сло |
| а свих њихових удружења <pb n="53" /> и женских друштава, те да их ми прочитамо, проучимо и да |
| ...{S} И он познаде рукопис.{S} Аманет: женско дете од три месеца!{S} И писмо и аманет донесе м |
| мо, ми ћемо покренути Женско Питање.{S} Женско Питање у Турској неће бити као у Европи.{S} Ми и |
| Само се једно бојим, опет поче Ариф.{S} Женско Питање тек је у зачетку, а наше просвећене жене |
| загледа у очи мушко, ја бих пала.{S} А женско, жена, мени је пријатно...{S} Волела бих да знам |
| сине, ти не знаш шта су жене, и шта је женско срце, и шта је женска памет.{S} Она, готово цела |
| и<ref target="#SRP19120_N78" />; ако је женско, Емир и Фатма“:{S} Емир, потомак нашега пророка, |
| адржа, говорећи јој: „Мис Пирсон, то је женско, једна невестина рођака: прерушила се у човека“. |
| услиманском девојком да се љуби мушко и женско!...</p> <p>— О, Боже, па... узе она збуњено, пос |
| ; па чим њу добијемо, ми ћемо покренути Женско Питање.{S} Женско Питање у Турској неће бити као |
| е и описује чари слободе, и у њено меко женско срце утискују се две ненине речи, двеста Госпођи |
| да, дошле за овај бал, и једно енглеско женско друштво што путује за Сирију и Египат, па Францу |
| амен из прстена. „Што не оснујете једно женско друштво против луксуза?“ рече једна Енглескиња п |
| а у Турску, с чуђењем упита какво је то женско весеље, она викну да би све чуле: „Зато што са ж |
| сле политичке слободе, кад би се она из женског срца и духа појавила на улицу наједанпут, неоче |
| ече:</p> <p>— Мајчице, ја ћу да позовем женског Хилми-пашу, нека испита Фатму.</p> <p>Мати му с |
| ирсон!{S} Немојте мислити да се турској женској деци имена драгога камења и цвећа дају случајно |
| њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају женској деци име <hi>Ариф</hi>? „У њих ништа није случа |
| редње капије у харемском дворишту, пред женском послугом наређаном с једне и с друге стране пут |
| <p>— Отац!{S} Ја хоћу, рече, а у њеном женском гласу понова се осети мушка енергија и одлучнос |
| До онолико док се с мајком сме купати у женском хамаму.{S} А после: „Хајде, сине, на сокак, нек |
| уж и син, нарочито кад виде „непознату“ женску обућу пред вратима!...{S} Мој син, кад није зате |
| "238" /> њега, а некад само кад погледа женску децу. „Јадне, јадне моје девојке!{S} Свет ће гов |
| ена, да је мајка четворо деце, да има и женску децу, две красне девојчице.{S} И ако занесена, о |
| Ако, мушко је“.{S} Да поправимо то: као женску децу да васпитавамо и мушку.{S} Али до колико, т |
| о робиње.{S} Сад шије брзо и лепо једну женску антерију од цица, а снахи дала да јој сашије јед |
| ријатне утиске који ће навалити на њену женску примчиву душу кад <pb n="108" /> се укаже Солун, |
| .{S} Никад неће пољубити <pb n="232" /> жену коју не воли, као некад.{S} Побеже из кафане, вуку |
| видела кад је пољубио своју жену...{S} Жену!{S} Можемо ли нас две бити ортаци?...{S} Зар би он |
| тра за неким који је лутао по Европи, а жену оставио саму.{S} Она је век провела без мужа, без |
| ги пут, луд, па се боји његове вике, да жену не нападне ножем; те је поведе на друга врата, да |
| преко закона; у Корану стоји: муж је за жену одговоран.{S} Он поређује жену с мачком: кад се на |
| цу готово је очувала, и што је чудно за жену која није никад родила, давала јој недра, те је он |
| .{S} Фатма никад дотле није била видела жену из народа који оне чак и у својим песмама помињу и |
| кад муж пије или растура, или злоставља жену, добри људи га светују, да се остави тога и да пре |
| никад се не би понизио да дигне руку на жену.{S} Зарези капиџик и метну дебелу гвоздену чивију, |
| t="#SRP19120_N107" /> Зар ће он руку на жену? <pb n="215" /></p> <p>— Неће.{S} Али, на човека, |
| ртака!{S} Он разумеде да треба да отера жену, те према жени постаде суров, вређаше је; али га о |
| радан ујутру.{S} Кад не нађе поред себе жену, сети се шта је, и не знађаше шта да ради.{S} Он ј |
| уж је за жену одговоран.{S} Он поређује жену с мачком: кад се највише умиљава — огребе.{S} Тешк |
| и ћутања.{S} Ја мислим муж... „Тражите жену“...{S} А ми, несрећнице, кад видимо овако што, тре |
| то што дотле никад није учинио — истуче жену...{S} Оставите се тога, Нурије-ханум.</p> <p>Цариг |
| ња и радости, глас њине душе.{S} Да муж жену пољуби у руку!{S} А француска васпитаница Туркиња |
| од туге пресвисну.{S} А људе, човека и жену што се воле..{S} Ох, што одведох Фатму?...{S} Кад |
| а, као да смехом хоће да дозове мајку и жену.</p> <p>Оне дотрчаше.</p> <p>— Шта ти је?! узвикну |
| срца, лепо васпитан, воли своју кућу и жену.{S} Али од неког времена, он се развесели...{S} Пр |
| н поче да удара ногом у врата и да грди жену што му не отвара.{S} Називаше је погрдније но прош |
| ита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и како њену кћер свекрва воли, свашта јој купује |
| ем име), и он се више не опи: опет воли жену, гледа кућу — други човек.{S} Да позовемо за сутра |
| би ми се јавио кад сам пошао да просим жену коју сам сравнио с њим...“ Они кажу:{S} У лажи зап |
| г хтео да су муж и жена равноправни, он жену не би створио од мужевља ребра, већ од главе.{S} Ш |
| , сине?{S} Ко ти је тако волео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти најмилији обил |
| то опет у жену!{S} Само не знам откуд у жену Москова, којима ми плашимо децу?{S} Ко воли сунчев |
| „Ти си се понова заљубила, и то опет у жену!{S} Само не знам откуд у жену Москова, којима ми п |
| је Арифи?{S} Због чега је заволела ову жену?“ Ни на памет му не би пало да одговори: „Зато што |
| , и она се љутила, не на пашиницу, туђу жену, која је гледала да ожени сина добром и богатом де |
| едне су уз Емине-Семије-хануму, старију жену (има и унучад), — за развијање ; друге су уз Ђулис |
| де себе, у свакој лепој жени виде своју жену.{S} О како би били срећни да су негде тамо где се |
| едан дан, она се изгуби кад Џемал своју жену пред њом пољуби.{S} Пољубац млада и лепа човека, Е |
| .{S} То сам видела кад је пољубио своју жену...{S} Жену!{S} Можемо ли нас две бити ортаци?...{S |
| базнице, ако је волимо, направимо своју жену.{S} Ја сам ти може бити помињао у писму једно наше |
| , хаљина, храни мене, моју мајку и моју жену.{S} Она ми пружи лиру, а ја, пун племићког поноса, |
| ши у њој, „новој“, конзервативну турску жену, старотуркињу, а Ариф-ханум се намргоди и рече:</p |
| етиле нову муслиманку, пробуђену турску жену, и све три су заплакале кад је она узела цигару, н |
| пала; није скоро видео тако лепу турску жену (и ако су му пацијенти највише оне), тако фине црт |
| с да ти доведе сваку „новодошлу“ страну жену.{S} Али, ко су то?{S} Путнице или жене реформних о |
| о, због чега Ариф толико воли ту страну жену? упита Сафет.</p> <p>— Због њене земље.{S} Да је М |
| та је, те једнога дана замоли ту страну жену да им више не долази, пошто дође и каже да мора да |
| {S} Неваљалица сам, а изигравам поштену жену — нисам „ухваћена““.{S} Понеки дан, кад се загледа |
| n="261" /></p> <p>— Да отера овако лепу жену! чуђаше се лекар гледајући чежњиво у њене као снег |
| жена.{S} И Џемал је замишља као крилату жену, те кад је најзадовољнији, кад се осећа и сувише с |
| ом; а он викаше, називајући своју чисту жену прљавим именима.{S} За срећу, она чу само оно једн |
| "36" /></p> <p>— Моје суте сестрић није жењен, рече она убедљиво, и покаја се што је Мерсији ка |
| ти није драги.{S} А ко зна, можда је и жењен. <pb n="36" /></p> <p>— Моје суте сестрић није же |
| о што знаш, пити забрањено.{S} Како сам жењен, двапут сам дошао кући пијан, луд. „Ако опет дође |
| Ово му је четврта играчка како се зове „жењен човек“, и најлепша је: једва чека да је узме као |
| рећу кафану, где не бејаше већ ниједног жењеног Турчина.{S} Он ни на шта није мислио.{S} Спусти |
| од врућине!{S} Али сам се бојала; наших жепа с Јалија било пуно, па <pb n="78" /> ме све, многе |
| толике Донме, и пуно нових, наше вредне жепе; али у старом...{S} У гору и камен!</p> <p>Он се б |
| цвет, па род.</p> <p>— У Серезу су наше жепе горе но овде.{S} Ништа нису читале, јер и не знају |
| них раширених зеница, где се чита један жесток бол, велики и страшан као што је Господ...{S} Не |
| пут видео.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, и неописана љутина, јер види собу једну: ту је о |
| ен муж, скочи с трећега ката.{S} Остаде жив, и после шест месеца се — ожени.{S} Кад се посече д |
| као оне безглавна, удовица; али њој је жив њен <hi>Бујукбурунлија</hi>.{S} Њеног оца зову још |
| ник, за кога лекари рекоше да ће остати жив, ако до зоре не умре: у кризи је.{S} Мајка није ока |
| јим и удата, одавно жена, док год је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба да |
| за.{S} Али зашто да плаче кад јој је он жив и није луд...{S} Отрезниће се, доћи ће јој, говорић |
| анцуз.{S} Мерсији он изиђе пред очи као жив.{S} Леп је, сећа се.{S} Погледа у Фатму и помисли: |
| {S} Гледајући харемска весеља годинама, жива и духовита Мадмоазел Дарно знала је <hi>шта то зна |
| {S} Да ју је видео, зар би она још била жива?...{S} Отац није код куће...{S} Па осети нешто као |
| муж и жена — смрт их је раставила; а од жива: погазио је заклетву и није јој више муж.</p> <p>— |
| >већ</hi>?{S} Она нам је, сине, нека је жива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим годинама била |
| р она се пред њим претвара...{S} Она је жива и весела, и зато је сви воле.{S} Она је онаква как |
| е.{S} О, само сад да не умре, да остане жива: нити ће се љутити, ни туговати, волеће много — жи |
| уго.{S} То је био њен обичај.{S} Сувише жива, она није могла да се задржава дуго на једном пред |
| дан необичан тип Туркиње, црномањаста и жива, Сафетиних година, уста и радосно узвикну: „<forei |
| па рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чисто зајаука.{S} Да јој <pb n="214" /> сад |
| <p>— Никако нисам мислила да ћу остати жива, па сам се бојала смрти, или, управо, било ме стра |
| ме је привезивала за тај рад.{S} Ја сам жива и нестрпљива, па имам обичај да мењам места и код |
| кад је у њему све отупело, мозак, сваки живац?{S} Где је мотор што га је покретао на рад — срце |
| ош“...{S} Уђе у своју собу, и сваки јој живац затрепери, јер се сети да ће он у Европу!... „Ох, |
| , а наше старе хануме!{S} Тек почеле да живе, а старе; старе се и родиле.{S} Ћуте, жваћу саказ, |
| наслоњачама, седеле су Енглескиње које живе у Солуну, и из Цариграда, дошле за овај бал, и јед |
| ад њено велико срце.{S} Док су оне биле живе, њој се њено сопствено срце чинило огромно.{S} На |
| живота, и на тој слици не нађе ниједне живе и светле боје...{S} Виде један капиџик, један једи |
| анцузи своје јунакиње из романа.{S} Оне живе у Турској, а сањају о Француској.{S} Сваки дан чит |
| ју духовним очима рајске зелене баште и живе изворе.</p> <p>Ти ништа не разумеш, драги Чарлсе.{ |
| и по обичају немуслиманских народа који живе у Турској, и она је учинила: правила је једно весе |
| оши убивеног.{S} По крајевима где Турци живе, тишина је.{S} И ако је децембар увелике, још није |
| , готово у мору, те се онима који у њој живе често чини као да су на лађи која вечито путује, н |
| осетљива путница заплаче кад види како живе њене сестре муслиманке, невине заточенице, заточен |
| тао је од њих главу.</p> <p>Кад би било живе душе која може завирити у харемске тајне, та би ду |
| его само жене, свих источних народа што живе у Солуну, и странкиње...{S} Странкињама су показан |
| о, али читамо и чујемо од странкиња што живе међу нама <pb n="76" /> и путница.{S} По нека осет |
| подбрађене зеленим газом, странкиње што живе у Солуну и путнице, Енглескиње: платиле једној Јев |
| их доведе.{S} Од странкиња што у Солуну живе, неке се погуркују, кикоћу гледајући невесту у нас |
| диле су у хареме странкиње што у Солуну живе.{S} Прво су их водиле Емир-Фатминој Ариф-тејзи, па |
| е.{S} Али ово нису мртве ствари, ово су живе: шадрван, лимуни, кипарис.{S} Обучен је у црно за |
| турским женама обученим у све на свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине учитељице, Тур |
| утовала: прошла је сву турску царевину, живела је међу Арапима, дружила се с цариградским најве |
| етворица је погледаше и познадоше да је живела животом великих турских госпођа.{S} На њеном бле |
| оз познаје турске жене, јер годинама је живела у Цариграду и са пашиницом је ишла најотменијим |
| она се удала врло млада, готово дете, и живела с мужем, миралајем<ref target="#SRP19120_N55" /> |
| м телом, на оца душом...{S} Код оца сам живела као и све наше великашке кћери: затворена, у бог |
| ручица у њеној руци.{S} Мирно, нечујно живела је на овом свету, па тако је с њега и отишла.{S} |
| ну, иначе не, јер у Европи је одрастао, живео до пре две године.{S} Ја не знам ни да ли зна тур |
| ед очима му изиђоше градови у којима је живео, и они људи, оне жене, и он у сваком радном човек |
| Питаћеш: какво венчање?{S} Зар си с њом живео невенчано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она је |
| ане.</note> <note xml:id="SRP19120_N85">Живео!</note> <note xml:id="SRP19120_N86"> <l>О да сам |
| {S} Али поред свих својих конака, он ће живети овде: „Мајка му воли са сестром," завршава задов |
| о, и затворих врата пријатељицама; узех живети као покајница.{S} Ја сам рођена да будем жена и |
| ан источњак, коме <hi>волети</hi> и <hi>живети</hi> значи једно исто.{S} Питаћеш: какво венчање |
| ад није било више: сви смо, Богу хвала, живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој се ипак чини |
| дошла, она је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само ради живота.{S} И кад |
| ко би се оставио пића и имао од чега да живи, него на Нурију.{S} Да воли Фатму тобоже као своје |
| оја је, то јест је ли путница или ће да живи у Солуну.{S} Прими хиљаду пољубаца од своје сестре |
| сан-беј да му зет нигде ништа нема и да живи од туђе милости!{S} Он, само он да не дозна!{S} Од |
| ни да је дошла, она је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само ради живота.{ |
| и да јој падне треће венчање?{S} Што да живи с њим лажљивим, у лажљивој кући?{S} Он ће учинити |
| ућност.{S} Она је у тренутцима у којима живи.{S} Она живи од утисака.{S} Њени живци су као јако |
| ја младе турске девојке...{S} Он истина живи, дише, ходи, говори, воли...{S} О, само још да не |
| а је у тренутцима у којима живи.{S} Она живи од утисака.{S} Њени живци су као јако затегнуте жи |
| .{S} Она је велика, старинска; у њој се живи патријархалним животом: нико ништа не уради, док н |
| и срећни да су негде тамо где се ради и живи: дању да раде, ноћу да се шетају поред каквог плав |
| и културна женска друштва.{S} Маса нам живи у мраку.{S} Ја се сећам једанпут у једноме друштву |
| ену мајку, опомињући је овим да све што живи умире; а жене улазе без терлука, ћутећи, као да је |
| .{S} Он је још обилазио око куће где му живи снаха као покајница.{S} Од „поштених" пријатељица |
| лела, што ми даје животу живот...{S} Да живим као европске жене!...“ Она њих познаје, Мадмоазел |
| .{S} Ја с таквим мужем не бих волела да живим овде, те бих молила Бога да нешто скриви и да га |
| никад нисам имала, и ако сам бивала на живим мукама.{S} Од ове болести пати једна моја тетка г |
| весели су, јер су бели, ишарани разним живим бојама, а седишта су им обично црвена, једра бела |
| сећају на гробљу, као што се не надају живима на улици: и једни су и други с њима у мислима по |
| .{S} Ми ни шта радимо ни <pb n="173" /> живимо; зато нас спопада чамотиња и обузима туга.{S} Ја |
| у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не живимо, већ животаримо. „Живот вам је анималан,“ каже М |
| се залечити.{S} Са залеченим ранама ми живимо, и смејемо се, и волимо.{S} А ти, душо, имаш над |
| </p> <p>— Кад се понекад размислим како живимо... рече Мерсије.</p> <p>— Дође ти да се убијеш, |
| комшија, засукав рукаве, удари под грло живинче (ножем за „курбан“): шикну црвена, врела крв, з |
| ханум, познајем.{S} Године су то, откад живите као сестре, и боље.{S} Покори јој се.“ А мајка, |
| ни ми се да их не водим кроз варош пуну живих душа, него кроз гробље.{S} Кад нас сретне какав д |
| по турским махалама, пред вече је било живље но обично: дерњава продаваца разлегала се страхов |
| оритеља света, и ја га осећам у што год живо погледам, а највише у себи...{S} Срце ми за свашта |
| ></p> <p>Пред зору се пробудих, и — све живо спава, тишина: доцкан смо легле, по харемском обич |
| на улици, па се чини да и по кућама све живо спава.{S} А оно није: у Старом Солуну, у овој кући |
| ром Солуну дању је пусто, као да је све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: размилели се |
| рече једна робиња, а њој дође криво, и живо се окрете и опет оде на балкон.{S} Очи јој одлетеш |
| са разбивеним срцем изиђе, иђаше улицом живо, импровизујући стихове:</p> <l>Дивљаци! жена још ј |
| њега ; али кад га се нису могле сетити живог, гледале су му слику, коју тако добро обе познају |
| ече, ниједне: обе га остависмо.{S} И са живом муком, управо султановом Ирадом добисмо Отпусно П |
| > <note xml:id="SRP19120_N112">О, какав живописан поглед!</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| е окружавало, него у даљину...{S} Каква живописна слика!{S} Од Солунског залива им се учини шир |
| но небо.{S} Први снег.{S} И она се овом живописном, веселом сликом развесели.{S} Али, нехотице |
| ан себе од радости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада жена, као девојка, и |
| обузела: без Зејне му кућа беше пуста, живот несносан, љућаше се за свашта...{S} И једно лепо |
| ратке, пролазне, јер трају до гроба.{S} Живот нам је од Бога поклон који морамо вратити Богу, к |
| мо вратити Богу, кад нам га затражи.{S} Живот је свећа коју Бог пали, па он треба и да је угаси |
| се љутити, ни туговати, волеће много — живот.</p> <p>По лекара отрча сам Осман; али, док је бу |
| јој говори онај што јој изударао душу — Живот.{S} А како је она њега волела!{S} Узе притискати |
| а гледа да не изгуби ништа од живота; а живот јој је: кућа, град где се осећа покрет харема, ње |
| емперамента и подобности за културу, за живот.</p> <p>Новембар.</p> <p>Бајрам дође и прође, так |
| узе пресахле.{S} А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, грохотом би се насмејал |
| пло она хладна, усрдно, како никад — за живот!{S} И учини јој се све мало, ситно, ништа, због ч |
| ..{S} Овако, ја се бојим...</p> <p>— За живот! рече Фатма иронично.</p> <p>— За тебе, рече Ариф |
| p>У она два напада, ја сам се бојала за живот!{S} Сад: грознице, ја венем, мене нестаје, и ја с |
| двадесет пара: то нам је сва спрема за живот.{S} Не може бити равноправан онај с оним од кога |
| ду, шаље му се новац у Европу, доста за живот...{S} Па њено друштво, људи и жене, Францускиње, |
| он, какав је, шта зна, је ли спреман за живот?</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, мајчице |
| ти хлеб...{S} Па што ме није спремио за живот, да будем самостална?{S} Право каже тејзе: „Ми ће |
| не васпитавамо, људи нас не спремају за живот.{S} Да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетем |
| ла смрти, или, управо, било ме страх за живот, заврши, па се презриво насмеја.</p> <p>— А да ли |
| не. „И за шта све то?“ мислила сам. „За живот!{S} И она стара Јерменка воли га!...“ Ја сам, дра |
| , да познамо шта њих покреће nа рад, на живот.{S} Ми ни шта радимо ни <pb n="173" /> живимо; за |
| у кћи изгледа у лицу, да је решена и на живот и на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти још не спав |
| и по гласу не познаде да је решена и на живот и на смрт.</p> <p>— Ти због тетке...{S} Спавај, о |
| ени.{S} Ти знаш да се често појави рђав живот што се прикрила истина.{S} Кад бисте се сад завад |
| јадна, и не слути да ме овде занима туђ живот зато што личи на мој.{S} А понекад свратимо неком |
| ву бригу или бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да ме овде занима туђ жи |
| зближење и на пад...{S} Јер оне проводе живот анималан: једу, пију, спавају — тако је рекла Гос |
| „Једете, пијете, спавате“...{S} Шта је живот и његова борба, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама је |
| , новога здравог живота (јер сад нам је живот трулеж), из кога бризга крв, црвена и врела; а и |
| зивала смрт, и чак мислила да сама себи живот одузме.{S} О, само сад да не умре, да остане жива |
| цу но Османа, а не мисли да одузме себи живот, толико тежак: грехота!...{S} А Осман, као полуде |
| ле душе!{S} Оне су јој оживљавале мртви живот харемски.{S} Оне су подстицале на рад њено велико |
| знем за родитељима. за онима који су ми живот дали и за оном која је тај живот неговала.{S} И п |
| него као два друга.{S} Један леп брачни живот за час се и <pb n="194" /> неочекивано поквари.{S |
| ...“ Они кажу:{S} У лажи започет брачни живот, то је зграда сазидана на песку.{S} Једна олуја, |
| а да се смеје.{S} Благо теби!{S} Сад ти живот има смисла, говораше Мерсије чисто промењена.</p> |
| и, да не оговара, да се сећа да је овај живот пролазан, да не смеће с ума дан кад се свила и ка |
| су ми живот дали и за оном која је тај живот неговала.{S} И плачем.{S} Међу нама се нађе дете. |
| аса о животу и вечности, гасио се један живот — умирала је Мерсије...</p> <p>Јутрос Ибрахим-Хас |
| S} Време стоји, а оне, њине године, њин живот пролази.{S} Иду, иду, иду, и кад помисле да су ст |
| рећеш,“ и она је више волела дуван него живот.{S} Тако и он може бити више мастику него Фатму.{ |
| иво осмехнуше, као да кажу : „Зар је то живот?!“ па одоше на терасу.{S} С терасе се виде минара |
| овеком кога воли.{S} Овако тужна, она у живот после смрти тврдо верује.{S} Али наједанпут, њој |
| вер у футролу, оставља га: она верује у живот после смрти ..{S} Али, чини ми се, највише ме зад |
| танцем, изнутра мандалом: кроз њих ће у живот, па гледа да на њој није ништа везано, сплетено.< |
| ала и лудо заволела, што ми даје животу живот...{S} Да живим као европске жене!...“ Она њих поз |
| {S} Ми овде не живимо, већ животаримо. „Живот вам је анималан,“ каже Мадмоазел. „Једете, пијете |
| нама, и осећам неуздржану струју новога живота, која се просто и очито види у организму ових пр |
| у коме сам провела најлепше доба свога живота, своју рану младост, и младост уопште.{S} Мојој |
| е ниједна ништа не пита, историју свога живота, не сматрајући Нурију за сестру (јер пред сестро |
| d="SRP19120_N10">Дођи!{S} О, дођи, мога живота милино.</note> <note xml:id="SRP19120_N11">Горпо |
| е био на мртвачком одру, који јој је за живота изгледао мали.{S} Жене, госпође и слушкиње, дошл |
| сти (јер ми смо у тами), новога здравог живота (јер сад нам је живот трулеж), из кога бризга кр |
| овне очи изиђе јој цела слика харемског живота, и на тој слици не нађе ниједне живе и светле бо |
| раву слику солунског болесног харемског живота.{S} Али ни за ово овде ни за оно у Цариграду ниј |
| е су што се овај весео комад из турског живота, „брак из љубави", овако тужно свршио; јер Сафет |
| дружих се с њим против нашег друштвеног живота, и против политичког.</p> <p>— Право си казала, |
| атма, какву већу срећу тражи од брачног живота!{S} Она је о овоме сањала и ноћу и дању.{S} Он ј |
| им годинама гледа да не изгуби ништа од живота; а живот јој је: кућа, град где се осећа покрет |
| је проводи без ње, она не рачуна у дане живота.</p> <p>Кад робиња рече да је Фатма испрошена, о |
| врућине, без ваздуха, чини ти се и без живота, корачају, миле, ишчезавају иза оградних зидова, |
| Аристид, и толике друге које познаје из живота и из романа.{S} Њој је лако: она зна француски, |
| ер он, видовит, види нову струју крви и живота, и нову душу, и, стар, плаши се од те нове душе, |
| те жене тумаче да јој је жао младости и живота, а јесењи ветар звижди, уноси, с маха на мах, кр |
| а живи ни за шта, ни за кога, само ради живота.{S} И кад јој се чини да чује грозне кораке смрт |
| Ах, Париз!..{S} Ми овде не живимо, већ животаримо. „Живот вам је анималан,“ каже Мадмоазел. „Ј |
| его паде, скљока се крај миндерлука као животиња...</p> <p>Како је почео пити, бивао је весео, |
| роман пожар, обухвати га целог.{S} Међу животињама завлада паника као и међу људима.{S} Људи су |
| да не умре.{S} Обузе је некакав чудан, животињски страх, за који она досад није ни чула, кад о |
| тренутка где си се ти човек претворио у животињу.{S} И ја сам требала да ти се осветим чим сам |
| своју земљу, да у њено мртво тело уноси животни сок.{S} И њу, њеног бога, Сафет је скинула са з |
| а је погледаше и познадоше да је живела животом великих турских госпођа.{S} На њеном бледом лиц |
| ти по непознатим световима, заносећи се животом који познаје из француских романа.{S} Она је Ту |
| старинска; у њој се живи патријархалним животом: нико ништа не уради, док не пита „главу куће“, |
| га познала и лудо заволела, што ми даје животу живот...{S} Да живим као европске жене!...“ Она |
| ли младој девојци која није ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу његову,“ |
| "> <l>Збогом!{S} Ја мислим да те у овом животу</l> <l>Нећу видети никад више.</l> </note> <note |
| љамо на равноправност с људима у јавном животу.{S} Како је скромно то право које ће тражити тур |
| , ја почех да размишљам о своме брачном животу.{S} Лежала сам три дана, па кад устадох, још ми |
| изведе: све да би била срећна у брачном животу, збиљи коју младе девојке узимају за шалу и једв |
| уром, него расплетена, да јој у брачном животу <pb n="132" /> ништа није сплетено, с дувком од |
| ога дана, крај мора, с музиком таласа о животу и вечности, гасио се један живот — умирала је Ме |
| трашни Суд, да тврдо верује да човека у животу сналази само оно што му је писано кад се родио. |
| сам видела човека чини ми се први пут у животу: моје очи среле су се с његовим...{S} Како ми је |
| њем у прозоре с решеткама, и први пут у животу: кућа њена родитеља учини јој се као хапсана.{S} |
| а свадбу, очешљана европски (први пут у животу; очешљала је пријатељица) као и све младе а и ње |
| дна велика промена у њиној кући, у њену животу, у љубави: задовољен њом, Осман-беј испроси дево |
| едајући у ствар, у аутомат, у ону иначе живу и интелигентну Емир-Фатму, и од њеног бескрајног о |
| а је у лицу.</p> <p>— Не бој се, кћери, живци... солунских Туркиња болест, говораше уплашено и |
| ом а очи покрила једном црном махрамом: живци су јој толико слаби, па да ништа не чује, и да за |
| ћутала не бих.{S} Мени се чини да су ми живци ослабели како сам имала оно с оцем...{S} Како сам |
| а живи.{S} Она живи од утисака.{S} Њени живци су као јако затегнуте жице на ћеманету, што кад д |
| пло сву моралну снагу и изазвало овакву живчану кризу.{S} За две недеље три гроба!{S} О, те три |
| из своје кутије, и давши му је, укреса жижицу.{S} Па се трже и рече:</p> <p>— Да угасим...{S} |
| Устав, као да ће нам он изменити крв у жилама, дати нам темперамента и подобности за културу, |
| гао се, те му се виде бели крупни зуби, жиле му на челу набрекле.</p> <p>— Наша срца, сине, нис |
| ики жут ћилим, те изгледаше као булка у житу, па поче да прича свекрви шта је снила: као дошле |
| м <pb n="286" /> сад као ут с покиданим жицама, или као деф с поломљеним зиловима: кад би се уд |
| па побледе и саже главу као да пребраја жице.{S} Осману се софа окрете.{S} Па за час као да пом |
| ка.{S} Њени живци су као јако затегнуте жице на ћеманету, што кад дирнеш једну све забрује.{S} |
| орима, од свећа су се чиниле светлуцаве жмираве звезде...{S} Из даљине се час-по чуо оштар писа |
| му је глава на њеним грудима, он ћути, жмури, те је и осећа и гледа је духовним очима, и жели |
| љуштање све више баца Фатму у сањарије; жмури а не спава, у мислима гледа море, каик, младића и |
| иже и ничице обори.{S} Сва дршћући, она жмури и опет види небо, које се свакога тренутка раздир |
| >— Ич!{S} Данас ич! говори и непрестано жмури, па тек отвори очи и рече: — Кад га видим и није |
| убрег...{S} Па се закла још један ован, жртва од Нурије: он се посла дервишима, и у текије вели |
| о четврте, невенчане: то је његова прва жртва.{S} Оне три нису изгубиле као жене ништа, она све |
| адно ово двоје младих!{S} Њина срећа је жртва мрака и незнања, заврши пашиница и заплака.</p> < |
| да га волим, па је тражио од мене многе жртве: да никуд не изиђем из куће, или ако кадгод изиђе |
| ипак срећан: за мене је поднела толике жртве.</p> <p>Ариф оде и однесе Фатми „слатки поздрав“. |
| ја сам своје проћердала.{S} Што се тиче жртве, Богу је онај приноси ко му је обећа.</p> <p>— По |
| и само осмехнуо, ја бих Богу секла црну жртву и запалила бих му свеће у свим редом текијама...< |
| ре, и у томе страху обећа:{S} Богу црну жртву, текијама шарене свеће, сиротињи милостињу новаца |
| Џемал се насмејао, и ја морам Богу црну жртву: заветовала сам му се.{S} Али, ја немам новаца за |
| од урминих коштица бројанице, и уз тихо жуберкање зачу се шапат...<pb n="170" /></p> <p>После с |
| су се преливали, звуци час дрхтали час жуборили, разумеле се речи, јецање, сузе, прсти су јој |
| овакву!</p> <p>А Осман-беј, погледајући жудно к вратима, рече:</p> <p>— Толике муке видела, как |
| чека те с нестрпљењем, са чудном жељом, жудњом, страсно те чека</p> <p>од свег срца твоја... тв |
| !</p> <p>Око девет часова, у кући наста журба.{S} Дошли су муфтија, имам и она три беја.{S} Муф |
| ако се сву ноћ није спавало, настала је журба од ранога јутра, спрема, врачање, као и ноћу, ко |
| бав.</p> <p>Одмах ће бити и венчање!{S} Журе се Цариграђани, младићев стриц и ујак.{S} Фатми жа |
| не употреби силу, већ опет поче, брзо, журећи се: тако много има да јој каже, тако много!... „ |
| и: „Прими је лепше него мене.“</p> <p>— Жури се, има ваљда неке поруке.{S} А тебе, док бисмо пр |
| ...{S} Он поче да говори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам да ли си уз Емин |
| ла с главе чаршаф и скинула пече, па се жури.{S} Сва претрну: „Зацело тетка умрла".{S} Не смеде |
| нуму?{S} Хоћемо у хамам, па морам да се журим.</p> <p>— Е па добро; дај, Ђулренги, хартије.</p> |
| ф.{S} Она је чула да је ова Енглескиња „журналист“ и велика поборница за женска права, те ју је |
| брзо, као да је прелетео толике улице; журно уђе у собу, јер није знао да су ту нове, а оне с |
| се не удају рано као Туркиње, рече Ариф жустро и одсечно.</p> <p>— Ти си плаховита али ниси лаж |
| ек изгледао као болестан: висок, мршав, жут, те су сви говорили да је јектичав.{S} Иначе је доб |
| едан отворен прозор по који мртав лист, жут као њено лице, као да би хтео тешити њену мајку, оп |
| е крај свекрвиних ногу, на један велики жут ћилим, те изгледаше као булка у житу, па поче да пр |
| , ветар духну и унесе у моју собу један жут багремов лист.{S} Тај лист ме подсети на мене.</p> |
| дном предмету.</p> <p>— Јуче сам видела Жути Врскапут...{S} Сретосмо се, он ми се загледа у очи |
| е је био у црном капуту, али он је мени Жути Врскапут, као и онај други Браон Фес, као и онај т |
| о просјакиња; црну влажну земљу покрива жуто, мртво лишће; по крововима, с којих се цеди вода, |
| тно...{S} Волела бих да знам тога твога Жутог.</p> <p>— Јуче је био у црном капуту, али он је м |
| шта друго не мисли.{S} Оне је погледаше жуту, и чисто подбулу, с увезаном руком, па се застидеш |
| је допрати до капије, па се одмах врати жући, а она уђе у двориште, или у један велики парк, ко |
| о политици и о друштву, о првом с много жучи, о другом с много срца.{S} Опет поче Ариф, с пуно |
| , врло лепа, Фахрије-ханум, поче с пуно жучи:</p> <p>— Оне затуцане у Цариграду нас три зову ре |
| лобода</hi>.{S} После, оволики шпијуни! за тридесет лира месечно, за двадесет, за десет, за лир |
| е, васпитати и припремити за ново доба, за оно свето и велико: ослобођење харема.{S} Истина, ја |
| , она је једнога „створила“, волела га, за њега се просила, удавала, он је изневеравао, она је |
| она, сирота, мисли удаје се без ортака, за нежењена човека...{S} Побегла сам, јер зашто да она |
| зар ми немамо друштва, нарочито женска, за ово и против овога? „Разврат и раскош упропашћују зе |
| сна или несрећна, обилазила ме, чувала, за мном плакала.{S} Да су купљене и сачуване у стаклу т |
| ег гостовања на Јалијама: онда је била, за читав месец дана, са странкињама.{S} Сети се пољупца |
| н-Исмету, ти ниси за ослобођење харема, за развијаше, ти се кријеш од људи...{S} Немој од мене. |
| носити што се год хтело.{S} И као жена, за час се осети увређена, понижена, побуни се, па се тр |
| е окупи да јој опише тај бол, који она, за срећу, не познаје.{S} Моја мајка једва отвори уста и |
| r">friande</foreign>); па после ифтара, за време доброг варења, расположене, ми уз кафу и сируп |
| х не уходи..{S} Припремало се за Устав, за слободу...{S} Како су ове припреме огромне, и страшн |
| станишта, полазиле су лађе за Цариград, за Анадолију, за Сирију, и за Француску...{S} Једнога д |
| у.{S} Дуго су седеле једна поред друге, за ђерђефом.{S} Фатма сама навезе већ две „кутице".{S} |
| Кад би звала за ким умирем!..{S} Боже, за моје незаслужене патње чиме си ме наградио!..{S} Каш |
| ти и на себе и на многе што њој долазе, за које је чула да су као она, а праве се поштене...</p |
| есем радостан глас.</p> <p>Сутрадан је, за љубав Емирину, дошла Ариф.{S} Џемал је веровао њој, |
| мемо из њих оно што је за наше прилике, за наш карактер и темпераменат.{S} Она ће опет доћи и п |
| ктом..</p> <p>Ишле су по турски, мајке, за њима кћери, за овима робиње (завијене у чаршафе као |
| оше на софу, и ту се питаху за здравље, за расположење.{S} После, кафа (слатким не послужују ст |
| е.{S} Опа плаче како обично плачу жене, за ситницу; и кад се ућути, нити ће јој очи бити црвене |
| је и пријатно, мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да је Осман није отерао, она би се развила, р |
| капије, и одгледавши их, кроз свитање, за једним старим Турчином што ношаше пред њима фењер, у |
| вају ту своју снагу за просвећење масе, за хумана и културна женска друштва.{S} Маса нам живи у |
| оалету за једно зрно бисера из огрлице, за један драги камен из прстена. „Што не оснујете једно |
| ад не говоре, а нигде се још не видеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чујем да је неко у комшилуку |
| сад нешто огромно значило. „Беј-ефенди, за кога дајеш своју кћер?{S} Зет ти прост, од проста ро |
| ...{S} Слатка тејзе, чувај ми ово; али, за Божју љубав, не казуј Емири!...{S} Поздрави је.{S} О |
| шле су по турски, мајке, за њима кћери, за овима робиње (завијене у чаршафе као хануме). <pb n= |
| ној хаљини, антерији, у народној обући, за кућу, <hi>терлуцима</hi>; мајке, Туркиње из Султан-М |
| да их васпита и припреми за препорођај, за њихово ослобођење.{S} И узбуђена, да не би заплакала |
| аж повлачи стотину...{S} Аман, оче мој, за Божју љубав.{S} Оца немам, брата немам, мужа немам.{ |
| {S} За њега ме страх.{S} Аман, оче мој, за Божју љубав!</p> <p>— Заклела си ме у Божју љубав, и |
| ас, као да је био какав тежак болесник, за кога лекари рекоше да ће остати жив, ако до зоре не |
| та турско, само један врло мали мангал, за кафу и цигаре, коме овде није место, јер је топло те |
| до сад би ме зацело видео; али ја сам, за несрећу, као цариградске велике госпође: никад пешке |
| њену децу, њу воли; да лудујући за њом, за њеном земљом лудује. „Тамо је просвећеност, <pb n="1 |
| рат отишао на чифлук.{S} Јеси ли казао, за кога ћеш дати кћер коме пријатељу, то јест своме при |
| глескиње сматрају да на то имају право, за то и путују.. „Што их не скупљате и не говорите им, |
| чила да лудују за све што је француско, за Францускињама.</p> <p>— Није чудо, госпођо снахо :{S |
| о, у кућу њена свекра дође друго мушко, за њу потпуно страно, туђе; она га никад није видела.{S |
| лики шпијуни! за тридесет лира месечно, за двадесет, за десет, за лиру!{S} Погледам у свог рође |
| е говоримо: ја нисам хтела.{S} А данас, за љубав своје султаније, проговорих.{S} Гледамо се и с |
| ет лира месечно, за двадесет, за десет, за лиру!{S} Погледам у свог рођеног оца, па затворим ус |
| за тридесет лира месечно, за двадесет, за десет, за лиру!{S} Погледам у свог рођеног оца, па з |
| и грижу савести, она би, као други пут, за час прешла па десето.</p> <p>Она ни јуче није постил |
| се молитвом умирите.{S} Молите се Богу, за Божју љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, а кад их стара |
| на највећа поборница за женину слободу, за женино право и за све што је европско, једна највећа |
| зиле су лађе за Цариград, за Анадолију, за Сирију, и за Француску...{S} Једнога дана дошло је в |
| , баци, шта ли, са стола тејзину слику, за коју је сама спремала, баци је не помисливши: „То ми |
| је.{S} Прерано је за нашу мрачну земљу, за наше потпуно непросвећено друштво.{S} Отац, ви зидат |
| аза: ни за шта није, а стоји на камину, за украс...</p> <p>Париз, 10 августа 1907.</p> <p>Ја са |
| сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није постојало друго место до ово гд |
| м темперамента и подобности за културу, за живот.</p> <p>Новембар.</p> <p>Бајрам дође и прође, |
| жена личи на лотосов цвет,“ рече Ариф, за лепу Енглескињу што је једном рекла за једну лепу Ру |
| узе је некакав чудан, животињски страх, за који она досад није ни чула, кад осети да је нестаје |
| ме је волела па ме тек онако дирала... за њега.{S} Чудим се како не умрех кад га, онда кад си |
| .{S} Волим мужа и чезнем за родитељима. за онима који су ми живот дали и за оном која је тај жи |
| ила како боли.“ Па и ја као моја мајка: за време бола срца не могу писати.{S} Још добро нисам н |
| /p> <p>— Воли је, кћери, она је красна: за опстанак се бори боље од човека, рече стара јер зна |
| а столу пуно, а ниједна ништа не окуси: за сто су селе обичаја ради..{S} Отклањаше сабах, у оно |
| а се не узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је поднела толике жртве.</p> <p>Ариф оде и одне |
| уну, немајући своје деце и волећи туђу: за сваким сестриним умрлим дететом одболовала је; сина |
| е ишао од куће само дању, после и ноћу: за то му отвори вољу Рамазан...{S} Дође Рамазан: код ме |
| „То ће бити председница <pb n="255" /> за подизање своје репутације,“ па се, на своју срећу, у |
| екнеш, да не чују моји... <hi>Само</hi> за ту реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> |
| ћи се:{S} Мондије да виче:{S} Алла’!{S} За овим је посадише, опет на Мондије-ханумину наслоњачу |
| а улице.{S} А каквих јела није било!{S} За једну софру и странкиње су биле позвате; али све нис |
| ћом.{S} Трећа му седе месец дана!...{S} За шта је ову отерао ни сам не зна, те турске жене прав |
| </p> <p>— Алла’!{S} Зејнеб-кадун!...{S} За ручак: сира и хлеба, ко може да једе, ко не пости; а |
| рече:</p> <p>— А шта је било оно?...{S} За годину дана две љубави!{S} Не може...{S} Ја сам мусл |
| ће.{S} Али, на човека, Џемал-беја...{S} За њега ме страх.{S} Аман, оче мој, за Божју љубав!</p> |
| ерберина и чампара пијаних чочека...{S} За тренутак, као муња што осветли предмете сакривене по |
| , али сам била нежна, добра мајка...{S} За дететом сам ридала и чупала косу као простакуша.{S} |
| усти мајци, а ја идем другарицама...{S} За пет година родила сам му четворо деце (једанпут сам |
| скочи, пређе башту као па крилима...{S} За њом полете груда земље...{S} Уз једну стару широку с |
| поведе; рече да не допушта султан...{S} За годину дана сахраних троје деце, остаде ми само прве |
| вој сам се средини родила и одрасла.{S} За Црни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За |
| у игру певајући промуклим гласовима.{S} За три ноћи, оне су ћутале само док игра, бесни она бив |
| ћи своју чисту жену прљавим именима.{S} За срећу, она чу само оно једно.{S} Сестре чуше све, па |
| тељама под белим танким комарницима.{S} За њу је постеља намештена насред софе, а за робињу код |
| њени родитељи и њен стриц и стрина.{S} За време вечере, они јој опазише увезану руку и уплашен |
| >Quelle idée</foreign>! узвикну она.{S} За кога?</p> <p>— За старотурчина, одговори Мерсије уоз |
| рује.{S} Њено срце не зна за године.{S} За њену душу године су само уображење.{S} Њен дух се об |
| то подносиле њине бабе, па и матере.{S} За ово душа наших жена свуд је нова.{S} Упознала сам се |
| а уоквирила јој као смрт бледо лице.{S} За неколико часова очи јој чисто утекоше у главу и лице |
| умеде проговорити. „Луда !“ мишљаше.{S} За толики низ година она га неуљудно и не погледа, а гл |
| пуномоћник, и сведок.{S} Хвала вам.{S} За Божју љубав, будите нам и посредник... између нас и |
| и да жене момка невиђеном девојком.{S} За девојке опет боље: могу га видети кроз кафез, у прол |
| ама које проливаш за својим дететом.{S} За чим ја плачем, и смем ли да плачем?{S} Твоју тугу св |
| о Устав; ослобођење харема споредно.{S} За ово друго спутала нас је реакција.{S} На томе ћемо м |
| не наређује ни за ручак ни за ифтар.{S} За ифтар су, још пре две вечери, позвати гости.{S} Најп |
| агу и изазвало овакву живчану кризу.{S} За две недеље три гроба!{S} О, те три миле душе!{S} Оне |
| н може бити више мастику него Фатму.{S} За неколико дана побледе, ужуте...</p> <p>— Сине, пиј!{ |
| а, да их <pb n="72" /> уведу у кућу.{S} За Цариграђанке спремљене су папуче, по њихову обичају, |
| апут не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За онога што онако рђаво изг |
| одрасла.{S} За Црни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За о |
| с не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За онога што онако рђаво изговара француски а уображава |
| ј сузе пресахле.{S} А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, грохотом би се насме |
| -хануму, старију жену (има и унучад), — за развијање ; друге су уз Ђулистан-Исмет-хануму, младу |
| топло она хладна, усрдно, како никад — за живот!{S} И учини јој се све мало, ситно, ништа, збо |
| нене, и мајку: и оне се грдно препале — за мене. „И за шта све то?“ мислила сам. „За живот!{S} |
| А удадох се као и све моје другарице — за човека кога никад нисам видела.{S} Оне су биле срећн |
| ум...{S} Овако, ја се бојим...</p> <p>— За живот! рече Фатма иронично.</p> <p>— За тебе, рече А |
| 120_N42" /> удаћеш се за њега.</p> <p>— За кога? упиташе девојке у један глас.</p> <p>— За <hi> |
| ..{S} Фатма-ханум је слободна.</p> <p>— За ово четири и по месеца ја сам се надобијала „слатких |
| о Емиру, рече Ариф и поцрвене.</p> <p>— За кога ? рече Сафет.</p> <p>За Али-Рашид-бејова Османа |
| <p>— Падишах ће га помиловати.</p> <p>— За пропалицу?...{S} Чиме ће те хранити?</p> <p>— Радиће |
| За живот! рече Фатма иронично.</p> <p>— За тебе, рече Ариф очајно.</p> <p>— Нека га моли теча.. |
| упиташе девојке у један глас.</p> <p>— За <hi>њега/</hi>!{S} Ашколсун!{S} Ашколсун! узвикиваше |
| p> <p>— Он више не пије, отац.</p> <p>— За протераницу?</p> <p>— Падишах ће га помиловати.</p> |
| ици је било жао сина, те рече:</p> <p>— За Божју љубав, муфти-ефенди!</p> <p>— Па, да их венчам |
| ма потрча у своју собу вичући:</p> <p>— За Божју љубав, Ђулренги, где ми је пече и чаршаф?{S} В |
| Европу.</p> <p>Нурије узвикну:</p> <p>— За Божју љубав, махни се политике?</p> <p>Мајка га утиш |
| ign>! узвикну она.{S} За кога?</p> <p>— За старотурчина, одговори Мерсије уозбиљивши се.</p> <p |
| ну, муж јој зацело не би „ударио печат“ за отпуштање, те би довека била распуштеница.{S} Сад је |
| ); у њега је сва госпоштина солунска, а за обрезање свога унука довео је веште бербере чак из А |
| ош синоћ је јела врло мало од ифтара, а за суфур је нису хтели звати, јер су мислили да спава.{ |
| е својих кћери ви дајете златне лире, а за просвећење туђих кћери ви не дате ни бакарне аспре</ |
| нерадница, па и мајка, проводила се, а за рад...</p> <p>Фатми би жао суте и свекрве, али ништа |
| њу је постеља намештена насред софе, а за робињу код њених ногу; комарници су им били високи к |
| есла и похита према малом Кара-Бурну, а за каиком остајаше сасвим бео млаз, као да се просипало |
| а је њим угасила жеђ сину Исмајилу".. а за овим цигаре, ко пуши.{S} После, клањање па ифтар, ил |
| хлеба, ко може да једе, ко не пости; а за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибрахим-бејови, |
| требао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S} А за пуномоћнике, мој отац: „Да их доведем, кћери, да их |
| ристојности, „да се око ње дира“..{S} А за овога... она би се удала, и зна да би била срећна.{S |
| ем споречкате, одмах: променио се.{S} А за себе мислите да се не можете променити, као Алах!..{ |
| ла би престрављено: „Ти си полудела!“ а за гледање, ништа јој не би рекла, јер то је њихов обич |
| note> <note xml:id="SRP19120_N100">Соба за рад.</note> <note xml:id="SRP19120_N101">Побожна пес |
| ета или камена, и она се побунила, прва за коју Ариф зна, побунила се — ћутањем!...{S} Фатма кр |
| роб...{S} Виде: у њеној кући је молитва за душу Емире и Мерсије; у соби где су јој европске књи |
| р jе држала будућа председница „Друштва за васпитавање турских жена“.{S} Ариф ју је гледала и т |
| њима имала је бити председница „Друштва за подизање друштвеног морала“.{S} Ариф хтеде да плане |
| па сам се припијала уз њега, хватала га за руку као дете мајку, затварала сам очи, да се не оне |
| “ Он устаде постиђен, али не због онога за шта га она као у судњем дану оптужује...{S} Отиде, а |
| ду, али ти није казала, јер је знала да за другога нећеш...{S} Ариф-ханум и сад не зна...{S} Зн |
| ше се: нигде никог, а њима се чинило да за њима иде <hi>он</hi>.{S} Само робиње, и њине мајке, |
| , с леве њена рођака дошла из Цариграда за свадбу њена јединца.{S} И опет: темена, темена, теме |
| и њен брат од тетке, дошао из Цариграда за њену свадбу.{S} У једном куту су две њине старе сусе |
| што није младотурчин.{S} Па што се онда за њ удала?{S} Само да се не зове распуштеница.{S} Може |
| тобоже воли Енглескиње.{S} Она је луда за Францускињама.{S} Она је и Фатму и Мерсију научила д |
| угога, те понова поче да је дира, вређа за Мадам Аристид.{S} Она јој је увек завидела на Францу |
| а, онако како ју је била очешљала Елиза за Фатмину свадбу.{S} Њена седа коса, тих дана мивена, |
| ој балској тоалети, добивеној из Париза за Фатмину свадбу — да је за њене „слатке“ речи награди |
| <p>— Ха! ха! ха!{S} Младотурчин!{S} Ја за младотурчина не бих удао ни своју слушкињу, а камо л |
| дошла да ми јавиш, тејзе?!</p> <p>— Ја за Рашиде-хануму нисам чула, него друго... *</p> <p>— С |
| ме удостоји своје посете „геније“; а ја за њим одмах све поизотварах, да не осети моја слушкиња |
| не побегну на чифлук још сутра, и да ја за толико не виђам <hi>њега</hi>.</p> <p>У петак те чек |
| 20_N17"> <hi>Саказ-кутија</hi> - кутија за <hi>саказ</hi>, то јест смолу из мастикова дрвета, к |
| осташе девојке, како су у друштву свака за се јединка!{S} Под утицајем својих кћери које су јој |
| гледа је кад устаје; чак кад је девојка за клавиром, она је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И |
| ебе.</p> <p>— Виши?{S} То би била мотка за подупирање кошуља, умеша се робиња.</p> <p>Одавде од |
| знала на кога мислим...{S} Кад би звала за ким умирем!..{S} Боже, за моје незаслужене патње чим |
| је то била љубав која ме је привезивала за тај рад.{S} Ја сам жива и нестрпљива, па имам обичај |
| астику.{S} Напослетку, она се сад удала за правога племића и богаташа.{S} Само што је тај племи |
| можда се с неким и љубила. „Да се удала за другога, зар би му казала да сам ја прескакао зид, д |
| емо своје мужеве.{S} Зар би се ти удала за човека кога не волиш?</p> <p>— Никад!{S} Али за чове |
| е више и више хвалила што је кћер удала за цариградског племића и богаташа.{S} Час-по па се рас |
| кву пред кућом.{S} На смокви је стајала за дуго, па кад чу наш ход, она се уплаши, прхну, и уме |
| > <p>У она два напада, ја сам се бојала за живот!{S} Сад: грознице, ја венем, мене нестаје, и ј |
| је намештала Мерсије, а она је плакала за Госпођицом и мирисала сестрине руке уместо руку Госп |
| зима Европљанку: да му кћи не би остала за пашинским кћерима, јер оне имају гувернанте.{S} Она |
| и два ћилимчића, које је Фатма навезла за клањање тетки и свекрви, па хануме, све три босе, с |
| ирна, „ћути и трпи“.</p> <p>Кад је била за мужем, Мерсије јој долазила испрва непрестано, после |
| су сестре и по мајци.{S} Нурије је била за добрим човеком, а њена сестра за неким који је лутао |
| г беле груди.</p> <p>— Први пут је била за Мурад-Џемал-бејом, Цариграђанином.</p> <p>— Аа!{S} Т |
| ла; у честитости је Солуњанкама служила за пример: црвенела је и кад се пред њом помене кошуља. |
| о реду и честитости, та кућа је служила за пример Солуњанима више од пола столећа, служила је д |
| >Опет Рамазан!{S} Шта сам све препатила за ово годину дана!{S} А јадна Емир у туђини.{S} Кад би |
| је расејана, те помисли да се уплашила за тетку и рече јој да иде да легне.{S} Она оде у своју |
| за лепу Енглескињу што је једном рекла за једну лепу Рускињу, а једна Францускиња се насмеја и |
| лико смо ми Францускиње.“ С њеног стола за писање Фахрије-ханум узе <foreign xml:lang="en">The |
| о тебе; годинама сам те желела, чезнула за тобом...{S} Пиј, сине!</p> <p>Он је опет тупо поглед |
| само га замишљала...{S} Она је чезнула за тим замишљеним човеком, тврдо верујући да ће јој кад |
| „Аман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам чула за некакве нове, и да оне траже да се развијемо (у гору |
| његова жена, одрасла у богатству, пошла за њ само што је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни |
| шу на њу.{S} Отрча на место где оставља за „по кући“ папуче: оне стоје ту, слатке њене папучице |
| , тај паша и не признаје свога родитеља за родитеља, а до чина паше доспео је лажући, уходећи, |
| е од ње далеко, ухватив се обема рукама за косу накострешену од страха.</p> <p>Никога није било |
| ој Ариф-тејзи, па после другим ханумама за које су знале да воле Европу.{S} Кад год <pb n="11" |
| > <p>— Ја сам, ханум-ефенди, с ханумама за то: да се вашем сину нађе какав рад.{S} Ја кад радим |
| им <hi>чаршафима</hi>, то јест хаљинама за излазак, и с густим црним <hi>печима</hi>, веловима, |
| ки огртач за прашину и европска махрама за позориште“.</p> <p>— Зацело, Емир јагње, ти си завиј |
| отив наших људи још више; и да припрема за буну свако женскиње наше што је дошло до свести било |
| за двадесет пара: то нам је сва спрема за живот.{S} Не може бити равноправан онај с оним од ко |
| ашљао, она је ћутала; кад се она спрема за плач, он говори, говори о времену, како је данас ваз |
| и мушки, другови...{S} С њима се спрема за испите... мора радити, јер тетка може оставити своје |
| ање нанула, лупа сатара: свуд се спрема за ифтар.{S} А што се није окусило преко целе године, у |
| аглу видим гробље с отвореним гробовима за <hi>нове</hi>... ваде их из дрвених, необојених мртв |
| понегде, код простих по малим градовима За чудо нам је, Емир, што нам ти ниси јавила; јер ми см |
| силном мирису и по многим инструментима за свирање; да је ово соба савремене муслиманке, <hi>но |
| киња, сентиментална, страсна и способна за најчудноватија маштања.{S} Растужена, она замисли ли |
| и један за чудо леп женски врат и једна за чудо лепа женска глава.{S} Ова млада жена личи на ло |
| надвисили кућни кров.{S} Ишле су једна за другом, најстарија, на млађа, па најмлађа, па робиња |
| "241" /></p> <p>Осман се ожени.{S} Жена за њ би годину дана.{S} У њему се понова разбукта страс |
| И <pb n="172" /> врло волим што та жена за свашта поцрвени.{S} То јој тако лепо стоји.{S} Наше |
| ислила није да ће он преко зида.{S} Зна за свилене лествице, али у Европи...{S} Он, Европљанин, |
| ње другом ожени.{S} Турска жена не зна за већу жалост и веће понижење.{S} Сети се, љубави моја |
| А где је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на равне части румену јабу |
| једну све забрује.{S} Њено срце не зна за године.{S} За њену душу године су само уображење.{S} |
| олела.{S} Она воли.{S} Њено срце не зна за године...</p> <p>— Простор и време, Емир.{S} Ти не п |
| отурчина!{S} А њеној мајци је лако: она за друкчије не зна, и ништа није учила, није читала, ни |
| их у недра.{S} Па оде у собу где је она за време Рамазана клањала, клече на оно место, и <pb n= |
| кад родила, давала јој недра, те је она за то и зове „<hi>суто</hi>“.</p> <p>Као обично, она и |
| њом Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да уништавамо, да се |
| во сунца.{S} Напред ће Емине-Семије, па за њом Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви: д |
| е-Семије, па за њом Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да ун |
| а жице.{S} Осману се софа окрете.{S} Па за час као да помахнита, с најгорим речима полете Фатми |
| е била за добрим човеком, а њена сестра за неким који је лутао по Европи, а жену оставио саму.{ |
| кад дознати; јер то мушко што нас хвата за руку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж не воли? упит |
| ри, а Ариф рече:</p> <p>— Била је удата за лудога Осман-беја, доктор-ефенди, па ју је отерао. < |
| прострто шест малих персиских серџадета за шест ханума, и на њима, па крају, беху спремљени за |
| а без имена!{S} Да је у Турској, занета за Француском мајка би те од мила звала <hi>Лулу</hi> и |
| стара, преко обичаја турског, већ упита за здравље домаћиново; и кад јој једна четрдесетогодишњ |
| .{S} Кад изиђе у двориште, тетка похита за њим, тобоже онако, да се прошета; кад пође ка капији |
| ципелама.{S} Читав буљук послуге похита за њима, а једна робиња однесе њине чаршафе, „пелерине“ |
| граду, шаље му се новац у Европу, доста за живот...{S} Па њено друштво, људи и жене, Францускињ |
| Мајчице, да сам дао још пет, десет пута за Фатмино учење, па не бих жалио: волим што ми је кћи |
| цајући преко <pb n="135" /> себе новаца за који се узеше грабити црнкиње и црнчићи и турски муш |
| вала сам му се.{S} Али, ја немам новаца за овна и свеће (свеће сам обећала текијама).{S} Хоћеш |
| Она на серџадету клања; њена госпођица за столом чита <hi>Свето Писмо</hi>.{S} И тихо рече:</p |
| е, одоше у чаршију и купише проста лица за чаршафе и дебела печа.{S} Никад нису дошле све три з |
| што се зове Мис Блак, Фатмина учитељица за клавир и енглески и немачки језик и једна смеђа Фран |
| глескиња „журналист“ и велика поборница за женска права, те ју је зато и довела на турску свадб |
| ко то учини?{S} Једна највећа поборница за женину слободу, за женино право и за све што је евро |
| Боже, зар неискрена она, моја другарица за толико година!{S} Колико смо се наразговарале!{S} Ка |
| оби.</p> <p>— Иди, тејзе, моли мога оца за венчање! рече она гласом у коме су се осећале сузе.< |
| а, и вукла га по прашини, немајући срца за њен бол, јер није имала свести за свој грех...</p> < |
| ам снаге да је подигнем, јер немам срца за њу.{S} Ја нисам више апостолица и мисионарка; ја нис |
| се на њу што не чува своју велику љубав за нешто велико.{S} Саније-ханум је сто пута рекла да М |
| како сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, и страх ме од ове данашње запаре, да мо |
| мо васпитавати наше жене.{S} Оне су сад за развијање потпуно неваспитане.{S} Какве су Цариграђа |
| де се.{S} Али пошто му се учини да стид за ово не доликује човеку, он се насмеја, и узе јој љуб |
| ени, укрцаше у један велики морски брод за Марсељ... <pb n="279" /></p> <p>Истога дана, у исто |
| рије и Алије укрцале су се у један брод за Цариград.</p> <p>Друга је година како Ибрахим-Хасан- |
| н: да њини мужеви драго камење употребе за прстење или за дугмета на кошуљи, и кад им изиђе из |
| а бих се.</p> <p>— Како?{S} Ми ћемо обе за младотурке; а они праве правила са женским комитетом |
| } Али још није била ни до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Она, несвесно, смаче папуче, па |
| тнула једанпут.{S} И све због њега, све за њега: седела код куће, облачила се, гиздала се.{S} З |
| ло ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене...“ Истрча, весела, да каже нени и мајци шта пи |
| е“, и једне су за реформу харема, друге за његово „уништење”.</p> <p>Пошто се изгрлише и истапк |
| а, седе, седе, док се најпосле не удаде за најгорега међу најгорима.{S} Захвали Богу, Емир, ако |
| ign xml:lang="fr">bureau</foreign>, где за писаћим столом сеђаше Џемал, у белим, лаким хаљинама |
| хоће, она ће остати равнодушна.{S} Седе за клавир, и поче весело по диркама, па устаде, отвори |
| ле, по жељи те отмене гошће, Фатма седе за клавир, који се за ово посело изнео на софу.{S} Док |
| ма уђе, па и не поздравивши девера седе за ђерђеф.{S} Осман се зачуди, после помисли: „Срамота |
| олико аршина бела платна...</p> <p>Седе за сто, узе писати, брзо и нервозно, сав унесен у речи |
| сећајући се: „О да остави све па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро било последње да јој донес |
| има.{S} И чим она пође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, |
| с његовог пристаништа, полазиле су лађе за Цариград, за Анадолију, за Сирију, и за Француску... |
| S} Она, готово цела Европљанка, да пође за невиђена човека!{S} Нека прође то момче нашим сокако |
| Фатма тебе воли па ће пристати да пође за невиђено.</p> <p>— Шехназе-ханум, она му је слику ви |
| Он похита кроз једна вратаоца, она пође за њим, па се сети теткиних речи: „Што се кроз прсте гл |
| не, вукући са собом свој терет; па пође за једним лепим високим Турчином. „То је Осман.{S} Прат |
| ца?“ Ни слутила није зашто тејзе одлаже за доцније, док јој се не приближи рок кад има право на |
| ила мала, нарочито играчке, и она га је за то волела као оца, и била му за поклоне захвална: ка |
| ној из Париза за Фатмину свадбу — да је за њене „слатке“ речи награди пољупцем, трже се као од |
| арици Ариф-тејзи.{S} Њено име као да је за њу измишљено, јер она је <hi>ариф</hi><ref target="# |
| ој кући.{S} Зејна не опада...{S} Она је за текију, рече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не би дод |
| е кривљи него који је бољи.{S} А она је за тебе питала и поздравила те. <pb n="120" /></p> <p>— |
| жене не прави љубазницу и не сматра је за ствар.{S} Ја сам сад срећна, али знам да су милиони |
| има, да ране залечим.{S} У кући, где је за толико година била свирка и песма, сад плач и прокли |
| аче из ока, спусти се поред ње и узе је за руку.{S} Рука јој је хладна као лед, њени укочени пр |
| „О, не, Емир душо!{S} То ново гробље је за старе...{S} Заставу понова узимам и идем да вичем, д |
| већ што нисам знао куда ћу. „Најгоре је за онога што је умро,“ каже свет кад детету умре родите |
| ди преко закона; у Корану стоји: муж је за жену одговоран.{S} Он поређује жену с мачком: кад се |
| Цариграђанке и њена тетка.{S} Удали је за пијаницу, пропалицу...</p> <p>— Оздравиће, сине, сам |
| Нека је срећно, да Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер удајеш као |
| до што онако о љубави пишеш, него ми је за чудо што си се заљубила у човека кога пе познајеш: с |
| ајгорим речима полете Фатми: дохвати је за рамена па је избаци са софе вичући: „Срам те било!{S |
| ткривена глава „Откриј лице!“ Ухвати је за руку...{S} Гледа јој, он први, што је толико година |
| а скочи да бежи, а робиња, ухвативши је за сукњу, рече шапатом:</p> <p>— Код куће нема никога.. |
| но питање.</p> <p>— Шта ћеш?{S} Удај је за Џемал-беја.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Допусти, зете, |
| д је био на мртвачком одру, који јој је за живота изгледао мали.{S} Жене, госпође и слушкиње, д |
| азговор.</p> <p>„Тај човек проглашен је за најбољег мужа,“ помисли Фахрије гледајући га, и чиња |
| е турске жене прављаху шалу: „отерао је за бакалске кесе“.{S} Он је још обилазио око куће где м |
| икога, ни свекра, ни свекрву!{S} Ово је за чудо!{S} По кући идем као луда.</p> <p>Он се сад на |
| ескиња; он племић, она робиња: купио је за пет стотина лира..{S} Ја на мајку личим телом, на оц |
| и из сујете), прерано је.{S} Прерано је за нашу мрачну земљу, за наше потпуно непросвећено друш |
| говорила Мадам.{S} Свет, Мерсије, то је за мене нешто далеко као небо, тај свет који сам из књи |
| , Цариграђанином.</p> <p>— Аа!{S} То је за оним Мурад-Џемал-бејом што се јуче...</p> <p>— Опио, |
| м како васпитавате вашу чељад.{S} То је за мене тајна.{S} Ваше слушкиње и робиње и фамилијарне |
| олуњанку, кћер цариградског беја што је за кћерину науку дао толики новац“.{S} Али он ни да чуј |
| проучимо и да узмемо из њих оно што је за наше прилике, за наш карактер и темпераменат.{S} Она |
| .“</p> <p>— Каква снаха!{S} Снаха му је за текију, виче Ариф.</p> <p>— Па шта још, слатки беј-т |
| мио сам је, а не дам да се понова удаје за пијаницу, пропалицу и протераницу.“ Мати јој, осим с |
| грдно великим лепезама.{S} Да се удаје за недраго или за непозната човека, француска васпитани |
| на дну душе.</p> <p>Да хоће да се удаје за час се рашчу, те почеше долазити мајке, тетке, стрин |
| ли на углед као робу; али, она се удаје за онога кога јој је њено срце изабрало, па јој се и на |
| есена, па кад сам чула да ме отац удаје за пашића, „џемала”, ја сам, ван себе од радости, брзо |
| ам.</p> <p>Дакле, драга мала, мени није за чудо што онако о љубави пишеш, него ми је за чудо шт |
| о тражимо да нам каже, он вели: то није за жене, и што нам муж у свако доба може рећи: иди, нис |
| а</hi>.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене.“</l> <l>С физичке снаге у поносу своме</l> <l> |
| с њоме.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене“.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> |
| /> —жена?“ Никад јој не рече: „То није за жене“, или : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово му је све |
| с мајком и братом.{S} Пошто је Мерсије за који дан код Ариф-хануме, пете ноћи сви, осим Џемала |
| е.</p> <p>— Ми организаторке Револуције за Устав, чекамо политичку слободу као озебао сунце; па |
| едно енглеско женско друштво што путује за Сирију и Египат, па Францускиње, па Белгијанке, и Шв |
| е зачуди, мислећи да она њему пребацује за женидбу, и рече: „Каквог ортака?!{S} Ја и не помишља |
| .{S} То су били фењери обешени на мотке за једра.{S} Небројени каици љуљкали су се на мало узне |
| чке жене.{S} Оне су ову седницу сазвале за припрему два велика женска друштва, која ће организо |
| нам ти ниси јавила; јер ми смо пристале за једанпут.{S} И онда, била је вешта старотуркиња:<pb |
| ути.{S} Између жена које су заиста биле за пример многима, било је и таквих с којима се једно в |
| е :</p> <p>— Ви сте, хануме, заборавиле за госте на ифтар!</p> <p>Оне се тргоше.{S} Нурије рече |
| рву и синовицу.{S} И ако су се спремиле за чифлук, јетрва јој с ћерком дође још синоћ, како би |
| је живе у Солуну, и из Цариграда, дошле за овај бал, и једно енглеско женско друштво што путује |
| она је учинила: правила је једно весеље за турске жене, и зато није звала људе, него само жене, |
| , са мном као с другом!{S} Не сматра ме за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она разумети<pb |
| против зла, беде и невоље.{S} Припреме за рат трају несразмерно дуже од самога рата.{S} На сви |
| .{S} Сад је доба васпитавања и припреме за то свето и велико; и у мени сваким часом јача и воља |
| пођоше да се код куће одморе и припреме за <hi>јенђе</hi><ref target="#SRP19120_N84" />.{S} Она |
| ом за жене.{S} Ми ћемо за Европљане, не за хришћане него за муслимане, младотурке.{S} И ја сам |
| Бог је створио небо за свакога, само не за турске жене.“ И понова се буни; али против кога, то |
| ва има ма’муре они, она има руке згодне за наут у зглавцима.{S} Међу њима су три нове из Царигр |
| ан оштар крик какав пуштају турске жене за мртвачким сандуком најмилијега, па се све утиша...</ |
| Рамазан!{S} Како моји спремају без мене за овај велики празник?...{S} Умало не заборавих да је |
| га испунила...{S} Твој отац не би мене за зета, пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си с Европљ |
| ечка здрава али увек незадовољна: чезне за мајком.{S} Криви оца, па га правда, и опет га криви |
| поста удовицом за ноћ, да се сама брине за кућу и децу: муж јој не умре него га протераше у Евр |
| чину чак и не назире оно чиме су се оне за ово кратко време сродиле, саме постале то нешто тајн |
| rget="#SRP19120_N91" />, па опет седање за пуну софру.{S} Али пре тога Цигани, од прозора до пр |
| е продавци и слушкиње, настаје спремање за ифтар.{S} После се иде на молитву; са свих минара ок |
| и жене, а сутрадан се отпочело спремање за велики и светли празник Рамазан-Бајрам; робиње и слу |
| te> <note xml:id="SRP19120_N79">Одељење за мушкарце.</note> <note xml:id="SRP19120_N80">Мало ок |
| световање, па пољупци, загрљаји, мољење за опроштај, праштање, љубљење по челу, по расплетеној |
| робушен оградни зид, премирала од чежње за њим, састајали се код њене Ариф-тејзе, остајали сами |
| ан опроштај увреде бољи су од милостиње за којом би дошла мука нанесена оному који је милостињу |
| не мучи, говори Мерсије, палећи цигаре за све три.{S} Пушећи, она говораше: — Изјави му љубав. |
| ацај паре у лудо“, или „чувај беле паре за црне дане“; и нико преда мном није изустио: „дуг је |
| плетемо кесу за грош, да навеземо чевре за двадесет пара: то нам је сва спрема за живот.{S} Не |
| ти; и Фатма опет рече да га хоће, да се за другога никад не би удала.{S} Нене и мајка је одвраћ |
| <p>— Ханум-ефенди, Емир-Фатма удала се за <pb n="266" /> лудог Осман-беја због вашег сина, да |
| узела "прање" пред молитву, спремила се за молитву.</note> <note xml:id="SRP19120_N71">Турска х |
| } А да јој је давала пуна недра, она се за њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке |
| пити; кад имају у шта обући се; кад се за све други брине...{S} На мојој софри вечера не разли |
| : она је срећнија од свих нас, удаје се за човека кога је видела и кога воли,“ мислила је најст |
| /p> <p>— И те с толиким правима буне се за право!</p> <p>— А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— |
| , поред толике слободе и права, боре се за слободу и право организујући женска друштва, удружењ |
| ни бакарне аспре</hi>.{S} Кажњавате се за себичност...{S} Чувај ми кћер, отац, и опрости ми!{S |
| амучна антерија јој раскопчана, вуче се за њом... дугачка; а црна густа коса уоквирила јој као |
| S} Дубоке Емир-Фатмине очи приковаше се за једну тачку на зиду, где без сумње она виде тај туђи |
| а беше пуста, живот несносан, љућаше се за свашта...{S} И једно лепо јутро, жена нешто сагреши. |
| /p> <p>Кад попушише цигаре, спремише се за спавање, очиташе некакву кратку молитву и уђоше под |
| , те им се све лице видело: спремише се за људе.{S} Дођоше мужеви оних двеју нових и — Џемал-бе |
| а још три месеца и десет дана: да би се за то време измирили.{S} А како да се мире кад се нису |
| а се прелива и пада у басен, који би се за час препунио да на њему није цеви.{S} Под сваком цев |
| не гошће, Фатма седе за клавир, који се за ово посело изнео на софу.{S} Док је свирала <hi>Низа |
| поче с пашиницом разговор, тих, који се за час сврши.{S} И опет ћутање.{S} После, по жељи те от |
| see you?</foreign> А ти, спремаш ли се за чифлук, и мислиш ли на мене мало и на <hi>њега</hi> |
| породице је, богата је.{S} Не брини се за њу.</p> <p>— А ја? опет изусти нехотице.</p> <p>— Ти |
| е : њену месту окрете леђа; и ухвати се за косу не пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к њему и поче |
| нуму сути, да јој каже због чега сам се за Османа удавала, и да сам распуштеница?“ Ни слутила н |
| је темперирају,“ вели она.{S} Ја сам се за ово време, док сам год била с овом радном, тачном и |
| кињу, да их не уходи..{S} Припремало се за Устав, за слободу...{S} Како су ове припреме огромне |
| ђу, да нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле, већ прво да узму абдест и да клањају, па |
| намести Фатму према Џемалу, и пошто се за тренутак насладише њиховом забуном и љубављу која се |
| , он ју је салетао пољупцима, и опет се за њ просила, удавала, она њему никад <pb n="24" /> ниј |
| им реформама; свих шест забрадиле су се за клањање белим јашмацима: свих шест окренуте југу пад |
| ја била распуштеница понова, ја бих се за њ удала, ако је старотурчин; удала бих се због његов |
| пре бих скочила у море него што бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће ми отић |
| ref target="#SRP19120_N42" /> удаћеш се за њега.</p> <p>— За кога? упиташе девојке у један глас |
| хну.</p> <p>— Он ти се допада!{S} Ја те за њега, кћери, не бих дала, па макар остала неудата.{S |
| ако националисане, <pb n="124" /> удате за Турке, Грке и Јермене, што говоре турски и пуше као |
| за Мурад-Џемал беја, ви да ме спремате за свадбу моју и његову: косу да ми наместите као европ |
| лавица и људе.{S} Гледајте ви да радите за своје ослобођење: да сте слободне, да сте с људима.< |
| оже да се узме с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али |
| } Распитај, сине: не дајеш дете из куће за дан, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не р |
| хватио јој грч грло...</p> <p>Она плаче за једну увредљиву реч какве своје пријатељице, а кад б |
| иње сестра и плаче.</p> <p>Брат га вуче за капут, задржава; а Фатма, збуњена, уплашена, узе љуб |
| а...</p> <pb n="154" /> <p>Кад поседаше за пун сто, они почеше, ћутећи, јести прстима, чак и Џе |
| лебије, оде у собу за рад.{S} Он сеђаше за столом, налакћен, а она весело рече:</p> <p>— <forei |
| па хтеде да је насмеје, те је штипкаше за образе и падаше на њу; а она се брањаше, испрва моле |
| {S} Сви су знали, осим њих! „Никад више за њега па макар...“, и не рече „па макар умрла“, него |
| да он не чује, да не посумња да уздише за неким који ју је у пролазу видео,“ мисли нова и утир |
| , тужна што их стриц не воли, не пођоше за њим као други пут...{S} Снаха му бејаше у једној соб |
| ке у шарене свилене бошчице, оне пођоше за домаћицама на софу.{S} Гошће нису мислиле да су ово |
| и остале туђе скочише несвесно и пођоше за њом јенђама.{S} А робиње хлађаху кјучук-хануму лепез |
| ва, сад по ваздан ћути, све је вређа, и за сваку ситницу плаче, зашта би се други пут смејала.{ |
| нема: срце јој је залупало необично, и за дуго лупало неисказано брзо и јако, она га чула.</p> |
| Зар је тај узима као хаљине?{S} Јер, и за коња би му требало више времена.</p> <p>А кад се зав |
| за Цариград, за Анадолију, за Сирију, и за Француску...{S} Једнога дана дошло је више лађа, и ј |
| их тридесет а већ отерао три жене.{S} И за шта?{S} Прву, што је позајмила обоце једној комшики; |
| и двораше их с новим јелом у руци.{S} И за час, па сви скочише, на доксату опраше руке и уста; |
| цем пође; не погледа се у огледалу, а и за кога?..{S} С другарицама је седела, и разговарала се |
| м бити кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће нарицати као за милим мртвацем.</p> </div> <p |
| се узмемо, да свијемо гнездо за себе и за тичиће“.</p> <p>— То је све из некога романа.{S} Шта |
| се узмемо: да свијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} Ја сам сиромах...{S} Имам срце, то је све |
| чито у друштву, и напоменуше му да је и за ваздух и за друштво најбољи Цариград.{S} И отац их о |
| кћер свекрва воли, свашта јој купује и за Бајрам јој прави врло лепе хаљине, скупоцене... „А з |
| е њеној браћи за Бајрам купити хаљине и за све време Рамазана слаће ифтар Рашид-аги, једном сам |
| наестогодишња кћи вратила се из шетње и за собом довела младића; и та мајка није се на кћер наљ |
| говара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифом посвади, нека |
| е <pb n="10" /> што знају само турски и за свашта вичу <hi>кисмет</hi><ref target="#SRP19120_N2 |
| ељима. за онима који су ми живот дали и за оном која је тај живот неговала.{S} И плачем.{S} Међ |
| ом задовољна?“...{S} Па питала је чак и за зета, одљутила се сасвим, и кад пођоше, она га топло |
| и грдно осрамотим?..{S} Ја то сматрам и за срамоту: да побегнем испред невоље као кукавица...{S |
| а игра, играна с неисказаним осећајем и за чудо грациозним покретима, усхићаваше и нове као и с |
| ца за женину слободу, за женино право и за све што је европско, једна највећа <hi>нова</hi> (ка |
| м уопште.) Али, ипак, као за све тако и за брак, људи су удесили да они не пате: ако се младоже |
| ву, и напоменуше му да је и за ваздух и за друштво најбољи Цариград.{S} И отац их одмах послуша |
| је сам везла оцу душманину!...</p> <p>И за час би према <hi>Левха</hi> на зиду, према стиховима |
| у: и оне се грдно препале — за мене. „И за шта све то?“ мислила сам. „За живот!{S} И она стара |
| да је потражи, и нађе је у својој соби за одмор: лежи на миндерлуку, с чаршафом, ничице; подиж |
| >У <hi>мусафир-одаји</hi>, то јест соби за госте, не беше ништа турско, само један врло мали ма |
| ћи се.{S} Али он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, већ доле : њену месту окрете |
| ајући јој савете: шта све треба да ради за добро своје отаџбине.{S} Од свих, ова дивна жена што |
| изрезаној, с врло дугачким скутом који за њом носе две црне робиње обучене у црвено, накићена |
| ота те да га молиш за хаљину, а камо ли за мужа !</p> <p>— Смем, тејзе; јер, шта ми може?{S} Да |
| ад учини да ме воли, па сам срећна, али за колико?...</p> <p>Јуни.</p> <p>Снила сам да је Мерси |
| ти кроз кафез, у пролазу, на слици; али за људе: они нас узимају потпуно невиђене. (Ја говорим |
| а кога не волиш?</p> <p>— Никад!{S} Али за човека кога не познајем...{S} Ја, хвала Богу, знам у |
| то им је одробовала седам година, удали за њену неприлику, једнога богатог старог агу).{S} У дн |
| атно.{S} И сећа се шта смо све спремали за ифтар.{S} После смо почеле о љубави, али мени срећа |
| и је била робиња.{S} Кад су је спремали за продају, учили су је свирци и песми, француском јези |
| ама, да је наспе у воду ономе кога жели за мужа, те да је муж воли, јер те је сузе проливала љу |
| човека, Европљанина, каквог и она жели за мужа, опече је као да је пао на њена уста; али од то |
| г Књижевничког Друштва, где су те узели за члана.{S} Отиди бар једанпут.</p> <p>— О, па баш дан |
| ви драго камење употребе за прстење или за дугмета на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га заме |
| лепезама.{S} Да се удаје за недраго или за непозната човека, француска васпитаница би се зацело |
| огледам, а највише у себи...{S} Срце ми за свашта затрепери као јасиков лист; „разум ми се изош |
| са сафирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу колико за овна...</p> <p>Нурији грунуше сузе.</p> |
| на прави пут, да их васпита и припреми за препорођај, за њихово ослобођење.{S} И узбуђена, да |
| да хтеде да се Фатма одмори и припреми за нове пријатне утиске који ће навалити на њену женску |
| да стрчи, да се крај оца и сама спреми за молитву.{S} Са шадрвана јој одоше очи на затворен су |
| зориште.</p> <p>И у вече, она се спреми за бал код госпође Нисим.{S} Очешља је једна младотурки |
| као да хоће да их одмори, да их спреми за светлост с те слике, па их наједанпут отвори, поглед |
| м месту крај мора.{S} И тако Емир-Фатми за читави месец дана чинило се као да није у Солуну.{S} |
| ји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само ради живота.{S} И кад јој се чини да чује |
| и.{S} Ја сам као она напукнута ваза: ни за шта није, а стоји на камину, за украс...</p> <p>Пари |
| женама што сад не знају ни за љубав ни за мржњу него само за страст, играла пуне две ноћи, час |
| оли њену децу него њу.{S} Да њих две ни за тренутак нису биле у љубави, осим Ибрахим-бејових и |
| емског живота.{S} Али ни за ово овде ни за оно у Цариграду није крив наш добри Пророк, већ људи |
| се <pb n="167" /> ништа не наређује ни за ручак ни за ифтар.{S} За ифтар су, још пре две вечер |
| преварили.{S} Он нигде ништа нема и ни за шта није спреман, а тетка може своје имање да остави |
| на је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само ради живота.{S} И кад јој се ч |
| ог болесног харемског живота.{S} Али ни за ово овде ни за оно у Цариграду није крив наш добри П |
| једном необичном силином, не слабећи ни за тренутак.</p> <p>Кад видеше Францускињу, Фатма и Мер |
| испрва непрестано, после никако, чак ни за време Рамазана, кад рођаке и пријатељице не иду једн |
| 67" /> ништа не наређује ни за ручак ни за ифтар.{S} За ифтар су, још пре две вечери, позвати г |
| : „Ја не знам за жалост, али не знам ни за радост.{S} Ти си била тешка, па си очекивала, питала |
| Она је овим женама што сад не знају ни за љубав ни за мржњу него само за страст, играла пуне д |
| онакажени болешћу, други онеспособљени за рад леношћу, и на глас су просили, пружали руке нази |
| ма, и на њима, па крају, беху спремљени за сваку по јашмак и бројанице.{S} Гошће су дошле абдес |
| ) него као старијој жени.{S} Чак ни они за које она није чула ни да постоје, а који су овде сма |
| -Семијом и 'Ђулистан-Хисметом као верни за Пророком, испустила сам, и ја немам снаге да је поди |
| у?{S} Ко воли сунчеву светлост, не мари за месечеву.“ Емир-Фатми се учини да јој сестра завиди |
| лео пити ће је волети.{S} И она не мари за моју љубав!{S} Из свих срца, што су око ње, да скупи |
| м муж у свако доба може рећи: иди, ниси за мене, и испраћа нас пошто нас је исплатио по уговору |
| идим: ти си уз Ђулистан-Исмету, ти ниси за ослобођење харема, за развијаше, ти се кријеш од људ |
| ти очекивани гости, пре два дана звати за вечерашњи ифтар.{S} Уз капију се оне три закикоташе |
| д није раније.{S} Али тек што се ухвати за резу, још и не гурну капиџик, она осети немоћ у нога |
| пка мога оца по рамену и узе га гледати за сузним очима, говорећи: „Гле, пријатељу, променио си |
| а њу осмехну, па је Нурије поче пецкати за Мадам Аристид, па се жене, све осим пашинице, на то |
| одмах после венчања, они узеше спремати за свадбу; хаљине поручише у Паризу и Цариграду.{S} Ибр |
| вих на ифтар, па можда ћемо тамо остати за суфур.</p> <p>У томе робиња:</p> <p>— Па, ханум-ефен |
| она никад није помислила да му се свети за злочин извршен према њој, како је она сама себи гово |
| н, и не знајући чим ће да јој се освети за неисказане муке — он се понова ожени: њој „за инат“. |
| раширио румено лице: први пут не осети за странкињама празнине, не учини јој се да је остала с |
| 9120_N73" /></p> <p>— О, душо, полазити за невиђена човека, непозната...{S} Што сам срећна ја.. |
| Невероватно је, колико се може мислити за један кратак тренутак! „Не, није пијан...{S} Како да |
| ести из заблуде, васпитати и припремити за ново доба, за оно свето и велико: ослобођење харема. |
| се зарадова:{S} Ариф-хануми ће говорити за Џемала и Фатму.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon |
| на човеку, мужу.{S} Не може се разорити за дан што се зидало вековима.</p> <p>Он је висок као к |
| срца за њен бол, јер није имала свести за свој грех...</p> <p>Зашто је поред оног узвишеног ос |
| ама, дати нам темперамента и подобности за културу, за живот.</p> <p>Новембар.</p> <p>Бајрам до |
| ету, девојчици; а Нурије ће њеној браћи за Бајрам купити хаљине и за све време Рамазана слаће и |
| враћала им се снага, моћ, могле су ићи за мајкама полако.{S} Кад су скренуле у једну од најлеп |
| изговара дивно — никад!{S} Ми ћемо поћи за некога кога смо виделе кроз решетке, виделе га први |
| уздахнуше што су удате, те не могу поћи за њ.{S} У Европи је школе учио, али их није свршио...{ |
| спуњавао сву чаршију.{S} Девојке, идући за мајкама, с печима на лицу, подрхтавале су од сусрета |
| але нове, коју сам дизала високо, идући за Емине-Семијом и 'Ђулистан-Хисметом као верни за Прор |
| волећи њену децу, њу воли; да лудујући за њом, за њеном земљом лудује. „Тамо је просвећеност, |
| и више него икад њино друштво, уздишући за оним великим даном кад ће оне бити слободне.{S} И го |
| лице.{S} С тога, понеки дан, само трчи за њом, кад је ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се |
| еде; сиротнија класа сву уштеду потроши за јела: зато су и штедели.{S} Јела највише од сецканог |
| , јер она није девојка.{S} Све се сврши за неколико дана, — одведоше је.{S} И старо и младо, и |
| синова, своје деце.{S} Она ока не суши за њом, коју је чувала као дадиља и васпитавала као мај |
| е, носи их у неки далеки непознати крај за којим чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је |
| куд то?!{S} Ви нове проводаџишете новој за старотурчина!</p> <p>— Отуд што је леп... леп.{S} Са |
| о овоме сањала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење даде једну златну кутију пуну „просута" бисер |
| ехом.</p> <p>— Има занимања и у Турској за њега ученог.</p> <p>— Јеси ли ти, кћери, при свести? |
| свиленој љубичастој антерији прављеној за свадбу, очешљана европски (први пут у животу; очешља |
| еда, о Мадам Христуригу, Немици, удатој за Грка: кћи јој се испросила без њена знања; испрошена |
| рича о Мадам Вахрам, Францускињи удатој за Јерменина: остала без мужа, с децом, и пошто јој је |
| девојка из добре куће не удаје се увек за онога који јој се „лепо јавио“.{S} И овде је родитељ |
| и грчки, јер је мислила да је тај језик за игру, не знајући да са својим малим свакидашњим друг |
| ри енглески.{S} Као да јој је тај језик за шалу.{S} Стисне вилице као Енглескиња Мис Блак, и го |
| четрдесетој години имала сам кризу, бол за младошћу.{S} И туговала сам што као моја Сафет и мој |
| га волим, отац.</p> <p>— Зар да те удам за пијаницу! прибра се он и рече. <pb n="275" /></p> <p |
| ше тешко, те јој одговорих: „Ја не знам за жалост, али не знам ни за радост.{S} Ти си била тешк |
| ад сести и јести, и обући се: како знам за се, први пут не постим...{S} Чак не бих ни знала да |
| ина...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја сам за чистоту и код момка, и...{S} Али ја не могу о томе с |
| тавати старо док немамо ново.{S} Ја сам за то.{S} Ја молим хануме, и ја молим сестру: да пробам |
| че:</p> <p>— Зарекао сам се да не зовем за жене Грка лекара, и опет...{S} Безобразан! <pb n="24 |
| в рукаве, удари под грло живинче (ножем за „курбан“): шикну црвена, врела крв, запуши се и обој |
| ку.{S} Ја нисам ни мислила да те удајем за Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али Фахрије-хану |
| по нашем закону.{S} Волим мужа и чезнем за родитељима. за онима који су ми живот дали и за оном |
| сад осећам у себи, и томе се Богу молим за своју срећу.{S} А кад мени дође срећа, то значи да с |
| и га слушала, довека би се држала с њим за руку, никад не би дигла његову главу са својих груди |
| лами тако стајало, то јест да је, делом за које је била ова реклама написана, превазишао себе.{ |
| они праве правила са женским комитетом за жене.{S} Ми ћемо за Европљане, не за хришћане него з |
| {S} Једна моја другарица поста удовицом за ноћ, да се сама брине за кућу и децу: муж јој не умр |
| егзотичан цвет из кога су изишли један за чудо леп женски врат и једна за чудо лепа женска гла |
| је он, какав је, шта зна, је ли спреман за живот?</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, мајч |
| да га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је воле |
| зене.{S} Па узе бисер што јој је он дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљуби, па ве |
| ла напад од узрујаности?{S} А теча, као за пакост, у лову!“ Упамтила је теткине речи, па колико |
| а, изговарала је: „Отишао је у лов, као за пакост“.{S} Најпосле је изашла на баба-финту: да је |
| не. (Ја говорим уопште.) Али, ипак, као за све тако и за брак, људи су удесили да они не пате: |
| .{S} И ја мислим на Али-беја, само, као за пакост, он је у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити |
| сашије једне беле гаћице, женске а као за мушкарца: спрема поклон једном сирочету, девојчици; |
| лаисаним роговима и црвеним тракама као за Курбан-Бајрам.{S} Пашиница пред сведоцима опуномоћи |
| А леп је као бог, говораше Мерсије као за себе.</p> <p>— Виши?{S} То би била мотка за подупира |
| Оне три нове из Цариграда, обучене као за европски бал у беле лаке хаљине с дубоко изрезаним с |
| } Одгледаће га и за њим ће нарицати као за милим мртвацем.</p> </div> <pb n="63" /> <div type=" |
| са својим лепим кћерима спремљеним као за бал (њу је позвала Сафет, остале је довела Ариф), и |
| а, плакале су за обореним кипарисом као за својим првим солунским пријатељем: кад су први пут д |
| ечу, толико пута јој дође на памет „као за пакост“.{S} Прође доста, кад се чу лупа на капији. „ |
| лаго, онаквим гласом као кад се спремао за извршење злочина: „Зејне-ханум, јагње, хоћеш ли да с |
| ћер, што не би моју!{S} Трећу је отерао за бакалске кесе, четврту што није устала свекру, пету |
| — Њега није срамота што је трећу отерао за бакалске кесе, него што му је четврта отишла <hi>она |
| кад целог не види. „Бог је створио небо за свакога, само не за турске жене.“ И понова се буни; |
| </p> <p>— Како се теби, ханум, чини ово за Фатму?</p> <p>— А, беј, красно: машалла’!{S} Снага м |
| о друштво које би се звало: <hi>Друштво за самоваспитавање и васпитавање</hi>.</p> <p>Она ућута |
| е: сви устадоше, а отац је ухвати благо за мишицу и поведе је јенђама; робиње јој носе скут нео |
| ислила да те удајем за Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али Фахрије-ханум... "</p> <p>— Абду |
| } Он нема очију за развијене жене, него за ону с дувком...{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, ал |
| ћемо за Европљане, не за хришћане него за муслимане, младотурке.{S} И ја сам у чаршафу од деве |
| рца одвојила.{S} Зар да удам своје чедо за те протеранице што гледају да нас пођауре?{S} Никад! |
| , душо, да се узмемо, да свијемо гнездо за себе и за тичиће“.</p> <p>— То је све из некога рома |
| , душо, да се узмемо: да свијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} Ја сам сиромах...{S} Имам срце, |
| ивати хлеб...{S} Па што ме није спремио за живот, да будем самостална?{S} Право каже тејзе: „Ми |
| , рече он мало набусито, јер није марио за дуг разговор.</p> <p>„Тај човек проглашен је за најб |
| } Узми један гутљај..{S} Ниси је окусио за толико, како оде она...{S} Ах, сине, зар је она дост |
| су за амалина.</p> <p>— Амалисаће, ако за њ другога рада у Турској нема.</p> <p>— Племић амали |
| отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није постојало друго место до |
| {S} Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу колико за овна...</p> <p>Нурији грунуше сузе.</p> <p>— Зар тво |
| ету, све је код тебе, ништа није остало за другога.</p> <p>Емир је тада пољуби и каже:</p> <p>— |
| две гугутке, и на све друго што је било за ове две и по године: на бегство Фатмино, на смрт Мер |
| чаршиској калдрми, и најпосле се зашло за угао једне старе џамије с чијим се минаретом пео у н |
| у оцу и њој: да ништа немам, све отишло за дуг, ја сам пропали племић, принц...</p> <p>— Они зн |
| смејући се, рече :</p> <p>— Да те удамо за Џемал-беја?{S} Само, ја нећу да проводаџишем, мени т |
| Да се васпитавамо, па да се припремамо за женска друштва која ће радити на просвећењу масе и б |
| и сте чули ви стари да ми нове спремамо за вас оружје, да вас побијемо...</p> <p>— Ваше оружје |
| д ким да се испричам.{S} Ми се спремамо за чифлук.{S} Како ћу тамо без тебе!{S} Јуче нам је пра |
| ми ти рече.{S} Заиста, да је знала само за Коран, да је свирала само у деф, зар би се бунила, з |
| питане хоћемо ли, и ако смо знале само за Коран.{S} Ову свету књигу смем да поменем по правом |
| знају ни за љубав ни за мржњу него само за страст, играла пуне две ноћи, час сва у бело као кри |
| д сестром не би све говорила), већ само за нову...{S} Поче говорити течно и лепо француски:</p> |
| леда кућу — други човек.{S} Да позовемо за сутра ове људе? зваћу их за после ифтара, заврши Нур |
| им ексерима.{S} Ја и оне две нове идемо за њима, и питамо се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја сам с |
| а женским комитетом за жене.{S} Ми ћемо за Европљане, не за хришћане него за муслимане, младоту |
| и-пашом.{S} Али оне се варају: ми нисмо за реформу харема већ за њихово уништење.{S} Ми налазим |
| lit</foreign> наша антерија!{S} Згодно за седење на миндерлуку.</p> <p>Она од задовољства јако |
| иницу готово је очувала, и што је чудно за жену која није никад родила, давала јој недра, те је |
| коро дотакла под.{S} Свуд је постављено за вечеру, јела су сипана, санови, поклопљени, метнути |
| н, лимуни, кипарис.{S} Обучен је у црно за њеном слободом.{S} Он стражари под њеним прозором.{S |
| у госпођу, већ му казује зато што је то за њу нешто страшно... „О, Боже, мужа на име!“ Њему дођ |
| дне црвене чашице као напрстак нарочито за земзем, он опази да се сви намерно склонише, и узе ј |
| страсно пољуби, па најпосле отвори сто за писање, и у једну лепу шарену кутију, пуну француски |
| , воли да се мази као дете око жене што за њ има нежности и љубави... „Боже, ја не бих могао бе |
| Ја њих све волим, ах!..{S} Боже!{S} Зар за толико месеца ја њима ништа да не пишем, ни они мени |
| нуте шалоне, не сети се да погледа, јер за њу улица не постоји: што год постоји на свету, то је |
| то сам пред Османом била развијена, јер за пољубац не зна — ја му нисам казала...{S} Госпођица |
| > <p>— Али кад просимо пријатељеву кћер за свога сина, ми треба да смо искрени.{S} Ти знаш да с |
| :</p> <p>— Кјучук-ханум, има ли одговор за моју кјучук хануму?{S} Хоћемо у хамам, па морам да с |
| ао два друга.{S} Један леп брачни живот за час се и <pb n="194" /> неочекивано поквари.{S} Осећ |
| ом душевном болу, појави се њена страст за дуваном јаче него икад, и немајући тако јаке воље да |
| на.{S} У њему се понова разбукта страст за Зејном, те јој поручи да му дође на састанак испод Ч |
| сине: не дајеш дете из куће за дан, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече, само бр |
| медово рођење или пред његову смрт, већ за испаштање грехова у минулој години.{S} Уз Рамазан, д |
| варају: ми нисмо за реформу харема већ за њихово уништење.{S} Ми налазимо да је неприродно ово |
| полудео, пристаје и на четврту женидбу за непуне две године!...</p> <p>За таквога се удаде, по |
| , и узевши тањир мухалебије, оде у собу за рад.{S} Он сеђаше за столом, налакћен, а она весело |
| раше.{S} После их одведоше у једну собу за пун сто.{S} Јеле су ћутећи.{S} После су отишле на аб |
| свету, па се трже и оде у Нуријину собу за рад, и поклопи се на диван.{S} Би јој чудно што нема |
| аре, уплаше.{S} Па отиде у теткину собу за рад — празна; оде у њену спаваћу собу, па у салон, п |
| не види, само њу: улази у теткину собу за рад, по четврти пут, гледа у ствари на столу: у свак |
| рође кроз предсобље и оде у сутину собу за рад; не улази код Џемала, јер пости.{S} Оне јутрошње |
| </note> <note xml:id="SRP19120_N3">Собу за јашмаке.</note> <note xml:id="SRP19120_N4">Не буди у |
| се неодољива жеља да и ја положим главу за Француску као Шарлота Кордеј и Мадам Ролан и толике |
| м и пилавом ђаке, пошто очитају молитву за здравље и добро учење његова унука и узвикну „амин!“ |
| еде.{S} Јаком вољом прикупљала је снагу за довде.{S} Сад јој се учини као да ишчезава.{S} Клону |
| а и душу, не само трбух за јело и снагу за одело? рече Ариф смелије него икад.</p> <p>— Шта ћу |
| ртоглавица.{S} Не чувају ту своју снагу за просвећење масе, за хумана и културна женска друштва |
| м, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено здравље, памет.{S} Она је полудела кад пљује... |
| ава — огребе.{S} Тешко њој ако је удаду за старотурчина!{S} А њеној мајци је лако: она за друкч |
| 0_N20" />?!{S} О јадне ми ако нас удаду за неке свршене правнике у кафеним кафтанима и белим ча |
| gn>, срећни што они један другог немају за шта прекорети и у томе уђе Ариф по турски — без куца |
| биљније од Устава, као да се припремају за нешто скоро, и биле су врло задовољне што је „човеко |
| де не васпитавамо, људи нас не спремају за живот.{S} Да сашијемо кошуљу за шесет пара, да испле |
| ивоту, збиљи коју младе девојке узимају за шалу и једва је чекају.</p> <p>Око подне чу се зврја |
| ли.{S} Само ситни сваку ситницу примају за увреду.“ — „Не могу,“ каже мајка, „осим да чујем да |
| рију свога живота, не сматрајући Нурију за сестру (јер пред сестром не би све говорила), већ са |
| плаве, од задовољства.{S} Он нема очију за развијене жене, него за ону с дувком...{S} Њој потрч |
| е нераднице рамазанских ноћи раде: шију за Бајрам кошуљу, антерију, хаљину себи и својима, мужу |
| је и Фатму и Мерсију научила да лудују за све што је француско, за Францускињама.</p> <p>— Ниј |
| , један страшан обичај, да дају девојку за непозната јој момка, и да жене момка невиђеном девој |
| којаким ситницама, по клавиру, по столу за писање и по полицама с француским и енглеским књигам |
| ају овако неспремне, да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош“...{S} Уђе у с |
| премају за живот.{S} Да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош, да навеземо ч |
| а га је за то волела као оца, и била му за поклоне захвална: кад је год пошао и дошао пољубила |
| Арифу, помисли да она хоће да уда Фатму за другога, те понова поче да је дира, вређа за Мадам А |
| ан-беј, да просим твоју кћер Емир Фатму за Арслан-Нури-пашина сина Мурад-Џемал-беја, изговори Н |
| мајци рече:</p> <p>— Да дамо нашу Фатму за сина Арслан-Нури-пашина?{S} А, мајчице?{S} Арслан-Ну |
| ег повратка: ви да ме гледате испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да ме спремате за свадбу моју и |
| {S} Сваки дан читају нешто ново и чезну за тим туђим, непознатим, далеким светом.</p> <p>Пошто |
| оље да га замене другим; да цвеће метну за појас или у рупицу од капута, па кад увене да га бац |
| је учитељице (Туркињу за турски, Гркињу за грчки и Енглескињу"за немачки и енглески) она је вол |
| би.{S} И друге своје учитељице (Туркињу за турски, Гркињу за грчки и Енглескињу"за немачки и ен |
| пуних двадесет и једну, он оде у Европу за војног аташеа.{S} Мене не поведе; рече да не допушта |
| јој не умре него га протераше у Европу за чланак у новинама где се нашле речи <hi>звезда</hi> |
| <p>— Под стиховима из Корана.{S} Ала су за то грдиле жене Мондије-хануму, рече Мерсије.</p> <p> |
| луну некакво Књижевничко Друштво, па су за чланове узели и жене:{S} Фатма-Алију и Емине-Семију, |
| , избезуми се.{S} Три месеца!{S} Шта су за болно срце три месеца?!{S} У његову срцу ране још не |
| и ноге.</p> <p>— Здраве руке и ноге су за амалина.</p> <p>— Амалисаће, ако за њ другога рада у |
| риграда пре двадесет година, плакале су за обореним кипарисом као за својим првим солунским при |
| на“, и ако добро знају да није: чуле су за њену грешну љубав.{S} Чуло се, свет говори, али она |
| жене из ње зову себе „нове“, и једне су за реформу харема, друге за његово „уништење”.</p> <p>П |
| ним стварима: о правима жене.{S} Оне су за странкиње држале оне три Цариграђанке, не Енглескињу |
| ијанских гондола, то јест пријатнији су за око, весели су, јер су бели, ишарани разним живим бо |
| кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош, да навеземо чевре за двадесет пара: то нам је |
| кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош“...{S} Уђе у своју собу, и сваки јој живац затр |
| киње, јер ће им оне купити целу тоалету за једно зрно бисера из огрлице, за један драги камен и |
| а купатила, лака храна и на првом месту за неки дан — мир.</p> <p>Па се поклони болесници, омил |
| аљути.</p> <p>— Сматраш ли ти моју кућу за честиту или не?</p> <p>Он се трже, и рекав Фатми „зб |
| уби...{S} Одоше на софу, и ту се питаху за здравље, за расположење.{S} После, кафа (слатким не |
| ог дана, он узјаха на коња, а ја, одмах за њим, уђох у затворена кола...{S} Затутње мост у Гала |
| ...{S} Ја се обучем, а он дође па одмах за Мусаф<ref target="#SRP19120_N102" /> и бројанице — м |
| ојала смрти, или, управо, било ме страх за живот, заврши, па се презриво насмеја.</p> <p>— А да |
| цигару.{S} Ти знаш да то значи „изгорех за тобом“.{S} Пошаљи му прамичак косе, и одмах везуј бо |
| да их не би зауставио стражар држећи их за лопове, и вођени својим дугачким сенкама, одоше уз б |
| разговори, неискрено сажаљевање што их за толико нису виделе; а можда ће њу молити да им свира |
| љују у <pb n="6" /> робиње и узимају их за жене.{S} Ти си много слободнија од мене.{S} Теби ота |
| Да позовемо за сутра ове људе? зваћу их за после ифтара, заврши Нурије.</p> <p>А пашиница рече: |
| Одредише му Солун...{S} Кад се спремих за пут и зовнух настојника добара да ми да новаца, он м |
| м мајка, али нисам могла...{S} Испросих за јединца невиђену девојку...{S} Ја бих, чини ми се, к |
| ануме, да је слушате...{S} Ја се удадох за човека кога су ми моји изабрали, и заволех га: он је |
| аметни, а ти...</p> <p>— А ја се удадох за луда...{S} Али он је био паметан.{S} Да знаш како ми |
| га добих, једва, с муком, па се удадох за човека широких погледа, који од жене не прави љубазн |
| те, да ти кћи има и душу, не само трбух за јело и снагу за одело? рече Ариф смелије него икад.< |
| чких гласова, уђе у своју собу.{S} Отац за њом не смеде!</p> <p>Не леже сву ноћ.{S} Ујутру посл |
| , то што мој отац зове „европски огртач за прашину и европска махрама за позориште“.</p> <p>— З |
| видим чак и на тим сузама које проливаш за својим дететом.{S} За чим ја плачем, и смем ли да пл |
| <p>— Отац, сви су те молили да ме удаш за Џемала.</p> <p>Он испусти чибук и погледа кћер разро |
| „Благо теби што ниси родила, те не знаш за жалост.{S}" Једанпут ми дође сувише тешко, те јој од |
| д си распуштеница Осман-бејова, и можеш за кога хоћеш.</p> <p>— Да ме није пустио, отерао, ја б |
| и, али ти оде...</p> <p>— Кад се удајеш за невиђено, како можеш да си весела! ...{S}И оне пре т |
| ри.</p> <p>— А отац ти мисли да полазиш за невиђено, ха! ха! ха!...{S} Видела си га кроз кафез? |
| кад би смела!{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а камо ли за мужа !</p> <p>— Смем, тејзе; је |
| де: — А зар тако, сине?!{S} Ти не мариш за нас.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, и снаха, и |
| стидиш?!“ „Зејне-ханум, ти тако говориш за инат... што сам те узео младу...{S} Хајде кући, деци |
| езина кеса одрешиће се...</l> <p>Бакшиш за песму и свирку добијају петнаестог дана поста и на Б |
| а Нурији, готово љута на њу.{S} Али још за ифтаром, вечерас просто изврсним, расположење турски |
| за турски, Гркињу за грчки и Енглескињу"за немачки и енглески) она је волела, али као Француски |
| ем".</note> <note xml:id="SRP19120_N91">За време Рамазана један нарочит оброк.</note> <note xml |
| ра, и река је, наравно, опет мутна. <hi>За просвећење својих кћери ви дајете златне лире, а за |
| женидбу за непуне две године!...</p> <p>За таквога се удаде, по други пут, Емир-Фатма.</p> <p>К |
| ала сам их кад дођох с Јалије...</p> <p>За чифлук се ваљда спремамо, време је; али ја то не зна |
| но стегне срце па ћути и трпи...</p> <p>За читави месец дана, ја сам била збуњена, као занесена |
| .</p> <p>— За кога ? рече Сафет.</p> <p>За Али-Рашид-бејова Османа.</p> <p>— Ах, само то да буд |
| , јер оне кад путују хоће све да виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше на једн |
| мене. „И за шта све то?“ мислила сам. „За живот!{S} И она стара Јерменка воли га!...“ Ја сам, |
| , опет не да, те ја уочи сваког петка: „За Божју љубав, пусти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ј |
| енчане жене, нарочито ону што је отера „за бакалске кесе“, а највише ми је жао четврте, невенча |
| је то слобода?..{S} И пошто обу папуче „за по кући“, оде уз степенице брзо као да бежи од <pb n |
| а му се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, ожени трећом.{S} Трећа му седе месец дана!... |
| сказане муке — он се понова ожени: њој „за инат“.{S} Та друга бејаше заиста красна, али с Осман |
| кад ми је неко повреди...{S} Нађох себи забаве, подсекавши косу...{S} Где се скупљали хареми?{S |
| а с европском библиотеком, где је поред забавних књига било и школских, као да у кући има ђака, |
| је била она стара и чудно је изгледала, забезекнута.{S} Он опази то, па се осмехну и благо рече |
| где се, између жбунова руже и јасмина, забеласа јашмак какве старице што клања: врши последњу |
| ви или сени умрлих, док се пред њима не забеле гробље...{S} Као да ће се подићи плоче и они ишч |
| лила сам да он мене воли.{S} Али, каква заблуда!...{S} Једнога дана, ја бејах нешто болесна, а |
| ише ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде, васпитати и припремити за ново доба, за оно св |
| о женама:</p> <p>— Јадне наше жене!{S} Заблуделе...{S} Ко ће их извести на прави пут?{S} Многе |
| ати и растужи се.{S} Оне јој се учинише заблуделе душе међу које је послао Бог, не Пророк, њу, |
| цама, и шта сам видела? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему не личим на Францускињу.{S} О |
| м и још многе хануме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува своју велику љубав |
| их стеже колико може.</p> <p>— Који те заболе највише, кјучук-ханум ?</p> <p>Она не сме рећи.< |
| Али да оставим политику: од ње нас већ заболела глава.{S} Лудост!{S} Па то мора једанпут бити. |
| о чине механично, по навици, и да често забораве да ли су се с неким руковале, те питају: „Пард |
| очувале, умрле су; овима не верује.{S} Заборави се, па поче гласно: „Шта!{S} Зар довека да слу |
| ђе плима и сву је потопи, она се понова заборави, чак приставши на тајне састанке, код Ајше-кад |
| м зидовима.{S} Кад сиђоше с кола, Фатма заборави на турско господство, и уместо робиње лупну на |
| ек је... друкчији је он.{S} И после, не заборави да си у Турској, да си Туркиња.{S} Ту су и мла |
| е тејзе у Солуну, да њу види, али да не заборави Мадам Аристид.{S} Не кажеш која је, то јест је |
| накити се: сад ће ти доћи муж.{S} И не заборави, Емир, да никад пе треба да га дочекаш у оној |
| ед собом, после толиког времена, она се заборави и засмеја се од радости, и, збуњена, не знајућ |
| оћен.{S} Али кад чу шта учини Фатма, он заборави на пут, избезуми се.{S} Три месеца!{S} Шта су |
| путем, не сети се својих, чак тренутно заборави с ким иде!{S} Ишла је из собе у собу као да не |
| Дарно знала је <hi>шта то значи</hi>, и заборавивши да је дошла незвана (домаћица је није звала |
| очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборавила би Мадам Аристид.{S} Приложила сам ти писмо |
| веселу, мајка и нене јој обрадоваше се: заборавила је Џемала и са судбином се помирила.{S} И чу |
| вог виђења.{S} Па се сети да га је била заборавила и у она два своја напада, кад јој се чинило |
| ти се њене везе.{S} Мислила је: „Она се заборавила, али није мајка...{S} А ја, несрећница, мајк |
| ог те пита кад је то било..{S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја као моја мајка: за време |
| </hi>?...</p> <p>— Ја сам на њега већ и заборавила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с ким |
| и. <pb n="148" /></p> <p>— Тејзе, ти си заборавила њену тајну!{S} Седела је с оним што говори < |
| могу се на небу састати“..{S} Она је то заборавила!{S} Писну! <pb n="217" /></p> <p>— Фатма, че |
| пред хануме :</p> <p>— Ви сте, хануме, заборавиле за госте на ифтар!</p> <p>Оне се тргоше.{S} |
| м сину нађе какав рад.{S} Ја кад радим, заборавим на све што ме боли, он би заборавио на мастик |
| е спопадне бол!{S} Овако, понекад чак и заборавим на бол.{S} Пиј, сине!</p> <p>Он подиже главу |
| им, заборавим на све што ме боли, он би заборавио на мастику...{S} Али само да ради нешто што в |
| <p>Како сам био срећан!{S} У тој срећи заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{ |
| е“ вичу на „ухваћене“, како су се могле заборавити и испрљати оно што ни море не може опрати — |
| запамтиле су је тако како је никад неће заборавити...{S} Преко кровова, гледале су море...{S} О |
| reign xml:lang="fr">Mon Dieu</foreign>! заборавих и псе и мачке и тице како ми дође мој сестрић |
| ештена.{S} А како видех овога, ја онога заборавих, кућу разорих, то јест <hi>уништих</hi>.{S} Ј |
| послала кјучук-ханум?</p> <p>— Ууу! ја заборавих!{S} О што волим кад ме зовеш именом које ми д |
| за овај велики празник?...{S} Умало не заборавих да је сутра Рамазан..{S} Велики празник, а ја |
| а не могу узети, умрла бих.{S} Умало не заборавих!{S} Јуче ми гледала Азизе-кадун... у карте, п |
| јер мисли да слуша себе.{S} И никад не заборавља како ју је ова несташница једном, кад је била |
| i> Зејна...{S} У лудилу од страсти, чак заборавља да му брат још није умро.</p> <p>Приђе јој са |
| у, кад је врло интимно, кад турске жене заборављају да су госпође и жене и због тога и не зову |
| ње и слушкиње узеше да вриште, а мајка, заборављајући да је ту „туђа мушка глава“ (слуга), изва |
| чекаше само с покривеном косом, Нурије, заборављајући правила њихових друштвених обичаја, одмах |
| ада му се.{S} И она се у њ лудо заљуби, заборављајући да је жена, да је мајка четворо деце, да |
| било.{S} Арифа се била унела у хартију, заборављајући ко је писао, и да се ту њено име помиње.. |
| ову грају, у урнебес, ушао је Џемал-беј заборављајући на све: опи га дим дувана, мирис рибе и м |
| шалла’!{S} Иншалла’!{S} Иншалла’!{S} Не заборављам ја Благога и Милосрднога, мајчице.</p> <p>И |
| рсета у новомодним реформама; свих шест забрадиле су се за клањање белим јашмацима: свих шест о |
| ред њим меће башјорти?{S} Наши обичаји: забрањено.{S} А што је забрањено...{S} Може бити те пре |
| S} Наши обичаји: забрањено.{S} А што је забрањено...{S} Може бити те пред њом љубио?</p> <p>— П |
| и, нарочито наши, ваљда што нам је пиће забрањено.{S} А, напослетку, кад хоћете реч, ја вам је |
| о, зато што је нама, као што знаш, пити забрањено.{S} Како сам жењен, двапут сам дошао кући пиј |
| ење у мушке хаљине: све што је прекодан забрањено, премда има кућа где се рамазанских ноћи једе |
| намеравала радити као многе учитељице: забрањивати ти читање љубавних романа; али кад чух шта |
| р, на пример, чим твоја снаха, опрости, забремене, твој син одмах стаде мислити како ће име дет |
| није ме толико изненадила колико ме је забринула.{S} Није ме изненадила с тога што ти имаш оса |
| бити добро, ханум.{S} Што си се толико забринула?{S} Изиђи мало.{S} Ха!{S} Ево, ја сам промени |
| жене, готово је обезбрижи.{S} Па што се забринуле?{S} Фатми то није ништа необично а камо ли ст |
| hi> поклонио, уопште јавио!{S} То ме је забринуло.{S} Да си од тринаест година, ја бих ово могл |
| јој не рече ништа, јер је била страшно забринута.</p> <p>Он сврати пред трећу кафану, где не б |
| евесте у меденим месецима, беху тужне и забринуте: и оне су муслиманке, и од њих ће многе пости |
| е никога.{S} Седне, погледа у озбиљне и забринуте сестре, побледи.{S} Око свекрвиних очију и ус |
| олесна. „Шта ти је, чедо?“ пита је нене забринуто; а она, непрестано кријући очи и црвенећи, ре |
| као да се нечему чуде, пљесну рукама и забринуто изусте: „Шта ће се, аман “ Нурије с времена н |
| к постила, па и сад хоће, а свекрва јој забринуто говори:</p> <p>— Хоћеш да постиш, чедо.{S} Ос |
| ком десну руку, пољуби је.{S} Кроз жене забруја нешто као звоно.{S} То су њини гласови, гласови |
| е на ћеманету, што кад дирнеш једну све забрује.{S} Њено срце не зна за године.{S} За њену душу |
| .{S} Ариф и нове узеше се смејати њеној забуни, и подигавши јој пече, бише дубоко потресене: ње |
| пошто се за тренутак насладише њиховом забуном и љубављу која се опажала чак и у вибрирању Џем |
| ене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да су се завади |
| ржи опроштај.{S} Кад сте с пријатељем у завади, сетите се кад вам је с њим добро било, па му се |
| се прикрила истина.{S} Кад бисте се сад завадиле, никад се не бисте помириле:{S} Сафет-ханум ти |
| ом, а камо ли катанцем, па макар се оне завадиле не знам како.{S} Ако је штогод наше код суте, |
| на је оваква.{S} А ја сам чула да су се завадиле, зато и лута по свету, говораше Сафет идући.{S |
| ли.{S} А како да се мире кад се нису ни завадили!</p> <p>У свитање, по танком сухом снегу зачу |
| </p> <p>Она сва пребледе: његовом муком заваравала је своју муку.{S} Не одговори ништа.{S} Сва |
| ати је мајци прво јутро; и она, сирота, заведена, седе, седе, док се најпосле не удаде за најго |
| би.{S} Узе џак брашна и у брашно завуче завежљај с хиљаду гроша у злату, и то посла једној сиро |
| се нашли сведоци, наше слушкиње, да је завео девојку, он, по нашим закону, морао је узети...{S |
| д невесте...{S} А ако неки неку коју је завео, мора узети, довека је прекорева, и никад јој не |
| жене шенлуче; у Новом, у оној вили кују завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно, а неко, оне две |
| Соба је из дворишта; на прозорима нема завеса, те је месечина пала по стварима и по ханумама; |
| тклањаше сабах, у оној великој соби без завеса, па се гошће завише и пођоше кућама.{S} Све ћуте |
| et="#SRP19120_N79" />, иза једне дебеле завесе, седели су најбољи солунски свирачи и певали су |
| уз мајку и нену, не навлачи па прозоре завесе, и одушевљена, непрестано гледа у лепу земљу са |
| нема шалона, навучене су густе загасите завесе, те је нешто с тога а нешто с облачног времена, |
| урају се уз прозоре, подижу по крајичак завесе, једне их крадом буше и намештају око: да виде и |
| ремским прозорима из авлије спуштене су завесе да људи не би видели жене.{S} А жене гурају се у |
| х купи од ње тај џак брашна, мислећи : „Завет сам испунио; поклон нисам узео натраг већ сам га |
| е насмејао, и ја морам Богу црну жртву: заветовала сам му се.{S} Али, ја немам новаца за овна и |
| “...{S} А Богу и текијама учини како се заветовао.</p> <p>Како је „бош“, напунише се три месеца |
| амајке: у текије, у молитве...{S} Ја се заветујем Благоме и Милосрдноме: чим би ми се син опет |
| с дуваном, седе на шиљте крај мангала, зави цигару, запали је, повуче два три дима и узе плака |
| а неку свадбу, ноћу.{S} И тако обучена, зави се и седе у кола с мужем...{S} Он је допрати до ка |
| ена, дршћући, не умеде наћи крпу, те га зави у један свој везен јаглук, и метну га снаси на таб |
| у требало више времена.</p> <p>А кад се зави, њен муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, ханум, видео |
| и, она исцепа башјорти са своје главе и зави јој рањену руку...</p> <p>Кад пашиница изиђе, роби |
| ђа за Мадам Аристид.{S} Она јој је увек завидела на Францускињином друштву, и вређала је : „Где |
| е увредила, рекавши негде да су јој оне завиделе и дошле јој на честитање, кад јој се кћи испро |
| адовољство; то су виделе нове, па су им завиделе. „<hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>,“ |
| а, сине.{S} Грехота је ближњега опасти, завидети му, оговорити га.{S} Пиј, сине, али мало, мање |
| м; јер материна је љубав често себична: завиди кад хвалимо нечију децу, чак и кад почињемо, да |
| ново осећање!{S} Како је ниско!{S} Она завиди Фахрије-хануми што је лепа, и криво јој је што ј |
| еву.“ Емир-Фатми се учини да јој сестра завиди на срећи, па јој би непријатно...{S} Неколико пу |
| војке, видео би да она сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и што слободно тугује, шт |
| ешто би криво, жао на Фатму, као да јој завиди, па скочи и рече: „Хајдемо у ненину собу“.{S} Не |
| сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и што слободно тугује, што се изјада час њој час |
| има кћер на удају, Сафет би помислила: „завиди ми".{S} Ариф често каже: „Ја час жалим што нисам |
| си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја теби завидим чак и на тим сузама које проливаш за својим дет |
| ојаџијама.{S} Ја их гледам и пакосно им завидим: благо њима кад су веселе!...{S} Насред Мармаре |
| S} Али и тада би јој викнули родитељи: „Завиј се, несрећна кћери, ено човека!“ Јер дању, у врем |
| је угура код Фатме.{S} Фатма не плаче, завија се: проћи ће поред Џемала па да је не види.{S} Ж |
| мокром столу и мимо њега на земљу...; и завијају је у неколико аршина бела платна, мећу је у ко |
| не да да је послушају робиње.{S} Он јој завије цигару, он запали и повуче два три дима, па је п |
| њине чаршафе, „пелерине“ и печа, да их завије и остави у <hi>јашмак-одају</hi><ref target="#SR |
| те“.</p> <p>— Зацело, Емир јагње, ти си завијена као Арнаутка и не смеш пешке одавде донде.</p> |
| нисам предала вољи Божјој.{S} Овако су завијене с тога, што је Арнаута пуно: па они жене не би |
| мајке, за њима кћери, за овима робиње (завијене у чаршафе као хануме). <pb n="111" /> Пролазил |
| е оне ослободити тек кад дође ред да их завију у неколико аршина бела платна.{S} Па на што су ј |
| тове.{S} А шта ће да види?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак и лице покриле, и излазе, пењу |
| </p> <p>Кад би било живе душе која може завирити у харемске тајне, та би душа видела да је оне |
| ран, да не заклоним сунце, људи, Турци, завиркују ме, намигују ми, искашљују се.{S} Ја окрећем |
| од њега већ...“ па ту стала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљда не од његове мајке.</p> <p>О, Цариграђ |
| јадно да реч, али кад дође ноћ...{S} Не зависи од њега.{S} Уместо да му траже озбиљног лека, он |
| осуђује, оптужује.{S} Ономад каже: „Не зависи од њега већ...“ па ту стала.{S} Од кога зависи?{ |
| га</hi>, хартије... па ћу је закопчати, завити...{S} Кад ти дође та нова, прими је лепше но мен |
| ој великој соби без завеса, па се гошће завише и пођоше кућама.{S} Све ћуте.{S} Домаћице их исп |
| , обухвати га целог.{S} Међу животињама завлада паника као и међу људима.{S} Људи су изгледали |
| као да су освојиле свет, или као да су завладале тврдим главама својих мужева; ништа их се не |
| то полети, и видевши да не може летети, завлачи се у бокоре, у жбуње, — она се завуче у један л |
| , наши мужеви, љубоморни на своје жене, заводе туђе; и којој мало врдну очи, они вичу: „Неваљал |
| } Кажи!{S} На сваком кораку сретнемо по заводника, а после: ми смо криве, и нема нам опроштаја. |
| пред њом о томе и да мисли...{S} Поцепа завој.</p> <p>P.{S}S.{S} Ви сте ми, драга госпођице, пр |
| </p> <p>Мерсије.</p> <p>Фатма извади из завоја друго писмо, теткино.{S} Робиња рече:</p> <p>— К |
| погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, па га заволела.</l> <p>— Црним се повезала! узвикну Фатма.</p |
| ад? рече веома тихо.</p> <p>— Кад си га заволела?</p> <p>Она нешто промуца, али ништа не умеде |
| е питао: „Шта је Арифи?{S} Због чега је заволела ову жену?“ Ни на памет му не би пало да одгово |
| ради.{S} Али ја Фатму познајем: ако је заволела једнога, а ти јој намећеш другога!...{S} Сине, |
| е удала млада; удала сам се по слици, и заволела сам свога мужа, јер он је био прво мушко с ким |
| промукао.{S} Да сам га раније видела и заволела га, нити бих му спазила јабучицу, нити бих му |
| не дознадох.{S} Али ја бих га може бити заволела да је према мени био друкчији.{S} И лагала сам |
| ... све што сам из књига познала и лудо заволела, што ми даје животу живот...{S} Да живим као е |
| другом Францускињом, она би зацело и ту заволела, и то исто овако, лудо, начинивши од жене, као |
| као црв, кад мене виде; а ја помислих: „Заволела ме, нема ни мајке ни сестре“.{S} После две нед |
| и јој је срце слободно, или је већ кога заволело.{S} Али, зашто <hi>већ</hi>?{S} Она нам је, си |
| ра срца, али страсне природе.{S} Кад би заволео неко дете, нико га од њега не би могао одвојити |
| х за човека кога су ми моји изабрали, и заволех га: он је био врло леп, из куће, чиновник у Сар |
| упознадох с једном девојком, коју врло заволех.{S} Сваки час ми дотрчкаваше кроз капиџик, па н |
| , лудо, страсно.{S} Увек сам гледала да заволи сиротињско дете, па <pb n="180" /> сам плаћала њ |
| {S} Дуван и афион све једно.</p> <p>Она заврте главом.</p> <p>— Ах ти нећеш да пушиш преда мном |
| ивети овде: „Мајка му воли са сестром," завршава задовољно.</p> <p>Он хоће свадбу по старински, |
| тебе?!“...{S} И он тај слатки разговор завршава, затварајући јој уста устима. .</p> <p>О сваче |
| не осећам...{S} То осећање је страшио! заврши и лако задрхта, па настави: —Ја ово досад никад |
| ти како ћу то да удесим.{S} Идем одмах! заврши узбуђено, и пољуби Фатму неколико пута, па посрћ |
| јим</hi><ref target="#SRP19120_N47" />, заврши па оде те донесе бокал воде и изручи је у бели п |
| S} Њина срећа је жртва мрака и незнања, заврши пашиница и заплака.</p> <p>— Обећај нешто Богу, |
| тра ове људе? зваћу их за после ифтара, заврши Нурије.</p> <p>А пашиница рече:</p> <p>— Волела |
| нама не даду ни право сунца ни ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму и Мерсију од тога сухог ка |
| би више у кућу.{S} Толика брука досад, заврши Сафет врло узрујана.</p> <p>Ариф опази то, па по |
| осећања, је ли, Емир?</p> <p>— И то не, заврши гошћа па опет седе у наслоњачу, загрли се са сес |
| стомак.{S} А сад, на првом месту — мир, заврши лекар погледав значајно у Османа, па написа реце |
| и, или, управо, било ме страх за живот, заврши, па се презриво насмеја.</p> <p>— А да ли бисте |
| ако се ником нисам радовала.{S} Боже! — заврши погледавши у небо, па се закашља, белу свилену м |
| убова.{S} А варају нас.{S} Погледајте!“ заврши и обрати јој пажњу на нешто што оне три нове из |
| истоти: да је чуваш више од очију... (И заврши:) Како је могао доћи?..{S} Кажи је ли истина?..{ |
| з пиће, разговарало се, пљувало се, и — завршила се седница.{S} Док год је седела, осећала је о |
| с рано, писала сам га ваздан и нисам га завршила..{S} Ја бих вама писала и данас и сутра и прек |
| као неке духове или светитељке кад оне завршише клањање и помакоше се узимајући бројанице.</p> |
| враћа се на љубав, почињући разговором, завршујући пољупцима...</p> <p>— Душо, јеси ли видела о |
| > <p>Кад побеже из баште, Емир-Фатма се завуче под комарник несвучена.{S} Никад јој није било о |
| завлачи се у бокоре, у жбуње, — она се завуче у један луг од јасмина, и да не би пред мушким б |
| м одредби.{S} Узе џак брашна и у брашно завуче завежљај с хиљаду гроша у злату, и то посла једн |
| ије, где нема шалона, навучене су густе загасите завесе, те је нешто с тога а нешто с облачног |
| , друкчијих очију, безбојних, а она има загасито плаве очи, као Џемал-беј, и пуне израза.{S} Он |
| не сасвим беле месечине; и пун месец на загасито плавом небу био је бео и личио је на округло о |
| ас бледа, бела као снег, обучена у врло загасито зелено као кипарис, символ жалости.{S} И замиш |
| то је на свадби била брижна и обучена у загасито зелено.{S} Па је испита.</p> <p>— Знала сам ја |
| А кога год човека, млада и лепа срете, загледа му се у очи, и срце му тада силно куцаше, крв у |
| се.{S} Али наједанпут, она се ућута... загледа се у један каик, који се с разапетим једрима ук |
| е широке ноздрве покуља као из димњака; загледа се у тај густи колутави дим, па „отвори“ разгов |
| р се Мадам сећа онога турскога детета?“ Загледа се у далеки Олимп, у пут покрај њега којим лађе |
| чини да је љут него тужан.{S} Она нова загледа се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди, и б |
| амештајем, <pb n="54" /> Ариф-ханума се загледа и помисли: „„У ђубрету спава, царски сан сања“ |
| Нурије-ханумине врснице.</p> <p>Она се загледа у Арифу, и кроз главу јој сину једна мисао, врл |
| ата!{S} И ненине је очи гледале!“ Па се загледа у те очи као понекад у стихове из Корана, где в |
| исам „ухваћена““.{S} Понеки дан, кад се загледа мужу у <pb n="239" /> „овчје очи“, које она тол |
| а, једра бела.{S} И овај каик у који се загледа Емир-Фатма био је као цариградски <pb n="13" /> |
| ти Врскапут...{S} Сретосмо се, он ми се загледа у очи, ја се спотакох.</p> <p>— Да се мени загл |
| Ову ноћ и њена свекрва шије; она јој се загледа у десну руку: како лепо држи иглу, а она је мис |
| , и неговала га је баба.{S} А кад му се загледа у паметне очице, прабаба се нада да ће из њих п |
| замисли или је брижна.{S} Понекад му се загледа у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледа |
| с њима: сва су ми од моје Госпођице“, и загледа се у лепи рукопис, у карактеристична дугуљаста, |
| икад више.{S} А кад се врати у башту, и загледа готово сваку ружу, неодољива је жеља повуче да |
| се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и загледа се у овај необични тип, Мондије-хануму.{S} Њу т |
| мајка троје деце.</p> <p>Стара ућута и загледа се у очи сину; а он поче:</p> <p>— Да се испита |
| ка и њена тетка.{S} Чучну према тетки и загледа јој се у мило лице.{S} О колико је се зажелела! |
| мирис слободе и просвећености.</p> <p>И загледа се духовним очима у једну тужну слику.{S} Мерси |
| чи, ја се спотакох.</p> <p>— Да се мени загледа у очи мушко, ја бих пала.{S} А женско, жена, ме |
| онесоше је ноге...{S} Али кад јој се он загледа у очи, она не помисли да бежи, и не окрену глав |
| на лица.{S} Тек кад се неко у њих добро загледа, спусте пече...{S} Али шта имају од тога?{S} Чо |
| ма душа, говораше, па јој се наједанпут загледа у дубоке лепе очи.</p> <p>Она се сети што је та |
| /> још нису спавале.{S} Стражари су их загледали, због капуљаче на глави, али их нису заустављ |
| едим крај широм отворена прозора, да се загледам у очи женама и људима.{S} Ја мислим да се Донм |
| тку, а занет, не чу шум њихових корака: загледао се у неки предмет на столу, весео, насмејан.{S |
| е му приђе без папуча, и кад виде да се загледао у Фатмину слику, припљеска и цикну, па весело |
| ње него код куће.{S} Кад би неко могао загледати у душу ове младе и лепе турске девојке, видео |
| n="106" /></p> <p>Ништа више.{S} Ја се загледах у крупна и искривљена слова...{S} Понеко слово |
| с исти, велики као што је био.“ И ја се загледах у очев нос: истина велики, већи него у нашег к |
| <p>Око подне чу се зврјање кола, уши да заглухну: пред капијом Ибрахим-Хасан-бејова харема заус |
| но гурање, где је вика продаваца просто заглушавала уши, а мирис из дућана са свакојаким јестив |
| ка у сивим ритама.{S} Дерњава продаваца заглушивала је уши.{S} Одавно је прошао Касумију и Алаџ |
| огаху даље од силног света.{S} Врева је заглушивала уши сватовима; с времена на време чуло се п |
| <p>Дошао је Бајрам.{S} Зурне и бубњеви заглушивали су уши.{S} Људи су се вратили из џамије, а |
| ши да не броји часове.{S} И наједанпут, загњури главу у јастук: ћутала је дуго, а после, зајеца |
| а код куће, облачила се, гиздала се.{S} Загњури лице у њене ствари, што миришу на њу.{S} Отрча |
| звијена, али кола, притерана уз капију, заградише се дебелим дамаском, и нико је не виде кад из |
| вим прошао, болесничине ноге биле су се загрејале, она се умирила, и осећала се уморна као посл |
| заврши гошћа па опет седе у наслоњачу, загрли се са сестром од стрица и удесише, врло тихо, је |
| мо виче: „Африка !{S} Африка!“ Унука је загрли и размажено отеже; „Не-неее !“ Стара је омилова |
| е, Фатми јаве; кад се састану, Фатма је загрли али не пољуби, и не помирише: како да је пољуби |
| . „Дај мужде, чедо!“ весело рече, па ме загрли и омириса ми лице као цвет или зрелу јабуку. — „ |
| она се трже и застиде, па насмејавши се загрли суту.{S} После оде на софу свекрви, то јест да ј |
| зе, и како ми је дугачка радост! рече и загрли тетку.</p> <p>— Обично је обратно.{S} Али код мл |
| <p>Фатма је испрати до средње капије и загрливши је прошапта:</p> <p>— Ах, слатка тејзе!.. ја |
| >— Умрла?</p> <p>— Не, не, не!</p> <p>— Загрлила се?...{S} Да вам се дотакну лица? <pb n="79" / |
| вима милима, с тејзом и Мерсијом сам се загрлила небројено пута, и било ми је мило и лако.</p> |
| могла загрлити цео свет; а ја у мислима загрлим само вас, а после ону милу Мадам што оде у Каир |
| знала: две преварио, варалица!“...{S} И загрлисмо се као сестре, изјадасмо се, и заклесмо се на |
| и се учине толико дугачке, да бих могла загрлити цео свет; а ја у мислима загрлим само вас, а п |
| нове, врло узбуђене, са сузама у очима, загрлише је.{S} После све пођоше Фатми...{S} Она је опе |
| .</p> <p>Седоше, обе у једну наслоњачу, загрлише се и почеше да се разговарају, француски.{S} Г |
| е као чигре и лете као пера зовући га у загрљај...</p> <p>О, колико је интиман и свет овај трен |
| гошћа се наљути, извуче се из сестрина загрљаја и рече:</p> <p>— Нећу више с тобом. <hi>Сут-ан |
| ма, и шаптање, и световање, па пољупци, загрљаји, мољење за опроштај, праштање, љубљење по челу |
| веком!{S} А замисли европске балове.{S} Загрљена с човеком... игра!{S} И како европска жена гле |
| јма нисам имала, кад сам седела с тобом загрљена с лицем на лицу.</p> <p>И та једна реч <hi>мно |
| мела?!</p> <p>— Тако...{S} Као нас две, загрљени...{S} Ја сам опазила: у игрању, дотакну се лиц |
| доручкују, и заједно седају на диван и загрљени читају романе, заједно седају уз Мондије-ханум |
| одлучност.</p> <p>— Никад то неће бити! загрме он, па скочи и диже песницу.</p> <p>— Ја се не б |
| му очи!“ виче узбуђено робиња; Фатма се загрцну од смеха, а Мерсије вели: „Лепе, али... плаве.“ |
| едном шиљтету лежаше расповијена, а она загука као да се радује имену добивену од деде.{S} Он ј |
| жна та славујева песма у прозорје!{S} И загука њен голуб: она му глас познаде. <pb n="25" /> Ни |
| фереџу и отвори оба крила.{S} Споља уђе загушљив ваздух; а Фатма се подиже на лакат, па кад вид |
| аница, ниска и чађава.{S} Ваздух је био загушљив.{S} Мирише риба, печена ту на мангалу.{S} Окол |
| и у земљи мрака и хладноће?{S} У једној загушљивој <pb n="201" /> атмосфери оне сироте сањају с |
| на лице пече, а њему је долазило да их задави.{S} По махалама текије, турба, гробља, хамами и |
| , уста, стас, узраст ја сама; ја сам га задахнула својом душом.{S} А ономе је дао душу Бог.{S} |
| ад-Џемал-беј, син Арслан-Нури-паше Емир Заде и Зенихе-Алије-хануме...{S} Од старе емирске арапс |
| че му потиљак; једна ногавица му високо задигнута, један рукав сав каљав; у руци му нож... „Пад |
| е наредише око једног великог мангала и задимише: кад могу хануме, могу и оне.{S} А ашчика се н |
| познатим ханумама, а оне су се смејале, задиркивале је, и чудно је погледале.{S} Сутрадан јој ј |
| це, боса, у белом геџелуку, расплетена, задихана, и иде на софу.{S} Отац јој седи, сав у бело, |
| јој доношаше она стара кадуна; само се задовољаваше виђајући децу свакога петка.{S} Страст га |
| pb n="207" /> је тако било, и он је био задовољан што је преварио госте; а сад се згади на ту л |
| у њиној кући, у њену животу, у љубави: задовољен њом, Осман-беј испроси девојку.{S} И ово би и |
| слиманин...{S} И сети се шта у њих има: задовољи се једном, па се жени другом; прва, која га то |
| је више не воли; добио је, имао је сву, задовољио се.{S} А сад кад ју је изгубио, он види да је |
| по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задовољити њен плач, направи весело лице кад јој речеш |
| .{S} Мондије-ханум започиње (и осећа се задовољна како није скоро).{S} Час-по па се Фатми учини |
| д јој речеш да не сме у шетњу, прави се задовољна кад је очекивала француску хаљину а ти си јој |
| е, говорећи: „А, душо, јеси ли с тетком задовољна?“...{S} Па питала је чак и за зета, одљутила |
| а.{S} Многе, које имају кћери на удају, задовољне су што се овај весео комад из турског живота, |
| аној турској царевини.{S} А ове су жене задовољне, благо њима!{S} На мишицама им, на грудима, п |
| ипремају за нешто скоро, и биле су врло задовољне што је „човекова душа помрчина“, те се кроз т |
| м зрацима трепте као у пламену, жене су задовољне, слушају грамофон или певају нове турске песм |
| а у један глас.</p> <p>Они су били врло задовољни што ово хоће једна младотуркиња.{S} Муфтија р |
| а како није скоро; и ништа не говорећи, задовољно погледа кјучук-хануму, певуши и ради, слаже у |
| о их напући, али их Фатма не пољуби.{S} Задовољно почеше нијете орасима.{S} Мерсије, шапатом, п |
| е: „Мајка му воли са сестром," завршава задовољно.</p> <p>Он хоће свадбу по старински, од млада |
| рође поред старе потапкав је по плећима задовољно, па оде жени.{S} Она лежаше на кревету покрив |
| осети мирис изгореле хартије...{S} Она задовољно закопча хаљину уздрхталим прстима, и притиска |
| реми се, пође по кући; бола нема, и она задовољно погледа у сваку ствар, па су јој све подједна |
| брисала нос деверичићу.“</p> <p>Жене се задовољно насмејаше.{S} Фатма узвикиваше: „Слатки, слат |
| Осман!{S} Осман!{S} Као ђаурка!“ Он се задовољно осмехну, јер је знао да ова стара која га је |
| аше к вратима да она уђе, а мајка му се задовољно насмеја и рече:</p> <p>— Сине, дај мајци мужд |
| p>Он на ово ништа не одговори, већ рече задовољно смејући се:</p> <p>— И да се не узмемо, ја би |
| /p> <p>— Што, душо, то може, рече Осман задовољно гледајући непрестано вратима.</p> <p>И ето Фа |
| о се, ослабио...</p> <p>Беј се необично задовољно насмеја и рече;</p> <p>— Е, да сам знао, хану |
| !{S} Yes!{S} Yes!</foreign>“ одобраваху задовољно оне три нове и Ариф.{S} Она је чула да је ова |
| Леп!{S} Очи су му данас јасно плаве, од задовољства.{S} Он нема очију за развијене жене, него з |
| за седење на миндерлуку.</p> <p>Она од задовољства јако поцрвене, па клече крај миндерлука где |
| су модрице, кикоћући се или црвенећи од задовољства, да примају у кућу туђе људе?!{S} У овом тр |
| аринска Туркиња што мисли само на своје задовољство; сад је нова пробуђена турска жена што мисл |
| S} На лицу ових младих жена огледало се задовољство; то су виделе нове, па су им завиделе. „<hi |
| а на лицу им се огледа некакво необично задовољство...{S} Понекад, њих двоје ништа не говоре, а |
| -Хасан-беј узе се смејати с неизказаним задовољством и кроз смех говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћ |
| таре се и родиле.{S} Ћуте, жваћу саказ, задремају, и заспе. <hi>Оне спавају</hi>.</p> <p>Скочит |
| ва маха подиже руку да га удари, али је задржа његова мајка.</p> <p>После псовке, научене од ца |
| ere am I?</foreign>“ Мадмоазел Дарно је задржа, говорећи јој: „Мис Пирсон, то је женско, једна |
| и плаче.</p> <p>Брат га вуче за капут, задржава; а Фатма, збуњена, уплашена, узе љубити свекрв |
| смрти ..{S} Али, чини ми се, највише ме задржава од тога нежна унука, и кћи...{S} Нене мени ник |
| ј.{S} Сувише жива, она није могла да се задржава дуго на једном предмету.</p> <p>— Јуче сам вид |
| , хоћу да се убијем; муслиманка ми руку задржава, меће револвер у футролу, оставља га: она веру |
| ика јесења киша.{S} Јер беј је покаткад задржавао воду дању; ноћу никад, да му пљушти као киша, |
| е на једно шиљте и зарида: страх јој је задржавао сузе, а бол их проли.</p> <p>— Јараби<ref tar |
| {S} Дим се дизао од дувана, али се није задржавао: прозори су широм отворени.{S} Измешали су се |
| кућу, више од годину дана пусту, па га задржала мајка.{S} Стара је чула од Арифе где јој је ун |
| , па да се врати...{S} Ја га не пустих, задржах га nа годину: да га се нагледам, и да се одмори |
| у Турака, би одмах.{S} Око спреме се не задржаше, јер она није девојка.{S} Све се сврши за неко |
| неком нагону, као лавица у менажерији, задрма решетке...</p> <p>Ваздан гости, долазише на добр |
| ешетке, и што не вичем као она.{S} Али, задрмала сам их кад дођох с Јалије...</p> <p>За чифлук |
| >Од јутрос сам учинила нешто што никад: задрмала сам решетке, трипут...{S} О како су ми руке ја |
| ype="titlepage"> <p>147 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 147.</p> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>НОВЕ |
| > <p>Од тога крупног мушког гласа Фатма задрхта, па побледе и саже главу као да пребраја жице.{ |
| ча.{S} Она га не виде, али га осети, па задрхта, и прво јој дође да се гласно насмеје, после да |
| ла кад је видела лудога Соломона, а сад задрхта: шта ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се у мом |
| Фатмина мајка и нене заплакаше; оцу јој задрхта брада, али он, трудећи се да одржи мушки понос, |
| издише, умире, и она се не растужи него задрхта од некаквог потајног страха.{S} Она је пролетос |
| S} То осећање је страшио! заврши и лако задрхта, па настави: —Ја ово досад никад нисам имала, и |
| отвори очи и виде на столу пошту, чисто задрхта; брзо устаде.{S} Хтеде одмах читати, па се трже |
| оклони се, па диже очи к небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ја сам дао реч... "</p> <p>— Држи |
| тике; опет то побеле, запени се: сад му задрхта рука кад принесе чашу устима.{S} Устаде, брзо, |
| одговори му као Мадмоазел или Мадам, и задрхтавши целим телом, дође јој да викне па да побегне |
| кола...{S} Затутње мост у Галати, а ја задрхтах као прут: његова канцеларија није у Стамболу.. |
| у, намешта око на разређене шалоне, сад задрхти од звеке ланца, од треске чивије, од лавежа пса |
| аздух је сасвим миран, непокретан, само задрхти од пламена и треска; ни најмањи лист се није по |
| Ариф-ханумино лице, и Нурије-ханумино — задрхтим, а једна ми је тетка, друга мајка по млеку, ре |
| {S} Она би њега слушала не проговоривши задуго о љубави; али он, засићен књигама, враћа се на љ |
| , што пе пије, што је уредна, што се не задужује, што бира друштво, што воли децу, што жали сир |
| а је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, рече Фатма, а Мерсије се насмеја и рече:</p> |
| ју, у чаршије откривене и покривене, па зађоше према Ћемер-Капији: свет, трговци дућанџије и он |
| S} А <hi>Донме</hi>?{S} Колико сам пута зажалила што нисам Донме, Бог нек ми опрости, те да иде |
| би дан био, учинио се краћи; хамами се зажеле ханума (истина млађим женама и девојкама догађа |
| а јој се у мило лице.{S} О колико је се зажелела!{S} Откад је на путу!{S} Била је у Серезу месе |
| а, оне осташе да преноће.{S} Девојке се зажелеле једна друге, те седеше до зоре, разговарајући |
| уфтија, имам и она три беја.{S} Муфтија зажмуре и поче, нихајући се:</p> <p>— Сваки греши, ако |
| ја њега волим!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажмуре и узе мирисати бројанице, говорећи:</p> <p>— Ми |
| о просјакиња кору хлеба од богаташа, па зажмури, нихајући се као дервиш у молитви, вичући као д |
| ам у срцу, у свести.{S} Ево је, рече па зажмури.</p> <p>— А отац ти мисли да полазиш за невиђен |
| и рече: — Ја сам готова.</p> <p>Мерсије зажмури па отвори књигу насумце, притисну прстом једно |
| екам да легнем, у вече, па и преко дан: зажмурим па покријем очи, <pb n="27" /> гледам га и с њ |
| је пробуђене сестре од немани...{S} Кад зажмурим, руке ми се учине толико дугачке, да бих могла |
| ћеретати до зоре.{S} Али са улице јако зазвони звонце и чу се пас... „Гости!“...{S} И мало па |
| и весело тапшући засмеја се, а њен смех зазвони као сребрни суд испуштен на мраморно тле.</p> < |
| , дозва зидара да капиџик скине и отвор зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и куне Ну |
| данпут отвори, погледа у слику: она јој заигра пред очима...</p> <p>— То није он! викну промукл |
| зе с Ајше-кадуном“ (слушкињом).{S} Њему заигра доња вилица и потрча у кућу: деца, тужна што их |
| олико сам уздахнула,</l> <l>Сва је гора заиграла.</l> <l>Како не бих уздисала,</l> <l>Кад сам д |
| и...</p> <p>Пашиница ућута, на лицу јој заиграше мишићи и ухвати је у грлу грч; мало, па зарида |
| урских госпођа.{S} На њеном бледом лицу заиграше мишићи, ухвати је у грлу грч; нигде сузе.{S} П |
| осети да је нестаје; нагло се подиже и заиска воде, али не могући је прогутати, не осећајући д |
| е?{S} Да ме затвори, или убије.{S} Али, заиста, срамота ме.</p> <p>Дође Ђулренги и рече да Ибра |
| не нешто знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} Заиста, да је знала само за Коран, да је свирала само у |
| ала, па ипак је међу вама пуно девојака заиста чедних, и ако не црвене кад се пред њима изусте |
| да, учини јој се <pb n="126" /> да овде заиста нису само жене него и људи, прерушени у жене...{ |
| жени: њој „за инат“.{S} Та друга бејаше заиста красна, али с Османом не састави ни три месеца: |
| мо због тога што Фатма није знала.{S} И заиста, све би било по старом, да Џемал није дао реч... |
| ла робињу тетки: можда се вратила.{S} И заиста, дошла синоћ.{S} Мислила да остане годину, па је |
| се одмах наљути.{S} Између жена које су заиста биле за пример многима, било је и таквих с којим |
| сам полудела.{S} А може бити да сам баш заиста била луда.</p> <p>Истога Дана у вече.</p> <p>Бож |
| стији.</p> <p>— Ја сам знала да ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било страх.{S} Боље је да |
| ешто сагреши.{S} Грдан грех!{S} Даде на зајам обоце једној пријатељици а мужа не пита, и муж је |
| а... ено...{S} Умрла Фатма.</p> <p>Баба зајаука, мајка се онесвести, она тврда срца мајка.</p> |
| на столу, у свачему по соби, нађе њу, и зајаука, па, посрћући, побеже одатле као с гробља, где |
| ком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чисто зајаука.{S} Да јој <pb n="214" /> сад каже истину.{S} К |
| кроз срце прошло нешто као нож, па сам зајаукала.{S} Нисам ћутала, нисам трпела, никад нисам р |
| оне мајци, с којом немају готово ништа заједничко, ниједан гест њен, мање него да им је она гу |
| дају на диван и загрљени читају романе, заједно седају уз Мондије-ханумин bureau и пишу или њен |
| ша, и бунтовница, и како би њу требало, заједно с њеним другарицама, што у лудилу називају себе |
| анас пре њега, кад увек устају заједно, заједно се умивају и облаче и заједно одлазе да доручку |
| рав, те је њу, у младости увек болесну, заједно с њеном мајком, нежно гледао и неговао.{S} То ј |
| ог срећног тела...{S} Како су њих двоје заједно, робињама се непрестано чини празник, и сваки ч |
| облаче и заједно одлазе да доручкују, и заједно седају на диван и загрљени читају романе, зајед |
| заједно, заједно се умивају и облаче и заједно одлазе да доручкују, и заједно седају на диван |
| ма и ноћу и дању...{S} И мушки и женски заједно!{S} Мени се пред људима узме језик, а ове жене! |
| <p>Трећа рамазанска ноћ.{S} Сад ће они заједно, па макар ко дошао: договорили се; али Ђулбејаз |
| p>Фатма затвори писмо па га даде робињи заједно са „слаткима поздравом", а она га метну у недра |
| ебела печа.{S} Никад нису дошле све три заједно, већ по две, или само једна, да не би пало у оч |
| чинећи се невешт.{S} Опет су непрестано заједно, и ако она пости.{S} Она њему не помиње ону ноћ |
| тма — чак ни онда. „Две страсти не могу заједно.{S} Оно пре није била љубав, већ вољење.{S} Јер |
| } Зашто данас пре њега, кад увек устају заједно, заједно се умивају и облаче и заједно одлазе д |
| пријатан.{S} И чуди се, што траже да су заједно, да њини мужеви седе с туђим женама...</p> <p>Љ |
| >Шта је од тебе, шта ли од мене.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <p>Ова песма једне |
| пролазу те видех, па сада горим.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <l>Нек се смешају в |
| лаву у јастук: ћутала је дуго, а после, зајеца.{S} И наједанпут, ућута, и чуди се што је плакал |
| еже у собу с постељом, и паде ничице па зајеца. „Како си смела!{S} Како си смела ноктима дирати |
| У зеленој антерији, с каик отосом, нене зајеца кад угледа унуку сасвим измењену, врло румену, с |
| црвене, чак и чело: поклопи се у руке и зајеца, зарида гласно као дете.{S} Старци је не ућуткуј |
| а.{S} Она паде на ту милу јој постељу и зајеца.{S} А робиње иду — дођу, радознале; у предсобљу |
| истрља слепе очи.{S} Кад се прибрах, ја зајецах. „Тешко нама!{S} Тешко нама!“ викала сам, а она |
| радим.</p> <p>Трећа, најмлађа, болесна, закашља се сухим кашљем, па рече:</p> <p>— Слатке ханум |
| теме.</p> <p>Нурије изиђе, а муфтија се закашља; кашљао је дуго, зацењивао се као деца у велико |
| Боже! — заврши погледавши у небо, па се закашља, белу свилену махраму метну на уста; кад је изм |
| аду ни право сунца ни ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму и Мерсију од тога сухог кашља обузе |
| види му се обријан потиљак Чист је.{S} Закашљао се још уз степенице, и није могао даље док се |
| а као гар, и искезивши беле широке зубе закикота се и похита да пољуби Фатми скут, ноћну хаљину |
| такну лица? <pb n="79" /></p> <p>Она се закикота, и говораше :</p> <p>— Не, не, не! него... у к |
| нум? рече црнкиња улазећи у собу, па се закикота.{S} И кажу да је леп тај француски језик, а ка |
| , другу Замбак, рече робиња, па се опет закикота, и раскопчаваше се да извади нешто из недара.< |
| је знала да се она то шали, па се опет закикота, зацени се од смеха, после рече:</p> <p>— Није |
| је унуке пољубише у руку.</p> <p>Оне се закикоташе грлећи бабу.</p> <p>— Мужде! узвикну стара о |
| ечерашњи ифтар.{S} Уз капију се оне три закикоташе кад једна од њих метну прст на дугме од елек |
| се покаткад осмехне, а јуче се обукла и закитила.</p> <p>— Е, хвала Богу! вели њена мајка радос |
| јавили смо...{S} Алла’!...{S} Дај да те закитим...</p> <p>Кити је, дршћу јој руке.</p> <p>— Сла |
| ављу је румена девојка, лепо очешљана и закићена, сва у црвено:{S} Радост.</p> <p>Од јутрос сам |
| ици остаде само леви бубрег...{S} Па се закла још један ован, жртва од Нурије: он се посла дерв |
| у.{S} Ни слутила није да јој је син као заклан, као храст оборен секиром.</p> <p>— Аман, арслан |
| џија с берберином и две слуге; а он као заклан, као храст оборен секиром.{S} Мајка то не види, |
| А стара, тресући се као прут, с муком, закле их у Божју љубав да ућуте...</p> <p>— Не, децо, н |
| </p> <p>Тигар и тигрица, а кад их стара закле највећом муслиманском заклетвом, Божјом љубављу, |
| изненађење свих он сам даде реч, и још закле се, у све што му је најсветије и као муслиманину |
| Аман, оче мој, за Божју љубав!</p> <p>— Заклела си ме у Божју љубав, и то трипут, и сад морам д |
| агрлисмо се као сестре, изјадасмо се, и заклесмо се над детињом главом (с њом имао и дете) да ћ |
| је више једна реч него нечовеку стотину заклетава.“ Мајци му беше криво што је брз, што се не р |
| запени се.{S} Брзо попи то, и скочи.{S} Заклетва!{S} Каква заклетва?{S} Ишао је брзо, као да ће |
| Лагале другога да би осушиле себи очи.“ Заклетва!{S} Каква заклетва кад не верује у Бога? „Бога |
| попи то, и скочи.{S} Заклетва!{S} Каква заклетва?{S} Ишао је брзо, као да ће кући, па тек успор |
| и осушиле себи очи.“ Заклетва!{S} Каква заклетва кад не верује у Бога? „Бога нема, јер, да га и |
| ад их стара закле највећом муслиманском заклетвом, Божјом љубављу, они погнуше главе и одоше на |
| их је раставила; а од жива: погазио је заклетву и није јој више муж.</p> <p>— Хајде, кћери, го |
| S} И ја... дадох реч!{S} А сад се чак и заклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако не учиниш ноћа |
| Овако никад“.{S} Та ханума чудила се и заклињала јој се да су оне биле тврдо уверене да је она |
| вши у кћер, па се трже: она се никад не заклиње у дете.</p> <p>Арифи се смрче.</p> <p>Кад је ви |
| l:id="SRP19120_N23">Ја сам правоверна и заклињем се пред Богом да је моја сестра од стрица заљу |
| човеку: да се неће више опити. „Што се заклињеш?" виче муфтија. „Човеку је више једна реч него |
| толико слаби, па да ништа не чује, и да заклони светлост.{S} Крај ње седи њен лекар, болничар и |
| рућине, кад не отворим сунцобран, да не заклоним сунце, људи, Турци, завиркују ме, намигују ми, |
| тија с бејовима.{S} Киша пљушти, а они, заклоњени <pb n="190" /> кишобранима, стадоше пред капи |
| и фијоку с Госпођичиним писмима, подиже заклопац са шарене кутије.{S} Мили рукопис!{S} Омилова |
| ни!...</p> <p>Она скочи и, уместо да се закључа, она пође.</p> <p>— Не преда њ!..{S} Бежи!..{S} |
| .{S} И уместо да је и даље тражи, он се закључа у собу где им је био „ђердек”<ref target="#SRP1 |
| на отвори очи.</p> <p>— Устани, чедо... закључај врата.</p> <p>— Каква врата, ханум-ефенди?! пи |
| .{S} А врата што везују харем с конаком закључана су кад год отац није код куће!{S} Ту јој би в |
| кључ! па изгуравши две сестре из собе, закључаше врата.</p> <p>— Аман, цела кућа луда! узвикну |
| аду хануму као дете, однеше је у собу и закључаше...</p> <p>Мајка га моли да остави нож, тетка |
| причу“ матери и жени, стрча у башту те закова капиџик.{S} Али пошто му се то учини мало, дозва |
| а прекиде робињу и рече:</p> <p>— Какав закон!{S} У овој кући ја нећу да седим невенчана.{S} Не |
| посла с науком.{S} Очева реч детету је закон.“</p> <p>Али мени се чини да би ми било лакше кад |
| ђаво, с обичајима, који су њима постали закон, до зла Бога изопаченим.{S} У том тренутку, он се |
| о толики новац“.{S} Али он ни да чује. „Закон нема посла с науком.{S} Очева реч детету је закон |
| ди?“ Напослетку, он ништа не ради преко закона; у Корану стоји: муж је за жену одговоран.{S} Он |
| су ништа мислили пре но што ће извршити законске одредбе?{S} Видели му тело снажио, младићско, |
| осле увек узму ?{S} Морали би, по нашем закону, кад би било доказа; јер они не признају..{S} Ст |
| тно с њом?..{S} Је ли оглашена по нашем закону?...{S} У чијем је гробљу сахрањена?...“ И овим т |
| покривам главу, молим се Богу по нашем закону.{S} Волим мужа и чезнем за родитељима. за онима |
| Ти може бити не знаш шта стоји у нашем закону, да с једним човеком можемо се венчати трипут.{S |
| док не рече „хоћу“, то је тако у нашем закону; а у њему се ништа није изменило нити се може из |
| киње, да је завео девојку, он, по нашим закону, морао је узети...{S} Али ја не сачеках долазак |
| , Фатма је распуштеница.{S} Али она, по закону, има право да седи под кровом бившег мужа још тр |
| мужа, те јој се не рачуна као отац, по закону...{S} Али, она се кајала...{S} Пролазили су дани |
| идеш, кјучук-ханум.{S} Ти имаш право по закону да се с њим понова венчаш одмах, да не чекаш три |
| оде на софу свекрви, то јест да јој она закопча гривну, гују с дијамантским очима.</p> <p>— Гос |
| а није ништа разумела...{S} Свекрва јој закопча гривну, а она је пољуби у руку, и чу где уздахн |
| ис изгореле хартије...{S} Она задовољно закопча хаљину уздрхталим прстима, и притискаше у недри |
| с гривном.</p> <p>— Зашто се тако тешко закопчава?{S} Ко зна ко је покварио...{S} Ја је нисам н |
| >— Код простих све боље.{S} Хоћеш да ти закопчам белензуку...{S} Ах, како ти лепо стоји тај фра |
| <hi>она блага</hi>, хартије... па ћу је закопчати, завити...{S} Кад ти дође та нова, прими је л |
| са по турски, то јест: пре но што ће се закопчати, смаче кошуљу и намаза груди, грло и врат мир |
| деф, а друкчије уз пијано.{S} Што ниси закратио да се дружи с новима?</p> <p>— Какве су то нов |
| јој пољуби руку, она му ни то не умеде закратити...{S} Поче јој говорити узбуђено да је воли в |
| Он јој узе обе руке, она му то не умеде закратити...{S} Он јој пољуби руку, она му ни то не уме |
| је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се закрвавиле, па се склапају, коса се разбарушила, пала п |
| ој крв јурну у лице, и чисто јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту, она, први пут побуњ |
| д плавим небом.{S} Уска улица, дугачка, закрчена је колима и светином: чалме се беле као висиба |
| пут преко Хамидије, и дуж целог Молоса, закрченог светом, где је море ударало снажно и ритмично |
| јаке, иако их је толико много да су вам закрчили улице.{S} Хоћете ли — рече ми — да о овоме ваш |
| ваљалству) комшике, па кад коју ухвате, закују од ње капиџик или је протерају из „поштене“ маха |
| киром.</p> <p>— Аман, арслан мој мртав! закука Нурије кад виде да га носе.</p> <p>— Није, ханум |
| , дође јој да се поклопи на диван па да закука.{S} Ариф то опази и рече:</p> <p>— Емир, очи мој |
| ступ, и опа се избезуми.{S} Хтела је да закука.{S} Па се спреми и оде једној својој рођаци, оде |
| ст, деле његове пољупце...{S} Зар да не закука из гласа што нису из оне вере што не допушта ово |
| а!“...</p> <p>Капију отвори Ђулренги, и закука: „Аман, мртав!“...{S} Младога беја понеше кроз д |
| ад ми дође да на сва уста грдим, или да закукам колико могу, ја узмем абдест: прострем серџаде, |
| раћах лепим, после ружним: и да ми реч, закуне се, па опет...{S} Кад видех да је изгубио лепу б |
| сам говорила о Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, ја сам покрила косу у памети.{S} То је |
| Џемал-беј.</p> <p>С њеном веселом циком залајаше њене пудлице, Фидел и Мињон, и запеваше јој ка |
| редње капије, ослушкују: прође стражар, залаје пас, па се све утиша.</p> <p>— Сирота моја Емир! |
| ас и арија, а тако тужно.{S} Гугутке су залепршале крилима око отворених прозора и чуло се тихо |
| ости.{S} Пошто хоћеш кћер да удајеш, не залетај се : притегни ату дизгине.{S} У ходу човек види |
| и неће проћи, али ће се залечити.{S} Са залеченим ранама ми живимо, и смејемо се, и волимо.{S} |
| цу не излечи, али се залечи, и ја с њом залеченом пођох по другарицама, осећајући да је имам са |
| S} Рана ми се на срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом залеченом пођох по другарицама, осећ |
| детета, ја се одадох уживањима, да ране залечим.{S} У кући, где је за толико година била свирка |
| одину.{S} Ране ти неће проћи, али ће се залечити.{S} Са залеченим ранама ми живимо, и смејемо с |
| инара, кућни кровови, смокве, одеандри, залив, и мало неба.{S} Сиђоше у башту; <pb n="32" /> зи |
| едну слику толико познату а увек нову — залив, Олимп, који се дизао из воде и пео се у небо, бе |
| та па баци очи кроз прозор.{S} Виде сав залив, а небо као комад плаве свиле.{S} Кад би нешто им |
| вова, црвених између зеленила, виде бео залив, тренутно се разгали, док јој не одоше очи у небо |
| пожар!“ рече Фатмина мајка, гледајући у залив преко белих минара и црвених кровова.{S} Кола су |
| еј на своме чардаку весели, гледајући у залив разливен на месечини.{S} Она осећа љубав у тој св |
| овова, гледале су море...{S} Одатле, са залива, с његовог пристаништа, полазиле су лађе за Цари |
| Каква живописна слика!{S} Од Солунског залива им се учини широко поље покривено снегом, а од к |
| исером као да су га вадиле из Солунског залива.{S} Свекрва, у љубичастој свиленој антерији с ду |
| а њено измучено срце опет тренутно брзо залупа, и препуни се топлином и љубављу, и нежно поглед |
| весно, климнух главом, а срце ми толико залупа да излети, осетих га под грлом.{S} Јадне, јадне |
| ве зна, а мисли да је нема: срце јој је залупало необично, и за дуго лупало неисказано брзо и ј |
| ни на дилаверову пружену мишицу.{S} Чим залупаше тучним звекиром на високој гвозденој капији те |
| спођо мајко, рече снаха поцрвеневши, па залупи врата и изиђе.</p> <p>Овај разговор не чу Фатма. |
| ном, и нада му се.{S} И она се у њ лудо заљуби, заборављајући да је жена, да је мајка четворо д |
| ако се изненадила!{S} Јадна девојка!{S} Заљубила се у зета, зато што није могла бити с туђим љу |
| је „ухваћена у тајни“. „Ти си се понова заљубила, и то опет у жену!{S} Само не знам откуд у жен |
| тај човек био Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} Али где да нађем човека?{S} У кући затворе |
| а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не могу узети, умрла бих.{S} Умало н |
| ави пишеш, него ми је за чудо што си се заљубила у човека кога пе познајеш: само зато што ти се |
| одужују то и доцније.{S} Емир се бејаше заљубила у једну младу Парижанку, пријатељицу своје гув |
| фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљубила што ти се јавио, има плаве очи.</p> <p>И још н |
| заљубљивати у муслиманке, док се нисам заљубила у Францускињу," рече Емир.{S} И помињаху предм |
| reign xml:lang="fr">mon Dieu</foreign>, заљубио се, па ни једе, ни пије, ни спава; кад не говор |
| } Читам, слушам то као бајку „Царев син заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово ми и није чудновато. |
| а као у ње?</p> <p>И после, драга мала, заљубити се тако, то је по моме мњењу лудост.{S} Можда |
| пред Богом да је моја сестра од стрица заљубљена у лепу Рускињу!</note> <note xml:id="SRP19120 |
| не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала, често учини да је сасвим сама, па н |
| <p>Јуни.</p> <p>Снила сам да је Мерсије заљубљена у њега, па сам љубоморна...{S} На своју сестр |
| ?{S} Знаш ли ону малу Фифи?{S} Кад беше заљубљена, не беше уставе која би је зауставила да пред |
| е, а не казах јој!{S} О кад чује да сам заљубљена!“</p> <p>Фатма се брзо спреми и оде на софу, |
| {S} Ја сам у многе француске писце лудо заљубљена а нити сам их видела нити ћу их видети: физич |
| gn><ref target="#SRP19120_N38" /> Бићеш заљубљена.{S} Заљубљени плачу, плачу.</p> <l>О, ждрали! |
| ="#SRP19120_N38" /> Бићеш заљубљена.{S} Заљубљени плачу, плачу.</p> <l>О, ждрали!{S} Кажите му |
| чно је обратно.{S} Али код младих жена, заљубљених...</p> <p>— И ништа се није свршило.{S} Чини |
| легли у једну постељу, али не као двоје заљубљених, него као два друга.{S} Један леп брачни жив |
| ш толико...{S} Разговарају се.</p> <p>— Заљубљено?{S} Зацело.</p> <p>— Зацело.{S} Никога нисам |
| } При растанку, она страсно пољуби лепу заљубљену турску девојчицу, пољуби је у оба ока и у уст |
| е и узбуђује? — Љубав. „Ја сам се могла заљубљивати у муслиманке, док се нисам заљубила у Франц |
| не мисли... „Туђе људе не виђамо, па се заљубљујемо у оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, б |
| огла бити с туђим људима.. „Жене нам се заљубљују у девере и пасторке, девојке у зетове.{S} Наш |
| ави — жене!{S} Као пансионаткиње што се заљубљују у калуђерице, тако и ове, док су врло младе, |
| новато.{S} И сад нам се везирови синови заљубљују у <pb n="6" /> робиње и узимају их за жене.{S |
| подсећати на њу, <pb n="9" /> док се не заљубши у човека.“ — Кад би тај човек био Француз, ја б |
| ије он! викну промукло и страшно, па се заљуља и паде...{S} Око ње се скупи сав харем, и отац ј |
| рекла јој: „Убио се Џемал-беј“, пошла, заљуљала се и пала...{S} Лекари дођоше брже но што би с |
| рану.{S} Мавиш и Памук, сутанине мачке, замаукаше и потрчаше смокви; она прхну и паде на траву. |
| .</p> <p>— Зар си ми донела вруће воде, Замбак-ханум?</p> <p>— Вруће с чесме.{S} Кјучук-ханум, |
| од њих; а жене:{S} Зумбрит, Јакут, Ђул, Замбак, то јест смарагд, рубин, ружа, крин: да њини муж |
| ћеш да обучеш?</p> <p>— Плаву антерију, Замбак-ханум.</p> <p>— Белу, ону што је као паучина.{S} |
| листан (ружичњак) да у њој није и један замбак и један јасмин“.{S} А робиње се радосно смеју и |
| рне смо, а она зове једну Јасмин, другу Замбак, рече робиња, па се опет закикота, и раскопчаваш |
| на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га замене другим; да цвеће метну за појас или у рупицу од |
| а гостима да скину мокре горње хаљине и замене ципеле папучама, увела их је у салон.{S} Тек што |
| собу те се пресвуче: панталоне и капут замени антеријом.{S} Коса му црна као гар, антерија бел |
| е смеће с ума дан кад се свила и кадифа замењује с неколико аршина памучна платна, да чешће пом |
| шкиње с робињом приђоше да их преобују, замењујући им фине плитке ципелице папучама наврх прсти |
| , али је Туркиња, те свега се сећа и не замера својој другарици, само је лукаво испитује: шта с |
| то се кроз прсте гледало невести, то се замера жени.</p> <p>— Па нисмо непрестано сами... госпо |
| тере сакри мужевље пијанство.{S} Пре је замерала Госпођи Аристид што су њене кћери с њом као с |
| зати да је Емир с мужем, и оне јој неће замерити, пошто је сасвим млада.</p> <p>Одмах после веч |
| чи: „Што се кроз прсте гледало невести, замериће се жени“, и врати се.{S} Међу гостима су и две |
| ла <hi>само</hi> кад се опије.{S} И ја, замисли, невероватно, купих флашу пива, донесох је у мо |
| не би дирали, него би их грдили.{S} Па, замисли, и ја морам такво пече; и првог дана свуд уза м |
| ерсије, ја не бих могла с човеком!{S} А замисли европске балове.{S} Загрљена с човеком... игра! |
| јчудноватија маштања.{S} Растужена, она замисли лице Госпођичино од своје руке, па је ижљуби.{S |
| } Иди.{S} Ја ћу чекати...</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— Има ли смисла да идем на весеље кад ј |
| ница.</p> <p>— Ах, да, рече Ариф, па се замисли.</p> <p>— Па нека иде у службу, у ћатибе, рече |
| и оне црвене црепове“.</p> <p>Сафет се замисли, јер се не сети одмах шта то значи.</p> <p>Ариф |
| на родно камење.</p> <p>Мерсије ућута и замисли се.{S} Емир је држала да она мисли о Ариф-тејзи |
| он њу не пита шта јој је, кад се дубоко замисли или је брижна.{S} Понекад му се загледа у очи, |
| id="SRP19120_N74">Ниједна мисао не може замислити, нити језик смртнога исказати.</note> <note x |
| вори, Фатма се приљуби уз њу.{S} Обе се замислише.{S} Дубоке Емир-Фатмине очи приковаше се за ј |
| о где је било њено.{S} После поче да је замишља од своје руке и да јој љуби уста и пије очи.{S} |
| други да је крилата жена.{S} И Џемал је замишља као крилату жену, те кад је најзадовољнији, кад |
| певачица: у свирку је уносила сву душу, замишљајући њега, њихово миловање, а жене су „падале у |
| гутке!“ — У овој једној она је гледала, замишљала обе, и зато је рекла „слатке моје гугутке"... |
| ка, тица у кафезу, измислила сам драго, замишљала сам га.{S} Ја, затворена, нисам могла виђати |
| некоме кога никад није видела, само га замишљала...{S} Она је чезнула за тим замишљеним човеко |
| кога је често обавијала руку, као да је замишљала струк брата, кога није имала.{S} Како ће им б |
| срета с младим људима: у свакоме од њих замишљале су Џемала, и кад су виделе да није он, враћал |
| /hi> у турским харемима.{S} Најчешће је замишљам у оној њеној дугачкој антерији емир-боје, с ње |
| вашој мајци...{S} Јер ја своју срећу не замишљам без вашег повратка: ви да ме гледате испрошену |
| ако како ви на Истоку, нове муслиманке, замишљате.{S} Ни овамо девојка из добре куће не удаје с |
| изгубио лепу боју, да је често невесео, замишљен, ја се сасвим расвестих, у мени се пробуди оно |
| се вратио.{S} Једно јутро иђаше улицом замишљен, невесео, мучен својом страшћу, па се трже јер |
| елено као кипарис, символ жалости.{S} И замишљена је, уплакана. „О, нека плаче, нека се никад н |
| и се, уозбиљи се, и сваки час беше врло замишљена.{S} То опази њена мајка и као права Туркиња с |
| се застиде од ове озбиљне и готово увек замишљене жене.</p> <p>— Е, тако, кад ти дође као да ми |
| Сви посте, осим Нурије.{S} Пашиница је замишљенија но други пут уз пост, али и сама не зна заш |
| а замишљала...{S} Она је чезнула за тим замишљеним човеком, тврдо верујући да ће јој кад тад до |
| Он је стваран, а она мисли на њ као на замишљено драго...{S} Не устаје, мисли: отац је не да њ |
| огла послати, само да у њему није оно о замишљеном драгом. „Како сам јој могла писати <hi>то</h |
| њене унуке.{S} Она, плачући од радости, замоли је да сакрије ту „свету тајну“ од њена сина.</p> |
| Туркиња сети се шта је, те једнога дана замоли ту страну жену да им више не долази, пошто дође |
| већи плач...</p> <p>Кад се исплака, она замоли муфтију да изиђу у другу собу.{S} Њему исприча с |
| рмално, тонови су чисти...</p> <p>Па је замоли да му исприча откуд јој је то дошло, да ли се не |
| вачку торбу на један дуд сав у сунцу, и замоли га.{S} Он испрва неће, не воли да се меша у туђе |
| тетке.{S} Он се промени у лицу, и пошто замоли Арифу да не оставља Фатму саму, оде мртвацу.</p> |
| убљена...{S} И те, веселе, развише се и замолише Фатму да им пева.{S} Она је, свирајући на клав |
| м удари у слеме конака њеног оца, и она замре од страха; а мало после тога чу се туп, потмуо па |
| у свакоме стиху видела Бога, и пљуну — замрља се реч <hi>Бог</hi>; па тада једним скоком дође |
| ја нене!..{S} Не могу више, слова ми се замрљавају сузама...{S} И ово црвено, то су сузе, није |
| оше топле сузе и сливаху се на хартију, замрљаше адресу, а она то не виде...{S} После је, лежећ |
| знам, зашто су њена писма некако чудна, замршена; видим да има нешто да ми каже а не може, и ча |
| ти се сети питати је: што су јој писма „замршена“.{S} Сутрадан, Ибрахим-Хасан-беј рече да треба |
| цати као простакуша...{S} Бистре му очи замућене, лепо очешљана коса разбарушена, каљав...{S} С |
| била је у емоцији, некад великој да је замуцкивала, прекидала реченице, и најпосле рекла: „Не, |
| .{S} Ја француски знам, а пред њима, ја замуцкујем, и ја правим грдне погрешке, и увек знам кад |
| вљено вече одавно, али Фатма није чула: занела се гиздањем.{S} Виде суту и рече:</p> <p>— А кад |
| p> <p>— Опрости, мајчице, али и тебе је занела Европа.{S} Слику!{S} Нећу, мајчице, допустити да |
| ркиње и уђоше у салон, енглеске путнице занемеше од чуда.{S} Јесу ли то становнице овога прљаво |
| лишћу, с јабуке је видео пет пута, и — занео се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то |
| ао и друге народе — из романа, и сад се занесе умиљатошћу ове лепе жене која је пољуби у уста к |
| е више од људи, и ништа не чује, јер је занесен Фатмом: не скида очију с ње, лепе и узбуђене, с |
| з капију.{S} Шта, душо?{S} Ја, себична, занесена собом, не мислих на тебе.{S} Али, не, немој ми |
| тридесет пута додирну челом тле ..{S} И занесена, не зна да устаје, не зна да узима бројанице: |
| то ће на далеки, давно жељени пут.{S} И занесена путем, не сети се својих, чак тренутно заборав |
| ви месец дана, ја сам била збуњена, као занесена, па кад сам чула да ме отац удаје за пашића, „ |
| ку децу, две красне девојчице.{S} И ако занесена, она никад не помисли да ће доћи до преступа, |
| та мичу.{S} Једнога дана затече га тако занесеног један дервиш, и кад виде да обожава земљу, он |
| ли и њега, то обележје, ваљда да ме њим занесу: богато је, скупоцено је.{S} Један дан, мајка ми |
| има уласку, он не виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њихових корака: загледао се у неки пре |
| а сирота без имена!{S} Да је у Турској, занета за Француском мајка би те од мила звала <hi>Лулу |
| њено зарумењено лице облиле су сузе.{S} Занете њом, оне и не опазише да им је из собе нестало ј |
| вот!“ Она, јадна, и не слути да ме овде занима туђ живот зато што личи на мој.{S} А понекад свр |
| рви пут видела узимање абдеста, тако је занима; и дође јој да стрчи, да се крај оца и сама спре |
| да има какву бригу или бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да ме овде за |
| станицама, све је подједнако зачуђава и занима; и подједнако је обузима чудно-пријатно, топло в |
| " /> на уређење садашњих харема, што се занимају феминизмом и што се буне.{S} И мало па виде да |
| гле обухватити и оне женске руке што се занимају само везом; у обе су очи као бадем, само у ове |
| ризу? рече он с подсмехом.</p> <p>— Има занимања и у Турској за њега ученог.</p> <p>— Јеси ли т |
| и весела, јер турско друштво је више не занимаше, а њихова кућа чињаше јој се празна. „Како ћем |
| „Сестро, доста!{S} Сестро!“ буди је из заноса Нурије „Чујеш ли <hi>сабах</hi>?...{S} С минара |
| ким језиком, и свирајући њене мелодије, заносе се, надају се, чекају...{S} Шта чекају ?{S} Врем |
| и у духу лети по непознатим световима, заносећи се животом који познаје из француских романа.{ |
| се измешало, и мирис и смрад; све гуши, заноси, опија; очни капци отежавају, затварају се, али |
| оваше: пијан.{S} После видеше „да га не заноси глава већ срце“, и сневеселише се.</p> <p>— Алиј |
| он гледајући у то своје дело толико се заносио, да му се најпосле чинило да га те мртве очи гл |
| и нико преда мном није изустио: „дуг је зао друг“...{S} Мајка ми је била робиња.{S} Кад су је с |
| и овога девојчета, па јој дође жао.{S} Заова јој донесе један мали фин ђерђеф (који је она од |
| лике отишао, обуче се, па са свекрвом и заовом оде на софу.{S} Она осети сву нежност ове стариц |
| гугут у прозорје ранога лета.{S} А онај заостали славуј опет пева.{S} О, како је тужна та славу |
| а истина источњачких, али пуних лепоте, заосталих од једне велике старе културе.{S} Њене пријат |
| S} Ти ми то нећеш одбити, ако је у теби заостало ма шта од човека.“ Он устаде постиђен, али не |
| е чује пљуштање шадрвана и песму једног заосталог славуја, јер и једно и друго је растужује.{S} |
| се неисказано разнежи и заплака.</p> <p>Запад је био као у крви, а и по једном делу мора чинило |
| датог муслиманкама пре толико векова — западне књиге и жене ..{S} Кад се колима приближавала њ |
| у; али час-по, на махове, кад би духнуо западни ветрић, осетио би се мирис ружа, нарочито лудо |
| га милога што се прекрсте, пољубе крст, запале свећу, окаде гроб и опет се прекрсте, па тад кле |
| тву, по турским кућама, као уочи петка, запали се где свећа, где лампа, — да се не буде у помрч |
| нисам о томе говорила...{S} Емир, чедо, запали и ти цигару...{S} Грехота је да постимо кад и не |
| еде на шиљте крај мангала, зави цигару, запали је, повуче два три дима и узе плакати: она пуши, |
| 86" /> она узе две три капи земзема, па запали цигару.{S} Свекрва бејаше пошла к њој да јој каж |
| рока; али кад попуши цигару, или чим је запали и повуче један дим, разгаљује се.{S} Данас не би |
| у те видех, па сада горим:</l> <l>Ти ме запали искром из ока.</l> <l>Зар да у нено сам се претв |
| је кад у собу уђе, да никад пред њом не запали цигару...{S} Она нова разумеде само ово: „Да му |
| о ухвати тако брзо?! говораше Мерсије и запали свећу, зари нокат чак при дну свеће и рече:</p> |
| ају робиње.{S} Он јој завије цигару, он запали и повуче два три дима, па је пружи њој, молећи ј |
| е, и она не би ћутала, рече Фахрије, па запаливши нову цигару поче своју историју, пошто рече: |
| смехнуо, ја бих Богу секла црну жртву и запалила бих му свеће у свим редом текијама...</p> </di |
| мази, али да их не поштује...{S} Кад би запалила цигару пред његовом мајком сада!...{S} И поче |
| у, на се засмејаше што певају турски, и запалише по цигару, извише мало врат и почеше с много е |
| Фатма и уздише.</p> <p>Све три седоше и запалише цигаре.</p> <p>— Кад бисмо нешто сад чуле куца |
| рсти ноге на шиљтету, а жена му принесе запаљен чибук и спусти се према њему.{S} Он повуче, дуб |
| средовечне бацаху једна другој у крило запаљене цигаре, а после се прскаху водом...{S} Гледају |
| д гледам не марим, али кад осетим мирис запаљене цигаре...“ — па отвори стакалце с мастиком, пр |
| напунише гомиле младих веселих жена, са запаљеним фењерима, кикоћући се, јер су са собом довеле |
| да одатле гледа ту страхоту и лепоту — запаљено небо Али док је само изишла — промена, навукош |
| /p> <p>Она погледа, и кад нигде не виде запаљену цигару, узе једну из своје кутије, и давши му |
| у севдах“ и једна другој у крило бацале запаљену <pb n="157" /> цигару, и сипале воду...{S} Пос |
| аћи сто, и ту су је гледале, и гледале: запамтиле су је тако како је никад неће заборавити...{S |
| то не марим, и страх ме од ове данашње запаре, да моји не побегну на чифлук још сутра, и да ја |
| изгледа да ћете нам доћи?{S} Цела кућа запевала би, кад би угледала вас.{S} Ја бих нашу стазу |
| залајаше њене пудлице, Фидел и Мињон, и запеваше јој канарине.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr"> |
| као нечије церекање, а час као јецање и запевка; црна, једнолика, дугачка јесења киша лила је и |
| јој се мујезиново позивање учинило као запевка; тако пријатан глас и арија, а тако тужно.{S} Г |
| оде и насу мастике, која у води побеле, запени се.{S} Брзо попи то, и скочи.{S} Заклетва!{S} Ка |
| ло воде и насу мастике; опет то побеле, запени се: сад му задрхта рука кад принесе чашу устима. |
| е га да се сагне да га пољуби.{S} А он, запет оним, омилова децу механично и готово хладно; она |
| ди, брутални егоисти!</p> <p>Енглескиња записиваше Францускињин говор, а Ариф и нове, врло узбу |
| еда као смрт.</p> <p>— Кога си видела?! запита је зачуђено.</p> <p>— Мени се чини да се отвори |
| дана та девојка не долази; први пут се запита: „да се није нешто наљутила?“ Али у друштву, с п |
| а, и час-по па се обрадује мору, кад се заплави између зелених брежуљака.{S} Зеленило траве, ши |
| су сишле, пођоше к мору, које се час-по заплави између кућа.{S} Фатма се прибија уз Мерсију као |
| ијано лице на њен бео, нежан обрашчић — заплака, први пут како је постао човек.</p> </div> <pb |
| p> <p>— Шта рече Фатма кад чу?</p> <p>— Заплака од радости... изгрли ме.{S} Хоћеш ли, беј, да ј |
| да жали сиротог лончара.</p> <p>И Фатма заплака, зато што њена тетка плаче.</p> <p>— Ариф-ханум |
| окуша да се насмеје, а кад не мога, она заплака.</p> <p>Оне јој се узеше смејати што плаче.</p> |
| {S} Кад се сети да више није чиста, она заплака; па наједанпут скочи и оде на абдеслук: опра са |
| reign><ref target="#SRP19120_N25" /> па заплака. „Да, теби је до шале; није ти жао што кроз два |
| игоше невести дувак...{S} Лепа пашиница заплака кад виде снаху — први пут је виде, па је стеже |
| видела је оца где пољубив мртву кћер не заплака, па се није чудила: умрла „отишла у Зелене Башт |
| ле се подиже, прислони лице на врата, и заплака...{S} Уз врата је плакала као уз какав надгробн |
| ртва мрака и незнања, заврши пашиница и заплака.</p> <p>— Обећај нешто Богу, сестро, рече Нуриј |
| но собе, ту чучну, метну руке на лице и заплака.</p> <p>— Плаче сад кад треба да се смеје.{S} Б |
| му колена, притисну на њих своје лице и заплака.{S} Он је не пита зашто плаче.{S} И претвараше |
| {S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби и заплака, гласно, као кад је била мала, а „последње због |
| се насмеје, али се неисказано разнежи и заплака.</p> <p>Запад је био као у крви, а и по једном |
| осети да говори искрено, па од радости заплака.</p> <p>— А где су, душо, моја писма?</p> <p>Он |
| ету, теби Бог, рече мајка па од радости заплака.</p> <p>После два, три часа, ту су били сви:{S} |
| ди, а плаче. „Хи, хи хи!“ — некако тако заплака.{S} Нурије је угура код Фатме.{S} Фатма не плач |
| и где јој је он?{S} И понова наједанпут заплака, и наједанпут ућута...{S} Господин Хок дође кућ |
| ово ослобођење.{S} И узбуђена, да не би заплакала, устаде и побеже; оне осетише то у њој и оста |
| а <pb n="294" /> уздржати: на улици сам заплакала; ишла сам, гледала у прозор, па сам се смејал |
| ку, пробуђену турску жену, и све три су заплакале кад је она узела цигару, не да пуши, него да |
| оже, не сме, чини јој се, ако проговори заплакаће, па ће јој се смејати сестра од стрица. „Зна |
| ише лице.</p> <p>И Фатмина мајка и нене заплакаше; оцу јој задрхта брада, али он, трудећи се да |
| а и снагу ти дала, баци нож!</p> <p>Сви заплакаше, чак и „туђа мушка глава“...{S} Он као да се |
| не покрије косу...</p> <p>Лепа девојка запламти се у лицу, а ни речи не проговара, не уме пред |
| јој дође да се гласно насмеје, после да заплаче.{S} Он јој ухвати левом руком десну руку, пољуб |
| кој страни, и кад јој то нене каже, она заплаче; иначе је мирна, „ћути и трпи“.</p> <p>Кад је б |
| и путница.{S} По нека осетљива путница заплаче кад види како живе њене сестре муслиманке, неви |
| елене Баште“; али није видела оца да не заплаче кад кћер удаје, кад се с њом прашта, испраћа је |
| н затворен.{S} Кад год у њ погледам, ја заплачем. <pb n="5" /></p> <p>Мерсије изненада пређе на |
| то осетише, па га оставише, спремна да заплачу.{S} Он ништа не опази, већ брзо изусти: „Где је |
| <pb n="228" /></p> <p>Ариф се насмеја и запљеска сестри.</p> <p>— Кажи, кћери, ко може волети н |
| де је море ударало снажно и ритмично, и запљускивало пеном кола, као да поздравља сватове; па с |
| е та лађа не љуља ни онда кад је таласи запљускују целу, ките јој пенама затворене прозоре и ша |
| ајући јој да је од њега слободна (бош), заповеди јој да иде оцу, гадну, надувену човеку, који ј |
| ана није постила: осмог оде у хамам и — запости.{S} Те вечери тетка јој рече:</p> <p>— Ти, Емир |
| м сравнио с њим...“ Они кажу:{S} У лажи започет брачни живот, то је зграда сазидана на песку.{S |
| тано говоре француски.{S} Мондије-ханум започиње (и осећа се задовољна како није скоро).{S} Час |
| „Пијана.“ — „Ја пијана!“ викнула је она запрепашћено, а после се грохотом насмејала и рекла: „Д |
| ла уздржати од гласног исказивања своје запрепашћености.{S} Кућа, где је била свадба, бедна и ж |
| ма, с јашмацима, јер чаршаф, с кога је „запт“ дигнут поодавно, носе обичне, а фереџу велике гос |
| па леже.{S} Кад чује стражарову палицу, запушава уши да не броји часове.{S} И наједанпут, загњу |
| а.{S} Час-по, кад осети неку мисао, она запушава уши, као да ће она доћи <pb n="283" /> споља, |
| Она викаше као да је неко боде ножем и запушаваше уши да не чује шта јој говори, како је грди. |
| за „курбан“): шикну црвена, врела крв, запуши се и обоји зелену траву.{S} Касапин овна рашчере |
| просто нећу то да слушам, викну Фатма и запуши уши.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, dear me! |
| лу геџелуку, готово сасвим седа; уши је запушила памуком а очи покрила једном црном махрамом: ж |
| еким и љубила. „Да се удала за другога, зар би му казала да сам ја прескакао зид, долазио њој, |
| е свирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломила кафезе, зар би б |
| би се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломила кафезе, зар би бежала у свет?</p> <p>.... |
| ситног, финог посла куд је уносно себе, зар мало померио памећу и узео те направио од земље бог |
| {S} Ја сам данас јака, јака...{S} Боже, зар неискрена она, моја другарица за толико година!{S} |
| пљувала на Левха, зар би ломила кафезе, зар би бежала у свет?</p> <p>...............</p> <p>Дет |
| лим, да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја никога немам?{S} Зар сам ја на овом свету сама?. |
| дна девојка то нема; на пример Мерсије, зар јој она не би казала?{S} Она од ње ништа не крије, |
| је почео дипломатске школе.{S} И после, зар је младотурцима лако доћи у службу?</p> <p>Све се у |
| вљаштво, разврат и раскош, и питала ме, зар ми немамо друштва, нарочито женска, за ово и против |
| за толико, како оде она...{S} Ах, сине, зар је она достојна тога бола, тих суза?{S} Сузе су ти |
| огу, дали је Француз?!“ Ако је Француз, зар она да промени веру?...{S} О, кад би био Турчин, Ца |
| па Осман Егрибаџак...{S} Кјучук-ханум, зар ниси осетила да му... како му из уста заудара... ма |
| зовеш ме кући?!{S} Ако ниси љубоморан, зар се не стидиш?!“ „Зејне-ханум, ти тако говориш за ин |
| како каже Емине-Семије- ханум...{S} О, зар нова, па тако?{S} Скини скут с главе!{S} Ружно...{S |
| } Кад би та жена чула како ју је лагао, зар га не би оставила и не сачекавши да јој падне треће |
| идео !{S} О, лудост!{S} Да ју је видео, зар би она још била жива?...{S} Отац није код куће...{S |
| и у памети, рече Мерсије.{S} Али, Емир, зар нам наше Францускиње нису причале да то просто није |
| амо за Коран, да је свирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломил |
| ку пашиницу.{S} Њој то би „неприродно“: зар јој не види кратку косу?!{S} Она се некад прерушава |
| она на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он једну поздравио и тако је погледао?{S} Па се |
| а: осмеси, неискреност, сумња, ухођење: зар бих смела оставити писмо њима непрочитано? „Ко зна |
| сматра ме за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она разумети<pb n="140" /> —жена?“ Никад јој |
| S} Бак !<ref target="#SRP19120_N107" /> Зар ће он руку на жену? <pb n="215" /></p> <p>— Неће.{S |
| и моје!{S} Ослободи душу, душо моја!{S} Зар си ти прва овако?{S} У нас је више распуштеница нег |
| } Заборави се, па поче гласно: „Шта!{S} Зар довека да слушам оца, и да га се бојим и удата, ода |
| тако им се и сад чини.{S} Неће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје што се толико воле?</p> <p>Зора.{ |
| ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је није тако волео |
| {S} Ја њих све волим, ах!..{S} Боже!{S} Зар за толико месеца ја њима ништа да не пишем, ни они |
| } Беспосличар: млад а ништа не ради!{S} Зар да настави учење кад је у њему све отупело, мозак, |
| есеца, па се и то досади.{S} Досади!{S} Зар да му се досади?{S} Њој се никад не би досадило: он |
| и вели:</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар мени скут, а свекру...{S} Зашто му не устаде, кћери |
| о болесна, а та његова тетка: „Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} Зар да те такву затече, у геџел |
| и очи а камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти мислиш да си сукњом покрила косу?{S} Покрила си |
| етка: „Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} Зар да те такву затече, у геџелуку!“ Ја се не обукох, н |
| онда ти никад никога ниси волела!..{S} Зар да прође?!{S} Ооо!{S} Никад, никад!{S} Вечност није |
| S} Можемо ли нас две бити ортаци?...{S} Зар би она пристала да дели своју љубав са мном, уопште |
| овој кући нећу да седим невенчана...{S} Зар да му будем љубазница?...</p> <p>— Сакриј се од њег |
| у се, шале се, она весела невеста...{S} Зар да јој је тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а |
| сандука — платно се бели као снег...{S} Зар вам је остварење сна гробље ?{S} Зар нисте могле... |
| љупцем, трже се као од уједа гује...{S} Зар пред харемима сме пољубити лепу девојку, и то Франц |
| деле нежност, деле његове пољупце...{S} Зар да не закука из гласа што нису из оне вере што не д |
| p> <p>— Не кидај се, кјучук-ханум...{S} Зар само он пије?{S} Наши бећари...{S} Ти си чула какви |
| римо.{S} Преварили су себе, не њега.{S} Зар су то верски обичаји!{S} Она је ту, сакрили су је, |
| а је овако удајеш?</p> <p>— Е, мода.{S} Зар да ми кажу: „тврдица“ или „прост“?{S} И што да моја |
| е распуштеница него жена и девојака.{S} Зар си само ти несрећна?{S} Како је оној којој се муж п |
| евојку што се од мога срца одвојила.{S} Зар да удам своје чедо за те протеранице што гледају да |
| атма је ружа везана у киту с лалама.{S} Зар Нурије-ханум и њена сестра нису добре?{S} Оставите |
| атка Мерсије, волећемо своје мужеве.{S} Зар би се ти удала за човека кога не волиш?</p> <p>— Ни |
| је само на десној руци, гологлав је.{S} Зар је то Турчин?{S} Леп!{S} Очи су му данас јасно плав |
| згледа фин, можда је из просте куће.{S} Зар би те твој отац дао човеку који није од породице, и |
| уо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар у том нечистом делу света нешто од њега, то јест це |
| богат је, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар кад купује хаљину она је купује по опису: чиста сви |
| S} Зар вам је остварење сна гробље ?{S} Зар нисте могле...</p> <p>Ариф-ханум стеже на грудима Ф |
| сам могла и помислити да ме он узме?{S} Зар ће он мене узети кад је принц?{S} Јуче прође пешке: |
| дно исто.{S} Питаћеш: какво венчање?{S} Зар си с њом живео невенчано?{S} О, не дај Боже! (Опет |
| ни, сине мој?</p> <p>— Што, мајчице?{S} Зар ја нисам распитао и дознао да је истина пашић, да ј |
| бичаје?{S} Јесу ли то верски обреди?{S} Зар они прости знају нешто?...{S} Хтеде много да говори |
| руку!{S} Тејзе, зар ја никога немам?{S} Зар сам ја на овом свету сама?...</p> <p>Не могаше више |
| увааан!{S} Аман !{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Зар не пушите?</p> <p>— Од јуче у вече ич, па фајда јок |
| ..{S} Бежи!..{S} Сакриј се!...</p> <p>— Зар од мужа?! узвикну она с чуђењем, па се насмеја.“</p |
| ли му мајка грцајући у сузама.</p> <p>— Зар муслиманско име ђаурском копилету?</p> <p>— То је к |
| вала, провела мај на Јалијама.</p> <p>— Зар нисмо обе биле срећније, Емир?</p> <p>— Ја не, Мерс |
| ротеран и да нигде ништа нема.</p> <p>— Зар и ја да лажем, Нурије-ханум?</p> <p>— Једна лаж пов |
| одна: разговарала се с људима.</p> <p>— Зар би ти волео да говорим с људима?</p> <p>Он на ово п |
| ом пијанству нисам била убица.</p> <p>— Зар мислите да је убица само онај који некога прободе н |
| ..</p> <p>Нурији грунуше сузе.</p> <p>— Зар твоја сестра да... поче па не доврши због плача.</p |
| че, кад ће с њим да се сретне.</p> <p>— Зар као Донме?{S} Никад!</p> <p>— Или, сине, набави њег |
| вера, него друштвено уређење.</p> <p>— Зар мој муж мојој сестри туђ?!</p> <p>— Зет, што и ништ |
| нањо, да ти се вода не охлади.</p> <p>— Зар си ми донела вруће воде, Замбак-ханум?</p> <p>— Вру |
| А, не јексери... само катанац.</p> <p>— Зар је то <hi>само</hi>?...{S} Слушај!...</p> <p>Уз кап |
| о.</p> <p>— Ја га волим, отац.</p> <p>— Зар да те удам за пијаницу! прибра се он и рече. <pb n= |
| напомену.“ После гласно рече:</p> <p>— Зар је тај узима као хаљине?{S} Јер, и за коња би му тр |
| на живот и на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти још не спаваш, Фатма?</p> <p>— Не спавам, отац.< |
| е Нисим.</p> <p>Она се зграну:</p> <p>— Зар сад кад сам немирна како никад нисам била?!</p> <p> |
| виде отворена врата, узвикну:</p> <p>— Зар вам је толико врућина?!</p> <p>— Није, него да брже |
| руга, од драгог и драге два пријатеља.“ Зар овако брзо то да дође?...</p> <p>Мај.</p> <p>Данас, |
| и то још ноћу!..{S} Ти си луда!...{S} А зар мислиш да они после увек узму ?{S} Морали би, по на |
| оље те нашла, сине! па брзо додаде: — А зар тако, сине?!{S} Ти не мариш за нас.{S} Сви смо те и |
| ас хвата за руку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж не воли? упита Емир зачуђено.</p> <p>— А кој |
| е као зеницу пуних осамнаест година, па зар да је сад другом даш као тицу или псетанце?!{S} Син |
| иглом и концем, питају хоће ли ..{S} Па зар да се не питају фине, с три књиге, и четири, више.. |
| — Моја кћи га се не би додворила.{S} Па зар опет распуштеница?{S} А ти, Ариф, браниш овакве жен |
| к, као мој бранилац, човек и муж.{S} Па зар овако мисли она која сања о равноправности између м |
| е добро, од оца, из куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј, дао своју кћер да није добро, красно... |
| а, одби га, и сакри лице...</p> <p>— Па зар цео месец тако?</p> <p>— Довече ћу доћи теби.</p> < |
| ндије-хануму, рече Мерсије.</p> <p>— Па зар си га по слици познала, кјучук-ханум?</p> <p>А она |
| И шта би рекли старотурци?</p> <p>— Па зар никад с њом да пе пођем!?</p> <p>— Можеш.. њеним ро |
| hi><ref target="#SRP19120_N93" />.{S} И зар те што из чаршије донесу модрице, кикоћући се или ц |
| бих дала, па макар остала неудата.{S} И зар би се ти код њега преседела?...{S} Леп али луд.{S} |
| ила, дође јој у земљу да пропадне.{S} И зар се не нађе нигде пријатељ, да им каже!{S} Чак јој н |
| S} Он стражари под њеним прозором.{S} И зар она зна шта је то слобода?..{S} И пошто обу папуче |
| } И ко их је развенчао?{S} Људи.{S} Али зар су то људи кад нису ништа мислили пре но што ће изв |
| ало ову лађу.{S} Путује у Каиро... „Али зар се Мадам сећа онога турскога детета?“ Загледа се у |
| > <l>Ти ме запали искром из ока.</l> <l>Зар да у нено сам се претворим?</l> <pb n="125" /> <l>Д |
| еда, пређу рукама преко лица и беже... „Зар полудела, сирота!“ А она мирно, тихо, па поступно о |
| и подсмешљиво осмехнуше, као да кажу : „Зар је то живот?!“ па одоше на терасу.{S} С терасе се в |
| , а она је падала ничице и изговарала: „Зар може неко да узме из мене ово чим сам пуна?...{S} - |
| да је умела мислити, она би се питала: „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ И наједанпут, као д |
| ослове; али кад му она растужено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и кад му Мерсије прогука: „Иди, |
| јне-ханум врати се кући, због деце.“ — „Зар сад кад знаш каква сам зовеш ме кући?!{S} Ако ниси |
| ј сину једна мисао, врло лепа, и она се зарадова:{S} Ариф-хануми ће говорити за Џемала и Фатму. |
| ни, да ме одева, јер ја не умем радити, зарађивати хлеб...{S} Па што ме није спремио за живот, |
| е да је Џемалу сасвим добро, да је рана зарасла, те исприча Фатми све... „Ни Бога не волим овак |
| тим стазама, које су већ готово у траву зарасле.{S} Али, како му би кад она њему отпоручи, да у |
| његову срцу ране још незасушене, у њену зарасле!{S} Жене!{S} И бацаше пуне презрења погледе на |
| д широколистим дудовима, и одмах гробље зарасло у коров.{S} Кад се попе на највиши врх града, ш |
| едеља дана, а рана младе жене никако да зарасте.{S} Кад год је испере и обложи хајдучком травом |
| зачас зарасте; а кад старац, њему и не зарасте: с њом иде у гроб. <pb n="225" /></p> <p>Кад Фа |
| жени.{S} Кад се посече дете, рана зачас зарасте; а кад старац, њему и не зарасте: с њом иде у г |
| не би понизио да дигне руку на жену.{S} Зарези капиџик и метну дебелу гвоздену чивију, па похит |
| ман у собу врати, љутито рече:</p> <p>— Зарекао сам се да не зовем за жене Грка лекара, и опет. |
| брзо?! говораше Мерсије и запали свећу, зари нокат чак при дну свеће и рече:</p> <p>— Док свећа |
| , усне јој поплавеше, она у доњу усницу зари беле зубиће.{S} Њему то бледило не измаче из ока, |
| чак и чело: поклопи се у руке и зајеца, зарида гласно као дете.{S} Старци је не ућуткују, остав |
| мишићи и ухвати је у грлу грч; мало, па зарида.{S} Ридала је дуго, без суза.{S} Њена сестра пок |
| се душа развесели, и дође тренутак кад зарида.{S} Сад је дошао овај други-..{S} Алла'!{S} Коли |
| устаде: први пут како се удала; а после зарида, први пут осети према њему сажаљење: узе да га с |
| уз брдо.{S} Фатма паде на једно шиљте и зарида: страх јој је задржавао сузе, а бол их проли.</p |
| а јако отвори очи, а после их затвори и зарида.{S} Нене је утишава, милује јој косу и говори: „ |
| ! у башти чак турско цвеће <hi>ариф-лен зариф</hi>...{S} Пред харемским вратима четири велика л |
| hi>, анђео; <hi>Ариф</hi>, разумна; <hi>Зариф</hi>, нежна; <hi>Сафи</hi>, чиста: <hi>Хисмет</hi |
| кестана.{S} Где јој лудој паде на памет зарицање!{S} То је преживело, има га тек понегде, код п |
| куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и зарони главу у јастук.{S} Виде оца: висок, врло црномањ |
| орене шалоне наднеле се нарове гране са заруделим родом, ловорово лишће у башти према врелом ју |
| ока имам.{S} Тако моје тело: лице ми се заруменело; а душа...{S} Говорим, смејем се, и певам... |
| target="#SRP19120_N61" /> узе певушити зарумењена, везући, и по навици метну на главу један ко |
| опет с оним осмехом што јој је раширио зарумењено лице, мислила је: „Гледајте ме, и будите сре |
| ићаваше и нове као и старе; а њено бело зарумењено лице очараваше све.</p> <p>Пред крај њене ве |
| и јој пече, бише дубоко потресене: њено зарумењено лице облиле су сузе.{S} Занете њом, оне и не |
| д језера или чак од мора, чије су обале засађене маслином, и чујем један кларинет и подврискива |
| уге што води преко Дедеагача.{S} Она, у засебном купеу, уз мајку и нену, не навлачи па прозоре |
| па носила огледало према светлости, и у засенак: огледала се.{S} Ето то је по избору.{S} Хаљину |
| као брег.{S} И њу као да обузе пламен, засенише јој се очи, и у томе, тресак је подиже и ничиц |
| <p>Истога дана у вече.</p> <p>Очи ми се засењују, а ја као кроз маглу видим гробље с отвореним |
| е шта је она учила и читала.</p> <p>Кад засити чула, он потражи хране души: музику, књиге нароч |
| {S} И после, све с њим, досадиће му се, заситиће се.</p> <p>— Ах, слатка тејзе, он мени никад н |
| е проговоривши задуго о љубави; али он, засићен књигама, враћа се на љубав, почињући разговором |
| " /> видевши да је лепа, дође јој мило, засмеја се:{S} О, „nešto кад ме види он... у белој хаљи |
| ам га на глави." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, као малочас, јер зелен калпак снивала је често |
| његове лепоте, рече Цариграђанка па се засмеја, али јој смех није ишао од срца...</p> <p>После |
| француском језику, рече му сестра па се засмеја, поцрвене и поклопи лице на ђерђеф.</p> <p>— Шт |
| е сад није могла претварати.{S} Прво се засмеја, па окрену у плач, и сакри лице на Мерсијиним г |
| осле толиког времена, она се заборави и засмеја се од радости, и, збуњена, не знајући шта ће, с |
| аго мени! узвикну опа, и весело тапшући засмеја се, а њен смех зазвони као сребрни суд испуштен |
| у говориле хануме, просто је уживала да засмејава Фатму; а засмејавала ју је кад год је говорил |
| просто је уживала да засмејава Фатму; а засмејавала ју је кад год је говорила енглески.{S} И ак |
| ханумино белило,“ каже она — па се обе засмејасмо.{S} Како хануме не говоре, и ми не говоримо: |
| нталну и монотону турску песмицу, на се засмејаше што певају турски, и запалише по цигару, изви |
| видела у Скопљу, рече Фахрије, и све се засмејаше осим Мерсије: како лекар рече „онај Мурад-Џем |
| је посвећена у ову тајну.{S} Понекад се засмеју и вичу, питају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али кака |
| hi>.{S} Много уморна од пута и утисака, заспа; у зору је пробуди мујезиново „Алла’ екбер“...{S} |
| , с раскопчаним мундиром и бројаницама, заспа крај миндерлука...{S} Заспаше и још два млада беј |
| и утишаваше је.</p> <p>Пред саму зору, заспа; али, спавала је врло мало, и чим се трже — он, о |
| у, отежаше јој капци, савлада је сан, — заспа.{S} А њена свекрва и сута као да се нечему чуде, |
| ава, туђи.</p> <p>А пашиница сву ноћ пе заспа.{S} Кад се исповедала муфтији он јој је изговорно |
| у своје!...{S} Рано, те понова леже, и заспа; сања њега: он као на јави, никад га није снила о |
| их другова, не хтев се свући, он леже и заспа.{S} Мајка му метну хладан пешкир на главу, поседе |
| требала да устане, она савладана умором заспа, и спавала би до подне да је не пробуди један грл |
| не: говори са мном, и чух дубоко дише — заспала!{S} Одмах после ручка, кад би човек требао да и |
| се пробуди оно што је пре толико година заспало — љубав материна.{S} Одмах растурих друштво, и |
| С њом се пробуди и <hi>оно</hi> што је заспало кад и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој в |
| ројаницама, заспа крај миндерлука...{S} Заспаше и још два млада беја, из „добре куће“, али бесп |
| азговарају, сад се навале на јастук и — заспе.</p> <p>Понекад каиком што стоји испод конака јед |
| иле.{S} Ћуте, жваћу саказ, задремају, и заспе. <hi>Оне спавају</hi>.</p> <p>Скочите на ноге, ви |
| разговарају а сад се навале на јастук и заспе.{S} Опијума, који им је, кажу ове нове, дала физи |
| >— До сутра, чедо.{S} А ти иди па лези, заспи, одмори се...</p> <p>Она одмах устаде и оде преко |
| ј поврати моћ.</p> <p>— Умири се, чедо, заспи само мало.</p> <p>— Не могу, нене, мозак ме боли. |
| јастук, <pb n="103" /> а кад цела кућа заспи, ја га отуд извлачим и наслањам му уста на груди |
| шо!{S} То ново гробље је за старе...{S} Заставу понова узимам и идем да вичем, да будим наше же |
| опац дрвеног мртвачког сандука.{S} Белу заставу, символ непроливања крви и свитања дана, око ко |
| А кад се стиже до близу Алаџа-Имарета, застаде се...{S} Коњи су нестрпљиво фркали и лупали нов |
| камењем, обраслим у коров.{S} Џемал-беј застаде пред једном кафаном под ведрим небом.{S} Турци |
| и коњи и магарци натоварени намирницама застајали су пред капијама које су се помало отварале д |
| улични продавци свега и свачега, све је застајало, заустављао се саобраћај: гледало се солунско |
| поче „други део“ игре: обрће се, лети, застаје, тресе плећима, увија трбухом, превија се уназа |
| {S} На софи светлуца једна лампица, она застаје, диже очи к небу, пружа руке: проси милост од Г |
| ио, као да је лишен чула.{S} Ишао је, и застајкивао је пред кафаницама где је било пуно Турака, |
| крва са сестром; остала пођоше ходом, и застајкиваху, јер не могаху даље од силног света.{S} Вр |
| брдо док се није сишло у чаршију, да се застане, да се одгуши, па да се продужи пут преко Хамид |
| Ариф ханум.{S} Уместо да уништавамо те застареле, луде, глупе обичаје, ми хоћемо да их обнавља |
| {S} Та жена, што жали Зејну, са својим „застарелим погледима“ о моралу не да да се њеној сестри |
| нога који јој је био близу. „То је жена застарелих идеја и глупих предрасуда,“ говориле су оне |
| и се, мајка те моли.</p> <p>Он се трже, застиде се: гласно је говорно, и оне су чуле.{S} Он је |
| ар ко дошао.</p> <p>Она силно поцрвене, застиде се.</p> <p>— И сутра, и прексутра...{S} Ја ти н |
| д сам слободна...</p> <p>Она не доврши, застиде се, и узбуди се.{S} Ариф, смејући се, рече :</p |
| имаш какав посао?“ и би му веома тешко, застиде се... највише од Фатме, и на њено велико изнена |
| рече јој трећег дана Мерсије, а она се застиде што је „ухваћена у тајни“. „Ти си се понова заљ |
| , али ништа не умеде одговорити, јер се застиде од ове озбиљне и готово увек замишљене жене.</p |
| .{S} Тешко мени !...“ И он се покаја, и застиде се.{S} Али пошто му се учини да стид за ово не |
| Нурије улазећи у собу, а она се трже и застиде, па насмејавши се загрли суту.{S} После оде на |
| чисто подбулу, с увезаном руком, па се застидеше.{S} Свекрва устаде и оде, а она сути рече:</p |
| е, улазећи да им каже збогом.{S} Они се застидеше и пустише се; Фатма похита да испрати тетку.< |
| иф је данас имала напад.{S} Насред собе застрвене црвеним ћилимом прострта је постеља, и она ле |
| а једној стакленој софи прозори су били застрти газом...{S} Бал у салону, ми на софи: све смо в |
| ротест нових, да их пред Европом брани, заступа.{S} С великим црним очима, старија девојка а по |
| једну смокву; она узвикну „ааа!“ па јој засузише очи.{S} После чучну крај оградног зида, у јасм |
| , па обоје узеше абдест; после комшија, засукав рукаве, удари под грло живинче (ножем за „курба |
| турске жене, које немају ашчике, досад засуканих рукава, у уским гаћама, чупаве, сад се умивај |
| једна од друге, и читаву недељу дана не засукасмо мишице, док са њих нестаде и најмањег трага а |
| ; у вече јој узима цвеће из косе, па га затвара у једну ваздан кићену кутију, где су му друге р |
| говорила, ја бих муцала.{S} Мени срећа затвара уста.</p> <p>— А ја у две прилике много говорим |
| сле смо почеле о љубави, али мени срећа затвара уста.{S} Много смо помињале Мерсију и Ариф-тејз |
| ота!{S} И час-по, кад опазе додир лица, затварају очи.{S} Колико неискрености!{S} Колико лажног |
| и, заноси, опија; очни капци отежавају, затварају се, али се и отварају од лупе у поломљена ћер |
| .{S} И он тај слатки разговор завршава, затварајући јој уста устима. .</p> <p>О свачему говориш |
| је опет тупо погледа ништа не говорећи, затварајући очи.</p> <p>— Сине!</p> <p>Он не проговара |
| ега, хватала га за руку као дете мајку, затварала сам очи, да се не онесвестим.{S} У Паризу има |
| ише усхићавати, ни викати, ни пљескати; затварале су очи да не гледају чочечке игре, да се одмо |
| е Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, па су обе затварале очи да гледају њега ; али кад га се нису могл |
| а ли је вече или јутро: отварао је очи, затварао их и сањао да избија дванаест.{S} Наједанпут с |
| отиде му неизмилована.{S} С оне три се затварао, па га нисмо виђали поваздан.{S} Кад изиђу, он |
| и у својој кући не треба никад ништа да затвараш: у њој ти је дисала ђаурка тринаест година.</p |
| ити, зацело би нам рекла: „Вратите ме у затвор, јер ја <hi>не умем</hi> у слободу...“ Ето, драг |
| не јој тумачи Коран и говори о светости затвора; Госпођица јој чита романе и описује чари слобо |
| олитву.{S} Са шадрвана јој одоше очи на затворен сутин капиџик, а она се не растужи: њеној мајц |
| и себе извињава: знала је да је капиџик затворен, а ни помислила није да ће он преко зида.{S} З |
| дан капиџик од целог комшилука, па и он затворен.{S} Кад год у њ погледам, ја заплачем. <pb n=" |
| ила сам драго, замишљала сам га.{S} Ја, затворена, нисам могла виђати младиће, па...{S} Али как |
| зачу зврјање кола...</p> <p>У та кола, затворена, уђоше један обријан Енглез у кратким пантало |
| живела као и све наше великашке кћери: затворена, у богатству истина, али с проводњом само по |
| {S} Он повуче, дубоко, три дима, подржа затворена уста, и из две широке ноздрве покуља као из д |
| {S} Мало, па пред конаком стадоше двоја затворена кола и из једних изиђе та стара цариградска п |
| о, да отвара некаква велика врата споља затворена катанцем, изнутра мандалом: кроз њих ће у жив |
| е-ханумином капијом зауставише се једна затворена кола и из њих изиђоше оне три Цариграђанке и |
| теде кући; али, пред њима стадоше једна затворена кола, берберин угура у њих Џемала, попе се и |
| анеш лепа.{S} Али, твоја капија мени је затворена.{S} Кад дође ред да ми се отвори, биће доцкан |
| оћ, пред Нурије-ханумином кућом стадоше затворена кола, са Арифом <pb n="187" /> и Цариграђанка |
| .{S} Али где да нађем човека?{S} У кући затворена, па улици у затвореним колима.{S} Видим по не |
| одавно болесна, па се спреми, и седе у затворена кола с робињом.{S} Два дана седе сама с оцем |
| печетом, са свекрвом и сутом ушла је у затворена кола и отишла на Јалије, стрицу и његовима, к |
| чак и лице покриле, и излазе, пењу се у затворена кола.{S} Невеста истина развијена, али кола, |
| куће, или ако кадгод изиђем да седнем у затворена кола с једном његовом тетком; јер он је само |
| м, Ариф-ханумом и робињом Ђулренгијом у затворена кола <pb n="137" /> с вратаоцима на којима су |
| аха на коња, а ја, одмах за њим, уђох у затворена кола...{S} Затутње мост у Галати, а ја задрхт |
| уштају глас, и изнемогавају, падају.{S} Затворене, нема ничега што би им скренуло мисли с онога |
| таласи запљускују целу, ките јој пенама затворене прозоре и шарају капљама кров.{S} Овог лета о |
| S} Двапут су ишле на мали Кара-Бурну на затвореним колима; а једанпут су се шетале до Виле Алат |
| а нас нико не види!...{S} Да изиђемо па затвореним колима, у поље, не по вароши?</p> <p>— По ме |
| фур и — пост.{S} Свуче се, па у соби са затвореним шалонама леже — сама.{S} Око подне, пробуди |
| човека?{S} У кући затворена, па улици у затвореним колима.{S} Видим по некога кроз решетке, кро |
| ске велике госпође: никад пешке, увек у затвореним колима...</p> <p>Само се молим Богу.{S} Бог! |
| сто.{S} Џемал се сети својих реликвија затворених у златну кутију, и узбуђен устаде да иде. „К |
| емил.</hi> </p> <p>И не поздрави друга, затвори писмо непрочитано, испрати га и нађе Фатму.{S} |
| легне, и пошто испрати из собе Османа, затвори шалоне, нареди да се по кући иде у терлуцима и |
| аву, те осети ону своју познату тегобу, затвори очи...{S} Око собних врата неко зашушка; она се |
| опет леп, опет мио, колико га воли!{S} Затвори очи, види му покрете, чује му глас, осећа му да |
| душа.{S} Јер он сад ништа не говори.{S} Затвори врата женама, мајци, тетки, робињама, слушкињам |
| </p> <p>— Алла’?! простења он и пође да затвори кћери уста.</p> <p>Али ова се измаче вичући:</p |
| им.</p> <p> <hi>Е.Ф.</hi> </p> <p>Фатма затвори писмо па га даде робињи заједно са „слаткима по |
| олим вас, хоћу да пишем другу, рече, па затвори врата.</p> <p>Оне, обе, чучнуше поред прага тре |
| Смем, тејзе; јер, шта ми може?{S} Да ме затвори, или убије.{S} Али, заиста, срамота ме.</p> <p> |
| hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Ово писмо и не затвори, него под утиском неописане радости, која јој с |
| ора била је месец дана.{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто са страхом погледа у две тешке вели |
| ој се учини да хоће да се онесвести, те затвори очи и повуче на лице башјорти.{S} Видев то, мла |
| Не, ти збијаш шалу.</p> <p>Мерсија јој затвори уста и силно је стеже, па настави:</p> <p>— Ах, |
| рече тобоже у шали.</p> <p>А Фатма јој затвори уста шаком и рече:</p> <p>— У гору и камен!</p> |
| унука јој се пробуди, отвори очи, па их затвори. „Ја сам те, чедо, пробудила.{S} Али што да се |
| </p> <p>Она јако отвори очи, а после их затвори и зарида.{S} Нене је утишава, милује јој косу и |
| !...{S} Не вероваше чулним очима, те их затвори: опет његова мила слика, — сачувале је духовне |
| ости или с непажње.<pb n="29" /></p> <p>Затвори га, адресова га, па се сети шта је писала.{S} О |
| ш ли? прекиде је робиња.</p> <p>Она, не затворивши књигу, слушаше...</p> <p>— Кјучук-ханум, код |
| иру!{S} Погледам у свог рођеног оца, па затворим уста, да ми отац није шпијун, да ме не поткаже |
| еља, један истински: ти си од пријатеља затворио капиџик.“</p> <p>— „Ја, мајчице, нисам затвори |
| џик између наших дворишта никад се није затворио ни чивијом, а камо ли катанцем, па макар се он |
| есветиле чак и очи моје мајке, зато сам затворио.</p> <p>Она осети да говори искрено, па од рад |
| капиџик.“</p> <p>— „Ја, мајчице, нисам затворио капиџик од пријатеља, него од непријатеља... о |
| ац, опростите ми сви!</p> <p>Кад хтедох затворити писмо, ветар духну и унесе у моју собу један |
| материна.{S} Одмах растурих друштво, и затворих врата пријатељицама; узех живети као покајница |
| n="41" /> на отвор.{S} Нигде никог!{S} Затворише нов отвор грудицом земље, па одоше те чучнуше |
| е у смех и простреше се по трави, после затворише отворе и одоше у кућу.</p> <p>Пред вече опет |
| и од утисака.{S} Њени живци су као јако затегнуте жице на ћеманету, што кад дирнеш једну све за |
| никад не пуши).{S} И поче се разговор, затегнуто као међу туђинима.{S} Фатма не седе, већ прођ |
| м.{S} Попушта вођице и пење се уз брдо, затеже их и скреће у попречне улице, тера све ходом пор |
| ној <pb n="16" /> калдрми, а кочијаш је затезао вођице танконогим вранцима да високо дигну глав |
| кочијаш, Арнаутин, у арнаутском оделу, затезаше вођице танконогим ватреним вранцима с посребре |
| у пред вратима!...{S} Мој син, кад није затекао код мене весеље, ушао је у собу где ми је посте |
| .{S} Свака је у положају како ју је сан затекао, гдегде смешном, раскопчане, с косама по јастуц |
| ој наровима пуним зрелога црвеног рода, затекоше Џемала и његову мајку, његова два друга из Пар |
| воја кола, па све одоше Ариф-хануми где затекоше пуно младотуркиња и жена свих нација, међу кој |
| е та земљана уста мичу.{S} Једнога дана затече га тако занесеног један дервиш, и кад виде да об |
| изиђе...</p> <p>Кући оде пред подне, и затече Фатму....</p> <p>— Боже мој! узвикну пресрећна љ |
| нади Ђулренги, робиња, кад уђе у софу и затече девојку с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А што се ни |
| Зар да се не обучеш!{S} Зар да те такву затече, у геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах; а кад о |
| воле, они би слегли раменима.{S} Али то затишје не траја дуго.{S} Она је крадом плакала сваки ч |
| рском постоји фраза "слатко срце моје", зато се овде тако преводи.)</note> <note xml:id="SRP191 |
| ци звале су га још и „Превазишао Себе“, зато што је у једној његовој књижевничкој реклами тако |
| раћају мале лађе овде зване „просјаци“, зато што сад отиду на румелиску страну, сад на анадолск |
| и човека који је воли као да је његова, зато што нема своје деце.</p> <p>— Ништа више.{S} Да те |
| ђеније.{S} Она није била свесна ничега, зато што се готово без свести бацила у некакву струју к |
| p> <p>— Алла’?!</p> <p>— Ја мрзим Бога, зато што он мене мрзи.</p> <p>— Алла’?! простења он и п |
| иротог лончара.</p> <p>И Фатма заплака, зато што њена тетка плаче.</p> <p>— Ариф-ханум, кћери, |
| е она, та његова снаха, јетрве опадала, зато он...{S} Кад умре овај јадник (брат му је јектичав |
| ањаше, и рече: „Ти си нешто лепо снила, зато си тако весела". — „Снила сам, нене, зелен калпак. |
| највећој љубави, а она од тебе сакрила, зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>— Је ли |
| итељској кући онога побожног поштовања, зато што у њој није одрастао, што се готово сасвим отуђ |
| } Јадна девојка!{S} Заљубила се у зета, зато што није могла бити с туђим људима.. „Жене нам се |
| ће код њега ова друга страст бити јача, зато што је нова.{S} А оно друго не казах, јер сам мисл |
| ијале се као пупољци.{S} Зову ме тејзе, зато што осећају да сам им с мајком сестра по души.{S} |
| свето обесветиле чак и очи моје мајке, зато сам затворио.</p> <p>Она осети да говори искрено, |
| ва.{S} А ја сам чула да су се завадиле, зато и лута по свету, говораше Сафет идући.{S} Па се те |
| развијене!{S} Ја просто обожавам Донме, зато што су смеле.{S} Бар то није смелост бити муслиман |
| зидом, милија ми је била од наше баште, зато што је бескрајна, и ми се по ваздан јуримо по њој |
| ке, приврискаше, деца писнуше као црви, зато што им мајке вриште, јер сама нису свесна несреће. |
| ања.{S} И ја се бојим да ова не победи, зато што је млађа, што је јача и што има уза се људе, о |
| ени односи с Елизом сасвим пријатељски, зато је весела, али није хтела то да јој помиње, да је |
| а, да понекад не умем ни Бога да молим, зато што вас није у нашој соби.{S} Ја сам тада као дете |
| вирам, читам.{S} Нене ме зове кумријом, зато што јој певам.{S} Размисли, сестро.{S} Кад се удам |
| к.</p> <p>Њој је сад напад брже прошао, зато што је лекар брже дошао и слободио је.{S} Кад се с |
| А кад се Турчин пропије, то је страшно, зато што је нама, као што знаш, пити забрањено.{S} Како |
| ао, и ако је из добре породице и богат, зато што га се ти не би могла додворити па би те пустио |
| „тетка“ или чак „Ариф“, као другарицу, зато што се с њима играла, као дете, кад су били мали. |
| равнодушно.</p> <p>— Ти их не познајеш, зато тако говориш.</p> <p>— Дајте мени, рече Ђулренги, |
| је била тешка, па је пала и побацила... зато је била онолика вика у кући коју је чула Ајше-каду |
| тнија класа сву уштеду потроши за јела: зато су и штедели.{S} Јела највише од сецканог меса, па |
| } Сети се да Мерсије може бити све зна; зато је на свадби била брижна и обучена у загасито зеле |
| ни шта радимо ни <pb n="173" /> живимо; зато нас спопада чамотиња и обузима туга.{S} Ја сам мис |
| бол, ми мислимо никога не боли као нас; зато што туђе болове не можемо осетити,“ каже јој тетка |
| ко момка није видела!</p> <p>— Хоће.{S} Зато што је Нурије-ханумин сестрић... и видела га кроз |
| можемо као с братом с туђим човеком.{S} Зато нам није крива вера, него друштвено уређење.</p> < |
| убила Мадам Емину кћер како се воли?{S} Зато што ју је љубио човек?{S} Ти, која нас буниш, гово |
| ој Емине-кадуни с искрпљеним чаршафом — зато што је стара.{S} Боже, како сам могла!{S} И то је |
| урску антерију.{S} Она се тебе боји, па зато пред тобом једно мисли а друго говори, једно осећа |
| } Ја се никад нисам срела с човеком, па зато нисам имала потребе да очи обарам.{S} Нисам до пре |
| ика поборница за женска права, те ју је зато и довела на турску свадбу ноћу, кад је врло интимн |
| се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато што је била болесна, да се не уплаши, да не падне |
| опада своју нову госпођу, већ му казује зато што је то за њу нешто страшно... „О, Боже, мужа на |
| } Она мужу највише угађа и потчињава се зато што <pb n="93" /> од њега не би ожалошћена и пониж |
| е ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој тајни разговарам.{S} А ви, мислите |
| претвара...{S} Она је жива и весела, и зато је сви воле.{S} Она је онаква каква је пред Мерсиј |
| једној она је гледала, замишљала обе, и зато је рекла „слатке моје гугутке"...{S} И виде: мртву |
| авила је једно весеље за турске жене, и зато није звала људе, него само жене, свих источних нар |
| хришћанске жене немају — слободу.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она му не казује |
| мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене...{S} Пашиница и Цариграђанк |
| е, Нурије-ханум, али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с бејовима...{S} У нас је обичај, <pb n= |
| а, чак и Мадам Аристид наглашују турски зато што су дуго у Турској.{S} Кад сам била с њима, мен |
| им малим свакидашњим другарицама говори зато грчки што су оне Гркињице.{S} Како је велика, чим |
| } Ти му отиде <hi>онако</hi>, може бити зато што ниси <hi>девојка</hi>.{S} Али није, него зато |
| пред његовом мајком пуши.{S} Може бити зато што он није пашић, јер, што се тиче племства и бог |
| иси <hi>девојка</hi>.{S} Али није, него зато што си болесна.{S} Он је човек према сиромасима, с |
| аљубила у човека кога пе познајеш: само зато што ти се <hi>лепо</hi> поклонио, уопште јавио!{S} |
| д.{S} Чини јој се да се брзо врати само зато да се с њом помири; јер дане које проводи без ње, |
| же, како сам срећна!{S} Срећна сам само зато што је он мој.{S} Ја мислим да никад нико никога в |
| има љубазника).{S} Волела сам је просто зато што је била лепа, необично лепа.{S} Она је била оз |
| и не слути да ме овде занима туђ живот зато што личи на мој.{S} А понекад свратимо неком харем |
| вита али ниси лажљива.{S} Ти то не знаш зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>Ариф је |
| као у њене матере, изусти сва срећна: „Зато, <pb n="127" /> мацкице, како си ми лепа!“ Њих три |
| нско весеље, она викну да би све чуле: „Зато што са женама нису људи“.{S} Оне три нове из Цариг |
| Ни на памет му не би пало да одговори: „Зато што је Европљанка, Францускиња“.{S} Да се пре срел |
| е сестре муслиманке, невине заточенице, заточене пре толико столећа себичношћу људи.{S} Људи су |
| ако живе њене сестре муслиманке, невине заточенице, заточене пре толико столећа себичношћу људи |
| на <pb n="105" /> једну младу несрећну заточеницу, и узимајте њено писмо, у које се она сва ун |
| он који морамо вратити Богу, кад нам га затражи.{S} Живот је свећа коју Бог пали, па он треба и |
| фу, а доби — мастику.{S} Он то просу, и затражи мастике.{S} Донеше му се две чаше, једна је вел |
| по хановима.{S} Пред једном и он седе и затражи чашу воде, попи је даде бакшиш кафеџији и одмах |
| није мислио.{S} Спусти се на столицу и затражи једну кафу, а доби — мастику.{S} Он то просу, и |
| пуше, пију...{S} Он и ту сврати, и опет затражи и доби две чаше; и сад одасу мало воде и насу м |
| е послушати, и, додајући јој оно што је затражила, додирнути руком њену срећну руку, или, у хит |
| ести.{S} Одох лепо својој пријатељици и затражих јој кћер сасвим слободно.{S} Она, честита, вер |
| највише у себи...{S} Срце ми за свашта затрепери као јасиков лист; „разум ми се изоштрио као м |
| а се Осман-беј, на њену мирном лицу све затрепери, и поцрвеневши чак и по челу и по врату, она |
| {S} Уђе у своју собу, и сваки јој живац затрепери, јер се сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће |
| нодушна; само, при помену његова имена, затрепта и поцрвене, а њено измучено срце опет тренутно |
| и и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затрли такви пријатељи!“ Жена више не пристаје уза њ, д |
| са се разбарушила, пала по челу, фес се затурио, дотиче му потиљак; једна ногавица му високо за |
| мах за њим, уђох у затворена кола...{S} Затутње мост у Галати, а ја задрхтах као прут: његова к |
| , знају турски и по коју реч француски, затуцане, у турској хаљини и обући, са старомодним евро |
| е-ханум, поче с пуно жучи:</p> <p>— Оне затуцане у Цариграду нас три зову реформаторкама, као о |
| е музику и гледате биоскоп; али по оним затуцаним, нарочито старотуркињама, што би вас пљунуле |
| било, нити ће бити...</p> <p>У Турака, затуцаних као што је мој отац, још постоји један чудан, |
| аљине, а прстима!{S} Е, али ово је кућа затуцаног Турчина Ибрахим-Хасан-беја.{S} На велико изне |
| ше старци у један глас.</p> <p>Пашиница заћута, као да изгуби језик У томе уђе њена сестра.</p> |
| сам се у њему родила и одрасла.</p> <p>Заћута, и пођоше јој сузе.</p> <p>— Што плачеш, око мој |
| р ниси осетила да му... како му из уста заудара... мастика?!</p> <p>— Пијан!...{S} Није луд!... |
| ништа ми није одвратније од човека који заудара на пиће!{S} А наши многи књижевници пију...</p> |
| учини јој се да је остала сама, — он је заузео сваки кут њене душе, он је с њом...{S} Ариф-хану |
| куће нису биле у реду с другим, већ су заузимале сокак, а у угловима седели су просјаци у рита |
| а последњи ред ложа каквога амфитеатра, заустави кола да хануме виде једну слику коју често гле |
| ошавши кроз предсобље, без шума, она се заустави код изласка и покри лице рукама, па се врати и |
| коме су се осећале сузе.</p> <p>Ариф се заустави и очајно рече:</p> <p>— Да је ту Сафет, Шехназ |
| ше заљубљена, не беше уставе која би је зауставила да пред вече не изиђе, да не оде у башту код |
| дан, они пођоше с фењером, да их не би зауставио стражар држећи их за лопове, и вођени својим |
| уместо сина!{S} Зауставља га, али ко ће зауставити муње и громове?{S} А Сафет ханум пристаје уз |
| их богаташа, у једно лепо мајско јутро, зауставише се кола; и док кочијаш, Арнаутин, у арнаутск |
| молитву, пред Нурије-ханумином капијом зауставише се једна затворена кола и из њих изиђоше оне |
| > пожар.{S} Пред Нурије-ханумином кућом зауставише се кола и чу се лупа у капију. „Можда није п |
| о да је она имала камен уместо сина!{S} Зауставља га, али ко ће зауставити муње и громове?{S} А |
| њен лекар, болничар и мајка — њен муж, заустављајући час-по дисање да је не узнемири.{S} Она ч |
| павица видела сам своје дете, па сам их заустављала на улици и љубила их: над туђом сам децом п |
| ред капијом Ибрахим-Хасан-бејова харема заустављали су се богати екипажи турских богаташа, и из |
| ли, због капуљаче на глави, али их нису заустављали, јер су имали фењер; а они су ишли ћутом, к |
| авци свега и свачега, све је застајало, заустављао се саобраћај: гледало се солунско турско бог |
| тужи, и седе до ње.{S} У овој тузи, она заусти да каже сестри, па се уздржа. „Смејаће ми се.“ Н |
| ако необична, невесела, и неколико пута заусти нешто Фатми да каже, па не могаде.{S} Фатма, сре |
| е удаде за најгорега међу најгорима.{S} Захвали Богу, Емир, ако...{S} Јер ти си одрасла с Франц |
| е да „изиђе“ пред човека, и поцрвенивши захвали јој извињавајући се да неће да га изненади — ту |
| то волела као оца, и била му за поклоне захвална: кад је год пошао и дошао пољубила га у руку.{ |
| лренги — певаће нам.“</p> <p>Свих седам захвално погледаше Шехназе-хануму, па изиђоше, али не о |
| нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захваљиваше на љубазности црвенећи.</p> <p>Око поноћи и |
| n="182" /> што избије из једне куће па захвати целу махалу...{S} Испрва је ишао од куће само д |
| муслиманке виде на улици после сунчева захода, оне осташе да преноће.{S} Девојке се зажелеле ј |
| се морамо вратити из шетње пре сунчева захода, што устајемо мужу кад пође и дође, што му полив |
| ..</p> <p>Гости се разиђоше пре сунчева захода.</p> <p>— Емир, рече јој сута, обуци другу хаљин |
| сва у црвено као каранфил. „Каранфил!“ захори се из толиких грла и разлише се гласови на месеч |
| стаде да иде. „Куда ћеш?“ страховито се захори и то не личаше на људске гласове, већ на урлање |
| а кочијашима, на робовима дилаверима, и захорило се, наједанпут, изненада, из стотине грла као |
| са синовљим гостом разговара као Фатма-Захра с очевим...{S} Боже, Боже, колико нам је вера леп |
| и бард, или као муслимански ашик, пева, зацело своје песме.{S} Обучен у европске хаљине, а на г |
| де мужу, невесела је, управо брижна је, зацело што је Осман-беј љут.{S} Ко ће знати зашто.{S} О |
| мачке појела.{S} Да је умела говорити, зацело би нам рекла: „Вратите ме у затвор, јер ја <hi>н |
| а у њ је Нурије била метнула бенђелук, зацело.{S} Да кријемо ово, иначе ће нас нове избрисати |
| лупости; све тако просто, несложено.{S} Зацело су мислили: одрастао у Европи, па не зна турске |
| Разговарају се.</p> <p>— Заљубљено?{S} Зацело.</p> <p>— Зацело.{S} Никога нисам смела питати.. |
| вропска махрама за позориште“.</p> <p>— Зацело, Емир јагње, ти си завијена као Арнаутка и не см |
| /p> <p>— Заљубљено?{S} Зацело.</p> <p>— Зацело.{S} Никога нисам смела питати...{S} А кад сам то |
| у.{S} Довела ми их Мадам Макс.</p> <p>— Зацело су обе „новодошле“?{S} Ти си Самуилу књижару пор |
| ј да..{S} Ти си мало напрасит, а она је зацело размажена, јединица је.</p> <p>— Гле, ага-беј<re |
| а нахранила из скута, па сад, осетио је зацело да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна ка |
| е правила алузију на Нурију.{S} Ариф је зацело хтела тамо, али да не би сестри учинила на жао, |
| оба и дизала пече сасвим — до сад би ме зацело видео; али ја сам, за несрећу, као цариградске в |
| ата човека, француска васпитаница би се зацело бунила што су је изложили на углед као робу; али |
| писала у данима своје среће?{S} Ви сте зацело очекивали да вас позовем на свадбу, јер, чим сам |
| ела с којом другом Францускињом, она би зацело и ту заволела, и то исто овако, лудо, начинивши |
| Срце ми се цепа.{S} Ја у Елизиној деци зацело волим Елизу, а у Сафетиној кћери волим Сафетину |
| па кћер кући довео неразведену, муж јој зацело не би „ударио печат“ за отпуштање, те би довека |
| ..{S} Опет одоше на софу.</p> <p>— Емир зацело спава...{S} Да је пробудимо, Нурије, да је припр |
| усте и такве речи каквих у нашим језику зацело и нема, ја их бар не знам.</p> <p>Дакле, драга м |
| нула пече, па се жури.{S} Сва претрну: „Зацело тетка умрла".{S} Не смеде истрчати пред њу, као |
| да се она то шали, па се опет закикота, зацени се од смеха, после рече:</p> <p>— Није ми до сна |
| и хаљину.</p> <p>А Мерсијина црнкиња се зацени од смеха, после рече:</p> <p>— Слатка кјучук-хан |
| y!</foreign> понови домаћица а гошћа се зацени од смеха гледајући је у њене стиснуте вилице.</p |
| , а муфтија се закашља; кашљао је дуго, зацењивао се као деца у великом кашљу, а лице му сасвим |
| она се узе смејати како се деца смеју, зацењујући се. „Сине, погледај овамо,“ рече јој баба и |
| и Нурије тапшући, и наједанпут нервозно зацика, да чује Џемал-беј.</p> <p>С њеном веселом циком |
| као Европљанчићи, па кад видеше стрица, зацикаше од радости, и бацивши обруч, потрчаше му на су |
| дрвећу скупљају се чавке; по који кров зацрни се као да је покривен црном чохом...{S} Пре три |
| биња и полази да отвори врата, јер неко зачагрља резом.</p> <p>У собу уђе Мерсијина робиња Ђулз |
| се — ожени.{S} Кад се посече дете, рана зачас зарасте; а кад старац, њему и не зарасте: с њом и |
| ет поче Ариф.{S} Женско Питање тек је у зачетку, а наше просвећене жене већ су се поделиле у дв |
| убави, на старинску меланхоличну арију, зачу се из куће пуне веселих жена, с пригушеним кикотом |
| ој се учинише шупље, и кад се из даљине зачу зврјање кола...</p> <p>У та кола, затворена, уђоше |
| коштица бројанице, и уз тихо жуберкање зачу се шапат...<pb n="170" /></p> <p>После свршеног кл |
| на капиџику је катанац.{S} С минара се зачу позивање на последњу молитву, а она несвесно покри |
| /p> <p>У свитање, по танком сухом снегу зачу се ход, и мало па тупо одјекну звекир на капији. „ |
| </p> <p>Ариф, не знајући шта она мисли, зачуди се што је тако наједанпут и пред свима зове да „ |
| , и муслиманско и немуслиманско, све се зачуди шта јој би.{S} Једне жене је оговараху, друге је |
| слоњачу и дубоко уздахну.{S} Мерсије се зачуди и викну, пошто се уозбиљи и погледа у небо:</p> |
| ивши девера седе за ђерђеф.{S} Осман се зачуди, после помисли: „Срамота је, стидљива.“ Она је б |
| ће: нисам могла сачекати ортака.“ Он се зачуди, мислећи да она њему пребацује за женидбу, и реч |
| се Фатма прошета пешице.{S} Снаха му се зачуди, а жена се чисто уплаши: како ће њене кћери ножи |
| га с ким треба век да векује, она би се зачудила и узвикнула: „Како мало!{S} Јавио се мени роби |
| а сам сад први пут видела а нисам му се зачудила, јер ја мислим само на своју несрећу.{S} Непре |
| тетку не наљути; томе се њени још више зачудише.{S} Обучена, накићена, осмехнула се, а ништа н |
| е, свет на станицама, све је подједнако зачуђава и занима; и подједнако је обузима чудно-пријат |
| вене.</p> <p>- Одакле? упита њена мајка зачуђено.</p> <p>— Кроз тејзине кафезе.</p> <p>— Отац т |
| >— Каква врата, ханум-ефенди?! пита она зачуђено.</p> <p>— Ова... брзо устани!...</p> <p>Она ск |
| о ружу, пошто је измирише.{S} Сестра је зачуђено погледа, а она рече: „Не могу без дувана, па м |
| рт.</p> <p>— Кога си видела?! запита је зачуђено.</p> <p>— Мени се чини да се отвори сутина кап |
| пића, пиј! рече му мајка.</p> <p>Он је зачуђено погледа.</p> <p>— Пију хоџе, пију имами, пију |
| а!{S} Тешко нама!“ викала сам, а она ме зачуђено гледаше, па тек наједанпут викну: „А то ли је |
| hi>искрене</hi>.</p> <p>Ариф је гледаше зачуђено.</p> <p>— Биле сте у највећој љубави, а она од |
| да жена, старија од мене, па ме гледаше зачуђено, пошто сам јој била сасвим непозната. „Ја сам |
| > <p>— А зар се муж не воли? упита Емир зачуђено.</p> <p>— А која у нас воли мужа?</p> <p>— Ари |
| теља“. „Где је Мерсије-ханум?!“ узвикну зачуђено Фахрије-ханум, пошто намести Фатму према Џемал |
| у јабуку. — „Зашто мужде, нене?“ упитах зачуђено, јер нисам могла ни слутити чим би ме могла об |
| шта, па сам се уплашила.</p> <p>Кад се зачује звонце с улице, сестре пребледе, па скачу и згле |
| лим: „Она је жена,“ говори, а у томе се зачује његов ход.</p> <p>— Ето га! узвикне Фатма радосн |
| .{S} Он обгрли Џемал-беја, и тако пође: зашкрипаше му лаковане плитке ципеле с високим петама, |
| оно љубазник.{S} Лажљивице!“ узвикну и зашкрипе зубима, па се уношаше у лице женама; оне су ми |
| теж главне дугачке улице на Јалијама, и зашла је у једну од споредних улица Новога Солуна.{S} К |
| равној чаршиској калдрми, и најпосле се зашло за угао једне старе џамије с чијим се минаретом п |
| све је вређа, и за сваку ситницу плаче, зашта би се други пут смејала.{S} Њена сестра, напротив |
| Једва дођох.</p> <p>— Е, Јасмин-ханум, зашта те послала кјучук-ханум?</p> <p>— Ууу! ја заборав |
| док год је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба да ме храни, да ме одева, је |
| главом: тек би ми се тада чинио као мој заштитник, као мој бранилац, човек и муж.{S} Па зар ова |
| лиш мене да превариш.{S} Кад воли мужа, зашто је онолико тужна кад није у љубави с Мадам Аристи |
| ено, и она се збуни и више га не упита, зашто му је мајка несрећна.</p> <p>Он се из куће не мич |
| даје невиђен.“ О, врло драга госпођице, зашто узех тек онако оно што ми писасте: да ја немам св |
| нове?!{S} А ми, нове?!{S} О, наши људи, зашто сте нас пробудили?!</p> <p>У томе дође на врата Ђ |
| ма, и дубоко уздахну. „<hi>О наши људи, зашто сте нас пробудили</hi>?!" рече тихо Мерсије што м |
| Кад си је хтео удавати по муслимански, зашто си дао да се дружи с Европљанкама, што си тражио |
| одно, или је већ кога заволело.{S} Али, зашто <hi>већ</hi>?{S} Она нам је, сине, нека је жива, |
| очи, ја бих пала у несвест.{S} Па ипак, зашто ми је овако?{S} Плакала бих, никад се ућутала не |
| виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, зашто су њена писма некако чудна, замршена; видим да им |
| нису свесни...{S} И кад то добро знам, зашто да их дубоко ожалостим и грдно осрамотим?..{S} Ја |
| тања; трећу...{S} Потпуно луд.</p> <p>- Зашто је отерао трећу? рече Цариграђанка радознало. <pb |
| g="fr">mon Dieu</foreign>, откуд могу.. зашто све да вам ређам !{S} Још кад су муслимански султ |
| и кад погледа, ње нема...{S} Устала!{S} Зашто данас пре њега, кад увек устају заједно, заједно |
| вао ме да изиђем, да седим с људима!{S} Зашто?...</p> <p>Мај.</p> <p>У нас повика на ортаке, а |
| ош једно.</p> <p>— Три одједанпут!..{S} Зашто их не читаш?...{S} Ја ћу ово да отворим, и ова дв |
| ему...{S} Да говоримо нешто друго...{S} Зашто нас је звала Нурије-ханум?</p> <p>Она сва преблед |
| то одбила на болест.{S} Али данас...{S} Зашто не устаде свекру, кћери?</p> <p>Она плаче и облач |
| га ти!{S} Зар мени скут, а свекру...{S} Зашто му не устаде, кћери?</p> <p>Она бризну у плач, не |
| апрасити беј већ се поврати, покаја.{S} Зашто да се не користи мужевљим правом?{S} Зашто да му |
| аринет и подврискивање једнога беја.{S} Зашто наши људи, како у Солуну тако овде, воле да седе |
| ега што је око њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају женској деци име <hi>Ариф</hi>? „У њих ни |
| ене прије не питају је зашто уздише.{S} Зашто да је питају?{S} Погубила децу, остала с једним.. |
| се лупа у капију. „Можда није пијан.{S} Зашто на колима?{S} Да се није разболео?{S} Да га није |
| то да се не користи мужевљим правом?{S} Зашто да му отидне <hi>тако</hi>?{S} После овога што је |
| а није на путу?{S} Да није болестан?{S} Зашто тејзе не пошље Фахрије хануму сути, да јој каже з |
| p>— Чијег?</p> <p>— Сутаниног.</p> <p>— Зашто отуд?</p> <p>— Зашто отуд?!{S} Слатка, слатка мој |
| стара опет, кад угледа снахе.</p> <p>— Зашто мужде, госпођо мајко? рече Сафет пољубивши скут с |
| а, и пружи јој руку с гривном.</p> <p>— Зашто се тако тешко закопчава?{S} Ко зна ко је покварио |
| ринску муслиманку, Ариф-ханум.</p> <p>— Зашто си јој набављао европске учитељице, кад си хтео д |
| >И пошто је сву ижљуби, рече :</p> <p>— Зашто само ћутиш ?</p> <p>А она проговори:</p> <p>— Кад |
| ненади, и уозбиљивши се упита:</p> <p>— Зашто је она несрећна, кад си јој ти срећан?</p> <p>Али |
| утаниног.</p> <p>— Зашто отуд?</p> <p>— Зашто отуд?!{S} Слатка, слатка моја тејзе!</p> <p>— Тво |
| о.{S} Шта хоће, оне, сироте, не знају.“ Зашто је учио?{S} Шта је сад?{S} Беспосличар: млад а ни |
| прави врло лепе хаљине, скупоцене... „А зашто и не би, кад је толико богата: куће, конаци, бога |
| остила: пушила је, и цела је кућа знала зашто не пости.{S} Он је и сад није имао сву, али ју је |
| а је пређе лака дрхтавица, и није знала зашто, да ли што јој се малопре учинило да умире лето, |
| но други пут уз пост, али и сама не зна зашто је таква, да ли због дувана или због сина.{S} Око |
| што би... он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се била разболела, онолике грознице, бунцање: |
| вима, чак и са странкињама, турски. „Па зашто нам наши родитељи дају да учимо европске језике к |
| лежје, њој толико мило, мислила је; „Па зашто говоре да турске жене не могу бити срећне?!“ Коли |
| ељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је пита зашто је отишла не казавши никоме да ће ићи, она одгово |
| своје лице и заплака.{S} Он је не пита зашто плаче.{S} И претвараше се као да је миран, и као |
| дна још и сад), и кад их Мис Блак упита зашто су се развеле, оне с пуно ироније рекоше: <hi>Кис |
| и уздише.{S} А њене прије не питају је зашто уздише.{S} Зашто да је питају?{S} Погубила децу, |
| и да сам распуштеница?“ Ни слутила није зашто тејзе одлаже за доцније, док јој се не приближи р |
| ћи, и у души осећа неку тегобу: каје се зашто није и сам постио, па да сад с њима клања.{S} Гле |
| нећу да седим невенчана.{S} Нећу!{S} И зашто да му седим кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} |
| мргођен, обучен европски а у фесу.{S} И зашто је обукао те хаљине, европске, кад мрзи Европу?{S |
| нешто из недара.</p> <p>— Писмо!{S} Али зашто у недрима кад је толики омар?{S} Ти си га покваси |
| .{S} Би јој чудно што нема суза.{S} Али зашто да плаче кад јој је он жив и није луд...{S} Отрез |
| , свим рођакама и пријатељицама.{S} Али зашто Фатма не чу бабу и мајку, кад се договараху, коме |
| рже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, необичан мир.{S} Пре су |
| ло што је Осман-беј љут.{S} Ко ће знати зашто.{S} Она сваки час шапће нешто мужу.{S} Он је, вид |
| и доћи без ње?!“ Турске жене не знајући зашто је дира, смешаху се на њу лукаво.{S} Она се попов |
| } И она је све знала.</p> <p>— Сад знам зашто јој не идеш.{S} Али у почетку, ти си јој ишла сва |
| нежењена човека...{S} Побегла сам, јер зашто да она буде несрећна?“ Ахмед-беј бејаше поражен, |
| ије имала свести за свој грех...</p> <p>Зашто је поред оног узвишеног осећања, љубави, оно ниск |
| не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је тако волео кућу, ко жену, ко д |
| есрећу.{S} Непрестано саму себе питам: „Зашто ме отац удавао <hi>овако</hi>?{S} Давао ме туђем |
| а ми лице као цвет или зрелу јабуку. — „Зашто мужде, нене?“ упитах зачуђено, јер нисам могла ни |
| затвори очи...{S} Око собних врата неко зашушка; она се трже; врата се већ одшкринуше и помоли |
| и једно и друго је растужује.{S} А кад збаци покривач и осети ноћну свежину, мирис влажан од з |
| ваљда није била ни до пола пута, кад се зби једна необична природна појава.{S} На небу се појав |
| што му се нисам обукла...{S} У мени се зби преокрет: ја према њему охладнех, и оставих га...{S |
| душо?</p> <p>— Каква смелост!{S} Не, ти збијаш шалу.</p> <p>Мерсија јој затвори уста и силно је |
| пет имам, ја... (Јако поцрвене и рече:) Збиља, суто, откуд то, из овакве куће момак да пије?!</ |
| <hi>Ана Жабуле</hi>.</p> <p>P.{S}S.{S} Збиља, ако је госпођа твоја мајка у љубави са Нурије-ха |
| ера шалу с оним кога она воли!</p> <p>— Збиља, је ли се помирила госпођа стрина с Мон... с Нури |
| на главу кад чујемо мујезина.</p> <p>— Збиља, Емир, кад бисмо сад чуле куцање по европски, и к |
| домаћица прекиде песму и рече:</p> <p>— Збиља! је ли се ханум-јенђе помирила с Мондије-ханумом? |
| све да би била срећна у брачном животу, збиљи коју младе девојке узимају за шалу и једва је чек |
| у, као да им се пред овом њима страшном збиљом језик узео; нико им не приђе осим Ариф-хануме и |
| ивоту, а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу његову,“ тако мисли Фахрије-ханум, најстарија нов |
| а сам друга, у мени се некакав преокрет збио, ја сам се препородила; од тада, ја се не љутим на |
| као да су је први пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор и не погледаше у велико напуштено гробљ |
| стале и на одсецање косе и на смрт и на зближење и на пад...{S} Јер оне проводе живот анималан: |
| у, у француским романима, тражиле „прво зближење” Јулијино с Морисом, и „први пад“ Госпође Бова |
| ак до прве капије.{S} Ово кратко ћутање зближи их више него цео дуги разговор...</p> <p>Како је |
| тарија девојка а по изгледу тако млада, због своје отворености Арифи увек врло симпатична, Мадм |
| е просвећеност, <pb n="114" /> слобода, због чега је човек <hi>човек</hi>.“ Али колико бола од |
| хиљаду гроша... имао сам много трошка, због болести.“ И користи се једном тачком у верској им |
| је-ханумина сестрића.{S} То није смела, због мене; јер он би мени подвикнуо: „Како то да га вол |
| на је била отворена, и сувише отворена, због чега је у њином друштву, ненавикнутом на отворенос |
| } Два дана седе сама с оцем врло тужна, због тетке, шаљући робињу, по двапут на дан, и ако је д |
| ује грозне кораке смрти, она се стреса, због тога се тресе, од страха да не умре.{S} Обузе је н |
| И учини јој се све мало, ситно, ништа, због чега је некад призивала смрт, и чак мислила да сам |
| и дан поста.{S} Сестре променише нарав, због дувана Нурије, иначе говорљива, сад по ваздан ћути |
| о лежаше крај њених ногу, сасвим белог, због чега га она и зове „Памук“, и без премишљања позва |
| него пуст...{S} Није ни то, него горд, због своје лепоте, поче Ариф.</p> <p>Сафет је прекиде:< |
| ана; али сад Џемал-беј у подне не дође, због те њене другарице.</p> <p>Трећа рамазанска ноћ.{S} |
| , носе обичне, а фереџу велике госпође, због одлажења у Јилдиз.</p> <p>До средње капије у харем |
| го дирају мене.{S} Кад не спустим пече, због врућине, кад не отворим сунцобран, да не заклоним |
| наже над њу, узбуђен, али је не пољуби, због мајке, и рече:</p> <p>— Данас ти је добро, ханум ? |
| у спавале.{S} Стражари су их загледали, због капуљаче на глави, али их нису заустављали, јер су |
| у да се никад не врати мужу, кога воли, због кога је ослабила, и пролагала се: сад слаже родите |
| говориш.{S} Зејне-ханум врати се кући, због деце.“ — „Зар сад кад знаш каква сам зовеш ме кући |
| сам се свету ћерком, добром и паметном, због чега је узе племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха |
| ђа свако јутро.</p> <p>— Госпођо мајко, због чега Ариф толико воли ту страну жену? упита Сафет. |
| а без њих.{S} Нећу да будем изобличена: због женске деце.“ Турске жене, из првих кућа, долазиле |
| ао да не говори мојим матерњим језиком; због вашег писма била сам се унела у француски „На, про |
| Срам те било!...{S} Шта си учинила?{S} Због чега си отерана?...{S} А?...</p> <p>Он се смеје, а |
| е, човек би се питао: „Шта је Арифи?{S} Због чега је заволела ову жену?“ Ни на памет му не би п |
| и ту страну жену? упита Сафет.</p> <p>— Због њене земље.{S} Да је Мадам Аристид оваква иста, а |
| бити ићи у Анадолију и Сирију.</p> <p>— Због нас су и наши мужеви, официри, послати у Маћедониј |
| двикнула би им: напоље! али се уздржава због Мадам Аристид.{S} Из боље породице но остале, обра |
| е изнурена.{S} Оне помислише даје таква због тетке, те је нежно тешаху, и послаше је да легне.{ |
| ничега што би им скренуло мисли с онога због чега пате.</p> <p>Па ипак, Фатми је мало боље, то |
| наша стара Ариф-ханум нова!...{S} Ваљда због одела ?</p> <p>— Одело јој је, сине, старинско, ал |
| хтеде да јој окрене леђа, али се уздржа због Мадам Аристид.{S} Францускињама би најнепријатније |
| а се за <pb n="266" /> лудог Осман-беја због вашег сина, да је он отера те да узме вашег сина: |
| е Цариграђанко и Ариф-ханум, али да она због њих не оставља мужа; но кад је виде с цигаром, да |
| >Он седе близу ње, не питајући је ништа због мајке; мало, па изиђе да руча, по турски, готово с |
| аш лишићеш ме њих.{S} Крила сам од себе због девојчица, да им мајка не буде изобличена као прес |
| женом га је метнула једанпут.{S} И све због њега, све за њега: седела код куће, облачила се, г |
| пошље Фахрије хануму сути, да јој каже због чега сам се за Османа удавала, и да сам распуштени |
| у држави, она у друштву".{S} И грде је због Францускиње. „Пофранцузила се!“ Али, голо дрво ник |
| и Туркиња.{S} Ту су и младе жене, дошле због тебе, па што се кроз прсте гледало невести, то се |
| које мило дете.{S} Крила сам од тебе не због тебе, већ због деце: кад ме отераш лишићеш ме њих. |
| од човека.“ Он устаде постиђен, али не због онога за шта га она као у судњем дану оптужује...{ |
| у.{S} Њој је и пријатно, мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да је Осман није отерао, она би се р |
| удала, ако је старотурчин; удала бих се због његове лепоте, рече Цариграђанка па се засмеја, ал |
| је, морао сам: бежао сам од своје куће због гостију, сву ноћ сам седео с бескућницима и пио са |
| ј ваљамо?{S} Ја сам лето волела највише због чифлука.{S} Она наша ливада, и ако је опкољена зид |
| е, нема је физички, а духовно је има, и због тога је то тако страшно, кад све зна, а мисли да ј |
| злочинац...{S} Он је суђен као убица, и због убиства протеран из Цариграда.{S} У тим тешким тре |
| мождила би га.{S} А ништа му не рече, и због тога презире себе, што се претвара, што лаже, што |
| м.{S} Дигне главу, па ногу пред ногу, и због тога су га прозвали <hi>Бујукбурунли</hi>, то јест |
| као госпођа, већ као мајка, и Осману, и због тога као због лепоте, биваше све милија и ближа.{S |
| жене заборављају да су госпође и жене и због тога и не зову странкиње: позвала ју је да види ха |
| а можемо најпре видети", а то помисли и због тога скочи.</p> <p>У нениној соби седеле су позаду |
| али и сама не зна зашто је таква, да ли због дувана или због сина.{S} Око вечерње, она метну на |
| а му тек што је напунила четрнаест; али због сувишње младости, она дете није могла донети; роди |
| јектике, која ће ми доћи од љубави, или због љубави, како да кажем.</p> <p>— Ја бих с њим, Мерс |
| а зашто је таква, да ли због дувана или због сина.{S} Око вечерње, она метну на главу бели башј |
| Опа се није устезала да каже странкињи због чега не треба да им долази.{S} Овој бејаше жао, ал |
| ешена и на живот и на смрт.</p> <p>— Ти због тетке...{S} Спавај, она неће умрети.</p> <p>— Отац |
| из Фатмине собе: ниско не могоше сести због корсета; у дну софе спустише се робиње поред слушк |
| ар твоја сестра да... поче па не доврши због плача.</p> <p>— Сестро, ја сам своје проћердала.{S |
| латка нене.{S} Ја је волим, али не знам због чега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, а готово ув |
| као преступница.{S} А сад, побегла сам због ње, свога ортака...{S} И она, сирота, мисли удаје |
| уше!...{S} Ову дугачку причу почела сам због сина.{S} Родитељи ми беху одавно умрли, кад ми се |
| ће волео сам тебе, или све то волео сам због тебе.{S} Фатма, ми муслимани <hi>можемо</hi> волет |
| т Осман.{S} После себе извињава: „Ћутим због деце: не бих могла без њих.{S} Нећу да будем изобл |
| ако васпитало.{S} Па бар да је протеран због политике, да су му конфисковали имање „реакционари |
| вратила... отерана.{S} Мој несрећни син због такве жене да се рани.{S} Кад је чуо да се преудал |
| ећ као мајка, и Осману, и због тога као због лепоте, биваше све милија и ближа.{S} Не прође мно |
| у белим, лаким хаљинама, бео као млеко због неизлажења и много изгубљене крви.{S} Окренут леђи |
| собом издржала прошли пут!{S} И то само због тога што Фатма није знала.{S} И заиста, све би бил |
| Ти знаш да су мужеви тих жена, <hi>само због жена</hi> растурени са службом по Анадолији, и по |
| {S} Крила сам од тебе не због тебе, већ због деце: кад ме отераш лишићеш ме њих.{S} Крила сам о |
| их умела.</p> <p>Како је леп тај младић због кога сам дрмала решетке!{S} Као бог.{S} Млад, наус |
| ово црвено, то су сузе, није крв...{S} Збогом, отац, опростите ми сви!</p> <p>Кад хтедох затво |
| ече Ариф смејући се, улазећи да им каже збогом.{S} Они се застидеше и пустише се; Фатма похита |
| ј бејаше жао, али ипак дође „да им каже збогом".{S} При растанку, она страсно пољуби лепу заљуб |
| асно, као кад је била мала, а „последње збогом“ обори је у постељу.{S} Мајка јој се уплаши те ј |
| /l> </note> <note xml:id="SRP19120_N61">Збогом, Сузанице, моја ружо бела, која си ме волела оса |
| </note> <note xml:id="SRP19120_N60"> <l>Збогом!{S} Ја мислим да те у овом животу</l> <l>Нећу ви |
| та, па посрћући као пијана, похита без „збогом“.</p> <p>Фатма оста сама:{S} Ђулренги је с ханум |
| ти: утешиће је.</p> <p>Од куће оде без „збогом“ и не видев Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку |
| и не?</p> <p>Он се трже, и рекав Фатми „збогом“ као туђ човек, обори главу и оде.{S} А Фатма ре |
| д виде да је слагала и није поцрвенела, збуни се и обори очи.{S} Они су јој, наравно, веровали |
| душо, моја писма?</p> <p>Она поцрвене, збуни се, па рече:</p> <p>— Прво их саших... у јастук, |
| је чедо пророково.</p> <p>— Тебе, сине, збуни име момкових родитеља, те и не мислиш на момка.{S |
| мога сина?</p> <p>Ово изненадно питање збуни Фатму.</p> <p>— Кад? рече веома тихо.</p> <p>— Ка |
| намештен и јединствено осветљен, она се збуни.{S} Ту је представљена Европа у миниатури.{S} На |
| си, не остаде јој непољубљено, и она се збуни и више га не упита, зашто му је мајка несрећна.</ |
| таповима (унеле их у собу!).{S} Ариф се збуни видевши први пут у миниатури Европу.{S} Међу стра |
| могла помислити одмах чим се пробудила: збунила је баба, па раздрагана стеже бабу да је удави.{ |
| ат га вуче за капут, задржава; а Фатма, збуњена, уплашена, узе љубити свекрви скут; свекрва јој |
| “ Обе су га познале.{S} Емир, узбуђена, збуњена, не знађаше шта ради те побеже удно собе, ту чу |
| се заборави и засмеја се од радости, и, збуњена, не знајући шта ће, спусти пече на лице.{S} Ари |
| p> <p>За читави месец дана, ја сам била збуњена, као занесена, па кад сам чула да ме отац удаје |
| осетио њену љубав, опазио њене топле а збуњене погледе, и грозничавост кад јој се ђерђефу приб |
| ам.{S} Ја њега познајем, одговори Фатма збуњено.</p> <p>Колико је бледа, још више побледе и кра |
| arget="#SRP19120_N76" /> одговори Фатма збуњено, употребивши „<foreign xml:lang="fr">ma chère</ |
| ско!...</p> <p>— О, Боже, па... узе она збуњено, постиђена.{S} Сад ње више нема, а ја не знам, |
| знам кад коју направим, па се све више збуњујем, а оне... о, да, оне се чине невеште.{S} Како |
| та без питања, и он је — отера.{S} Опет зва Зејну да погази траву по милим стазама, али она му |
| анета за Француском мајка би те од мила звала <hi>Лулу</hi> или <hi>Мими</hi>; у Француској ће |
| која ју је врло волела и од милости је звала „Фатуш“: болесна је, на самртној постељи, после — |
| говоримо нешто друго...{S} Зашто нас је звала Нурије-ханум?</p> <p>Она сва пребледе: његовом му |
| а дана она не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није постојало д |
| и да је дошла незвана (домаћица је није звала), окрете се Госпођи Аристид и слободно турски реч |
| едно весеље за турске жене, и зато није звала људе, него само жене, свих источних народа што жи |
| омшији подсмевала што има велики нос, и звала сам га „носоња“.{S} Једног дана, моме оцу дође је |
| ад би знала на кога мислим...{S} Кад би звала за ким умирем!..{S} Боже, за моје незаслужене пат |
| јазан и мастан.{S} Њине жене књижевници звале су га још и „Превазишао Себе“, зато што је у једн |
| њава продаваца разлегала се страховито, звали су муштерије млекари с јогуртом и воћари с помора |
| велико, монументално друштво које би се звало: <hi>Друштво за самоваспитавање и васпитавање</hi |
| има дочекују и испраћају мале лађе овде зване „просјаци“, зато што сад отиду на румелиску стран |
| е што су преко дан, на каквом шеталишту званом овде „пијаса“, или у чаршији, кроз редове људи, |
| .</p> <p>Мај.</p> <p>И синоћ седење!{S} Звао ме да изиђем, да седим с људима!{S} Зашто?...</p> |
| Ово није твој „стари Џеми“, како си ме звао, него Џемал-беј, страстан источњак, коме <hi>волет |
| Одох да ноћим код Саније-хануме, а она звата, окупи...{S} Тамо се нисам развила те хтедох пући |
| То су ти очекивани гости, пре два дана звати за вечерашњи ифтар.{S} Уз капију се оне три закик |
| > или <hi>Мими</hi>; у Француској ће те звати <hi>Џиџи</hi>.</p> <p>Париз, 4 новембра 1907.</p> |
| робудила их је љубав.</p> <p>— Ја ћу те звати „Фатма", јер то је име носила кћи нашега Пророка, |
| ало од ифтара, а за суфур је нису хтели звати, јер су мислили да спава.{S} Кад се чу позивање н |
| нско, јеврејско, циганско, све што није звато на свадбу, скупило се око Ибрахим-Хасан-бејове ку |
| овек.{S} Да позовемо за сутра ове људе? зваћу их за после ифтара, заврши Нурије.</p> <p>А пашин |
| енту“: иста је као оне...{S} И да је не зваше, ко зна докле би лежала и маштала, бежећи од јаве |
| ни, те се чуо шум мора, видело котрљање звезда и месеца на његовим таласима и осећао јак, слан |
| и кад су на таласима гледале „котрљање звезда“...{S} Двапут су ишле на мали Кара-Бурну на затв |
| оноћи, а Солун је по кућама будан; пуно звезда на небу, и пуно звезда на кућама: по прозорима, |
| ћама будан; пуно звезда на небу, и пуно звезда на кућама: по прозорима, од свећа су се чиниле с |
| чланак у новинама где се нашле речи <hi>звезда</hi> и <hi>слобода</hi>.{S} После, оволики шпију |
| ; са свих минара окићених кандилима као звездама, разлеже се „Алла’ екбер“, и чудно утиче на он |
| .{S} Вече.{S} Мирише и море и земља.{S} Звезде дрхте.{S} Она с њим иђаше кроз Тефтердарову Башт |
| д свећа су се чиниле светлуцаве жмираве звезде...{S} Из даљине се час-по чуо оштар писак кларин |
| и учини му се као да су по мору просуте звезде.{S} То су били фењери обешени на мотке за једра. |
| и никад јој у срцу није одјекнула овако звека ланца с чивијом, нити јој је икада овако било кад |
| око на разређене шалоне, сад задрхти од звеке ланца, од треске чивије, од лавежа пса од хода, о |
| 83" /> <p>...{S}На њиховој капији чу се звекир!{S} Она стрпа писма у недра па полете у кућу без |
| егу зачу се ход, и мало па тупо одјекну звекир на капији. „Он!“ узвикнуше све три у један глас. |
| ичним звонцетом на капији поред халке и звекира, тако у њену велику собу, у салон с „мешовитим“ |
| по споредним улицама, и лупа халке или звекира на капијама, која се с времена на време чула и |
| ништа не чујем, ништа не видим, ни лупу звекира на капијама, ни жене у чаршафима с фењерима пре |
| ом погледа у две тешке велике капије са звекирима и халкама споља, с мандалима изнутра, у грдно |
| ектричног звонцета.{S} Капија стара, са звекиром и халком споља, и с мандалом изнутра, а звонце |
| уместо робиње лупну на капију сама, не звекиром, но дланом своје мале меке руке, и учини јој с |
| пружену мишицу.{S} Чим залупаше тучним звекиром на високој гвозденој капији те лепе куће, опко |
| ма, стадоше пред капијом; муфтија лупну звекиром у капију, а она се полако поче да отвара. „Има |
| кривено лице, чочеци полазе испред њих, звецкају зиловима и певају...</p> <p>На харемским прозо |
| , игра, песма, кафа, мастика и урнебес: звецкају зилови, певају и играју чочеци, подврискују бе |
| па се опи!...{S} О, певала ми је.{S} О, звецкала ми је чампарама и играла као чочек!...{S} Била |
| шилука; па свирање у ут, ударање у деф, звецкање чампарама, пљескање длановима, смех, али пригу |
| е жао младости и живота, а јесењи ветар звижди, уноси, с маха на мах, кроз један отворен прозор |
| љуби је.{S} Кроз жене забруја нешто као звоно.{S} То су њини гласови, гласови чуђења и радости, |
| и халком споља, и с мандалом изнутра, а звонце.{S} Ариф их прекори, што се подсмевају Нурији, к |
| а сам се уплашила.</p> <p>Кад се зачује звонце с улице, сестре пребледе, па скачу и згледају се |
| и до зоре.{S} Али са улице јако зазвони звонце и чу се пас... „Гости!“...{S} И мало па се кроз |
| њих метну прст на дугме од електричног звонцета.{S} Капија стара, са звекиром и халком споља, |
| кафезима а и са шалонама, с електричним звонцетом на капији поред халке и звекира, тако у њену |
| ани тресли су се од силних кола која су зврјала, шкрипала, пуцала по крупној неравној чаршиској |
| једва је чекају.</p> <p>Око подне чу се зврјање кола, уши да заглухну: пред капијом Ибрахим-Хас |
| учинише шупље, и кад се из даљине зачу зврјање кола...</p> <p>У та кола, затворена, уђоше једа |
| а у лепе арије: тонови су се преливали, звуци час дрхтали час жуборили, разумеле се речи, јецањ |
| не може раздрагати; али, у томе се чуше звучни мушки гласови.{S} У великој соби селамлика<ref t |
| анумама уз виолине.{S} Чули су се мушки звучни гласови.</p> <l>У пролазу те видех, па сада гори |
| , то јест само једне чочекиње.{S} Па се згади.{S} Прљав.{S} Да иде у хамам...{S} А где ће опрат |
| довољан што је преварио госте; а сад се згади на ту лаж, те плати мастику и не попив је, па ско |
| муре они, она има руке згодне за наут у зглавцима.{S} Међу њима су три нове из Цариграда, па ра |
| код куће. „Нема га!“ прошапћу све три и згледају се.{S} Палицом с тучним врхом стражар лупну у |
| це с улице, сестре пребледе, па скачу и згледају се; хоће да ослушну, па се трзају: крију нешто |
| нама: ова има ма’муре они, она има руке згодне за наут у зглавцима.{S} Међу њима су три нове из |
| saut de lit</foreign> наша антерија!{S} Згодно за седење на миндерлуку.</p> <p>Она од задовољст |
| з дућана са свакојаким јестивом, јелима зготовљеним на маслу, испуњавао сву чаршију.{S} Девојке |
| , или, кафане (она није знала шта је та зграда), свратила је и отишла на „седницу“.{S} Ушавши у |
| :{S} У лажи започет брачни живот, то је зграда сазидана на песку.{S} Једна олуја, и зграда се с |
| да сазидана на песку.{S} Једна олуја, и зграда се сруши... „Да има Бога, он би ми се јавио кад |
| ишло кроз Стари Солун, начичкан трошним зградама са софама и кафезима...{S} А кад се стиже до б |
| на бал код госпође Нисим.</p> <p>Она се зграну:</p> <p>— Зар сад кад сам немирна како никад нис |
| ... с Фатмом, тејзе?</p> <p>Тетка му се зграну:</p> <p>— О Фатмом?!{S} Шта би рекао свет!...{S} |
| џакови које је на улици видео, он би се згрануо...</p> <p>Шта ће бити с Емир-Фатмом?{S} Добиће |
| зе јој поче говорити о удаји!{S} Сви се згрануше: откуд јој та смелост!{S} Мајка јој не би вређ |
| ој фризури, одговори да је „хвала Богу“ здрав, она рашири десну руку на прсима, погледа у стихо |
| има.</p> <p>Он је висок као кипарис, па здрав, мушко, као неки старински витез, и ако нема мач. |
| дете.{S} И он је био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости увек болесну, заједно с њен |
| {S} Хоће да је сам.{S} Види себе, дечка здрава али увек незадовољна: чезне за мајком.{S} Криви |
| једанаестогодишње девојчице постала је здрава, дивна жена.{S} И једнога дана, она осети у срцу |
| ају, па да се он с њом одвоји... сад је здрава.{S} Свекрва јој преде свилу и наједанпут рече:</ |
| не осећајући себе, клону, и гласно, као здрава, узвикну: „Боже!{S} Боже!“, па му се поче молити |
| он ће радити: здраве су му руке и ноге, здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он на ово ништа не од |
| црвене и обори очи.) „Али он ће радити: здраве су му руке и ноге, здраве су му очи и памет.“</p |
| {S} Он има здраве руке и ноге.</p> <p>— Здраве руке и ноге су за амалина.</p> <p>— Амалисаће, а |
| е хранити?</p> <p>— Радиће...{S} Он има здраве руке и ноге.</p> <p>— Здраве руке и ноге су за а |
| ирише.</p> <p>Кад се он врати, узеше се здравити грљењем и љубљењем...</p> <p>— Као да си дошао |
| !</foreign>“ Па се после кратког ћутања здравише теменима, све редом, па Ариф виде једну озбиљн |
| деветој години, ожени га једном, нежна здравља, једанаестогодишњом девојчицом из унутрашњости |
| ра, преко обичаја турског, већ упита за здравље домаћиново; и кад јој једна четрдесетогодишња х |
| пилавом ђаке, пошто очитају молитву за здравље и добро учење његова унука и узвикну „амин!“; и |
| ...{S} Одоше на софу, и ту се питаху за здравље, за расположење.{S} После, кафа (слатким не пос |
| мени дође срећа, то значи да се вратило здравље госпођи вашој мајци...{S} Јер ја своју срећу не |
| је бијем, већ да се молим Богу за њено здравље, памет.{S} Она је полудела кад пљује... ломи... |
| од двадесет четири године, он је својим здрављем и мушком лепотом порази.{S} Учини јој се да то |
| љење и љубљење скута старици.</p> <p>По здрављењу, по радости види се да су најрођенији род.{S} |
| и светлости (јер ми смо у тами), новога здравог живота (јер сад нам је живот трулеж), из кога б |
| епшу међу најлепшима, <hi>узеће га</hi> Зејна...{S} У лудилу од страсти, чак заборавља да му бр |
| ?{S} А ти, Ариф, браниш овакве жене!{S} Зејна је проста неваљалица.</p> <p>— Боже сачувај!{S} - |
| .</p> <p>— Снаха му није у тој кући.{S} Зејна не опада...{S} Она је за текију, рече Ариф.</p> < |
| лица.</p> <p>— Боже сачувај!{S} - Јадна Зејна...{S} Али, други пут о њој, рече Ариф.</p> <p>— А |
| отера...</p> <p>Тврдо вероваше да ће се Зејна одмах вратити мужу, или бар долазити на састанке |
| то наљутила, па не знаш шта говориш.{S} Зејне-ханум врати се кући, због деце.“ — „Зар сад кад з |
| али лепа, лепша од оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и брат толико |
| ква шетња.{S} Беше добар; али, како оде Зејне-ханум, он промени нарав.{S} Сад се каје, знам...{ |
| више буктала, и њега целог обузела: без Зејне му кућа беше пуста, живот несносан, љућаше се за |
| </p> <p>Ова веза трајала је позадуго, и Зејне-ханум, Осман-бејова снаха и жена није ни помишљал |
| ао кад се спремао за извршење злочина: „Зејне-ханум, јагње, хоћеш ли да спавамо?“, она се стрес |
| ко ниси љубоморан, зар се не стидиш?!“ „Зејне-ханум, ти тако говориш за инат... што сам те узео |
| оше.{S} Нурије рече:</p> <p>— Алла’!{S} Зејнеб-кадун!...{S} За ручак: сира и хлеба, ко може да |
| {S} У њему се понова разбукта страст за Зејном, те јој поручи да му дође на састанак испод Чауш |
| ез питања, и он је — отера.{S} Опет зва Зејну да погази траву по милим стазама, али она му се и |
| ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што жали Зејну, са својим „застарелим погледима“ о моралу не да |
| то си тако весела". — „Снила сам, нене, зелен калпак.“ — „Ако си га снила онако, радоваћеш се — |
| он!{S} Обукла се у црвено, на глави јој зелен калпак, седе крај свекрвиних ногу, на један велик |
| ш се.“ Она се засмеја, као малочас, јер зелен калпак снивала је често, и увек јој нене рекла да |
| е му фес с дугачком кићанком и чалму од зелене свиле.{S} А чим напуни четири године, он ће га д |
| молитву и гледају духовним очима рајске зелене баште и живе изворе.</p> <p>Ти ништа не разумеш, |
| ака, па се није чудила: умрла „отишла у Зелене Баште“; али није видела оца да не заплаче кад кћ |
| а; а кад, преко кровова, црвених између зеленила, виде бео залив, тренутно се разгали, док јој |
| вембра месеца а време је као с пролећа: зеленило траве је свеже, киша падне преко ноћ, а ујутру |
| се заплави између зелених брежуљака.{S} Зеленило траве, широколисти дудови, огромне гомиле диња |
| рано бело гробље, турско, у долини, под зеленим брсним дрвећем, чије испретурано надгробно каме |
| а дервишима, и у текије велике, ишаране зеленим воском свеће, од пашинице, мајке Џемал бејове.< |
| еврејке у шареним антеријама подбрађене зеленим газом, странкиње што живе у Солуну и путнице, Е |
| , кроз гомиле људи у црвеним фесовима и зеленим и белим турбанима и буљуке жена у разнобојним ч |
| ре у црним, Сафетине врснице у плавим и зеленим чаршафима, све с посувраћеним печима.{S} Мало, |
| ука... овако рано?“ — „Јуче... јела сам зелених шљива,“ рече, па још више поцрвене. — „Није то |
| се обрадује мору, кад се заплави између зелених брежуљака.{S} Зеленило траве, широколисти дудов |
| „Ако си га снила онако, радоваћеш се — зелено.“ — „Снила сам га на глави." „Е, удаћеш се.“ Она |
| свила, на цветиће, <pb n="226" /> поље зелено, цветићи црвени.{S} Она хаљину никад није тако к |
| ем на наше куле и чардаке, те да гледам зелено поље и по њему нашу ергелу и овце.{S} Знаш, Мерс |
| бела као снег, обучена у врло загасито зелено као кипарис, символ жалости.{S} И замишљена је, |
| свадби била брижна и обучена у загасито зелено.{S} Па је испита.</p> <p>— Знала сам ја то, Ариф |
| је то нетачно!{S} Оно је час плаво, час зелено, час сиво...{S} И <pb n="172" /> врло волим што |
| духовним очима, стару ханум-нену, сву у зелено, с белим башјортиом на глави; клечи поред мртве |
| са.</p> <p>Најпосле уђоше у једно бујно-зелено двориште једне обичне двоспратне куће крај мора, |
| е, лежећи, отворила Мерсијино писмо, на зеленој хартији, писано француски...<pb n="287" /></p> |
| ном старом кривом смоквом.{S} На тешкој зеленој свили, златом, Фатма везе оцу <hi>Левха:{S} Нем |
| емена и пољуби их у скут и у руку.{S} У зеленој антерији, с каик отосом, нене зајеца кад угледа |
| непрестано се ниха.{S} Фатма је данас у зеленој антерији.{S} Прође кроз предсобље и оде у сутин |
| а њој, на миндерлуку, седи нене, опет у зеленој свили, отац и мајка, стриц и стрина, тетка и те |
| ну црвена, врела крв, запуши се и обоји зелену траву.{S} Касапин овна рашчеречи, а пред Нуријин |
| губила време у сањању о лепотама туђих земаља, него би радила да нам ти постанеш лепа.{S} Али, |
| > <p>„Има Бога, има раја, има пакла.{S} Земаљске радости су кратке, пролазне, јер трају до гроб |
| але да се кроз њих појави каква рука са зембилом и новцима.{S} На чесмама поред џамија узимали |
| екрва и рече :</p> <p>— Узела си, чедо, земзем, па сад иди Џемалу; с њим вечерај па спавај.{S} |
| црвене чашице као напрстак нарочито за земзем, он опази да се сви намерно склонише, и узе је с |
| сама...{S} А кад се чу језан и она попи земзем из једне црвене чашице као напрстак нарочито за |
| зана</hi>; моји родитељи и нене узимају земзем и мисле: „Наша Фатма не пости!” О, да, мили моји |
| да с једног извора који муслимани зову "Земзем".</note> <note xml:id="SRP19120_N91">За време Ра |
| ву, <pb n="186" /> она узе две три капи земзема, па запали цигару.{S} Свекрва бејаше пошла к њо |
| е, па оног тренутка шербет или коју кап земзема, ако га има: „Агара је њим угасила жеђ сину Исм |
| де су толике куће, где лепи конаци, где земља, где новац?!{S} Из рачуна видех: колико ми потрош |
| снежно белом облачку.{S} Влага, мирише земља и дрвеће...{S} Из комшилука се чује деф праћен зи |
| довно ишла.{S} Вече.{S} Мирише и море и земља.{S} Звезде дрхте.{S} Она с њим иђаше кроз Тефтерд |
| љу страхоба, <hi>омар</hi>, гори небо и земља!{S} Дигни се, јагње, да видиш мајку ти; готово го |
| харем, он беше страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја га не смедох питати шта му је.{S} После... |
| шала од наших жена и читала књиге ваших земљака, ја сам сад први пут видела а нисам му се зачуд |
| ска Мис, која се, видела сам, потуца по земљама као што је наша, трошећи свој новац да би просв |
| о да га те мртве очи гледају и да се та земљана уста мичу.{S} Једнога дана затече га тако занес |
| роте сањају свеж и чист зрак Француске, земље коју можда никад неће видети, а толико је воле, г |
| ао па крилима...{S} За њом полете груда земље...{S} Уз једну стару широку смокву, младић се усп |
| ки поздрави: и саже се те им направи од земље темена и пољуби их у скут и у руку.{S} У зеленој |
| и осети ноћну свежину, мирис влажан од земље и лимунова, преноси се на Јалије, на балкон свога |
| ло померио памећу и узео те направио од земље бога; после га однео <pb n="59" /> у башту, намес |
| , начинивши од жене, као онај лончар од земље, бога...{S} И тврдо верујући да је права европска |
| ногама с јенђама: снаха јој направи „од земље темена“, с дувком на лицу, па се усправи и стаде |
| сказаним болом.{S} Да бежи с њим из ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} И понова наједанпут |
| орчена као жена, а побуњена као кћи ове земље, рече друга, млађа, Мирсаде-ханум.{S} Ја се буним |
| зид чучнуше као „старе“, извадише груде земље, наместише око и почеше да врачају:</p> <p>— Ко с |
| турска жена што мисли и на добро своје земље.</p> <p>— Ми организаторке Револуције за Устав, ч |
| е говорите им, да се некултурност једне земље највише испољује <pb n="259" /> у раскошном облач |
| у жену? упита Сафет.</p> <p>— Због њене земље.{S} Да је Мадам Аристид оваква иста, а да је Грки |
| жину ноћи и силан мирис орошене, влажне земље и мора у даљини које је бљештало како никад досад |
| опију се ноћном тишином, мирисом влажне земље и месечином...</p> <p>Оне две водиље одведоше нев |
| цускиње, то јест воли просвећеност њине земље, а Ђулистан-Исмет-ханум Енглескиње, то јест висок |
| Енглескиње, то јест високу културу њине земље. „Францускиње распаљују и онако распаљену фантази |
| нум!{S} Он, тако ми Пророка!{S} Тако ми земље где сам се родила!{S} Малопре сам те слагала Сад |
| никог!{S} Затворише нов отвор грудицом земље, па одоше те чучнуше крај зида са улице, видеше с |
| оградног зида, у јасмину, извади груду земље из једног отвора и намести око: свет, као обично |
| ив овога? „Разврат и раскош упропашћују земље и државе.{S}" На једној свадби у Серезу, она, хла |
| ој свирци и песми, у месечини, у мирису земље и дрвећа, у шуштању траве и шуму корака...{S} Сву |
| а је угаси.{S} Растанемо се с милима на земљи да се на небу састанемо...{S} Ћути, трпи!“</p> <p |
| о ти је и треће венчање“... „Који се на земљи раставе, не могу се на небу састати“..{S} Она је |
| } Од свих, ова дивна жена што и у туђој земљи ради на хуманости и на култури, Арифи је била нај |
| н.{S} И говориле смо о Рамазану у мојој земљи.{S} Она се сећа час овога обичаја, час оне хануме |
| к нико не зна и нико не учи.{S} У њеној земљи пакост.{S} Она се сети неких типова.{S} -Једна ма |
| а просвећењу масе и блажити јад у нашој земљи.{S} Она ће бити војске што ратују против зла, бед |
| " /> непросвећене.{S} Видела је у нашој земљи неуређеност, просјачење, пијанство, непросвећенос |
| „Какво организовање женских друштава у земљи где је жена ствар и где је слободан само онај кој |
| то ново.{S} Буне се људи против стања у земљи, против неправде, али, жене!...{S} Кад имају шта |
| о).{S} Час-по па се Фатми учини да је у земљи где су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој |
| а своје сународнице и рекох јој да се у земљи где нема слободе не може ништа урадити. „Какво ор |
| а шта су урадиле, и шта могу урадити у земљи мрака и хладноће?{S} У једној загушљивој <pb n="2 |
| Путнице су бивале изненађене што су у „земљи незнања" нашле толико „знања“, а странкиње које с |
| , њу воли; да лудујући за њом, за њеном земљом лудује. „Тамо је просвећеност, <pb n="114" /> сл |
| притиште је на груди, и прислонив своје земљосано, скоро небријано лице на њен бео, нежан обраш |
| ног један дервиш, и кад виде да обожава земљу, он му узе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога т |
| бичевима по мокром столу и мимо њега на земљу...; и завијају је у неколико аршина бела платна, |
| мало потешко, а Емир као да не стаје на земљу, и извија се као змијица; и има глас као <hi>неј< |
| ад учини да би се пре „небо спустило на земљу“, него што он не би одржао речи: он њу воли, она |
| ава земљу, он му узе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога треска лончар се расвести и виде — цр |
| ам читала...{S} Романи су ме и довели у земљу духа без душе...{S} Некад сам сањала: отац ме не |
| Кад се сети како се хвалила, дође јој у земљу да пропадне.{S} И зар се не нађе нигде пријатељ, |
| како ми је било кад сам оставила своју земљу и дошла у туђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{S} То |
| у је научила колико треба да воли своју земљу, да у њено мртво тело уноси животни сок.{S} И њу, |
| на, оголела као просјакиња; црну влажну земљу покрива жуто, мртво лишће; по крововима, с којих |
| рерано је.{S} Прерано је за нашу мрачну земљу, за наше потпуно непросвећено друштво.{S} Отац, в |
| , и одушевљена, непрестано гледа у лепу земљу са њеним брдима и бистрим рекама, и час-по па се |
| Ви Енглези треба да се пренесете у нашу земљу, да видите шта све ми имамо.</p> <p> <hi>Мурад-Џе |
| л-беј, син Арслан-Нури-паше Емир Заде и Зенихе-Алије-хануме...{S} Од старе емирске арапске поро |
| а и топлотом што бије с њених раширених зеница, где се чита један жесток бол, велики и страшан |
| четак. <pb n="218" /></p> <p>Она рашири зенице.</p> <p>— Шта говориш, тејзе?</p> <p>Тетка је гл |
| рећи преко главе.{S} Нисам ли те учила, зеницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш |
| јка мољаше да легне зовући га султаном, зеницом; а он викаше, називајући своју чисту жену прљав |
| ер Божјом вољом, гајио је, чувао је као зеницу пуних осамнаест година, па зар да је сад другом |
| били Ибрахим-бејови, само уместо пилава зерде.</p> <p>— Данас нико не пости, само ја, рече ашчи |
| <hi>ошав</hi>, то јест кувано воће, па зерде и пилав.{S} Чује ли се с минара <hi>језан</hi> ил |
| еј-ефенди, за кога дајеш своју кћер?{S} Зет ти прост, од проста рода, јер отац му паша, али дед |
| Зар мој муж мојој сестри туђ?!</p> <p>— Зет, што и ништа.{S} Млад, леп, мушко: она га није позн |
| <p>— Па како си почео ?{S} Шта ти рече зет кад ти поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу, |
| Кажи срећно, па онда испитуј, рече јој зет.</p> <p>— Нека је срећно, да Бог да!{S} Али ми је з |
| аша.{S} Час-по па се расприча, како њен зет није као што су солунски младићи, да се скита и пиј |
| .{S} И кад чује Ибрахим-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема и да живи од туђе милости!{S} Он, |
| мшилук, па се хвали као ниједна мајка: „Зет ми још није у кафану отишао и не зна шта је кафана; |
| , али је дршћући прошла кроз кућу свога зета.{S} Чинило јој се да је много крива што им није ка |
| испунила...{S} Твој отац не би мене за зета, пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си с Европљанк |
| задовољна?“...{S} Па питала је чак и за зета, одљутила се сасвим, и кад пођоше, она га топло по |
| де мртвацу.</p> <p>Али Арифа не послуша зета.{S} После његова одласка мало поседе код Фатме, па |
| поче говорити о пијанству његова бившег зета, и осталом, њему се смркаваше.{S} Кад муфтија ућут |
| ад би био богат!{S} -Јер њен отац тражи зета из добре куће, од великог рода, и богата...<pb n=" |
| ила!{S} Јадна девојка!{S} Заљубила се у зета, зато што није могла бити с туђим људима.. „Жене н |
| } Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер удајеш као Ђаковичанку.</p> <p>— Као с |
| уму.{S} Све јој исприча.</p> <p>— Није, зете, луда, не бој се!..{S} Кћи ти је побуњена.</p> <p> |
| “ онако, без венчања...</p> <p>— Јесте, зете; а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спре |
| од твоје деце““.</p> <p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет година...{S} Ва |
| беја.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Допусти, зете, да је ја водим својој кући, да је умирим. <pb n=" |
| шеница, сакривена.</p> <p>— И она ћути, зете?</p> <p>— Немој ми бунити дете, рече Сафет љутито. |
| види.</p> <p>— Јеси ли икада помислио, зете, да ти кћи има и душу, не само трбух за јело и сна |
| инску памет, ти хаљине.</p> <p>— Е, мој зете, боље да променимо памет, но хаљине.{S} Ономад, у |
| ја хтела пет година...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја сам за чистоту и код момка, и...{S} Али ја |
| аљубљују у девере и пасторке, девојке у зетове.{S} Наше проклето друштвено уређење!“ говорила ј |
| од састане са Солуњанима, ређа им имена зетових предака и помиње му конаке: два у Бејлер-беју, |
| но мене.</p> <p>Ханум-нени љубим скут, зету Хасан-беју правим темена, сестру Сафет грлим, сест |
| ли шта ћемо сад ?{S} Ко сме јавити моме зету? рече Ариф, и сети се мужа: њега Ибрахим-Хасан-беј |
| и мајка је одвраћаху; а кад Ариф помену зету, он готов, и врло весео.{S} Њему је импоновала Осм |
| Поред Фатме стоје, хладећи је лепезама, Зехра, једна Фатмина другарица, која зна само турски, и |
| } Међу гостима су и две њене другарице, Зехра и Несиме, она мора сву ноћ с њима седети. „Што су |
| p>Обе су врло лепе.{S} Домаћица се зове Зехра-Мерсије а гошћа Емир-Фатма.{S} Једна Туркиња овак |
| е одмах гостима, обучена си.{S} Ту су и Зехра и Несиме, твоје другарице : ред је да изиђеш.</p> |
| адика, друга жена Мухамедова, као Фатма-Зехра, кћи њихова пророка.{S} И нене је путовала: прошл |
| и робиња.</p> <p>— Ко с десне, срећа је Зехрина. — Појави се дете.</p> <p>— Благо њој! узвикнуш |
| .{S} Сиђоше у башту; <pb n="32" /> зид, зид, и више ништа! „Нове“, а уз оградни зид чучнуше као |
| неба.{S} Сиђоше у башту; <pb n="32" /> зид, зид, и више ништа! „Нове“, а уз оградни зид чучнуш |
| у кућу.</p> <p>Пред вече опет одоше уза зид, и опет намењиваху.{S} Улицом ври; продавци, Туркињ |
| се успужа као мачак, а са смокве оде на зид и скочи као јелен: кроз мртву ноћну тишину одјекну |
| кочи, али хтеде пасти, те се наслони на зид.</p> <p>— Несвест! узвикну и леже.</p> <p>Нене је т |
| па устадоше и одоше у башту, пробушише зид између Ибрахим-Хасан-бејова и Нурије-ханумина двори |
| <p>— Прво с беј-аџова балкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у башти.</p> <p>— Чијој? <pb n=" |
| , целог, не као кроз кафез, не као кроз зид.{S} О слатка Мадмоазел Дарно!{S} Пољубила би је чак |
| их госпођа непрестано виде један високи зид који њихове руке не покушавају оборити, јер мисле д |
| појас њихове баште и дворишта — оградни зид, покривен лозом и бршљаном, и пред духовне очи изиђ |
| зид, и више ништа! „Нове“, а уз оградни зид чучнуше као „старе“, извадише груде земље, наместиш |
| андалима изнутра, у грдно висок оградни зид.{S} И она ће ту, иза тих густих решетака и високог |
| а га кроз кафез и кроз пробушен оградни зид, премирала од чежње за њим, састајали се код њене А |
| да је не види!{S} Никад!{S} Овај низак зид учини му се виши од највишег брега.{S} Да нису муха |
| доше у башту, наместише око на пробушен зид — да виде Џемала. „Кјучук-хануме, брзо!“ викну из к |
| жеља повуче да прислони око на пробушен зид сутанин; али се савлада, страх је беше да је когод |
| к светлости, врати се, удари крилима о зид, па у један кут одаје, па у други, и излете кроз пр |
| а, зар би му казала да сам ја прескакао зид, долазио њој, ноћу, и љубио је?{S} О, не би.{S} Лаж |
| говарале се, о њему...{S} Пробушиле смо зид, па смо гледале у сут-анино двориште: нисмо га виде |
| е ту, иза тих густих решетака и високог зида да вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема право ни |
| ?{S} Кога крију?{S} Па се сети оградног зида: никад више да је не види!{S} Никад!{S} Овај низак |
| n="62" /> чак у последњи крај оградног зида, и плачући кидале су његове гранчице, метале их на |
| узише очи.{S} После чучну крај оградног зида, у јасмину, извади груду земље из једног отвора и |
| на несвесно покри косу...{S} С оградног зида паде цреп; обе дигоше очи, — човек!...{S} Она хтед |
| овом, у смокви с гранама преко тејзиног зида, у твом оцу, у вашем дилаверу, у робињи, и у једно |
| а се, час-по, учини човек; с оне стране зида обраслог у винову лозу и бршљан чује се шуштање тр |
| густе кафезе!{S} Кад извадим грудицу из зида и прислоним око!{S} Кад седнем крај кафеза и погле |
| рудицом земље, па одоше те чучнуше крај зида са улице, видеше свет, али не видеше Мурад-Џемал- |
| а, нигде ме место не држи: час сам крај зида, час крај кафеза, час на софи, час на баба-финги, |
| На јави.</p> <p>— Како?</p> <p>— Преко зида.</p> <p>— Чијег?</p> <p>— Сутаниног.</p> <p>— Зашт |
| рен, а ни помислила није да ће он преко зида.{S} Зна за свилене лествице, али у Европи...{S} Он |
| ао на себе, да се ранио, па је ишла око зида, крадом, и метала око на отвор.{S} Седела је по чи |
| оседаше по другим дебелим шиљтетима око зида, навалише се на јастуке, и мати и син узеше пити к |
| у.{S} Не може се разорити за дан што се зидало вековима.</p> <p>Он је висок као кипарис, па здр |
| S} Али пошто му се то учини мало, дозва зидара да капиџик скине и отвор зазида.{S} Све то би бр |
| тпуно непросвећено друштво.{S} Отац, ви зидате кућу с крова.{S} Ви приносите браду к пламену.{S |
| корачају, миле, ишчезавају иза оградних зидова, иза високих капија, окованих мертечким ексерима |
| ударало је снажно и ритмично у обалу, у зидове толиких лепих кућа и конака; са њега се, као уве |
| овори!{S} И учини јој се да таван, под, зидови знају енглески; а стидела се да им каже да говор |
| емо Бејлербејом, да се шетамо, око кућа зидови (виши од наших у Солуну), кафези (густи као на в |
| елих кућа с кафезима, опкољеним високим зидовима, чула се свирка и песма: хануме <pb n="278" /> |
| ног дрвећа над њиховим високим оградним зидовима.{S} Кад сиђоше с кола, Фатма заборави на турск |
| мљеним, поред чатрља с високим оградним зидовима, негде белим као од платна, над којима се у не |
| са шареним кућама и с високим оградним зидовима, гдегде опалим исподупираним дирецима; а чарда |
| .{S} Она наша ливада, и ако је опкољена зидом, милија ми је била од наше баште, зато што је бес |
| <p>И за час би према <hi>Левха</hi> на зиду, према стиховима из Корана, где је некад, како пис |
| два врло лепа њена огледала, обешена на зиду.{S} Он се погледа у једном: пожутео као лимун, очн |
| мине очи приковаше се за једну тачку на зиду, где без сумње она виде тај туђи свет, свет ван Со |
| ном, гледајући у њу ћутећи; и окрете се зиду, утиша се...{S} Ариф би мислила да спава да јој ни |
| ашем волео сам тебе, у кући, у оградном зиду, у капији, у халки на капији... <pb n="140" /> „Ов |
| ичких инструмената, ту су њен ут и њени зилови; она је понекад и чочек...{S} Она ништа не виде, |
| есма, кафа, мастика и урнебес: звецкају зилови, певају и играју чочеци, подврискују бејови и оф |
| иданим жицама, или као деф с поломљеним зиловима: кад би се ударало у њ, одјекивало би тупо као |
| е...{S} Из комшилука се чује деф праћен зиловима, и певање једне чувене солунске певачице, поту |
| ице, чочеци полазе испред њих, звецкају зиловима и певају...</p> <p>На харемским прозорима из а |
| то да се покријеш преко главе као усред зиме, кад је напољу страхоба, <hi>омар</hi>, гори небо |
| с мангали, у њих камини, и ја дршћем од зиме.</p> <p>Јануар.</p> <p>О чему све ове жене не гово |
| „Кад отидемо у Цариград, ми ћемо седети зими у Стамболу, лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, |
| к поче дизати пара као с кључале воде у зиму, и наједанпут ништа се не види, ни брда, ни куће, |
| је страшно вичу.{S} Мајка јој је охола, зла, али је честита.{S} А „слатка“ нене!{S} Она је учил |
| S} Она ће бити војске што ратују против зла, беде и невоље.{S} Припреме за рат трају несразмерн |
| ичајима, који су њима постали закон, до зла Бога изопаченим.{S} У том тренутку, он се Арифи учи |
| нисам ствар, нисам поклон од сребра, од злата, од камена, ни од свиле, ни од памука, већ сам ст |
| шарена врата,</l> <l>А у одаји софа од злата:</l> <l>Од мога драгог ко ме одвоји —</l> <l>Нек |
| минтану и јелеку, око врата му је дебео златан ланац.{S} То је некакав Ибрахим-ага, берберин шт |
| аместише у једном куту на углед, „као у златарском излогу дијадему или у обућарском обућу,“ как |
| д Јевреја чаршаф, пече, свилену хаљину, златне обоце купују — телом.{S} Нису изобличене, па се |
| hi>За просвећење својих кћери ви дајете златне лире, а за просвећење туђих кћери ви не дате ни |
| <ref target="#SRP19120_N103" /> а његов златни унук понављаће „елиф, бе“; он сам послуживаће ха |
| јест премирало, али није умрло.{S} Они златни снопови са сунца падају на богате екипаже солунс |
| } И њу, њеног бога, Сафет је скинула са златног подножја, и вукла га по прашини, немајући срца |
| голићене груди и изиђе, примив уз врата златну лиру.</p> <p>А кад се Осман у собу врати, љутито |
| л се сети својих реликвија затворених у златну кутију, и узбуђен устаде да иде. „Куда ћеш?“ стр |
| и дању.{S} Он јој за виђење даде једну златну кутију пуну „просута" бисера, и брзо јој диже ду |
| n="285" /> тешка њена коса сија се као злато и пада у бичевима по мокром столу и мимо њега на |
| ом смоквом.{S} На тешкој зеленој свили, златом, Фатма везе оцу <hi>Левха:{S} Нема Бога осим Бог |
| еном пафтом и обу беле атласке папучице златом везене.{S} Па узе бисер што јој је он дао за виђ |
| се више не бели, него као да је поливен златом, а па средини као да ће се раздвојити, отворити, |
| лежје, калпак од црвене кадифе, извезен златом, поднизан бисером, с кићанком од свиле и крупна |
| о пред грозницу, негде као да је посуто златом а негде крвљу, није покретало ову лађу.{S} Путуј |
| и из торбица од црвеног атлаза, везених златом.{S} Ишле су све ћутећи, свих шест у црним чаршаф |
| невеста и сватови у свили, у кадифи, у злату, у бисеру, у драгом камењу.{S} Она, висока, једва |
| брашно завуче завежљај с хиљаду гроша у злату, и то посла једној сиротој удовици с поруком да н |
| е би прекинула молитву ни кад би видела зликовца са секиром више своје главе; мајка је прекиде |
| ла жена, да те казним као злочинца, као зликовца, као убицу, али ја нисам хтела, остављала сам |
| м нам је пријатељ, па неће да нам учини зло; неће у знању, али може у незнању.{S} Џемал-беј је |
| чујем, јер би ме и добро растужило као зло.</p> <p>Јуни.</p> <p> <hi>Она</hi>... стално иде с |
| Тепа му, да га одобровољи; али он није зловољан, већ луд:{S} Фатму, своју љубав, назва онако!. |
| е обичај, кад муж пије или растура, или злоставља жену, добри људи га светују, да се остави тог |
| никад није помислила да му се свети за злочин извршен према њој, како је она сама себи говорил |
| .{S} Она му никад није могла опростити „злочин“ извршен према њој, детету.{S} Преварио ју је лу |
| м гласом као кад се спремао за извршење злочина: „Зејне-ханум, јагње, хоћеш ли да спавамо?“, он |
| се сети да он није само пијаница него и злочинац...{S} Он је суђен као убица, и због убиства пр |
| , решена на смрт, смело настави: „Ти си злочинац, и ја пљујем на лутке, на играчке, које си ми |
| е нежности, и кад је једном грдила сина злочинца.{S} Плашила се и опет се радовала луткама и иг |
| д детета постала жена, да те казним као злочинца, као зликовца, као убицу, али ја нисам хтела, |
| невила се на мужа, називајући га у души злочинцем.{S} Она му никад није могла опростити „злочин |
| м обичајима треба да тражимо лека овоме злу.{S} Кажите, хануме, како би било да зовемо Ибрахим- |
| је писано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је васпитавала јо |
| јових ононоћних другова.{S} Радознале и злураде турске жене, одлазиле су Фатминој мајци и испит |
| ...</p> <pb n="159" /> <p>— Е, девојке, змије око руку, змије око врата да су тобоже обазриве.. |
| 59" /> <p>— Е, девојке, змије око руку, змије око врата да су тобоже обазриве...{S} Где си ти, |
| о да не стаје на земљу, и извија се као змијица; и има глас као <hi>неј</hi> то јест дервишку с |
| више пута но што треба, јер је свесна, зна да је то јутарња молитва.{S} Душа јој се некако ути |
| -Театру.{S} Смеје се, кад <pb n="91" /> зна да је теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе |
| помислила није да ће он преко зида.{S} Зна за свилене лествице, али у Европи...{S} Он, Европља |
| се обуче.{S} Готово цела Европљанка, а зна „Божју наредбу“ издату жени: „Кад ће ти доћи муж, о |
| } И говораше јој о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Она воли.{S} Њено срце не зна |
| рсије зна да га волим, али није овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој башт |
| знам ни да ли зна турски.{S} А знам да зна француски, енглески, немачки...{S} Енглескиња га ва |
| Фатма бризну у плач, изненади се, мада зна да јој је та тетка одавно болесна, па се спреми, и |
| а, Зехра, једна Фатмина другарица, која зна само турски, и Мерсије.{S} Мерсије је вечерас бледа |
| живота и из романа.{S} Њој је лако: она зна француски, она је као Францускиња, по свему, и по о |
| нада, Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна да од тих што се зову „нове“, нове су дотле док не |
| Мерсије би га познала по слици.{S} Она зна да му је слика из Париза и да је он одрастао и школ |
| ви, оно ниско осећање, љубомора?{S} Она зна да је и нежна и сурова...</p> <p>Сву кривицу метне |
| о чују?{S} Од кога да чују кад само она зна...{S} Ако дознаду па покваре?{S} Шта да покваре?{S} |
| ражари под њеним прозором.{S} И зар она зна шта је то слобода?..{S} И пошто обу папуче „за по к |
| о је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, је ли спреман за живот?</p> <p>— Од пса је пас, од |
| <hi>много</hi>, Мерсији је више од бог зна коликог причања.</p> <p>— О, Емир, кад само помисли |
| дрско...{S} Изгледаше као да су се бог зна откад договарали..........</p> <p>Силан стид натера |
| ја је пољуби у уста као да се с њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби је као Мадам!{S} И читава |
| хан с мухалебијом, а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се уплашила.</p> <p>Кад се зачује звонц |
| га испраћа, да му се обуче и накити кад зна да ће кући доћи, па макар јој увек и не било до тог |
| ра, како јој је све то мило!{S} Она све зна лепо, учила је много више и боље него слободна.{S} |
| и због тога је то тако страшно, кад све зна, а мисли да је нема: срце јој је залупало необично, |
| жа.{S} Сети се да Мерсије може бити све зна; зато је на свадби била брижна и обучена у загасито |
| ан на Бебеку, па на Принкипу; он их све зна: описивала му их толико пута Нурије.{S} Али поред с |
| S} Ово знамо само ја и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, али није овде да зна и ово.</p> <p>— Ш |
| додирну челом тле ..{S} И занесена, не зна да устаје, не зна да узима бројанице: уместо бројан |
| ..{S} И занесена, не зна да устаје, не зна да узима бројанице: уместо бројаница узе са шиљтета |
| етих да ми не може писмо прочитати : не зна...{S} Стојим, сирота, као кривац, не гледам га, а о |
| ижи рок кад има право на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S} К |
| ..{S} Што се чудиш?...{S} Моја мајка не зна...{S} Кад би чуо отац!...{S} Одох да ноћим код Сани |
| ија но други пут уз пост, али и сама не зна зашто је таква, да ли због дувана или због сина.{S} |
| и.</p> <p>Јер она је видела да Фатма не зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад овако слаба |
| оред ње другом ожени.{S} Турска жена не зна за већу жалост и веће понижење.{S} Сети се, љубави |
| се боји, па им је неискрена.{S} Она не зна да ли је родитељи воле, јер јој своје милоште не по |
| ло су мислили: одрастао у Европи, па не зна турске обичаје, — да га преваримо.{S} Преварили су |
| јави човек!{S} Можда је странац, па не зна њихове обичаје, а метнуо фес да мисле да је Турчин. |
| и се опио или је био болестан, ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатма је његова.{S} Варали га |
| /p> <p>— Каква туга?{S} Још се ништа не зна.{S} А мени се чини да ће испасти све не може бити б |
| другога нећеш...{S} Ариф-ханум и сад не зна...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахмед-беј, па Исмаил Дор |
| 19120_N31" /> балкона.{S} То Мерсије не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме |
| њеној мајци је лако: она за друкчије не зна, и ништа није учила, није читала, никуд се није мак |
| {S} А где је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на равне части румену |
| рнеш једну све забрује.{S} Њено срце не зна за године.{S} За њену душу године су само уображење |
| је волела.{S} Она воли.{S} Њено срце не зна за године...</p> <p>— Простор и време, Емир.{S} Ти |
| : „Зет ми још није у кафану отишао и не зна шта је кафана; од жене се не одваја; по кући се ори |
| уга је година како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а |
| а!...{S} За шта је ову отерао ни сам не зна, те турске жене прављаху шалу: „отерао је за бакалс |
| а што га тера нешто из њега, чему он не зна имена.{S} Поред овога још је слуша: ако јој падне м |
| не диже очију с платна, везе, и ако не зна како везе.{S} На левој руци јој је Џемалов прстен, |
| мешају ватре пламене:</l> <l>Да нико не зна, да не погоди </l> <l>Шта је од тебе, шта ли од мен |
| осим Ибрахим-бејових и Мерсије нико не зна:{S} Мадам Аристид се стидела да каже, а Ариф-хануми |
| ја бих мислила да је нема.{S} И нико не зна узрок њене туге и ћутања.{S} Ја мислим муж... „Траж |
| ан њене домовине, јер њен језик нико не зна и нико не учи.{S} У њеној земљи пакост.{S} Она се с |
| понова се буни; али против кога, то не зна...{S} Виде појас њихове баште и дворишта — оградни |
| мој вереник је официр.{S} И нико то не зна; научила сам да се савлађујем: нене ме учила.{S} До |
| и, да ли он даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њима чини да их |
| маном била развијена, јер за пољубац не зна — ја му нисам казала...{S} Госпођица ме непрестано |
| еста, а код главе му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна...{S} И чу крик, тужан, оштар, |
| ије је понегована, лепо ожаљена; њој се зна гроб.{S} А Емир, слатка моја Емир!...{S} У туђини.. |
| “..{S} А за овога... она би се удала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало |
| песме које је небројено пута читала, и зна их одавно на памет.{S} Од свих песника, и старих и |
| школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изговара као страна |
| } Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изговара као странац, као Француз.{S} Мерс |
| бих у слободу, али како?{S} С оним који зна шта је то слобода.{S} Ја, госпођице, слободе не поз |
| женом и с њеним љубазником, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да нисам чита |
| и четири, више...{S} Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и персиској<pb n="90 |
| пре две године.{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А знам да зна француски, енглески, немач |
| и избегао њене погледе.{S} Он ћути, али зна да је њој све тетка казала: припремила ју је.{S} Њо |
| >Њен отац мрзи Европу а воли што му кћи зна европске језике и што свира на клавиру. „Мајчице, д |
| лемић амалин!</p> <p>— Он има очи... он зна писати...</p> <p>— Коме?{S} Младотурцима у Паризу? |
| мо обележје, то није толика срамота; он зна да није испросио Ђаковичанку, него Солуњанку, кћер |
| ра, снаха, братова деца...{S} Цео Солун зна да је он снаси и девер и муж...{S} И цео Солун зна |
| н снаси и девер и муж...{S} И цео Солун зна да је она, та његова снаха, јетрве опадала, зато он |
| уде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S} Несрећна Сафет кад чује!{S} Поносила се, хвалил |
| а је као оне...{S} И да је не зваше, ко зна докле би лежала и маштала, бежећи од јаве.{S} Ах, ј |
| ору и камен!</p> <p>— Бога ми, Емир, ко зна, потајне грознице...</p> <p>— Довешћу те ја код мен |
| мога сестрића.{S} А арапски емири... ко зна, још од Мухамеда!</p> <p>Сви пређоше рукама преко л |
| зе слику, али је не смеде погледати: ко зна какав је, можда јој није прилика.</p> <p>— Немој ти |
| авати.</p> <p>— Не, слатка тејзе!{S} Ко зна какав је на слици!{S} А његову слику имам у срцу, у |
| нџу па се посекла, и не поцрвене!{S} Ко зна шта је њега лагала?{S} Да не познаје ниједно мушко, |
| сам у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко зна како сам га наместила!...{S} Боже, колико сам сањал |
| ир.</p> <p>— Не драго, душо Емир.{S} Ко зна како је то?{S} Свакако врло, врло пријатно.{S} Ми т |
| одрастао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изговар |
| >— Зашто се тако тешко закопчава?{S} Ко зна ко је покварио...{S} Ја је нисам ни носила.</p> <p> |
| добре мајке странкиње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда би била друкчија да је као оне безглавна, уд |
| .{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта ће чути!{S} Читав час ка |
| {S} Тај лепи још ти није драги.{S} А ко зна, можда је и жењен. <pb n="36" /></p> <p>— Моје суте |
| ка: тамо чочеци, овде студенти.{S} А ко зна да ли су ове жене што ноћу седе с људима, <hi>студе |
| е тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и има <hi>онога</hi> света?{S} Ја памтим шта |
| нема година.{S} Моја душа родила се ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад после мене.{S} Она |
| дила се ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад после мене.{S} Онај што се правилно развијао да |
| с невољом, са својом несрећом.{S} И ко зна, могу и да је победим, па после да славим своје јун |
| ла оставити писмо њима непрочитано? „Ко зна од кога је?...“</p> <p>Од дана како сам последњи пу |
| а укућанка је чула, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да сам сама, без мајке, |
| его што би... он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се била разболела, онолике грознице, бунц |
| } Погледа у друго: посукло!{S} Он добро зна шта све знају њине жене.{S} И уместо да је и даље т |
| g="fr">Rappelle-toi</foreign>, и ако то зна на памет.{S} Па <foreign xml:lang="fr">Adieu</forei |
| Францускиња их не оговара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отвара врата, некад да се с |
| а јој њихове песнике.{S} Али, сине, што зна муслиманске књиге, ништа; него хришћанске, европске |
| је озбиљна, или што чита, што пише, што зна толике језике, што не пуши, што пе пије, што је уре |
| ј гривне и хаљину...{S} Не слуша је што зна ово: „колико гора висока да је, преко ње пут бива; |
| о свој, што помену <hi>њега</hi>, и што зна да <hi>он</hi> постоји.{S} А нек пије... само да бу |
| и и не покуша да јој пољуби скут, пошто зна да она то не да, и не воли, него јој поможе да се и |
| не отера, па како би она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му казати још и |
| се бори боље од човека, рече стара јер зна да се Ариф умири и развесели кад год јој хвале приј |
| а, и она се побунила, прва за коју Ариф зна, побунила се — ћутањем!...{S} Фатма кроз прозор отк |
| па ће јој се смејати сестра од стрица. „Зна ли турски овај Француз, а, Емир?“ она хтеде прогово |
| познале.{S} Емир, узбуђена, збуњена, не знађаше шта ради те побеже удно собе, ту чучну, метну р |
| е поред себе жену, сети се шта је, и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће их понова венч |
| тим новцем створите Сиротињски фонд; и знајте да би он био толики да би издржавао све сереске |
| мајке, Туркиње из Султан-Меџидова доба, знају турски и по коју реч француски, затуцане, у турск |
| друго: посукло!{S} Он добро зна шта све знају њине жене.{S} И уместо да је и даље тражи, он се |
| оће нешто.{S} Шта хоће, оне, сироте, не знају.“ Зашто је учио?{S} Шта је сад?{S} Беспосличар: м |
| } Па кад се ожене, они <pb n="51" /> не знају честито ни да проговоре с честитом женом, и нису |
| ништа да не пишем, ни они мени...{S} Не знају где сам?...{S} Волим да ништа не чујем, јер би ме |
| е нове!{S} Оне, сироте, нешто хоће а не знају шта.{S} Буне се, отимају се, беже од глупих предр |
| {S} Али те очи су све виделе а ништа не знају.{S} Узму да је миришу и да јој говоре: „Девојко н |
| вихар.{S} Она је овим женама што сад не знају ни за љубав ни за мржњу него само за страст, игра |
| ајући то, смеју се, што лаже.{S} Оне не знају да он истину говори, јер она се пред њим претвара |
| но овде.{S} Ништа нису читале, јер и не знају читати, ништа нису виделе, јер се никуд нису макл |
| ш мужа, ниједна га нема“.{S} Као да оне знају какав ми је муж!{S} Можда је добар, а можда и ниј |
| није за жене“, или : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово му је све из Европе; а да ли има што из Ази |
| сам и ја њима туђа.{S} Две три пашинице знају француски, али како?{S} Као наша Мондије-ханум (н |
| S} И учини јој се да таван, под, зидови знају енглески; а стидела се да им каже да говоре што д |
| ју, остављају је да се исплаче, јер сви знају да <pb n="192" /> су жене као деца: ако узму да ј |
| м пропали племић, принц...</p> <p>— Они знају, све.{S} Она каже: „Кад не би могао радити он, ра |
| их назовем...{S} Али кажи, бар нека ти знају родитељи.</p> <p>— Тејзе, не бој се... ја сам пам |
| ли то верски обреди?{S} Зар они прости знају нешто?...{S} Хтеде много да говори, па не могаде, |
| и шта је све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турска жена распуштеница.{ |
| она је још „поштена жена“, и ако добро знају да није: чуле су за њену грешну љубав.{S} Чуло се |
| о неке наше другарице <pb n="10" /> што знају само турски и за свашта вичу <hi>кисмет</hi><ref |
| а бих рекао: „Сад видим да и жене нешто знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} Заиста, да је знала само |
| војчицама говори, ја одустадох од тога, знајући да у романима нема ништа слично тим разговорима |
| и засмеја се од радости, и, збуњена, не знајући шта ће, спусти пече на лице.{S} Ариф и нове узе |
| arget="#SRP19120_N54" /> и поцрвене, не знајући коме треба да се радује. <pb n="49" /></p> <p>— |
| је мислила да је тај језик за игру, не знајући да са својим малим свакидашњим другарицама гово |
| на ће удесити венчање."</p> <p>Ариф, не знајући шта она мисли, зачуди се што је тако наједанпут |
| сте хтели доћи без ње?!“ Турске жене не знајући зашто је дира, смешаху се на њу лукаво.{S} Она |
| {S} Страст га распињаше као демон, и не знајући чим ће да јој се освети за неисказане муке — он |
| ваква, савршенство, она је свакоме дала знак да јој је та жена интимна пријатељица и казивала ј |
| ас-по нешто бележила, али Ариф јој даде знак да то не чини.{S} Фатмина мајка хтеде да јој окрен |
| беј што се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћути, ова млада девојка се уозбиљи и готово ни |
| проговара и не гледа је, а главом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео је мастику, али јој није о |
| > <p>— Опио, прекиде га Ариф, и даде му знак очима да ћути.</p> <p>Јер она је видела да Фатма н |
| н добију пратиоца, удварача!{S} Даду му знак сунцобраном, или неким другим <hi>ишаретом</hi><re |
| епа!</note> <note xml:id="SRP19120_N93">Знак.</note> <note xml:id="SRP19120_N94">Немир.</note> |
| она познаје, она би се нашла увређена, знала би да то чини из непристојности, „да се око ње ди |
| n="161" /> би се пробудила, сећала се, знала је да је он поред ње и била је срећна.{S} Увек би |
| т се враћа на почетак, и себе извињава: знала је да је капиџик затворен, а ни помислила није да |
| .{S} Нисам га волела, а угађала сам му: знала сам да је он муж, ја жена: облачила сам му се; ка |
| асито зелено.{S} Па је испита.</p> <p>— Знала сам ја то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Ца |
| читаше, тобоже напрежући се да види, а знала је све на памет:</p> <p>Ждрали, о ждрали! високо |
| ранци мећу на главу фес.{S} То је Фатма знала.{S} Поздрав од човека њу просто избезуми те климн |
| није постила: пушила је, и цела је кућа знала зашто не пости.{S} Он је и сад није имао сву, али |
| те лажљиве куће.{S} А можда је она све знала, па се пред њим претварала.{S} И она уме да лаже. |
| ије чудо, али Ђулренги!{S} И она је све знала.</p> <p>— Сад знам зашто јој не идеш.{S} Али у по |
| “.{S} Лепо ми ти рече.{S} Заиста, да је знала само за Коран, да је свирала само у деф, зар би с |
| д почетка до краја.{S} Камо срећа да је знала да пијем, да сам протеран, да ме тетка храни као |
| идела одавно овакву.{S} Вечерас, она је знала да су њени односи с Елизом сасвим пријатељски, за |
| , сине?</p> <p>— Оној ђаурки.{S} Она је знала, а крила!</p> <p>— Волела га је.</p> <p>— Пијаниц |
| ече Фатма тобоже љутито ; али робиња је знала да се она то шали, па се опет закикота, зацени се |
| у Цариграду, али ти није казала, јер је знала да за другога нећеш...{S} Ариф-ханум и сад не зна |
| !{S} И то само због тога што Фатма није знала.{S} И заиста, све би било по старом, да Џемал ниј |
| сте пошли на ортака, и то ниједна није знала: две преварио, варалица!“...{S} И загрлисмо се ка |
| ла до једне куће, или, кафане (она није знала шта је та зграда), свратила је и отишла на „седни |
| тила да је пређе лака дрхтавица, и није знала зашто, да ли што јој се малопре учинило да умире |
| мбра.</p> <p>Већ си код деде!{S} Кад би знала, душо моја, како ти се мајка осећа усамљена!{S} Т |
| рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би знала, преварила би све укућане да ће да иде или тејзи |
| на!{S} А јадна Емир у туђини.{S} Кад би знала на кога мислим...{S} Кад би звала за ким умирем!. |
| први пут не постим...{S} Чак не бих ни знала да је Рамазан да ме не подсетише писмом моја сута |
| је по вашој сугестији.</p> <p>— Ја сам знала да ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било стр |
| и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се воле...{S} Ариф-ханум ми је испричала о Еми |
| рити сто година.</p> <p>— Сестро, нисам знала да си ти поборница слободне љубави, и врло ми је |
| јој надимак.{S} Па и ти, Мерсије; нисам знала да си пакосна.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">We |
| беја.{S} Аман!{S} Кажите му да ја нисам знала да мој сестрић пије, да је протеран и да нигде ни |
| влађујем: нене ме учила.{S} Досад нисам знала да сам оваква муслиманка: кад ми дође да на сва у |
| развијемо (у гору и камен!), али нисам знала да зову мужа на име као ђаурке.{S} Из такве куће, |
| } Ја сам била из богате куће, али нисам знала шта је новац, јер све је други набавио, купио.{S} |
| и печета — у гору и камен ! — али нисам знала да траже да не поштујемо никога, ни свекра, ни св |
| динама, жива и духовита Мадмоазел Дарно знала је <hi>шта то значи</hi>, и заборавивши да је дош |
| l:lang="fr">Mon dieu!</foreign> кад бих знала да ћу довека пече, чини ми се убила бих се.</p> < |
| ли и ми смо питане хоћемо ли, и ако смо знале само за Коран.{S} Ову свету књигу смем да поменем |
| зи, па после другим ханумама за које су знале да воле Европу.{S} Кад год <pb n="11" /> су хтеле |
| тмини...</p> <p>Мајка и нене ништа нису знале, јер им беј није хтео казати док се не одморе.{S} |
| убина чуле „некакав говор“.{S} Оне нису знале да је то био говор вода.{S} Оне су га слушале с н |
| атељ ни њена сестра од тетке.{S} Сви су знали, осим њих! „Никад више за њега па макар...“, и не |
| иге и да учи толике језике!{S} Они нису знали да је то била љубав која ме је привезивала за тај |
| анум, он промени нарав.{S} Сад се каје, знам...{S} Тебе много брзо пусти, отиде му неизмилована |
| пачили неразумни!“ Ја, драга госпођице, знам ону праву танку нашу веру: њој ме је учила моја до |
| кога не познајем...{S} Ја, хвала Богу, знам у каквој сам се средини родила и одрасла.{S} За Цр |
| S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А знам да зна француски, енглески, немачки...{S} Енглески |
| време је; али ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва чекала лето и летње врућине, да |
| а, мени је пријатно...{S} Волела бих да знам тога твога Жутог.</p> <p>— Јуче је био у црном кап |
| ела моју пријатељицу?{S} Овако...{S} Ја знам да је ниси видела: она вама неће доћи без мене.{S} |
| м се како је ту срамоту издржала.{S} Ја знам да се она од тада буни против наших људи још више; |
| а, ја ћу га молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је код младих... љубомора „Љубави је да састав |
| поче да говори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семију и |
| и, само је још једна у Солуну, па и она знам да неће доћи.</p> <p>— Шта те брига?!{S} Кад ја же |
| ги!{S} И она је све знала.</p> <p>— Сад знам зашто јој не идеш.{S} Али у почетку, ти си јој ишл |
| ла свест.{S} Колико сам тамо лежала, не знам; тек, кад се расвестих, ја не устадох: падох у пос |
| е беју.{S} Шта су у конаку говорили, не знам; тек, кад уђе у харем, он беше страшан, у лицу црн |
| сије.</p> <p>— Ти се смејеш, а ја... не знам шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе, па...{S} Од |
| м опроштаја...{S} Наши људи су...{S} Не знам како да их назовем...{S} Али кажи, бар нека ти зна |
| з венчања...</p> <p>— Јесте, зете; а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо за вас |
| очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не знам кога се више бојим.{S} Нене највише; али не, ја се |
| луну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, зашто су њена писма некако чудна, замршена; видим |
| моја љубав, и измирна, моје...{S} Ја не знам с чим да поредим измирну...</p> <p>Бајрам није, а |
| а их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је мојој мајци; она никад није држала срце.{S} |
| стао, живео до пре две године.{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А знам да зна француски, е |
| } Још не могу к себи да дођем.{S} Ја не знам какви су то родитељи, како је удадоше овакву!</p> |
| авила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја никога не |
| постиђена.{S} Сад ње више нема, а ја не знам, је ли паметна.</p> <p>— Паметна је.{S} Други пут |
| ри</hi>“ тако сте ми предавали, а ја не знам с чиме да поредим његове очи, или шта да поредим с |
| сувише тешко, те јој одговорих: „Ја не знам за жалост, али не знам ни за радост.{S} Ти си била |
| ш,“ рекла је она и смејала се. — „Ја не знам.{S} Кажи, молим те, каква?“ „Пијана.“ — „Ја пијана |
| ле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не знам...{S} Оваквим мужем величала би се и падишахова кћ |
| и катанцем, па макар се оне завадиле не знам како.{S} Ако је штогод наше код суте, моја јој мај |
| те бих у један кут, па у други... и не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да пођем Солуном сама |
| И ја узех грубу хартију, па и знам и не знам, јер очи ми лете преко редова...{S} И наједанпут у |
| да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђулистан-Немету.{S |
| Не, слатка нене.{S} Ја је волим, али не знам због чега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, а гото |
| дговорих: „Ја не знам за жалост, али не знам ни за радост.{S} Ти си била тешка, па си очекивала |
| заљубила, и то опет у жену!{S} Само не знам откуд у жену Москова, којима ми плашимо децу?{S} К |
| p> <p>— О још колико!</p> <p>— Ја то не знам, и ако сам Цариграђанка.{S} Овде жене, удовице, и |
| ваљда спремамо, време је; али ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва чекала лето и ле |
| ашим језику зацело и нема, ја их бар не знам.</p> <p>Дакле, драга мала, мени није за чудо што о |
| .{S} Францускиња има очи којима боју не знам, као ни мору.{S} Једни кажу: море је плаво; а како |
| >— Што плачеш, око моје?{S} Шта ја више знам?{S} Истина, смем да идем пешке, смем да обучем јел |
| ој знам и почетак, и средину, и крај, и знам све њене појаве као и то, да она није овако кратко |
| потписа.“ И ја узех грубу хартију, па и знам и не знам, јер очи ми лете преко редова...{S} И на |
| м се да ми се не смеју.{S} Ја француски знам, а пред њима, ја замуцкујем, и ја правим грдне пог |
| је за ствар.{S} Ја сам сад срећна, али знам да су милиони несрећни, и ради тих својих сестара, |
| шчлањавала на најситније делиће, те јој знам и почетак, и средину, и крај, и знам све њене поја |
| јем, и ја правим грдне погрешке, и увек знам кад коју направим, па се све више збуњујем, а оне. |
| ћу сад сести и јести, и обући се: како знам за се, први пут не постим...{S} Чак не бих ни знал |
| ..{S} Ја сам муслиманска жена, те добро знам шта је љубав.{S} Седећи по сву ноћ, пушећи и пијућ |
| .. они нису свесни...{S} И кад то добро знам, зашто да их дубоко ожалостим и грдно осрамотим?.. |
| и криво што тако одмах, а ја волим, јер знам: ако није одмах, после мучно...{S} Сад није као у |
| .{S} Шта је живот и његова борба, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама је све готово, и ми смо несрећн |
| из добре куће, од добре мајке.{S} Ми не знамо каква му је мајка; ни два прста на руци нису једн |
| ј? <pb n="97" /></p> <p>— Нашој.{S} Ово знамо само ја и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, али н |
| и она му не буде више жена?{S} Ми добро знамо колико га она воли, рече Ариф.</p> <p>— Па венчаћ |
| за Грка: кћи јој се испросила без њена знања; испрошена била три године; кад јој вереник дође |
| што су у „земљи незнања" нашле толико „знања“, а странкиње које су их доводиле у ову кућу, обј |
| јући се:</p> <p>— Сваки греши, ако не у знању, оно у незнању; али, ко се пре трећих петлова трг |
| јатељ, па неће да нам учини зло; неће у знању, али може у незнању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, |
| била месечина.{S} И он ју је тражио, а знао је да њена рођака има плаве очи, а она црне; удара |
| је, и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће их понова венчати, али му је било врло непри |
| аурка!“ Он се задовољно осмехну, јер је знао да ова стара која га је очувала, има добро срце, т |
| у ноћ, а кад се пробудио сутрадан, није знао да ли је вече или јутро: отварао је очи, затварао |
| олике улице; журно уђе у собу, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе |
| } И боље овако.{S} Јер да је ово раније знао, па кћер кући довео неразведену, муж јој зацело не |
| ољно насмеја и рече;</p> <p>— Е, да сам знао, ханум, да си долазила, ја не бих био оно учинио.. |
| стао, не што сам сустао, већ што нисам знао куда ћу. „Најгоре је за онога што је умро,“ каже с |
| > <p>— Која је млађа?</p> <p>— Ко би то знао?</p> <p>— Па да потражимо тефтере.</p> <p>— Ти тер |
| под грлом.{S} Јадне, јадне ми!...{S} А знате ли одакле сам га видела?{S} С беј-аџова<ref targe |
| Шехназе-ханум! о слатка ханум-нене! да знате како ме је било срамота од оне стране жене!{S} То |
| се с његовим...{S} Како ми је било, да знате, не кад ме погледа, него кад ми се јави!{S} У нас |
| трого.</p> <p>— Па што питате куда, кад знате? рече она као љутито и не гледајући га.</p> <p>— |
| е да ме уништи...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније осмехну.</p> |
| моја кћери...{S} Да вам не да Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опростите...{S} Силан госпо |
| е пијанство само од вина и ракије, а не знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Има вре |
| ја.</p> <p>— А да ли бисте волели да не знате?</p> <p>— Волела бих...{S} Кад ми се учинило да м |
| xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>... ви знате...{S} Све смо биле младе“.{S} Оне одобраваху то и |
| принц је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да то значи <hi>жеља</hi> и <hi>лепота</hi>.</p> |
| по неколико година само гледањем, и то знате, драга госпођице.</p> <p>А он скиде фес, па ми се |
| аки час се споречкавају као деца, ви то знате, драга госпођице.{S} Али до сада: некад не говоре |
| мајка, и ако сам онда била дете, ви то знате, драга госпођице.{S} Ја се никад нисам срела с чо |
| } Овде се турске жене мало крију, ви то знате, драга госпођице.{S} Као у Цариграду, иду у чарши |
| и моја две су рођене сестре...{S} Ви то знате, драга госпођице.</p> <p>Пре неки дан сам видела |
| У нас је обичај, <pb n="193" /> као што знате, да покажемо пут онима који су пошли странпутицом |
| Мерсије, мој муж мора свирати у пијано, знати енглески и говорити француски као Мадам.{S} Ја с |
| овори.“ Намучила се с неваљалцем, те ће знати ценити честита човека.“</p> <p>И дадоше је!</p> < |
| , зацело што је Осман-беј љут.{S} Ко ће знати зашто.{S} Она сваки час шапће нешто мужу.{S} Он ј |
| д другог, две младе, врло лепе девојке, значајно се погледаше и осмехнуше, и упитавши бабу да л |
| рвом месту — мир, заврши лекар погледав значајно у Османа, па написа рецепт; али, пошто га проч |
| , па и оне их не дирају, само се на њих значајно насмеше, и остављају их да ћуте, да мисле...</ |
| проговоре, има речи које нама ништа не значе.{S} Полако, кћери моје, ко хоће с прве степенице |
| коме <hi>волети</hi> и <hi>живети</hi> значи једно исто.{S} Питаћеш: какво венчање?{S} Зар си |
| бих одсекла косу...{S} Али, у нас то не значи што <pb n="284" /></p> <p>у њих...{S} Слатка тејз |
| кад је дувао вардар?{S} Да то нешто не значи?</p> <p>Што је више освајао дан, она се све више |
| у.</p> <p>— О!{S} То је француска реч и значи... каже се неваљалим женама.{S} Али тако ти свега |
| и Џемал, то је наше име, истина; но ово значи још и <hi>лепота</hi>.{S} Дакле, мој отац је тога |
| оју срећу.{S} А кад мени дође срећа, то значи да се вратило здравље госпођи вашој мајци...{S} Ј |
| ипно „има ли кога.“ „Има ли кога?“ — то значи: да ли је ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо |
| } Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да то значи <hi>жеља</hi> и <hi>лепота</hi>.</p> <p>Да се кри |
| љи му нагорелу цигару.{S} Ти знаш да то значи „изгорех за тобом“.{S} Пошаљи му прамичак косе, и |
| се замисли, јер се не сети одмах шта то значи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда није била ни до пола пут |
| само је <hi>жена</hi>, а ти знаш шта то значи.{S} Напослетку, драга мала, ни у Европи не иде св |
| ита Мадмоазел Дарно знала је <hi>шта то значи</hi>, и заборавивши да је дошла незвана (домаћица |
| ак косе, и одмах везуј бошче.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал бени — кач</hi>!<ref target="#SRP191 |
| не допадају.{S} У нас, свако име нешто значи... <hi>Мурад</hi>, жеља; <hi>Џемал</hi>, лепота; |
| S} Ко би све изређао! ..{S} Свако нешто значи...{S} И још шта сам опазила: ми смо чистији од њи |
| ти имаш осамнаест година, што на Истоку значи: зрела девојка, још мало па уседелица.{S} И не чу |
| </hi> над <hi>левом</hi> обрвом, што је значило да су „саме“ (немају драгог), друге невезану тр |
| илосрднога,” то ми је сад нешто огромно значило. „Беј-ефенди, за кога дајеш своју кћер?{S} Зет |
| ирота жена!{S} Она се хвали, поноси!{S} Знаш да нам жене причају како се хвали?</p> <p>Нурију о |
| ћеш...{S} Ариф-ханум и сад не зна...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахмед-беј, па Исмаил Дортјоли, па |
| о поље и по њему нашу ергелу и овце.{S} Знаш, Мерсије, како смо волеле кад се коси трава, па ми |
| мо се разговарати, свирати и певати.{S} Знаш, као кад сам последњи пут код вас гостовала, прове |
| Пију хоџе, пију имами, пију дервиши.{S} Знаш ли, сине, како почиње једно <hi>илахи</hi><ref tar |
| му је глас, и како говори француски?{S} Знаш ли ону малу Фифи?{S} Кад беше заљубљена, не беше у |
| вореност, много пута страдала.</p> <p>— Знаш шта, ханум? рече јој муж.{S} Данас ћеш имати једно |
| Њој овај глас не би пријатан.</p> <p>— Знаш, Нурије, како је море пред буру: тихо, некако стра |
| на Цариграђанка, зове се Фахрије.{S} Да знаш како је <pb n="46" /> била обучена!{S} Нико не би |
| Францускиња, зове се Мадам Ажил.{S} Да знаш какав јој је био шешир!{S} Плавичаст, или управо н |
| луда...{S} Али он је био паметан.{S} Да знаш како ми је говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја га |
| а скидала и метала мени на главу.{S} Да знаш како ми је стајао!{S} Као овој малој Францускињи.{ |
| фет пољубивши скут свекрви.</p> <p>— Да знаш ко ти је долазио!</p> <p>— Сута! викну Фатма ван с |
| „Да му се обучеш и накитиш, кћери, кад знаш да ће кући доћи, па макар ти увек и не било до тог |
| ати се кући, због деце.“ — „Зар сад кад знаш каква сам зовеш ме кући?!{S} Ако ниси љубоморан, з |
| што ћу се помирити с Нуријом“. — „Откуд знаш, госпођо снахо?“ — „Срце ми каже, госпођо мајко“.. |
| ебе?...{S} Млада си, неискусна си... не знаш шта је човек...</p> <p>Она слуша свекрву и мења се |
| о рече: „Ти си се нешто наљутила, па не знаш шта говориш.{S} Зејне-ханум врати се кући, због де |
| што сам те изневерила, већ што ништа не знаш да те варам, те мирно једеш и спаваш.{S} Кад чујем |
| че : „Благо теби што ниси родила, те не знаш за жалост.{S}" Једанпут ми дође сувише тешко, те ј |
| амећеш другога!...{S} Сине, сине, ти не знаш шта су жене, и шта је женско срце, и шта је женска |
| .</p> <p>— Доста, Ариф, доста!{S} Ти не знаш шта је доста! рече с прага Фатмина мајка, онако у |
| а, али се ниси венчала, удала.{S} Ти не знаш шта је човек...{S} С младићем сама девојка, и то ј |
| а, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у нашем закону, да с једним човеком може |
| плаховита али ниси лажљива.{S} Ти то не знаш зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>Ари |
| > <p>— О, па баш данас!{S} Ја чекам, ти знаш.</p> <p>— Чекаћу ја уместо тебе.{S} Отиди: разгали |
| ет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима „халали“, опрости, јер |
| ва?“ упитала је она радознало. „Па.. ти знаш,“ рекла је она и смејала се. — „Ја не знам.{S} Каж |
| асла с Францускињом, али си Туркиња; ти знаш шта су Турци, шта траже од невесте...{S} А ако нек |
| помислити да си се с њим свађала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су све женски конзервативци и |
| су, чиновничке и официрске жене.{S} Ти знаш да су мужеви тих жена, <hi>само због жена</hi> рас |
| га сина, ми треба да смо искрени.{S} Ти знаш да се често појави рђав живот што се прикрила исти |
| Грк, Јерменин, или чак Јеврејин.{S} Ти знаш да су и они лепи, црномањасти, да имају црне очи, |
| i>.{S} Пошаљи му нагорелу цигару.{S} Ти знаш да то значи „изгорех за тобом“.{S} Пошаљи му прами |
| а твога оца само је <hi>жена</hi>, а ти знаш шта то значи.{S} Напослетку, драга мала, ни у Евро |
| м <pb n="230" /> ти, сине, казала, и ти знаш, да пију имами, да пију дервиши, пију и певају .{S |
| амо полако, лепим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи са „<h |
| о је страшно, зато што је нама, као што знаш, пити забрањено.{S} Како сам жењен, двапут сам дош |
| ла излет у Вигантову Башту (ти ту башту знаш).{S} Било нас је пуно: све пашинице (девет) и мног |
| , која на зумбул која на јасмин, све на зној; све се измешало, и мирис и смрад; све гуши, занос |
| ећа на моја три гроба.“ И сву је облије зној, а она скаче из постеље, да бежи.</p> <p>Она ју је |
| д је толики омар?{S} Ти си га поквасила знојем, па сад не могу да га пољубим, рече Фатма тобоже |
| одлете са софе, и раздрљена, окупана у зноју, оде да се одмара на оном белом серџадету што лич |
| м је правила посету једна Цариграђанка, зове се Фахрије.{S} Да знаш како је <pb n="46" /> била |
| коју Ариф, да јој није жао што је црна, зове „Јасмин-ханум“...{S} Уместо да пољуби хануми скут, |
| S} И долазила нам је једна Францускиња, зове се Мадам Ажил.{S} Да знаш какав јој је био шешир!{ |
| рече да Ибрахим-Хасан-беј<pb n="271" /> зове Фатму, не може сам, хануме су отишле Рашиде-хануми |
| аде та музика, њено: „O, là, là!“...{S} Зове се Мадам Ажил.{S} Говорљива, смешљива:{S} Француск |
| а личи на арапског принца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да то значи <hi>жеља</h |
| сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пред његовом мајком пуши.{S} Може бит |
| се што је тако наједанпут и пред свима зове да „изиђе“ пред човека, и поцрвенивши захвали јој |
| ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а она зове једну Јасмин, другу Замбак, рече робиња, па се опе |
| тној хаљини, турској антерији, коју она зове <foreign xml:lang="fr">saut de lit</foreign>, с фр |
| ац даде Елизиној млађој кћери, коју она зове „<foreign xml:lang="en">Poppy</foreign>“<ref targe |
| а канфором и шпиритусом и да му кува од зове теј.{S} Ја сам такав случај видела у Скопљу, рече |
| есела: певам, свирам, читам.{S} Нене ме зове кумријом, зато што јој певам.{S} Размисли, сестро. |
| то се онда за њ удала?{S} Само да се не зове распуштеница.{S} Може да болује и да се мази, али |
| ветку коју сам чула у Арабији и која се зове <hi>Лончарев Бог</hi>?</p> <p>Био један лончар, ко |
| /p> <p>Обе су врло лепе.{S} Домаћица се зове Зехра-Мерсије а гошћа Емир-Фатма.{S} Једна Туркиња |
| и.{S} Ово му је четврта играчка како се зове „жењен човек“, и најлепша је: једва чека да је узм |
| у помену, једна плава Енглескиња што се зове Мис Блак, Фатмина учитељица за клавир и енглески и |
| никад.{S} О, она бела Енглескиња што се зове Госпођица Црна (<foreign xml:lang="en">Miss Black< |
| овај кратак чин из дуге комедије што се зове <hi>Турска Свадба</hi>!{S} Ту није место онима кој |
| ћанско, на велико и дивно гробље што се зове <hi>Пер Лашез</hi>, и познала сам још из далека гр |
| оћи, и ако им у оно одељење куће што се зове <hi>харем</hi> не улазе други људи до муж јој, све |
| три нове, проведе кроз лавиринт што се зове Ибрахим-Хасан-бејов харем Мадмоазел Дарно и ону Ен |
| ознатом младићу, о томе Французу што се зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, па су обе затварале оч |
| ногу, сасвим белог, због чега га она и зове „Памук“, и без премишљања позва Арифу да јој види |
| ла, давала јој недра, те је она за то и зове „<hi>суто</hi>“.</p> <p>Као обично, она и данас се |
| p>Робиња не одговори ништа, и оде да их зове.</p> <p>Кад оне дођоше, он викну строго, како не в |
| i> и <hi>башјорти</hi>, то што мој отац зове „европски огртач за прашину и европска махрама за |
| је пољубио мртваца и рече:</p> <p>— Да зовем мајку?</p> <p>Па и не сачекав одговор, отрча по м |
| ја мајка каже „Фатма!“, јер мисли да ја зовем Госпођицу.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, yes |
| ито рече:</p> <p>— Зарекао сам се да не зовем за жене Грка лекара, и опет...{S} Безобразан! <pb |
| аше жене, сакупљене!...{S} Песму у мени зовем <hi>Носталгија</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>Он је ноћ |
| е, смем, али не могу: срамота ме.{S} Да зовемо Ариф-хануму.</p> <p>— О, њу би снашло оно њено, |
| е мисли осећа грдне болове.</p> <p>— Да зовемо хећима, чедо?</p> <p>— Шта ће ми хећим?</p> <p>— |
| и метну га снаси на табане.</p> <p>— Да зовемо доктора? рече Осман уплашено.</p> <p>— Док ..тор |
| злу.{S} Кажите, хануме, како би било да зовемо Ибрахим-ефендију, муфтију, и још три стара чести |
| би како је обичај, ти би требала да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја тако не волим...{S} Ја |
| да изоставиш и оно „госпођо“, па да ме зовеш само „мајко“.</p> <p>— Не могу, госпођо мајко.{S} |
| уу! ја заборавих!{S} О што волим кад ме зовеш именом које ми даде слатка Ариф-ханум.{S} Ја и Ђу |
| </p> <p>— О, да хоће да се сване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се обрадова и узвикну:</p> <p> |
| ог деце.“ — „Зар сад кад знаш каква сам зовеш ме кући?!{S} Ако ниси љубоморан, зар се не стидиш |
| младе, нове, прилазите им, дрмајте их, зовите их, вичите из свега младог грла: нек се пробуде, |
| му Солун...{S} Кад се спремих за пут и зовнух настојника добара да ми да новаца, он ми поднесе |
| p>— Кјучук-хануме, хајдете Ајше хануми, зову вас ваше госпође мајке.</p> <p>Не смедоше не отићи |
| су расле и развијале се као пупољци.{S} Зову ме тејзе, зато што осећају да сам им с мајком сест |
| о (у гору и камен!), али нисам знала да зову мужа на име као ђаурке.{S} Из такве куће, а мужа:{ |
| н <hi>Бујукбурунлија</hi>.{S} Њеног оца зову још и <hi>Јилдирим</hi><ref target="#SRP19120_N68" |
| савремене, француске васпитанице, себе зову, види се по свакојаким ситницама, по клавиру, по с |
| а <hi>нова</hi> (како младотуркиње себе зову) — моја тетка!{S} Ја видим да су оне промениле хаљ |
| х нека нам умудри Фатму.“</p> <p>Сви је зову „Емир“, а нене и родитељи „Фатма“, јер то је име к |
| и жена, деце њених пријатељица, који је зову „тетка“ или чак „Ариф“, као другарицу, зато што се |
| у да су госпође и жене и због тога и не зову странкиње: позвала ју је да види харемско весеље, |
| жене што имају мужа.{S} То гледање оне зову „разговор душа“.</p> <p>Да је старотуркиња, она би |
| i>.</p> <p>Трећа генерација, жене из ње зову себе „нове“, и једне су за реформу харема, друге з |
| иде Нурије-хануми, или, како је Туркиње зову, Мондије-хануми, Фатминој <hi>сути</hi>, то јест м |
| својина је својих мужева.{S} Људи им се зову Шемси, Арслан, то јест сунце, лав, јер целој кући |
| аше очајна.{S} Она зна да од тих што се зову „нове“, нове су дотле док не наступи неки тренутак |
| 90">Вода с једног извора који муслимани зову "Земзем".</note> <note xml:id="SRP19120_N91">За вр |
| ном као ћилимом, поред дашчара које они зову „дућани", а поред Касумије оборише главе дубоко: љ |
| > <p>— Оне затуцане у Цариграду нас три зову реформаторкама, као овде вашу Ариф-хануму Хилми-па |
| султан дана у години,“ тако мухамеданци зову младенце, и очекују их као какав велики и светао п |
| ирсон!{S} Ове жене имена немају.{S} Њих зову једним општим именом: жене, као ово около на клупа |
| n>“ „Пофранцужена Туркиња“, како је још зову турске жене, „она толико воли француски и говори г |
| и сте ме толико пута тргли из сањарија, зовући ме на час...{S} Па кућа где нам је била, и каква |
| ко му се врте као чигре и лете као пера зовући га у загрљај...</p> <p>О, колико је интиман и св |
| едну собу, где га мајка мољаше да легне зовући га султаном, зеницом; а он викаше, називајући св |
| вако чудо има.{S} Па они људи и жене из Золиних романа, они мужеви...{S} Одакле су?{S} Из Европ |
| здвоји двоје што се толико воле?</p> <p>Зора.{S} Исток се више не бели, него као да је поливен |
| е се зажелеле једна друге, те седеше до зоре, разговарајући се о Џемалу, тихо певајући љубавне |
| је ићи у своју собу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али са улице јако зазвони звонце и чу се пас.. |
| лекари рекоше да ће остати жив, ако до зоре не умре: у кризи је.{S} Мајка није ока склопила, т |
| а сва уплакана у помрчини, седели су до зоре.{S} И женске!{S} Он хоће да надокнади у Француској |
| не би одвојила од мужа..</p> <p>До пред зору са женама, а онда суфур и — пост.{S} Свуче се, па |
| очех песму... <pb n="65" /></p> <p>Пред зору се пробудих, и — све живо спава, тишина: доцкан см |
| ного уморна од пута и утисака, заспа; у зору је пробуди мујезиново „Алла’ екбер“...{S} Како јој |
| и једна другарица.{S} Сву ноћ седеше; у зору све се разиђоше, осим те њене другарице...{S} Она |
| на Јалије, на балкон свога стрица.{S} У зору јој се мујезиново позивање учинило као запевка; та |
| {S} Из Европе.{S} Њен отац некад дође у зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео. |
| туђим женама...</p> <p>Људи су отишли у зору, а жене су спавале код Ариф-хануме.{S} Фатма је ко |
| џа-Имарета</p> <p>Солун.</p> <p>Данас у зору умре Фатма.</p> <p>Мурад-Џемал.</p> <p>— Ха! ха! х |
| ="SRP19120_C13"> <head>XIII</head> <p>У зору паде киша.{S} Сад силно духа вардар.{S} Код Нурије |
| ке, још није пао ни први снег.{S} У ову зору обелеше кровови и улице.{S} Својим кућама вратили |
| ије дошао ни на вечеру!...{S} Пред саму зору, отежаше јој капци, савлада је сан, — заспа.{S} А |
| арник, и утишаваше је.</p> <p>Пред саму зору, заспа; али, спавала је врло мало, и чим се трже — |
| атмосфери оне сироте сањају свеж и чист зрак Француске, земље коју можда никад неће видети, а т |
| ругом у склад према сунцу што је бацало зраке читавим великим сноповима: то су били сватови с м |
| јој се као три слике уоквирене сунчевим зрацима.{S} И чуђаше се како је могла и помислити да у |
| е куће и џамије према сунчевим вечерњим зрацима трепте као у пламену, жене су задовољне, слушај |
| осамнаест година, што на Истоку значи: зрела девојка, још мало па уседелица.{S} И не чудим се |
| од печеног кестена љуска, и сјајна као зрела маслинка.{S} Мерсије <pb n="7" /> има мало повећа |
| и разумети; али од осамнаест, на Истоку зрела девојка!{S} Оно, истина, лепо понашање <hi>често< |
| мнаест година !{S} И ја.{S} Обе смо већ зреле девојке, јер смо Азијатке.</p> <p>Гошћа престаде |
| ош врло млада, и ако те тамо рачунају у зреле девојке.{S} Ја ти овако пишем с тога, што је поче |
| кну: „Аман, кјучук-ханум! црвена си као зрели нар!“ и разлегаше се смех по одаји старе Шехназе- |
| ина, израстао као кипарис, па румен као зрели нар; чињаше ми се као Енглез:{S} Енглескиња га ва |
| ренутој мору а опкољеној наровима пуним зрелога црвеног рода, затекоше Џемала и његову мајку, њ |
| одина с њом се могло разговарати као са зрелом женом; све је разумела, свачији је бол појмила, |
| т не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За онога што онако рђаво изгова |
| е загрли и омириса ми лице као цвет или зрелу јабуку. — „Зашто мужде, нене?“ упитах зачуђено, ј |
| ће им оне купити целу тоалету за једно зрно бисера из огрлице, за један драги камен из прстена |
| р што јој је он дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се |
| рлу, мало у лево, младеж као најситније зрнце пржене мока кафе.{S} Па какве су њене руке, њене |
| едим...{S} Сутра.“ Сутрадан је извадила зуб, али Ариф-тејзе није дошла.{S} Прође много времена, |
| перо, а већ срце повредим..{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћу ја са срцем!</p> <p>1 рамазана 1 |
| p>Једанпут, сећам се, моју мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, који о |
| белим башјортиом, која показа оба реда зуба белих као снег, насмејавши се на Ариф-хануму.{S} Т |
| Гркиње...{S} Лепих плавих очију и белих зуба, некад врло лепа, сад не, врло симпатична, ова гос |
| а црна као гар, и искезивши беле широке зубе закикота се и похита да пољуби Фатми скут, ноћну х |
| , нешто да купи, промоли главу и искези зубе: смеје се на мене, и ја се насмејах на њу и рекох |
| роменио си се: црна коса побелела, бели зуби поцрнели, глатко лице набрало се; само ти је нос и |
| е подигао се, те му се виде бели крупни зуби, жиле му на челу набрекле.</p> <p>— Наша срца, син |
| тајући <pb n="243" /> је ништа, јер јој зуби силно цвокоћу, па да не би прегризла језик.{S} Осм |
| зник.{S} Лажљивице!“ узвикну и зашкрипе зубима, па се уношаше у лице женама; оне су мислиле да |
| се погне под теретом: уместо да шкрипи зубима и да ћути као муслиманка, она кука. „Где ти је в |
| она, први пут побуњена, пресекла би му зубима грло, чинило јој се...{S} После се свега сваки ч |
| поплавеше, она у доњу усницу зари беле зубиће.{S} Њему то бледило не измаче из ока, спусти се |
| стима лице, да порумени, грицкаше белим зубићима уснице, да поцрвене...{S} О, кад је види он!.. |
| о, зује као пре, а њој је и то монотоно зујање мило: подсећа је на вечери кад је, без свеће, се |
| , јер царство комараца још није прошло, зује као пре, а њој је и то монотоно зујање мило: подсе |
| јер цела кућа дршће од њих; а жене:{S} Зумбрит, Јакут, Ђул, Замбак, то јест смарагд, рубин, ру |
| или шта да поредим с његовим очима.{S} Зумбул, љубичица, море, небо, све то није као његове оч |
| ше јело и пиће и миришу чочеци, која на зумбул која на јасмин, све на зној; све се измешало, и |
| е бисером и драгим камењем и намирисане зумбулом, јасмином, мошусом, што кроз дим од дувана гле |
| е су с ногу.</p> <p>Дошао је Бајрам.{S} Зурне и бубњеви заглушивали су уши.{S} Људи су се врати |
| нка трепери, сија се као сунце: бубњи и зурне разлежу се по свој махали (он ће све по старински |
| Отац ти, чедо, добно једно писмо...{S}" И још нешто говори, а ја не разумем, као да не говори м |
| на уснама, па ће им рећи „добро јутро" и гледати их у очи!...{S} Сад је она као оне из романа |
| ускиња узе шаптати на ухо (као Туркиња) и она у све редом погледа, учини јој се <pb n="126" /> |
| афа (слатким не послужују старотуркиње) и цигара.{S} После, разговор, разговор, па испратише Фа |
| преко једне своје другарице овде удате) и каже да је он у Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ј |
| Било нас је пуно: све пашинице (девет) и многе чиновничке и официрске жене.{S} Једна пашиница |
| ри биле распуштенице (једна још и сад), и кад их Мис Блак упита зашто су се развеле, оне с пуно |
| им младим бејом (нећу да му кажем име), и он се више не опи: опет воли жену, гледа кућу — други |
| сама и баба-фингама (собама на тавану), и црни дилавер у рединготу, крутој огрлици и фесу, скоч |
| позвала Сафет, остале је довела Ариф), и једне су просто викале од чуда, а Францускиња је окре |
| oreign>“<ref target="#SRP19120_N83" />, и пољубивши је у очи, плаве као у њене матере, изусти с |
| зу, као свој, што помену <hi>њега</hi>, и што зна да <hi>он</hi> постоји.{S} А нек пије... само |
| i>, а леву до себе <hi>књижевника</hi>, и беше блажен, јер му се чињаше да сам ја блажена.{S} К |
| бе су биле у белим <hi>геџелуцима</hi>, и седеле су без свеће, да им не би комарци нагрдили лиц |
| гробље што се зове <hi>Пер Лашез</hi>, и познала сам још из далека гроб слаткога де Мисеа: поз |
| ва из његове <hi>Августовске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Децембарске Ноћи</hi>. |
| стихова из његове <hi>Мајске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Августовске Ноћи</hi>, |
| л Дарно знала је <hi>шта то значи</hi>, и заборавивши да је дошла незвана (домаћица је није зва |
| е отворила, и к нама ушао <hi>тај</hi>, и поклонио нам се, и представио нам се: „Ја сам Мурад-Џ |
| n xml:lang="fr">Rappelle-toi</foreign>, и ако то зна на памет.{S} Па <foreign xml:lang="fr">Adi |
| на оно што не постоји!{S} Бога нема!“, и пустивши неколико лудачких гласова, уђе у своју собу. |
| : „Трећи гроб!{S} Умире нешто у мени!“, и осетила је готово физички бол срца.</p> <p>После напа |
| њих! „Никад више за њега па макар...“, и не рече „па макар умрла“, него „па макар се не удала, |
| n xml:lang="fr">au courrant</foreign>“, и толико говори о Француској да човек мисли да је у њој |
| растужено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и кад му Мерсије прогука: „Иди, слатки Али беј течо“, о |
| овде, Шарл ми прича о „пријатељицама“, и даје ми да читам романе с местима исподвлаченим оловк |
| као пре, јер она је још „поштена жена“, и ако добро знају да није: чуле су за њену грешну љубав |
| енерација, жене из ње зову себе „нове“, и једне су за реформу харема, друге за његово „уништење |
| послати у Маћедонију „да умирују чете“, и ја и моја пријатељица: час смо у Солуну, час у Серезу |
| и с њима: сва су ми од моје Госпођице“, и загледа се у лепи рукопис, у карактеристична дугуљаст |
| идеше „да га не заноси глава већ срце“, и сневеселише се.</p> <p>— Алије, Алије, шта ћемо ?{S} |
| сте гледало невести, замериће се жени“, и врати се.{S} Међу гостима су и две њене другарице, Зе |
| рта играчка како се зове „жењен човек“, и најлепша је: једва чека да је узме као дечко коња или |
| белог, због чега га она и зове „Памук“, и без премишљања позва Арифу да јој види сестрића. „Она |
| као звездама, разлеже се „Алла’ екбер“, и чудно утиче на оне који су очекивали „позивање“ с нес |
| ђака је из срећног Аблул-Меџидова доба, и ако је млађа од мене: говори са мном, и чух дубоко ди |
| ожда његов темпераменат се не испољава, и то ју је тешило, давало јој наде.</p> <p>Сутрадан јој |
| завео, мора узети, довека је прекорева, и никад јој не верује.{S} Она кроз кафез погледа у голу |
| ена сестра, напротив, сад је говорљива, и страшно расејана: пође по башјорти, а узме папуче.{S} |
| не умрех.{S} А она, претерано осетљива, и болесна, чудим се како је ту срамоту издржала.{S} Ја |
| ..{S} Сад си распуштеница Осман-бејова, и можеш за кога хоћеш.</p> <p>— Да ме није пустио, отер |
| о мисли Фахрије-ханум, најстарија нова, и буни се гледајући „изложену“ Фатму, дијадему, обућу.. |
| умору.{S} Она оста сама с оцем понова, и тако се растужи како се растужују осетљиве жене, млад |
| и у организму ових пробуђених створова, и необуздану бујицу што носи из мрачне ноћи у ведар и с |
| страни је више грамофона, него дефова, и чудно утиче...{S} Необично осећање наиђе на човека ка |
| крај миндерлука где јој сеђаше свекрва, и пружи јој руку с гривном.</p> <p>— Зашто се тако тешк |
| а воли — стеже, мучи, тобоже милује га, и друг му побегне; а он, исто као сад: грознице, бунцањ |
| „Покупите сав овај накит, продајте га, и тим новцем створите Сиротињски фонд; и знајте да би о |
| да је пољуби; она, преплашена, одби га, и сакри лице...</p> <p>— Па зар цео месец тако?</p> <p> |
| ег мужа,“ помисли Фахрије гледајући га, и чињаше јој се неверица; јер он није имао нежан изглед |
| месечини као да је направљен од снега, и уђоше, не лупајући халком на капији..</p> <p>На једно |
| дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе гледати у о |
| у белој антеријици, скакуташе око њега, и тапшући викаше : „Татли беј-аџо“,<ref target="#SRP191 |
| ет који познајем по причању и из књига, и који ми је стран, туђ, немио: он ме је лишио тебе; го |
| Госпођици, у свакоме стиху видела Бога, и пљуну — замрља се реч <hi>Бог</hi>; па тада једним ск |
| >И још, врло драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим за свој |
| ја нисам хтела, остављала сам на Бога, и Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја сам тужна, теш |
| } У тој срећи заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи |
| и, па га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје, пушке, ножеве, јата |
| свега: њине лажи, свога сумњања у Бога, и лутања, махалских кафана, Ибрахима берберина, Кара-Бу |
| че: „По беја су дошла два његова друга, и одвели га“; њој грунуше сузе — отишао неиспраћен !{S} |
| пољуби скут, пошто зна да она то не да, и не воли, него јој поможе да се изује, и обу јој њихов |
| јвише због чифлука.{S} Она наша ливада, и ако је опкољена зидом, милија ми је била од наше башт |
| ћам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те тамо рачунају у зреле девојке.{S} Ја ти овако |
| уморна као после каквог напорног рада, и обузимала је све већа пријатност што лежи, што се одм |
| за мајком.{S} Криви оца, па га правда, и опет га криви и правда.{S} Крива му је њина вера и об |
| рахим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пера зовући га у |
| е понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бремен, па после у своја уста.{S} Оне имају |
| цигару, рече он...</p> <p>Она погледа, и кад нигде не виде запаљену цигару, узе једну из своје |
| " /> чак у последњи крај оградног зида, и плачући кидале су његове гранчице, метале их на уста |
| ки час несвесно покриваше очи од стида, и несвесно их откриваше да види што никад није видела: |
| не ништа не осете, ни страха, ни стида, и не узбуде се.{S} Оне причају да то чине механично, по |
| ће; по крововима, с којих се цеди вода, и по сасвим голом дрвећу скупљају се чавке; по који кро |
| жи зета из добре куће, од великог рода, и богата...<pb n="14" /> Он је млад, леп, отмен, али он |
| пут узех се смејати и плакати као луда, и овако млада и јака стегох нену, да је удавим.{S} Могл |
| ...{S} Једнога дана дошло је више лађа, и једна од њих донела је њега; а оне, можда баш тога да |
| љива, сад по ваздан ћути, све је вређа, и за сваку ситницу плаче, зашта би се други пут смејала |
| м у свом елементу.{S} Ја сам њима туђа, и оне мени...</p> <p>Децембар.</p> <p>Шта сам данас вид |
| Мопасана, Марсела Превоа, Пола Буржеа, и друге.{S} Нађоше и Флобера, и Лотија, и насмејаше се, |
| есет четврте, ја сам код мужа без мужа, и код детета без детета.{S} Плакала сам непрестано, очи |
| ...{S} Тешко мени !...“ И он се покаја, и застиде се.{S} Али пошто му се учини да стид за ово н |
| ре, на весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, и тако пође: зашкрипаше му лаковане плитке ципеле с вис |
| ово не доликује човеку, он се насмеја, и узе јој љубити лице, говорећи да то није ништа; он јо |
| , Сафет је скинула са златног подножја, и вукла га по прашини, немајући срца за њен бол, јер ни |
| ече.{S} Сваким даном је бивала слабија, и родитељи су се већ договарали да је воде на „лакши“ в |
| накићена, од свих је лепша, стаситија, и млада, као да Мурад-Џемал-беју није мајка него стариј |
| и друге.{S} Нађоше и Флобера, и Лотија, и насмејаше се, узвикнувши: „Гле Азијаде!{S} Она је Тур |
| рада сазидана на песку.{S} Једна олуја, и зграда се сруши... „Да има Бога, он би ми се јавио ка |
| него кад је стајао и дотицао се облака, и црњи од малопређашњег неба; од његових грана чиниле с |
| је он?{S} И понова наједанпут заплака, и наједанпут ућута...{S} Господин Хок дође кући у три д |
| прозорима, где није шалона или капака, и спавање до само подне, да би дан био, учинио се краћи |
| добила ортака, ви сте пошли на ортака, и то ниједна није знала: две преварио, варалица!“...{S} |
| су биле старотуркиње, три пара ортака, и нове, многе пашинице дошле из Цариграда, с кћерима, к |
| да никад нису виделе мушкарца, човека, и покривале су главу, која махрамом, која хаљином.{S} О |
| пред свима зове да „изиђе“ пред човека, и поцрвенивши захвали јој извињавајући се да неће да га |
| а девојка примила је поздрав од човека, и одговорила му је: то је много; а што се онако с њим г |
| аква част!{S} Жена подигнута до човека, и до књижевника!{S} Изиђе, правећи алузије што ме удост |
| их одавно на памет.{S} Од свих песника, и старих и нових, и она, као и многе Туркиње, највише в |
| ас нико не пости, само ја, рече ашчика, и похита ка капији, јер је чула лупу месара с месом на |
| /p> <p>— Лудих или...{S} А твоја мајка, и да је удовица, опет не би допустила, јер је паметна.. |
| ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и још многе хануме кажу да је тејзе у за |
| чаршаф, овако су ме училе нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви то знате, драга госпођице. |
| а мном су сви моји: нене, отац и мајка, и Ђулренги...</p> <p>Босфор, о коме сам толико слушала |
| ињама је не као госпођа, већ као мајка, и Осману, и због тога као због лепоте, биваше све милиј |
| је човек...{S} С младићем сама девојка, и то још ноћу!..{S} Ти си луда!...{S} А зар мислиш да о |
| ханум, уђе као млада жена, као девојка, и ако је прешла четрдесету.</p> <p>Фатми је мила овако |
| зете.{S} Ја сам за чистоту и код момка, и...{S} Али ја не могу о томе с тобом да говорим.</p> < |
| да дају девојку за непозната јој момка, и да жене момка невиђеном девојком.{S} За девојке опет |
| , у Емире као од печеног кестена љуска, и сјајна као зрела маслинка.{S} Мерсије <pb n="7" /> им |
| иче патка на кишу.{S} Она је као патка, и иде као патка, говори Ђулренги и приноси хануми хаљин |
| ла би тејзу да га позива свакога петка, и она би ишла тамо, и седела би с њим, и разговарала се |
| и бејови, и младотуркиња његова тетка, и њина вера, верски обичаји. „Дај реч да се нећеш опити |
| 44" /> сутиних мачака, Мавиша и Памука, и одмах јој се сети и сестрића, на кога није могла поми |
| ајвише ме задржава од тога нежна унука, и кћи...{S} Нене мени никад не би причинила бол; а роди |
| тара је чула од Арифе где јој је унука, и крила је од свакога, чак и од снаха, и од синова, сво |
| аже због чега сам се за Османа удавала, и да сам распуштеница?“ Ни слутила није зашто тејзе одл |
| лад, леп, мушко: она га није познавала, и није с човеком седела, осећала да је гледа.{S} И посл |
| она не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није постојало друго ме |
| надгробни споменик, па их је целивала, и отишла уз врата собе где јој спавају родитељи, али се |
| фет-хануме, јединицу готово је очувала, и што је чудно за жену која није никад родила, давала ј |
| су дани и недеље, она га није гледала, и непрестано је била као љута на њ: никако се није с њи |
| мед-беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно разговарала, као с вама; али он, |
| ела на Јалијама, како се с њим гледала, и како ју је поздравио, то јест да ју је поздравио, и д |
| мир се са стотину жена овако погледала, и увек јој је било пријатно.{S} И сад је обузе једна не |
| ра“..{S} А за овога... она би се удала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мал |
| <p>— Ми смо све чуле, и да се преудала, и да се оцу вратила... отерана.{S} Мој несрећни син збо |
| Ја сам <pb n="230" /> ти, сине, казала, и ти знаш, да пију имами, да пију дервиши, пију и певај |
| а одмах устаде, као да је једва чекала, и рече:</p> <p>— Јадно ми моје спавање, Нурије.{S} Не м |
| о мили, јер је кроз њих гледала Џемала, и добивши натприродну снагу, својим нежним рукама ухват |
| вају, а оно, сви су будни, осим Џемала, и сви говоре, осим Фатме: у соби сестре, у кухини слушк |
| Око по ноћи послале су слугу по Џемала, и <pb n="163" /> он се није вратио.{S} Очи, утекле у гл |
| : у свакоме од њих замишљале су Џемала, и кад су виделе да није он, враћала им се снага, моћ, м |
| стави: —Ја ово досад никад нисам имала, и ако сам бивала на живим мукама.{S} Од ове болести пат |
| с изишла пред Мухамеда, кад је клањала, и иде у конак, да се са синовљим гостом разговара као Ф |
| ук на који се та страна жена наслањала, и који је мирисао на хелиотроп...{S} Кад би после овога |
| сам чула да те код једне наше помињала, и много те хвалила, те ова и не слути да нисте у љубави |
| та песме које је небројено пута читала, и зна их одавно на памет.{S} Од свих песника, и старих |
| гова страст све је више и више буктала, и њега целог обузела: без Зејне му кућа беше пуста, жив |
| се у огледалу изблиза, па се измицала, и опет гледала, па носила огледало према светлости, и у |
| седе где нађе место.{S} Пече је дигла, и цело јој се лице видело.{S} Они су њој били страни.{S |
| за кога?..{S} С другарицама је седела, и разговарала се, на Нурије-ханумину клавиру одсвирала |
| сам ипак све чинила, јер сам га волела, и мислила сам да он мене воли.{S} Али, каква заблуда!.. |
| начинила ме новом.{S} Она ме је волела, и жалила ме је кад год сам била болесна или несрећна, о |
| ела Нурије-ханум, а какву ју је волела, и по своме обичају мењала је место непрестано.{S} Кад ј |
| се не опије.{S} Ја сам је врло волела, и поред њене рђаве репутације (говорило се да има љубаз |
| нцускињом, она би зацело и ту заволела, и то исто овако, лудо, начинивши од жене, као онај лонч |
| Он говори, она ћути као да је онемела, и двапут јој се учини као да ће да се онесвести.{S} А о |
| прича како јој је било кад га је срела, и да је увек желела изићи, само не једанпут, кад је чул |
| ој европској хаљини, насмејана, весела, и обе одговарају, у пролазу, на дубока темена дубоким т |
| чита Коран...{S} Утрча у собу, весела, и одмах седе да одговори на писма.</p> <pb n="68" /> <p |
| им претвара...{S} Она је жива и весела, и зато је сви воле.{S} Она је онаква каква је пред Мерс |
| чочек!...{S} Била је раскалашио весела, и дивна.</p> <p>— Наше жене одвратније су од људи, рече |
| сије је била некако необична, невесела, и неколико пута заусти нешто Фатми да каже, па не могад |
| е на час...{S} Па кућа где нам је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи, у Паризу, европ |
| мужу, кога воли, због кога је ослабила, и пролагала се: сад слаже родитеље, после бабу: „Боли м |
| на у тајни“. „Ти си се понова заљубила, и то опет у жену!{S} Само не знам откуд у жену Москова, |
| а, на пут, јер ја сам се већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се измерила, да ви |
| о, ја сам се муфти-ефендији исповедила, и пожалила сам му се и као свештеном лицу и као оцу...{ |
| и торњева!{S} Била сам се сва најежила, и осећала сам хладноћу као пред грозницу, и била сам то |
| ?{S}" А сад, сад бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо нас две биле у стању побунити све |
| нисам видела, нисам га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S} А за пуно |
| е биле су се загрејале, она се умирила, и осећала се уморна као после каквог напорног рада, и о |
| Entrez!</foreign>“ и врата се отворила, и к нама ушао <hi>тај</hi>, и поклонио нам се, и предст |
| аље слама од ватре.“ А нене се клатила, и метнула кључ на бућме, да га у недрима носи... <pb n= |
| <pb n="67" /></p> <p>Што се тиче стила, и граматике, ортографије, ти си увек била пажљива.</p> |
| и прштања разбијеног прозорског стакла, и тамбуре трезнога берберина и чампара пијаних чочека.. |
| како је секла поморанџу па се посекла, и не поцрвене!{S} Ко зна шта је њега лагала?{S} Да не п |
| ту и фесу, отварали су вратаоца с кола, и пружали ханумама уместо руку мишице: оне су ослањајућ |
| ину гувернанту, и ако је одавно отишла, и духовиту Мадмоазел Дарно, коју ви толико волите, и св |
| , једна укућанка је чула, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да сам сама, без |
| бу где је сандук с њом, још нисам ушла, и чак не могу да прођем поред ње.{S} А кад видим официр |
| лице, као стара човека и као пријатеља, и кад му он, с кратким китастим уводом, поче говорити о |
| Али, одмах скочи: то је брачна постеља, и она нема више права на њу, јер јој је „пало“ венчање. |
| не црвеним ћилимом прострта је постеља, и она лежи у белу геџелуку, готово сасвим седа; уши је |
| пија стара, са звекиром и халком споља, и с мандалом изнутра, а звонце.{S} Ариф их прекори, што |
| дружиш само с људима, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима налазим лудости, али и мудрос |
| о су осетиле неисказану немоћ у ногама, и дах... као последњи дах лета које јутрос умре, и спус |
| ли <hi>слободно</hi> на Слатким Водама, и другим шеталиштима, и гледали се с турским женама, ст |
| се овлажи лице... сузама, њеним сузама, и: губим свест. „Отац ти, чедо, добно једно писмо...{S} |
| метеж главне дугачке улице на Јалијама, и зашла је у једну од споредних улица Новога Солуна.{S} |
| е радује као оном поздраву на Јалијама, и што је пољубио у руку „на виђењу“: и с тога јој се чи |
| рвом, обе у плавим свиленим антеријама, и док чељад љуби скут гостима и прима им сунцобране, до |
| земљу са њеним брдима и бистрим рекама, и час-по па се обрадује мору, кад се заплави између зел |
| чудним осећањем у прозоре с решеткама, и први пут у животу: кућа њена родитеља учини јој се ка |
| сам с неном и мајком међу тим ханумама, и ја гледам у те лађице препуне света, па ми се све чин |
| аријима од себе: водили га по кафанама, и да гледа <hi>Карађоз</hi>.{S} Стамбол је као његов по |
| уна кућа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с њима научио.{S} До половине Р |
| , ја седим с девојкама и младим женама, и осећам неуздржану струју новога живота, која се прост |
| а направи Енглескињама и Францускињама, и изиђе...</p> <p>Кући оде пред подне, и затече Фатму.. |
| таше у кухину, те казаше то слушкињама, и брзо, све се наредише око једног великог мангала и за |
| те је било у приземљу, међу слушкињама, и неговала га је баба.{S} А кад му се загледа у паметне |
| антерији с дугачким скутом, с аврапама, и много накићена, од свих је лепша, стаситија, и млада, |
| као и оно мртвило по споредним улицама, и лупа халке или звекира на капијама, која се с времена |
| ица са својим рођакама и пријатељицама, и шта сам видела? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по |
| е и спреми се, пође по кући; бола нема, и она задовољно погледа у сваку ствар, па су јој све по |
| еле, нема је физички, а духовно је има, и због тога је то тако страшно, кад све зна, а мисли да |
| ло па кафана под широколистим дудовима, и одмах гробље зарасло у коров.{S} Кад се попе на најви |
| пореди с европским весељима и баловима, и кад дође време да се чује протест нових, да их пред Е |
| комшилука се чује деф праћен зиловима, и певање једне чувене солунске певачице, потурчене цига |
| текија опкољена гробовима као стадима, и мало па кафана под широколистим дудовима, и одмах гро |
| Неколике старе певаху, помажући људима, и пљескаху, а после одрешише кесе и послаше им по једно |
| езаним струковима, с цвећем на грудима, и с лепезама, тргоше се од тога узвика у коме су оне оп |
| роване листове и чита само о обичајима, и о новостима, да би била „<foreign xml:lang="fr">au co |
| азу, на дубока темена дубоким теменима, и, праћене свирачицама и певачицама и оном туштом и там |
| ворио с децом, са старима, с болеснима, и са сиротињом:</p> <p>— Шта има, Ајше-кадун ?</p> <p>— |
| ма.{S} Ја и оне две нове идемо за њима, и питамо се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, |
| на кочијашима, на робовима дилаверима, и захорило се, наједанпут, изненада, из стотине грла ка |
| ољно закопча хаљину уздрхталим прстима, и притискаше у недрима нешто, неко сакривено благо...{S |
| а Слатким Водама, и другим шеталиштима, и гледали се с турским женама, странци мећу на главу фе |
| еколике Туркиње у искрпљеним чаршафима, и неколико просјака, па неки доби плећку, неки врат, не |
| и буљуке жена у разнобојним чаршафима, и где је било водоноша с ђугумима, слушкиња с ђувечима, |
| ајали сами, он ју је салетао пољупцима, и опет се за њ просила, удавала, она њему никад <pb n=" |
| и дућанџије и они с коњима и магарцима, и улични продавци свега и свачега, све је застајало, за |
| .{S} Врло блед, он се поклони старцима, и натрашке повуче се у један кут, ту седе, на столицу.{ |
| говорила не само устима, него и очима, и целим лицем, и сваком цртом на лицу.{S} На овом велик |
| е је и осећа и гледа је духовним очима, и жели да се из овога слаткога сна никад не пробуди; др |
| жртва од Нурије: он се посла дервишима, и у текије велике, ишаране зеленим воском свеће, од паш |
| опет тужно: жена!“ И још плач, и песма, и шаптање, и световање, па пољупци, загрљаји, мољење за |
| ти Фатма шапатом теткине речи из писма, и дубоко уздахну. „<hi>О наши људи, зашто сте нас пробу |
| hi>Песму Суза</hi>, као да је то Фатма, и викну промукло : „О, не, Емир душо!{S} То ново гробље |
| топал длан.{S} Он јој пружи ратлокума, и наже се да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему |
| лих персиских серџадета за шест ханума, и на њима, па крају, беху спремљени за сваку по јашмак |
| .....</p> <p>Од кризе прођоше два дана, и она сад може да мисли. „Ориенталке не резонују, само |
| у и свекрви „води чест“ као првих дана, и боље, јер онда је била дете па није умела; са слушкињ |
| Нурије-хануминој кући прође месец дана, и кад се појави пун месец, бео и округао као сребрна те |
| познаје као и друге народе — из романа, и сад се занесе умиљатошћу ове лепе жене која је пољуби |
| з романа!{S} Ја сам друкчије васпитана, и рођена, и ја волим, <hi>њега</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p |
| е кући, па тек успори ход: опет кафана, и пред њом Турци, самци што седе по хаповима: седе, пуш |
| у белом геџелуку, расплетена, задихана, и иде на софу.{S} Отац јој седи, сав у бело, без свеће, |
| да је не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да ме овде занима туђ живот зато што личи на |
| у геџелуку, неочешљана, па и неумивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</ |
| S} Ја сам друкчије васпитана, и рођена, и ја волим, <hi>њега</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>И синоћ с |
| Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је жена, и шта је женина дужност, и шта је женино право.</p> <p> |
| ка.{S} Чепркају по делима турских жена, и налазе „чулност“, а свака је од њих порочна...</p> <p |
| уштву креће.{S} У друштву страних жена, и у друштву својих сународница, где се врше сви прописи |
| ци јој је љутито, а она је узе блажена, и инстинктивно склопи очи, као да хоће да их одмори, да |
| о мимо вашу кућу, клецала су ми колена, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи |
| вала си се; волела си и била си вољена, и радовала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја теби завид |
| као какав поклон од дрвета или камена, и она се побунила, прва за коју Ариф зна, побунила се — |
| и их, врховима прстију додирује рамена, и нихајући се почиње другу молитву, моли Мухамеда и Али |
| ено уређење!“ говорила је она побуњена, и оставила хамајлију поред најсветијих реликвија — фран |
| крије, да се претвара, да је неискрена, и мора са свима, чак и са странкињама, турски. „Па зашт |
| с њом дружи, јер она је била отворена, и сувише отворена, због чега је у њином друштву, ненави |
| адица, толико дотерана и дивно обучена, и уведе је у ванредно велики салон раскошно намештен и |
| мајци је лако: она за друкчије не зна, и ништа није учила, није читала, никуд се није макла.{S |
| у собу, она јој се учини пуста, празна, и ако је пуна: поред европских музичких инструмената, т |
| ницу, девојчицу од својих десет година, и једну слушкињу, с бошчицом: иду у хамам...{S} Као на |
| ој сам провела више од дванаест година, и где су са мном поступали врло лепо.{S} Садржина тога |
| хануму од тридесет пет или шест година, и пита која је, па јој Нурија каза да је то пашиница, њ |
| — она се завуче у један луг од јасмина, и да не би пред мушким била с откривеном главом, једном |
| да, обично.{S} Домаћица је женила сина, и по обичају немуслиманских народа који живе у Турској, |
| у, његова два друга из Париза, Турчина, и њену тетку и течу, и једног младог имама.{S} Оно двој |
| а од наше баште, зато што је бескрајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с другарицама, или се и |
| а од оне двојице, док говори.{S} А она, и ако <pb n="270" /> седи оборених очију, осећа његове |
| е ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се нисам предала вољи Божјој.{S} Овако су завијен |
| отац. „Покојна моја нене бејаше мирна, и све невесела:{S} Фатма ми је на њу.“ Жене, слушајући |
| и васпитаница врло, врло интелигентна, и да често, кад што рече, не верује да је њено, већ да |
| едно јутро пређе преко пута без питања, и он је — отера.{S} Опет зва Зејну да погази траву по м |
| ет страх, бол, плач, преклињаше, грдња, и муфтијин говор, и — венчање: треће и последње.{S} Сад |
| ћају,“ рече јој једном једна странкиња, и она сад види како је то горка истина.{S} Час-по, кад |
| читељице, Туркиња, Гркиња и Енглескиња, и неколике странкиње, и Мадам Аристид са својим лепим к |
| , доведе Мадам Макс.{S} Та Францускиња, и ако је лепа као лутка, није личила <pb n="260" /> на |
| анпут, мене поче да мучи страшна сумња, и љубомора, јер ја сам се по харемима свашта наслушала |
| Она завиди Фахрије-хануми што је лепа, и криво јој је што јој је глас пријатан.{S} И чуди се, |
| главу јој сину једна мисао, врло лепа, и она се зарадова:{S} Ариф-хануми ће говорити за Џемала |
| ије луд!...{S} Благо мени! узвикну опа, и весело тапшући засмеја се, а њен смех зазвони као сре |
| да устане, она савладана умором заспа, и спавала би до подне да је не пробуди један грлати сим |
| змучено срце опет тренутно брзо залупа, и препуни се топлином и љубављу, и нежно погледа у лека |
| сам се да не зовем за жене Грка лекара, и опет...{S} Безобразан! <pb n="246" /></p> <p>Код Фатм |
| де смрт.{S} Арифин муж отрча по лекара, и лекар брзо дође: онај ономадашњи Грк.</p> <p>Њој је с |
| а Буржеа, и друге.{S} Нађоше и Флобера, и Лотија, и насмејаше се, узвикнувши: „Гле Азијаде!{S} |
| ну златну кутију пуну „просута" бисера, и брзо јој диже дувак: очи им се сретоше, душе им се по |
| неколико бејова, младића, два официра, и чочеци...{S} Свирка, игра, песма, кафа, мастика и урн |
| изручите крчаг воде с бистрога извора, и река је, наравно, опет мутна. <hi>За просвећење своји |
| угу из баште, где бејаше много прозора, и сви широм отворени.{S} Да је ово девојачка соба, види |
| и им се чинио као облак изишао из мора, и кад су на таласима гледале „котрљање звезда“...{S} Дв |
| дала сам у његово лепо лице од мрамора, и плакала сам...{S} Гледајући у људе од мрамора и бронз |
| На њу ме подсећа, увек, и дување ветра, и реч récompense. „<foreign xml:lang="fr">Est-ce la réc |
| поцрвене, застиде се.</p> <p>— И сутра, и прексутра...{S} Ја ти не дам више да постиш.{S} Шта м |
| да моји не побегну на чифлук још сутра, и да ја за толико не виђам <hi>њега</hi>.</p> <p>У пета |
| и у своју собу, ја осетих мирис мошуса, и врло се обрадовах; <pb n="66" /> јер тај мирис јавио |
| осле се подиже, прислони лице на врата, и заплака...{S} Уз врата је плакала као уз какав надгро |
| S} Посрћући приђе уз једна собна врата, и грувајући у њих песницама и ногама, ружаше Фатму.{S} |
| ле с неба.{S} Па устаде, откључа врата, и оде у теткин <foreign xml:lang="fr">bureau</foreign> |
| S} Има Бога, Јединог, Створитеља света, и ја га осећам у што год живо погледам, а највише у себ |
| оворити о пијанству његова бившег зета, и осталом, њему се смркаваше.{S} Кад муфтија ућута, он |
| боце једној пријатељици а мужа не пита, и муж је отера...</p> <p>Тврдо вероваше да ће се Зејна |
| S} После га опет неколико пута прочита, и страсно пољуби, па најпосле отвори сто за писање, и у |
| изиђе јој цела слика харемског живота, и на тој слици не нађе ниједне живе и светле боје...{S} |
| е с њим против нашег друштвеног живота, и против политичког.</p> <p>— Право си казала, Мирсаде- |
| идовит, види нову струју крви и живота, и нову душу, и, стар, плаши се од те нове душе, од нове |
| ? <pb n="79" /></p> <p>Она се закикота, и говораше :</p> <p>— Не, не, не! него... у куту, да се |
| мбак, рече робиња, па се опет закикота, и раскопчаваше се да извади нешто из недара.</p> <p>— П |
| иже јој ручицу и меће је на своја уста, и наједанпут, нити осећа њену руку ни своја уста: у све |
| убоко, три дима, подржа затворена уста, и из две широке ноздрве покуља као из димњака; загледа |
| и и оде на абдеслук: опра сапуном уста, и руке.{S} Понова леже, плачући, поклапајући лице па уз |
| ерсијом сам се загрлила небројено пута, и било ми је мило и лако.</p> <p>Новембар.</p> <p>Данас |
| ен у лишћу, с јабуке је видео пет пута, и — занео се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми |
| у њему родила и одрасла.</p> <p>Заћута, и пођоше јој сузе.</p> <p>— Што плачеш, око моје?{S} Шт |
| после, зајеца.{S} И наједанпут, ућута, и чуди се што је плакала!{S} Човек је, поседеће с људим |
| а га не виде, али га осети, па задрхта, и прво јој дође да се гласно насмеје, после да заплаче. |
| дођу.</p> <p>Робиња не одговори ништа, и оде да их зове.</p> <p>Кад оне дођоше, он викну строг |
| ги људи до муж јој, свекар, њена браћа, и један девер, према коме осећа сестринску љубав: с њим |
| То јест, појавише се неколико младића, и Фатма викну и покри лице.</p> <p>— <foreign xml:lang= |
| урској кући, она овде осети мирис пића, и би јој веома непријатно, нарочито кад уђе један „весе |
| добила драге госте, сестру и сестрића, и мајка није отишла.{S} Кад се нису сад помириле, чини |
| и крила је од свакога, чак и од снаха, и од синова, своје деце.{S} Она ока не суши за њом, кој |
| и смо те изгледали, и брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не дође.</p> <p>— На Ј |
| е била код небројено невеста и мртваца, и видела је оца где пољубив мртву кћер не заплака, па с |
| и злочинац...{S} Он је суђен као убица, и због убиства протеран из Цариграда.{S} У тим тешким т |
| је осетила да је пређе лака дрхтавица, и није знала зашто, да ли што јој се малопре учинило да |
| и допадала му се његова кућа, породица, и богатство. „Кад га воли, мајчице, да је дамо: ја њега |
| енти највише оне), тако фине црте лица, и такав израз очију; пун некаквог бола.{S} А и он је ле |
| амо покаткад чује се стражарева палица, и једва чујан ход људи и жена; враћају се кућама...{S} |
| рсије исто као њена енглеска учитељица, и ухвати Фатму.{S} Али Фатма, промени се.{S} Она ништа |
| вао: и женски Хилми-паша, и бунтовница, и како би њу требало, заједно с њеним другарицама, што |
| тану, отиду на прстима надно степеница, и ту, погнуте главе, постоје, па отиду до средње капије |
| /p> <p>— Хајде, кћери, говори пашиница, и опет:{S} Хи, хи, хи!</p> <p>Она мисли да јој је син к |
| уксуза?“ рече једна Енглескиња путница, и то све друге поновише.{S} То беше мала непажња, али, |
| ће, седела са својом сестром од стрица, и говорила о <hi>њему</hi>.{S} Много уморна од пута и у |
| да гром удари у слеме конака њеног оца, и она замре од страха; а мало после тога чу се туп, пот |
| тно.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и није више теби...</p> <p>Она не доврши, а он поче да |
| сно: „Шта!{S} Зар довека да слушам оца, и да га се бојим и удата, одавно жена, док год је он жи |
| ачке, и она га је за то волела као оца, и била му за поклоне захвална: кад је год пошао и дошао |
| као да су обојени крвљу из њеног срца, и над тим цело целцато плаво небо.{S} Кад су год биле о |
| опет једна Мондије-ханумина наслоњача, и посадише је.{S} Нагрну силан свет, разуме се жене, св |
| г четвртка чује молитва дервиша вртача, и међу старим гробовима један нов, непобусан гроб...{S} |
| асмејан.{S} Нурије му приђе без папуча, и кад виде да се загледао у Фатмину слику, припљеска и |
| ко ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бунтовница, и како би њу требало, заједно с њеним дру |
| су се богати екипажи турских богаташа, и из њих излазиле жене увијене у чаршафе црне и свих на |
| и о времену, како је данас ваздан киша, и како се вардар раздухао као луд...{S} Њено лице поцрв |
| се није скоро; кућа јој се учини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику ра |
| /p> <p>Све су гледале која је најлепша, и нашле су да је најлепша једна млада Енглескиња.{S} И |
| ацијелино одсецање косе, Аталин погреб, и плакале су.{S} Најпосле су, у француским романима, тр |
| храм, где су гореле свеће, моја љубав, и измирна, моје...{S} Ја не знам с чим да поредим измир |
| !</p> <p>— Заклела си ме у Божју љубав, и то трипут, и сад морам да говорим оно што није истина |
| да море, каик, младића и његов поздрав, и онај дуги и дубоки поглед; по стоти пут се пита, одак |
| ж, скочи с трећега ката.{S} Остаде жив, и после шест месеца се — ожени.{S} Кад се посече дете, |
| кућни кровови, смокве, одеандри, залив, и мало неба.{S} Сиђоше у башту; <pb n="32" /> зид, зид, |
| никад не вратим...{S} И колико је крив, и не хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га казнити. |
| ћаху; а кад Ариф помену зету, он готов, и врло весео.{S} Њему је импоновала Османова енергија, |
| рије, као да ја имам; ми смо једна крв, и ако нисмо на једном срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја |
| рљених груди, одакле је ишла јасна крв, и окреташе се, као да хоће да се прибере где је.{S} Кра |
| је чак и у уста, преко обичаја турског, и француског.{S} И док се Францускиња, слушајући побуње |
| је он тужан...{S} Срете га један друг, и поведе га на Молос, новим певачицама.{S} Он се као ма |
| њена страст за дуваном јаче него икад, и немајући тако јаке воље да је савлада, она седе према |
| е скоро дете.{S} И он је био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости увек болесну, заједн |
| ли од тога, или јој је ово први напад, и какве су појаве његове.{S} Она му сасвим свесно и леп |
| а се трже и оде у Нуријину собу за рад, и поклопи се на диван.{S} Би јој чудно што нема суза.{S |
| атких поздрава“ од своје суседе; а сад, и од њене кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у томе дођ |
| еверица; јер он није имао нежан изглед, и ако је био нежан.</p> <p>Још исто вече, они одведоше |
| ечијем духу полета, духовним очима вид, и дизати некога на буну.{S} Гледајући њу, а не познајућ |
| ађено Ја, њу, мојих духовних очију вид, и цео свет...“</p> <p>А данас у нападу узвикнула је стр |
| Сиђоше у башту; <pb n="32" /> зид, зид, и више ништа! „Нове“, а уз оградни зид чучнуше као „ста |
| у.</p> <p>Пред вече опет одоше уза зид, и опет намењиваху.{S} Улицом ври; продавци, Туркиње се |
| риф осети један интензиван бол, и стид, и никад не виде колика је Туркиња као сад...{S} Овде су |
| знаје, Мадмоазел, Мадам, Мадам Аристид, и толике друге које познаје из живота и из романа.{S} Њ |
| ене: развијају их робиње, невестин род, и пребацују чаршафе преко рамена невестине стрине, тетк |
| ање, по танком сухом снегу зачу се ход, и мало па тупо одјекну звекир на капији. „Он!“ узвикнуш |
| у.{S} И девојке наједанпут убрзаше ход, и ако су осетиле неисказану немоћ у ногама, и дах... ка |
| еку.{S} А човек слободан и пре женидбе, и после, с упрљаним телом и осакаћеном душом, кад је љу |
| ругом!{S} Не сматра ме за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она разумети<pb n="140" /> —жена? |
| градске поздраве, и тад се окрећу, обе, и с пуно поштовања полазе пред њима, да их <pb n="72" / |
| ј једној она је гледала, замишљала обе, и зато је рекла „слатке моје гугутке"...{S} И виде: мрт |
| кама, па се врати и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, ме |
| ражи и елеганције цариградске поздраве, и тад се окрећу, обе, и с пуно поштовања полазе пред њи |
| вис олеандри: под оним наром седе две, и тамо две, једнако обучене, по једна има исечену косу |
| мо по заводника, а после: ми смо криве, и нема нам опроштаја...{S} Наши људи су...{S} Не знам к |
| цама се шале с продавцима воћа и халве, и с онима што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледа |
| о лонце, легене, ибрике и разне судове, и шарао их је како нико дотле, украшавао их, па од тога |
| , аман!{S} Ја сам чула за некакве нове, и да оне траже да се развијемо (у гору и камен!), али н |
| е као да нису биле на ногама, као нове, и узе их миловати, тепати им, метати их у недра.{S} Па |
| зауставио стражар држећи их за лопове, и вођени својим дугачким сенкама, одоше уз брдо...</p> |
| не су долазиле, седеле, гледале дарове, и њу, изложену као њени дарови, као њена богата спрема, |
| >софра-алти</hi>), да на њ падају мрве, и поређаше около шиљтета.{S} Донесе се софра; они посед |
| зар да се не питају фине, с три књиге, и четири, више...{S} Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња |
| една у другу, црвенесмо једна од друге, и читаву недељу дана не засукасмо мишице, док са њих не |
| дуж Ибрахим-Хасан-бејове куће и ограде, и још даље, далеко, позлаћују сребрну коњску оправу, а |
| се спреми да изиђе...{S} Она му устаде, и не рекавши ни речи, испрати га само до собних врата: |
| а и Алију да јој сачувају сина од беде, и окрећући главу духну преко једнога рамена, па преко д |
| и оборених очију, осећа његове погледе, и кад су на њој, радује се, а кад падну на коју младу п |
| в, опазио њене топле а збуњене погледе, и грозничавост кад јој се ђерђефу приближи да види како |
| , наваљена на јастук као да је не виде, и не чу.{S} Лепих плавих очију и широка чела, висока и |
| јој чита романе и описује чари слободе, и у њено меко женско срце утискују се две ненине речи, |
| ва полуде: довеле би крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{ |
| од ашчике, служаше господара и госпође, и двораше их с новим јелом у руци.{S} И за час, па сви |
| ти у своје!...{S} Рано, те понова леже, и заспа; сања њега: он као на јави, никад га није снила |
| атастрофу.{S} Остави „аманет“, па леже, и узе плакати.{S} Плакала је сваки час вас драги дан... |
| е је да легне.{S} Она оде, али не леже, и не свуче се...</p> <p>Око поноћи, кад осети да цела к |
| ир-боје на њеним грудима, па је подиже, и то место где је била она, прво пољуби, после додирну |
| идим да има нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што не дође, час да га ос |
| ч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не може да говори, осећа грдне болове у грлу и вилица |
| е на миндерлук, као да га ноге не држе, и хукну двапут, па устаде и посрћући сиђе низ степенице |
| у за честиту или не?</p> <p>Он се трже, и рекав Фатми „збогом“ као туђ човек, обори главу и оде |
| } Она ми поднесе под нос сирће од руже, и њиме ми истрља слепе очи.{S} Кад се прибрах, ја зајец |
| као смрт, не диже очију с платна, везе, и ако не зна како везе.{S} На левој руци јој је Џемалов |
| се ђерђефу приближи да види како везе, и ужас <pb n="236" /> кад једном рече: „Госпођо снахо, |
| /p> <p>— Како је кратак мој бол, тејзе, и како ми је дугачка радост! рече и загрли тетку.</p> < |
| а ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени вереникову слику.{S} О, кад га видех!...{ |
| рознице, бунцање: казала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти није назвао: и женски Хи |
| ог дана, Фатма није постила: пушила је, и цела је кућа знала зашто не пости.{S} Он је и сад ниј |
| е нађе поред себе жену, сети се шта је, и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће их понова |
| е младожењи не допадне невеста, кад је, и венчану и њему одведену, први пут види, он је враћа; |
| а, а оне су се смејале, задиркивале је, и чудно је погледале.{S} Сутрадан јој је једна од њих р |
| старица, у белој памучној антерији је, и с кратко подсеченом сребрном косом.{S} Осим те стариц |
| леп је, из куће је, богат је, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар кад купује хаљину она је купуј |
| етио, као да је лишен чула.{S} Ишао је, и застајкивао је пред кафаницама где је било пуно Турак |
| ратна кућа с кафезима...{S} Упамтих је, и вратих се.{S} Прексутра, кад му је био ред код мене, |
| Сад: грознице, ја венем, мене нестаје, и ја сам весела, — весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам |
| ре, него и најскривеније своје осећаје, и тајне.</p> <p>— Све ће бити добро, ханум.{S} Што си с |
| охотом насмеја, како се никад не смеје, и рече:</p> <p>— А шта је било оно?...{S} За годину дан |
| је описала. „Обе су високе као селвије, и танке да би их могле обухватити и оне женске руке што |
| и, па да се продужи пут преко Хамидије, и дуж целог Молоса, закрченог светом, где је море удара |
| е кола, она мисли да су гости с Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по неравној калдрми тандрч |
| мирила с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, и неће!{S} Један капиџик од целог комшилука, па и он за |
| м испрати странкиње чак до прве капије, и одгледавши их, кроз свитање, за једним старим Турчино |
| робамо.</p> <p>— Али ако се опет опије, и она му не буде више жена?{S} Ми добро знамо колико га |
| в случај видела у Скопљу, рече Фахрије, и све се засмејаше осим Мерсије: како лекар рече „онај |
| а... не... не могу, брањаше се Мерсије, и покуша да се насмеје, а кад не мога, она заплака.</p> |
| , коју једанпут у писму помену Мерсије, и коју њој, прошле године, доведе Мадам Макс.{S} Та Фра |
| љену цигару, узе једну из своје кутије, и давши му је, укреса жижицу.{S} Па се трже и рече:</p> |
| ко оличен.{S} Пет особа три генерације, и каква разлика <pb n="31" /> међу њима.{S} Баба, Турки |
| нама обученим у све на свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине учитељице, Туркиња, Гркињ |
| ради, мисли, осећа, радује се и тугује, и где јој се сасвим чини да је на лађи, да путује у нек |
| странкињама све више душом приближује, и како би их позвала да јој виде библиотеку а не сме од |
| и не воли, него јој поможе да се изује, и обу јој њихове папуче, али не као робиња госпођи, већ |
| адовала, чинило јој се да некуд путује, и ако море, најежено као пред грозницу, негде као да је |
| јој толико слаби, па да ништа не чује, и да заклони светлост.{S} Крај ње седи њен лекар, болни |
| њих.{S} Нене им чита персиске песнике, и оне је слушају расејано.{S} Одвојише се.{S} Говорише |
| узбуђен, али је не пољуби, због мајке, и рече:</p> <p>— Данас ти је добро, ханум ?</p> <p>Она |
| њим гледала... све се гледају: девојке, и жене што имају мужа.{S} То гледање оне зову „разговор |
| нога старога чочека, потурчене Циганке, и час-по су подврискивале пљескајући длановима помамно. |
| иске материне јој рођаке, Цариграђанке, и њен брат од тетке, дошао из Цариграда за њену свадбу. |
| Египат, па Францускиње, па Белгијанке, и Швајцаркиње којима је матерњи језик француски, па Нем |
| тужне и забринуте: и оне су муслиманке, и од њих ће многе постити, и оне треба по сву ноћ да се |
| .{S} Гошће се развише.{S} Као укућанке, и оне су европски обучене.{S} Али једна од њих, мршава |
| ају себе новима, — протерати из Турске, и, помислите, узео па је истерао из наше куће!{S} Крили |
| дрвене кафезе као она гвоздене решетке, и што не вичем као она.{S} Али, задрмала сам их кад дођ |
| у кад одлази, на гугут оне две гугутке, и на све друго што је било за ове две и по године: на б |
| екиром, но дланом своје мале меке руке, и учини јој се као да је лупнула срцем; и никад јој у с |
| им не би комарци нагрдили лице и руке, и ноге, босе.{S} Из предсобља се шири дим од омана; кро |
| етала лактове на колена а главу у руке, и наједанпут скакала и ослушкивала да ли иде теча, па к |
| етима око зида, навалише се на јастуке, и мати и син узеше пити кафу уз дуван, (снаха пред свек |
| вао док је била мала, нарочито играчке, и она га је за то волела као оца, и била му за поклоне |
| замуцкујем, и ја правим грдне погрешке, и увек знам кад коју направим, па се све више збуњујем, |
| ерсијин писаћи сто, и ту су је гледале, и гледале: запамтиле су је тако како је никад неће забо |
| ја јака, решетке би се поломиле, пале, и ја бих излетела као тица из кафеза; ишла бих да тражи |
| p>Седеле су до пред вече, ту су ручале, и много се разговарале: о Цариграду, о писму без потпис |
| вета не памти.{S} Ми смо то већ почеле, и ради те идеје као и ради Устава, нове много путују.{S |
| о кад се облачи, што му палимо наргиле, и што кад нешто тражимо да нам каже, он вели: то није з |
| се враћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта могу урадити у земљи мрака и хладноће?{S} У једно |
| ди као да су неку велику штету учиниле, и треба ханумама да кажу, а не смеју, или као да очекуј |
| авиле још у авлији, чак и лице покриле, и излазе, пењу се у затворена кола.{S} Невеста истина р |
| ећа да овде има муж и жена што се воле, и што су се узели пре неки дан.{S} Робиње мисле: „Благо |
| е сећа, кад се једну ноћ сакри у метле, и они је тражаху до поноћи, а кад је нађоше, она их мољ |
| ханум-ефенди.</p> <p>— Ми смо све чуле, и да се преудала, и да се оцу вратила... отерана.{S} Мо |
| итујући шта је све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турска жена распуште |
| на кревет Госпођичин, на њено узглавље, и силно је пожеле, узе узглављу шаптати своју тајну, и |
| {S} Седе на један крај Фатмине постеље, и пошто јој измириса лице, наведе јој многе примере так |
| увераваше да је то врло добро, најбоље, и оне пристадоше.</p> <p>Разиђоше се пре суфура; али ум |
| груди...{S} Груди јој се учинише шупље, и кад се из даљине зачу зврјање кола...</p> <p>У та кол |
| умењено лице, мислила је: „Гледајте ме, и будите срећне као што сам ја срећна!“</p> </div> <pb |
| у Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пред његовом мајком пуши.{S} Може бити зато што он |
| Европу?{S} Он много држи на своје име, и поноси се богатством.{S} Дигне главу, па ногу пред но |
| а, у Новом Солуну, где су толике Донме, и пуно нових, наше вредне жепе; али у старом...{S} У го |
| тешко, застиде се... највише од Фатме, и на њено велико изненађење, одмах се спреми да изиђе.. |
| а час неким језиком који она не разуме, и њој је било тешко, почела је да виче, и пробудила се. |
| о.{S} Ја сам за то.{S} Ја молим хануме, и ја молим сестру: да пробамо.</p> <p>— Али ако се опет |
| анац“...{S} Месец просијава кроз гране, и мало па се изгуби у каквом сивом или снежно белом обл |
| еде бежати, али немаде снаге да устане, и хтеде викати, па, као у сну, не могаде...{S} Робиња с |
| не добије напад, те јој рече да легне, и пошто испрати из собе Османа, затвори шалоне, нареди |
| и изиђе...</p> <p>Кући оде пред подне, и затече Фатму....</p> <p>— Боже мој! узвикну пресрећна |
| гутке.</p> <p>Устадоше пред само подне, и робиња им се прикраде као лопов и шапатом рече:</p> < |
| о пуче на лађи; капетан појури, а жене, и турске и хришћанске и јеврејске, приврискаше, деца пи |
| да нам каже, он вели: то није за жене, и што нам муж у свако доба може рећи: иди, ниси за мене |
| правила је једно весеље за турске жене, и зато није звала људе, него само жене, свих источних н |
| којима је живео, и они људи, оне жене, и он у сваком радном човеку виде себе, у свакој лепој ж |
| природе: излазе у поље, нарочито жене, и на изворима се умивају, да подмладе лице, и старе и м |
| {S} Сине, сине, ти не знаш шта су жене, и шта је женско срце, и шта је женска памет.{S} Она, го |
| лаке сасвим праве, округло подстрижене, и бркова подстрижених, те му се лепо виде танке усне; п |
| вако доба може рећи: иди, ниси за мене, и испраћа нас пошто нас је исплатио по уговору као слуш |
| главу и искези зубе: смеје се на мене, и ја се насмејах на њу и рекох : „Што се смејеш, црни ђ |
| између мужа и жене?{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час проговори Т |
| где их дочекују невестина мајка и нене, и после поздрава седају по ниским миндерлуцима.{S} Свек |
| седела и гледала путнике и своју нене, и мајку: и оне се грдно препале — за мене. „И за шта св |
| .{S} Све турске жене веома су нервозне, и хистеричне...{S} А нестајање, ишчезавање, то је синко |
| бећа да ће ми га доводити сваке године, и да ће с њим код мене седети по три месеца...{S} У том |
| м дао реч... "</p> <p>— Држи реч, сине, и сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не догов |
| оду...{S} Како су ове припреме огромне, и страшне, њој се каткад дизала коса па глави.{S} И овд |
| спава.{S} Сутрадан је устала кад и оне, и с чисто светлом бојом лица седела с њима на софи и св |
| , то јест да им изјави поздрав и од ње, и од Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бело, са к |
| кад треба и где не треба: пред клањање, и код мртваца!“ Држи француске илустроване листове и чи |
| љуби, па најпосле отвори сто за писање, и у једну лепу шарену кутију, пуну француских писама, о |
| жена!“ И још плач, и песма, и шаптање, и световање, па пољупци, загрљаји, мољење за опроштај, |
| > <p>— Кад бисмо нешто сад чуле куцање, и ми рекле : „<foreign xml:lang="fr">Entrez!</foreign>“ |
| шла кући, променило јој се расположење, и она се љутила, не на пашиницу, туђу жену, која је гле |
| а њима иде <hi>он</hi>.{S} Само робиње, и њине мајке, иду, миле...{S} Ни ходом не наличе: мајке |
| иња и Енглескиња, и неколике странкиње, и Мадам Аристид са својим лепим кћерима спремљеним као |
| моли да остави нож, тетка га преклиње, и не говори му као обично француски, већ турски: „Чедо |
| а је то дах лета, — лето издише, умире, и она се не растужи него задрхта од некаквог потајног с |
| најтеже, њен отац уплаши се да не умре, и у томе страху обећа:{S} Богу црну жртву, текијама шар |
| као последњи дах лета које јутрос умре, и спустише печа, која малочас беху подигле: мимо њих је |
| е засмејасмо.{S} Како хануме не говоре, и ми не говоримо: ја нисам хтела.{S} А данас, за љубав |
| ште.{S} Мојој мајци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста.</p> <p>Изјави својо |
| „Лепе, али... плаве.“ — „Плаво је море, и небо, кјучук-ханум.“ Фатма њих не чује... чује њега: |
| на баба-фингу, да гледају небо и море, и да ћеретају, да говоре о том непознатом младићу, о то |
| не гледају чочечке игре, да се одморе, и хладиле су се лепезама, откопчавајући струкове и анте |
| Године су то, откад живите као сестре, и боље.{S} Покори јој се.“ А мајка, љута, грди сутану, |
| о, и седела би с њим, и разговарала се, и гледала би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез |
| на...</p> <p>Она не доврши, застиде се, и узбуди се.{S} Ариф, смејући се, рече :</p> <p>— Да те |
| грлише се, измирисаше се, истапкаше се, и опет се изгрлише.{S} Ибрахим-Хасан-беј узвикује весел |
| есела девојчица промени се, уозбиљи се, и сваки час беше врло замишљена.{S} То опази њена мајка |
| има.{S} Нурије-ханум каже: смеју ти се, и, наравно, криво јој је.{S} И после, све с њим, досади |
| ло кад и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, |
| Сафет је Сафет, рече она насмејавши се, и додаде:{S} Ми нисмо ни биле у свађи...{S} Хајдете!... |
| Мерсију као да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала, често учини да је с |
| а ушао <hi>тај</hi>, и поклонио нам се, и представио нам се: „Ја сам Мурад-Џемал-беј“, поче Мер |
| енело; а душа...{S} Говорим, смејем се, и певам...{S} О, кад угледам Солун и нашу високу ограду |
| мо је одрастао, школовао се, оженио се, и дошао у Солун да наследи стричево имање.{S} Њега је в |
| S} Уз пиће, разговарало се, пљувало се, и — завршила се седница.{S} Док год је седела, осећала |
| леченим ранама ми живимо, и смејемо се, и волимо.{S} А ти, душо, имаш наду.{S} Треће венчање св |
| загрлисмо се као сестре, изјадасмо се, и заклесмо се над детињом главом (с њом имао и дете) да |
| умрех, испрва, а после... ослободих се, и не допаде ми се: француски говори, тврдо изговара <fo |
| у и нену, не навлачи па прозоре завесе, и одушевљена, непрестано гледа у лепу земљу са њеним бр |
| за тобом“.{S} Пошаљи му прамичак косе, и одмах везуј бошче.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал бени |
| росто нас буни.{S} Изгори га, молим те, и ако је на француском.{S} У петак ћу ти доћи с овом ле |
| д вратима женске папуче мужу непознате, и он кад дође мисли да му је код жене пријатељица, а он |
| , она се удала врло млада, готово дете, и живела с мужем, миралајем<ref target="#SRP19120_N55" |
| ћете ви <hi>нове</hi>: да се развијете, и да се „узимате“ онако, без венчања...</p> <p>— Јесте, |
| душо; али ипак добро.{S} Сад се волите, и волећете се; биће деце, волећете децу; нестаће страст |
| Мадмоазел Дарно, коју ви толико волите, и све оне Францускиње што нам, слободне, говорише о сло |
| во по дужности; да помогне пуке сироте, и то своје најрођеније.{S} Она није била свесна ничега, |
| пролетос осетила кад се рађало пролеће, и у њој је певало нешто, <pb n="112" /> неко.{S} Сад је |
| смин“.</p> <p>— И онда је било пролеће, и јасмин просто гуши.{S} На њу ме подсећа, увек, и дува |
| ум : кад би Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала, рече Фахрије, па запаливши нову циг |
| ед и намештај једне велике турске куће, и одвела је до једне велике собе где су на миндерлуцима |
| p> <p>Кад ова, помамна, одлете са софе, и раздрљена, окупана у зноју, оде да се одмара на оном |
| здрве играју као у Беле, наше ждребице, и сва се...</p> <p>— Аман! викнуше девојке нестрпљиво. |
| ам Цариграђанка.{S} Овде жене, удовице, и на моје чуђење девојке.{S} Више пута, ја сам видела п |
| ништих</hi>.{S} Ја се, драга госпођице, и сад сетих ваших предавања, <hi>Стила</hi>: нећу да уп |
| изворима се умивају, да подмладе лице, и старе и младе...</p> <p>Ове године уочи младенаца кук |
| хладно, а Осману сукну пламен уз лице, и помисли: „Какав је то одговор!{S} И коме одговара?{S} |
| ш.{S} Ја кад осетим Ариф-ханумино лице, и Нурије-ханумино — задрхтим, а једна ми је тетка, друг |
| парчад...{S} Сва јој крв јурну у лице, и чисто јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту, |
| пом новом и још с две њене пријатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с Мис Блак. <foreign xml:lang="e |
| ге, узеше од урминих коштица бројанице, и уз тихо жуберкање зачу се шапат...<pb n="170" /></p> |
| ст је.{S} Закашљао се још уз степенице, и није могао даље док се не искашље, а после непрестано |
| да је замуцкивала, прекидала реченице, и најпосле рекла: „Не, ја не могу даље“.</p> <p>— ...{S |
| ла синовцу.{S} Ја видех момка, мајчице, и с њим се разговарах.{S} Млад, а како говори!{S} О, он |
| Хасан-беју.{S} Увек су долазиле пешице, и с бејом су се среле више пута на улици, једанпут у дв |
| одини,“ тако мухамеданци зову младенце, и очекују их као какав велики и светао празник, јер је |
| ико пута, учинило као да чујем пољупце, и мислила сам да их познајем...{S} Ми нове луде, мислим |
| знаш шта су жене, и шта је женско срце, и шта је женска памет.{S} Она, готово цела Европљанка, |
| с батине.{S} Нени би мило што не плаче, и помисли: „Муслиманка, трпи.{S} Свет би се мени насмеј |
| стара комшика чуди се. „О, сваки плаче, и најтврђа срца отац, јер њу, мажену, не даје другу нег |
| део на главу, пошто је наместила пече, и приђе старој с речима:</p> <p>— Шехназе-ханум, да се |
| смождила би га.{S} А ништа му не рече, и због тога презире себе, што се претвара, што лаже, шт |
| и њој је било тешко, почела је да виче, и пробудила се.{S} Свекрва јој не рече ништа, јер је би |
| се једно серџаде у облику гробне плоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и |
| ћутала, гутајући сузе, а после отпоче, и ако је ниједна ништа не пита, историју свога живота, |
| ело насмеја и одскакута да се преобуче, и да се намирише.</p> <p>Кад се он врати, узеше се здра |
| бабу да је удави.{S} Стара се брањаше, и рече: „Ти си нешто лепо снила, зато си тако весела". |
| ирају, само се на њих значајно насмеше, и остављају их да ћуте, да мисле...</p> <p>Поред Фатме |
| четири групе, пошто их је било повише, и пред сваку се групу ставио седефски столић с тепсијом |
| м, он опази да се сви намерно склонише, и узе је страсно љубити, молећи је да клања после ифтар |
| се јој лимун и сирће од руже да мирише, и узе јој трљати сирћетом руке и ноге готово укочене.{S |
| ма!“ И у томе се чу бахат: оне скочише, и Нурије полете ка капији, а пашиница у собу, где спава |
| а траву.{S} Мачке се са смокве смакоше, и хтедоше да је ухвате; али ми их претекосмо.{S} Кад је |
| ика у коме су оне опазиле протест душе, и помислише: „Полудела!“, а друге чуше глас, али не раз |
| јке, значајно се погледаше и осмехнуше, и упитавши бабу да ли јој нису што потребне, изиђоше и |
| здрав, мушко, као неки старински витез, и ако нема мач.{S} Узео ут, па као неки провансалски тр |
| д је имала крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је жена, и шта је женина дужност, и шта је ж |
| е: има Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим за своју срећу.{S} А кад мени дође |
| сет пута пољуби, па га извади и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га намести на главу и пође |
| састану, Фатма је загрли али не пољуби, и не помирише: како да је пољуби кад су јој на уснама њ |
| ала да си ти поборница слободне љубави, и врло ми је чудно...</p> <p>— Не, ја то нисам.{S} Али |
| омилујем, кад он мене штапом по глави, и: „Ђувенде!“...<ref target="#SRP19120_N72" /> Ја тад в |
| <pb n="200" /> муфтија, имам и бејови, и младотуркиња његова тетка, и њина вера, верски обичај |
| , хтела?{S} Пет година да јој је драги, и пет вереник: да му отидне сва ижљубљена...{S} А?{S} Ч |
| нча!“...</p> <p>Капију отвори Ђулренги, и закука: „Аман, мртав!“...{S} Младога беја понеше кроз |
| кафеза, час на софи, час на баба-финги, и сама себи личим на тицу у кафезу, и на лавицу у менаж |
| ј лепога понашања младић!{S} Као други, и он не излази без оружја; па једном посече по руци дру |
| зид, па у један кут одаје, па у други, и излете кроз прозор, паде на смокву пред кућом.{S} На |
| ије.{S} Кад је виде, Фатма се изненади, и истрча се са узвиком:</p> <p>— Шта ти је, душо?</p> < |
| n="141" /></p> <p>Њу то врло изненади, и уозбиљивши се упита:</p> <p>— Зашто је она несрећна, |
| баш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, може бити, младотурчин...</p> <p>— Ха! ха! ха! |
| њом, кад је ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног дана, |
| убави.</p> <p>Мерсију ово силно узбуди, и иде кући, да тамо мисли на пољубац младе женице... <p |
| л-беј слуша жене побуњене више од људи, и ништа не чује, јер је занесен Фатмом: не скида очију |
| ој је?{S} Какви су то толико наши људи, и наши обичаји, што она на њих баца дрвље и камење?{S}" |
| де.{S} Он је узе, притиште је на груди, и прислонив своје земљосано, скоро небријано лице на ње |
| њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код неброј |
| са; а Ариф изиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој соби за одмор: лежи на миндерлуку, с |
| загледа у очи, она не помисли да бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерси |
| и, слатки Али беј течо“, он се разнежи, и похита да се пресвуче.{S} Док се он пресвлачио, жена |
| че...{S} Понекад, он се сувише разнежи, и рекао би јој коју „слатку“ реч, па се трза, јер „то ч |
| два дана идем.{S}- Мерсије се растужи, и седе до ње.{S} У овој тузи, она заусти да каже сестри |
| е, притисну прстом једно место у књизи, и од прве речи где јој беше прст, читаше, тобоже напреж |
| држи чибук, другом хвата прсте на нози, и нешто прича.{S} Оне се погледаше и подсмешљиво осмехн |
| а, што лаже, што му не каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат Осман.{S} После се |
| " /> „овчје очи“, које она толико мрзи, и кад чује да јој каже благо, онаквим гласом као кад се |
| оне три фине нове, које он силно мрзи, и ако их никад није видео, као добар муслиманин окретао |
| /hi> растурени са службом по Анадолији, и по овом нашем крају, где ће нам се, свакако, како „пр |
| нама ушао Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам се представио, по европски, и кад би се с |
| кад би нам се представио, по европски, и кад би се с нама руковао...</p> <p>Девојке цикнуше и |
| кад бисмо сад чуле куцање по европски, и кад би к нама ушао... не крите лице!... и к нама ушао |
| о моје“.{S} Ваздан смо говориле турски, и тако ми је слатко говорити матерњим језиком у туђини. |
| атмина другарица, која зна само турски, и Мерсије.{S} Мерсије је вечерас бледа, бела као снег, |
| S} Оне хоће да седе сву ноћ, по турски, и да спавају до подне.{S} Пушиће, говориће о љубави, пе |
| ицу, на се засмејаше што певају турски, и запалише по цигару, извише мало врат и почеше с много |
| {S} Обе су говориле с Фатмом француски, и врло тихо, а једна радознала слушкиња непрестано је у |
| итивана, али и ми смо питане хоћемо ли, и ако смо знале само за Коран.{S} Ову свету књигу смем |
| мариш за нас.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не |
| дох за човека кога су ми моји изабрали, и заволех га: он је био врло леп, из куће, чиновник у С |
| Дође тренутак кад ми се душа развесели, и дође тренутак кад зарида.{S} Сад је дошао овај други- |
| боље, неће умрети.{S} Она се развесели, и иђаше по кући певушећи, мислећи на Џемала.{S} Чини јо |
| али, него би их грдили.{S} Па, замисли, и ја морам такво пече; и првог дана свуд уза ме иђаше с |
| оше.{S} Џемал погледа према Бејаз-Кули, и учини му се као да су по мору просуте звезде.{S} То с |
| ого му рече.{S} Предаје се Божјој вољи, и трпеће.{S} Само му је тешко од света.{S} И боље овако |
| бе за прстење или за дугмета на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га замене другим; да цвеће ме |
| та тетка одавно болесна, па се спреми, и седе у затворена кола с робињом.{S} Два дана седе сам |
| по крупној неравној чаршиској калдрми, и најпосле се зашло за угао једне старе џамије с чијим |
| риграђанина, брата од тетке Емир-Фатми, и видевши га, погуркују се, стежу се, уздишу, румене, к |
| би крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{S} Неколике старе |
| ћу у Бејлер-беју, на анадолској страни, и кад јој то нене каже, она заплаче; иначе је мирна, „ћ |
| авала, била му гувернанта, као ви мени, и друкчије, јер с њим није била мајка...{S} Мени је све |
| е.{S} Фатма изиђе само у ноћној хаљини, и седе према свекрви и сути.{S} Она пред свекрву никад |
| ар.</p> <p>У нас мангали, у њих камини, и ја дршћем од зиме.</p> <p>Јануар.</p> <p>О чему све о |
| .{S} Онде дуд, насред улице, на ширини, и под њим столице где седе Турци, пуше на наргилима и п |
| p> <p>А он скиде фес, па ми се поклони, и ја, несвесно, климнух главом, а срце ми толико залупа |
| рећна, али знам да су милиони несрећни, и ради тих својих сестара, ја се буним и — радим.</p> < |
| ф и нове узеше се смејати њеној забуни, и подигавши јој пече, бише дубоко потресене: њено зарум |
| у твом оцу, у вашем дилаверу, у робињи, и у једној сиротој кадуни што је од вас долазила нама р |
| у била будна, јер је дуго био у Европи, и да му их није могла пробудити ни најдужа молитва у џа |
| да у европске књиге, у европске ствари, и у шалоне. „Сирота жена!“ рече и тужно се осмехну.{S} |
| беј, на њену мирном лицу све затрепери, и поцрвеневши чак и по челу и по врату, она склопи очи, |
| е-хануму, госпођу Аристид и њене кћери, и све друге које ја волим и којима сам ја мила.{S} А те |
| ли сваки човек који уме лепо да говори, и лепо да гледа.{S} Распитај, сине: не дајеш дете из ку |
| ту црнкињу, капиџику.{S} Она им отвори, и кад уђоше, пољуби им скут и пође пред њима, поведе их |
| ава кафана, тресу се испрскали прозори, и игра, пуцајући прстима, један оспичав <pb n="209" /> |
| ; али од тога дана она не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није |
| н или кћи, и радовала си се; родила си, и гледајући крв своје крви, радовала си се; гајила си, |
| своје крви, радовала си се; гајила си, и видела кад ти је дете проходало, чула кад је проговор |
| сечини сива као и јабланови и кипариси, и мислила... о, на шта сам све мислила.{S} Чудне мисли |
| макоше се мало, нечујно као ноћни дуси, и прекрстивши ноге, узеше од урминих коштица бројанице, |
| ас.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не дође.</p> |
| а досада, провикаће, па ће се испавати, и сутра ништа.{S} А какву је борбу сама собом издржала |
| седе, пуше, пију...{S} Он и ту сврати, и опет затражи и доби две чаше; и сад одасу мало воде и |
| окамењена, а она ме опет узе мирисати, и ја осећам да ми се овлажи лице... сузама, њеним сузам |
| њој!“ Па се грабе која ће је послушати, и, додајући јој оно што је затражила, додирнути руком њ |
| као кокош, кад је хватају, што полети, и видевши да не може летети, завлачи се у бокоре, у жбу |
| напада, кад јој се чинило да ће умрети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече, она угледа кро |
| муслиманке, и од њих ће многе постити, и оне треба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама |
| а преко косе пребаци Нуријин башјорти, и оде у собу младенцима.{S} Они су обично у соби где је |
| да ми наместите као европској невести, и да ми на главу метнете дијадему, уместо венца од мирт |
| зана.</p> <p>И ја ћу сад сести и јести, и обући се: како знам за се, први пут не постим...{S} Ч |
| на се заборави и засмеја се од радости, и, збуњена, не знајући шта ће, спусти пече на лице.{S} |
| кад видеше стрица, зацикаше од радости, и бацивши обруч, потрчаше му на сусрет, девојчица, плав |
| ије, а не знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време спавању, врем |
| ла, па носила огледало према светлости, и у засенак: огледала се.{S} Ето то је по избору.{S} Ха |
| ајком.{S} И сећа се свекрвине нежности, и кад је једном грдила сина злочинца.{S} Плашила се и о |
| опрости ми!{S} И мајка нек ми опрости, и нене, добра моја нене!..{S} Не могу више, слова ми се |
| д се чу лупа на капији. „Теча!“ изусти, и ако јој срце не каза да је он.{S} Слушкиња отвори... |
| рај њена прозора смоква буди је, шушти, и час-по удари граном о отворено прозорско крило...</p> |
| да нема...</p> <p>Све није смео изрећи, и није смео да је види.</p> <p>— Јеси ли икада помислио |
| а, намени на један, па на други, трећи, и пружи их Фатми, на длану.{S} Она узе средњи.</p> <p>— |
| у бело, без свеће, на месечини, пушећи, и не видевши каква му кћи изгледа у лицу, да је решена |
| едној мојој пријатељици беше умрла кћи, и она мени мало-мало па рече : „Благо теби што ниси род |
| а, питала се да ли ће бити син или кћи, и радовала си се; родила си, и гледајући крв своје крви |
| тврдо верујући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење куће што се зове <hi>харем</hi> |
| спођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што се испросила.</p> <p>— У великој радости к |
| 61" /> узе певушити зарумењена, везући, и по навици метну на главу један комад платна, који беј |
| ао пред њу?{S} Обуче се и пође по кући, и сети се: „Ако се још једном опијем“...{S} Ту глупу ми |
| иле му душе, гледа их готово не дишући, и у души осећа неку тегобу: каје се зашто није и сам по |
| oreign> поче узвикивати Нурије тапшући, и наједанпут нервозно зацика, да чује Џемал-беј.</p> <p |
| ео.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, и неописана љутина, јер види собу једну: ту је она с Ос |
| гробну плочу, ханумама долетеше чочеци, и почеше своју раскалашну игру певајући промуклим гласо |
| ричају да то чине механично, по навици, и да често забораве да ли су се с неким руковале, те пи |
| се удала млада; удала сам се по слици, и заволела сам свога мужа, јер он је био прво мушко с к |
| траха.{S} Узе се трести као у грозници, и да је умела мислити, она би се питала: „Зар је ово та |
| би кад су јој на уснама његови пољупци, и како да мирише њено лице кад је мирисала његово!{S} М |
| ми се на срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом залеченом пођох по другарицама, осећајући да |
| _N52" /> Али сад, ти ми изиђе пред очи, и <hi>он</hi>.{S} Како сам могла и помислити да ме он у |
| е остварио..{S} Само да су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсиј |
| о да обузе пламен, засенише јој се очи, и у томе, тресак је подиже и ничице обори.{S} Сва дршћу |
| брижна.{S} Понекад му се загледа у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или б |
| лада и лепа срете, загледа му се у очи, и срце му тада силно куцаше, крв удараше у слепоочнице. |
| њу небројено пута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ариф, дос |
| .{S} Сасвим се смрче.{S} Она се уплаши, и паде ничице.{S} Али одмах устаде.{S} И у томе осветли |
| нешто као страх, те узе шешир, уставши, и рече:</p> <p>— Бром, етар, млака купатила, лака храна |
| паметна, промуца она јако поцрвеневши, и не погледа тетку у очи.</p> <p>Ариф то опази, па викн |
| а радосна кад нам дођу гости из вароши, и како сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то не мари |
| а срамота.{S} У нас, пред оцем не пуши, и седи као девојка син, а камо ли кћи-..</p> <p>Кад пом |
| Кажите му да ми се око од суза не суши, и да...</p> <p>— Доста! узвикну Емир-Фатма чисто промењ |
| јој знам и почетак, и средину, и крај, и знам све њене појаве као и то, да она није овако крат |
| смо устали рано, како нам није обичај, и он ме је натерао да станем на прозор.{S} Стала сам, п |
| има загасито плаве очи, као Џемал-беј, и пуне израза.{S} Оне њој ништа не казују, она њих ништ |
| </hi>.{S} У кући-Ибрахим Хасан-бејовој, и ако се сву ноћ није спавало, настала је журба од рано |
| а си срећнија од мене!“ Казала сам јој, и она ми никад више не рече: „Благо теби што ниси родил |
| ад не пробуди; држи њену руку у својој, и чини му се да је у тој малој ручици он, његова душа.{ |
| услиманских народа који живе у Турској, и она је учинила: правила је једно весеље за турске жен |
| .{S} И прошле године била је у Турској, и Арифи ју је довела Мадам Макс.{S} Плава, у љубичастој |
| {S} Јавио се мени робињи као слободној, и још, јавио ми се европски: поклонио ми се и скинуо ка |
| носе скут, Мерсије јој придржава дувак, и, уз свирку и песму, одведоше је горе у ону велику соб |
| фима</hi>, то јест хаљинама за излазак, и с густим црним <hi>печима</hi>, веловима, на лицу.{S} |
| Стисне вилице као Енглескиња Мис Блак, и говори, изговара исто као она.{S} И Мис Блак се смеје |
| уњено?</p> <p>Опет се враћа на почетак, и себе извињава: знала је да је капиџик затворен, а ни |
| јситније делиће, те јој знам и почетак, и средину, и крај, и знам све њене појаве као и то, да |
| а је нестане; робиње иду у какав буџак, и ту нешто шапћу и врте главом.</p> <p>Џемал је отишао |
| просто гуши.{S} На њу ме подсећа, увек, и дување ветра, и реч récompense. „<foreign xml:lang="f |
| ви нису.{S} Њима је доста турски језик, и мало француски (па и то не свима).{S} Она познаје и д |
| Били сте нам саветодавац, и исповедник, и пуномоћник, и сведок.{S} Хвала вам.{S} За Божју љубав |
| о, робињама се непрестано чини празник, и сваки час се издвајају и нешто шапћу, а на лицу им се |
| и.{S} Робиња се увуче под њен комарник, и утишаваше је.</p> <p>Пред саму зору, заспа; али, спав |
| аветодавац, и исповедник, и пуномоћник, и сведок.{S} Хвала вам.{S} За Божју љубав, будите нам и |
| , те га зави у један свој везен јаглук, и метну га снаси на табане.</p> <p>— Да зовемо доктора? |
| foreign> А ти, спремаш ли се за чифлук, и мислиш ли на мене мало и на <hi>њега</hi> много? <for |
| уну, и из Цариграда, дошле за овај бал, и једно енглеско женско друштво што путује за Сирију и |
| далеки Париз, где се родила Мадмоазел, и Мадам...</p> <p>Овакви разговори и њима слични понављ |
| имали још два венчања, па онолики бол, и страх.{S} Шта они сад очекују, чему се надају?{S} Она |
| ња у кафезе да има какву бригу или бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да |
| ица, а Ариф осети један интензиван бол, и стид, и никад не виде колика је Туркиња као сад...{S} |
| је био ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе једна млада жена, |
| м, одговори му као Мадмоазел или Мадам, и задрхтавши целим телом, дође јој да викне па да побег |
| адржах га nа годину: да га се нагледам, и да се одмори...{S} Човек, те се од њега крише и сестр |
| е доврших писмо...{S} Сад га настављам, и ако је врло дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бо |
| — О још колико!</p> <p>— Ја то не знам, и ако сам Цариграђанка.{S} Овде жене, удовице, и на мој |
| спремамо, време је; али ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва чекала лето и летње вр |
| м као верни за Пророком, испустила сам, и ја немам снаге да је подигнем, јер немам срца за њу.{ |
| ени би било лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у соб |
| } Гошћама ће казати да је Емир с мужем, и оне јој неће замерити, пошто је сасвим млада.</p> <p> |
| летку, кад хоћете реч, ја вам је дајем, и ја мислим да... одржаћу је.</p> <p>— Ако се опијеш да |
| ама!{S} Али ја чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему родила и одрасла.</p> <p>Заћута, и |
| уђе с њом у кућу с турским намештајем, и где је мошус просто гушио.{S} У стакленој софи поглед |
| цуски знам, а пред њима, ја замуцкујем, и ја правим грдне погрешке, и увек знам кад коју направ |
| воле по неколико година само гледањем, и то знате, драга госпођице.</p> <p>А он скиде фес, па |
| и паде...{S} Око ње се скупи сав харем, и отац јој...</p> </div> <pb n="100" /> <div type="chap |
| мо устима, него и очима, и целим лицем, и сваком цртом на лицу.{S} На овом великом балу где је |
| за својим дететом.{S} За чим ја плачем, и смем ли да плачем?{S} Твоју тугу сваки поштује, моју |
| а је чак и за зета, одљутила се сасвим, и кад пођоше, она га топло поздрави.</p> <p>Довезавши с |
| има, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима налазим лудости, али и мудрости.{S} Пошто хоће |
| мирно спаваш, онда те неисказано мрзим, и молим Бога да те умори, па се уплашим да ме не казни, |
| /p> <p>— По мени, чедо, и на отвореним, и пешице, по чаршији, испод руке ти њу да ухватиш; и у |
| и она би ишла тамо, и седела би с њим, и разговарала се, и гледала би га у лице, у очи, целог, |
| жна кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, и страх ме од ове данашње запаре, да моји не побегну на |
| х не читаш?...{S} Ја ћу ово да отворим, и ова два, говораше робиња шапатом, отварајући писма.</ |
| не пости!” О, да, мили моји, не постим, и мени је страшно.{S} Па ипак, кад бих чула мујезина с |
| .</p> <p>Стара га слуша и клима главом, и ако ништа не разуме.</p> <p>— Страшио је то осећање, |
| се ранио, па је ишла око зида, крадом, и метала око на отвор.{S} Седела је по читаве часове у |
| нене и родитеље, поздравила се с родом, и сад седи оборених очију, бледа и тужна, јер се пева т |
| векрва са сестром; остала пођоше ходом, и застајкиваху, јер не могаху даље од силног света.{S} |
| је воле, говоре њеним слатким језиком, и свирајући њене мелодије, заносе се, надају се, чекају |
| и са својом женом и с њеним љубазником, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да |
| ма, фраку, с дубоко изрезаним прсником, и белом машном, у белим рукавицама...{S} Рукавица му је |
| јој се пријатељица волела с пасторком, и о томе је њој отворено причала, а она се љутила и гад |
| ој пријатељици што се воли с пасторком, и код ње се спремала, прерушавала се у просту стару кад |
| сама, сеђаше на постељи огрнута ћурком, и ако врућина није попустила.{S} Кад њега виде много по |
| капију, заградише се дебелим дамаском, и нико је не виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ар |
| нца, изговори Ариф с неисказаним болом, и оне осетише тај бол у њој, па је више ништа не питаху |
| д их се боји, побеже у собу с постељом, и паде ничице па зајеца. „Како си смела!{S} Како си сме |
| е и младе <pb n="156" /> жене с Фатмом, и почеше разговор о женама: ова има ма’муре они, она им |
| е с најстаријом новом, Фахрије-ханумом, и пошто се поразговараше насамо, дозваше у собу њену ма |
| често, час с мајком час с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него код куће.{S} Кад би неко мога |
| вету покривена лаким атласким јорганом, и изгледаше као да ништа ни мисли ни осећа, толико је м |
| оградни зид, покривен лозом и бршљаном, и пред духовне очи изиђе јој цела слика харемског живот |
| и, кога она воли како је постала женом, и нада му се.{S} И она се у њ лудо заљуби, заборављајућ |
| стито ни да проговоре с честитом женом, и нису нежни, одвојени од мајке рано...{S} У Европи, гд |
| азвале турску хаљину француским именом, и изговориле у друштву по коју француску реч.{S} А како |
| ене дугим ћурковима постављеним крзном, и човек би помислио да спавају, јер је више од једнога |
| мора, чије су обале засађене маслином, и чујем један кларинет и подврискивање једнога беја.{S} |
| и ако је млађа од мене: говори са мном, и чух дубоко дише — заспала!{S} Одмах после ручка, кад |
| је у чаршију која спаваше дубоким сном, и одвезоше се близу мора, у <hi>Хотел д'Англетер</hi>.< |
| ступа, до греха, да ће пасти с девером, и то у свекровој, у мужевљој кући.{S} Али он је осетио |
| собу.{S} Џемал!{S} Стоји под прозором, и разговарајући се с једним младићем, сваки час баца оч |
| иле „прво зближење” Јулијино с Морисом, и „први пад“ Госпође Бовари с Родолфом, и црвенеле су, |
| уне веселих жена, с пригушеним кикотом, и она скочи и полете, у танкој, провидној хаљини црвено |
| и „први пад“ Госпође Бовари с Родолфом, и црвенеле су, и у том часу обе би пристале и на одсеца |
| за Јерменина: остала без мужа, с децом, и пошто јој је била мала пензија, она је радила; у чест |
| о велико.</p> <p>— Сунца, кјучук-ханум, и нема, није ни изгрејавало, само онако гори, не гори н |
| а: као дошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале говорити час турски, час француски, а час неким |
| хануми скут, црнкиња пољуби њен јорган, и предаде јој два писма: једно од Мерсијине мајке, друг |
| тетке, шаљући робињу, по двапут на дан, и ако је далеко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни |
| наест дана; Џемал је долазио сваки дан, и непрестано гледао да остане с њом насамо, јер га је п |
| p>Мај.</p> <p>Он је ноћас дошао доцкан, и ја га нисам смела питати где је био.{S} А он је љубом |
| че.{S} И претвараше се као да је миран, и као да то није ништа што се опио, а овамо, врло му је |
| ејзе : ово је јава!</p> <p>— То је сан, и проћи ће брзо као сваки сан.</p> <p>— Тејзе, онда ти |
| де несрећна?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништа не умеде проговорити. „Луда !“ мишљаше.{S} За т |
| пљескање длановима, смех, али пригушен, и тихо певање: весеље је у башти; разгранали се нарови |
| е у онај типичан салон Мондије-ханумин, и домаћице седоше на шиљтета, гошће у наслоњаче (Ариф с |
| се само боји да није Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! да није из рђаве куће, из просте.{S} Му |
| као стражар ове куће, или као домаћин, и шумео им је радосну добродошлицу, и ако је био обучен |
| мо Ибрахим-ефендију: он је старотурчин, и муфтија.</p> <p>Муфтија дође, непрестано вичући „ааа! |
| обља као дух, приђе уз врата где је он, и прислонивши лице на довратак, учини јој се да јој је |
| ободно разговарала, као с вама; али он, и ако млад, мени није човек, мушко, него брат: његова м |
| етка.{S} Страст га распињаше као демон, и не знајући чим ће да јој се освети за неисказане муке |
| м залајаше њене пудлице, Фидел и Мињон, и запеваше јој канарине.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr |
| таде.{S} И у томе осветли се сав Солун, и море, црно, порасло као брег.{S} И њу као да обузе пл |
| афезе.</p> <p>— Отац те не би њему дао, и ако је из добре породице и богат, зато што га се ти н |
| ече сестри:</p> <p>— Џемал се насмејао, и ја морам Богу црну жртву: заветовала сам му се.{S} Ал |
| а у хартију, заборављајући ко је писао, и да се ту њено име помиње...{S} Отвори друго писмо; из |
| сестрић није жењен, рече она убедљиво, и покаја се што је Мерсији казала своју тајну.{S} Што д |
| опет кроз Солун иде озбиљио, стидљиво, и опет поцрвени кад се пред њом помене кошуља.{S} Па се |
| ,“ рече једна робиња, а њој дође криво, и живо се окрете и опет оде на балкон.{S} Очи јој одлет |
| знамо, Мерсије.{S} Нама је све готово, и ми смо несрећне.</p> <p>— Кад се понекад размислим ка |
| ући бројанице.</p> <p>О, све је готово, и ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи у своју собу, г |
| а, Фатма заборави на турско господство, и уместо робиње лупну на капију сама, не звекиром, но д |
| ља на кафану, где му је толико друштво, и ако је од њине свадбе прошло месец дана...</p> <p>Али |
| т харема, њено интернационално друштво, и њена пријатељица, сестра по души, Мадам Аристид.{S} Ч |
| ав материна.{S} Одмах растурих друштво, и затворих врата пријатељицама; узех живети као покајни |
| “ </p> <p>Ова веза трајала је позадуго, и Зејне-ханум, Осман-бејова снаха и жена није ни помишљ |
| ана, — одведоше је.{S} И старо и младо, и богато и сирото, и муслиманско и немуслиманско, све с |
| , не по вароши?</p> <p>— По мени, чедо, и на отвореним, и пешице, по чаршији, испод руке ти њу |
| а му изиђоше градови у којима је живео, и они људи, оне жене, и он у сваком радном човеку виде |
| <p>Како је почео пити, бивао је весео, и луд, али никад бесвестан.{S} Сад у његовој кеси ни ас |
| д принесе чашу устима.{S} Устаде, брзо, и похита кући, али — <pb n="208" /> кафана...{S} Пре но |
| тмен, али она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Напослетку, да јој се јавио нек |
| поздравио, то јест да ју је поздравио, и да му је одговорила.{S} Робиња тапшући од радости узв |
| м плакала сваки час, а он је то опазио, и чинио се невешт, али није био расположен.{S} Осећајућ |
| толико лепог, а који траје тако кратко, и не снива се двапут.</p> <p>Данас је петак.{S} У Нуриј |
| ад га настављам, и ако је врло дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога, Мухамед је послан о |
| ћам, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, још нисам уш |
| и, а ипак јој је некако необично тешко, и непрестано је држи луди страх: ако ју је нешто отац в |
| ари дођоше брже но што би се очекивало, и наместивши младога беја на диван, узеше му испитивати |
| довршити мисао, јер им се срце стезало, и ледило.</p> <p>Фатма је увек постила, па и сад хоће, |
| зору, заспа; али, спавала је врло мало, и чим се трже — он, опет леп, опет мио, колико га воли! |
| а јасмин, све на зној; све се измешало, и мирис и смрад; све гуши, заноси, опија; очни капци от |
| лости, фино испитујући шта је све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турск |
| други пут <pb n="207" /> је тако било, и он је био задовољан што је преварио госте; а сад се з |
| ндила, од сваке књиге по једно кандило, и од других ствари.{S} Ви сте ми предавали, да кад нам |
| , већ се нешто пре ње тргло, пробудило, и она тада чује у левом уху некаку страшну свирку. „То |
| ете проходало, чула кад је проговорило, и радовала си се; волела си и била си вољена, и радовал |
| ене разишле су се кад се добро свануло, и пошто су одспавале сахат, два, обукле су се у саму св |
| i>, тако тврдо.</p> <p>— Једанпут само, и више га није ни видела: отишао... то јест протеран у |
| зива свакога петка, и она би ишла тамо, и седела би с њим, и разговарала се, и гледала би га у |
| чити.{S} Са залеченим ранама ми живимо, и смејемо се, и волимо.{S} А ти, душо, имаш наду.{S} Тр |
| {S}-Ф.</hi> </p> <p>Опет прочита писмо, и нађе да би га могла послати, само да у њему није оно |
| це,</p> <p>Добила сам ваше драго писмо, и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми та |
| , у реч, у сваки бод, но ради расејано, и сваки час оставља иглу па преврће <foreign xml:lang=" |
| .</p> <p>Преко ограде долете још једно, и још једно.</p> <p>— Три одједанпут!..{S} Зашто их не |
| невешт.{S} Опет су непрестано заједно, и ако она пости.{S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу н |
| се чинило да ће умрети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече, она угледа кроз прозор Ариф-те |
| о кључа.{S} Боже, што је то било чудно, и страшно!{S} Сад небо високо, али омар!{S} Једва дођох |
| и бити црвене ни лице од суза нагрђено, и да не осећа искрен бол и грижу савести, она би, као д |
| удесим.{S} Идем одмах! заврши узбуђено, и пољуби Фатму неколико пута, па посрћући као пијана, п |
| рлу, у коси, не остаде јој непољубљено, и она се збуни и више га не упита, зашто му је мајка не |
| лазиле из кола покривена лица, нечујно, и улазиле у Нурије-ханумино двориште поред ћилима на ка |
| мо у Турској људи <hi>људи</hi>; а оно, и овде пију... само та разлика: тамо чочеци, овде студе |
| њене пријатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с Мис Блак. <foreign xml:lang="en">O, yes!{S} Miss Bl |
| едајући Фатму.</p> <p>И док је говорно, и док је писао рецепт, погледао је у Фатму разголићених |
| се трже, застиде се: гласно је говорно, и оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му виделе с |
| горњу хаљину, пушта је напред и десно, и прича јој све као другу, жене се буне против неравноп |
| н скептицизам.{S} Та је говорила течно, и лепо, мада ниједна идеја није нова.{S} Све су те идеј |
| одговарала му је на питања као обично, и ништа више.{S} После јој се вратише нене и мајка и ка |
| о.{S} Ариф се пробуди раније но обично, и окренувши се к прозорима, она чисто весело узвикну: „ |
| је нема: срце јој је залупало необично, и за дуго лупало неисказано брзо и јако, она га чула.</ |
| ref target="#SRP19120_N95" /> прилично, и као да се од њега опила.{S} Није тражила да види „дво |
| где је море ударало снажно и ритмично, и запљускивало пеном кола, као да поздравља сватове; па |
| а после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид и Мерсијину гувернанту, и ако је одавно |
| ајући деце; а сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио родитељима.{S} Младић од двадесет |
| здираше на двоје, на троје, на четворо, и кроз те раздеротине, по целом небу, покуљаваше пламен |
| а, као да се припремају за нешто скоро, и биле су врло задовољне што је „човекова душа помрчина |
| оди побеле, запени се.{S} Брзо попи то, и скочи.{S} Заклетва!{S} Каква заклетва?{S} Ишао је брз |
| д њене кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у томе дође њена сестра.</p> <p>— Ханум-ефенди, мужде |
| ијатно, а Осман погледа у мајку љутито, и она не продужи.{S} То лекар опази, па осети нешто као |
| {S} И старо и младо, и богато и сирото, и муслиманско и немуслиманско, све се зачуди шта јој би |
| црвене као булке.{S} И богато и сирото, и муслиманско и хришћанско, јеврејско, циганско, све шт |
| ије, метнула је на Мерсијин писаћи сто, и ту су је гледале, и гледале: запамтиле су је тако как |
| е с болом помиње ово мало турско место, и са протестом говори о турском друштвеном уређењу.{S} |
| е Рамазана клањала, клече на оно место, и <pb n="220" /> метну своје чело где је било њено.{S} |
| час, јер зелен калпак снивала је често, и увек јој нене рекла да ће се удати.</p> <p>— Устани, |
| ћерком на њеној свадби, већ је погнуо, и погурио се...{S} И виде: ковчег јој покривен везеним, |
| да јаве?</p> <p>— Јави, госпођо снахо, и свом пријатељу: јединица ти се испросила.</p> <p>— Да |
| па му се покорите.{S} Праштајте, децо, и мирите се.</p> <p>Сафет мало поцрвене, па нагло побле |
| сто пута грлим и љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и све младе, све нове.{S} По сто пута вам уз |
| и најружнији свадбени обичај чини леп, и воли да је цео свет види, гледа срећну, не би ли и са |
| ежељено с њене стране, као њен преступ, и опа се избезуми.{S} Хтела је да закука.{S} Па се спре |
| рили да је јектичав.{S} Иначе је добар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове дец |
| , обучена у бели чаршаф а црна као гар, и искезивши беле широке зубе закикота се и похита да по |
| а, дувао је хладан влажан јесењи ветар, и час се чинио као нечије церекање, а час као јецање и |
| у кадуна...{S} И чу крик, тужан, оштар, и сад јој је пробо срце: код капије је мајка викнула: „ |
| >— Зар је тај узима као хаљине?{S} Јер, и за коња би му требало више времена.</p> <p>А кад се з |
| е остати равнодушна.{S} Седе за клавир, и поче весело по диркама, па устаде, отвори фијоку с Го |
| Већ две недеље како је у њему био мир, и он је мислио да је више не воли; добио је, имао је св |
| њен особито пријатан глас и њен говор, и мишљаше; „О, како говори француски, као да цвркуће ти |
| ч, преклињаше, грдња, и муфтијин говор, и — венчање: треће и последње.{S} Сад кад би се опио, Ф |
| утра... сутра да ми дођете на разговор, и на договор! најпосле рече пашиница погледајући у све |
| </p> <p>Нурије-ханум позва их на суфур, и пред њима пође посрћући.{S} На столу пуно, а ниједна |
| носила, непрестано гледајући душом вас, и влажила га сузама а сушила уздасима и топлотом што би |
| варам с њим, да чујем какав му је глас, и како говори француски?{S} Знаш ли ону малу Фифи?{S} К |
| т.</p> <p>Фатма чује да јој дршће глас, и осећа да јој дршћу руке.{S} Погледа је у очи: ...</p> |
| од теретом моралнога бола пуштају глас, и изнемогавају, падају.{S} Затворене, нема ничега што б |
| p>— Али кажи ми, суто, шта ћу ја данас, и докле ће он спавати?</p> <p>— До сутра, чедо.{S} А ти |
| се минаретом пео у небо један кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико брдо, ишло кроз Стари Сол |
| к у ово доба, дизао влажан, слан мирис, и био је тежак, непријатан, јер је мирисао на рибу; али |
| комшији подсмевала што има велики нос, и звала сам га „носоња“.{S} Једног дана, моме оцу дође |
| а, са шеширом који му крије очи и врат, и једна вита Енглескиња у костиму, с плетеном белом кап |
| -хануме чу се лупа на капији пре девет, и робиња — која се налажаше око капије да не би гости ч |
| шта, због чега је некад призивала смрт, и чак мислила да сама себи живот одузме.{S} О, само сад |
| пијанство је страст, и љубав је страст, и ја сам мислила да ће код њега ова друга страст бити ј |
| олико месеца.{S} И пијанство је страст, и љубав је страст, и ја сам мислила да ће код њега ова |
| доба свога живота, своју рану младост, и младост уопште.{S} Мојој мајци је све горе и горе, и |
| е...{S} Па осети нешто као пресићеност, и као неку одвратност.{S} Откуда то сад?{S} Дотакла се |
| а шта је жена, и шта је женина дужност, и шта је женино право.</p> <p>По сто пута грлим и љубим |
| а, што ће рећи охол.{S} Па како је љут, и љубоморан!{S} Жена кад хоће да иде у комшилук, пита г |
| у Скопљу, па се опи брже но други пут, и још учини нешто што дотле никад није учинио — истуче |
| кући Ариф-ханум.{S} Дође свега трипут, и ако је од свадбе толико прошло; само једанпут виде Фа |
| клела си ме у Божју љубав, и то трипут, и сад морам да говорим оно што није истина, рече муфтиј |
| н чаршаф, који од удаје обуче једанпут, и њено пече, што је крило њено девојачко лице, јер жено |
| слећи да она њему пребацује за женидбу, и рече: „Каквог ортака?!{S} Ја и не помишљам на женидбу |
| е по кућама будан; пуно звезда на небу, и пуно звезда на кућама: по прозорима, од свећа су се ч |
| сман је, пре но што је пошао на службу, и не виде.{S} Али, како се изненади, кад, враћајући се |
| о кесу за грош“...{S} Уђе у своју собу, и сваки јој живац затрепери, јер се сети да ће он у Евр |
| а глави, узеше клањати вечерњу молитву, и кроз мртву тишину, с времена на време, чуло се јасно |
| век завидела на Францускињином друштву, и вређала је : „Где је Мадам Аристид?{S} Добро сте хтел |
| сам, тамо куд отидем, вечито у друштву, и напоменуше му да је и за ваздух и за друштво најбољи |
| а Ариф понова исцрпе сву моралну снагу, и клонувши на узглавље, склопи очи...</p> <p>.......... |
| пророкову имену, па опет отвори књигу, и тражећи нешто непрестано понављаше „<foreign xml:lang |
| е пођоше натраг у град, ногу пред ногу, и требало им је много времена да сиђу и да уђу у метеж |
| вом.{S} Дигне главу, па ногу пред ногу, и због тога су га прозвали <hi>Бујукбурунли</hi>, то је |
| е, с којом се она упознала у Цариграду, и која јој често пише, дајући јој савете: шта све треба |
| јзе, још кад је Фатма била у Цариграду, и напомињала сам јој нешто мало, али јој нисам хтела от |
| е, њин живот пролази.{S} Иду, иду, иду, и кад помисле да су стигле куд су хтеле, оно: гробови, |
| и у срцу два осећања: мржњу према мужу, и љубав према некоме кога никад није видела, само га за |
| ги, и сама себи личим на тицу у кафезу, и на лавицу у менажерији; само што ја не дрмам дрвене к |
| да их странкиње оговарају, исмејавају, и подвикнула би им: напоље! али се уздржава због Мадам |
| ткад их је ошинуо бичем да подигравају, и скретао је из кратких, врло уских уличица у дугачке и |
| из чаршије дођу, да нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле, већ прво да узму абдест и д |
| певају као тице“.{S} Жене се погледају, и подсмевају...</p> <p>А кад дође Мерсије, Фатми јаве; |
| одиле.{S} Ћуте, жваћу саказ, задремају, и заспе. <hi>Оне спавају</hi>.</p> <p>Скочите на ноге, |
| а му буде љубазница, кад да се састају, и где?{S} Тамо, испод Чауш-Манастира, поред каквог напу |
| спремљене су папуче, по њихову обичају, и слушкиње с робињом приђоше да их преобују, замењујући |
| ди, пролазиле као кроз махниту хордију, и што су из шетње донеле успомене: на мишицама модрице. |
| е за Цариград, за Анадолију, за Сирију, и за Француску...{S} Једнога дана дошло је више лађа, и |
| се изненади кад не виде с њима Мерсију, и први пут узе мислити, од кога јој дана та девојка не |
| лим и љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и све младе, све нове.{S} По сто пута вам узвикујем као |
| х реликвија затворених у златну кутију, и узбуђен устаде да иде. „Куда ћеш?“ страховито се захо |
| ло да зовемо Ибрахим-ефендију, муфтију, и још три стара честита муслиманина:{S} Решад-беја, Шеф |
| богатство?!“ Турске жене се погуркују, и одмах, врло озбиљно, питају што је Емир-Фатма-ханум о |
| и облаче и заједно одлазе да доручкују, и заједно седају на диван и загрљени читају романе, зај |
| у је свирци и песми, француском језику, и како да прави темена пред млађима од себе, како пред |
| ешће погледала у мужа, своју неприлику, и бунила се.{S} Али одрасла у строго моралној кући, <pb |
| ред харемима сме пољубити лепу девојку, и то Францускињу?{S} И њој намењен пољубац даде Елизино |
| ише и више, као апостолицу, мисионарку, и јача ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћ |
| на румелиску страну, сад на анадолску, и стану у малом пристаништу каквог лепог села босфорско |
| глеска девојчица, данас дошла у Турску, и узвикну једној од путница: „Мама!{S} Пуно је двориште |
| ој Енглескињи први пут дошлој у Турску, и рече јој на енглеском језику: „Туркиње веле да су им |
| закопча гривну, а она је пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С минара је објављено вече одавно, |
| : они ће јој сутра бити гости на ручку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу веселу: није јој њега |
| и елиф“, рече гледајући се у огледалу, и повуче танки башјорти да сакрије то што мрзи.{S} Мерс |
| врат.{S} Па се узе гледати у огледалу, и <pb n="158" /> видевши да је лепа, дође јој мило, зас |
| и младенаца кукурекаше петли на седалу, и турске жене се сневеселише: промениће се време.{S} А |
| анум, пошто намести Фатму према Џемалу, и пошто се за тренутак насладише њиховом забуном и љуба |
| алупа, и препуни се топлином и љубављу, и нежно погледа у лекара: учини јој се близу, као свој, |
| тешко, а Емир као да не стаје на земљу, и извија се као змијица; и има глас као <hi>неј</hi> то |
| омислити да моја кћи није верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ После три дана опет их одазва |
| уски, она је као Францускиња, по свему, и по осећању, по срцу и по души; њена права отаџбина је |
| дизати пара као с кључале воде у зиму, и наједанпут ништа се не види, ни брда, ни куће, ни лађ |
| а грамофону из једне куће турску песму, и нисам се могла <pb n="294" /> уздржати: на улици сам |
| олико прошло; само једанпут виде Фатму, и то случајно; све неће да је узнемирује, да је буди из |
| говори, већ што хоћемо да питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта |
| у иначе живу и интелигентну Емир-Фатму, и од њеног бескрајног осмеха трзаху се. „Она није свесн |
| е као госпођа, већ као мајка, и Осману, и због тога као због лепоте, биваше све милија и ближа. |
| ођу, радознале; у предсобљу се састану, и шапћу нешто једна другој на ухо, пусте се, па се лупе |
| пије, већ да седи код куће и воли жену, и како њену кћер свекрва воли, свашта јој купује и за Б |
| нову муслиманку, пробуђену турску жену, и све три су заплакале кад је она узела цигару, не да п |
| едну велику белу махраму нерасклопљену, и пошто је то лепо увио, остављао је крај себе...{S} Па |
| и далеки непознати крај за којим чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је таласи запљуску |
| размишља..{S} Нисам веровала у судбину, и почела сам сумњати у Бога, Бог нека ми опрости!.. <hi |
| лиће, те јој знам и почетак, и средину, и крај, и знам све њене појаве као и то, да она није ов |
| “</p> <p>То рекавши одскакута у кухину, и узевши тањир мухалебије, оде у собу за рад.{S} Он сеђ |
| желе, узе узглављу шаптати своју тајну, и учини јој се да је она чује, да је ту, осећа њен мири |
| е има у грлу, не осећајући себе, клону, и гласно, као здрава, узвикну: „Боже!{S} Боже!“, па му |
| -ага му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он пристаде.</p> <p>Шта ту има?{S} Једна кафаница, ни |
| е сване, да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже н |
| еделе су Енглескиње које живе у Солуну, и из Цариграда, дошле за овај бал, и једно енглеско жен |
| свих источних народа што живе у Солуну, и странкиње...{S} Странкињама су показани ортаци, то је |
| , а доцније на ласту...{S} Она уздахну, и хтеде да се насмеје, али се неисказано разнежи и запл |
| а кад чу наш ход, она се уплаши, прхну, и уместо да падне на врх смокве, она паде на најнижу гр |
| у тресући се.</p> <p>Он се наже над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе се као да је по |
| где су слуге.{S} Један истрча пред њу, и видев је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и |
| и на столу, у свачему по соби, нађе њу, и зајаука, па, посрћући, побеже одатле као с гробља, гд |
| ка суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и остави јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и |
| свира; али, он диже очи, погледа у њу, и кад им се погледи сусретоше, устаде, јави јој се покл |
| е кад неко рече да личи па Францускињу, и поноси се „духовитошћу".{S} Она говори о духу, не о с |
| ас је исплатио по уговору као слушкињу, и што никад нисмо сигурне од — ортака?</p> <p>Она ућута |
| отац ме не да њему, ја бежим у Европу, и — срећна сам.{S} Сан је остварен, само што сам ја нес |
| су разголићене, јер су јој дигли крпу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад се усправи, рече:</ |
| бацале запаљену <pb n="157" /> цигару, и сипале воду...{S} После, осмог дана, Фатма није пости |
| болесна...{S} После није устала свекру, и муж је отерао пре но што је била.</p> <p>— Ми смо чул |
| спође Бовари с Родолфом, и црвенеле су, и у том часу обе би пристале и на одсецање косе и на см |
| аше слушкиње и робиње и фамилијарне су, и између себе и својих госпођа непрестано виде један ви |
| i>, у рединготу, крутој огрлици и фесу, и отворив вратанца, окрете им леђа и пружи мишицу, а из |
| <hi>аврапе</hi>, то јест исечену косу, и врло су личиле на мушкарце.{S} Енглескиња испрва није |
| кафу, а доби — мастику.{S} Он то просу, и затражи мастике.{S} Донеше му се две чаше, једна је в |
| завуче завежљај с хиљаду гроша у злату, и то посла једној сиротој удовици с поруком да не мора |
| аве.{S} Стара на прстима приђе кревету, и полако диже покривач, а унука јој се пробуди, отвори |
| и Мадам Аристид и Мерсијину гувернанту, и ако је одавно отишла, и духовиту Мадмоазел Дарно, кој |
| уго не мисли.{S} Оне је погледаше жуту, и чисто подбулу, с увезаном руком, па се застидеше.{S} |
| никад више.{S} А кад се врати у башту, и загледа готово сваку ружу, неодољива је жеља повуче д |
| .{S} Криј од ње дању сунце, ноћу свећу, и она ће се осећати срећна.{S} То што ви толики богати |
| месара с месом на једном малом коњићу, и пиљара с поврћем на магарцу.</p> <p>Једна млада слушк |
| ам ја прескакао зид, долазио њој, ноћу, и љубио је?{S} О, не би.{S} Лажу младотуркиње као старо |
| ћу, други онеспособљени за рад леношћу, и на глас су просили, пружали руке називајући хануме ле |
| врснице.</p> <p>Она се загледа у Арифу, и кроз главу јој сину једна мисао, врло лепа, и она се |
| е да је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и ту се питаху за здравље, за расположење.{S} После, ка |
| S} Алла’-ху!“ Робиње пролазе мимо софу, и кад виде њу овакву, помену Мухамеда, пређу рукама пре |
| е таква због тетке, те је нежно тешаху, и послаше је да легне.{S} Она оде, али не леже, и не св |
| мрло.{S} После му нарађала красну децу, и била добра и нежна мајка.{S} А као жена, што је бивал |
| полете пред једну лепу, бесну бејовицу, и поче „други део“ игре: обрће се, лети, застаје, тресе |
| стра од тетке.{S} Он се промени у лицу, и пошто замоли Арифу да не оставља Фатму саму, оде мртв |
| изиђе, већ се спусти на једну столицу, и мисли шта ће: срамота га да се пред њом појави.{S} У |
| ин, и шумео им је радосну добродошлицу, и ако је био обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мр |
| S} Али, нехотице скрену очи у таваницу, и она јој се учини ниска као да хоће да јој падне на гл |
| 05" /> једну младу несрећну заточеницу, и узимајте њено писмо, у које се она сва уносила, непре |
| осећала сам хладноћу као пред грозницу, и била сам толико слаба: да нисам склопила очи, ја бих |
| ловачку торбу на један дуд сав у сунцу, и замоли га.{S} Он испрва неће, не воли да се меша у ту |
| з Париза, Турчина, и њену тетку и течу, и једног младог имама.{S} Оно двоје што су дошли с Фатм |
| нову струју крви и живота, и нову душу, и, стар, плаши се од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, |
| бронзе...{S} Ови други сви имају душу, и ја многе познајем, па ми је мило што имам познанике б |
| !{S} Она нагло седе, те претури ђерђеф, и разлетеше се листови из „слаткога“ де Мисеа.{S} Робињ |
| јуче...</p> <p>— Опио, прекиде га Ариф, и даде му знак очима да ћути.</p> <p>Јер она је видела |
| {S} Ко сме јавити моме зету? рече Ариф, и сети се мужа: њега Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде |
| исто лице.“ — „Лутка!“ проговори Ариф, и окрену поглед к Францускињи, Мадам Ажил, коју једанпу |
| е зби преокрет: ја према њему охладнех, и оставих га...{S} Ја нисам осетила да ме жали, те сам |
| е... бојала сам се да.. спалила сам их, и пепео сам ушила У хамајлију.</p> <p>Не каза где јој ј |
| .{S} Од свих песника, и старих и нових, и она, као и многе Туркиње, највише воли де Миса, „слат |
| није ни слутио да је она аутомат нових, и да је ућуткује нада, једна тајна коју све крију на дн |
| ед њених гостију, жена, старих, младих, и седе, домаћица се спусти према њој на једно шиљте и о |
| n="65" /></p> <p>Пред зору се пробудих, и — све живо спава, тишина: доцкан смо легле, по харемс |
| роножних столичица без наслона, ниских, и небројено ханума сасвим отворена лица, с белим муслин |
| међу вама пуно девојака заиста чедних, и ако не црвене кад се пред њима изусте и такве речи ка |
| т и неколико свега седам осам писмених, и ако су бејовске жене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у ду |
| е моме оцу да треба да променим ваздух, и да сам, тамо куд отидем, вечито у друштву, и напомену |
| ти-ефенди!{S} Били сте нам саветодавац, и исповедник, и пуномоћник, и сведок.{S} Хвала вам.{S} |
| а смрт, смело настави: „Ти си злочинац, и ја пљујем на лутке, на играчке, које си ми куповао да |
| за себичност...{S} Чувај ми кћер, отац, и опрости ми!{S} И мајка нек ми опрости, и нене, добра |
| згуби мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, појми да устане, да се пр |
| b n="25" /> Није га видела читав месец, и није га нахранила из скута, па сад, осетио је зацело |
| ц, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на Јалијама у оном конаку с чиј |
| .{S} Прво се засмеја, па окрену у плач, и сакри лице на Мерсијиним грудима.</p> <p>— Ала га вол |
| седе, па опет тужно: жена!“ И још плач, и песма, и шаптање, и световање, па пољупци, загрљаји, |
| велико изненађење свих он сам даде реч, и још закле се, у све што му је најсветије и као муслим |
| затече га тако занесеног један дервиш, и кад виде да обожава земљу, он му узе бога и тресну га |
| ео се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да |
| свећеност, дивљаштво, разврат и раскош, и питала ме, зар ми немамо друштва, нарочито женска, за |
| кад би к нама ушао... не крите лице!... и к нама ушао Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би на |
| исам до пре три дана; а пре три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не з |
| ију?...{S} У њој је све твоје, цвеће... и чини ми се да би то свето обесветиле чак и очи моје м |
| ајем, те бих у један кут, па у други... и не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да пођем Солуном |
| у соби, толико време, па си побледео... и ослабео си...<pb n="147" /></p> <p>— Али, ханум-тејзе |
| } Зато што је Нурије-ханумин сестрић... и видела га кроз кафез.</p> <p>— Допао јој се, Ариф-хан |
| а, и што је пољубио у руку „на виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже над собом.{S} Али њо |
| ле да бежимо из овога проклетога града: и ја ћу с тобом у Европу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Н |
| на кћер наљутила, него је сву ижљубила: и опет кроз Солун иде озбиљио, стидљиво, и опет поцрвен |
| деним месецима, беху тужне и забринуте: и оне су муслиманке, и од њих ће многе постити, и оне т |
| очи им се сретоше, душе им се пољубише: и њој и њему душа је била на уснама...{S} Он хтеде нешт |
| нене и мајку, да их по азиски поздрави: и саже се те им направи од земље темена и пољуби их у с |
| , обученим по најновијој париској моди: и с једне и с друге стране измењаше се грациозна темена |
| , као што се не надају живима на улици: и једни су и други с њима у мислима по кућама уз свирку |
| Испрва га одвраћах лепим, после ружним: и да ми реч, закуне се, па опет...{S} Кад видех да је и |
| грдила га; а он њу како ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бунтовница, и како би њу требало |
| гледала путнике и своју нене, и мајку: и оне се грдно препале — за мене. „И за шта све то?“ ми |
| о мокром столу и мимо њега на земљу...; и завијају је у неколико аршина бела платна, мећу је у |
| љи Божјој, јер верује у <hi>Писмо</hi>; и она рекне: „Сестро, што се бојимо?{S} Не може нас дру |
| о учење његова унука и узвикну „амин!“; и он сам раздаће им симите; његова мајчица куваће шербе |
| „Има ли кога?“ Одговор : „Нема никога“; и скидање ципела, обување папуча.{S} Он опет похита кро |
| о“, или „чувај беле паре за црне дане“; и нико преда мном није изустио: „дуг је зао друг“...{S} |
| конаку с чијег сам балкона видела Њега; и да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-ха |
| вика: ви нећете моћи један без другога; и најпосле, кад остарите, од мужа и жене биће два друга |
| а-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши врата осетила је сву свежину ноћи и силан м |
| сто, већ доле : њену месту окрете леђа; и ухвати се за косу не пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к |
| јој, јединца, воли као да га је родила; и своје суседе, Сафет-хануме, јединицу готово је очувал |
| ју сам девојком од наше робиње научила; и жели да сам увек, кад он дође, у другој хаљини и наки |
| лепо мајско јутро, зауставише се кола; и док кочијаш, Арнаутин, у арнаутском оделу, затезаше в |
| а се трже: прву ноћ се иде најмилијима; и она је требала отићи нени и мајци, али то јој није ре |
| видела узимање абдеста, тако је занима; и дође јој да стрчи, да се крај оца и сама спреми за мо |
| а, све је подједнако зачуђава и занима; и подједнако је обузима чудно-пријатно, топло верско ос |
| се из шетње и за собом довела младића; и та мајка није се на кћер наљутила, него је сву ижљуби |
| сестра поклопила се на јастук па јеца; и оне четири плачу.</p> <p>Чу се топ, оглашење суфура: |
| таје на земљу, и извија се као змијица; и има глас као <hi>неј</hi> то јест дервишку свирку у т |
| и тим новцем створите Сиротињски фонд; и знајте да би он био толики да би издржавао све сереск |
| , љубоморни на своје жене, заводе туђе; и којој мало врдну очи, они вичу: „Неваљала!“.{S} Људи |
| е белеле и чиниле се неисказано велике; и њина кућа, бела, јако је одударала од готово црног др |
| к или је протерају из „поштене“ махале; и тад „неухваћене“ вичу на „ухваћене“, како су се могле |
| у ствар, па су јој све подједнако миле; и нека у кући помену шта хоће и кога хоће, она ће остат |
| тра јој доцкан чуле, па доцкан и дошле; и пошто није обичај да се отмене муслиманке виде на ули |
| хаљине сам имала кимоно, наше јелдрме; и чинило ми се да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, |
| осада с разливене сасвим беле месечине; и пун месец на загасито плавом небу био је бео и личио |
| ханумама, волеле као своје гувернанте; и да нису овде ове три Цариграђанке, оне би је сад пољу |
| махнито; после јој мирисаше косу, лице; и наједанпут, изненада, једним страсним, снажним, мушки |
| {S} Да крије од ње, сестре и другарице; и рече да и она њој одсад неће просто ништа казати.</p> |
| {S} Па, замисли, и ја морам такво пече; и првог дана свуд уза ме иђаше слушкиња, хришћанка, јер |
| зел Дарио, гувернанта деце некога паше; и видевши робињу како игра, не као њихове балеткиње и б |
| сврати, и опет затражи и доби две чаше; и сад одасу мало воде и насу мастике; опет то побеле, з |
| једном цигаром, с водом из једне чаше; и срећне су...</p> <p>— А ми, нове?!{S} А ми, нове?!{S} |
| д тада буни против наших људи још више; и да припрема за буну свако женскиње наше што је дошло |
| чина, него и од њега — он јој није муж; и обузима га љубомора кад му се год учини да она слуша |
| инско, као да смо негде далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кућ |
| кар с турском децом, говорила би грчки; и чак кад би само видела играчку или децу на улици, поч |
| " Ариф-ханум љуби само кога много воли; и њу небројено пута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу |
| ави јој руке око врата и узе је љубити; и она њу љуби и муца:</p> <p>— Срце ...нека ти је срећн |
| хвалећи га, говорећи о његовој лепоти; и Фатма опет рече да га хоће, да се за другога никад не |
| ласким јорганом, гледајући у њу ћутећи; и окрете се зиду, утиша се...{S} Ариф би мислила да спа |
| ца, с његовим прстеном на белој ручици; и час-по дође му жао што је покрила главу не само од он |
| ђа, па робиња са шареном бошчом у руци; и кад бише до пола дворишта, или боље рећи дивнога парк |
| ква“, око мене обилази његов друг Шарл; и кад није он овде, Шарл ми прича о „пријатељицама“, и |
| и учини јој се као да је лупнула срцем; и никад јој у срцу није одјекнула овако звека ланца с ч |
| е чује... чује њега: прозор је отворен; и чује само како говори, не шта говори, па се смеје, см |
| рског, већ упита за здравље домаћиново; и кад јој једна четрдесетогодишња ханума, у сукњи и блу |
| це: њен муж није ништа необично учинио; и друге наше девојке тако се удају.{S} А нене?{S} Шта ћ |
| тавања и припреме за то свето и велико; и у мени сваким часом јача и воља и снага...</p> <p>Ина |
| улренги се развеселила како није скоро; и ништа не говорећи, задовољно погледа кјучук-хануму, п |
| ена прилика, врати је мајци прво јутро; и она, сирота, заведена, седе, седе, док се најпосле не |
| ором њене девојачке собе један кипарис; и он је подсети на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се |
| импоновала Османова енергија, мушкост; и допадала му се његова кућа, породица, и богатство. „К |
| знаје боље но своје рођаке у Цариграду; и причала му, вели, да је лепа, да је слатка, да је обр |
| беј је само мислио на одлазак у Европу; и да му је допустио понос да тражи новаца од тетке, он |
| аче како обично плачу жене, за ситницу; и кад се ућути, нити ће јој очи бити црвене ни лице од |
| м, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захваљиваше |
| не беше добро, те му се опет не обукох; и уместо да ме жали што сам болесна, њему криво што му |
| о чаршији, испод руке ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате му |
| а сам је учила и персиској<pb n="90" /> и арапској књизи и читала јој њихове песнике.{S} Али, с |
| м</hi>!“<ref target="#SRP19120_N111" /> И виде: велико гробље под кипарисима, око текије, где с |
| ији, хрци<ref target="#SRP19120_N71" /> и каик-отосу...{S} Џемалова стрина...{S} Сад јој је јас |
| за Мусаф<ref target="#SRP19120_N102" /> и бројанице — мене и не погледа.{S} Да ли је хтео да ме |
| ма био је као цариградски <pb n="13" /> и имао је два веслара, једнога црнога старца и једнога |
| ила свих њихових удружења <pb n="53" /> и женских друштава, те да их ми прочитамо, проучимо и д |
| рек</hi>,<ref target="#SRP19120_N54" /> и поцрвене, не знајући коме треба да се радује. <pb n=" |
| у срцу.{S} Свога понижења<pb n="174" /> и у најпросвећенијим народима жене нису потпуно свесне. |
| foreign>“<ref target="#SRP19120_N74" /> И сад изговарам овај Шекспиров стих и гутам своје сузе. |
| О, Шућур!“<ref target="#SRP19120_N5" /> И понова грљење и љубљење скута старици.</p> <p>По здра |
| чевретима<ref target="#SRP19120_N26" /> и кесама, Арнаута у новим ћулавима и Туркиња у отрцаним |
| анкиња што живе међу нама <pb n="76" /> и путница.{S} По нека осетљива путница заплаче кад види |
| ано обрадова, али, лукава <pb n="37" /> и неповерљива оријенталка претвараше се као да не разум |
| /foreign><ref target="#SRP19120_N57" /> и поче читати с чисто енглеским изговором и потпуно енг |
| атворена кола, са Арифом <pb n="187" /> и Цариграђанкама.{S} Сад је ифтар био после молитве; ра |
| .{S} Мало, па дође Осман <pb n="248" /> и брат му.{S} Кад виде непознат ђерђеф мали, ружичаст, |
| еј-аџо“,<ref target="#SRP19120_N109" /> и мољаше га да се сагне да га пољуби.{S} А он, запет он |
| готово Европљанка, да је <hi>нова</hi> и оделом и душом.{S} И жалила је што не може он да је в |
| > <p>Ја мислим много и на <hi>њега</hi> и на тебе. <foreign xml:lang="en">Don't be jealous!</fo |
| инама где се нашле речи <hi>звезда</hi> и <hi>слобода</hi>.{S} После, оволики шпијуни! за триде |
| л, а ви знате да то значи <hi>жеља</hi> и <hi>лепота</hi>.</p> <p>Да се кријем, увек да се криј |
| отац не брани да носиш <hi>јелдрме</hi> и <hi>башјорти</hi>, то што мој отац зове „европски огр |
| е у крв ушло: <hi>човек је старији</hi> и <hi>муж је господар</hi>, те кад год он у собу уђе, о |
| страстан источњак, коме <hi>волети</hi> и <hi>живети</hi> значи једно исто.{S} Питаћеш: какво в |
| {S} Свирале су <hi>Изгубљену Срећу</hi> и биле су тужне.{S} После су читале тужна места из фран |
| знала!{S} Да видиш, душо, <hi>ариф</hi> и <hi>али</hi> просто нас буни.{S} Изгори га, молим те, |
| l> Кристал прозори отвориће се,</l> <l> И нама бакшиш пружиће се;</l> <l> О, ако ханум има добр |
| Млада, а напунила осамнаест година !{S} И ја.{S} Обе смо већ зреле девојке, јер смо Азијатке.</ |
| алу : како јој лепо стоји башјорти !{S} И кад би смела од оца, она би га увек носила.{S} Али мл |
| ј грунуше сузе — отишао неиспраћен !{S} И сваки час да се одвајају, да се одучавају...{S} Он од |
| ло ме Емир не удави.</p> <p>— Хоће?!{S} И ако момка није видела!</p> <p>— Хоће.{S} Зато што је |
| а и чуло се тихо и нежно: „гугу-то“!{S} И на мање осетљиво срце чудно утиче овај гугут у прозор |
| > <p>5 рамазана.</p> <p>О, ја, нова!{S} И мој ће крај бити онакав као оне једне нове из Царигра |
| , док год је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба да ме храни, да ме одева, |
| а, мало смешна жена, све би ми дала!{S} И сад ми даје новаца, хаљина, храни мене, моју мајку и |
| о је стара.{S} Боже, како сам могла!{S} И то је по вашој сугестији.</p> <p>— Ја сам знала да ће |
| !{S} Нико не би казао да је Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је говорила, ја сам је све гледала у уст |
| лове.{S} Загрљена с човеком... игра!{S} И како европска жена гледа кад јој муж игра с туђом жен |
| ост. „Моја сута ту, пре једног сата!{S} И ненине је очи гледале!“ Па се загледа у те очи као по |
| , тако осећају; друге вичу: срамота!{S} И час-по, кад опазе додир лица, затварају очи.{S} Колик |
| ..{S} И да је љуби... пољуби у уста!{S} И она ће сутра пред нене и мајку с човековим пољупцем н |
| оотпадале, оно <pb n="104" /> ништа!{S} И ја се једанпут с мајком прошетах једном пијасом, па м |
| оже, што је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се чак и заклех!{S} С човек |
| и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не знам...{S} Оваквим мужем величала би се и |
| а жена, па како би њена женска деца!{S} И ради тога ћуташе, мучећи се мишљу: „Ја сам лажљивица. |
| } Аманет: женско дете од три месеца!{S} И писмо и аманет донесе му једна странкиња, говорећи му |
| драге два пријатеља.</p> <p>— Тејзе!{S} И ја га пустих, оде ! рече с пуно бола и поче плакати.< |
| тужна та славујева песма у прозорје!{S} И загука њен голуб: она му глас познаде. <pb n="25" /> |
| незасушене, у њену зарасле!{S} Жене!{S} И бацаше пуне презрења погледе на тетку и мајку. „Не, ч |
| ош магла... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми се бунимо!...{S} Валијиница правила излет у Вигант |
| моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи што није оца слободно ни у очи погледал |
| ам ја тврда није чудо, али Ђулренги!{S} И она је све знала.</p> <p>— Сад знам зашто јој не идеш |
| како је ружно што су створили људи!{S} И вечерас сам тетурала с турским женама по страшној кал |
| } Чувај ми кћер, отац, и опрости ми!{S} И мајка нек ми опрости, и нене, добра моја нене!..{S} Н |
| бунцање.{S} На мене је, тешко мени!{S} И ја сам тако радила кад год сам изгубила нешто што вол |
| У кући њена оца да се овако говори!{S} И учини јој се да таван, под, зидови знају енглески; а |
| це...{S} Страшан цариградски обичај!{S} И уместо да су у жена сви сунцобрани поломљени и све пе |
| кад познаје.{S} Пољуби је као Мадам!{S} И читава два дана бејаше страшно расејана, седаше у нас |
| је слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та његова жена, одрасла у богатству, пошла за |
| ја у Стамболу...{S} Све презадужено!{S} И сваки лепи конак на Босфору на анадолској и румелиско |
| то позивање на молитву, њој познато!{S} И овим пробуђена и разнежена, чу шадрван: пљушти као ки |
| це, и помисли: „Какав је то одговор!{S} И коме одговара?{S} Свекрви!"</p> <p>И наједанпут, њему |
| адна, усрдно, како никад — за живот!{S} И учини јој се све мало, ситно, ништа, због чега је нек |
| шта све то?“ мислила сам. „За живот!{S} И она стара Јерменка воли га!...“ Ја сам, драга госпођи |
| орбу сама собом издржала прошли пут!{S} И то само због тога што Фатма није знала.{S} И заиста, |
| Цариграђанин, цариградски оџаковић!{S} И кад би био богат!{S} -Јер њен отац тражи зета из добр |
| k</foreign>), што је учила и певању!{S} И нашта јој свирање и певање?{S} Да весели жене по харе |
| ја нећу да седим невенчана.{S} Нећу!{S} И зашто да му седим кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{ |
| крије, да превари своју пријатељицу!{S} И учини јој се црна, прљава.{S} Како ће да буде код ње |
| Она нема право ни на сунце и ваздух!{S} И учини јој се да досад на то никад није помислила, па |
| инц!{S} И видех га на колима: принц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута ме је волела па ме тек онако |
| е принц?{S} Јуче прође пешке: принц!{S} И видех га на колима: принц!{S} И на коњу: принц!{S} Су |
| обран да га изломим о „мушку главу".{S} И ти људи, нељуди, наши мужеви, љубоморни на своје жене |
| ди реформу у држави, она у друштву".{S} И грде је због Францускиње. „Пофранцузила се!“ Али, гол |
| (снаха пред свекрвом никад не пуши).{S} И поче се разговор, затегнуто као међу туђинима.{S} Фат |
| и.{S} На пошту сам однео челенку! ..{S} И сад, челенке нема, из куће је <hi>изнесена</hi>... а |
| , тридесет пута додирну челом тле ..{S} И занесена, не зна да устаје, не зна да узима бројанице |
| па се вратила не нахранивши мозак ..{S} И онда јој се учинило као да нестаје, ишчезава.</p> <p> |
| цигару пред његовом мајком сада!...{S} И поче у њему да ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} |
| турско: у ципелама је и гологлав!...{S} И с тога муфтија поче снебивајући се:</p> <p>— Опростит |
| у Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне градове, Париз... све |
| ислила да га има; у човеку, мужу!...{S} И ја се буним, бунила сам се!...</p> <p>Како је ханум-н |
| то је рекла „слатке моје гугутке"...{S} И виде: мртву је купају... тело јој као од белог мрамор |
| досаду...{S} Кад би мало изишао?...{S} И наједанпут, он се окрете тетки и рече:</p> <p>— Да из |
| се не надам да ћу видети тебе?!“...{S} И он тај слатки разговор завршава, затварајући јој уста |
| упи: „Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“...{S} И да је неко упита како се каже „Бог“ француски, она би |
| е знала: две преварио, варалица!“...{S} И загрлисмо се као сестре, изјадасмо се, и заклесмо се |
| ни звонце и чу се пас... „Гости!“...{S} И мало па се кроз авлију чу говор и оно стереотипно „им |
| -Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета“...{S} И он познаде рукопис.{S} Аманет: женско дете од три мес |
| То је мирис од њега, његове душе“...{S} И дође јој жао што му је опрала пољубац.{S} Он је ствар |
| нам, јер очи ми лете преко редова...{S} И наједанпут узех се смејати и плакати као луда, и овак |
| е, као онај лончар од земље, бога...{S} И тврдо верујући да је права европска жена оваква, савр |
| ћа, на седишту, било је пуно ружа...{S} И наједанпут, каик стаде, младић остави весла и узе <hi |
| побегла сам због ње, свога ортака...{S} И она, сирота, мисли удаје се без ортака, за нежењена ч |
| ше, слова ми се замрљавају сузама...{S} И ово црвено, то су сузе, није крв...{S} Збогом, отац, |
| убила жене, али није била љубљена...{S} И те, веселе, развише се и замолише Фатму да им пева.{S |
| кад он спава, ја сам увек срећна...{S} И он воли као што је волео првога дана, као што ће воле |
| ак, да се зна да је у њему кадуна...{S} И чу крик, тужан, оштар, и сад јој је пробо срце: код к |
| у Европи...{S} Он, Европљанин, па...{S} И после, он ју је питао каменчићем у капиџик: хоће ли д |
| еди на столици), па кафа и цигара...{S} И ако не пуши и не пије кафу, разговор је отпочела Ариф |
| а, ижљубљене руке, пољубљена уста...{S} И сети се романа <foreign xml:lang="fr">Cousine Laura</ |
| је уместо стрине тетка: њена сута...{S} И пошто њен отац хтеде да је све по старински, њу сакри |
| вот несносан, љућаше се за свашта...{S} И једно лепо јутро, жена нешто сагреши.{S} Грдан грех!{ |
| ука, ћутећи, као да је не пробуде...{S} И Ариф данас виде, духовним очима, стару ханум-нену, св |
| о били млади и имали рђаве навике...{S} И ми смо се опијали...{S} И од нас су тражили реч: ако |
| ене него и људи, прерушени у жене...{S} И у томе, на вратима софе, појави се <hi>човек</hi> у ц |
| спава: соба му до собе вереничине...{S} И ова мајка, вели Ајше-ханум, црвенела је кад год се пр |
| у свом елементу“: иста је као оне...{S} И да је не зваше, ко зна докле би лежала и маштала, беж |
| Ролан и толике друге Францускиње...{S} И да то своје чудно осећање коме кажем, пожелех Мерсију |
| ри у бело, све три скинуле чарапе...{S} И стара са снахом отклања (а унука јој клања само о Рам |
| да се једном састану, па да умре...{S} И да је љуби... пољуби у уста!{S} И она ће сутра пред н |
| адби, већ је погнуо, и погурио се...{S} И виде: ковчег јој покривен везеним, од ружичасте свиле |
| већ .. пуштене из неке рђаве куће...{S} И оне продужују пут ћутећи!...{S} Па и људи ћуте, они к |
| кад им се приближавало прво вече...{S} И сећа се себе уплашене од те вечери, свога сакривања у |
| дају да се он појави, па да скоче...{S} И већ су на ногама сви: кћи, синови, жена:{S} Фатма, сн |
| зна да је он снаси и девер и муж...{S} И цео Солун зна да је она, та његова снаха, јетрве опад |
| н од ње да се одучава, да се туђи...{S} И опет чу: „Има ли кога?“.{S} Луди, глупи обичаји!{S} Д |
| вет!...{S} Као ђаури, или Јевреји...{S} И Донме, што се готово развиле, још нису почеле улицом |
| навике...{S} И ми смо се опијали...{S} И од нас су тражили реч: ако се не оставимо пића, да на |
| ол; а родитељи... они нису свесни...{S} И кад то добро знам, зашто да их дубоко ожалостим и грд |
| пео је лажући, уходећи, опадајући...{S} И како богат!{S} Лаж!{S} Има два конака, али су оба већ |
| а почеше излазити бејови и чочеци...{S} И Џемал изиђе...{S} Кад се врати, берберин и кафеџија н |
| изређао! ..{S} Свако нешто значи...{S} И још шта сам опазила: ми смо чистији од њих; ми се сва |
| од мужа, да му се никад не вратим...{S} И колико је крив, и не хте ми дати Отпуснога Писма!{S} |
| е с местима исподвлаченим оловком...{S} И ја... никад нећу као жене из романа!{S} Ја сам друкчи |
| ће дође увек с по једном девојком...{S} И кад позна да је мени криво, љути се: вели да су му он |
| онима који су пошли странпутицом...{S} И ми смо били млади и имали рђаве навике...{S} И ми смо |
| руди.{S} Е, али човек, муслиманин...{S} И сети се шта у њих има: задовољи се једном, па се жени |
| е час плаво, час зелено, час сиво...{S} И <pb n="172" /> врло волим што та жена за свашта поцрв |
| рођаци, оде без питања, први пут...{S} И пошто се не врати ни после недељу дана, по њу оде муж |
| </p> <p>С друговима и ноћу и дању...{S} И мушки и женски заједно!{S} Мени се пред људима узме ј |
| S} Ово учини као у сну, у незнању...{S} И он се увуче у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с |
| а с његових лепих крила опао прах...{S} И као да се љути на онога кога је толико желела: само д |
| нпут, а он није Турчин него Немац...{S} И у Европи свако чудо има.{S} Па они људи и жене из Зол |
| боре: где су те боре биле до сада?..{S} И учини јој се стара, друкчијих очију, безбојних, а она |
| } И зар она зна шта је то слобода?..{S} И пошто обу папуче „за по кући“, оде уз степенице брзо |
| аиђе.{S} Тамо све стварно, стварно..{S} И још јаче поцрвене, па узе те изостави те редове, а др |
| </hi><ref target="#SRP19120_N93" />.{S} И зар те што из чаршије донесу модрице, кикоћући се или |
| ас'н“<ref target="#SRP19120_N85" />.{S} И пролазиле се улице, уличице, лево, десно, узбрдо, низ |
| Не смеј ми се: она је <hi>нова</hi>.{S} И долазила нам је једна Францускиња, зове се Мадам Ажил |
| за столом чита <hi>Свето Писмо</hi>.{S} И тихо рече:</p> <p>— Не могу да не постим, госпођо мај |
| ј</hi> Турској, где се писма „губе“.{S} И после, у кући где гостујем све старо, од пре двеста, |
| ла је песму с рефреном „ћути, трпи“.{S} И нађе је, па је читаше с чудно дирљивом интонацијом.</ |
| к за онога који јој се „лепо јавио“.{S} И овде је родитељево искуство уз кћерино неискуство.{S} |
| ју хоће све да виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше на једну терасу и видеше |
| мо ти великог дрвеног коња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч, али кад дође ноћ...{S} Не зависи од |
| дошао би да јој се свети и подсмева.{S} И љути се на кћер што од своје матере сакри мужевље пиј |
| лист се није покретао пре трескова.{S} И наједанпут, као да гром удари у слеме конака њеног оц |
| јенђе, пред којима је ишла свекрва.{S} И наједанпут, у дворишту пред харемом тушта и тама!{S} |
| човеком седела, осећала да је гледа.{S} И после, то је човек — ваш сан, идеал, Европљанин, Фран |
| о је у башту, у прозоре, с трамваја.{S} И једва напослетку...{S} Хтео је полудети од радости... |
| е осећам и Солуњанка и Цариграђанка.{S} И тамо сам се и овде пробудила.{S} До после тридесете с |
| као Фатма-Зехра, кћи њихова пророка.{S} И нене је путовала: прошла је сву турску царевину, живе |
| за оном која је тај живот неговала.{S} И плачем.{S} Међу нама се нађе дете.{S} То је крв Џемал |
| очи.</p> <p>И још нешто, драга мала.{S} И ако изгледа фин, можда је из просте куће.{S} Зар би т |
| само због тога што Фатма није знала.{S} И заиста, све би било по старом, да Џемал није дао реч. |
| ве знала, па се пред њим претварала.{S} И она уме да лаже.{S} Оно вече слага оца и мајку како ј |
| шта су им обично црвена, једра бела.{S} И овај каик у који се загледа Емир-Фатма био је као цар |
| је Џемала и са судбином се помирила.{S} И чуђаше се мајка: „Како сам могла и помислити да моја |
| осла робињу тетки: можда се вратила.{S} И заиста, дошла синоћ.{S} Мислила да остане годину, па |
| пу, ви се често уљуљкујете обманама.{S} И мени су се некад <hi>тако</hi> допадали; па где су са |
| бро сам“, ја бих мислила да је нема.{S} И нико не зна узрок њене туге и ћутања.{S} Ја мислим му |
| а обузимати љубав, страст да је има.{S} И чим она пође из собе, он иде за њом, да је љуби, али |
| осим самаца што станују по хановима.{S} И он ће кући.{S} Фатма га очекује, изгледа, обукла му с |
| ле, још нису почеле улицом с људима.{S} И шта би рекли старотурци?</p> <p>— Па зар никад с њом |
| ливају шербет, испраћају га гостима.{S} И поче говорити о другој радости.{S} Унук му је напунио |
| ри слике уоквирене сунчевим зрацима.{S} И чуђаше се како је могла и помислити да у Елизиној дец |
| јчице постала је здрава, дивна жена.{S} И једнога дана, она осети у срцу два осећања: мржњу пре |
| не смећу с ума људи да је она жена.{S} И са разбивеним срцем изиђе, иђаше улицом живо, импрови |
| нац камен, други да је крилата жена.{S} И Џемал је замишља као крилату жену, те кад је најзадов |
| аше слушајући узвике енглеских жена.{S} И рече:</p> <p>— То нису маске, него турске жене.</p> < |
| радости и што воли и што је вољена.{S} И Ћулренги се развеселила како није скоро; и ништа не г |
| че, сваку ноћ, кад је била месечина.{S} И он ју је тражио, а знао је да њена рођака има плаве о |
| да је из ње изнесен мио мртвац, она.{S} И тражаше њене хаљине.{S} Нађе њен чаршаф, који од удај |
| ак, и говори, изговара исто као она.{S} И Мис Блак се смеје, јер мисли да слуша себе.{S} И ника |
| а.{S} Нисам могла, била сам болесна.{S} И шта да вам одговорим, шта да вам пишем после онога шт |
| Њима намена никако није била срећна.{S} И већ хтедоше да иду, кад робиња рече: „Намените још је |
| и она с њеним сестрићем била срећна.{S} И не хтевши јој открити лица, љубљаше јој дувак с њега, |
| ијету помене црно, нећу бити срећна.{S} И после, ти си своје драго видела с балкона, европски.< |
| врло образовану, — против развијања.{S} И ја се бојим да ова не победи, зато што је млађа, што |
| уплаши од његове бледоће и узбуђења.{S} И то се сврши тако брзо и тако просто, као да је дао ре |
| је најлепша једна млада Енглескиња.{S} И прошле године била је у Турској, и Арифи ју је довела |
| му буде жена.{S} Она му не одговара.{S} И он, потпуно <pb n="242" /> полудео, пристаје и на чет |
| бињина разголићена бела, лепа недра.{S} И та што није жена него страст, одрасла је у кући Ибрах |
| мастика не иде у уста, већ у недра.{S} И мало, па почеше излазити бејови и чочеци...{S} И Џема |
| иван, а и на дивном месту крај мора.{S} И тако Емир-Фатми за читави месец дана чинило се као да |
| лавим солунским небом; уђоше унутра.{S} И она и муж имали су јапунџа.{S} Дочека их домаћица, мл |
| е бих дала, па макар остала неудата.{S} И зар би се ти код њега преседела?...{S} Леп али луд.{S |
| ху узети, а може: млађи је од брата.{S} И она лепа, млада, његових година.{S} А где је у кући в |
| рпеће.{S} Само му је тешко од света.{S} И боље овако.{S} Јер да је ово раније знао, па кћер кућ |
| а шта, ни за кога, само ради живота.{S} И кад јој се чини да чује грозне кораке смрти, она се с |
| киња улазећи у собу, па се закикота.{S} И кажу да је леп тај француски језик, а како му је ружн |
| ћа!{S} Као да лупа баш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу викне, оно јој се отварају врата, |
| ук: ћутала је дуго, а после, зајеца.{S} И наједанпут, ућута, и чуди се што је плакала!{S} Човек |
| , није се опио... већ толико месеца.{S} И пијанство је страст, и љубав је страст, и ја сам мисл |
| рела девојка, још мало па уседелица.{S} И не чудим се што онако пишеш о љубави; о њој си се дос |
| из Цариграда за свадбу њена јединца.{S} И опет: темена, темена, темена!{S} Готово ниједна ништа |
| је доле свучено небо.{S} Први снег.{S} И она се овом живописном, веселом сликом развесели.{S} |
| лун, и море, црно, порасло као брег.{S} И њу као да обузе пламен, засенише јој се очи, и у томе |
| преко једног рамена па преко другог.{S} И кад свршише клањање, свих шест помакоше се мало, нечу |
| преко обичаја турског, и француског.{S} И док се Францускиња, слушајући побуњене Цариграђанке, |
| аздух и за друштво најбољи Цариград.{S} И отац их одмах послуша, доведе ме овде, узе кућу у Беј |
| изнутра, у грдно висок оградни зид.{S} И она ће ту, иза тих густих решетака и високог зида да |
| ена није ни помишљала на њен раскид.{S} И ако је нашла оно што је годинама тражила и желела, љу |
| к се смеје, јер мисли да слуша себе.{S} И никад не заборавља како ју је ова несташница једном, |
| цу, запушава уши да не броји часове.{S} И наједанпут, загњури главу у јастук: ћутала је дуго, а |
| рифи нико није био ближи од свекрве.{S} И ако у антерији, у аврапама, оне су у њеној озбиљности |
| арајских чиновника, па тако не раде.{S} И наједанпут, мене поче да мучи страшна сумња, и љубомо |
| и паде ничице.{S} Али одмах устаде.{S} И у томе осветли се сав Солун, и море, црно, порасло ка |
| еја.{S} Оне су тражиле њега да виде.{S} И Мерсије би га познала по слици.{S} Она зна да му је с |
| крајевима где Турци живе, тишина је.{S} И ако је децембар увелике, још није пао ни први снег.{S |
| рши за неколико дана, — одведоше је.{S} И старо и младо, и богато и сирото, и муслиманско и нем |
| еју ти се, и, наравно, криво јој је.{S} И после, све с њим, досадиће му се, заситиће се.</p> <p |
| !{S} Можда је добар, а можда и није.{S} И ја сам можда имала неки бол, али га нисам свету прича |
| н, као просјаци од капије до капије.{S} И ја сам с неном и мајком међу тим ханумама, и ја гледа |
| е весела <hi>само</hi> кад се опије.{S} И ја, замисли, невероватно, купих флашу пива, донесох ј |
| , откопчавајући струкове и антерије.{S} И човек би помислио да их више ништа не може раздрагати |
| госта, те му донесе филџан мастике.{S} И други пут <pb n="207" /> је тако било, и он је био за |
| исибабе, фесови се црвене као булке.{S} И богато и сирото, и муслиманско и хришћанско, јеврејск |
| шћане него за муслимане, младотурке.{S} И ја сам у чаршафу од девете.{S} Па ипак, Емир, моје је |
| Не губи наде док ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, само, као за пакост, он је у л |
| његових грана чиниле су јој се руке.{S} И опет се чуђаше како је велики, као што се чудила једн |
| них врата: даље је ноге нису носиле.{S} И учини јој се као да се нешто свршило, дође јој да се |
| ..{S} Он је почео дипломатске школе.{S} И после, зар је младотурцима лако доћи у службу?</p> <p |
| а својима, а с туђима: раме уз раме.{S} И на какав сраман начин добију пратиоца, удварача!{S} Д |
| свакој сестри на ухо шанула о овоме.{S} И позваше ме у своје друштво људи.{S} И показаше ми „св |
| трић је моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити сећате, драга госпођице; видели ст |
| алила, дође јој у земљу да пропадне.{S} И зар се не нађе нигде пријатељ, да им каже!{S} Чак јој |
| иким даном кад ће оне бити слободне.{S} И говораше јој о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је во |
| м чула да Францускиње уче да црвене.{S} И вероватно, јер .. оне нису баш стидљиве.{S} А њен гла |
| н добро зна шта све знају њине жене.{S} И уместо да је и даље тражи, он се закључа у собу где и |
| уних тридесет а већ отерао три жене.{S} И за шта?{S} Прву, што је позајмила обоце једној комшик |
| е занимају феминизмом и што се буне.{S} И мало па виде да се није преварила; јер најстарија од |
| за препорођај, за њихово ослобођење.{S} И узбуђена, да не би заплакала, устаде и побеже; оне ос |
| и тетке, ни мајке, ниједне слушкиње.{S} И њему се срце следи, оно срце што се малочас слободило |
| ене: нене, мајка, робиња и слушкиње.{S} И она оде међу њих.{S} Учини јој се као да јој отац леж |
| акана у помрчини, седели су до зоре.{S} И женске!{S} Он хоће да надокнади у Француској што је у |
| мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код небројено невеста и мрт |
| ад чује!{S} Поносила се, хвалила се.{S} И кад чује Ибрахим-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема |
| се вода, узима се абдест, клања се.{S} И у највећем очајању, Џемал-бејова мајка, жена и тетка |
| је сестре гледајући се и клатећи се.{S} И Фатма је отклањала, пети пут, онако обучена, па сад ј |
| срце јој дође под грло, чини јој се.{S} И наједанпут, спонтано, скиде бисер, скиде појас, свлач |
| како је постала женом, и нада му се.{S} И она се у њ лудо заљуби, заборављајући да је жена, да |
| рица.{S} Нарочито дете, весело дете.{S} И да је ту било деце, она би оставила жене, па би се с |
| о година.{S} Дошла му је скоро дете.{S} И он је био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младос |
| у мени је сад и светлости и топлоте.{S} И некако ми је необично, некако свечано, некако велико, |
| Да човек бежи од своје рођене куће.{S} И више љута но тужна дочека госте...{S} Ову ноћ и њена |
| ђаке, од пријатељице до пријатељице.{S} И Фатма је данас изишла.{S} Обучена у ружичасту хаљину, |
| сутра Францускиње, прексутра Немице.{S} И девојке су се осећале срећне што су са сваком могле г |
| и женску децу, две красне девојчице.{S} И ако занесена, она никад не помисли да ће доћи до прес |
| плака.{S} Он је не пита зашто плаче.{S} И претвараше се као да је миран, и као да то није ништа |
| ук или на шиљте, савију се у клупче.{S} И лежу наизменце, као код тешког болесника, једне да се |
| is raisonnable!“</foreign> говораше.{S} И најзад узвикну: <foreign xml:lang="fr">„Laisse moi tr |
| улице, из тога краја, туда прођоше.{S} И наједанпут, обе викнуше, у један глас: „Он!“ Обе су г |
| љину, накити се: сад ће ти доћи муж.{S} И не заборави, Емир, да никад пе треба да га дочекаш у |
| ли је ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад робиња одговори: „Нема никога.“ Дакле, он |
| ођичино од своје руке, па је ижљуби.{S} И друге своје учитељице (Туркињу за турски, Гркињу за г |
| њој се каткад дизала коса па глави.{S} И овде јој се једном учини, да су у комитет узете и жен |
| атом, не сећајући се да су ту мртви.{S} И најпосле скренуше ка једном кућерку што се бељаше пре |
| или што се стиди, већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име, |
| енчања?{S} Ко их је венчао?{S} Људи.{S} И ко их је развенчао?{S} Људи.{S} Али зар су то људи ка |
| } И позваше ме у своје друштво људи.{S} И показаше ми „своју милост“ књижевници.{S} Организовал |
| Он оде у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло лепа њена оглед |
| чивати брашно — он јој џак не тражи.{S} И одмах купи од ње тај џак брашна, мислећи : „Завет сам |
| олела да је према мени био друкчији.{S} И лагала сам га..{S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; а |
| ју је кад год је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло често, Фатма се увек смејала на сва |
| } Ми бисмо, сине, тебе опет оженили.{S} И ти си, сине, млад, леп, добар, од рода...</p> <p>— И |
| на мене мислиш," тако сте ми рекли.{S} И ја сам се вежбала.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p> |
| ме непрестано уверава да ме он воли.{S} И мени се понекад учини да ме воли, па сам срећна, али |
| че племства и богатства, он је бољи.{S} И може бити што се није родио у Цариграду.{S} И може би |
| И може бити што није учио у Европи.{S} И може бити што није младотурчин.{S} Па што се онда за |
| месец дана.{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто са страхом погледа у две тешке велике капије са |
| ад нисам била?!</p> <p>— О, била си.{S} И ја се сећам: кад кудгод одеш, разгалиш се.{S} Иначе, |
| ше волим, ја ти не бих умела казати.{S} И после, ја сам мислила да он више неће <pb n="166" /> |
| е није тако волео пити ће је волети.{S} И она не мари за моју љубав!{S} Из свих срца, што су ок |
| Лудост!{S} Па то мора једанпут бити.{S} И после, ти треба да се навикаваш без њега: иде Рамазан |
| на шта она није смела ни помислити.{S} И врло дрзак, не осећајући према родитељској кући онога |
| капља росе:{S} Бог ће вам опростити.{S} И како ће он толико дана без тебе?...{S} Млада си, неис |
| хладан, па ми би теже но од болести.{S} И први пут, увређена, ја почех да размишљам о своме бра |
| зелено као кипарис, символ жалости.{S} И замишљена је, уплакана. „О, нека плаче, нека се никад |
| , и двораше их с новим јелом у руци.{S} И за час, па сви скочише, на доксату опраше руке и уста |
| ла слика, — сачувале је духовне очи.{S} И у овом тренутку, она нагло скочи, па као по неком наг |
| разговор, тих, који се за час сврши.{S} И опет ћутање.{S} После, по жељи те отмене гошће, Фатма |
| не би рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако млада, Емир се са стотину жена овако погледала, и |
| буде кад осете своју руку у његовој.{S} И како ли то изгледа?{S} У мушкој великој руци женска м |
| криле лице на грудима једна другој.{S} И шта је то што их толико растужује и узбуђује? — Љубав |
| у њено мртво тело уноси животни сок.{S} И њу, њеног бога, Сафет је скинула са златног подножја, |
| нумом и готово сам постала англофил.{S} И та жена нађе пута и начина да пошаље мени и многима п |
| гох пече, на очима још магла... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми се бунимо!...{S} Валијиница пр |
| х мољаше да спава с госпођом мајком.{S} И сећа се свекрвине нежности, и кад је једном грдила си |
| .{S} Он стражари под њеним прозором.{S} И зар она зна шта је то слобода?..{S} И пошто обу папуч |
| мушко с невољом, са својом несрећом.{S} И ко зна, могу и да је победим, па после да славим свој |
| /p> <p>Послужише их цигаром и кафом.{S} И још по једанпут се поздравише, па почеше да се разгов |
| а је <hi>нова</hi> и оделом и душом.{S} И жалила је што не може он да је види, овде, те га слал |
| } Дошла ми је по турски: на цео дан.{S} И говориле смо о Рамазану у мојој земљи.{S} Она се сећа |
| иво јој је што јој је глас пријатан.{S} И чуди се, што траже да су заједно, да њини мужеви седе |
| жена.{S} Човек је... друкчији је он.{S} И после, не заборави да си у Турској, да си Туркиња.{S} |
| деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му казати још и с тога да не би била изобличен |
| } Ниди њу веселу: није јој њега жао.{S} И толико му дође тешко што је весела кад је он тужан... |
| реч.{S} Он није пио, али се коцкао.{S} И стриц му је био Европљанин, али је ипак на овај турск |
| прокунем онога који ме је пробудио.{S} И проклела бих га да га не волим.“ — „Мадам Арстид, јел |
| и, тај није муслиманин: није постио.{S} И после, мени се чини да код ње <hi>има нешто</hi>...{S |
| ника до познаника: све истина онако.{S} И он га тада дао својој мајци, она мени.{S} На пошту са |
| могле су преносити што се год хтело.{S} И као жена, за час се осети увређена, понижена, побуни |
| ер...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} И после, мој син хоће да се договори с братом и пријате |
| о врло непријатно што се ово десило.{S} И како ће да издржи све то!</p> <p>Око девет часова, у |
| то вече, ниједне: обе га остависмо.{S} И са живом муком, управо султановом Ирадом добисмо Отпу |
| ме постале то нешто тајно и озбиљно.{S} И Мерсије је посвећена у ову тајну.{S} Понекад се засме |
| час оне хануме, па јој је пријатно.{S} И сећа се шта смо све спремали за ифтар.{S} После смо п |
| ледала, и увек јој је било пријатно.{S} И сад је обузе једна неисказано пријатна топлина и радо |
| о да дође, прошло више од часа и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готово сасвим прошао, |
| њу“.{S} Али ово ми и није чудновато.{S} И сад нам се везирови синови заљубљују у <pb n="6" /> р |
| заљубила у Францускињу," рече Емир.{S} И помињаху предмете своје љубави — жене!{S} Као пансион |
| , јарост, јер мој вереник је официр.{S} И нико то не зна; научила сам да се савлађујем: нене ме |
| могле држати, носити толику радост.{S} И час-по, обузета овом мишљу и чудном милином, окрене с |
| и, он се сад опи брже но прошли пут.{S} И опет страх, бол, плач, преклињаше, грдња, и муфтијин |
| што ће на далеки, давно жељени пут.{S} И занесена путем, не сети се својих, чак тренутно забор |
| нас венчаше и трећи и последњи пут.{S} И ко то учини?{S} Једна највећа поборница за женину сло |
| ла; јер ми смо пристале за једанпут.{S} И онда, била је вешта старотуркиња:<pb n="263" /> позва |
| е, јер женом га је метнула једанпут.{S} И све због њега, све за њега: седела код куће, облачила |
| и, свога сакривања у свекрвину собу.{S} И често се сећа, кад се једну ноћ сакри у метле, и они |
| може сломити ногу или разбити главу.{S} И ви морате као Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па |
| на је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те толике чудне погледе, па јој је неугод |
| и су се скупљали на вечерњу молитву.{S} И девојке наједанпут убрзаше ход, и ако су осетиле неис |
| бити што се није родио у Цариграду.{S} И може бити што није учио у Европи.{S} И може бити што |
| ете низ степенице, да дочека суседу.{S} И као да су се пре неколико месеца у највећој љубави ра |
| ге хришћанске жене немају — слободу.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она му не казуј |
| ад се с њом прашта, испраћа је мужу.{S} И једна стара комшика чуди се. „О, сваки плаче, и најтв |
| е да се одморе, док га друге чувају.{S} И као што би им се онда понекад учинило да ће их обићи |
| ољен њом, Осман-беј испроси девојку.{S} И ово би изненада, неочекивано, нежељено с њене стране, |
| да кћер види мртву, него осрамоћену.{S} И сети се шта њена мајка прича о Мадам Вахрам, Француск |
| бегство Фатмино, на смрт Мерсијину.{S} И могла је чак отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у |
| ар,“ умеша се мајка.{S} Она претрну.{S} И кад је дувао вардар?{S} Да то нешто не значи?</p> <p> |
| си се ти човек претворио у животињу.{S} И ја сам требала да ти се осветим чим сам од детета пос |
| намргођен, обучен европски а у фесу.{S} И зашто је обукао те хаљине, европске, кад мрзи Европу? |
| екад, кад пође на неку свадбу, ноћу.{S} И тако обучена, зави се и седе у кола с мужем...{S} Он |
| ни имала сам кризу, бол за младошћу.{S} И туговала сам што као моја Сафет и моја Елиз немам кће |
| оје пријатељице и јетрву и синовицу.{S} И ако су се спремиле за чифлук, јетрва јој с ћерком дођ |
| ам се тако чини, то је из нас самих.{S} И до сада ја то нисам опазила; а сад видим да је све из |
| р да ми кажу: „тврдица“ или „прост“?{S} И што да моја кћи остане иза пашинских?{S} Кажеш : „<hi |
| биле саме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу Туркиње, дању странкиње.{S |
| е?{S} Где је амбиција — био је први?{S} И пред очима му изиђоше градови у којима је живео, и он |
| уче!{S} Коју хаљину он највише воли?{S} И сети се: једну белу, <foreign xml:lang="fr">saut-de l |
| рашни!..{S} Је ли признао Ахмед-беј?{S} И после, младожења, њена прилика, врати је мајци прво ј |
| ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} И понова наједанпут заплака, и наједанпут ућута...{S} Г |
| n="214" /> сад каже истину.{S} Како?{S} И да рече: „Слатка нене, венчања ми с њим више нема“.{S |
| бити лепу девојку, и то Францускињу?{S} И њој намењен пољубац даде Елизиној млађој кћери, коју |
| учитељици или његовом другу Чарлсу?{S} И сети се свега: њине лажи, свога сумњања у Бога, и лут |
| атмине мајке, мајчице?{S} Ха! ха! ха! — и крупним корацима пође по соби; један крај горње усне |
| осле овога, ја прођох Пером и Галатом — и мени је све пуно: официра нисам ни опазила, Босфор ми |
| </p> <p>— А, песма и говор!...</p> <p>— И да говори... у Нурије-хануминој башти, миловао голуба |
| , млад, леп, добар, од рода...</p> <p>— И богат.</p> <p>— Бог је богат, сине.</p> <p>Да, она не |
| инистичке листове, па видим...</p> <p>— И ја, упаде јој у реч Мирсаде (што је код харема необич |
| вој лепоти, доброти, о роду...</p> <p>— И о богатству, рече Ибрахим-Хасан-беј поносито.</p> <p> |
| код младих жена, заљубљених...</p> <p>— И ништа се није свршило.{S} Чини ми се да је почетак бе |
| ично „отуд што мирише јасмин“.</p> <p>— И онда је било пролеће, и јасмин просто гуши.{S} На њу |
| свака испрошеница, сакривена.</p> <p>— И она ћути, зете?</p> <p>— Немој ми бунити дете, рече С |
| </p> <p>— Јесте, слатка тејзе.</p> <p>— И ти би хтела да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то |
| на силно поцрвене, застиде се.</p> <p>— И сутра, и прексутра...{S} Ја ти не дам више да постиш. |
| њима! додаде пошто се уозбиљи.</p> <p>— И те с толиким правима буне се за право!</p> <p>— А ми? |
| че Мерсије радосно пљескајући.</p> <p>— И срећа и несрећа: ко би моју мајку тамо одвео? говори |
| сам... поче он, па не доврши.</p> <p>— И кад си? упита она радознало, а он јој на то питање не |
| страх и срамота ме, мајка сам.</p> <p>— И грехота! рекоше старци у један глас.</p> <p>Пашиница |
| .. говораше Фатма испрекидано.</p> <p>— И сан ти се остварио..{S} Само да су му црне очи, и да |
| већ рече задовољно смејући се:</p> <p>— И да се не узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је п |
| нарочито пред свекрвом и рече:</p> <p>— И сад тобоже воли Енглескиње.{S} Она је луда за Францус |
| , чак ни осећања, је ли, Емир?</p> <p>— И то не, заврши гошћа па опет седе у наслоњачу, загрли |
| е, а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шали.{S} Пошто добише кафу и цигару, он |
| Нурије се стресе. „И револвер... има!“ И у томе се чу бахат: оне скочише, и Нурије полете ка к |
| , да с нама седе, па опет тужно: жена!“ И још плач, и песма, и шаптање, и световање, па пољупци |
| S} Погледа у Фатму и помисли: „Срећна!“ и обузе је, тренутно, некакво тешко осећање, тренутно ј |
| наје од пре неки дан, а са мном откад!“ И преброји на прсте месеце: „Дванаест...{S} Година дана |
| еј!{S} Може бити ово је тај Осман-беј!“ И неописана љутина га обузимаше: да га ухвати, убије: „ |
| !{S} Машалла'!“ А Фатма: „Слатка суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и остави јој се да је сву |
| кјучук-ханум! црвена си као зрели нар!“ и разлегаше се смех по одаји старе Шехназе-хануме.</p> |
| и с Госпођичиним, па прошапта: „Не ту!“ и похита у собу на тавану, на баба-фингу.{S} Одатле се |
| мом нијету помену сузе, бићу несрећна,“ и рече: — Ја сам готова.</p> <p>Мерсије зажмури па отво |
| ет узели од Џемала реч: „Ако се опије,“ и тако даље <pb n="199" /></p> <p>Али, он се сад опи бр |
| Њој су говорили: „ако пушиш, умрећеш,“ и она је више волела дуван него живот.{S} Тако и он мож |
| ше: „Тешко мени!...{S} Тешко мени !...“ И он се покаја, и застиде се.{S} Али пошто му се учини |
| ...{S} У чијем је гробљу сахрањена?...“ И овим тужним мислима и представама Ариф понова исцрпе |
| а да ту седи једна рођака Нури-беја...“ и казах очево име мога мужа. — „Овде не седи његова рођ |
| е „онај Мурад-Џемал-беј што се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћути, ова млада девојка се |
| опет дођеш пијан, да више немаш жене..“ И ја <pb n="202" /> дадох реч.{S} Пошто остадох без ње, |
| е из дана кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и још многе хануме кажу да |
| ешто што ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је облије зној, а она скаче из постеље, да бежи.< |
| ће говорити мајка им била така и така.“ И онда је обузимало друго осећање, неисказан гнев...{S} |
| онак нам је најлепши, сута ми причала.“ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би |
| „Нема ништа: ја бих то досад опазила.“ И сва срећна окрене му се, слуша га, а после му казује |
| и „На, прочитај то писмо, без потписа.“ И ја узех грубу хартију, па и знам и не знам, јер очи м |
| бо за свакога, само не за турске жене.“ И понова се буни; али против кога, то не зна...{S} Виде |
| дске; богат... све што мој отац тражи.“ И метну у куверт мило писмо, па га десет пута пољуби, п |
| . имао сам много трошка, због болести.“ И користи се једном тачком у верској им одредби.{S} Узе |
| oreign> то је од вас лепо, Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руком место где ће сести и она прође |
| ти је нос исти, велики као што је био.“ И ја се загледах у очев нос: истина велики, већи него у |
| Ариф</hi>? „У њих ништа није случајно.“ И кад се Мадам Аристид и Мадмоазел Дарно окретоше да њу |
| ли мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене...{S} Пашиница и Цариграђа |
| oreign xml:lang="fr">Entrez!</foreign>“ и врата се отворила, и к нама ушао <hi>тај</hi>, и покл |
| а: „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ И наједанпут, као да се расвешћава, узе се стидети: с м |
| и да си у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома тешко, застиде се... највише од Фатме, и |
| седети. „Што су похитале баш прву ноћ?“ И дођоше јој чисто немиле, па се трже: прву ноћ се иде |
| а седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, што је најгоре, наше жене су неискрене.{S} Прв |
| робиња однесе њине чаршафе, „пелерине“ и печа, да их завије и остави у <hi>јашмак-одају</hi><r |
| е насмеју, да нешто не рекну „као људи“ и обесвете његова најсветија осећања...{S} Прича јој да |
| иће је.</p> <p>Од куће оде без „збогом“ и не видев Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку и помис |
| ријатно, нарочито кад уђе један „весео“ и стаде говорити лудости.{S} Видевши га оваквог, она се |
| ва добити напад.{S} Она чу „да се опио“ и би сасвим равнодушна; само, при помену његова имена, |
| не рече ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак слушкињама кажемо „душо“ и „ |
| .{S} А ми, чак слушкињама кажемо „душо“ и „јагње моје“; чак робињама дајемо лепа имена да им не |
| Алаџа-Имарета разлеже се „Аллах екбер“ и губи се у висину под плавим небом.{S} Уска улица, дуг |
| е чула да је ова Енглескиња „журналист“ и велика поборница за женска права, те ју је зато и дов |
| о миловање, а жене су „падале у севдах“ и једна другој у крило бацале запаљену <pb n="157" /> ц |
| <p>— Ја сам на њега већ и заборавила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени |
| >Сваки дан је изводе у шетњу, колима, а и пешке; некад је с њом нене, некад робиње.{S} Најчешће |
| вечерале, јер нису могле сести доле, а и не би умеле јести прстима.{S} Једнима је ово било сме |
| лака.</p> <p>Запад је био као у крви, а и по једном делу мора чинило се као да је просута крв, |
| девојке, видео би да она сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и што слободно тугује, |
| -Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а и на дивном месту крај мора.{S} И тако Емир-Фатми за чи |
| срцем пође; не погледа се у огледалу, а и за кога?..{S} С другарицама је седела, и разговарала |
| , из кога бризга крв, црвена и врела; а и њима није тешко радити, јер сваку помаже или муж или |
| ју од тога?{S} Човеково је до капије; а и на улици: гледање без говора, или, како наше жене каж |
| ав израз очију; пун некаквог бола.{S} А и он је леп човек, лепих плавих очију а црне косе, те ј |
| у Нуријину старинску кућу с кафезима а и са шалонама, с електричним звонцетом на капији поред |
| шљала је пријатељица) као и све младе а и њених година хануме, притрчавала је час једној час др |
| . „Сине, погледај овамо,“ рече јој баба и с другог прозора смаче ћилим и отвори оба крила; а ун |
| воли француски и говори га и кад треба и где не треба: пред клањање, и код мртваца!“ Држи фран |
| вот је свећа коју Бог пали, па он треба и да је угаси.{S} Растанемо се с милима на земљи да се |
| зила и у јутру и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим — до сад би ме зацело видео; али ј |
| а после отрча у башту да нахрани голуба и да набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бокорима ј |
| а станицама, све је подједнако зачуђава и занима; и подједнако је обузима чудно-пријатно, топло |
| ум хоће да се развијемо, он то одобрава и на сва уста грди наше обичаје и друштво.</p> <p>— Мер |
| палате, или дворове француских краљева и паркове?...{S} На Пласу де ла Конкорд обузело ме једн |
| ледајући харемска весеља годинама, жива и духовита Мадмоазел Дарно знала је <hi>шта то значи</h |
| се пред њим претвара...{S} Она је жива и весела, и зато је сви воле.{S} Она је онаква каква је |
| привезивала за тај рад.{S} Ја сам жива и нестрпљива, па имам обичај да мењам места и код куће |
| се у дивну мраморну вазу, па се прелива и пада у басен, који би се за час препунио да на њему н |
| и отварају од лупе у поломљена ћерчива и грозног маукања једног сиротог мачка метнутог на манг |
| ше помињала, и много те хвалила, те ова и не слути да нисте у љубави.{S} Ја ти пишем француски; |
| О, кад сам погледала у шуму од кровова и торњева!{S} Била сам се сва најежила, и осећала сам х |
| ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се обрадова и узвикну:</p> <p>— Иншалла’!{S} Сутра рано.</p> <p>Чим |
| обушише зид између Ибрахим-Хасан-бејова и Нурије-ханумина дворишта; метнуше око <pb n="41" /> н |
| а преко лица при помену имена пророкова и очита кратку молитву, она мирно и тихо, невесела, бри |
| ама се нађе дете.{S} То је крв Џемалова и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем умес |
| који ју је у пролазу видео,“ мисли нова и утире очи белим муслином са своје косе.{S} Њу, нову, |
| у: „...{S}Као да је створена од кринова и руже, у погледу боје; као да је створена од воска, у |
| лада је сан, — заспа.{S} А њена свекрва и сута као да се нечему чуде, пљесну рукама и забринуто |
| о ниси његова!</p> <p>К њој уђе свекрва и рече :</p> <p>— Узела си, чедо, земзем, па сад иди Џе |
| „На песму ме окренуле две радости: прва и велика, што ми је оздравила Фатма: друга, што ћу се п |
| н није пашић, јер, што се тиче племства и богатства, он је бољи.{S} И може бити што се није род |
| и најмањег трага азијатског варварства и беснила наших побеснелих људи...{S} Кад год сам гледа |
| кутије.{S} Мили рукопис!{S} Омилова га и погледом и руком, па, осврћући се, отвори долап; раши |
| ађим женама и девојкама догађа се да га и уз пост походе); узимање абдеста и клањање по пет пут |
| „ааа! ааа!“, пошто се искашљао; оне га и сад дочекаше само с покривеном косом, Нурије, заборав |
| им бити кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће нарицати као за милим мртвацем.</p> </div> |
| „она толико воли француски и говори га и кад треба и где не треба: пред клањање, и код мртваца |
| , затвори писмо непрочитано, испрати га и нађе Фатму.{S} Она бејаше у једној малој соби из двор |
| и јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти испричам ј |
| а покријем очи, <pb n="27" /> гледам га и с њим се разговарам...{S} Ви сте ме толико пута тргли |
| ма и магарцима, и улични продавци свега и свачега, све је застајало, заустављао се саобраћај: г |
| ути, њему, своме мужу, да је поред њега и дању и ноћу, да никад не трене, не легне, да му она р |
| ела је на овом свету, па тако је с њега и отишла.{S} Како је није било страх од ње мртве, кад о |
| д виде да обожава земљу, он му узе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога треска лончар се расвес |
| цу и протераницу.“ Мати јој, осим свога и мужевљег рода, у кућу никога не прима, јер јој се чин |
| ког писма, као сад. „У име Бога благога и милосрднога,” то ми је сад нешто огромно значило. „Бе |
| } Иншалла’!{S} Не заборављам ја Благога и Милосрднога, мајчице.</p> <p>И у Нуријиној кући је по |
| ављају да су госпође и жене и због тога и не зову странкиње: позвала ју је да види харемско вес |
| обри људи га светују, да се остави тога и да пред сведоцима да реч: ако се, на пример, опије, д |
| познаје, али ипак пита се, хоће ли тога и тога.{S} Грехота је дати девојку док не рече „хоћу“, |
| тренутку појави ми се неодољива жеља да и ја положим главу за Француску као Шарлота Кордеј и Ма |
| је од ње, сестре и другарице; и рече да и она њој одсад неће просто ништа казати.</p> <p>У вече |
| нам, слободне, говорише о слободи и да и ми имамо право, не само дужност.</p> <p>Ја мислим да |
| а, нигде никога на улици, па се чини да и по кућама све живо спава.{S} А оно није: у Старом Сол |
| пет пута, и — занео се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, |
| и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешто знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} Заиста, да |
| пуно мржње.{S} А кога год човека, млада и лепа срете, загледа му се у очи, и срце му тада силно |
| а један отрцан миндерлук међу два млада и мртва пијана чочека, па га узе служити мастиком: једн |
| ко су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турска жена распуштеница.{S} Многе, које имају к |
| анцуски као други пут.{S} Али ова млада и лепа турска жена прављаше се као да њену хладноћу не |
| ејати и плакати као луда, и овако млада и јака стегох нену, да је удавим.{S} Могла сам је и уда |
| жену пред њом пољуби.{S} Пољубац млада и лепа човека, Европљанина, каквог и она жели за мужа, |
| и бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и лепа, упирући очи у црвену столисту ружу што провируј |
| родом, и сад седи оборених очију, бледа и тужна, јер се пева тужна песма <hi>Растанак</hi>, те |
| и.</p> <p>Она се сети што је тако гледа и рече:</p> <p>— Слатка тејзе, он је човек према болесн |
| м, <pb n="54" /> Ариф-ханума се загледа и помисли: „„У ђубрету спава, царски сан сања“ : крај т |
| ње, па се она с пашиницом тужно погледа и тужно се на њу осмехну, па је Нурије поче пецкати за |
| се почиње другу молитву, моли Мухамеда и Алију да јој сачувају сина од беде, и окрећући главу |
| в ми је муж!{S} Можда је добар, а можда и није.{S} И ја сам можда имала неки бол, али га нисам |
| се чуо шум мора, видело котрљање звезда и месеца на његовим таласима и осећао јак, слан и топал |
| кафезе!{S} Кад извадим грудицу из зида и прислоним око!{S} Кад седнем крај кафеза и погледам н |
| пред матер и бабу, црвенела би од стида и крила очи.{S} Весела девојчица промени се, уозбиљи се |
| које се надносе особите воћке пуне рода и дижу кипариси.{S} Фењер, свако вече, ја носим и идем |
| , отимају се, беже од глупих предрасуда и опет им се враћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта |
| , лепо, хоћу.{S} Она мужу највише угађа и потчињава се зато што <pb n="93" /> од њега не би ожа |
| деда <hi>телак</hi>: у хамаму трља леђа и циганима.{S} Напослетку, тај паша и не признаје свога |
| кочи те отвори вратаоца, па окрете леђа и опружи мишицу...{S} Емир-Фатма баци поглед с неким чу |
| есу, и отворив вратанца, окрете им леђа и пружи мишицу, а из кола изиђоше три хануме и једна ро |
| > <p>— Аман! узвикнуше робиња и госпођа и покрише лице сукњама.<pb n="39" /></p> <p>— Ха! ха! х |
| гога; и најпосле, кад остарите, од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља. |
| ољуби ме само кад пође и дође. „Од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља. |
| мове?{S} А Сафет ханум пристаје уз мужа и грди кћер:</p> <p>— Камо да сам камен имала!{S} Сејал |
| д плач и проклињање..{S} Клела сам мужа и цариградске обичаје, што допуштају да жене јуре улица |
| се Богу по нашем закону.{S} Волим мужа и чезнем за родитељима. за онима који су ми живот дали |
| која сања о равноправности између мужа и жене?{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф- |
| {S} Видев то, младић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попадаше у море...{S} Поб |
| има.“ Фатма би је пољубила у оба образа и оба ока, али је неповерљива пред Туркињама, па макар |
| рислоним око!{S} Кад седнем крај кафеза и погледам на улицу!</p> <p>Бог!</p> <p>Љуби вас, љуби< |
| ци.{S} Она зна да му је слика из Париза и да је он одрастао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна д |
| женидбу, и рече: „Каквог ортака?!{S} Ја и не помишљам на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело реч |
| е претече Нурије:</p> <p>— Алла’!{S} Ја и данас нисам постила, те сам имала моћи да размишљам.{ |
| ија, окованих мертечким ексерима.{S} Ја и оне две нове идемо за њима, и питамо се: коме ли су с |
| м које ми даде слатка Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а она зове једну Јасмин, другу Зам |
| се узеше смејати што плаче.</p> <p>— Ја и да могу, нећу никад више да отидем Нурије-хануми, реч |
| не.{S} Ти се дружиш само с људима, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима налазим лудости, |
| ти у Маћедонију „да умирују чете“, и ја и моја пријатељица: час смо у Солуну, час у Серезу, сад |
| /></p> <p>— Нашој.{S} Ово знамо само ја и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, али није овде да зн |
| наљути, извуче се из сестрина загрљаја и рече:</p> <p>— Нећу више с тобом. <hi>Сут-ана</hi>!<r |
| (не могу пред свекрвом), гледају у беја и слушају га; он, обучен а бос, једном руком држи чибук |
| муслиманина:{S} Решад-беја, Шефкет-беја и Махмуд-беја?</p> <p>— Сви су старотурци! узвикну Ариф |
| био близу. „То је жена застарелих идеја и глупих предрасуда,“ говориле су оне мајци, с којом не |
| итујући Енглескињу, да се Фатма насмеја и рече:</p> <p>— Ти си као покојни Били, наш папагај.{S |
| а јој опише тај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог те пита кад је то б |
| Рускињу, а једна Францускиња се насмеја и изусти: „Тако упоређење умела је наћи само једна Орие |
| <pb n="118" /></p> <p>Нурије се насмеја и рече:</p> <p>— Да га види..{S} Па добро...{S} Питајте |
| рије то што мрзи.{S} Мерсије се насмеја и отрча у кућу, јер је одзва једна робиња.{S} Наједанпу |
| шница, рече Фатма, а Мерсије се насмеја и рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="en">You are mad!</f |
| . <pb n="228" /></p> <p>Ариф се насмеја и запљеска сестри.</p> <p>— Кажи, кћери, ко може волети |
| рем-хануми, а Сафет се ђаволски насмеја и рече:</p> <p>— Или некоме коме треба да се рече „срећ |
| и Ариф пљуну, а Фатма се весело насмеја и одскакута да се преобуче, и да се намирише.</p> <p>Ка |
| на уђе, а мајка му се задовољно насмеја и рече:</p> <p>— Сине, дај мајци мужде!</p> <p>— Обећав |
| p> <p>Беј се необично задовољно насмеја и рече;</p> <p>— Е, да сам знао, ханум, да си долазила, |
| ају као окамењен; кћи се гласно насмеја и рече: „Што пљујем на оно што не постоји!{S} Бога нема |
| ом гласу понова се осети мушка енергија и одлучност.</p> <p>— Никад то неће бити! загрме он, па |
| тога као због лепоте, биваше све милија и ближа.{S} Не прође много, а он би сав обузет мишљу о |
| Мени се чини да се отвори сутина капија и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми ненине главе!{S |
| ела и кога воли,“ мислила је најстарија и дубоко уздисала.{S} Њих три сву ноћ ћутаху, као да им |
| ворим оно што није истина, рече муфтија и оде.</p> <p>Ибрахим-Хасан беј га дочека с много пошто |
| е су само у хаљинама, разне боје, кроја и укуса, с драгим камењем као да су га купиле у Солунск |
| луњанима, ређа им имена зетових предака и помиње му конаке: два у Бејлер-беју, два у Стамболу, |
| грејавао из једнога малога црног облака и био је сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако |
| виде библиотеку а не сме од Солуњанака и Цариграђанке што не скида очију с ње.{S} Али у томе н |
| је младих!{S} Њина срећа је жртва мрака и незнања, заврши пашиница и заплака.</p> <p>— Обећај н |
| адиле, и шта могу урадити у земљи мрака и хладноће?{S} У једној загушљивој <pb n="201" /> атмос |
| {S} Свет ће говорити мајка им била така и така.“ И онда је обузимало друго осећање, неисказан г |
| S} И она ће ту, иза тих густих решетака и високог зида да вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема |
| о и то, да она није овако краткога века и да не умире на пречац. <pb n="228" /></p> <p>Ариф се |
| ан од туге пресвисну.{S} А људе, човека и жену што се воле..{S} Ох, што одведох Фатму?...{S} Ка |
| велико свештено лице, као стара човека и као пријатеља, и кад му он, с кратким китастим уводом |
| н.{S} А тајну овога младог лепог човека и ове младе лепе жене умела бих крити сто година.</p> < |
| eign>, књиге, слике, Фатмина библиотека и клавир.{S} Свираху у четири руке <foreign xml:lang="f |
| , ако не говори бар два европска језика и ако не свира на клавиру.</p> <p>И она се младима и ст |
| .{S} Свирка, игра, песма, кафа, мастика и урнебес: звецкају зилови, певају и играју чочеци, под |
| е најмилије.{S} Видећи је веселу, мајка и нене јој обрадоваше се: заборавила је Џемала и са суд |
| твори врата и изненади се: његова мајка и тетка чуче поред ашчике и слушкиња!{S} Фатме ни ту не |
| е човек, мушко, него брат: његова мајка и моја две су рођене сестре...{S} Ви то знате, драга го |
| ка било овако“, прихвата Џемалова мајка и уздише.{S} А њене прије не питају је зашто уздише.{S} |
| врло замишљена.{S} То опази њена мајка и као права Туркиња сети се шта је, те једнога дана зам |
| неном</hi>; говорила је како њена мајка и сад као увек само <hi>пеки</hi><ref target="#SRP19120 |
| јој облише лице.</p> <p>И Фатмина мајка и нене заплакаше; оцу јој задрхта брада, али он, трудећ |
| тирка), где их дочекују невестина мајка и нене, и после поздрава седају по ниским миндерлуцима. |
| ејне.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и брат толико старији од њега, он би сео крај ње па би |
| екоше. „Није се опио,“ мислила је мајка и <pb n="197" /> дрхтала је од страха да му се што није |
| ешто умро, одмах би тамо отишле и мајка и сута: проговориле би код мртваца.{S} То помислих, па |
| а софу, где су седеле њена нене и мајка и њена тетка.{S} Чучну према тетки и загледа јој се у м |
| е.{S} После јој се вратише нене и мајка и казаше да је болесници боље, неће умрети.{S} Она се р |
| а дошли су сви Фатмини...</p> <p>Мајка и нене ништа нису знале, јер им беј није хтео казати до |
| разнежи: плачем и осећам се муслиманка и најмањим делићем своје душе, вичем, ридајући: „О моја |
| {S} Бар то није смелост бити муслиманка и ићи развијена кроз град где има муслимана као што је |
| љанка.{S} Али, ја се осећам и Солуњанка и Цариграђанка.{S} И тамо сам се и овде пробудила.{S} Д |
| у турску девојчицу, пољуби је у оба ока и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби и заплак |
| епих плавих очију и широка чела, висока и танка, она се Фатми, у сумраку, учини као Џемал.{S} О |
| , и стаде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим, |
| у постељу.{S} Долазише лекари, два Грка и један муслиманин, па кад видеше да ништа боље од њихо |
| ћи, где је за толико година била свирка и песма, сад плач и проклињање..{S} Клела сам мужа и ца |
| ољеним високим зидовима, чула се свирка и песма: хануме <pb n="278" /> још нису спавале.{S} Стр |
| , без шума, она се заустави код изласка и покри лице рукама, па се врати и оде до ненине собе, |
| се загледао у Фатмину слику, припљеска и цикну, па весело рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr |
| <p>Шта ту има?{S} Једна кафаница, ниска и чађава.{S} Ваздух је био загушљив.{S} Мирише риба, пе |
| и је.{S} Мајка није ока склопила, тетка и жена удариле у ход: час отиду уз један прозор, час уз |
| ли, отац и мајка, стриц и стрина, тетка и теча, неке блиске материне јој рођаке, Цариграђанке, |
| слатки Џемал-беј!{S} Али, његова тетка и сама нерадница, па и мајка, проводила се, а за рад... |
| успомена, колико радости,“ мисли тетка и уздише.</p> <p>Трећи дан изиђе.{S} Чисто постарио.{S} |
| Емир јагње, ти си завијена као Арнаутка и не смеш пешке одавде донде.</p> <p>— Моја несрећа!... |
| у за здравље и добро учење његова унука и узвикну „амин!“; и он сам раздаће им симите; његова м |
| ариских улица допире до ваше одаје хука и кад чујете јако, снажно било једног великог европског |
| атку косу?!{S} Она се некад прерушавала и љубила жене, али није била љубљена...{S} И те, веселе |
| л је погледа, па кад виде да је слагала и није поцрвенела, збуни се и обори очи.{S} Они су јој, |
| се наредише око једног великог мангала и задимише: кад могу хануме, могу и оне.{S} А ашчика се |
| д је понова села, свекрва ју је гледала и плакала.{S} Друге се свекрве смеју, а ова плаче.{S} Н |
| ње турских жена“.{S} Ариф ју је гледала и тужио се смешила.{S} Њом овлада један неисказан скепт |
| .{S} Видела да га гледам, па га скидала и метала мени на главу.{S} Да знаш како ми је стајао!{S |
| добра мајка...{S} За дететом сам ридала и чупала косу као простакуша.{S} Он, дирнут мојим јадом |
| да је не зваше, ко зна докле би лежала и маштала, бежећи од јаве.{S} Ах, јава?{S} Како да изиђ |
| епашћено, а после се грохотом насмејала и рекла: „Да сам хришћанка, ја бих бар узимала једно пи |
| јој и сад бије (као кад их је добијала и први пут читала) мирис слободе и просвећености.</p> < |
| на а главу у руке, и наједанпут скакала и ослушкивала да ли иде теча, па кад ништа није <pb n=" |
| се не одморе.{S} Фатма је много плакала и била је изнурена.{S} Оне помислише даје таква због те |
| О, моја свилена косо, ја сам те чешљала и неговала!“ После јој миловаше руке, тепајући им, па к |
| " /> је сваком казивала, да јој је мала и мила ученица и васпитаница врло, врло интелигентна, и |
| е псовке, научене од цариградских амала и од својих ноћних другова, не хтев се свући, он леже и |
| 05" /> јер сутра ће имати госте, Џемала и Фатму.{S} Он се разнежио, па говори мајци како му се |
| а:{S} Ариф-хануми ће говорити за Џемала и Фатму.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu</fore |
| јој обрадоваше се: заборавила је Џемала и са судбином се помирила.{S} И чуђаше се мајка: „Како |
| м зрелога црвеног рода, затекоше Џемала и његову мајку, његова два друга из Париза, Турчина, и |
| ебо, тај свет који сам из књига познала и о коме ми је толико причала Мадмоазел и Мадам.{S} О т |
| , Париз... све што сам из књига познала и лудо заволела, што ми даје животу живот...{S} Да живи |
| рачног живота!{S} Она је о овоме сањала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење даде једну златну ку |
| чак слага да је била тешка, па је пала и побацила... зато је била онолика вика у кући коју је |
| тана, слободна, с људима се разговарала и кад је била млада, с народним чешљањем, <hi>аврапама< |
| сам га завршила..{S} Ја бих вама писала и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, не читајте га о |
| оји је бољи.{S} А она је за тебе питала и поздравила те. <pb n="120" /></p> <p>— Од „нове“, наш |
| бави; о њој си се доста романа начитала и свашта по харемима наслушала.{S} У почетку, ја сам на |
| е...{S} После се свега сваки час сећала и сваки час се бунила, у себи, не говорећи никоме ништа |
| м зрацима.{S} И чуђаше се како је могла и помислити да у Елизиној деци не воли њену децу него њ |
| д очи, и <hi>он</hi>.{S} Како сам могла и помислити да ме он узме?{S} Зар ће он мене узети кад |
| .{S} И чуђаше се мајка: „Како сам могла и помислити да моја кћи није верна Исламу, и да не веру |
| си од тринаест година, ја бих ово могла и разумети; али од осамнаест, на Истоку зрела девојка!{ |
| на...</p> <p>Док је она, ћутећи, седела и размишљала, тужна, у собу улете једна енглеска девојч |
| она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гледала путнике и своју нене, и мајку: и оне се грдно |
| нас, удаје се за човека кога је видела и кога воли,“ мислила је најстарија и дубоко уздисала.{ |
| ло промукао.{S} Да сам га раније видела и заволела га, нити бих му спазила јабучицу, нити бих м |
| ту тетку, стару, која ју је врло волела и од милости је звала „Фатуш“: болесна је, на самртној |
| е иза леђа.{S} Фатма је врло поцрвенела и смејала се једним смехом који је личио па плач.{S} Он |
| ремима.{S} Ја сам Цариград, његова села и његове улице познала из кола и из каика; ја улицама н |
| ју је једна млада рођака, а она, весела и срећна, рече: хоћу!{S} Она је синоћ прислушкивала... |
| мајка осећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћи и другарица.{S} Она се теби јадала, ти си њој гук |
| анпут наместила витице а ја се изгубила и пољубила је. „То ће те подсећати на њу, <pb n="9" /> |
| {S} Па се сети да га је била заборавила и у она два своја напада, кад јој се чинило да ће умрет |
| како ју је лагао, зар га не би оставила и не сачекавши да јој падне треће венчање?{S} Што да жи |
| зан, да не смеће с ума дан кад се свила и кадифа замењује с неколико аршина памучна платна, да |
| ; да поштује ону што јој је мужа родила и снагу му дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад |
| ј се чини да није у граду где се родила и одрасла, него негде далеко, у једном од њој непознати |
| гу, знам у каквој сам се средини родила и одрасла.{S} За Црни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес |
| не познајем, и ако сам се у њему родила и одрасла.</p> <p>Заћута, и пођоше јој сузе.</p> <p>— Ш |
| треба век да векује, она би се зачудила и узвикнула: „Како мало!{S} Јавио се мени робињи као сл |
| ко је нашла оно што је годинама тражила и желела, љубав, ипак је врло често бивала тужна како н |
| <p>Кад бих нешто ја као друге излазила и у јутру и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим |
| адознала слушкиња непрестано је улазила и излазила.{S} После су ове две отишле, а дошли су сви |
| е, једна слушкиња је непрестано улазила и излазила, тобоже нешто тражи.{S} Најпосле Фахрије нер |
| , па су се чудиле.{S} Она је то опазила и испричала им како једанпут, кад је била врло млада, р |
| <p>— Тако ти ових недара што те одојила и снагу ти дала, баци нож!</p> <p>Сви заплакаше, чак и |
| ињавати:</p> <p>— Али ја бих то учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се вол |
| каква европска арија, она добија крила и у духу лети по непознатим световима, заносећи се живо |
| помисли да ће је беј убити што је крила и побеже из собе.{S} А плаховити Ибрахим-беј викну на к |
| промени.{S} С колико је куражи говорила и с колико енергије радила на њеној преудаји, а сад кад |
| сто пута се покаја што га је испратила и сто пута рече: ако!</p> </div> <pb n="30" /> <div typ |
| е њој отворено причала, а она се љутила и гадила.</p> <p>Пролазиле су године, од слабуњаве једа |
| ам се и потчињавам му се, те сам личила и на робињу и на милосницу...{S} Ја се обучем, а он дођ |
| га, а после му казује шта је она учила и читала.</p> <p>Кад засити чула, он потражи хране души |
| рчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и персиској<pb n="90" /> и арапској књизи и читала јој |
| en">Miss Black</foreign>), што је учила и певању!{S} И нашта јој свирање и певање?{S} Да весели |
| " /> или мазгом.{S} Ја сам у кући учила и турски и француски; ја сам у пијано свирала као Европ |
| уше која се не би од тога бола уплашила и која се не би пред њим поклонила, осетивши у себи</p> |
| ј спавају родитељи, али се брзо измакла и изишла из куће и из дворишта, као сенка...</p> <p>Пре |
| а се покаткад осмехне, а јуче се обукла и закитила.</p> <p>— Е, хвала Богу! вели њена мајка рад |
| И ја га пустих, оде ! рече с пуно бола и поче плакати.</p> <p>— Не! поцрвенеће ти очи, па ће н |
| ут види Ибрахим-Хасан-бејова дивна кола и коње с богатом оправом, а да му опет не види харем.{S |
| ед конаком стадоше двоја затворена кола и из једних изиђе та стара цариградска пашиница са свој |
| ијом зауставише се једна затворена кола и из њих изиђоше оне три Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} |
| екрвом и сутом ушла је у затворена кола и отишла на Јалије, стрицу и његовима, који су се синоћ |
| рије-ханумином кућом зауставише се кола и чу се лупа у капију. „Можда није пијан.{S} Зашто на к |
| ова села и његове улице познала из кола и из каика; ја улицама нисам пешке пошла, ја се Босфоро |
| . „Каранфил!“ захори се из толиких грла и разлише се гласови на месечини као месечина, кад она |
| о из конака није видео, одмах узе весла и похита према малом Кара-Бурну, а за каиком остајаше с |
| данпут, каик стаде, младић остави весла и узе <hi>ут</hi><ref target="#SRP19120_N21" />.{S} Она |
| саме жене, у дворишту кокоши без петла и голубице без голубова.{S} А варају нас.{S} Погледајте |
| пијама, која се с времена на време чула и одјекивала тишином; неке куће нису биле у реду с друг |
| или што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је љубав. „Љубав је, кажу муслиманке, жена |
| збиљна, говори француски, да не би чула и разумела послуга.{S} Малопре је била сва старинска Ту |
| е ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу његову,“ тако мисли Фахрије-ханум, |
| кивало младост и лепоту, срца пуна жеља и нада, некад, сад иструлела, суха као трава по гробљу, |
| суши за њом, коју је чувала као дадиља и васпитавала као мајка.{S} Како ју је васпитала, тешко |
| о белом облачку.{S} Влага, мирише земља и дрвеће...{S} Из комшилука се чује деф праћен зиловима |
| лико; и у мени сваким часом јача и воља и снага...</p> <p>Иначе, овде је теже но у Солуну: турс |
| апостолицу, мисионарку, и јача ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи извес |
| викну промукло и страшно, па се заљуља и паде...{S} Око ње се скупи сав харем, и отац јој...</ |
| лепа.{S} Како се по многобројним собама и на софи смеје наш турски намештај!{S} На мене се смеј |
| офу: мајке им седе с подавијеним ногама и, како се њима учинило, тупим погледима, не пушећи (не |
| судови са сиром, кајсијама, с татлијама и са слатким од смокава; па су и старе и младе почеле ј |
| у јавили целом комшилуку, свим рођакама и пријатељицама.{S} Али зашто Фатма не чу бабу и мајку, |
| ми је била Госпођица са својим рођакама и пријатељицама, и шта сам видела? — да сам била у забл |
| породично гробље, ја седим с девојкама и младим женама, и осећам неуздржану струју новога живо |
| шкрину једна врата с подмазаним шаркама и погледа у собу, у помрчину направљену од фереџа и ћил |
| } Плашила се и опет се радовала луткама и играчкама.{S} Док се једнога дана не побуни...{S} Беј |
| не гледајући га, покриваше лице рукама и плачући муцаше: „Тешко мени!...{S} Тешко мени !...“ И |
| ше, не даде јој плач, покри лице рукама и клону на миндерлук.{S} Ариф се силно растужи и, гутај |
| та као да се нечему чуде, пљесну рукама и забринуто изусте: „Шта ће се, аман “ Нурије с времена |
| се лудо обрадова, а мајка пљесну рукама и рече:</p> <p>— Шта учини, сине мој?</p> <p>— Што, мај |
| ули, на месечини веселимо се с ханумама и гледамо у Вардар.{S} Како сам била радосна кад нам до |
| азио у болести онолико?{S} Ко је с нама и певао и плакао?{S} Ко те бранио од рђавих уста?{S} Хи |
| на прозора, да се загледам у очи женама и људима.{S} Ја мислим да се Донмама чак јављају људи, |
| се зажеле ханума (истина млађим женама и девојкама догађа се да га и уз пост походе); узимање |
| адознало слушају разговор жена о женама и буне се на уређење харема.{S} Фатма их подсети на Мар |
| а младе у новомодним европским хаљинама и на старе у старинским турским антеријама с три стотин |
| фереџама, дечака у скерлетним хаљинама и старих просјака у сивим ритама.{S} Дерњава продаваца |
| м лепом кућом, двоспратном, са шалонама и с три балкона, на грчком Пиргусу а турским - Јалијама |
| их одведе на софу с отвореним шалонама и прозорима, где она ради, мисли, осећа, радује се и ту |
| иште и вршите саме, они су с чочекињама и кафешантанским девојкама, где им се у буновној глави |
| олиш, чедо, што се дружи са странкињама и што воли Францускињу?“ А она је нени одговорила: „Не, |
| </p> <p>У петак те чекам са странкињама и Цариграђанкама.{S} Ја сад Цариграђанке сто пута више |
| разговора са странкињама, Енглескињама и Францускињама, да познамо шта њих покреће nа рад, на |
| аде, дубока темена направи Енглескињама и Францускињама, и изиђе...</p> <p>Кући оде пред подне, |
| странкињама, нарочито међу Енглескињама и Францускињама, она је имала многе своје познанице.{S} |
| /p> <p>— Кад ћемо смети рећи слушкињама и робињама: „Изиђите, имамо нешто да се разговарамо“. а |
| ама, муфтија у кафеним чошним шалварама и чалми емир-боје.{S} Старац, тип старинских Турака: ду |
| а ми је.{S} О, звецкала ми је чампарама и играла као чочек!...{S} Била је раскалашио весела, и |
| тном кућом са софама, ћошкама, терасама и баба-фингама (собама на тавану), и црни дилавер у ред |
| ве ходом поред кућа са софама, терасама и <hi>кафезима</hi> (решеткама на прозорима), негде гус |
| е с прага Фатмина мајка, онако у гаћама и кошуљи и с јапанском лепезом.</p> <p>Кад јој се кћи м |
| улице Старога Солуна са шареним кућама и с високим оградним зидовима, гдегде опалим исподупира |
| ун, начичкан трошним зградама са софама и кафезима...{S} А кад се стиже до близу Алаџа-Имарета, |
| ђенији род.{S} То је свекрва са снахама и унукама, мајка Ибрахим-Хасана и Исмаил-Ахмеда, два бо |
| иним европским хаљиницама, с рукавицама и штапићем, иде с једним гавазом.{S} Ја помислих да је |
| обна врата, и грувајући у њих песницама и ногама, ружаше Фатму.{S} Најпосле га слуге савладаше, |
| ма, и, праћене свирачицама и певачицама и оном туштом и тамом, пролазе мимо црнкиње и црнчиће с |
| убоким теменима, и, праћене свирачицама и певачицама и оном туштом и тамом, пролазе мимо црнкињ |
| ноката; прављење од дана ноћ с фереџама и ћилимима на прозорима, где није шалона или капака, и |
| су је преварили.{S} Он нигде ништа нема и ни за шта није спреман, а тетка може своје имање да о |
| им-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема и да живи од туђе милости!{S} Он, само он да не дозна!{ |
| и код непознатих оговарају мужа.{S} Има и таквих које оговарају и своје деце оца.{S} Мени моје |
| од вина и ракије, а не знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време |
| жена, да је мајка четворо деце, да има и женску децу, две красне девојчице.{S} И ако занесена, |
| ли икада помислио, зете, да ти кћи има и душу, не само трбух за јело и снагу за одело? рече Ар |
| нек дознаду да све што има дужност има и право на <hi>право</hi>: учите их да траже право сунц |
| а милостивих, али <pb n="133" /> их има и немилостивих, кога данас може дворити сама, сутра с о |
| Емине-Семије-хануму, старију жену (има и унучад), — за развијање ; друге су уз Ђулистан-Исмет- |
| не под теретом: уместо да шкрипи зубима и да ћути као муслиманка, она кука. „Где ти је воља?... |
| " /> и кесама, Арнаута у новим ћулавима и Туркиња у отрцаним фереџама, дечака у скерлетним хаљи |
| ки црни ован — с вараклаисаним роговима и црвеним тракама као за Курбан-Бајрам.{S} Пашиница пре |
| >30 априла, у јутру.</p> <p>С друговима и ноћу и дању...{S} И мушки и женски заједно!{S} Мени с |
| ци полазе испред њих, звецкају зиловима и певају...</p> <p>На харемским прозорима из авлије спу |
| е свекрве смеју, а ова плаче.{S} Новима и Арифи нико није био ближи од свекрве.{S} И ако у анте |
| еж, кроз гомиле људи у црвеним фесовима и зеленим и белим турбанима и буљуке жена у разнобојним |
| цигару, запали је, повуче два три дима и узе плакати: она пуши, сузе јој обливају сасвим мирно |
| ира на клавиру.</p> <p>И она се младима и странкињама све више душом приближује, и како би их п |
| тано гледа у лепу земљу са њеним брдима и бистрим рекама, и час-по па се обрадује мору, кад се |
| силним драгим камењем по врату, грудима и глави, новомодној европској фризури, она, Европљанка, |
| олице где седе Турци, пуше на наргилима и пију кафу из филџана...{S} Жене се враћају из шетње, |
| Уска улица, дугачка, закрчена је колима и светином: чалме се беле као висибабе, фесови се црвен |
| бави...{S} Али, једнога дана дође плима и сву је потопи, она се понова заборави, чак приставши |
| љу сахрањена?...“ И овим тужним мислима и представама Ариф понова исцрпе сву моралну снагу, и к |
| сеље, да га пореди с европским весељима и баловима, и кад дође време да се чује протест нових, |
| нглескиња, које, путујући, иду харемима и држе им предавања...</p> <p>Одавде, Ариф оде кући.{S} |
| ад виде једнога Грка с љубавним писмима и косом своје веренице.{S} Мали, ситан, црн, он вади из |
| им фесовима и зеленим и белим турбанима и буљуке жена у разнобојним чаршафима, и где је било во |
| ке свршене правнике у кафеним кафтанима и белим чалмама, па ми да им се обучемо, а они, кад из |
| шта ћемо ?...</p> <p>Она слеже раменима и поче ходати по соби.</p> <p>— Иди, тејзе, моли мога о |
| и поплављеној месечином.{S} Она ће њима и вечерас играти, летећи као ветар или обрћући се као в |
| у суштину свега што је око њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају женској деци име <hi>Ариф</h |
| свет, трговци дућанџије и они с коњима и магарцима, и улични продавци свега и свачега, све је |
| нама редовно, у вашим колима, у коњима и, опрости, — у оном вашем великом псу...{S} У свему ва |
| завеса, те је месечина пала по стварима и по ханумама; покаткад се чује неразговетан шапат, кад |
| } Он је човек према сиромасима, старима и болеснима.“</p> </div> <pb n="252" /> <div type="chap |
| у две тешке велике капије са звекирима и халкама споља, с мандалима изнутра, у грдно висок огр |
| , и влажила га сузама а сушила уздасима и топлотом што бије с њених раширених зеница, где се чи |
| ање звезда и месеца на његовим таласима и осећао јак, слан и топал мирис његових вода...</p> <p |
| теријама, и док чељад љуби скут гостима и прима им сунцобране, дотле им хануме праве дубока тем |
| ивање лица на лице, пљескање по плећима и узвикивање „<hi>о, машалла</hi>!“ А тек што поседаше, |
| стију, сву ноћ сам седео с бескућницима и пио сам ..{S} Ми, младотурци и нове, срушићемо све пр |
| з Цариграда.{S} У тим тешким тренутцима и мајка му је на то мислила.{S} Он хтеде одмах да да ре |
| е, нареди да се по кући иде у терлуцима и да се не лупа вратима.</p> <p>На миру је лежала три д |
| ла му глас; певао је.</p> <p>— А, песма и говор!...</p> <p>— И да говори... у Нурије-хануминој |
| Црни Грк стрпа у недра вереничина писма и косу и из чађаве кафане, осветљене једном прљавом лам |
| ли, ситан, црн, он вади из капута писма и чита их једном бледоме младићу.{S} После све то спушт |
| ћа је умрла), Џемал-бејова мајка, Фатма и Мерсије.{S} Пре две вечери не развише се, осташе у ча |
| к.</p> <p>Кад видеше Францускињу, Фатма и Мерсије поцрвенеше, узбудише се и обрадоваше се као д |
| ослуживаће госте, а његова слатка Фатма и њена мајка растрчаће се по кући: доливају шербет, исп |
| м тешким мирисом, који је осећала Фатма и чинило јој се да јој отежава дисање.</p> <p>Кад се от |
| књиге, и четири, више...{S} Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и персиској< |
| >— Ја сам Осман-беја видела, рече Фатма и поцрвене.</p> <p>- Одакле? упита њена мајка зачуђено. |
| би моју мајку тамо одвео? говори Фатма и уздише.</p> <p>Све три седоше и запалише цигаре.</p> |
| да штуца.</p> <p>— Комарци! викну Фатма и угаси свећу.</p> <p>— Не бојиш се комараца него ти жа |
| а просто нећу то да слушам, викну Фатма и запуши уши.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, dear m |
| p>— Аман, цела кућа луда! узвикну Фатма и поче плакати.</p> <p>А у предсобље је ушао лепи беј, |
| ћеш.</p> <p>То рекавши, устаде с дивана и пође из собе.{S} Висока, мршава, сва бела, на плећима |
| бразоване, а Ариф-ханум је и образована и <hi>ариф</hi>: научите ме шта ћу са сином!</p> <p>Оне |
| еко главе, да не чује пљуштање шадрвана и песму једног заосталог славуја, јер и једно и друго ј |
| ва господска свадба буде, по месец дана и више говори се о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} |
| своје миле познанике, поред Шатобриана и Ламартина — Гиј де Мопасана, Марсела Превоа, Пола Бур |
| убављу је румена девојка, лепо очешљана и закићена, сва у црвено:{S} Радост.</p> <p>Од јутрос с |
| тра венчање, као у старинских муслимана и по малим градовима, а одмах после венчања, они узеше |
| N67" /> Е, али она мајка из тога романа и њена: пре би пристала да кћер види мртву, него осрамо |
| оју снагу за просвећење масе, за хумана и културна женска друштва.{S} Маса нам живи у мраку.{S} |
| х година а као младица, толико дотерана и дивно обучена, и уведе је у ванредно велики салон рас |
| Бром, етар, млака купатила, лака храна и на првом месту за неки дан — мир.</p> <p>Па се поклон |
| снахама и унукама, мајка Ибрахим-Хасана и Исмаил-Ахмеда, два богата Цариграђанина који су се до |
| му се.{S} Али, ја немам новаца за овна и свеће (свеће сам обећала текијама).{S} Хоћеш <pb n="2 |
| На једној свадби у Серезу, она, хладна и озбиљна, није се могла уздржати од гласног исказивања |
| сти.{S} Кућа, где је била свадба, бедна и жалосна, мала, ниска, влажна, у једној прљавој уличиц |
| ици свога умрлог мужа, колико је вредна и честита.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави и кад нис |
| вот трулеж), из кога бризга крв, црвена и врела; а и њима није тешко радити, јер сваку помаже и |
| се кријем, као да нисам у Солуну рођена и одрасла.{S} Овде се турске жене мало крију, ви то зна |
| оружје, а она не одговори, већ узбуђена и љута похита Фатми.</p> <p>— Слатка тејзе! викну она р |
| литву, њој познато!{S} И овим пробуђена и разнежена, чу шадрван: пљушти као киша!{S}" Устаде.{S |
| већем очајању, Џемал-бејова мајка, жена и тетка не сумњају у Бога. „Биће што је писано.{S} Хвал |
| бејова, Ибрахим)-Хасан-беј, његова жена и кћи, робиња и све слушкиње.</p> <p>Никад није оволико |
| кајница.{S} Ја сам рођена да будем жена и мајка; али, кад ме мој бездушни <pb n="183" /> муж ос |
| S} У нас је више распуштеница него жена и девојака.{S} Зар си само ти несрећна?{S} Како је оној |
| о распаљену фантазију наших младих жена и девојака, а Енглескиње је темперирају,“ вели она.{S} |
| разлегала песма младих јеврејских жена и ударање у ут и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне у је |
| о коме сам толико слушала од наших жена и читала књиге ваших земљака, ја сам сад први пут видел |
| и, смејала би се а деца би била блажена и утркивала би се коме ће она више бити друг или другар |
| ке улице, отишла Џемалу, пала на колена и молила га да беже у свет где људи имају душу.</p> <p> |
| у Европи, у Паризу, европски направљена и намештена.{S} А како видех овога, ја онога заборавих, |
| , један од крви и меса, други од камена и бронзе...{S} Ови други сви имају душу, и ја многе поз |
| ам познанике бар међу народом од камена и бронзе.{S} Ишла сам на гробље, хришћанско, на велико |
| ан, непокретан, само задрхти од пламена и треска; ни најмањи лист се није покретао пре трескова |
| ама по души; ви сте данас имале времена и да се испавате и да мислите на мене несрећну, на наше |
| не, дотле им хануме праве дубока темена и радосно се смеше на њихове љубазне, пуне дражи и елег |
| дном виде, она им направи дубока темена и ишчезе иза капије ..</p> <p>Освану четвртак, дан кад |
| метну у недра, па правећи дубока темена и смејући се изиђе.{S} Фатма чита теткино писмо:</p> <p |
| и саже се те им направи од земље темена и пољуби их у скут и у руку.{S} У зеленој антерији, с к |
| Солуњанкама.</p> <p>После многих темена и многог ћутања, Шехназе-ханум поче с пашиницом разгово |
| ници, пробуди се оријенталка, неискрена и неповерљива, што осим Богу не верује више ником.{S} М |
| <pb n="93" /> од њега не би ожалошћена и понижена као неке њене друге од својих мужева: љут, с |
| ква му кћи изгледа у лицу, да је решена и на живот и на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти још не |
| >Он ни по гласу не познаде да је решена и на живот и на смрт.</p> <p>— Ти због тетке...{S} Спав |
| у да јој види сестрића. „Она је куражна и енергична,“ мислила је, „она ће ме измирити са Сафето |
| ање, љубомора?{S} Она зна да је и нежна и сурова...</p> <p>Сву кривицу метне на своја плећа, па |
| све зна; зато је на свадби била брижна и обучена у загасито зелено.{S} Па је испита.</p> <p>— |
| е дира, али се трже, видећи да је тужна и рече:</p> <p>— Још један нијет, да видим хоће ли се п |
| и се, па цигару.{S} Она је јутром тужна и кад нема узрока; али кад попуши цигару, или чим је за |
| е зна да га волим, али није овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој башти?</ |
| ене домовине, јер њен језик нико не зна и нико не учи.{S} У њеној земљи пакост.{S} Она се сети |
| Ви мислите да је пијанство само од вина и ракије, а не знате да га има и од радости, и оно је г |
| обузе једна неисказано пријатна топлина и радост..{S} Али наједанпут, њој се учини да хоће да с |
| >Нурије се сети његових ноћашњих хаљина и рече: <pb n="168" /></p> <p>— Е, да му љубиш руке...{ |
| чице и хелиотроп с ливантама од јасмина и јоргована.{S} Па су се, после, поделиле у четири груп |
| раву прошарану жбуновима руже и јасмина и бокорима јоргована, у две грдно велике „рунделе“ као |
| ог стакла, и тамбуре трезнога берберина и чампара пијаних чочека...{S} За тренутак, као муња шт |
| ћи ће јој у госте њени с Јалије, стрина и сестра од стрица.{S} Обуче се, па отрча на софу да се |
| ти, долазише на добродошлицу.{S} Стрина и сестра јој доцкан чуле, па доцкан и дошле; и пошто ни |
| “...{S} Старичине унуке, од једног сина и од другог, две младе, врло лепе девојке, значајно се |
| мајци мило: молитвом се стишава љутина и блажи јад.{S} Досад, као и све младе, ја сам клањала |
| te> <note xml:id="SRP19120_N49">Разумна и узвишена, велика.</note> <note xml:id="SRP19120_N50"> |
| „<hi>суто</hi>“.</p> <p>Као обично, она и данас седи на шиљтету у белој алватној хаљини, турско |
| ужу.{S} Он је, види се, слободи.{S} Она и сад има неку тајну.{S} А досад, она није имала ниједн |
| их ногу, сасвим белог, због чега га она и зове „Памук“, и без премишљања позва Арифу да јој вид |
| воле?“ — „А ти си ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако |
| радознало. „Па.. ти знаш,“ рекла је она и смејала се. — „Ја не знам.{S} Кажи, молим те, каква?“ |
| Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, рече она и дубоко уздахну.</p> <p>Мерсије хтеде да је дира, али |
| солунским небом; уђоше унутра.{S} И она и муж имали су јапунџа.{S} Дочека их домаћица, млада, в |
| стезања.</p> <p>— У Европу! узвикну она и пребледе.</p> <p>— У Европу.{S} Сутра...</p> <p>— Теј |
| на.{S} Крај мора, крај отворених шалона и прозора била је месец дана.{S} А сад, да се затвори.{ |
| >Ништа више.{S} Ја се загледах у крупна и искривљена слова...{S} Понеко слово, право и ситно, у |
| xml:id="SRP19120_N23">Ја сам правоверна и заклињем се пред Богом да је моја сестра од стрица за |
| ати, а ја сам пред оцем као увек: мирна и насмејана.{S} Не могу у очи да га погледам ни честито |
| еки дан ми се не ради, а ја сам немирна и тужна.{S} Седам, лежем, устајем, погледам на сахат. „ |
| Она је Туркиња, сентиментална, страсна и способна за најчудноватија маштања.{S} Растужена, она |
| а их домаћица, млада, врло интелигентна и врло културна.{S} Говораше с Арифом енглески.{S} Мало |
| у верској им одредби.{S} Узе џак брашна и у брашно завуче завежљај с хиљаду гроша у злату, и то |
| дух слободе.{S} Сад је доба васпитавања и припреме за то свето и велико; и у мени сваким часом |
| , он ми поднесе рачун: од великог имања и богатства, остало само једна кућа и хиљаду лира; па и |
| е он с подсмехом.</p> <p>— Има занимања и у Турској за њега ученог.</p> <p>— Јеси ли ти, кћери, |
| .{S} То су њини гласови, гласови чуђења и радости, глас њине душе.{S} Да муж жену пољуби у руку |
| хаљинама, бео као млеко због неизлажења и много изгубљене крви.{S} Окренут леђима уласку, он не |
| рској женској деци имена драгога камења и цвећа дају случајно!{S} У њих ништа није случајно: о |
| {S} Чак и херој, млад, леп, пун поштења и узвишеног родољубља изгледао јој је млак кад говори, |
| еним прозором жене: нене, мајка, робиња и слушкиње.{S} И она оде међу њих.{S} Учини јој се као |
| м)-Хасан-беј, његова жена и кћи, робиња и све слушкиње.</p> <p>Никад није оволико испољен садаш |
| ерсије.</p> <p>— Аман! узвикнуше робиња и госпођа и покрише лице сукњама.<pb n="39" /></p> <p>— |
| чудо.{S} Сви смо у бело, говори робиња и полази да отвори врата, јер неко зачагрља резом.</p> |
| /></p> <p>— Ариф-ханум! узвикну робиња и отвори врата.</p> <p>— Тејзе!{S} Моја мила, слатка те |
| три Фатмине учитељице, Туркиња, Гркиња и Енглескиња, и неколике странкиње, и Мадам Аристид са |
| ф-хануми где затекоше пуно младотуркиња и жена свих нација, међу којима бејаше Мадам Аристид с |
| Мадам Аристид и њене кћери, Францускиња и солунске Гркиње...{S} Лепих плавих очију и белих зуба |
| ам не сме у собу без питања, а слушкиња и робиња сме, рече Мирсаде.</p> <p>А Енглескиња прихват |
| У нашу одају улази без питања слушкиња и робиња, а не може ући муж и син, нарочито кад виде „н |
| 3" /> живимо; зато нас спопада чамотиња и обузима туга.{S} Ја сам мислила да не радим кад сам т |
| нешто, купићемо ти великог дрвеног коња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч, али кад дође ноћ...{S} |
| Мерсије не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад помисл |
| само то да буде! рече Цариграђанка, па и она поцрвене.</p> <p>— Откуд то?!{S} Ви нове проводаџ |
| ик, један једини од целог комшилука, па и он обрастао у исцветали јасмин. „О моја слатка сута!{ |
| S} Један капиџик од целог комшилука, па и он затворен.{S} Кад год у њ погледам, ја заплачем. <p |
| едило.</p> <p>Фатма је увек постила, па и сад хоће, а свекрва јој забринуто говори:</p> <p>— Хо |
| рече тихо Мерсије што малочас Фатма, па и она дубоко уздахну.{S} У овоме друштву не осташе дуго |
| Притрча јој, у геџелуку, неочешљана, па и неумивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и да |
| м пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама |
| Али, његова тетка и сама нерадница, па и мајка, проводила се, а за рад...</p> <p>Фатми би жао |
| ење, како су то подносиле њине бабе, па и матере.{S} За ово душа наших жена свуд је нова.{S} Уп |
| рији је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и не поздравивши девера седе за ђерђеф.{S} Осман се зач |
| пре, једва чекам да легнем, у вече, па и преко дан: зажмурим па покријем очи, <pb n="27" /> гл |
| ве!{S} Читале шта се по Европи ради, па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће, оне, сироте, не знају.“ |
| да отклања вечерњу молитву.{S} Мало, па и жене, све три у бело, све три скинуле чарапе...{S} И |
| е осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их не дирају, само се на њих значајно насмеше, и |
| з потписа.“ И ја узех грубу хартију, па и знам и не знам, јер очи ми лете преко редова...{S} И |
| не бих могла ћутати.{S} Напослетку, па и шта је то толико што се опио?{S} У нас пију и жене, с |
| чланови, само је још једна у Солуну, па и она знам да неће доћи.</p> <p>— Шта те брига?!{S} Кад |
| о и једно осећање.</p> <p>Сви плачу, па и невеста.{S} Она је у овом интимном и светом тренутку |
| стало само једна кућа и хиљаду лира; па и то туђе — кадиско.{S} Па шта је мени остало, о Алла’! |
| сница!{S} Срамота!“ помисли и скочи; па и остале туђе скочише несвесно и пођоше за њом јенђама. |
| човеку као неку ствар, невиђену!{S} Па и ствар, кад се купује, тражи се да се види.{S} Дао ме |
| S} И оне продужују пут ћутећи!...{S} Па и људи ћуте, они који су протеривани у Европу.</p> <p>Н |
| и као свештеном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком гледам по оца...{S} М |
| ли је био болестан, ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатма је његова.{S} Варали га као дете.{S |
| во што ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја полако умирем. <pb n="293" /></p> <p>Париз, 29 апр |
| им доносио мастику.{S} Опет лаж.{S} Па и он рече, пошто седе и тупо погледа у кафеџију: „Једну |
| акосне хануме дадоше јој надимак.{S} Па и ти, Мерсије; нисам знала да си пакосна.</p> <p>— <for |
| е луд...{S} У гору и камен!</p> <p>— Па и овај није луд. него пуст...{S} Није ни то, него горд, |
| увек кад је врло узбуђена.</p> <p>— Па и ја сам сакрила руке, али у памети, рече Мерсије.{S} А |
| .{S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја као моја мајка: за време бола срца не могу писати. |
| ху, певаху, разговараху се о свачему па и о свадбеној кошуљи: ова имала од бурунџука, она од ве |
| оста турски језик, и мало француски (па и то не свима).{S} Она познаје и друкчије своје другове |
| ече:</p> <p>— Да зовем мајку?</p> <p>Па и не сачекав одговор, отрча по матер, лупи дланом у њен |
| target="#SRP19120_N35" /> Мерсије, лепа и мила девојка, пуна шале, „пуна ђавола“, како су говор |
| изаторе револуције: с њима се разговара и договара, она им ради.{S} А Емине-Семије-ханум има уз |
| .</p> <p>— Сине!</p> <p>Он не проговара и не гледа је, а главом даје знак да изиђе.</p> <p>„Вид |
| имаше јела од ашчике, служаше господара и госпође, и двораше их с новим јелом у руци.{S} И за ч |
| преко црвених кровова, мимо бела минара и црне кипарисе, бацила их на море где је назрела црне |
| Па ипак, кад бих чула мујезина с минара и топ с града, било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не ч |
| а, гледајући у залив преко белих минара и црвених кровова.{S} Кола су стајала дуго усред гробља |
| ј..{S} Уз капију опет је била она стара и чудно је изгледала, забезекнута.{S} Он опази то, па с |
| ила ван себе од радости, а она је стара и слаба. „Ја немам овде наочара, дај, прочитај ми га, ч |
| ући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и брише сузе белим јашмаком са своје главе. „Њу, чисту |
| а се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и загледа се у овај необични тип, Мондије-хануму.{S} Њу |
| ога простог питања.{S} Нурије се прибра и рече :</p> <p>— С друговима... не верујем...{S} Негде |
| па јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта ћу ја данас, и |
| ва као смрт побледе, али се брзо прибра и рече:</p> <p>— Вратиће се...{S} Обуци му се, чедо, го |
| е му нарађала красну децу, и била добра и нежна мајка.{S} А као жена, што је бивала старија, св |
| туђа мушка глава“ (слуга), извади недра и рече:</p> <p>— Тако ти ових недара што те одојила и с |
| риви и правда.{S} Крива му је њина вера и обичаји, цело њино друштво устајало као баруштина.{S} |
| ет с конаком свога господара, а он тера и даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибрахим-Хасан- |
| !{S} Зејнеб-кадун!...{S} За ручак: сира и хлеба, ко може да једе, ко не пости; а за ифтар: сва |
| да никога не поштује, па чак ни свекра и свекрву.{S} Отрча, донесе јој чаршаф и пече, баци јој |
| м турским антеријама с три стотине бора и с хркама с три хиљаде прошива, на хануме искићене бис |
| ну, извади груду земље из једног отвора и намести око: свет, као обично по турским махалама изј |
| сам до сад седела код отвореног прозора и гледала <pb n="48" /> у многа минара, на месечини сив |
| алепршале крилима око отворених прозора и чуло се тихо и нежно: „гугу-то“!{S} И на мање осетљив |
| а сам...{S} Гледајући у људе од мрамора и бронзе, ја сам видела да они не при падају једноме на |
| /p> <p>— Аман, ага-беј! преклиње сестра и плаче.</p> <p>Брат га вуче за капут, задржава; а Фатм |
| као обично по турским махалама изјутра и пред вече, а она никога не познаје.{S} Чим чује кола, |
| ка прође то момче нашим сокаком и сутра и прексутра.{S} Нека пролази неколико дана, те да га Фа |
| .{S} Ја бих вама писала и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, не читајте га одједанпут, један |
| гостима су и две њене другарице, Зехра и Несиме, она мора сву ноћ с њима седети. „Што су похит |
| х гостима, обучена си.{S} Ту су и Зехра и Несиме, твоје другарице : ред је да изиђеш.</p> <p>Он |
| атове; па скренуше поред Олимпос-Паласа и Хотела д’ Англетер, па потераше у другу чаршију, у ча |
| т чудан учини, уплаши се од свога гласа и потрча у своју собу и његову: постеља — празна.{S} Он |
| ан пристао да дође, прошло више од часа и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готово сасвим |
| , чијој кћери је сва наука плетење кеса и везење чеврета.{S} Девојка се, истина, с момком не по |
| рушене: уместо кокетних и с много укуса и елеганције скројених чаршафа, оне имају горњи <pb n=" |
| дуге вожње, кочијаш отвори колска врата и рече: „Ефендија је ушао овде“.{S} Погледах, двоспратн |
| а, <pb n="2" /> отворише се кућна врата и појавише се из куће три хануме, као Гркиње или Јевреј |
| она па преваривши робиње откључа врата и полете мужу на груди. „<foreign xml:lang="fr">Cocotte |
| ва дисање.</p> <p>Кад се отворише врата и указа се Осман-беј, на њену мирном лицу све затрепери |
| рече снаха поцрвеневши, па залупи врата и изиђе.</p> <p>Овај разговор не чу Фатма.{S} Она, сакр |
| е у <pb n="219" /> кухину, отвори врата и изненади се: његова мајка и тетка чуче поред ашчике и |
| авши пред тетку сави јој руке око врата и узе је љубити; и она њу љуби и муца:</p> <p>— Срце .. |
| >У томе, он поче да удара ногом у врата и да грди жену што му не отвара.{S} Називаше је погрдни |
| ао што су солунски младићи, да се скита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и како њену к |
| а их изведе на прави пут, да их васпита и припреми за препорођај, за њихово ослобођење.{S} И уз |
| ити крв у жилама, дати нам темперамента и подобности за културу, за живот.</p> <p>Новембар.</p> |
| , и толике друге које познаје из живота и из романа.{S} Њој је лако: она зна француски, она је |
| јој могла писати <hi>то</hi>!“ прошапта и поцрвене.{S} То само њена пупа фантазије глава, више |
| само, при помену његова имена, затрепта и поцрвене, а њено измучено срце опет тренутно брзо зал |
| један необичан тип Туркиње, црномањаста и жива, Сафетиних година, уста и радосно узвикну: „<for |
| једној прљавој уличици, а у њој невеста и сватови у свили, у кадифи, у злату, у бисеру, у драго |
| лада, она је била код небројено невеста и мртваца, и видела је оца где пољубив мртву кћер не за |
| а га и уз пост походе); узимање абдеста и клањање по пет пута на дан, а тада <pb n="152" /> кла |
| епа бесна бејовнца скаче са свога места и новцима кити робињина разголићена бела, лепа недра.{S |
| очима, читале из романа поједина места и, црвенећи, криле лице на грудима једна другој.{S} И ш |
| стрпљива, па имам обичај да мењам места и код куће и кад кудгод отидем; али кад седим с неким к |
| и свирку добијају петнаестог дана поста и на Бајрам.</p> <p>Оне с кратком косом око Касумије и |
| т се прекрсте, па тад клекну крај крста и викну да кукају, тако Нурије: после овога разговора у |
| омањаста и жива, Сафетиних година, уста и радосно узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</f |
| е су његове гранчице, метале их на уста и теме и остављале их у недра; Фатма је сузе лила над њ |
| тишле на абдеслук те опрале руке и уста и ушле у Мондије-ханумин типичан салон, попиле по кафу |
| амишља од своје руке и да јој љуби уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је била као лед хлад |
| ш шалу.</p> <p>Мерсија јој затвори уста и силно је стеже, па настави:</p> <p>— Ах, шта је кад с |
| ознаје.{S} Моја мајка једва отвори уста и рече: „Не могу... хоћу да се повредим...{S} Сутра.“ С |
| <hi>њему</hi>.{S} Много уморна од пута и утисака, заспа; у зору је пробуди мујезиново „Алла’ е |
| остала англофил.{S} И та жена нађе пута и начина да пошаље мени и многима правила свих њихових |
| зан да ме не подсетише писмом моја сута и ханум-ефенди.{S} Њина писма су нежна увек; али јучера |
| вредности ја дивила?!</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну а стара Шехназе-ханум рече:</p> <p>— А |
| ње и васпитавање</hi>.</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну, а Сафет се љућаше на овај њен овакав |
| ла мајка троје деце.</p> <p>Стара ућута и загледа се у очи сину; а он поче:</p> <p>— Да се испи |
| , на родно камење.</p> <p>Мерсије ућута и замисли се.{S} Емир је држала да она мисли о Ариф-теј |
| брз по природи...{S} Оному који прашта и мири се са својим противником, Алах ће бити дужан наг |
| једанпут, у дворишту пред харемом тушта и тама!{S} Све су развијене: развијају их робиње, невес |
| је радосно пљескајући.</p> <p>— И срећа и несрећа: ко би моју мајку тамо одвео? говори Фатма и |
| млада, али је Туркиња, те свега се сећа и не замера својој другарици, само је лукаво испитује: |
| ођица је научила од наших жена да осећа и да сажаљева странца и путника.</p> <p>Јуни.</p> <p>У |
| те кад је најзадовољнији, кад се осећа и сувише срећан, он се сети њених крила, па му кроз срц |
| грудима, он ћути, жмури, те је и осећа и гледа је духовним очима, и жели да се из овога слатко |
| ва, у мислима гледа море, каик, младића и његов поздрав, и онај дуги и дубоки поглед; по стоти |
| ку, она се сад удала за правога племића и богаташа.{S} Само што је тај племић чудне нарави: ако |
| о је кћер удала за цариградског племића и богаташа.{S} Час-по па се расприча, како њен зет није |
| гатом девојком, како би се оставио пића и имао од чега да живи, него на Нурију.{S} Да воли Фатм |
| ој с другарицама, или се играмо лончића и ораха, како децом тако девојкама.{S} А ноћу, на кули, |
| а, у лађицама се шале с продавцима воћа и халве, и с онима што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја |
| ања и богатства, остало само једна кућа и хиљаду лира; па и то туђе — кадиско.{S} Па шта је мен |
| широко поље покривено снегом, а од кућа и џамија велика шарена <pb n="17" /> шума. „Откуд да се |
| и не било до тога, те да му омили кућа и она, како не би имао узрока да гледа другу, или да јо |
| но у обалу, у зидове толиких лепих кућа и конака; са њега се, као увек у ово доба, дизао влажан |
| , како обично седи на столици), па кафа и цигара...{S} И ако не пуши и не пије кафу, разговор ј |
| ве раде да изиђемо на сокак без чаршафа и печета — у гору и камен ! — али нисам знала да траже |
| дуго, и Зејне-ханум, Осман-бејова снаха и жена није ни помишљала на њен раскид.{S} И ако је наш |
| , рече Ђулренги, па намени на два ораха и пружи их, као малочас Мерсије, Фатми:</p> <p>Фатма уз |
| е и стресе се као да је пољубио мртваца и рече:</p> <p>— Да зовем мајку?</p> <p>Па и не сачекав |
| то је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене...{S} Пашиница и Цариграђанке нису је познавале |
| рала, као дете, кад су били мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене.. |
| p>Како је „бош“, напунише се три месеца и десет дана:{S} Ариф-тејзе јој поче говорити о удаји!{ |
| ва венчаш одмах, да не чекаш три месеца и десет дана, јер ниси изишла из његове куће, чак ни из |
| и под кровом бившег мужа још три месеца и десет дана: да би се за то време измирили.{S} А како |
| е, политике.{S} Од ње хвата вртоглавица и људе.{S} Гледајте ви да радите за своје ослобођење: д |
| ке: ништа се не види, само ишарана лица и руке, јер решетке су врло густе.{S} Па су прошле кроз |
| шетње, промичу мимо људе покривена лица и оборене главе, иду ћутећи, без шума, као сени или дус |
| м на лице, те су личиле, овако без лица и без гласа, на сени умрлих усталих из неког напуштеног |
| а!</p> <p>Сви пређоше рукама преко лица и очиташе молитву.</p> <p>— Нурије ханум, кћери, рече с |
| омену Мухамеда, пређу рукама преко лица и беже... „Зар полудела, сирота!“ А она мирно, тихо, па |
| (слушкињом).{S} Њему заигра доња вилица и потрча у кућу: деца, тужна што их стриц не воли, не п |
| срца за њу.{S} Ја нисам више апостолица и мисионарка; ја нисам више добра кћи Турске.{S} Ја сам |
| к да јој је та жена интимна пријатељица и казивала је где је рођена, одрасла, шта је учила, как |
| мала, нежно љуби</p> <p>твоја учитељица и пријатељица</p> <p> <hi>Ана Жабуле</hi>.</p> <p>P.{S} |
| казивала, да јој је мала и мила ученица и васпитаница врло, врло интелигентна, и да често, кад |
| то је воле и деца и жене...{S} Пашиница и Цариграђанке нису је познавале овакву каква је вечера |
| “ доћи једна стара цариградска пашиница и три младе Цариграђанке из највиших кругова, те она, д |
| жртва мрака и незнања, заврши пашиница и заплака.</p> <p>— Обећај нешто Богу, сестро, рече Нур |
| е у наслоњачу где је седела ова путница и мирисаше наслон где се осећао некакав фини парфим. „И |
| слоњачу, загрли се са сестром од стрица и удесише, врло тихо, једну сентименталну и монотону ту |
| ших жена да осећа и да сажаљева странца и путника.</p> <p>Јуни.</p> <p>У она два напада, ја сам |
| шетака и високог зида да вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема право ни на сунце и ваздух!{S} И |
| е!</p> <p>— Не траже чак ни право сунца и ваздуха, узвикну најмлађа, болесна.</p> <p>Док су оне |
| она уме да лаже.{S} Оно вече слага оца и мајку како је секла поморанџу па се посекла, и не поц |
| војом страшћу, па се трже јер срете оца и брата; мало даље, срете мајку, сестру, братаницу, дев |
| ма; и дође јој да стрчи, да се крај оца и сама спреми за молитву.{S} Са шадрвана јој одоше очи |
| гледа, само њега; па деца, два мушкарца и три девојчице; она, мајка, он, отац; њено све у Солун |
| о је два веслара, једнога црнога старца и једнога белога младића.{S} Око младића, на седишту, б |
| слободе, кад би се она из женског срца и духа појавила на улицу наједанпут, неочекивано, могла |
| победи, зато што је млађа, што је јача и што има уза се људе, организаторе револуције: с њима |
| то и велико; и у мени сваким часом јача и воља и снага...</p> <p>Иначе, овде је теже но у Солун |
| биле овде на брду, увек су дизале печа и гледале с усхићењем у небо као у нешто што је толико |
| е отићи.{S} Пресвукоше се, принеше печа и обукоше чаршафе, па с робињом одоше у комшилук.{S} Ма |
| пред које она „не излази“, Фатмин теча и брат од тетке, па јој час брише очи, час намешта тел, |
| то баци у ватру.{S} Али Ђулренги утрча и радосно викну:</p> <p>— <hi>Мужде</hi>,<ref target="# |
| у собу, у помрчину направљену од фереџа и ћилима као уз Рамазан; светлост кроз врата паде на је |
| еђа и циганима.{S} Напослетку, тај паша и не признаје свога родитеља за родитеља, а до чина паш |
| ти <pb n="44" /> сутиних мачака, Мавиша и Памука, и одмах јој се сети и сестрића, на кога није |
| ане жене, Енглескиње.{S} Она је и лепша и млађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје се да н |
| естаје, ишчезава.</p> <p>Стара га слуша и клима главом, и ако ништа не разуме.</p> <p>— Страшио |
| , пољубе крст, запале свећу, окаде гроб и опет се прекрсте, па тад клекну крај крста и викну да |
| еднако ни жали; друкчије исказују љубав и нежност једни, друкчије други.{S} Једни срећни мисле |
| </note> <note xml:id="SRP19120_N77">Лав и светлост.</note> <note xml:id="SRP19120_N78">Лав и су |
| </note> <note xml:id="SRP19120_N78">Лав и сунце.</note> <note xml:id="SRP19120_N79">Одељење за |
| глави му веома мали и плитак бели ћулав и пошто узе абдест, простреше му овчју кожу, да отклања |
| ише тејзе, то јест да им изјави поздрав и од ње, и од Госпођице, па се трже: њена нене, сва у б |
| башту, он је стајао тако усправан, прав и висок као џин, као стражар ове куће, или као домаћин, |
| S} Али зашто да плаче кад јој је он жив и није луд...{S} Отрезниће се, доћи ће јој, говориће јо |
| одне, и робиња им се прикраде као лопов и шапатом рече:</p> <p>— Истина он, Нурије-ханумин сест |
| ко аршина бела платна, мећу је у ковчег и долази јој род да се с њом опрости...{S} Ибрахим-Хаса |
| а.{S} То Мерсије не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>К |
| лада и лепа човека, Европљанина, каквог и она жели за мужа, опече је као да је пао на њена уста |
| д мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.</p> <p>— Тејзе!{S} И ја га пусти |
| д мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.“ Зар овако брзо то да дође?...</ |
| претрпело катастрофу.{S} Мога куражног и енергичног Ја више нема.</p> <p>.................</p> |
| е, сломила је моје Ја.{S} Тога куражног и енергичног Ја више нема.{S} Ја сам <pb n="286" /> сад |
| ну, у незнању...{S} И он се увуче у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако убрзаним дисање |
| ...{S} То је био један Џемал-бејов друг и Нурије...</p> <p>У тишини каква је обично ноћу у овом |
| мори, испава.{S} Сутрадан је устала кад и оне, и с чисто светлом бојом лица седела с њима на со |
| „лакши“ ваздух.</p> <p>У исто време кад и синоћ, пред Нурије-ханумином кућом стадоше затворена |
| обуди и <hi>оно</hi> што је заспало кад и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома тешко: |
| цигару...{S} Грехота је да постимо кад и не мислимо на пост.</p> <p>— Не могу, суто, ништа.{S} |
| i>.</p> <p>27 рамазана 1323.</p> <p>Кад и непријатељ непријатељу иде, ја да не идем својој сест |
| су њен ут и њени зилови; она је понекад и чочек...{S} Она ништа не виде, већ се поклопи на крев |
| ки неваљалац, кицош, висок, витак, млад и леп, брчићи му упредени и намазани помадом, а лице на |
| им да је све из мене; јер у мени је сад и светлости и топлоте.{S} И некако ми је необично, нека |
| а Мис Пирсон види унутрашњост, распоред и намештај једне велике турске куће, и одвела је до јед |
| придржава горњу хаљину, пушта је напред и десно, и прича јој све као другу, жене се буне против |
| спужа као мачак, а са смокве оде на зид и скочи као јелен: кроз мртву ноћну тишину одјекну тупо |
| није звала), окрете се Госпођи Аристид и слободно турски рече: „Да су овде и људи, весеље би б |
| и.</p> <p>На софи је била Мадам Аристид и њене кћери, Францускиња и солунске Гркиње...{S} Лепих |
| није случајно.“ И кад се Мадам Аристид и Мадмоазел Дарно окретоше да њу још једном виде, она и |
| Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид и Мерсијину гувернанту, и ако је одавно отишла, и духов |
| } С тетком, с три нове, с Мадам Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби се у један образ па у други, |
| је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним кћерима.{S} Фатма се изненади кад не виде с њим |
| у драгу Мерсије-хануму, госпођу Аристид и њене кћери, и све друге које ја волим и којима сам ја |
| да се узмемо, да свијемо гнездо за себе и за тичиће“.</p> <p>— То је све из некога романа.{S} Ш |
| да се узмемо: да свијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} Ја сам сиромах...{S} Имам срце, то је с |
| орком.{S} Она узме да се љути и на себе и на многе што њој долазе, за које је чула да су као он |
| робиње и фамилијарне су, и између себе и својих госпођа непрестано виде један високи зид који |
| е да, да те деда очува, кријући од тебе и сунце и свећу.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Дана |
| јавио ми је да сам добила писмо од тебе и подсетио ме на кућу у којој сам провела више од двана |
| и на све: опи га дим дувана, мирис рибе и мастике...{S} Дим се дигао до тавана, мирише јело и п |
| p>Фатма пољуби писмо, па истрча из собе и пољуби нену у руку и рече:</p> <p>— Аман, нене, где ј |
| аси, она исцепа башјорти са своје главе и зави јој рањену руку...</p> <p>Кад пашиница изиђе, ро |
| му разголићених груди и откривене главе и осећао се пријатно.{S} Врло му се допала; није скоро |
| мирна; а свекрва јој сеђаше више главе и хлађаше је лепезом.{S} Напољу је била несносна јулска |
| твом, Божјом љубављу, они погнуше главе и одоше на клањање.</p> <p>Стара, мало примирена, наже |
| ову лозу и бршљан чује се шуштање траве и шум нечијих корака.{S} Она се слободи: „На капиџику ј |
| мирису земље и дрвећа, у шуштању траве и шуму корака...{S} Сву ноћ неће ући у кућу, остаће кра |
| на чочечка игра; оне воле без људи, две и две, једнако обучене, с једном цигаром, с водом из је |
| , и на све друго што је било за ове две и по године: на бегство Фатмино, на смрт Мерсијину.{S} |
| та, и на тој слици не нађе ниједне живе и светле боје...{S} Виде један капиџик, један једини од |
| водоскок, у кипарисе око ограде, смокве и палме, у лимуне пред кућом и олеандре, који су надвис |
| су се лепезама, откопчавајући струкове и антерије.{S} И човек би помислио да их више ништа не |
| ви шта је снила: као дошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале говорити час турски, час француск |
| .{S} У томе су биле ушле и оне три нове и Мерсије.{S} Све потрчаше око ње с хладним крпама, с в |
| ign>“ одобраваху задовољно оне три нове и Ариф.{S} Она је чула да је ова Енглескиња „журналист“ |
| ца!“ Држи француске илустроване листове и чита само о обичајима, и о новостима, да би била „<fo |
| се унесе у Коран: чита, преврће листове и непрестано се ниха.{S} Фатма је данас у зеленој антер |
| нос, не пусти ни сузе: само скупи обрве и уозбиљи се, погледа у мајку.{S} Нурији рече:</p> <p>— |
| ачу осим оца.{S} Он, блед, скупио обрве и подигао главу, више се чини да је љут него тужан.{S} |
| а их је ноћна тишина, мирис ноћне влаге и месечина.{S} Позиване су на вечеру у групама.{S} Вече |
| нкама пре толико векова — западне књиге и жене ..{S} Кад се колима приближавала њиној кући, она |
| љења, да поваздан не диже главе с књиге и да учи толике језике!{S} Они нису знали да је то била |
| У Европи, где човек жени устаје на ноге и љуби јој руку, дохвата махраму, придржава горњу хаљин |
| нема.{S} И нико не зна узрок њене туге и ћутања.{S} Ја мислим муж... „Тражите жену“...{S} А ми |
| ну сву у везу.{S} Она јој скута не даде и рече: <pb n="45" /></p> <p>— О, добро дошла, Јасмин-х |
| мал-беј, син Арслан-Нури-паше Емир Заде и Зенихе-Алије-хануме...{S} Од старе емирске арапске по |
| и неко могао загледати у душу ове младе и лепе турске девојке, видео би да она сестру жали, а и |
| говорећи турски!{S} Десет, па све младе и све Парижанке!{S} Да их је видела тејзе!...{S} Ја нис |
| ранкињама.{S} Сети се пољупца оне младе и лепе Рускиње, па јој би некако тешко, као да је ово с |
| рши некакву дугачку: тридесет пута паде и устаде, тридесет пута додирну челом тле ..{S} И занес |
| ође у собу кћери.{S} Мати му се препаде и рече:</p> <p>— Куда ћеш, сине?</p> <p>— Оној ђаурки.{ |
| p>— Ја пијем, муфти-ефенди, али то раде и други, нарочито наши, ваљда што нам је пиће забрањено |
| не засукасмо мишице, док са њих нестаде и најмањег трага азијатског варварства и беснила наших |
| И узбуђена, да не би заплакала, устаде и побеже; оне осетише то у њој и остадоше дубоко погруж |
| ком, па се застидеше.{S} Свекрва устаде и оде, а она сути рече:</p> <p>— Госпођа мајка бежи!..{ |
| ину: дошла је с пута.</p> <p>Она устаде и рече да хоће да сврати Мејрем-хануми, а Сафет се ђаво |
| ноге не држе, и хукну двапут, па устаде и посрћући сиђе низ степенице, оде у приземље.</p> <p>— |
| икад га није снила овако.{S} Кад устаде и спреми се, пође по кући; бола нема, и она задовољно п |
| сан-беј ништа не рече, само брзо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и рече:</p> <p>— Мајчице, ј |
| и, одмори се...</p> <p>Она одмах устаде и оде преко предсобља као дух, приђе уз врата где је он |
| тид и слободно турски рече: „Да су овде и људи, весеље би било пристојније и природније“.{S} Ма |
| бити војске што ратују против зла, беде и невоље.{S} Припреме за рат трају несразмерно дуже од |
| а има кућа где се рамазанских ноћи једе и ради, али не весели, јер, Рамазан је Рамазан, било да |
| мушког гласа Фатма задрхта, па побледе и саже главу као да пребраја жице.{S} Осману се софа ок |
| p> <p>Колико је бледа, још више побледе и крадом уздахну.</p> <p>— Он ти се допада!{S} Ја те за |
| постити, и оне треба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви, њини млади мужеви |
| риле, али нису легле: онако уморне седе и разговарају се о Цариграду, где се нису осећале прија |
| д куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и зарони главу у јастук.{S} Виде оца: висок, врло црном |
| у по хановима.{S} Пред једном и он седе и затражи чашу воде, попи је даде бакшиш кафеџији и одм |
| } Опет лаж.{S} Па и он рече, пошто седе и тупо погледа у кафеџију: „Једну кафу!“, али кафеџија |
| е поднела толике жртве.</p> <p>Ариф оде и однесе Фатми „слатки поздрав“.{S} Али она удеси прича |
| >— У Европи, жене, поред толике слободе и права, боре се за слободу и право организујући женска |
| бијала и први пут читала) мирис слободе и просвећености.</p> <p>И загледа се духовним очима у ј |
| у — залив, Олимп, који се дизао из воде и пео се у небо, бела минара, црне кипарисе, црвене кро |
| />, заврши па оде те донесе бокал воде и изручи је у бели порцелански умиваоник на мраморној п |
| и доби две чаше; и сад одасу мало воде и насу мастике; опет то побеле, запени се: сад му задрх |
| дна је велика с водом.{S} Он одасу воде и насу мастике, која у води побеле, запени се.{S} Брзо |
| } Сад није као у старо време: жене роде и после неколико година“.</p> <p>Прође и <hi>Кадр-Лејле |
| шав</hi>, то јест кувано воће, па зерде и пилав.{S} Чује ли се с минара <hi>језан</hi> или с гр |
| ...</p> <p>— Није она љута на наше људе и жене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом завади, она |
| а се с тим кога воли <pb n="47" /> нађе и разговара; а сутрадан је бивала блажена, као да је иш |
| ма <hi>Олимпос-Паласу</hi>, ту да изиђе и да се колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече |
| м дамаском, и нико је не виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и робињом Ђулренг |
| } Кад тобоже испиташе Фатму, Ариф изиђе и рече:</p> <p>— О, ханум-нене, умало ме Емир не удави. |
| анке, мора остати.{S} Мало, па јој дође и једна другарица.{S} Сву ноћ седеше; у зору све се раз |
| от.</p> <p>Новембар.</p> <p>Бајрам дође и прође, тако тихо у овом хучном граду: у духу сам, на |
| у жену да им више не долази, пошто дође и каже да мора да путује, с мужем, инжињером, чак у Каи |
| несрећна...{S} Пољуби ме само кад пође и дође. „Од мужа и жене биће два друга, од драгог и дра |
| чева захода, што устајемо мужу кад пође и дође, што му поливамо кад се умива, што му помажемо к |
| живота изгледао мали.{S} Жене, госпође и слушкиње, дошле из Цариграда пре двадесет година, пла |
| д турске жене заборављају да су госпође и жене и због тога и не зову странкиње: позвала ју је д |
| овири на врата, па је нестане.{S} Прође и турска јација, то јест доба кад је последња молитва, |
| и после неколико година“.</p> <p>Прође и <hi>Кадр-Лејле</hi>, то јест двадесет седма рамазанск |
| се пред њом појави.{S} У томе, она уђе и не рекавши му ни добро јутро, клече и обухвати му кол |
| дошао: договорили се; али Ђулбејаз уђе и рече: „По беја су дошла два његова друга, и одвели га |
| су сви прозори отворени, да у собу „уђе и мирише мај“...</p> <p>У соби наста грљење и нежно при |
| ајка радосно.</p> <p>— Хвала Богу! каже и нене и наставља:{S} То је младост, госпођо снахо.{S} |
| Фатму, јер како је Рамазан, он сам леже и устаје.{S} Али кад се сети шта је било, скочи.{S} Шта |
| ћних другова, не хтев се свући, он леже и заспа.{S} Мајка му метну хладан пешкир на главу, посе |
| е снаху — први пут је виде, па је стеже и метну своје уздрхтале усне на њено мирно чело.{S} Пос |
| јој се очи, и у томе, тресак је подиже и ничице обори.{S} Сва дршћући, она жмури и опет види н |
| "#SRP19120_N104" /></p> <p>Он се подиже и рече трипут: <pb n="206" /></p> <p>— Иншалла’!{S} Инш |
| ад осети да је нестаје; нагло се подиже и заиска воде, али не могући је прогутати, не осећајући |
| Мондије-хануму.{S} Њу та жена увек може и да наљути и да ражљути, може чак да је разгали, насме |
| ајући руку.</p> <p>Пашиница се сад трже и рече:</p> <p>— Госпођо снахо, чедо, једва једанпут... |
| ну Нурије улазећи у собу, а она се трже и застиде, па насмејавши се загрли суту.{S} После оде н |
| над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе се као да је пољубио мртваца и рече:</p> <p>— |
| уку, он хтеде да је омилује, па се трже и брзо приђе мајци:</p> <p>— Добро дошла, мајчице! узви |
| е тамо све што има на свету, па се трже и оде у Нуријину собу за рад, и поклопи се на диван.{S} |
| вши му је, укреса жижицу.{S} Па се трже и рече:</p> <p>— Да угасим...{S} Цигару после вечере.{S |
| као да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, метну чело на праг, после се подиже, прислон |
| } Mon Dieu!</foreign></p> <p>Он се трже и спонтано рече:</p> <p>— Проси ми Фатму, тејзе!</p> <p |
| рано лето, где се, између жбунова руже и јасмина, забеласа јашмак какве старице што клања: врш |
| ошишану траву прошарану жбуновима руже и јасмина и бокорима јоргована, у две грдно велике „рун |
| да је насмеје, те је штипкаше за образе и падаше на њу; а она се брањаше, испрва молећи, после |
| а њих; из очију јој потекоше топле сузе и сливаху се на хартију, замрљаше адресу, а она то не в |
| де, смрче јој се, јер она је чула да је и ова Цариграђанка радила на Фатминој преудаји.{S} Прим |
| ско осећање, љубомора?{S} Она зна да је и нежна и сурова...</p> <p>Сву кривицу метне на своја п |
| иле у ову кућу, објашњавале су им да је и Солун, као и Цариград, варош не само космополита већ |
| све знају њине жене.{S} И уместо да је и даље тражи, он се закључа у собу где им је био „ђерде |
| вечито у друштву, и напоменуше му да је и за ваздух и за друштво најбољи Цариград.{S} И отац их |
| ош ти није драги.{S} А ко зна, можда је и жењен. <pb n="36" /></p> <p>— Моје суте сестрић није |
| е отуд вратила.{S} Напослетку, можда је и боље овако; кад бих га узела, љубав би нам била сасви |
| ириса своје сестричине лице, истапка је и оде.</p> </div> <pb n="151" /> <div type="chapter" xm |
| уски:</p> <p>— Моја историја дугачка је и црна...{S} Ја сам кћи Али-паше, бившег садразама.{S} |
| уњанкама служила за пример: црвенела је и кад се пред њом помене кошуља.{S} А једно вече, <pb n |
| је знала шта је та зграда), свратила је и отишла на „седницу“.{S} Ушавши у једну велику собу, с |
| у не нађоше ништа турско: у ципелама је и гологлав!...{S} И с тога муфтија поче снебивајући се: |
| ушко; чита персиски и арапски; учена је и паметна као Ајше-Садика, друга жена Мухамедова, као Ф |
| {S} Поред тога што је врло лепа, она је и добра: у кући са свима лепо, свекру и свекрви „води ч |
| Она је луда за Францускињама.{S} Она је и Фатму и Мерсију научила да лудују за све што је франц |
| оне стране жене, Енглескиње.{S} Она је и лепша и млађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје |
| егов глас се сасвим променио: пискав је и промукао.</p> <p>— Бог ће јој судити, мајчице.</p> <p |
| на њеним грудима, он ћути, жмури, те је и осећа и гледа је духовним очима, и жели да се из овог |
| до.{S} Све што још имам, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, па... к’смет.</p> <p>Фатма чује |
| о онога, шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће венчање“.{S} То јој говори онај што јој изудара |
| нпут, њој неко на ухо рече: „Пало ти је и треће венчање“... „Који се на земљи раставе, не могу |
| чу страшну и пријатну причу.{S} Њој је и пријатно, мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да је Осм |
| још није прошло, зује као пре, а њој је и то монотоно зујање мило: подсећа је на вечери кад је, |
| гох нену, да је удавим.{S} Могла сам је и удавити, јер сам била ван себе од радости, а она је с |
| , а ја, пун племићког поноса, примим је и чиним се невешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју је |
| Вас три сте образоване, а Ариф-ханум је и образована и <hi>ариф</hi>: научите ме шта ћу са сино |
| је кућа знала зашто не пости.{S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, очешљан |
| head> <p>Кораном прописан рок прошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би сте |
| заиста биле за пример многима, било је и таквих с којима се једно време није хтео нико дружити |
| су у официрској униформи...{S} Било је и још неколико турских жена.{S} Говорило се турски, јер |
| вање и припремање жена, масе, уједно је и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробу |
| S} То је крв Џемалова и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти јо |
| љице, Туркиње, полиглоти су, као што је и она, а ови њени другови нису.{S} Њима је доста турски |
| о је вредна и честита.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила ни |
| и странкиње.{S} Управо, странкиње су је и надахнуле овом светом идејом:{S} Францускиња, Мадам В |
| уски (па и то не свима).{S} Она познаје и друкчије своје другове, културне; али, њих овде нема. |
| {S} То је једини човек кога она познаје и воли.{S} Ни њени најрођенији не би смели ништа против |
| отпуно <pb n="242" /> полудео, пристаје и на четврту женидбу за непуне две године!...</p> <p>За |
| оне се враћају, а она код тетке остаје и „лежи по неколико ноћи“; с тетком се шета, код тетке |
| добрава и на сва уста грди наше обичаје и друштво.</p> <p>— Мерсије, ја не бих могла с човеком! |
| атке.</p> <p>Гошћа престаде да се смеје и рече:</p> <p>— Ми смо <hi>нове</hi>, а оне су Европља |
| аршафе, „пелерине“ и печа, да их завије и остави у <hi>јашмак-одају</hi><ref target="#SRP19120_ |
| шта се у кућу; а кад се она већ развије и укућани јој виде грдно лице не могући јој ништа — кук |
| тка може оставити своје имање на џамије и текије...{S} Један женски студент, Францускиња, сталн |
| ка може своје имање да остави на џамије и текије...{S} Колико је пута рекла : „Кад отидемо у Ца |
| оследње да јој донесем воде да се умије и да с њом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, |
| > <p>Сафет рече кћери да се одмах умије и спреми, а сестру одведе на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе |
| /p> <p>Оне с кратком косом око Касумије и оне лепе <pb n="153" /> девојке што се неће удавати, |
| звала ђулистан (ружичњак) да у њој није и један замбак и један јасмин“.{S} А робиње се радосно |
| и осећа неку тегобу: каје се зашто није и сам постио, па да сад с њима клања.{S} Гледа их као н |
| овде и људи, весеље би било пристојније и природније“.{S} Мадам поцрвене и слеже раменима, а он |
| се наразговарале, свирале су симфоније и плакале; а после су, са сузним очима, читале из роман |
| скалашне играчице која је све страсније и помамније играла што је игра бивала ближе крају и деф |
| p> <p>Фатма је испрати до средње капије и загрливши је прошапта:</p> <p>— Ах, слатка тејзе!.. ј |
| ас је било време кад се пада у сањарије и меланхолију: небо је прљаво сиво, а на њему сунце опк |
| /p> <p>Истога дана, у исто доба, Нурије и Алије укрцале су се у један брод за Цариград.</p> <p> |
| <p>Пашиница се болно осмехну, а Нурије и Ариф рекоше:</p> <p>— О још колико!</p> <p>— Ја то не |
| Нема Бога.</p> <p>— Алла’! виче Нурије и покрива лице рукама.</p> <p>— Отвори, тако ти материн |
| то ухвати тако брзо?! говораше Мерсије и запали свећу, зари нокат чак при дну свеће и рече:</p |
| ујак.{S} Фатми жао, како ће без Мерсије и тетке.{S} Посла робињу тетки: можда се вратила.{S} И |
| rget="#SRP19120_N38" /> узвикну Мерсије и баци књигу.</p> <p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам |
| е да га је подигао Алах.</p> <p>Мерсије и Фатма готово ништа нису говориле: стиделе су се да го |
| ош закле се, у све што му је најсветије и као муслиманину и као човеку: да се неће више опити. |
| а Ћемер-Капији: свет, трговци дућанџије и они с коњима и магарцима, и улични продавци свега и с |
| {S} И шта је то што их толико растужује и узбуђује? — Љубав. „Ја сам се могла заљубљивати у мус |
| и човек!{S} Не крије се кад га дочекује и испраћа, не стиди се кад из собе изиђе сва малаксала |
| не зове распуштеница.{S} Може да болује и да се мази, али да их не поштује...{S} Кад би запалил |
| ну кћер свекрва воли, свашта јој купује и за Бајрам јој прави врло лепе хаљине, скупоцене... „А |
| астави:</p> <p>— Ах, шта је кад се чује и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не верујеш!{S} |
| о, чак ни за време Рамазана, кад рођаке и пријатељице не иду једна другој само ако нису у љубав |
| а, кроз кафез, видеше две његове рођаке и једна сестра од стрица, оне све три уздахнуше што су |
| После свршеног клањања, скидоше јашмаке и опет одоше у онај типичан салон Мондије-ханумин, и до |
| Фатма-Фахреназу, Ниђар-хануму, још неке и — мене.{S} Један је дошао, у име друштва, да ми то од |
| у а воли што му кћи зна европске језике и што свира на клавиру. „Мајчице, да сам дао још пет, д |
| ?{S} Мирно сам седела и гледала путнике и своју нене, и мајку: и оне се грдно препале — за мене |
| p>Кад почастише и испратише пуномоћнике и сведоке, сестре уђоше у Мондије-Ханумин <foreign xml: |
| ли да то поправи, те набави пуномоћнике и сведоке...{S} Како му би, кад му један пуномоћник реч |
| р, који је правио лонце, легене, ибрике и разне судове, и шарао их је како нико дотле, украшава |
| ки и морално, не мислећи да од политике и људе хвата вртоглавица.{S} Не чувају ту своју снагу з |
| његова мајка и тетка чуче поред ашчике и слушкиња!{S} Фатме ни ту нема.{S} Хтеде да их пита гд |
| увелике.{S} Посрћући прође поред мајке и тетке не рекавши ни „добро вече“, а оне се обрадоваше |
| а под кипарисима крај гроба своје мајке и клањао пред њим по пет пута на дан; а после сваког кл |
| на лица.{S} Оне су претекле своје мајке и ишле, ишле, а кад дођоше близу куће и окретоше се: ни |
| ма некога?“ то јест гостију твоје мајке и сестара. „Уместо куће, кафана; уместо сестара, чочеки |
| ирота!{S} Сирота! узвикнуше обе девојке и робиња.</p> <p>— Ко с десне, срећа је Зехрина. — Поја |
| само о Рамазану, као све турске девојке и младе жене).</p> <p>Насред великог отвореног предсобљ |
| едну собу из баште издвојише се девојке и младе <pb n="156" /> жене с Фатмом, и почеше разговор |
| арнике се виде три постеље, али девојке и не помишљају на спавање.{S} Оне хоће да седе сву ноћ, |
| тричним звонцетом на капији поред халке и звекира, тако у њену велику собу, у салон с „мешовити |
| и од матере оне три младе Цариграђанке и ове две странкиње а она то мора да крије, да се претв |
| а и из њих изиђоше оне три Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} То су ти очекивани гости, пре два дана |
| муке видела, како причају Цариграђанке и њена тетка.{S} Удали је за пијаницу, пропалицу...</p> |
| бодне“ (немају мужа); а многе Солуњанке и неколике Цариграђанке имале су <hi>аврапе</hi>, то је |
| први њен долазак, на све њине састанке и разговоре, на испраћање, на изласке, на шетње, на рад |
| не, <pb n="124" /> удате за Турке, Грке и Јермене, што говоре турски и пуше као Туркиње.{S} Она |
| н појури, а жене, и турске и хришћанске и јеврејске, приврискаше, деца писнуше као црви, зато ш |
| лађи; капетан појури, а жене, и турске и хришћанске и јеврејске, приврискаше, деца писнуше као |
| фе преко рамена невестине стрине, тетке и неких рођака из Цариграда: све су само у хаљинама, ра |
| икако обоје.{S} Коран и романи, решетке и европско учење, мени се чини, сине, не иде.{S} Аллах |
| ртиом на глави; клечи поред мртве унуке и изговара: „Слатке моје гугутке!“ — У овој једној она |
| а се онесвести.{S} А он јој дочепа руке и стаде их љубити страсно, махнито; после јој мирисаше |
| драве руке и ноге.</p> <p>— Здраве руке и ноге су за амалина.</p> <p>— Амалисаће, ако за њ друг |
| p> <p>— Радиће...{S} Он има здраве руке и ноге.</p> <p>— Здраве руке и ноге су за амалина.</p> |
| е расвести, изви се из берберинове руке и хтеде кући; али, пред њима стадоше једна затворена ко |
| е, као дервиш у молитви; па подиже руке и прекрсти их, врховима прстију додирује рамена, и ниха |
| После поче да је замишља од своје руке и да јој љуби уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му ј |
| ле су отишле на абдеслук те опрале руке и уста и ушле у Мондије-ханумин типичан салон, попиле п |
| па сви скочише, на доксату опраше руке и уста; а кад се вратише, софра дигнута, „софра-алти“ п |
| рије1“ — „Нема, сестро.“ Она пружи руке и очајно изусти: „Алла’!“</p> <p>Око по ноћи послале су |
| мирише, и узе јој трљати сирћетом руке и ноге готово укочене.{S} Фатма се тресе, одскаче од по |
| поцрвене, чак и чело: поклопи се у руке и зајеца, зарида гласно као дете.{S} Старци је не ућутк |
| .) „Али он ће радити: здраве су му руке и ноге, здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он на ово ниш |
| ра, те чим од стола устану и оперу руке и уста, она ће се одвојити с њим...{S} Обоје грозничаво |
| кућа.{S} Нурији је слала најгоре поруке и „горке поздраве“.{S} Једно једино дете, па оваква нес |
| з кратких, врло уских уличица у дугачке и страшно криве улице, пролазећи кроз метеж, кроз гомил |
| Dieu</foreign>! заборавих и псе и мачке и тице како ми дође мој сестрић, слатки Џемал беј.{S} Н |
| а нашла:{S} Цариграђанке су, чиновничке и официрске жене.{S} Ти знаш да су мужеви тих жена, <hi |
| све пашинице (девет) и многе чиновничке и официрске жене.{S} Једна пашиница врло тужна: скоро д |
| <pb n="128" /> па је поведоше натрашке и наместише у једном куту на углед, „као у златарском и |
| ду у кафану; жене, пошто су се очешљале и обукле, с фењерима иду у комшилук, а свака носи бошчи |
| бејових ононоћних другова.{S} Радознале и злураде турске жене, одлазиле су Фатминој мајци и исп |
| нанице.{S} Домаћица је одведе уврх сале и посади до једне енглеске посланиковице, с којом се он |
| адифу, накитиле се, силно се намирисале и дошле: да дочекају <hi>јенђе</hi>.{S} У кући-Ибрахим |
| венеле су, и у том часу обе би пристале и на одсецање косе и на смрт и на зближење и на пад...{ |
| же нашим језиком; но сву ноћ смо седеле и разговарале се, о њему...{S} Пробушиле смо зид, па см |
| а, рекавши негде да су јој оне завиделе и дошле јој на честитање, кад јој се кћи испросила, тек |
| ; на месечини џамије много су се белеле и чиниле се неисказано велике; и њина кућа, бела, јако |
| Под Арифиним утицајем, оне су и волеле и мрзеле све што она воли и мрзи.</p> <p>— <foreign xml |
| ред Туркињама, па макар те Туркиње биле и нове. „Да сте слободне, да сте с људима!{S}" О како с |
| , поднизан бисером, с кићанком од свиле и крупна бисера; а донела јој га њена сута, те је увере |
| асту хаљину, са чаршафом од плаве свиле и с црним густим печетом, са свекрвом и сутом ушла је у |
| и жене, то је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене...{S} Пашиница и Цариграђанке нису је поз |
| ам срећна!{S} Пред мојим очима су расле и развијале се као пупољци.{S} Зову ме тејзе, зато што |
| Испрва је ишао од куће само дању, после и ноћу: за то му отвори вољу Рамазан...{S} Дође Рамазан |
| ћна је.{S} Доцније само Мадам.{S} После и Мадам и он.{S} Последње године готово само он, јер је |
| о на оно како су слагали Фатму, а после и на мастику.{S} Он треба да се опије те да она иде из |
| су широком улицом к Депоу, дошла дотле и скренула крај мора, па ту стала.{S} Оба млада човека |
| жим на чифлук, да се пењем на наше куле и чардаке, те да гледам зелено поље и по њему нашу ерге |
| — Емир-Фатму.“ Оне су то описивање чуле и наљутиле се.{S} Оне би волеле да их описују као Франц |
| кад би нешто умро, одмах би тамо отишле и мајка и сута: проговориле би код мртваца.{S} То помис |
| ег гласа викати.{S} У томе су биле ушле и оне три нове и Мерсије.{S} Све потрчаше око ње с хлад |
| леној антерији.{S} Прође кроз предсобље и оде у сутину собу за рад; не улази код Џемала, јер по |
| о густе.{S} Па су прошле кроз предсобље и погледале у софу: мајке им седе с подавијеним ногама |
| да их отвори, но их спусти на узглавље и метну своје лице на њих; из очију јој потекоше топле |
| сунца“, па не могаде, клону на узглавље и склопи очи...</p> </div> </body> <back> <div type="no |
| ђаке, пошто очитају молитву за здравље и добро учење његова унука и узвикну „амин!“; и он сам |
| наши обичаји, што она на њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој придружила, и чини |
| ти ноћну свежину, мирис влажан од земље и лимунова, преноси се на Јалије, на балкон свога стриц |
| оћи и силан мирис орошене, влажне земље и мора у даљини које је бљештало како никад досада с ра |
| се ноћном тишином, мирисом влажне земље и месечином...</p> <p>Оне две водиље одведоше невесту д |
| га? „Разврат и раскош упропашћују земље и државе.{S}" На једној свадби у Серезу, она, хладна и |
| рци и песми, у месечини, у мирису земље и дрвећа, у шуштању траве и шуму корака...{S} Сву ноћ н |
| уле и чардаке, те да гледам зелено поље и по њему нашу ергелу и овце.{S} Знаш, Мерсије, како см |
| .{S} Волим да ништа не чујем, јер би ме и добро растужило као зло.</p> <p>Јуни.</p> <p> <hi>Она |
| као да нисам читала...{S} Романи су ме и довели у земљу духа без душе...{S} Некад сам сањала: |
| гове гранчице, метале их на уста и теме и остављале их у недра; Фатма је сузе лила над његовим |
| цеде му у уста „фушкију", квасе му теме и трљају слепоочнице сирћетом.</p> <p>Фатмина нене откл |
| у молитве...{S} Ја се заветујем Благоме и Милосрдноме: чим би ми се син опет насмејао, или само |
| уда!{S} Срамота је било пред њом о томе и да мисли...{S} Поцепа завој.</p> <p>P.{S}S.{S} Ви сте |
| м да идем пешке, смем да обучем јелдрме и да на главу метнем башјорти.{S} Али, шта је то?</p> < |
| ерсије обукла у своје ружичасто јелдрме и пребацила јој преко косе бели башјорти; а она, наслоњ |
| е, ненавучених обрва, без белила, сурме и бојадисања ноката; прављење од дана ноћ с фереџама и |
| говориће о љубави, певаће љубавне песме и отвараће <hi>нијете</hi>.<ref target="#SRP19120_N35" |
| е о Џемалу, тихо певајући љубавне песме и отварајући нијете.{S} Док се говорило о лепом младићу |
| евести род; то осећају и оне три хануме и странкиње, али ниједна не излази, да не устају кад се |
| жи мишицу, а из кола изиђоше три хануме и једна робиња, све у црним <hi>чаршафима</hi>, то јест |
| в преокрет начинише у души Сафет-хануме и њене кћери!...</p> <p>Сутрадан, на капиџику нема ката |
| узео; нико им не приђе осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их не дирају, само се на њих |
| тено, с дувком од тела, с велом, али не и с венцем од мирте или неранџина цвета, него с дијадем |
| штвеног морала“.{S} Ариф хтеде да плане и да рече: „То ће бити председница <pb n="255" /> за по |
| с мушкима да говоре, европски очешљане и обучене а, код куће, турски обувене.</p> <p>У све три |
| ости затвора; Госпођица јој чита романе и описује чари слободе, и у њено меко женско срце утиск |
| да се она, крадом од оца, с њим састане и поразговара, јер с Европљанком је одрасла, па ме стра |
| ге, па је расплете, раскопча јој гривне и хаљину...{S} Не слуша је што зна ово: „колико гора ви |
| } До подне су спавале; од подне, гладне и нерасположене, читале су Коран, седећи на шиљтетима с |
| по најновијој париској моди: и с једне и с друге стране измењаше се грациозна темена, па их Са |
| пред женском послугом наређаном с једне и с друге стране путање, обученом у свечано рухо шарено |
| г европског града, где су жене слободне и срећне, ви мислите мало, понеки пут, на <pb n="105" / |
| као друге излазила и у јутру и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим — до сад би ме заце |
| ше у другу чаршију, у чаршије откривене и покривене, па зађоше према Ћемер-Капији: свет, трговц |
| рече му сестра па се засмеја, поцрвене и поклопи лице на ђерђеф.</p> <p>— Што, душо, то може, |
| ојније и природније“.{S} Мадам поцрвене и слеже раменима, а она се окрете оној Енглескињи први |
| их ја, па бих га хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он ће радити: здраве су му руке и но |
| м да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и рече:) Збиља, суто, откуд то, из овакве куће момак да |
| м, силом, крвљу.{S} Устајте, младе жене и девојке, која год је имала крај себе Ану, Марсел, Ели |
| ше говори се о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи што није |
| м осам писмених, и ако су бејовске жене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, или душа у ноћи: не |
| тамо, у соби седе сакупљене турске жене и једна пева, пева...{S} Како мије било!{S} О, да ми је |
| S} А Емине-Семије-ханум има уза се жене и странкиње.{S} Управо, странкиње су је и надахнуле ово |
| Да би сакриле своје погрешке, наше жене и код познатих и код непознатих оговарају мужа.{S} Има |
| е жене заборављају да су госпође и жене и због тога и не зову странкиње: позвала ју је да види |
| S} Улицом је <pb n="231" /> сретао жене и окретао главу од њих с пуно мржње.{S} А кога год чове |
| вала, за мном плакала.{S} Да су купљене и сачуване у стаклу те њене сузе, ја бих давала по једн |
| ="#SRP19120_N102" /> и бројанице — мене и не погледа.{S} Да ли је хтео да ме казни што је опази |
| ила Емир,</p> <p>Мислиш ли мало на мене и много на <hi>њега</hi>!{S} Ја сам пуна да прснем, а н |
| метнула велику киту кризантема: од мене и од свих мојих сестара које су га читале...{S} Гледала |
| Моја душа родила се ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад после мене.{S} Онај што се правилно |
| /></p> <p>Отац јој долази петком, нене и мајка сваки дан, а њу виде у три дана једанпут. „Ах, |
| е за другога никад не би удала.{S} Нене и мајка је одвраћаху; а кад Ариф помену зету, он готов, |
| Послуживање ратлокумом и водом.{S} Нене и родитеље послужи Фатме остале Ђулбејаз.{S} После, чоч |
| о вече, они одведоше Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле су као убијене, а претварале се, правиле с |
| тму.“</p> <p>Сви је зову „Емир“, а нене и родитељи „Фатма“, јер то је име кћери њихова пророка. |
| вечере, Фатмин отац оде у кафану а нене и мајка похиташе у комшилук, где не престајаше весеље; |
| и оде на софу, где су седеле њена нене и мајка и њена тетка.{S} Чучну према тетки и загледа јо |
| уби у уста!{S} И она ће сутра пред нене и мајку с човековим пољупцем на уснама, па ће им рећи „ |
| ема младицама срећним у браку пред нене и мајку, да их по азиски поздрави: и саже се те им напр |
| м обукла чаршаф, овако су ме училе нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви то знате, драга г |
| ишта више.{S} После јој се вратише нене и мајка и казаше да је болесници боље, неће умрети.{S} |
| досно.</p> <p>— Хвала Богу! каже и нене и наставља:{S} То је младост, госпођо снахо.{S} Кад умр |
| асамо, дозваше у собу њену мајку и нене и рекоше:</p> <p>— Ми, богме, хоћемо свадбу?</p> <p>— К |
| едена, пољубила је у скут и у руку нене и родитеље, поздравила се с родом, и сад седи оборених |
| S} А шта да радимо ми, толико потчињене и понижене, што куд муж оком ми скоком, што без питања |
| S} Нису изобличене, па се праве поштене и неће у кућу „непоштеној".{S} Није ми жао Осман-бејова |
| невесте у меденим месецима, беху тужне и забринуте: и оне су муслиманке, и од њих ће многе пос |
| дох теби да пишем.{S} У ово доба године и овамо је врло топло.{S} Кућа у којој гостујем, на јед |
| ини мало, дозва зидара да капиџик скине и отвор зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и |
| их груди,<pb n="143" /> без ове топлине и мириса!“ мисли и јаче се уз њу припија, диже јој ручи |
| гла гостима да скину мокре горње хаљине и замене ципеле папучама, увела их је у салон.{S} Тек ш |
| а се брзо врати у собу, па сакри хаљине и накит: кад се врати да не види да му се облачила, па |
| ће њеној браћи за Бајрам купити хаљине и за све време Рамазана слаће ифтар Рашид-аги, једном с |
| говорити, јер се застиде од ове озбиљне и готово увек замишљене жене.</p> <p>— Е, тако, кад ти |
| где никога.{S} Седне, погледа у озбиљне и забринуте сестре, побледи.{S} Око свекрвиних очију и |
| лице облиле су сузе.{S} Занете њом, оне и не опазише да им је из собе нестало једне другарице, |
| он уђе у собу те се пресвуче: панталоне и капут замени антеријом.{S} Коса му црна као гар, анте |
| ногу.</p> <p>Дошао је Бајрам.{S} Зурне и бубњеви заглушивали су уши.{S} Људи су се вратили из |
| их излазиле жене увијене у чаршафе црне и свих на свету боја, које су трепериле, преливале се, |
| му брзо приђе, притисну му на руку усне и чело и тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла, беј-ефенди! |
| има, с онима <pb n="269" /> што се буне и што буне.{S} Ноћу тишина, нигде никога на улици, па с |
| ло не измаче из ока, спусти се поред ње и узе је за руку.{S} Рука јој је хладна као лед, њени у |
| , сећала се, знала је да је он поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слу |
| гутајући сузе, приђе јој, седе крај ње и, милујући је, говораше:</p> <p>— Душо, што плачеш ?{S |
| ије.{S} Ово што предузимам: васпитавање и припремање жена, масе, уједно је и буђење.{S} А да ли |
| е звало: <hi>Друштво за самоваспитавање и васпитавање</hi>.</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну, |
| етеној коси, мирисање, стезање, тапкање и благосиљање.{S} Најпосле, сврши се: сви устадоше, а о |
| или светитељке кад оне завршише клањање и помакоше се узимајући бројанице.</p> <p>О, све је гот |
| учила и певању!{S} И нашта јој свирање и певање?{S} Да весели жене по харемима, као чочек!</p> |
| тницама, по клавиру, по столу за писање и по полицама с француским и енглеским књигама.</p> <p> |
| зме, да га одведе у Европу на васпитање и школовање.{S} Ја нисам била нежна жена, али сам била |
| о као нечије церекање, а час као јецање и запевка; црна, једнолика, дугачка јесења киша лила је |
| а се кћи смеје, да би прикрила узбуђење и необичну радост. „Моја сута ту, пре једног сата!{S} И |
| а одсецање косе и на смрт и на зближење и на пад...{S} Јер оне проводе живот анималан: једу, пи |
| хаљини из Париза добивеној од младожење и драгог, шивеној по укусу њене Госпођице, у белим ципе |
| arget="#SRP19120_N5" /> И понова грљење и љубљење скута старици.</p> <p>По здрављењу, по радост |
| рише мај“...</p> <p>У соби наста грљење и нежно притискивање лица на лице, пљескање по плећима |
| и светли празник Рамазан-Бајрам; робиње и слушкиње падале су с ногу.</p> <p>Дошао је Бајрам.{S} |
| синови заљубљују у <pb n="6" /> робиње и узимају их за жене.{S} Ти си много слободнија од мене |
| а мене тајна.{S} Ваше слушкиње и робиње и фамилијарне су, и између себе и својих госпођа непрес |
| један нож да удари слугу.</p> <p>Робиње и слушкиње узеше да вриште, а мајка, заборављајући да ј |
| куће, кафана; уместо сестара, чочекиње и кафанске девојке.{S} Па кад се ожене, они <pb n="51" |
| новаца за који се узеше грабити црнкиње и црнчићи и турски мушкарци којима се још допушта да ид |
| ом туштом и тамом, пролазе мимо црнкиње и црнчиће с цвећем, воћем и халвама кроз шпалир дивно о |
| е питаху.</p> <p>Кад се развише Туркиње и уђоше у салон, енглеске путнице занемеше од чуда.{S} |
| накит!{S} Нека се сакрију и Енглескиње и Францускиње, јер ће им оне купити целу тоалету за јед |
| о од пољубаца оне две жене, Францускиње и Рускиње, него се отрезни, расвести и скочи, пређе баш |
| бињу како игра, не као њихове балеткиње и баханткиње, толико се усхитише, да експансивна Францу |
| е грди сироту младу женицу.{S} Слушкиње и робиње нису разумеле како ју је назвао, али су познал |
| } То је за мене тајна.{S} Ваше слушкиње и робиње и фамилијарне су, и између себе и својих госпо |
| Фатме: у соби сестре, у кухини слушкиње и робиње, али све шапатом, као да се боје да не пробуде |
| етнаестогодишња кћи вратила се из шетње и за собом довела младића; и та мајка није се на кћер н |
| срећна!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да има какву бригу или бол, и да |
| Зауставља га, али ко ће зауставити муње и громове?{S} А Сафет ханум пристаје уз мужа и грди кће |
| о даље један пас наслонио главу на шапе и исплазио језик. „Тонди ће нам липсати !“ рече она упл |
| несен Фатмом: не скида очију с ње, лепе и узбуђене, с чаршафом а откривена лица, с његовим прст |
| и сиротињско плаче, с муком га преваре и доведу... досади му се његово чудно миловање...{S} Ка |
| а се умивају, да подмладе лице, и старе и младе...</p> <p>Ове године уочи младенаца кукурекаше |
| и са слатким од смокава; па су и старе и младе почеле јести прстима ћутећи, слушајући једну ар |
| и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пера зовући га у загрљај...</p> <p>О, колико |
| удима.. „Жене нам се заљубљују у девере и пасторке, девојке у зетове.{S} Наше проклето друштвен |
| никако да зарасте.{S} Кад год је испере и обложи хајдучком травом, она пружи руку, с белом крпо |
| : у њеној кући је молитва за душу Емире и Мерсије; у соби где су јој европске књиге, пуно је ту |
| азни што је опазио да га не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бити заволела да ј |
| еше се по трави, после затворише отворе и одоше у кућу.</p> <p>Пред вече опет одоше уза зид, и |
| дост уопште.{S} Мојој мајци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста.</p> <p>Изја |
| целу, ките јој пенама затворене прозоре и шарају капљама кров.{S} Овог лета овде станује Ариф-х |
| } Бели се исток и мирише ваздух на море и на влажно, мокро ловорово лишће у башти.{S} Берберин |
| баба-фингу.{S} Одатле се види све море и цело небо, али она се не сети друге лепоте до оне у њ |
| редовно ишла.{S} Вече.{S} Мирише и море и земља.{S} Звезде дрхте.{S} Она с њим иђаше кроз Тефте |
| из баште, а с прозора се лепо види море и Олимп; над отворене шалоне наднеле се нарове гране са |
| на лађи.{S} Конак је ушао далеко у море и чинио се као лађа.{S} Фатма се радовала, чинило јој с |
| ше с њом и пођоше да се код куће одморе и припреме за <hi>јенђе</hi><ref target="#SRP19120_N84" |
| ју као да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала, често учини да је сасвим |
| је се наљути.{S} Да крије од ње, сестре и другарице; и рече да и она њој одсад неће просто ништ |
| } Прими хиљаду пољубаца од своје сестре и верне другарице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.</p> <p>P |
| <p>— Шућур, муфти-ефенди, рекоше сестре и додирнуше врховима прстију под па своје теме.</p> <p> |
| амо ли две сестре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{S} Нурије је била за добрим човеком, а њена |
| имам и она три беја.{S} Муфтија зажмуре и поче, нихајући се:</p> <p>— Сваки греши, ако не у зна |
| волим!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажмуре и узе мирисати бројанице, говорећи:</p> <p>— Миришу ми |
| е романсе без речи: <hi>Свршило</hi> се и <hi>Први Бол</hi>.{S} Од кога је то, чије је, ни на ш |
| што се праве...{S} Напослетку, можда се и не праве... њима није неморална чочечка игра; оне вол |
| p>Друга нова, Мирсаде-ханум, насмеја се и рече:</p> <p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не би |
| и писма.</p> <p>И наједанпут насмеја се и рече:</p> <p>— У ова два нема ништа!</p> <p>— Како ни |
| „Убио се Џемал-беј“, пошла, заљуљала се и пала...{S} Лекари дођоше брже но што би се очекивало, |
| S} Овако никад“.{S} Та ханума чудила се и заклињала јој се да су оне биле тврдо уверене да је о |
| рми и јурила према чаршији, спустила се и окренула према Хамидији, одатле, поред Бејаз-Куле, по |
| ном грдила сина злочинца.{S} Плашила се и опет се радовала луткама и играчкама.{S} Док се једно |
| ожда што је у гробљу, премда ниједна се и не сети где иде, да се спотиче о камење које је можда |
| е, поседеће с људима; два месеца, па се и то досади.{S} Досади!{S} Зар да му се досади?{S} Њој |
| кући све се устумарало.{S} Мало, па се и унутра утиша као напољу; а хануме се разузуриле, али |
| искезивши беле широке зубе закикота се и похита да пољуби Фатми скут, ноћну хаљину сву у везу. |
| од родитеља је скоро отишао, оженив се и добив службу у Скопљу.</p> <p>Једно пролетње јутро, у |
| јутарње позивање на молитву, разлеже се и губи у око...{S} Још непрестано је мртва тишина, само |
| ји вишаху над једним вратима, подиже се и, са сузама у очима, узвикну: „О, Шућур!“<ref target=" |
| сећа ли да она на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он једну поздравио и тако је погледао |
| , где она ради, мисли, осећа, радује се и тугује, и где јој се сасвим чини да је на лађи, да пу |
| рупне беле гаћасте кокоши раскрилиле се и отвориле кљун, мало даље један пас наслонио главу на |
| а, берберин угура у њих Џемала, попе се и сам и рече кочијашу да тера.{S} Обојица су ћутали, а |
| } Тек почеле да живе, а старе; старе се и родиле.{S} Ћуте, жваћу саказ, задремају, и заспе. <hi |
| оје усне на њене, па се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, |
| {S} Како би изишао пред њу?{S} Обуче се и пође по кући, и сети се: „Ако се још једном опијем“.. |
| већ како говори, француски, опијаше се и сањаше чудновате снове: да је човек, муж те њој миле |
| љубљена...{S} И те, веселе, развише се и замолише Фатму да им пева.{S} Она је, свирајући на кл |
| Фатма и Мерсије поцрвенеше, узбудише се и обрадоваше се као да су виделе оно чиме су пуне, Евро |
| оше, обе у једну наслоњачу, загрлише се и почеше да се разговарају, француски.{S} Гошћа се жали |
| И мада су говориле француски, тргоше се и ућуташе, кад у собу уђоше две робиње.</p> <p>Обе су в |
| знам...{S} Оваквим мужем величала би се и падишахова кћи, а моја!... а моја!...{S} Ха, ха, ха!. |
| вадбу, ноћу.{S} И тако обучена, зави се и седе у кола с мужем...{S} Он је допрати до капије, па |
| и капци отежавају, затварају се, али се и отварају од лупе у поломљена ћерчива и грозног маукањ |
| разована.“ — „И ја, сине, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно или друго, никако обоје.{S |
| ш, јавио ми се европски: поклонио ми се и скинуо капу...“</p> <p>У првом узбуђењу и радости, он |
| /p> <p>Она с разбивеним срцем спреми се и оде.{S} Прашине је било мање но други пут, јер је ноћ |
| је слагала и није поцрвенела, збуни се и обори очи.{S} Они су јој, наравно, веровали и корели |
| кну од врућине, без ваздуха, чини ти се и без живота, корачају, миле, ишчезавају иза оградних з |
| ма види обуће као у обућарници врати се и оде од куће: тако данас, тако сутра.{S} Ја с пријатељ |
| е?{S} Упустиле се у политику трошећи се и физички и морално, не мислећи да од политике и људе х |
| н, два, три,“ броје сестре гледајући се и клатећи се.{S} И Фатма је отклањала, пети пут, онако |
| е тејзе порасла, рече Фатма измичући се и гледајући тетку.</p> <p>Сестре се насмејаше, а Ариф р |
| /p> <p>А она, познајући сина, уплаши се и рече:</p> <p>— Мисли, па тад обећавај, сине, да се не |
| н“): шикну црвена, врела крв, запуши се и обоји зелену траву.{S} Касапин овна рашчеречи, а пред |
| га јој је њено срце изабрало, па јој се и најружнији свадбени обичај чини леп, и воли да је цео |
| ше, устаде, јави јој се поклонив јој се и скинув фес...{S} Да се Туркињи јави човек!{S} Можда ј |
| бије пламен, а ја се савладам па чак се и насмејем!...</p> <p>Али, драга госпођице, помислите,— |
| ам му се; кад ће доћи кући, нагиздам се и потчињавам му се, те сам личила и на робињу и на мило |
| уњанка и Цариграђанка.{S} И тамо сам се и овде пробудила.{S} До после тридесете сам спавала.{S} |
| нило да ће их обићи несрећа, тако им се и сад чини.{S} Неће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје што с |
| је султаније, проговорих.{S} Гледамо се и смејемо се: њене широке ноздрве играју као у Беле, на |
| аро, труло, нездраво, највише то што се и дан данас неки, многи, жене — децом.</p> <p>Она би ње |
| га.{S} Један леп брачни живот за час се и <pb n="194" /> неочекивано поквари.{S} Осећали су међ |
| и траву по милим стазама, али она му се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, ожени трећом. |
| ендији исповедила, и пожалила сам му се и као свештеном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се |
| и улице.{S} Својим кућама вратили су се и последњи ноћници :{S} Џемала нема.{S} Његова мајка кл |
| уштва која ће радити на просвећењу масе и блажити јад у нашој земљи.{S} Она ће бити војске што |
| дима, и пљескаху, а после одрешише кесе и послаше им по једној старој слушкињи бакшиш.{S} Некол |
| у, у носу је голица мирис с његове косе и хаљина, а тај мирис њој није познат, јер није ни мошу |
| часу обе би пристале и на одсецање косе и на смрт и на зближење и на пад...{S} Јер оне проводе |
| fr">Mon Dieu</foreign>! заборавих и псе и мачке и тице како ми дође мој сестрић, слатки Џемал б |
| , сине, збуни име момкових родитеља, те и не мислиш на момка.{S} Отац му био паша, то је лепо; |
| се капија отвори баш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, може бити, младотурчин...</p> |
| досад увек... ти прва?{S} Па баш да те и неправедно увредила, опрости јој.{S} Слушај, кћери, о |
| те данас имале времена и да се испавате и да мислите на мене несрећну, на наше друштво, на узро |
| о, за то и путују.. „Што их не скупљате и не говорите им, да се некултурност једне земље највиш |
| се једном учини, да су у комитет узете и жене не што се мислило да оне имају право на то као г |
| рече:</p> <p>— Слатке хануме, да чујете и моју историју...{S} Моја историја је страшна.{S} Кћи |
| на месечини као месечина, кад она улете и облете софу смешећи се на све жене, на младе у новомо |
| њеној сузи је он...{S} После се окрете и на прстима изиђе.</p> <p>У кући је некаква необична т |
| иња, а њој дође криво, и живо се окрете и опет оде на балкон.{S} Очи јој одлетеше према малом К |
| м уз брдо.{S} Фатма паде на једно шиљте и зарида: страх јој је задржавао сузе, а бол их проли.< |
| ћица се спусти према њој на једно шиљте и опет узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</fore |
| би издржавао све сереске слепе, кљасте и убоге просјаке, иако их је толико много да су вам зак |
| и ако не црвене кад се пред њима изусте и такве речи каквих у нашим језику зацело и нема, ја их |
| е, а за рад...</p> <p>Фатми би жао суте и свекрве, али ништа не рече.</p> <p>— Али шта ћемо сад |
| то не зна...{S} Виде појас њихове баште и дворишта — оградни зид, покривен лозом и бршљаном, и |
| дају духовним очима рајске зелене баште и живе изворе.</p> <p>Ти ништа не разумеш, драги Чарлсе |
| или они слободни.{S} Док оне овде пиште и вршите саме, они су с чочекињама и кафешантанским дев |
| ва бејаше пошла к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три младе Цариграђанко и Ар |
| али свећу, зари нокат чак при дну свеће и рече:</p> <p>— Док свећа не изгори довде, дотле <hi>О |
| а, и муфтијин говор, и — венчање: треће и последње.{S} Сад кад би се опио, Фатма би одмах морал |
| же, исцепа писмо на најситније комадиће и даде Ђулренгији да то баци у ватру.{S} Али Ђулренги у |
| се дигао до тавана, мирише јело и пиће и миришу чочеци, која на зумбул која на јасмин, све на |
| S} Мајка му се уплаши од његове бледоће и узбуђења.{S} И то се сврши тако брзо и тако просто, к |
| ако миле; и нека у кући помену шта хоће и кога хоће, она ће остати равнодушна.{S} Седе за клави |
| је мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говоримо: „Ако, мушко је“.{S} Да поправимо то: као же |
| а имам обичај да мењам места и код куће и кад кудгод отидем; али кад седим с неким кога волим, |
| а се скита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и како њену кћер свекрва воли, свашта јој |
| гачак ред дуж Ибрахим-Хасан-бејове куће и ограде, и још даље, далеко, позлаћују сребрну коњску |
| ани одакле нам се сунце рађа, чије куће и џамије према сунчевим вечерњим зрацима трепте као у п |
| м.{S} Дању видим и нахерене трошне куће и безочне људе.{S} Нарочито у Цариграду.{S} Стид ме је |
| кад ти дође као да ми се повратише куће и конаци...</p> <p>Фатма није ништа разумела...{S} Свек |
| и, али се брзо измакла и изишла из куће и из дворишта, као сенка...</p> <p>Пред капијом је чека |
| сте до вечерње, а тада оживе као и куће и дворишта.{S} Напољу вика продаваца, граја; по авлијам |
| е и ишле, ишле, а кад дођоше близу куће и окретоше се: нигде никог, а њима се чинило да за њима |
| чаршију и купише проста лица за чаршафе и дебела печа.{S} Никад нису дошле све три заједно, већ |
| пуно страсти; па тад стаде насред софе и поче играти ногама, рукама, <pb n="123" /> мишицама, |
| ли башјорти, па седе у једном куту софе и сва се унесе у Коран: чита, преврће листове и непрест |
| ије почело говорити о вези између снахе и девера...</p> <p>Пре деветнаест година, Али-Рашид-беј |
| а као да се из сна трже, остави ђинђухе и сасвим трезвено рече: „Нема ни Ахмеда, Нурије1“ — „Не |
| епрестано у Солуну, немајући своје деце и волећи туђу: за сваким сестриним умрлим дететом одбол |
| их, а <pb n="292" />то су биле бејовице и бејовске кћери.{S} Не раде на побољшању...{S} Понекад |
| би њему дао, и ако је из добре породице и богат, зато што га се ти не би могла додворити па би |
| у опет не види харем.{S} Попушта вођице и пење се уз брдо, затеже их и скреће у попречне улице, |
| бих волела с вама, врло драга госпођице и моја пријатељице, да читам Ламартинову песму „Прву Жа |
| удно собе, ту чучну, метну руке на лице и заплака.</p> <p>— Плаче сад кад треба да се смеје.{S} |
| е тешке косе, па их меташе себи на лице и тепаше им.{S} Свекрва је од узбуђења јецала а нити је |
| и му колена, притисну на њих своје лице и заплака.{S} Он је не пита зашто плаче.{S} И претвараш |
| веће, да им не би комарци нагрдили лице и руке, и ноге, босе.{S} Из предсобља се шири дим од ом |
| ам.</p> <p>После направи насмејано лице и рече:</p> <p>— Шта рече Фатма кад чу?</p> <p>— Заплак |
| есници, омилова јој погледима лепо лице и разголићене груди и изиђе, примив уз врата златну лир |
| а бих могао додирнути то чело и то лице и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, у лице, у |
| естра с муком, јер јој се стегле вилице и ухватио јој грч грло...</p> <p>Она плаче за једну увр |
| изгледало, позва све своје пријатељице и јетрву и синовицу.{S} И ако су се спремиле за чифлук, |
| ваше мале, срећне ученице, васпитанице и пријатељице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.</p> <p>Писмо |
| а од смрти моје мале, добре васпитанице и пријатељице...{S} Писаћу вам некад много, све о њој, |
| м од праведног напада своје сународнице и рекох јој да се у земљи где нема слободе не може ништ |
| у.{S} Она осети сву нежност ове старице и овога девојчета, па јој дође жао.{S} Заова јој донесе |
| арог агу).{S} У дну су седеле свирачице и чочеци.</p> <p>Она, малопре изведена, пољубила је у с |
| .{S} Измешали су се парфими од љубичице и хелиотроп с ливантама од јасмина и јоргована.{S} Па с |
| ј навирале сузе, а она је падала ничице и изговарала: „Зар може неко да узме из мене ово чим са |
| : свих шест окренуте југу падају ничице и устају.{S} Соба је из дворишта; на прозорима нема зав |
| га госпођице, моја мајка везује бошчице и пева, а нене је пита: „Госпођо снахо, шта те је на пе |
| ире се по поду, уједа своје голе мишице и пушта дивљачки глас... „То није жена, него страст!“ в |
| ре.{S} Али са улице јако зазвони звонце и чу се пас... „Гости!“...{S} И мало па се кроз авлију |
| ваздуха.{S} Она нема право ни на сунце и ваздух!{S} И учини јој се да досад на то никад није п |
| те деда очува, кријући од тебе и сунце и свећу.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Данас у махр |
| ју заједно, заједно се умивају и облаче и заједно одлазе да доручкују, и заједно седају на дива |
| устаде свекру, кћери?</p> <p>Она плаче и облачи се у чаршаф.{S} Али напрасити беј већ се повра |
| врућине, ни прекодан прашине ни у вече и ноћу комараца.{S} Сад би хануме шетале поваздан, да н |
| е и не рекавши му ни добро јутро, клече и обухвати му колена, притисну на њих своје лице и запл |
| а Божју љубав, Ђулренги, где ми је пече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећу да седим |
| ејзе, и како ми је дугачка радост! рече и загрли тетку.</p> <p>— Обично је обратно.{S} Али код |
| да те ижљубим, ако сам неумивена, рече и нападе је пољупцима по лицу и по рукама.</p> <p>" Ари |
| а не чују...{S} Жао ми је Мерсије, рече и скочи, скиде чаршаф и пече, обриса очи, изиђе: отац ј |
| Азиз, Памук је страшно љубоморан, рече и омилова једног великог мачка што лежаше крај њених но |
| ...{S} Донела сам ти његову слику, рече и узе се раскопчавати.</p> <p>— Не, слатка тејзе!{S} Ко |
| ствари, и у шалоне. „Сирота жена!“ рече и тужно се осмехну.{S} О, Ариф-ханум!{S} О, све те нове |
| и ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на улицу.</p> </div> <pb n="204" /> <div type=" |
| оговара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифом посвади, не |
| гробље...{S} Као да ће се подићи плоче и они ишчезнути под тим плочама...{S} Али они су ишли, |
| ља, где јој се учинило да се дижу плоче и појављују мртви које је волела а сад их се боји, побе |
| ава мужу, да га испраћа, да му се обуче и накити кад зна да ће кући доћи, па макар јој увек и н |
| убити свекрви скут; свекрва јој га вуче и вели:</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар мени скут, |
| часа, мајка га је пробудила да се свуче и да понова легне.{S} Фатма изиђе само у ноћној хаљини, |
| год вратила пријатељици, да се пресвуче и иде кући с њеном слушкињом, увек је у души осећала не |
| развише и чељад узеше остављати фереџе и јашмаке у шарене свилене бошчице, оне пођоше за домаћ |
| ханум,</p> <p>Шаљем вам аманет од ваше и своје Емир-Фатме...{S} Ни смрт моје мајке није ме виш |
| а чудо грациозним покретима, усхићаваше и нове као и старе; а њено бело зарумењено лице очарава |
| црвене нарове над својом главом гледаше и стресаше се као од крви из својих шупљих груди...{S} |
| о дуг...</p> <p>Они се понова погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Јагње Џемал-беј, ти треба да изи |
| ри ништа.{S} Сва четворица је погледаше и познадоше да је живела животом великих турских госпођ |
| ози, и нешто прича.{S} Оне се погледаше и подсмешљиво осмехнуше, као да кажу : „Зар је то живот |
| децо, где сте?</p> <p>Они се погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Другима месец има четири недеље; |
| рло лепе девојке, значајно се погледаше и осмехнуше, и упитавши бабу да ли јој нису што потребн |
| љтета.{S} Донесе се софра; они поседаше и почеше јести прстима, ћутећи.{S} Робиња примаше јела |
| ринаест година.</p> <p>Сафет се смејаше и мољаше је да се не љути: шали се, хтела је да је дира |
| авиш и Памук, сутанине мачке, замаукаше и потрчаше смокви; она прхну и паде на траву.{S} Мачке |
| о викнуле.{S} Пред вече се све очешљаше и обукоше осим Емир-Фатме.{S} Гошћама ће казати да је Е |
| ма, заспа крај миндерлука...{S} Заспаше и још два млада беја, из „добре куће“, али беспосличари |
| ко доћи у службу?</p> <p>Све се ућуташе и узеше мислити шта ће.{S} Дим се колутао и испуњавао с |
| ње, опет ме венчаше.{S} Па нас венчаше и трећи и последњи пут.{S} И ко то учини?{S} Једна најв |
| да им каже збогом.{S} Они се застидеше и пустише се; Фатма похита да испрати тетку.</p> <p>— К |
| p>Ово се рашчу по целом Солуну.{S} Више и нема шта да се крије.{S} Оне три Цариграђанке похиташ |
| аке; ја их жалим; себе осећам, све више и више, као апостолицу, мисионарку, и јача ми воља и сн |
| нарку, и јача ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде, вас |
| ајци и испитивале је; а она се све више и више хвалила што је кћер удала за цариградског племић |
| е додвори.{S} Његова страст све је више и више буктала, и њега целог обузела: без Зејне му кућа |
| ли; па где су сад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те |
| } Она све зна лепо, учила је много више и боље него слободна.{S} После, у башти, позва свога бе |
| кој соби без завеса, па се гошће завише и пођоше кућама.{S} Све ћуте.{S} Домаћице их испратише |
| анцускиња Фатми пошто се све поздравише и седоше.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Oui, ma chère |
| одају, да се развију.{S} Кад се развише и чељад узеше остављати фереџе и јашмаке у шарене свиле |
| ма.{S} Кад је видеше, оне се изненадише и обрадоваше, нарочито Фатма. „Сад ћу јој казати,“ мисл |
| во „уништење”.</p> <p>Пошто се изгрлише и истапкаше, поседаше на стакленој софи; али се девојке |
| еднице редовно ишла.{S} Вече.{S} Мирише и море и земља.{S} Звезде дрхте.{S} Она с њим иђаше кро |
| одмори...{S} Човек, те се од њега крише и сестре му од стрица: све имају љубоморне мужеве; а мо |
| ајке Џемал бејове.</p> <p>Кад почастише и испратише пуномоћнике и сведоке, сестре уђоше у Монди |
| <p>И обе дубоко уздахнуше, па устадоше и одоше у башту, пробушише зид између Ибрахим-Хасан-беј |
| и Фатма и уздише.</p> <p>Све три седоше и запалише цигаре.</p> <p>— Кад бисмо нешто сад чуле ку |
| Превоа, Пола Буржеа, и друге.{S} Нађоше и Флобера, и Лотија, и насмејаше се, узвикнувши: „Гле А |
| бу да ли јој нису што потребне, изиђоше и одоше у једну собу окренуту мору, с мало отвореним ша |
| то.</p> <p>Али сутрадан ове опет дођоше и одмах почеше о Осман-беју, хвалећи га, говорећи о њег |
| нила што је неповерљива.</p> <p>Прођоше и та два дана, сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем |
| о крајичак завесе, једне их крадом буше и намештају око: да виде извођење невесте, да виде људе |
| а; она се трже; врата се већ одшкринуше и помоли се глава Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с бел |
| нама руковао...</p> <p>Девојке цикнуше и сакрише руке иза леђа.{S} Фатма је врло поцрвенела и |
| да су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе по своја башјортиа, да покрију главу.{S} На |
| на то пецкање, дирање, лукаво осмехнуше и лукаво погледаше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се |
| а, с белим муслином преко косе, па пуше и гледају у Босфор, у воду, или погледима дочекују и ис |
| 01" /> атмосфери оне сироте сањају свеж и чист зрак Француске, земље коју можда никад неће виде |
| рзела. „Кад бих могла да ишчупам младеж и елиф“, рече гледајући се у огледалу, и повуче танки б |
| ази, те цела кућа осећа да овде има муж и жена што се воле, и што су се узели пре неки дан.{S} |
| S} Како је срећна она жена којој је муж и драги један исти човек!{S} Не крије се кад га дочекуј |
| а се крије од мртва мужа: нису више муж и жена — смрт их је раставила; а од жива: погазио је за |
| ња слушкиња и робиња, а не може ући муж и син, нарочито кад виде „непознату“ женску обућу пред |
| > <p>— Сестро, да је Бог хтео да су муж и жена равноправни, он жену не би створио од мужевља ре |
| била доле, па кад је дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: „Убио се Џемал-беј“, пошла, заљуљала се и |
| је му је она дала, виђала га кроз кафез и кроз пробушен оградни зид, премирала од чежње за њим, |
| b n="208" /> кафана...{S} Пре но што би и овде свратио, преда њ истрча један турски неваљалац, |
| за Бајрам кошуљу, антерију, хаљину себи и својима, мужу, деци...{S} Па песма, по сву ноћ, весељ |
| а.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби и заплака, гласно, као кад је била мала, а „последње зб |
| римирена, наже се над унуку, па је љуби и буди:</p> <p>— Отвори очи, очи моје!{S} Ослободи душу |
| ко врата и узе је љубити; и она њу љуби и муца:</p> <p>— Срце ...нека ти је срећно! ...{S}Али к |
| да јој она што скорије дође, па ижљуби и матер и кћери нежно као малу децу.{S} А кад се врати |
| за другога.</p> <p>Емир је тада пољуби и каже:</p> <p>— Пољубила сам те устима где су пољупци |
| читала какав роман, али с много љубави и побожности, као што би читала стихове из Корана.{S} П |
| ушо душе моје, моје срце је пуно љубави и бола.</p> <p>— Аман, шта говори ? прошапта робиња упл |
| ита.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила није да хвалећи њу, |
| ектичав.{S} Иначе је добар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, б |
| после толиког времена, она се заборави и засмеја се од радости, и, збуњена, не знајући шта ће, |
| ага окрете се, готово се сасвим исправи и рече:</p> <p>— А јеси ли, сине, говорио с братом ?{S} |
| ко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и притисну своје мокре очи на његово сухо лице — кваси |
| емена“, с дувком на лицу, па се усправи и стаде пред њом с прекрштеним рукама.{S} Свекрва извад |
| ли, најпосле, старија сестра се усправи и рече:</p> <p>— Алије, ти можеш да спаваш!</p> <p>И ов |
| мој бездушни <pb n="183" /> муж остави и лиши детета, ја се одадох уживањима, да ране залечим. |
| е осећале сузе.</p> <p>Ариф се заустави и очајно рече:</p> <p>— Да је ту Сафет, Шехназе-ханум.. |
| листу ружу, а из њега лију бели млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову башту с цвећем исцветалим |
| риви оца, па га правда, и опет га криви и правда.{S} Крива му је њина вера и обичаји, цело њино |
| вде, те бих молила Бога да нешто скриви и да га прогнају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, |
| рви снег.{S} У ову зору обелеше кровови и улице.{S} Својим кућама вратили су се и последњи ноћн |
| а.{S} И мало, па почеше излазити бејови и чочеци...{S} И Џемал изиђе...{S} Кад се врати, бербер |
| ају и играју чочеци, подврискују бејови и официри, одјекује чађава кафана, тресу се испрскали п |
| инара, на месечини сива као и јабланови и кипариси, и мислила... о, на шта сам све мислила.{S} |
| весеље је у башти; разгранали се нарови и смокве, дигли се у вис олеандри: под оним наром седе |
| неће раније), пред његовом кућом атови и мазге (он ће по старински): на једној ваздан искићено |
| } Белу заставу, символ непроливања крви и свитања дана, око које су се скупљале нове, коју сам |
| је Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, с душом, својина је својих мужева.{S} Људи им с |
| ни од памука, већ сам створење од крви и меса, што има душу.{S} Та душа сад силно пати, а ја с |
| У Паризу има два народа, један од крви и меса, други од камена и бронзе...{S} Ови други сви им |
| само да им скрене пажњу с те игре крви и меса; а кад је једна Енглескиња, први пут дошла у Тур |
| јер он, видовит, види нову струју крви и живота, и нову душу, и, стар, плаши се од те нове душ |
| а види што никад није видела: игру крви и меса.{S} Међу турским женама обученим у све на свету |
| о у ноћној хаљини, и седе према свекрви и сути.{S} Она пред свекрву никад није изишла овако.{S} |
| {S} Па се тек наједанпут окрете свекрви и рече:</p> <p>— Шта јој је та страна жена, госпођо мај |
| ња.{S} Око ње су Мерсије, црна Ђулренги и бела Ђулбејаз (она страсна бивша робиња коју су они, |
| ?!</p> <p>У томе дође на врата Ђулренги и рече:</p> <p>— Кјучук-хануме, хајдете Ајше хануми, зо |
| аиста, срамота ме.</p> <p>Дође Ђулренги и рече да Ибрахим-Хасан-беј<pb n="271" /> зове Фатму, н |
| {S} Кључ!...</p> <p>И долетеше Ђулренги и Ђулбејаз:</p> <p>— Кујчук-ханум, кључ! па изгуравши д |
| патка, и иде као патка, говори Ђулренги и приноси хануми хаљину.</p> <p>А Мерсијина црнкиња се |
| к, младића и његов поздрав, и онај дуги и дубоки поглед; по стоти пут се пита, одакле је, где ј |
| , па га десет пута пољуби, па га извади и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га намести на гл |
| странпутицом...{S} И ми смо били млади и имали рђаве навике...{S} И ми смо се опијали...{S} И |
| спита Фатму.</p> <p>Мати му се изненади и рече:</p> <p>— Ашколсун, сине!{S} Не иде први који је |
| или срећни да су негде тамо где се ради и живи: дању да раде, ноћу да се шетају поред каквог пл |
| ариграђанин је он.{S} Ако можеш, доведи и Мадам Ажил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њу види, |
| есма <hi>Растанак</hi>, те су сви бледи и тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, блед, скупио обрве |
| дугачким белим гаћама, раздрљена, седи и хлади се једном грдно великом јапанском лепезом, она |
| {S} Ђулренги је непрестано у соби, седи и пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово не може: не с |
| с неном оде у коначко двориште, да види и омилује коње: мушкој послузи је јављено, те се <pb n= |
| ежја (бисерне челенке), јер у њему види и воли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и венчање!{S} |
| жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и што слободно тугује, што се изјада час њој час Ариф-т |
| често.{S} Прошле године, Ибрахим-ефенди и ова три честита стара беја погодише се овако с једним |
| е што нам, слободне, говорише о слободи и да и ми имамо право, не само дужност.</p> <p>Ја мисли |
| старотуркињу, а Ариф-ханум се намргоди и рече:</p> <p>— Лудост!...{S} То учинише с једним млад |
| ан грлати симиџија.{S} С њом се пробуди и <hi>оно</hi> што је заспало кад и она.{S} Шта је то?{ |
| не би прегризла језик.{S} Осман пробуди и сестру. „Цреп у мангал!“ виче стара кћери, младој дев |
| многе хануме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува своју велику љубав за нешто |
| та за живот...{S} Па њено друштво, људи и жене, Францускиње, она је „у свом елементу“: иста је |
| ражарева палица, и једва чујан ход људи и жена; враћају се кућама...{S} Овде онде фењери светлу |
| амије, на ноћну молитву, ишли су и људи и жене, а сутрадан се отпочело спремање за велики и све |
| соби седеле су позадуго.{S} Што би људи и жена из те улице, из тога краја, туда прођоше.{S} И н |
| у Европи свако чудо има.{S} Па они људи и жене из Золиних романа, они мужеви...{S} Одакле су?{S |
| г или другарица.{S} Пуно је младих људи и жена, деце њених пријатељица, који је зову „тетка“ ил |
| погледима лепо лице и разголићене груди и изиђе, примив уз врата златну лиру.</p> <p>А кад се О |
| погледао је у Фатму разголићених груди и откривене главе и осећао се пријатно.{S} Врло му се д |
| и дубоко уздахну.{S} Мерсије се зачуди и викну, пошто се уозбиљи и погледа у небо:</p> <p>— <f |
| се смеше на њихове љубазне, пуне дражи и елеганције цариградске поздраве, и тад се окрећу, обе |
| ју...{S} Он и ту сврати, и опет затражи и доби две чаше; и сад одасу мало воде и насу мастике; |
| а се насмеје, али се неисказано разнежи и заплака.</p> <p>Запад је био као у крви, а и по једно |
| на миндерлук.{S} Ариф се силно растужи и, гутајући сузе, приђе јој, седе крај ње и, милујући ј |
| } Сваки дан га видим; сваки час пролази и гледа у решетке, као да није муслиманин.{S} Сута му ј |
| на диван па да закука.{S} Ариф то опази и рече:</p> <p>— Емир, очи моје, хајде гостима.{S} Нури |
| персиској<pb n="90" /> и арапској књизи и читала јој њихове песнике.{S} Али, сине, што зна мусл |
| трдесетогодишња ханума, у сукњи и блузи и старомодној европској фризури, одговори да је „хвала |
| едну приповетку коју сам чула у Арабији и која се зове <hi>Лончарев Бог</hi>?</p> <p>Био један |
| јући га.</p> <p>— Кажите ханум-ефендији и хануми да дођу.</p> <p>Робиња не одговори ништа, и од |
| рсије.{S} У турској старинској антерији и старинском чешљању, она јој је новија од свих.{S} Њу |
| чашу воде, попи је даде бакшиш кафеџији и одмах пође, не ходећи поносито као арапски принц, већ |
| а, где се чита један жесток бол, велики и страшан као што је Господ...{S} Нема душе која се не |
| сутрадан се отпочело спремање за велики и светли празник Рамазан-Бајрам; робиње и слушкиње пада |
| младенце, и очекују их као какав велики и светао празник, јер је то дан буђења природе: излазе |
| Фатмина учитељица за клавир и енглески и немачки језик и једна смеђа Францускиња, Мадмоазел Да |
| ж мора свирати у пијано, знати енглески и говорити француски као Мадам.{S} Ја с таквим мужем не |
| ила је медресу као мушко; чита персиски и арапски; учена је и паметна као Ајше-Садика, друга же |
| у ципелама, ако су се очешљале европски и назвале турску хаљину француским именом, и изговориле |
| урке, Грке и Јермене, што говоре турски и пуше као Туркиње.{S} Она осећа да их странкиње оговар |
| мазгом.{S} Ја сам у кући учила и турски и француски; ја сам у пијано свирала као Европљанка.{S} |
| ице <pb n="10" /> што знају само турски и за свашта вичу <hi>кисмет</hi><ref target="#SRP19120_ |
| е из Султан-Меџидова доба, знају турски и по коју реч француски, затуцане, у турској хаљини и о |
| , из сваке по штогод прочита, француски и енглески.{S} Правила, дикте, синтакса, стил, композиц |
| ски; у кући јој је намештај и француски и турски ; пудлице јој имају француска имена, Фаворит и |
| турске жене, „она толико воли француски и говори га и кад треба и где не треба: пред клањање, и |
| а, умеша се Фатма с љубављу према тетки и тој страној жени, доносећи мокар пешкир.</p> <p>— Нећ |
| ајка и њена тетка.{S} Чучну према тетки и загледа јој се у мило лице.{S} О колико је се зажелел |
| које је Фатма навезла за клањање тетки и свекрви, па хануме, све три босе, с башјорти на глави |
| ...{S} И наједанпут, он се окрете тетки и рече:</p> <p>— Да изиђем... с Фатмом, тејзе?</p> <p>Т |
| Гркињу за грчки и Енглескињу"за немачки и енглески) она је волела, али као Францускињу — никад. |
| тиле се у политику трошећи се и физички и морално, не мислећи да од политике и људе хвата вртог |
| ице (Туркињу за турски, Гркињу за грчки и Енглескињу"за немачки и енглески) она је волела, али |
| С друговима и ноћу и дању...{S} И мушки и женски заједно!{S} Мени се пред људима узме језик, а |
| и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изговара као стра |
| уда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и има <hi>онога</hi> света?{S} Ја памтим шта је говорил |
| е цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако је седела скоро до вечерње, д |
| >И Нуријина робиња јој се обрадова, али и не покуша да јој пољуби скут, пошто зна да она то не |
| — Наша срца, сине, нису испитивана, али и ми смо питане хоћемо ли, и ако смо знале само за Кора |
| и рече:</p> <p>— Опрости, мајчице, али и тебе је занела Европа.{S} Слику!{S} Нећу, мајчице, до |
| и туђим, и у њима налазим лудости, али и мудрости.{S} Пошто хоћеш кћер да удајеш, не залетај с |
| е замишљенија но други пут уз пост, али и сама не зна зашто је таква, да ли због дувана или збо |
| сле је Мерсије одведе у другу собу, али и тамо су ћутале:{S} Фатма није умела говорити, Мерсије |
| а Ариф јој рече: „Губиш другарицу; али и тебе ћемо скоро“.{S} Кад тобоже испиташе Фатму, Ариф |
| да полети, да га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули родитељи: „Завиј се, несрећна кће |
| нац, па су кључ у море бацили...{S} Али и ако се крило, ипак се нешто чуло, од младића, Џемал-б |
| његовим родитељима да га доводе.{S} Али и сиротињско плаче, с муком га преваре и доведу... доса |
| ти да види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљути.{S} Између жена које су заиста бил |
| Ариф-ханум, готово љутито.</p> <p>— Али и поштени људи, Ариф-ханум.{S} У старотурака је обичај, |
| хануминој кући је пуно жена, старих али и младих, које су дошле ради Фатме.{S} Али Фатме нема м |
| га нико не тражи реч, јер су му „певали и трећи петли“.{S} Но на велико изненађење свих он сам |
| и очи.{S} Они су јој, наравно, веровали и корели је што је урадила као дете: да се посече кад с |
| итељима. за онима који су ми живот дали и за оном која је тај живот неговала.{S} И плачем.{S} М |
| Ето Европљанин!{S} Наши би нас дочекали и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати, она седе, пита се с |
| таде се...{S} Коњи су нестрпљиво фркали и лупали новим потковицама, а дилавери, у крутим огрлиц |
| анским ципелама; на глави му веома мали и плитак бели ћулав и пошто узе абдест, простреше му ов |
| томе говорила...{S} Емир, чедо, запали и ти цигару...{S} Грехота је да постимо кад и не мислим |
| ли кад попуши цигару, или чим је запали и повуче један дим, разгаљује се.{S} Данас не би тако.{ |
| иње.{S} Он јој завије цигару, он запали и повуче два три дима, па је пружи њој, молећи је: кад |
| евничко Друштво, па су за чланове узели и жене:{S} Фатма-Алију и Емине-Семију, Ђулистан-Хисмету |
| и, позвати гости.{S} Најпосле се осмели и изиђе пред хануме :</p> <p>— Ви сте, хануме, заборави |
| сетим обележја!{S} У Цариград су донели и њега, то обележје, ваљда да ме њим занесу: богато је, |
| немају — слободу.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она му не казује само обичне своје |
| о нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мр |
| е су и волеле и мрзеле све што она воли и мрзи.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">C'est avant-hie |
| ка душа што се одваја од оних које воли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње стоји уплакана Мерс |
| по кући је ишла пуна радости и што воли и што је вољена.{S} И Ћулренги се развеселила како није |
| цела кућа осећа да она Џемала још воли и да му се нада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде да је Џем |
| : „Африка !{S} Африка!“ Унука је загрли и размажено отеже; „Не-неее !“ Стара је омилова по лицу |
| мужде, чедо!“ весело рече, па ме загрли и омириса ми лице као цвет или зрелу јабуку. — „Зашто м |
| њена права отаџбина је Француска, мисли и хода по соби нервозно, смејући се од радости што ће н |
| 43" /> без ове топлине и мириса!“ мисли и јаче се уз њу припија, диже јој ручицу и меће је на с |
| је нова пробуђена турска жена што мисли и на добро своје земље.</p> <p>— Ми организаторке Револ |
| на, већ милосница!{S} Срамота!“ помисли и скочи; па и остале туђе скочише несвесно и пођоше за |
| га можемо најпре видети", а то помисли и због тога скочи.</p> <p>У нениној соби седеле су поза |
| ма свитању, јер већ се чују трећи петли и гугутке.</p> <p>Устадоше пред само подне, и робиња им |
| ге жене нисам ни погледао.{S} Гонџеђули и Ђулренги, то нису жене него робиње, а тетка је тетка, |
| вечерњег <hi>језана</hi>; моји родитељи и нене узимају земзем и мисле: „Наша Фатма не пости!” О |
| вече, на ифтар им дођоше њени родитељи и њен стриц и стрина.{S} За време вечере, они јој опази |
| к да ћути, ова млада девојка се уозбиљи и готово ни речи више не проговори.</p> <p>— Њега није |
| уж но варалица?</p> <p>После се уозбиљи и рече:</p> <p>— Ја ћу вам причати своју историју.{S} М |
| ије се зачуди и викну, пошто се уозбиљи и погледа у небо:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Je su |
| Фатмина мајка, онако у гаћама и кошуљи и с јапанском лепезом.</p> <p>Кад јој се кћи милује с т |
| у Турској неће бити као у Европи.{S} Ми и не помишљамо на равноправност с људима у јавном живот |
| н заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово ми и није чудновато.{S} И сад нам се везирови синови заљуб |
| ми се као моји сународници и мили су ми и своји...{S} Шта пре да поменем што је дивно, да ли цр |
| махалама текије, турба, гробља, хамами и кафане.{S} Онде дуд, насред улице, на ширини, и под њ |
| ако овде, воле да седе на месечини сами и да подврискују?!{S} Како је овде лепо што је створила |
| {S} Хтела је да закука.{S} Па се спреми и оде једној својој рођаци, оде без питања, први пут... |
| заљубљена!“</p> <p>Фатма се брзо спреми и оде на софу, где су седеле њена нене и мајка и њена т |
| тандркала по крупној, неравној калдрми и јурила према чаршији, спустила се и окренула према Ха |
| >Кораном прописан рок прошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би стекао прав |
| пијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, већ се спусти на једну столицу, |
| , она се кајала...{S} Пролазили су дани и недеље, она га није гледала, и непрестано је била као |
| уче не покваре од росе).{S} Кад нахрани и измилова голуба, он јој летну на раме, а с рамена одл |
| , сине; а већ кад мислиш, ти се подигни и реци: „Иншалла’“.<ref target="#SRP19120_N104" /></p> |
| , витак, млад и леп, брчићи му упредени и намазани помадом, а лице набељено, у уским чакширама |
| о да су у жена сви сунцобрани поломљени и све пете с ципела поотпадале, оно <pb n="104" /> ништ |
| жена нађе пута и начина да пошаље мени и многима правила свих њихових удружења <pb n="53" /> и |
| ст: прострем серџаде, па клањам; а нени и мајци мило: молитвом се стишава љутина и блажи јад.{S |
| ла кроз капиџик са својим мужем да нени и родитељима честита празник.{S} Три дана <pb n="196" / |
| а мене...“ Истрча, весела, да каже нени и мајци шта пише тејзе, то јест да им изјави поздрав и |
| ајмилијима; и она је требала отићи нени и мајци, али то јој није рекла свекрва, да је не би одв |
| сам увек, кад он дође, у другој хаљини и накићена.{S} Ја сам чула да то траже људи од својих љ |
| ч француски, затуцане, у турској хаљини и обући, са старомодним европским чешљањем; кћери, мусл |
| е, побуњену, кад седим сама на месечини и осећам слан мирис, ваљда од језера или чак од мора, ч |
| остаде јој непољубљено, и она се збуни и више га не упита, зашто му је мајка несрећна.</p> <p> |
| ленка трепери, сија се као сунце: бубњи и зурне разлежу се по свој махали (он ће све по старинс |
| вала је час једној час другој странкињи и говорила им је нешто, само да им скрене пажњу с те иг |
| једна четрдесетогодишња ханума, у сукњи и блузи и старомодној европској фризури, одговори да је |
| уртом и воћари с поморанџама; мали коњи и магарци натоварени намирницама застајали су пред капи |
| <p>Емир-Фатма је болесна; долазе лекари и жене бајалице, па ништа не помаже, свако пред вече ух |
| послетку, он је муслиманин само по вери и по имену, иначе не, јер у Европи је одрастао, живео д |
| На испричавши „муфтијину причу“ матери и жени, стрча у башту те закова капиџик.{S} Али пошто м |
| ка, рече стара јер зна да се Ариф умири и развесели кад год јој хвале пријатељицу.</p> <p>— Мад |
| нум је слободна.</p> <p>— За ово четири и по месеца ја сам се надобијала „слатких поздрава“ од |
| иница.</p> <p>— Ич!{S} Данас ич! говори и непрестано жмури, па тек отвори очи и рече: — Кад га |
| зел, и Мадам...</p> <p>Овакви разговори и њима слични понављали су се сваки дан, кад су биле са |
| Она јако отвори очи, а после их затвори и зарида.{S} Нене је утишава, милује јој косу и говори: |
| и брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и припреми за нове пријатне утиске који ће навалити на |
| а иде. „Куда ћеш?“ страховито се захори и то не личаше на људске гласове, већ на урлање побесне |
| а код куће. „Нема га!“ прошапћу све три и згледају се.{S} Палицом с тучним врхом стражар лупну |
| јатељу иде, ја да не идем својој сестри и другарици!{S} Ах, како ћу, кад ми је тамо...{S} Позна |
| ничице обори.{S} Сва дршћући, она жмури и опет види небо, које се свакога тренутка раздираше на |
| их салете: једне пољуби, друге претури и измилова...{S} Оне су све вриштале „од страха“, као д |
| роговорило, и радовала си се; волела си и била си вољена, и радовала си се.{S} Сад жалиш, плаче |
| деца...{S} Цео Солун зна да је он снаси и девер и муж...{S} И цео Солун зна да је она, та његов |
| знаје Бог.</p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешто зна |
| над којима се у небо дижу црни кипариси и олеандри пуни црвенога цвета; овде се појави хамам по |
| ла јој је врло лепо према сребрној коси и напудрованом лицу.{S} Једну кутију пудера она има већ |
| p>Па оде њему и узе га миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, ћути: миран је како га он |
| дова...{S} И наједанпут узех се смејати и плакати као луда, и овако млада и јака стегох нену, д |
| ко зида, навалише се на јастуке, и мати и син узеше пити кафу уз дуван, (снаха пред свекрвом ни |
| зласка и покри лице рукама, па се врати и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али |
| брзо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и рече:</p> <p>— Мајчице, ја ћу да позовем женског Хилм |
| нежно као малу децу.{S} А кад се врати и виде отворена врата, узвикну:</p> <p>— Зар вам је тол |
| а прати, кријући се.{S} Али он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, већ доле : њену |
| а се попово наљути, али се брзо поврати и растужи се.{S} Оне јој се учинише заблуделе душе међу |
| госте, па ћемо се разговарати, свирати и певати.{S} Знаш, као кад сам последњи пут код вас гос |
| у их моћи извести из заблуде, васпитати и припремити за ново доба, за оно свето и велико: ослоб |
| рила о Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, ја сам покрила косу у памети.{S} То је тако једн |
| год би дошао, дошао би да јој се свети и подсмева.{S} И љути се на кћер што од своје матере са |
| то њено срце!{S} Кад би га могла узети и метнути у своје!...{S} Рано, те понова леже, и заспа; |
| ни један другог немају за шта прекорети и у томе уђе Ариф по турски — без куцања.{S} Џемал похи |
| д у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и похита мимо махалске кафане, мимо људе, Турке на ниск |
| а, Мавиша и Памука, и одмах јој се сети и сестрића, на кога није могла помислити одмах чим се п |
| воли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и венчање!{S} Журе се Цариграђани, младићев стриц и уја |
| „ухваћене“, како су се могле заборавити и испрљати оно што ни море не може опрати — образ!</p> |
| вије, и танке да би их могле обухватити и оне женске руке што се занимају само везом; у обе су |
| е с њене душе накит чијој сам се лепоти и вредности ја дивила?!</p> <p>Она ућута и дубоко уздах |
| ицама су се видели само људи, а четврти и жене: ишле су од рођаке до рођаке, од пријатељице до |
| а, његова тетка метну па главу башјорти и пође Ибрахим-бејовима да им сад све исприча, кад није |
| ње и Рускиње, него се отрезни, расвести и скочи, пређе башту као па крилима...{S} За њом полете |
| у.{S} Од тога треска лончар се расвести и виде — црвене црепове.</p> <p>Ариф бризну у плач, као |
| <p>1 рамазана.</p> <p>И ја ћу сад сести и јести, и обући се: како знам за се, први пут не пости |
| што јој показа руком место где ће сести и она прође поред њених гостију, жена, старих, младих, |
| , те жене тумаче да јој је жао младости и живота, а јесењи ветар звижди, уноси, с маха на мах, |
| есељавала; по кући је ишла пуна радости и што воли и што је вољена.{S} И Ћулренги се развеселил |
| је ижљуби њена сута, плачући од радости и вичући: „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су се хануме |
| из мене; јер у мени је сад и светлости и топлоте.{S} И некако ми је необично, некако свечано, |
| књиге.</p> <p>— Ова жена нема прошлости и не очекује будућност.{S} Она је у тренутцима у којима |
| а што и у туђој земљи ради на хуманости и на култури, Арифи је била најближа.{S} Први пут осети |
| као дете око жене што за њ има нежности и љубави... „Боже, ја не бих могао без ових груди,<pb n |
| рет под којим није смела, из побожности и богобојазности, мислити ни на оно што јој је најмилиј |
| оли с пасторком.{S} Она узме да се љути и на себе и на многе што њој долазе, за које је чула да |
| му.{S} Њу та жена увек може и да наљути и да ражљути, може чак да је разгали, насмеје.</p> <p>Н |
| во погледаше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и загледа се у овај необични тип |
| лађе.{S} Једна ће од њих сутра викнути и домамити њенога мужа! „Сутра!{S} Сутра!“ шаптала је с |
| кога криви.{S} А муслиманин си, па ћути и трпи. <hi>Тако је писано</hi>.</p> <p>— Рђаво писано, |
| адожења, она обично стегне срце па ћути и трпи...</p> <p>За читави месец дана, ја сам била збуњ |
| аже, она заплаче; иначе је мирна, „ћути и трпи“.</p> <p>Кад је била за мужем, Мерсије јој долаз |
| .{S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затрли такви приј |
| т ме венчаше.{S} Па нас венчаше и трећи и последњи пут.{S} И ко то учини?{S} Једна највећа побо |
| је љубав.{S} Седећи по сву ноћ, пушећи и пијући кафу, ја сам је с другарицама рашчлањавала на |
| који се узеше грабити црнкиње и црнчићи и турски мушкарци којима се још допушта да иду у женски |
| ница ућута, на лицу јој заиграше мишићи и ухвати је у грлу грч; мало, па зарида.{S} Ридала је д |
| е на очи.{S} Њему играху на лицу мишићи и доња вилица, а она, не гледајући га, покриваше лице р |
| тимном и светом тренутку само нежна кћи и унука, осетљива женска душа што се одваја од оних кој |
| осећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћи и другарица.{S} Она се теби јадала, ти си њој гукала, о |
| тер и темпераменат.{S} Она ће опет доћи и поучиће нас као старија сестра млађе сестре ...{S} О |
| ривши врата осетила је сву свежину ноћи и силан мирис орошене, влажне земље и мора у даљини кој |
| их репова, што осећају да ће скоро поћи и фрчу.{S} У дворишту се ускомешало, чује се жагор и ки |
| постељи, после — мртва, па иде по кући и нариче: „Слатка моја тетка!{S} Слатка моја тетка!“ Би |
| ветлом бојом лица седела с њима на софи и све им је потанко испричала.</p> <p>— Све си учинила |
| м сама, а отац јој је још седео на софи и пушио.{S} Час је ходала, час седала, метала лактове н |
| ври као у котлу: размилели се продавци и слушкиње, настаје спремање за ифтар.{S} После се иде |
| .{S} А овде су све женски конзервативци и реакционари, чланови срамног режима.{S} Али да остави |
| лавер</hi>, у рединготу, крутој огрлици и фесу, и отворив вратанца, окрете им леђа и пружи миши |
| рни дилавер у рединготу, крутој огрлици и фесу, скочи те отвори вратаоца, па окрете леђа и опру |
| је дете, па сам их заустављала на улици и љубила их: над туђом сам децом плакала као луда; а ка |
| ак јављају људи, кад их сретну на улици и познаду их.{S} А како да их не познаду кад су скоро р |
| авести.{S} Одох лепо својој пријатељици и затражих јој кћер сасвим слободно.{S} Она, честита, в |
| ранцузи чине ми се као моји сународници и мили су ми и своји...{S} Шта пре да поменем што је ди |
| ота.{S} А кад су хтели доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и д |
| о на дневном реду.{S} Почеше о политици и о друштву, о првом с много жучи, о другом с много срц |
| турске жене, одлазиле су Фатминој мајци и испитивале је; а она се све више и више хвалила што ј |
| спремали за продају, учили су је свирци и песми, француском језику, и како да прави темена пред |
| сечини.{S} Она осећа љубав у тој свирци и песми, у месечини, у мирису земље и дрвећа, у шуштању |
| ућницима и пио сам ..{S} Ми, младотурци и нове, срушићемо све препреке: оборићемо престоле, поу |
| кожом укоричену књигу, седе према унуци и узе превртати листове: тражила је песму с рефреном „ћ |
| есе, седели су најбољи солунски свирачи и певали су ханумама уз виолине.{S} Чули су се мушки зв |
| нталонама, са шеширом који му крије очи и врат, и једна вита Енглескиња у костиму, с плетеном б |
| ледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би избегао њене пог |
| S} Нар није луд?</p> <p>Фатма обори очи и рече:</p> <p>— Какав је мој отац, па га ја никад ниса |
| да хоће да се онесвести, те затвори очи и повуче на лице башјорти.{S} Видев то, младић узе пуну |
| егла, па се успавала.{S} Кад отвори очи и виде на столу пошту, чисто задрхта; брзо устаде.{S} Х |
| и и непрестано жмури, па тек отвори очи и рече: — Кад га видим и није ми толико колико кад гово |
| абринуто; а она, непрестано кријући очи и црвенећи, рече: „Мука ми је, нене“. — „Од чега мука.. |
| већ и ради књига које нам отварају очи и ради разговора са странкињама, Енглескињама и Францус |
| аве су му руке и ноге, здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он на ово ништа не одговори, већ рече |
| жена, с пригушеним кикотом, и она скочи и полете, у танкој, провидној хаљини црвеној као крв, и |
| Ова... брзо устани!...</p> <p>Она скочи и, уместо да се закључа, она пође.</p> <p>— Не преда њ! |
| о на Фатму, као да јој завиди, па скочи и рече: „Хајдемо у ненину собу“.{S} Не рече: „Ала смо л |
| Никад то неће бити! загрме он, па скочи и диже песницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни Бога! викну |
| чиста, она заплака; па наједанпут скочи и оде на абдеслук: опра сапуном уста, и руке.{S} Понова |
| да обамире, да умире.{S} Она се уплаши и скочи, али хтеде пасти, те се наслони на зид.</p> <p> |
| p>Данас у подне, враћајући се из вароши и улазећи у своју собу, ја осетих мирис мошуса, и врло |
| ћам...{S} То осећање је страшио! заврши и лако задрхта, па настави: —Ја ово досад никад нисам и |
| даду ни право сунца ни ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму и Мерсију од тога сухог кашља обу |
| S} А варају нас.{S} Погледајте!“ заврши и обрати јој пажњу на нешто што оне три нове из Царигра |
| ац, сав у бело, <pb n="109" /> опра уши и руке до лактова, па метну босу ногу на мрамор.{S} Она |
| задовољно погледа кјучук-хануму, певуши и ради, слаже у сандуке, опшивене телећом кожом, рубље, |
| ), па кафа и цигара...{S} И ако не пуши и не пије кафу, разговор је отпочела Ариф-ханум.{S} Бил |
| ...{S} Ниједна није рекла „писао је тај и тај“, а све су се смејале; Фатма је љубила тетку више |
| : кад јој Ђулренги јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у кона |
| , облачи турски; у кући јој је намештај и француски и турски ; пудлице јој имају француска имен |
| и њих познајеш, наше комшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди, али их ниси скоро видела, па... да им н |
| е с њом опрости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суза, али није дигао главу као кад се прашта |
| м главу за Француску као Шарлота Кордеј и Мадам Ролан и толике друге Францускиње...{S} И да то |
| нежност а не потчињеност, притрчава јој и љуби је у руку.</p> <p>Што јој дохвата махраму, што ј |
| енчањем, с оцем и мајком.{S} Робиње јој и даље носе скут, Мерсије јој придржава дувак, и, уз св |
| квија — француских писама, из којих јој и сад бије (као кад их је добијала и први пут читала) м |
| аки лепи конак на Босфору на анадолској и румелиској страни оплаках као оца: они су ми од оца о |
| на једној ваздан искићеној мазги црној и сјајној као да је од атлаза, јаше његов унук у новом |
| им често долажаше.{S} Седећи према њој и гледајући њену тоалету, нарочито њен шешир, њено евро |
| се сретоше, душе им се пољубише: и њој и њему душа је била на уснама...{S} Он хтеде нешто да ј |
| дају, они су јој ближи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је |
| , устаде и побеже; оне осетише то у њој и остадоше дубоко погружене ...</p> <p>Она понова оде И |
| ну оцу је мило кад се каже да је на тој и тој свадби најбогатије био обучен његов харем.{S} Али |
| (ружичњак) да у њој није и један замбак и један јасмин“.{S} А робиње се радосно смеју и гледају |
| рају, беху спремљени за сваку по јашмак и бројанице.{S} Гошће су дошле абдеслије, узеле су абде |
| старе смокве.{S} Уморна, лежећи наузнак и гледајући у месец, одмара тело, чула.{S} Али, једна п |
| ој је унука, и крила је од свакога, чак и од снаха, и од синова, своје деце.{S} Она ока не суши |
| , да је неискрена, и мора са свима, чак и са странкињама, турски. „Па зашто нам наши родитељи д |
| они почеше, ћутећи, јести прстима, чак и Џемал!{S} После ифтара, на отвореној софи, робиње про |
| а.{S} Сафет, увек свесна, трезвена, чак и онда кад тобоже „од севдаха" губи свест, гледала је п |
| hi>р</hi>.{S} Чак и моја Госпођица, чак и Мадам Аристид наглашују турски зато што су дуго у Тур |
| шта хоће па претрну, али не побеже, чак и не покри разголићен врат, као други <pb n="237" /> пу |
| е?{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час проговори Туркиња, жена потчи |
| о као луд...{S} Њено лице поцрвене, чак и чело: поклопи се у руке и зајеца, зарида гласно као д |
| ћамо.{S} Ти си видела старотуркиње, чак и твоја мајка: понекад, кад је у послу, или кад јој неш |
| ебе...{S} Пашиница ништа не почиње, чак и не гледа у бедног старца, оставља га да се покашље; а |
| ма лажи у којима ја налазим финоће, чак и нежности,“ сети се Фатма нениних речи, увек кад год с |
| ла, баци нож!</p> <p>Сви заплакаше, чак и „туђа мушка глава“...{S} Он као да се од тога отрезни |
| о воли; и њу небројено пута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, |
| ?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак и лице покриле, и излазе, пењу се у затворена кола.{S} |
| .{S} Седме ноћи, ту су сви Фатмини, чак и слушкиње; људи су с Џемалом у конаку, жене у харему, |
| о: срамота ме да преко собе пређем, чак и да проговорим...{S} Бојим се да ми се не смеју.{S} Ја |
| оворила, криће од свакога на свету, чак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, с г |
| на: завиди кад хвалимо нечију децу, чак и кад почињемо, да не бисмо њеној материнској осетљивос |
| азио<pb n="256" /> преко собе...{S} Чак и херој, млад, леп, пун поштења и узвишеног родољубља и |
| оварају<pb n="291" /><hi>р</hi>.{S} Чак и моја Госпођица, чак и Мадам Аристид наглашују турски |
| рсти су јој преко дирака летели.{S} Чак и они фанатици, „женски конзервативци“, у овој силно не |
| ивни градови, на сликама!{S} Али ја чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему родила и одрас |
| ој је она мила другарица!{S} Милија чак и од Мерсије.{S} У турској старинској антерији и старин |
| м забуном и љубављу која се опажала чак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да ј |
| ати.{S} А ти, можда би се састајала чак и ноћу да си удовичка кћи. <pb n="98" /> Где је брат, п |
| мишицама им, на грудима, па некима чак и на лицу, трагови од мушких прстију и мушке безочности |
| чио да према свакоме буде охола, па чак и према мужу, да никога не поштује, па чак ни свекра и |
| <pb n="152" /> клањају и млади, па чак и деца .{S} Улице су пусте до вечерње, а тада оживе као |
| аба, али лепа, лепша од оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и брат то |
| ме спопадне бол!{S} Овако, понекад чак и заборавим на бол.{S} Пиј, сине!</p> <p>Он подиже глав |
| је васпитана.{S} Ја устајем на ноге чак и оној сиротој Емине-кадуни с искрпљеним чаршафом — зат |
| тком задовољна?“...{S} Па питала је чак и за зета, одљутила се сасвим, и кад пођоше, она га топ |
| Њој се никад не би досадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би се пробудил |
| Мадмоазел Дарно!{S} Пољубила би је чак и у уста, преко обичаја турског, и француског.{S} И док |
| ини ми се да би то свето обесветиле чак и очи моје мајке, зато сам затворио.</p> <p>Она осети д |
| била видела жену из народа који оне чак и у својим песмама помињу и који познаје као и друге на |
| !{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се чак и заклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако не учиниш но |
| у.{S} Уосталом, њу је могао познати чак и онај који се само мало с њом дружи, јер она је била о |
| , као добра кћи Турске, узе бранити чак и оно што јој се чини најгоре.{S} Она, космополит, са с |
| м лицу све затрепери, и поцрвеневши чак и по челу и по врату, она склопи очи, као да би хтела с |
| одно.</p> <p>Фатми су ближе по души чак и од матере оне три младе Цариграђанке и ове две странк |
| ад жалиш, плачеш, а ја теби завидим чак и на тим сузама које проливаш за својим дететом.{S} За |
| а помрчина“, те се кроз ту помрчину чак и не назире оно чиме су се оне за ово кратко време срод |
| мој заштитник, као мој бранилац, човек и муж.{S} Па зар овако мисли она која сања о равноправн |
| да је као мртвац, он се трже као човек и рече:</p> <p>— Шта ти је, ханум?</p> <p>— Болесна сам |
| знаш да ће кући доћи, па макар ти увек и не било до тога... да не би имао узрока да гледа у др |
| зна да ће кући доћи, па макар јој увек и не било до тога, те да му омили кућа и она, како не б |
| ца за клавир и енглески и немачки језик и једна смеђа Францускиња, Мадмоазел Дарио, гувернанта |
| а дигне руку на жену.{S} Зарези капиџик и метну дебелу гвоздену чивију, па похита сестри.</p> < |
| Кукуречу други петли.{S} Бели се исток и мирише ваздух на море и на влажно, мокро ловорово лиш |
| удаш за Џемала.</p> <p>Он испусти чибук и погледа кћер разрогачено.</p> <p>— Ја га волим, отац. |
| иљтету, а жена му принесе запаљен чибук и спусти се према њему.{S} Он повуче, дубоко, три дима, |
| као да ишчезава.{S} Клону на миндерлук и стаде из свег гласа викати.{S} У томе су биле ушле и |
| се разговарају, сад се навале на јастук и — заспе.</p> <p>Понекад каиком што стоји испод конака |
| д разговарају а сад се навале на јастук и заспе.{S} Опијума, који им је, кажу ове нове, дала фи |
| дан дугачак а узан, право турски јастук и из њега извади <hi>његова</hi> писма, брзо их метну у |
| е!</p> <p>— Није копиле, сине:{S} Џемал и Фатма венчани су.</p> <p>— Ја то венчање не признајем |
| стојало друго место до ово где су Џемал и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма врло воли најређе се |
| елом циком залајаше њене пудлице, Фидел и Мињон, и запеваше јој канарине.</p> <p>— <foreign xml |
| и о коме ми је толико причала Мадмоазел и Мадам.{S} О томе свету сањам и ако његову даљину не м |
| суза нагрђено, и да не осећа искрен бол и грижу савести, она би, као други пут, за час прешла п |
| S} Доцније само Мадам.{S} После и Мадам и он.{S} Последње године готово само он, јер је време ч |
| те обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледам и пакосно им завидим: благо њима кад су веселе!...{S} Н |
| ам дана није постила: осмог оде у хамам и — запости.{S} Те вечери тетка јој рече:</p> <p>— Ти, |
| таротурци, <pb n="200" /> муфтија, имам и бејови, и младотуркиња његова тетка, и њина вера, вер |
| наста журба.{S} Дошли су муфтија, имам и она три беја.{S} Муфтија зажмуре и поче, нихајући се: |
| је за старе...{S} Заставу понова узимам и идем да вичем, да будим наше жене, да траже право...“ |
| вала вам.{S} За Божју љубав, будите нам и посредник... између нас и Ибрахим-Хасан-беја.{S} Аман |
| са.“ И ја узех грубу хартију, па и знам и не знам, јер очи ми лете преко редова...{S} И наједан |
| авала на најситније делиће, те јој знам и почетак, и средину, и крај, и знам све њене појаве ка |
| адмоазел и Мадам.{S} О томе свету сањам и ако његову даљину не могу да појмим.{S} Па они дивни |
| м и грдно осрамотим?..{S} Ја то сматрам и за срамоту: да побегнем испред невоље као кукавица... |
| ама осећам као туђинка; а опажам да сам и ја њима туђа.{S} Две три пашинице знају француски, ал |
| ту причала.{S} Што се тиче тога, ја сам и сувише поносита: никад не бих понизила онога с ким ве |
| Бог те пита кад је то било..{S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја као моја мајка: за вре |
| а пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је љубав. „Љубав је, кажу муслиманк |
| берин угура у њих Џемала, попе се и сам и рече кочијашу да тера.{S} Обојица су ћутали, а кола с |
| ино писмо ћу изгорети пошто га прочитам и ижљубим.</p> <p> <hi>Е.Ф.</hi> </p> <p>Фатма затвори |
| Па мени је сто пута горе.{S} Ја осећам и грижу савести.{S} Одох лепо својој пријатељици и затр |
| Ја сам Скопљанка.{S} Али, ја се осећам и Солуњанка и Цариграђанка.{S} И тамо сам се и овде про |
| S} Она викаше као да је неко боде ножем и запушаваше уши да не чује шта јој говори, како је грд |
| i>; моји родитељи и нене узимају земзем и мисле: „Наша Фатма не пости!” О, да, мили моји, не по |
| шта игра, играна с неисказаним осећајем и за чудо грациозним покретима, усхићаваше и нове као и |
| д седам година кад сам узео да га пијем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа |
| ет четири године, он је својим здрављем и мушком лепотом порази.{S} Учини јој се да то није њен |
| Цигани, од прозора до прозора, с бубњем и песмом, певају:</p> <l> Кристал прозори отвориће се,< |
| и су очекивали „позивање“ с нестрпљењем и много побожности.{S} То није пост пред Мухамедово рођ |
| се он врати, узеше се здравити грљењем и љубљењем...</p> <p>— Као да си дошао с Ћабе, рече Ари |
| ануме искићене бисером и драгим камењем и намирисане зумбулом, јасмином, мошусом, што кроз дим |
| ћи, опкољеној високим ловоровим дрвећем и олеандрима, у једној великој чистој соби, седеле су м |
| мимо црнкиње и црнчиће с цвећем, воћем и халвама кроз шпалир дивно обучених жена, улазе у кућу |
| — Ја сам му се, ханум, видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су били у конаку код Хасан-беја, дого |
| м две младице с једним венчањем, с оцем и мајком.{S} Робиње јој и даље носе скут, Мерсије јој п |
| не старе џамије врло ме разнежи: плачем и осећам се муслиманка и најмањим делићем своје душе, в |
| таре у црним, Сафетине врснице у плавим и зеленим чаршафима, све с посувраћеним печима.{S} Мало |
| .{S} Мерсије ме молила да вас поздравим и да вам кажем ово: „Наше учитељице Францускиње створил |
| њој!“...{S} Скинула је страшно мршавим и необично белим рукама с врата хамајлију, одвојену од |
| а тек отвори очи и рече: — Кад га видим и није ми толико колико кад говорим о њему...{S} Да гов |
| кше : тумарамо помрчином.{S} Дању видим и нахерене трошне куће и безочне људе.{S} Нарочито у Ца |
| довека да слушам оца, и да га се бојим и удата, одавно жена, док год је он жив а ја немам мужа |
| су јој књиге!{S} Али у књигама, својим и своје пријатељице, у свакој ситници на столу, у сваче |
| иједно мушко, а оно... можда се с неким и љубила. „Да се удала за другога, зар би му казала да |
| лу за писање и по полицама с француским и енглеским књигама.</p> <p>Седоше, обе у једну наслоња |
| јој баба и с другог прозора смаче ћилим и отвори оба крила; а унука се опет подиже на лакат и п |
| и њене кћери, и све друге које ја волим и којима сам ја мила.{S} А тебе, врло драга мала, нежно |
| женино право.</p> <p>По сто пута грлим и љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и све младе, све но |
| омиле људи у црвеним фесовима и зеленим и белим турбанима и буљуке жена у разнобојним чаршафима |
| уснама, у њеним сузама, у њеним тужним и нежним погледима што почивају на лицу њене лепе снахе |
| и ради тих својих сестара, ја се буним и — радим.</p> <p>Трећа, најмлађа, болесна, закашља се |
| се Џемал врати, она седе, пита се с њим и рече:</p> <p>— Аман, децо, где сте?</p> <p>Они се пог |
| похита напоље у помрчину с једним лепим и прилично трезним чочеком; а пијани Џемал-беј појми да |
| ипариси.{S} Фењер, свако вече, ја носим и идем напред пред женама да им осветлим пут.{S} Чини м |
| одведе у Скопље, да се међу непознатим и веселим харемима разгали.{S} Кад се отуд, после некол |
| обро знам, зашто да их дубоко ожалостим и грдно осрамотим?..{S} Ја то сматрам и за срамоту: да |
| ад цела кућа заспи, ја га отуд извлачим и наслањам му уста на груди без кошуље, на срце; али се |
| амо с људима, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима налазим лудости, али и мудрости.{S} П |
| е „елиф, бе“; он сам послуживаће халвом и пилавом ђаке, пошто очитају молитву за здравље и добр |
| } У петак ћу ти доћи с овом лепом новом и још с две њене пријатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с |
| а ипак га називају преживелом установом и раде му на реформи.“<pb n="57" /> Једна им објасни шт |
| е и с црним густим печетом, са свекрвом и сутом ушла је у затворена кола и отишла на Јалије, ст |
| велике отишао, обуче се, па са свекрвом и заовом оде на софу.{S} Она осети сву нежност ове стар |
| се ретко смеје, нарочито пред свекрвом и рече:</p> <p>— И сад тобоже воли Енглескиње.{S} Она ј |
| е се смејати с неизказаним задовољством и кроз смех говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милу |
| Мили рукопис!{S} Омилова га и погледом и руком, па, осврћући се, отвори долап; раши мало један |
| ошто та кућа више не постоји, као Содом и Гомор, градови које је Бог у јарости уништио.{S} Али |
| к, пољубила руку свима милима, с тејзом и Мерсијом сам се загрлила небројено пута, и било ми је |
| дворишта — оградни зид, покривен лозом и бршљаном, и пред духовне очи изиђе јој цела слика хар |
| м дизала високо, идући за Емине-Семијом и 'Ђулистан-Хисметом као верни за Пророком, испустила с |
| групу ставио седефски столић с тепсијом и споља калаисаном, на којој су били сребрни судови са |
| S} Она је онаква каква је пред Мерсијом и Ариф-тејзом, сестром од тетке њене матере, двапут њен |
| а!{S} Нека прође то момче нашим сокаком и сутра и прексутра.{S} Нека пролази неколико дана, те |
| .</p> <p>А Фатма јој затвори уста шаком и рече:</p> <p>— У гору и камен!</p> <p>— Бога ми, Емир |
| свом обичају, проведе Рамазан с мајком и братом.{S} Пошто је Мерсије за који дан код Ариф-хану |
| ишке, купиће му фес с дугачком кићанком и чалму од зелене свиле.{S} А чим напуни четири године, |
| <pb n="131" /> што су изишле да свирком и песмом дочекају јенђе, пред којима је ишла свекрва.{S |
| ти кажем.</p> <p>Али она одмахну руком и рече:</p> <p>— Остави ме, дете!{S} Ја сам данас као р |
| у и стрини, одоше им на ифтар с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао је да, по |
| не сиротице, просте, без књиге, с иглом и концем, питају хоће ли ..{S} Па зар да се не питају ф |
| вропљанка, да је <hi>нова</hi> и оделом и душом.{S} И жалила је што не може он да је види, овде |
| пре женидбе, и после, с упрљаним телом и осакаћеном душом, кад је љуби испитиваће је, је ли по |
| кроз њих појави каква рука са зембилом и новцима.{S} На чесмама поред џамија узимали су абдест |
| шњих харема, што се занимају феминизмом и што се буне.{S} И мало па виде да се није преварила; |
| ешто наљутила?“ Али у друштву, с песмом и свирком, поред тетке коју толико воли, она смете с ум |
| их стара Шехназе-ханум с унукама Фатмом и Мерсијом, обученим по најновијој париској моди: и с ј |
| пог чела.</p> <p>Послуживање ратлокумом и водом.{S} Нене и родитеље послужи Фатме остале Ђулбеј |
| онесе сребрн послужавничић с ратлокумом и водом, да послужи свекрву...{S} Кад је понова села, с |
| Енглескињом слагала с Ђулистан-ханумом и готово сам постала англофил.{S} И та жена нађе пута и |
| е и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и робињом Ђулренгијом у затворена кола <pb n="137" /> с |
| вним парком а покривене лозом, бршљаном и дивљом ружом, много исцветалом, хануме, кроз гвоздену |
| што станују по хановима.{S} Пред једном и он седе и затражи чашу воде, попи је даде бакшиш кафе |
| ту: један маркиз у ложи са својом женом и с њеним љубазником, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја |
| д капије до капије.{S} И ја сам с неном и мајком међу тим ханумама, и ја гледам у те лађице пре |
| утно брзо залупа, и препуни се топлином и љубављу, и нежно погледа у лекара: учини јој се близу |
| те четири човека: кафеџија с берберином и две слуге; а он као заклан, као храст оборен секиром. |
| дођи сутра.{S} Хоћу да говорим са сином и снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде, а син мајци реч |
| па и невеста.{S} Она је у овом интимном и светом тренутку само нежна кћи и унука, осетљива женс |
| е за тренутак насладише њиховом забуном и љубављу која се опажала чак и у вибрирању Џемалова гл |
| док сам год била с овом радном, тачном и уредном, трезвеном Енглескињом слагала с Ђулистан-хан |
| b n="130" /> а после се опростише с њом и пођоше да се код куће одморе и припреме за <hi>јенђе< |
| скиња у костиму, с плетеном белом капом и плавичастим дугачким густим велом који јој крије све |
| роведе мај.</p> <p>Послужише их цигаром и кафом.{S} И још по једанпут се поздравише, па почеше |
| -бејова, по нишком обичају, кади амбром и прска ђулсуом, ступају у једну врло велику собу с обу |
| ?{S} Хвалио сам се свету ћерком, добром и паметном, због чега је узе племић и богаташ, а гле кћ |
| у, која је гледала да ожени сина добром и богатом девојком, како би се оставио пића и имао од ч |
| о лудо.{S} После овога, ја прођох Пером и Галатом — и мени је све пуно: официра нисам ни опазил |
| биње обучене у црвено, накићена бисером и силним драгим камењем по врату, грудима и глави, ново |
| аде прошива, на хануме искићене бисером и драгим камењем и намирисане зумбулом, јасмином, мошус |
| онај у папучама, с раскопчаним мундиром и бројаницама, заспа крај миндерлука...{S} Заспаше и јо |
| звонцета.{S} Капија стара, са звекиром и халком споља, и с мандалом изнутра, а звонце.{S} Ариф |
| лости ни из садашњости, дирнута говором и кашљем ове младе несрећнице, осети да јој се стегоше |
| поче читати с чисто енглеским изговором и потпуно енглеском интонацијом:</p> <l> <foreign xml:l |
| , а треба неко да му трља леђа канфором и шпиритусом и да му кува од зове теј.{S} Ја сам такав |
| ј кући је постављено.{S} Она са сестром и Фатмом немирна је; ашчика отшкрине врата на кухини, п |
| о да му трља леђа канфором и шпиритусом и да му кува од зове теј.{S} Ја сам такав случај видела |
| е, мој син хоће да се договори с братом и пријатељем. <pb n="118" /></p> <p>Нурије се насмеја и |
| крпама, с врућим цреповима, са сирћетом и етром; а Мерсије је сву раскопча, распаса.{S} Све су |
| , звали су муштерије млекари с јогуртом и воћари с поморанџама; мали коњи и магарци натоварени |
| Па опаса везен појас с искићеном пафтом и обу беле атласке папучице златом везене.{S} Па узе би |
| свирачицама и певачицама и оном туштом и тамом, пролазе мимо црнкиње и црнчиће с цвећем, воћем |
| де, смокве и палме, у лимуне пред кућом и олеандре, који су надвисили кућни кров.{S} Ишле су је |
| ам могла.{S} Подмитих кадије... с кућом и хиљаду лира...{S} Одредише му Солун...{S} Кад се спре |
| Мерсије, а она је плакала за Госпођицом и мирисала сестрине руке уместо руку Госпођичиних.{S} Н |
| ро било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и још многе хануме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се |
| на у киту с лалама.{S} Зар Нурије-ханум и њена сестра нису добре?{S} Оставите ме, децо, с Фатмо |
| ла да за другога нећеш...{S} Ариф-ханум и сад не зна...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахмед-беј, па И |
| да доручкују, и заједно седају на диван и загрљени читају романе, заједно седају уз Мондије-хан |
| </p> <p>— Хоћеш цигару, чедо ?{S} Дуван и афион све једно.</p> <p>Она заврте главом.</p> <p>— А |
| очела јутрос рано, писала сам га ваздан и нисам га завршила..{S} Ја бих вама писала и данас и с |
| ан-беј.</p> <p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио сутрадан, није знао да ли |
| чисту даје човеку.{S} А човек слободан и пре женидбе, и после, с упрљаним телом и осакаћеном д |
| т година, био је онај „геније“, гојазан и мастан.{S} Њине жене књижевници звале су га још и „Пр |
| буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи земзем из једне црвене чашице као напрстак н |
| ина и сестра јој доцкан чуле, па доцкан и дошле; и пошто није обичај да се отмене муслиманке ви |
| нцуску као Шарлота Кордеј и Мадам Ролан и толике друге Францускиње...{S} И да то своје чудно ос |
| на његовим таласима и осећао јак, слан и топал мирис његових вода...</p> <p>Све су гледале кој |
| мушко," мислио сам, „даћу му име Арслан и Шемси<ref target="#SRP19120_N78" />; ако је женско, Е |
| загрљај...</p> <p>О, колико је интиман и свет овај тренутак, овај кратак чин из дуге комедије |
| ала да мој сестрић пије, да је протеран и да нигде ништа нема.</p> <p>— Зар и ја да лажем, Нури |
| једно или друго, никако обоје.{S} Коран и романи, решетке и европско учење, мени се чини, сине, |
| оред Францускиње; нене јој тумачи Коран и говори о светости затвора; Госпођица јој чита романе |
| е прилике много говорим: кад сам срећан и кад сам... поче он, па не доврши.</p> <p>— И кад си? |
| деље; вама шест...{S} Оно истина, меден и треба да је мало дужи, али овако дуг...</p> <p>Они се |
| ванредно велики салон раскошно намештен и јединствено осветљен, она се збуни.{S} Ту је представ |
| далеко од града где је толико ожалошћен и осрамоћен.{S} Али кад чу шта учини Фатма, он заборави |
| емал изиђе...{S} Кад се врати, берберин и кафеџија навалише на њ мастику...{S} Њему сасвим отеж |
| у дворишту, а једанпут у предсобљу; он и не слутећи да су у тим простим старомодним чаршафима |
| по хаповима: седе, пуше, пију...{S} Он и ту сврати, и опет затражи и доби две чаше; и сад одас |
| атио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он и не мисли да се врати.{S} Лута по турским махалама као |
| мене мрзи.</p> <p>— Алла’?! простења он и пође да затвори кћери уста.</p> <p>Али ова се измаче |
| ар да те удам за пијаницу! прибра се он и рече. <pb n="275" /></p> <p>— Он више не пије, отац.< |
| у! (уместо да рече врата) продера се он и узе из џепа један нож да удари слугу.</p> <p>Робиње и |
| ама слаба женска страна.{S} Да нисмо он и ја комшије, ја бих сама... али страх ме, какав је џин |
| се, и певам...{S} О, кад угледам Солун и нашу високу ограду и наше густе кафезе!{S} Кад извади |
| ко лупање јасно чуло, поднесе јој лимун и сирће од руже да мирише, и узе јој трљати сирћетом ру |
| „Једну кафу!“, али кафеџија је познавао и овога госта, те му донесе филџан мастике.{S} И други |
| олести онолико?{S} Ко је с нама и певао и плакао?{S} Ко те бранио од рђавих уста?{S} Хиљаду при |
| у, заједно с њеном мајком, нежно гледао и неговао.{S} То је једини човек кога она познаје и вол |
| ној бризи која је мучи; он је то опажао и није јој хтео ништа помињати.{S} Он је њу познавао бо |
| ећи учини много дужи него кад је стајао и дотицао се облака, и црњи од малопређашњег неба; од њ |
| у животу; очешљала је пријатељица) као и све младе а и њених година хануме, притрчавала је час |
| слику једнога правог турског града, као и оно мртвило по споредним улицама, и лупа халке или зв |
| х песника, и старих и нових, и она, као и многе Туркиње, највише воли де Миса, „слаткога де Мис |
| ишава љутина и блажи јад.{S} Досад, као и све младе, ја сам клањала само о Рамазану; сад сваки |
| а од ранога јутра, спрема, врачање, као и ноћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ћ |
| у, објашњавале су им да је и Солун, као и Цариград, варош не само космополита већ и полиглота.{ |
| скапут, као и онај други Браон Фес, као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Тога ниси |
| путу, али он је мени Жути Врскапут, као и онај други Браон Фес, као и онај трећи К—К.</p> <p>— |
| /> у многа минара, на месечини сива као и јабланови и кипариси, и мислила... о, на шта сам све |
| .{S} Међу животињама завлада паника као и међу људима.{S} Људи су изгледали такви као да ће им |
| оца душом...{S} Код оца сам живела као и све наше великашке кћери: затворена, у богатству исти |
| ину, и крај, и знам све њене појаве као и то, да она није овако краткога века и да не умире на |
| е су пусте до вечерње, а тада оживе као и куће и дворишта.{S} Напољу вика продаваца, граја; по |
| иозним покретима, усхићаваше и нове као и старе; а њено бело зарумењено лице очараваше све.</p> |
| војим песмама помињу и који познаје као и друге народе — из романа, и сад се занесе умиљатошћу |
| смо то већ почеле, и ради те идеје као и ради Устава, нове много путују.{S} Ја ћу може бити ић |
| ам ушла у петнаесту.{S} А удадох се као и све моје другарице — за човека кога никад нисам видел |
| лесмо се над детињом главом (с њом имао и дете) да ћемо му се осветити.{S} То јутро, имао је дв |
| што није десило, да га није неко напао и премлатио.{S} Сваки дан нађу неког у неком крају варо |
| ећа, а у овоме је она с њом једна мисао и једно осећање.</p> <p>Сви плачу, па и невеста.{S} Она |
| Што, мајчице?{S} Зар ја нисам распитао и дознао да је истина пашић, да је истина оџаковић, да |
| је слика из Париза и да је он одрастао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S |
| и је ипак на овај турски обичај пристао и дао реч.{S} Али он речи није одржао... „Треба поштова |
| узеше мислити шта ће.{S} Дим се колутао и испуњавао собу.{S} Најпосле Нурије прекиде ћутање:</p |
| мајка: „Зет ми још није у кафану отишао и не зна шта је кафана; од жене се не одваја; по кући с |
| же прошао, зато што је лекар брже дошао и слободио је.{S} Кад се сасвим умири, лекар рече:</p> |
| у за поклоне захвална: кад је год пошао и дошао пољубила га у руку.{S} Родила му тек што је нап |
| итај јој, причај јој; ти си свет прошао и много видео.</p> <p>— Читај, причај, данас, сутра, пр |
| ши, сута ми причала.“ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та његова жена, о |
| ј глас подиже човека, узноси га на небо и преводи преко <hi>срата</hi>, (моста од длаке).{S} Да |
| пољу страхоба, <hi>омар</hi>, гори небо и земља!{S} Дигни се, јагње, да видиш мајку ти; готово |
| де одоше на баба-фингу, да гледају небо и море, и да ћеретају, да говоре о том непознатом млади |
| ривљена слова...{S} Понеко слово, право и ситно, учини ми се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, он |
| ница за женину слободу, за женино право и за све што је европско, једна највећа <hi>нова</hi> ( |
| немамо друштва, нарочито женска, за ово и против овога? „Разврат и раскош упропашћују земље и д |
| нцуској.{S} Сваки дан читају нешто ново и чезну за тим туђим, непознатим, далеким светом.</p> < |
| лице Срећа те се на месечини то готово и не опази.</p> <p>— Дај руку, кјучук-ханум.</p> <p>Она |
| S} Она је говорила не само устима, него и очима, и целим лицем, и сваком цртом на лицу.{S} На о |
| у не само од она два младотурчина, него и од њега — он јој није муж; и обузима га љубомора кад |
| само обичне своје тајне разговоре, него и најскривеније своје осећаје, и тајне.</p> <p>— Све ће |
| н се сети да он није само пијаница него и злочинац...{S} Он је суђен као убица, и због убиства |
| " /> да овде заиста нису само жене него и људи, прерушени у жене...{S} И у томе, на вратима соф |
| акле одрасла не само поред Туркиње него и поред Францускиње; нене јој тумачи Коран и говори о с |
| га моја Мерсије,</p> <p>Ја мислим много и на <hi>њега</hi> и на тебе. <foreign xml:lang="en">Do |
| клим плочама...{S} Па су изишле на брдо и пошле оним, обраслим у коров, гробљем, одакле обично |
| ец дана, и кад се појави пун месец, бео и округао као сребрна тепсија, а мујезин очита последње |
| есец на загасито плавом небу био је бео и личио је на округло огледало...{S} Она је изишла на т |
| је велику јабучицу, а глас му био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раније видела и заволела |
| hi>Само</hi> за ту реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била ј |
| рај јој је овакав: „Али лончар је волео и оне црвене црепове“.</p> <p>Сафет се замисли, јер се |
| је у земљи где су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој није потребан нож ни отров, јер он |
| ..</p> <p>Седе за сто, узе писати, брзо и нервозно, сав унесен у речи које писаше крупним енгле |
| помишљам на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело рече: „Делила бих с четири ортака ствар — тебе, |
| </p> <p>— А шта радише наше? упита брзо и радознало.</p> <p>— Једне као ја, тако осећају; друге |
| ива сама, него робиње.{S} Сад шије брзо и лепо једну женску антерију од цица, а снахи дала да ј |
| у крпу на главу и на срце, чије се брзо и јако лупање јасно чуло, поднесе јој лимун и сирће од |
| морам: наше су.</p> <p>Сафет рече брзо и неочекивано:</p> <p>— Пишу ли љубавна писма кћери тво |
| вши никоме да ће ићи, она одговори брзо и смело: „Побегла сам од куће: нисам могла сачекати орт |
| гледа га.</p> <p>— Куда? изусти он брзо и строго.</p> <p>— Па што питате куда, кад знате? рече |
| , „турско венчање", изврши се тако брзо и тако просто.</p> <p>Али пре но што су се разишли, ста |
| и узбуђења.{S} И то се сврши тако брзо и тако просто, као да је дао реч, ако се опије да изгуб |
| бично, и за дуго лупало неисказано брзо и јако, она га чула.</p> <p>— Никако нисам мислила да ћ |
| логлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и прибрано нареди да трчи с другим слугама по лекаре, т |
| рећан!{S} У тој срећи заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти |
| се и не сећа: зар је он једну поздравио и тако је погледао?{S} Па се покрије преко главе, да не |
| чно: тражила мене; он је у собу намамио и... она, несрећница, остала тешка..{S} А кад је несрећ |
| а је било, скочи.{S} Шта је све говорио и радио!{S} Био је толико пијан, а свега се сећа.{S} Бр |
| {S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изговара као странац, као Француз.{S} Ме |
| уу!{S} Колико соба мирише!...{S} А како и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак |
| иње што се заљубљују у калуђерице, тако и ове, док су врло младе, у своје учитељице, ако их има |
| е више волела дуван него живот.{S} Тако и он може бити више мастику него Фатму.{S} За неколико |
| го моралној кући, <pb n="235" /> а тако и удата, она никад није помислила да му се свети за зло |
| рим уопште.) Али, ипак, као за све тако и за брак, људи су удесили да они не пате: ако се младо |
| ла сам на гробље, хришћанско, на велико и дивно гробље што се зове <hi>Пер Лашез</hi>, и познал |
| е говоре, а једна другу помињу, те нико и не слути да нису у љубави; моја мајка хвали суту као |
| оћи на ифтар оне три младе Цариграђанко и Ариф-ханум, али да она због њих не оставља мужа; но к |
| е“, извадише груде земље, наместише око и почеше да врачају:</p> <p>— Ко се појави први с леве |
| младо, и богато и сирото, и муслиманско и немуслиманско, све се зачуди шта јој би.{S} Једне жен |
| ке.{S} И богато и сирото, и муслиманско и хришћанско, јеврејско, циганско, све што није звато н |
| могла да стоји.</p> <p>Дисала је тешко и убрзано, кратко, као да је <pb n="212" /> изишла с ка |
| ико ником не верује.{S} У њему је тешко и старијим пробуђеним муслиманкама, а камо ли младој де |
| муслиманском девојком да се љуби мушко и женско!...</p> <p>— О, Боже, па... узе она збуњено, п |
| те у чаршафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти мислиш д |
| се за чифлук, и мислиш ли на мене мало и на <hi>њега</hi> много? <foreign xml:lang="en">I am j |
| Погледајте њино богато, раскошно одело и њин накит!{S} Нека се сакрију и Енглескиње и Француск |
| и кћи има и душу, не само трбух за јело и снагу за одело? рече Ариф смелије него икад.</p> <p>— |
| {S} Дим се дигао до тавана, мирише јело и пиће и миришу чочеци, која на зумбул која на јасмин, |
| >— Добро дошла, мајчице! узвикну весело и узе јој мршаву, смежурану руку, јако притисну на њу с |
| ојом другом Францускињом, она би зацело и ту заволела, и то исто овако, лудо, начинивши од жене |
| такве речи каквих у нашим језику зацело и нема, ја их бар не знам.</p> <p>Дакле, драга мала, ме |
| приђе, притисну му на руку усне и чело и тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла, беј-ефенди!</p> <p |
| ј глави, да бих могао додирнути то чело и то лице и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, |
| руку Фатми.{S} Пошто му она метну чело и уста на руку, он хтеде да је омилује, па се трже и бр |
| теком, где је поред забавних књига било и школских, као да у кући има ђака, студента, па их одв |
| ом у конаку, жене у харему, где је било и неколико Нуријиних пријатељица.{S} После ифтара, умес |
| /> поред ње на столицу, опипа јој било и метну јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су разголић |
| рлила небројено пута, и било ми је мило и лако.</p> <p>Новембар.</p> <p>Данас ми је била Госпођ |
| октобра 1906.</p> <p>Све што ми је мило и немило бележићу од данас, те да некад видим како ми ј |
| ...</p> <p>— То није он! викну промукло и страшно, па се заљуља и паде...{S} Око ње се скупи са |
| чати, смаче кошуљу и намаза груди, грло и врат мирисом од љубичице.{S} Па опаса везен појас с и |
| вимо то: као женску децу да васпитавамо и мушку.{S} Али до колико, тешко нама!{S} До онолико до |
| болесна.{S} Ми то не видимо, али читамо и чујемо од странкиња што живе међу нама <pb n="76" /> |
| му чује глас, јер понекад некога видимо и допадне нам се, а кад му чујемо глас...</p> <p>— Чула |
| уштава, те да их ми прочитамо, проучимо и да узмемо из њих оно што је за наше прилике, за наш к |
| н-беју дође из Европе, из Париза, писмо и аманет!{S} На писму адреса прво француски, после турс |
| одсети на мене.</p> <p>Он прочита писмо и — прими дете; али нареди да се то „ђаурско копиле“ од |
| : женско дете од три месеца!{S} И писмо и аманет донесе му једна странкиња, говорећи му језиком |
| <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Ово писмо и не затвори, него под утиском неописане радости, која |
| га ми!</p> <p>А Фатма отвори мило писмо и прелете очима преко дугуљастих француских слова...</p |
| лепу шарену кутију остави теткино писмо и рече: „Буди с њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, |
| од ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но и да није под платном, Осман је не би видео, јер је гле |
| да је мир.</p> <p>— Ја свирам у пијано и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу |
| Добро дошле! изусти он готово спонтано и пружи руку Фатми.{S} Пошто му она метну чело и уста н |
| у једног заосталог славуја, јер и једно и друго је растужује.{S} А кад збаци покривач и осети н |
| S} За толики низ година она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад се мало приб |
| p>— У гору и камен! рече гошћа уплашено и скочи.{S} Напослетку, ја сам још млада, душо Мерсије. |
| нских Туркиња болест, говораше уплашено и врло нежно, па јој метну хладну крпу на главу и на ср |
| ако предвече немирно, ударало је снажно и ритмично у обалу, у зидове толиких лепих кућа и конак |
| еног светом, где је море ударало снажно и ритмично, и запљускивало пеном кола, као да поздравља |
| ме сродиле, саме постале то нешто тајно и озбиљно.{S} И Мерсије је посвећена у ову тајну.{S} По |
| е куће момак да пије?!</p> <p>Она болно и стидљиво рече:</p> <p>— Е, откуд, откуд?!{S} Ја му ни |
| SRP19120_N8" /> узвикну Мерсије озбиљно и имитујући потпуно њину енглеску учитељицу, да гошћу н |
| једном старом Туркињом, тихо, монотоно и фанатично: „Алла’, Алла’, ил Алла’!...{S} Алла’, Алла |
| ктичава, Мадам Аристид, Мадмоазел Дарно и она ноћашња Енглескиња.{S} Око ње су Мерсије, црна Ђу |
| рахим-Хасан-бејов харем Мадмоазел Дарно и ону Енглескињу.{S} Она је тобоже хтела да Мис Пирсон |
| окова и очита кратку молитву, она мирно и тихо, невесела, брижна, настави:</p> <p>— Оне сиротиц |
| на пуши, сузе јој обливају сасвим мирно и непоцрвенело лице.{S} Опа плаче како обично плачу жен |
| мир-Фатма-ханум! викну Осман-беј гласно и оштро...</p> <p>Од тога крупног мушког гласа Фатма за |
| појаве његове.{S} Она му сасвим свесно и лепо исприча да јој се учинило да нема десне руке, а |
| кочи; па и остале туђе скочише несвесно и пођоше за њом јенђама.{S} А робиње хлађаху кјучук-хан |
| </p> <p>— Ето га! узвикне Фатма радосно и скочи: кроз отшкринута врата гледа га целом душом а н |
| само за нову...{S} Поче говорити течно и лепо француски:</p> <p>— Моја историја дугачка је и ц |
| реч Мирсаде (што је код харема необично и врло неучтиво), па видим : жене траже право гласа, а |
| он, запет оним, омилова децу механично и готово хладно; она то осетише, па га оставише, спремн |
| еколико дана, — одведоше је.{S} И старо и младо, и богато и сирото, и муслиманско и немуслиманс |
| а.{S} Четврти дан осети се сасвим добро и устаде, истина доцкан, пошто је Осман увелике отишао, |
| дају рано као Туркиње, рече Ариф жустро и одсечно.</p> <p>— Ти си плаховита али ниси лажљива.{S |
| >— Емир, несрећнице! узвикну Ариф оштро и одгурну је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти си се испро |
| ње сматрају да на то имају право, за то и путују.. „Што их не скупљате и не говорите им, да се |
| дила, давала јој недра, те је она за то и зове „<hi>суто</hi>“.</p> <p>Као обично, она и данас |
| немајући додира с људима, продужују то и доцније.{S} Емир се бејаше заљубила у једну младу Пар |
| е смо биле младе“.{S} Оне одобраваху то и смејаху се, а пашиница се бејаше променила у лицу и н |
| ведоше је.{S} И старо и младо, и богато и сирото, и муслиманско и немуслиманско, све се зачуди |
| фесови се црвене као булке.{S} И богато и сирото, и муслиманско и хришћанско, јеврејско, циганс |
| } А ја сам чула да су се завадиле, зато и лута по свету, говораше Сафет идући.{S} Па се тек нај |
| оборница за женска права, те ју је зато и довела на турску свадбу ноћу, кад је врло интимно, ка |
| 5" /> тешка њена коса сија се као злато и пада у бичевима по мокром столу и мимо њега на земљу. |
| и припремити за ново доба, за оно свето и велико: ослобођење харема.{S} Истина, ја то нећу моћи |
| доба васпитавања и припреме за то свето и велико; и у мени сваким часом јача и воља и снага...< |
| у да знам.{S} Пре сам једва чекала лето и летње врућине, да бежим на чифлук, да се пењем на наш |
| те куда, кад знате? рече она као љутито и не гледајући га.</p> <p>— Кажите ханум-ефендији и хан |
| ну струју новога живота, која се просто и очито види у организму ових пробуђених створова, и не |
| уж мојој сестри туђ?!</p> <p>— Зет, што и ништа.{S} Млад, леп, мушко: она га није познавала, и |
| таџбине.{S} Од свих, ова дивна жена што и у туђој земљи ради на хуманости и на култури, Арифи ј |
| оворећи да то није ништа; он јој је што и стран, туђ човек, пошто би је могао узети: млађи је о |
| } Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема од срца порода, па ако он има к |
| и криво, љути се: вели да су му оне што и мушки, другови...{S} С њима се спрема за испите... мо |
| с њом као с другарицом, а сад жали што и она своју није тако васпитало.{S} Па бар да је протер |
| тив њега рећи.{S} Он јој је дао оно што и многе хришћанске жене немају — слободу.{S} И зато што |
| врло лепе хаљине, скупоцене... „А зашто и не би, кад је толико богата: куће, конаци, богатство? |
| е-ханумом, ти би, без сумње. чула нешто и о Елизи...{S} Век проведох у тражењу срца; своје дава |
| ите, Нурије-ханум, али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с бејовима...{S} У нас је обичај, <pb |
| о дисање у ноћи</l> <l>Њено дисање тихо и полако.</l> </note> <note xml:id="SRP19120_N59">О, да |
| ма око отворених прозора и чуло се тихо и нежно: „гугу-то“!{S} И на мање осетљиво срце чудно ут |
| устаде мати, метну уста на кћерино ухо и гласним шапатом поче да <pb n="134" /> је учи, да је |
| је било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и воду уз ратлокум, а биле су мртве пијане: опијала их |
| ских друштава у земљи где је жена ствар и где је слободан само онај који угушује слободу?{S}" Е |
| е се Богу, за Божју љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, а кад их стара закле највећом муслиманском з |
| бујицу што носи из мрачне ноћи у ведар и светао дан толике нове душе.{S} Оне не певају, оне се |
| ран и да нигде ништа нема.</p> <p>— Зар и ја да лажем, Нурије-ханум?</p> <p>— Једна лаж повлачи |
| ем, изгледаћеш му као невеста, па макар и стара умрла.“ Али шта да обуче!{S} Коју хаљину он нај |
| рече Фатма</p> <p>— Верујем, рече лекар и додаде: — Непријатно, а није опасно...</p> <p>— Чиме |
| анице.</p> <p>О, све је готово, и ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи у своју собу, где ће ће |
| ст.{S} Крај ње седи њен лекар, болничар и мајка — њен муж, заустављајући час-по дисање да је не |
| S} Цео Солун зна да је он снаси и девер и муж...{S} И цео Солун зна да је она, та његова снаха, |
| а и песму једног заосталог славуја, јер и једно и друго је растужује.{S} А кад збаци покривач и |
| горе но овде.{S} Ништа нису читале, јер и не знају читати, ништа нису виделе, јер се никуд нису |
| сан рок прошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би стекао право. (Венча се с |
| Али нећу чинити неправду удовицама; јер и оне... само допусти она која је или луда или неваљала |
| хаљини у којој си га испратила.{S} Јер и ако си иста, изгледаћеш му као друга.{S} Ми морамо да |
| S} Кад би после овога изишла пред матер и бабу, црвенела би од стида и крила очи.{S} Весела дев |
| она што скорије дође, па ижљуби и матер и кћери нежно као малу децу.{S} А кад се врати и виде о |
| што је за наше прилике, за наш карактер и темпераменат.{S} Она ће опет доћи и поучиће нас као с |
| е Мис Блак, Фатмина учитељица за клавир и енглески и немачки језик и једна смеђа Францускиња, М |
| зе-ханум, Емир-ханум?{S} Две нове, Емир и Мерсије седоше међу старе, раздрагане грамофоном; а т |
| "#SRP19120_N78" />; ако је женско, Емир и Фатма“:{S} Емир, потомак нашега пророка, а Фатма, нај |
| ..{S} И мало па се кроз авлију чу говор и оно стереотипно „има ли кога.“ „Има ли кога?“ — то зн |
| не, ми уз кафу и сируп почесмо разговор и договор!{S} Попила сам пуне две чаше сирупа, а у њ је |
| У дворишту се ускомешало, чује се жагор и кикот, пригушен смех.{S} С минара Алаџа-Имарета разле |
| атком путу; а хануме су отварале прозор и истицале Фатмину лепу главу да је омилује ветрић, кој |
| > <p>Ариф своје госте опази кроз прозор и похита пред њих као девојчица: беше радосно изненађен |
| и пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор и не погледаше у велико напуштено гробље које их је окр |
| да се осмуди, од његове треске у прозор и прштања разбијеног прозорског стакла, и тамбуре трезн |
| це не зна за године...</p> <p>— Простор и време, Емир.{S} Ти не познајеш силу ни једног ни друг |
| <p>До пред зору са женама, а онда суфур и — пост.{S} Свуче се, па у соби са затвореним шалонама |
| о што ће почети писмо, она одреши појас и расплете <pb n="26" /> косу; учини јој се да почиње н |
| икога,“ чује се из дворишта женски глас и широм се отвара капија: отворила ју је једна црнкиња |
| учинило као запевка; тако пријатан глас и арија, а тако тужно.{S} Гугутке су залепршале крилима |
| Фатму опијаше њен особито пријатан глас и њен говор, и мишљаше; „О, како говори француски, као |
| емо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле, већ прво да |
| в, будите нам и посредник... између нас и Ибрахим-Хасан-беја.{S} Аман!{S} Кажите му да ја нисам |
| авршила..{S} Ја бих вама писала и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, не читајте га одједанпу |
| Јуче сам била тужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о |
| ћошком је шадрван; вода му пршти у вис и враћа се, слива се у дивну мраморну вазу, па се прели |
| , све на зној; све се измешало, и мирис и смрад; све гуши, заноси, опија; очни капци отежавају, |
| крила; а унука се опет подиже на лакат и погледа у башту; дрвеће је било као спарушено, а две |
| су изишли један за чудо леп женски врат и једна за чудо лепа женска глава.{S} Ова млада жена ли |
| и запалише по цигару, извише мало врат и почеше с много емоције: <foreign xml:lang="en">Come!{ |
| тво, непросвећеност, дивљаштво, разврат и раскош, и питала ме, зар ми немамо друштва, нарочито |
| женска, за ово и против овога? „Разврат и раскош упропашћују земље и државе.{S}" На једној свад |
| сађене маслином, и чујем један кларинет и подврискивање једнога беја.{S} Зашто наши људи, како |
| "fr">Cocotte</foreign>“ превали он опет и подиже нож, а оне све три, писнуше као црв.{S} У томе |
| јер најстарија од њих, жена од двадесет и неколико година, врло лепа, Фахрије-ханум, поче с пун |
| у, своме другу и пријатељу већ двадесет и толико година.{S} Дошла му је скоро дете.{S} И он је |
| сам близнила).{S} Кад напуних двадесет и једну, он оде у Европу за војног аташеа.{S} Мене не п |
| ом у двориште к мужу, човеку од педесет и једну, две године, у ловачким хаљинама, који вешаше ј |
| једанпут у једноме друштву, од тридесет и неколико жена пет шест је било писмених, а <pb n="292 |
| е до друге, све их познаје: од тридесет и неколико свега седам осам писмених, и ако су бејовске |
| о ће ме под густи ред селвија.{S} Шесет и девет година како пијем пусти дуван; био сам дете од |
| у.{S} И туговала сам што као моја Сафет и моја Елиз немам кћери да удајем, па да добијем унучад |
| лице јој имају француска имена, Фаворит и Мињон, мачке турска, Мавиш и <pb n="55" /> Памук; топ |
| изгледа у лицу, да је решена и на живот и на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти још не спаваш, Фа |
| ласу не познаде да је решена и на живот и на смрт.</p> <p>— Ти због тетке...{S} Спавај, она нећ |
| те, пијете, спавате“...{S} Шта је живот и његова борба, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама је све го |
| и пристале и на одсецање косе и на смрт и на зближење и на пад...{S} Јер оне проводе живот аним |
| за њих обукле, већ прво да узму абдест и да клањају, па тад, с бројаницама, да седну у једном |
| мење које је можда притискивало младост и лепоту, срца пуна жеља и нада, некад, сад иструлела, |
| и.{S} Турска жена не зна за већу жалост и веће понижење.{S} Сети се, љубави моја, науке којој т |
| ких музичких инструмената, ту су њен ут и њени зилови; она је понекад и чочек...{S} Она ништа н |
| а младих јеврејских жена и ударање у ут и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне у један рибарски ча |
| .</p> <p>И пошто јој метну теме на скут и руку, брзо, без устезања, исприча јој сву тајну њене |
| им отвори, и кад уђоше, пољуби им скут и пође пред њима, поведе их уском стазом посутом ситним |
| а тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја никога немам?{S} Зар сам ја на |
| к, просте су љубиле своје мужеве у скут и у руку...{S} Фатма се обукла у нову плаву свилену хаљ |
| а, малопре изведена, пољубила је у скут и у руку нене и родитеље, поздравила се с родом, и сад |
| рави од земље темена и пољуби их у скут и у руку.{S} У зеленој антерији, с каик отосом, нене за |
| ше му Солун...{S} Кад се спремих за пут и зовнух настојника добара да ми да новаца, он ми подне |
| мисли, зачуди се што је тако наједанпут и пред свима зове да „изиђе“ пред човека, и поцрвенивши |
| Мерсији, не само сестри од стрица, већ и другарици; паде у једну наслоњачу и дубоко уздахну.{S |
| само ради стране лепе књижевности, већ и ради књига које нам отварају очи и ради разговора са |
| оде често само да је болесну обиђу, већ и да је разговоре, „лече“.{S} Тетка јој наводи хиљаде п |
| -К</hi>?...</p> <p>— Ја сам на њега већ и заборавила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с к |
| Цариград, варош не само космополита већ и полиглота.{S} Једнога дана Ариф-тејзине пријатељице д |
| а јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи |
| у се.{S} Теби, Џемал-беј, певали су већ и други петли.</p> <p>Пашиници је било жао сина, те реч |
| о <hi>све</hi> било је непознати младић и његов поздрав.</p> <p>У конаку су људи: њен отац, слу |
| ром и паметном, због чега је узе племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не з |
| ута но тужна дочека госте...{S} Ову ноћ и њена свекрва шије; она јој се загледа у десну руку: к |
| ло осећаја.{S} После јела опраше руке у и уста на абдеслуку, па се вратише на софу да пију кафу |
| тељицама.{S} Али зашто Фатма не чу бабу и мајку, кад се договараху, коме да јаве?</p> <p>— Јави |
| изашла на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши врата осетила је сву свежину |
| !</p> <p>А његова мајка диже очи к небу и рече :</p> <p>— Нема Бога осим Бога, Мухамед је посла |
| младу хануму као дете, однеше је у собу и закључаше...</p> <p>Мајка га моли да остави нож, тетк |
| се од свога гласа и потрча у своју собу и његову: постеља — празна.{S} Она паде на ту милу јој |
| а отрезни, баци нож, оде у теткину собу и леже на једно дугачко шиљте несвучен.{S} Мало, па се |
| ажен!!{S} Буни се што сам покрила главу и што не умем с мушким да говорим. <foreign xml:lang="f |
| метну у куверт, па га намести на главу и пође тако по соби, — врача: да опет добије тако мило |
| ежно, па јој метну хладну крпу на главу и на срце, чије се брзо и јако лупање јасно чуло, подне |
| л.{S} Пиј, сине!</p> <p>Он подиже главу и погледа у мајку тупо.</p> <p>— Сине, пиј!{S} А после |
| ри капију, нешто да купи, промоли главу и искези зубе: смеје се на мене, и ја се насмејах на њу |
| тми „збогом“ као туђ човек, обори главу и оде.{S} А Фатма рече:</p> <p>— Тејзе, ја ћу молити оц |
| лече с рукама на прсима, окрећући главу и погледајући преко једног рамена па преко другог.{S} И |
| ко часова очи јој чисто утекоше у главу и лице јој постаре.{S} На софи светлуца једна лампица, |
| нконогим вранцима да високо дигну главу и каткад их је ошинуо бичем да подигравају, и скретао ј |
| ћи у ствар, у аутомат, у ону иначе живу и интелигентну Емир-Фатму, и од њеног бескрајног осмеха |
| та је човек...</p> <p>Она слуша свекрву и мења се у лицу: како сад да не пости, кад је постила |
| о, позва све своје пријатељице и јетрву и синовицу.{S} И ако су се спремиле за чифлук, јетрва ј |
| ставила; а од жива: погазио је заклетву и није јој више муж.</p> <p>— Хајде, кћери, говори паши |
| болским улицама, на глас читају молитву и гледају духовним очима рајске зелене баште и живе изв |
| спавање, очиташе некакву кратку молитву и уђоше под комарнике, који се бељаху, али не више на м |
| осмехнуо, ја бих Богу секла црну жртву и запалила бих му свеће у свим редом текијама...</p> </ |
| Фатму хвалила нашем Џемалу, њену снагу и њену душу; а он, мушко као свако мушко, <foreign xml: |
| но што јој је исцрпло сву моралну снагу и изазвало овакву живчану кризу.{S} За две недеље три г |
| дебелу, грубо укоричену, мемљиву књигу и рече:</p> <p>— Фатуш, помисли нешто. <pb n="34" /></p |
| натраг већ сам га купио!“...{S} А Богу и текијама учини како се заветовао.</p> <p>Како је „бош |
| , са својом несрећом.{S} И ко зна, могу и да је победим, па после да славим своје јунаштво...</ |
| нгала и задимише: кад могу хануме, могу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ које је доба, а |
| е сијају коњи сасвим врани, танких ногу и мале главе, дугачких репова, што осећају да ће скоро |
| ња Емир-Фатма, стаде на њ окренута југу и уместо кратке јутарње молитве, она изврши некакву дуг |
| оју није казала своме мужу, своме другу и пријатељу већ двадесет и толико година.{S} Дошла му ј |
| руге су уз Ђулистан-Исмет-хануму, младу и врло образовану, — против развијања.{S} И ја се бојим |
| кроз дим од дувана гледаху у њу, младу и лепу, с пуно страсти; па тад стаде насред софе и поче |
| ине пријатељице доведоше им једну младу и врло лепу Рускињу.{S} Фатма никад дотле није била вид |
| ене, јер годинама је живела у Цариграду и са пашиницом је ишла најотменијим харемима, познаде у |
| кад угледам Солун и нашу високу ограду и наше густе кафезе!{S} Кад извадим грудицу из зида и п |
| аву куће“, оца Осман-бејова.{S} По реду и честитости, та кућа је служила за пример Солуњанима в |
| ике слободе и права, боре се за слободу и право организујући женска друштва, удружења, савезе, |
| , и требало им је много времена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије, у једно неисказано г |
| сам њену децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, како сам срећна!{S} Пред моји |
| реној софи, робиње простреше овчју кожу и два ћилимчића, које је Фатма навезла за клањање тетки |
| Она изиђе па му донесе једну дивну ружу и рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu, qu'el |
| е смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбејазу и брзо рече:</p> <p>— Где је кујчук-ханум?</p> <p>— Оти |
| ати за свадбу; хаљине поручише у Паризу и Цариграду.{S} Ибрахим-Хасан-беј охол: како му се кћи |
| оне стране зида обраслог у винову лозу и бршљан чује се шуштање траве и шум нечијих корака.{S} |
| нзерватизму, кога се тешко ослобођавају и најинтелигентније, најпросвећеније турске жене Нурије |
| .{S} Оне, тим опијумом опијене, спавају и сањају „чаробни сан Истока“.{S} Напослетку, ја налази |
| тика и урнебес: звецкају зилови, певају и играју чочеци, подврискују бејови и официри, одјекује |
| лон од цица!..{S} Све шију, тихо певају и пригушено се смеју, да не чују људи на улици: срамота |
| увек устају заједно, заједно се умивају и облаче и заједно одлазе да доручкују, и заједно седај |
| после чинило да га те мртве очи гледају и да се та земљана уста мичу.{S} Једнога дана затече га |
| пију из једне чаше, а хануме их гледају и погуркују се смејући се крадом; под оном смоквом седе |
| чини празник, и сваки час се издвајају и нешто шапћу, а на лицу им се огледа некакво необично |
| а на дан, а тада <pb n="152" /> клањају и млади, па чак и деца .{S} Улице су пусте до вечерње, |
| ју мужа.{S} Има и таквих које оговарају и своје деце оца.{S} Мени моје пријатељице вичу: „Благо |
| е играла што је игра бивала ближе крају и деф летео брже у рукама једнога старога чочека, потур |
| а њиним свадбама међу њима се прошетају и људи, а оне, по неке, метну на главу — џепну марамицу |
| онима који нису невести род; то осећају и оне три хануме и странкиње, али ниједна не излази, да |
| н јасмин“.{S} А робиње се радосно смеју и гледају да је преваре да јој пољубе скут...{S} Опет к |
| ћена у ову тајну.{S} Понекад се засмеју и вичу, питају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај |
| за чланове узели и жене:{S} Фатма-Алију и Емине-Семију, Ђулистан-Хисмету, Фатма-Фахреназу, Ниђа |
| када овако било кад је прелазила авлију и гледала према капиџику своје сутане — као сад.</p> <p |
| је прекиде ..{S} Кад навирише у авлију и видеше да Џемал посрће, Фатма потрча у своју собу вич |
| ошто је дошла кући, рашила је хамајлију и у њој нашла слику — Џемала!{S} Како се изненадила!{S} |
| ују.{S} Ја ћу може бити ићи у Анадолију и Сирију.</p> <p>— Због нас су и наши мужеви, официри, |
| ла је уши.{S} Одавно је прошао Касумију и Алаџа-Имарет с конаком свога господара, а он тера и д |
| > <p>Једна млада слушкиња изнесе чинију и котарицу...</p> <p>Скоро ће подне, а Џемал-беј спава. |
| ш, да пију имами, да пију дервиши, пију и певају .{S} Узми један гутљај..{S} Ниси је окусио за |
| је то толико што се опио?{S} У нас пију и жене, само крадом.</p> <p>— Не би било ништа, али он |
| а.{S} Или, нека се она налази уз капију и нека се капија отвори баш кад он пролази, те и он њу |
| ћи.</p> <p>Он обуче своју белу антерију и скиде чарапе па прекрсти ноге на шиљтету, а жена му п |
| ско женско друштво што путује за Сирију и Египат, па Францускиње, па Белгијанке, и Швајцаркиње |
| говорили француски, по навици да крију и кад немају од кога.{S} Џемал-беј слуша жене побуњене |
| о одело и њин накит!{S} Нека се сакрију и Енглескиње и Францускиње, јер ће им оне купити целу т |
| оче да виче, да на сва уста грди Нурију и њену сестру : ђаурке.{S} На испричавши „муфтијину при |
| ећи без ичега.</p> <p>Она слуша Мерсију и смеје се, али јој смех не иде од срца. <pb n="38" />< |
| ара уста.{S} Много смо помињале Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Она, научила од нас, па мени: „Душо, с |
| дно осећање коме кажем, пожелех Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она ово виде |
| ак и на лицу, трагови од мушких прстију и мушке безочности, а оне, несвесне тога понижења, сад |
| S} У овом тренутку ја осећам револуцију и у духу и у срцу.{S} Свога понижења<pb n="174" /> и у |
| је мила овако седа, јер она је друкчију и не памти, овако пуна темперамента, озбиљна а ипак као |
| лакала.{S} У сваком детету плавих очију и црних трепавица видела сам своје дете, па сам их заус |
| олунске Гркиње...{S} Лепих плавих очију и белих зуба, некад врло лепа, сад не, врло симпатична, |
| не виде, и не чу.{S} Лепих плавих очију и широка чела, висока и танка, она се Фатми, у сумраку, |
| није <pb n="15" /> имала физичких очију и ушију, чула.{S} Она је сва била обузета мишљу на непо |
| естре, побледи.{S} Око свекрвиних очију и уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{S} И у |
| ојећи се да се не чује, одоше у чаршију и купише проста лица за чаршафе и дебела печа.{S} Никад |
| беја, ви да ме спремате за свадбу моју и његову: косу да ми наместите као европској невести, и |
| Босфор, у воду, или погледима дочекују и испраћају мале лађе овде зване „просјаци“, зато што с |
| туру њине земље. „Францускиње распаљују и онако распаљену фантазију наших младих жена и девојак |
| који осећају сви укућани, па га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оруж |
| башту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гледате биоскоп; али по оним затуцаним, нарочито стар |
| ад се згади на ту лаж, те плати мастику и не попив је, па скочи, продужи пут оборене главе.{S} |
| еја, као да смехом хоће да дозове мајку и жену.</p> <p>Оне дотрчаше.</p> <p>— Шта ти је?! узвик |
| Окренут леђима уласку, он не виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њихових корака: загледао се |
| и не видев Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку и помисли: „Себичне!{S} Лагале другога да би ос |
| ача.{S} Она, у засебном купеу, уз мајку и нену, не навлачи па прозоре завесе, и одушевљена, неп |
| > <p>Он чисто бојажљиво погледа у мајку и рече:</p> <p>— Е, е, машалла’!</p> <p>— Устала, али с |
| новаца, хаљина, храни мене, моју мајку и моју жену.{S} Она ми пружи лиру, а ја, пун племићког |
| араше насамо, дозваше у собу њену мајку и нене и рекоше:</p> <p>— Ми, богме, хоћемо свадбу?</p> |
| рсије јој придржава дувак, и, уз свирку и песму, одведоше је горе у ону велику собу пуну јенђа; |
| ги с њима у мислима по кућама уз свирку и песму...{S} Одатле, оне пођоше натраг у град, ногу пр |
| ана, те помисли да се уплашила за тетку и рече јој да иде да легне.{S} Она оде у своју собу, ал |
| И бацаше пуне презрења погледе на тетку и мајку. „Не, чедо, то није жена, то је мајка,“ говори |
| ев Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку и помисли: „Себичне!{S} Лагале другога да би осушиле се |
| друга из Париза, Турчина, и њену тетку и течу, и једног младог имама.{S} Оно двоје што су дошл |
| ворена од воска, у погледу мишица, руку и грла.{S} Лице јој је најлепше, али то је увек једно и |
| њати гладан.{S} После ифтара прање руку и уста, па људи с фењерима иду у кафану; жене, пошто су |
| ла си ноћас..</p> <p>Она погледа у руку и сети се како ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али бр |
| па истрча из собе и пољуби нену у руку и рече:</p> <p>— Аман, нене, где је та ханума што ми је |
| ме вечере, они јој опазише увезану руку и уплашено је упиташе шта је то?</p> <p>— Секла сам пом |
| i>бош</hi>.</p> <p>Тад се окрете Џемалу и рече.</p> <p>— Сине, дај реч пред сведоцима да се виш |
| биљи коју младе девојке узимају за шалу и једва је чекају.</p> <p>Око подне чу се зврјање кола, |
| ледам зелено поље и по њему нашу ергелу и овце.{S} Знаш, Мерсије, како смо волеле кад се коси т |
| по месец дана и више говори се о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то о |
| затрепери, и поцрвеневши чак и по челу и по врату, она склопи очи, као да би хтела сакрити то |
| д је здрава.{S} Свекрва јој преде свилу и наједанпут рече:</p> <p>— Од ове свиле откаћу платно. |
| злато и пада у бичевима по мокром столу и мимо њега на земљу...; и завијају је у неколико аршин |
| же да говори, осећа грдне болове у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљао, она је ћутала; кад се |
| зна.{S} Она паде на ту милу јој постељу и зајеца.{S} А робиње иду — дођу, радознале; у предсобљ |
| ми је било кад сам оставила своју земљу и дошла у туђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{S} То је ота |
| ре но што ће се закопчати, смаче кошуљу и намаза груди, грло и врат мирисом од љубичице.{S} Па |
| радост.{S} И час-по, обузета овом мишљу и чудном милином, окрене се Мерсији, а она, видевши јој |
| еном направљена, бео као снег, обрве му и трепавице црне, а очи плаве као... <hi>„Поређење <pb |
| де су му друге реликвије од ње, жене му и драге, па је расплете, раскопча јој гривне и хаљину.. |
| рана зачас зарасте; а кад старац, њему и не зарасте: с њом иде у гроб. <pb n="225" /></p> <p>К |
| купује, није робиња.</p> <p>Па оде њему и узе га миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, |
| не пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к њему и поче нежно, показујући му једно стакалце:</p> <p>— Ев |
| а одрешиће се...</l> <p>Бакшиш за песму и свирку добијају петнаестог дана поста и на Бајрам.</p |
| " /> Наједанпут, домаћица прекиде песму и рече:</p> <p>— Збиља! је ли се ханум-јенђе помирила с |
| ило!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да видим наше жене, сакупљене!...{S} Песму у мени зов |
| и ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму и Мерсију од тога сухог кашља обузе хладноћа.</p> <p>Оп |
| уда за Францускињама.{S} Она је и Фатму и Мерсију научила да лудују за све што је француско, за |
| адој девојци, непрестано трљајући Фатму и мењајући јој хладне крпе; а девојче трчи као без душе |
| {S} Леп је, сећа се.{S} Погледа у Фатму и помисли: „Срећна!“ и обузе је, тренутно, некакво тешк |
| ву, али ју је бар смео љубити, очешљану и обучену, с цигаром.{S} Седам дана није постила: осмог |
| набељено, у уским чакширама је, минтану и јелеку, око врата му је дебео златан ланац.{S} То је |
| њала пре ифтара, те чим од стола устану и оперу руке и уста, она ће се одвојити с њим...{S} Обо |
| и не допадне невеста, кад је, и венчану и њему одведену, први пут види, он је враћа; ако се нев |
| {S} Пријатељ потапка мога оца по рамену и узе га гледати за сузним очима, говорећи: „Гле, прија |
| дом, па Ариф виде једну озбиљну, отмену и врло лепу хануму од тридесет пет или шест година, и п |
| ти, трпи!“</p> <p>Фатма је слушала нену и изгледала је сасвим умирена.{S} Дође вече.{S} Нене ле |
| што му је најсветије и као муслиманину и као човеку: да се неће више опити. „Што се заклињеш?" |
| 115" /></p> <p>девојке осетише празнину и неки неодређен бол.{S} Сафет скочи те отвори на софи |
| ј отац зове „европски огртач за прашину и европска махрама за позориште“.</p> <p>— Зацело, Емир |
| више се неколико младића, и Фатма викну и покри лице.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, Dear m |
| слони на зид.</p> <p>— Несвест! узвикну и леже.</p> <p>Нене је трљаше, да јој поврати моћ.</p> |
| а оно љубазник.{S} Лажљивице!“ узвикну и зашкрипе зубима, па се уношаше у лице женама; оне су |
| да се правда, па немајући снаге, јаукну и паде онесвешћена.{S} Родитељи ништа не виде, руже је |
| удесише, врло тихо, једну сентименталну и монотону турску песмицу, на се засмејаше што певају т |
| кафана, Ибрахима берберина, Кара-Бурну и чочека, то јест само једне чочекиње.{S} Па се згади.{ |
| еним газом, странкиње што живе у Солуну и путнице, Енглескиње: платиле једној Јеврејки да их до |
| езекнута.{S} Он опази то, па се осмехну и благо рече, како је обично говорио с децом, са старим |
| замаукаше и потрчаше смокви; она прхну и паде на траву.{S} Мачке се са смокве смакоше, и хтедо |
| Кад хтедох затворити писмо, ветар духну и унесе у моју собу један жут багремов лист.{S} Тај лис |
| че без страха Господњег, кад чу страшну и пријатну причу.{S} Њој је и пријатно, мило: ранио се |
| меје се на мене, и ја се насмејах на њу и рекох : „Што се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми п |
| ну крај њене постеље, наднесе се над њу и двапут рече:</p> <p>— Емир!{S} Емир!</p> <p>Она отвор |
| прозор спази Арифу, она похита пред њу и у предсобљу јој нешто шапташе на ухо.{S} Ариф скиде ч |
| му, своме мужу, да је поред њега и дању и ноћу, да никад не трене, не легне, да му она рану леч |
| с тобом у свет који познајем по причању и из књига, и који ми је стран, туђ, немио: он ме је ли |
| ости, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време спавању, време разговору и време ћутању, време |
| скинуо капу...“</p> <p>У првом узбуђењу и радости, она полете у кућу да каже Мерсији; њене атла |
| ује <pb n="259" /> у раскошном облачењу и кинђурењу жена?“ рече посланиковица, а Ариф осети јед |
| ињавам му се, те сам личила и на робињу и на милосницу...{S} Ја се обучем, а он дође па одмах з |
| } Ти треба...</p> <p>Она прекиде робињу и рече:</p> <p>— Какав закон!{S} У овој кући ја нећу да |
| але оне три Цариграђанке, не Енглескињу и Францускињу.{S} Оне су пред њима слободне; Францускињ |
| а сам две нове посете: једну Енглескињу и једну Францускињу.{S} Довела ми их Мадам Макс.</p> <p |
| ила некад, она би тражила ту Енглескињу и ту Францускињу, нарочито Францускињу; али она се изме |
| који оне чак и у својим песмама помињу и који познаје као и друге народе — из романа, и сад се |
| ва.{S} Како ће да буде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S} Несрећна Сафет кад чује!{S} |
| е и добра: у кући са свима лепо, свекру и свекрви „води чест“ као првих дана, и боље, јер онда |
| ад говори, кад ходи.{S} У његову говору и ходу није се видео темпераменат, ни енергија, него он |
| бдењу и време спавању, време разговору и време ћутању, време плачу и време песми.{S} А ви сте |
| отац је љут, али није луд...{S} У гору и камен!</p> <p>— Па и овај није луд. него пуст...{S} Н |
| вредне жепе; али у старом...{S} У гору и камен!</p> <p>Он се буни:</p> <p>— У Европи се сме с |
| на сокак без чаршафа и печета — у гору и камен ! — али нисам знала да траже да не поштујемо ни |
| Мерсије уозбиљивши се.</p> <p>— У гору и камен! рече гошћа уплашено и скочи.{S} Напослетку, ја |
| че ми, пошто ме изгрди.</p> <p>— У гору и камен! узвикну Нурије.{S} Наш Џемал-беј неће то учини |
| вори уста шаком и рече:</p> <p>— У гору и камен!</p> <p>— Бога ми, Емир, ко зна, потајне грозни |
| и да оне траже да се развијемо (у гору и камен!), али нисам знала да зову мужа на име као ђаур |
| је радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а он по |
| .{S} Сута је добила драге госте, сестру и сестрића, и мајка није отишла.{S} Кад се нису сад пом |
| х нешто ја као друге излазила и у јутру и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим — до сад |
| берберин што тако дивно удара у тамбуру и весели бејове, води их на чочечке игре, на весеља.{S} |
| аквих јела није било!{S} За једну софру и странкиње су биле позвате; али све нису вечерале, јер |
| нин, или чак Јеврејин.{S} Ти знаш да су и они лепи, црномањасти, да имају црне очи, да носе фес |
| е жени“, и врати се.{S} Међу гостима су и две њене другарице, Зехра и Несиме, она мора сву ноћ |
| атлијама и са слатким од смокава; па су и старе и младе почеле јести прстима ћутећи, слушајући |
| ануме, сад су озбиљне, горде, хануме су и жене, ни речи не проговарају, само пуше.{S} Тако је у |
| вропу.{S} Под Арифиним утицајем, оне су и волеле и мрзеле све што она воли и мрзи.</p> <p>— <fo |
| лицу у Једрену, уз те султане седели су и пашовали претци мога сестрића.{S} А арапски емири... |
| ма; у џамије, на ноћну молитву, ишли су и људи и жене, а сутрадан се отпочело спремање за велик |
| е не надају живима на улици: и једни су и други с њима у мислима по кућама уз свирку и песму... |
| аса сву уштеду потроши за јела: зато су и штедели.{S} Јела највише од сецканог меса, па баклаве |
| надолију и Сирију.</p> <p>— Због нас су и наши мужеви, официри, послати у Маћедонију „да умируј |
| а си у Турској, да си Туркиња.{S} Ту су и младе жене, дошле због тебе, па што се кроз прсте гле |
| јде одмах гостима, обучена си.{S} Ту су и Зехра и Несиме, твоје другарице : ред је да изиђеш.</ |
| огледало...{S} Она је изишла на терасу и бацила очи преко црвених кровова, мимо бела минара и |
| изиђе с њима.{S} Одоше на једну терасу и видеше преко дворишта гомилу „црних домина“. „Маске!“ |
| евојачка соба, види се по силном мирису и по многим инструментима за свирање; да је ово соба са |
| едали много млађи јер су обојили — косу и бркове; трећи, човек испод четрдесет година, био је о |
| к стрпа у недра вереничина писма и косу и из чађаве кафане, осветљене једном прљавом лампицом, |
| да.{S} Нене је утишава, милује јој косу и говори: „О, моја свилена косо, ја сам те чешљала и не |
| ф-хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и своме пријатељу.</p> <p>— Сине, сине, ти детету, теби |
| о жена толиких нација, најлепшу тоалету и најлепше очи имала је Францускиња, Мадам Ажил...</p> |
| е сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако предвече немирно, ударало је снажно и ритмично |
| а, крај мора, с музиком таласа о животу и вечности, гасио се један живот — умирала је Мерсије.. |
| дилавери, у крутим огрлицама, рединготу и фесу, отварали су вратаоца с кола, и пружали ханумама |
| араш се, мој зете.{S} Ја сам за чистоту и код момка, и...{S} Али ја не могу о томе с тобом да г |
| на тавану, да одатле гледа ту страхоту и лепоту — запаљено небо Али док је само изишла — проме |
| чула: занела се гиздањем.{S} Виде суту и рече:</p> <p>— А кад ћете на ифтар, суто?{S} Доцкан ј |
| је уносно себе, зар мало померио памећу и узео те направио од земље бога; после га однео <pb n= |
| ме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу Туркиње, дању странкиње.{S} Јер н |
| живота!{S} Она је о овоме сањала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење даде једну златну кутију пу |
| ила, у јутру.</p> <p>С друговима и ноћу и дању...{S} И мушки и женски заједно!{S} Мени се пред |
| иње иду у какав буџак, и ту нешто шапћу и врте главом.</p> <p>Џемал је отишао од куће још по по |
| , а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, што је најгоре, наше жене су неискрен |
| овицом за ноћ, да се сама брине за кућу и децу: муж јој не умре него га протераше у Европу за ч |
| га срца, лепо васпитан, воли своју кућу и жену.{S} Али од неког времена, он се развесели...{S} |
| упих флашу пива, донесох је у моју кућу и доведох лепу хануму: она пиво попи, па се опи!...{S} |
| о, само један врло мали мангал, за кафу и цигаре, коме овде није место, јер је топло те су сви |
| то као да се шали.{S} Пошто добише кафу и цигару, он поче:</p> <p>— Ааа! ааа!{S} Добро ли сте ? |
| доброг варења, расположене, ми уз кафу и сируп почесмо разговор и договор!{S} Попила сам пуне |
| икад више не појави...</p> <p>Попи кафу и попуши цигару, обуче бели <hi>геџелук</hi>, то јест н |
| е-ханумин типичан салон, попиле по кафу и попушиле по цигару, па изишле у једну велику собу с м |
| уку, па се вратише на софу да пију кафу и пуше.{S} Једнима је, које нису хтеле кафу, донета по |
| м је чекају двоје, једна жена у чаршафу и један човек у јапунџету, с капуљачом на глави...</p> |
| ненади Ђулренги, робиња, кад уђе у софу и затече девојку с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А што се |
| шта ћу са сином!</p> <p>Оне три ћутаху и пушаху; Ариф-ханум хтеде говорити, али је претече Нур |
| тренутку ја осећам револуцију и у духу и у срцу.{S} Свога понижења<pb n="174" /> и у најпросве |
| а малаксала од његова миловања, на лицу и грлу с трагом од његових пољубаца...{S} Благо њој!“ П |
| пожалила сам му се и као свештеном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком гл |
| е; „Не-неее !“ Стара је омилова по лицу и омириса јој косу, па оде те смаче с једнога прозора ф |
| ена, рече и нападе је пољупцима по лицу и по рукама.</p> <p>" Ариф-ханум љуби само кога много в |
| , а пашиница се бејаше променила у лицу и ништа не говораше.{S} После их одведоше у једну собу |
| ђе последњи дах..{S} Она се мења у лицу и ћути, јер не може да проговори, а њена се кћи смеје, |
| се понова удаје за пијаницу, пропалицу и протераницу.“ Мати јој, осим свога и мужевљег рода, у |
| та није мислио.{S} Спусти се на столицу и затражи једну кафу, а доби — мастику.{S} Он то просу, |
| е послао Бог, не Пророк, њу, апостолицу и мисионарку, да их изведе на прави пут, да их васпита |
| ко долазило јој је кад види пријатељицу и сети се њене везе.{S} Мислила је: „Она се заборавила, |
| огледа, који од жене не прави љубазницу и не сматра је за ствар.{S} Ја сам сад срећна, али знам |
| ноћи одоше Фатминим родитељима, стрицу и стрини, одоше им на ифтар с Џемалом и Фатмом.{S} Исма |
| творена кола и отишла на Јалије, стрицу и његовима, који су се синоћ вратили из турског краја, |
| само су ћутале, тупо гледале у играчицу и жвакале саказ.{S} Оне су странкињама биле одвратне; ј |
| јаче се уз њу припија, диже јој ручицу и меће је на своја уста, и наједанпут, нити осећа њену |
| адоше, а отац је ухвати благо за мишицу и поведе је јенђама; робиње јој носе скут необично дуга |
| храни као инвалида.{S} Кажите њену оцу и њој: да ништа немам, све отишло за дуг, ја сам пропал |
| ускиња, по свему, и по осећању, по срцу и по души; њена права отаџбина је Француска, мисли и хо |
| онце с улице, сестре пребледе, па скачу и згледају се; хоће да ослушну, па се трзају: крију неш |
| е разговору и време ћутању, време плачу и време песми.{S} А ви сте то испретурали: спавали сте |
| певају, оне се не веселе.{S} Оне плачу и дубоко жале оне своје сестре по вери (не по души), шт |
| већ и другарици; паде у једну наслоњачу и дубоко уздахну.{S} Мерсије се зачуди и викну, пошто с |
| а оде те смаче с једнога прозора фереџу и отвори оба крила.{S} Споља уђе загушљив ваздух; а Фат |
| а ништа не знају.{S} Узму да је миришу и да јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а ј |
| розор Ариф-тејзу: смакла с главе чаршаф и скинула пече, па се жури.{S} Сва претрну: „Зацело тет |
| је Мерсије, рече и скочи, скиде чаршаф и пече, обриса очи, изиђе: отац јој долази из чаршије.< |
| то шапташе на ухо.{S} Ариф скиде чаршаф и пече, а преко косе пребаци Нуријин башјорти, и оде у |
| и свекрву.{S} Отрча, донесе јој чаршаф и пече, баци јој то у лице вичући: „Сакриј се од мене, |
| пава, она се обуче у Ђулренгијин чаршаф и тихо изиђе из своје собе.{S} Прошавши кроз предсобље, |
| урске жене баце, на комаде исеку чаршаф и пече...{S} Како се вратила с Јалија, он као старотурч |
| не говори, само се разлеже, далеко, деф и песма.{S} Најпосле невестин род изиђе...</p> <p>А нев |
| ћи шта ће, спусти пече на лице.{S} Ариф и нове узеше се смејати њеној забуни, и подигавши јој п |
| а записиваше Францускињин говор, а Ариф и нове, врло узбуђене, са сузама у очима, загрлише је.{ |
| научили твоји учитељи, говорила је Ариф и смејале су се.</p> <p>— Али, мене не гризе савест: ис |
| лас.</p> <p>Да удајемо Емиру, рече Ариф и поцрвене.</p> <p>— За кога ? рече Сафет.</p> <p>За Ал |
| .{S} Проклета мастика!{S} Мене је страх и срамота ме, мајка сам.</p> <p>— И грехота! рекоше ста |
| радски.</p> <p>Он удари у грохотан смех и рече:</p> <p>— Опрости, мајчице, али и тебе је занела |
| се луди Соломон.{S} Оне прснуше у смех и простреше се по трави, после затворише отворе и одоше |
| шта вођице и пење се уз брдо, затеже их и скреће у попречне улице, тера све ходом поред кућа са |
| е турске жене пољупцима, претурајући их и милујући их, она скочи да бежи вичући: „<foreign xml: |
| бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз њих гледају њене очи!“ Па праг од |
| ше играти Ибрахим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пера |
| или јутро: отварао је очи, затварао их и сањао да избија дванаест.{S} Наједанпут се сети: окре |
| а од нас несрећна, него обе; јер ја бих и онда била несрећна... данас сам била љубоморна кад је |
| lang="fr">Mon Dieu</foreign>! заборавих и псе и мачке и тице како ми дође мој сестрић, слатки Џ |
| ису биле у љубави, осим Ибрахим-бејових и Мерсије нико не зна:{S} Мадам Аристид се стидела да к |
| људе.{S} Дођоше мужеви оних двеју нових и — Џемал-беј...{S} Џемал-беју се нису надале, нарочито |
| преобучене, прерушене: уместо кокетних и с много укуса и елеганције скројених чаршафа, оне има |
| нама по страшној калдрми, поред трошних и нахерених кућа окићених поломљеним кафезима над које |
| на се изменила.{S} Оно, да пију код њих и жене, готово је обезбрижи.{S} Па што се забринуле?{S} |
| на памет.{S} Од свих песника, и старих и нових, и она, као и многе Туркиње, највише воли де Ми |
| воје погрешке, наше жене и код познатих и код непознатих оговарају мужа.{S} Има и таквих које о |
| /> И сад изговарам овај Шекспиров стих и гутам своје сузе...</p> <p>Ја сам ово писмо почела ју |
| штву, и напоменуше му да је и за ваздух и за друштво најбољи Цариград.{S} И отац их одмах послу |
| у двоје млађе братове му деце, мушкарац и девојчица, тераху обруч као Европљанчићи, па кад виде |
| ора.{S} Са мном су сви моји: нене, отац и мајка, и Ђулренги...</p> <p>Босфор, о коме сам толико |
| , седи нене, опет у зеленој свили, отац и мајка, стриц и стрина, тетка и теча, неке блиске мате |
| да уђу у харем људи, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно кућу напунише гомиле младих веселих жена, |
| ет у зеленој свили, отац и мајка, стриц и стрина, тетка и теча, неке блиске материне јој рођаке |
| {S} Журе се Цариграђани, младићев стриц и ујак.{S} Фатми жао, како ће без Мерсије и тетке.{S} П |
| тар им дођоше њени родитељи и њен стриц и стрина.{S} За време вечере, они јој опазише увезану р |
| о је растужује.{S} А кад збаци покривач и осети ноћну свежину, мирис влажан од земље и лимунова |
| ко година била свирка и песма, сад плач и проклињање..{S} Клела сам мужа и цариградске обичаје, |
| 98" /> ја! узвикну болно, бризну у плач и паде на празну постељу.</p> <p>Али, одмах скочи: то ј |
| се у којима је из чаршије донет пиринач и брашно, већ их изгорела. „Неће бити добра домаћица,“ |
| уку.</p> <p>— О!{S} То је француска реч и значи... каже се неваљалим женама.{S} Али тако ти све |
| То је тврдоглавост. „Једна поштена реч и један опроштај увреде бољи су од милостиње за којом б |
| поштовати обичаје свога народа; дај реч и одржи је,“ као да му нешто говораше.{S} Он се сети да |
| шта не знаш да те варам, те мирно једеш и спаваш.{S} Кад чујем да мирно спаваш, онда те неисказ |
| ова разумеде само ово: „Да му се обучеш и накитиш, кћери, кад знаш да ће кући доћи, па макар ти |
| а, Фаворит и Мињон, мачке турска, Мавиш и <pb n="55" /> Памук; топи се од милине кад неко рече |
| ве, она паде на најнижу грану.{S} Мавиш и Памук, сутанине мачке, замаукаше и потрчаше смокви; о |
| волим...{S} Ја бих волела да изоставиш и оно „госпођо“, па да ме зовеш само „мајко“.</p> <p>— |
| љубиш руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p> <p>— О, суто, н |
| исам ли те учила, зеницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у нашем зако |
| <p>— Чиме да те послужим, кад не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет да би прекинула непријатан |
| .{S} Али тек што се ухвати за резу, још и не гурну капиџик, она осети немоћ у ногама, учини јој |
| S} Њине жене књижевници звале су га још и „Превазишао Себе“, зато што је у једној његовој књиже |
| кше поднети.“ Али њу је васпитавала још и њена гувернанта, Францускиња.{S} Кад им је дошла, њој |
| су све три биле распуштенице (једна још и сад), и кад их Мис Блак упита зашто су се развеле, он |
| цу не би дао.{S} И не хте му казати још и с тога да не би била изобличена као преступна жена, п |
| о је наше име, истина; но ово значи још и <hi>лепота</hi>.{S} Дакле, мој отац је тога мога прос |
| укбурунлија</hi>.{S} Њеног оца зову још и <hi>Јилдирим</hi><ref target="#SRP19120_N68" />.{S} О |
| аједно седају уз Мондије-ханумин bureau и пишу или њеној учитељици или његовом другу Чарлсу?{S} |
| чистоти: да је чуваш више од очију... (И заврши:) Како је могао доћи?..{S} Кажи је ли истина?. |
| е француски.{S} Мондије-ханум започиње (и осећа се задовољна како није скоро).{S} Час-по па се |
| S} Цариграђанка, кћи цариградског паше (и мајка јој је била кћи пашина; она је с овом сестром с |
| није скоро видео тако лепу турску жену (и ако су му пацијенти највише оне), тако фине црте лица |
| ха </l> <l>Што ја идем у механу </l> <l>И што пијем рујна вина.</l> <p>— Нема греха, сине.{S} Г |
| .</p> <p> <hi>Мурад-Џемил.</hi> </p> <p>И не поздрави друга, затвори писмо непрочитано, испрати |
| <p>— Алије, ти можеш да спаваш!</p> <p>И ова одмах устаде, као да је једва чекала, и рече:</p> |
| S} И коме одговара?{S} Свекрви!"</p> <p>И наједанпут, њему се учини да она не ћути што је болес |
| о: „љубав“, ја сам видео тебе ..</p> <p>И после је испитује кад га се највише сећала, кад је би |
| које сам везла оцу душманину!...</p> <p>И за час би према <hi>Левха</hi> на зиду, према стихови |
| рије:</p> <p>— Емир!{S} Кључ!...</p> <p>И долетеше Ђулренги и Ђулбејаз:</p> <p>— Кујчук-ханум, |
| ићи пред другове: исмејаће га...</p> <p>И смисли да то поправи, те набави пуномоћнике и сведоке |
| пунџету, с капуљачом на глави...</p> <p>И ако је месечина као дан, они пођоше с фењером, да их |
| орим са сином и снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде, а син мајци рече:</p> <p>— Да дамо нашу Ф |
| а он.</p> <p>— Е! учини муфтија.</p> <p>И то „е“, кратко изговорено, много му рече.{S} Предаје |
| несвучен.{S} Мало, па се ухрка.</p> <p>И сад се пробуди тек сутрадан ујутру.{S} Кад не нађе по |
| но гледајући непрестано вратима.</p> <p>И ето Фатме, у белој турској антерији, очешљана европск |
| обиња шапатом, отварајући писма.</p> <p>И наједанпут насмеја се и рече:</p> <p>— У ова два нема |
| росила, тек после неколико дана.</p> <p>И долазиле су оне три нове, али преобучене, прерушене: |
| о где је он.</p> <p>10 рамазана.</p> <p>И данас ми је била Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: |
| pb n="289" /></p> <p>1 рамазана.</p> <p>И ја ћу сад сести и јести, и обући се: како знам за се, |
| ач, као да жали сиротог лончара.</p> <p>И Фатма заплака, зато што њена тетка плаче.</p> <p>— Ар |
| не...{S} Сад ми дошао... напад.</p> <p>И клону на брачну постељу тресући се.</p> <p>Он се наже |
| ам страшан напад, као ти, тејзе.</p> <p>И побледе.{S} Јаком вољом прикупљала је снагу за довде. |
| > <p>— Тешко нама! рече Мерсије.</p> <p>И обе дубоко уздахнуше, па устадоше и одоше у башту, пр |
| о да је јектичава, сневесели се.</p> <p>И на енглеском језику отвори се готово интиман разговор |
| те, не дирај ме... спава ми се.</p> <p>И робиња се свуче па леже.</p> <p>Тишина, само се чује |
| а узме ложу, не иде у позориште.</p> <p>И у вече, она се спреми за бал код госпође Нисим.{S} Оч |
| Нурије, а сузе јој облише лице.</p> <p>И Фатмина мајка и нене заплакаше; оцу јој задрхта брада |
| Благога и Милосрднога, мајчице.</p> <p>И у Нуријиној кући је постављено.{S} Она са сестром и Ф |
| ...</p> <p>30 априла, пред вече.</p> <p>И ако сам „оваква“, око мене обилази његов друг Шарл; и |
| Па, да их венчамо, ханум-ефенди.</p> <p>И то, „турско венчање", изврши се тако брзо и тако прос |
| услимани <hi>можемо</hi> волети.</p> <p>И пошто је сву ижљуби, рече :</p> <p>— Зашто само ћутиш |
| шо Мерсије, полудела од радости.</p> <p>И мада су говориле француски, тргоше се и ућуташе, кад |
| а нас изводи на пут к светлости.</p> <p>И пошто јој метну теме на скут и руку, брзо, без устеза |
| ) мирис слободе и просвећености.</p> <p>И загледа се духовним очима у једну тужну слику.{S} Мер |
| што ти се јавио, има плаве очи.</p> <p>И још нешто, драга мала.{S} И ако изгледа фин, можда је |
| олим, <hi>њега</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>И синоћ седење!{S} Звао ме да изиђем, да седим с људима |
| пишем, мада се с тим не слажем.</p> <p>И још, врло драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећ |
| енима.</p> <p>— Дај да те лечим.</p> <p>И метну своје усне на њене, па се трже, измаче се и гле |
| ан сат?</p> <p>— Ни један минут.</p> <p>И дође јој неко необично осећање, као да обамире, да ум |
| те, рече доктор гледајући Фатму.</p> <p>И док је говорно, и док је писао рецепт, погледао је у |
| езика и ако не свира на клавиру.</p> <p>И она се младима и странкињама све више душом приближуј |
| тобом загрљена с лицем на лицу.</p> <p>И та једна реч <hi>много</hi>, Мерсији је више од бог з |
| бећавај, сине, да се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша. |
| оје је још онаква душа као у ње?</p> <p>И после, драга мала, заљубити се тако, то је по моме мњ |
| ће знати ценити честита човека.“</p> <p>И дадоше је!</p> <p>Венчање, као обично у Турака, би од |
| рских ствари она меће европске.“</p> <p>И Нуријина робиња јој се обрадова, али и не покуша да ј |
| евиђено, како можеш да си весела! ...{S}И оне пре триста година страховале, а ти...{S} Донела с |
| јку: и оне се грдно препале — за мене. „И за шта све то?“ мислила сам. „За живот!{S} И она стар |
| — „Паметан попушта,” вели добра нене. „И ако бисмо примали к срцу све што нам се учини као увр |
| кад рече : „Нож!...“ Нурије се стресе. „И револвер... има!“ И у томе се чу бахат: оне скочише, |
| ио: волим што ми је кћи образована.“ — „И ја, сине, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно |
| сереске слепе, кљасте и убоге просјаке, иако их је толико много да су вам закрчили улице.{S} Хо |
| gn xml:lang="fr">O, mon Dieu</foreign>, Ибрахим-Хасан-беј, дође свети <pb n="117" /> дан!{S} Ја |
| у два реда: мајка Ибрахим-Хасан-бејова, Ибрахим)-Хасан-беј, његова жена и кћи, робиња и све слу |
| , с Пророковим одобрењем, ја сам дошла, Ибрахим-Хасан-беј, да просим твоју кћер Емир Фатму за А |
| има, има овога често.{S} Прошле године, Ибрахим-ефенди и ова три честита стара беја погодише се |
| тија ућута, он хукну.</p> <p>— Не хучи, Ибрахим-Хасан-беј.{S} Свршено је.{S} Ни кога испитуј, н |
| атима.{S} Кад видеше пашиницу с Фатмом, Ибрахим-беј викну:</p> <p>— Откуд ви, у ово доба?!</p> |
| о су јој писма „замршена“.{S} Сутрадан, Ибрахим-Хасан-беј рече да треба да слушају лекара, да с |
| <p>Прођоше и та два дана, сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати се у Стари Солун.{S} Ко |
| олази јој род да се с њом опрости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суза, али није дигао главу |
| или у Солун још пре двадесет година.{S} Ибрахим-Хасан-бејов харем <pb n="3" /> дошао је у госте |
| е, истапкаше се, и опет се изгрлише.{S} Ибрахим-Хасан-беј узвикује весело: „Охо!{S} Машалла'!“ |
| аљине поручише у Паризу и Цариграду.{S} Ибрахим-Хасан-беј охол: како му се кћи испросила, венча |
| е зету? рече Ариф, и сети се мужа: њега Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с Мерсјом у двориште |
| мота ме.</p> <p>Дође Ђулренги и рече да Ибрахим-Хасан-беј<pb n="271" /> зове Фатму, не може сам |
| је свекрва са снахама и унукама, мајка Ибрахим-Хасана и Исмаил-Ахмеда, два богата Цариграђанин |
| ају госте.{S} Стадоше у два реда: мајка Ибрахим-Хасан-бејова, Ибрахим)-Хасан-беј, његова жена и |
| S} Е, али ово је кућа затуцаног Турчина Ибрахим-Хасан-беја.{S} На велико изненађење свих, Сафет |
| је дебео златан ланац.{S} То је некакав Ибрахим-ага, берберин што тако дивно удара у тамбуру и |
| муслином са своје косе.{S} Њу, нову, од Ибрахим-бејове старе комшике раздвајају читава столећа, |
| и господар, муж, „севап је“.</p> <p>Код Ибрахим-Хасан-беја сви су весели, нарочито домаћин, <pb |
| жу, а из њега лију бели млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову башту с цвећем исцветалим као у ра |
| нове, проведе кроз лавиринт што се зове Ибрахим-Хасан-бејов харем Мадмоазел Дарно и ону Енглеск |
| ли их не пустише ни у двориште: не даде Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>А Џемал је спавао ваздан и св |
| око погружене ...</p> <p>Она понова оде Ибрахим-Хасан-бејовима.{S} Кад је видеше, оне се изнена |
| ва тетка метну па главу башјорти и пође Ибрахим-бејовима да им сад све исприча, кад није раније |
| напуњено памуком, без душе, својина је Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, с душом, с |
| , не бих видела Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј с |
| Поносила се, хвалила се.{S} И кад чује Ибрахим-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема и да живи |
| d> <p>Данас је петак, шести дан како се Ибрахим-Хасан-бејови вратили с Јалије, Фатма још мисли |
| је пас, од човека човек, мајчице, рече Ибрахим-Хасан-беј убедљиво.</p> <p>— Од пса је пас, од |
| о роду...</p> <p>— И о богатству, рече Ибрахим-Хасан-беј поносито.</p> <p>Бог је богат, сине, |
| е коров куд је пало семе од цвећа? рече Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>— Откуд ће коров куд је пало |
| ких богаташа поређане у дугачак ред дуж Ибрахим-Хасан-бејове куће и ограде, и још даље, далеко, |
| будите нам и посредник... између нас и Ибрахим-Хасан-беја.{S} Аман!{S} Кажите му да ја нисам з |
| даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибрахим-Хасан-бејова дивна кола и коње с богатом оправо |
| зиђе и да се колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он при |
| за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибрахим-бејови, само уместо пилава зерде.</p> <p>— Дана |
| ораше: о свадби, о богатој свадби кћери Ибрахим-Хасан-беја Цариграђанина. <pb n="122" /></p> <p |
| Ђулбејаз.{S} После, чочеци узеше играти Ибрахим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се в |
| крила и побеже из собе.{S} А плаховити Ибрахим-беј викну на кћер:</p> <p>— Срам те било!{S} Бо |
| Да нисам била у овој кући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих видела Њега.{S} Јер да ми |
| ије жена него страст, одрасла је у кући Ибрахим-Хасан-бејовој, играла се с његовом јединицом!.. |
| ве, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су долазиле пешице, и с беј |
| јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а она одмах ус |
| ни за тренутак нису биле у љубави, осим Ибрахим-бејових и Мерсије нико не зна:{S} Мадам Аристид |
| ање кола, уши да заглухну: пред капијом Ибрахим-Хасан-бејова харема заустављали су се богати ек |
| а Цариград.</p> <p>Друга је година како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{S} Једни говоре |
| то није звато на свадбу, скупило се око Ибрахим-Хасан-бејове куће да гледа сватове.{S} А шта ће |
| Кажите, хануме, како би било да зовемо Ибрахим-ефендију, муфтију, и још три стара честита мусл |
| н би јој подвикнуо.{S} Него да позовемо Ибрахим-ефендију: он је старотурчин, и муфтија.</p> <p> |
| ниједној није било као њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у кћерину собу, кад су ту они црн |
| т — умирала је Мерсије...</p> <p>Јутрос Ибрахим-Хасан-беју дође из Европе, из Париза, писмо и а |
| атити у Солун, да, по уговору, остане у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док му се кћи не уда...{S} П |
| е и одоше у башту, пробушише зид између Ибрахим-Хасан-бејова и Нурије-ханумина дворишта; метнуш |
| : да дочекају <hi>јенђе</hi>.{S} У кући-Ибрахим Хасан-бејовој, и ако се сву ноћ није спавало, н |
| ml:id="SRP19120_C9"> <head>IX</head> <p>Ибрахим-Хасан-бејов харем не врати се морем, већ железн |
| } Азијатче у европским хаљинама.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј узе се смејати с неизказаним задовољс |
| није истина, рече муфтија и оде.</p> <p>Ибрахим-Хасан беј га дочека с много поштовања, као вели |
| дете из куће за дан, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече, само брзо устаде и оде |
| тресле као кад је отварао писмо.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета</p> <p>Солун.</ |
| у адреса прво француски, после турски: „Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета“...{S} И он поз |
| ања у Бога, и лутања, махалских кафана, Ибрахима берберина, Кара-Бурну и чочека, то јест само ј |
| н лончар, који је правио лонце, легене, ибрике и разне судове, и шарао их је како нико дотле, у |
| набељене турским белилом, са сурмом на ивицама очних капака, имале су <hi>ладен</hi> над <hi>л |
| них, те му се лепо виде танке усне; под ивицом белога ћулава види му се обријан потиљак Чист је |
| рећа! промуца пашиница, па се спусти на ивицу једног шареног сандука, уз собна врата, јер није |
| се провуче, леже; робиња састави платна иглама.</p> <p>— Аман, кјучук-ханум, шта ти је?! чу се |
| о јест ноћну хаљину, сву у везу, повади игле из комарника, па се провуче, леже; робиња састави |
| <p>— Оне сиротице, просте, без књиге, с иглом и концем, питају хоће ли ..{S} Па зар да се не пи |
| , но ради расејано, и сваки час оставља иглу па преврће <foreign xml:lang="fr">Poésies Nouvelle |
| се загледа у десну руку: како лепо држи иглу, а она је мислила да не уме направити ниједног бод |
| скупоцене поклоне?{S} Ја: овој удовици иглу од педесет лира, оној белензуке од осамдесет, једн |
| ћа, два официра, и чочеци...{S} Свирка, игра, песма, кафа, мастика и урнебес: звецкају зилови, |
| ропске балове.{S} Загрљена с човеком... игра!{S} И како европска жена гледа кад јој муж игра с |
| не праве... њима није неморална чочечка игра; оне воле без људи, две и две, једнако обучене, с |
| црвено као ватра, играше.{S} Њена вешта игра, играна с неисказаним осећајем и за чудо грациозни |
| све страсније и помамније играла што је игра бивала ближе крају и деф летео брже у рукама једно |
| } Кад је била мала, чим би почела да се игра, макар с турском децом, говорила би грчки; и чак к |
| И како европска жена гледа кад јој муж игра с туђом женом?!{S} Читам, слушам то као бајку „Цар |
| а кафана, тресу се испрскали прозори, и игра, пуцајући прстима, један оспичав <pb n="209" /> по |
| {S} За три ноћи, оне су ћутале само док игра, бесни она бивша бела робиња.{S} Али хануме се нис |
| деце некога паше; и видевши робињу како игра, не као њихове балеткиње и баханткиње, толико се у |
| мо се и смејемо се: њене широке ноздрве играју као у Беле, наше ждребице, и сва се...</p> <p>— |
| ка и урнебес: звецкају зилови, певају и играју чочеци, подврискују бејови и официри, одјекује ч |
| драсла је у кући Ибрахим-Хасан-бејовој, играла се с његовом јединицом!...</p> <p>Кад ова, помам |
| љубав ни за мржњу него само за страст, играла пуне две ноћи, час сва у бело као крин, час сва |
| риф“, као другарицу, зато што се с њима играла, као дете, кад су били мали. „Деца и жене, то је |
| ачице која је све страсније и помамније играла што је игра бивала ближе крају и деф летео брже |
| ми је.{S} О, звецкала ми је чампарама и играла као чочек!...{S} Била је раскалашио весела, и ди |
| она би оставила жене, па би се с децом играла лутке, лопте, скакала би, пљескала би, смејала б |
| узика испуњаваше салон.{S} Странкиње су играле, а Туркиње — сироте Туркиње гледале су...{S} Нај |
| ким делићем свога тела, које је горело, играло од страсти.{S} Мадмоазел Дарно, пре неко време у |
| свирам, да му певам, по неки пут да му играм једну игру коју сам девојком од наше робиње научи |
| дан јуримо по њој с другарицама, или се играмо лончића и ораха, како децом тако девојкама.{S} А |
| као ватра, играше.{S} Њена вешта игра, играна с неисказаним осећајем и за чудо грациозним покр |
| с две, загрљени...{S} Ја сам опазила: у игрању, дотакну се лицем...</p> <p>— Ако се воле...{S} |
| трасти; па тад стаде насред софе и поче играти ногама, рукама, <pb n="123" /> мишицама, плећима |
| остале Ђулбејаз.{S} После, чочеци узеше играти Ибрахим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако |
| ној месечином.{S} Она ће њима и вечерас играти, летећи као ветар или обрћући се као вихар.{S} О |
| Као на крилима оде кући.{S} У авлији се играху двоје млађе братове му деце, мушкарац и девојчиц |
| ан стид натера јој сузе на очи.{S} Њему играху на лицу мишићи и доња вилица, а она, не гледајућ |
| Арифом посвади, некад да се нашали.{S} Играчица полете пред једну лепу, бесну бејовицу, и поче |
| х била је по један делић оне раскалашне играчице која је све страсније и помамније играла што ј |
| еђу, експансивну Францускињу што пљеска играчици <pb n="77" /> пред старим ханумама, волеле као |
| сно исказиваше своје дивљење пљескајући играчици.</p> <p>Кад Фатма виде ове две странкиње, наро |
| анцускиња је окретала главу да не гледа играчицу: стидела се од своје деце.{S} Ариф, у свиленој |
| а мошус, само су ћутале, тупо гледале у играчицу и жвакале саказ.{S} Оне су странкињама биле од |
| као дете играчки.{S} Ово му је четврта играчка како се зове „жењен човек“, и најлепша је: једв |
| Плашила се и опет се радовала луткама и играчкама.{S} Док се једнога дана не побуни...{S} Бејаш |
| и си злочинац, и ја пљујем на лутке, на играчке, које си ми куповао да ме превариш!...{S} Ти ме |
| ј је куповао док је била мала, нарочито играчке, и она га је за то волела као оца, и била му за |
| ва, али не као човек жени, већ као дете играчки.{S} Ово му је четврта играчка како се зове „жењ |
| рила би грчки; и чак кад би само видела играчку или децу на улици, почела би грчки, јер је мисл |
| вша робиња, обучена у црвено као ватра, играше.{S} Њена вешта игра, играна с неисказаним осећај |
| епу, бесну бејовицу, и поче „други део“ игре: обрће се, лети, застаје, тресе плећима, увија трб |
| уру и весели бејове, води их на чочечке игре, на весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, и тако пође: |
| затварале су очи да не гледају чочечке игре, да се одморе, и хладиле су се лепезама, откопчава |
| >Пред крај њене веште, уметничке, топле игре дођоше оне две странкиње које Мерсије у свом писму |
| је нешто, само да им скрене пажњу с те игре крви и меса; а кад је једна Енглескиња, први пут д |
| ел Дарно, пре неко време усхићена њеном игром, сад сваки час несвесно покриваше очи од стида, и |
| ткриваше да види што никад није видела: игру крви и меса.{S} Међу турским женама обученим у све |
| рчки, јер је мислила да је тај језик за игру, не знајући да са својим малим свакидашњим другари |
| му певам, по неки пут да му играм једну игру коју сам девојком од наше робиње научила; и жели д |
| етеше чочеци, и почеше своју раскалашну игру певајући промуклим гласовима.{S} За три ноћи, оне |
| им хаљиницама, с рукавицама и штапићем, иде с једним гавазом.{S} Ја помислих да је синчић неког |
| сле, ти треба да се навикаваш без њега: иде Рамазан.</p> <p>Рамазан!...{S} Она га се није нијед |
| : стар, има сто година, болестан, једва иде, сиромах, подупире се дебелом палицом; а ја помисли |
| чекиње.{S} Па се згади.{S} Прљав.{S} Да иде у хамам...{S} А где ће опрати душу?{S} Боље је што |
| оне се развикаше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и де |
| , који се љуљаше крај саме обале, па да иде према <hi>Олимпос-Паласу</hi>, ту да изиђе и да се |
| присећајући се: „О да остави све па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро било последње да јој д |
| од тога.</p> <p>Сутрадан је примора да иде на седницу младотурака.{S} Он ће је пратити.{S} Она |
| их у златну кутију, и узбуђен устаде да иде. „Куда ћеш?“ страховито се захори и то не личаше на |
| >— Како у Цариграду, кад тамо не сме да иде? рече пашиница.</p> <p>— Ах, да, рече Ариф, па се з |
| нала, преварила би све укућане да ће да иде или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а отишла <p |
| е љут, и љубоморан!{S} Жена кад хоће да иде у комшилук, пита га: „Имам ли допуст, беј-ефенди?“ |
| !</p> <p>— Емир душо, Џемал-беј хоће да иде.</p> <p>— Куда ? упита она радознало, не слутећи шт |
| и да се уплашила за тетку и рече јој да иде да легне.{S} Она оде у своју собу, али не леже.{S} |
| од њега слободна (бош), заповеди јој да иде оцу, гадну, надувену човеку, који је учио да према |
| а му чујем кораке, па ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја га осећам.</p> <p>Мало после.</p> <p> |
| е Ариф, па се замисли.</p> <p>— Па нека иде у службу, у ћатибе, рече једна Цариграђанка.</p> <p |
| игде никог, а њима се чинило да за њима иде <hi>он</hi>.{S} Само робиње, и њине мајке, иду, мил |
| тику.{S} Он треба да се опије те да она иде из те лажљиве куће.{S} А можда је она све знала, па |
| на самртној постељи, после — мртва, па иде по кући и нариче: „Слатка моја тетка!{S} Слатка мој |
| иница ока не скидаше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад устаје; чак кад је |
| усрећила си ми јединицу —хвала ти!“ Тад иде у комшилук, па се хвали као ниједна мајка: „Зет ми |
| гробљу, премда ниједна се и не сети где иде, да се спотиче о камење које је можда притискивало |
| а крила, такве су њене руке.{S} Мерсије иде мало потешко, а Емир као да не стаје на земљу, и из |
| европско учење, мени се чини, сине, не иде.{S} Аллах нека нам умудри Фатму.“</p> <p>Сви је зов |
| ча Мехмед, кад не може да узме ложу, не иде у позориште.</p> <p>И у вече, она се спреми за бал |
| и рече:</p> <p>— Ашколсун, сине!{S} Не иде први који је кривљи него који је бољи.{S} А она је |
| S} Сад видим да је боља од нас...{S} Не иде први који је кривљи, него који је бољи.{S} Што већа |
| ао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ милосница!{S} Срамота!“ помисл |
| .{S} Он не види да берберину мастика не иде у уста, већ у недра.{S} И мало, па почеше излазити |
| је, кажу муслиманке, жена која никад не иде сама, него с другарицом, бледом девојком, расплетен |
| Напослетку, драга мала, ни у Европи не иде све онако како ви на Истоку, нове муслиманке, замиш |
| ако му се кћи испросила, венчала, он не иде где су солунски бејови него где су цариградске паше |
| мо, ја нећу да проводаџишем, мени то не иде од руке.</p> <p>— Ја ћу, рече Фахрије.</p> <p>— Или |
| уша Мерсију и смеје се, али јој смех не иде од срца. <pb n="38" /></p> <p>Кад попушише цигаре, |
| настаје спремање за ифтар.{S} После се иде на молитву; са свих минара окићених кандилима као з |
| ј чисто немиле, па се трже: прву ноћ се иде најмилијима; и она је требала отићи нени и мајци, а |
| а капиџику нема катанца.{S} Преко баште иде Нурије без јелдрма, с белим муслином преко косе, об |
| е патка на кишу.{S} Она је као патка, и иде као патка, говори Ђулренги и приноси хануми хаљину. |
| изишла пред Мухамеда, кад је клањала, и иде у конак, да се са синовљим гостом разговара као Фат |
| белом геџелуку, расплетена, задихана, и иде на софу.{S} Отац јој седи, сав у бело, без свеће, н |
| ави.</p> <p>Мерсију ово силно узбуди, и иде кући, да тамо мисли на пољубац младе женице... <pb |
| д вратила пријатељици, да се пресвуче и иде кући с њеном слушкињом, увек је у души осећала нешт |
| наједанпут скакала и ослушкивала да ли иде теча, па кад ништа није <pb n="274" /> чула, изгова |
| а, затвори шалоне, нареди да се по кући иде у терлуцима и да се не лупа вратима.</p> <p>На миру |
| се својих, чак тренутно заборави с ким иде!{S} Ишла је из собе у собу као да некога тражи да м |
| а кад старац, њему и не зарасте: с њом иде у гроб. <pb n="225" /></p> <p>Кад Фатми бејаше најт |
| а је има.{S} И чим она пође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та же |
| отвор зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затр |
| него је сву ижљубила: и опет кроз Солун иде озбиљио, стидљиво, и опет поцрвени кад се пред њом |
| <p>Јуни.</p> <p> <hi>Она</hi>... стално иде с њим...{S} Осим Госпођице, ја више не волим ниједн |
| та је ово?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде, а стоји — време.{S} Наш слатки Џемал-беј треба неш |
| } Под сваком цеви, или лулом, кроз коју иде вода, бели се по мраморна коцка, куд се стаје кад с |
| 23.</p> <p>Кад и непријатељ непријатељу иде, ја да не идем својој сестри и другарици!{S} Ах, ка |
| еда.{S} И после, то је човек — ваш сан, идеал, Европљанин, Француз; она слуша кад он говори фра |
| је говорила течно, и лепо, мада ниједна идеја није нова.{S} Све су те идеје Енглескиња, које, п |
| ој је био близу. „То је жена застарелих идеја и глупих предрасуда,“ говориле су оне мајци, с ко |
| мти.{S} Ми смо то већ почеле, и ради те идеје као и ради Устава, нове много путују.{S} Ја ћу мо |
| а ниједна идеја није нова.{S} Све су те идеје Енглескиња, које, путујући, иду харемима и држе и |
| странкиње су је и надахнуле овом светом идејом:{S} Францускиња, Мадам Веран.{S} Исто као мене.{ |
| дим.{S} Ми ћемо међу женама пропагирати идеју о развијању, а оне ће је пропагирати међу људима, |
| Ми ћемо смети много више пропагирати ту идеју тек кад узмемо васпитавати наше жене.{S} Оне су с |
| g="fr">Mon Dieu!{S} Mon Dieu!</foreign> Идем Џемалу да му однесем радостан глас.</p> <p>Сутрада |
| } Ја ћу видети како ћу то да удесим.{S} Идем одмах! заврши узбуђено, и пољуби Фатму неколико пу |
| и.“ Ја ћу ићи Џемал-беју...{S} А?{S} Да идем?</p> <p>Она јако отвори очи, а после их затвори и |
| ако теча неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да му љубим скут и руку |
| а се замисли.</p> <p>— Има ли смисла да идем на весеље кад је у породици туга?</p> <p>— Каква т |
| а као у просјака.{S} Да напросим, па да идем даље, да продужим пут.{S} Али ја просити не могу: |
| нисам Донме, Бог нек ми опрости, те да идем готово развијена, да сам по ваздан у чаршији, да п |
| S} Шта ја више знам?{S} Истина, смем да идем пешке, смем да обучем јелдрме и да на главу метнем |
| нове“, наше старе Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и своме пријатељу.</p> <p>— Сине, |
| усти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја идем другарицама...{S} За пет година родила сам му четв |
| l>Нема греха, нема греха </l> <l>Што ја идем у механу </l> <l>И што пијем рујна вина.</l> <p>— |
| до шале; није ти жао што кроз два дана идем.{S}- Мерсије се растужи, и седе до ње.{S} У овој т |
| е слушкиња, хришћанка, јер не видим куд идем; а кад код куће дигох пече, на очима још магла... |
| и непријатељ непријатељу иде, ја да не идем својој сестри и другарици!{S} Ах, како ћу, кад ми |
| за старе...{S} Заставу понова узимам и идем да вичем, да будим наше жене, да траже право...“ Х |
| ариси.{S} Фењер, свако вече, ја носим и идем напред пред женама да им осветлим пут.{S} Чини ми |
| свекрву!{S} Ово је за чудо!{S} По кући идем као луда.</p> <p>Он се сад на њу не осмехну нити ј |
| нешто скриви и да га прогнају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не жив |
| сутра.{S} Ја с пријатељицама један дан идем у Фенер-Башчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћеат- |
| ертечким ексерима.{S} Ја и оне две нове идемо за њима, и питамо се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја |
| спод руке ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гледа |
| е од њега кад ти није муж, али немој да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти имаш право по закону да се с |
| лиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш пешице?“...{S} Питаћете, шта каже моја мајка.{S} Н |
| е знала.</p> <p>— Сад знам зашто јој не идеш.{S} Али у почетку, ти си јој ишла сваки час.</p> < |
| у љубави са Нурије-ханумом, те ти тамо идеш, много је поздрави. <hi>А. Ж.</hi></p> <p>Емир-Фат |
| , и што нам муж у свако доба може рећи: иди, ниси за мене, и испраћа нас пошто нас је исплатио |
| изиђеш... у чаршију, с друговима...{S} Иди на ваздух...{S} Све у соби, толико време, па си поб |
| ако би легла у постељу тако немирна.{S} Иди.{S} Ја ћу чекати...</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— |
| епо разонођење.{S} То јест, вечерас.{S} Иди на бал код госпође Нисим.</p> <p>Она се зграну:</p> |
| аменима и поче ходати по соби.</p> <p>— Иди, тејзе, моли мога оца за венчање! рече она гласом у |
| /p> <p>— Узела си, чедо, земзем, па сад иди Џемалу; с њим вечерај па спавај.{S} Ми смо позвате |
| авати?</p> <p>— До сутра, чедо.{S} А ти иди па лези, заспи, одмори се...</p> <p>Она одмах устад |
| Емир туђа?“, и кад му Мерсије прогука: „Иди, слатки Али беј течо“, он се разнежи, и похита да с |
| ој окрете папуче прстима упоље грмећи: „Иди, ниси ми више жена!“ Она дршће као прут, страх је н |
| Не, ја то нисам.{S} Али сам противница идиотских бракова.{S} Брак код напредних, просвећених н |
| е ме, децо, с Фатмом, да је испитам.{S} Идите да се Богу молите: узели сте абдест.{S} Бог је хт |
| а очију с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у башту, децо, веселите се.{S} Нас ће веселити Ђу |
| мо људе покривена лица и оборене главе, иду ћутећи, без шума, као сени или дуси из каквог напуш |
| >он</hi>.{S} Само робиње, и њине мајке, иду, миле...{S} Ни ходом не наличе: мајке иду с прстима |
| су те идеје Енглескиња, које, путујући, иду харемима и држе им предавања...</p> <p>Одавде, Ариф |
| е, драга госпођице.{S} Као у Цариграду, иду у чаршију, иду у безистан; где највише света има, к |
| године, њин живот пролази.{S} Иду, иду, иду, и кад помисле да су стигле куд су хтеле, оно: гроб |
| њине године, њин живот пролази.{S} Иду, иду, иду, и кад помисле да су стигле куд су хтеле, оно: |
| ице.{S} Као у Цариграду, иду у чаршију, иду у безистан; где највише света има, код Бејаз-Куле, |
| т година, и једну слушкињу, с бошчицом: иду у хамам...{S} Као на крилима оде кући.{S} У авлији |
| оне, њине године, њин живот пролази.{S} Иду, иду, иду, и кад помисле да су стигле куд су хтеле, |
| света има, код Бејаз-Куле, на Молосу — иду отворена лица.{S} Тек кад се неко у њих добро загле |
| урски мушкарци којима се још допушта да иду у женски хамам...</p> <p>Људи се вратише у селамлик |
| езе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он пристаде.</p> <p>Шта ту им |
| о није била срећна.{S} И већ хтедоше да иду, кад робиња рече: „Намените још једанпут: на кјучук |
| ати је грозница.{S} Њен отац навалио да иду у Цариград, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на ана |
| а су гости с Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по неравној калдрми тандрчу.{S} Најпосле, јед |
| што су се очешљале и обукле, с фењерима иду у комшилук, а свака носи бошчицу — с радом!{S} Најв |
| а прање руку и уста, па људи с фењерима иду у кафану; жене, пошто су се очешљале и обукле, с фе |
| !{S} Саме иду као..{S} У Цариграду свуд иду, па све саме, а безочници из овога гадног режима ди |
| еки Олимп, у пут покрај њега којим лађе иду у Анадолију... „Тим путем је отишла Мадам".{S} Пета |
| у, миле...{S} Ни ходом не наличе: мајке иду с прстима у прсте.<pb n="116" /></p> <p>— Мужде! уз |
| ницом, овде се не сме са женом!{S} Саме иду као..{S} У Цариграду свуд иду, па све саме, а безоч |
| је њих што је познају?{S} Њена дела не иду ван њене домовине, јер њен језик нико не зна и нико |
| е Рамазана, кад рођаке и пријатељице не иду једна другој само ако нису у љубави.{S} Како је ост |
| тра ће на чифлук.{S} Турске жене, једне иду, друге дођу; доносе Фатми <pb n="89" /> дарове као |
| кућу јој не улазе ни оне што прерушене иду у Димитријадосев<pb n="262" /></p> <p>„Салон“; ни о |
| на кухини, повири па је нестане; робиње иду у какав буџак, и ту нешто шапћу и врте главом.</p> |
| милу јој постељу и зајеца.{S} А робиње иду — дођу, радознале; у предсобљу се састану, и шапћу |
| е с њом нене, некад робиње.{S} Најчешће иду Арифи, па оне се враћају, а она код тетке остаје и |
| вци, Туркиње се враћају из шетње, Турци иду да узму абдест.{S} Њима намена никако није била сре |
| био муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те грешне мисли... „Туђе људе не виђамо, па |
| имају кућу, европски намештену; улицом иду испод руке; походе позоришта, опере, шуме — свет; о |
| слу, испуњавао сву чаршију.{S} Девојке, идући за мајкама, с печима на лицу, подрхтавале су од с |
| м стазом посутом ситним шљунком; а оне, идући тихо, господски, бацаху погледе у кратко ошишану |
| скупљале нове, коју сам дизала високо, идући за Емине-Семијом и 'Ђулистан-Хисметом као верни з |
| ем који јој је показала мухамеданка.{S} Идући њим, биће праведна, ући ће у рај, састаће се с чо |
| е, зато и лута по свету, говораше Сафет идући.{S} Па се тек наједанпут окрете свекрви и рече:</ |
| а жена.{S} И са разбивеним срцем изиђе, иђаше улицом живо, импровизујући стихове:</p> <l>Дивљац |
| њих, друге су њихових година.{S} Фатма иђаше очима од једне до друге, све их познаје: од триде |
| ам такво пече; и првог дана свуд уза ме иђаше слушкиња, хришћанка, јер не видим куд идем; а кад |
| ље, неће умрети.{S} Она се развесели, и иђаше по кући певушећи, мислећи на Џемала.{S} Чини јој |
| и земља.{S} Звезде дрхте.{S} Она с њим иђаше кроз Тефтердарову Башту.{S} Одоше до једне двоспр |
| ина дана како се вратио.{S} Једно јутро иђаше улицом замишљен, невесео, мучен својом страшћу, п |
| ама изгрли, истапка, ћерке им измириса, ижљуби.</p> <p>— Ти си се помирила с Мадам Аристид, реч |
| овек, да је не види откривене главе.{S} Ижљуби ту слику.{S} Узе киту цвећа из њене косе, измири |
| у моли, да јој она што скорије дође, па ижљуби и матер и кћери нежно као малу децу.{S} А кад се |
| виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе гледати у огледал |
| и лице Госпођичино од своје руке, па је ижљуби.{S} И друге своје учитељице (Туркињу за турски, |
| ле усне на њено мирно чело.{S} После је ижљуби њена сута, плачући од радости и вичући: „Алла’1 |
| па га десет пута пољуби, па га извади и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га намести на глав |
| ипи се уз њу, и остави јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и ту се питаху за здравље, |
| жемо</hi> волети.</p> <p>И пошто је сву ижљуби, рече :</p> <p>— Зашто само ћутиш ?</p> <p>А она |
| а није се на кћер наљутила, него је сву ижљубила: и опет кроз Солун иде озбиљио, стидљиво, и оп |
| е мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим, ако сам неумивена, рече и нападе је пољупцима |
| о писмо ћу изгорети пошто га прочитам и ижљубим.</p> <p> <hi>Е.Ф.</hi> </p> <p>Фатма затвори пи |
| даш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би избегао њене погле |
| драги, и пет вереник: да му отидне сва ижљубљена...{S} А?{S} Чујемо ми <hi>стари</hi>, шта хоћ |
| -Vierges</foreign>: омирисана јој коса, ижљубљене руке, пољубљена уста...{S} И сети се романа < |
| г живота (јер сад нам је живот трулеж), из кога бризга крв, црвена и врела; а и њима није тешко |
| иној башти, миловао голуба.</p> <p>— А, из далека, глас чисто промењен...{S} Обуци јој свој чар |
| а, и захорило се, наједанпут, изненада, из стотине грла као из једног: <hi>„Јашас’н!“</hi>, а о |
| ука...{S} Заспаше и још два млада беја, из „добре куће“, али беспосличари: овде кратили време.{ |
| душе један терет под којим није смела, из побожности и богобојазности, мислити ни на оно што ј |
| лих усталих из неког напуштеног гробља, из гробова с препуклим плочама...{S} Па су изишле на бр |
| светијих реликвија — француских писама, из којих јој и сад бије (као кад их је добијала и први |
| нео челенку! ..{S} И сад, челенке нема, из куће је <hi>изнесена</hi>... а ја у ту собу не смем |
| ј..{S} Остаде дуго, а кад отвори врата, из собе се осети мирис изгореле хартије...{S} Она задов |
| е срамота.{S} А момче је добро, од оца, из куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј, дао своју кћер д |
| на хтеде да виче, да викне колико може, из свега гласа, па не даде <pb n="84" /> јава од себе.. |
| ор ако нека жена каже: млад је, леп је, из куће је, богат је, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар |
| ве из Европе; а да ли има што из Азије, из своје отаџбине, Турске? „Нема ништа: ја бих то досад |
| е трже: ње нема; а сад ће жене, хануме, из целог комшилука, на добродошлицу; рашчуло се да су с |
| личена: због женске деце.“ Турске жене, из првих кућа, долазиле су јој, дружиле се с њом као пр |
| дска пашиница са своје две црне робиње, из других три младе Цариграђанке: све у фереџама, с јаш |
| трос Ибрахим-Хасан-беју дође из Европе, из Париза, писмо и аманет!{S} На писму адреса прво фран |
| и чак Јеврејин! да није из рђаве куће, из просте.{S} Муслиманин је, моја пријатељице; од добре |
| једе.{S} Али још није била ни до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Она, несвесно, смаче пап |
| отац дао човеку који није од породице, из добре куће?{S} Ти немаш своје ја ни у избору хаљине, |
| е, моја пријатељице; од добре породице, из отмене куће, господске; богат... све што мој отац тр |
| уго.{S} Што би људи и жена из те улице, из тога краја, туда прођоше.{S} И наједанпут, обе викну |
| несрећна.</p> <p>Он се из куће не миче, из собе не излази, те цела кућа осећа да овде има муж и |
| ве лице...{S} А кад се та кола кренуше, из дворишта овога кућерка наврх Старога Солуна, иза кап |
| } Мајке су им већ биле тамо; жена пуно, из целог великог комшилука; па свирање у ут, ударање у |
| оцрвене и рече:) Збиља, суто, откуд то, из овакве куће момак да пије?!</p> <p>Она болно и стидљ |
| рали, и заволех га: он је био врло леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} Од почетка, он је код ку |
| је у госте Исмаил-Ахмед-бејову харему, из Старога Солуна у Нови Солун, од Алаџа-Имарета на Јал |
| е једну по једну свешчицу; прегледа их, из сваке по штогод прочита, француски и енглески.{S} Пр |
| се баш ја буним, у толико је искреније: из мене не говори моје огорчено Ја, него милиони пониже |
| уши да му је врати... послужи је кафом: из једног филџана пију обоје... дању је облачи, кити; у |
| } Хукнула сам у хартију, ту је мој дах: из њега ћеш прочитати да треба што пре да дођеш, да те |
| многе криве, уске сокаке, сасвим пусте; из белих кућа с кафезима, опкољеним високим зидовима, ч |
| но име помиње...{S} Отвори друго писмо; из њега испаде једна карта.<pb n="288" /></p> <p>Драга |
| на узглавље и метну своје лице на њих; из очију јој потекоше топле сузе и сливаху се на хартиј |
| лепи конаци, где земља, где новац?!{S} Из рачуна видех: колико ми потрошио муж у Европи, трипу |
| ети.{S} И она не мари за моју љубав!{S} Из свих срца, што су око ње, да скупи љубав уједно, па |
| ртав насред баште...{S} Њен кипарис!{S} Из његовог дебла куљао је дим...{S} Над њим су кружиле |
| чиниле светлуцаве жмираве звезде...{S} Из даљине се час-по чуо оштар писак кларинета.{S} На те |
| .{S} Влага, мирише земља и дрвеће...{S} Из комшилука се чује деф праћен зиловима, и певање једн |
| каза отуд, од онога „воденога пута“.{S} Из далека јој се учини црн, после сив, а најпосле, кад |
| али се уздржава због Мадам Аристид.{S} Из боље породице но остале, образованија од свих, ова Ф |
| нала да зову мужа на име као ђаурке.{S} Из такве куће, а мужа:{S} Осман!{S} Осман!{S} Као ђаурк |
| ше очи у небо као комад плаве свиле.{S} Из очеве куће она га никад целог не види. „Бог је створ |
| е са себе црнину.{S} Она стрча доле.{S} Из софе виде сакупљене под њеним прозором жене: нене, м |
| нагрдили лице и руке, и ноге, босе.{S} Из предсобља се шири дим од омана; кроз комарнике се ви |
| романа, они мужеви...{S} Одакле су?{S} Из Европе.{S} Њен отац некад дође у зору, па мајка не п |
| ињу и који познаје као и друге народе — из романа, и сад се занесе умиљатошћу ове лепе жене кој |
| ле, стиде се да их чују у својој кући?“ Из сујете, да се каже да су им кћери образоване.{S} А д |
| личи на црвену огромну столисту ружу, а из њега лију бели млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову |
| љкали су се на мало узнемиреном мору, а из њих се разлегала песма младих јеврејских жена и удар |
| танца, окрете им леђа и пружи мишицу, а из кола изиђоше три хануме и једна робиња, све у црним |
| бично кажу.{S} Прочита неколико стихова из његове <hi>Мајске Ноћи</hi>, и неколико стихова из њ |
| густовске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Децембарске Ноћи</hi>.{S} Прочита цело <f |
| hi>Мајске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Августовске Ноћи</hi>, и неколико стихова |
| има једнога белог гаћастог голуба, кога из скута храни, па као тога голуба крила, такве су њене |
| жена некога странога посланика, некога из дипломације, него дирају мене.{S} Кад не спустим печ |
| Џемала и његову мајку, његова два друга из Париза, Турчина, и њену тетку и течу, и једног младо |
| невестине стрине, тетке и неких рођака из Цариграда: све су само у хаљинама, разне боје, кроја |
| ала по слици.{S} Она зна да му је слика из Париза и да је он одрастао и школовао се у Паризу.{S |
| get="#SRP19120_N67" /> Е, али она мајка из тога романа и њена: пре би пристала да кћер види мрт |
| лиманке, замишљате.{S} Ни овамо девојка из добре куће не удаје се увек за онога који јој се „ле |
| е његове пољупце...{S} Зар да не закука из гласа што нису из оне вере што не допушта оволико по |
| рад, његова села и његове улице познала из кола и из каика; ја улицама нисам пешке пошла, ја се |
| страна Новога Солуна.{S} Ариф није била из овога друштва, па ипак сврати да види које су ту, шт |
| а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, али нисам знала шта је новац, јер све ј |
| ем јој ни „хвала“ као да ју је извадила из моје кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више ми нема венчања с |
| видела читав месец, и није га нахранила из скута, па сад, осетио је зацело да је она ту, па је |
| родитељи, али се брзо измакла и изишла из куће и из дворишта, као сенка...</p> <p>Пред капијом |
| ри месеца и десет дана, јер ниси изишла из његове куће, чак ни из ваше брачне собе.{S} Ти треба |
| е њена сестра, с леве њена рођака дошла из Цариграда за свадбу њена јединца.{S} И опет: темена, |
| , младе, у лаким белим молским хаљинама из париских магазина, на столице донете из Фатмине собе |
| <hi>Левха</hi> на зиду, према стиховима из Корана, где је некад, како писаше Госпођици, у свако |
| лика код суте...</p> <p>— Под стиховима из Корана.{S} Ала су за то грдиле жене Мондије-хануму, |
| му слику у сутином салону под стиховима из Корана...</p> <p>Али, ах! тек што ово написах, тргох |
| певају...</p> <p>На харемским прозорима из авлије спуштене су завесе да људи не би видели жене. |
| деле су позадуго.{S} Што би људи и жена из те улице, из тога краја, туда прођоше.{S} И наједанп |
| еко сакривено благо...{S} Кад сиђе, она из своје библиотеке узимаше једну по једну свешчицу; пр |
| после политичке слободе, кад би се она из женског срца и духа појавила на улицу наједанпут, не |
| b n="31" /> међу њима.{S} Баба, Туркиња из Мухамедова доба, школована, начитана, слободна, с љу |
| риф. „Oui, s'est comme ça.“ Францускиња из Туркестана.{S} Где јој лудој паде на памет зарицање! |
| упити целу тоалету за једно зрно бисера из огрлице, за један драги камен из прстена. „Што не ос |
| био богат!{S} -Јер њен отац тражи зета из добре куће, од великог рода, и богата...<pb n="14" / |
| тара Шехназе-ханум говораше као да чита из какве персиске или арапске књиге.</p> <p>— Ова жена |
| у тужне.{S} После су читале тужна места из француских романа:{S} Грацијелино одсецање косе, Ата |
| .{S} Ижљуби ту слику.{S} Узе киту цвећа из њене косе, измириса је — њу мирише.{S} Баци поглед п |
| омиле, пале, и ја бих излетела као тица из кафеза; ишла бих да тражим младића што се мени робињ |
| >.</p> <p>Фатма пољуби писмо, па истрча из собе и пољуби нену у руку и рече:</p> <p>— Аман, нен |
| невесела.{S} Пред вече, њен син, дошав из чаршије, весело јој рече:</p> <p>— Мајчице, ја дадох |
| ама, па ми да им се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не погледају, и ако смо се за |
| га дочекује и испраћа, не стиди се кад из собе изиђе сва малаксала од његова миловања, на лицу |
| дотле док не наступи неки тренутак кад из њих проговара оно што је с њима срођено, што им је у |
| у, задовољне су што се овај весео комад из турског живота, „брак из љубави", овако тужно свршио |
| шем друштву, газећи најглавније одредбе из Корана...</p> <p>Ариф-ханум промени разговор, а та п |
| ће крај бити онакав као оне једне нове из Цариграда, од оних што су сачињавале симпатичан трио |
| о са женама нису људи“.{S} Оне три нове из Цариграда, обучене као за европски бал у беле лаке х |
| ати јој пажњу на нешто што оне три нове из Цариграда називају харемском проказом.{S} Неколике м |
| т у зглавцима.{S} Међу њима су три нове из Цариграда, па радознало слушају разговор жена о жена |
| и побожности, као што би читала стихове из Корана.{S} Писано је турски.</p> <p> <hi>Песма</hi>. |
| десну руку на прсима, погледа у стихове из корана који вишаху над једним вратима, подиже се и, |
| .{S} У стакленој софи погледа у стихове из корана.{S} У својој соби омилова погледом свој пијан |
| загледа у те очи као понекад у стихове из Корана, где види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те п |
| то нисам опазила; а сад видим да је све из мене; јер у мени је сад и светлости и топлоте.{S} И |
| а себе и за тичиће“.</p> <p>— То је све из некога романа.{S} Шта си читала ово време...</p> <p> |
| „Е, жене, шта оне знају!“ Ово му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из своје отаџбине, |
| ишчезава.{S} Клону на миндерлук и стаде из свег гласа викати.{S} У томе су биле ушле и оне три |
| .{S} Он треба да се опије те да она иде из те лажљиве куће.{S} А можда је она све знала, па се |
| да се потужи.</p> <p>То рече, па изиђе из собе чисто посрћући.</p> <p>Он обуче своју белу анте |
| ли за дугмета на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га замене другим; да цвеће метну за појас ил |
| обуче у Ђулренгијин чаршаф и тихо изиђе из своје собе.{S} Прошавши кроз предсобље, без шума, он |
| вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој соби за одмор |
| S} Чудновата шала!“ У томе њен муж дође из чаршије.</p> <p>— Око ти светло, ханум !{S} Испросил |
| а била три године; кад јој вереник дође из места где је са службом, код њих руча, код њих вечер |
| .</p> <p>Јутрос Ибрахим-Хасан-беју дође из Европе, из Париза, писмо и аманет!{S} На писму адрес |
| ав, страст да је има.{S} И чим она пође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме |
| > <p>То рекавши, устаде с дивана и пође из собе.{S} Висока, мршава, сва бела, на плећима јој се |
| жену коју не воли, као некад.{S} Побеже из кафане, вукући са собом свој терет; па пође за једни |
| 120_C7"> <head>VII</head> <p>Кад побеже из баште, Емир-Фатма се завуче под комарник несвучена.{ |
| а ће је беј убити што је крила и побеже из собе.{S} А плаховити Ибрахим-беј викну на кћер:</p> |
| паде с неба магла, него као да се диже из мора пара, а небо поче да се спушта као да хоће неко |
| есто да рече врата) продера се он и узе из џепа један нож да удари слугу.</p> <p>Робиње и слушк |
| југу падају ничице и устају.{S} Соба је из дворишта; на прозорима нема завеса, те је месечина п |
| } Уђе у њину собу, па му се учини да је из ње изнесен мио мртвац, она.{S} И тражаше њене хаљине |
| га мала.{S} И ако изгледа фин, можда је из просте куће.{S} Зар би те твој отац дао човеку који |
| м у соби с домаћицом; та моја рођака је из срећног Аблул-Меџидова доба, и ако је млађа од мене: |
| једнолика, дугачка јесења киша лила је из ниског оловног неба.{S} На Јалијама, тога дана, крај |
| тренутно заборави с ким иде!{S} Ишла је из собе у собу као да некога тражи да му каже, седала ј |
| <p>— Што није оставила кесе у којима је из чаршије донет пиринач и брашно, већ их изгорела. „Не |
| ишта необично а камо ли страшио: она је из тога друштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ове весел |
| че.{S} Може бити мислиш, сине: момче је из добре куће, од добре мајке.{S} Ми не знамо каква му |
| ... „Сестро, доста!{S} Сестро!“ буди је из заноса Нурије „Чујеш ли <hi>сабах</hi>?...{S} С мина |
| скроз било отворено.{S} Њихов ђердек је из баште, а с прозора се лепо види море и Олимп; над от |
| } Занете њом, оне и не опазише да им је из собе нестало једне другарице, најмлађега „начелног п |
| инуо бичем да подигравају, и скретао је из кратких, врло уских уличица у дугачке и страшно крив |
| > <p>— Отац те не би њему дао, и ако је из добре породице и богат, зато што га се ти не би могл |
| едавали, да кад нам се тако чини, то је из нас самих.{S} И до сада ја то нисам опазила; а сад в |
| ам Аристид, и толике друге које познаје из живота и из романа.{S} Њој је лако: она зна француск |
| овима, заносећи се животом који познаје из француских романа.{S} Она је Туркиња, сентиментална, |
| о његов пожар <pb n="182" /> што избије из једне куће па захвати целу махалу...{S} Испрва је иш |
| , или Јерменин, и чак Јеврејин! да није из рђаве куће, из просте.{S} Муслиманин је, моја пријат |
| адска пашиница и три младе Цариграђанке из највиших кругова, те она, да би ово посело свечаније |
| м европским чешљањем; кћери, муслиманке из Султан-Абдул-Хамидова доба, европски образоване а не |
| ле; а после су, са сузним очима, читале из романа поједина места и, црвенећи, криле лице на гру |
| т ноћну хаљину, сву у везу, повади игле из комарника, па се провуче, леже; робиња састави платн |
| ком пољу, с бисером као да су га вадиле из Солунског залива.{S} Свекрва, у љубичастој свиленој |
| е укаже Солун, град где су је пробудиле из сна од опијума датог муслиманкама пре толико векова |
| су ослањајући се на те мишице излазиле из кола покривена лица, нечујно, и улазиле у Нурије-хан |
| али.{S} Жене, госпође и слушкиње, дошле из Цариграда пре двадесет година, плакале су за оборени |
| ра ортака, и нове, многе пашинице дошле из Цариграда, с кћерима, које међу собом говоре енглеск |
| ног зида, у јасмину, извади груду земље из једног отвора и намести око: свет, као обично по тур |
| це и изговарала: „Зар може неко да узме из мене ово чим сам пуна?...{S} - Ја волим!{S} Ја волим |
| правности између мужа и жене?{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час пр |
| ља: све је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешто пре ње тргло, пробудило, и она тад |
| ена</hi>.</p> <p>Трећа генерација, жене из ње зову себе „нове“, и једне су за реформу харема, д |
| емском проказом.{S} Неколике младе жене из унутрашњости, с црвеним ноктима, набељене турским бе |
| реба да се уклони, да дођу оне, те жене из комшилука!{S} Свеједно: она ће с њим.{S} Он похита к |
| и свако чудо има.{S} Па они људи и жене из Золиних романа, они мужеви...{S} Одакле су?{S} Из Ев |
| овком...{S} И ја... никад нећу као жене из романа!{S} Ја сам друкчије васпитана, и рођена, и ја |
| у жене „comme il fault“, већ .. пуштене из неке рђаве куће...{S} И оне продужују пут ћутећи!... |
| дати их у очи!...{S} Сад је она као оне из романа <foreign xml:lang="fr">Les demi-Vierges</fore |
| е не помисливши: „То ми је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, и С |
| их описују као Французи своје јунакиње из романа.{S} Оне живе у Турској, а сањају о Француској |
| ућу, <hi>терлуцима</hi>; мајке, Туркиње из Султан-Меџидова доба, знају турски и по коју реч фра |
| ук-ханум, кључ! па изгуравши две сестре из собе, закључаше врата.</p> <p>— Аман, цела кућа луда |
| и гледа је духовним очима, и жели да се из овога слаткога сна никад не пробуди; држи њену руку |
| атило верско лудило.{S} А она као да се из сна трже, остави ђинђухе и сасвим трезвено рече: „Не |
| <p>њена петнаестогодишња кћи вратила се из шетње и за собом довела младића; и та мајка није се |
| S} Груди јој се учинише шупље, и кад се из даљине зачу зврјање кола...</p> <p>У та кола, затвор |
| Истока</hi>.{S} Како ће им бити кад се из тога дубоког сна тргну: да се не осете несрећне? да |
| а преко прага. — „Нема никога,“ чује се из дворишта женски глас и широм се отвара капија: отвор |
| ом?</p> <p>А гошћа се наљути, извуче се из сестрина загрљаја и рече:</p> <p>— Нећу више с тобом |
| > отворише се кућна врата и појавише се из куће три хануме, као Гркиње или Јеврејке, развијене: |
| раскрснице, Џемал се расвести, изви се из берберинове руке и хтеде кући; али, пред њима стадош |
| ено као каранфил. „Каранфил!“ захори се из толиких грла и разлише се гласови на месечини као ме |
| ала,</p> <p>Данас у подне, враћајући се из вароши и улазећи у своју собу, ја осетих мирис мошус |
| м одрасла: узми мужа по избору, удај се из љубави...{S} Ја осећам да ме волиш...{S} Наћи ћу пар |
| ашто му је мајка несрећна.</p> <p>Он се из куће не миче, из собе не излази, те цела кућа осећа |
| а старинску меланхоличну арију, зачу се из куће пуне веселих жена, с пригушеним кикотом, и она |
| гледа.{S} Распитај, сине: не дајеш дете из куће за дан, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ни |
| ој.{S} Али куда бих?{S} Једанпут излете из кафеза сутанина канарина, полете, јадна, према прозо |
| из париских магазина, на столице донете из Фатмине собе: ниско не могоше сести због корсета; у |
| азите им, дрмајте их, зовите их, вичите из свега младог грла: нек се пробуде, нек се расвесте, |
| у паметне очице, прабаба се нада да ће из њих прочитати, како је њеној унуци.{S} Али те очи су |
| је облачи, кити; у вече јој узима цвеће из косе, па га затвара у једну ваздан кићену кутију, гд |
| а, моја кћи, нека се сети оне пословице из буквара: „Два уха, једна уста: двапут слушај, једанп |
| оба.“ И сву је облије зној, а она скаче из постеље, да бежи.</p> <p>Она ју је научила колико тр |
| ле зубиће.{S} Њему то бледило не измаче из ока, спусти се поред ње и узе је за руку.{S} Рука јо |
| арсела Превоа <hi>Шоншету</hi>, девојче из француског пансионата. „Она је волела Лујзу док се н |
| га виделе.{S} Али га видесмо кроз кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан га видим; сваки час прола |
| око, три дима, подржа затворена уста, и из две широке ноздрве покуља као из димњака; загледа се |
| у се богати екипажи турских богаташа, и из њих излазиле жене увијене у чаршафе црне и свих на с |
| змеђу мужа и жене?{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час проговори Тур |
| еле су Енглескиње које живе у Солуну, и из Цариграда, дошле за овај бал, и једно енглеско женск |
| конаком стадоше двоја затворена кола и из једних изиђе та стара цариградска пашиница са своје |
| ом зауставише се једна затворена кола и из њих изиђоше оне три Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} То |
| а села и његове улице познала из кола и из каика; ја улицама нисам пешке пошла, ја се Босфором |
| и толике друге које познаје из живота и из романа.{S} Њој је лако: она зна француски, она је ка |
| али се брзо измакла и изишла из куће и из дворишта, као сенка...</p> <p>Пред капијом је чекају |
| {S} Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час проговори Туркиња, жена потчиње |
| н дугачак а узан, право турски јастук и из њега извади <hi>његова</hi> писма, брзо их метну у н |
| тобом у свет који познајем по причању и из књига, и који ми је стран, туђ, немио: он ме је лиши |
| стрпа у недра вереничина писма и косу и из чађаве кафане, осветљене једном прљавом лампицом, по |
| атму.{S} Она бејаше у једној малој соби из дворишта.</p> <p>— Ти си љута? пита наједанпут обгрл |
| е су све шалоне, а на једној њеној соби из авлије, где нема шалона, навучене су густе загасите |
| претури ђерђеф, и разлетеше се листови из „слаткога“ де Мисеа.{S} Робиња отвори писмо, које бе |
| Иза ње је Он.{S} Како су светли стихови из Корана!{S} У сваком стиху ја сад видим Бога!...</p> |
| тију.{S} То више није роман, ни стихови из Корана, већ историја њенога сопственог срца.{S} Та ж |
| }" О како су свете те речи, као стихови из Корана!{S} Она би онда била с Џемалом: на улици, у к |
| лавом гледаше и стресаше се као од крви из својих шупљих груди...{S} Груди јој се учинише шупље |
| неки из љубави према просвећености, сви из сујете), прерано је.{S} Прерано је за нашу мрачну зе |
| веренице.{S} Мали, ситан, црн, он вади из капута писма и чита их једном бледоме младићу.{S} По |
| те.</p> <p>Мерсије.</p> <p>Фатма извади из завоја друго писмо, теткино.{S} Робиња рече:</p> <p> |
| ; све неће да је узнемирује, да је буди из спа, толико лепог, а који траје тако кратко, и не сн |
| кад не расвести, да се никад не пробуди из овога лепога сна: она је срећнија од свих нас, удаје |
| поморанџе, ратлокума.{S} Већина долази из радозналости, фино испитујући шта је све било, и ако |
| ече, обриса очи, изиђе: отац јој долази из чаршије.</p> <p>— Добро дошле !{S} Добро дошле! изус |
| мбола,“ одговори она па се смеје. „Који из Стамбола?“ рекох ја. — „Пашић, ханумин сестрић," каж |
| ики богати муслимани чините (једва неки из љубави према просвећености, сви из сујете), прерано |
| варам...{S} Ви сте ме толико пута тргли из сањарија, зовући ме на час...{S} Па кућа где нам је |
| глушивали су уши.{S} Људи су се вратили из џамије, а жене су им честитале празник, просте су љу |
| цу и његовима, који су се синоћ вратили из турског краја, да примају госте.{S} Ту је Мерсије.{S |
| id="SRP19120_N75">Ви сте прекјуче дошли из Цариграда, јелте, госпођице?</note> <note xml:id="SR |
| правећи се као да у души нема ништа ни из прошлости ни из садашњости, дирнута говором и кашљем |
| да у души нема ништа ни из прошлости ни из садашњости, дирнута говором и кашљем ове младе несре |
| јер ниси изишла из његове куће, чак ни из ваше брачне собе.{S} Ти треба...</p> <p>Она прекиде |
| он јој долете на раме ; она га нахрани из скута.{S} После, с неном оде у коначко двориште, да |
| еди Емир-Фатма, у белој свиленој хаљини из Париза добивеној од младожење и драгог, шивеној по у |
| > <p>У бледо ружичастој свиленој хаљини из Париза, превученој најскупоценијом чипком, дубоко из |
| се нашла увређена, знала би да то чини из непристојности, „да се око ње дира“..{S} А за овога. |
| , мајке давале милостињу из кеса, кћери из торбица од црвеног атлаза, везених златом.{S} Ишле с |
| створова, и необуздану бујицу што носи из мрачне ноћи у ведар и светао дан толике нове душе.{S |
| иду ћутећи, без шума, као сени или дуси из каквог напуштеног махалског гробља с попадалим камењ |
| удилу називају себе новима, — протерати из Турске, и, помислите, узео па је истерао из наше кућ |
| , те јој рече да легне, и пошто испрати из собе Османа, затвори шалоне, нареди да се по кући ид |
| ријемо ово, иначе ће нас нове избрисати из списка.{S} Да је прихваћен мој предлог, да се упути |
| а не смемо никуд, што се морамо вратити из шетње пре сунчева захода, што устајемо мужу кад пође |
| и више ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде, васпитати и припремити за ново доба, за оно |
| ако сам била радосна кад нам дођу гости из вароши, и како сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за |
| раду свуд иду, па све саме, а безочници из овога гадног режима дирају их, штипају их, намигују |
| hi>,“ изусти Фатма шапатом теткине речи из писма, и дубоко уздахну. „<hi>О наши људи, зашто сте |
| ости јој.{S} Слушај, кћери, ово су речи из Корана: „Човек је брз по природи...{S} Оному који пр |
| им ни њега ни тебе.</p> <p>Па извадивши из недара слику, баци јој је љутито, а она је узе блаже |
| љину никад није тако купила, већ су јој из чаршије доношена лица: гледала их, бирала их, метала |
| и — у дивној балској тоалети, добивеној из Париза за Фатмину свадбу — да је за њене „слатке“ ре |
| ај весео комад из турског живота, „брак из љубави", овако тужно свршио; јер Сафет их је увредил |
| свога унука довео је веште бербере чак из Анадолије.{S} Он је то говорио врло узбуђено, почињу |
| ешто далеко као небо, тај свет који сам из књига познала и о коме ми је толико причала Мадмоазе |
| те дивне градове, Париз... све што сам из књига познала и лудо заволела, што ми даје животу жи |
| од мене многе жртве: да никуд не изиђем из куће, или ако кадгод изиђем да седнем у затворена ко |
| {S} А кад се чу језан и она попи земзем из једне црвене чашице као напрстак нарочито за земзем, |
| о с неисказаним болом.{S} Да бежи с њим из ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} И понова наје |
| нако обучене, с једном цигаром, с водом из једне чаше; и срећне су...</p> <p>— А ми, нове?!{S} |
| ликом псу...{S} У свему вашем, у сваком из ваше куће волео сам тебе, или све то волео сам због |
| ћи се у њену свест, а она га гони руком из свести...{S} Па оде мислити на Мерсију, учини јој се |
| сада горим:</l> <l>Ти ме запали искром из ока.</l> <l>Зар да у нено сам се претворим?</l> <pb |
| здравља, једанаестогодишњом девојчицом из унутрашњости Турске.{S} Поред тога што је био стариј |
| уђен као убица, и због убиства протеран из Цариграда.{S} У тим тешким тренутцима и мајка му је |
| бисера из огрлице, за један драги камен из прстена. „Што не оснујете једно женско друштво проти |
| мов лист, да га однесе тетки као спомен из Ђумулџине...</p> <p>Вече се спусти брзо, као да хтед |
| н и свет овај тренутак, овај кратак чин из дуге комедије што се зове <hi>Турска Свадба</hi>!{S} |
| осећали њен мирис; месец је изгрејавао из једнога малога црног облака и био је сасвим бео; а м |
| увек нову — залив, Олимп, који се дизао из воде и пео се у небо, бела минара, црне кипарисе, цр |
| аву да је омилује ветрић, који се дизао из корова по гробовима с обореним гробовским камењем.</ |
| једанпут, изненада, из стотине грла као из једног: <hi>„Јашас’н!“</hi>, а опали дућани тресли с |
| ста, и из две широке ноздрве покуља као из димњака; загледа се у тај густи колутави дим, па „от |
| урске, и, помислите, узео па је истерао из наше куће!{S} Крили од мене, а ја ипак дознадох, па |
| о па један велики мрко-сив облак изишао из воде, ветрић, намирисан сухом травом с гробља, на не |
| импу, који им се чинио као облак изишао из мора, и кад су на таласима гледале „котрљање звезда“ |
| ариграђанке, и њен брат од тетке, дошао из Цариграда за њену свадбу.{S} У једном куту су две њи |
| д ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи гледала, |
| пају их, намигују им..{S} Кад сам дошао из Европе па ово видео, ја сам мислио да то нису жене „ |
| рашћу, он поче викати на њихово друштво из основа рђаво, с обичајима, који су њима постали зако |
| писма: једно од Мерсијине мајке, друго из Француске — дошло јој преко Епаминонде...{S} Робиња |
| е воли већ трећа година, како се вратио из Европе, јер његова тетка толико је хвалила, толико м |
| даше у море...{S} Побојав се да га неко из конака није видео, одмах узе весла и похита према ма |
| и да је то доброчинство што је потицало из њеног срца морално, не осећајући гриже савести што ј |
| а их ми прочитамо, проучимо и да узмемо из њих оно што је за наше прилике, за наш карактер и те |
| p> <p>— Сине, пиј!{S} А после да бежимо из овога проклетога града: и ја ћу с тобом у Европу; ми |
| е турско поред француског, то је просто из љубави према конзерватизму, кога се тешко ослобођава |
| во му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из своје отаџбине, Турске? „Нема ништа: ја би |
| get="#SRP19120_N93" />.{S} И зар те што из чаршије донесу модрице, кикоћући се или црвенећи од |
| бива,“ него је слуша што га тера нешто из њега, чему он не зна имена.{S} Поред овога још је сл |
| кота, и раскопчаваше се да извади нешто из недара.</p> <p>— Писмо!{S} Али зашто у недрима кад ј |
| одаваца просто заглушавала уши, а мирис из дућана са свакојаким јестивом, јелима зготовљеним на |
| на јој изгледа као какав егзотичан цвет из кога су изишли један за чудо леп женски врат и једна |
| ке старице клањају јацију; у једну собу из баште издвојише се девојке и младе <pb n="156" /> же |
| е било овако тешко.{S} Оде у једну собу из дворишта, па крај отворена прозора стаде: месечина к |
| реним шалонама, па брзо пређоше у другу из баште, где бејаше много прозора, и сви широм отворен |
| , закују од ње капиџик или је протерају из „поштене“ махале; и тад „неухваћене“ вичу на „ухваће |
| у кафу из филџана...{S} Жене се враћају из шетње, промичу мимо људе покривена лица и оборене гл |
| лицом ври; продавци, Туркиње се враћају из шетње, Турци иду да узму абдест.{S} Њима намена ника |
| у као мушкарац, пуше једну цигару, пију из једне чаше, а хануме их гледају и погуркују се смеју |
| кутија за <hi>саказ</hi>, то јест смолу из мастикова дрвета, коју турске жене жваћу.</note> <no |
| м Фатми учинише као да су обојени крвљу из њеног срца, и над тим цело целцато плаво небо.{S} Ка |
| ес, капут: купи га, понесе га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, наро |
| анум, зар ниси осетила да му... како му из уста заудара... мастика?!</p> <p>— Пијан!...{S} Није |
| игде не виде запаљену цигару, узе једну из своје кутије, и давши му је, укреса жижицу.{S} Па се |
| Фатма никад дотле није била видела жену из народа који оне чак и у својим песмама помињу и који |
| де Џемала. „Кјучук-хануме, брзо!“ викну из куће Ђулренги, а оне потрчаше у ненину собу.{S} Џема |
| нским Квартом, ја сам чула на грамофону из једне куће турску песму, и нисам се могла <pb n="294 |
| су им прилазиле, мајке давале милостињу из кеса, кћери из торбица од црвеног атлаза, везених зл |
| чини бели као какво снежно поље, оне су из његових дубина чуле „некакав говор“.{S} Оне нису зна |
| зиле као кроз махниту хордију, и што су из шетње донеле успомене: на мишицама модрице...{S} Стр |
| .{S} Зар да не закука из гласа што нису из оне вере што не допушта оволико понижење жене скопча |
| де Турци, пуше на наргилима и пију кафу из филџана...{S} Жене се враћају из шетње, промичу мимо |
| ше густе кафезе!{S} Кад извадим грудицу из зида и прислоним око!{S} Кад седнем крај кафеза и по |
| м гробовима за <hi>нове</hi>... ваде их из дрвених, необојених мртвачких сандука — платно се бе |
| ица и без гласа, на сени умрлих усталих из неког напуштеног гробља, из гробова с препуклим плоч |
| ли ја сам данас учинила као онај дервиш из приче, госпођо мајко.</p> <p>— Госпођо снахо, ја вам |
| е <hi>Пер Лашез</hi>, и познала сам још из далека гроб слаткога де Мисеа: познала сам га по жал |
| је оно човек?“ упитах је ја озбиљно. — „Из Стамбола,“ одговори она па се смеје. „Који из Стамбо |
| еламлика<ref target="#SRP19120_N79" />, иза једне дебеле завесе, седели су најбољи солунски сви |
| , миле, ишчезавају иза оградних зидова, иза високих капија, окованих мертечким ексерима.{S} Ја |
| шта овога кућерка наврх Старога Солуна, иза капије, чу се један оштар крик какав пуштају турске |
| рдно висок оградни зид.{S} И она ће ту, иза тих густих решетака и високог зида да вене без сунц |
| } Како нам је радосна висока ограда!{S} Иза ње је Он.{S} Како су светли стихови из Корана!{S} У |
| , она им направи дубока темена и ишчезе иза капије ..</p> <p>Освану четвртак, дан кад се води м |
| .</p> <p>Девојке цикнуше и сакрише руке иза леђа.{S} Фатма је врло поцрвенела и смејала се једн |
| ли „прост“?{S} И што да моја кћи остане иза пашинских?{S} Кажеш : „<hi>овако</hi> је удајеш“.{S |
| пешке, па ушле у трамвај, наместиле се иза платна а ипак печа нису дигле: отишле су к Депоу.{S |
| без живота, корачају, миле, ишчезавају иза оградних зидова, иза високих капија, окованих мерте |
| Ја се удадох за човека кога су ми моји изабрали, и заволех га: он је био врло леп, из куће, чи |
| се удаје за онога кога јој је њено срце изабрало, па јој се и најружнији свадбени обичај чини л |
| жа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац.{S} Онај који би тражио да проговори твој |
| мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац,“ тако сте ми писали.{S} Па ипак, никад м |
| и!{S} Никад ти не бих казала да ме ниси изазвала.{S} Ја то чувам као тајну већ толико време.{S} |
| што јој је исцрпло сву моралну снагу и изазвало овакву живчану кризу.{S} За две недеље три гро |
| урије.{S} Али она прва, једна твоја лаж изазива ове друге.</p> <p>Нурије извињава себе:</p> <p> |
| појмови, исте глупе предрасуде, старе, изанђале: с човеком не сме да седи ни савремена жена ка |
| е у лов, као за пакост“.{S} Најпосле је изашла на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и |
| олете Фатми: дохвати је за рамена па је избаци са софе вичући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ |
| орти.{S} Фатма ваздан није видела мужа, избегавала га.{S} Пред вече, чу његове кораке, па отрча |
| и ижљубио их, а сад окреће главу да би избегао њене погледе.{S} Он ћути, али зна да је њој све |
| на, кад си јој ти срећан?</p> <p>Али он избеже да одговори, љубљењем.{S} Ниједно место на лицу, |
| чу шта учини Фатма, он заборави на пут, избезуми се.{S} Три месеца!{S} Шта су за болно срце три |
| њене стране, као њен преступ, и опа се избезуми.{S} Хтела је да закука.{S} Па се спреми и оде |
| а знала.{S} Поздрав од човека њу просто избезуми те климну главом, одговори му као Мадмоазел ил |
| о нека светитељка.{S} Њене паметне очи, избелеле, напунише се сузама још како њен син поче онак |
| отварао је очи, затварао их и сањао да избија дванаест.{S} Наједанпут се сети: окренуо је леђа |
| да прекипи, час као да букти па хоће да избије пламен, а ја се савладам па чак се и насмејем!.. |
| л је као његов пожар <pb n="182" /> што избије из једне куће па захвати целу махалу...{S} Испрв |
| од лица до доле, гледала се у огледалу изблиза, па се измицала, и опет гледала, па носила огле |
| о европски — по избору.{S} Као да је то избор ако нека жена каже: млад је, леп је, из куће је, |
| да овај брак буде потпуно европски — по избору.{S} Као да је то избор ако нека жена каже: млад |
| си с Европљанком одрасла: узми мужа по избору, удај се из љубави...{S} Ја осећам да ме волиш.. |
| у засенак: огледала се.{S} Ето то је по избору.{S} Хаљину по избору а мужа по опису!</p> <p>Дан |
| е.{S} Ето то је по избору.{S} Хаљину по избору а мужа по опису!</p> <p>Данас јој дође тејзе с н |
| воје ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабра |
| воје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати |
| о ми писасте: да ја немам своје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти бира |
| з добре куће?{S} Ти немаш своје ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти би |
| о.{S} Да кријемо ово, иначе ће нас нове избрисати из списка.{S} Да је прихваћен мој предлог, да |
| ћи да је ту „туђа мушка глава“ (слуга), извади недра и рече:</p> <p>— Тако ти ових недара што т |
| ле чучну крај оградног зида, у јасмину, извади груду земље из једног отвора и намести око: свет |
| ед њом с прекрштеним рукама.{S} Свекрва извади „бакшиш“, много низа крупнога бисера, а водиље п |
| о писмо, па га десет пута пољуби, па га извади и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га намест |
| к а узан, право турски јастук и из њега извади <hi>његова</hi> писма, брзо их метну у недра, па |
| се опет закикота, и раскопчаваше се да извади нешто из недара.</p> <p>— Писмо!{S} Али зашто у |
| Љубим те.</p> <p>Мерсије.</p> <p>Фатма извади из завоја друго писмо, теткино.{S} Робиња рече:< |
| Сад не волим ни њега ни тебе.</p> <p>Па извадивши из недара слику, баци јој је љутито, а она је |
| , а већ срце повредим..{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћу ја са срцем!</p> <p>1 рамазана 1324< |
| а се повредим...{S} Сутра.“ Сутрадан је извадила зуб, али Ариф-тејзе није дошла.{S} Прође много |
| т, не речем јој ни „хвала“ као да ју је извадила из моје кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више ми нема |
| соку ограду и наше густе кафезе!{S} Кад извадим грудицу из зида и прислоним око!{S} Кад седнем |
| , а уз оградни зид чучнуше као „старе“, извадише груде земље, наместише око и почеше да врачају |
| а сестру одведе на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе је, а не казах јој!{S} О кад чује да сам заљубље |
| невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећна у брачном животу, збиљи к |
| рок, њу, апостолицу и мисионарку, да их изведе на прави пут, да их васпита и припреми за препор |
| свирачице и чочеци.</p> <p>Она, малопре изведена, пољубила је у скут и у руку нене и родитеље, |
| љубазности црвенећи.</p> <p>Око поноћи изведоше невесту.</p> <p>У бледо ружичастој свиленој ха |
| неше обележје, калпак од црвене кадифе, извезен златом, поднизан бисером, с кићанком од свиле и |
| ве више и више ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде, васпитати и припремити за ново доба |
| наше жене!{S} Заблуделе...{S} Ко ће их извести на прави пут?{S} Многе мисле да су нове, ако ул |
| лон где се осећао некакав фини парфим. „Изветрило је,“ рече јој трећег дана Мерсије, а она се з |
| до једне раскрснице, Џемал се расвести, изви се из берберинове руке и хтеде кући; али, пред њим |
| шко, а Емир као да не стаје на земљу, и извија се као змијица; и има глас као <hi>неј</hi> то ј |
| „Смејаће ми се.“ Нађе разлог да би себе извинила што је неповерљива.</p> <p>Прођоше и та два да |
| Како ју је васпитала, тешко њој!{S} Па извињава себе: није била сама. „Ја стара Азијатка према |
| он, већ његов брат Осман.{S} После себе извињава: „Ћутим због деце: не бих могла без њих.{S} Не |
| /p> <p>Опет се враћа на почетак, и себе извињава: знала је да је капиџик затворен, а ни помисли |
| ја лаж изазива ове друге.</p> <p>Нурије извињава себе:</p> <p>— Ко би смео говорити истину пред |
| пред човека, и поцрвенивши захвали јој извињавајући се да неће да га изненади — туђинка.{S} Њо |
| а, па како буде.</p> <p>Нурије узе себе извињавати:</p> <p>— Али ја бих то учинила и да ми није |
| то певају турски, и запалише по цигару, извише мало врат и почеше с много емоције: <foreign xml |
| 3" /> а кад цела кућа заспи, ја га отуд извлачим и наслањам му уста на груди без кошуље, на срц |
| е крај скута мужа“.</p> <p>Сваки дан је изводе у шетњу, колима, а и пешке; некад је с њом нене, |
| хануме кажу: „Женски Хилми-Паша.{S} Он изводи реформу у држави, она у друштву".{S} И грде је з |
| ене, ви сте та нова, прва нова која нас изводи на пут к светлости.</p> <p>И пошто јој метну тем |
| их крадом буше и намештају око: да виде извођење невесте, да виде људе, да виде тога лепог млад |
| реку ви изручите крчаг воде с бистрога извора, и река је, наравно, опет мутна. <hi>За просвеће |
| ote xml:id="SRP19120_N90">Вода с једног извора који муслимани зову "Земзем".</note> <note xml:i |
| ховним очима рајске зелене баште и живе изворе.</p> <p>Ти ништа не разумеш, драги Чарлсе.{S} Ви |
| ло, а очи су ми биле сухе као пресушени извори...{S} Па бар да је миран кад пије, него грди, пс |
| оде: излазе у поље, нарочито жене, и на изворима се умивају, да подмладе лице, и старе и младе. |
| .{S} Али још за ифтаром, вечерас просто изврсним, расположење турских жена промени се: сестре о |
| му никад није могла опростити „злочин“ извршен према њој, детету.{S} Преварио ју је луткама..{ |
| није помислила да му се свети за злочин извршен према њој, како је она сама себи говорила, наро |
| о, онаквим гласом као кад се спремао за извршење злочина: „Зејне-ханум, јагње, хоћеш ли да спав |
| -ефенди.</p> <p>И то, „турско венчање", изврши се тако брзо и тако просто.</p> <p>Али пре но шт |
| ом крају, на самом врху Старога Солуна, изврши се венчање.{S} Он је био весео, а она тужна; у ц |
| гу и уместо кратке јутарње молитве, она изврши некакву дугачку: тридесет пута паде и устаде, тр |
| ди кад нису ништа мислили пре но што ће извршити законске одредбе?{S} Видели му тело снажио, мл |
| дије-ханумом?</p> <p>А гошћа се наљути, извуче се из сестрина загрљаја и рече:</p> <p>— Нећу ви |
| јој се неверица; јер он није имао нежан изглед, и ако је био нежан.</p> <p>Још исто вече, они о |
| .{S} И он ће кући.{S} Фатма га очекује, изгледа, обукла му се, намирисала му се, сад потрчи к п |
| а јој се подигла бела памучна антерија: изгледа као нека светитељка.{S} Њене паметне очи, избел |
| же бити равноправан онај с оним од кога изгледа да га храни.</p> <p>— Чиме да те послужим, кад |
| видиш шта је, рече Нурије трудећи се да изгледа равнодушна.</p> <p>— Тејзе, ти си сакрила Фатму |
| Ако виде кога седог старца, господског изгледа: „То је њен свекар.“ У сваком мршавом отменом м |
| мене често, или по који пут?{S} Има ли изгледа да ћете нам доћи?{S} Цела кућа запевала би, кад |
| чини, пушећи, и не видевши каква му кћи изгледа у лицу, да је решена и на живот и на смрт, тихо |
| аљини, округло изрезаној... „Хаљина јој изгледа као какав егзотичан цвет из кога су изишли једа |
| p> <p>И још нешто, драга мала.{S} И ако изгледа фин, можда је из просте куће.{S} Зар би те твој |
| е своју руку у његовој.{S} И како ли то изгледа?{S} У мушкој великој руци женска мала ручица.{S |
| уседе, у другом једна од нових, она што изгледа јектичава, Мадам Аристид, Мадмоазел Дарно и она |
| се више није вратио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он и не мисли да се врати.{S} Лута по турс |
| S} Ко ју је обилазно?...{S} Каква ли је изгледала мртва?...{S} Ко се опростно с њом?..{S} Је ли |
| апију опет је била она стара и чудно је изгледала, забезекнута.{S} Он опази то, па се осмехну и |
| , трпи!“</p> <p>Фатма је слушала нену и изгледала је сасвим умирена.{S} Дође вече.{S} Нене леже |
| ?!{S} Ти не мариш за нас.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти |
| да паника као и међу људима.{S} Људи су изгледали такви као да ће им изгорети небо, те неће има |
| арији од ње; други њених година, али су изгледали много млађи јер су обојили — косу и бркове; т |
| екакве тајне врло озбиљне разговоре.{S} Изгледало је као да спремају нешто озбиљније од Устава, |
| ова, те она, да би ово посело свечаније изгледало, позва све своје пријатељице и јетрву и синов |
| леп, пун поштења и узвишеног родољубља изгледао јој је млак кад говори, кад ходи.{S} У његову |
| а мртвачком одру, који јој је за живота изгледао мали.{S} Жене, госпође и слушкиње, дошле из Ца |
| жене двадесет седам година, он је увек изгледао као болестан: висок, мршав, жут, те су сви гов |
| си га испратила.{S} Јер и ако си иста, изгледаћеш му као друга.{S} Ми морамо да им се гиздамо, |
| е да се на оном свету састанеш с мужем, изгледаћеш му као невеста, па макар и стара умрла.“ Али |
| ави, а сад јој приђе смело, дрско...{S} Изгледаше као да су се бог зна откад договарали........ |
| них ногу, на један велики жут ћилим, те изгледаше као булка у житу, па поче да прича свекрви шт |
| ту покривена лаким атласким јорганом, и изгледаше као да ништа ни мисли ни осећа, толико је мир |
| алу белу ручицу, која у црнкињиној руци изгледаше као снег на угљу: робиња принесе својим устим |
| ликим црним очима, старија девојка а по изгледу тако млада, због своје отворености Арифи увек в |
| сад не, врло симпатична, ова госпођа по изгледу мирна, тиха, не прави утисак жене што може дати |
| лице као Енглескиња Мис Блак, и говори, изговара исто као она.{S} И Мис Блак се смеје, јер мисл |
| рђаво изговара француски а уображава да изговара дивно — никад!{S} Ми ћемо поћи за некога кога |
| иом на глави; клечи поред мртве унуке и изговара: „Слатке моје гугутке!“ — У овој једној она је |
| кву не бих.{S} За онога што онако рђаво изговара француски а уображава да изговара дивно — ника |
| е допаде ми се: француски говори, тврдо изговара <foreign xml:lang="fr">que</foreign>...{S} А у |
| и и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изговара као странац, као Француз.{S} Мерсији он изиђе |
| главама мало накриво, седе, нихају се, изговарају с хоџом, једном старом Туркињом, тихо, монот |
| меју, оне друкчије говоре, оне друкчије изговарају<pb n="291" /><hi>р</hi>.{S} Чак и моја Госпо |
| ођица обраћала је велику пажњу на стил, изговарајући: „Стил је човек“.{S} А Емир-Фатма је била |
| нце.{S} А наш жалосни престони град!{S} Изговарајући се на реакцију, упиремо очи у Устав, као д |
| па кад ништа није <pb n="274" /> чула, изговарала је: „Отишао је у лов, као за пакост“.{S} Нај |
| његову кућу, која у Солуну не постоји, изговарала му име, које му је она дала, виђала га кроз |
| навирале сузе, а она је падала ничице и изговарала: „Зар може неко да узме из мене ово чим сам |
| n>“<ref target="#SRP19120_N74" /> И сад изговарам овај Шекспиров стих и гутам своје сузе...</p> |
| о каже тејзе: „Ми ћемо дотле са страхом изговарати „беј, ефенди“, докле год нас они остављају о |
| учини муфтија.</p> <p>И то „е“, кратко изговорено, много му рече.{S} Предаје се Божјој вољи, и |
| шину, с времена на време, чуло се јасно изговорено „Аллааа!!“ Седећи у куту, Џемал-беј гледа ов |
| слан-Нури-пашина сина Мурад-Џемал-беја, изговори Нурије, а сузе јој облише лице.</p> <p>И Фатми |
| ас.</p> <p>— О, не! 'Траже право сунца, изговори Ариф с неисказаним болом, и оне осетише тај бо |
| мене остане <hi>бош</hi>“</p> <p>Он то изговори трипут.{S} Мајка му се уплаши од његове бледоћ |
| вале турску хаљину француским именом, и изговориле у друштву по коју француску реч.{S} А како с |
| /p> <p>— Бош?!!</p> <p>С каквим страхом изговорише ту једну, једносложну реч.{S} Фатма готово и |
| {S} Кад се исповедала муфтији он јој је изговорно ово:</p> <p>— Ханум-ефенди, своје пијанство т |
| N57" /> и поче читати с чисто енглеским изговором и потпуно енглеском интонацијом:</p> <l> <for |
| чаршије донет пиринач и брашно, већ их изгорела. „Неће бити добра домаћица,“ рекао.{S} Нар ниј |
| ад отвори врата, из собе се осети мирис изгореле хартије...{S} Она задовољно закопча хаљину узд |
| S} Људи су изгледали такви као да ће им изгорети небо, те неће имати према коме да подижу очи к |
| i>.</p> <p>P.{S} S.{S} Тејзино писмо ћу изгорети пошто га прочитам и ижљубим.</p> <p> <hi>Е.Ф.< |
| агорелу цигару.{S} Ти знаш да то значи „изгорех за тобом“.{S} Пошаљи му прамичак косе, и одмах |
| /hi> и <hi>али</hi> просто нас буни.{S} Изгори га, молим те, и ако је на француском.{S} У петак |
| дну свеће и рече:</p> <p>— Док свећа не изгори довде, дотле <hi>Он</hi> све да штуца.</p> <p>— |
| ога критичара био изгрђен, он њега овде изгрди...{S} Уз пиће, разговарало се, пљувало се, и — з |
| ми не одговори!{S} Или још горе: ако ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека га у мојој фијоци. |
| t="#SRP19120_N98" /> утече ми, пошто ме изгрди.</p> <p>— У гору и камен! узвикну Нурије.{S} Наш |
| знице, бунцање: казала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти није назвао: и женски Хилм |
| , да му љубиш руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p> <p>— О, |
| Који је год икада од кога критичара био изгрђен, он њега овде изгрди...{S} Уз пиће, разговарало |
| >— Сунца, кјучук-ханум, и нема, није ни изгрејавало, само онако гори, не гори него гуши — омар. |
| и као да су осећали њен мирис; месец је изгрејавао из једнога малога црног облака и био је сасв |
| кад чу?</p> <p>— Заплака од радости... изгрли ме.{S} Хоћеш ли, беј, да је видиш?</p> <p>— Посл |
| е јависте? узвикиваше, па се с ханумама изгрли, истапка, ћерке им измириса, ижљуби.</p> <p>— Ти |
| јвећој љубави растале, тако се састаше: изгрлише се, измирисаше се, истапкаше се, и опет се изг |
| атељ; нису се били видели одавно, те се изгрлише као жене.{S} Пријатељ потапка мога оца по раме |
| е за његово „уништење”.</p> <p>Пошто се изгрлише и истапкаше, поседаше на стакленој софи; али с |
| измирисаше се, истапкаше се, и опет се изгрлише.{S} Ибрахим-Хасан-беј узвикује весело: „Охо!{S |
| сто, као да је дао реч, ако се опије да изгуби мазгу!</p> <p>Сведоци одоше у џамију, а он у сво |
| ан глас.</p> <p>Пашиница заћута, као да изгуби језик У томе уђе њена сестра.</p> <p>— Ја сам се |
| а их моли.{S} Фатма се не онесвести кад изгуби мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде да |
| на; јер она у овим годинама гледа да не изгуби ништа од живота; а живот јој је: кућа, град где |
| <pb n="146" /></p> <p>Један дан, она се изгуби кад Џемал своју жену пред њом пољуби.{S} Пољубац |
| есец просијава кроз гране, и мало па се изгуби у каквом сивом или снежно белом облачку.{S} Влаг |
| и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби и заплака, гласно, као кад је била мала, а „посл |
| једну, једносложну реч.{S} Фатма готово изгуби свест, а њена свекрва пође, посрћући, говорећи:< |
| умире.</p> <p>Колико пута, у болу како изгуби Џемала, призиваше смрт, а сад кад јој се чини да |
| о га волим.{S} Ја сам мислила да сам га изгубила... луд.{S} А сад кад видим да га опет имам, ја |
| како никад до сада; жао јој је: она је изгубила оно што у њих девојке чувају више од очију, — |
| ми је једанпут наместила витице а ја се изгубила и пољубила је. „То ће те подсећати на њу, <pb |
| о да ме нема физички, волела сам да сам изгубила свест, да то не осећам...{S} То осећање је стр |
| ни!{S} И ја сам тако радила кад год сам изгубила нешто што волим.</p> <p>— Луд, Алије.</p> <p>— |
| о не бих уздисала,</l> <l>Кад сам драго изгубила?</l> <p>— Како си могла изгубити оно што ниси |
| видела слику, ја сам била пала, потпуно изгубила свест.{S} Колико сам тамо лежала, не знам; тек |
| о је његова прва жртва.{S} Оне три нису изгубиле као жене ништа, она све: у кућу јој не улазе н |
| дан, мајка ми га изнесе, а ја хтедох да изгубим свест.{S} Кад та челенка не би била овде, мени |
| акуне се, па опет...{S} Кад видех да је изгубио лепу боју, да је често невесео, замишљен, ја се |
| е сву, задовољио се.{S} А сад кад ју је изгубио, он види да је воли, колико је воли.{S} Уђе у њ |
| надокнади у Француској што је у Турској изгубио у дружби са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих с |
| драго изгубила?</l> <p>— Како си могла изгубити оно што ниси ни имала?{S} Тај лепи још ти није |
| је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити, видим колико је волим.{S} У целој кући је она |
| банкроте који гледају да поврате своја изгубљена грађанска права.“ Њих је било мало.{S} Главна |
| , бео као млеко због неизлажења и много изгубљене крви.{S} Окренут леђима уласку, он не виде ма |
| ше: одоше да свирају.{S} Свирале су <hi>Изгубљену Срећу</hi> и биле су тужне.{S} После су читал |
| лбејаз:</p> <p>— Кујчук-ханум, кључ! па изгуравши две сестре из собе, закључаше врата.</p> <p>— |
| цела Европљанка, а зна „Божју наредбу“ издату жени: „Кад ће ти доћи муж, обуци се, нагиздај се |
| непрестано чини празник, и сваки час се издвајају и нешто шапћу, а на лицу им се огледа некакво |
| е клањају јацију; у једну собу из баште издвојише се девојке и младе <pb n="156" /> жене с Фатм |
| ми се учинило да је то дах лета, — лето издише, умире, и она се не растужи него задрхта од нека |
| онд; и знајте да би он био толики да би издржавао све сереске слепе, кљасте и убоге просјаке, и |
| а ништа.{S} А какву је борбу сама собом издржала прошли пут!{S} И то само због тога што Фатма н |
| и болесна, чудим се како је ту срамоту издржала.{S} Ја знам да се она од тада буни против наши |
| па као да ће му по табанима дегенеке — издржаће: душе му се нису сетили.{S} Једанпут растависм |
| атно што се ово десило.{S} И како ће да издржи све то!</p> <p>Око девет часова, у кући наста жу |
| } Она је пред тобом као оне девојке што изигравају у Еден-Театру.{S} Смеје се, кад <pb n="91" / |
| „Ја сам лажљивица.{S} Неваљалица сам, а изигравам поштену жену — нисам „ухваћена““.{S} Понеки д |
| ена што фес, капут: купи га, понесе га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане ж |
| ли нешто да ми каже.{S} Али он не каза, изиђе.{S} Уђе нене. „Дај мужде, чедо!“ весело рече, па |
| скочи, скиде чаршаф и пече, обриса очи, изиђе: отац јој долази из чаршије.</p> <p>— Добро дошле |
| одигнута до човека, и до књижевника!{S} Изиђе, правећи алузије што ме удостоји своје посете „ге |
| та отишла <hi>онако</hi>.{S} Како ће да изиђе пред другове?!{S} О, сиромах, горд, јунак, мушко! |
| о велико изненађење, одмах се спреми да изиђе...{S} Она му устаде, и не рекавши ни речи, испрат |
| ра и не гледа је, а главом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео је мастику, али јој није осетно ми |
| моје пријатељице... ниједна преда њ да изиђе.{S} Код мене се продужавало гостовање: увек пуна |
| бежећи од јаве.{S} Ах, јава?{S} Како да изиђе, како да их погледа у очи?{S} Па као невеста прво |
| де према <hi>Олимпос-Паласу</hi>, ту да изиђе и да се колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му |
| е он...{S} После се окрете и на прстима изиђе.</p> <p>У кући је некаква необична тишина.{S} Сви |
| да се свуче и да понова легне.{S} Фатма изиђе само у ноћној хаљини, и седе према свекрви и сути |
| е!</p> <p>Он ћути као да је онемео; она изиђе смрвљена.{S} По коју би цену сад пио?{S} Ни по ко |
| да ће после, док попуши цигару.{S} Она изиђе па му донесе једну дивну ружу и рече:</p> <p>— <f |
| оме ни да се потужи.</p> <p>То рече, па изиђе из собе чисто посрћући.</p> <p>Он обуче своју бел |
| питајући је ништа због мајке; мало, па изиђе да руча, по турски, готово с ногу; па пошто се ма |
| хладан пешкир на главу, поседе мало, па изиђе...{S} Отишавши у собу снаси, она исцепа башјорти |
| осмеху не виде подсмех него досаду, па изиђе, намеравајући да опет уђе, с мајком <pb n="233" / |
| јој рањену руку...</p> <p>Кад пашиница изиђе, робиња рече:</p> <p>— Јадна моја кјучук-ханум!{S |
| оружје, пушке, ножеве, јатагане.{S} Кад изиђе у двориште, тетка похита за њим, тобоже онако, да |
| дебелим дамаском, и нико је не виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и робињом Ђ |
| , деф и песма.{S} Најпосле невестин род изиђе...</p> <p>А невеста?{S} Она је у конаку, да се оп |
| кује и испраћа, не стиди се кад из собе изиђе сва малаксала од његова миловања, на лицу и грлу |
| о врућина?!</p> <p>— Није, него да брже изиђе ђаурски дах, рече Сафет.</p> <p>Она плану:</p> <p |
| рстију под па своје теме.</p> <p>Нурије изиђе, а муфтија се закашља; кашљао је дуго, зацењивао |
| Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе једна млада жена, старија од мене, па ме гледаше |
| е која би је зауставила да пред вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим ког |
| : саставићемо их брзо.“ Девојка више не изиђе ово вече, а сутрадан : пре осам била је код своје |
| се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, већ се спусти на једну столицу, и мисли шта ће: |
| х стисну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе последњи дах..{S} Она се мења у лицу и ћути, јер |
| ео...{S} А који је то муслиманин што не изиђе после вечере?{S} Џемал-беј, њен муж, није дошао н |
| , па правећи дубока темена и смејући се изиђе.{S} Фатма чита теткино писмо:</p> <p>Серез, јуна |
| направи Енглескињама и Францускињама, и изиђе...</p> <p>Кући оде пред подне, и затече Фатму.... |
| че снаха поцрвеневши, па залупи врата и изиђе.</p> <p>Овај разговор не чу Фатма.{S} Она, сакрив |
| ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на улицу.</p> </div> <pb n="204" /> <div type="ch |
| гледима лепо лице и разголићене груди и изиђе, примив уз врата златну лиру.</p> <p>А кад се Осм |
| позвати гости.{S} Најпосле се осмели и изиђе пред хануме :</p> <p>— Ви сте, хануме, заборавиле |
| arget="#SRP19120_N52" /> Али сад, ти ми изиђе пред очи, и <hi>он</hi>.{S} Како сам могла и поми |
| ен лозом и бршљаном, и пред духовне очи изиђе јој цела слика харемског живота, и на тој слици н |
| излазити бејови и чочеци...{S} И Џемал изиђе...{S} Кад се врати, берберин и кафеџија навалише |
| а је она жена.{S} И са разбивеним срцем изиђе, иђаше улицом живо, импровизујући стихове:</p> <l |
| тење или за дугмета на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га замене другим; да цвеће метну за по |
| мисли тетка и уздише.</p> <p>Трећи дан изиђе.{S} Чисто постарио.{S} Улицом је <pb n="231" /> с |
| као странац, као Француз.{S} Мерсији он изиђе пред очи као жив.{S} Леп је, сећа се.{S} Погледа |
| на се обуче у Ђулренгијин чаршаф и тихо изиђе из своје собе.{S} Прошавши кроз предсобље, без шу |
| ро“.{S} Кад тобоже испиташе Фатму, Ариф изиђе и рече:</p> <p>— О, ханум-нене, умало ме Емир не |
| ак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој соби за |
| све да виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше на једну терасу и видеше преко д |
| тадоше двоја затворена кола и из једних изиђе та стара цариградска пашиница са своје две црне р |
| е тако наједанпут и пред свима зове да „изиђе“ пред човека, и поцрвенивши захвали јој извињавај |
| он се окрете тетки и рече:</p> <p>— Да изиђем... с Фатмом, тејзе?</p> <p>Тетка му се зграну:</ |
| ј.</p> <p>И синоћ седење!{S} Звао ме да изиђем, да седим с људима!{S} Зашто?...</p> <p>Мај.</p> |
| ошао, годину дана не бих изишла: што да изиђем кад се не надам да ћу видети тебе?!“...{S} И он |
| ко велико, некако страшно, као да ћу да изиђем пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и синоћ, н |
| никуд не изиђем из куће, или ако кадгод изиђем да седнем у затворена кола с једном његовом тетк |
| тражио од мене многе жртве: да никуд не изиђем из куће, или ако кадгод изиђем да седнем у затво |
| њину собу.</p> <p>— Да никад с тобом не изиђем!{S} Глупост!{S} Лудост!</p> <p>„Да изиђу!"...{S} |
| сницом .. да нас нико не види!...{S} Да изиђемо па затвореним колима, у поље, не по вароши?</p> |
| Ја сам чула да те некакве нове раде да изиђемо на сокак без чаршафа и печета — у гору и камен |
| .</p> <p>— Јагње Џемал-беј, ти треба да изиђеш... у чаршију, с друговима...{S} Иди на ваздух... |
| а и Несиме, твоје другарице : ред је да изиђеш.</p> <p>Она с разбијеним срцем пође; не погледа |
| анум.{S} Што си се толико забринула?{S} Изиђи мало.{S} Ха!{S} Ево, ја сам променио прстен да те |
| еде да се врати, а Осман рече:</p> <p>— Изиђи, ханум, као пред оца, гологлава:{S} Ахмед-беј, мо |
| ћемо смети рећи слушкињама и робињама: „Изиђите, имамо нешто да се разговарамо“. а да не навуче |
| акав је ово омар данас?!{S} Јутрос рано изиђох на балкон, а оно море ври, преврће кључ; од обал |
| тавши бабу да ли јој нису што потребне, изиђоше и одоше у једну собу окренуту мору, с мало отво |
| крете им леђа и пружи мишицу, а из кола изиђоше три хануме и једна робиња, све у црним <hi>чарш |
| м захвално погледаше Шехназе-хануму, па изиђоше, али не одоше у башту него у собу Фатмину.{S} О |
| двече, мајке им не беху код куће, а оне изиђоше на балкон окренут мору.{S} Њу је Мерсије обукла |
| иција — био је први?{S} И пред очима му изиђоше градови у којима је живео, и они људи, оне жене |
| тавише се једна затворена кола и из њих изиђоше оне три Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} То су ти |
| p>Кад се исплака, она замоли муфтију да изиђу у другу собу.{S} Њему исприча своју историју као |
| иђем!{S} Глупост!{S} Лудост!</p> <p>„Да изиђу!"...{S} Њој то ни на намет није пало.</p> <p>Али |
| ао, па га нисмо виђали поваздан.{S} Кад изиђу, оне јадне малаксале...{S} Ти му отиде <hi>онако< |
| е.{S} Други пут о томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се не смеју.</p> <p>— Кад помислим, слатка |
| ло кад га је срела, и да је увек желела изићи, само не једанпут, кад је чула да он није у Солун |
| ана...{S} Кад се рашчује, он неће смети изићи пред другове: исмејаће га...</p> <p>И смисли да т |
| Соломона, а сад задрхта: шта ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се у мом нијету помену сузе, би |
| > <p>— Ако мислиш с њом, ти никад нећеш изићи, или бар не скоро.{S} Па како би да си у служби, |
| биња:</p> <p>— Па, ханум-ефенди, беј је изишао: дођоше по њега двојица, другови...</p> <p>Свекр |
| а бих се чинила као да спавам, а кад би изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, неколико пу |
| ?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Како би изишао пред њу?{S} Обуче се и пође по кући, и сети се: |
| је личио па један велики мрко-сив облак изишао из воде, ветрић, намирисан сухом травом с гробља |
| рема Олимпу, који им се чинио као облак изишао из мора, и кад су на таласима гледале „котрљање |
| као умор, као досаду...{S} Кад би мало изишао?...{S} И наједанпут, он се окрете тетки и рече:< |
| рзано, кратко, као да је <pb n="212" /> изишла с каквим теретом уз брдо.{S} Фатма паде на једно |
| о на хелиотроп...{S} Кад би после овога изишла пред матер и бабу, црвенела би од стида и крила |
| ене, осим оне једне...{S} Ако би кадгод изишла, носила би свој грех на челу дигнуте главе.{S} П |
| чио је на округло огледало...{S} Она је изишла на терасу и бацила очи преко црвених кровова, ми |
| и сути.{S} Она пред свекрву никад није изишла овако.{S} Сад се бави са својим болом, па ни на |
| спавају родитељи, али се брзо измакла и изишла из куће и из дворишта, као сенка...</p> <p>Пред |
| чекаш три месеца и десет дана, јер ниси изишла из његове куће, чак ни из ваше брачне собе.{S} Т |
| лепоту — запаљено небо Али док је само изишла — промена, навукоше се густи сасвим црни облаци, |
| ице до пријатељице.{S} И Фатма је данас изишла.{S} Обучена у ружичасту хаљину, са чаршафом од п |
| косе танки башјорти, с којим је малочас изишла пред Мухамеда, кад је клањала, и иде у конак, да |
| >12 рамазана.</p> <p>Данас сам први пут изишла.{S} На глави сам имала шешир, па озго ешарп, наш |
| дана да ниси дошао, годину дана не бих изишла: што да изиђем кад се не надам да ћу видети тебе |
| попиле по кафу и попушиле по цигару, па изишле у једну велику собу с миндерлуцима да клањају.{S |
| гробова с препуклим плочама...{S} Па су изишле на брдо и пошле оним, обраслим у коров, гробљем, |
| је широм отворене,<pb n="131" /> што су изишле да свирком и песмом дочекају јенђе, пред којима |
| еда као какав егзотичан цвет из кога су изишли један за чудо леп женски врат и једна за чудо ле |
| ткривена лица, да слушају дрске љубавне изјаве људи, а да их не примају у кућу.{S} Плакала сам |
| за све три.{S} Пушећи, она говораше: — Изјави му љубав.{S} Пошаљи му ружу. <hi>Ђул: сенсин бен |
| и и мајци шта пише тејзе, то јест да им изјави поздрав и од ње, и од Госпођице, па се трже: њен |
| е чини ми се да...{S} Али доста.</p> <p>Изјави својој ханум нени моје одлично поштовање.{S} Срд |
| ој завиди и што слободно тугује, што се изјада час њој час Ариф-тејзи, те јој буде лакше.</p> < |
| лица!“...{S} И загрлисмо се као сестре, изјадасмо се, и заклесмо се над детињом главом (с њом и |
| о: свет, као обично по турским махалама изјутра и пред вече, а она никога не познаје.{S} Чим чу |
| <hi>чаршафима</hi>, то јест хаљинама за излазак, и с густим црним <hi>печима</hi>, веловима, на |
| празник, јер је то дан буђења природе: излазе у поље, нарочито жене, и на изворима се умивају, |
| иле још у авлији, чак и лице покриле, и излазе, пењу се у затворена кола.{S} Невеста истина раз |
| три хануме и странкиње, али ниједна не излази, да не устају кад се пева, да не прелазе преко с |
| p> <p>Он се из куће не миче, из собе не излази, те цела кућа осећа да овде има муж и жена што с |
| понашања младић!{S} Као други, и он не излази без оружја; па једном посече по руци друга, друг |
| у соби су два човека пред које она „не излази“, Фатмин теча и брат од тетке, па јој час брише |
| ша...</p> <p>Кад бих нешто ја као друге излазила и у јутру и у подне и у свако доба и дизала пе |
| ознала слушкиња непрестано је улазила и излазила.{S} После су ове две отишле, а дошли су сви Фа |
| једна слушкиња је непрестано улазила и излазила, тобоже нешто тражи.{S} Најпосле Фахрије нерво |
| шице: оне су ослањајући се на те мишице излазиле из кола покривена лица, нечујно, и улазиле у Н |
| b n="229" /> венчана, оне три нове нису излазиле од Арифе.{S} По читаве часове водиле су некакв |
| гати екипажи турских богаташа, и из њих излазиле жене увијене у чаршафе црне и свих на свету бо |
| уста, већ у недра.{S} И мало, па почеше излазити бејови и чочеци...{S} И Џемал изиђе...{S} Кад |
| редсобље, без шума, она се заустави код изласка и покри лице рукама, па се врати и оде до ненин |
| састанке и разговоре, на испраћање, на изласке, на шетње, на радост кад долази, на тугу кад од |
| ми се бунимо!...{S} Валијиница правила излет у Вигантову Башту (ти ту башту знаш).{S} Било нас |
| ид, па у један кут одаје, па у други, и излете кроз прозор, паде на смокву пред кућом.{S} На см |
| слободној.{S} Али куда бих?{S} Једанпут излете из кафеза сутанина канарина, полете, јадна, прем |
| решетке би се поломиле, пале, и ја бих излетела као тица из кафеза; ишла бих да тражим младића |
| мнух главом, а срце ми толико залупа да излети, осетих га под грлом.{S} Јадне, јадне ми!...{S} |
| у она рану лечи, привија, да га негује, излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта је се тичу љ |
| теши ме време.{S} Рана ми се на срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом залеченом пођох по др |
| једном куту на углед, „као у златарском излогу дијадему или у обућарском обућу,“ како примети н |
| долазиле, седеле, гледале дарове, и њу, изложену као њени дарови, као њена богата спрема, као њ |
| , најстарија нова, и буни се гледајући „изложену“ Фатму, дијадему, обућу...{S} После је Мерсије |
| спитаница би се зацело бунила што су је изложили на углед као робу; али, она се удаје за онога |
| рећем главу или спремим сунцобран да га изломим о „мушку главу".{S} И ти људи, нељуди, наши муж |
| е где јој спавају родитељи, али се брзо измакла и изишла из куће и из дворишта, као сенка...</p |
| иструлела, суха као трава по гробљу, на измаку лета.{S} Оне се мртвих не сећају на гробљу, као |
| И метну своје усне на њене, па се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овак |
| у свилену махраму метну на уста; кад је измаче, она са страхом погледа у њу..</p> <p>Ових пет б |
| зари беле зубиће.{S} Њему то бледило не измаче из ока, спусти се поред ње и узе је за руку.{S} |
| а затвори кћери уста.</p> <p>Али ова се измаче вичући:</p> <p>— Ја пљујем на његово име, на оно |
| то да пође к њој, да је убије, њен отац измаче се од ње далеко, ухватив се обема рукама за косу |
| ћем исцветалим као у рано лето, где се, између жбунова руже и јасмина, забеласа јашмак какве ст |
| ј плишаној Мондије-хануминој наслоњачи, између два велика огледала, седи Емир-Фатма, у белој св |
| Божју љубав, будите нам и посредник... између нас и Ибрахим-Хасан-беја.{S} Аман!{S} Кажите му |
| а хоће.{S} Али и ту се одмах наљути.{S} Између жена које су заиста биле за пример многима, било |
| ====</p> <p>Сутрадан је Фатма преседела између два велика огледала, у Нурије-ханумином салону и |
| устадоше и одоше у башту, пробушише зид између Ибрахим-Хасан-бејова и Нурије-ханумина дворишта; |
| јати...{S} Ти одовуд, она отуд, нека је између вас — праг.</p> <p>— Па после би требало преко п |
| е слушкиње и робиње и фамилијарне су, и између себе и својих госпођа непрестано виде један висо |
| -по па се обрадује мору, кад се заплави између зелених брежуљака.{S} Зеленило траве, широколист |
| , пођоше к мору, које се час-по заплави између кућа.{S} Фатма се прибија уз Мерсију као да не б |
| ина, док се није почело говорити о вези између снахе и девера...</p> <p>Пре деветнаест година, |
| > служи да означи сличност која постоји између две особе или две ствари</hi>“ тако сте ми преда |
| ко мисли она која сања о равноправности између мужа и жене?{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, ча |
| еде, него према расположењу.{S} Капиџик између наших дворишта никад се није затворио ни чивијом |
| век носила.{S} Али младеж на грлу, елиф између обрва, састављене обрве, све што толико воле ста |
| градова; а кад, преко кровова, црвених између зеленила, виде бео залив, тренутно се разгали, д |
| скињу, нарочито Францускињу; али она се изменила.{S} Оно, да пију код њих и жене, готово је обе |
| у нашем закону; а у њему се ништа није изменило нити се може изменити док је наше вере, јер ње |
| растан, Азијат.{S} Европа му није могла изменити крв.{S} Ох, што одведох Фатму?</p> <p>— Па, па |
| ему се ништа није изменило нити се може изменити док је наше вере, јер њега је писао Мухамед.</ |
| , упиремо очи у Устав, као да ће нам он изменити крв у жилама, дати нам темперамента и подобнос |
| риској моди: и с једне и с друге стране измењаше се грациозна темена, па их Сафет с јетрвом одв |
| ом, нене зајеца кад угледа унуку сасвим измењену, врло румену, с лицем раширеним у један бескра |
| и да нене не вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим колико ока имам.{S} Тако моје тело: |
| ко бива, децо, али не увек.{S} Некад се изметне од човека пас; некад, где је расло цвеће, изник |
| адржавао: прозори су широм отворени.{S} Измешали су се парфими од љубичице и хелиотроп с ливант |
| бул која на јасмин, све на зној; све се измешало, и мирис и смрад; све гуши, заноси, опија; очн |
| е не покваре од росе).{S} Кад нахрани и измилова голуба, он јој летну на раме, а с рамена одлет |
| х салете: једне пољуби, друге претури и измилова...{S} Оне су све вриштале „од страха“, као да |
| сеца и десет дана: да би се за то време измирили.{S} А како да се мире кад се нису ни завадили! |
| слику.{S} Узе киту цвећа из њене косе, измириса је — њу мирише.{S} Баци поглед па разређене ша |
| а, то слабије разочарање, рече Ариф, па измириса своје сестричине лице, истапка је и оде.</p> < |
| један крај Фатмине постеље, и пошто јој измириса лице, наведе јој многе примере такве несреће, |
| се с ханумама изгрли, истапка, ћерке им измириса, ижљуби.</p> <p>— Ти си се помирила с Мадам Ар |
| растале, тако се састаше: изгрлише се, измирисаше се, истапкаше се, и опет се изгрлише.{S} Ибр |
| на и енергична,“ мислила је, „она ће ме измирити са Сафетом, она ће удесити венчање."</p> <p>Ар |
| њен дим, гризући њу као ружу, пошто је измирише.{S} Сестра је зачуђено погледа, а она рече: „Н |
| рам, где су гореле свеће, моја љубав, и измирна, моје...{S} Ја не знам с чим да поредим измирну |
| моје...{S} Ја не знам с чим да поредим измирну...</p> <p>Бајрам није, а мени је Бајрам; наша м |
| само ја, турска девојка, тица у кафезу, измислила сам драго, замишљала сам га.{S} Ја, затворена |
| аме.{S} Ова силна ноћна харемска весеља измислили су људи, не жене, — да би били они слободни.{ |
| . „Каква грехота!{S} Глупост!{S} Ово су измислили љубоморни мужеви, егоисти, како каже Емине-Се |
| е, гледала се у огледалу изблиза, па се измицала, и опет гледала, па носила огледало према свет |
| се чини да је тејзе порасла, рече Фатма измичући се и гледајући тетку.</p> <p>Сестре се насмеја |
| Ариф-тејзи.{S} Њено име као да је за њу измишљено, јер она је <hi>ариф</hi><ref target="#SRP191 |
| гова имена, затрепта и поцрвене, а њено измучено срце опет тренутно брзо залупа, и препуни се т |
| га, за њега се просила, удавала, он је изневеравао, она је била љубоморна, умирала од бола; па |
| а сам тужна, тешко ми је, не што сам те изневерила, већ што ништа не знаш да те варам, те мирно |
| теретом моралнога бола пуштају глас, и изнемогавају, падају.{S} Затворене, нема ничега што би |
| .{S} Цигару после вечере.{S} Једи...{S} Изнемогао си, не једући толико... три дана.{S} Молим те |
| дилаверима, и захорило се, наједанпут, изненада, из стотине грла као из једног: <hi>„Јашас’н!“ |
| јој мирисаше косу, лице; и наједанпут, изненада, једним страсним, снажним, мушким пољупцем пољ |
| ...нека ти је срећно! ...{S}Али како... изненада...</p> <p>— Ја сам ти, тејзе, све хтела казати |
| p> <p>Али ништа није трајно, стално.{S} Изненада дође једна велика промена у њиној кући, у њену |
| у надале, нарочито Фатма, те видевши га изненада, близу себе, пред собом, после толиког времена |
| а, да кад случајно који од наших момака изненада уђе у кућу, ја дигнем скут на главу.</p> <p>— |
| е могаде...{S} Робиња се не миче, а она изненада скочи, потрча, па као кокош, кад је хватају, ш |
| а заплачем. <pb n="5" /></p> <p>Мерсије изненада пређе на нешто сасвим друго.{S} То је био њен |
| Осман-беј испроси девојку.{S} И ово би изненада, неочекивано, нежељено с њене стране, као њен |
| </p> <p>— Откуда то, по Богу ?{S} Овако изненада!</p> <p>— Кажи срећно, па онда испитуј, рече ј |
| {S} Да ли ме очи варају?{S} Па што тако изненада?{S} Што не јависте? узвикиваше, па се с ханума |
| ум је на умору.{S} Фатма бризну у плач, изненади се, мада зна да јој је та тетка одавно болесна |
| хвали јој извињавајући се да неће да га изненади — туђинка.{S} Њој дође <pb n="56" /> жао на Ар |
| Ту је Мерсије.{S} Кад је виде, Фатма се изненади, и истрча се са узвиком:</p> <p>— Шта ти је, д |
| ам Аристид и њеним кћерима.{S} Фатма се изненади кад не виде с њима Мерсију, и први пут узе мис |
| о на службу, и не виде.{S} Али, како се изненади, кад, враћајући се у подне, чу од старе Ајше-к |
| RP19120_C2"> <head>II</head> <p>Како се изненади Ђулренги, робиња, кад уђе у софу и затече дево |
| у, нека испита Фатму.</p> <p>Мати му се изненади и рече:</p> <p>— Ашколсун, сине!{S} Не иде прв |
| у <pb n="219" /> кухину, отвори врата и изненади се: његова мајка и тетка чуче поред ашчике и с |
| мајка! <pb n="141" /></p> <p>Њу то врло изненади, и уозбиљивши се упита:</p> <p>— Зашто је она |
| дила колико ме је забринула.{S} Није ме изненадила с тога што ти имаш осамнаест година, што на |
| у њој нашла слику — Џемала!{S} Како се изненадила!{S} Јадна девојка!{S} Заљубила се у зета, за |
| драгога мирисавог писма није ме толико изненадила колико ме је забринула.{S} Није ме изненадил |
| асан-бејовима.{S} Кад је видеше, оне се изненадише и обрадоваше, нарочито Фатма. „Сад ћу јој ка |
| ти, чедо, видела мога сина?</p> <p>Ово изненадно питање збуни Фатму.</p> <p>— Кад? рече веома |
| икако се није с њим разговарала.{S} Оно изненадно, неочекивано, нежељено с њене стране начинило |
| та пред њих као девојчица: беше радосно изненађена. <pb n="113" /></p> <p>— Боже!{S} Да ли ме о |
| матерњим језиком.{S} Путнице су бивале изненађене што су у „земљи незнања" нашле толико „знања |
| а тетка... умрла.</p> <p>— Кад? узвикну изненађено Ариф. <pb n="272" /></p> <p>— Ниси дошла да |
| биња рече да је Фатма испрошена, она од изненађења не могаде доћи к себи. „Каква Фатмина прошев |
| n">Dear me</foreign>! чу се један узвик изненађења.</p> <p>— То су турске сифражеткиње, рече Ар |
| ије ништа не проговори, нити пусти глас изненађења или страха, већ сама полете конаку, где су с |
| урчина Ибрахим-Хасан-беја.{S} На велико изненађење свих, Сафет-ханум служаше Госпођу Аристид са |
| „певали и трећи петли“.{S} Но на велико изненађење свих он сам даде реч, и још закле се, у све |
| е... највише од Фатме, и на њено велико изненађење, одмах се спреми да изиђе...{S} Она му устад |
| а седе за клавир, који се за ово посело изнео на софу.{S} Док је свирала <hi>Низамски Растанак< |
| скупоцено је.{S} Један дан, мајка ми га изнесе, а ја хтедох да изгубим свест.{S} Кад та челенка |
| на магарцу.</p> <p>Једна млада слушкиња изнесе чинију и котарицу...</p> <p>Скоро ће подне, а Џе |
| у њину собу, па му се учини да је из ње изнесен мио мртвац, она.{S} И тражаше њене хаљине.{S} Н |
| {S} И сад, челенке нема, из куће је <hi>изнесена</hi>... а ја у ту собу не смем да уђем, као да |
| човека пас; некад, где је расло цвеће, изникне коров.</p> <p>— Ааа!{S} Одкуд ће коров куд је п |
| ре.{S} Фатма је много плакала и била је изнурена.{S} Оне помислише даје таква због тетке, те је |
| велика врата споља затворена катанцем, изнутра мандалом: кроз њих ће у живот, па гледа да на њ |
| звекирима и халкама споља, с мандалима изнутра, у грдно висок оградни зид.{S} И она ће ту, иза |
| а звекиром и халком споља, и с мандалом изнутра, а звонце.{S} Ариф их прекори, што се подсмевај |
| те му казати још и с тога да не би била изобличена као преступна жена, па како би њена женска д |
| ебе због девојчица, да им мајка не буде изобличена као преступница.{S} А сад, побегла сам због |
| говори, али она није ухваћена, она није изобличена, нити сама што говори, осим код своје пријат |
| не бих могла без њих.{S} Нећу да будем изобличена: због женске деце.“ Турске жене, из првих ку |
| У нас поштене неће с изобличенима; овде изобличене поштују.{S} Синоћ у Позоришту: један маркиз |
| у, златне обоце купују — телом.{S} Нису изобличене, па се праве поштене и неће у кућу „непоштен |
| е нико не виче!{S} У нас поштене неће с изобличенима; овде изобличене поштују.{S} Синоћ у Позор |
| ој испричала као сад теби — сама сам се изобличила...{S} Што се тиче моје деце, ти ћеш ми их сл |
| верски обичај непрописан Шеријатом, већ изопачен неразумнима!{S} Беже нам од куће мужеви, беже |
| који су њима постали закон, до зла Бога изопаченим.{S} У том тренутку, он се Арифи учини као ст |
| ридајући: „О моја лепа веро, како су те изопачили неразумни!“ Ја, драга госпођице, знам ону пра |
| рно..{S} И још јаче поцрвене, па узе те изостави те редове, а друго пажљиво преписа. „Шта ли ће |
| ја тако не волим...{S} Ја бих волела да изоставиш и оно „госпођо“, па да ме зовеш само „мајко“. |
| еме од цвећа? понови Сафет мужевље речи изостављајући узвик: „ааа“!</p> <p>— Слушај, сине.{S} Т |
| атрепери као јасиков лист; „разум ми се изоштрио као мач“.{S} Несрећа човека начини старијим но |
| више оне), тако фине црте лица, и такав израз очију; пун некаквог бола.{S} А и он је леп човек, |
| гасито плаве очи, као Џемал-беј, и пуне израза.{S} Оне њој ништа не казују, она њих ништа не пи |
| ... како да кажем, не умем турски да се изразим! <foreign xml:lang="fr">C'est spontanément!</fo |
| да има нешто што...{S} Ја не умем да се изразим, Мерсије.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, ye |
| бити Енглескиња лепа кад је лепа.{S} Па израсла као јела.{S} Францускиња има очи којима боју не |
| , а никао ми пелен; садила сам цвеће, а израсло ми трње.{S} Јазук!<ref target="#SRP19120_N106" |
| {S} Бејаше младић од деветнаест година, израстао као кипарис, па румен као зрели нар; чињаше ми |
| јеним, виде човек, мушко, диван младић, израстао као кипарис, у црним хаљинама, фраку, с дубоко |
| Ћулистан</hi>, ружичњак...{S} Ко би све изређао! ..{S} Свако нешто значи...{S} И још шта сам оп |
| арис, у црним хаљинама, фраку, с дубоко изрезаним прсником, и белом машном, у белим рукавицама. |
| вропски бал у беле лаке хаљине с дубоко изрезаним струковима, с цвећем на грудима, и с лепезама |
| види...{S} Ти ми не верујеш!{S} Жене у изрезаним струковима!...</p> <p>— Верујем ти, очи моје, |
| евученој најскупоценијом чипком, дубоко изрезаној, с врло дугачким скутом који за њом носе две |
| {S} Плава, у љубичастој хаљини, округло изрезаној... „Хаљина јој изгледа као какав егзотичан цв |
| и свега најсветијег, немој да се гдегод изрекнеш, да не чују моји... <hi>Само</hi> за ту реч от |
| .. виче да нема...</p> <p>Све није смео изрећи, и није смео да је види.</p> <p>— Јеси ли икада |
| >, заврши па оде те донесе бокал воде и изручи је у бели порцелански умиваоник на мраморној пло |
| ој сиротој удовици с поруком да не мора изручивати брашно — он јој џак не тражи.{S} И одмах куп |
| ите браду к пламену.{S} У мутну реку ви изручите крчаг воде с бистрога извора, и река је, нарав |
| венчање“.{S} То јој говори онај што јој изударао душу — Живот.{S} А како је она њега волела!{S} |
| не да, и не воли, него јој поможе да се изује, и обу јој њихове папуче, али не као робиња госпо |
| едних, и ако не црвене кад се пред њима изусте и такве речи каквих у нашим језику зацело и нема |
| нечему чуде, пљесну рукама и забринуто изусте: „Шта ће се, аман “ Нурије с времена на време ок |
| а два нема ништа!</p> <p>— Како ништа?! изусти Фатма чисто уплашено.</p> <p>— Само по једна реч |
| </p> <p>— Добро дошле !{S} Добро дошле! изусти он готово спонтано и пружи руку Фатми.{S} Пошто |
| ивши је у очи, плаве као у њене матере, изусти сва срећна: „Зато, <pb n="127" /> мацкице, како |
| и, рече Ариф.</p> <p>— Па венчаћемо их, изусти Нурије.{S} А после их много увераваше да је то в |
| не трујеш, млад си.</p> <p>— А Фатма ? изусти он нехотице.</p> <p>— Фатма...{S} Фатма би се, с |
| му она а не погледа га.</p> <p>— Куда? изусти он брзо и строго.</p> <p>— Па што питате куда, к |
| Џемала.</p> <p>— Ви сте се скоро удали? изусти радознало.</p> <p>Осман се намргоди: шта се то њ |
| оста, кад се чу лупа на капији. „Теча!“ изусти, и ако јој срце не каза да је он.{S} Слушкиња от |
| не још сањају чаробни сан Истока</hi>,“ изусти Фатма шапатом теткине речи из писма, и дубоко уз |
| лази преко лица рукама<pb n="81" /> кад изусти „Мухамед“, не уноси се у стих, у реч, у сваки бо |
| скињу, а једна Францускиња се насмеја и изусти: „Тако упоређење умела је наћи само једна Ориент |
| .</p> <p>Њему се диже коса на глави; он изусти:</p> <p>— Алла’?!</p> <p>— Ја мрзим Бога, зато ш |
| заплачу.{S} Он ништа не опази, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат им, старији од њих)?{S} Дев |
| „Нема, сестро.“ Она пружи руке и очајно изусти: „Алла’!“</p> <p>Око по ноћи послале су слугу по |
| иф.</p> <p>— Али ја га волим, врло тихо изусти Фатма.</p> <p>— Кога, кћери? узвикну мајка остав |
| Мртва тишина.{S} Најпосле, он врло тихо изусти:</p> <p>— Ја пијем, муфти-ефенди, али то раде и |
| Не брини се за њу.</p> <p>— А ја? опет изусти нехотице.</p> <p>— Ти...{S} Ми бисмо, сине, тебе |
| мучи да пита, па не сме.{S} Тек што би изустила, срце јој дође под грло, чини јој се.{S} И нај |
| .{S} Он ме више не...{S} Не могу све да изустим... препукло би ми срце.</p> <p>30 априла, у јут |
| е за црне дане“; и нико преда мном није изустио: „дуг је зао друг“...{S} Мајка ми је била робињ |
| прошао поред ваше куће.{S} Кад је неко изустио: „љубав“, ја сам видео тебе ..</p> <p>И после ј |
| рече Ариф.</p> <p>— Траже право гласа?! изустише Енглескиње с чуђењем у један глас.</p> <p>— О, |
| еде помислити до то: „Па што ми у писму ии једном речи не напомену.“ После гласно рече:</p> <p> |
| он ју је сликао с башјортиом: ако би је икад видео туђ човек, да је не види откривене главе.{S} |
| снагу за одело? рече Ариф смелије него икад.</p> <p>— Шта ћу сад? викну он очајно, не одговори |
| ави се њена страст за дуваном јаче него икад, и немајући тако јаке воље да је савлада, она седе |
| римере такве несреће, кривећи више него икад њино друштво, уздишући за оним великим даном кад ћ |
| мејале; Фатма је љубила тетку више него икад, а оне три правиле су јој дубока темена; Мерсијина |
| p> <p>Фатма се промени у лицу више него икад, а ништа не рече.{S} Мерсије упита радознало:</p> |
| , само не о књижевности.{S} Који је год икада од кога критичара био изгрђен, он њега овде изгрд |
| вако звека ланца с чивијом, нити јој је икада овако било кад је прелазила авлију и гледала прем |
| није смео да је види.</p> <p>— Јеси ли икада помислио, зете, да ти кћи има и душу, не само трб |
| Сад о себи коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више видети Солун, град у коме сам провела најлеп |
| о је седела скоро до вечерње, до турске икиндије..</p> <p>Лето је умирало, то јест премирало, а |
| ма, Ајше-кадун ?</p> <p>— Много.{S} Око икиндије устаде, па пред старом ханумом, својом свекрво |
| омињати.{S} Он је њу познавао боље него икога на свету.{S} Уосталом, њу је могао познати чак и |
| ’, Алла’, ил Алла’!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла’!...“</p> <p>..... |
| а’, Алла’, ил Алла!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла’!...“</p> <p>.................</p> <p>„Мерсије |
| о, монотоно и фанатично: „Алла’, Алла’, ил Алла’!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла!...{S} Алла’, Алл |
| S} Знаш ли, сине, како почиње једно <hi>илахи</hi><ref target="#SRP19120_N101" />, које дервиши |
| и ми што пре: да ли се „ствар развија“, или је прошло на лепом поклону. <pb n="67" /></p> <p>Шт |
| каквом шеталишту званом овде „пијаса“, или у чаршији, кроз редове људи, пролазиле као кроз мах |
| “ Никад јој не рече: „То није за жене“, или : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово му је све из Европе |
| ку људима; како је као сребрни „сахан“, или „тепсија“, у харему се веселе жене.</p> <p>Вече у о |
| кад није рекао: „не бацај паре у лудо“, или „чувај беле паре за црне дане“; и нико преда мном н |
| читам Ламартинову песму „Прву Жалост“, или да певамо: <foreign xml:lang="en">Come!{S} O, come, |
| о љутила, шта је јела, пати ли од тога, или јој је ово први напад, и какве су појаве његове.{S} |
| оће кокош!</p> <p>— Или кад гаче гуска, или кад виче патка на кишу.{S} Она је као патка, и иде |
| астира, поред каквог напуштеног гробља, или у каквом турбету, у текији, — њему више ништа није |
| "286" /> сад као ут с покиданим жицама, или као деф с поломљеним зиловима: кад би се ударало у |
| по ваздан јуримо по њој с другарицама, или се играмо лончића и ораха, како децом тако девојкам |
| се с пријатељицом о великим празницима, или кад дођу гости.{S} Сута је добила драге госте, сест |
| до, или што је весела или што је тужна, или што је шаљива или што је озбиљна, или што чита, што |
| , или што је шаљива или што је озбиљна, или што чита, што пише, што зна толике језике, што не п |
| се учини да она не ћути што је болесна, или што се стиди, већ што се горди.{S} И сети се шта му |
| пије; а и на улици: гледање без говора, или, како наше жене кажу, разговор душа...</p> <p>Кад б |
| ка је обичај, кад муж пије или растура, или злоставља жену, добри људи га светују, да се остави |
| ом у руци; и кад бише до пола дворишта, или боље рећи дивнога парка, <pb n="2" /> отворише се к |
| нкој, провидној хаљини црвеној као крв, или као страст, како су говориле странкиње, а бичеви ње |
| ровансалски трубадур, као келтски бард, или као муслимански ашик, пева, зацело своје песме.{S} |
| , у сваком из ваше куће волео сам тебе, или све то волео сам због тебе.{S} Фатма, ми муслимани |
| нису дошле све три заједно, већ по две, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју. |
| во треба васпитати жене, па после људе, или <hi>само жене</hi>, а оно после само по себи долази |
| чује?{S} Шта ће радити?{S} Да је убије, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У сво |
| би казала?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф-тејзе.{S} У толиким модерним француским романи |
| м што је дивно, да ли цркве или палате, или дворове француских краљева и паркове?...{S} На Плас |
| одмах врати жући, а она уђе у двориште, или у један велики парк, који је опкољавао једну палату |
| и висок као џин, као стражар ове куће, или као домаћин, и шумео им је радосну добродошлицу, и |
| а Солуна.{S} Кад је била до једне куће, или, кафане (она није знала шта је та зграда), свратила |
| ноге жртве: да никуд не изиђем из куће, или ако кадгод изиђем да седнем у затворена кола с једн |
| , огрешио би се кад би погледао у лице, или у око, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, |
| ља, јектике, која ће ми доћи од љубави, или због љубави, како да кажем.</p> <p>— Ја бих с њим, |
| на њему није цеви.{S} Под сваком цеви, или лулом, кроз коју иде вода, бели се по мраморна коцк |
| ер</hi>, осећа ли да она на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он једну поздравио и тако ј |
| скиња.</p> <p>Ариф отиде Нурије-хануми, или, како је Туркиње зову, Мондије-хануми, Фатминој <hi |
| зе; јер, шта ми може?{S} Да ме затвори, или убије.{S} Али, заиста, срамота ме.</p> <p>Дође Ђулр |
| {S} Шта би рекао свет!...{S} Као ђаури, или Јевреји...{S} И Донме, што се готово развиле, још н |
| ћу остати жива, па сам се бојала смрти, или, управо, било ме страх за живот, заврши, па се през |
| Ако мислиш с њом, ти никад нећеш изићи, или бар не скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш |
| а не знам с чиме да поредим његове очи, или шта да поредим с његовим очима.{S} Зумбул, љубичица |
| ене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, или душа у ноћи: непрестано спавају..{S} На лицу ових м |
| ељица!{S} Она се само боји да није Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! да није из рђаве куће, из |
| анка: кад ми дође да на сва уста грдим, или да закукам колико могу, ја узмем абдест: прострем с |
| идем; али кад седим с неким кога волим, или кад радим какав мио посао, ја се не мичем, — остала |
| удварача!{S} Даду му знак сунцобраном, или неким другим <hi>ишаретом</hi><ref target="#SRP1912 |
| ли није муслиманин, него Грк, Јерменин, или чак Јеврејин.{S} Ти знаш да су и они лепи, црномања |
| рдноме: чим би ми се син опет насмејао, или само осмехнуо, ја бих Богу секла црну жртву и запал |
| Мисеове песме на своје фиктивно драго, или на Мадам; сад на Џемала...</p> <p>Не дочитавши песм |
| ала нене : „Волиш ли Ариф-хануму, чедо, или што је весела или што је тужна, или што је шаљива и |
| } Да видимо да ли јој је срце слободно, или је већ кога заволело.{S} Али, зашто <hi>већ</hi>?{S |
| у послу, или кад јој нешто није добро, или није расположена, ваздан неочешљана, а у вече: чешљ |
| о јој се малопре учинило да умире лето, или што се вози трамвајем први пут!{S} Пошто су сишле, |
| рам.{S} А ви, мислите ли на мене често, или по који пут?{S} Има ли изгледа да ћете нам доћи?{S} |
| е, ко пуши.{S} После, клањање па ифтар, или ифтар па клањање, ко не може клањати гладан.{S} Пос |
| цем; веселе се као да су освојиле свет, или као да су завладале тврдим главама својих мужева; н |
| ш какав јој је био шешир!{S} Плавичаст, или управо неодређене боје као њене очи.{S} Видела да г |
| како не би имао узрока да гледа другу, или да јој доведе ортака; да поштује ону што јој је муж |
| се, па пуше и гледају у Босфор, у воду, или погледима дочекују и испраћају мале лађе овде зване |
| ваше да ће се Зејна одмах вратити мужу, или бар долазити на састанке с њим.{S} Али, она не врат |
| младе, у своје учитељице, ако их имају, или у пријатељице својих рођака...{S} Само ове, немајућ |
| , и треба ханумама да кажу, а не смеју, или као да очекују неку велику несрећу, која ће у овој |
| кињама, што би вас пљунуле усред очију, или би вас лупиле сунцобраном по глави...{S} Па бар да |
| овакву: несташну младу женицу, девојку, или управо дете. <pb n="171" /></p> <p>— Нурије-ханум, |
| жила, додирнути руком њену срећну руку, или, у хитњи, дотаћи се телом њеног срећног тела...{S} |
| и твоја мајка: понекад, кад је у послу, или кад јој нешто није добро, или није расположена, ваз |
| кад нема узрока; али кад попуши цигару, или чим је запали и повуче један дим, разгаљује се.{S} |
| у, што ружним робињама даје лепа имена; или је волиш, чедо, што се дружи са странкињама и што в |
| У њену културу гледа се с неповерењем; или, њена култура <pb n="258" /> прима се с резервом.{S |
| рукчије прошла до колима <pb n="179" /> или мазгом.{S} Ја сам у кући учила и турски и француски |
| .{S} Чује ли се с минара <hi>језан</hi> или с града топ, муслимани се развеселе, па оног тренут |
| мајка би те од мила звала <hi>Лулу</hi> или <hi>Мими</hi>; у Француској ће те звати <hi>Џиџи</h |
| а њега, је ли у <hi>Олимпос-Паласу</hi> или <hi>Хотелу д' Англетер</hi>, осећа ли да она на њег |
| <foreign xml:lang="fr">bureau</foreign> или <foreign xml:lang="en">study</foreign><ref target=" |
| својој малој?{S} Ако ми не одговори!{S} Или још горе: ако ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, не |
| су истина густи; опет... видеће га.{S} Или, нека се она налази уз капију и нека се капија отво |
| оја тејзе!</p> <p>— Твоја фантазија.{S} Или си негде читала, па...{S} Је ли имао свилене лестви |
| Сад га, чини ми се, још више волим.{S} Или, несрећа је начинила да видим колико га волим.{S} Ј |
| авала.{S} Младост сам провела у сну.{S} Или, управо, младост ми је дошла позно као позно пролећ |
| <p>— Зар као Донме?{S} Никад!</p> <p>— Или, сине, набави његову слику: то је цариградски.</p> |
| дају да нас пођауре?{S} Никад!</p> <p>— Или нека улицом дигне пече, кад ће с њим да се сретне.< |
| S} Ка!“, као кад какоће кокош!</p> <p>— Или кад гаче гуска, или кад виче патка на кишу.{S} Она |
| </p> <p>— Ја ћу, рече Фахрије.</p> <p>— Или Мерсије, рече Фатма.</p> <p>— Ја... не... не могу, |
| ет се ђаволски насмеја и рече:</p> <p>— Или некоме коме треба да се рече „срећни ти гости“?</p> |
| пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће гл |
| њених пријатељица, који је зову „тетка“ или чак „Ариф“, као другарицу, зато што се с њима играл |
| — Е, мода.{S} Зар да ми кажу: „тврдица“ или „прост“?{S} И што да моја кћи остане иза пашинских? |
| би јој одговорила турски, рекла „душо“ или „јагње моје“.</p> <p>Али Францускињи ово не би смеш |
| ела или што је тужна, или што је шаљива или што је озбиљна, или што чита, што пише, што зна тол |
| Ђулренги јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а она |
| не... само допусти она која је или луда или неваљала.{S} Луда, па лаже свет: „Тај што долази, р |
| се год појави каква висока бела џамија или се укаже какво пространо бело гробље, турско, у дол |
| ће лећи, кад крај њега не би била мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не могу, не могу.{S} |
| ли Ариф-хануму, чедо, или што је весела или што је тужна, или што је шаљива или што је озбиљна, |
| да је њено, већ да је то од некога чула или негде прочитала.</p> <p>Њен отац мрзи Европу а воли |
| га се највише сећала, кад је била сама или с другарицама.{S} Она му прича како јој је било кад |
| е зна зашто је таква, да ли због дувана или због сина.{S} Око вечерње, она метну на главу бели |
| ћилимима на прозорима, где није шалона или капака, и спавање до само подне, да би дан био, учи |
| и жалила ме је кад год сам била болесна или несрећна, обилазила ме, чувала, за мном плакала.{S} |
| е проговори, нити пусти глас изненађења или страха, већ сама полете конаку, где су слуге.{S} Је |
| дам Аристид оваква иста, а да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела.{S} Наша Ариф воли ви |
| е: једва чека да је узме као дечко коња или девојчица лутку.{S} Кад отера најлепшу међу најлепш |
| ни и осећам слан мирис, ваљда од језера или чак од мора, чије су обале засађене маслином, и чуј |
| у, само што се покаткад чује лавеж паса или стражарева палица.</p> <p>Џемала нема.</p> <p>„Так! |
| S} А кад се састанете после једног сата или два, милост.. још већа.</p> <p>Он само чује: „Па ка |
| — невиђена, као какав поклон од дрвета или камена, и она се побунила, прва за коју Ариф зна, п |
| идела сузе.{S} Јесу ли то сузе саучешћа или љубави?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у то тврдо да верујем |
| Не кажеш која је, то јест је ли путница или ће да живи у Солуну.{S} Прими хиљаду пољубаца од св |
| .{S} Боји се инстинктивно, као коњ бича или пас батине.{S} Нени би мило што не плаче, и помисли |
| кивала би се коме ће она више бити друг или другарица.{S} Пуно је младих људи и жена, деце њени |
| сличност која постоји између две особе или две ствари</hi>“ тако сте ми предавали, а ја не зна |
| ре да поменем што је дивно, да ли цркве или палате, или дворове француских краљева и паркове?.. |
| њима клања.{S} Гледа их као неке духове или светитељке кад оне завршише клањање и помакоше се у |
| , преварила би све укућане да ће да иде или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а отишла <pb n= |
| има није тешко радити, јер сваку помаже или муж или брат или, чак, отац.{S} Ја сам се овде одма |
| ; јер и оне... само допусти она која је или луда или неваљала.{S} Луда, па лаже свет: „Тај што |
| ице!{S} Шта ли јој одговара!{S} Грди је или...{S} Не сме прво Госпођичино; чита теткино:</p> <p |
| } У старотурака је обичај, кад муж пије или растура, или злоставља жену, добри људи га светују, |
| вило по споредним улицама, и лупа халке или звекира на капијама, која се с времена на време чул |
| говораше као да чита из какве персиске или арапске књиге.</p> <p>— Ова жена нема прошлости и н |
| зике само да се рекне да смо образоване или само ради стране лепе књижевности, већ и ради књига |
| ди — хвала му!... — уместо смртне казне или вечите робије — сургун...{S} У Арабију!{S} Нисам мо |
| {S} То није пост пред Мухамедово рођење или пред његову смрт, већ за испаштање грехова у минуло |
| мужеви драго камење употребе за прстење или за дугмета на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га |
| авише се из куће три хануме, као Гркиње или Јеврејке, развијене: да дочекају госте.{S} У предсо |
| из чаршије донесу модрице, кикоћући се или црвенећи од задовољства, да примају у кућу туђе људ |
| метнете дијадему, уместо венца од мирте или поморанџина цвета.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> < |
| ла, с велом, али не и с венцем од мирте или неранџина цвета, него с дијадемом од драгог камења. |
| . он течу воли.{S} Тејзе, ако теча неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га моли |
| рану жену.{S} Али, ко су то?{S} Путнице или жене реформних официра.{S} Док њини мужеви реформиш |
| ваког клањања, било дању кад пали сунце или ноћу на месечини, он гледајући у то своје дело толи |
| едног бода, јер, ако јој се откине пуце или копча с антерије, она то не пришива сама, него роби |
| будио сутрадан, није знао да ли је вече или јутро: отварао је очи, затварао их и сањао да избиј |
| тешко радити, јер сваку помаже или муж или брат или, чак, отац.{S} Ја сам се овде одмах с њима |
| фењер; а они су ишли ћутом, као духови или сени умрлих, док се пред њима не забеле гробље...{S |
| а би све укућане да ће да иде или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а отишла <pb n="265" /> б |
| пита шта јој је, кад се дубоко замисли или је брижна.{S} Понекад му се загледа у очи, и он би |
| е главе, иду ћутећи, без шума, као сени или дуси из каквог напуштеног махалског гробља с попада |
| њену писму било погрешака с неуредности или с непажње.<pb n="29" /></p> <p>Затвори га, адресова |
| нумин bureau и пишу или њеној учитељици или његовом другу Чарлсу?{S} И сети се свега: њине лажи |
| /> с њом не говори.{S} Је ли то случај или судбина?{S} Оне се воле, а сваки час се споречкавај |
| а кад коју ухвате, закују од ње капиџик или је протерају из „поштене“ махале; и тад „неухваћене |
| ују.{S} Ако се мало спусте на миндерлук или на шиљте, савију се у клупче.{S} И лежу наизменце, |
| лимну главом, одговори му као Мадмоазел или Мадам, и задрхтавши целим телом, дође јој да викне |
| ица само онај који некога прободе ножем или убије пушком?</p> <p>— О, то питање!...{S} Само да |
| ос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је |
| ане, и мало па се изгуби у каквом сивом или снежно белом облачку.{S} Влага, мирише земља и дрве |
| 26"> <hi>Чевре</hi> - рубац везен срмом или телом</note> <note xml:id="SRP19120_N27">Судбина.</ |
| преда мном.{S} Али кад је човек брижан или болестан, није грехота ни срамота.</p> <p>Она ништа |
| очекивала, питала се да ли ће бити син или кћи, и радовала си се; родила си, и гледајући крв с |
| ну, жене су задовољне, слушају грамофон или певају нове турске песме на старе арије с веселим с |
| ким лепезама.{S} Да се удаје за недраго или за непозната човека, француска васпитаница би се за |
| ао не могаде довршити.{S} Је ли се опио или је био болестан, ништа не зна.{S} Па и да се опио, |
| кад је год когод од тих официра говорио или прелазио<pb n="256" /> преко собе...{S} Чак и херој |
| им, али се и бојим.{S} Да је било једно или друго, никако обоје.{S} Коран и романи, решетке и е |
| њима и вечерас играти, летећи као ветар или обрћући се као вихар.{S} Она је овим женама што сад |
| замене другим; да цвеће метну за појас или у рупицу од капута, па кад увене да га баце попуњав |
| дити, јер сваку помаже или муж или брат или, чак, отац.{S} Ја сам се овде одмах с њима нашла:{S |
| и се развеселе, па оног тренутка шербет или коју кап земзема, ако га има: „Агара је њим угасила |
| па ме загрли и омириса ми лице као цвет или зрелу јабуку. — „Зашто мужде, нене?“ упитах зачуђен |
| мену и врло лепу хануму од тридесет пет или шест година, и пита која је, па јој Нурија каза да |
| јекивало би тупо као да се удара у плот или у поклопац дрвеног мртвачког сандука.{S} Белу заста |
| у ми, искашљују се.{S} Ја окрећем главу или спремим сунцобран да га изломим о „мушку главу".{S} |
| до гледања у кафезе да има какву бригу или бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не |
| нице на четврту, лако може сломити ногу или разбити главу.{S} И ви морате као Бог.{S} Он у прол |
| а, али не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђулистан-Немету.{S} Сад видим: ти си уз Ђулистан |
| грчки; и чак кад би само видела играчку или децу на улици, почела би грчки, јер је мислила да ј |
| глед, „као у златарском излогу дијадему или у обућарском обућу,“ како примети на енглеском јези |
| ели, јер, Рамазан је Рамазан, било дању или ноћу.{S} По поноћи топ, објављује <hi>суфур</hi><re |
| <p>— Сматраш ли ти моју кућу за честиту или не?</p> <p>Он се трже, и рекав Фатми „збогом“ као т |
| а, па зар да је сад другом даш као тицу или псетанце?!{S} Сине, сине, Нурије-ханум нам је прија |
| седају уз Мондије-ханумин bureau и пишу или њеној учитељици или његовом другу Чарлсу?{S} И сети |
| <p>— У странкиња, тејзе?</p> <p>— Лудих или...{S} А твоја мајка, и да је удовица, опет не би до |
| <p>— Емир, срце моје, упамти: што мање илузија, то слабије разочарање, рече Ариф, па измириса |
| клањање, и код мртваца!“ Држи француске илустроване листове и чита само о обичајима, и о новост |
| живописна слика!{S} Од Солунског залива им се учини широко поље покривено снегом, а од кућа и џ |
| е; а можда ће њу молити да им свира, да им пева...{S} Како да пева кад јој срце плаче?{S} Своји |
| S} Крила сам од себе због девојчица, да им мајка не буде изобличена као преступница.{S} А сад, |
| ађани, већ што су људима од потребе, да им буду сигурна „преносна средства“: под својим чаршафи |
| елуцима</hi>, и седеле су без свеће, да им не би комарци нагрдили лице и руке, и ноге, босе.{S} |
| {S} И зар се не нађе нигде пријатељ, да им каже!{S} Чак јој није пријатељ ни њена сестра од тет |
| нди, али их ниси скоро видела, па... да им не даш пуномоћје док их не видиш, то јест, док им не |
| да каже странкињи због чега не треба да им долази.{S} Овој бејаше жао, али ипак дође „да им каж |
| , ја носим и идем напред пред женама да им осветлим пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз варо |
| аву башјорти и пође Ибрахим-бејовима да им сад све исприча, кад није раније.{S} Али тек што се |
| оје“; чак робињама дајемо лепа имена да им не буде жао што су робиње.{S} Каква лепа имена!{S} Г |
| ну, ако је питају: шта ти је?{S} Шта да им одговори?{S} Како да каже?{S} Ако погоде?{S} Ако чуј |
| рамо.. млади,“ вели тетка. — „Да Бог да им довека било овако“, прихвата Џемалова мајка и уздише |
| зидови знају енглески; а стидела се да им каже да говоре што друго.</p> <p>— Ветар најјаче дув |
| узе.{S} Занете њом, оне и не опазише да им је из собе нестало једне другарице, најмлађега „наче |
| ним кафтанима и белим чалмама, па ми да им се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не |
| ко нису виделе; а можда ће њу молити да им свира, да им пева...{S} Како да пева кад јој срце пл |
| Ћабе, рече Ариф смејући се, улазећи да им каже збогом.{S} Они се застидеше и пустише се; Фатма |
| кар отишла у пакао.“ Робиње, видевши да им хануме пуше, весело отскакуташе у кухину, те казаше |
| опча, распаса.{S} Све су летеле, као да им је страх дао крила да јој помогну. „Доктор!“ викну о |
| сала.{S} Њих три сву ноћ ћутаху, као да им се пред овом њима страшном збиљом језик узео; нико и |
| едничко, ниједан гест њен, мање него да им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чинила радост п |
| згледаћеш му као друга.{S} Ми морамо да им се гиздамо, да их дочекујемо насмејана лица, да их и |
| ранкињи и говорила им је нешто, само да им скрене пажњу с те игре крви и меса; а кад је једна Е |
| нени и мајци шта пише тејзе, то јест да им изјави поздрав и од ње, и од Госпођице, па се трже: |
| веселе, развише се и замолише Фатму да им пева.{S} Она је, свирајући на клавиру, певала као пе |
| е једнога дана замоли ту страну жену да им више не долази, пошто дође и каже да мора да путује, |
| е буним!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им је овако честитала нека што има кћер на удају, Сафет |
| .{S} Овој бејаше жао, али ипак дође „да им каже збогом".{S} При растанку, она страсно пољуби ле |
| где се год састане са Солуњанима, ређа им имена зетових предака и помиње му конаке: два у Бејл |
| м.{S} Турци су тражили кафу, а кафеџија им доносио мастику.{S} Опет лаж.{S} Па и он рече, пошто |
| нку, пријатељицу своје гувернанте, која им често долажаше.{S} Седећи према њој и гледајући њену |
| ње?{S} Ви им преводите реч по реч; нека им свака реч уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ уздахнух ја |
| моје девојке!{S} Свет ће говорити мајка им била така и така.“ И онда је обузимало друго осећање |
| х, што одведох Фатму?</p> <p>— Па, пала им венчања.</p> <p>— Каква венчања?{S} Ко их је венчао? |
| ла, и кад су виделе да није он, враћала им се снага, моћ, могле су ићи за мајкама полако.{S} Ка |
| удиле.{S} Она је то опазила и испричала им како једанпут, кад је била врло млада, развеселила с |
| једној час другој странкињи и говорила им је нешто, само да им скрене пажњу с те игре крви и м |
| е задовољне, благо њима!{S} На мишицама им, на грудима, па некима чак и на лицу, трагови од муш |
| , и док чељад љуби скут гостима и прима им сунцобране, дотле им хануме праве дубока темена и ра |
| а нема.{S} Гошће су ми спавале, од дана им направљена ноћ; мене сан не ухвати: срце ми рече да |
| раде му на реформи.“<pb n="57" /> Једна им објасни шта је то реформа, а оне се развикаше : „Шта |
| је: с њима се разговара и договара, она им ради.{S} А Емине-Семије-ханум има уза се жене и стра |
| рно окретоше да њу још једном виде, она им направи дубока темена и ишчезе иза капије ..</p> <p> |
| ну дежмекасту црнкињу, капиџику.{S} Она им отвори, и кад уђоше, пољуби им скут и пође пред њима |
| риграђанке се непрестано смејаху, а она им, мало увређена, рече :</p> <p>— Што се смејете, хану |
| > <p>Устадоше пред само подне, и робиња им се прикраде као лопов и шапатом рече:</p> <p>— Истин |
| тета не познају, јер она их се боји, па им је неискрена.{S} Она не зна да ли је родитељи воле, |
| ед њом помене кошуља.{S} Па се сети шта им је причала Ајше-ханум, њихова суседа, о Мадам Христу |
| ућан.{S} Пријатељице сам волела, свашта им куповала. „Имање Али-пашино велико <pb n="181" /> је |
| ромениле хаљине, али нису душу.{S} Душа им је као у оних старих слепих дервиша што, тетурајући |
| и њена гувернанта, Францускиња.{S} Кад им је дошла, њој је тада било тек пет година.{S} Отац м |
| прстење или за дугмета на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га замене другим; да цвеће метну за |
| ; али, он диже очи, погледа у њу, и кад им се погледи сусретоше, устаде, јави јој се поклонив ј |
| прозвала), како је био нежан с њом кад им се приближавало прво вече...{S} И сећа се себе уплаш |
| ајка рече :</p> <p>— Доктор-ефенди, сад им је ђердек, то јест прво вече, па ево...</p> <p>Лекар |
| хиљада: тако им је огроман рад.{S} Сад им је главно Устав; ослобођење харема споредно.{S} За о |
| ду, где се нису осећале пријатно, а сад им је све као нека далека пријатна прошлост.{S} Сафет-х |
| бојом лица седела с њима на софи и све им је потанко испричала.</p> <p>— Све си учинила како с |
| екињама и кафешантанским девојкама, где им се у буновној глави порађа срећна мисао да доведу же |
| и даље тражи, он се закључа у собу где им је био „ђердек”<ref target="#SRP19120_N99" />.{S} Уч |
| ња, које, путујући, иду харемима и држе им предавања...</p> <p>Одавде, Ариф оде кући.{S} Муж је |
| ајно срео.</p> <p>Једно предвече, мајке им не беху код куће, а оне изиђоше на балкон окренут мо |
| роз предсобље и погледале у софу: мајке им седе с подавијеним ногама и, како се њима учинило, т |
| па се с ханумама изгрли, истапка, ћерке им измириса, ижљуби.</p> <p>— Ти си се помирила с Мадам |
| ут гостима и прима им сунцобране, дотле им хануме праве дубока темена и радосно се смеше на њих |
| е“: оне су однеле нешто од њих.{S} Нене им чита персиске песнике, и оне је слушају расејано.{S} |
| , с печима посувраћеним преко главе, те им се све лице видело: спремише се за људе.{S} Дођоше м |
| да их по азиски поздрави: и саже се те им направи од земље темена и пољуби их у скут и у руку. |
| лици и фесу, и отворив вратанца, окрете им леђа и пружи мишицу, а из кола изиђоше три хануме и |
| чите на ноге, ви младе, нове, прилазите им, дрмајте их, зовите их, вичите из свега младог грла: |
| ују.. „Што их не скупљате и не говорите им, да се некултурност једне земље највише испољује <pb |
| а.{S} Људи су изгледали такви као да ће им изгорети небо, те неће имати према коме да подижу оч |
| у с човековим пољупцем на уснама, па ће им рећи „добро јутро" и гледати их у очи!...{S} Сад је |
| ају чаробни сан Истока</hi>.{S} Како ће им бити кад се из тога дубоког сна тргну: да се не осет |
| трук брата, кога није имала.{S} Како ће им бити кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће нари |
| рију и Енглескиње и Францускиње, јер ће им оне купити целу тоалету за једно зрно бисера из огрл |
| ука и узвикну „амин!“; и он сам раздаће им симите; његова мајчица куваће шербет, комшиска момча |
| Лујзу док се није срела са Жаном,“ рече им француски. — „Јесте, Емир-ханум; али где ће се ове н |
| ескаху, а после одрешише кесе и послаше им по једној старој слушкињи бакшиш.{S} Неколике средов |
| осе, па их меташе себи на лице и тепаше им.{S} Свекрва је од узбуђења јецала а нити је додирнул |
| дана Ариф-тејзине пријатељице доведоше им једну младу и врло лепу Рускињу.{S} Фатма никад дотл |
| иним родитељима, стрицу и стрини, одоше им на ифтар с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с х |
| јој диже дувак: очи им се сретоше, душе им се пољубише: и њој и њему душа је била на уснама...{ |
| оговарају, исмејавају, и подвикнула би им: напоље! али се уздржава због Мадам Аристид.{S} Из б |
| адају.{S} Затворене, нема ничега што би им скренуло мисли с онога због чега пате.</p> <p>Па ипа |
| е, док га друге чувају.{S} И као што би им се онда понекад учинило да ће их обићи несрећа, тако |
| .{S} Она им отвори, и кад уђоше, пољуби им скут и пође пред њима, поведе их уском стазом посуто |
| на свадби, држим једно предавање?{S} Ви им преводите реч по реч; нека им свака реч уђе у срце“. |
| ушом, својина је својих мужева.{S} Људи им се зову Шемси, Арслан, то јест сунце, лав, јер целој |
| але на јастук и заспе.{S} Опијума, који им је, кажу ове нове, дала физичка јачина мушких, људи, |
| т кад су ишле каиком према Олимпу, који им се чинио као облак изишао из мора, и кад су на талас |
| ма, као нове, и узе их миловати, тепати им, метати их у недра.{S} Па оде у собу где је она за в |
| ала!“ После јој миловаше руке, тепајући им, па кад виде ожиљак, она је нежно прекори: „Ето, баш |
| ињом приђоше да их преобују, замењујући им фине плитке ципелице папучама наврх прстију; стара п |
| ута" бисера, и брзо јој диже дувак: очи им се сретоше, душе им се пољубише: и њој и њему душа ј |
| .“ И користи се једном тачком у верској им одредби.{S} Узе џак брашна и у брашно завуче завежља |
| пуномоћје док их не видиш, то јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу познаш.<pb n="101" / |
| Зову ме тејзе, зато што осећају да сам им с мајком сестра по души.{S} Говорила ми је да се не |
| ажар ове куће, или као домаћин, и шумео им је радосну добродошлицу, и ако је био обучен у црно. |
| о је водно хануме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко им је куповао скупоцене поклоне?{S} Ја: овој удовици иг |
| иједан се не помаче, не као госпођи (ко им то тражи?) него као старијој жени.{S} Чак ни они за |
| ући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на равне части румену јабуку — свађа.< |
| верујући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење куће што се зове <hi>харем</hi> не ула |
| ад учинило да ће их обићи несрећа, тако им се и сад чини.{S} Неће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје |
| да их има пет стотина, пет хиљада: тако им је огроман рад.{S} Сад им је главно Устав; ослобођењ |
| м њима страшном збиљом језик узео; нико им не приђе осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне |
| атраг у град, ногу пред ногу, и требало им је много времена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер |
| њима уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно им виче: „Ууу!{S} Колико соба мирише!...{S} А како и не |
| с бојаџијама.{S} Ја их гледам и пакосно им завидим: благо њима кад су веселе!...{S} Насред Марм |
| роговара оно што је с њима срођено, што им је у крви, чега ће се оне ослободити тек кад дође ре |
| {S} Чинило јој се да је много крива што им није казала све још пре неколико месеца, кад је чула |
| искаше, деца писнуше као црви, зато што им мајке вриште, јер сама нису свесна несреће.{S} Једна |
| змаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, необичан мир.{S} Пре су имали |
| страсна бивша робиња коју су они, пошто им је одробовала седам година, удали за њену неприлику, |
| да је воли.</p> <p>Једно вече, на ифтар им дођоше њени родитељи и њен стриц и стрина.{S} За вре |
| > <p>Мајка и нене ништа нису знале, јер им беј није хтео казати док се не одморе.{S} Фатма је м |
| .{S} Оне нису могле довршити мисао, јер им се срце стезало, и ледило.</p> <p>Фатма је увек пост |
| г низ стрме улице, вранци посртаху, јер им толико беху олабављене вођице.{S} Најпосле кола стад |
| и, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат им, старији од њих)?{S} Девојчица одговори : „Код Емине |
| ју се, беже од глупих предрасуда и опет им се враћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта могу ур |
| режима дирају их, штипају их, намигују им..{S} Кад сам дошао из Европе па ово видео, ја сам ми |
| ојој кући?“ Из сујете, да се каже да су им кћери образоване.{S} А данашња турска жена не може < |
| а енглеском језику: „Туркиње веле да су им на харемским весељима у кући саме жене, у дворишту к |
| е задовољство; то су виделе нове, па су им завиделе. „<hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi |
| арани разним живим бојама, а седишта су им обично црвена, једра бела.{S} И овај каик у који се |
| с робињом одоше у комшилук.{S} Мајке су им већ биле тамо; жена пуно, из целог великог комшилука |
| их доводиле у ову кућу, објашњавале су им да је и Солун, као и Цариград, варош не само космопо |
| Људи су се вратили из џамије, а жене су им честитале празник, просте су љубиле своје мужеве у с |
| , султанијама, драгим камењем, а оне су им прилазиле, мајке давале милостињу из кеса, кћери из |
| ре, тројицу да доведу, одмах... који су им најближи: „Мурад-Џемал-беј чистио револвер, па се сл |
| за робињу код њених ногу; комарници су им били високи као шатори, а кроз танко платно лепо се |
| е носи по малим градовима, а на лицу су им груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово позајме у пр |
| с се издвајају и нешто шапћу, а на лицу им се огледа некакво необично задовољство...{S} Понекад |
| ње него да им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чинила радост поклонима, тврдо верујући да ј |
| дирљивом интонацијом.</p> <p>„Има Бога, има раја, има пакла.{S} Земаљске радости су кратке, про |
| нтонацијом.</p> <p>„Има Бога, има раја, има пакла.{S} Земаљске радости су кратке, пролазне, јер |
| у туђе жене: „Па лепо, отерао је, нека, има хвала Богу она коме да се врати.{S} Кад је отерао п |
| е знао да ова стара која га је очувала, има добро срце, те не опада своју нову госпођу, већ му |
| уну, нарочито по нашим малим градовима, има овога често.{S} Прошле године, Ибрахим-ефенди и ова |
| ају, сваки час падају, а кад проговоре, има речи које нама ништа не значе.{S} Полако, кћери мој |
| је лепше него мене.“</p> <p>— Жури се, има ваљда неке поруке.{S} А тебе, док бисмо пробудили, |
| {S} Робиња рече:</p> <p>— Кјучук-ханум, има ли одговор за моју кјучук хануму?{S} Хоћемо у хамам |
| кога си се ти заљубила што ти се јавио, има плаве очи.</p> <p>И још нешто, драга мала.{S} И ако |
| на памет зарицање!{S} То је преживело, има га тек понегде, код простих по малим градовима За ч |
| } Јуче, кроз кафез видех Али-агу: стар, има сто година, болестан, једва иде, сиромах, подупире |
| је распуштеница.{S} Али она, по закону, има право да седи под кровом бившег мужа још три месеца |
| ж!...“ Нурије се стресе. „И револвер... има!“ И у томе се чу бахат: оне скочише, и Нурије полет |
| ем.</p> <p>И још, врло драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу мол |
| душа је нова, али у њој <pb n="222" /> има пуло старога.{S} То ми је у крви, наслеђено од моји |
| зрела маслинка.{S} Мерсије <pb n="7" /> има мало повећа уста, Емир као саказ-кутију<ref target= |
| ре?{S} Шта има?...{S} О, <hi>много</hi> има: муслиманска девојка примила је поздрав од човека, |
| падајући...{S} И како богат!{S} Лаж!{S} Има два конака, али су оба већ туђа, — жена му их преза |
| готово нема куће без пријатељица...{S} Има ли тога у Цариграду? говораше Фахрије-ханум, као да |
| им Бога, Мухамед је послан од Бога“.{S} Има Бога, Јединог, Створитеља света, и ја га осећам у ш |
| тих и код непознатих оговарају мужа.{S} Има и таквих које оговарају и своје деце оца.{S} Мени м |
| га има и од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време спавању, време разговору и врем |
| е ли на мене често, или по који пут?{S} Има ли изгледа да ћете нам доћи?{S} Цела кућа запевала |
| кати...</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— Има ли смисла да идем на весеље кад је у породици туга? |
| у Паризу? рече он с подсмехом.</p> <p>— Има занимања и у Турској за њега ученог.</p> <p>— Јеси |
| отерати четрдесет.{S} Он луд“, вели, „а има подбадача снаху.“</p> <p>— Каква снаха!{S} Снаха му |
| Фатмом, и почеше разговор о женама: ова има ма’муре они, она има руке згодне за наут у зглавцим |
| е верује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим жену кој |
| пут, онде где сам најмање мислила да га има; у човеку, мужу!...{S} И ја се буним, бунила сам се |
| само од вина и ракије, а не знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу и в |
| тка шербет или коју кап земзема, ако га има: „Агара је њим угасила жеђ сину Исмајилу".. а за ов |
| у Бога, Бог нека ми опрости!.. <hi>Бога има</hi>...</p> <p>У прошли петак (наш празник!) ја пиш |
| а је жена, да је мајка четворо деце, да има и женску децу, две красне девојчице.{S} И ако занес |
| било до шетње и до гледања у кафезе да има какву бригу или бол, и да је не занима туђ живот!“ |
| д њене рђаве репутације (говорило се да има љубазника).{S} Волела сам је просто зато што је бил |
| писма некако чудна, замршена; видим да има нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да га |
| мах после ручка, кад би човек требао да има мира; али, јесте, старој Ајше-кадуни, која је слушк |
| н држи сточић.{S} Сви ми још мислимо да има нешто што...{S} Ја не умем да се изразим, Мерсије.< |
| } Једна олуја, и зграда се сруши... „Да има Бога, он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и |
| : све што је прекодан забрањено, премда има кућа где се рамазанских ноћи једе и ради, али не ве |
| ју је тражио, а знао је да њена рођака има плаве очи, а она црне; ударао је у ут, кад је прола |
| су њене руке, њене ноге!{S} Емир-Фатма има једнога белог гаћастог голуба, кога из скута храни, |
| , и тамо две, једнако обучене, по једна има исечену косу као мушкарац, пуше једну цигару, пију |
| овор о женама: ова има ма’муре они, она има руке згодне за наут у зглавцима.{S} Међу њима су тр |
| тара, друкчијих очију, безбојних, а она има загасито плаве очи, као Џемал-беј, и пуне израза.{S |
| ованом лицу.{S} Једну кутију пудера она има већ четрнаест година, — метне пудер понекад, кад по |
| {S} Па израсла као јела.{S} Францускиња има очи којима боју не знам, као ни мору.{S} Једни кажу |
| даје другу него господару, а господара има милостивих, али <pb n="133" /> их има и немилостиви |
| шију, иду у безистан; где највише света има, код Бејаз-Куле, на Молосу — иду отворена лица.{S} |
| <p>— Ааа! ааа!{S} Добро ли сте ?{S} Шта има?{S} Уплашио сам се...{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Шућур, |
| у па покваре?{S} Шта да покваре?{S} Шта има?...{S} О, <hi>много</hi> има: муслиманска девојка п |
| болеснима, и са сиротињом:</p> <p>— Шта има, Ајше-кадун ?</p> <p>— Много.{S} Око икиндије устад |
| тобом у Европу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Нурије, као да ја имам; ми смо једна крв, и ако нис |
| доцније, док јој се не приближи рок кад има право на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен |
| } Он је, види се, слободи.{S} Она и сад има неку тајну.{S} А досад, она није имала ниједне тајн |
| арици, само је лукаво испитује: шта све има.</p> <p>— О, много!.. о чему ни појма нисам имала, |
| е не излази, те цела кућа осећа да овде има муж и жена што се воле, и што су се узели пре неки |
| услиманка и ићи развијена кроз град где има муслимана као што је мој отац?{S} На њиним свадбама |
| је почела обузимати љубав, страст да је има.{S} И чим она пође из собе, он иде за њом, да је љу |
| ући је прогутати, не осећајући да ли је има у грлу, не осећајући себе, клону, и гласно, као здр |
| ње целе, нема је физички, а духовно је има, и због тога је то тако страшно, кад све зна, а мис |
| разговор, па испратише Фатму:{S} Нурије има нешто да каже...</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">O, |
| ел Дарно, нарочито о шеширу.{S} Мерсије има нешто Фатми да каже, па не може: никако нису саме.{ |
| _N11" /> моја слатка сута како лепо име има, а пакосне хануме дадоше јој надимак.{S} Па и ти, М |
| но па остављено...{S} Ако је старије те има моралне снаге, шта ће ако нема средстава?{S} У мене |
| ри о духу, не о срцу; па ипак, она више има срца но духа.{S} Цариграђанка, кћи цариградског паш |
| је на земљу, и извија се као змијица; и има глас као <hi>неј</hi> то јест дервишку свирку у тек |
| а ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и има <hi>онога</hi> света?{S} Ја памтим шта је говорила |
| нају!“ Ово му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из своје отаџбине, Турске? „Нема ништ |
| Јеси ли икада помислио, зете, да ти кћи има и душу, не само трбух за јело и снагу за одело? реч |
| их књига било и школских, као да у кући има ђака, студента, па их одведе на софу с отвореним ша |
| бакшиш пружиће се;</l> <l> О, ако ханум има добро срце:</l> <l> Њезина кеса одрешиће се...</l> |
| а, она им ради.{S} А Емине-Семије-ханум има уза се жене и странкиње.{S} Управо, странкиње су је |
| ће те хранити?</p> <p>— Радиће...{S} Он има здраве руке и ноге.</p> <p>— Здраве руке и ноге су |
| ма.</p> <p>— Племић амалин!</p> <p>— Он има очи... он зна писати...</p> <p>— Коме?{S} Младотурц |
| е, пошто нема од срца порода, па ако он има какву ману, она је не види; јер човек је, сине, чуд |
| и да се мази као дете око жене што за њ има нежности и љубави... „Боже, ја не бих могао без ови |
| опет поче, брзо, журећи се: тако много има да јој каже, тако много!... „Каква грехота!{S} Глуп |
| него Немац...{S} И у Европи свако чудо има.{S} Па они људи и жене из Золиних романа, они мужев |
| а шта да оплаче!</p> <p>— Тешко оном ко има шта да оплаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној мој |
| а! викну увређено Ариф.</p> <p>— Колико има како јој се кћи испросила? брзо рече Сафет.</p> <p> |
| а, већ сам створење од крви и меса, што има душу.{S} Та душа сад силно пати, а ја сам пред оцем |
| p> <p>Да им је овако честитала нека што има кћер на удају, Сафет би помислила: „завиди ми".{S} |
| па сам се једном комшији подсмевала што има велики нос, и звала сам га „носоња“.{S} Једног дана |
| јер имају душу, нек дознаду да све што има дужност има и право на <hi>право</hi>: учите их да |
| ак, учини јој се да јој је тамо све што има на свету, па се трже и оде у Нуријину собу за рад, |
| и, зато што је млађа, што је јача и што има уза се људе, организаторе револуције: с њима се раз |
| е смеје.{S} Благо теби!{S} Сад ти живот има смисла, говораше Мерсије чисто промењена.</p> <p>— |
| ушу, нек дознаду да све што има дужност има и право на <hi>право</hi>: учите их да траже право |
| м очи, да се не онесвестим.{S} У Паризу има два народа, један од крви и меса, други од камена и |
| ара-Бурну, и он пристаде.</p> <p>Шта ту има?{S} Једна кафаница, ниска и чађава.{S} Ваздух је би |
| а има милостивих, али <pb n="133" /> их има и немилостивих, кога данас може дворити сама, сутра |
| Овде је свега пет, а мени се чини да их има пет стотина, пет хиљада: тако им је огроман рад.{S} |
| к, муслиманин...{S} И сети се шта у њих има: задовољи се једном, па се жени другом; прва, која |
| ше и поцрвенеше.</p> <p>— Другима месец има четири недеље; вама шест...{S} Оно истина, меден и |
| уни.</p> <p>— Глупост!{S} Која вера још има такве глупе обичаје?{S} Јесу ли то верски обреди?{S |
| у уз Емине-Семије-хануму, старију жену (има и унучад), — за развијање ; друге су уз Ђулистан-Ис |
| {S} И после, мени се чини да код ње <hi>има нешто</hi>...{S} Мојој госпођи мајци криво што тако |
| апију, а она се полако поче да отвара. „Има ли кога?“ говори муфтија пре но што ступа преко пра |
| утак...{S} У предсобљу говор, питање : „Има ли кога?“ Одговор : „Нема никога“; и скидање ципела |
| е одучава, да се туђи...{S} И опет чу: „Има ли кога?“.{S} Луди, глупи обичаји!{S} Да човек бежи |
| говор и оно стереотипно „има ли кога.“ „Има ли кога?“ — то значи: да ли је ту човек, мушко, он, |
| кроз авлију чу говор и оно стереотипно „има ли кога.“ „Има ли кога?“ — то значи: да ли је ту чо |
| не би остала овде ни тренутка.</p> <p>„Има лажи у којима ја налазим финоће, чак и нежности,“ с |
| е с чудно дирљивом интонацијом.</p> <p>„Има Бога, има раја, има пакла.{S} Земаљске радости су к |
| знаш да су и они лепи, црномањасти, да имају црне очи, да носе фес...{S} Али, не: тај у кога с |
| а као од вина с бенђелуком ; у повијама имају <hi>елиф</hi> (а) као црном бојом направљено; у М |
| обро загледа, спусте пече...{S} Али шта имају од тога?{S} Човеково је до капије; а и на улици: |
| е!...{S} Кад имају шта јести, пити; кад имају у шта обући се; кад се за све други брине...{S} Н |
| , против неправде, али, жене!...{S} Кад имају шта јести, пити; кад имају у шта обући се; кад се |
| д њега крише и сестре му од стрица: све имају љубоморне мужеве; а моје пријатељице... ниједна п |
| урска жена распуштеница.{S} Многе, које имају кћери на удају, задовољне су што се овај весео ко |
| ољубе скут...{S} Опет кажем да ове жене имају духа, али немају душе...{S} Чак ми се сад ни њина |
| уса и елеганције скројених чаршафа, оне имају горњи <pb n="224" /> део прост као много убрану с |
| е бремен, па после у своја уста.{S} Оне имају духа, али.. ...</p> <p>Истога дана пред вече.</p> |
| т узете и жене не што се мислило да оне имају право на то као грађани, већ што су људима од пот |
| би остала за пашинским кћерима, јер оне имају гувернанте.{S} Она је дакле одрасла не само поред |
| од камена и бронзе...{S} Ови други сви имају душу, и ја многе познајем, па ми је мило што имам |
| ена и молила га да беже у свет где људи имају душу.</p> <p>Фахрије оде Нурији.{S} Кад је Нурије |
| штај и француски и турски ; пудлице јој имају француска имена, Фаворит и Мињон, мачке турска, М |
| она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имају кућу, европски намештену; улицом иду испод руке; |
| апослетку, Енглескиње сматрају да на то имају право, за то и путују.. „Што их не скупљате и не |
| ... све се гледају: девојке, и жене што имају мужа.{S} То гледање оне зову „разговор душа“.</p> |
| расвесте, нек виде да нису ствари, јер имају душу, нек дознаду да све што има дужност има и пр |
| у врло младе, у своје учитељице, ако их имају, или у пријатељице својих рођака...{S} Само ове, |
| ма Емир-Фатма као да није <pb n="15" /> имала физичких очију и ушију, чула.{S} Она је сва била |
| одитеље, после бабу: „Боли ме глава.{S} Имала сам грозницу“.{S} Једанпут чак слага да је била т |
| ма.{S} Ја сам истински била болесна.{S} Имала сам страшан напад, као ти, тејзе.</p> <p>И поблед |
| о свачему па и о свадбеној кошуљи: ова имала од бурунџука, она од венедика; потражише њену, а |
| обар, а можда и није.{S} И ја сам можда имала неки бол, али га нисам свету причала.{S} Што се т |
| “ Њих је било мало.{S} Главна међу њима имала је бити председница „Друштва за подизање друштвен |
| а мајка му се стреса.{S} Камо да је она имала камен уместо сина!{S} Зауставља га, али ко ће зау |
| ђу Енглескињама и Францускињама, она је имала многе своје познанице.{S} Домаћица је одведе уврх |
| ајте, младе жене и девојке, која год је имала крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је жена, |
| евши га оваквог, она се промени, јер је имала неку необјашњиву <pb n="254" /> одвратност према |
| личила <pb n="260" /> на лутку, јер је имала душу.{S} Она је говорила не само устима, него и о |
| да је замишљала струк брата, кога није имала.{S} Како ће им бити кад га понесу!{S} Одгледаће г |
| ад има неку тајну.{S} А досад, она није имала ниједне тајне коју није казала своме мужу, своме |
| ини, немајући срца за њен бол, јер није имала свести за свој грех...</p> <p>Зашто је поред оног |
| ржа.{S} Секретар ове будуће председнице имала је бити једна која са својом претпостављеном стој |
| у скупоцену дијадему, коју је на свадби имала још очева јој прабаба, неће први пут метнути на г |
| Како си могла изгубити оно што ниси ни имала?{S} Тај лепи још ти није драги.{S} А ко зна, можд |
| позно пролеће.{S} У четрдесетој години имала сам кризу, бол за младошћу.{S} И туговала сам што |
| она врло весело.{S} Последње две вечери имала сам две нове посете: једну Енглескињу и једну Фра |
| 5.</p> <p>Емир, срде моје,</p> <p>Ти си имала нешто да ми кажеш, уз капију.{S} Шта, душо?{S} Ја |
| нација, најлепшу тоалету и најлепше очи имала је Францускиња, Мадам Ажил...</p> <p>Особита музи |
| S} Ох, што одведох Фатму?...{S} Кад сам имала какву своју тајну, нисам је умела крити ниједан д |
| шарп, наше башјорти; а поврх хаљине сам имала кимоно, наше јелдрме; и чинило ми се да ме цео св |
| а’!{S} Ја и данас нисам постила, те сам имала моћи да размишљам.{S} Ја сам дошла на једну мисао |
| ас сам први пут изишла.{S} На глави сам имала шешир, па озго ешарп, наше башјорти; а поврх хаљи |
| е чини да су ми живци ослабели како сам имала оно с оцем...{S} Како сам могла пред оцем!..{S} Н |
| <p>— О, много!.. о чему ни појма нисам имала, кад сам седела с тобом загрљена с лицем на лицу. |
| , па настави: —Ја ово досад никад нисам имала, и ако сам бивала на живим мукама.{S} Од ове боле |
| ад нисам срела с човеком, па зато нисам имала потребе да очи обарам.{S} Нисам до пре три дана; |
| и грди кћер:</p> <p>— Камо да сам камен имала!{S} Сејала сам босиљак, а никао ми пелен; садила |
| _C20"> <head>XX</head> <p>Ариф је данас имала напад.{S} Насред собе застрвене црвеним ћилимом п |
| лом, са сурмом на ивицама очних капака, имале су <hi>ладен</hi> над <hi>левом</hi> обрвом, што |
| многе Солуњанке и неколике Цариграђанке имале су <hi>аврапе</hi>, то јест исечену косу, и врло |
| чала као сестрама по души; ви сте данас имале времена и да се испавате и да мислите на мене нес |
| ким небом; уђоше унутра.{S} И она и муж имали су јапунџа.{S} Дочека их домаћица, млада, врло ин |
| транпутицом...{S} И ми смо били млади и имали рђаве навике...{S} И ми смо се опијали...{S} И од |
| ђам !{S} Још кад су муслимански султани имали столицу у Једрену, уз те султане седели су и пашо |
| овако?{S} Мир, необичан мир.{S} Пре су имали још два венчања, па онолики бол, и страх.{S} Шта |
| глави, али их нису заустављали, јер су имали фењер; а они су ишли ћутом, као духови или сени у |
| упи старотурци, <pb n="200" /> муфтија, имам и бејови, и младотуркиња његова тетка, и њина вера |
| кући наста журба.{S} Дошли су муфтија, имам и она три беја.{S} Муфтија зажмуре и поче, нихајућ |
| бе и за тичиће.{S} Ја сам сиромах...{S} Имам срце, то је све.{S} А срце ми је велико, широко, в |
| ошапта:</p> <p>— Ах, слатка тејзе!.. ја имам нешто да ти кажем.</p> <p>Али она одмахну руком и |
| мо сироти.{S} Кад има Нурије, као да ја имам; ми смо једна крв, и ако нисмо на једном срцу лежа |
| ја бих се измерила, да видим колико ока имам.{S} Тако моје тело: лице ми се заруменело; а душа. |
| ај рад.{S} Ја сам жива и нестрпљива, па имам обичај да мењам места и код куће и кад кудгод отид |
| ! тек што ово написах, тргох се.{S} Шта имам ја сад од тога што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} |
| м пођох по другарицама, осећајући да је имам само кад ми је неко повреди...{S} Нађох себи забав |
| и ја многе познајем, па ми је мило што имам познанике бар међу народом од камена и бронзе.{S} |
| а... луд.{S} А сад кад видим да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и рече:) Збиља, суто, откуд |
| на какав је на слици!{S} А његову слику имам у срцу, у свести.{S} Ево је, рече па зажмури.</p> |
| </p> <p>— Мајкина, чедо.{S} Све што још имам, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, па... к’сме |
| а кад хоће да иде у комшилук, пита га: „Имам ли допуст, беј-ефенди?“ Напослетку, он ништа не ра |
| а, и њену тетку и течу, и једног младог имама.{S} Оно двоје што су дошли с Фатмом одмах се разв |
| уђено погледа.</p> <p>— Пију хоџе, пију имами, пију дервиши.{S} Знаш ли, сине, како почиње једн |
| /> ти, сине, казала, и ти знаш, да пију имами, да пију дервиши, пију и певају .{S} Узми један г |
| и рећи слушкињама и робињама: „Изиђите, имамо нешто да се разговарамо“. а да не навучемо сумњу |
| {S} Ти, која нас буниш, говорећи нам да имамо оружје свест, коју су нам пробудили наши људи обр |
| ако.{S} Њој није било као мени.“ — „Кад имамо физички бол, ми мислимо никога не боли као нас; з |
| {S} У нашој <pb n="176" /> породици, ми имамо сарајских чиновника, па тако не раде.{S} И наједа |
| е су Европљанке, Францускиње.{S} Шта ми имамо азијатско?{S} Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, ча |
| сете у нашу земљу, да видите шта све ми имамо.</p> <p> <hi>Мурад-Џемил.</hi> </p> <p>И не поздр |
| слободне, говорише о слободи и да и ми имамо право, не само дужност.</p> <p>Ја мислим да ћемо |
| новаца, он ми поднесе рачун: од великог имања и богатства, остало само једна кућа и хиљаду лира |
| за шта није спреман, а тетка може своје имање да остави на џамије и текије...{S} Колико је пута |
| а радити, јер тетка може оставити своје имање на џамије и текије...{S} Један женски студент, Фр |
| ан због политике, да су му конфисковали имање „реакционари“; али овако: он убица, мајка му расп |
| се, и дошао у Солун да наследи стричево имање.{S} Њега је васпитавала његова нене, њу њена...{S |
| тељице сам волела, свашта им куповала. „Имање Али-пашино велико <pb n="181" /> је.“ Ја сам то ч |
| је мислио да је више не воли; добио је, имао је сву, задовољио се.{S} А сад кад ју је изгубио, |
| е) да ћемо му се осветити.{S} То јутро, имао је две жене; то вече, ниједне: обе га остависмо.{S |
| н помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... имао сам много трошка, због болести.“ И користи се једн |
| је допао, кад сам га видела, прво вече: имао је велику јабучицу, а глас му био дебео и мало про |
| ала зашто не пости.{S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, очешљану и обучену |
| сти као њена унука пред њом.{S} Он није имао сина да облачи, те ће облачити унука: сад у грађан |
| , и чињаше јој се неверица; јер он није имао нежан изглед, и ако је био нежан.</p> <p>Још исто |
| на глас читати.{S} Никад ми овако није имао смисла почетак нашега муслиманског писма, као сад. |
| био је као цариградски <pb n="13" /> и имао је два веслара, једнога црнога старца и једнога бе |
| том девојком, како би се оставио пића и имао од чега да живи, него на Нурију.{S} Да воли Фатму |
| р ти увек и не било до тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде да му буд |
| , те да му омили кућа и она, како не би имао узрока да гледа другу, или да јој доведе ортака; д |
| {S} Или си негде читала, па...{S} Је ли имао свилене лествице ?</p> <p>— Је ли могуће да ти нис |
| тика..{S} Што не би?{S} Пио си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ја сам <pb n="230" /> ти, сине, |
| :</p> <p>— Срам те било!{S} Боље да сам имао камен него кћер!{S} Од једнога побеже, други је от |
| и заклесмо се над детињом главом (с њом имао и дете) да ћемо му се осветити.{S} То јутро, имао |
| као комад плаве свиле.{S} Кад би нешто имао крила, па да полети, да га под небом види!{S} Али |
| и.{S} Одавно је прошао Касумију и Алаџа-Имарет с конаком свога господара, а он тера и даље, да |
| кикот, пригушен смех.{S} С минара Алаџа-Имарета разлеже се „Аллах екбер“ и губи се у висину под |
| з Старога Солуна у Нови Солун, од Алаџа-Имарета на Јалије, крај мора: да ту проведе мај.</p> <p |
| у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног погледа човек се опија као од ви |
| </p> <p>Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета</p> <p>Солун.</p> <p>Данас у зору умре Фатма.</ |
| урски: „Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета“...{S} И он познаде рукопис.{S} Аманет: женско |
| има...{S} А кад се стиже до близу Алаџа-Имарета, застаде се...{S} Коњи су нестрпљиво фркали и л |
| то домаћин, <pb n="205" /> јер сутра ће имати госте, Џемала и Фатму.{S} Он се разнежио, па гово |
| кви као да ће им изгорети небо, те неће имати према коме да подижу очи кад се моле Богу.{S} Фат |
| шта, ханум? рече јој муж.{S} Данас ћеш имати једно лепо разонођење.{S} То јест, вечерас.{S} Ид |
| и смејемо се, и волимо.{S} А ти, душо, имаш наду.{S} Треће венчање свршетак, четврто почетак. |
| скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш какав посао?{S} Са женом се не може ни у Европи у |
| мо чује: „Па како би да си у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома тешко, застиде се... н |
| лела бих да видим...</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти на то ниси никад гледала.{S} То је као поне |
| али немој да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти имаш право по закону да се с њим понова венчаш одмах, д |
| ријатељице вичу: „Благо теби!{S} Што ти имаш мужа, ниједна га нема“.{S} Као да оне знају какав |
| ла.{S} Није ме изненадила с тога што ти имаш осамнаест година, што на Истоку значи: зрела девој |
| S} Мајка ће те послати деди, да ти деда име да, да те деда очува, кријући од тебе и сунце и све |
| а њу нешто страшно... „О, Боже, мужа на име!“ Њему дође веома мило, јер, да јој се не допада, Н |
| амен!), али нисам знала да зову мужа на име као ђаурке.{S} Из такве куће, а мужа:{S} Осман!{S} |
| шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пред његовом мајком пуши.{S} Може бити зато ш |
| <p>— Ја ћу те звати „Фатма", јер то је име носила кћи нашега Пророка, слободна: разговарала се |
| “, а нене и родитељи „Фатма“, јер то је име кћери њихова пророка.</p> </div> <div type="chapter |
| мрзи Европу?{S} Он много држи на своје име, и поноси се богатством.{S} Дигне главу, па ногу пр |
| е, твој син одмах стаде мислити како ће име детету. „Ако је мушко," мислио сам, „даћу му име Ар |
| рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, то је наше име, истина; но ово значи још и <hi>лепота</hi>.{S} Дак |
| о пророково.</p> <p>— Тебе, сине, збуни име момкових родитеља, те и не мислиш на момка.{S} Отац |
| и у њима.{S} Зашто ли дају женској деци име <hi>Ариф</hi>? „У њих ништа није случајно.“ И кад с |
| а ти кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти јој име дај</hi>.{S} Ти је васпитавај; али, не као мене.{S} |
| с једним младим бејом (нећу да му кажем име), и он се више не опи: опет воли жену, гледа кућу — |
| една рођака Нури-беја...“ и казах очево име мога мужа. — „Овде не седи његова рођака, него...{S |
| че вичући:</p> <p>— Ја пљујем на његово име, на оно које сам везла оцу душманину!...</p> <p>И з |
| њина имена не допадају.{S} У нас, свако име нешто значи... <hi>Мурад</hi>, жеља; <hi>Џемал</hi> |
| јући у сузама.</p> <p>— Зар муслиманско име ђаурском копилету?</p> <p>— То је крв твоје крви.</ |
| да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име, сине, вели му мајка грцајући у сузама.</p> <p>— За |
| hi> нашој другарици Ариф-тејзи.{S} Њено име као да је за њу измишљено, јер она је <hi>ариф</hi> |
| орављајући ко је писао, и да се ту њено име помиње...{S} Отвори друго писмо; из њега испаде јед |
| 9120_N11" /> моја слатка сута како лепо име има, а пакосне хануме дадоше јој надимак.{S} Па и т |
| још неке и — мене.{S} Један је дошао, у име друштва, да ми то одликовање јави.{S} Десну ми руку |
| нашега муслиманског писма, као сад. „У име Бога благога и милосрднога,” то ми је сад нешто огр |
| која у Солуну не постоји, изговарала му име, које му је она дала, виђала га кроз кафез и кроз п |
| га просиоца назвао лепотом, али није му име Лепота.{S} А кад су хтели доћи пуномоћници и сведоц |
| у. „Ако је мушко," мислио сам, „даћу му име Арслан и Шемси<ref target="#SRP19120_N78" />; ако ј |
| вим равнодушна; само, при помену његова имена, затрепта и поцрвене, а њено измучено срце опет т |
| и турски ; пудлице јој имају француска имена, Фаворит и Мињон, мачке турска, Мавиш и <pb n="55 |
| о га тера нешто из њега, чему он не зна имена.{S} Поред овога још је слуша: ако јој падне махра |
| немају душе...{S} Чак ми се сад ни њина имена не допадају.{S} У нас, свако име нешто значи... < |
| е буде жао што су робиње.{S} Каква лепа имена!{S} Гонџеђули, Ђулђули, Ђулбејаз, Ђулренги, Ђулте |
| сиротињу, што ружним робињама даје лепа имена; или је волиш, чедо, што се дружи са странкињама |
| „јагње моје“; чак робињама дајемо лепа имена да им не буде жао што су робиње.{S} Каква лепа им |
| ни — ортака.{S} Мис Пирсон!{S} Ове жене имена немају.{S} Њих зову једним општим именом: жене, к |
| рота без отаџбине!{S} О моја сирота без имена!{S} Да је у Турској, занета за Француском мајка б |
| мбра 1907.</p> <p>Душо!{S} Сиротице без имена!{S} Мајка ће те послати деди, да ти деда име да, |
| ојте мислити да се турској женској деци имена драгога камења и цвећа дају случајно!{S} У њих ни |
| е се год састане са Солуњанима, ређа им имена зетових предака и помиње му конаке: два у Бејлер- |
| ошто пређе рукама преко лица при помену имена пророкова и очита кратку молитву, она мирно и тих |
| Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави се да н |
| ше, називајући своју чисту жену прљавим именима.{S} За срећу, она чу само оно једно.{S} Сестре |
| пски и назвале турску хаљину француским именом, и изговориле у друштву по коју француску реч.{S |
| имена немају.{S} Њих зову једним општим именом: жене, као ово около на клупама: јастуци.{S} Ово |
| заборавих!{S} О што волим кад ме зовеш именом које ми даде слатка Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги |
| повијена, а она загука као да се радује имену добивену од деде.{S} Он је узе, притиште је на гр |
| у свету књигу смем да поменем по правом имену: абдеслија сам.<ref target="#SRP19120_N70" /></p> |
| S} А, мајчице?{S} Арслан-Нури!...{S} По имену се познаје да му отац није телаковић.{S} Јер, на |
| тку, он је муслиманин само по вери и по имену, иначе не, јер у Европи је одрастао, живео до пре |
| четак од „мим“, првог слова у пророкову имену, па опет отвори књигу, и тражећи нешто непрестано |
| P19120_N8" /> узвикну Мерсије озбиљно и имитујући потпуно њину енглеску учитељицу, да гошћу нас |
| 19120_N36" /> узвикну Мерсије, али тако имитујући Енглескињу, да се Фатма насмеја и рече:</p> < |
| ету, он готов, и врло весео.{S} Њему је импоновала Османова енергија, мушкост; и допадала му се |
| бивеним срцем изиђе, иђаше улицом живо, импровизујући стихове:</p> <l>Дивљаци! жена још је вама |
| диш?!“ „Зејне-ханум, ти тако говориш за инат... што сам те узео младу...{S} Хајде кући, деци,“ |
| у се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, ожени трећом.{S} Трећа му седе месец дана!...{S} |
| зане муке — он се понова ожени: њој „за инат“.{S} Та друга бејаше заиста красна, али с Османом |
| ре променише нарав, због дувана Нурије, иначе говорљива, сад по ваздан ћути, све је вређа, и за |
| ки обичаји. „Дај реч да се нећеш опити, иначе да ти жена није више жена.“ — „Боже, што је то гл |
| ла бенђелук, зацело.{S} Да кријемо ово, иначе ће нас нове избрисати из списка.{S} Да је прихваћ |
| је муслиманин само по вери и по имену, иначе не, јер у Европи је одрастао, живео до пре две го |
| се. „Она није свесна свога расположења; иначе, она би молила Бога да се никад не расвести, да с |
| к, што је семе љубави на површини срца; иначе, да је прошло време, да се укоренило, ћутала бих: |
| и, и кад јој то нене каже, она заплаче; иначе је мирна, „ћути и трпи“.</p> <p>Кад је била за му |
| , те су сви говорили да је јектичав.{S} Иначе је добар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али- |
| сећам: кад кудгод одеш, разгалиш се.{S} Иначе, како би легла у постељу тако немирна.{S} Иди.{S} |
| м небу, покуљаваше пламен с треском.{S} Иначе, ваздух је сасвим миран, непокретан, само задрхти |
| се, гледајући у ствар, у аутомат, у ону иначе живу и интелигентну Емир-Фатму, и од њеног бескра |
| ким часом јача и воља и снага...</p> <p>Иначе, овде је теже но у Солуну: турске жене као у џако |
| да сам протеран, да ме тетка храни као инвалида.{S} Кажите њену оцу и њој: да ништа немам, све |
| е путница, а Францускиња је жена једног инжињера у нашој Беледији...</p> <p>— Наши уче, уче, па |
| дође и каже да мора да путује, с мужем, инжињером, чак у Каиро.{S} Опа се није устезала да каже |
| и, грохотом би се насмејала.{S} Боји се инстинктивно, као коњ бича или пас батине.{S} Нени би м |
| јој је љутито, а она је узе блажена, и инстинктивно склопи очи, као да хоће да их одмори, да и |
| и ако је пуна: поред европских музичких инструмената, ту су њен ут и њени зилови; она је понека |
| а, види се по силном мирису и по многим инструментима за свирање; да је ово соба савремене мусл |
| нџа.{S} Дочека их домаћица, млада, врло интелигентна и врло културна.{S} Говораше с Арифом енгл |
| и мила ученица и васпитаница врло, врло интелигентна, и да често, кад што рече, не верује да је |
| у ствар, у аутомат, у ону иначе живу и интелигентну Емир-Фатму, и од њеног бескрајног осмеха т |
| рече посланиковица, а Ариф осети један интензиван бол, и стид, и никад не виде колика је Турки |
| , град где се осећа покрет харема, њено интернационално друштво, и њена пријатељица, сестра по |
| ући га у загрљај...</p> <p>О, колико је интиман и свет овај тренутак, овај кратак чин из дуге к |
| >И на енглеском језику отвори се готово интиман разговор.{S} Нове казаше да су све три биле рас |
| је свакоме дала знак да јој је та жена интимна пријатељица и казивала је где је рођена, одрасл |
| вела на турску свадбу ноћу, кад је врло интимно, кад турске жене заборављају да су госпође и же |
| и плачу, па и невеста.{S} Она је у овом интимном и светом тренутку само нежна кћи и унука, осет |
| нађе је, па је читаше с чудно дирљивом интонацијом.</p> <p>„Има Бога, има раја, има пакла.{S} |
| енглеским изговором и потпуно енглеском интонацијом:</p> <l> <foreign xml:lang="en">We watch'd |
| х, да ти кажем, мајчице.{S} Сутра рано, иншалла’<ref target="#SRP19120_N69" /> ето његове стрин |
| " /></p> <p>— Иншалла’!{S} Иншалла’!{S} Иншалла’!{S} Не заборављам ја Благога и Милосрднога, ма |
| т: <pb n="206" /></p> <p>— Иншалла’!{S} Иншалла’!{S} Иншалла’!{S} Не заборављам ја Благога и Ми |
| <p>Нене се обрадова и узвикну:</p> <p>— Иншалла’!{S} Сутра рано.</p> <p>Чим се свану, одоше по |
| и рече трипут: <pb n="206" /></p> <p>— Иншалла’!{S} Иншалла’!{S} Иншалла’!{S} Не заборављам ја |
| већ кад мислиш, ти се подигни и реци: „Иншалла’“.<ref target="#SRP19120_N104" /></p> <p>Он се |
| то је годинама тражила и желела, љубав, ипак је врло често бивала тужна како никад раније.{S} О |
| уно невиђене. (Ја говорим уопште.) Али, ипак, као за све тако и за брак, људи су удесили да они |
| у море бацили...{S} Али и ако се крило, ипак се нешто чуло, од младића, Џемал-бејових ононоћних |
| и?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те тамо рачунају у зре |
| ило овако.{S} Не осећа гриже савести, а ипак јој је некако необично тешко, и непрестано је држи |
| мти, овако пуна темперамента, озбиљна а ипак као дете.{S} Притрча јој, у геџелуку, неочешљана, |
| ле у трамвај, наместиле се иза платна а ипак печа нису дигле: отишле су к Депоу.{S} С времена н |
| да, много је савршенији од нашег, па га ипак називају несавременом, преживелом установом.{S} Ја |
| ао из наше куће!{S} Крили од мене, а ја ипак дознадох, па умало не умрех.{S} А она, претерано о |
| пут...{S} О како су ми руке јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака, решетке би се поломиле, пале |
| ет који је ишчезао.{S} Али тај свет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од |
| {S} Ариф није била из овога друштва, па ипак сврати да види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту с |
| им разговорима.{S} То је тако, мала, па ипак је међу вама пуно девојака заиста чедних, и ако не |
| турна, културнија од много њих овде, па ипак ништа:{S} Туркиња.{S} У њену културу гледа се с не |
| „У Европи је брак много савршенији, па ипак га називају преживелом установом и раде му на рефо |
| м могла пред оцем!..{S} Невероватно, па ипак, било је...{S} Али, моја срећа: он је држао да сам |
| у".{S} Она говори о духу, не о срцу; па ипак, она више има срца но духа.{S} Цариграђанка, кћи ц |
| {S} И ја сам у чаршафу од девете.{S} Па ипак, Емир, моје је друго: видели су ми очи, видели су |
| абрати отац,“ тако сте ми писали.{S} Па ипак, никад ми мајка није купила хаљину а да је ја не в |
| ји, не постим, и мени је страшно.{S} Па ипак, кад бих чула мујезина с минара и топ с града, бил |
| це, понеки дан велико као у лето.{S} Па ипак, много је пријатније него у лето, нема несносне ле |
| опила очи, ја бих пала у несвест.{S} Па ипак, зашто ми је овако?{S} Плакала бих, никад се ућута |
| {S} Да ли сам се с вама поздравила?“ Па ипак, кад некога воле, ја мислим да морају да се узбуде |
| ао да је тамо био окуженик...</p> <p>Па ипак моје срце није било лудо.{S} После овога, ја прођо |
| мисли с онога због чега пате.</p> <p>Па ипак, Фатми је мало боље, то цела кућа опажа; од пре не |
| ати, нека га у мојој фијоци.“</p> <p>Па ипак, још исти дан, у једном необичном тренутном распол |
| "fr">Cousine Laura</foreign>.{S} Она је ипак боља од ње, честитија; казала је мајци...{S} Анри |
| S} И стриц му је био Европљанин, али је ипак на овај турски обичај пристао и дао реч.{S} Али он |
| о да им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чинила радост поклонима, тврдо верујући да је то д |
| “ Она се трже: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема некога који је испуњавао ову кућу.</p |
| ка се, истина, с момком не познаје, али ипак пита се, хоће ли тога и тога.{S} Грехота је дати д |
| ошла Ариф.{S} Џемал је веровао њој, али ипак се није развеселио.</p> <p>— Лаж, Ариф-ханум од по |
| а да им долази.{S} Овој бејаше жао, али ипак дође „да им каже збогом".{S} При растанку, она стр |
| о осећам.</p> <p>— Неће тако, душо; али ипак добро.{S} Сад се волите, и волећете се; биће деце, |
| траже људи од својих љубазница, па сам ипак све чинила, јер сам га волела, и мислила сам да он |
| </p> <p>— И да се не узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је поднела толике жртве.</p> <p>Ар |
| {S} И са живом муком, управо султановом Ирадом добисмо Отпусно Писмо.{S} Ја нађох другог мужа, |
| вној нози, у погледу морала. „Не, то је иронија,“ помисли Ариф.{S} Говор jе држала будућа предс |
| к упита зашто су се развеле, оне с пуно ироније рекоше: <hi>Кисмет</hi>.{S} Францускиња, која с |
| бојим...</p> <p>— За живот! рече Фатма иронично.</p> <p>— За тебе, рече Ариф очајно.</p> <p>— |
| рђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не погледа о |
| то тражи да турске жене баце, на комаде исеку чаршаф и пече...{S} Како се вратила с Јалија, он |
| поубијаћемо тиране, поломићемо кафезе, исећи ћемо чаршафе, поцепаћемо печа, башјорти, јашмаке. |
| огу сама, рече тихо.</p> <p>Пашиница, с исеченом косом као мушкарац, у белој памучној антерији, |
| тамо две, једнако обучене, по једна има исечену косу као мушкарац, пуше једну цигару, пију из ј |
| ђанке имале су <hi>аврапе</hi>, то јест исечену косу, и врло су личиле на мушкарце.{S} Енглески |
| не може замислити, нити језик смртнога исказати.</note> <note xml:id="SRP19120_N75">Ви сте пре |
| иљна, није се могла уздржати од гласног исказивања своје запрепашћености.{S} Кућа, где је била |
| тише, да експансивна Францускиња гласно исказиваше своје дивљење пљескајући играчици.</p> <p>Ка |
| ет ни воли подједнако ни жали; друкчије исказују љубав и нежност једни, друкчије други.{S} Једн |
| непрестано вичући „ааа! ааа!“, пошто се искашљао; оне га и сад дочекаше само с покривеном косом |
| степенице, и није могао даље док се не искашље, а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као |
| људи, Турци, завиркују ме, намигују ми, искашљују се.{S} Ја окрећем главу или спремим сунцобран |
| капију, нешто да купи, промоли главу и искези зубе: смеје се на мене, и ја се насмејах на њу и |
| обучена у бели чаршаф а црна као гар, и искезивши беле широке зубе закикота се и похита да пољу |
| јиш?...{S}Од јасмина се не види капиџик искићен мертечким јексерима. <pb n="82" /></p> <p>— А, |
| хркама с три хиљаде прошива, на хануме искићене бисером и драгим камењем и намирисане зумбулом |
| гледало се солунско турско богатство на искићеним колима, на богатој коњској оправи, на кочијаш |
| (он ће по старински): на једној ваздан искићеној мазги црној и сјајној као да је од атлаза, ја |
| од љубичице.{S} Па опаса везен појас с искићеном пафтом и обу беле атласке папучице златом вез |
| ика огледала, у Нурије-ханумином салону искићеном од горе до доле спремом, даровима.{S} Лепота! |
| ратио.{S} Очи, утекле у главу, чисто се исколачише кад рече : „Нож!...“ Нурије се стресе. „И ре |
| хну.{S} У овоме друштву не осташе дуго, искрадоше се па одоше у башту, наместише око на пробуше |
| срушише се: две дашчице осташе у њеној искрвављеној десној руци...</p> <p>Уместо да пође к њој |
| ни лице од суза нагрђено, и да не осећа искрен бол и грижу савести, она би, као други пут, за ч |
| су странкиње? умеша се Сафет.</p> <p>— Искрене.{S} Да су као наше, ја се с њима не бих дружила |
| тебе сакрила, зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>— Је ли истина, Сафет, то што ми к |
| Ти то не знаш зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>Ариф је гледаше зачуђено.</p> <p>— |
| еву кћер за свога сина, ми треба да смо искрени.{S} Ти знаш да се често појави рђав живот што с |
| естро, што се баш ја буним, у толико је искреније: из мене не говори моје огорчено Ја, него мил |
| ам затворио.</p> <p>Она осети да говори искрено, па од радости заплака.</p> <p>— А где су, душо |
| ишта више.{S} Ја се загледах у крупна и искривљена слова...{S} Понеко слово, право и ситно, учи |
| дех, па сада горим:</l> <l>Ти ме запали искром из ока.</l> <l>Зар да у нено сам се претворим?</ |
| с једном турском женом обученом у стар, искрпљен чаршаф.{S} То је била прерушена Нурије.{S} Она |
| ноге чак и оној сиротој Емине-кадуни с искрпљеним чаршафом — зато што је стара.{S} Боже, како |
| средњом капијом беху неколике Туркиње у искрпљеним чаршафима, и неколико просјака, па неки доби |
| е „лепо јавио“.{S} И овде је родитељево искуство уз кћерино неискуство.{S} Мислећи на Европу, в |
| е назирала добру муслиманку, верну кћер Ислама: помирила се са својом судбином, предала се вољи |
| огла и помислити да моја кћи није верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ После три дана опет и |
| доше им на ифтар с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао је да, по свом обичају |
| -Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Нури |
| .{S} Знаш наши бећари:{S} Ахмед-беј, па Исмаил Дортјоли, па Осман Егрибаџак...{S} Кјучук-ханум, |
| ику турску кућу, странкиње су их водиле Исмаил-Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а и на дивн |
| ој је, Мерсије, рече Фатма. — Појави се Исмаил-бејов унук; оне се подмигнуше.</p> <p>— Ко с дес |
| јов харем <pb n="3" /> дошао је у госте Исмаил-Ахмед-бејову харему, из Старога Солуна у Нови Со |
| ахама и унукама, мајка Ибрахим-Хасана и Исмаил-Ахмеда, два богата Цариграђанина који су се досе |
| н-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мурад-Ну |
| а узе десни.</p> <p>— На средњем је био Исмаил-беј, на десном Осман-ефенди...{S} Осман је лепши |
| је Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на Јали |
| ом Осман-ефенди...{S} Осман је лепши од Исмаила.</p> <p>— Није леп ниједан, рече Фатма равнодуш |
| га има: „Агара је њим угасила жеђ сину Исмајилу".. а за овим цигаре, ко пуши.{S} После, клањањ |
| ачем?{S} Твоју тугу сваки поштује, моју исмејава.{S} Не, ја чак не смем ни да тугујем, да плаче |
| S} Она осећа да их странкиње оговарају, исмејавају, и подвикнула би им: напоље! али се уздржава |
| чује, он неће смети изићи пред другове: исмејаће га...</p> <p>И смисли да то поправи, те набави |
| , те се гурнуше у једну малу собу да се исмеју.{S} Његов глас се сасвим променио: пискав је и п |
| оли просвећеност њине земље, а Ђулистан-Исмет-ханум Енглескиње, то јест високу културу њине зем |
| , — за развијање ; друге су уз Ђулистан-Исмет-хануму, младу и врло образовану, — против развија |
| Немету.{S} Сад видим: ти си уз Ђулистан-Исмету, ти ниси за ослобођење харема, за развијаше, ти |
| але Фатму; оставиле су је да се одмори, испава.{S} Сутрадан је устала кад и оне, и с чисто свет |
| уши; ви сте данас имале времена и да се испавате и да мислите на мене несрећну, на наше друштво |
| много пута досада, провикаће, па ће се испавати, и сутра ништа.{S} А какву је борбу сама собом |
| омиње...{S} Отвори друго писмо; из њега испаде једна карта.<pb n="288" /></p> <p>Драга ханум,</ |
| е ништа не зна.{S} А мени се чини да ће испасти све не може бити боље.</p> <p>— То је један огр |
| ово рођење или пред његову смрт, већ за испаштање грехова у минулој години.{S} Уз Рамазан, дању |
| е жене никако да зарасте.{S} Кад год је испере и обложи хајдучком травом, она пружи руку, с бел |
| ћу да позовем женског Хилми-пашу, нека испита Фатму.</p> <p>Мати му се изненади и рече:</p> <p |
| а и обучена у загасито зелено.{S} Па је испита.</p> <p>— Знала сам ја то, Ариф-тејзе, још кад ј |
| е у очи сину; а он поче:</p> <p>— Да се испита Фатмино срце ?{S} Ха! ха! ха!{S} А је ли испитив |
| ?{S} Оставите ме, децо, с Фатмом, да је испитам.{S} Идите да се Богу молите: узели сте абдест.{ |
| му хоће ли...{S} Ја ћу је питати.{S} Да испитамо њено срце...{S} Ја ћу га испитати.{S} Да видим |
| рећни отац, муфтија, преко једне рођаке испитао, она све казала.{S} Пошто се нашли сведоци, наш |
| S} Да испитамо њено срце...{S} Ја ћу га испитати.{S} Да видимо да ли јој је срце слободно, или |
| ; али и тебе ћемо скоро“.{S} Кад тобоже испиташе Фатму, Ариф изиђе и рече:</p> <p>— О, ханум-не |
| ушки, другови...{S} С њима се спрема за испите... мора радити, јер тетка може оставити своје им |
| рске жене, одлазиле су Фатминој мајци и испитивале је; а она се све више и више хвалила што је |
| абрекле.</p> <p>— Наша срца, сине, нису испитивана, али и ми смо питане хоћемо ли, и ако смо зн |
| атмино срце ?{S} Ха! ха! ха!{S} А је ли испитивано срце Фатмине мајке, мајчице?{S} Ха! ха! ха! |
| естивши младога беја на диван, узеше му испитивати рану...</p> </div> <pb n="234" /> <div type= |
| м телом и осакаћеном душом, кад је љуби испитиваће је, је ли покривала лице кад се на улици сре |
| им-Хасан-беј.{S} Свршено је.{S} Ни кога испитуј, ни кога криви.{S} А муслиманин си, па ћути и т |
| изненада!</p> <p>— Кажи срећно, па онда испитуј, рече јој зет.</p> <p>— Нека је срећно, да Бог |
| ја сам видео тебе ..</p> <p>И после је испитује кад га се највише сећала, кад је била сама или |
| замера својој другарици, само је лукаво испитује: шта све има.</p> <p>— О, много!.. о чему ни п |
| {S} Већина долази из радозналости, фино испитујући шта је све било, и ако су чуле, и ако знају |
| даље један пас наслонио главу на шапе и исплазио језик. „Тонди ће нам липсати !“ рече она уплаш |
| ће ударити у већи плач...</p> <p>Кад се исплака, она замоли муфтију да изиђу у другу собу.{S} Њ |
| а.{S} Плакала сам непрестано, очи бејах исплакала.{S} У сваком детету плавих очију и црних треп |
| иси за мене, и испраћа нас пошто нас је исплатио по уговору као слушкињу, и што никад нисмо сиг |
| арци је не ућуткују, остављају је да се исплаче, јер сви знају да <pb n="192" /> су жене као де |
| Сузе су ти у срцу, она је у тим сузама: исплачи их, сине, обриши их, скупи их у махраму, па њу |
| е, да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош“...{S} Уђе у своју собу, и сваки |
| S} Да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош, да навеземо чевре за двадесет п |
| >А пашиница сву ноћ пе заспа.{S} Кад се исповедала муфтији он јој је изговорно ово:</p> <p>— Ха |
| а доста мирно, ја сам се муфти-ефендији исповедила, и пожалила сам му се и као свештеном лицу и |
| -ефенди!{S} Били сте нам саветодавац, и исповедник, и пуномоћник, и сведок.{S} Хвала вам.{S} За |
| , и на отвореним, и пешице, по чаршији, испод руке ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту |
| ица, кад да се састају, и где?{S} Тамо, испод Чауш-Манастира, поред каквог напуштеног гробља, и |
| заспе.</p> <p>Понекад каиком што стоји испод конака једне наше познанице (њена је својина тај |
| м, те јој поручи да му дође на састанак испод Чауш-Манастира, милим, познатим стазама, које су |
| у обојили — косу и бркове; трећи, човек испод четрдесет година, био је онај „геније“, гојазан и |
| ју кућу, европски намештену; улицом иду испод руке; походе позоришта, опере, шуме — свет; она н |
| Туркиње, саме самците, у једном кућерку испод Чауш-Манастира.{S} А да на те састанке може ићи, |
| па је попеше на један велики сто у куту испод степеница, где беше <pb n="136" /> опет једна Мон |
| а“, и даје ми да читам романе с местима исподвлаченим оловком...{S} И ја... никад нећу као жене |
| исоким оградним зидовима, гдегде опалим исподупираним дирецима; а чардаци, ћошке, софе, џумбе, |
| у кући европско, он растури, испродава, испоклања, спали.{S} Колика је била ватра док су гореле |
| вара!{S} Можда његов темпераменат се не испољава, и то ју је тешило, давало јој наде.</p> <p>Су |
| све слушкиње.</p> <p>Никад није оволико испољен садашњи турски харем као данас; никад није у ма |
| да се некултурност једне земље највише испољује <pb n="259" /> у раскошном облачењу и кинђурењ |
| ђе до прага окрете се, готово се сасвим исправи и рече:</p> <p>— А јеси ли, сине, говорио с бра |
| ревија се уназад, додирује теменом тле; исправља се, пуца прстима, подврискује, преврће очима, |
| о је писала дуго, прочитавала, брисала, исправљала, преписивала; јер њена Госпођица обраћала је |
| што толико желе да виде, човека!...{S} Исправљен као кипарис, уздигнуте главе, али врло блед, |
| S} Она му устаде, и не рекавши ни речи, испрати га само до собних врата: даље је ноге нису носи |
| драви друга, затвори писмо непрочитано, испрати га и нађе Фатму.{S} Она бејаше у једној малој с |
| застидеше и пустише се; Фатма похита да испрати тетку.</p> <p>— Како је кратак мој бол, тејзе, |
| ехназе-хануме.</p> <p>Сва срећна, Фатма испрати миле госте: они ће сутра на чифлук.{S} Сва срећ |
| сти, јер — „смртни" су.</p> <p>Фатма је испрати до средње капије и загрливши је прошапта:</p> < |
| дану оптужује...{S} Отиде, а она га не испрати, нити му на ноге устаде: први пут како се удала |
| њене душе, он је с њом...{S} Ариф-ханум испрати странкиње чак до прве капије, и одгледавши их, |
| је напад, те јој рече да легне, и пошто испрати из собе Османа, затвори шалоне, нареди да се по |
| једном необичном тренутном расположењу испрати га.{S} А после, сто пута се покаја што га је ис |
| га дочекаш у оној хаљини у којој си га испратила.{S} Јер и ако си иста, изгледаћеш му као друг |
| } А после, сто пута се покаја што га је испратила и сто пута рече: ако!</p> </div> <pb n="30" / |
| слутити чим би ме могла обрадовати. „Ми испратисмо младожењи челенку".{S} Ове просте речи кроз |
| то да га данас испратих у џамију, ја га испратих у школу!{S} Осетих кад се нешто од мене откиде |
| ана, у подне.</p> <p>Уместо да га данас испратих у џамију, ја га испратих у школу!{S} Осетих ка |
| е би сестри учинила на жао, кријаше.{S} Испратише је до каније, Фатма са сузама у грлу: ништа ј |
| игара.{S} После, разговор, разговор, па испратише Фатму:{S} Нурије има нешто да каже...</p> <p> |
| ке Џемал бејове.</p> <p>Кад почастише и испратише пуномоћнике и сведоке, сестре уђоше у Мондије |
| оше кућама.{S} Све ћуте.{S} Домаћице их испратише чак до прве капије.{S} Ово кратко ћутање збли |
| о је Ариф-хануми. <pb n="251" /></p> <p>Испратише је кући на колима с Ајше-кадуном, грдећи њена |
| че кад кћер удаје, кад се с њом прашта, испраћа је мужу.{S} И једна стара комшика чуди се. „О, |
| је светује, да се потчињава мужу, да га испраћа, да му се обуче и накити кад зна да ће кући доћ |
| уме пред човеком ..{S} А кад је сестра испраћа, она вели:</p> <p>— Душо Емир, ја ти се нећу уд |
| ко доба може рећи: иди, ниси за мене, и испраћа нас пошто нас је исплатио по уговору као слушки |
| човек!{S} Не крије се кад га дочекује и испраћа, не стиди се кад из собе изиђе сва малаксала од |
| растрчаће се по кући: доливају шербет, испраћају га гостима.{S} И поче говорити о другој радос |
| осфор, у воду, или погледима дочекују и испраћају мале лађе овде зване „просјаци“, зато што сад |
| скочи те отвори на софи врата...</p> <p>Испраћајући пријатељицу, Ариф пружи руке као кад се Бог |
| да их дочекујемо насмејана лица, да их испраћамо.{S} Ти си видела старотуркиње, чак и твоја ма |
| к, на све њине састанке и разговоре, на испраћање, на изласке, на шетње, на радост кад долази, |
| бразе и падаше на њу; а она се брањаше, испрва молећи, после љутито. <foreign xml:lang="fr">„So |
| gn> Али шалу па страну, умало не умрех, испрва, а после... ослободих се, и не допаде ми се: фра |
| једне куће па захвати целу махалу...{S} Испрва је ишао од куће само дању, после и ноћу: за то м |
| адовима, а на лицу су им груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово позајме у простих, старих турс |
| урским махалама као да некога тражи.{S} Испрва је мислио само на оно како су слагали Фатму, а п |
| с вечери, па се врати ујутру, весео.{S} Испрва ретко, у два три месеца; после, сваког пуног.{S} |
| а сам му пунила кесу, он је празнио.{S} Испрва га одвраћах лепим, после ружним: и да ми реч, за |
| је била за мужем, Мерсије јој долазила испрва непрестано, после никако, чак ни за време Рамаза |
| ло су личиле на мушкарце.{S} Енглескиња испрва није ништа разумела; али кад јој Францускиња узе |
| дан дуд сав у сунцу, и замоли га.{S} Он испрва неће, не воли да се меша у туђе послове; али кад |
| им јој је покривено лице, чочеци полазе испред њих, звецкају зиловима и певају...</p> <p>На хар |
| Ја то сматрам и за срамоту: да побегнем испред невоље као кукавица...{S} Не, ја бежати нећу; ја |
| и умела ниједна глумица.{S} Смејаше се, испрекидано говорећи: „Па... <foreign xml:lang="fr">Mon |
| {S} То ми је био сан ... говораше Фатма испрекидано.</p> <p>— И сан ти се остварио..{S} Само да |
| еме плачу и време песми.{S} А ви сте то испретурали: спавали сте кад је требало да бдите, говор |
| олини, под зеленим брсним дрвећем, чије испретурано надгробно камење чини се као стадо на планд |
| еме на скут и руку, брзо, без устезања, исприча јој сву тајну њене унуке.{S} Она, плачући од ра |
| младотуркиња, <hi>нова</hi>.{S} Седе да исприча хартији, да пише Госпођици.{S} Али пре но што ћ |
| p>А она под тим утиском, у радости, све исприча: <pb n="33" /> како га је видела на Јалијама, к |
| и и пође Ибрахим-бејовима да им сад све исприча, кад није раније.{S} Али тек што се ухвати за р |
| лу сасвим добро, да је рана зарасла, те исприча Фатми све... „Ни Бога не волим овако,“ рече без |
| Ујутру посла по Ариф-хануму.{S} Све јој исприча.</p> <p>— Није, зете, луда, не бој се!..{S} Кћи |
| његове.{S} Она му сасвим свесно и лепо исприча да јој се учинило да нема десне руке, а кад је |
| и су чисти...</p> <p>Па је замоли да му исприча откуд јој је то дошло, да ли се нешто љутила, ш |
| муфтију да изиђу у другу собу.{S} Њему исприча своју историју као оним женама, па се вратише у |
| ди Нурију и њену сестру : ђаурке.{S} На испричавши „муфтијину причу“ матери и жени, стрча у баш |
| > <p>Да је старотуркиња, она би већ све испричала робињи; али је младотуркиња, <hi>нова</hi>.{S |
| пашиница.</p> <p>— Ја сам вам синоћ све испричала као сестрама по души; ви сте данас имале врем |
| знала да се воле...{S} Ариф-ханум ми је испричала о Емирином болу...{S} Да ме питаш, Алије, ког |
| па су се чудиле.{S} Она је то опазила и испричала им како једанпут, кад је била врло млада, раз |
| де дошла ја сам јој казала, све сам јој испричала као сад теби — сама сам се изобличила...{S} Ш |
| дела с њима на софи и све им је потанко испричала.</p> <p>— Све си учинила како су те научили т |
| пуна да прснем, а немам пред ким да се испричам.{S} Ми се спремамо за чифлук.{S} Како ћу тамо |
| а.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти испричам једну приповетку коју сам чула у Арабији и кој |
| и, говорећи:</p> <p>— Нурије ће вам све испричати.</p> <p>Па оде остављајући их у чуду.{S} Они |
| хваћене“, како су се могле заборавити и испрљати оно што ни море не може опрати — образ!</p> <p |
| Што год би у кући европско, он растури, испродава, испоклања, спали.{S} Колика је била ватра до |
| оту, у љубави: задовољен њом, Осман-беј испроси девојку.{S} И ово би изненада, неочекивано, неж |
| ије.</p> <p>— Око ти светло, ханум !{S} Испросила се Фатма.</p> <p>Она ништа не умеде помислити |
| је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти си се испросила, али се ниси венчала, удала.{S} Ти не знаш шт |
| снахо, и свом пријатељу: јединица ти се испросила.</p> <p>— Да смо у љубави, госпођо мајко, ја |
| игу, Немици, удатој за Грка: кћи јој се испросила без њена знања; испрошена била три године; ка |
| бих прво њој, у поноћи, и пре но што се испросила.</p> <p>— У великој радости као у великој жал |
| дошле јој на честитање, кад јој се кћи испросила, тек после неколико дана.</p> <p>И долазиле с |
| иф.</p> <p>— Колико има како јој се кћи испросила? брзо рече Сафет.</p> <p>— Њена кћи тек је уш |
| Ибрахим-Хасан-беј охол: како му се кћи испросила, венчала, он не иде где су солунски бејови не |
| ационална осећања.</p> <p>— Ја ћу да је испросим па ћу да је љубим као вереник.</p> <p>Она се н |
| то није толика срамота; он зна да није испросио Ђаковичанку, него Солуњанку, кћер цариградског |
| p>— Ја сам мајка, али нисам могла...{S} Испросих за јединца невиђену девојку...{S} Ја бих, чини |
| а: кћи јој се испросила без њена знања; испрошена била три године; кад јој вереник дође из мест |
| ота.</p> <p>Кад робиња рече да је Фатма испрошена, она од изненађења не могаде доћи к себи. „Ка |
| мо ли кћи-..</p> <p>Кад помислим да сам испрошена!{S} Кад се сетим обележја!{S} У Цариград су д |
| <p>— А где је Фатма?</p> <p>— Као свака испрошеница, сакривена.</p> <p>— И она ћути, зете?</p> |
| него човека.{S} Али каква је то шала од испрошенице?!</p> <p>— Није шала.{S} Ја од тебе не умем |
| ам без вашег повратка: ви да ме гледате испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да ме спремате за сва |
| ицири, одјекује чађава кафана, тресу се испрскали прозори, и игра, пуцајући прстима, један оспи |
| ност, дужност не по разуму већ по срцу, испунила, а ти ради како хоћеш.</p> <p>То рекавши, уста |
| и да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{S} Твој отац не би мене за зета, пошто сам |
| ње тај џак брашна, мислећи : „Завет сам испунио; поклон нисам узео натраг већ сам га купио!“... |
| јестивом, јелима зготовљеним на маслу, испуњавао сву чаршију.{S} Девојке, идући за мајкама, с |
| њој се ипак чини да нема некога који је испуњавао ову кућу.</p> <p>Данас помиње Парижанку више |
| еше мислити шта ће.{S} Дим се колутао и испуњавао собу.{S} Најпосле Нурије прекиде ћутање:</p> |
| ња, Мадам Ажил...</p> <p>Особита музика испуњаваше салон.{S} Странкиње су играле, а Туркиње — с |
| било срце, оно широко, велико срце њом испуњено?</p> <p>Опет се враћа на почетак, и себе извињ |
| ирецима; а чардаци, ћошке, софе, џумбе, испусти, све с кафезима давали су слику једнога правог |
| одзва једна робиња.{S} Наједанпут, она испусти огледало, јер јој се учини као да је на лађи.{S |
| молили да ме удаш за Џемала.</p> <p>Он испусти чибук и погледа кћер разрогачено.</p> <p>— Ја г |
| д никад није волела нашу...</p> <p>Ариф испусти хартију.{S} То више није роман, ни стихови из К |
| улистан-Хисметом као верни за Пророком, испустила сам, и ја немам снаге да је подигнем, јер нем |
| се, а њен смех зазвони као сребрни суд испуштен на мраморно тле.</p> </div> <pb n="165" /> <di |
| Францускиње, она је „у свом елементу“: иста је као оне...{S} И да је не зваше, ко зна докле би |
| не земље.{S} Да је Мадам Аристид оваква иста, а да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела. |
| којој си га испратила.{S} Јер и ако си иста, изгледаћеш му као друга.{S} Ми морамо да им се ги |
| риф, па измириса своје сестричине лице, истапка је и оде.</p> </div> <pb n="151" /> <div type=" |
| е? узвикиваше, па се с ханумама изгрли, истапка, ћерке им измириса, ижљуби.</p> <p>— Ти си се п |
| се састаше: изгрлише се, измирисаше се, истапкаше се, и опет се изгрлише.{S} Ибрахим-Хасан-беј |
| „уништење”.</p> <p>Пошто се изгрлише и истапкаше, поседаше на стакленој софи; али се девојке б |
| ло као баруштина.{S} Исти луди појмови, исте глупе предрасуде, старе, изанђале: с човеком не см |
| ати из Турске, и, помислите, узео па је истерао из наше куће!{S} Крили од мене, а ја ипак дозна |
| ље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га питам, јесу ли жене ствари.{S} Срце м |
| њино друштво устајало као баруштина.{S} Исти луди појмови, исте глупе предрасуде, старе, изанђа |
| ћна она жена којој је муж и драги један исти човек!{S} Не крије се кад га дочекује и испраћа, н |
| глатко лице набрало се; само ти је нос исти, велики као што је био.“ И ја се загледах у очев н |
| га у мојој фијоци.“</p> <p>Па ипак, још исти дан, у једном необичном тренутном расположењу испр |
| рти дан осети се сасвим добро и устаде, истина доцкан, пошто је Осман увелике отишао, обуче се, |
| а „хоћу“.{S} Али Џемал, то је наше име, истина; но ово значи још и <hi>лепота</hi>.{S} Дакле, м |
| е кеса и везење чеврета.{S} Девојка се, истина, с момком не познаје, али ипак пита се, хоће ли |
| наест, на Истоку зрела девојка!{S} Оно, истина, лепо понашање <hi>често</hi> одаје лепу душу; а |
| 249" /> у лепо лице, тражи јој погледе: истина слаба, али лепа, лепша од оне три, па чак и од З |
| о је био.“ И ја се загледах у очев нос: истина велики, већи него у нашег комшије, а ја то нисам |
| се.</p> <p>— Али, мене не гризе савест: истина сам била болесна.{S} Само ме је срамота што пуши |
| ече :</p> <p>— Можда сам се смањила.{S} Истина, ја нисам мала, ја сам средња, као Сафет.</p> <p |
| о свето и велико: ослобођење харема.{S} Истина, ја то нећу моћи сама; али са мном саосећају неб |
| се умије и да с њом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, али она неће бити девојка.{S} |
| ачеш, око моје?{S} Шта ја више знам?{S} Истина, смем да идем пешке, смем да обучем јелдрме и да |
| раде као лопов и шапатом рече:</p> <p>— Истина он, Нурије-ханумин сестрић, Мурад-Џемал-беј.</p> |
| анкиња, и она сад види како је то горка истина.{S} Час-по, кад осети неку мисао, она запушава у |
| сви прописи друштвених правила, правила истина источњачких, али пуних лепоте, заосталих од једн |
| често појави рђав живот што се прикрила истина.{S} Кад бисте се сад завадиле, никад се не бисте |
| је прекиде:</p> <p>— Та кућа!{S} Богата истина, али пуна: родитељи, брат, сестра, снаха, братов |
| е, пењу се у затворена кола.{S} Невеста истина развијена, али кола, притерана уз капију, заград |
| мом ишао од познаника до познаника: све истина онако.{S} И он га тада дао својој мајци, она мен |
| ина пашић, да је истина оџаковић, да је истина богат.{S} А Цариграђанин је.{S} Ви сте му виделе |
| итао и дознао да је истина пашић, да је истина оџаковић, да је истина богат.{S} А Цариграђанин |
| стите, у то сумњала.{S} Сад видим да је истина: оволико писмо, па све о себи, ништа о вама.{S} |
| S} Зар ја нисам распитао и дознао да је истина пашић, да је истина оџаковић, да је истина богат |
| ут, и сад морам да говорим оно што није истина, рече муфтија и оде.</p> <p>Ибрахим-Хасан беј га |
| анкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>— Је ли истина, Сафет, то што ми каза? упита Ариф.</p> <p>— Так |
| и:) Како је могао доћи?..{S} Кажи је ли истина?..{S} Можда те љубио?..{S} Можда...{S} Кажи!{S} |
| фантазија младе турске девојке...{S} Он истина живи, дише, ходи, говори, воли...{S} О, само још |
| има четири недеље; вама шест...{S} Оно истина, меден и треба да је мало дужи, али овако дуг... |
| ке...{S} Дипломатске Школе.{S} Је ли то истина?</p> <p>Париз, 27 априла 1907.</p> <p>Где сте ви |
| великашке кћери: затворена, у богатству истина, али с проводњом само по харемима.{S} Ја сам Цар |
| ропски обичај, то је наше.{S} Кафези су истина густи; опет... видеће га.{S} Или, нека се она на |
| инио се краћи; хамами се зажеле ханума (истина млађим женама и девојкама догађа се да га и уз п |
| .</p> <p>Кад помислим да је <hi>он</hi> истински, није га створила фантазија младе турске девој |
| он је човек према болеснима.{S} Ја сам истински била болесна.{S} Имала сам страшан напад, као |
| рђавих уста?{S} Хиљаду пријатеља, један истински: ти си од пријатеља затворио капиџик.“</p> <p> |
| аука.{S} Да јој <pb n="214" /> сад каже истину.{S} Како?{S} И да рече: „Слатка нене, венчања ми |
| њава себе:</p> <p>— Ко би смео говорити истину пред Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не би остала |
| еју се, што лаже.{S} Оне не знају да он истину говори, јер она се пред њим претвара...{S} Она ј |
| ком путу; а хануме су отварале прозор и истицале Фатмину лепу главу да је омилује ветрић, који |
| оже милује га, и друг му побегне; а он, исто као сад: грознице, бунцање.{S} На мене је, тешко м |
| идејом:{S} Францускиња, Мадам Веран.{S} Исто као мене.{S} Не, не!{S} Ми ћемо смети много више п |
| Енглескиња Мис Блак, и говори, изговара исто као она.{S} И Мис Блак се смеје, јер мисли да слуш |
| 120_N22" /> узвикиваше несташна Мерсије исто као њена енглеска учитељица, и ухвати Фатму.{S} Ал |
| лети</hi> и <hi>живети</hi> значи једно исто.{S} Питаћеш: какво венчање?{S} Зар си с њом живео |
| е јој је најлепше, али то је увек једно исто лице.“ — „Лутка!“ проговори Ариф, и окрену поглед |
| ињом, она би зацело и ту заволела, и то исто овако, лудо, начинивши од жене, као онај лончар од |
| .. <pb n="279" /></p> <p>Истога дана, у исто доба, Нурије и Алије укрцале су се у један брод за |
| да је воде на „лакши“ ваздух.</p> <p>У исто време кад и синоћ, пред Нурије-ханумином кућом ста |
| изглед, и ако је био нежан.</p> <p>Још исто вече, они одведоше Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле |
| та.{S} Оне имају духа, али.. ...</p> <p>Истога дана пред вече.</p> <p>Колико је волела тејзе Ма |
| ити да сам баш заиста била луда.</p> <p>Истога Дана у вече.</p> <p>Боже, како сам срећна!{S} Ср |
| да верујем да бих умрла срећна.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Очи ми се засењују, а ја као |
| кријући од тебе и сунце и свећу.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Данас у махрами крв...{S} У |
| брод за Марсељ... <pb n="279" /></p> <p>Истога дана, у исто доба, Нурије и Алије укрцале су се |
| оје што се толико воле?</p> <p>Зора.{S} Исток се више не бели, него као да је поливен златом, а |
| ти.{S} Кукуречу други петли.{S} Бели се исток и мирише ваздух на море и на влажно, мокро ловоро |
| о : нек спавају, нек сањају чаробни сан Истока.{S} Колико ми пута дође да прокунем онога који м |
| обудимо? <hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>.{S} Како ће им бити кад се из тога дубоког |
| виделе. „<hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>,“ изусти Фатма шапатом теткине речи из писм |
| опијене, спавају и сањају „чаробни сан Истока“.{S} Напослетку, ја налазим да су оне срећне: бл |
| могла и разумети; али од осамнаест, на Истоку зрела девојка!{S} Оно, истина, лепо понашање <hi |
| ни у Европи не иде све онако како ви на Истоку, нове муслиманке, замишљате.{S} Ни овамо девојка |
| га што ти имаш осамнаест година, што на Истоку значи: зрела девојка, још мало па уседелица.{S} |
| е, да чујете и моју историју...{S} Моја историја је страшна.{S} Кћи сам Али-пашина; никад нисам |
| и течно и лепо француски:</p> <p>— Моја историја дугачка је и црна...{S} Ја сам кћи Али-паше, б |
| е није роман, ни стихови из Корана, већ историја њенога сопственог срца.{S} Та жена, Мадам Арис |
| вано, могла би букнути револуција какву историја света не памти.{S} Ми смо то већ почеле, и рад |
| отпоче, и ако је ниједна ништа не пита, историју свога живота, не сматрајући Нурију за сестру ( |
| иђу у другу собу.{S} Њему исприча своју историју као оним женама, па се вратише у салон...</p> |
| је, па запаливши нову цигару поче своју историју, пошто рече: „Молим вас, хануме, да ме слушате |
| рече:</p> <p>— Ја ћу вам причати своју историју.{S} Молим вас, хануме, да је слушате...{S} Ја |
| p> <p>— Слатке хануме, да чујете и моју историју...{S} Моја историја је страшна.{S} Кћи сам Али |
| > <p>Ариф-ханум је саслушала пашиничину историју с болом; али, кад је отишла кући, променило јо |
| о није звала људе, него само жене, свих источних народа што живе у Солуну, и странкиње...{S} Ст |
| ко си ме звао, него Џемал-беј, страстан источњак, коме <hi>волети</hi> и <hi>живети</hi> значи |
| писи друштвених правила, правила истина источњачких, али пуних лепоте, заосталих од једне велик |
| однесе под нос сирће од руже, и њиме ми истрља слепе очи.{S} Кад се прибрах, ја зајецах. „Тешко |
| поту, срца пуна жеља и нада, некад, сад иструлела, суха као трава по гробљу, на измаку лета.{S} |
| д досад није видела.{S} Обрадовавши се, истрча, сестри да каже.{S} Њој овај глас не би пријатан |
| S} Кад се врати, она ће све за мене...“ Истрча, весела, да каже нени и мајци шта пише тејзе, то |
| јзе</hi>.</p> <p>Фатма пољуби писмо, па истрча из собе и пољуби нену у руку и рече:</p> <p>— Ам |
| е.{S} Кад је виде, Фатма се изненади, и истрча се са узвиком:</p> <p>— Шта ти је, душо?</p> <p> |
| а полете конаку, где су слуге.{S} Један истрча пред њу, и видев је гологлаву, окрете јој леђа; |
| } Пре но што би и овде свратио, преда њ истрча један турски неваљалац, кицош, висок, витак, мла |
| трну: „Зацело тетка умрла".{S} Не смеде истрчати пред њу, као други пут.{S} Кад Ариф уђе у собу |
| м као тајну већ толико време.{S} Сад се истрчах, опрости! говораше Сафет врло узбуђено: жао јој |
| аш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи са „<hi>нећу је, не примам је</hi>", па после: о |
| цускиња, стално је с њим.{S} Учи, вели, исту грану науке...{S} Дипломатске Школе.{S} Је ли то и |
| оје?</note> <note xml:id="SRP19120_N19">Истурчене Јеврејке.</note> <note xml:id="SRP19120_N20"> |
| ини нешто што дотле никад није учинио — истуче жену...{S} Оставите се тога, Нурије-ханум.</p> < |
| од целог комшилука, па и он обрастао у исцветали јасмин. „О моја слатка сута!{S} Пошто тејзе н |
| аве Ибрахим-Хасан-бејову башту с цвећем исцветалим као у рано лето, где се, између жбунова руже |
| осетио би се мирис ружа, нарочито лудо исцветалог јасмина, по чијим су неисказано великим жбун |
| е лозом, бршљаном и дивљом ружом, много исцветалом, хануме, кроз гвоздену ограду, сасвим европс |
| а написа рецепт; али, пошто га прочита, исцепа га, с речима;</p> <p>— Кали броматиум квари стом |
| i>.</p> <p>Фатми се коса на глави диже, исцепа писмо на најситније комадиће и даде Ђулренгији д |
| изиђе...{S} Отишавши у собу снаси, она исцепа башјорти са своје главе и зави јој рањену руку.. |
| ужним мислима и представама Ариф понова исцрпе сву моралну снагу, и клонувши на узглавље, склоп |
| ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцрпло сву моралну снагу и изазвало овакву живчану кри |
| је матерњи језик француски, па Немице, Италијанке...{S} Све су у балским тоалетама, осим онога |
| д кад би се опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се никад не врати мужу, кога воли, због кога |
| -Манастира.{S} А да на те састанке може ићи, тајну је морала поверити оној својој пријатељици ш |
| а, да није сам.{S} Онако млад требао је ићи са својим врсницима, а он пошао с много старијима о |
| во, и ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи у своју собу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али са ул |
| зашто је отишла не казавши никоме да ће ићи, она одговори брзо и смело: „Побегла сам од куће: н |
| } Бар то није смелост бити муслиманка и ићи развијена кроз град где има муслимана као што је мо |
| , нове много путују.{S} Ја ћу може бити ићи у Анадолију и Сирију.</p> <p>— Због нас су и наши м |
| ар, суто?{S} Доцкан је.</p> <p>— Нећемо ићи.. јавили смо...{S} Алла’!...{S} Дај да те закитим.. |
| риграђанке на улици!{S} Улицом не смеју ићи са својима, а с туђима: раме уз раме.{S} И на какав |
| он, враћала им се снага, моћ, могле су ићи за мајкама полако.{S} Кад су скренуле у једну од на |
| с њом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, али она неће бити девојка.{S} Како је то туж |
| да састави, љубомори да растави.“ Ја ћу ићи Џемал-беју...{S} А?{S} Да идем?</p> <p>Она јако отв |
| ?“ — „Не, него да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву |
| <p>— Довече ћу доћи теби.</p> <p>Вече, ифтар.{S} Фатма је дивно обучена, намирисала <pb n="155 |
| наређује ни за ручак ни за ифтар.{S} За ифтар су, још пре две вечери, позвати гости.{S} Најпосл |
| еба, ко може да једе, ко не пости; а за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибрахим-бејови, са |
| нанула, лупа сатара: свуд се спрема за ифтар.{S} А што се није окусило преко целе године, уз Р |
| родавци и слушкиње, настаје спремање за ифтар.{S} После се иде на молитву; са свих минара окиће |
| о.{S} И сећа се шта смо све спремали за ифтар.{S} После смо почеле о љубави, али мени срећа зат |
| /> ништа не наређује ни за ручак ни за ифтар.{S} За ифтар су, још пре две вечери, позвати гост |
| осећа да је воли.</p> <p>Једно вече, на ифтар им дођоше њени родитељи и њен стриц и стрина.{S} |
| иде суту и рече:</p> <p>— А кад ћете на ифтар, суто?{S} Доцкан је.</p> <p>— Нећемо ићи.. јавили |
| Ви сте, хануме, заборавиле за госте на ифтар!</p> <p>Оне се тргоше.{S} Нурије рече:</p> <p>— А |
| е, пете ноћи сви, осим Џемала, одоше на ифтар тамо; шесте ноћи код њих је на ифтару Ариф-ханум |
| њој да јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три младе Цариграђанко и Ариф-ханум, али да о |
| одитељима, стрицу и стрини, одоше им на ифтар с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом |
| таротуркиња:<pb n="263" /> позва нас на ифтар, спреми нам јела каква никад нисам окусила (њена |
| S} Ми смо позвате код Дервиш-бејових на ифтар, па можда ћемо тамо остати за суфур.</p> <p>У том |
| м цигаре, ко пуши.{S} После, клањање па ифтар, или ифтар па клањање, ко не може клањати гладан. |
| n="187" /> и Цариграђанкама.{S} Сад је ифтар био после молитве; разговор се водно као синоћ на |
| ти хаљине и за све време Рамазана слаће ифтар Рашид-аги, једном самцу старцу.{S} Пашиница не би |
| и бројанице.</p> <p>О, све је готово, и ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи у своју собу, где |
| о пуши.{S} После, клањање па ифтар, или ифтар па клањање, ко не може клањати гладан.{S} После и |
| гости, пре два дана звати за вечерашњи ифтар.{S} Уз капију се оне три закикоташе кад једна од |
| а мојој софри вечера не разликује се од ифтара.{S} Кад каква господска свадба буде, по месец да |
| ши...{S} Још синоћ је јела врло мало од ифтара, а за суфур је нису хтели звати, јер су мислили |
| оствари?</p> <p>Сутрадан, у вече, после ифтара, дође муфтија с бејовима.{S} Киша пљушти, а они, |
| и, јести прстима, чак и Џемал!{S} После ифтара, на отвореној софи, робиње простреше овчју кожу |
| еколико Нуријиних пријатељица.{S} После ифтара, уместо да отиду стране жене, те да уђу у харем |
| ње, ко не може клањати гладан.{S} После ифтара прање руку и уста, па људи с фењерима иду у кафа |
| ли, па би њој било непријатно.{S} После ифтара почела је разговор пашиница.</p> <p>— Ја сам вам |
| мо за сутра ове људе? зваћу их за после ифтара, заврши Нурије.</p> <p>А пашиница рече:</p> <p>— |
| трасно љубити, молећи је да клања после ифтара...</p> <pb n="154" /> <p>Кад поседаше за пун сто |
| :lang="fr">friande</foreign>); па после ифтара, за време доброг варења, расположене, ми уз кафу |
| /> се.{S} Сад је цела кућа клањала пре ифтара, те чим од стола устану и оперу руке и уста, она |
| урији, готово љута на њу.{S} Али још за ифтаром, вечерас просто изврсним, расположење турских ж |
| на ифтар тамо; шесте ноћи код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним кћерима.{S} Ф |
| а, прљава.{S} Како ће да буде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S} Несрећна Сафет кад чу |
| шта не виде, руже је што <pb n="213" /> их обрука вичу на глас: куда ће од бруке !...{S} А стар |
| дара има милостивих, али <pb n="133" /> их има и немилостивих, кога данас може дворити сама, су |
| pb n="184" /></p> <p>Нурије-ханум позва их на суфур, и пред њима пође посрћући.{S} На столу пун |
| gn xml:lang="fr">Mon Dieu</foreign>, да их не дирамо.. млади,“ вели тетка. — „Да Бог да им дове |
| и с пуно поштовања полазе пред њима, да их <pb n="72" /> уведу у кућу.{S} За Цариграђанке спрем |
| ју љубав, муфти-ефенди!</p> <p>— Па, да их венчамо, ханум-ефенди.</p> <p>И то, „турско венчање" |
| мо, да их дочекујемо насмејана лица, да их испраћамо.{S} Ти си видела старотуркиње, чак и твоја |
| есе њине чаршафе, „пелерине“ и печа, да их завије и остави у <hi>јашмак-одају</hi><ref target=" |
| ке, мој отац: „Да их доведем, кћери, да их видиш...{S} Ти њих познајеш, наше комшије, Ахмед-беј |
| клопи очи, као да хоће да их одмори, да их спреми за светлост с те слике, па их наједанпут отво |
| ечина као дан, они пођоше с фењером, да их не би зауставио стражар држећи их за лопове, и вођен |
| руга.{S} Ми морамо да им се гиздамо, да их дочекујемо насмејана лица, да их испраћамо.{S} Ти си |
| иш, то јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу познаш.<pb n="101" /> Мој отац!{S} Да видим |
| сионарку, да их изведе на прави пут, да их васпита и припреми за препорођај, за њихово ослобође |
| а срећним у браку пред нене и мајку, да их по азиски поздрави: и саже се те им направи од земље |
| Пророк, њу, апостолицу и мисионарку, да их изведе на прави пут, да их васпита и припреми за пре |
| неког времена није држала слушкињу, да их не уходи..{S} Припремало се за Устав, за слободу...{ |
| дође време да се чује протест нових, да их пред Европом брани, заступа.{S} С великим црним очим |
| ет, па све младе и све Парижанке!{S} Да их је видела тејзе!...{S} Ја нисам у свом елементу.{S} |
| не могу да говоре, она не сме...{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговори |
| пада преда њ, не грли му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, они би слегли раменима.{S} |
| лачи се.{S} Оне то гледају, ћуте.{S} Да их пита где је Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад ј |
| слушају дрске љубавне изјаве људи, а да их не примају у кућу.{S} Плакала сам без суза: срце ми |
| јој је отац љут, како се врло бојала да их неће пустити да проведу мај на Јалијама; хвалила се |
| у у лице кћер која се бејаше подигла да их моли.{S} Фатма се не онесвести кад изгуби мужа, а ка |
| ски и пуше као Туркиње.{S} Она осећа да их странкиње оговарају, исмејавају, и подвикнула би им: |
| е се оне ослободити тек кад дође ред да их завију у неколико аршина бела платна.{S} Па на што с |
| а те три речи...{S} Сва топла, хтеде да их остави с Госпођичиним, па прошапта: „Не ту!“ и похит |
| шкиња!{S} Фатме ни ту нема.{S} Хтеде да их пита где је, па не смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбе |
| > <p>Робиња не одговори ништа, и оде да их зове.</p> <p>Кад оне дођоше, он викну строго, како н |
| чуле и наљутиле се.{S} Оне би волеле да их описују као Французи своје јунакиње из романа.{S} Он |
| вропске језике кад не воле, стиде се да их чују у својој кући?“ Из сујете, да се каже да су им |
| ма да им осветлим пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз варош пуну живих душа, него кроз гробљ |
| <pb n="53" /> и женских друштава, те да их ми прочитамо, проучимо и да узмемо из њих оно што је |
| а што су јој њени снови?{S} С ким ће да их оствари?</p> <p>Сутрадан, у вече, после ифтара, дође |
| инстинктивно склопи очи, као да хоће да их одмори, да их спреми за светлост с те слике, па их н |
| бичају, и слушкиње с робињом приђоше да их преобују, замењујући им фине плитке ципелице папучам |
| Енглескиње: платиле једној Јеврејки да их доведе.{S} Од странкиња што у Солуну живе, неке се п |
| {S} Може да болује и да се мази, али да их не поштује...{S} Кад би запалила цигару пред његовом |
| е у кући деси нешто што се њима чини да их понижава, обоје страшно вичу.{S} Мајка јој је охола, |
| /> Овде је свега пет, а мени се чини да их има пет стотина, пет хиљада: тако им је огроман рад. |
| моје Мерсије: уста су ти медена, дај да их пољубим.</p> <p>Она јој поднесе уста, пошто их напућ |
| као да чујем пољупце, и мислила сам да их познајем...{S} Ми нове луде, мислимо да су само у Ту |
| е и антерије.{S} И човек би помислио да их више ништа не може раздрагати; али, у томе се чуше з |
| {S} Ах, јава?{S} Како да изиђе, како да их погледа у очи?{S} Па као невеста прво јутро: крије о |
| тну на улици и познаду их.{S} А како да их не познаду кад су скоро развијене!{S} Ја просто обож |
| .{S} Наши људи су...{S} Не знам како да их назовем...{S} Али кажи, бар нека ти знају родитељи.< |
| але на лице пече, а њему је долазило да их задави.{S} По махалама текије, турба, гробља, хамами |
| реле, луде, глупе обичаје, ми хоћемо да их обнављамо!{S} Ко би чуо, од наших, смејао би нам се. |
| сни...{S} И кад то добро знам, зашто да их дубоко ожалостим и грдно осрамотим?..{S} Ја то сматр |
| га су јој та писма, па не мога одмах да их отвори, но их спусти на узглавље и метну своје лице |
| е.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi |
| риф је прошаптала најтишим шапатом: „Да их не будимо : нек спавају, нек сањају чаробни сан Исто |
| !...{S} А за пуномоћнике, мој отац: „Да их доведем, кћери, да их видиш...{S} Ти њих познајеш, н |
| л-беј гледа ове три миле му душе, гледа их готово не дишући, и у души осећа неку тегобу: каје с |
| остио, па да сад с њима клања.{S} Гледа их као неке духове или светитељке кад оне завршише клањ |
| имаше једну по једну свешчицу; прегледа их, из сваке по штогод прочита, француски и енглески.{S |
| каквих у нашим језику зацело и нема, ја их бар не знам.</p> <p>Дакле, драга мала, мени није за |
| љутим на наше „старе“ што су оваке; ја их жалим; себе осећам, све више и више, као апостолицу, |
| ма што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледам и пакосно им завидим: благо њима кад су весел |
| /hi> допадали; па где су сад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млад |
| нигде нема!“ — „Где је то „нигде“?“ ја их питах. — „Наш брак, па наш брак!“ узвикују — „У Евро |
| ајко!“...{S} Јуче оне тако говоре, а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је мојој |
| И она и муж имали су јапунџа.{S} Дочека их домаћица, млада, врло интелигентна и врло културна.{ |
| .{S} Наврх степеница у предсобљу дочека их стара Шехназе-ханум с унукама Фатмом и Мерсијом, обу |
| у јој из чаршије доношена лица: гледала их, бирала их, метала их од лица до доле, гледала се у |
| тлокум, а биле су мртве пијане: опијала их је ноћна тишина, мирис ноћне влаге и месечина.{S} По |
| ршије доношена лица: гледала их, бирала их, метала их од лица до доле, гледала се у огледалу из |
| ена лица: гледала их, бирала их, метала их од лица до доле, гледала се у огледалу изблиза, па с |
| хаљине и замене ципеле папучама, увела их је у салон.{S} Тек што поседаше на шиљтета, дођоше с |
| па сам их заустављала на улици и љубила их: над туђом сам децом плакала као луда; а кад сам год |
| и најдужа молитва у џамији, а пробудила их је љубав.</p> <p>— Ја ћу те звати „Фатма", јер то је |
| имо бела минара и црне кипарисе, бацила их на море где је назрела црне сирене, лађе.{S} Једна ћ |
| а и буне се на уређење харема.{S} Фатма их подсети на Марсела Превоа <hi>Шоншету</hi>, девојче |
| ме које је небројено пута читала, и зна их одавно на памет.{S} Од свих песника, и старих и нови |
| тражаху до поноћи, а кад је нађоше, она их мољаше да спава с госпођом мајком.{S} И сећа се свек |
| ><ref target="#SRP19120_N84" />.{S} Она их одгледа с оним осмехом што јој је раширио румено лиц |
| прстију папучице смакоше јој се, а она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: тражи Мерсију |
| агло побледе, усне јој помодреше, а она их стисну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе последњи |
| дитељи свога детета не познају, јер она их се боји, па им је неискрена.{S} Она не зна да ли је |
| Оне су пред њима слободне; Францускиња их је бунила кад год су биле саме, пред њиховим гуверна |
| , образованија од свих, ова Францускиња их не оговара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом о |
| стране измењаше се грациозна темена, па их Сафет с јетрвом одведе у јашмак-одају, да се развију |
| х, као да у кући има ђака, студента, па их одведе на софу с отвореним шалонама и прозорима, где |
| да их спреми за светлост с те слике, па их наједанпут отвори, погледа у слику: она јој заигра п |
| е крајеве с њене дугачке тешке косе, па их меташе себи на лице и тепаше им.{S} Свекрва је од уз |
| а унука јој се пробуди, отвори очи, па их затвори. „Ја сам те, чедо, пробудила.{S} Али што да |
| ала као уз какав надгробни споменик, па их је целивала, и отишла уз врата собе где јој спавају |
| а се развијете...{S} Врућина.</p> <p>Па их поведе кроз своју уредну кућу, проведе кроз једну ве |
| ан, црн, он вади из капута писма и чита их једном бледоме младићу.{S} После све то спушта на пр |
| але тврдим главама својих мужева; ништа их се не тиче што су преко дан, на каквом шеталишту зва |
| лим да се Донмама чак јављају људи, кад их сретну на улици и познаду их.{S} А како да их не поз |
| ју љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, а кад их стара закле највећом муслиманском заклетвом, Божјом |
| песму у прози, певајући је, као све кад их ствара:</p> <p>Катастрофа коју је претрпело моје срц |
| е распуштенице (једна још и сад), и кад их Мис Блак упита зашто су се развеле, оне с пуно ирони |
| исама, из којих јој и сад бије (као кад их је добијала и први пут читала) мирис слободе и просв |
| вранцима да високо дигну главу и каткад их је ошинуо бичем да подигравају, и скретао је из крат |
| и појављују мртви које је волела а сад их се боји, побеже у собу с постељом, и паде ничице па |
| атма иђаше очима од једне до друге, све их познаје: од тридесет и неколико свега седам осам пис |
| еним гробовима за <hi>нове</hi>... ваде их из дрвених, необојених мртвачких сандука — платно се |
| свести.{S} А он јој дочепа руке и стаде их љубити страсно, махнито; после јој мирисаше косу, ли |
| м приликама диже с пода простирка), где их дочекују невестина мајка и нене, и после поздрава се |
| дивно обучених жена, улазе у кућу, где их једна стара Нишлика, рођака Хасан-бејова, по нишком |
| пољуби им скут и пође пред њима, поведе их уском стазом посутом ситним шљунком; а оне, идући ти |
| опушта вођице и пење се уз брдо, затеже их и скреће у попречне улице, тера све ходом поред кућа |
| да нису биле на ногама, као нове, и узе их миловати, тепати им, метати их у недра.{S} Па оде у |
| с већ дошлим гостима, Солуњанкама, које их дочекаше стојећи, па поседаше, стара, у старинској а |
| огледаше у велико напуштено гробље које их је окружавало, него у даљину...{S} Каква живописна с |
| е, метале их на уста и теме и остављале их у недра; Фатма је сузе лила над његовим стаблом, око |
| ачући кидале су његове гранчице, метале их на уста и теме и остављале их у недра; Фатма је сузе |
| има, неке у капама, са штаповима (унеле их у собу!).{S} Ариф се збуни видевши први пут у миниат |
| ра, тресући се као прут, с муком, закле их у Божју љубав да ућуте...</p> <p>— Не, децо, не прет |
| ла у лицу и ништа не говораше.{S} После их одведоше у једну собу за пун сто.{S} Јеле су ћутећи. |
| ем?</p> <p>Она јако отвори очи, а после их затвори и зарида.{S} Нене је утишава, милује јој кос |
| , па домали, намењујући на њих, а после их стеже колико може.</p> <p>— Који те заболе највише, |
| венчаћемо их, изусти Нурије.{S} А после их много увераваше да је то врло добро, најбоље, и оне |
| ну цигару, пију из једне чаше, а хануме их гледају и погуркују се смејући се крадом; под оном с |
| озоре, подижу по крајичак завесе, једне их крадом буше и намештају око: да виде извођење невест |
| Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их не дирају, само се на њих значајно насмеше, и остављ |
| еца!...{S} Не вероваше чулним очима, те их затвори: опет његова мила слика, — сачувале је духов |
| нове, прилазите им, дрмајте их, зовите их, вичите из свега младог грла: нек се пробуде, нек се |
| ст има и право на <hi>право</hi>: учите их да траже право сунца.{S} Напред ће Емине-Семије, па |
| , ви младе, нове, прилазите им, дрмајте их, зовите их, вичите из свега младог грла: нек се проб |
| нађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће их понова венчати, али му је било врло непријатно што с |
| што би им се онда понекад учинило да ће их обићи несрећа, тако им се и сад чини.{S} Неће Бог!{S |
| дне наше жене!{S} Заблуделе...{S} Ко ће их извести на прави пут?{S} Многе мисле да су нове, ако |
| пођоше кућама.{S} Све ћуте.{S} Домаћице их испратише чак до прве капије.{S} Ово кратко ћутање з |
| им нежним рукама ухвати решетке, повуче их, — срушише се: две дашчице осташе у њеној искрвављен |
| биле одвратне; једна Немица поређиваше их с преживарима.{S} Сафет, увек свесна, трезвена, чак |
| служаше господара и госпође, и двораше их с новим јелом у руци.{S} И за час, па сви скочише, н |
| ра: да ту проведе мај.</p> <p>Послужише их цигаром и кафом.{S} И још по једанпут се поздравише, |
| бе су високе као селвије, и танке да би их могле обухватити и оне женске руке што се занимају с |
| пуно: па они жене не би дирали, него би их грдили.{S} Па, замисли, и ја морам такво пече; и прв |
| ма све више душом приближује, и како би их позвала да јој виде библиотеку а не сме од Солуњанак |
| те им направи од земље темена и пољуби их у скут и у руку.{S} У зеленој антерији, с каик отосо |
| о удара у тамбуру и весели бејове, води их на чочечке игре, на весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, |
| рве капије.{S} Ово кратко ћутање зближи их више него цео дуги разговор...</p> <p>Како је била в |
| и на један, па на други, трећи, и пружи их Фатми, на длану.{S} Она узе средњи.</p> <p>— Добро!{ |
| улренги, па намени на два ораха и пружи их, као малочас Мерсије, Фатми:</p> <p>Фатма узе десни. |
| ете несрећне? да не проклињу онога који их је пробудио?...</p> <p>Била сам у соби с домаћицом; |
| загледали, због капуљаче на глави, али их нису заустављали, јер су имали фењер; а они су ишли |
| комшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди, али их ниси скоро видела, па... да им не даш пуномоћје док |
| не три Цариграђанке похиташе Фатми, али их не пустише ни у двориште: не даде Ибрахим-Хасан-беј. |
| јој поднесе уста, пошто их напући, али их Фатма не пољуби.{S} Задовољно почеше нијете орасима. |
| ћи за њ.{S} У Европи је школе учио, али их није свршио...{S} Отац му умре, а он дође да га види |
| скињу и једну Францускињу.{S} Довела ми их Мадам Макс.</p> <p>— Зацело су обе „новодошле“?{S} Т |
| смакоше, и хтедоше да је ухвате; али ми их претекосмо.{S} Кад је ухватисмо, срце јој удараше ка |
| ...{S} Што се тиче моје деце, ти ћеш ми их слати свакога петка...{S} Ти ми то нећеш одбити, ако |
| ама: исплачи их, сине, обриши их, скупи их у махраму, па њу дај мајци: мајка ће је својом руком |
| да су на лађи која вечито путује, носи их у неки далеки непознати крај за којим чезну, и ако с |
| дан, рече Фатма равнодушно.</p> <p>— Ти их не познајеш, зато тако говориш.</p> <p>— Дајте мени, |
| , па ће им рећи „добро јутро" и гледати их у очи!...{S} Сад је она као оне из романа <foreign x |
| е, и узе их миловати, тепати им, метати их у недра.{S} Па оде у собу где је она за време Рамаза |
| иш у молитви; па подиже руке и прекрсти их, врховима прстију додирује рамена, и нихајући се поч |
| м, да их не би зауставио стражар држећи их за лопове, и вођени својим дугачким сенкама, одоше у |
| ве испричати.</p> <p>Па оде остављајући их у чуду.{S} Они навалише питањима на робињу која беше |
| лете турске жене пољупцима, претурајући их и милујући их, она скочи да бежи вичући: „<foreign x |
| не пољупцима, претурајући их и милујући их, она скочи да бежи вичући: „<foreign xml:lang="en">I |
| ев то, младић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попадаше у море...{S} Побојав се |
| ти у срцу, она је у тим сузама: исплачи их, сине, обриши их, скупи их у махраму, па њу дај мајц |
| анкиње чак до прве капије, и одгледавши их, кроз свитање, за једним старим Турчином што ношаше |
| у тим сузама: исплачи их, сине, обриши их, скупи их у махраму, па њу дај мајци: мајка ће је св |
| и не би среле с човековим очима, обарај их.“ Још како сам обукла чаршаф, овако су ме училе нене |
| идела, па... да им не даш пуномоћје док их не видиш, то јест, док им не упамтиш глас, да их по |
| ида: страх јој је задржавао сузе, а бол их проли.</p> <p>— Јараби<ref target="#SRP19120_N105" / |
| од бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз њих гледају њене очи!“ Па праг |
| не вичем као она.{S} Али, задрмала сам их кад дођох с Јалије...</p> <p>За чифлук се ваљда спре |
| после... бојала сам се да.. спалила сам их, и пепео сам ушила У хамајлију.</p> <p>Не каза где ј |
| трепавица видела сам своје дете, па сам их заустављала на улици и љубила их: над туђом сам децо |
| анцуске писце лудо заљубљена а нити сам их видела нити ћу их видети: физички су мртви.</p> <p>— |
| ултан Азиз“, а турске жене вриснуше; он их салете: једне пољуби, друге претури и измилова...{S} |
| шу, један на Бебеку, па на Принкипу; он их све зна: описивала му их толико пута Нурије.{S} Али |
| узеше играти Ибрахим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пе |
| шарао их је како нико дотле, украшавао их, па од тога ситног, финог посла куд је уносно себе, |
| дигле: мимо њих је прошао Џемал, познао их по робињама откривена лица.{S} Оне су претекле своје |
| ече или јутро: отварао је очи, затварао их и сањао да избија дванаест.{S} Наједанпут се сети: о |
| легене, ибрике и разне судове, и шарао их је како нико дотле, украшавао их, па од тога ситног, |
| рвене, збуни се, па рече:</p> <p>— Прво их саших... у јастук, па после... бојала сам се да.. сп |
| њега извади <hi>његова</hi> писма, брзо их метну у недра, па саши јастук...{S} Узе та мила писм |
| о?“ или би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би избегао њене погледе.{S} О |
| венчања.</p> <p>— Каква венчања?{S} Ко их је венчао?{S} Људи.{S} И ко их је развенчао?{S} Људи |
| а?{S} Ко их је венчао?{S} Људи.{S} И ко их је развенчао?{S} Људи.{S} Али зар су то људи кад нис |
| к су врло младе, у своје учитељице, ако их имају, или у пријатељице својих рођака...{S} Само ов |
| ри фине нове, које он силно мрзи, и ако их никад није видео, као добар муслиманин окретао је од |
| ошћа Емир-Фатма.{S} Једна Туркиња овако их је описала. „Обе су високе као селвије, и танке да б |
| ке слепе, кљасте и убоге просјаке, иако их је толико много да су вам закрчили улице.{S} Хоћете |
| воли, рече Ариф.</p> <p>— Па венчаћемо их, изусти Нурије.{S} А после их много увераваше да је |
| а да певамо, не да плачемо: саставићемо их брзо.“ Девојка више не изиђе ово вече, а сутрадан : |
| исма, па не мога одмах да их отвори, но их спусти на узглавље и метну своје лице на њих; из очи |
| есно покриваше очи од стида, и несвесно их откриваше да види што никад није видела: игру крви и |
| вилица и потрча у кућу: деца, тужна што их стриц не воли, не пођоше за њим као други пут...{S} |
| шњи разговори, неискрено сажаљевање што их за толико нису виделе; а можда ће њу молити да им св |
| рудима једна другој.{S} И шта је то што их толико растужује и узбуђује? — Љубав. „Ја сам се мог |
| ари.{S} Осећали су међу собом нешто што их раздваја, удаљава, туђи.</p> <p>А пашиница сву ноћ п |
| а то имају право, за то и путују.. „Што их не скупљате и не говорите им, да се некултурност јед |
| но.</p> <p>— Три одједанпут!..{S} Зашто их не читаш?...{S} Ја ћу ово да отворим, и ова два, гов |
| бим.</p> <p>Она јој поднесе уста, пошто их напући, али их Фатма не пољуби.{S} Задовољно почеше |
| , после, поделиле у четири групе, пошто их је било повише, и пред сваку се групу ставио седефск |
| ле да су ово јетрве, него ортаци, пошто их обе дочекују.{S} На софи се поздравише теменима с ве |
| е верује у к’смет!“ После три дана опет их одазваше:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Она оста с |
| љубави", овако тужно свршио; јер Сафет их је увредила, рекавши негде да су јој оне завиделе и |
| мртва мужа: нису више муж и жена — смрт их је раставила; а од жива: погазио је заклетву и није |
| из чаршије донет пиринач и брашно, већ их изгорела. „Неће бити добра домаћица,“ рекао.{S} Нар |
| људи, кад их сретну на улици и познаду их.{S} А како да их не познаду кад су скоро развијене!{ |
| и тама!{S} Све су развијене: развијају их робиње, невестин род, и пребацују чаршафе преко раме |
| се на њих значајно насмеше, и остављају их да ћуте, да мисле...</p> <p>Поред Фатме стоје, хладе |
| љубљују у <pb n="6" /> робиње и узимају их за жене.{S} Ти си много слободнија од мене.{S} Теби |
| овога гадног режима дирају их, штипају их, намигују им..{S} Кад сам дошао из Европе па ово вид |
| безочници из овога гадног режима дирају их, штипају их, намигују им..{S} Кад сам дошао из Европ |
| мо амо, плитки турски гробови; спуштају их у њих, увијене у неколико аршина бела платна...</p> |
| ко мухамеданци зову младенце, и очекују их као какав велики и светао празник, јер је то дан буђ |
| удна, јер је дуго био у Европи, и да му их није могла пробудити ни најдужа молитва у џамији, а |
| а Принкипу; он их све зна: описивала му их толико пута Нурије.{S} Али поред свих својих конака, |
| конака, али су оба већ туђа, — жена му их презадужила.“ <pb n="106" /></p> <p>Ништа више.{S} Ј |
| шле толико „знања“, а странкиње које су их доводиле у ову кућу, објашњавале су им да је и Солун |
| јест по две жене једнога мужа, а оне су их радознало гледале...</p> <p>Прозори су били широм от |
| какву велику турску кућу, странкиње су их водиле Исмаил-Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а |
| 78" /> још нису спавале.{S} Стражари су их загледали, због капуљаче на глави, али их нису зауст |
| странкиње што у Солуну живе.{S} Прво су их водиле Емир-Фатминој Ариф-тејзи, па после другим хан |
| снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде, васпитати и припремити за н |
| заљубљена а нити сам их видела нити ћу их видети: физички су мртви.</p> <p>— Ја сам Осман-беја |
| S} Да позовемо за сутра ове људе? зваћу их за после ифтара, заврши Нурије.</p> <p>А пашиница ре |
| и с мандалом изнутра, а звонце.{S} Ариф их прекори, што се подсмевају Нурији, кад она мисли да |
| за друштво најбољи Цариград.{S} И отац их одмах послуша, доведе ме овде, узе кућу у Бејлербеју |
| муфти-ефенди? упита пашиница.</p> <p>— Ич!{S} Данас ич! говори и непрестано жмури, па тек отво |
| Зар не пушите?</p> <p>— Од јуче у вече ич, па фајда јок...{S} Кад нема фајда што да га не пије |
| ? упита пашиница.</p> <p>— Ич!{S} Данас ич! говори и непрестано жмури, па тек отвори очи и рече |
| 0_N44" /> А напослетку можеш побећи без ичега.</p> <p>Она слуша Мерсију и смеје се, али јој сме |
| ништа осетио, као да је лишен чула.{S} Ишао је, и застајкивао је пред кафаницама где је било п |
| очи.{S} Заклетва!{S} Каква заклетва?{S} Ишао је брзо, као да ће кући, па тек успори ход: опет к |
| па захвати целу махалу...{S} Испрва је ишао од куће само дању, после и ноћу: за то му отвори в |
| ађанка па се засмеја, али јој смех није ишао од срца...</p> <p>После додаде:</p> <p>— Јесте ли |
| о драга госпођице.{S} Мој отац с писмом ишао од познаника до познаника: све истина онако.{S} И |
| ле крај решетке: ништа се не види, само ишарана лица и руке, јер решетке су врло густе.{S} Па с |
| се посла дервишима, и у текије велике, ишаране зеленим воском свеће, од пашинице, мајке Џемал |
| нији су за око, весели су, јер су бели, ишарани разним живим бојама, а седишта су им обично црв |
| знак сунцобраном, или неким другим <hi>ишаретом</hi><ref target="#SRP19120_N93" />.{S} И зар т |
| , и ја бих излетела као тица из кафеза; ишла бих да тражим младића што се мени робињи јави као |
| 4" /> уздржати: на улици сам заплакала; ишла сам, гледала у прозор, па сам се смејала; чинило м |
| их, чак тренутно заборави с ким иде!{S} Ишла је из собе у собу као да некога тражи да му каже, |
| бар међу народом од камена и бронзе.{S} Ишла сам на гробље, хришћанско, на велико и дивно гробљ |
| калдрми!...{S} Она је солунским улицама ишла пешице још дететом, пре но што су јој обукли чарша |
| а сутрадан је бивала блажена, као да је ишла на седмо небо, па се отуд вратила.{S} Напослетку, |
| и песмом дочекају јенђе, пред којима је ишла свекрва.{S} И наједанпут, у дворишту пред харемом |
| Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишла око зида, крадом, и метала око на отвор.{S} Седела |
| без капута, раздрљених груди, одакле је ишла јасна крв, и окреташе се, као да хоће да се прибер |
| а се све више развесељавала; по кући је ишла пуна радости и што воли и што је вољена.{S} И Ћулр |
| је живела у Цариграду и са пашиницом је ишла најотменијим харемима, познаде у ове три нове оне |
| вала се у просту стару кадуну, па од ње ишла сама тамо где ју је с нестрпљењем чекао њен страсн |
| зу да га позива свакога петка, и она би ишла тамо, и седела би с њим, и разговарала се, и гледа |
| сам, чини ми се, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, миловала |
| ој не идеш.{S} Али у почетку, ти си јој ишла сваки час.</p> <p>Она се промени у лицу, обори очи |
| ратити.{S} Она је на те седнице редовно ишла.{S} Вече.{S} Мирише и море и земља.{S} Звезде дрхт |
| и; а данас — ја сам тужна!...{S} Кад су ишла кола кроз париске улице, мене је страх било од те |
| {S} Оне су претекле своје мајке и ишле, ишле, а кад дођоше близу куће и окретоше се: нигде нико |
| од најлепших солунских улица, Хамидију, ишле су само мало пешке, па ушле у трамвај, наместиле с |
| се видели само људи, а четврти и жене: ишле су од рођаке до рођаке, од пријатељице до пријатељ |
| андре, који су надвисили кућни кров.{S} Ишле су једна за другом, најстарија, на млађа, па најмл |
| а од црвеног атлаза, везених златом.{S} Ишле су све ћутећи, свих шест у црним чаршафима, с црни |
| лица.{S} Оне су претекле своје мајке и ишле, ишле, а кад дођоше близу куће и окретоше се: нигд |
| е с необичним усхићењем једанпут кад су ишле каиком према Олимпу, који им се чинио као облак из |
| едале „котрљање звезда“...{S} Двапут су ишле на мали Кара-Бурну на затвореним колима; а једанпу |
| облик лица, погурне је лактом..</p> <p>Ишле су по турски, мајке, за њима кћери, за овима робињ |
| кандилима; у џамије, на ноћну молитву, ишли су и људи и жене, а сутрадан се отпочело спремање |
| устављали, јер су имали фењер; а они су ишли ћутом, као духови или сени умрлих, док се пред њим |
| езнути под тим плочама...{S} Али они су ишли, ударивши кроз то гробље, саплетали су се у коров, |
| ис, и пошло се уз брдо, уз велико брдо, ишло кроз Стари Солун, начичкан трошним зградама са соф |
| ла, три дана ништа није окусио, нити је ишта проговорио, а четврти...{S} Богу хвала кад рана ни |
| } И онда јој се учинило као да нестаје, ишчезава.</p> <p>Стара га слуша и клима главом, и ако н |
| гу за довде.{S} Сад јој се учини као да ишчезава.{S} Клону на миндерлук и стаде из свег гласа в |
| ини ти се и без живота, корачају, миле, ишчезавају иза оградних зидова, иза високих капија, око |
| рвозне, и хистеричне...{S} А нестајање, ишчезавање, то је синкопа.{S} Крв дошла до мозга, па се |
| ико вечери, тога фиктивног драгог нема: ишчезао је, да се никад више не појави...</p> <p>Попи к |
| сад тако далеко, као неки свет који је ишчезао.{S} Али тај свет она ипак воли, јер у њему се с |
| ом виде, она им направи дубока темена и ишчезе иза капије ..</p> <p>Освану четвртак, дан кад се |
| е...{S} Као да ће се подићи плоче и они ишчезнути под тим плочама...{S} Али они су ишли, ударив |
| на је страшно мрзела. „Кад бих могла да ишчупам младеж и елиф“, рече гледајући се у огледалу, и |
| СКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 147.</p> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>НОВЕ.</p> <p>РОМАН.</p> <p>БЕОГ |
| те послала кјучук-ханум?</p> <p>— Ууу! ја заборавих!{S} О што волим кад ме зовеш именом које м |
| ..</p> <p>У прошли петак (наш празник!) ја пишем, а к мени уђе отац.{S} Ја претрнух, па се тек |
| Коко</hi>, то је <hi>таук</hi> (кокош), ја сам чула од жена на чифлуку.</p> <p>— О!{S} То је фр |
| ml:id="SRP19120_N64">Слатко срце моје*, ја те волим.{S} Ја мислим на тебе.{S} Ти си једини пред |
| куће.{S} Кад је неко изустио: „љубав“, ја сам видео тебе ..</p> <p>И после је испитује кад га |
| да није одговорила „хвала, добро сам“, ја бих мислила да је нема.{S} И нико не зна узрок њене |
| а да ме отац удаје за пашића, „џемала”, ја сам, ван себе од радости, брзо рекла „хоћу“.{S} Али |
| ти дете, рече Сафет љутито.</p> <p>— А, ја да ти је буним!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им је |
| ад он једе, ја сам срећна кад он спава, ја сам увек срећна...{S} И он воли као што је волео прв |
| рамазана, око поноћи.</p> <p>Он спава, ја не могу: срећа ми отерала сан.{S} Благо оном који во |
| >— Кад бих ја била распуштеница понова, ја бих се за њ удала, ако је старотурчин; удала бих се |
| О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекла свега па свету; ради мене, он не хте |
| је срце није било лудо.{S} После овога, ја прођох Пером и Галатом — и мени је све пуно: официра |
| ена и намештена.{S} А како видех овога, ја онога заборавих, кућу разорих, то јест <hi>уништих</ |
| сам свету причала.{S} Што се тиче тога, ја сам и сувише поносита: никад не бих понизила онога с |
| .</p> <p>Јуни.</p> <p>У она два напада, ја сам се бојала за живот!{S} Сад: грознице, ја венем, |
| зила нешто на њему што ми се не допада, ја бих му гледала то сваки дан, док се не бих навикла.. |
| т збио, ја сам се препородила; од тада, ја се не љутим на наше „старе“ што су оваке; ја их жали |
| ати трипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је код мл |
| аших жена и читала књиге ваших земљака, ја сам сад први пут видела а нисам му се зачудила, јер |
| м насмејала и рекла: „Да сам хришћанка, ја бих бар узимала једно пиће кад се причешћујем.{S} Ов |
| књиге.{S} Да нам је Фатма Ђаковичанка, ја се не бих бојала; али, она је Солуњанка...{S} Још ни |
| м се смањила.{S} Истина, ја нисам мала, ја сам средња, као Сафет.</p> <p>Сафет рече кћери да се |
| смела питати...{S} А кад сам то видела, ја сам се стала трести...{S} Лице ми је било као ватра, |
| Е, да сам знао, ханум, да си долазила, ја не бих био оно учинио...{S} Али, хвала Богу, све је |
| Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је говорила, ја сам је све гледала у уста.{S} Каква су јој уста!{S} |
| а проговори:</p> <p>— Кад бих говорила, ја бих муцала.{S} Мени срећа затвара уста.</p> <p>— А ј |
| из каика; ја улицама нисам пешке пошла, ја се Босфором нисам лађом прошетала, по Принкипу нисам |
| поравила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим колико ока имам.{S} Тако м |
| Да ми неко каже да пођем Солуном сама, ја не бих смела, не бих умела.</p> <p>Како је леп тај м |
| чи каквих у нашим језику зацело и нема, ја их бар не знам.</p> <p>Дакле, драга мала, мени није |
| еју.{S} Ја француски знам, а пред њима, ја замуцкујем, и ја правим грдне погрешке, и увек знам |
| Али, каква заблуда!...{S} Једнога дана, ја бејах нешто болесна, а та његова тетка: „Аман!{S} За |
| и трпи...</p> <p>За читави месец дана, ја сам била збуњена, као занесена, па кад сам чула да м |
| е човека, мужа“.</p> <p>Да си слободна, ја бих те питала: јеси ли видела моју пријатељицу?{S} О |
| но од болести.{S} И први пут, увређена, ја почех да размишљам о своме брачном животу.{S} Лежала |
| /p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешто знају“.{S} Леп |
| оче Фахрије:</p> <p>— Од неког времена, ја пратим све феминистичке листове, па видим...</p> <p> |
| ад би ме неко питао где ми је отаџбина, ја бих одговорила: тамо где је он.</p> <p>10 рамазана.< |
| забринуло.{S} Да си од тринаест година, ја бих ово могла и разумети; али од осамнаест, на Исток |
| > <p>— Можда сам се смањила.{S} Истина, ја нисам мала, ја сам средња, као Сафет.</p> <p>Сафет р |
| и велико: ослобођење харема.{S} Истина, ја то нећу моћи сама; али са мном саосећају небројено н |
| е и да с њом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, али она неће бити девојка.{S} Како је |
| љубав...{S} Сама с њим... као два пања, ја сам њену децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу по кућ |
| ни несрећни, и ради тих својих сестара, ја се буним и — радим.</p> <p>Трећа, најмлађа, болесна, |
| азах, јер сам мислила: „Емир је богата, ја деце немам...{S} Само кад се воле...“</p> <p>— Али к |
| pb n="183" /> муж остави и лиши детета, ја се одадох уживањима, да ране залечим.{S} У кући, где |
| и на моје чуђење девојке.{S} Више пута, ја сам видела праву слику солунског болесног харемског |
| њој: да ништа немам, све отишло за дуг, ја сам пропали племић, принц...</p> <p>— Они знају, све |
| и к небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ја сам дао реч... "</p> <p>— Држи реч, сине, и сећај се |
| ет кад ти поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу, рече он мало набусито, јер није марио за |
| осећала.</p> <p>— Како сам видео тебе, ја друге жене нисам ни погледао.{S} Гонџеђули и Ђулренг |
| и блажи јад.{S} Досад, као и све младе, ја сам клањала само о Рамазану; сад сваки дан.{S} Ја ми |
| пробудим.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам срећна кад он спава, ја сам увек срећна...{S} И |
| p> <p>Кад и непријатељ непријатељу иде, ја да не идем својој сестри и другарици!{S} Ах, како ћу |
| то за њ има нежности и љубави... „Боже, ја не бих могао без ових груди,<pb n="143" /> без ове т |
| и оде.{S} А Фатма рече:</p> <p>— Тејзе, ја ћу молити оца.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— О, ка |
| чује мили, слаби глас : „Слатка тејзе, ја ћу умрети као Грацијела; само кад бих одсекла косу.. |
| } Гледајући у људе од мрамора и бронзе, ја сам видела да они не при падају једноме народу него |
| пљене и сачуване у стаклу те њене сузе, ја бих давала по једну девојкама, да је наспе у воду он |
| ше обичаје и друштво.</p> <p>— Мерсије, ја не бих могла с човеком!{S} А замисли европске балове |
| ка страна.{S} Да нисмо он и ја комшије, ја бих сама... али страх ме, какав је џин, а капиџик..< |
| поздравила?“ Па ипак, кад некога воле, ја мислим да морају да се узбуде кад осете своју руку у |
| ја ти не бих умела казати.{S} И после, ја сам мислила да он више неће <pb n="166" /> пити.{S} |
| кипарисима бели какво породично гробље, ја седим с девојкама и младим женама, и осећам неуздржа |
| чице, ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире-кадуни хиљаду гроша, рече мајци.</ |
| ></p> <p>— Али, ханум-тејзе, без Фатме, ја... узе он муцати.</p> <p>— Ако мислиш с њом, ти ника |
| ам последњи пут била код Нурије-хануме, ја сам друга, у мени се некакав преокрет збио, ја сам с |
| <p>— Од „нове“, наше старе Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и своме пријатељу.</p> <p |
| ем испред невоље као кукавица...{S} Не, ја бежати нећу; ја хоћу да се борим као мушко с невољом |
| гу сваки поштује, моју исмејава.{S} Не, ја чак не смем ни да тугујем, да плачем.{S} Сто пута си |
| ави, и врло ми је чудно...</p> <p>— Не, ја то нисам.{S} Али сам противница идиотских бракова.{S |
| се више бојим.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учи |
| кидала реченице, и најпосле рекла: „Не, ја не могу даље“.</p> <p>— ...{S}Ноћу ми је било лакше |
| Прексутра, кад му је био ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе |
| ад нисам видела.{S} Оне су биле срећне, ја сам била несрећна: муж ми се није допао, кад сам га |
| овршим.</p> <p>— Остави, Мерсије јагње, ја сам то читала...{S} Сузе, опет сузе.</p> <p>— <forei |
| Отуд што је леп... леп.{S} Сафет јагње, ја тако лепа човека нисам више видела, вели Ариф.</p> < |
| , али ни њега..{S} Од двадесет четврте, ја сам код мужа без мужа, и код детета без детета.{S} П |
| /p> <p>У прошли петак, драга госпођице, ја не доврших писмо...{S} Сад га настављам, и ако је вр |
| hi> у слободу...“ Ето, драга госпођице, ја сам као та канарина.{S} Могла бих у слободу, али как |
| стално иде с њим...{S} Осим Госпођице, ја више не волим ниједну Францускињу, чак ни Мадам.{S} |
| м се бојала за живот!{S} Сад: грознице, ја венем, мене нестаје, и ја сам весела, — весела сам ш |
| , па се врати и рече:</p> <p>— Мајчице, ја ћу да позовем женског Хилми-пашу, нека испита Фатму. |
| ије, весело јој рече:</p> <p>— Мајчице, ја дадох нашу Фатму.</p> <p>Жена му се лудо обрадова, а |
| и дижу кипариси.{S} Фењер, свако вече, ја носим и идем напред пред женама да им осветлим пут.{ |
| т.</p> <p>— Искрене.{S} Да су као наше, ја се с њима не бих дружила.{S} С нашима морам: наше су |
| угађала сам му: знала сам да је он муж, ја жена: облачила сам му се; кад ће доћи кући, нагиздам |
| овека.“ — Кад би тај човек био Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} Али где да нађем човека?{ |
| p>— Устала, али слаба.{S} Како побледи, ја се препаднем да је не снађе оно ономадашње чудо.{S} |
| Солуњанка.{S} Ја сам Скопљанка.{S} Али, ја се осећам и Солуњанка и Цариграђанка.{S} И тамо сам |
| ну жртву: заветовала сам му се.{S} Али, ја немам новаца за овна и свеће (свеће сам обећала теки |
| ова оца: како је васпитао сина?{S} Али, ја те нисам слала да се светиш лудаку.{S} Ја нисам ни м |
| лико озбиљна.{S} Кад би нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми |
| мислим да, кад бисмо се понова растали, ја бих умрла.{S} Овде, дах његов мени је ваздух.</p> <p |
| , <pb n="103" /> а кад цела кућа заспи, ја га отуд извлачим и наслањам му уста на груди без кош |
| ве по харемима пред девојчицама говори, ја одустадох од тога, знајући да у романима нема ништа |
| аџбино!{S} Кад бих ти се могла вратити, ја не бих губила време у сањању о лепотама туђих земаља |
| Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, ја сам покрила косу у памети.{S} То је тако једна навик |
| ам толико слаба: да нисам склопила очи, ја бих пала у несвест.{S} Па ипак, зашто ми је овако?{S |
| S} Сретосмо се, он ми се загледа у очи, ја се спотакох.</p> <p>— Да се мени загледа у очи мушко |
| } Кад би дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно р |
| и он затворен.{S} Кад год у њ погледам, ја заплачем. <pb n="5" /></p> <p>Мерсије изненада пређе |
| уд.{S} А сад кад видим да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и рече:) Збиља, суто, откуд то, из |
| вим допуштењем, с Пророковим одобрењем, ја сам дошла, Ибрахим-Хасан-беј, да просим твоју кћер Е |
| </p> <p>— На Јалије, мајчице, не волим, ја сам сто пута казао: тамо су шалоне, балкони, јелдрма |
| S} Да ме питаш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела казати.{S} И после, ја сам мислила д |
| књига начитале!{S} Да нисам била с њом, ја не бих била побуњеница.{S} Она ми је дала духовним о |
| <p>Данас, пролазећи Латинским Квартом, ја сам чула на грамофону из једне куће турску песму, и |
| пу боју, да је често невесео, замишљен, ја се сасвим расвестих, у мени се пробуди оно што је пр |
| ва ваша мила писма, мени слата у Солун, ја сам добивала овде, па свако сам љубила, а ни на једн |
| ол — смрт.</p> <p>5 рамазана.</p> <p>О, ја, нова!{S} И мој ће крај бити онакав као оне једне но |
| еш.</p> <p>— Да ме није пустио, отерао, ја бих се убила.{S} А сад кад сам слободна...</p> <p>Он |
| ок си се ти с госпођом мајком препирао, ја сам љубила нашу Фатму.</p> <p>Он скупи обрве:</p> <p |
| а волим, или кад радим какав мио посао, ја се не мичем, — остала бих на једном месту довека...{ |
| чинила као да спавам, а кад би изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, неколико пута, учин |
| у дружби са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад би изишао, ја бих |
| абринула?{S} Изиђи мало.{S} Ха!{S} Ево, ја сам променио прстен да те подсетим да је данас седни |
| } Кад сам дошао из Европе па ово видео, ја сам мислио да то нису жене „comme il fault“, већ .. |
| друга, у мени се некакав преокрет збио, ја сам се препородила; од тада, ја се не љутим на наше |
| и била овде, мени би било лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, и боји |
| је ту Сафет, Шехназе-ханум...{S} Овако, ја се бојим...</p> <p>— За живот! рече Фатма иронично.< |
| p> <p>— Да смо у љубави, госпођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што се испросила.</ |
| p> <p>— Да се мени загледа у очи мушко, ја бих пала.{S} А женско, жена, мени је пријатно...{S} |
| сасвим свежа, свака реч нова.{S} Само, ја сам страшно немирна, нигде ме место не држи: час сам |
| p>— Да те удамо за Џемал-беја?{S} Само, ја нећу да проводаџишем, мени то не иде од руке.</p> <p |
| смејући се:</p> <p>— И да се не узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је поднела толике жртве |
| <p>— Бејови, рече пашиница доста мирно, ја сам се муфти-ефендији исповедила, и пожалила сам му |
| не доврши због плача.</p> <p>— Сестро, ја сам своје проћердала.{S} Што се тиче жртве, Богу је |
| ј косу и говори: „О, моја свилена косо, ја сам те чешљала и неговала!“ После јој миловаше руке, |
| е син опет насмејао, или само осмехнуо, ја бих Богу секла црну жртву и запалила бих му свеће у |
| госпођо мајко.</p> <p>— Госпођо снахо, ја вам нисам казала крај те приповетке.{S} Крај јој је |
| испраћа, она вели:</p> <p>— Душо Емир, ја ти се нећу удавати; јер, колико је год љубави на све |
| би дошао дан да метнем на главу шешир, ја бих скакала од среће, јагње Емир.</p> <p>— А ја бих, |
| ћи се из вароши и улазећи у своју собу, ја осетих мирис мошуса, и врло се обрадовах; <pb n="66" |
| уста грдим, или да закукам колико могу, ја узмем абдест: прострем серџаде, па клањам; а нени и |
| p>Уместо да га данас испратих у џамију, ја га испратих у школу!{S} Осетих кад се нешто од мене |
| дожењу!</p> <p>Кад сам му видела слику, ја сам била пала, потпуно изгубила свест.{S} Колико сам |
| ју „чаробни сан Истока“.{S} Напослетку, ја налазим да су оне срећне: благо њима!</p> <p>На месе |
| гошћа уплашено и скочи.{S} Напослетку, ја сам још млада, душо Мерсије. <pb n="4" /></p> <p>— < |
| та по харемима наслушала.{S} У почетку, ја сам намеравала радити као многе учитељице: забрањива |
| пијем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажмуре и узе ми |
| } Некад сам сањала: отац ме не да њему, ја бежим у Европу, и — срећна сам.{S} Сан је остварен, |
| ад год сам гледала Ариф-тејзу побуњену, ја сам се питала: „Боже, па шта јој је?{S} Какви су то |
| тка сута!{S} Пошто тејзе није у Солуну, ја бих сути <hi>све</hi> казала.{S} Али моја мајка не г |
| а неће доћи без мене.{S} Мислећи на њу, ја се међу нашим женама осећам као туђинка; а опажам да |
| види..{S} Па добро...{S} Питајте Емиру, ја ћу да...</p> <p>— Не, кћери, дођи сутра; јер Фатма т |
| ји од наших момака изненада уђе у кућу, ја дигнем скут на главу.</p> <p>— О, Мерсије!{S} Па ви |
| едећи по сву ноћ, пушећи и пијући кафу, ја сам је с другарицама рашчлањавала на најситније дели |
| ми истрља слепе очи.{S} Кад се прибрах, ја зајецах. „Тешко нама!{S} Тешко нама!“ викала сам, а |
| лежала, не знам; тек, кад се расвестих, ја не устадох: падох у постељу.{S} Долазише лекари, два |
| њено.{S} А, напослетку, кад хоћете реч, ја вам је дајем, и ја мислим да... одржаћу је.</p> <p>— |
| узме из мене ово чим сам пуна?...{S} - Ја волим!{S} Ја волим!{S} Ја волим — њих две, моје подм |
| прошапта:</p> <p>— Ах, слатка тејзе!.. ја имам нешто да ти кажем.</p> <p>Али она одмахну руком |
| родитељи.</p> <p>— Тејзе, не бој се... ја сам паметна, промуца она јако поцрвеневши, и не погл |
| топ с града, било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не чујем, ништа не видим, ни лупу звекира на к |
| из своје отаџбине, Турске? „Нема ништа: ја бих то досад опазила.“ И сва срећна окрене му се, сл |
| да не радим кад сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми ћемо међу женама пропа |
| <p>У мени се пробудило оно што у Атале: ја сам нашла свога Кактаса. „Криј се од људи; а да се т |
| што пролази.{S} Увек ће ми бити овако: ја то осећам.</p> <p>— Неће тако, душо; али ипак добро. |
| тво. „Кад га воли, мајчице, да је дамо: ја њега бар познајем, наше солунско дете.{S} Да је дамо |
| /p> <p>— Шехназе-ханум, да се халалимо: ја ћу сутра на пут. <pb n="60" /></p> <p>— Опет на пут! |
| ако хануме не говоре, и ми не говоримо: ја нисам хтела.{S} А данас, за љубав своје султаније, п |
| ам обукла...{S} У мени се зби преокрет: ја према њему охладнех, и оставих га...{S} Ја нисам осе |
| седети зими у Стамболу, лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај конак нам је најлепши, сута |
| егове улице познала из кола и из каика; ја улицама нисам пешке пошла, ја се Босфором нисам лађо |
| Ја нисам више апостолица и мисионарка; ја нисам више добра кћи Турске.{S} Ја сам сад само жена |
| у дала очи, уста, стас, узраст ја сама; ја сам га задахнула својом душом.{S} А ономе је дао душ |
| не љутим на наше „старе“ што су оваке; ја их жалим; себе осећам, све више и више, као апостоли |
| сам у кући учила и турски и француски; ја сам у пијано свирала као Европљанка.{S} У томе ми пр |
| S} Дан казне свих тирана тако је близу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радујем како |
| као кукавица...{S} Не, ја бежати нећу; ја хоћу да се борим као мушко с невољом, са својом неср |
| енде!“...<ref target="#SRP19120_N72" /> Ја тад видех :{S} Азијатче у европским хаљинама.</p> <p |
| хте мастике!{S} Несрећна <pb n="198" /> ја! узвикну болно, бризну у плач и паде на празну посте |
| ло на мене и много на <hi>њега</hi>!{S} Ја сам пуна да прснем, а немам пред ким да се испричам. |
| за женидбу, и рече: „Каквог ортака?!{S} Ја и не помишљам на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело |
| иво рече:</p> <p>— Е, откуд, откуд?!{S} Ја му никад с мајком нисам о томе говорила...{S} Емир, |
| и је претече Нурије:</p> <p>— Алла’!{S} Ја и данас нисам постила, те сам имала моћи да размишља |
| ред вече.</p> <p>Благо мени, ето га!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чини као да иде Пророк.{S} |
| м уздахну.</p> <p>— Он ти се допада!{S} Ја те за њега, кћери, не бих дала, па макар остала неуд |
| ладотуркиње себе зову) — моја тетка!{S} Ја видим да су оне промениле хаљине, али нису душу.{S} |
| ="#SRP19120_N110" /> шта је навезла!{S} Ја ћу њу научити овоме везу, она мене француском језику |
| ја... никад нећу као жене из романа!{S} Ја сам друкчије васпитана, и рођена, и ја волим, <hi>ње |
| } То је он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја га познадох... сутин сестрић...{S} Стоји му слика ко |
| х не познаду кад су скоро развијене!{S} Ја просто обожавам Донме, зато што су смеле.{S} Бар то |
| ом и рече:</p> <p>— Остави ме, дете!{S} Ја сам данас као раздешен ут.</p> <p>На софи, стара Шех |
| сам видела? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему не личим на Францускињу.{S} Оне друкчије |
| оборих очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не знам кога се више бојим.{S} Нене највише; али не, |
| , воли...{S} О, само још да не воли!{S} Ја, драга госпођице, волим једнога одавно, још како сам |
| н у Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, зашто су њена писма некако чудна, замршена; |
| ово чим сам пуна?...{S} - Ја волим!{S} Ја волим!{S} Ја волим — њих две, моје подмлађено Ја, њу |
| пуна?...{S} - Ја волим!{S} Ја волим!{S} Ја волим — њих две, моје подмлађено Ја, њу, мојих духов |
| te xml:id="SRP19120_N60"> <l>Збогом!{S} Ја мислим да те у овом животу</l> <l>Нећу видети никад |
| у трећу ноћ!{S} Он се оженио другом!{S} Ја сам добила ортака, ви сте пошли на ортака, и то није |
| -беј, дође свети <pb n="117" /> дан!{S} Ја сам нашу Фатму хвалила нашем Џемалу, њену снагу и ње |
| есет година: „Аман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам чула за некакве нове, и да оне траже да се разви |
| /p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Младотурчин!{S} Ја за младотурчина не бих удао ни своју слушкињу, а кам |
| једанпут.</p> <p>— О, па баш данас!{S} Ја чекам, ти знаш.</p> <p>— Чекаћу ја уместо тебе.{S} О |
| оши, и како сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, и страх ме од ове данашње запаре |
| ! узвикну он одлучно.</p> <p>— Отац!{S} Ја хоћу, рече, а у њеном женском гласу понова се осети |
| омирових да се сведе на осамнаест.,.{S} Ја ћу доћи па ћу вам показати.{S} Увек лака храна, да п |
| уком опрати...{S} Ево је мастика!...{S} Ја без дувана не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме с |
| ижанке!{S} Да их је видела тејзе!...{S} Ја нисам у свом елементу.{S} Ја сам њима туђа, и оне ме |
| мајка бежи!..{S} Хвала ти, суто!...{S} Ја сам њега волела..{S} Сад га, чини ми се, још више во |
| једанпут!..{S} Зашто их не читаш?...{S} Ја ћу ово да отворим, и ова два, говораше робиња шапато |
| према њему охладнех, и оставих га...{S} Ја нисам осетила да ме жали, те сам се чудила што ми од |
| е тетке.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја...{S} Ја.</p> <p>— С мушким!!</p> <p>— <foreign xml:lang="en" |
| — Моја историја дугачка је и црна...{S} Ја сам кћи Али-паше, бившег садразама.{S} Отац ми је би |
| а...{S} По оцу од Арапа, од емира...{S} Ја сам вам причала о његовој лепоти, доброти, о роду... |
| се.</p> <p>— И сутра, и прексутра...{S} Ја ти не дам више да постиш.{S} Шта марим од ханума, на |
| p> <p>— Нећу то...{S} Какав напад...{S} Ја сам данас јака, јака...{S} Боже, зар неискрена она, |
| Пио си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ја сам <pb n="230" /> ти, сине, казала, и ти знаш, да п |
| оје прамајке: у текије, у молитве...{S} Ја се заветујем Благоме и Милосрдноме: чим би ми се син |
| тражењу срца; своје давах, а туђе...{S} Ја га нађох једанпут, онде где сам најмање мислила да г |
| одину дана две љубави!{S} Не може...{S} Ја сам муслиманска жена, те добро знам шта је љубав.{S} |
| веће, моја љубав, и измирна, моје...{S} Ја не знам с чим да поредим измирну...</p> <p>Бајрам ни |
| исма су нежна увек; али јучерашње...{S} Ја сам у њему осетила њине сузе онде где мене моле да н |
| Молим вас, хануме, да је слушате...{S} Ја се удадох за човека кога су ми моји изабрали, и заво |
| питати.{S} Да испитамо њено срце...{S} Ја ћу га испитати.{S} Да видимо да ли јој је срце слобо |
| мужа по избору, удај се из љубави...{S} Ја осећам да ме волиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо |
| венчање: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је питати.{S} Да испитамо њено срце...{S} Ја ћу г |
| о...</p> <p>— Ваше оружје не пали...{S} Ја старинску памет, ти хаљине.</p> <p>— Е, мој зете, бо |
| Тако...{S} Као нас две, загрљени...{S} Ја сам опазила: у игрању, дотакну се лицем...</p> <p>— |
| ја, његова мајка, па да се врати...{S} Ја га не пустих, задржах га nа годину: да га се нагледа |
| доцкан, па дотле ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то да удесим.{S} Идем одмах! заврш |
| S} Али за човека кога не познајем...{S} Ја, хвала Богу, знам у каквој сам се средини родила и о |
| -ефенди“.{S} Али ја тако не волим...{S} Ја бих волела да изоставиш и оно „госпођо“, па да ме зо |
| „Овде не седи његова рођака, него...{S} Ја сам му жена.“ Мени се окрете соба.{S} Она ми поднесе |
| <p>— Није луд, кјучук-ханум, него...{S} Ја сам ово чула, али доцкан — била си венчана...{S} Мер |
| , да Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер удајеш као Ђаковичанку.< |
| копчава?{S} Ко зна ко је покварио...{S} Ја је нисам ни носила.</p> <p>— Она вам је свекрвина?</ |
| видела моју пријатељицу?{S} Овако...{S} Ја знам да је ниси видела: она вама неће доћи без мене. |
| и ми још мислимо да има нешто што...{S} Ја не умем да се изразим, Мерсије.</p> <p>— <foreign xm |
| спођо снахо, чедо, једва једанпут...{S} Ја сам ти казала, ако би како је обичај, ти би требала |
| росих за јединца невиђену девојку...{S} Ја бих, чини ми се, казала, па како буде.</p> <p>Нурије |
| личила и на робињу и на милосницу...{S} Ја се обучем, а он дође па одмах за Мусаф<ref target="# |
| убоко ожалостим и грдно осрамотим?..{S} Ја то сматрам и за срамоту: да побегнем испред невоље к |
| сам га ваздан и нисам га завршила..{S} Ја бих вама писала и данас и сутра и прексутра...{S} А |
| биња: купио је за пет стотина лира..{S} Ја на мајку личим телом, на оца душом...{S} Код оца сам |
| а...{S} Бог те пита кад је то било..{S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја као моја мајка: |
| м ханумом, својом свекрвом, цигару..{S} Ја сам чула да те некакве нове раде да изиђемо на сокак |
| у разорих, то јест <hi>уништих</hi>.{S} Ја се, драга госпођице, и сад сетих ваших предавања, <h |
| е, а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је мојој мајци; она никад није држала ср |
| онесе га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, нарочито ону што је отера |
| мислила сам драго, замишљала сам га.{S} Ја, затворена, нисам могла виђати младиће, па...{S} Али |
| нико никога волео није као ја њега.{S} Ја мислим да, кад бисмо се понова растали, ја бих умрла |
| нас спопада чамотиња и обузима туга.{S} Ја сам мислила да не радим кад сам тужна; а оно није: ј |
| } С оним који зна шта је то слобода.{S} Ја, госпођице, слободе не познајем, те бих у један кут, |
| у крви, наслеђено од мојих предака.{S} Ја верујем у све у шта су веровале моје прамајке: у тек |
| /p> <p>— О, може, рече Цариграђанка.{S} Ја сам у многе француске писце лудо заљубљена а нити са |
| уњанке?</p> <p>— Ја нисам Солуњанка.{S} Ја сам Скопљанка.{S} Али, ја се осећам и Солуњанка и Ца |
| и не бих казала да ме ниси изазвала.{S} Ја то чувам као тајну већ толико време.{S} Сад се истрч |
| удим се како је ту срамоту издржала.{S} Ја знам да се она од тада буни против наших људи још ви |
| од испрошенице?!</p> <p>— Није шала.{S} Ја од тебе не умем да кријем...{S} Писао ми : „<foreign |
| беше страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја га не смедох питати шта му је.{S} После... дознадох |
| онима што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледам и пакосно им завидим: благо њима кад су ве |
| кам са странкињама и Цариграђанкама.{S} Ја сад Цариграђанке сто пута више волим, јер Цариграђан |
| куражног и енергичног Ја више нема.{S} Ја сам <pb n="286" /> сад као ут с покиданим жицама, ил |
| а се загледам у очи женама и људима.{S} Ја мислим да се Донмама чак јављају људи, кад их сретну |
| а, али с проводњом само по харемима.{S} Ја сам Цариград, његова села и његове улице познала из |
| тејзе, он је човек према болеснима.{S} Ја сам истински била болесна.{S} Имала сам страшан напа |
| капија, окованих мертечким ексерима.{S} Ја и оне две нове идемо за њима, и питамо се: коме ли с |
| векру.{S} Ја сам друкчије васпитана.{S} Ја устајем на ноге чак и оној сиротој Емине-кадуни с ис |
| он дође, у другој хаљини и накићена.{S} Ја сам чула да то траже људи од својих љубазница, па са |
| нглескиње је темперирају,“ вели она.{S} Ја сам се за ово време, док сам год била с овом радном, |
| ико не зна узрок њене туге и ћутања.{S} Ја мислим муж... „Тражите жену“...{S} А ми, несрећнице, |
| ли жене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S} Ја у Елизиној деци зацело волим Елизу, а у Сафетиној кћ |
| оде од куће: тако данас, тако сутра.{S} Ја с пријатељицама један дан идем у Фенер-Башчу, други |
| пост.</p> <p>— Не могу, суто, ништа.{S} Ја сам, чини ми се, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу г |
| ла?</p> <p>— Ја нисам мислила ништа.{S} Ја сам само осећала.</p> <p>— Како сам видео тебе, ја д |
| тељицама; узех живети као покајница.{S} Ја сам рођена да будем жена и мајка; али, кад ме мој бе |
| алова и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти јој име дај</hi>.{ |
| м душом.{S} А ономе је дао душу Бог.{S} Ја сам онога гледала само умним очима; овога сам видела |
| то: да се вашем сину нађе какав рад.{S} Ја кад радим, заборавим на све што ме боли, он би забор |
| в која ме је привезивала за тај рад.{S} Ја сам жива и нестрпљива, па имам обичај да мењам места |
| е бивао једну ноћ, на дежурству две.{S} Ја сам то дежурство, тако често, проклињала, а после са |
| е могла бити весела док се не опије.{S} Ја сам је врло волела, и поред њене рђаве репутације (г |
| није, Емир?</p> <p>— Ја не, Мерсије.{S} Ја сам сад тако срећна!</p> <p>Мерсије окрете главу да |
| ко те тамо рачунају у зреле девојке.{S} Ја ти овако пишем с тога, што је почетак, што је семе љ |
| рка; ја нисам више добра кћи Турске.{S} Ја сам сад само жена чије је срце претрпело катастрофу. |
| ти, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се она, крадом од оца |
| ад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, али нисам знала шта је нова |
| ја не видим, док се мени не допадне.{S} Ја нисам ствар, нисам поклон од сребра, од злата, од ка |
| стоји.{S} Наше жене никад не црвене.{S} Ја сам чула да Францускиње уче да црвене.{S} И вероватн |
| е нени одговорила: „Не, слатка нене.{S} Ја је волим, али не знам због чега је волим“.</p> <p>Ар |
| е одрастао, живео до пре две године.{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А знам да зна францу |
| е у Европу на васпитање и школовање.{S} Ја нисам била нежна жена, али сам била нежна, добра мај |
| спавам!{S} Па мени је сто пута горе.{S} Ја осећам и грижу савести.{S} Одох лепо својој пријатељ |
| ркују ме, намигују ми, искашљују се.{S} Ја окрећем главу или спремим сунцобран да га изломим о |
| сула цвећем, да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на вас толико навикла, да понекад не умем ни |
| пет година...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја сам за чистоту и код момка, и...{S} Али ја не могу о |
| свијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} Ја сам сиромах...{S} Имам срце, то је све.{S} А срце ми |
| дете, ви то знате, драга госпођице.{S} Ја се никад нисам срела с човеком, па зато нисам имала |
| .“ <pb n="106" /></p> <p>Ништа више.{S} Ја се загледах у крупна и искривљена слова...{S} Понеко |
| е брежуљку одакле се види сав Серез.{S} Ја сам до сад седела код отвореног прозора и гледала <p |
| лим, зато што вас није у нашој соби.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које би се дете молило Богу, п |
| сузе саучешћа или љубави?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у то тврдо да верујем да бих умрла срећна.</p> |
| те ова и не слути да нисте у љубави.{S} Ја ти пишем француски; а ти, кад читаш својој рођаци, о |
| егла у постељу тако немирна.{S} Иди.{S} Ја ћу чекати...</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— Има ли |
| от...{S} Рамазан је сад само у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да |
| l:id="SRP19120_N67">Дођи кући, Анри.{S} Ја сам све казала мами.</note> <note xml:id="SRP19120_N |
| весела, — весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам као она напукнута ваза: ни за шта није, а стоји |
| беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је код младих... љубомора „Љубави је да сас |
| шпиритусом и да му кува од зове теј.{S} Ја сам такав случај видела у Скопљу, рече Фахрије, и св |
| Срећна сам само зато што је он мој.{S} Ја мислим да никад нико никога волео није као ја њега.{ |
| ке, па ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја га осећам.</p> <p>Мало после.</p> <p>Сад је доба веч |
| ески и говорити француски као Мадам.{S} Ја с таквим мужем не бих волела да живим овде, те бих м |
| ила, те сам имала моћи да размишљам.{S} Ја сам дошла на једну мисао која ми се чини веома памет |
| и, Емир-ханум?</p> <p>— Ја... јесам.{S} Ја њега познајем, одговори Фатма збуњено.</p> <p>Колико |
| ала!{S} Још не могу к себи да дођем.{S} Ја не знам какви су то родитељи, како је удадоше овакву |
| што вама пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је љубав. „Љубав је, кажу му |
| а рата.{S} На свим припремама радим.{S} Ја сам свакој сестри на ухо шанула о овоме.{S} И позваш |
| ом... али полако, да га не пробудим.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам срећна кад он спава, |
| е начинила да видим колико га волим.{S} Ја сам мислила да сам га изгубила... луд.{S} А сад кад |
| N64">Слатко срце моје*, ја те волим.{S} Ја мислим на тебе.{S} Ти си једини предмет моје љубави. |
| до колима <pb n="179" /> или мазгом.{S} Ја сам у кући учила и турски и француски; ја сам у пија |
| ма и штапићем, иде с једним гавазом.{S} Ја помислих да је синчић некога европског конзула, те с |
| е, рече друга, млађа, Мирсаде-ханум.{S} Ја се буним против овог срамног режима.{S} Једна моја д |
| еном које ми даде слатка Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а она зове једну Јасмин, другу |
| њала само о Рамазану; сад сваки дан.{S} Ја мислим да ћу довека бити муслиманка; јер у мени час |
| заборавила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја ник |
| мо уништавати старо док немамо ново.{S} Ја сам за то.{S} Ја молим хануме, и ја молим сестру: да |
| орна...{S} На своју сестру!{S} Лудо.{S} Ја њих све волим, ах!..{S} Боже!{S} Зар за толико месец |
| о“.</p> <p>— Не могу, госпођо мајко.{S} Ја то нећу моћи...{S} Срамота ме.</p> <p>— Код простих |
| на једном срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја сам крива, па хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет |
| ановом Ирадом добисмо Отпусно Писмо.{S} Ја нађох другог мужа, младотурчина.{S} Удружих се с њим |
| ро док немамо ново.{S} Ја сам за то.{S} Ја молим хануме, и ја молим сестру: да пробамо.</p> <p> |
| и љубазницу и не сматра је за ствар.{S} Ја сам сад срећна, али знам да су милиони несрећни, и р |
| дану кад ћу на главу метнути шешир.{S} Ја сам мислила да ћу полудети од радости; а данас — ја |
| ћа запевала би, кад би угледала вас.{S} Ја бих нашу стазу посула цвећем, да нам по цвећу дођете |
| о вама.{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој тајни разговар |
| мастику, али јој није осетно мирис.{S} Ја дуван кад гледам не марим, али кад осетим мирис запа |
| .</p> <p>— Ово није љубав но страст.{S} Ја се сећам кад је био дете: друга, кога воли — стеже, |
| , само, као за пакост, он је у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити врло доцкан, па дотле ће ти |
| им...{S} Бојим се да ми се не смеју.{S} Ја француски знам, а пред њима, ја замуцкујем, и ја пра |
| ао и ради Устава, нове много путују.{S} Ја ћу може бити ићи у Анадолију и Сирију.</p> <p>— Због |
| те нисам слала да се светиш лудаку.{S} Ја нисам ни мислила да те удајем за Осман-беја, него за |
| а друштва.{S} Маса нам живи у мраку.{S} Ја се сећам једанпут у једноме друштву, од тридесет и н |
| ако је волимо, направимо своју жену.{S} Ја сам ти може бити помињао у писму једно наше пиће кој |
| а је подигнем, јер немам срца за њу.{S} Ја нисам више апостолица и мисионарка; ја нисам више до |
| очито што не устадох старцу, свекру.{S} Ја сам друкчије васпитана.{S} Ја устајем на ноге чак и |
| јзе!...{S} Ја нисам у свом елементу.{S} Ја сам њима туђа, и оне мени...</p> <p>Децембар.</p> <p |
| е се још не видеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чујем да је неко у комшилуку болестан, молим мај |
| много допала, па је хвалила синовцу.{S} Ја видех момка, мајчице, и с њим се разговарах.{S} Млад |
| Никад га не питах, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он је празнио.{S} Испрва га одвр |
| аже или муж или брат или, чак, отац.{S} Ја сам се овде одмах с њима нашла:{S} Цариграђанке су, |
| азник!) ја пишем, а к мени уђе отац.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да ми не може писмо прочит |
| пријатно.</p> <p>— Ако некога волиш.{S} Ја кад осетим Ариф-ханумино лице, и Нурије-ханумино — з |
| ај њега не би била мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да ва |
| на да ли и има <hi>онога</hi> света?{S} Ја памтим шта је говорила Мадам.{S} Свет, Мерсије, то ј |
| ман, Алије, шта ћемо, ко да му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, али не могу: с |
| , и питамо се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се нисам предала вољи Божјој.{S |
| Ко им је куповао скупоцене поклоне?{S} Ја: овој удовици иглу од педесет лира, оној белензуке о |
| ко</hi> допадали; па где су сад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло м |
| а, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела највише због чифлука.{S} Она наша ли |
| а ми кажеш, уз капију.{S} Шта, душо?{S} Ја, себична, занесена собом, не мислих на тебе.{S} Али, |
| мене.{S} Ко је водно хануме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко им је куповао скупоцене поклоне?{S} Ја: овој |
| помену сузе, бићу несрећна,“ и рече: — Ја сам готова.</p> <p>Мерсије зажмури па отвори књигу н |
| о; после додаде понизно, нежно, тихо: — Ја те молим, отац.</p> <p>— Никад то неће бити! узвикну |
| била развијена, јер за пољубац не зна — ја му нисам казала...{S} Госпођица ме непрестано уверав |
| ла да ћу полудети од радости; а данас — ја сам тужна!...{S} Кад су ишла кола кроз париске улице |
| p> <p>Али, драга госпођице, помислите,— ја се надам.{S} Срце <pb n="102" /> ми каже да ће се на |
| Кажите му да љубавна ватра...</l> <p>— Ја просто нећу то да слушам, викну Фатма и запуши уши.< |
| и; он изусти:</p> <p>— Алла’?!</p> <p>— Ја мрзим Бога, зато што он мене мрзи.</p> <p>— Алла’?! |
| иси дошла да ми јавиш, тејзе?!</p> <p>— Ја за Рашиде-хануму нисам чула, него друго... *</p> <p> |
| код његове тетке.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја...{S} Ја.</p> <p>— С мушким!!</p> <p>— <foreign xml: |
| рекоше:</p> <p>— О још колико!</p> <p>— Ја то не знам, и ако сам Цариграђанка.{S} Овде жене, уд |
| им што говори <hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја сам на њега већ и заборавила, а и мрзим га: уображен |
| ...{S}Али како... изненада...</p> <p>— Ја сам ти, тејзе, све хтела казати, али ти оде...</p> < |
| {S} А да нисам волела Емиру...</p> <p>— Ја сам мајка, али нисам могла...{S} Испросих за јединца |
| а: „Нису боља од твоје деце““.</p> <p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет го |
| одавно: како се Фатма родила.</p> <p>— Ја познајем Фатму, ви познајете Џемала...{S} По оцу од |
| <p>— Или Мерсије, рече Фатма.</p> <p>— Ја... не... не могу, брањаше се Мерсије, и покуша да се |
| рну у њена национална осећања.</p> <p>— Ја ћу да је испросим па ћу да је љубим као вереник.</p> |
| језик У томе уђе њена сестра.</p> <p>— Ја сам се са сестром договорила, поче Нурије, да вас по |
| а почела је разговор пашиница.</p> <p>— Ја сам вам синоћ све испричала као сестрама по души; ви |
| мији, а пробудила их је љубав.</p> <p>— Ја ћу те звати „Фатма", јер то је име носила кћи нашега |
| ? рече пашиница с много бриге.</p> <p>— Ја опет волим...{S} Смем к њему.{S} Однећу му вечеру.“< |
| џишем, мени то не иде од руке.</p> <p>— Ја ћу, рече Фахрије.</p> <p>— Или Мерсије, рече Фатма.< |
| ој се узеше смејати што плаче.</p> <p>— Ја и да могу, нећу никад више да отидем Нурије-хануми, |
| у их видети: физички су мртви.</p> <p>— Ја сам Осман-беја видела, рече Фатма и поцрвене.</p> <p |
| S} И то је по вашој сугестији.</p> <p>— Ја сам знала да ћеш баш заиста бити болесна, па ме је б |
| Али почињу долазити до свести.</p> <p>— Ја сам огорчена као жена, а побуњена као кћи ове земље, |
| ли због љубави, како да кажем.</p> <p>— Ја бих с њим, Мерсије душо...</p> <p>— Умрла?</p> <p>— |
| мичем се, да тебе не пробудим.</p> <p>— Ја да спавам!{S} Па мени је сто пута горе.{S} Ја осећам |
| чути ваше мишљење, Ариф-ханум.</p> <p>— Ја сам, ханум-ефенди, с ханумама за то: да се вашем син |
| ук и погледа кћер разрогачено.</p> <p>— Ја га волим, отац.</p> <p>— Зар да те удам за пијаницу! |
| <hi>пеки</hi>, само да је мир.</p> <p>— Ја свирам у пијано и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се |
| пут!{S} А Али-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са св |
| <p>Она се још болније осмехну.</p> <p>— Ја њој не могу ништа; а она мени... скоро ће ме под гус |
| :{S} Џемал и Фатма венчани су.</p> <p>— Ја то венчање не признајем.</p> <p>— Али га признаје Бо |
| е он, па скочи и диже песницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни Бога! викну она како вичу побуњени.</ |
| /p> <p>А Енглескиња прихвати :</p> <p>— Ја се чудим како васпитавате вашу чељад.{S} То је за ме |
| Фатму.</p> <p>Он скупи обрве:</p> <p>— Ја се са својим родитељем не препирем него разговарам.< |
| p>А кад се зави, њен муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, ханум, видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче |
| p> <p>После се уозбиљи и рече:</p> <p>— Ја ћу вам причати своју историју.{S} Молим вас, хануме, |
| Најпосле, он врло тихо изусти:</p> <p>— Ја пијем, муфти-ефенди, али то раде и други, нарочито н |
| > <p>Али ова се измаче вичући:</p> <p>— Ја пљујем на његово име, на оно које сам везла оцу душм |
| #SRP19120_N40" /><pb n="35" /></p> <p>— Ја сам паметна, Мерсије.</p> <p>— Кад си паметна, што г |
| > <p>Ариф плану: <pb n="95" /></p> <p>— Ја не тражим учитеље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар |
| душо, шта си ти онда мислила?</p> <p>— Ја нисам мислила ништа.{S} Ја сам само осећала.</p> <p> |
| нке, а какве су вам Солуњанке?</p> <p>— Ја нисам Солуњанка.{S} Ја сам Скопљанка.{S} Али, ја се |
| ви кадгод видели, Емир-ханум?</p> <p>— Ја... јесам.{S} Ја њега познајем, одговори Фатма збуњен |
| нисмо обе биле срећније, Емир?</p> <p>— Ја не, Мерсије.{S} Ја сам сад тако срећна!</p> <p>Мерси |
| м вас, хануме, да ме слушате.“</p> <p>— Ја сам се удала млада; удала сам се по слици, и заволел |
| веро, како су те изопачили неразумни!“ Ја, драга госпођице, знам ону праву танку нашу веру: њо |
| S} Зар да те такву затече, у геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах; а кад он дође, мени се учини |
| т!{S} И она стара Јерменка воли га!...“ Ја сам, драга госпођице, сто пута пожелела да свој униш |
| Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним против људи...</p> <p>— Долазно ми јед |
| е Али-пашино велико <pb n="181" /> је.“ Ја сам то чула, али појам <hi>велико</hi> нисам умела с |
| ви је да састави, љубомори да растави.“ Ја ћу ићи Џемал-беју...{S} А?{S} Да идем?</p> <p>Она ја |
| читељице Францускиње створиле нам бол.“ Ја то пишем, мада се с тим не слажем.</p> <p>И још, врл |
| асплетеном, обученом у црно — с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом љубављу је румена д |
| аја нигде нема!“ — „Где је то „нигде“?“ ја их питах. — „Наш брак, па наш брак!“ узвикују — „У Е |
| .</p> <p>— Јуче си преда мном пушила, а ја сам ти то одбила на болест.{S} Али данас...{S} Зашто |
| њено, постиђена.{S} Сад ње више нема, а ја не знам, је ли паметна.</p> <p>— Паметна је.{S} Друг |
| сине.{S} Ти се дружиш само с људима, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима налазим лудос |
| еобично лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја сам волела да је једанпут видим неозбиљну.{S} Па јој |
| } Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и персиској<pb n="90" /> и арапској књи |
| и.{S} Једног дана, он узјаха на коња, а ја, одмах за њим, уђох у затворена кола...{S} Затутње м |
| У Европу.{S} Сутра...</p> <p>— Тејзе, а ја ?..</p> <p>— Емир, а ти?...</p> <p>— Тејзе, шта ћемо |
| на велики, већи него у нашег комшије, а ја то нисам видела док други не рече.{S} Може бити мисл |
| терао из наше куће!{S} Крили од мене, а ја ипак дознадох, па умало не умрех.{S} А она, претеран |
| о мајко!“...{S} Јуче оне тако говоре, а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је мо |
| је.{S} Један дан, мајка ми га изнесе, а ја хтедох да изгубим свест.{S} Кад та челенка не би бил |
| овека...{S} Понеки дан ми се не ради, а ја сам немирна и тужна.{S} Седам, лежем, устајем, погле |
| е ствари</hi>“ тако сте ми предавали, а ја не знам с чиме да поредим његове очи, или шта да пор |
| едно писмо...{S}" И још нешто говори, а ја не разумем, као да не говори мојим матерњим језиком; |
| ена кола...{S} Затутње мост у Галати, а ја задрхтах као прут: његова канцеларија није у Стамбол |
| има душу.{S} Та душа сад силно пати, а ја сам пред оцем као увек: мирна и насмејана.{S} Не мог |
| , пусти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја идем другарицама...{S} За пет година родила сам му ч |
| је сутра Рамазан..{S} Велики празник, а ја у туђини....<pb n="289" /></p> <p>1 рамазана.</p> <p |
| реврнуо с полице сахан с мухалебијом, а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се уплашила.</p> <p> |
| ао да букти па хоће да избије пламен, а ја се савладам па чак се и насмејем!...</p> <p>Али, дра |
| ј Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је није |
| p> <p>Прошло је по ноћи, сви спавају, а ја седох теби да пишем.{S} У ово доба године и овамо је |
| м с ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га |
| на у вече.</p> <p>Очи ми се засењују, а ја као кроз маглу видим гробље с отвореним гробовима за |
| ку и моју жену.{S} Она ми пружи лиру, а ја, пун племићког поноса, примим је и чиним се невешт, |
| ј госпођи мајци криво што тако одмах, а ја волим, јер знам: ако није одмах, после мучно...{S} С |
| ја се Мерсије.</p> <p>— Ти се смејеш, а ја... не знам шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе, па |
| радовала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја теби завидим чак и на тим сузама које проливаш за св |
| нема, из куће је <hi>изнесена</hi>... а ја у ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окужен |
| то ме удостоји своје посете „геније“; а ја за њим одмах све поизотварах, да не осети моја слушк |
| {S} Она писну као црв, кад мене виде; а ја помислих: „Заволела ме, нема ни мајке ни сестре“.{S} |
| сваки човек најрадије говори о себи; а ја сам, опростите, у то сумњала.{S} Сад видим да је ист |
| сиромах, подупире се дебелом палицом; а ја помислих: комшија кад би нешто умро, одмах би тамо о |
| ачке, да бих могла загрлити цео свет; а ја у мислима загрлим само вас, а после ону милу Мадам ш |
| не, нека је жива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим годинама била мајка троје деце.</p> <p>Ста |
| азником, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да нисам читала...{S} Романи су м |
| а се заборавила, али није мајка...{S} А ја, несрећница, мајка женске деце!...“ </p> <p>Ова веза |
| од се с њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да су се завадиле, зато и лута по свету, го |
| /></p> <p>— Ја не тражим учитеље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га питам, |
| ер се осећало да нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гледала путнике и своју нене, |
| е те толики паметни, а ти...</p> <p>— А ја се удадох за луда...{S} Али он је био паметан.{S} Да |
| {S} Мени срећа затвара уста.</p> <p>— А ја у две прилике много говорим: кад сам срећан и кад са |
| о да му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, али не могу: срамота ме.{S} Да зовемо |
| какала од среће, јагње Емир.</p> <p>— А ја бих, душо Мерсије, полудела од радости.</p> <p>И мад |
| та је.{S} Не брини се за њу.</p> <p>— А ја? опет изусти нехотице.</p> <p>— Ти...{S} Ми бисмо, с |
| а, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па се прошетах по соб |
| удата, одавно жена, док год је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба да ме хр |
| е кад ми је једанпут наместила витице а ја се изгубила и пољубила је. „То ће те подсећати на њу |
| ref target="#SRP19120_N86" /> </l> <p>А ја сам помислио, кад ти спусти вео сревши се са мном: „ |
| рече:</p> <p>— Какав је мој отац, па га ја никад нисам наљутила осим...</p> <p>— Шта кажеш?{S} |
| p> <p>— Па после би требало преко прага ја прва? <pb n="94" /></p> <p>— Која је млађа?</p> <p>— |
| о узех тек онако оно што ми писасте: да ја немам своје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у избор |
| ји не побегну на чифлук још сутра, и да ја за толико не виђам <hi>њега</hi>.</p> <p>У петак те |
| моја мајка каже „Фатма!“, јер мисли да ја зовем Госпођицу.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, |
| нисмо сироти.{S} Кад има Нурије, као да ја имам; ми смо једна крв, и ако нисмо на једном срцу л |
| им-Хасан-беја.{S} Аман!{S} Кажите му да ја нисам знала да мој сестрић пије, да је протеран и да |
| чини, то је из нас самих.{S} И до сада ја то нисам опазила; а сад видим да је све из мене; јер |
| , и Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја сам тужна, тешко ми је, не што сам те изневерила, ве |
| <p>— Мука, ханум-ефенди, мука ја, мука ја, ааа! ааа! стењаше старац, али све као да прави шалу |
| мука!</p> <p>— Мука, ханум-ефенди, мука ја, мука ја, ааа! ааа! стењаше старац, али све као да п |
| она. „Ово дана, која год је овде дошла ја сам јој казала, све сам јој испричала као сад теби — |
| ни тренутка.</p> <p>„Има лажи у којима ја налазим финоће, чак и нежности,“ сети се Фатма ненин |
| човека, непозната...{S} Што сам срећна ја.. то је случај. „<foreign xml:lang="fr">Fort comme l |
| .</p> <p>— Што плачеш, око моје?{S} Шта ја више знам?{S} Истина, смем да идем пешке, смем да об |
| ах!..{S} Боже!{S} Зар за толико месеца ја њима ништа да не пишем, ни они мени...{S} Не знају г |
| дна.</p> <p>— За ово четири и по месеца ја сам се надобијала „слатких поздрава“ од своје суседе |
| тастрофу.{S} Мога куражног и енергичног Ја више нема.</p> <p>.................</p> <p>Децембарс |
| моје Ја.{S} Тога куражног и енергичног Ја више нема.{S} Ја сам <pb n="286" /> сад као ут с пок |
| После... дознадох ..{S} Један дан, кад ја нисам била код куће, девојка дошла кроз капиџик, раз |
| ће доћи.</p> <p>— Шта те брига?!{S} Кад ја желим, шта те се тиче свет? <pb n="253" /></p> <p>Он |
| рије лице као Арнаутка!</p> <p>— Па кад ја нисам крила лице?{S} Пече... <foreign xml:lang="fr"> |
| а пуши у соби где јој спава ханума, где ја почех песму... <pb n="65" /></p> <p>Пред зору се про |
| >— Никад!</p> <p>— Допусти, зете, да је ја водим својој кући, да је умирим. <pb n="277" /></p> |
| кад ми мајка није купила хаљину а да је ја не видим, док се мени не допадне.{S} Ја нисам ствар, |
| нум. „Који вам је оно човек?“ упитах је ја озбиљно. — „Из Стамбола,“ одговори она па се смеје. |
| о оно што ми писасте: да ја немам своје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа? „Хаљину |
| одице, из добре куће?{S} Ти немаш своје ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљи |
| > <p>У његовим лепим плавим очима, које ја толико волим јутрос сам видела сузе.{S} Јесу ли то с |
| Аристид и њене кћери, и све друге које ја волим и којима сам ја мила.{S} А тебе, врло драга ма |
| је претрпело моје срце, сломила је моје Ја.{S} Тога куражног и енергичног Ја више нема.{S} Ја с |
| мужевља ребра, већ од главе.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је „д |
| ју, а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не могу узети, умрла бих.{S} Умал |
| кажем да хоћу другарици, опет не да, те ја уочи сваког петка: „За Божју љубав, пусти ме мајци!“ |
| рила Фатму, да ме мучиш.</p> <p>— Да те ја мучим!{S} Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је |
| потајне грознице...</p> <p>— Довешћу те ја код мене у госте, па ћемо се разговарати, свирати и |
| о ми потрошио муж у Европи, трипут више ја у Стамболу...{S} Све презадужено!{S} И сваки лепи ко |
| слати у Маћедонију „да умирују чете“, и ја и моја пријатељица: час смо у Солуну, час у Серезу, |
| још, врло драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим за своју |
| м с неном и мајком међу тим ханумама, и ја гледам у те лађице препуне света, па ми се све чини |
| Ја сам друкчије васпитана, и рођена, и ја волим, <hi>њега</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>И синоћ сед |
| Има Бога, Јединог, Створитеља света, и ја га осећам у што год живо погледам, а највише у себи. |
| ад: грознице, ја венем, мене нестаје, и ја сам весела, — весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам ка |
| а јака, решетке би се поломиле, пале, и ја бих излетела као тица из кафеза; ишла бих да тражим |
| {S} Ја сам за то.{S} Ја молим хануме, и ја молим сестру: да пробамо.</p> <p>— Али ако се опет о |
| лаву и искези зубе: смеје се на мене, и ја се насмејах на њу и рекох : „Што се смејеш, црни ђав |
| и, него би их грдили.{S} Па, замисли, и ја морам такво пече; и првог дана свуд уза ме иђаше слу |
| .</p> <p>У нас мангали, у њих камини, и ја дршћем од зиме.</p> <p>Јануар.</p> <p>О чему све ове |
| <p>А он скиде фес, па ми се поклони, и ја, несвесно, климнух главом, а срце ми толико залупа д |
| камењена, а она ме опет узе мирисати, и ја осећам да ми се овлажи лице... сузама, њеним сузама, |
| се на срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом залеченом пођох по другарицама, осећајући да ј |
| као верни за Пророком, испустила сам, и ја немам снаге да је подигнем, јер немам срца за њу.{S} |
| тку, кад хоћете реч, ја вам је дајем, и ја мислим да... одржаћу је.</p> <p>— Ако се опијеш да Е |
| ски знам, а пред њима, ја замуцкујем, и ја правим грдне погрешке, и увек знам кад коју направим |
| Мај.</p> <p>Он је ноћас дошао доцкан, и ја га нисам смела питати где је био.{S} А он је љубомор |
| е сестри:</p> <p>— Џемал се насмејао, и ја морам Богу црну жртву: заветовала сам му се.{S} Али, |
| јанство је страст, и љубав је страст, и ја сам мислила да ће код њега ова друга страст бити јач |
| ронзе...{S} Ови други сви имају душу, и ја многе познајем, па ми је мило што имам познанике бар |
| смрт, смело настави: „Ти си злочинац, и ја пљујем на лутке, на играчке, које си ми куповао да м |
| ам до пре три дана; а пре три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не зна |
| да бежимо из овога проклетога града: и ја ћу с тобом у Европу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Нур |
| ада, а напунила осамнаест година !{S} И ја.{S} Обе смо већ зреле девојке, јер смо Азијатке.</p> |
| тпадале, оно <pb n="104" /> ништа!{S} И ја се једанпут с мајком прошетах једном пијасом, па ми |
| е, што је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се чак и заклех!{S} С човеком |
| богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не знам...{S} Оваквим мужем величала би се и п |
| аге два пријатеља.</p> <p>— Тејзе!{S} И ја га пустих, оде ! рече с пуно бола и поче плакати.</p |
| унцање.{S} На мене је, тешко мени!{S} И ја сам тако радила кад год сам изгубила нешто што волим |
| Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне градове, Париз... све шт |
| лила да га има; у човеку, мужу!...{S} И ја се буним, бунила сам се!...</p> <p>Како је ханум-нен |
| с местима исподвлаченим оловком...{S} И ја... никад нећу као жене из романа!{S} Ја сам друкчије |
| ло образовану, — против развијања.{S} И ја се бојим да ова не победи, зато што је млађа, што је |
| S} Можда је добар, а можда и није.{S} И ја сам можда имала неки бол, али га нисам свету причала |
| као просјаци од капије до капије.{S} И ја сам с неном и мајком међу тим ханумама, и ја гледам |
| весела <hi>само</hi> кад се опије.{S} И ја, замисли, невероватно, купих флашу пива, донесох је |
| ане него за муслимане, младотурке.{S} И ја сам у чаршафу од девете.{S} Па ипак, Емир, моје је д |
| е губи наде док ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, само, као за пакост, он је у лов |
| а мене мислиш," тако сте ми рекли.{S} И ја сам се вежбала.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Оп |
| нисам била?!</p> <p>— О, била си.{S} И ја се сећам: кад кудгод одеш, разгалиш се.{S} Иначе, ка |
| се ти човек претворио у животињу.{S} И ја сам требала да ти се осветим чим сам од детета поста |
| истичке листове, па видим...</p> <p>— И ја, упаде јој у реч Мирсаде (што је код харема необично |
| ет дођеш пијан, да више немаш жене..“ И ја <pb n="202" /> дадох реч.{S} Пошто остадох без ње, о |
| „На, прочитај то писмо, без потписа.“ И ја узех грубу хартију, па и знам и не знам, јер очи ми |
| је нос исти, велики као што је био.“ И ја се загледах у очев нос: истина велики, већи него у н |
| енутку појави ми се неодољива жеља да и ја положим главу за Француску као Шарлота Кордеј и Мада |
| што ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја полако умирем. <pb n="293" /></p> <p>Париз, 29 април |
| век кад је врло узбуђена.</p> <p>— Па и ја сам сакрила руке, али у памети, рече Мерсије.{S} Али |
| S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја као моја мајка: за време бола срца не могу писати.{S |
| {S} То Мерсије не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад |
| а осећам као туђинка; а опажам да сам и ја њима туђа.{S} Две три пашинице знају француски, али |
| а слаба женска страна.{S} Да нисмо он и ја комшије, ја бих сама... али страх ме, какав је џин, |
| н и да нигде ништа нема.</p> <p>— Зар и ја да лажем, Нурије-ханум?</p> <p>— Једна лаж повлачи с |
| n="289" /></p> <p>1 рамазана.</p> <p>И ја ћу сад сести и јести, и обући се: како знам за се, п |
| : волим што ми је кћи образована.“ — „И ја, сине, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно ил |
| :</p> <p>— Опростите, Нурије-ханум, али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с бејовима...{S} У на |
| еде.</p> <p>— Опростите Ариф-ханум, али ја вам малочас не одговорих, не хтедох да вас прекидам, |
| злочинца, као зликовца, као убицу, али ја нисам хтела, остављала сам на Бога, и Бог те је казн |
| чифлук се ваљда спремамо, време је; али ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва чекала |
| сасвим — до сад би ме зацело видео; али ја сам, за несрећу, као цариградске велике госпође: ник |
| а они дивни градови, на сликама!{S} Али ја чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему родила |
| ми је говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја га волим...</p> <p>Робиња је прекиде говорећи:</p> < |
| сам за чистоту и код момка, и...{S} Али ја не могу о томе с тобом да говорим.</p> <p>— Женски Х |
| нашим закону, морао је узети...{S} Али ја не сачеках долазак свога ортака: одох од мужа, да му |
| бала да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја тако не волим...{S} Ја бих волела да изоставиш и оно |
| овори, једно осећа а друго ради.{S} Али ја Фатму познајем: ако је заволела једнога, а ти јој на |
| а да идем даље, да продужим пут.{S} Али ја просити не могу: у мене нестало племићког блага, ост |
| га не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бити заволела да је према мени био друкч |
| p> <p>— Много, ханум-нене.</p> <p>— Али ја бих, кћери, волела да се с њим разговара, да му чује |
| ачете кад треба да певате.</p> <p>— Али ја у свом пијанству нисам била убица.</p> <p>— Зар мисл |
| {S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја сам данас учинила као онај дервиш из приче, госпођо |
| руги пут о њој, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, врло тихо изусти Фатма.</p> <p>— Кога, кће |
| урије узе себе извињавати:</p> <p>— Али ја бих то учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер с |
| е накит чијој сам се лепоти и вредности ја дивила?!</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну а стара Ш |
| е:</p> <p>— Какав закон!{S} У овој кући ја нећу да седим невенчана.{S} Нећу!{S} И зашто да му с |
| его да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, гос |
| ји је милостињу примио...“ Отићи ћу јој ја, госпођо снахо.</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бог да |
| Иншалла’!{S} Иншалла’!{S} Не заборављам ја Благога и Милосрднога, мајчице.</p> <p>И у Нуријиној |
| што ово написах, тргох се.{S} Шта имам ја сад од тога што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} Моја |
| пусти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути то чело |
| у ми руке јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака, решетке би се поломиле, пале, и ја бих излетел |
| ала за другога, зар би му казала да сам ја прескакао зид, долазио њој, ноћу, и љубио је?{S} О, |
| Једна од тих што су онда мислиле да сам ја пијана, није могла бити весела док се не опије.{S} Ј |
| и беше блажен, јер му се чињаше да сам ја блажена.{S} Каква част!{S} Жена подигнута до човека, |
| note xml:id="SRP19120_N86"> <l>О да сам ја рукавица на тој руци,</l> <l>Да бих могао додирнути |
| но.{S} Па је испита.</p> <p>— Знала сам ја то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Цариграду, и |
| и све друге које ја волим и којима сам ја мила.{S} А тебе, врло драга мала, нежно љуби</p> <p> |
| Немојте се, молим вас, смејати, кад сам ја оволико озбиљна.{S} Кад би нешто био мали, ја га, чи |
| S} У соби, до собе где спавамо, где сам ја лежала сва уплакана у помрчини, седели су до зоре.{S |
| и ћу пара, па да бежимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он говори, она ћути као |
| је страшно!{S} То је ужасно!{S} Где сам ја?</note> <note xml:id="SRP19120_N82">Увек без људи... |
| ужа, јер он је био прво мушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је видео <pb n="177" /> да га вол |
| а! узвикну Ариф-ханум.</p> <p>— Што сам ја тврда није чудо, али Ђулренги!{S} И она је све знала |
| ледајте ме, и будите срећне као што сам ја срећна!“</p> </div> <pb n="139" /> <div type="chapte |
| а сам.{S} Сан је остварен, само што сам ја несрећна...{S} Пољуби ме само кад пође и дође. „Од м |
| Тејзе, зар ја никога немам?{S} Зар сам ја на овом свету сама?...</p> <p>Не могаше више, не дад |
| не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с њене душе накит чијој сам се лепоти и в |
| „Решила сам се да јој никад не отиднем ја прва...“ — „Паметан попушта,” вели добра нене. „И ак |
| {S} Отац му умре, а он дође да га видим ја, његова мајка, па да се врати...{S} Ја га не пустих, |
| еш, је ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја сам весела: певам, свирам, читам.{S} Нене ме зове ку |
| е проливаш за својим дететом.{S} За чим ја плачем, и смем ли да плачем?{S} Твоју тугу сваки пош |
| , па за њом Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да уништавамо |
| лим да никад нико никога волео није као ја њега.{S} Ја мислим да, кад бисмо се понова растали, |
| та брзо и радознало.</p> <p>— Једне као ја, тако осећају; друге вичу: срамота!{S} И час-по, кад |
| н, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је није тако волео пити ће је волети.{S} И |
| снаха је њен син, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: толико богатство — пок |
| рде.</p> <p>— Данас нико не пости, само ја, рече ашчика, и похита ка капији, јер је чула лупу м |
| ће Бог!</p> <p>Госпођице, то ваљда само ја, турска девојка, тица у кафезу, измислила сам драго, |
| 7" /></p> <p>— Нашој.{S} Ово знамо само ја и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, али није овде да |
| трипут...{S} О како су ми руке јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака, решетке би се поломиле, п |
| {S} Ја волим — њих две, моје подмлађено Ја, њу, мојих духовних очију вид, и цео свет...“</p> <p |
| реније: из мене не говори моје огорчено Ја, него милиони понижених турских жена.{S} Ми људе не |
| волеле своје мужеве, гледајући ово што ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја полако умирем. <p |
| езу, и на лавицу у менажерији; само што ја не дрмам дрвене кафезе као она гвоздене решетке, и ш |
| > <l>Нема греха, нема греха </l> <l>Што ја идем у механу </l> <l>И што пијем рујна вина.</l> <p |
| , разговор душа...</p> <p>Кад бих нешто ја као друге излазила и у јутру и у подне и у свако доб |
| да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја никога немам?{S} Зар сам ја на овом свету сама?...</ |
| сине мој?</p> <p>— Што, мајчице?{S} Зар ја нисам распитао и дознао да је истина пашић, да је ис |
| Што треба да ме храни, да ме одева, јер ја не умем радити, зарађивати хлеб...{S} Па што ме није |
| мени насмејао, кад би она роптала, јер ја сам јој била учитељ.“</p> <p>— Хоћеш цигару, чедо ?{ |
| пут видела а нисам му се зачудила, јер ја мислим само на своју несрећу.{S} Непрестано саму себ |
| да мучи страшна сумња, и љубомора, јер ја сам се по харемима свашта наслушала шта све раде наш |
| би нам рекла: „Вратите ме у затвор, јер ја <hi>не умем</hi> у слободу...“ Ето, драга госпођице, |
| едеље , кроз неколико дана, на пут, јер ја сам се већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, |
| , ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми нешто говори мој муж, да га, слушајући |
| је једна од нас несрећна, него обе; јер ја бих и онда била несрећна... данас сам била љубоморна |
| о здравље госпођи вашој мајци...{S} Јер ја своју срећу не замишљам без вашег повратка: ви да ме |
| сам човеку дала очи, уста, стас, узраст ја сама; ја сам га задахнула својом душом.{S} А ономе ј |
| е, ружичаста, кћи ружина...{S} Ову собу ја бих прозвала ђулистан (ружичњак) да у њој није и јед |
| — То је један огроман бал.{S} Како могу ја тамо, кад немам тоалету...{S} А волела бих да видим. |
| у у кућу туђе људе?!{S} У овом тренутку ја осећам револуцију и у духу и у срцу.{S} Свога пониже |
| ече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта ћу ја данас, и докле ће он спавати?</p> <p>— До сутра, чед |
| оазел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, душо Мерсије? упита гошћа.</p> |
| им..{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћу ја са срцем!</p> <p>1 рамазана 1324</p> <p>Опет Рамазан |
| ијао дао је у двадесет петој оно што ћу ја, можда, дати у четрдесет петој...</p> <p>— У Старом |
| !{S} Ја чекам, ти знаш.</p> <p>— Чекаћу ја уместо тебе.{S} Отиди: разгалићеш се.</p> <p>— Како |
| ли стихови из Корана!{S} У сваком стиху ја сад видим Бога!...</p> <p>Да нисам била у овој кући, |
| Ја ћу Фатми, зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја сам |
| „Кад не би могао радити он, радила бих ја, па бих га хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али |
| ише видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ја била распуштеница понова, ја бих се за њ удала, ако |
| ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на Јалијама у оном конаку с чијег сам ба |
| тејзе, он мени никад не би... нити бих ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти си жена.{S} Човек |
| е се. „Баш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако си украла ханумино белило,“ каже она — па се о |
| па се смеје. „Који из Стамбола?“ рекох ја. — „Пашић, ханумин сестрић," каже она, па се непрест |
| уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ уздахнух ја дубоко, али јој на питање не одговорих.{S} Да сам Ту |
| н у години?</p> <p>— Сестро, што се баш ја буним, у толико је искреније: из мене не говори моје |
| уде: они нас узимају потпуно невиђене. (Ја говорим уопште.) Али, ипак, као за све тако и за бра |
| {S} Стала сам, пошто сам покрила главу (ја гологлава не бих могла).{S} О, кад сам видела с наше |
| стити, али се бојим да се не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ кога ти је Алах одредио, па с |
| , да се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим, ако сам неумивена, рече и |
| еби.</note> <note xml:id="SRP19120_N51">Ја сам љубоморна.</note> <note xml:id="SRP19120_N52">Не |
| а!“.</note> <note xml:id="SRP19120_N23">Ја сам правоверна и заклињем се пред Богом да је моја с |
| оја.</note> <note xml:id="SRP19120_N63">Ја те волим.</note> <note xml:id="SRP19120_N64">Слатко |
| оник.</p> <p>Драга моја Мерсије,</p> <p>Ја мислим много и на <hi>њега</hi> и на тебе. <foreign |
| пиров стих и гутам своје сузе...</p> <p>Ја сам ово писмо почела јутрос рано, писала сам га вазд |
| >.</p> <p>Солун, 10 шабана 1323.</p> <p>Ја сам данас начисто да волим...{S} Ох, кога волим! ..{ |
| /></p> <p>Париз, 29 априла 1907.</p> <p>Ја сам свој <hi>Дневник</hi> назвала <hi>Песма</hi>; а |
| .</p> <p>Париз, 10 августа 1907.</p> <p>Ја сам мајка</p> <p>29 августа.</p> <p>О моја сирота бе |
| је био други пашић, други човек.</p> <p>Ја њега просто никад нисам видела, нисам га ни у сну сн |
| ице, по оцу, а по матери Турчин.</p> <p>Ја сам срећна!</p> <p>Да видите како нам је сад лепа ку |
| ми имамо право, не само дужност.</p> <p>Ја мислим да ћемо до недеље , кроз неколико дана, на пу |
| ..</p> <p>Париз, 30 јануара 1907</p> <p>Ја, бремена, јуче гледам где једу кувано воће, а оне се |
| ио! заврши и лако задрхта, па настави: —Ја ово досад никад нисам имала, и ако сам бивала на жив |
| уке је видео пет пута, и — занео се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} |
| бе од радости, а она је стара и слаба. „Ја немам овде наочара, дај, прочитај ми га, чедо, да ви |
| !{S} Па извињава себе: није била сама. „Ја стара Азијатка према младој Европљанки била сам што |
| , пошто сам јој била сасвим непозната. „Ја сам погрешила,“ рекох. „Ја сам мислила да ту седи је |
| толико растужује и узбуђује? — Љубав. „Ја сам се могла заљубљивати у муслиманке, док се нисам |
| се пробуди, отвори очи, па их затвори. „Ја сам те, чедо, пробудила.{S} Али што да се покријеш п |
| непозната. „Ја сам погрешила,“ рекох. „Ја сам мислила да ту седи једна рођака Нури-беја...“ и |
| лила: „завиди ми".{S} Ариф често каже: „Ја час жалим што нисам мајка, час волим; јер материна ј |
| поклонио нам се, и представио нам се: „Ја сам Мурад-Џемал-беј“, поче Мерсије.</p> <p>— Аман! у |
| колико моја...“ После се мало разгали: „Ја сам јој први.{S} С њим се познаје од пре неки дан, а |
| Он поче да говори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семиј |
| ристид сама својом руком, шапћући јој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви |
| } И ради тога ћуташе, мучећи се мишљу: „Ја сам лажљивица.{S} Неваљалица сам, а изигравам поштен |
| и дође сувише тешко, те јој одговорих: „Ја не знам за жалост, али не знам ни за радост.{S} Ти с |
| ти знаш,“ рекла је она и смејала се. — „Ја не знам.{S} Кажи, молим те, каква?“ „Пијана.“ — „Ја |
| S} Кажи, молим те, каква?“ „Пијана.“ — „Ја пијана!“ викнула је она запрепашћено, а после се гро |
| пријатеља затворио капиџик.“</p> <p>— „Ја, мајчице, нисам затворио капиџик од пријатеља, него |
| у многа минара, на месечини сива као и јабланови и кипариси, и мислила... о, на шта сам све ми |
| обе подвољак округао па као незагризена јабука ; у обе грло као неоткинут крин, а Емир-Фатми је |
| се на јабуку...{S} Сакривен у лишћу, с јабуке је видео пет пута, и — занео се... „Ја осећам да |
| као старотурчин, реакционар: пење се на јабуку...{S} Сакривен у лишћу, с јабуке је видео пет пу |
| ли и омириса ми лице као цвет или зрелу јабуку. — „Зашто мужде, нене?“ упитах зачуђено, јер нис |
| им муж не подели на равне части румену јабуку — свађа.</p> <p>— Снаха му није у тој кући.{S} З |
| дела и заволела га, нити бих му спазила јабучицу, нити бих му чула глас; то јест ако бих спазил |
| ам га видела, прво вече: имао је велику јабучицу, а глас му био дебео и мало промукао.{S} Да са |
| ежала и маштала, бежећи од јаве.{S} Ах, јава?{S} Како да изиђе, како да их погледа у очи?{S} Па |
| з свега гласа, па не даде <pb n="84" /> јава од себе...{S} Као да је од страха полудела, онемел |
| p>— Кад помислим, слатка тејзе : ово је јава!</p> <p>— То је сан, и проћи ће брзо као сваки сан |
| абу и мајку, кад се договараху, коме да јаве?</p> <p>— Јави, госпођо снахо, и свом пријатељу: ј |
| а миру је лежала три дана, не дајући да јаве њенима.{S} Четврти дан осети се сасвим добро и уст |
| на докле би лежала и маштала, бежећи од јаве.{S} Ах, јава?{S} Како да изиђе, како да их погледа |
| ају...</p> <p>А кад дође Мерсије, Фатми јаве; кад се састану, Фатма је загрли али не пољуби, и |
| и кад им се погледи сусретоше, устаде, јави јој се поклонив јој се и скинув фес...{S} Да се Ту |
| д се договараху, коме да јаве?</p> <p>— Јави, госпођо снахо, и свом пријатељу: јединица ти се и |
| рексиноћ...</p> <p>— У сну?</p> <p>— На јави.</p> <p>— Како?</p> <p>— Преко зида.</p> <p>— Чије |
| ова леже, и заспа; сања њега: он као на јави, никад га није снила овако.{S} Кад устаде и спреми |
| шао, у име друштва, да ми то одликовање јави.{S} Десну ми руку пружи да ме подигне до себе <hi> |
| нате, не кад ме погледа, него кад ми се јави!{S} У нас се воле по неколико година само гледањем |
| ним сребрним аврапама: кад јој Ђулренги јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-бе |
| их да тражим младића што се мени робињи јави као слободној.{S} Али куда бих?{S} Једанпут излете |
| јој се и скинув фес...{S} Да се Туркињи јави човек!{S} Можда је странац, па не зна њихове обича |
| а За чудо нам је, Емир, што нам ти ниси јавила; јер ми смо пристале за једанпут.{S} И онда, бил |
| обележје, одмах сам вам с неколико речи јавила.{S} Али, од моје свадбе ништа није било, нити ће |
| то?{S} Доцкан је.</p> <p>— Нећемо ићи.. јавили смо...{S} Алла’!...{S} Дај да те закитим...</p> |
| акрише.{S} А гостију одмах пуно, јер су јавили целом комшилуку, свим рођакама и пријатељицама.{ |
| ио се мени робињи као слободној, и још, јавио ми се европски: поклонио ми се и скинуо капу...“< |
| је полудети од радости...<pb n="85" /> Јавио јој се као познаници Европљанки, новој, оној ново |
| се зачудила и узвикнула: „Како мало!{S} Јавио се мени робињи као слободној, и још, јавио ми се |
| а се сруши... „Да има Бога, он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на улицу.</p> < |
| „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим жену коју сам сравнио с њ |
| тај у кога си се ти заљубила што ти се јавио, има плаве очи.</p> <p>И још нешто, драга мала.{S |
| је не познаје.{S} Напослетку, да јој се јавио неко кога она познаје, она би се нашла увређена, |
| леп, отмен, али она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Напослетку, да јој се ја |
| то ти се <hi>лепо</hi> поклонио, уопште јавио!{S} То ме је забринуло.{S} Да си од тринаест годи |
| даје се увек за онога који јој се „лепо јавио“.{S} И овде је родитељево искуство уз кћерино неи |
| обрадовах; <pb n="66" /> јер тај мирис јавио ми је да сам добила писмо од тебе и подсетио ме н |
| ају?{S} Па што тако изненада?{S} Што не јависте? узвикиваше, па се с ханумама изгрли, истапка, |
| .</p> <p>— Али шта ћемо сад ?{S} Ко сме јавити моме зету? рече Ариф, и сети се мужа: њега Ибрах |
| pb n="272" /></p> <p>— Ниси дошла да ми јавиш, тејзе?!</p> <p>— Ја за Рашиде-хануму нисам чула, |
| ="SRP19120_C6"> <head>VI</head> <p>Јуче јавише Сафет-хануми да ће јој данас на „јутарње располо |
| им болесну... луду?</p> <p>У томе, њему јавише да му је умрла сестра од тетке.{S} Он се промени |
| људима.{S} Ја мислим да се Донмама чак јављају људи, кад их сретну на улици и познаду их.{S} А |
| те било!{S} Срам те било!“ А тад брзо, јављајући јој да је од њега слободна (бош), заповеди јо |
| види и омилује коње: мушкој послузи је јављено, те се <pb n="110" /> сва склонила, осим коњуша |
| што се гледала с човеком; а што јој се јавно, нарочито што му је одговорила, криће од свакога |
| е помишљамо на равноправност с људима у јавном животу.{S} Како је скромно то право које ће траж |
| аћи крпу, те га зави у један свој везен јаглук, и метну га снаси на табане.</p> <p>— Да зовемо |
| неко говори, француски:</p> <p>— Фатма, јагње моје, Фатма, душо душе моје, моје срце је пуно љу |
| р</hi>, гори небо и земља!{S} Дигни се, јагње, да видиш мајку ти; готово гола, па само виче: „А |
| а главу шешир, ја бих скакала од среће, јагње Емир.</p> <p>— А ја бих, душо Мерсије, полудела о |
| , научила од нас, па мени: „Душо, срце, јагње, око моје“.{S} Ваздан смо говориле турски, и тако |
| емао за извршење злочина: „Зејне-ханум, јагње, хоћеш ли да спавамо?“, она се стреса, грози, у с |
| е свиле откаћу платно...{S} Емир-ханум, јагње, волиш ли свилену кошуљу?</p> <p>— Ништа не волим |
| тно, мило.<pb n="149" /></p> <p>— Душо, јагње, хајде одмах гостима, обучена си.{S} Ту су и Зехр |
| уме, поче говорити:</p> <p>— Прексиноћ, јагње моје, била сам код господина Аристотела, на балу. |
| ign xml:lang="fr">Mon agneau</foreign>: јагње моје.</note> <note xml:id="SRP19120_N46">Стара го |
| понова погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Јагње Џемал-беј, ти треба да изиђеш... у чаршију, с дру |
| и, да довршим.</p> <p>— Остави, Мерсије јагње, ја сам то читала...{S} Сузе, опет сузе.</p> <p>— |
| ма за позориште“.</p> <p>— Зацело, Емир јагње, ти си завијена као Арнаутка и не смеш пешке одав |
| > <p>— Отуд што је леп... леп.{S} Сафет јагње, ја тако лепа човека нисам више видела, вели Ариф |
| ођа.</note> <note xml:id="SRP19120_N47">Јагње моје, јагњешце моје.</note> <note xml:id="SRP1912 |
| } А ми, чак слушкињама кажемо „душо“ и „јагње моје“; чак робињама дајемо лепа имена да им не бу |
| ој одговорила турски, рекла „душо“ или „јагње моје“.</p> <p>Али Францускињи ово не би смешно, ј |
| <note xml:id="SRP19120_N47">Јагње моје, јагњешце моје.</note> <note xml:id="SRP19120_N48">Кћи р |
| ра: ашчика повири на врата, па кад виде јад, врати се погнуте главе...</p> <p>— О, ви нове душе |
| ило: молитвом се стишава љутина и блажи јад.{S} Досад, као и све младе, ја сам клањала само о Р |
| ће радити на просвећењу масе и блажити јад у нашој земљи.{S} Она ће бити војске што ратују про |
| била и кћи и другарица.{S} Она се теби јадала, ти си њој гукала, она је плакала, а ти си се см |
| , срце јој удараше као сатић.{S} Јадна, јадна!{S} Да не беше нас, њу би мачке појела.{S} Да је |
| бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да ме овде занима туђ живот зато што |
| те из кафеза сутанина канарина, полете, јадна, према прозору, к светлости, врати се, удари крил |
| неваљалица.</p> <p>— Боже сачувај!{S} - Јадна Зејна...{S} Али, други пут о њој, рече Ариф.</p> |
| ику — Џемала!{S} Како се изненадила!{S} Јадна девојка!{S} Заљубила се у зета, зато што није мог |
| ватисмо, срце јој удараше као сатић.{S} Јадна, јадна!{S} Да не беше нас, њу би мачке појела.{S} |
| д пашиница изиђе, робиња рече:</p> <p>— Јадна моја кјучук-ханум!{S} Просише те толики паметни, |
| све препатила за ово годину дана!{S} А јадна Емир у туђини.{S} Кад би знала на кога мислим...{ |
| ел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, душо Мерсије? упита гошћа.</p> <p> |
| излети, осетих га под грлом.{S} Јадне, јадне ми!...{S} А знате ли одакле сам га видела?{S} С б |
| д само кад погледа женску децу. „Јадне, јадне моје девојке!{S} Свет ће говорити мајка им била т |
| лупа да излети, осетих га под грлом.{S} Јадне, јадне ми!...{S} А знате ли одакле сам га видела? |
| е, она поче говорити о женама:</p> <p>— Јадне наше жене!{S} Заблуделе...{S} Ко ће их извести на |
| исмо виђали поваздан.{S} Кад изиђу, оне јадне малаксале...{S} Ти му отиде <hi>онако</hi>, може |
| i><ref target="#SRP19120_N20" />?!{S} О јадне ми ако нас удаду за неке свршене правнике у кафен |
| а некад само кад погледа женску децу. „Јадне, јадне моје девојке!{S} Свет ће говорити мајка им |
| ве опадала, зато он...{S} Кад умре овај јадник (брат му је јектичав), он ће снаху узети, а може |
| еменом, преживелом установом.{S} Јадно, јадно ово двоје младих!{S} Њина срећа је жртва мрака и |
| несавременом, преживелом установом.{S} Јадно, јадно ово двоје младих!{S} Њина срећа је жртва м |
| ао да је једва чекала, и рече:</p> <p>— Јадно ми моје спавање, Нурије.{S} Не мичем се, да тебе |
| великог дрвеног коња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч, али кад дође ноћ...{S} Не зависи од њега. |
| осу као простакуша.{S} Он, дирнут мојим јадом, обећа да ће ми га доводити сваке године, и да ће |
| садила сам цвеће, а израсло ми трње.{S} Јазук!<ref target="#SRP19120_N106" /> По сто пута јазук |
| target="#SRP19120_N106" /> По сто пута јазук!</p> <p>То рекавши, она пљуну у лице кћер која се |
| а и месеца на његовим таласима и осећао јак, слан и топал мирис његових вода...</p> <p>Све су г |
| S} Какав напад...{S} Ја сам данас јака, јака...{S} Боже, зар неискрена она, моја другарица за т |
| и руке јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака, решетке би се поломиле, пале, и ја бих излетела к |
| ати и плакати као луда, и овако млада и јака стегох нену, да је удавим.{S} Могла сам је и удави |
| то...{S} Какав напад...{S} Ја сам данас јака, јака...{S} Боже, зар неискрена она, моја другариц |
| ице.</note> <note xml:id="SRP19120_N73">Јака као смрт.</note> <note xml:id="SRP19120_N74">Нијед |
| решетке, трипут...{S} О како су ми руке јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака, решетке би се по |
| дуваном јаче него икад, и немајући тако јаке воље да је савлада, она седе према сестри крај ман |
| , чини јој се, пала, јер њене ноге нису јаке, да би могле држати, носити толику радост.{S} И ча |
| ворио, свега је двапут видео.{S} Утисци јаки, али мало успомена.{S} Ово сад љубав је: колико ус |
| е неисказано велике; и њина кућа, бела, јако је одударала од готово црног дрвећа над њиховим ви |
| есело и узе јој мршаву, смежурану руку, јако притисну на њу своје чело, па је подиже на своје т |
| {S} Уз Рамазан досад није била жена.{S} Јако побледе, усне јој поплавеше; учини јој се као да с |
| а миндерлуку.</p> <p>Она од задовољства јако поцрвене, па клече крај миндерлука где јој сеђаше |
| краткој кошуљи, раздрљена, с чуперцима јако каносане косе.{S} Била је легла.{S} Утрча у собу г |
| е бој се... ја сам паметна, промуца она јако поцрвеневши, и не погледа тетку у очи.</p> <p>Ариф |
| ал-беју...{S} А?{S} Да идем?</p> <p>Она јако отвори очи, а после их затвори и зарида.{S} Нене ј |
| допире до ваше одаје хука и кад чујете јако, снажно било једног великог европског града, где с |
| де ће ћеретати до зоре.{S} Али са улице јако зазвони звонце и чу се пас... „Гости!“...{S} И мал |
| крпу на главу и на срце, чије се брзо и јако лупање јасно чуло, поднесе јој лимун и сирће од ру |
| чно, и за дуго лупало неисказано брзо и јако, она га чула.</p> <p>— Никако нисам мислила да ћу |
| а живи од утисака.{S} Њени живци су као јако затегнуте жице на ћеманету, што кад дирнеш једну с |
| луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако убрзаним дисањем.{S} Она хтеде да виче, да викне к |
| и длановима помамно.{S} А једне, што су јако мирисале на мошус, само су ћутале, тупо гледале у |
| А сад кад видим да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и рече:) Збиља, суто, откуд то, из овакве |
| ад, као ти, тејзе.</p> <p>И побледе.{S} Јаком вољом прикупљала је снагу за довде.{S} Сад јој се |
| кућа дршће од њих; а жене:{S} Зумбрит, Јакут, Ђул, Замбак, то јест смарагд, рубин, ружа, крин: |
| у чаршаф и пече...{S} Како се вратила с Јалија, он као старотурчин, реакционар: пење се на јабу |
| ине!{S} Али сам се бојала; наших жепа с Јалија било пуно, па <pb n="78" /> ме све, многе ме поз |
| {S} Хоћу да говорим са сином и снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде, а син мајци рече:</p> <p>— |
| балкона, на грчком Пиргусу а турским - Јалијама, где су летњиковци солунских богаташа, у једно |
| а лила је из ниског оловног неба.{S} На Јалијама, тога дана, крај мора, с музиком таласа о живо |
| ича: <pb n="33" /> како га је видела на Јалијама, како се с њим гледала, и како ју је поздравио |
| S} Фатма се сети последњег гостовања на Јалијама: онда је била, за читав месец дана, са странки |
| обраном по глави...{S} Па бар да сте на Јалијама, у Новом Солуну, где су толике Донме, и пуно н |
| а је кроз метеж главне дугачке улице на Јалијама, и зашла је у једну од споредних улица Новога |
| и пут код вас гостовала, провела мај на Јалијама.</p> <p>— Зар нисмо обе биле срећније, Емир?</ |
| д-беј стриц, и не бих ја провела мај на Јалијама у оном конаку с чијег сам балкона видела Њега; |
| ла да их неће пустити да проведу мај на Јалијама; хвалила се <hi>неном</hi>; говорила је како њ |
| о.{S} Кад се удамо: муж, деца, данас на Јалијама, сутра на Молосу — колима.{S} Оне нижег сталеж |
| на се овоме радује као оном поздраву на Јалијама, и што је пољубио у руку „на виђењу“: и с тога |
| и ми, а ти, никако не дође.</p> <p>— На Јалије, мајчице, не волим, ја сам сто пута казао: тамо |
| ом ушла је у затворена кола и отишла на Јалије, стрицу и његовима, који су се синоћ вратили из |
| олуна у Нови Солун, од Алаџа-Имарета на Јалије, крај мора: да ту проведе мај.</p> <p>Послужише |
| ажан од земље и лимунова, преноси се на Јалије, на балкон свога стрица.{S} У зору јој се мујези |
| е укућане да ће да иде или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а отишла <pb n="265" /> би сути, |
| аше старе Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и своме пријатељу.</p> <p>— Сине, сине, ти |
| оже он да је види, овде, те га слала па Јалије, свако предвече, сваку ноћ, кад је била месечина |
| м; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног п |
| како се Ибрахим-Хасан-бејови вратили с Јалије, Фатма још мисли на непозната младића, али је мн |
| врло весела: доћи ће јој у госте њени с Јалије, стрина и сестра од стрица.{S} Обуче се, па отрч |
| Чим чује кола, она мисли да су гости с Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по неравној калдрм |
| на.{S} Али, задрмала сам их кад дођох с Јалије...</p> <p>За чифлук се ваљда спремамо, време је; |
| е чисто промењена.</p> <p>— Боже!{S} На Јалији ме поздравио!...{S} То ми је био сан ... говораш |
| д њих; ми се сваки дан купамо...</p> <p>Јануар.</p> <p>У нас мангали, у њих камини, и ја дршћем |
| њих камини, и ја дршћем од зиме.</p> <p>Јануар.</p> <p>О чему све ове жене не говоре: о позориш |
| есети човек — проси...</p> <p>Париз, 30 јануара 1907</p> <p>Ја, бремена, јуче гледам где једу к |
| а, седи и хлади се једном грдно великом јапанском лепезом, она се узе смејати како се деца смеј |
| мина мајка, онако у гаћама и кошуљи и с јапанском лепезом.</p> <p>Кад јој се кћи милује с тетко |
| ; уђоше унутра.{S} И она и муж имали су јапунџа.{S} Дочека их домаћица, млада, врло интелигентн |
| е, једна жена у чаршафу и један човек у јапунџету, с капуљачом на глави...</p> <p>И ако је месе |
| адржавао сузе, а бол их проли.</p> <p>— Јараби<ref target="#SRP19120_N105" />, шта је?{S} Где т |
| кад видим официра, мене обузме љутина, јарост, јер мој вереник је официр.{S} И нико то не зна; |
| аје уза њ, да га не би доводила до веће јарости.{S} Он, онако љут, пође у собу кћери.{S} Мати м |
| ао Содом и Гомор, градови које је Бог у јарости уништио.{S} Али ова кућа била је храм, где су г |
| е, па прегорева, па догорева, па остане јасан жар, па по жару буде пухар, па се то претвори у у |
| и...{S} Срце ми за свашта затрепери као јасиков лист; „разум ми се изоштрио као мач“.{S} Несрећ |
| <pb n="45" /></p> <p>— О, добро дошла, Јасмин-ханум !{S} Али како се то смејеш : „Ка!{S} Ка!{S |
| , али омар!{S} Једва дођох.</p> <p>— Е, Јасмин-ханум, зашта те послала кјучук-ханум?</p> <p>— У |
| и миришу чочеци, која на зумбул која на јасмин, све на зној; све се измешало, и мирис и смрад; |
| рижанку више но обично „отуд што мирише јасмин“.</p> <p>— И онда је било пролеће, и јасмин прос |
| ин“.</p> <p>— И онда је било пролеће, и јасмин просто гуши.{S} На њу ме подсећа, увек, и дување |
| комшилука, па и он обрастао у исцветали јасмин. „О моја слатка сута!{S} Пошто тејзе није у Солу |
| нат, јер није ни мошус, ни љубичица, ни јасмин... „То је мирис од њега, његове душе“...{S} И до |
| к) да у њој није и један замбак и један јасмин“.{S} А робиње се радосно смеју и гледају да је п |
| а и Ђулренги црне смо, а она зове једну Јасмин, другу Замбак, рече робиња, па се опет закикота, |
| риф, да јој није жао што је црна, зове „Јасмин-ханум“...{S} Уместо да пољуби хануми скут, црнки |
| же.{S} Ружа је било пуно, а на бокорима јасмина још само по који цвет.{S} Она је у једној ружич |
| се мирис ружа, нарочито лудо исцветалог јасмина, по чијим су неисказано великим жбуновима певал |
| од љубичице и хелиотроп с ливантама од јасмина и јоргована.{S} Па су се, после, поделиле у чет |
| у жбуње, — она се завуче у један луг од јасмина, и да не би пред мушким била с откривеном главо |
| {S} Лед!</p> <p>— Што се бојиш?...{S}Од јасмина се не види капиџик искићен мертечким јексерима. |
| ано лето, где се, између жбунова руже и јасмина, забеласа јашмак какве старице што клања: врши |
| шишану траву прошарану жбуновима руже и јасмина и бокорима јоргована, у две грдно велике „рунде |
| S} Сву ноћ неће ући у кућу, остаће крај јасмина седећи, осећајући љубав...{S} Али, вечерас се н |
| и драгим камењем и намирисане зумбулом, јасмином, мошусом, што кроз дим од дувана гледаху у њу, |
| и.{S} После чучну крај оградног зида, у јасмину, извади груду земље из једног отвора и намести |
| апута, раздрљених груди, одакле је ишла јасна крв, и окреташе се, као да хоће да се прибере где |
| ...{S} Џемалова стрина...{S} Сад јој је јасно што ју је онолико гледала.{S} Али она би волела д |
| у и на срце, чије се брзо и јако лупање јасно чуло, поднесе јој лимун и сирће од руже да мирише |
| тву тишину, с времена на време, чуло се јасно изговорено „Аллааа!!“ Седећи у куту, Џемал-беј гл |
| е то Турчин?{S} Леп!{S} Очи су му данас јасно плаве, од задовољства.{S} Он нема очију за развиј |
| у белој памучној антерији, наваљена на јастук као да је не виде, и не чу.{S} Лепих плавих очиј |
| а, сад се разговарају, сад се навале на јастук и — заспе.</p> <p>Понекад каиком што стоји испод |
| о се сад разговарају а сад се навале на јастук и заспе.{S} Опијума, који им је, кажу ове нове, |
| ез суза.{S} Њена сестра поклопила се на јастук па јеца; и оне четири плачу.</p> <p>Чу се топ, о |
| р, па га у мислима узимам, сакривам под јастук, <pb n="103" /> а кад цела кућа заспи, ја га оту |
| гледа да остане у соби сама, да мирише јастук на који се та страна жена наслањала, и који је м |
| мало један дугачак а узан, право турски јастук и из њега извади <hi>његова</hi> писма, брзо их |
| > писма, брзо их метну у недра, па саши јастук...{S} Узе та мила писма, отвори... „Je t'aime“.. |
| е, па рече:</p> <p>— Прво их саших... у јастук, па после... бојала сам се да.. спалила сам их, |
| би врло тешко те седе и зарони главу у јастук.{S} Виде оца: висок, врло црномањаст, увек намрг |
| асове.{S} И наједанпут, загњури главу у јастук: ћутала је дуго, а после, зајеца.{S} И наједанпу |
| елим шиљтетима око зида, навалише се на јастуке, и мати и син узеше пити кафу уз дуван, (снаха |
| именом: жене, као ово около на клупама: јастуци.{S} Ово, од свиле, напуњено памуком, без душе, |
| гдегде смешном, раскопчане, с косама по јастуцима.{S} Ариф је прошаптала најтишим шапатом: „Да |
| тога бола, крију оружје, пушке, ножеве, јатагане.{S} Кад изиђе у двориште, тетка похита за њим, |
| стане, да се правда, па немајући снаге, јаукну и паде онесвешћена.{S} Родитељи ништа не виде, р |
| врата, па је нестане.{S} Прође и турска јација, то јест доба кад је последња молитва, сестре оп |
| асају јашмаци: неколике старице клањају јацију; у једну собу из баште издвојише се девојке и мл |
| осећање наиђе на човека кад се ноћу, у „јацију“, у ноћној тишини помеша глас какве европске опе |
| ва не победи, зато што је млађа, што је јача и што има уза се људе, организаторе револуције: с |
| е и више, као апостолицу, мисионарку, и јача ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћу |
| ла да ће код њега ова друга страст бити јача, зато што је нова.{S} А оно друго не казах, јер са |
| о свето и велико; и у мени сваким часом јача и воља и снага...</p> <p>Иначе, овде је теже но у |
| " /> без ове топлине и мириса!“ мисли и јаче се уз њу припија, диже јој ручицу и меће је на сво |
| болу, појави се њена страст за дуваном јаче него икад, и немајући тако јаке воље да је савлада |
| S} Тамо све стварно, стварно..{S} И још јаче поцрвене, па узе те изостави те редове, а друго па |
| који им је, кажу ове нове, дала физичка јачина мушких, људи, још се не ослобођава њина глава, њ |
| емена на време чуло се понеко промукло „јашас'н“<ref target="#SRP19120_N85" />.{S} И пролазиле |
| да, из стотине грла као из једног: <hi>„Јашас’н!“</hi>, а опали дућани тресли су се од силних к |
| ги црној и сјајној као да је од атлаза, јаше његов унук у новом шареном руху, бисерна кићанка д |
| ма, као коња: како да држи главу кад се јаше, како да каса кад вуче кола; а овим ситницама што |
| између жбунова руже и јасмина, забеласа јашмак какве старице што клања: врши последњу молитву.{ |
| као да је невеста, а код главе му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна...{S} И чу крик, |
| а, па крају, беху спремљени за сваку по јашмак и бројанице.{S} Гошће су дошле абдеслије, узеле |
| темена, па их Сафет с јетрвом одведе у јашмак-одају, да се развију.{S} Кад се развише и чељад |
| не“ и печа, да их завије и остави у <hi>јашмак-одају</hi><ref target="#SRP19120_N3" />.</p> <p> |
| емо чаршафе, поцепаћемо печа, башјорти, јашмаке..</p> <p>— Џемале, сине, умири се, мајка те мол |
| ote> <note xml:id="SRP19120_N3">Собу за јашмаке.</note> <note xml:id="SRP19120_N4">Не буди урок |
| </p> <p>После свршеног клањања, скидоше јашмаке и опет одоше у онај типичан салон Мондије-ханум |
| азвише и чељад узеше остављати фереџе и јашмаке у шарене свилене бошчице, оне пођоше за домаћиц |
| е пева,“ мисли стара и брише сузе белим јашмаком са своје главе. „Њу, чисту даје човеку.{S} А ч |
| а: отворила ју је једна црнкиња с белим јашмаком на црној кудравој коси.{S} Пошто је помогла го |
| отвореној софи на месечини се беласају јашмаци: неколике старице клањају јацију; у једну собу |
| х шест забрадиле су се за клањање белим јашмацима: свих шест окренуте југу падају ничице и уста |
| и младе Цариграђанке: све у фереџама, с јашмацима, јер чаршаф, с кога је „запт“ дигнут поодавно |
| а прекиде песму и рече:</p> <p>— Збиља! је ли се ханум-јенђе помирила с Мондије-ханумом?</p> <p |
| је, где је сада кад она мисли на њега, је ли у <hi>Олимпос-Паласу</hi> или <hi>Хотелу д' Англе |
| јка, „осим да чујем да је...“ — „Умрла, је ли?“ — „Не, него да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој |
| у с оним кога она воли!</p> <p>— Збиља, је ли се помирила госпођа стрина с Мон... с Нурије-хану |
| лепо; али шта је он, какав је, шта зна, је ли спреман за живот?</p> <p>— Од пса је пас, од чове |
| </p> <p>— Чак ни мисли, чак ни осећања, је ли, Емир?</p> <p>— И то не, заврши гошћа па опет сед |
| ћеном душом, кад је љуби испитиваће је, је ли покривала лице кад се на улици срела с човеком, п |
| ена.{S} Сад ње више нема, а ја не знам, је ли паметна.</p> <p>— Паметна је.{S} Други пут о томе |
| Мерсије.</p> <p>— Дође ти да се убијеш, је ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја сам весела: пева |
| oreign><ref target="#SRP19120_N12" /> - Је ли се ханум-јенђе помирила с Нурије-ханумом?</p> <p> |
| ице да ради.{S} Госпођица <pb n="21" /> је сваком казивала, да јој је мала и мила ученица и вас |
| „Имање Али-пашино велико <pb n="181" /> је.“ Ја сам то чула, али појам <hi>велико</hi> нисам ум |
| е притискује не питајући <pb n="243" /> је ништа, јер јој зуби силно цвокоћу, па да не би прегр |
| гласним шапатом поче да <pb n="134" /> је учи, да је светује, да се потчињава мужу, да га испр |
| мастике.{S} И други пут <pb n="207" /> је тако било, и он је био задовољан што је преварио гос |
| а пашинских?{S} Кажеш : „<hi>овако</hi> је удајеш“.{S} А како би ти, <hi>нова</hi>, хтела?{S} П |
| о отворено...{S} Госпођици о љубави!{S} Је ли она луда!{S} Срамота је било пред њом о томе и да |
| јер они не признају..{S} Страшни!..{S} Је ли признао Ахмед-беј?{S} И после, младожења, њена пр |
| ким би ти тако, слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним што говори <hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја са |
| азија.{S} Или си негде читала, па...{S} Је ли имао свилене лествице ?</p> <p>— Је ли могуће да |
| мртва?...{S} Ко се опростно с њом?..{S} Је ли оглашена по нашем закону?...{S} У чијем је гробљу |
| грану науке...{S} Дипломатске Школе.{S} Је ли то истина?</p> <p>Париз, 27 априла 1907.</p> <p>Г |
| мајка <pb n="69" /> с њом не говори.{S} Је ли то случај или судбина?{S} Оне се воле, а сваки ча |
| } Ту глупу мисао не могаде довршити.{S} Је ли се опио или је био болестан, ништа не зна.{S} Па |
| p>— Аман! викнуше девојке нестрпљиво. — Је ли то нарочито, да ме мучиш? вели Фатма.</p> <p>— Не |
| су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>— Је ли истина, Сафет, то што ми каза? упита Ариф.</p> <p |
| е тумбе, срушити је до темеља.</p> <p>— Је ли с друговима? гласно рече Фатма, без устезања, сту |
| ула Ајше-кадун...{S} Сви лажу.</p> <p>— Је ли срамота што оволико лажемо, Алије?</p> <p>— Грдна |
| Је ли имао свилене лествице ?</p> <p>— Је ли могуће да ти ниси пољубила Мадам Емину кћер како |
| у лице, у уста, нежно рече: ”</p> <p>— Је ли, душо, шта си ти онда мислила?</p> <p>— Ја нисам |
| пита Фатмино срце ?{S} Ха! ха! ха!{S} А је ли испитивано срце Фатмине мајке, мајчице?{S} Ха! ха |
| те југу падају ничице и устају.{S} Соба је из дворишта; на прозорима нема завеса, те је месечин |
| у младе девојке узимају за шалу и једва је чекају.</p> <p>Око подне чу се зврјање кола, уши да |
| е могаху даље од силног света.{S} Врева је заглушивала уши сватовима; с времена на време чуло с |
| и загледа готово сваку ружу, неодољива је жеља повуче да прислони око на пробушен зид сутанин; |
| шта је учила, како је васпитана, каква је према породици свога умрлог мужа, колико је вредна и |
| ато је сви воле.{S} Она је онаква каква је пред Мерсијом и Ариф-тејзом, сестром од тетке њене м |
| дале мужјака, него човека.{S} Али каква је то шала од испрошенице?!</p> <p>— Није шала.{S} Ја о |
| друг и Нурије...</p> <p>У тишини каква је обично ноћу у овом турском крају, на самом врху Стар |
| грађанке нису је познавале овакву каква је вечерас била, па су се чудиле.{S} Она је то опазила |
| ла, она би помислила да је умрла, таква је у лицу.</p> <p>— Не бој се, кћери, живци... солунски |
| } Видиш, срце моје, више ни просте (ова је пашиница проста) не подносе ову грдну срамоту, неиск |
| дају по ниским миндерлуцима.{S} Свекрва је у челу, до ње с десне стране њена сестра, с леве њен |
| ше себи на лице и тепаше им.{S} Свекрва је од узбуђења јецала а нити је додирнула снахи дувак н |
| н у своју собу, где нађе Фатму (свекрва је ту послала).{S} Седели су један поред другог не гово |
| уће па захвати целу махалу...{S} Испрва је ишао од куће само дању, после и ноћу: за то му отвор |
| махалама као да некога тражи.{S} Испрва је мислио само на оно како су слагали Фатму, а после и |
| /p> <l>Колико сам уздахнула,</l> <l>Сва је гора заиграла.</l> <l>Како не бих уздисала,</l> <l>К |
| не покушавају оборити, јер мисле да га је подигао Алах.</p> <p>Мерсије и Фатма готово ништа ни |
| а, од првог виђења.{S} Па се сети да га је била заборавила и у она два своја напада, кад јој се |
| а је; сина јој, јединца, воли као да га је родила; и своје суседе, Сафет-хануме, јединицу готов |
| мехну, јер је знао да ова стара која га је очувала, има добро срце, те не опада своју нову госп |
| еј спава.{S} Пре једнога часа, мајка га је пробудила да се свуче и да понова легне.{S} Фатма из |
| риземљу, међу слушкињама, и неговала га је баба.{S} А кад му се загледа у паметне очице, прабаб |
| а је знала, а крила!</p> <p>— Волела га је.</p> <p>— Пијаницу, протераницу, просјака!{S} Како ј |
| свуче.{S} Док се он пресвлачио, жена га је учила шта ће да каже „Грому“: да је његову кћер Осма |
| е била мала, нарочито играчке, и она га је за то волела као оца, и била му за поклоне захвална: |
| <p>Један дан дође му телеграм, а кад га је отварао, руке су му се тресле као кад је отварао пис |
| S} Она му прича како јој је било кад га је срела, и да је увек желела изићи, само не једанпут, |
| пио, а овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и притисну своје мокре очи |
| зио у Солун, није му дао стриц, који га је био узео под своје, немајући деце; а сад му је тај с |
| крило њено девојачко лице, јер женом га је метнула једанпут.{S} И све због њега, све за њега: с |
| сти, све исприча: <pb n="33" /> како га је видела на Јалијама, како се с њим гледала, и како ју |
| .{S} А после, сто пута се покаја што га је испратила и сто пута рече: ако!</p> </div> <pb n="30 |
| ак, сваки живац?{S} Где је мотор што га је покретао на рад — срце?{S} Где је амбиција — био је |
| о гледао да остане с њом насамо, јер га је почела обузимати љубав, страст да је има.{S} И чим о |
| кад он: много пута о њој говорио, свега је двапут видео.{S} Утисци јаки, али мало успомена.{S} |
| олун да наследи стричево имање.{S} Њега је васпитавала његова нене, њу њена...{S} Њена нене нег |
| оже изменити док је наше вере, јер њега је писао Мухамед.</p> <p>Пошто пређе рукама преко лица |
| махали (он ће све по старински); у њега је сва госпоштина солунска, а за обрезање свога унука д |
| ност, <pb n="114" /> слобода, због чега је човек <hi>човек</hi>.“ Али колико бола од неког врем |
| отворена, и сувише отворена, због чега је у њином друштву, ненавикнутом на отвореност, много п |
| ој се све мало, ситно, ништа, због чега је некад призивала смрт, и чак мислила да сама себи жив |
| ту ћерком, добром и паметном, због чега је узе племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И |
| и се питао: „Шта је Арифи?{S} Због чега је заволела ову жену?“ Ни на памет му не би пало да одг |
| .{S} Ја је волим, али не знам због чега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, а готово увек, кад је |
| ах...{S} И као да се љути на онога кога је толико желела: само да се једном састану, па да умре |
| ја од свих нас, удаје се за човека кога је видела и кога воли,“ мислила је најстарија и дубоко |
| кад не врати мужу, кога воли, због кога је ослабила, и пролагала се: сад слаже родитеље, после |
| /hi> се и <hi>Први Бол</hi>.{S} Од кога је то, чије је, ни на шта није мислила, већ је свирала, |
| писмо њима непрочитано? „Ко зна од кога је?...“</p> <p>Од дана како сам последњи пут била код Н |
| сузе лила над његовим стаблом, око кога је често обавијала руку, као да је замишљала струк брат |
| реџама, с јашмацима, јер чаршаф, с кога је „запт“ дигнут поодавно, носе обичне, а фереџу велике |
| физички, а духовно је има, и због тога је то тако страшно, кад све зна, а мисли да је нема: ср |
| у један брод за Цариград.</p> <p>Друга је година како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{ |
| } Нема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло ле |
| ајци, али то јој није рекла свекрва, да је не би одвојила од мужа..</p> <p>До пред зору са жена |
| образована, да је готово Европљанка, да је <hi>нова</hi> и оделом и душом.{S} И жалила је што н |
| му, вели, да је лепа, да је слатка, да је образована, да је готово Европљанка, да је <hi>нова< |
| е, ја бих давала по једну девојкама, да је наспе у воду ономе кога жели за мужа, те да је муж в |
| епа, да је слатка, да је образована, да је готово Европљанка, да је <hi>нова</hi> и оделом и ду |
| до заљуби, заборављајући да је жена, да је мајка четворо деце, да има и женску децу, две красне |
| дају јој да седи у башти развијена, да је не види мујезин...</p> <p>Просиоце јој помиње нене, |
| /> лудог Осман-беја због вашег сина, да је он отера те да узме вашег сина: она воли вашег сина. |
| аду; и причала му, вели, да је лепа, да је слатка, да је образована, да је готово Европљанка, д |
| на то мора да крије, да се претвара, да је неискрена, и мора са свима, чак и са странкињама, ту |
| хтела то да јој помиње, да је дира, да је не наљути ; јер она је њу волела <hi>само</hi> овакв |
| ножем; те је поведе на друга врата, да је води оцу.{S} Ни слутила није да јој је син као закла |
| ају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} Заиста, да је знала само за Коран, да је свирала само у деф, зар б |
| ја нисам знала да мој сестрић пије, да је протеран и да нигде ништа нема.</p> <p>— Зар и ја да |
| спава...{S} Да је пробудимо, Нурије, да је припремимо...<pb n="162" /></p> <p>— Нек спава, Алиј |
| случајно; све неће да је узнемирује, да је буди из спа, толико лепог, а који траје тако кратко, |
| ајну, и учини јој се да је она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: њ |
| воју историју.{S} Молим вас, хануме, да је слушате...{S} Ја се удадох за човека кога су ми моји |
| н свет, разуме се жене, све незване, да је гледају: буле у чаршафима с подигнутим печима, Јевре |
| очеше долазити мајке, тетке, стрине, да је „гледају“.{S} Просиоци су јој били Солуњани, један С |
| што се нашли сведоци, наше слушкиње, да је завео девојку, он, по нашим закону, морао је узети.. |
| ла, али није хтела то да јој помиње, да је дира, да је не наљути ; јер она је њу волела <hi>сам |
| дити?{S} Да је убије, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху се не се |
| крај њене постеље беше он, нагао се, да је пољуби; она, преплашена, одби га, и сакри лице...</p |
| <p>— Никад!</p> <p>— Допусти, зете, да је ја водим својој кући, да је умирим. <pb n="277" /></ |
| и богатство. „Кад га воли, мајчице, да је дамо: ја њега бар познајем, наше солунско дете.{S} Д |
| семе љубави на површини срца; иначе, да је прошло време, да се укоренило, ћутала бих: срце разу |
| рио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубазница, кад да се састају |
| во на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би знала, превар |
| и држао па да је султанова кћи; али, да је остала његова још само недељу дана...{S} Кад се рашч |
| аке у Цариграду; и причала му, вели, да је лепа, да је слатка, да је образована, да је готово Е |
| ...{S} Он хтеде нешто да јој говори, да је поздрави ваљда добродошлицом, па, чудно узбуђен, не |
| и, зете, да је ја водим својој кући, да је умирим. <pb n="277" /></p> <p>— Како да је пустим бо |
| патом поче да <pb n="134" /> је учи, да је светује, да се потчињава мужу, да га испраћа, да му |
| ости... изгрли ме.{S} Хоћеш ли, беј, да је видиш?</p> <p>— После, онако, случајно.{S} Нарочито. |
| руци...</p> <p>Уместо да пође к њој, да је убије, њен отац измаче се од ње далеко, ухватив се о |
| је хвалила, толико му причала о њој, да је он познаје боље но своје рођаке у Цариграду; и прича |
| иом: ако би је икад видео туђ човек, да је не види откривене главе.{S} Ижљуби ту слику.{S} Узе |
| ће донела) с разапетом белом свилом, да је учи некаквом новом везу.{S} Дуго су седеле једна пор |
| бре?{S} Оставите ме, децо, с Фатмом, да је испитам.{S} Идите да се Богу молите: узели сте абдес |
| чим она пође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што жали Зе |
| авља мужа; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено повуче.</p> <p>Ариф-х |
| } Заиста, да је знала само за Коран, да је свирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљувала |
| ф дознаде да је Џемалу сасвим добро, да је рана зарасла, те исприча Фатми све... „Ни Бога не во |
| а Сафет-ханум рече:</p> <p>— Сестро, да је Бог хтео да су муж и жена равноправни, он жену не би |
| е, па кад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже као човек и рече:</p> <p>— Шт |
| истина пашић, да је истина оџаковић, да је истина богат.{S} А Цариграђанин је.{S} Ви сте му вид |
| аспитао и дознао да је истина пашић, да је истина оџаковић, да је истина богат.{S} А Цариграђан |
| ="265" /> би сути, њему, своме мужу, да је поред њега и дању и ноћу, да никад не трене, не легн |
| као деца: ако узму да је сажаљевају, да је теше, она ће ударити у већи плач...</p> <p>Кад се ис |
| } Кад видех да је изгубио лепу боју, да је често невесео, замишљен, ја се сасвим расвестих, у м |
| , а смејао се, пружајући кћери руку, да је пољуби.</p> <p>...........</p> <p>Прође читав месец, |
| а, и овако млада и јака стегох нену, да је удавим.{S} Могла сам је и удавити, јер сам била ван |
| у Мерсијином <pb n="12" /> чаршафу, да је не би познао отац, ако би је случајно срео.</p> <p>Ј |
| видевши каква му кћи изгледа у лицу, да је решена и на живот и на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар |
| чисто јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту, она, први пут побуњена, пресекла би му зу |
| га је учила шта ће да каже „Грому“: да је његову кћер Осман беј отерао.</p> <p>— Само полако, |
| опијаше се и сањаше чудновате снове: да је човек, муж те њој миле странкиње.{S} А пошто гошћа о |
| очела говорити о девојачкој чистоти: да је чуваш више од очију... (И заврши:) Како је могао доћ |
| S} Најпосле је изашла на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши врата осетила ј |
| по многим инструментима за свирање; да је ово соба савремене муслиманке, <hi>нове</hi>, како т |
| {S} Како је то тужно: сутра жена!{S} Да је као у Цариграду да нам момак у кућу дође, да с нама |
| бине!{S} О моја сирота без имена!{S} Да је у Турској, занета за Француском мајка би те од мила |
| <hi>срата</hi>, (моста од длаке).{S} Да је неко праведан као дете, огрешио би се кад би погледа |
| фу.</p> <p>— Емир зацело спава...{S} Да је пробудимо, Нурије, да је припремимо...<pb n="162" /> |
| ће нас нове избрисати из списка.{S} Да је прихваћен мој предлог, да се упути на рад наш слатки |
| не беше нас, њу би мачке појела.{S} Да је умела говорити, зацело би нам рекла: „Вратите ме у з |
| Сафет.</p> <p>— Због њене земље.{S} Да је Мадам Аристид оваква иста, а да је Гркиња или Јермен |
| бар познајем, наше солунско дете.{S} Да је дамо да се не огрешимо; а она, моја кћи, нека се сет |
| го прозора, и сви широм отворени.{S} Да је ово девојачка соба, види се по силном мирису и по мн |
| ја, сине, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно или друго, никако обоје.{S} Коран и роман |
| о, мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да је Осман није отерао, она би се развила, развијена би п |
| је могла побећи, што није викала?{S} Да је викала, скупио би се свет...{S} Какав свет, ноћу...{ |
| Гром, кад чује?{S} Шта ће радити?{S} Да је убије, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке |
| ивеној из Париза за Фатмину свадбу — да је за њене „слатке“ речи награди пољупцем, трже се као |
| А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шт |
| се заустави и очајно рече:</p> <p>— Да је ту Сафет, Шехназе-ханум...{S} Овако, ја се бојим...< |
| } Да је Мадам Аристид оваква иста, а да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела.{S} Наша Ар |
| никад ми мајка није купила хаљину а да је ја не видим, док се мени не допадне.{S} Ја нисам ств |
| богат, сине.</p> <p>Да, она не треба да је више његова, јер су је преварили.{S} Он нигде ништа |
| шест...{S} Оно истина, меден и треба да је мало дужи, али овако дуг...</p> <p>Они се понова пог |
| сам грозницу“.{S} Једанпут чак слага да је била тешка, па је пала и побацила... зато је била он |
| ож.</p> <p>Колико је воли, чак не да да је послушају робиње.{S} Он јој завије цигару, он запали |
| , и пита која је, па јој Нурија каза да је то пашиница, њена сестра, млађа од ње, па се она с п |
| еча!“ изусти, и ако јој срце не каза да је он.{S} Слушкиња отвори... њен отац!{S} Она устрча уз |
| рекох.{S} А она ми на часну реч каза да је весела <hi>само</hi> кад се опије.{S} И ја, замисли, |
| а?{S} Ко зна, можда би била друкчија да је као оне безглавна, удовица; али њој је жив њен <hi>Б |
| ен човек“, и најлепша је: једва чека да је узме као дечко коња или девојчица лутку.{S} Кад отер |
| је што зна ово: „колико гора висока да је, преко ње пут бива; а човек везир нек је, својој дра |
| не постим...{S} Чак не бих ни знала да је Рамазан да ме не подсетише писмом моја сута и ханум- |
| ла, и није с човеком седела, осећала да је гледа.{S} И после, то је човек — ваш сан, идеал, Евр |
| руке, а кад је пробала, она је могла да је стегне колико хоће, после јој се учинило да нема лев |
| у харемске тајне, та би душа видела да је оне не походе често само да је болесну обиђу, већ и |
| нолико гледала.{S} Али она би волела да је уместо стрине тетка: њена сута...{S} И пошто њен ота |
| Она је била озбиљна, а ја сам волела да је једанпут видим неозбиљну.{S} Па јој то рекох.{S} А о |
| {S} Али ја бих га може бити заволела да је према мени био друкчији.{S} И лагала сам га..{S} Ако |
| Фатма, Нурије се тако вешто правила да је весела, како не би умела ниједна глумица.{S} Смејаше |
| ици, почела би грчки, јер је мислила да је тај језик за игру, не знајући да са својим малим сва |
| а „хвала, добро сам“, ја бих мислила да је нема.{S} И нико не зна узрок њене туге и ћутања.{S} |
| Да се није тресла, она би помислила да је умрла, таква је у лицу.</p> <p>— Не бој се, кћери, ж |
| С времена на време, Фатма је осетила да је пређе лака дрхтавица, и није знала зашто, да ли што |
| оне три нове и Ариф.{S} Она је чула да је ова Енглескиња „журналист“ и велика поборница за жен |
| виде, смрче јој се, јер она је чула да је и ова Цариграђанка радила на Фатминој преудаји.{S} П |
| ини да би ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{S} Откад смо овде!{S} Њега нема!{S} |
| нела јој га њена сута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући у тај дивни к |
| ута но што треба, јер је свесна, зна да је то јутарња молитва.{S} Душа јој се некако утишала.{S |
| .{S} Смеје се, кад <pb n="91" /> зна да је теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задовољ |
| ниско осећање, љубомора?{S} Она зна да је и нежна и сурова...</p> <p>Сву кривицу метне на свој |
| <p>Јер она је видела да Фатма не зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад овако слаба, могла |
| код главе му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна...{S} И чу крик, тужан, оштар, и сад ј |
| ао њене погледе.{S} Он ћути, али зна да је њој све тетка казала: припремила ју је.{S} Њој се по |
| ха, братова деца...{S} Цео Солун зна да је он снаси и девер и муж...{S} И цео Солун зна да је о |
| и девер и муж...{S} И цео Солун зна да је она, та његова снаха, јетрве опадала, зато он...{S} |
| по једном девојком...{S} И кад позна да је мени криво, љути се: вели да су му оне што и мушки, |
| су, јер чу с минара „Алла екбер“, па да је не види мујезин.{S} Навезе почетак од „мим“, првог с |
| завија се: проћи ће поред Џемала па да је не види.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису више м |
| што је учинила, он је не би држао па да је султанова кћи; али, да је остала његова још само нед |
| ка врућина, колико је сунце?{S} Мора да је грдно велико.</p> <p>— Сунца, кјучук-ханум, и нема, |
| м од почетка до краја.{S} Камо срећа да је знала да пијем, да сам протеран, да ме тетка храни к |
| а не мрзи, да не оговара, да се сећа да је овај живот пролазан, да не смеће с ума дан кад се св |
| и одржао речи: он њу воли, она осећа да је воли.</p> <p>Једно вече, на ифтар им дођоше њени род |
| брат Осман.“ Он се препаде, помислив да је полудела, а она, решена на смрт, смело настави: „Ти |
| Хоће да ме уништи...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније осмехну.< |
| т, моја кћери...{S} Да вам не да Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опростите...{S} Силан го |
| Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој соби за одмор: лежи на м |
| ком, испустила сам, и ја немам снаге да је подигнем, јер немам срца за њу.{S} Ја нисам више апо |
| е нада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде да је Џемалу сасвим добро, да је рана зарасла, те исприча |
| ац.</p> <p>Он ни по гласу не познаде да је решена и на живот и на смрт.</p> <p>— Ти због тетке. |
| .{S} Нек продужи школу.</p> <p>— Где да је продужи? <pb n="189" /></p> <p>— У Европи, рекоше го |
| ену промену, нерасположење, па хтеде да је насмеје, те је штипкаше за образе и падаше на њу; а |
| дубоко уздахну.</p> <p>Мерсије хтеде да је дира, али се трже, видећи да је тужна и рече:</p> <p |
| метну чело и уста на руку, он хтеде да је омилује, па се трже и брзо приђе мајци:</p> <p>— Доб |
| на сута...{S} И пошто њен отац хтеде да је све по старински, њу сакрише.{S} А гостију одмах пун |
| јпосле, кад се сасвим приближи, виде да је бео; једра су му личила на крила каквога огромнога л |
| /p> <p>Џемал је погледа, па кад виде да је слагала и није поцрвенела, збуни се и обори очи.{S} |
| те је пусти, погледа је, па кад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже као чов |
| кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, појми да устане, да се правда, па немај |
| га данас она не види.{S} У томе виде да је то огледало пукло преко средине. „То је наша љубав.{ |
| .{S} Фатмину оцу је мило кад се каже да је на тој и тој свадби најбогатије био обучен његов хар |
| е своје другарице овде удате) и каже да је он у Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, |
| би се пробудила, сећала се, знала је да је он поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, |
| а почетак, и себе извињава: знала је да је капиџик затворен, а ни помислила није да ће он преко |
| је да се не љути: шали се, хтела је да је дира.</p> <p>Седеле су до пред вече, ту су ручале, и |
| и да често, кад што рече, не верује да је њено, већ да је то од некога чула или негде прочитал |
| е „некакав говор“.{S} Оне нису знале да је то био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичним |
| ношаше у лице женама; оне су мислиле да је какав безочник, те су спуштале на лице пече, а њему |
| ихове обичаје, а метнуо фес да мисле да је Турчин.{S} То у Турској врло често бива.{S} У Царигр |
| рукчије други.{S} Једни срећни мисле да је срећа станац камен, други да је крилата жена.{S} И Џ |
| уопште да је дели?...{S} Не!{S} Боље да је једна од нас несрећна, него обе; јер ја бих и онда б |
| него икад, и немајући тако јаке воље да је савлада, она седе према сестри крај мангала, узе циг |
| не малу, белу, милу руку, кад не сме да је пољуби.</p> <p>----</p> <p>Гости су отишли; њих две |
| умором заспа, и спавала би до подне да је не пробуди један грлати симиџија.{S} С њом се пробуд |
| јој се да су оне биле тврдо уверене да је она пијана. </p> <p>Нурије је није видела одавно ова |
| њен муж, заустављајући час-по дисање да је не узнемири.{S} Она чак не може ни мислити, ни на шт |
| е зна где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а други...{S} Ах, шта је од других чуо! |
| S} Он јој пружи ратлокума, и наже се да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни мало не би |
| ништа се није свршило.{S} Чини ми се да је почетак без свршетка.</p> <p>— Емир, срце моје, упам |
| ознат ђерђеф мали, ружичаст, сети се да је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к врат |
| ише: припи се уз њу, и остави јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и ту се питаху за зд |
| транкињама празнине, не учини јој се да је остала сама, — он је заузео сваки кут њене душе, он |
| шаптати своју тајну, и учини јој се да је она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{ |
| оз кућу свога зета.{S} Чинило јој се да је много крива што им није казала све још пре неколико |
| ржи њену руку у својој, и чини му се да је у тој малој ручици он, његова душа.{S} Он је нежан, |
| е у воду ономе кога жели за мужа, те да је муж воли, јер те је сузе проливала љубав...{S} Сама |
| трпети две три године.{S} Ви мислите да је пијанство само од вина и ракије, а не знате да га им |
| сам била убица.</p> <p>— Зар мислите да је убица само онај који некога прободе ножем или убије |
| да дели своју љубав са мном, уопште да је дели?...{S} Не!{S} Боље да је једна од нас несрећна, |
| че невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећна у брачном животу, збиљ |
| ноћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећна у б |
| виде Фатму, и то случајно; све неће да је узнемирује, да је буди из спа, толико лепог, а који |
| мајка.{S} Он јој не отвори.{S} Хоће да је сам.{S} Види себе, дечка здрава али увек незадовољна |
| њен отац!{S} Она устрча уз степенице да је отац не види напољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерају; |
| дане живота.</p> <p>Кад робиња рече да је Фатма испрошена, она од изненађења не могаде доћи к |
| уда Фатму за другога, те понова поче да је дира, вређа за Мадам Аристид.{S} Она јој је увек зав |
| чело где је било њено.{S} После поче да је замишља од своје руке и да јој љуби уста и пије очи. |
| урије.{S} А после их много увераваше да је то врло добро, најбоље, и оне пристадоше.</p> <p>Раз |
| јој се вратише нене и мајка и казаше да је болесници боље, неће умрети.{S} Она се развесели, и |
| танин; али се савлада, страх је беше да је когод не опази.{S} Виде све, па се повуче у ненину о |
| Па се сети оградног зида: никад више да је не види!{S} Никад!{S} Овај низак зид учини му се виш |
| а четворица је погледаше и познадоше да је живела животом великих турских госпођа.{S} На њеном |
| ачке се са смокве смакоше, и хтедоше да је ухвате; али ми их претекосмо.{S} Кад је ухватисмо, с |
| p>— Лудих или...{S} А твоја мајка, и да је удовица, опет не би допустила, јер је паметна...{S} |
| како јој је било кад га је срела, и да је увек желела изићи, само не једанпут, кад је чула да |
| .{S} Узе се трести као у грозници, и да је умела мислити, она би се питала: „Зар је ово та срећ |
| варио..{S} Само да су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсије као |
| кафезе да има какву бригу или бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да ме о |
| ни слутио да је она аутомат нових, и да је ућуткује нада, једна тајна коју све крију на дну душ |
| „Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“...{S} И да је неко упита како се каже „Бог“ француски, она би одго |
| м елементу“: иста је као оне...{S} И да је не зваше, ко зна докле би лежала и маштала, бежећи о |
| е једном састану, па да умре...{S} И да је љуби... пољуби у уста!{S} И она ће сутра пред нене и |
| {S} Нарочито дете, весело дете.{S} И да је ту било деце, она би оставила жене, па би се с децом |
| е свећа коју Бог пали, па он треба и да је угаси.{S} Растанемо се с милима на земљи да се на не |
| } Она зна да му је слика из Париза и да је он одрастао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли |
| есто само да је болесну обиђу, већ и да је разговоре, „лече“.{S} Тетка јој наводи хиљаде пример |
| својом несрећом.{S} И ко зна, могу и да је победим, па после да славим своје јунаштво...</p> <p |
| рним аврапама: кад јој Ђулренги јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па о |
| исле да је срећа станац камен, други да је крилата жена.{S} И Џемал је замишља као крилату жену |
| {S} А сад кад ју је изгубио, он види да је воли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се у |
| о што обично: да не смећу с ума људи да је она жена.{S} И са разбивеним срцем изиђе, иђаше улиц |
| у; она ништа не окуси.{S} Отац опази да је расејана, те помисли да се уплашила за тетку и рече |
| , није донето ни обележје, а камо ли да је било венчање: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је |
| p>Ово ћеретање пашиницу мало разгали Да је сад као што је била некад, она би тражила ту Енглеск |
| учи толике језике!{S} Они нису знали да је то била љубав која ме је привезивала за тај рад.{S} |
| ија, и родитељи су се већ договарали да је воде на „лакши“ ваздух.</p> <p>У исто време кад и си |
| исок, мршав, жут, те су сви говорили да је јектичав.{S} Иначе је добар, и по нарави и по срцу, |
| ији свадбени обичај чини леп, и воли да је цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећ |
| о тако страшно, кад све зна, а мисли да је нема: срце јој је залупало необично, и за дуго лупал |
| о говори о Француској да човек мисли да је у њој пола века провела, а она је није ни видела.{S} |
| „новодошла“ Енглескиња прво помисли да је то младожења, па се чуђаше што вичу, вриште; али кад |
| гледала!...{S} Нећу да је убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено здравље, памет.{ |
| обрве и подигао главу, више се чини да је љут него тужан.{S} Она нова загледа се у њ. „Нигде с |
| ајку.</p> <p>— Мајчице, мени се чини да је тејзе порасла, рече Фатма измичући се и гледајући те |
| ку „на виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже над собом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi>чов |
| ризиваше смрт, а сад кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли да живи, да живи ни за ш |
| вако срећне.{S} Нарочито јој се чини да је у неком француском граду, што непрестано говоре фран |
| е и тугује, и где јој се сасвим чини да је на лађи, да путује у неки далеки крај до кога никад |
| .{S} Уђе у њину собу, па му се учини да је из ње изнесен мио мртвац, она.{S} И тражаше њене хаљ |
| скоро).{S} Час-по па се Фатми учини да је у земљи где су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Ал |
| о је заљубљена у Џемала, често учини да је сасвим сама, па некад воли ту усамљеност, некад се о |
| ромодној европској фризури, одговори да је „хвала Богу“ здрав, она рашири десну руку на прсима, |
| сим Емир-Фатме.{S} Гошћама ће казати да је Емир с мужем, и оне јој неће замерити, пошто је сасв |
| ји она досад није ни чула, кад осети да је нестаје; нагло се подиже и заиска воде, али не могућ |
| теде да је дира, али се трже, видећи да је тужна и рече:</p> <p>— Још један нијет, да видим хоћ |
| ше да вриште, а мајка, заборављајући да је ту „туђа мушка глава“ (слуга), извади недра и рече:< |
| на се у њ лудо заљуби, заборављајући да је жена, да је мајка четворо деце, да има и женску децу |
| еном пођох по другарицама, осећајући да је имам само кад ми је неко повреди...{S} Нађох себи за |
| ила радост поклонима, тврдо верујући да је то доброчинство што је потицало из њеног срца моралн |
| д земље, бога...{S} И тврдо верујући да је права европска жена оваква, савршенство, она је свак |
| у огледалу, и <pb n="158" /> видевши да је лепа, дође јој мило, засмеја се:{S} О, „nešto кад ме |
| <hi>шта то значи</hi>, и заборавивши да је дошла незвана (домаћица је није звала), окрете се Го |
| рије.</p> <p>А Францускиња, опазивши да је Фатма немирна, рече:</p> <p>— Махните се, хануме, по |
| те било!“ А тад брзо, јављајући јој да је од њега слободна (бош), заповеди јој да иде оцу, гад |
| ила била је у емоцији, некад великој да је замуцкивала, прекидала реченице, и најпосле рекла: „ |
| е и да наљути и да ражљути, може чак да је разгали, насмеје.</p> <p>Никад не каже „Алла!“; пред |
| пријатељицу?{S} Овако...{S} Ја знам да је ниси видела: она вама неће доћи без мене.{S} Мислећи |
| волела, а угађала сам му: знала сам да је он муж, ја жена: облачила сам му се; кад ће доћи кућ |
| т схватила сам погрешно: мислила сам да је то нешто што не може бити никад ни мало, а камо ли д |
| ко?...</p> <p>Јуни.</p> <p>Снила сам да је Мерсије заљубљена у њега, па сам љубоморна...{S} На |
| На, понеси је, Фатми, јер не верујем да је она њега могла видети.</p> <p>Ариф узе слику, али је |
| Не могу,“ каже мајка, „осим да чујем да је...“ — „Умрла, је ли?“ — „Не, него да је тешко болесн |
| ше, за моју несрећу.{S} Ја чим чујем да је неко у комшилуку болестан, молим мајку да га обиђе; |
| ба.{S} Како побледи, ја се препаднем да је не снађе оно ономадашње чудо.{S} Што сам се препала! |
| водиле у ову кућу, објашњавале су им да је и Солун, као и Цариград, варош не само космополита в |
| простите, у то сумњала.{S} Сад видим да је истина: оволико писмо, па све о себи, ништа о вама.{ |
| чедо, сута ти долазила.{S} Сад видим да је боља од нас...{S} Не иде први који је кривљи, него к |
| ада ја то нисам опазила; а сад видим да је све из мене; јер у мени је сад и светлости и топлоте |
| а ме не прокаже.</p> <p>Кад помислим да је <hi>он</hi> истински, није га створила фантазија мла |
| а сам променио прстен да те подсетим да је данас седница онога солунског Књижевничког Друштва, |
| правоверна и заклињем се пред Богом да је моја сестра од стрица заљубљена у лепу Рускињу!</not |
| душом.{S} И жалила је што не може он да је види, овде, те га слала па Јалије, свако предвече, с |
| <ref target="#SRP19120_N68" />.{S} О да је нешто мало пре гром пукао, по свој башти би разнео Џ |
| /> била обучена!{S} Нико не би казао да је Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је говорила, ја сам је св |
| има Фатмину <hi>Песму Суза</hi>, као да је то Фатма, и викну промукло : „О, не, Емир душо!{S} Т |
| једна нова, лепа али врло бела, као да је јектичава, сневесели се.</p> <p>И на енглеском језик |
| а; а сутрадан је бивала блажена, као да је ишла на седмо небо, па се отуд вратила.{S} Напослетк |
| тну босу ногу на мрамор.{S} Она, као да је први пут видела узимање абдеста, тако је занима; и д |
| аваш!</p> <p>И ова одмах устаде, као да је једва чекала, и рече:</p> <p>— Јадно ми моје спавање |
| жене улазе без терлука, ћутећи, као да је не пробуде...{S} И Ариф данас виде, духовним очима, |
| а ја у ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуженик...</p> <p>Па ипак моје срце није б |
| еним, од ружичасте свиле дувком, као да је невеста, а код главе му озго јашмак, да се зна да је |
| г.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као да је прелетео толике улице; журно уђе у собу, јер није зн |
| видео, ништа чуо, ништа осетио, као да је лишен чула.{S} Ишао је, и застајкивао је пред кафани |
| сала је тешко и убрзано, кратко, као да је <pb n="212" /> изишла с каквим теретом уз брдо.{S} Ф |
| Рускиње, па јој би некако тешко, као да је ово сећање било неверство према мужу.{S} Све је то с |
| е сврши тако брзо и тако просто, као да је дао реч, ако се опије да изгуби мазгу!</p> <p>Сведоц |
| о у Старом Солуну дању је пусто, као да је све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: размил |
| /hi>.</p> <p>У овој кући, ноћас, као да је био какав тежак болесник, за кога лекари рекоше да ћ |
| ко кога је често обавијала руку, као да је замишљала струк брата, кога није имала.{S} Како ће и |
| е додирнула снахи дувак ни косу, као да је била нека грешница, па да не обесвети свето... „<for |
| кринова и руже, у погледу боје; као да је створена од воска, у погледу мишица, руку и грла.{S} |
| <pb n="84" /> јава од себе...{S} Као да је од страха полудела, онемела, шта ли...{S} Он поче да |
| потпуно европски — по избору.{S} Као да је то избор ако нека жена каже: млад је, леп је, из кућ |
| ајежено као пред грозницу, негде као да је посуто златом а негде крвљу, није покретало ову лађу |
| вог и она жели за мужа, опече је као да је пао на њена уста; али од тога дана она не отиде сест |
| ругарици Ариф-тејзи.{S} Њено име као да је за њу измишљено, јер она је <hi>ариф</hi><ref target |
| е у уста, па се трже и стресе се као да је пољубио мртваца и рече:</p> <p>— Да зовем мајку?</p> |
| зашто плаче.{S} И претвараше се као да је миран, и као да то није ништа што се опио, а овамо, |
| се чавке; по који кров зацрни се као да је покривен црном чохом...{S} Пре три дана, дувао је хл |
| е мале меке руке, и учини јој се као да је лупнула срцем; и никад јој у срцу није одјекнула ова |
| и по једном делу мора чинило се као да је просута крв, над којом су летели бели галеби, вичући |
| ије но прошли пут.{S} Она викаше као да је неко боде ножем и запушаваше уши да не чује шта јој |
| коро; кућа јој се учини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику радост сакр |
| ниже, далеко, море се тако плави као да је доле свучено небо.{S} Први снег.{S} И она се овом жи |
| Фатма грлећи човека који је воли као да је његова, зато што нема своје деце.</p> <p>— Ништа виш |
| и баци књигу.</p> <p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, рече Ф |
| рку што се бељаше према месечини као да је направљен од снега, и уђоше, не лупајући халком на к |
| пусти огледало, јер јој се учини као да је на лађи.{S} Конак је ушао далеко у море и чинио се к |
| .{S} Пета година, а њој се учини као да је јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој к |
| ли са мном?“ Он говори, она ћути као да је онемела, и двапут јој се учини као да ће да се онесв |
| а:</p> <p>— Сине!</p> <p>Он ћути као да је онемео; она изиђе смрвљена.{S} По коју би цену сад п |
| искићеној мазги црној и сјајној као да је од атлаза, јаше његов унук у новом шареном руху, бис |
| ној антерији, наваљена на јастук као да је не виде, и не чу.{S} Лепих плавих очију и широка чел |
| .{S} Исток се више не бели, него као да је поливен златом, а па средини као да ће се раздвојити |
| исиваше једну Енглескињу: „...{S}Као да је створена од кринова и руже, у погледу боје; као да ј |
| е?{S} Зар ја нисам распитао и дознао да је истина пашић, да је истина оџаковић, да је истина бо |
| је...“ — „Умрла, је ли?“ — „Не, него да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја, госпођо снахо.“ — |
| <p>Све није смео изрећи, и није смео да је види.</p> <p>— Јеси ли икада помислио, зете, да ти к |
| вљао европске учитељице, кад си хтео да је овако удајеш?</p> <p>— Е, мода.{S} Зар да ми кажу: „ |
| ко је у њему био мир, и он је мислио да је више не воли; добио је, имао је сву, задовољио се.{S |
| вољи Божјој.{S} Нико није ни слутио да је она аутомат нових, и да је ућуткује нада, једна тајн |
| и али не пољуби, и не помирише: како да је пољуби кад су јој на уснама његови пољупци, и како д |
| умирим. <pb n="277" /></p> <p>— Како да је пустим болесну... луду?</p> <p>У томе, њему јавише д |
| а из скута, па сад, осетио је зацело да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је све б |
| ји последњи дах:{S} Фатми се учинило да је то дах лета, — лето издише, умире, и она се не расту |
| смеје, а мајка му се стреса.{S} Камо да је она имала камен уместо сина!{S} Зауставља га, али ко |
| по вас драги дан <hi>пеки</hi>, само да је мир.</p> <p>— Ја свирам у пијано и мислим на Мадмоаз |
| идела да је оне не походе често само да је болесну обиђу, већ и да је разговоре, „лече“.{S} Тет |
| ћ за њихово уништење.{S} Ми налазимо да је неприродно ово кријење жена од људи.{S} Жене, несвес |
| ити...{S} Поче јој говорити узбуђено да је воли већ трећа година, како се вратио из Европе, јер |
| шта све знају њине жене.{S} И уместо да је и даље тражи, он се закључа у собу где им је био „ђе |
| не питају је зашто уздише.{S} Зашто да је питају?{S} Погубила децу, остала с једним...{S} Сафе |
| хе као пресушени извори...{S} Па бар да је миран кад пије, него грди, псује, онај лепога понаша |
| своју није тако васпитало.{S} Па бар да је протеран због политике, да су му конфисковали имање |
| еницу пуних осамнаест година, па зар да је сад другом даш као тицу или псетанце?!{S} Сине, сине |
| ко од света.{S} И боље овако.{S} Јер да је ово раније знао, па кћер кући довео неразведену, муж |
| га је почела обузимати љубав, страст да је има.{S} И чим она пође из собе, он иде за њом, да је |
| ничкој реклами тако стајало, то јест да је, делом за које је била ова реклама написана, превази |
| што рече, не верује да је њено, већ да је то од некога чула или негде прочитала.</p> <p>Њен от |
| ла је баба, па раздрагана стеже бабу да је удави.{S} Стара се брањаше, и рече: „Ти си нешто леп |
| прозор и истицале Фатмину лепу главу да је омилује ветрић, који се дизао из корова по гробовима |
| Саније-ханум и још многе хануме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува своју ве |
| ћи у собу, па се закикота.{S} И кажу да је леп тај француски језик, а како му је ружна, грдна т |
| А робиње се радосно смеју и гледају да је преваре да јој пољубе скут...{S} Опет кажем да ове ж |
| све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турска жена распуштеница.{S} Многе, |
| м, вечито у друштву, и напоменуше му да је и за ваздух и за друштво најбољи Цариград.{S} И отац |
| све виделе а ништа не знају.{S} Узму да је миришу и да јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и |
| ="192" /> су жене као деца: ако узму да је сажаљевају, да је теше, она ће ударити у већи плач.. |
| гледале која је најлепша, и нашле су да је најлепша једна млада Енглескиња.{S} И прошле године |
| а национална осећања.</p> <p>— Ја ћу да је испросим па ћу да је љубим као вереник.</p> <p>Она с |
| </p> <p>— Ја ћу да је испросим па ћу да је љубим као вереник.</p> <p>Она се наљути.</p> <p>— См |
| бодно ни у очи погледала!...{S} Нећу да је убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено |
| упита радознало:</p> <p>— Од кога чу да је то Мурад-Џемал-беј?</p> <p>— Гонџеђули отвори капију |
| Прође читав месец, а Фатма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишла око зид |
| муж, али је од тога уздржаваше страх да је не отера, па како би она без деце, јер зна да јој де |
| , закуне се, па опет...{S} Кад видех да је изгубио лепу боју, да је често невесео, замишљен, ја |
| ки празник?...{S} Умало не заборавих да је сутра Рамазан..{S} Велики празник, а ја у туђини.... |
| иде с једним гавазом.{S} Ја помислих да је синчић некога европског конзула, те се савих да га о |
| је.{S} Чух да је болесна...{S} Одох да је обиђем.{S} Она писну као црв, кад мене виде; а ја по |
| пиџик, па наједанпут нема је.{S} Чух да је болесна...{S} Одох да је обиђем.{S} Она писну као цр |
| ла код мене, видех, нарочито кад чух да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас видим!{S} |
| не претвара се цвеће у коров, па баш да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ружа веза |
| ко, лепим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи са „<hi>нећу ј |
| ање оне зову „разговор душа“.</p> <p>Да је старотуркиња, она би већ све испричала робињи; али ј |
| д саму зору, отежаше јој капци, савлада је сан, — заспа.{S} А њена свекрва и сута као да се неч |
| а...{S} Фатма би се, сине, удала: млада је, лепа је, од породице је, богата је.{S} Не брини се |
| да је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад устаје; чак кад је девојка за клавиром, она је г |
| е скидаше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад устаје; чак кад је девојка за |
| ска пашиница ока не скидаше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад устаје; чак |
| Сине!</p> <p>Он не проговара и не гледа је, а главом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео је масти |
| , он ћути, жмури, те је и осећа и гледа је духовним очима, и жели да се из овога слаткога сна н |
| на њене, па се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, необича |
| ти да се она тресе те је пусти, погледа је, па кад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, |
| , и осећа да јој дршћу руке.{S} Погледа је у очи: ...</p> <pb n="159" /> <p>— Е, девојке, змије |
| и још ти није драги.{S} А ко зна, можда је и жењен. <pb n="36" /></p> <p>— Моје суте сестрић ни |
| драга мала.{S} И ако изгледа фин, можда је из просте куће.{S} Зар би те твој отац дао човеку ко |
| а се отуд вратила.{S} Напослетку, можда је и боље овако; кад бих га узела, љубав би нам била са |
| да оне знају какав ми је муж!{S} Можда је добар, а можда и није.{S} И ја сам можда имала неки |
| .{S} Да се Туркињи јави човек!{S} Можда је странац, па не зна њихове обичаје, а метнуо фес да м |
| ко средине. „То је наша љубав.{S} Можда је она то нарочито наместила“.{S} Погледа у друго: посу |
| дну Францускињу, чак ни Мадам.{S} Можда је ово тренутак.{S} Госпођица је научила од наших жена |
| о, то је по моме мњењу лудост.{S} Можда је добар, али није муслиманин, него Грк, Јерменин, или |
| она иде из те лажљиве куће.{S} А можда је она све знала, па се пред њим претварала.{S} И она у |
| и последњег гостовања на Јалијама: онда је била, за читав месец дана, са странкињама.{S} Сети с |
| туд што мирише јасмин“.</p> <p>— И онда је било пролеће, и јасмин просто гуши.{S} На њу ме подс |
| рити мајка им била така и така.“ И онда је обузимало друго осећање, неисказан гнев...{S} Гневил |
| чест“ као првих дана, и боље, јер онда је била дете па није умела; са слушкињама је не као гос |
| ахрани голуба и да набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бокорима јасмина још само по који цв |
| ила овде, мени би било лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим ј |
| чава?{S} Ко зна ко је покварио...{S} Ја је нисам ни носила.</p> <p>— Она вам је свекрвина?</p> |
| ени одговорила: „Не, слатка нене.{S} Ја је волим, али не знам због чега је волим“.</p> <p>Арифа |
| ш отвори колска врата и рече: „Ефендија је ушао овде“.{S} Погледах, двоспратна кућа с кафезима. |
| ете и моју историју...{S} Моја историја је страшна.{S} Кћи сам Али-пашина; никад нисам пешке по |
| Бол</hi>, осетиле су душу не онога чија је она, већ ове младе лепе жене, па су плакале.</p> <p> |
| у кафеџију: „Једну кафу!“, али кафеџија је познавао и овога госта, те му донесе филџан мастике. |
| нака, нарочито старе Цариграђанке, која је непрестано гледаше.</p> <p>Та цариградска пашиница о |
| а; али, јесте, старој Ајше-кадуни, која је слушкиња у овој кући већ четрдесет година, прохтело |
| љутила, не на пашиницу, туђу жену, која је гледала да ожени сина добром и богатом девојком, как |
| еме пређоше на једну врло озбиљну, која је у турском бољем друштву од неколико година, нарочито |
| га ја прва? <pb n="94" /></p> <p>— Која је млађа?</p> <p>— Ко би то знао?</p> <p>— Па да потраж |
| ама; јер и оне... само допусти она која је или луда или неваљала.{S} Луда, па лаже свет: „Тај ш |
| идесет пет или шест година, и пита која је, па јој Нурија каза да је то пашиница, њена сестра, |
| као да бежи од <pb n="18" /> туге која је наједанпут обузе.{S} Али не побеже; туга уђе с њом у |
| ових вода...</p> <p>Све су гледале која је најлепша, и нашле су да је најлепша једна млада Енгл |
| се занесе умиљатошћу ове лепе жене која је пољуби у уста као да се с њом бог зна откад познаје. |
| едан делић оне раскалашне играчице која је све страсније и помамније играла што је игра бивала |
| хтела говорити о оној тајној бризи која је мучи; он је то опажао и није јој хтео ништа помињати |
| ма који су ми живот дали и за оном која је тај живот неговала.{S} И плачем.{S} Међу нама се нађ |
| p> <p>— Никад Џемал не би узео ону која је била с другим.</p> <p>— Она није...{S} Била је болес |
| аборави Мадам Аристид.{S} Не кажеш која је, то јест је ли путница или ће да живи у Солуну.{S} П |
| n="129" /> ове слике трже се.{S} Свака је у положају како ју је сан затекао, гдегде смешном, р |
| рских жена, и налазе „чулност“, а свака је од њих порочна...</p> <p>Док је она, ћутећи, седела |
| сам у соби с домаћицом; та моја рођака је из срећног Аблул-Меџидова доба, и ако је млађа од ме |
| тени људи, Ариф-ханум.{S} У старотурака је обичај, кад муж пије или растура, или злоставља жену |
| неку коју је завео, мора узети, довека је прекорева, и никад јој не верује.{S} Она кроз кафез |
| бојати...{S} Ти одовуд, она отуд, нека је између вас — праг.</p> <p>— Па после би требало прек |
| <hi>већ</hi>?{S} Она нам је, сине, нека је жива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим годинама би |
| да испитуј, рече јој зет.</p> <p>— Нека је срећно, да Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих |
| те крчаг воде с бистрога извора, и река је, наравно, опет мутна. <hi>За просвећење својих кћери |
| испродава, испоклања, спали.{S} Колика је била ватра док су гореле Фатмине књиге, свешчице, пи |
| ван бол, и стид, и никад не виде колика је Туркиња као сад...{S} Овде су биле старотуркиње, три |
| не него робиње, а тетка је тетка, мајка је мајка...{S} Ах, моја несрећна мајка! <pb n="141" />< |
| овца са секиром више своје главе; мајка је прекиде ..{S} Кад навирише у авлију и видеше да Џема |
| ла перо, а већ срце повредим..{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћу ја са срцем!</p> <p>1 рамазан |
| гога никад не би удала.{S} Нене и мајка је одвраћаху; а кад Ариф помену зету, он готов, и врло |
| Мени је јутрос позлило, једна укућанка је чула, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код |
| измириса своје сестричине лице, истапка је и оде.</p> </div> <pb n="151" /> <div type="chapter" |
| енги, то нису жене него робиње, а тетка је тетка, мајка је мајка...{S} Ах, моја несрећна мајка! |
| > <p>— Шта говориш, тејзе?</p> <p>Тетка је гледаше, а она не умеде да погоди теткине мисли...</ |
| само виче: „Африка !{S} Африка!“ Унука је загрли и размажено отеже; „Не-неее !“ Стара је омило |
| анцуски:</p> <p>— Моја историја дугачка је и црна...{S} Ја сам кћи Али-паше, бившег садразама.{ |
| р пости.{S} Оне јутрошње пољупце давала је душа души...{S} Још синоћ је јела врло мало од ифтар |
| <p>Пред саму зору, заспа; али, спавала је врло мало, и чим се трже — он, опет леп, опет мио, к |
| сва пребледе: његовом муком заваравала је своју муку.{S} Не одговори ништа.{S} Сва четворица ј |
| де а и њених година хануме, притрчавала је час једној час другој странкињи и говорила им је неш |
| та жена интимна пријатељица и казивала је где је рођена, одрасла, шта је учила, како је васпит |
| , као малочас, јер зелен калпак снивала је често, и увек јој нене рекла да ће се удати.</p> <p> |
| итама.{S} Дерњава продаваца заглушивала је уши.{S} Одавно је прошао Касумију и Алаџа-Имарет с к |
| ким сестриним умрлим дететом одболовала је; сина јој, јединца, воли као да га је родила; и свој |
| тобоже „од севдаха" губи свест, гледала је попреко странкиње, како путнице тако националисане, |
| p> <p>Фатма је слушала нену и изгледала је сасвим умирена.{S} Дође вече.{S} Нене леже поред уну |
| као да некога тражи да му каже, седала је уз кафез, силазила је у двориште: нигде никога. „Да |
| у грлу грч; мало, па зарида.{S} Ридала је дуго, без суза.{S} Њена сестра поклопила се на јасту |
| ла на Францускињином друштву, и вређала је : „Где је Мадам Аристид?{S} Добро сте хтели доћи без |
| није могла мислити: код свести, лежала је без свести.</p> <p>.................</p> <p>Од кризе |
| а је ипак боља од ње, честитија; казала је мајци...{S} Анри је био с њом, она му сутрадан писал |
| нске деце!...“ </p> <p>Ова веза трајала је позадуго, и Зејне-ханум, Осман-бејова снаха и жена н |
| ет“, па леже, и узе плакати.{S} Плакала је сваки час вас драги дан...</p> <p>Тек сутрадан, она |
| <p>И побледе.{S} Јаком вољом прикупљала је снагу за довде.{S} Сад јој се учини као да ишчезава. |
| а европски (први пут у животу; очешљала је пријатељица) као и све младе а и њених година хануме |
| је било мало.{S} Главна међу њима имала је бити председница „Друштва за подизање друштвеног мор |
| } Секретар ове будуће председнице имала је бити једна која са својом претпостављеном стоји на р |
| , најлепшу тоалету и најлепше очи имала је Францускиња, Мадам Ажил...</p> <p>Особита музика исп |
| после каквог напорног рада, и обузимала је све већа пријатност што лежи, што се одмара.{S} Она |
| 1" /> би се пробудила, сећала се, знала је да је он поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гл |
| раћа на почетак, и себе извињава: знала је да је капиџик затворен, а ни помислила није да ће он |
| е, тобоже напрежући се да види, а знала је све на памет:</p> <p>Ждрали, о ждрали! високо летите |
| , жива и духовита Мадмоазел Дарно знала је <hi>шта то значи</hi>, и заборавивши да је дошла нез |
| ју је волела, и по своме обичају мењала је место непрестано.{S} Кад је весела, <hi>само</hi> ка |
| та није <pb n="274" /> чула, изговарала је: „Отишао је у лов, као за пакост“.{S} Најпосле је из |
| е, на Нурије-ханумину клавиру одсвирала је две стране романсе без речи: <hi>Свршило</hi> се и < |
| ечности, гасио се један живот — умирала је Мерсије...</p> <p>Јутрос Ибрахим-Хасан-беју дође из |
| јер није могла да стоји.</p> <p>Дисала је тешко и убрзано, кратко, као да је <pb n="212" /> из |
| ји... <pb n="140" /> „Ову халку хватала је њена рука!“... у кипарису над вашим кровом, у смокви |
| ли с тетком задовољна?“...{S} Па питала је чак и за зета, одљутила се сасвим, и кад пођоше, она |
| си <hi>онаква</hi>“. — „Каква?“ упитала је она радознало. „Па.. ти знаш,“ рекла је она и смејал |
| Само да није било тога питања, шаптала је она у постељи притискујући слепоочнице.</p> <p>Прође |
| њенога мужа! „Сутра!{S} Сутра!“ шаптала је страсно у страсну ноћ, кад се дрвеће на месечини чин |
| и ако се сву ноћ није спавало, настала је журба од ранога јутра, спрема, врачање, као и ноћу, |
| аве једанаестогодишње девојчице постала је здрава, дивна жена.{S} И једнога дана, она осети у с |
| еданпут, загњури главу у јастук: ћутала је дуго, а после, зајеца.{S} И наједанпут, ућута, и чуд |
| слила је мајка и <pb n="197" /> дрхтала је од страха да му се што није десило, да га није неко |
| реписивала; јер њена Госпођица обраћала је велику пажњу на стил, изговарајући: „Стил је човек“. |
| седница.{S} Док год је седела, осећала је оно што обично: да не смећу с ума људи да је она жен |
| Фатмино, на смрт Мерсијину.{S} И могла је чак отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књигама, |
| штај једне велике турске куће, и одвела је до једне велике собе где су на миндерлуцима, на шиљт |
| : прошла је сву турску царевину, живела је међу Арапима, дружила се с цариградским највећим хар |
| у њеној руци.{S} Мирно, нечујно живела је на овом свету, па тако је с њега и отишла.{S} Како ј |
| ти си заборавила њену тајну!{S} Седела је с оним што говори <hi>к-к</hi>, тако тврдо.</p> <p>— |
| радом, и метала око на отвор.{S} Седела је по читаве часове у нениној соби, гледала кроз кафез: |
| а <pb n="52" /> непросвећене.{S} Видела је у нашој земљи неуређеност, просјачење, пијанство, не |
| д небројено невеста и мртваца, и видела је оца где пољубив мртву кћер не заплака, па се није чу |
| насмеја и изусти: „Тако упоређење умела је наћи само једна Ориенталка“.{S} Али, гледајући је ду |
| И ова мајка, вели Ајше-ханум, црвенела је кад год се пред њом поменула кошуља, а није поцрвене |
| Солуњанкама служила за пример: црвенела је и кад се пред њом помене кошуља.{S} А једно вече, <p |
| шло је више лађа, и једна од њих донела је њега; а оне, можда баш тога дана, биле су мирне, рав |
| удаји, а сад кад она оде мужу, невесела је, управо брижна је, зацело што је Осман-беј љут.{S} К |
| мољаше је да се не љути: шали се, хтела је да је дира.</p> <p>Седеле су до пред вече, ту су руч |
| ен преступ, и опа се избезуми.{S} Хтела је да закука.{S} Па се спреми и оде једној својој рођац |
| , Фатма није постила: пушила је, и цела је кућа знала зашто не пости.{S} Он је и сад није имао |
| не разуме, и њој је било тешко, почела је да виче, и пробудила се.{S} Свекрва јој не рече ништ |
| било непријатно.{S} После ифтара почела је разговор пашиница.</p> <p>— Ја сам вам синоћ све исп |
| о пристале за једанпут.{S} И онда, била је вешта старотуркиња:<pb n="263" /> позва нас на ифтар |
| м гостима.{S} Кад се отуд вратила, била је врло невесела.{S} Пред вече, њен син, дошав из чарши |
| } Њена седа коса, тих дана мивена, била је просто <pb n="257" /> сребрна.{S} Црна свилена антер |
| зажелела!{S} Откад је на путу!{S} Била је у Серезу месец дана, па отишла у Цариград с једном Е |
| ампарама и играла као чочек!...{S} Била је раскалашио весела, и дивна.</p> <p>— Наше жене одвра |
| с другим.</p> <p>— Она није...{S} Била је болесна...{S} После није устала свекру, и муж је оте |
| с чуперцима јако каносане косе.{S} Била је легла.{S} Утрча у собу где јој лежаше нова снаха.{S} |
| азговор је отпочела Ариф-ханум.{S} Била је врло весела, какву је скоро није видела Нурије-ханум |
| ли кад она смаче руке, уплаши се — била је бледа као смрт.</p> <p>— Кога си видела?! запита је |
| не одговори, а Ариф рече:</p> <p>— Била је удата за лудога Осман-беја, доктор-ефенди, па ју је |
| хвала кад рана није била смртна, а била је опасна.</p> <p>— Ханум-ефенди, Емир-Фатма удала се з |
| ше, а готово увек, кад је говорила била је у емоцији, некад великој да је замуцкивала, прекидал |
| и врло радовала, већ неколико дана била је као на седмом небу: „Научиће ме француски!“ Кад доне |
| а, крај отворених шалона и прозора била је месец дана.{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто са с |
| у јарости уништио.{S} Али ова кућа била је храм, где су гореле свеће, моја љубав, и измирна, мо |
| ада Енглескиња.{S} И прошле године била је у Турској, и Арифи ју је довела Мадам Макс.{S} Плава |
| дморе.{S} Фатма је много плакала и била је изнурена.{S} Оне помислише даје таква због тетке, те |
| а се, знала је да је он поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слушала, д |
| би вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била је ваздан тишина, као да сви посте па спавају, а оно, с |
| ђе ово вече, а сутрадан : пре осам била је код своје куће.</p> <p>Сви су говорили француски, по |
| али не разумеше речи: свака од њих била је по један делић оне раскалашне играчице која је све с |
| </p> <p>Она, малопре изведена, пољубила је у скут и у руку нене и родитеље, поздравила се с род |
| тила витице а ја се изгубила и пољубила је. „То ће те подсећати на њу, <pb n="9" /> док се не з |
| ка и нене јој обрадоваше се: заборавила је Џемала и са судбином се помирила.{S} И чуђаше се мај |
| ве у Турској, и она је учинила: правила је једно весеље за турске жене, и зато није звала људе, |
| унуци и узе превртати листове: тражила је песму с рефреном „ћути, трпи“.{S} И нађе је, па је ч |
| олуњанима више од пола столећа, служила је до пре неколико година, док се није почело говорити |
| хамајлију, одвојену од других, пружила је њој.{S} А она, пошто је дошла кући, рашила је хамајл |
| а му каже, седала је уз кафез, силазила је у двориште: нигде никога. „Да није тетка добила напа |
| је ноћас пала плаха киша.{S} Пролазила је кроз метеж главне дугачке улице на Јалијама, и зашла |
| на, једнолика, дугачка јесења киша лила је из ниског оловног неба.{S} На Јалијама, тога дана, к |
| нова</hi> и оделом и душом.{S} И жалила је што не може он да је види, овде, те га слала па Јали |
| јој је раширио зарумењено лице, мислила је: „Гледајте ме, и будите срећне као што сам ја срећна |
| воје обележје, њој толико мило, мислила је; „Па зашто говоре да турске жене не могу бити срећне |
| S} -Јер сад, што год је читала. мислила је на Џемала.{S} Пре је мислила, читајући Мисеове песме |
| атељицу и сети се њене везе.{S} Мислила је: „Она се заборавила, али није мајка...{S} А ја, неср |
| . „Она је куражна и енергична,“ мислила је, „она ће ме измирити са Сафетом, она ће удесити венч |
| ка кога је видела и кога воли,“ мислила је најстарија и дубоко уздисала.{S} Њих три сву ноћ ћут |
| ито Фатма. „Сад ћу јој казати,“ мислила је.{S} Чим седе, она поче говорити о женама:</p> <p>— Ј |
| е, а не рекоше. „Није се опио,“ мислила је мајка и <pb n="197" /> дрхтала је од страха да му се |
| о</hi> има: муслиманска девојка примила је поздрав од човека, и одговорила му је: то је много; |
| фа коју је претрпело моје срце, сломила је моје Ја.{S} Тога куражног и енергичног Ја више нема. |
| мислити одмах чим се пробудила: збунила је баба, па раздрагана стеже бабу да је удави.{S} Стара |
| само кад је добро расположена.{S} Пила је <hi>шуруп</hi><ref target="#SRP19120_N95" /> приличн |
| чула од Арифе где јој је унука, и крила је од свакога, чак и од снаха, и од синова, своје деце. |
| емперамента.{S} Док се шалила, говорила је турски, сад кад је озбиљна, говори француски, да не |
| о су те научили твоји учитељи, говорила је Ариф и смејале су се.</p> <p>— Али, мене не гризе са |
| ма; хвалила се <hi>неном</hi>; говорила је како њена мајка и сад као увек само <hi>пеки</hi><re |
| е проклето друштвено уређење!“ говорила је она побуњена, и оставила хамајлију поред најсветијих |
| није знала шта је та зграда), свратила је и отишла на „седницу“.{S} Ушавши у једну велику собу |
| и Богу ваљда; и отворивши врата осетила је сву свежину ноћи и силан мирис орошене, влажне земље |
| роб!{S} Умире нешто у мени!“, и осетила је готово физички бол срца.</p> <p>После напада, она ни |
| теча, као за пакост, у лову!“ Упамтила је теткине речи, па колико пута помисли на течу, толико |
| све то мило!{S} Она све зна лепо, учила је много више и боље него слободна.{S} После, у башти, |
| .{S} А она, пошто је дошла кући, рашила је хамајлију и у њој нашла слику — Џемала!{S} Како се и |
| „слатка“ нене!{S} Она је учила, свршила је медресу као мушко; чита персиски и арапски; учена је |
| my life's delight!</foreign>“, певушила је своју омиљену песмицу, а каик јој се приближавао као |
| осмог дана, Фатма није постила: пушила је, и цела је кућа знала зашто не пости.{S} Он је и сад |
| је она радознало. „Па.. ти знаш,“ рекла је она и смејала се. — „Ја не знам.{S} Кажи, молим те, |
| И та што није жена него страст, одрасла је у кући Ибрахим-Хасан-бејовој, играла се с његовом је |
| мрети срећна, благо њој!“...{S} Скинула је страшно мршавим и необично белим рукама с врата хама |
| аква?“ „Пијана.“ — „Ја пијана!“ викнула је она запрепашћено, а после се грохотом насмејала и ре |
| т...“</p> <p>А данас у нападу узвикнула је страшно: „Трећи гроб!{S} Умире нешто у мени!“, и осе |
| него ју је однела код Мерсије, метнула је на Мерсијин писаћи сто, и ту су је гледале, и гледал |
| !{S} Она је синоћ прислушкивала... чула је кад отац рече: пашић, <hi>џемал</hi>...{S} Обележје |
| авне дугачке улице на Јалијама, и зашла је у једну од споредних улица Новога Солуна.{S} Кад је |
| ак тренутно заборави с ким иде!{S} Ишла је из собе у собу као да некога тражи да му каже, седал |
| кав говор, али прикриваше љутину: дошла је с пута.</p> <p>Она устаде и рече да хоће да сврати М |
| пророка.{S} И нене је путовала: прошла је сву турску царевину, живела је међу Арапима, дружила |
| устим печетом, са свекрвом и сутом ушла је у затворена кола и отишла на Јалије, стрицу и његови |
| фењер, уздахну.{S} Мадмоазел Дарно ушла је у суштину свега што је око њих, с њима и у њима.{S} |
| ње је старији две године, а од родитеља је скоро отишао, оженив се и добив службу у Скопљу.</p> |
| еми за бал код госпође Нисим.{S} Очешља је једна младотуркиња, онако како ју је била очешљала Е |
| њему не нађоше ништа турско: у ципелама је и гологлав!...{S} И с тога муфтија поче снебивајући |
| ва борба, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама је све готово, и ми смо несрећне.</p> <p>— Кад се понек |
| скроз познаје турске жене, јер годинама је живела у Цариграду и са пашиницом је ишла најотмениј |
| оре.{S} Она, космополит, са странкињама је дотле добро, док јој оне не дирну у њена национална |
| била дете па није умела; са слушкињама је не као госпођа, већ као мајка, и Осману, и због тога |
| дом, а лице набељено, у уским чакширама је, минтану и јелеку, око врата му је дебео златан лана |
| ледалу, а и за кога?..{S} С другарицама је седела, и разговарала се, на Нурије-ханумину клавиру |
| лаве, па најпосле да нема ње целе, нема је физички, а духовно је има, и због тога је то тако ст |
| тму: од прекјуче је није видео.{S} Нема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је н |
| каваше кроз капиџик, па наједанпут нема је.{S} Чух да је болесна...{S} Одох да је обиђем.{S} Он |
| вет ником није направио кућу, а многима је растурио.{S} Четрнаест ноћи како ниси његова!</p> <p |
| ом и песмом дочекају јенђе, пред којима је ишла свекрва.{S} И наједанпут, у дворишту пред харем |
| ње, па Белгијанке, и Швајцаркиње којима је матерњи језик француски, па Немице, Италијанке...{S} |
| p> <p>— Што није оставила кесе у којима је из чаршије донет пиринач и брашно, већ их изгорела. |
| пред очима му изиђоше градови у којима је живео, и они људи, оне жене, и он у сваком радном чо |
| и не би умеле јести прстима.{S} Једнима је ово било смешно, другима не-естетично.{S} Европске ф |
| на софу да пију кафу и пуше.{S} Једнима је, које нису хтеле кафу, донета по чаша мирисавог ружи |
| и она, а ови њени другови нису.{S} Њима је доста турски језик, и мало француски (па и то не сви |
| д оном смоквом седе десетину, пред њима је грамофон: пригушено се смеју, кикоћу се, јер чују до |
| дашчице.{S} Једна кола одјурише: у њима је свекрва са сестром; остала пођоше ходом, и застајкив |
| воли ни њену велику љубав...{S} Ноктима је дирнута рана у којој је крв још несасирена.{S} Она ј |
| у к Депоу.{S} С времена на време, Фатма је осетила да је пређе лака дрхтавица, и није знала заш |
| ије дао реч...{S} Ако дође пијан, Фатма је распуштеница.{S} Али она, по закону, има право да се |
| ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатма је његова.{S} Варали га као дете.{S} Каква три венчања, |
| сије, Фатми јаве; кад се састану, Фатма је загрли али не пољуби, и не помирише: како да је пољу |
| та и теме и остављале их у недра; Фатма је сузе лила над његовим стаблом, око кога је често оба |
| тај и тај“, а све су се смејале; Фатма је љубила тетку више него икад, а оне три правиле су јо |
| Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и није више теби...</p> <p>Она не доврши, а |
| кнуше и сакрише руке иза леђа.{S} Фатма је врло поцрвенела и смејала се једним смехом који је л |
| листове и непрестано се ниха.{S} Фатма је данас у зеленој антерији.{S} Прође кроз предсобље и |
| не су спавале код Ариф-хануме.{S} Фатма је код тетке седела петнаест дана; Џемал је долазио сва |
| хтео казати док се не одморе.{S} Фатма је много плакала и била је изнурена.{S} Оне помислише д |
| доћи теби.</p> <p>Вече, ифтар.{S} Фатма је дивно обучена, намирисала <pb n="155" /> се.{S} Сад |
| неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ружа везана у киту с лалама.{S} Зар Нурије-ханум и њ |
| е гледајући се и клатећи се.{S} И Фатма је отклањала, пети пут, онако обучена, па сад је нестрп |
| пријатељице до пријатељице.{S} И Фатма је данас изишла.{S} Обучена у ружичасту хаљину, са чарш |
| ле до Виле Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је била у Мерсијином <pb n="12" /> чаршафу, да је не би |
| ајући: „Стил је човек“.{S} А Емир-Фатма је била уредна, те би је болело кад би у њену писму бил |
| 20_C16"> <head>XVI</head> <p>Емир-Фатма је болесна; долазе лекари и жене бајалице, па ништа не |
| се срце стезало, и ледило.</p> <p>Фатма је увек постила, па и сад хоће, а свекрва јој забринуто |
| прости, јер — „смртни" су.</p> <p>Фатма је испрати до средње капије и загрливши је прошапта:</p |
| станемо...{S} Ћути, трпи!“</p> <p>Фатма је слушала нену и изгледала је сасвим умирена.{S} Дође |
| астике.{S} Донеше му се две чаше, једна је велика с водом.{S} Он одасу воде и насу мастике, кој |
| авале симпатичан трио.{S} Али још једна је од њих на умору...</p> <p>У овом <hi>Дневнику</hi> в |
| еде одмах читати, па се трже: неумивена је.{S} Пошто се на двоје на троје уми, она грозничаво о |
| ској фризури, она, Европљанка, доведена је двема младицама срећним у браку пред нене и мајку, д |
| кипарис, символ жалости.{S} И замишљена је, уплакана. „О, нека плаче, нека се никад не утеши!{S |
| испод конака једне наше познанице (њена је својина тај каик) пређемо на европску страну, на стр |
| небом.{S} Уска улица, дугачка, закрчена је колима и светином: чалме се беле као висибабе, фесов |
| о мушко; чита персиски и арапски; учена је и паметна као Ајше-Садика, друга жена Мухамедова, ка |
| на оде мужу, невесела је, управо брижна је, зацело што је Осман-беј љут.{S} Ко ће знати зашто.{ |
| по срцу и по души; њена права отаџбина је Француска, мисли и хода по соби нервозно, смејући се |
| ле, напуњено памуком, без душе, својина је Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, с душом |
| а ово, од крви и меса, с душом, својина је својих мужева.{S} Људи им се зову Шемси, Арслан, то |
| то нисам мајка, час волим; јер материна је љубав често себична: завиди кад хвалимо нечију децу, |
| каква никад нисам окусила (њена кухина је чувена: богата a <foreign xml:lang="fr">friande</for |
| {S} По крајевима где Турци живе, тишина је.{S} И ако је децембар увелике, још није пао ни први |
| ти, Ариф, браниш овакве жене!{S} Зејна је проста неваљалица.</p> <p>— Боже сачувај!{S} - Јадна |
| ано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она је мени била прво драга, па вереница, па жена — никад љ |
| и Енглескињу"за немачки и енглески) она је волела, али као Францускињу — никад.{S} О, она бела |
| и, и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код небројено невеста и мртваца, и видела је оц |
| , и пошто јој је била мала пензија, она је радила; у честитости је Солуњанкама служила за приме |
| иста, а да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела.{S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али |
| нема десне руке, а кад је пробала, она је могла да је стегне колико хоће, после јој се учинило |
| а се теби јадала, ти си њој гукала, она је плакала, а ти си се смејала.</p> <p>13 новембра.</p> |
| есела, <hi>само</hi> кад је весела, она је <hi>она</hi>, млада жена, дете, човек, пријатељица, |
| а сад кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога |
| међу Енглескињама и Францускињама, она је имала многе своје познанице.{S} Домаћица је одведе у |
| у“.{S} Поред тога што је врло лепа, она је и добра: у кући са свима лепо, свекру и свекрви „вод |
| , све што толико воле старотуркиње, она је страшно мрзела. „Кад бих могла да ишчупам младеж и е |
| друштво, људи и жене, Францускиње, она је „у свом елементу“: иста је као оне...{S} И да је не |
| Елизу.{S} Кад год се с њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да су се завадиле, зато и л |
| {S} Њој је лако: она зна француски, она је као Францускиња, по свему, и по осећању, по срцу и п |
| овичанка, ја се не бих бојала; али, она је Солуњанка...{S} Још није доцкан, сине, није донето н |
| n="58" /></p> <p>— Воли је, кћери, она је красна: за опстанак се бори боље од човека, рече ста |
| е, тепајући им, па кад виде ожиљак, она је нежно прекори: „Ето, баш си као дете: да сечеш помор |
| го.{S} Пре но што се срела с Мадам, она је једнога „створила“, волела га, за њега се просила, у |
| <p>Кад јој се кћи милује с тетком, она је љубоморна, боји се да не воли више тетку него мајку. |
| је; чак кад је девојка за клавиром, она је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те т |
| росила, удавала, он је изневеравао, она је била љубоморна, умирала од бола; па опет оживљавала, |
| лу и вилицама.{S} Док је он кашљао, она је ћутала; кад се она спрема за плач, он говори, говори |
| европска жена оваква, савршенство, она је свакоме дала знак да јој је та жена интимна пријатељ |
| е видела одавно овакву.{S} Вечерас, она је знала да су њени односи с Елизом сасвим пријатељски, |
| други пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је не смеде питати што је невесела.{S} Тетка се расејан |
| а порода, па ако он има какву ману, она је не види; јер човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку |
| ла, тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим сузама: исплачи их, сине, обриши их, скупи их |
| кад не пробуди из овога лепога сна: она је срећнија од свих нас, удаје се за човека кога је вид |
| је како никад до сада; жао јој је: она је изгубила оно што у њих девојке чувају више од очију, |
| расцветана ружа.{S} Не смеј ми се: она је <hi>нова</hi>.{S} И долазила нам је једна Францускињ |
| е ништа необично а камо ли страшио: она је из тога друштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ове ве |
| ди?{S} Њој се никад не би досадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би се п |
| ше (и мајка јој је била кћи пашина; она је с овом сестром сестра само по оцу), она се удала врл |
| ?{S} Сети се друге седнице, женске; она је ту у близини.{S} Оде на њу.</p> <p>У једној лепој ку |
| мената, ту су њен ут и њени зилови; она је понекад и чочек...{S} Она ништа не виде, већ се покл |
| у срећу тражи од брачног живота!{S} Она је о овоме сањала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење да |
| ше се, узвикнувши: „Гле Азијаде!{S} Она је Туркиња колико смо ми Францускиње.“ С њеног стола за |
| је честита.{S} А „слатка“ нене!{S} Она је учила, свршила је медресу као мушко; чита персиски и |
| га.{S} Зар су то верски обичаји!{S} Она је ту, сакрили су је, да њега преваре, уплаше.{S} Па от |
| на, весела и срећна, рече: хоћу!{S} Она је синоћ прислушкивала... чула је кад отац рече: пашић, |
| ери ножице по рђавој калдрми!...{S} Она је солунским улицама ишла пешице још дететом, пре но шт |
| у тој кући.{S} Зејна не опада...{S} Она је за текију, рече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не би |
| и он је окренуо ханумама леђа...{S} Она је у ово двориште ретко улазила, кад однекуд дође, ника |
| ије видела, само га замишљала...{S} Она је чезнула за тим замишљеним човеком, тврдо верујући да |
| јер она се пред њим претвара...{S} Она је жива и весела, и зато је сви воле.{S} Она је онаква |
| је.{S} После све пођоше Фатми...{S} Она је опет била тамо у куту „на углед“; око ње су се скупи |
| личио је на округло огледало...{S} Она је изишла на терасу и бацила очи преко црвених кровова, |
| е, не могу се на небу састати“..{S} Она је то заборавила!{S} Писну! <pb n="217" /></p> <p>— Фат |
| ><ref target="#SRP19120_N21" />.{S} Она је мислила да хоће да свира; али, он диже очи, погледа |
| ng="fr">Cousine Laura</foreign>.{S} Она је ипак боља од ње, честитија; казала је мајци...{S} Ан |
| се и замолише Фатму да им пева.{S} Она је, свирајући на клавиру, певала као певачица: у свирку |
| звеселише, Ариф поста говорљива.{S} Она је била говорљива само кад је добро расположена.{S} Пил |
| ла физичких очију и ушију, чула.{S} Она је сва била обузета мишљу на непозната младића; али, ка |
| S} Она је луда за Францускињама.{S} Она је и Фатму и Мерсију научила да лудују за све што је фр |
| постеље са шареним покривачима.{S} Она је једва чекала да легне, па да мисли на <hi>њега</hi>, |
| ји познаје из француских романа.{S} Она је Туркиња, сентиментална, страсна и способна за најчуд |
| а у којој је крв још несасирена.{S} Она је опет само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} |
| јој о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Она воли.{S} Њено срце не зна за године.. |
| што је била лепа, необично лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја сам волела да је једанпут видим н |
| јатност што лежи, што се одмара.{S} Она је доктору била сасвим непозната.{S} Севши <pb n="244" |
| </p> <p>Сви плачу, па и невеста.{S} Она је у овом интимном и светом тренутку само нежна кћи и у |
| хта од некаквог потајног страха.{S} Она је пролетос осетила кад се рађало пролеће, и у њој је п |
| другог мужа, близу је Касумије.{S} Она је велика, старинска; у њој се живи патријархалним живо |
| е вечерас била, па су се чудиле.{S} Она је то опазила и испричала им како једанпут, кад је била |
| ва и весела, и зато је сви воле.{S} Она је онаква каква је пред Мерсијом и Ариф-тејзом, сестром |
| од оне стране жене, Енглескиње.{S} Она је и лепша и млађа од мене, а наши људи њу не дирају, б |
| >— И сад тобоже воли Енглескиње.{S} Она је луда за Францускињама.{S} Она је и Фатму и Мерсију н |
| ерима, јер оне имају гувернанте.{S} Она је дакле одрасла не само поред Туркиње него и поред Фра |
| ћеш, сине?</p> <p>— Оној ђаурки.{S} Она је знала, а крила!</p> <p>— Волела га је.</p> <p>— Пија |
| ајно ранио...“ Па похита сестри.{S} Она је била доле, па кад је дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: |
| ладотурака.{S} Он ће је пратити.{S} Она је на те седнице редовно ишла.{S} Вече.{S} Мирише и мор |
| S} Али то затишје не траја дуго.{S} Она је крадом плакала сваки час, а он је то опазио, и чинио |
| ветар или обрћући се као вихар.{S} Она је овим женама што сад не знају ни за љубав ни за мржњу |
| а јасмина још само по који цвет.{S} Она је у једној ружичастој антерији, расплетена, с нанулама |
| лим Богу за њено здравље, памет.{S} Она је полудела кад пљује... ломи... виче да нема...</p> <p |
| рошлости и не очекује будућност.{S} Она је у тренутцима у којима живи.{S} Она живи од утисака.{ |
| по Европи, а жену оставио саму.{S} Она је век провела без мужа, без детета, а то дете одрасло |
| адмоазел Дарно и ону Енглескињу.{S} Она је тобоже хтела да Мис Пирсон види унутрашњост, распоре |
| ас.{S} Скочи, уми се, па цигару.{S} Она је јутром тужна и кад нема узрока; али кад попуши цигар |
| ска, или кад виче патка на кишу.{S} Она је као патка, и иде као патка, говори Ђулренги и принос |
| /> на лутку, јер је имала душу.{S} Она је говорила не само устима, него и очима, и целим лицем |
| у задовољно оне три нове и Ариф.{S} Она је чула да је ова Енглескиња „журналист“ и велика побор |
| отац, али ти Фатме не познајеш.{S} Она је пред тобом као оне девојке што изигравају у Еден-Теа |
| н род изиђе...</p> <p>А невеста?{S} Она је у конаку, да се опрости с родом.{S} У очеву селамлик |
| ле помисли: „Срамота је, стидљива.“ Она је бледа као смрт, не диже очију с платна, везе, и ако |
| ли да је у њој пола века провела, а она је није ни видела.{S} Чешља се француски, облачи турски |
| .{S} На очи су јој навирале сузе, а она је падала ничице и изговарала: „Зар може неко да узме и |
| ијадему јој је намештала Мерсије, а она је плакала за Госпођицом и мирисала сестрине руке умест |
| ра једне оближње џамије.{S} Вече, а она је напољу, готово на улици.{S} Ушавши у кућу необично б |
| ут ју је Нурије-ханум дала Фатми, а она је није смела држати у <pb n="42" /> њиховој кући, него |
| јер сам била ван себе од радости, а она је стара и слаба. „Ја немам овде наочара, дај, прочитај |
| недара слику, баци јој је љутито, а она је узе блажена, и инстинктивно склопи очи, као да хоће |
| емој да..{S} Ти си мало напрасит, а она је зацело размажена, јединица је.</p> <p>— Гле, ага-беј |
| десну руку: како лепо држи иглу, а она је мислила да не уме направити ниједног бода, јер, ако |
| ..{S} Свекрва јој закопча гривну, а она је пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С минара је обја |
| она од венедика; потражише њену, а она је се сети: од танке паучине, на постељи је, ујутру, на |
| и је кривљи него који је бољи.{S} А она је за тебе питала и поздравила те. <pb n="120" /></p> < |
| анкињама и што воли Францускињу?“ А она је нени одговорила: „Не, слатка нене.{S} Ја је волим, а |
| нских народа који живе у Турској, и она је учинила: правила је једно весеље за турске жене, и з |
| рже: прву ноћ се иде најмилијима; и она је требала отићи нени и мајци, али то јој није рекла св |
| тврда није чудо, али Ђулренги!{S} И она је све знала.</p> <p>— Сад знам зашто јој не идеш.{S} А |
| у говорили: „ако пушиш, умрећеш,“ и она је више волела дуван него живот.{S} Тако и он може бити |
| ло да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: тице, цвеће, воће ; крај њена |
| } Онај један ноћни састанак у башти она је сматрала као походу душе души.</p> <p>Данас договор, |
| ме ништа.{S} У овој старинској кући она је у духу била нова, придружила се, у духу, њима, грдећ |
| атке моје гугутке!“ — У овој једној она је гледала, замишљала обе, и зато је рекла „слатке моје |
| p> <p>Фатми је мила овако седа, јер она је друкчију и не памти, овако пуна темперамента, озбиљн |
| јој, дружиле се с њом као пре, јер она је још „поштена жена“, и ако добро знају да није: чуле |
| д је Нурије виде, смрче јој се, јер она је чула да је и ова Цариграђанка радила на Фатминој пре |
| који се само мало с њом дружи, јер она је била отворена, и сувише отворена, због чега је у њин |
| име као да је за њу измишљено, јер она је <hi>ариф</hi><ref target="#SRP19120_N16" />.</p> <p> |
| и Францускињи ово не би смешно, јер она је сваки час са слаткоречивим Туркињама, а Ариф јој уве |
| , да је дира, да је не наљути ; јер она је њу волела <hi>само</hi> овакву: несташну младу жениц |
| е му знак очима да ћути.</p> <p>Јер она је видела да Фатма не зна да је пуцао на себе, па кад б |
| аже: хоћу.{S} Зар кад купује хаљину она је купује по опису: чиста свила, на цветиће, <pb n="226 |
| а се рече „срећни ти гости“?</p> <p>Она је правила алузију на Нурију.{S} Ариф је зацело хтела т |
| девојче из француског пансионата. „Она је волела Лујзу док се није срела са Жаном,“ рече им фр |
| позва Арифу да јој види сестрића. „Она је куражна и енергична,“ мислила је, „она ће ме измирит |
| > <p>— О, Емир, кад само помислим: „Она је жена,“ говори, а у томе се зачује његов ход.</p> <p> |
| ено.{S} Она са сестром и Фатмом немирна је; ашчика отшкрине врата на кухини, повири па је неста |
| и од милости је звала „Фатуш“: болесна је, на самртној постељи, после — мртва, па иде по кући |
| њему да ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је препатила, овако млада!{S} А Ајше-кадун п |
| е знам, је ли паметна.</p> <p>— Паметна је.{S} Други пут о томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се |
| лута с њим по свету, по Европи, срећна је.{S} Доцније само Мадам.{S} После и Мадам и он.{S} По |
| , говориће јој тако слатко...{S} Робиња је покри шапћући:</p> <p>— Не кидај се, кјучук-ханум... |
| , рече Фатма тобоже љутито ; али робиња је знала да се она то шали, па се опет закикота, зацени |
| ...{S} Али ја га волим...</p> <p>Робиња је прекиде говорећи:</p> <p>— Није луд, кјучук-ханум, н |
| преко собе кад се плаче.{S} Енглескиња је час-по нешто бележила, али Ариф јој даде знак да то |
| ишу наше друштво...</p> <p>— Енглескиња је путница, а Францускиња је жена једног инжињера у наш |
| су просто викале од чуда, а Францускиња је окретала главу да не гледа играчицу: стидела се од с |
| >— Енглескиња је путница, а Францускиња је жена једног инжињера у нашој Беледији...</p> <p>— На |
| <p>Док су оне говориле, једна слушкиња је непрестано улазила и излазила, тобоже нешто тражи.{S |
| Једанпут чак слага да је била тешка, па је пала и побацила... зато је била онолика вика у кући |
| ј хануми наша Фатма се много допала, па је хвалила синовцу.{S} Ја видех момка, мајчице, и с њим |
| ру, он запали и повуче два три дима, па је пружи њој, молећи је: кад мало попуши да му је врати |
| амајлицу емир-боје на њеним грудима, па је подиже, и то место где је била она, прво пољуби, пос |
| о постављен, ашчика повири на врата, па је нестане.{S} Прође и турска јација, то јест доба кад |
| ге реликвије од ње, жене му и драге, па је расплете, раскопча јој гривне и хаљину...{S} Не слуш |
| а кад виде снаху — први пут је виде, па је стеже и метну своје уздрхтале усне на њено мирно чел |
| рефреном „ћути, трпи“.{S} И нађе је, па је читаше с чудно дирљивом интонацијом.</p> <p>„Има Бог |
| исли лице Госпођичино од своје руке, па је ижљуби.{S} И друге своје учитељице (Туркињу за турск |
| аршаф, метни јој на лице густо пече, па је одведи Нурије-хануми.{S} Он јој је као род... сестри |
| болом, и оне осетише тај бол у њој, па је више ништа не питаху.</p> <p>Кад се развише Туркиње |
| је видео <pb n="177" /> да га волим, па је тражио од мене многе жртве: да никуд не изиђем из ку |
| раво. (Венча се с Нуријином робињом, па је одмах пусти.) Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да он |
| је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишла око зида, крадом, и метала око на отвор.{S} Сед |
| уку, јако притисну на њу своје чело, па је подиже на своје теме; она га привуче к себи, омириса |
| едно велико предсобље сасвим празно, па је попеше на један велики сто у куту испод степеница, г |
| добру њене отаџбине.{S} Али час-по, па је постајала страшан скептик, кад је год когод од тих о |
| , мало примирена, наже се над унуку, па је љуби и буди:</p> <p>— Отвори очи, очи моје!{S} Ослоб |
| но погледа и тужно се на њу осмехну, па је Нурије поче пецкати за Мадам Аристид, па се жене, св |
| сад, осетио је зацело да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: тице, цве |
| дан образ па у други, <pb n="128" /> па је поведоше натрашке и наместише у једном куту на углед |
| ижна и обучена у загасито зелено.{S} Па је испита.</p> <p>— Знала сам ја то, Ариф-тејзе, још ка |
| а полете Фатми: дохвати је за рамена па је избаци са софе вичући: „Срам те било!{S} Срам те бил |
| ика отшкрине врата на кухини, повири па је нестане; робиње иду у какав буџак, и ту нешто шапћу |
| терати из Турске, и, помислите, узео па је истерао из наше куће!{S} Крили од мене, а ја ипак до |
| нормално, тонови су чисти...</p> <p>Па је замоли да му исприча откуд јој је то дошло, да ли се |
| атма би се, сине, удала: млада је, лепа је, од породице је, богата је.{S} Не брини се за њу.</p |
| ли коју кап земзема, ако га има: „Агара је њим угасила жеђ сину Исмајилу".. а за овим цигаре, к |
| и у руку, и чу где уздахну.{S} С минара је објављено вече одавно, али Фатма није чула: занела с |
| тма се тресе, одскаче од постеље, стара је притискује не питајући <pb n="243" /> је ништа, јер |
| а пусту, па га задржала мајка.{S} Стара је чула од Арифе где јој је унука, и крила је од сваког |
| ли и размажено отеже; „Не-неее !“ Стара је омилова по лицу и омириса јој косу, па оде те смаче |
| од жене не прави љубазницу и не сматра је за ствар.{S} Ја сам сад срећна, али знам да су милио |
| као ружу, пошто је измирише.{S} Сестра је зачуђено погледа, а она рече: „Не могу без дувана, п |
| дух.</p> <p>Уочи Рамазана.</p> <p>Сутра је Рамазан!{S} Како моји спремају без мене за овај вели |
| гар, антерија бела као снег; без појаса је, са широким скутовима као жена; чарапе <pb n="23" /> |
| } Узе киту цвећа из њене косе, измириса је — њу мирише.{S} Баци поглед па разређене шалоне.{S} |
| хим-Хасан-беј убедљиво.</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, понови Сафет-ханум.</p> <p>— Т |
| је ли спреман за живот?</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, мајчице, рече Ибрахим-Хасан-бе |
| не кријући, а жене...</p> <p>— Али, та је била просто дивна.</p> <p>— А какве су те две странк |
| лада један неисказан скептицизам.{S} Та је говорила течно, и лепо, мада ниједна идеја није нова |
| ада је, лепа је, од породице је, богата је.{S} Не брини се за њу.</p> <p>— А ја? опет изусти не |
| а једна дивна цариградска девојка, дата је мушком — не мужу — невиђена, као какав поклон од дрв |
| лице на врата, и заплака...{S} Уз врата је плакала као уз какав надгробни споменик, па их је це |
| учини болесна. „Шта ти је, чедо?“ пита је нене забринуто; а она, непрестано кријући очи и црве |
| н, као полудео, преко старе кадуне пита је: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S} |
| смрт.</p> <p>— Кога си видела?! запита је зачуђено.</p> <p>— Мени се чини да се отвори сутина |
| о љубави!{S} Је ли она луда!{S} Срамота је било пред њом о томе и да мисли...{S} Поцепа завој.< |
| сман се зачуди, после помисли: „Срамота је, стидљива.“ Она је бледа као смрт, не диже очију с п |
| чедо, запали и ти цигару...{S} Грехота је да постимо кад и не мислимо на пост.</p> <p>— Не мог |
| ита се, хоће ли тога и тога.{S} Грехота је дати девојку док не рече „хоћу“, то је тако у нашем |
| .</l> <p>— Нема греха, сине.{S} Грехота је ближњега опасти, завидети му, оговорити га.{S} Пиј, |
| собе застрвене црвеним ћилимом прострта је постеља, и она лежи у белу геџелуку, готово сасвим с |
| цускиње, она је „у свом елементу“: иста је као оне...{S} И да је не зваше, ко зна докле би лежа |
| празницима, или кад дођу гости.{S} Сута је добила драге госте, сестру и сестрића, и мајка није |
| аби<ref target="#SRP19120_N105" />, шта је?{S} Где ти је муж? чуше се наизменце гласови.</p> <p |
| је то дошло, да ли се нешто љутила, шта је јела, пати ли од тога, или јој је ово први напад, и |
| казивала је где је рођена, одрасла, шта је учила, како је васпитана, каква је према породици св |
| а на главу метнем башјорти.{S} Али, шта је то?</p> <p>Уместо да јој нешто одговори, Фатма се пр |
| а је у Цариграду, а други...{S} Ах, шта је од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} З |
| је стеже, па настави:</p> <p>— Ах, шта је кад се чује и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми |
| ма Џемала, па кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт начинила!{S} Увек је на њ мислила, од прв |
| -беј<ref target="#SRP19120_N110" /> шта је навезла!{S} Ја ћу њу научити овоме везу, она мене фр |
| ашем народу!..{S} Ох, наше жене!{S} Шта је шака свесних, у гомили несвесних?{S} Да се васпитава |
| ел. „Једете, пијете, спавате“...{S} Шта је живот и његова борба, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама |
| о</hi> што је заспало кад и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома тешко: плакала би на |
| и, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је препатила, овако млада!{S} А Ајше-кадун под старост |
| кад се сети шта је било, скочи.{S} Шта је све говорио и радио!{S} Био је толико пијан, а свега |
| ироте, не знају.“ Зашто је учио?{S} Шта је сад?{S} Беспосличар: млад а ништа не ради!{S} Зар да |
| , још од своје четрнаесте.</p> <p>— Шта је то, доктор-ефенди ? упита стара, обучена у чаршаф, с |
| ко не виче ни на слушкиње:</p> <p>— Шта је ово ?</p> <p>— Па ти видиш шта је, рече Нурије труде |
| ечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато што је б |
| јер су кћери културних народа.{S} А шта је она?{S} Туркиња.{S} Може бити врло културна, културн |
| никад не смеје, и рече:</p> <p>— А шта је било оно?...{S} За годину дана две љубави!{S} Не мож |
| Трећа му седе месец дана!...{S} За шта је ову отерао ни сам не зна, те турске жене прављаху ша |
| е куће, или, кафане (она није знала шта је та зграда), свратила је и отишла на „седницу“.{S} Уш |
| ила из богате куће, али нисам знала шта је новац, јер све је други набавио, купио.{S} Мени нико |
| му пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је љубав. „Љубав је, кажу муслиманке, жена која никад н |
| крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је жена, и шта је женина дужност, и шта је женино право |
| га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} И после, мој син хоће да се договори с |
| од њеним прозором.{S} И зар она зна шта је то слобода?..{S} И пошто обу папуче „за по кући“, од |
| и још није у кафану отишао и не зна шта је кафана; од жене се не одваја; по кући се ори песма о |
| ободу, али како?{S} С оним који зна шта је то слобода.{S} Ја, госпођице, слободе не познајем, т |
| е посекла, и не поцрвене!{S} Ко зна шта је њега лагала?{S} Да не познаје ниједно мушко, а оно.. |
| лира; па и то туђе — кадиско.{S} Па шта је мени остало, о Алла’!{S} Где су толике куће, где леп |
| му се, слуша га, а после му казује шта је она учила и читала.</p> <p>Кад засити чула, он потра |
| ад не нађе поред себе жену, сети се шта је, и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће их по |
| а мајка и као права Туркиња сети се шта је, те једнога дана замоли ту страну жену да им више не |
| увезану руку и уплашено је упиташе шта је то?</p> <p>— Секла сам поморанџу, па сам се посекла. |
| Марсел, Елиз, и чула шта је жена, и шта је женина дужност, и шта је женино право.</p> <p>По сто |
| не, сине, ти не знаш шта су жене, и шта је женско срце, и шта је женска памет.{S} Она, готово ц |
| та су жене, и шта је женско срце, и шта је женска памет.{S} Она, готово цела Европљанка, да пођ |
| је жена, и шта је женина дужност, и шта је женино право.</p> <p>По сто пута грлим и љубим тебе, |
| лице на грудима једна другој.{S} И шта је то што их толико растужује и узбуђује? — Љубав. „Ја |
| х могла ћутати.{S} Напослетку, па и шта је то толико што се опио?{S} У нас пију и жене, само кр |
| ка у житу, па поче да прича свекрви шта је снила: као дошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале |
| } Отац му био паша, то је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, је ли спреман за живот?</p> < |
| рми.“<pb n="57" /> Једна им објасни шта је то реформа, а оне се развикаше : „Шта! ваљда жена да |
| Затвори га, адресова га, па се сети шта је писала.{S} Овако отворено...{S} Госпођици о љубави!{ |
| м леже и устаје.{S} Али кад се сети шта је било, скочи.{S} Шта је све говорио и радио!{S} Био ј |
| зи из радозналости, фино испитујући шта је све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада |
| итала, казује јој о школи, ређа јој шта је све читао... „Боже, са мном као с другом!{S} Не смат |
| га молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је код младих... љубомора „Љубави је да састави, љубомо |
| ам, па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је мојој мајци; она никад није држала срце.{S} Права му |
| сам муслиманска жена, те добро знам шта је љубав.{S} Седећи по сву ноћ, пушећи и пијући кафу, ј |
| дај, прочитај ми га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па |
| <hi>онога</hi> света?{S} Ја памтим шта је говорила Мадам.{S} Свет, Мерсије, то је за мене нешт |
| } Млада си, неискусна си... не знаш шта је човек...</p> <p>Она слуша свекрву и мења се у лицу: |
| — Доста, Ариф, доста!{S} Ти не знаш шта је доста! рече с прага Фатмина мајка, онако у гаћама и |
| ниси венчала, удала.{S} Ти не знаш шта је човек...{S} С младићем сама девојка, и то још ноћу!. |
| — Шта је ово ?</p> <p>— Па ти видиш шта је, рече Нурије трудећи се да изгледа равнодушна.</p> < |
| а нико не зна, да не погоди </l> <l>Шта је од тебе, шта ли од мене.</l> <l>Заједно да горимо до |
| лежем, устајем, погледам на сахат. „Шта је ово?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде, а стоји — вре |
| ознајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Арифи?{S} Због чега је заволела ову жену?“ Ни на пам |
| махраму, придржава горњу хаљину, пушта је напред и десно, и прича јој све као другу, жене се б |
| ћер удаје, кад се с њом прашта, испраћа је мужу.{S} И једна стара комшика чуди се. „О, сваки пл |
| Ко се појави први с леве стране, срећа је Есмина, рече Мерсије. — Појави се старац.</p> <p>— С |
| ке и робиња.</p> <p>— Ко с десне, срећа је Зехрина. — Појави се дете.</p> <p>— Благо њој! узвик |
| , јадно ово двоје младих!{S} Њина срећа је жртва мрака и незнања, заврши пашиница и заплака.</p |
| ми се, још више волим.{S} Или, несрећа је начинила да видим колико га волим.{S} Ја сам мислила |
| неко, оне две младе Цариграђанке (трећа је умрла), Џемал-бејова мајка, Фатма и Мерсије.{S} Пре |
| ј је и то монотоно зујање мило: подсећа је на вечери кад је, без свеће, седела са својом сестро |
| ејова.{S} По реду и честитости, та кућа је служила за пример Солуњанима више од пола столећа, с |
| ала да јој други помаже, али њена снаха је њен син, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гост |
| {S} Можда је ово тренутак.{S} Госпођица је научила од наших жена да осећа и да сажаљева странца |
| ит, а она је зацело размажена, јединица је.</p> <p>— Гле, ага-беј<ref target="#SRP19120_N110" / |
| {S} Сви посте, осим Нурије.{S} Пашиница је замишљенија но други пут уз пост, али и сама не зна |
| {S} Не одговори ништа.{S} Сва четворица је погледаше и познадоше да је живела животом великих т |
| мала многе своје познанице.{S} Домаћица је одведе уврх сале и посади до једне енглеске посланик |
| бивати стара мода, обично.{S} Домаћица је женила сина, и по обичају немуслиманских народа који |
| боравивши да је дошла незвана (домаћица је није звала), окрете се Госпођи Аристид и слободно ту |
| Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Нури-паша...{S} Али, < |
| н Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син М |
| како се зове „жењен човек“, и најлепша је: једва чека да је узме као дечко коња или девојчица |
| ница поче:</p> <p>— Сва, цела моја душа је нова, али у њој <pb n="222" /> има пуло старога.{S} |
| душе им се пољубише: и њој и њему душа је била на уснама...{S} Он хтеде нешто да јој говори, д |
| опча јој гривне и хаљину...{S} Не слуша је што зна ово: „колико гора висока да је, преко ње пут |
| није ниједна Европљанка.{S} Њена љубав је сасвим свежа, јер она се није с њим састајала.{S} Он |
| ки, али мало успомена.{S} Ово сад љубав је: колико успомена, колико радости,“ мисли тетка и узд |
| сеца.{S} И пијанство је страст, и љубав је страст, и ја сам мислила да ће код њега ова друга ст |
| ам и чула и читала шта је љубав. „Љубав је, кажу муслиманке, жена која никад не иде сама, него |
| ије, ја бих сама... али страх ме, какав је џин, а капиџик..</p> <p>— Бак!{S} Бак !{S} Бак !<ref |
| че:</p> <p>— Слатка кјучук-ханум, какав је ово омар данас?!{S} Јутрос рано изиђох на балкон, а |
| паша, то је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, је ли спреман за живот?</p> <p>— Од пса је |
| >Фатма обори очи и рече:</p> <p>— Какав је мој отац, па га ја никад нисам наљутила осим...</p> |
| очи црвене од плача с оваког бола какав је мој“.{S} А та душа, гледајући кроз кафез мене, мисли |
| али је не смеде погледати: ко зна какав је, можда јој није прилика.</p> <p>— Немој ти тамо нешт |
| <p>— Не, слатка тејзе!{S} Ко зна какав је на слици!{S} А његову слику имам у срцу, у свести.{S |
| итају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај њихов смех!</p> <p>Последњих десетину дана, Џема |
| сукну пламен уз лице, и помисли: „Какав је то одговор!{S} И коме одговара?{S} Свекрви!"</p> <p> |
| ли Осман.{S} Прође поред старе потапкав је по плећима задовољно, па оде жени.{S} Она лежаше на |
| } Његов глас се сасвим променио: пискав је и промукао.</p> <p>— Бог ће јој судити, мајчице.</p> |
| ица му је само на десној руци, гологлав је.{S} Зар је то Турчин?{S} Леп!{S} Очи су му данас јас |
| е читала, никуд се није макла.{S} Нарав је примила <pb n="19" /> од мужа, јер му је дошла млада |
| слуге.{S} Један истрча пред њу, и видев је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и прибрано |
| p>— Ти си љута? пита наједанпут обгрлив је око паса.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Болесна?</p> <p>О |
| на ту лаж, те плати мастику и не попив је, па скочи, продужи пут оборене главе.{S} Више није н |
| е Богу молите: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ово снађе пре молитве: да се молитвом ум |
| рода...</p> <p>— И богат.</p> <p>— Бог је богат, сине.</p> <p>Да, она не треба да је више њего |
| Ибрахим-Хасан-беј поносито.</p> <p>Бог је богат, сине, рече његова мајка па погледа у небо.</p |
| е куће она га никад целог не види. „Бог је створио небо за свакога, само не за турске жене.“ И |
| ли се родом, поноси се богатством. „Бог је богат, децо,“ вели стара, али то не помаже.{S} Фатми |
| је прекиде ћутање:</p> <p>— Мој предлог је врло добар.{S} Да пробамо.</p> <p>— Али то је смешно |
| “; и нико преда мном није изустио: „дуг је зао друг“...{S} Мајка ми је била робиња.{S} Кад су ј |
| ад јој дође с Осман-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој се обрадова, али не као чов |
| им је малочас изишла пред Мухамеда, кад је клањала, и иде у конак, да се са синовљим гостом раз |
| испитује кад га се највише сећала, кад је била сама или с другарицама.{S} Она му прича како јо |
| ко се младожењи не допадне невеста, кад је, и венчану и њему одведену, први пут види, он је вра |
| казала све још пре неколико месеца, кад је чула.{S} Седе на један крај Фатмине постеље, и пошто |
| уркиње, чак и твоја мајка: понекад, кад је у послу, или кад јој нешто није добро, или није расп |
| окријеш преко главе као усред зиме, кад је напољу страхоба, <hi>омар</hi>, гори небо и земља!{S |
| соба мирише!...{S} А како и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од руже, вод |
| ине, скупоцене... „А зашто и не би, кад је толико богата: куће, конаци, богатство?!“ Турске жен |
| .</p> <p>— Ромео је говорио Јулији, кад је наслонила своје бело лице на руку:</p> <l> <foreign |
| а пашиничину историју с болом; али, кад је отишла кући, променило јој се расположење, и она се |
| ња се у лицу: како сад да не пости, кад је постила дететом; спавала у једној соби с хришћанком, |
| > <p>Арифа говораше, а готово увек, кад је говорила била је у емоцији, некад великој да је заму |
| о, па је постајала страшан скептик, кад је год когод од тих официра говорио или прелазио<pb n=" |
| а како ју је ова несташница једном, кад је била мала, питала: „Мис Блак, кад су вам тако стисну |
| тога, понеки дан, само трчи за њом, кад је ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се виче: „Тејзе |
| упрљаним телом и осакаћеном душом, кад је љуби испитиваће је, је ли покривала лице кад се на у |
| Мужде! узвикну стара Шехназе-ханум, кад је унуке пољубише у руку.</p> <p>Оне се закикоташе грле |
| бићима уснице, да поцрвене...{S} О, кад је види он!.. „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu, qu' ell |
| ве очи, а она црне; ударао је у ут, кад је пролазно чамцем поред стричева јој конака; гледао је |
| век желела изићи, само не једанпут, кад је чула да он није у Солуну. „Годину дана да ниси дошао |
| азила и испричала им како једанпут, кад је била врло млада, развеселила се пред неким непознати |
| Јалије, свако предвече, сваку ноћ, кад је била месечина.{S} И он ју је тражио, а знао је да ње |
| ато и довела на турску свадбу ноћу, кад је врло интимно, кад турске жене заборављају да су госп |
| ненада скочи, потрча, па као кокош, кад је хватају, што полети, и видевши да не може летети, за |
| оца, и била му за поклоне захвална: кад је год пошао и дошао пољубила га у руку.{S} Родила му т |
| белу свилену махраму метну на уста; кад је измаче, она са страхом погледа у њу..</p> <p>Ових пе |
| но.{S} Кад је весела, <hi>само</hi> кад је весела, она је <hi>она</hi>, млада жена, дете, човек |
| м и водом, да послужи свекрву...{S} Кад је понова села, свекрва ју је гледала и плакала.{S} Дру |
| нова оде Ибрахим-Хасан-бејовима.{S} Кад је видеше, оне се изненадише и обрадоваше, нарочито Фат |
| д споредних улица Новога Солуна.{S} Кад је била до једне куће, или, кафане (она није знала шта |
| примају госте.{S} Ту је Мерсије.{S} Кад је виде, Фатма се изненади, и истрча се са узвиком:</p> |
| кад сам прошао поред ваше куће.{S} Кад је неко изустио: „љубав“, ја сам видео тебе ..</p> <p>И |
| осле недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је пита зашто је отишла не казавши никоме да ће ићи, он |
| душу.</p> <p>Фахрије оде Нурији.{S} Кад је Нурије виде, смрче јој се, јер она је чула да је и о |
| син због такве жене да се рани.{S} Кад је чуо да се преудала, три дана ништа није окусио, нити |
| хвала Богу она коме да се врати.{S} Кад је отерао пашину <pb n="264" /> кћер, што не би моју!{S |
| је потпуно подражавала Мис Блак.{S} Кад је била мала, чим би почела да се игра, макар с турском |
| је ухвате; али ми их претекосмо.{S} Кад је ухватисмо, срце јој удараше као сатић.{S} Јадна, јад |
| чају мењала је место непрестано.{S} Кад је весела, <hi>само</hi> кад је весела, она је <hi>она< |
| на какав чаробан вилински двор.{S} Кад је дочека домаћица, једна богата Јеврејка, њених година |
| ој се учинило да нема десне руке, а кад је пробала, она је могла да је стегне колико хоће, посл |
| етле, и они је тражаху до поноћи, а кад је нађоше, она их мољаше да спава с госпођом мајком.{S} |
| рене пажњу с те игре крви и меса; а кад је једна Енглескиња, први пут дошла у Турску, с чуђењем |
| говара, не уме пред човеком ..{S} А кад је сестра испраћа, она вели:</p> <p>— Душо Емир, ја ти |
| на, несрећница, остала тешка..{S} А кад је несрећни отац, муфтија, преко једне рођаке испитао, |
| Прође и турска јација, то јест доба кад је последња молитва, сестре опет клањаше...{S} Тишина, |
| у, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је таласи запљускују целу, ките јој пенама затворене пр |
| 4" /></p> <p>Она се малопре смејала кад је видела лудога Соломона, а сад задрхта: шта ли ће јој |
| Ох, кога волим! ..{S} То сам видела кад је пољубио своју жену...{S} Жену!{S} Можемо ли нас две |
| толико му дође тешко што је весела кад је он тужан...{S} Срете га један друг, и поведе га на М |
| дела кад ти је дете проходало, чула кад је проговорило, и радовала си се; волела си и била си в |
| <p>— Писмо!{S} Али зашто у недрима кад је толики омар?{S} Ти си га поквасила знојем, па сад не |
| ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: тице, цвеће, воће ; крај њена прозора смок |
| кад је дошла, а како је била тужна кад је пошла!</p> </div> <pb n="185" /> <div type="chapter" |
| не сме у шетњу, прави се задовољна кад је очекивала француску хаљину а ти си јој купио турску |
| есрећна... данас сам била љубоморна кад је пољубио другу, а кад би ми био муж...{S} Не!{S} Не!{ |
| ита сестри.{S} Она је била доле, па кад је дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: „Убио се Џемал-беј“, |
| учук-ханум, да се умре.</p> <p>— Па кад је толика врућина, колико је сунце?{S} Мора да је грдно |
| она уплашено, а баба прихвати : „Па кад је оваква врућина, цркавају кокоши, пси, мачке“.{S} Кад |
| како само може бити Енглескиња лепа кад је лепа.{S} Па израсла као јела.{S} Францускиња има очи |
| „Сад не бих умела...{S} Бог те пита кад је то било..{S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја |
| се шалила, говорила је турски, сад кад је озбиљна, говори француски, да не би чула и разумела |
| ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије кад је одговорила човеку на поздрав, узвикнула би престрављ |
| што се чудила једном брату од тетке кад је био на мртвачком одру, који јој је за живота изгледа |
| турску жену, и све три су заплакале кад је она узела цигару, не да пуши, него да с димом гута с |
| ро познат..{S} Руке су му се тресле кад је отварао писмо...<pb n="280" /></p> <p>Отац, опрости |
| p>— Има ли смисла да идем на весеље кад је у породици туга?</p> <p>— Каква туга?{S} Још се ништ |
| та не ради!{S} Зар да настави учење кад је у њему све отупело, мозак, сваки живац?{S} Где је мо |
| мал је замишља као крилату жену, те кад је најзадовољнији, кад се осећа и сувише срећан, он се |
| ви сте то испретурали: спавали сте кад је требало да бдите, говорили сте кад је требало да ћут |
| ад је требало да ћутите, певали сте кад је требало да плачете, па сад: плачете кад треба да пев |
| д је требало да бдите, говорили сте кад је требало да ћутите, певали сте кад је требало да плач |
| пољупци, и како да мирише њено лице кад је мирисала његово!{S} Мерсије је млада, али је Туркиња |
| {S} И сећа се свекрвине нежности, и кад је једном грдила сина злочинца.{S} Плашила се и опет се |
| меша се мајка.{S} Она претрну.{S} И кад је дувао вардар?{S} Да то нешто не значи?</p> <p>Што је |
| слободна, с људима се разговарала и кад је била млада, с народним чешљањем, <hi>аврапама</hi>, |
| и нећеш да пушиш преда мном.{S} Али кад је човек брижан или болестан, није грехота ни срамота.< |
| јер „то човеку не доликује”, чак ни кад је отац. „Покојна моја нене бејаше мирна, и све невесел |
| е лампа, — да се не буде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово доба, навијају се сатови |
| о зујање мило: подсећа је на вечери кад је, без свеће, седела са својом сестром од стрица, и го |
| ме он узме?{S} Зар ће он мене узети кад је принц?{S} Јуче прође пешке: принц!{S} И видех га на |
| кад седа, гледа је кад устаје; чак кад је девојка за клавиром, она је гледа у стас, у врат, у |
| а плач.{S} Она се тако смејала увек кад је врло узбуђена.</p> <p>— Па и ја сам сакрила руке, ал |
| ије љубав но страст.{S} Ја се сећам кад је био дете: друга, кога воли — стеже, мучи, тобоже мил |
| > <p>Како је била весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је била тужна кад је пошла!</p> </div> |
| ир се изгуби и заплака, гласно, као кад је била мала, а „последње збогом“ обори је у постељу.{S |
| е отварао, руке су му се тресле као кад је отварао писмо.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџ |
| јој се лежећи учини много дужи него кад је стајао и дотицао се облака, и црњи од малопређашњег |
| вијом, нити јој је икада овако било кад је прелазила авлију и гледала према капиџику своје сута |
| 58" /> прима се с резервом.{S} Само кад је познаду.{S} Али, колико је њих што је познају?{S} Ње |
| љива.{S} Она је била говорљива само кад је добро расположена.{S} Пила је <hi>шуруп</hi><ref tar |
| да она због њих не оставља мужа; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено |
| >— Знала сам ја то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Цариграду, и напомињала сам јој нешто м |
| отворено прозорско крило...</p> <p>Кад је требала да устане, она савладана умором заспа, и спа |
| аче је мирна, „ћути и трпи“.</p> <p>Кад је била за мужем, Мерсије јој долазила испрва непрестан |
| дете.</p> <p>Арифи се смрче.</p> <p>Кад је виде бледу као смрт, Фатма се препаде да не добије н |
| зводе у шетњу, колима, а и пешке; некад је с њом нене, некад робиње.{S} Најчешће иду Арифи, па |
| {S} Он јој прича, откад је воли а никад је не помену пред друговима, бојећи се да се не насмеју |
| оли, муж јој је.{S} Он јој прича, откад је воли а никад је не помену пред друговима, бојећи се |
| е.{S} О колико је се зажелела!{S} Откад је на путу!{S} Била је у Серезу месец дана, па отишла у |
| да је то избор ако нека жена каже: млад је, леп је, из куће је, богат је, учен је, и она каже: |
| сказано разнежи и заплака.</p> <p>Запад је био као у крви, а и по једном делу мора чинило се ка |
| часа и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готово сасвим прошао, болесничине ноге биле су с |
| вер.{S} Он јој је врсник.{S} У Цариград је отишао још дететом, пре њене удаје, па никад није до |
| смејала.{S} Њена сестра, напротив, сад је говорљива, и страшно расејана: пође по башјорти, а у |
| ручају, па да се он с њом одвоји... сад је здрава.{S} Свекрва јој преде свилу и наједанпут рече |
| то мисли само на своје задовољство; сад је нова пробуђена турска жена што мисли и на добро свој |
| ро јутро" и гледати их у очи!...{S} Сад је она као оне из романа <foreign xml:lang="fr">Les dem |
| ели, и дође тренутак кад зарида.{S} Сад је дошао овај други-..{S} Алла'!{S} Колико сам несрећна |
| <pb n="187" /> и Цариграђанкама.{S} Сад је ифтар био после молитве; разговор се водно као синоћ |
| те би довека била распуштеница.{S} Сад је слободна, па ће се удати.</p> <p>Ту страшну причу он |
| о удисавати у се ваздух слободе.{S} Сад је доба васпитавања и припреме за то свето и велико; и |
| а, намирисала <pb n="155" /> се.{S} Сад је цела кућа клањала пре ифтара, те чим од стола устану |
| вало нешто, <pb n="112" /> неко.{S} Сад је страх, од смрти, можда што је у гробљу, премда нијед |
| лањала, пети пут, онако обучена, па сад је нестрпљива, немирна: устане, приђе прозору, гледа кр |
| , и увек јој је било пријатно.{S} И сад је обузе једна неисказано пријатна топлина и радост..{S |
| а осећам.</p> <p>Мало после.</p> <p>Сад је доба вечерњег <hi>језана</hi>; моји родитељи и нене |
| :</p> <p>— Нема Бога осим Бога, Мухамед је послат од Бога!</p> </div> <pb n="268" /> <div type= |
| чињем са: „Нема Бога осим Бога, Мухамед је послан од Бога“.{S} Има Бога, Јединог, Створитеља св |
| вха:{S} Нема Бога осим Бога.{S} Мухамед је послат од Бога</hi>; везе, али не прелази преко лица |
| и Зехра и Несиме, твоје другарице : ред је да изиђеш.</p> <p>Она с разбијеним срцем пође; не по |
| але пријатељицу.</p> <p>— Мадам Аристид је дивна!{S} Кад говори француски цвркуће као тица, уме |
| икад!“ узвикну она. „Ово дана, која год је овде дошла ја сам јој казала, све сам јој испричала |
| Устајте, младе жене и девојке, која год је имала крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је жен |
| ладе жене никако да зарасте.{S} Кад год је испере и обложи хајдучком травом, она пружи руку, с |
| јава Фатму; а засмејавала ју је кад год је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло често, Фат |
| се бојим и удата, одавно жена, док год је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Што тр |
| се, и — завршила се седница.{S} Док год је седела, осећала је оно што обично: да не смећу с ума |
| ласно с пуно бола.{S} -Јер сад, што год је читала. мислила је на Џемала.{S} Пре је мислила, чит |
| ђулад што би скоро дотакла под.{S} Свуд је постављено за вечеру, јела су сипана, санови, поклоп |
| матере.{S} За ово душа наших жена свуд је нова.{S} Упознала сам се с једном нежном, белом Цари |
| их, па од тога ситног, финог посла куд је уносно себе, зар мало померио памећу и узео те напра |
| ов.</p> <p>— Ааа!{S} Одкуд ће коров куд је пало семе од цвећа? рече Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>— |
| -Хасан-беј.</p> <p>— Откуд ће коров куд је пало семе од цвећа? понови Сафет мужевље речи изоста |
| :</p> <p>— Опрости, мајчице, али и тебе је занела Европа.{S} Слику!{S} Нећу, мајчице, допустити |
| време је као с пролећа: зеленило траве је свеже, киша падне преко ноћ, а ујутру је сасвим суво |
| и улични продавци свега и свачега, све је застајало, заустављао се саобраћај: гледало се солун |
| А као жена, што је бивала старија, све је чешће погледала у мужа, своју неприлику, и бунила се |
| руге уз станице, свет на станицама, све је подједнако зачуђава и занима; и подједнако је обузим |
| наче говорљива, сад по ваздан ћути, све је вређа, и за сваку ситницу плаче, зашта би се други п |
| е се узимајући бројанице.</p> <p>О, све је готово, и ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи у св |
| о оно учинио...{S} Али, хвала Богу, све је добро.</p> <p>— С Алаховим допуштењем, с Пророковим |
| јер, колико је год љубави на свету, све је код тебе, ништа није остало за другога.</p> <p>Емир |
| .{S} Али не, више ништа нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешто пр |
| ло разговарати као са зрелом женом; све је разумела, свачији је бол појмила, од нене је научила |
| е су се скупиле друге странкиње.{S} Све је гледаху дуго, ћутећи,<pb n="130" /> а после се опрос |
| ећање било неверство према мужу.{S} Све је то сад тако далеко, као неки свет који је ишчезао.{S |
| , али нисам знала шта је новац, јер све је други набавио, купио.{S} Мени нико никад није рекао: |
| да га се додвори.{S} Његова страст све је више и више буктала, и њега целог обузела: без Зејне |
| ј би.{S} Једне жене је оговараху, друге је брањаху : осветила се Цариграђанину што је претпоста |
| љубим, ако сам неумивена, рече и нападе је пољупцима по лицу и по рукама.</p> <p>" Ариф-ханум љ |
| ча и воља и снага...</p> <p>Иначе, овде је теже но у Солуну: турске жене као у џаковима са стра |
| ичу", родити слобода.<pb n="64" /> Овде је свега пет, а мени се чини да их има пет стотина, пет |
| и о турском друштвеном уређењу.{S} Овде је била удата једна дивна цариградска девојка, дата је |
| ога који јој се „лепо јавио“.{S} И овде је родитељево искуство уз кћерино неискуство.{S} Мислећ |
| на зиду, према стиховима из Корана, где је некад, како писаше Госпођици, у свакоме стиху видела |
| ања своје запрепашћености.{S} Кућа, где је била свадба, бедна и жалосна, мала, ниска, влажна, у |
| ад се изметне од човека пас; некад, где је расло цвеће, изникне коров.</p> <p>— Ааа!{S} Одкуд ћ |
| д; по стоти пут се пита, одакле је, где је сада кад она мисли на њега, је ли у <hi>Олимпос-Пала |
| терњим језиком у туђини.{S} Али не, где је он, ту ми је отаџбина. <pb n="290" /></p> <p>12 рама |
| у руку и рече:</p> <p>— Аман, нене, где је та ханума што ми је донела од тејзе писмо?</p> <p>— |
| Капије, у једно неисказано гурање, где је вика продаваца просто заглушавала уши, а мирис из ду |
| вањима, да ране залечим.{S} У кући, где је за толико година била свирка и песма, сад плач и про |
| мештајем а с европском библиотеком, где је поред забавних књига било и школских, као да у кући |
| дуж целог Молоса, закрченог светом, где је море ударало снажно и ритмично, и запљускивало пеном |
| с Џемалом у конаку, жене у харему, где је било и неколико Нуријиних пријатељица.{S} После ифта |
| у да си удовичка кћи. <pb n="98" /> Где је брат, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi |
| туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с њене душе накит чијој сам се лепоти и вредности ја |
| то га је покретао на рад — срце?{S} Где је амбиција — био је први?{S} И пред очима му изиђоше г |
| све отупело, мозак, сваки живац?{S} Где је мотор што га је покретао на рад — срце?{S} Где је ам |
| ете Ђулбејазу и брзо рече:</p> <p>— Где је кујчук-ханум?</p> <p>— Отишла, одговори му она а не |
| а лепа, млада, његових година.{S} А где је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не |
| ропљанче!“ <pb n="96" /></p> <p>— А где је Фатма?</p> <p>— Као свака испрошеница, сакривена.</p |
| етке, он би већ био далеко од града где је толико ожалошћен и осрамоћен.{S} Али кад чу шта учин |
| е, и застајкивао је пред кафаницама где је било пуно Турака, пред вече највише самаца што стану |
| о предсобља као дух, приђе уз врата где је он, и прислонивши лице на довратак, учини јој се да |
| говоре, она не сме...{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта ће ч |
| Оне то гледају, ћуте.{S} Да их пита где је Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој није било |
| тме ни ту нема.{S} Хтеде да их пита где је, па не смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбејазу и брзо |
| дине; кад јој вереник дође из места где је са службом, код њих руча, код њих вечера, код њих сп |
| а интимна пријатељица и казивала је где је рођена, одрасла, шта је учила, како је васпитана, ка |
| арема...{S} Кад су, на софи, питале где је Фатма, Нурије се тако вешто правила да је весела, ка |
| еташе се, као да хоће да се прибере где је.{S} Крај њега, с десне стране, бејаше револвер.{S} В |
| и црне кипарисе, бацила их на море где је назрела црне сирене, лађе.{S} Једна ће од њих сутра |
| уке жена у разнобојним чаршафима, и где је било водоноша с ђугумима, слушкиња с ђувечима, тргов |
| њом у кућу с турским намештајем, и где је мошус просто гушио.{S} У стакленој софи погледа у ст |
| руштава у земљи где је жена ствар и где је слободан само онај који угушује слободу?{S}" Емине-С |
| младенцима.{S} Они су обично у соби где је Мондије-ханумин <foreign xml:lang="fr">bureau</forei |
| ганизовање женских друштава у земљи где је жена ствар и где је слободан само онај који угушује |
| ад дође у зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је то муслиманин |
| доцкан, и ја га нисам смела питати где је био.{S} А он је љубоморан чак што сам пред Османом б |
| , и <pb n="220" /> метну своје чело где је било њено.{S} После поче да је замишља од своје руке |
| е отаџбина, ја бих одговорила: тамо где је он.</p> <p>10 рамазана.</p> <p>И данас ми је била Го |
| м грудима, па је подиже, и то место где је била она, прво пољуби, после додирну челом.</p> <p>— |
| ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла, и чак не могу да прође |
| , бестелесна.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, миловала бих његове хаљин |
| метати их у недра.{S} Па оде у собу где је она за време Рамазана клањала, клече на оно место, и |
| ом на лицу.{S} На овом великом балу где је било жена толиких нација, најлепшу тоалету и најлепш |
| врши последњу молитву.{S} На месту где је био кипарис бели се једно серџаде у облику гробне пл |
| трашно расејана, седаше у наслоњачу где је седела ова путница и мирисаше наслон где се осећао н |
| , најмлађега „начелног пријатеља“. „Где је Мерсије-ханум?!“ узвикну зачуђено Фахрије-ханум, пош |
| цускињином друштву, и вређала је : „Где је Мадам Аристид?{S} Добро сте хтели доћи без ње?!“ Тур |
| н ништа не опази, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат им, старији од њих)?{S} Девојчица одгово |
| ичу: „Наших обичаја нигде нема!“ — „Где је то „нигде“?“ ја их питах. — „Наш брак, па наш брак!“ |
| — С друговима... не верујем...{S} Негде је у послу.{S} Она се брзо врати у собу, па сакри хаљин |
| ру одведе на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе је, а не казах јој!{S} О кад чује да сам заљубљена!“</p |
| отац је ухвати благо за мишицу и поведе је јенђама; робиње јој носе скут необично дугачак, Мерс |
| олико дотерана и дивно обучена, и уведе је у ванредно велики салон раскошно намештен и јединств |
| анум шушти трава..{S} Чујеш ли? прекиде је робиња.</p> <p>Она, не затворивши књигу, слушаше...< |
| рму у држави, она у друштву".{S} И грде је због Францускиње. „Пофранцузила се!“ Али, голо дрво |
| риф изиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој соби за одмор: лежи на миндерлуку, с чаршаф |
| есму с рефреном „ћути, трпи“.{S} И нађе је, па је читаше с чудно дирљивом интонацијом.</p> <p>„ |
| миндерлуку, с чаршафом, ничице; подиже је: лице јој је мокро од суза! „Мерсије душо, ми сад тр |
| ешћена.{S} Родитељи ништа не виде, руже је што <pb n="213" /> их обрука вичу на глас: куда ће о |
| се, моју мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, који она, за срећу, не п |
| опази да се сви намерно склонише, и узе је страсно љубити, молећи је да клања после ифтара...</ |
| ред тетку сави јој руке око врата и узе је љубити; и она њу љуби и муца:</p> <p>— Срце ...нека |
| измаче из ока, спусти се поред ње и узе је за руку.{S} Рука јој је хладна као лед, њени укочени |
| е тресе, од страха да не умре.{S} Обузе је некакав чудан, животињски страх, за који она досад н |
| да у Фатму и помисли: „Срећна!“ и обузе је, тренутно, некакво тешко осећање, тренутно јој нешто |
| ницу, протераницу, просјака!{S} Како је је могла волети тога цариградског чак... чакпу...</p> < |
| ар, и сад јој је пробо срце: код капије је мајка викнула: „Мерсије, <hi>бир ђозим</hi>!“<ref ta |
| и хи!“ — некако тако заплака.{S} Нурије је угура код Фатме.{S} Фатма не плаче, завија се: проћи |
| А оне нису сестре и по мајци.{S} Нурије је била за добрим човеком, а њена сестра за неким који |
| верене да је она пијана. </p> <p>Нурије је није видела одавно овакву.{S} Вечерас, она је знала |
| ок се говорило о лепом младићу, Мерсије је била некако необична, невесела, и неколико пута заус |
| лице кад је мирисала његово!{S} Мерсије је млада, али је Туркиња, те свега се сећа и не замера |
| зна само турски, и Мерсије.{S} Мерсије је вечерас бледа, бела као снег, обучена у врло загасит |
| а, три часа, ту су били сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: „Губиш другарицу; али и те |
| еповима, са сирћетом и етром; а Мерсије је сву раскопча, распаса.{S} Све су летеле, као да им ј |
| то нешто тајно и озбиљно.{S} И Мерсије је посвећена у ову тајну.{S} Понекад се засмеју и вичу, |
| сваку њену енглеску реч.{S} Јер Мерсије је потпуно подражавала Мис Блак.{S} Кад је била мала, ч |
| ма носи... <pb n="70" /></p> <p>Мерсије је „лежала код мене четири ноћи“, како се каже нашим је |
| p> <p>.................</p> <p>„Мерсије је понегована, лепо ожаљена; њој се зна гроб.{S} А Емир |
| i>Први Бол</hi>.{S} Од кога је то, чије је, ни на шта није мислила, већ је свирала, сва унесена |
| ћи Турске.{S} Ја сам сад само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Мога куражног и енерги |
| сасирена.{S} Она је опет само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Остави „аманет“, па ле |
| рбухом, сваким делићем свога тела, које је горело, играло од страсти.{S} Мадмоазел Дарно, пре н |
| стреше овчју кожу и два ћилимчића, које је Фатма навезла за клањање тетки и свекрви, па хануме, |
| себе и на многе што њој долазе, за које је чула да су као она, а праве се поштене...</p> <p>Али |
| о стајало, то јест да је, делом за које је била ова реклама написана, превазишао себе.{S} Кад о |
| очију, нему, с робињама крај себе које је хладе грдно великим лепезама.{S} Да се удаје за недр |
| прстију; стара пашиница обу своје које је њена робиња у бочици донела.{S} Наврх степеница у пр |
| стоји на ђерђефу...{S} Чита песме које је небројено пута читала, и зна их одавно на памет.{S} |
| ти где иде, да се спотиче о камење које је можда притискивало младост и лепоту, срца пуна жеља |
| остоји, као Содом и Гомор, градови које је Бог у јарости уништио.{S} Али ова кућа била је храм, |
| ну собу, кад су ту они црни џакови које је на улици видео, он би се згрануо...</p> <p>Шта ће би |
| да се дижу плоче и појављују мртви које је волела а сад их се боји, побеже у собу с постељом, и |
| шене, влажне земље и мора у даљини које је бљештало како никад досада с разливене сасвим беле м |
| .{S} А ашчика се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <pb n="167" /> ништа не наређује ни з |
| темена као она?{S} Ниједна.{S} А у које је још онаква душа као у ње?</p> <p>И после, драга мала |
| јој се учинише заблуделе душе међу које је послао Бог, не Пророк, њу, апостолицу и мисионарку, |
| ршафу од девете.{S} Па ипак, Емир, моје је друго: видели су ми очи, видели су ми косу, кроз баш |
| јабуку...{S} Сакривен у лишћу, с јабуке је видео пет пута, и — занео се... „Ја осећам да и ти м |
| умама, а оне су се смејале, задиркивале је, и чудно је погледале.{S} Сутрадан јој је једна од њ |
| одлазиле су Фатминој мајци и испитивале је; а она се све више и више хвалила што је кћер удала |
| ори: опет његова мила слика, — сачувале је духовне очи.{S} И у овом тренутку, она нагло скочи, |
| као за бал (њу је позвала Сафет, остале је довела Ариф), и једне су просто викале од чуда, а Фр |
| ки поглед; по стоти пут се пита, одакле је, где је сада кад она мисли на њега, је ли у <hi>Олим |
| л, без капута, раздрљених груди, одакле је ишла јасна крв, и окреташе се, као да хоће да се при |
| по харемима, као чочек!</p> <p>„Одакле је <hi>он</hi>?“ прошапта па баци очи кроз прозор.{S} В |
| ашљу, а лице му сасвим поплавело; после је пљувао у једну велику белу махраму нерасклопљену, и |
| ше адресу, а она то не виде...{S} После је, лежећи, отворила Мерсијино писмо, на зеленој хартиј |
| ену“ Фатму, дијадему, обућу...{S} После је Мерсије одведе у другу собу, али и тамо су ћутале:{S |
| хтале усне на њено мирно чело.{S} После је ижљуби њена сута, плачући од радости и вичући: „Алла |
| реним у један бескрајан осмех.{S} После је водиље поведоше од рођаке до рођаке, редом, да се са |
| в“, ја сам видео тебе ..</p> <p>И после је испитује кад га се највише сећала, кад је била сама |
| о је у лов, као за пакост“.{S} Најпосле је изашла на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; |
| , испрати га само до собних врата: даље је ноге нису носиле.{S} И учини јој се као да се нешто |
| : „О, не, Емир душо!{S} То ново гробље је за старе...{S} Заставу понова узимам и идем да вичем |
| ма и поче плакати.</p> <p>А у предсобље је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се закрвавиле, па |
| ех, али пригушен, и тихо певање: весеље је у башти; разгранали се нарови и смокве, дигли се у в |
| и болесна, па ме је било страх.{S} Боље је да си се претварала, а савест не би гризла твоју учи |
| мам...{S} А где ће опрати душу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Како би изишао пред њу?{S} Обуче |
| нису знали да је то била љубав која ме је привезивала за тај рад.{S} Ја сам жива и нестрпљива, |
| f target="#SRP19120_N18" />“ упитала ме је кад ми је једанпут наместила витице а ја се изгубила |
| новом.{S} Она ме је волела, и жалила ме је кад год сам била болесна или несрећна, обилазила ме, |
| очима вид, начинила ме новом.{S} Она ме је волела, и жалила ме је кад год сам била болесна или |
| а да ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било страх.{S} Боље је да си се претварала, а савест |
| принц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута ме је волела па ме тек онако дирала... за њега.{S} Чудим с |
| де.{S} Нарочито у Цариграду.{S} Стид ме је било од оне стране жене, Енглескиње.{S} Она је и леп |
| ми пута дође да прокунем онога који ме је пробудио.{S} И проклела бих га да га не волим.“ — „М |
| знам ону праву танку нашу веру: њој ме је учила моја добра нене.</p> <p>Дође тренутак кад ми с |
| , и који ми је стран, туђ, немио: он ме је лишио тебе; годинама сам те желела, чезнула за тобом |
| али рано, како нам није обичај, и он ме је натерао да станем на прозор.{S} Стала сам, пошто сам |
| не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја б |
| ! о слатка ханум-нене! да знате како ме је било срамота од оне стране жене!{S} То је једна бога |
| сма није ме толико изненадила колико ме је забринула.{S} Није ме изненадила с тога што ти имаш |
| ст: истина сам била болесна.{S} Само ме је срамота што пуших пред старом женом, свекрвом, а нар |
| о</hi> поклонио, уопште јавио!{S} То ме је забринуло.{S} Да си од тринаест година, ја бих ово м |
| > <p>За чифлук се ваљда спремамо, време је; али ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва |
| S} Први су дани новембра месеца а време је као с пролећа: зеленило траве је свеже, киша падне п |
| ке раздвајају читава столећа, а у овоме је она с њом једна мисао и једно осећање.</p> <p>Сви пл |
| м га задахнула својом душом.{S} А ономе је дао душу Бог.{S} Ја сам онога гледала само умним очи |
| ријатељица волела с пасторком, и о томе је њој отворено причала, а она се љутила и гадила.</p> |
| бразан! <pb n="246" /></p> <p>Код Фатме је ноћила свекрва, а сутрадан, Осман је, пре но што је |
| све се зачуди шта јој би.{S} Једне жене је оговараху, друге је брањаху : осветила се Цариграђан |
| д су ишла кола кроз париске улице, мене је страх било од те лепоте, па сам се припијала уз њега |
| , па се узео проводити као младић: мене је остављао саму код куће.{S} Нисам га волела, а угађал |
| звесели...{S} Проклета мастика!{S} Мене је страх и срамота ме, мајка сам.</p> <p>— И грехота! р |
| узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је поднела толике жртве.</p> <p>Ариф оде и однесе Фатми |
| као сад: грознице, бунцање.{S} На мене је, тешко мени!{S} И ја сам тако радила кад год сам изг |
| је рекла.{S} У оној њеној мирноћи, нене је назирала добру муслиманку, верну кћер Ислама: помири |
| и, а после их затвори и зарида.{S} Нене је утишава, милује јој косу и говори: „О, моја свилена |
| оја мајка везује бошчице и пева, а нене је пита: „Госпођо снахо, шта те је на песму окренуло?{S |
| зумела, свачији је бол појмила, од нене је научила да размишља, од Госпођице да ради.{S} Госпођ |
| ма-Зехра, кћи њихова пророка.{S} И нене је путовала: прошла је сву турску царевину, живела је м |
| >— Несвест! узвикну и леже.</p> <p>Нене је трљаше, да јој поврати моћ.</p> <p>— Умири се, чедо, |
| а сута ту, пре једног сата!{S} И ненине је очи гледале!“ Па се загледа у те очи као понекад у с |
| веним срцем спреми се и оде.{S} Прашине је било мање но други пут, јер је ноћас пала плаха киша |
| ом, па ни на шта друго не мисли.{S} Оне је погледаше жуту, и чисто подбулу, с увезаном руком, п |
| S} Нене им чита персиске песнике, и оне је слушају расејано.{S} Одвојише се.{S} Говорише о хаљи |
| кроз густи вео само облик лица, погурне је лактом..</p> <p>Ишле су по турски, мајке, за њима кћ |
| нам је радосна висока ограда!{S} Иза ње је Он.{S} Како су светли стихови из Корана!{S} У сваком |
| стринску љубав: с њим је одрасла, од ње је старији две године, а од родитеља је скоро отишао, о |
| свест, да то не осећам...{S} То осећање је страшио! заврши и лако задрхта, па настави: —Ја ово |
| их младих жена и девојака, а Енглескиње је темперирају,“ вели она.{S} Ја сам се за ово време, д |
| о, већ што нисам знао куда ћу. „Најгоре је за онога што је умро,“ каже свет кад детету умре род |
| знам, као ни мору.{S} Једни кажу: море је плаво; а како је то нетачно!{S} Оно је час плаво, ча |
| је читала. мислила је на Џемала.{S} Пре је мислила, читајући Мисеове песме на своје фиктивно др |
| матере сакри мужевље пијанство.{S} Пре је замерала Госпођи Аристид што су њене кћери с њом као |
| би чула и разумела послуга.{S} Малопре је била сва старинска Туркиња што мисли само на своје з |
| ољу је била несносна јулска врућина, те је, по солунском обичају, све скроз било отворено.{S} Њ |
| није никад родила, давала јој недра, те је она за то и зове „<hi>суто</hi>“.</p> <p>Као обично, |
| дворишта; на прозорима нема завеса, те је месечина пала по стварима и по ханумама; покаткад се |
| а бисера; а донела јој га њена сута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући |
| хамајлија; али, њему то каза љубав, те је раскопча, нађе свилену хамајлицу емир-боје на њеним |
| И он је био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости увек болесну, заједно с њеном мајком, |
| расположење, па хтеде да је насмеје, те је штипкаше за образе и падаше на њу; а она се брањаше, |
| Оне помислише даје таква због тетке, те је нежно тешаху, и послаше је да легне.{S} Она оде, али |
| , навучене су густе загасите завесе, те је нешто с тога а нешто с облачног времена, потпуна пом |
| век, лепих плавих очију а црне косе, те је Фатму подсећао на њеног Џемала.</p> <p>— Ви сте се с |
| ва на њеним грудима, он ћути, жмури, те је и осећа и гледа је духовним очима, и жели да се из о |
| прстен, али она јој је под ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но и да није под платном, Осман је |
| ла донети; родила га у осмом месецу, те је умрло.{S} После му нарађала красну децу, и била добр |
| гове вике, да жену не нападне ножем; те је поведе на друга врата, да је води оцу.{S} Ни слутила |
| е мору, осветљену мириадом светиљака те је личила на какав чаробан вилински двор.{S} Кад је доч |
| а нене је пита: „Госпођо снахо, шта те је на песму окренуло?{S}" Она јој одговара: „На песму м |
| хтела, остављала сам на Бога, и Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја сам тужна, тешко ми је, |
| Осман.{S} Али осети да се она тресе те је пусти, погледа је, па кад виде да је бледа као смрт, |
| је у постељу.{S} Мајка јој се уплаши те је онако болесну одведе у Скопље, да се међу непознатим |
| жели за мужа, те да је муж воли, јер те је сузе проливала љубав...{S} Сама с њим... као два пањ |
| вет?</p> <p>...............</p> <p>Дете је било у приземљу, међу слушкињама, и неговала га је б |
| е: „Емир-Фатма-ханум воли вас — просите је“, претио је Ариф-хануми. <pb n="251" /></p> <p>Испра |
| обивену од деде.{S} Он је узе, притиште је на груди, и прислонив своје земљосано, скоро небрија |
| беше с њом дошла.{S} Она помисли да ће је беј убити што је крила и побеже из собе.{S} А плахов |
| а...{S} Благо њој!“ Па се грабе која ће је послушати, и, додајући јој оно што је затражила, дод |
| их у махраму, па њу дај мајци: мајка ће је својом руком опрати...{S} Ево је мастика!...{S} Ја б |
| пропагирати идеју о развијању, а оне ће је пропагирати међу људима, навикаваће мужеве на њу.{S} |
| ја.{S} Нико је није тако волео пити ће је волети.{S} И она не мари за моју љубав!{S} Из свих с |
| да иде на седницу младотурака.{S} Он ће је пратити.{S} Она је на те седнице редовно ишла.{S} Ве |
| од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је није тако волео пити ће |
| сакаћеном душом, кад је љуби испитиваће је, је ли покривала лице кад се на улици срела с човеко |
| диже на лакат и погледа у башту; дрвеће је било као спарушено, а две крупне беле гаћасте кокоши |
| е уз њу припија, диже јој ручицу и меће је на своја уста, и наједанпут, нити осећа њену руку ни |
| е, онако, случајно.{S} Нарочито... биће је срамота.{S} А момче је добро, од оца, из куће...</p> |
| га жали, он ће јој све писати: утешиће је.</p> <p>Од куће оде без „збогом“ и не видев Фатму.{S |
| нку! ..{S} И сад, челенке нема, из куће је <hi>изнесена</hi>... а ја у ту собу не смем да уђем, |
| ека жена каже: млад је, леп је, из куће је, богат је, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар кад куп |
| ва</hi> у турским харемима.{S} Најчешће је замишљам у оној њеној дугачкој антерији емир-боје, с |
| , удала: млада је, лепа је, од породице је, богата је.{S} Не брини се за њу.</p> <p>— А ја? опе |
| -беј.{S} Али у грудима тога човека срце је од камена.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, ни суз |
| моје, Фатма, душо душе моје, моје срце је пуно љубави и бола.</p> <p>— Аман, шта говори ? прош |
| , а она се не растужи: њеној мајци срце је казало да ће се помирити са својом суседом...{S} О т |
| ад јој то нене каже, она заплаче; иначе је мирна, „ћути и трпи“.</p> <p>Кад је била за мужем, М |
| у сви говорили да је јектичав.{S} Иначе је добар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид- |
| ме.{S} А по турским махалама, пред вече је било живље но обично: дерњава продаваца разлегала се |
| во.{S} Она седе где нађе место.{S} Пече је дигла, и цело јој се лице видело.{S} Они су њој били |
| анина, каквог и она жели за мужа, опече је као да је пао на њена уста; али од тога дана она не |
| рече.{S} Може бити мислиш, сине: момче је из добре куће, од добре мајке.{S} Ми не знамо каква |
| Нарочито... биће је срамота.{S} А момче је добро, од оца, из куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј |
| да знам тога твога Жутог.</p> <p>— Јуче је био у црном капуту, али он је мени Жути Врскапут, ка |
| одоше.{S} Он потражи Фатму: од прекјуче је није видео.{S} Нема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да |
| се увуче под њен комарник, и утишаваше је.</p> <p>Пред саму зору, заспа; али, спавала је врло |
| грди жену што му не отвара.{S} Називаше је погрдније но прошли пут.{S} Она викаше као да је нек |
| свекрва јој сеђаше више главе и хлађаше је лепезом.{S} Напољу је била несносна јулска врућина, |
| у, те према жени постаде суров, вређаше је; али га она вољаше, те се прављаше да ништа не види, |
| ог тетке, те је нежно тешаху, и послаше је да легне.{S} Она оде, али не леже, и не свуче се...< |
| одина.</p> <p>Сафет се смејаше и мољаше је да се не љути: шали се, хтела је да је дира.</p> <p> |
| па узевши младу хануму као дете, однеше је у собу и закључаше...</p> <p>Мајка га моли да остави |
| Мондије-ханумина наслоњача, и посадише је.{S} Нагрну силан свет, разуме се жене, све незване, |
| о узбуђене, са сузама у очима, загрлише је.{S} После све пођоше Фатми...{S} Она је опет била та |
| и учинила на жао, кријаше.{S} Испратише је до каније, Фатма са сузама у грлу: ништа јој не може |
| хануми. <pb n="251" /></p> <p>Испратише је кући на колима с Ајше-кадуном, грдећи њена оца.{S} К |
| ценити честита човека.“</p> <p>И дадоше је!</p> <p>Венчање, као обично у Турака, би одмах.{S} О |
| а дувак, и, уз свирку и песму, одведоше је горе у ону велику собу пуну јенђа; приведоше је свек |
| е се сврши за неколико дана, — одведоше је.{S} И старо и младо, и богато и сирото, и муслиманск |
| у ону велику собу пуну јенђа; приведоше је свекрви.{S} Свекрва, цариградска пашиница, дочека сн |
| да побегне, али не могаде, не понесоше је ноге...{S} Али кад јој се он загледа у очи, она не п |
| ради преко закона; у Корану стоји: муж је за жену одговоран.{S} Он поређује жену с мачком: кад |
| ..</p> <p>Одавде, Ариф оде кући.{S} Муж је хтеде питати како је било на књижевничкој седници, а |
| едној пријатељици а мужа не пита, и муж је отера...</p> <p>Тврдо вероваше да ће се Зејна одмах |
| а...{S} После није устала свекру, и муж је отерао пре но што је била.</p> <p>— Ми смо чули ту п |
| м: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је „добар дан у години?</p> <p>— Сестро, што се баш ја |
| д главе.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је „добар дан у години?</p |
| ло: <hi>човек је старији</hi> и <hi>муж је господар</hi>, те кад год он у собу уђе, она му уста |
| воју земљу и дошла у туђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{S} То је отаџбина онога кога волим.</p> < |
| беше заљубљена, не беше уставе која би је зауставила да пред вече не изиђе, да не оде у башту |
| слатка Мадмоазел Дарно!{S} Пољубила би је чак и у уста, преко обичаја турског, и француског.{S |
| те слободне, да сте с људима.“ Фатма би је пољубила у оба образа и оба ока, али је неповерљива |
| тарији од њега, он би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе говорити мајци а добацивати жени как |
| ежа пса од хода, од шушња.{S} О, кад би је могао видети он!{S} Обукла се у црвено, на глави јој |
| нису овде ове три Цариграђанке, оне би је сад пољубиле у оба образа, сад кад рече: „Гледајте в |
| .{S} А Емир-Фатма је била уредна, те би је болело кад би у њену писму било погрешака с неуредно |
| S} Понекад му се загледа у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се уне |
| свет...{S} Какав свет, ноћу...{S} Ко би је чуо!{S} Тешко јој је како никад до сада; жао јој је: |
| аршафу, да је не би познао отац, ако би је случајно срео.</p> <p>Једно предвече, мајке им не бе |
| а; он ју је сликао с башјортиом: ако би је икад видео туђ човек, да је не види откривене главе. |
| јој је што и стран, туђ човек, пошто би је могао узети: млађи је од њена мужа, те јој се не рач |
| #SRP19120_N25" /> па заплака. „Да, теби је до шале; није ти жао што кроз два дана идем.{S}- Мер |
| ски.</p> <p>— Кад моје срце плаче, теби је до шале! прекори је Фатма.{S} Она рече:</p> <p>— Још |
| а не потчињеност, притрчава јој и љуби је у руку.</p> <p>Што јој дохвата махраму, што јој прид |
| ј ухвати левом руком десну руку, пољуби је.{S} Кроз жене забруја нешто као звоно.{S} То су њини |
| лепу заљубљену турску девојчицу, пољуби је у оба ока и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се из |
| с њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби је као Мадам!{S} И читава два дана бејаше страшно расеј |
| се.</p> <p>Он се наже над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе се као да је пољубио мрт |
| расним, снажним, мушким пољупцем пољуби је у уста, а она се сад не опи као од пољубаца оне две |
| м шта је код младих... љубомора „Љубави је да састави, љубомори да растави.“ Ја ћу ићи Џемал-бе |
| у љубав, не казуј Емири!...{S} Поздрави је.{S} Она ће умрети срећна, благо њој!“...{S} Скинула |
| паде на смокву пред кућом.{S} На смокви је стајала за дуго, па кад чу наш ход, она се уплаши, п |
| ллах нека нам умудри Фатму.“</p> <p>Сви је зову „Емир“, а нене и родитељи „Фатма“, јер то је им |
| не може: никако нису саме.{S} Ђулренги је непрестано у соби, седи и пуши.{S} Она пред њом све |
| м“.</p> <p>Фатма оста сама:{S} Ђулренги је с ханумама код болеснице.{S} Да се потужи којој слуш |
| него кћер!{S} Од једнога побеже, други је отера.{S} Окаља ми образ!{S} Обрука ме!{S} Како ћу у |
| пођице!{S} Шта ли јој одговара!{S} Грди је или...{S} Не сме прво Госпођичино; чита теткино:</p> |
| ине... „Сестро, доста!{S} Сестро!“ буди је из заноса Нурије „Чујеш ли <hi>сабах</hi>?...{S} С м |
| е, воће ; крај њена прозора смоква буди је, шушти, и час-по удари граном о отворено прозорско к |
| ичав), он ће снаху узети, а може: млађи је од брата.{S} И она лепа, млада, његових година.{S} А |
| ђ човек, пошто би је могао узети: млађи је од њена мужа, те јој се не рачуна као отац, по закон |
| заврши:) Како је могао доћи?..{S} Кажи је ли истина?..{S} Можда те љубио?..{S} Можда...{S} Каж |
| и обичаје свога народа; дај реч и одржи је,“ као да му нешто говораше.{S} Он се сети да он није |
| д мало попуши да му је врати... послужи је кафом: из једног филџана пију обоје... дању је облач |
| стати жив, ако до зоре не умре: у кризи је.{S} Мајка није ока склопила, тетка и жена удариле у |
| да види и омилује коње: мушкој послузи је јављено, те се <pb n="110" /> сва склонила, осим коњ |
| <hi>њега</hi>: у свакој тој њеној сузи је он...{S} После се окрете и на прстима изиђе.</p> <p> |
| е: много родили...{S} У коначкој авлији је чесма, а у харемској шадрван: ханумама „на увесељење |
| оглава:{S} Ахмед-беј, мој брат, старији је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и не поздравивши дев |
| сока старица, у белој памучној антерији је, и с кратко подсеченом сребрном косом.{S} Осим те ст |
| он убица, мајка му распикућа.{S} Нурији је слала најгоре поруке и „горке поздраве“.{S} Једно је |
| >И та једна реч <hi>много</hi>, Мерсији је више од бог зна коликог причања.</p> <p>— О, Емир, к |
| зрелом женом; све је разумела, свачији је бол појмила, од нене је научила да размишља, од Госп |
| јер ти си жена.{S} Човек је... друкчији је он.{S} И после, не заборави да си у Турској, да си Т |
| јем<ref target="#SRP19120_N55" />, који је пре неколико година умро, непрестано у Солуну, немај |
| ди и жена, деце њених пријатељица, који је зову „тетка“ или чак „Ариф“, као другарицу, зато што |
| двориште, или у један велики парк, који је опкољавао једну палату на самоме мору, осветљену мир |
| рисало је некаквим тешким мирисом, који је осећала Фатма и чинило јој се да јој отежава дисање. |
| Бог</hi>?</p> <p>Био један лончар, који је правио лонце, легене, ибрике и разне судове, и шарао |
| а иде оцу, гадну, надувену човеку, који је учио да према свакоме буде охола, па чак и према муж |
| свачему, само не о књижевности.{S} Који је год икада од кога критичара био изгрђен, он њега овд |
| језиком који он није разумевао, а који је његову уху добро познат..{S} Руке су му се тресле ка |
| е је био ни с ким је седео...{S} А који је то муслиманин што не изиђе после вечере?{S} Џемал-бе |
| а њој се ипак чини да нема некога који је испуњавао ову кућу.</p> <p>Данас помиње Парижанку ви |
| течо? говораше Фатма грлећи човека који је воли као да је његова, зато што нема своје деце.</p> |
| е непрестано пушило, час крај врха који је ударао <pb n="62" /> чак у последњи крај оградног зи |
| сетиочеве ми „надахнуте душе“ траг који је мирисао на мастику...{S} О, ништа ми није одвратније |
| оји се та страна жена наслањала, и који је мирисао на хелиотроп...{S} Кад би после овога изишла |
| што се одваја од оних које воли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње стоји уплакана Мерсије с б |
| p>— Ашколсун, сине!{S} Не иде први који је кривљи него који је бољи.{S} А она је за тебе питала |
| а је боља од нас...{S} Не иде први који је кривљи, него који је бољи.{S} Што већа душа, то бржи |
| им човеком, а њена сестра за неким који је лутао по Европи, а жену оставио саму.{S} Она је век |
| рвенела и смејала се једним смехом који је личио па плач.{S} Она се тако смејала увек кад је вр |
| } Не иде први који је кривљи, него који је бољи.{S} Што већа душа, то бржи опроштај.{S} Кад сте |
| S} Не иде први који је кривљи него који је бољи.{S} А она је за тебе питала и поздравила те. <p |
| то сад тако далеко, као неки свет који је ишчезао.{S} Али тај свет она ипак воли, јер у њему с |
| којом би дошла мука нанесена оному који је милостињу примио...“ Отићи ћу јој ја, госпођо снахо. |
| јој донесе један мали фин ђерђеф (који је она од куће донела) с разапетом белом свилом, да је |
| енглески, по новој моди, јер француски је почело поодавно бивати стара мода, обично.{S} Домаћи |
| ..{S} Ко ју је обилазно?...{S} Каква ли је изгледала мртва?...{S} Ко се опростно с њом?..{S} Је |
| кога.“ „Има ли кога?“ — то значи: да ли је ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад робињ |
| бројанице — мене и не погледа.{S} Да ли је хтео да ме казни што је опазио да га не волим, умре |
| а, масе, уједно је и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне још сањ |
| па им је неискрена.{S} Она не зна да ли је родитељи воле, јер јој своје милоште не показаше.{S} |
| могући је прогутати, не осећајући да ли је има у грлу, не осећајући себе, клону, и гласно, као |
| д се пробудио сутрадан, није знао да ли је вече или јутро: отварао је очи, затварао их и сањао |
| си паметна, што говориш лудо?{S} Где ли је твоја Мадмоазел ?</p> <p>— О, Мадмоазел!{S} Она веру |
| ја Емир!...{S} У туђини...{S} Колико ли је боловала?...{S} Ко ју је обилазно?...{S} Каква ли је |
| даше, па тек наједанпут викну: „А то ли је он од неколико месеца на овамо дежуран сваку трећу н |
| рисала његово!{S} Мерсије је млада, али је Туркиња, те свега се сећа и не замера својој другари |
| је пољубила у оба образа и оба ока, али је неповерљива пред Туркињама, па макар те Туркиње биле |
| о вичу.{S} Мајка јој је охола, зла, али је честита.{S} А „слатка“ нене!{S} Она је учила, свршил |
| тма још мисли на непозната младића, али је много мирнија.{S} Јутрос је врло весела: доћи ће јој |
| по Ариф-хануму.{S} Она одмах дође, али је дршћући прошла кроз кућу свога зета.{S} Чинило јој с |
| слаба, по ваздан је седео код куће, али је био расејан, као његова мајка уз Рамазан.{S} Њој су |
| , да воли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржаваше страх да је не отера, па како би |
| у два маха подиже руку да га удари, али је задржа његова мајка.</p> <p>После псовке, научене од |
| пушаху; Ариф-ханум хтеде говорити, али је претече Нурије:</p> <p>— Алла’!{S} Ја и данас нисам |
| умро.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, али је не пољуби у руку као Европљанин Џемал већ је страсно |
| .{S} Осман се наже над њу, узбуђен, али је не пољуби, због мајке, и рече:</p> <p>— Данас ти је |
| о.{S} И стриц му је био Европљанин, али је ипак на овај турски обичај пристао и дао реч.{S} Али |
| огла видети.</p> <p>Ариф узе слику, али је не смеде погледати: ко зна какав је, можда јој није |
| а, она би већ све испричала робињи; али је младотуркиња, <hi>нова</hi>.{S} Седе да исприча харт |
| <p>„Лепота!{S} Мушко!{S} По Богу, дали је Француз?!“ Ако је Француз, зар она да промени веру?. |
| ају Цариграђанке и њена тетка.{S} Удали је за пијаницу, пропалицу...</p> <p>— Оздравиће, сине, |
| шиљте крај мангала, зави цигару, запали је, повуче два три дима и узе плакати: она пуши, сузе ј |
| Они су јој, наравно, веровали и корели је што је урадила као дете: да се посече кад сече помор |
| што пре: да ли се „ствар развија“, или је прошло на лепом поклону. <pb n="67" /></p> <p>Што се |
| hi>, осећа ли да она на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он једну поздравио и тако је по |
| видимо да ли јој је срце слободно, или је већ кога заволело.{S} Али, зашто <hi>већ</hi>?{S} Он |
| то ружним робињама даје лепа имена; или је волиш, чедо, што се дружи са странкињама и што воли |
| а шта јој је, кад се дубоко замисли или је брижна.{S} Понекад му се загледа у очи, и он би је п |
| д коју ухвате, закују од ње капиџик или је протерају из „поштене“ махале; и тад „неухваћене“ ви |
| е могаде довршити.{S} Је ли се опио или је био болестан, ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатм |
| беше Арифе.<pb n="58" /></p> <p>— Воли је, кћери, она је красна: за опстанак се бори боље од ч |
| уке.{S} Она, плачући од радости, замоли је да сакрије ту „свету тајну“ од њена сина.</p> <p>— Ј |
| рла од бола...{S} А неко вече: родитељи је не даду њему, она тугује, бежи, лута с њим по свету, |
| е се сети: од танке паучине, на постељи је, ујутру, нашла ситну парчад...{S} Сва јој крв јурну |
| м квари стомак.{S} Натри броматиум бољи је...{S} По једну кашику на два сата.{S} А етар да мири |
| пева...{S} Како мије било!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да видим наше жене, сакупљене! |
| д чух да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас видим!{S} Што не могу да се разговарам с |
| ада, и ако је опкољена зидом, милија ми је била од наше баште, зато што је бескрајна, и ми се п |
| устио: „дуг је зао друг“...{S} Мајка ми је била робиња.{S} Кад су је спремали за продају, учили |
| кријући очи и црвенећи, рече: „Мука ми је, нене“. — „Од чега мука... овако рано?“ — „Јуче... ј |
| иво попи, па се опи!...{S} О, певала ми је.{S} О, звецкала ми је чампарама и играла као чочек!. |
| .{S} О, певала ми је.{S} О, звецкала ми је чампарама и играла као чочек!...{S} Била је раскалаш |
| с мајком сестра по души.{S} Говорила ми је да се не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} |
| данас ми је била Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: на цео дан.{S} И говориле смо о Рамазану |
| јаше мирна, и све невесела:{S} Фатма ми је на њу.“ Жене, слушајући то, смеју се, што лаже.{S} О |
| Нурије-ханумино — задрхтим, а једна ми је тетка, друга мајка по млеку, рече Емир.</p> <p>— Не |
| м, ја не бих била побуњеница.{S} Она ми је дала духовним очима вид, начинила ме новом.{S} Она м |
| и гледала Азизе-кадун... у карте, па ми је рекла нешто увијено, као да ћу млада умрети, ваљда о |
| имају душу, и ја многе познајем, па ми је мило што имам познанике бар међу народом од камена и |
| ја је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, јо |
| га нема“.{S} Као да оне знају какав ми је муж!{S} Можда је добар, а можда и није.{S} И ја сам |
| три и другарици!{S} Ах, како ћу, кад ми је тамо...{S} Познала би.</p> <p>28 рамазана.</p> <p>Је |
| па...{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} |
| : „То ми је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и ј |
| #SRP19120_N18" />“ упитала ме је кад ми је једанпут наместила витице а ја се изгубила и пољубил |
| ицама, осећајући да је имам само кад ми је неко повреди...{S} Нађох себи забаве, подсекавши кос |
| аше ми као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, рече Фатма, а Мерсије се насмеја |
| > <p>— За Божју љубав, Ђулренги, где ми је пече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећу д |
| часа ..{S} Кад би ме неко питао где ми је отаџбина, ја бих одговорила: тамо где је он.</p> <p> |
| код мене весеље, ушао је у собу где ми је постеља, а она празна; отишао у своју собу, легао... |
| чедо.{S} Све што још имам, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, па... к’смет.</p> <p>Фатма чу |
| т који сам из књига познала и о коме ми је толико причала Мадмоазел и Мадам.{S} О томе свету са |
| а, ја сам се стала трести...{S} Лице ми је било као ватра, а руке као лед.</p> <p>— Боже, Мерси |
| кућу.{S} Плакала сам без суза: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе као пресушени извори. |
| .{S} Имам срце, то је све.{S} А срце ми је велико, широко, велико, па ми се чини да би у њ стао |
| отера „за бакалске кесе“, а највише ми је жао четврте, невенчане: то је његова прва жртва.{S} |
| — њега.{S} Ти си ми милосник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се препаде, помислив да је полу |
| знајем по причању и из књига, и који ми је стран, туђ, немио: он ме је лишио тебе; годинама сам |
| >— Нека је срећно, да Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер удајеш |
| ам знала да се воле...{S} Ариф-ханум ми је испричала о Емирином болу...{S} Да ме питаш, Алије, |
| на коса разбарушена, каљав...{S} Син ми је био весео...{S} Дете весело од пића!...{S} Пио масти |
| јој нисам хтела отворено писати: жао ми је било да се не разочара кад га воли.{S} Доцније сам к |
| Ћути, Ђулренги, да не чују...{S} Жао ми је Мерсије, рече и скочи, скиде чаршаф и пече, обриса о |
| стави све па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро било последње да јој донесем воде да се умије |
| чудо што онако о љубави пишеш, него ми је за чудо што си се заљубила у човека кога пе познајеш |
| х; <pb n="66" /> јер тај мирис јавио ми је да сам добила писмо од тебе и подсетио ме на кућу у |
| очи среле су се с његовим...{S} Како ми је било, да знате, не кад ме погледа, него кад ми се ја |
| ако је кратак мој бол, тејзе, и како ми је дугачка радост! рече и загрли тетку.</p> <p>— Обично |
| ићу од данас, те да некад видим како ми је било кад сам оставила своју земљу и дошла у туђу.{S} |
| и он је био паметан.{S} Да знаш како ми је говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја га волим...</p> |
| етала мени на главу.{S} Да знаш како ми је стајао!{S} Као овој малој Францускињи.{S} Боже, како |
| д и светлости и топлоте.{S} И некако ми је необично, некако свечано, некако велико, некако стра |
| } Ваздан смо говориле турски, и тако ми је слатко говорити матерњим језиком у туђини.{S} Али не |
| {S} Али, од тада ја сам тужна, тешко ми је, не што сам те изневерила, већ што ништа не знаш да |
| м се загрлила небројено пута, и било ми је мило и лако.</p> <p>Новембар.</p> <p>Данас ми је бил |
| ти поборница слободне љубави, и врло ми је чудно...</p> <p>— Не, ја то нисам.{S} Али сам против |
| {S} На Јалији ме поздравио!...{S} То ми је био сан ... говораше Фатма испрекидано.</p> <p>— И с |
| b n="222" /> има пуло старога.{S} То ми је у крви, наслеђено од мојих предака.{S} Ја верујем у |
| име Бога благога и милосрднога,” то ми је сад нешто огромно значило. „Беј-ефенди, за кога даје |
| спремала, баци је не помисливши: „То ми је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро било“.“ И |
| нуле две радости: прва и велика, што ми је оздравила Фатма: друга, што ћу се помирити с Нуријом |
| х се.{S} Шта имам ја сад од тога што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} Моја мајка <pb n="69" /> с |
| p>— Аман, нене, где је та ханума што ми је донела од тејзе писмо?</p> <p>— Отишла, сине.</p> <p |
| >Париз, октобра 1906.</p> <p>Све што ми је мило и немило бележићу од данас, те да некад видим к |
| но учење, па не бих жалио: волим што ми је кћи образована.“ — „И ја, сине, волим, али се и боји |
| их пала у несвест.{S} Па ипак, зашто ми је овако?{S} Плакала бих, никад се ућутала не бих.{S} М |
| но: официра нисам ни опазила, Босфор ми је чудно леп, кипариси ми се чине као џинови који чувај |
| .</p> <p>10 рамазана.</p> <p>И данас ми је била Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: на цео дан |
| лако.</p> <p>Новембар.</p> <p>Данас ми је била Госпођица са својим рођакама и пријатељицама, и |
| м прозорима) — стежу ми срце.{S} Час ми је срце стегнуто, час разбивено кад мислим: „Може бити |
| овела у сну.{S} Или, управо, младост ми је дошла позно као позно пролеће.{S} У четрдесетој годи |
| м у туђини.{S} Али не, где је он, ту ми је отаџбина. <pb n="290" /></p> <p>12 рамазана.</p> <p> |
| а не могу даље“.</p> <p>— ...{S}Ноћу ми је било лакше : тумарамо помрчином.{S} Дању видим и нах |
| Али-паше, бившег садразама.{S} Отац ми је био Турчин, мајка Черкескиња; он племић, она робиња: |
| завити...{S} Кад ти дође та нова, прими је лепше но мене.</p> <p>Ханум-нени љубим скут, зету Ха |
| а радила на Фатминој преудаји.{S} Прими је врло хладно, не говорећи с њом француски као други п |
| ла!{S} Боже!...{S} А тејза вели: „Прими је лепше него мене.“</p> <p>— Жури се, има ваљда неке п |
| а због чега пате.</p> <p>Па ипак, Фатми је мало боље, то цела кућа опажа; од пре неколико дана, |
| е грло као неоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало у лево, младеж као најситније зрнце пр |
| ако је прешла четрдесету.</p> <p>Фатми је мила овако седа, јер она је друкчију и не памти, ова |
| истид се стидела да каже, а Ариф-хануми је било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и воду уз ратлок |
| е чује грамофон...{S} На азиској страни је више грамофона, него дефова, и чудно утиче...{S} Нео |
| у Турској.{S} Кад сам била с њима, мени је било неугодно: срамота ме да преко собе пређем, чак |
| о, ја бих пала.{S} А женско, жена, мени је пријатно...{S} Волела бих да знам тога твога Жутог.< |
| дите како нам је сад лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S} Како се по многобројним собама и на софи см |
| е, јер с њим није била мајка...{S} Мени је све сута причала.{S} Он је као Европљанин, а личи на |
| ли само да ради нешто што воли.{S} Мени је рад што другоме афион.<ref target="#SRP19120_N97" /> |
| е, а оне немају душе колико ми.{S} Мени је јутрос позлило, једна укућанка је чула, а није дошла |
| м измирну...</p> <p>Бајрам није, а мени је Бајрам; наша ми се соба чини као џамија пуна кандила |
| ва не слушајући сестру.</p> <p>— А мени је било одвратно што се праве...{S} Напослетку, можда с |
| останеш лепа.{S} Али, твоја капија мени је затворена.{S} Кад дође ред да ми се отвори, биће доц |
| удим.</p> <p>— Ја да спавам!{S} Па мени је сто пута горе.{S} Ја осећам и грижу савести.{S} Одох |
| , ја бих умрла.{S} Овде, дах његов мени је ваздух.</p> <p>Уочи Рамазана.</p> <p>Сутра је Рамаза |
| и!” О, да, мили моји, не постим, и мени је страшно.{S} Па ипак, кад бих чула мујезина с минара |
| ога, ја прођох Пером и Галатом — и мени је све пуно: официра нисам ни опазила, Босфор ми је чуд |
| сад видим да је све из мене; јер у мени је сад и светлости и топлоте.{S} И некако ми је необичн |
| , кад се једну ноћ сакри у метле, и они је тражаху до поноћи, а кад је нађоше, она их мољаше да |
| ном и он седе и затражи чашу воде, попи је даде бакшиш кафеџији и одмах пође, не ходећи поносит |
| не може са женама, и ако воли; у Европи је с њима научио.{S} До половине Рамазана долазио кући |
| дате, те не могу поћи за њ.{S} У Европи је школе учио, али их није свршио...{S} Отац му умре, а |
| вери и по имену, иначе не, јер у Европи је одрастао, живео до пре две године.{S} Ја не знам ни |
| рак, па наш брак!“ узвикују — „У Европи је брак много савршенији, па ипак га називају преживело |
| даје девојку?{S} Ни амалин, чијој кћери је сва наука плетење кеса и везење чеврета.{S} Девојка |
| , честитија; казала је мајци...{S} Анри је био с њом, она му сутрадан писала: „<foreign xml:lan |
| је била мала, а „последње збогом“ обори је у постељу.{S} Мајка јој се уплаши те је онако болесн |
| је срце плаче, теби је до шале! прекори је Фатма.{S} Она рече:</p> <p>— Још један теби.</p> <l> |
| о муслимански, мајчице.</p> <p>— Кад си је хтео удавати по муслимански, зашто си дао да се друж |
| Дадоше ми његову слику...{S} На, понеси је, Фатми, јер не верујем да је она њега могла видети.< |
| певају .{S} Узми један гутљај..{S} Ниси је окусио за толико, како оде она...{S} Ах, сине, зар ј |
| то мене. <hi>Ти јој име дај</hi>.{S} Ти је васпитавај; али, не као мене.{S} Криј од ње дању сун |
| .{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ кога ти је Алах одредио, па сам своју дужност, дужност не по ра |
| рече Сафет љутито.</p> <p>— А, ја да ти је буним!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им је овако че |
| у љуби и муца:</p> <p>— Срце ...нека ти је срећно! ...{S}Али како... изненада...</p> <p>— Ја са |
| ма.</p> <p>— Аман, кјучук-ханум, шта ти је?! чу се тихо.{S} Што ћутиш?</p> <p>— Молим те, не ди |
| јој руке.</p> <p>— Слатка суто, шта ти је?!</p> <p>— Емир чедо, ништа...{S} Мавиš преврнуо с п |
| е на њој промену, ако је питају: шта ти је?{S} Шта да им одговори?{S} Како да каже?{S} Ако пого |
| у.</p> <p>Оне дотрчаше.</p> <p>— Шта ти је?! узвикнуше оне престрављено погледавши га у лице ко |
| трже као човек и рече:</p> <p>— Шта ти је, ханум?</p> <p>— Болесна сам, простења она.</p> <p>— |
| и истрча се са узвиком:</p> <p>— Шта ти је, душо?</p> <p>— Е, шта, турских жена болест — јектик |
| ><ref target="#SRP19120_N33" /> —Шта ти је? упита Мерсије; али кад она смаче руке, уплаши се — |
| .{S} Она се њима учини болесна. „Шта ти је, чедо?“ пита је нене забринуто; а она, непрестано кр |
| овала си се; гајила си, и видела кад ти је дете проходало, чула кад је проговорило, и радовала |
| ру празна.{S} Никад га не питах, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он је празнио.{S} И |
| ="#SRP19120_N105" />, шта је?{S} Где ти је муж? чуше се наизменце гласови.</p> <p>Пашиница стењ |
| оје!{S} Као да си дошла с робије где ти је била у оковима душа, говораше, па јој се наједанпут |
| ћути као муслиманка, она кука. „Где ти је воља?...“ „Каква воља у онога који воли?“</p> <p>... |
| се, ти си млада, скоро доведена, муж ти је млад као капља росе:{S} Бог ће вам опростити.{S} И к |
| ије, зете, луда, не бој се!..{S} Кћи ти је побуњена.</p> <p>— Камо срећа!{S} Али... жена побуње |
| треба никад ништа да затвараш: у њој ти је дисала ђаурка тринаест година.</p> <p>Сафет се смеја |
| шо, што плачеш ?{S} Не губи наде док ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, само, као з |
| исли у човека...{S} Мајка твоја, чим ти је обукла чаршаф, одмах ти је почела говорити о девојач |
| нене му говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је тако волео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне ш |
| волео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти најмилији обилазио у болести онолико?{ |
| с, као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Тога ниси помињала! упита Емир врло радосно |
| ши скут свекрви.</p> <p>— Да знаш ко ти је долазио!</p> <p>— Сута! викну Фатма ван себе од радо |
| ето онога, шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће венчање“.{S} То јој говори онај што јој изуд |
| еданпут, њој неко на ухо рече: „Пало ти је и треће венчање“... „Који се на земљи раставе, не мо |
| црнели, глатко лице набрало се; само ти је нос исти, велики као што је био.“ И ја се загледах у |
| али кад му она растужено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и кад му Мерсије прогука: „Иди, слатки |
| ворио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је брат отишао на чифлук.{S} Јеси ли казао, за кога ћеш |
| , због мајке, и рече:</p> <p>— Данас ти је добро, ханум ?</p> <p>Она то потврди главом.</p> <p> |
| воја, чим ти је обукла чаршаф, одмах ти је почела говорити о девојачкој чистоти: да је чуваш ви |
| с најгорим речима полете Фатми: дохвати је за рамена па је избаци са софе вичући: „Срам те било |
| ном бледом лицу заиграше мишићи, ухвати је у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и н |
| ј откривена глава „Откриј лице!“ Ухвати је за руку...{S} Гледа јој, он први, што је толико годи |
| ништа не помаже, свако пред вече ухвати је грозница.{S} Њен отац навалио да иду у Цариград, да |
| а, на лицу јој заиграше мишићи и ухвати је у грлу грч; мало, па зарида.{S} Ридала је дуго, без |
| И после, младожења, њена прилика, врати је мајци прво јутро; и она, сирота, заведена, седе, сед |
| на, ништа не опази, нити се сети питати је: што су јој писма „замршена“.{S} Сутрадан, Ибрахим-Х |
| ...{S} Дај да те закитим...</p> <p>Кити је, дршћу јој руке.</p> <p>— Слатка суто, шта ти је?!</ |
| удала, три дана ништа није окусио, нити је ишта проговорио, а четврти...{S} Богу хвала кад рана |
| S} Свекрва је од узбуђења јецала а нити је додирнула снахи дувак ни косу, као да је била нека г |
| </p> <p>Он се сад на њу не осмехну нити је потапка по плећима, већ погну главу па оде у њину со |
| у овој кући окренути све тумбе, срушити је до темеља.</p> <p>— Је ли с друговима? гласно рече Ф |
| ру, која ју је врло волела и од милости је звала „Фатуш“: болесна је, на самртној постељи, посл |
| ла пензија, она је радила; у честитости је Солуњанкама служила за пример: црвенела је и кад се |
| ле...</p> <p>Поред Фатме стоје, хладећи је лепезама, Зехра, једна Фатмина другарица, која зна с |
| на оно што јој је најмилије.{S} Видећи је веселу, мајка и нене јој обрадоваше се: заборавила ј |
| а софу да се помази око нене.{S} Видећи је овако веселу, мајка јој узвикиваше: „<hi>Машалла</hi |
| ило на књижевничкој седници, али видећи је страшно нерасположену, уздржа се од тога.</p> <p>Сут |
| лонише, и узе је страсно љубити, молећи је да клања после ифтара...</p> <pb n="154" /> <p>Кад п |
| е два три дима, па је пружи њој, молећи је: кад мало попуши да му је врати... послужи је кафом: |
| три крај мангала, узе цигару, не пушећи је, но гутајући њен дим, гризући њу као ружу, пошто је |
| шиница стењући рече:.</p> <p>— Ваша кћи је од мога сипа ... бош.</p> <p>— Бош?!!</p> <p>С какви |
| у своју собу, али не леже.{S} До поноћи је била у соби сасвим сама, а отац јој је још седео на |
| се подиже и заиска воде, али не могући је прогутати, не осећајући да ли је има у грлу, не осећ |
| Сутрадан створи песму у прози, певајући је, као све кад их ствара:</p> <p>Катастрофа коју је пр |
| мо једна Ориенталка“.{S} Али, гледајући је дуже, Ариф се сети описа Хамилтонова...{S} Он описив |
| ца а гошћа се зацени од смеха гледајући је у њене стиснуте вилице.</p> <p>— <foreign xml:lang=" |
| м.</p> <p>Он седе близу ње, не питајући је ништа због мајке; мало, па изиђе да руча, по турски, |
| зе, приђе јој, седе крај ње и, милујући је, говораше:</p> <p>— Душо, што плачеш ?{S} Не губи на |
| видим колико је волим.{S} У целој кући је она: куд год погледам — она, кад год очи склопим — о |
| непобусан гроб...{S} Виде: у њеној кући је молитва за душу Емире и Мерсије; у соби где су јој е |
| ога, мајчице.</p> <p>И у Нуријиној кући је постављено.{S} Она са сестром и Фатмом немирна је; а |
| ас је петак.{S} У Нурије-хануминој кући је пуно жена, старих али и младих, које су дошле ради Ф |
| она се све више развесељавала; по кући је ишла пуна радости и што воли и што је вољена.{S} И Ћ |
| крете и на прстима изиђе.</p> <p>У кући је некаква необична тишина.{S} Сви посте, осим Нурије.{ |
| да би хтео тешити њену мајку, опомињући је овим да све што живи умире; а жене улазе без терлука |
| и ради на хуманости и на култури, Арифи је била најближа.{S} Први пут осети један неисказан бол |
| о кога никад неће стићи.</p> <p>На софи је била Мадам Аристид и њене кћери, Францускиња и солун |
| у слику, за коју је сама спремала, баци је не помисливши: „То ми је спомен од ње из дана кад ми |
| и су већ и други петли.</p> <p>Пашиници је било жао сина, те рече:</p> <p>— За Божју љубав, муф |
| адост, и младост уопште.{S} Мојој мајци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста. |
| удаду за старотурчина!{S} А њеној мајци је лако: она за друкчије не зна, и ништа није учила, ни |
| јеца, зарида гласно као дете.{S} Старци је не ућуткују, остављају је да се исплаче, јер сви зна |
| ши па оде те донесе бокал воде и изручи је у бели порцелански умиваоник на мраморној плочи.{S} |
| су јој већ учинили одликовање позвавши је у своје друштво.{S} Она седе где нађе место.{S} Пече |
| target="#SRP19120_N83" />, и пољубивши је у очи, плаве као у њене матере, изусти сва срећна: „ |
| је испрати до средње капије и загрливши је прошапта:</p> <p>— Ах, слатка тејзе!.. ја имам нешто |
| нума скочи да бежи, а робиња, ухвативши је за сукњу, рече шапатом:</p> <p>— Код куће нема никог |
| белу геџелуку, готово сасвим седа; уши је запушила памуком а очи покрила једном црном махрамом |
| њено питање.</p> <p>— Шта ћеш?{S} Удај је за Џемал-беја.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Допусти, зет |
| робиња:</p> <p>— Па, ханум-ефенди, беј је изишао: дођоше по њега двојица, другови...</p> <p>Св |
| црна, једнолика јесења киша.{S} Јер беј је покаткад задржавао воду дању; ноћу никад, да му пљуш |
| > <p>Последњих десетину дана, Џемал-беј је само мислио на одлазак у Европу; и да му је допустио |
| знању, али може у незнању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема од |
| у, рече робиња.</p> <p>— Ко с леве твој је, Мерсије, рече Фатма. — Појави се Исмаил-бејов унук; |
| се подмигнуше.</p> <p>— Ко с десне твој је, Фатма, рече Мерсије.</p> <p>Појави се луди Соломон. |
| нумину срећу.“</p> <p>— Ко с десне твој је, Емир.</p> <p>Појави се један младић.{S} То јест, по |
| бу; али, она се удаје за онога кога јој је њено срце изабрало, па јој се и најружнији свадбени |
| pb n="21" /> је сваком казивала, да јој је мала и мила ученица и васпитаница врло, врло интелиг |
| њему све казала, да воли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржаваше страх да је не оте |
| ала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало тражи од онога с ким треба век да |
| ред чијим је очима одрасла.{S} А да јој је давала пуна недра, она се за њ не би могла удати, је |
| ну у плач, изненади се, мада зна да јој је та тетка одавно болесна, па се спреми, и седе у затв |
| >нова</hi>, хтела?{S} Пет година да јој је драги, и пет вереник: да му отидне сва ижљубљена...{ |
| је води оцу.{S} Ни слутила није да јој је син као заклан, као храст оборен секиром.</p> <p>— А |
| и лице на довратак, учини јој се да јој је тамо све што има на свету, па се трже и оде у Нурији |
| отвореним очима, те жене тумаче да јој је жао младости и живота, а јесењи ветар звижди, уноси, |
| {S} Хи, хи, хи!</p> <p>Она мисли да јој је син као други пут, луд, па се боји његове вике, да ж |
| енство, она је свакоме дала знак да јој је та жена интимна пријатељица и казивала је где је рођ |
| се шали, говори енглески.{S} Као да јој је тај језик за шалу.{S} Стисне вилице као Енглескиња М |
| ћи на Џемала.{S} Чини јој се као да јој је пао с душе један терет под којим није смела, из побо |
| се, она весела невеста...{S} Зар да јој је тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} |
| неприметно, отуђивала од жене која јој је била своја, удаљавала се од онога који јој је био бл |
| ижава, обоје страшно вичу.{S} Мајка јој је охола, зла, али је честита.{S} А „слатка“ нене!{S} О |
| нка, кћи цариградског паше (и мајка јој је била кћи пашина; она је с овом сестром сестра само п |
| поред ње и узе је за руку.{S} Рука јој је хладна као лед, њени укочени прсти притиснуше његов |
| на још пре дванаест година, стајала јој је врло лепо према сребрној коси и напудрованом лицу.{S |
| антерији и старинском чешљању, она јој је новија од свих.{S} Њу је <pb n="50" /> једном питала |
| ира, вређа за Мадам Аристид.{S} Она јој је увек завидела на Францускињином друштву, и вређала ј |
| руци јој је Џемалов прстен, али она јој је под ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но и да није п |
| а осећа те толике чудне погледе, па јој је неугодно.</p> <p>Фатми су ближе по души чак и од мат |
| с овога обичаја, час оне хануме, па јој је пријатно.{S} И сећа се шта смо све спремали за ифтар |
| окрете свекрви и рече:</p> <p>— Шта јој је та страна жена, госпођо мајко?</p> <p>— Сестра по ду |
| ну, ја сам се питала: „Боже, па шта јој је?{S} Какви су то толико наши људи, и наши обичаји, шт |
| е помиње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дубоко замисли или је брижна.{S} Понекад му |
| више као отац, него као муж; свашта јој је куповао док је била мала, нарочито играчке, и она га |
| ове се Мадам Ажил.{S} Да знаш какав јој је био шешир!{S} Плавичаст, или управо неодређене боје |
| енула кошуља, а није поцрвенела кад јој је кћи родила првенче недоношче...{S} О те добре мајке |
| ема суза.{S} Али зашто да плаче кад јој је он жив и није луд...{S} Отрезниће се, доћи ће јој, г |
| осу...{S} Џемалова стрина...{S} Сад јој је јасно што ју је онолико гледала.{S} Али она би волел |
| .{S} И чу крик, тужан, оштар, и сад јој је пробо срце: код капије је мајка викнула: „Мерсије, < |
| <p>Па је замоли да му исприча откуд јој је то дошло, да ли се нешто љутила, шта је јела, пати л |
| ила У хамајлију.</p> <p>Не каза где јој је хамајлија; али, њему то каза љубав, те је раскопча, |
| ајка.{S} Стара је чула од Арифе где јој је унука, и крила је од свакога, чак и од снаха, и од с |
| и с њим из ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} И понова наједанпут заплака, и наједанпут ућу |
| ашић, <hi>џемал</hi>...{S} Обележје јој је донела она стара Цариграђанка, у антерији, хрци<ref |
| с чаршафом, ничице; подиже је: лице јој је мокро од суза! „Мерсије душо, ми сад треба да певамо |
| огледу мишица, руку и грла.{S} Лице јој је најлепше, али то је увек једно исто лице.“ — „Лутка! |
| д све зна, а мисли да је нема: срце јој је залупало необично, и за дуго лупало неисказано брзо |
| отров, јер онај кога она воли, муж јој је.{S} Он јој прича, откад је воли а никад је не помену |
| кад је био на мртвачком одру, који јој је за живота изгледао мали.{S} Жене, госпође и слушкиње |
| а своја, удаљавала се од онога који јој је био близу. „То је жена застарелих идеја и глупих пре |
| утишало.{S} Фатма полази путем који јој је показала мухамеданка.{S} Идући њим, биће праведна, у |
| чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже на софи под б |
| ћу га испитати.{S} Да видимо да ли јој је срце слободно, или је већ кога заволело.{S} Али, заш |
| Одело јој је, сине, старинско, али јој је нова душа.{S} Слушај, сине мој: ти си Фатми отац, ал |
| , шта је јела, пати ли од тога, или јој је ово први напад, и какве су појаве његове.{S} Она му |
| а овако звека ланца с чивијом, нити јој је икада овако било кад је прелазила авлију и гледала п |
| се француски, облачи турски; у кући јој је намештај и француски и турски ; пудлице јој имају фр |
| >Па извадивши из недара слику, баци јој је љутито, а она је узе блажена, и инстинктивно склопи |
| не зна како везе.{S} На левој руци јој је Џемалов прстен, али она јој је под ђерђефом, те је О |
| казала крај те приповетке.{S} Крај јој је овакав: „Али лончар је волео и оне црвене црепове“.< |
| .{S} Не осећа гриже савести, а ипак јој је некако необично тешко, и непрестано је држи луди стр |
| тотину жена овако погледала, и увек јој је било пријатно.{S} И сад је обузе једна неисказано пр |
| сије јој придржава тел, дувак којим јој је покривено лице, чочеци полазе испред њих, звецкају з |
| , и чудно је погледале.{S} Сутрадан јој је једна од њих рекла: „Ханум, ти ниси никад толико сла |
| о, давало јој наде.</p> <p>Сутрадан јој је било још горе.{S} Чак ни с мужем није хтела говорити |
| је слуша: ако јој падне махрама, он јој је дохвати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га придржи. |
| лице, говорећи да то није ништа; он јој је што и стран, туђ човек, пошто би је могао узети: мла |
| , па је одведи Нурије-хануми.{S} Он јој је као род... сестрић је жене пред чијим је очима одрас |
| смели ништа против њега рећи.{S} Он јој је дао оно што и многе хришћанске жене немају — слободу |
| ривија, да га негује, излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње |
| е Осман-беј, њен млађи девер.{S} Он јој је врсник.{S} У Цариград је отишао још дететом, пре њен |
| да да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој је говорно, како ће његов унук пред њим расти као њена |
| па.{S} Кад се исповедала муфтији он јој је изговорно ово:</p> <p>— Ханум-ефенди, своје пијанств |
| тења и узвишеног родољубља изгледао јој је млак кад говори, кад ходи.{S} У његову говору и ходу |
| ешко јој је како никад до сада; жао јој је: она је изгубила оно што у њих девојке чувају више о |
| аже: смеју ти се, и, наравно, криво јој је.{S} И после, све с њим, досадиће му се, заситиће се. |
| Фахрије-хануми што је лепа, и криво јој је што јој је глас пријатан.{S} И чуди се, што траже да |
| стил, композиција, литература, како јој је све то мило!{S} Она све зна лепо, учила је много виш |
| мујезиново „Алла’ екбер“...{S} Како јој је мило то позивање на молитву, њој познато!{S} И овим |
| па се опет вратила у Серез.{S} Како јој је она мила другарица!{S} Милија чак и од Мерсије.{S} У |
| француски.{S} Гошћа се жалила како јој је отац љут, како се врло бојала да их неће пустити да |
| с другарицама.{S} Она му прича како јој је било кад га је срела, и да је увек желела изићи, сам |
| дан, и ако је далеко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није говорила; одговарала |
| , ноћу...{S} Ко би је чуо!{S} Тешко јој је како никад до сада; жао јој је: она је изгубила оно |
| } Ваљда због одела ?</p> <p>— Одело јој је, сине, старинско, али јој је нова душа.{S} Слушај, с |
| сказано тешко.{S} То тешко долазило јој је кад види пријатељицу и сети се њене везе.{S} Мислила |
| уми што је лепа, и криво јој је што јој је глас пријатан.{S} И чуди се, што траже да су заједно |
| } Она их одгледа с оним осмехом што јој је раширио румено лице: први пут не осети за странкињам |
| .{S} А она, опет с оним осмехом што јој је раширио зарумењено лице, мислила је: „Гледајте ме, и |
| ти, ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцрпло сву моралну снагу и изазвало овакву живчану |
| гобојазности, мислити ни на оно што јој је најмилије.{S} Видећи је веселу, мајка и нене јој обр |
| златом везене.{S} Па узе бисер што јој је он дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљ |
| ј доведе ортака; да поштује ону што јој је мужа родила и снагу му дала, да јој устаје кад у соб |
| : остала без мужа, с децом, и пошто јој је била мала пензија, она је радила; у честитости је Со |
| а, и она нема више права на њу, јер јој је „пало“ венчање.</p> <p>У томе, он поче да удара ного |
| не изгуби ништа од живота; а живот јој је: кућа, град где се осећа покрет харема, њено интерна |
| демом од драгог камења.{S} Дијадему јој је намештала Мерсије, а она је плакала за Госпођицом и |
| паде на једно шиљте и зарида: страх јој је задржавао сузе, а бол их проли.</p> <p>— Јараби<ref |
| градским највећим харемима.{S} Отац јој је рођен у Цариграду, тамо је одрастао, школовао се, ож |
| је била у соби сасвим сама, а отац јој је још седео на софи и пушио.{S} Час је ходала, час сед |
| о њој!{S} Како је срећна она жена којој је муж и драги један исти човек!{S} Не крије се кад га |
| в...{S} Ноктима је дирнута рана у којој је крв још несасирена.{S} Она је опет само жена чије је |
| а, Францускиња.{S} Кад им је дошла, њој је тада било тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а у ку |
| е познаје из живота и из романа.{S} Њој је лако: она зна француски, она је као Францускиња, по |
| кад чу страшну и пријатну причу.{S} Њој је и пријатно, мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да је |
| ца још није прошло, зује као пре, а њој је и то монотоно зујање мило: подсећа је на вечери кад |
| неким језиком који она не разуме, и њој је било тешко, почела је да виче, и пробудила се.{S} Св |
| је као оне безглавна, удовица; али њој је жив њен <hi>Бујукбурунлија</hi>.{S} Њеног оца зову ј |
| етнути на главу њена Госпођица; али њој је умрла мајка, те се није могла вратити у Солун, да, п |
| ини да је он диже над собом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi>човек је старији</hi> и <hi>муж је г |
| и видела ону шарену кутију?...{S} У њој је све твоје, цвеће... и чини ми се да би то свето обес |
| осетила кад се рађало пролеће, и у њој је певало нешто, <pb n="112" /> неко.{S} Сад је страх, |
| о дође: онај ономадашњи Грк.</p> <p>Њој је сад напад брже прошао, зато што је лекар брже дошао |
| ој се учини као да је на лађи.{S} Конак је ушао далеко у море и чинио се као лађа.{S} Фатма се |
| годинама тражила и желела, љубав, ипак је врло често бивала тужна како никад раније.{S} Обично |
| зговорима.{S} То је тако, мала, па ипак је међу вама пуно девојака заиста чедних, и ако не црве |
| , засенише јој се очи, и у томе, тресак је подиже и ничице обори.{S} Сва дршћући, она жмури и о |
| бити гости на ручку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу веселу: није јој њега жао.{S} И толико м |
| дочек гостију домаћицама.</p> <p>Петак је.{S} По улицама су се размилеле жене у разнобојним ча |
| ута, и чуди се што је плакала!{S} Човек је, поседеће с људима; два месеца, па се и то досади.{S |
| Он теби не би, јер ти си жена.{S} Човек је... друкчији је он.{S} И после, не заборави да си у Т |
| а какву ману, она је не види; јер човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку види труп, у своме не |
| ом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi>човек је старији</hi> и <hi>муж је господар</hi>, те кад год |
| ј, кћери, ово су речи из Корана: „Човек је брз по природи...{S} Оному који прашта и мири се са |
| вуче и иде кући с њеном слушкињом, увек је у души осећала нешто неисказано тешко.{S} То тешко д |
| се: шта је од ње смрт начинила!{S} Увек је на њ мислила, од првог виђења.{S} Па се сети да га ј |
| ве скроз било отворено.{S} Њихов ђердек је из баште, а с прозора се лепо види море и Олимп; над |
| е, преко ње пут бива; а човек везир нек је, својој драгој роб бива,“ него је слуша што га тера |
| м, опет поче Ариф.{S} Женско Питање тек је у зачетку, а наше просвећене жене већ су се поделиле |
| брзо рече Сафет.</p> <p>— Њена кћи тек је ушла у петнаесту, а Францускиње се не удају рано као |
| обузме љутина, јарост, јер мој вереник је официр.{S} И нико то не зна; научила сам да се савла |
| <p>По лекара отрча сам Осман; али, док је будио тројицу, док је једва један пристао да дође, п |
| м Осман; али, док је будио тројицу, док је једва један пристао да дође, прошло више од часа и п |
| казао да је Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је говорила, ја сам је све гледала у уста.{S} Каква су |
| грдне болове у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљао, она је ћутала; кад се она спрема за плач, |
| се за ово посело изнео на софу.{S} Док је свирала <hi>Низамски Растанак</hi>, старе су плакале |
| су цвет створен да га човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу дол |
| и Фатму.</p> <p>И док је говорно, и док је писао рецепт, погледао је у Фатму разголићених груди |
| че доктор гледајући Фатму.</p> <p>И док је говорно, и док је писао рецепт, погледао је у Фатму |
| рахоту и лепоту — запаљено небо Али док је само изишла — промена, навукоше се густи сасвим црни |
| није изменило нити се може изменити док је наше вере, јер њега је писао Мухамед.</p> <p>Пошто п |
| него као муж; свашта јој је куповао док је била мала, нарочито играчке, и она га је за то волел |
| иве што су људи неваспитани.{S} Још док је мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говоримо: „Ак |
| а свака је од њих порочна...</p> <p>Док је она, ћутећи, седела и размишљала, тужна, у собу улет |
| ариграђанина. <pb n="122" /></p> <p>Док је месец био као срп, вечере су се давале у конаку људи |
| На њ, што је леп као султан Азиз, Памук је страшно љубоморан, рече и омилова једног великог мач |
| е код тетке седела петнаест дана; Џемал је долазио сваки дан, и непрестано гледао да остане с њ |
| за љубав Емирину, дошла Ариф.{S} Џемал је веровао њој, али ипак се није развеселио.</p> <p>— Л |
| даде Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио сутрадан, |
| н, други да је крилата жена.{S} И Џемал је замишља као крилату жену, те кад је најзадовољнији, |
| нешто шапћу и врте главом.</p> <p>Џемал је отишао од куће још по подне, па се више није вратио. |
| се посекла. <pb n="195" /></p> <p>Џемал је погледа, па кад виде да је слагала и није поцрвенела |
| лику пажњу на стил, изговарајући: „Стил је човек“.{S} А Емир-Фатма је била уредна, те би је бол |
| и да гледа <hi>Карађоз</hi>.{S} Стамбол је као његов пожар <pb n="182" /> што избије из једне к |
| } А, напослетку, кад хоћете реч, ја вам је дајем, и ја мислим да... одржаћу је.</p> <p>— Ако се |
| Ја је нисам ни носила.</p> <p>— Она вам је свекрвина?</p> <p>— Мајкина, чедо.{S} Све што још им |
| пријатељем у завади, сетите се кад вам је с њим добро било, па му се покорите.{S} Праштајте, д |
| а.</p> <p>— Не, кјучук-ханум. „Који вам је оно човек?“ упитах је ја озбиљно. — „Из Стамбола,“ о |
| неки дан видео близу Касумије: било вам је „прво вече“?</p> <p>Она поцрвене али ништа не одгово |
| — платно се бели као снег...{S} Зар вам је остварење сна гробље ?{S} Зар нисте могле...</p> <p> |
| ворена врата, узвикну:</p> <p>— Зар вам је толико врућина?!</p> <p>— Није, него да брже изиђе ђ |
| е не живимо, већ животаримо. „Живот вам је анималан,“ каже Мадмоазел. „Једете, пијете, спавате“ |
| ни не истрчи са „<hi>нећу је, не примам је</hi>", па после: он не узима речи натраг.</p> <p>Али |
| ... од Нурије-ханумина сестрића: да нам је даље слама од ватре.“ А нене се клатила, и метнула к |
| цуски језик, француске књиге.{S} Да нам је Фатма Ђаковичанка, ја се не бих бојала; али, она је |
| она је <hi>нова</hi>.{S} И долазила нам је једна Францускиња, зове се Мадам Ажил.{S} Да знаш ка |
| {S} Али, зашто <hi>већ</hi>?{S} Она нам је, сине, нека је жива, ушла у деветнаесту; а ја сам у |
| ми), новога здравог живота (јер сад нам је живот трулеж), из кога бризга крв, црвена и врела; а |
| је учио разум него срце.{S} Што год нам је писано овде (учини прстом по челу као да пише) кад с |
| па лаже свет: „Тај што долази, род нам је“.{S} У нас ретко...{S} Не да комшилук.</p> <p>— У ст |
| зовући ме на час...{S} Па кућа где нам је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи, у Пари |
| .{S} Како ћу тамо без тебе!{S} Јуче нам је правила посету једна Цариграђанка, зове се Фахрије.{ |
| : ја Босфор врло волим, а тај конак нам је најлепши, сута ми причала.“ И он ју је слушао и ћута |
| танце?!{S} Сине, сине, Нурије-ханум нам је пријатељ, па неће да нам учини зло; неће у знању, ал |
| простих по малим градовима За чудо нам је, Емир, што нам ти ниси јавила; јер ми смо пристале з |
| е!{S} Кроз њих гледам Њега.{S} Како нам је радосна висока ограда!{S} Иза ње је Он.{S} Како су с |
| а сам срећна!</p> <p>Да видите како нам је сад лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S} Како се по многоб |
| а с очевим...{S} Боже, Боже, колико нам је вера лепа, а колико су је наружили неразумни!</p> <p |
| навеземо чевре за двадесет пара: то нам је сва спрема за живот.{S} Не може бити равноправан она |
| е и други, нарочито наши, ваљда што нам је пиће забрањено.{S} А, напослетку, кад хоћете реч, ја |
| лазне, јер трају до гроба.{S} Живот нам је од Бога поклон који морамо вратити Богу, кад нам га |
| !{S} И лепа!{S} Док је говорила, ја сам је све гледала у уста.{S} Каква су јој уста!{S} Као рас |
| о сву ноћ, пушећи и пијући кафу, ја сам је с другарицама рашчлањавала на најситније делиће, те |
| бити весела док се не опије.{S} Ја сам је врло волела, и поред њене рђаве репутације (говорило |
| Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и персиској<pb n="90" /> и арапској књизи и чи |
| стегох нену, да је удавим.{S} Могла сам је и удавити, јер сам била ван себе од радости, а она ј |
| ило се да има љубазника).{S} Волела сам је просто зато што је била лепа, необично лепа.{S} Она |
| } Све жене говоре, она ћути.{S} Кад сам је питала „како сте“, да није одговорила „хвала, добро |
| шта није свето...</p> <p>— Остављао сам је, морао сам: бежао сам од своје куће због гостију, св |
| ништа не омекша овај камен. „Примио сам је, а не дам да се понова удаје за пијаницу, пропалицу |
| наест...{S} Година дана прошла како сам је први пут видео.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, |
| Кад сам имала какву своју тајну, нисам је умела крити ниједан дан.{S} А тајну овога младог леп |
| оглашена по нашем закону?...{S} У чијем је гробљу сахрањена?...“ И овим тужним мислима и предст |
| > <p>Она узе десни.</p> <p>— На средњем је био Исмаил-беј, на десном Осман-ефенди...{S} Осман ј |
| ојим лађе иду у Анадолију... „Тим путем је отишла Мадам".{S} Пета година, а њој се учини као да |
| .{S} Занете њом, оне и не опазише да им је из собе нестало једне другарице, најмлађега „начелно |
| а, распаса.{S} Све су летеле, као да им је страх дао крила да јој помогну. „Доктор!“ викну она |
| ичко, ниједан гест њен, мање него да им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чинила радост покл |
| уним!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им је овако честитала нека што има кћер на удају, Сафет би |
| дној час другој странкињи и говорила им је нешто, само да им скрене пажњу с те игре крви и меса |
| а не познају, јер она их се боји, па им је неискрена.{S} Она не зна да ли је родитељи воле, јер |
| њом помене кошуља.{S} Па се сети шта им је причала Ајше-ханум, њихова суседа, о Мадам Христуриг |
| ениле хаљине, али нису душу.{S} Душа им је као у оних старих слепих дервиша што, тетурајући ста |
| њена гувернанта, Францускиња.{S} Кад им је дошла, њој је тада било тек пет година.{S} Отац мрзи |
| а рече :</p> <p>— Доктор-ефенди, сад им је ђердек, то јест прво вече, па ево...</p> <p>Лекару б |
| љада: тако им је огроман рад.{S} Сад им је главно Устав; ослобођење харема споредно.{S} За ово |
| где се нису осећале пријатно, а сад им је све као нека далека пријатна прошлост.{S} Сафет-хану |
| јом лица седела с њима на софи и све им је потанко испричала.</p> <p>— Све си учинила како су т |
| даље тражи, он се закључа у собу где им је био „ђердек”<ref target="#SRP19120_N99" />.{S} Учини |
| на јастук и заспе.{S} Опијума, који им је, кажу ове нове, дала физичка јачина мушких, људи, јо |
| р ове куће, или као домаћин, и шумео им је радосну добродошлицу, и ако је био обучен у црно.{S} |
| е водно хануме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко им је куповао скупоцене поклоне?{S} Ја: овој удовици иглу |
| их има пет стотина, пет хиљада: тако им је огроман рад.{S} Сад им је главно Устав; ослобођење х |
| аг у град, ногу пред ногу, и требало им је много времена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Кап |
| овара оно што је с њима срођено, што им је у крви, чега ће се оне ослободити тек кад дође ред д |
| че се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, необичан мир.{S} Пре су имали још |
| асна бивша робиња коју су они, пошто им је одробовала седам година, удали за њену неприлику, је |
| него да им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чинила радост поклонима, тврдо верујући да је т |
| } Мондије да виче:{S} Алла’!{S} За овим је посадише, опет на Мондије-ханумину наслоњачу, метнут |
| е као род... сестрић је жене пред чијим је очима одрасла.{S} А да јој је давала пуна недра, она |
| ко је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла, и ча |
| баци преко косе танки башјорти, с којим је малочас изишла пред Мухамеда, кад је клањала, и иде |
| па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је то муслиманин што не изиђе пос |
| Више ми нема венчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити, видим |
| иру, а ја, пун племићког поноса, примим је и чиним се невешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју |
| } Како је то лудо!{S} Он је умро, с њим је свршено; али, дете неизведено па пут, поведено па ос |
| рема коме осећа сестринску љубав: с њим је одрасла, од ње је старији две године, а од родитеља |
| узрока; али кад попуши цигару, или чим је запали и повуче један дим, разгаљује се.{S} Данас не |
| ришта, као сенка...</p> <p>Пред капијом је чекају двоје, једна жена у чаршафу и један човек у ј |
| астане и поразговара, јер с Европљанком је одрасла, па ме страх да...</p> <p>Ариф је прекиде уз |
| .{S} Насред баште, под отвореном ћошком је шадрван; вода му пршти у вис и враћа се, слива се у |
| очи, али ништа не рече.{S} Сваким даном је бивала слабија, и родитељи су се већ договарали да ј |
| ло.{S} Кућа у којој гостујем, на једном је брежуљку одакле се види сав Серез.{S} Ја сам до сад |
| дан изиђе.{S} Чисто постарио.{S} Улицом је <pb n="231" /> сретао жене и окретао главу од њих с |
| ма је живела у Цариграду и са пашиницом је ишла најотменијим харемима, познаде у ове три нове о |
| p> <p>— Устав, не још...{S} Фатма-ханум је слободна.</p> <p>— За ово четири и по месеца ја сам |
| ејовој сестри од тетке:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Фатма бризну у плач, изненади се, мада |
| дана опет их одазваше:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Она оста сама с оцем понова, и тако се |
| љубав за нешто велико.{S} Саније-ханум је сто пута рекла да Мадам Аристид никад није волела на |
| ту, чак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, с гостима,“ рече једна робиња, а њо |
| алека пријатна прошлост.{S} Сафет-ханум је једва чекала да се сване, да чује шта се ради по Сол |
| S} Вас три сте образоване, а Ариф-ханум је и образована и <hi>ариф</hi>: научите ме шта ћу са с |
| се неопажено повуче.</p> <p>Ариф-ханум је саслушала пашиничину историју с болом; али, кад је о |
| више крај скута мужа“.</p> <p>Сваки дан је изводе у шетњу, колима, а и пешке; некад је с њом не |
| су је да се одмори, испава.{S} Сутрадан је устала кад и оне, и с чисто светлом бојом лица седел |
| у да се повредим...{S} Сутра.“ Сутрадан је извадила зуб, али Ариф-тејзе није дошла.{S} Прође мн |
| n="47" /> нађе и разговара; а сутрадан је бивала блажена, као да је ишла на седмо небо, па се |
| ену, уздржа се од тога.</p> <p>Сутрадан је примора да иде на седницу младотурака.{S} Он ће је п |
| однесем радостан глас.</p> <p>Сутрадан је, за љубав Емирину, дошла Ариф.{S} Џемал је веровао њ |
| gn>“...</p> <p>========</p> <p>Сутрадан је Фатма преседела између два велика огледала, у Нурије |
| ђар-хануму, још неке и — мене.{S} Један је дошао, у име друштва, да ми то одликовање јави.{S} Д |
| ући да му је воља врло слаба, по ваздан је седео код куће, али је био расејан, као његова мајка |
| еде и ради, али не весели, јер, Рамазан је Рамазан, било дању или ноћу.{S} По поноћи топ, објав |
| шта... ни жагор, ни кикот...{S} Рамазан је сад само у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га пом |
| >— А кад ћете на ифтар, суто?{S} Доцкан је.</p> <p>— Нећемо ићи.. јавили смо...{S} Алла’!...{S} |
| иди.{S} Но и да није под платном, Осман је не би видео, јер је гледа <pb n="249" /> у лепо лице |
| ме је ноћила свекрва, а сутрадан, Осман је, пре но што је пошао на службу, и не виде.{S} Али, к |
| беј, на десном Осман-ефенди...{S} Осман је лепши од Исмаила.</p> <p>— Није леп ниједан, рече Фа |
| опалу лицу; он се не брани, ћути: миран је како га она никад досад није видела.{S} Обрадовавши |
| бежим у Европу, и — срећна сам.{S} Сан је остварен, само што сам ја несрећна...{S} Пољуби ме с |
| унуке остаде без унуке...</p> <p>Јесен је, позна, оголела као просјакиња; црну влажну земљу по |
| је, леп је, из куће је, богат је, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар кад купује хаљину она је к |
| ве: шадрван, лимуни, кипарис.{S} Обучен је у црно за њеном слободом.{S} Он стражари под њеним п |
| г разговор.</p> <p>„Тај човек проглашен је за најбољег мужа,“ помисли Фахрије гледајући га, и ч |
| , да је истина богат.{S} А Цариграђанин је.{S} Ви сте му виделе стрину: господска жена, старинс |
| е сто пута више волим, јер Цариграђанин је он.{S} Ако можеш, доведи и Мадам Ажил.{S} О што није |
| , а Јеврејин не дај Воже!{S} Муслиманин је.{S} Леп!{S} Од добре, од велике породице; племић, пр |
| из рђаве куће, из просте.{S} Муслиманин је, моја пријатељице; од добре породице, из отмене куће |
| м: у сваком гледам по оца...{S} Мој син је красан млад човек, доброга срца, лепо васпитан, воли |
| јну“ од њена сина.</p> <p>— Јер мој син је...</p> <p>— Променио хаљине, али памет...</p> <p>— А |
| р, што се тиче племства и богатства, он је бољи.{S} И може бити што се није родио у Цариграду.{ |
| е, чиновник у Сарају.{S} Од почетка, он је код куће бивао једну ноћ, на дежурству две.{S} Ја са |
| ела га, за њега се просила, удавала, он је изневеравао, она је била љубоморна, умирала од бола; |
| /hi>?{S} После овога што је учинила, он је не би држао па да је султанова кћи; али, да је остал |
| од своје жене двадесет седам година, он је увек изгледао као болестан: висок, мршав, жут, те су |
| ше старци.</p> <p>После четврт часа, он је био ту.{S} Врло блед, он се поклони старцима, и натр |
| Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је продужавао пут мислећи: „Сви су око ње, разговарају |
| Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је према својој жени, детету, био врло нежан, више као |
| гледа и рече:</p> <p>— Слатка тејзе, он је човек према болеснима.{S} Ја сам истински била болес |
| све види, и смејући се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног дана, обузет страшћу, он поче викат |
| S} Младић од двадесет четири године, он је својим здрављем и мушком лепотом порази.{S} Учини јо |
| — он је заузео сваки кут њене душе, он је с њом...{S} Ариф-ханум испрати странкиње чак до прве |
| чану и њему одведену, први пут види, он је враћа; ако се невести не допадне младожења, она обич |
| им на Али-беја, само, као за пакост, он је у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити врло доцкан, п |
| показала нашу кућу...{S} Напослетку, он је муслиманин само по вери и по имену, иначе не, јер у |
| је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он је празнио.{S} Испрва га одвраћах лепим, после ружним: |
| : кад су први пут дошле у ову башту, он је стајао тако усправан, прав и висок као џин, као стра |
| Не, он би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се била разболела, |
| а су ми моји изабрали, и заволех га: он је био врло леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} Од поче |
| ипак, било је...{S} Али, моја срећа: он је држао да сам полудела.{S} А може бити да сам баш заи |
| } Него да позовемо Ибрахим-ефендију: он је старотурчин, и муфтија.</p> <p>Муфтија дође, непрест |
| развијена, као обично: тражила мене; он је у собу намамио и... она, несрећница, остала тешка..{ |
| ти о оној тајној бризи која је мучи; он је то опажао и није јој хтео ништа помињати.{S} Он је њ |
| ликог рода, и богата...<pb n="14" /> Он је млад, леп, отмен, али она га воли што јој се јавио, |
| умре родитељ.{S} Како је то лудо!{S} Он је умро, с њим је свршено; али, дете неизведено па пут, |
| аки дан, док се не бих навикла...{S} Он је опазио да га не волим, па се узео проводити као млад |
| анка.</p> <p>— Пашин син ћатиб...{S} Он је почео дипломатске школе.{S} И после, зар је младотур |
| зави се и седе у кола с мужем...{S} Он је допрати до капије, па се одмах врати жући, а она уђе |
| ити, јер је васпитан као Европ...{S} Он је арапски племић.</p> <p>— Па позовите га, рекоше стар |
| само пијаница него и злочинац...{S} Он је суђен као убица, и због убиства протеран из Цариград |
| лу: „отерао је за бакалске кесе“.{S} Он је још обилазио око куће где му живи снаха као покајниц |
| исну на њих своје лице и заплака.{S} Он је не пита зашто плаче.{S} И претвараше се као да је ми |
| а...{S} Мени је све сута причала.{S} Он је као Европљанин, а личи на арапског принца, принц је. |
| о мушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је видео <pb n="177" /> да га волим, па је тражио од ме |
| и није, него зато што си болесна.{S} Он је човек према сиромасима, старима и болеснима.“</p> </ |
| тој малој ручици он, његова душа.{S} Он је нежан, питом, воли да се мази као дете око жене што |
| се радује имену добивену од деде.{S} Он је узе, притиште је на груди, и прислонив своје земљоса |
| е веште бербере чак из Анадолије.{S} Он је то говорио врло узбуђено, почињући сваку реченицу са |
| гласно је говорно, и оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му виделе сузе те две жене?</p> |
| тарога Солуна, изврши се венчање.{S} Он је био весео, а она тужна; у црвене нарове над својом г |
| дболује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је волео како нико није, лудо, страсно.{S} Увек сам гле |
| шта је, и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће их понова венчати, али му је било врло не |
| о и није јој хтео ништа помињати.{S} Он је њу познавао боље него икога на свету.{S} Уосталом, њ |
| ела је кућа знала зашто не пости.{S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, очеш |
| } Она сваки час шапће нешто мужу.{S} Он је, види се, слободи.{S} Она и сад има неку тајну.{S} А |
| одиле Исмаил-Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а и на дивном месту крај мора.{S} И тако Емир |
| јој жао што му је опрала пољубац.{S} Он је стваран, а она мисли на њ као на замишљено драго...{ |
| не учини јој се да је остала сама, — он је заузео сваки кут њене душе, он је с њом...{S} Ариф-х |
| „покварити“ венчање, — девојка си.“ Он је говорио француски, брзо, не муцајући, а она не скида |
| } Она је крадом плакала сваки час, а он је то опазио, и чинио се невешт, али није био расположе |
| нисам смела питати где је био.{S} А он је љубоморан чак што сам пред Османом била развијена, ј |
| м видела, нисам га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S} А за пуномоћни |
| јутро пређе преко пута без питања, и он је — отера.{S} Опет зва Зејну да погази траву по милим |
| ад он пролази, те и он њу да види, и он је, може бити, младотурчин...</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} М |
| и пут <pb n="207" /> је тако било, и он је био задовољан што је преварио госте; а сад се згади |
| две недеље како је у њему био мир, и он је мислио да је више не воли; добио је, имао је сву, за |
| њене девојачке собе један кипарис; и он је подсети на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се није |
| ина.{S} Дошла му је скоро дете.{S} И он је био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости ув |
| раз очију; пун некаквог бола.{S} А и он је леп човек, лепих плавих очију а црне косе, те је Фат |
| /> сва склонила, осим коњушара, али он је окренуо ханумама леђа...{S} Она је у ово двориште ре |
| адом.</p> <p>— Не би било ништа, али он је у пићу мало незгодан, видела си ноћас..</p> <p>Она п |
| <p>— Јуче је био у црном капуту, али он је мени Жути Врскапут, као и онај други Браон Фес, као |
| p>— А ја се удадох за луда...{S} Али он је био паметан.{S} Да знаш како ми је говорио!..{S} Сад |
| у свекровој, у мужевљој кући.{S} Али он је осетио њену љубав, опазио њене топле а збуњене погле |
| лици, и заволела сам свога мужа, јер он је био прво мушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је ви |
| на кола с једном његовом тетком; јер он је само тој тетки веровао.{S} Кад дође, он тражи да му |
| ула за тобом...{S} Пиј, сине!</p> <p>Он је опет тупо погледа ништа не говорећи, затварајући очи |
| без пића, пиј! рече му мајка.</p> <p>Он је зачуђено погледа.</p> <p>— Пију хоџе, пију имами, пи |
| а дан што се зидало вековима.</p> <p>Он је висок као кипарис, па здрав, мушко, као неки старинс |
| оружјем које сте нам ви дали.</p> <p>Он је пита какво је то оружје, а она не одговори, већ узбу |
| >Носталгија</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>Он је ноћас дошао доцкан, и ја га нисам смела питати где ј |
| успављује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун је по кућама будан; пуно звезда на небу, и пуно звезда |
| Попила сам пуне две чаше сирупа, а у њ је Нурије била метнула бенђелук, зацело.{S} Да кријемо |
| вима, да није сам.{S} Онако млад требао је ићи са својим врсницима, а он пошао с много старијим |
| мо глас...</p> <p>— Чула му глас; певао је.</p> <p>— А, песма и говор!...</p> <p>— И да говори. |
| иња...</p> <p>Како је почео пити, бивао је весео, и луд, али никад бесвестан.{S} Сад у његовој |
| е лишен чула.{S} Ишао је, и застајкивао је пред кафаницама где је било пуно Турака, пред вече н |
| н црном чохом...{S} Пре три дана, дувао је хладан влажан јесењи ветар, и час се чинио као нечиј |
| о си кћер Божјом вољом, гајио је, чувао је као зеницу пуних осамнаест година, па зар да је сад |
| е.{S} Онај што се правилно развијао дао је у двадесет петој оно што ћу ја, можда, дати у четрде |
| амцем поред стричева јој конака; гледао је у башту, у прозоре, с трамваја.{S} И једва напослетк |
| оворно, и док је писао рецепт, погледао је у Фатму разголићених груди и откривене главе и осећа |
| оће за Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога човека срце је од кам |
| ри, тога фиктивног драгог нема: ишчезао је, да се никад више не појави...</p> <p>Попи кафу и по |
| љену, и пошто је то лепо увио, остављао је крај себе...{S} Пашиница ништа не почиње, чак и не г |
| Њен кипарис!{S} Из његовог дебла куљао је дим...{S} Над њим су кружиле две вране гачући као да |
| ије изиђе, а муфтија се закашља; кашљао је дуго, зацењивао се као деца у великом кашљу, а лице |
| слио да је више не воли; добио је, имао је сву, задовољио се.{S} А сад кад ју је изгубио, он ви |
| ћемо му се осветити.{S} То јутро, имао је две жене; то вече, ниједне: обе га остависмо.{S} И с |
| пао, кад сам га видела, прво вече: имао је велику јабучицу, а глас му био дебео и мало промукао |
| је као цариградски <pb n="13" /> и имао је два веслара, једнога црнога старца и једнога белога |
| месечина.{S} И он ју је тражио, а знао је да њена рођака има плаве очи, а она црне; ударао је |
| е знао да ли је вече или јутро: отварао је очи, затварао их и сањао да избија дванаест.{S} Наје |
| ођака има плаве очи, а она црне; ударао је у ут, кад је пролазно чамцем поред стричева јој кона |
| гледајући у туђе жене: „Па лепо, отерао је, нека, има хвала Богу она коме да се врати.{S} Кад ј |
| , те турске жене прављаху шалу: „отерао је за бакалске кесе“.{S} Он је још обилазио око куће гд |
| вео девојку, он, по нашим закону, морао је узети...{S} Али ја не сачеках долазак свога ортака: |
| бележју...{S} Ниједна није рекла „писао је тај и тај“, а све су се смејале; Фатма је љубила тет |
| ије видео, као добар муслиманин окретао је од њих главу.</p> <p>Кад би било живе душе која може |
| ошинуо бичем да подигравају, и скретао је из кратких, врло уских уличица у дугачке и страшно к |
| а осетио, као да је лишен чула.{S} Ишао је, и застајкивао је пред кафаницама где је било пуно Т |
| S} Заклетва!{S} Каква заклетва?{S} Ишао је брзо, као да ће кући, па тек успори ход: опет кафана |
| n="274" /> чула, изговарала је: „Отишао је у лов, као за пакост“.{S} Најпосле је изашла на баба |
| им-Хасан-бејов харем <pb n="3" /> дошао је у госте Исмаил-Ахмед-бејову харему, из Старога Солун |
| ом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао је да, по свом обичају, проведе Рамазан с мајком и брат |
| слушкиње падале су с ногу.</p> <p>Дошао је Бајрам.{S} Зурне и бубњеви заглушивали су уши.{S} Љу |
| X</head> <p>Кораном прописан рок прошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би |
| кад није затекао код мене весеље, ушао је у собу где ми је постеља, а она празна; отишао у сво |
| цама...{S} У ову грају, у урнебес, ушао је Џемал-беј заборављајући на све: опи га дим дувана, м |
| се пада у сањарије и меланхолију: небо је прљаво сиво, а на њему сунце опкољено белим широким |
| је вели: „Лепе, али... плаве.“ — „Плаво је море, и небо, кјучук-ханум.“ Фатма њих не чује... чу |
| јка ће је својом руком опрати...{S} Ево је мастика!...{S} Ја без дувана не могу.{S} О, да ми ни |
| ову слику имам у срцу, у свести.{S} Ево је, рече па зажмури.</p> <p>— А отац ти мисли да полази |
| те нам ви дали.</p> <p>Он је пита какво је то оружје, а она не одговори, већ узбуђена и љута по |
| т дошла у Турску, с чуђењем упита какво је то женско весеље, она викну да би све чуле: „Зато шт |
| м сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово је хладна туђина! ..{S} Та не дође ни да ме обиђе, а ка |
| > <p>— Кад помислим, слатка тејзе : ово је јава!</p> <p>— То је сан, и проћи ће брзо као сваки |
| о никога, ни свекра, ни свекрву!{S} Ово је за чудо!{S} По кући идем као луда.</p> <p>Он се сад |
| е говори, а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто велико, крупно.{S} Боже, кад чује Фатма!</p> < |
| ропске хаљине, а прстима!{S} Е, али ово је кућа затуцаног Турчина Ибрахим-Хасан-беја.{S} На вел |
| оочнице... „Осман-беј!{S} Може бити ово је тај Осман-беј!“ И неописана љутина га обузимаше: да |
| .{S} Али шта имају од тога?{S} Човеково је до капије; а и на улици: гледање без говора, или, ка |
| {S} Оно, да пију код њих и жене, готово је обезбрижи.{S} Па што се забринуле?{S} Фатми то није |
| е суседе, Сафет-хануме, јединицу готово је очувала, и што је чудно за жену која није никад роди |
| ио... већ толико месеца.{S} И пијанство је страст, и љубав је страст, и ја сам мислила да ће ко |
| не бејаше ни весела, јер турско друштво је више не занимаше, а њихова кућа чињаше јој се празна |
| та мајка није се на кћер наљутила, него је сву ижљубила: и опет кроз Солун иде озбиљио, стидљив |
| р нек је, својој драгој роб бива,“ него је слуша што га тера нешто из њега, чему он не зна имен |
| од напредних, просвећених народа, много је савршенији од нашег, па га ипак називају несавремено |
| ан велико као у лето.{S} Па ипак, много је пријатније него у лето, нема несносне летње врућине, |
| а добацивати жени како је уморан, много је радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{ |
| Нурије-ханумом, те ти тамо идеш, много је поздрави. <hi>А. Ж.</hi></p> <p>Емир-Фатмине очи про |
| осети да јој се стегоше вилице.{S} Дуго је ћутала, гутајући сузе, а после отпоче, и ако је није |
| заосталог славуја, јер и једно и друго је растужује.{S} А кад збаци покривач и осети ноћну све |
| лунска, а за обрезање свога унука довео је веште бербере чак из Анадолије.{S} Он је то говорио |
| лавом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео је мастику, али јој није осетно мирис.{S} Ја дуван кад |
| једанпут срели на улици.</p> <p>— Ромео је говорио Јулији, кад је наслонила своје бело лице на |
| теља за родитеља, а до чина паше доспео је лажући, уходећи, опадајући...{S} И како богат!{S} Ла |
| мваја.{S} И једва напослетку...{S} Хтео је полудети од радости...<pb n="85" /> Јавио јој се као |
| од Госпођице, нарочито романи.{S} Хтео је да подметне који роман под Нурије-ханумину кућу, виш |
| ариградског чак... чакпу...</p> <p>Хтео је рећи чапкуна, па није могао, а његовим <pb n="216" / |
| рећи, човек испод четрдесет година, био је онај „геније“, гојазан и мастан.{S} Њине жене књижев |
| .{S} Шта је све говорио и радио!{S} Био је толико пијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуч |
| на рад — срце?{S} Где је амбиција — био је први?{S} И пред очима му изиђоше градови у којима је |
| ј каик у који се загледа Емир-Фатма био је као цариградски <pb n="13" /> и имао је два веслара, |
| о доба, дизао влажан, слан мирис, и био је тежак, непријатан, јер је мирисао на рибу; али час-п |
| ао из једнога малога црног облака и био је сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако предве |
| и пун месец на загасито плавом небу био је бео и личио је на округло огледало...{S} Она је изиш |
| ујутру, у Нурије-ханумину дворишту био је велики црни ован — с вараклаисаним роговима и црвени |
| дих, осим тројице.{S} Један од ових био је старији од ње; други њених година, али су изгледали |
| он је мислио да је више не воли; добио је, имао је сву, задовољио се.{S} А сад кад ју је изгуб |
| ескакао зид, долазио њој, ноћу, и љубио је?{S} О, не би.{S} Лажу младотуркиње као старотуркиње. |
| зато што је лекар брже дошао и слободио је.{S} Кад се сасвим умири, лекар рече:</p> <p>— Откуд |
| мрт их је раставила; а од жива: погазио је заклетву и није јој више муж.</p> <p>— Хајде, кћери, |
| е.{S} Добио си кћер Божјом вољом, гајио је, чувао је као зеницу пуних осамнаест година, па зар |
| еркескиња; он племић, она робиња: купио је за пет стотина лира..{S} Ја на мајку личим телом, на |
| ма-ханум воли вас — просите је“, претио је Ариф-хануми. <pb n="251" /></p> <p>Испратише је кући |
| е га нахранила из скута, па сад, осетио је зацело да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна |
| загасито плавом небу био је бео и личио је на округло огледало...{S} Она је изишла на терасу и |
| и ако ништа не разуме.</p> <p>— Страшио је то осећање, рече Фатма</p> <p>— Верујем, рече лекар |
| де су бивала весеља?{S} Код мене.{S} Ко је водно хануме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко им је куповао ску |
| илији обилазио у болести онолико?{S} Ко је с нама и певао и плакао?{S} Ко те бранио од рђавих у |
| 19120_N53" /> кјучук-ханум!</p> <p>— Ко је дошао?</p> <p>— <hi>Мужде</hi>!</p> <p>Она јој даде |
| о се тако тешко закопчава?{S} Ко зна ко је покварио...{S} Ја је нисам ни носила.</p> <p>— Она в |
| била унела у хартију, заборављајући ко је писао, и да се ту њено име помиње...{S} Отвори друго |
| еница понова, ја бих се за њ удала, ако је старотурчин; удала бих се због његове лепоте, рече Ц |
| буле</hi>.</p> <p>P.{S}S.{S} Збиља, ако је госпођа твоја мајка у љубави са Нурије-ханумом, те т |
| мо љубазницу.{S} Од туђе љубазнице, ако је волимо, направимо своју жену.{S} Ја сам ти може бити |
| петка...{S} Ти ми то нећеш одбити, ако је у теби заостало ма шта од човека.“ Он устаде постиђе |
| погледима ако опазе на њој промену, ако је питају: шта ти је?{S} Шта да им одговори?{S} Како да |
| уго ради.{S} Али ја Фатму познајем: ако је заволела једнога, а ти јој намећеш другога!...{S} Си |
| емси<ref target="#SRP19120_N78" />; ако је женско, Емир и Фатма“:{S} Емир, потомак нашега проро |
| д суте, моја јој мајка то не тражи; ако је штогод њено код нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад |
| па пут, поведено па остављено...{S} Ако је старије те има моралне снаге, шта ће ако нема средст |
| ар се оне завадиле не знам како.{S} Ако је штогод наше код суте, моја јој мајка то не тражи; ак |
| шко!{S} По Богу, дали је Француз?!“ Ако је Француз, зар она да промени веру?...{S} О, кад би би |
| е из срећног Аблул-Меџидова доба, и ако је млађа од мене: говори са мном, и чух дубоко дише — з |
| због чифлука.{S} Она наша ливада, и ако је опкољена зидом, милија ми је била од наше баште, зат |
| уђе као млада жена, као девојка, и ако је прешла четрдесету.</p> <p>Фатми је мила овако седа, |
| , она јој се учини пуста, празна, и ако је пуна: поред европских музичких инструмената, ту су њ |
| де Мадам Макс.{S} Та Францускиња, и ако је лепа као лутка, није личила <pb n="260" /> на лутку, |
| а; јер он није имао нежан изглед, и ако је био нежан.</p> <p>Још исто вече, они одведоше Фатму |
| нас буни.{S} Изгори га, молим те, и ако је на француском.{S} У петак ћу ти доћи с овом лепом но |
| а, гутајући сузе, а после отпоче, и ако је ниједна ништа не пита, историју свога живота, не сма |
| ших писмо...{S} Сад га настављам, и ако је врло дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога, Му |
| било лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где |
| шаљући робињу, по двапут на дан, и ако је далеко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетк |
| </p> <p>— Отац те не би њему дао, и ако је из добре породице и богат, зато што га се ти не би м |
| кафану, где му је толико друштво, и ако је од њине свадбе прошло месец дана...</p> <p>Али данас |
| али она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Напослетку, да јој се јавио неко кога |
| Ариф-ханум.{S} Дође свега трипут, и ако је од свадбе толико прошло; само једанпут виде Фатму, и |
| м Аристид и Мерсијину гувернанту, и ако је одавно отишла, и духовиту Мадмоазел Дарно, коју ви т |
| шумео им је радосну добродошлицу, и ако је био обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мртвог ч |
| је ни помишљала на њен раскид.{S} И ако је нашла оно што је годинама тражила и желела, љубав, и |
| има где Турци живе, тишина је.{S} И ако је децембар увелике, још није пао ни први снег.{S} У ов |
| , па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код небројено невеста и мртваца, |
| кад год је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло често, Фатма се увек смејала на сваки њен |
| у, с капуљачом на глави...</p> <p>И ако је месечина као дан, они пођоше с фењером, да их не би |
| више умиљава — огребе.{S} Тешко њој ако је удаду за старотурчина!{S} А њеној мајци је лако: она |
| стаде мислити како ће име детету. „Ако је мушко," мислио сам, „даћу му име Арслан и Шемси<ref |
| arget="#SRP19120_N70" /></p> <p>— Овако је по муслимански, мајчице.</p> <p>— Кад си је хтео уда |
| сказано велике; и њина кућа, бела, јако је одударала од готово црног дрвећа над њиховим високим |
| чуваш више од очију... (И заврши:) Како је могао доћи?..{S} Кажи је ли истина?..{S} Можда те љу |
| вчјој кожи (како га она прозвала), како је био нежан с њом кад им се приближавало прво вече...{ |
| /foreign>“ „Пофранцужена Туркиња“, како је још зову турске жене, „она толико воли француски и г |
| је рођена, одрасла, шта је учила, како је васпитана, каква је према породици свога умрлог мужа |
| , који су јој пре кратког времена, како је писала <pb n="276" /> Госпођици, били толико мили, ј |
| и пријатан.</p> <p>— Знаш, Нурије, како је море пред буру: тихо, некако страшно тихо? рече паши |
| зи то, па се осмехну и благо рече, како је обично говорио с децом, са старима, с болеснима, и с |
| <p>Ариф отиде Нурије-хануми, или, како је Туркиње зову, Мондије-хануми, Фатминој <hi>сути</hi> |
| } Ја не знам какви су то родитељи, како је удадоше овакву!</p> <p>А Осман-беј, погледајући жудн |
| аше уши да не чује шта јој говори, како је грди.</p> <p>— Не лупај, лудаче! викну тетка ражљуће |
| ба се нада да ће из њих прочитати, како је њеној унуци.{S} Али те очи су све виделе а ништа не |
| te xml:id="SRP19120_N92">Боже мој, како је лепа!</note> <note xml:id="SRP19120_N93">Знак.</note |
| e xml:id="SRP19120_N108">Боже мој, како је лепа!{S} То је "ла франс".</note> <note xml:id="SRP1 |
| свети за злочин извршен према њој, како је она сама себи говорила, нарочито да му се свети онак |
| ј заостали славуј опет пева.{S} О, како је тужна та славујева песма у прозорје!{S} И загука њен |
| плач, он говори, говори о времену, како је данас ваздан киша, и како се вардар раздухао као луд |
| .{S} Није ми жао Осман-бејова оца: како је васпитао сина?{S} Али, ја те нисам слала да се свети |
| чере су се давале у конаку људима; како је као сребрни „сахан“, или „тепсија“, у харему се весе |
| јутро, Сафет-ханум! <pb n="80" /> Како је Шехназе-ханум, Емир-ханум?{S} Две нове, Емир и Мерси |
| есечини сами и да подврискују?!{S} Како је овде лепо што је створила природа, а како је ружно ш |
| ијаницу, протераницу, просјака!{S} Како је је могла волети тога цариградског чак... чакпу...</p |
| чудно, страшно то ново осећање!{S} Како је ниско!{S} Она завиди Фахрије-хануми што је лепа, и к |
| н.{S} Робиње мисле: „Благо њој!{S} Како је срећна она жена којој је муж и драги један исти чове |
| њом, али она неће бити девојка.{S} Како је то тужно: сутра жена!{S} Да је као у Цариграду да на |
| ту, па тако је с њега и отишла.{S} Како је није било страх од ње мртве, кад она не сме код мртв |
| не додвори, опет распуштеница.{S} Како је <pb n="229" /> венчана, оне три нове нису излазиле о |
| зато грчки што су оне Гркињице.{S} Како је велика, чим хоће да се шали, говори енглески.{S} Као |
| у младу побуњеницу, плакала би.{S} Како је чудно, страшно то ново осећање!{S} Како је ниско!{S} |
| другој само ако нису у љубави.{S} Како је остала <hi>бош</hi>, то јест слободна, Мерсије јој д |
| више неће <pb n="166" /> пити.{S} Како је њу видео, није се опио... већ толико месеца.{S} И пи |
| е свет кад детету умре родитељ.{S} Како је то лудо!{S} Он је умро, с њим је свршено; али, дете |
| вност с људима у јавном животу.{S} Како је скромно то право које ће тражити турске жене.{S} Ми |
| ка.{S} Зар си само ти несрећна?{S} Како је оној којој се муж поред ње другом ожени.{S} Турска ж |
| похита да испрати тетку.</p> <p>— Како је кратак мој бол, тејзе, и како ми је дугачка радост! |
| де лепо што је створила природа, а како је ружно што су створили људи!{S} И вечерас сам тетурал |
| весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је била тужна кад је пошла!</p> </div> <pb n="185" /> < |
| у.{S} Једни кажу: море је плаво; а како је то нетачно!{S} Оно је час плаво, час зелено, час сив |
| то јој изударао душу — Живот.{S} А како је она њега волела!{S} Узе притискати главу, стезати сл |
| p>— Не драго, душо Емир.{S} Ко зна како је то?{S} Свакако врло, врло пријатно.{S} Ми то нећемо |
| ст носоња, што ће рећи охол.{S} Па како је љут, и љубоморан!{S} Жена кад хоће да иде у комшилук |
| сувише узбуђен.{S} Већ две недеље како је у њему био мир, и он је мислио да је више не воли; д |
| е сунчевим зрацима.{S} И чуђаше се како је могла и помислити да у Елизиној деци не воли њену де |
| рано осетљива, и болесна, чудим се како је ту срамоту издржала.{S} Ја знам да се она од тада бу |
| у јој се руке.{S} И опет се чуђаше како је велики, као што се чудила једном брату од тетке кад |
| да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала, често учини да је сасвим сама, п |
| пут...{S} Ја сам ти казала, ако би како је обичај, ти би требала да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} |
| ом једна странкиња, и она сад види како је то горка истина.{S} Час-по, кад осети неку мисао, он |
| већ онај непознати, кога она воли како је постала женом, и нада му се.{S} И она се у њ лудо за |
| е говорити мајци а добацивати жени како је уморан, много је радио, а нема ко да га жали. „У гор |
| ф оде кући.{S} Муж је хтеде питати како је било на књижевничкој седници, али видећи је страшно |
| е, и гледале: запамтиле су је тако како је никад неће заборавити...{S} Преко кровова, гледале с |
| што поред себе не нађе Фатму, јер како је Рамазан, он сам леже и устаје.{S} Али кад се сети шт |
| ије била љубав, већ вољење.{S} Јер како је могла бити љубав, кад он: много пута о њој говорио, |
| нежан обрашчић — заплака, први пут како је постао човек.</p> </div> <pb n="282" /> <div type="c |
| аже.{S} Оно вече слага оца и мајку како је секла поморанџу па се посекла, и не поцрвене!{S} Ко |
| несвести кад изгуби мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, појми да ус |
| ђанка, зове се Фахрије.{S} Да знаш како је <pb n="46" /> била обучена!{S} Нико не би казао да ј |
| се буним, бунила сам се!...</p> <p>Како је ханум-нене?{S} Шехназе-ханум, то је она права <hi>но |
| миндерлука као животиња...</p> <p>Како је почео пити, бивао је весео, и луд, али никад бесвест |
| а кола, понесоше га кући...</p> <p>Како је страшна лупа у врата кад се очекује несрећа!{S} Као |
| е него цео дуги разговор...</p> <p>Како је била весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је била |
| не бих смела, не бих умела.</p> <p>Како је леп тај младић због кога сам дрмала решетке!{S} Као |
| ма учини како се заветовао.</p> <p>Како је „бош“, напунише се три месеца и десет дана:{S} Ариф- |
| ечо!“, а он продужаваше:</p> <p>— „Како је почео“, вели, „до четрдесете ће отерати четрдесет.{S |
| једнако зачуђава и занима; и подједнако је обузима чудно-пријатно, топло верско осећање, кад се |
| e> <note xml:id="SRP19120_N37">Да, тако је.</note> <note xml:id="SRP19120_N38">То је глупо.</no |
| е први пут видела узимање абдеста, тако је занима; и дође јој да стрчи, да се крај оца и сама с |
| речи не проговарају, само пуше.{S} Тако је увек дању.{S} Оне ноћу полуде, опију се ноћном тишин |
| ћну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако је седела скоро до вечерње, до турске икиндије..</p> <p |
| от анималан: једу, пију, спавају — тако је рекла Госпођица.{S} Па су уплакане отишле крај решет |
| казнити.{S} Дан казне свих тирана тако је близу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се ра |
| ечујно живела је на овом свету, па тако је с њега и отишла.{S} Како је није било страх од ње мр |
| да се разговарате.{S} Али то време тако је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја |
| сећа: зар је он једну поздравио и тако је погледао?{S} Па се покрије преко главе, да не чује п |
| муслиманин си, па ћути и трпи. <hi>Тако је писано</hi>.</p> <p>— Рђаво писано, муфти-ефенди, пр |
| рема породици свога умрлог мужа, колико је вредна и честита.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави |
| > <p>— Па кад је толика врућина, колико је сунце?{S} Мора да је грдно велико.</p> <p>— Сунца, к |
| аштво...</p> <p>Драга госпођице, колико је лепо у Бејлербеју пред вече.{S} На обали небројено ч |
| {S} Само кад је познаду.{S} Али, колико је њих што је познају?{S} Њена дела не иду ван њене дом |
| је изгубио, он види да је воли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се учини да је из ње |
| зовући га у загрљај...</p> <p>О, колико је интиман и свет овај тренутак, овај кратак чин из дуг |
| мир, ја ти се нећу удавати; јер, колико је год љубави на свету, све је код тебе, ништа није ост |
| остави на џамије и текије...{S} Колико је пута рекла : „Кад отидемо у Цариград, ми ћемо седети |
| рске жене не могу бити срећне?!“ Колико је она, Азијатка, срећна, њој се чини да толико није ни |
| да му се никад не вратим...{S} И колико је крив, и не хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га |
| ити, нечитана, нико неће дознати колико је патила у слободи једна ослобођена робиња, немајући к |
| се чини да ћу је изгубити, видим колико је волим.{S} У целој кући је она: куд год погледам — он |
| загледа јој се у мило лице.{S} О колико је се зажелела!{S} Откад је на путу!{S} Била је у Серез |
| аде Фатма, Ариф се промени.{S} С колико је куражи говорила и с колико енергије радила на њеној |
| <p>Истога дана пред вече.</p> <p>Колико је волела тејзе Мадам Аристид, а она, једанпут, кад вид |
| це пројури нешто као нож.</p> <p>Колико је воли, чак не да да је послушају робиње.{S} Он јој за |
| , одговори Фатма збуњено.</p> <p>Колико је бледа, још више побледе и крадом уздахну.</p> <p>— О |
| ејзу у невољи, окрете јој леђа. „Колико је ситна,“ говораше једном моја мајка, „чак склони, бац |
| као да ништа ни мисли ни осећа, толико је мирна; а свекрва јој сеђаше више главе и хлађаше је |
| S} Као да се било гдегод у шуми: толико је много славуја.{S} У овим тренутцима Емир-Фатма као д |
| коју можда никад неће видети, а толико је воле, говоре њеним слатким језиком, и свирајући њене |
| атио из Европе, јер његова тетка толико је хвалила, толико му причала о њој, да је он познаје б |
| — Сестро, што се баш ја буним, у толико је искреније: из мене не говори моје огорчено Ја, него |
| {S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је није тако волео пити ће је волети.{S} И она не мари |
| ла; а овим ситницама што кућу држе нико је није учио: нико њу робињу; она, робиња, не своју кће |
| , заградише се дебелим дамаском, и нико је не виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-хану |
| <p>.................</p> <p>Децембарско је јутро.{S} Ариф се пробуди раније но обично, и окрену |
| а ради што хоће и говоримо: „Ако, мушко је“.{S} Да поправимо то: као женску децу да васпитавамо |
| ја тетка!{S} Слатка моја тетка!“ Бивало је тренутака кад сметне с ума Џемала, па кад се сети, ч |
| не врло озбиљне разговоре.{S} Изгледало је као да спремају нешто озбиљније од Устава, као да се |
| крету и свако предвече немирно, ударало је снажно и ритмично у обалу, у зидове толиких лепих ку |
| он, јер је време чинило своје, брисало је, полако, неосетно, оно што беше у њеном срцу дубоко |
| шти према врелом јулском сунцу мирисало је некаквим тешким мирисом, који је осећала Фатма и чин |
| су заиста биле за пример многима, било је и таквих с којима се једно време није хтео нико друж |
| д оцем!..{S} Невероватно, па ипак, било је...{S} Али, моја срећа: он је држао да сам полудела.{ |
| адића.{S} Око младића, на седишту, било је пуно ружа...{S} И наједанпут, каик стаде, младић ост |
| не говори с њом!“ То <hi>све</hi> било је непознати младић и његов поздрав.</p> <p>У конаку су |
| али су у официрској униформи...{S} Било је и још неколико турских жена.{S} Говорило се турски, |
| } А кад се усправи, рече:</p> <p>— Било је сасвим мирно, срце куца нормално, тонови су чисти... |
| чим буду смеле.{S} Таквих скупова било је па више страна Новога Солуна.{S} Ариф није била из о |
| кивано, нежељено с њене стране начинило је да у њој наступи осека љубави...{S} Али, једнога дан |
| осећао некакав фини парфим. „Изветрило је,“ рече јој трећег дана Мерсије, а она се застиде што |
| уда песма <hi>Самртна Постеља</hi> врло је лепа.</note> <note xml:id="SRP19120_N60"> <l>Збогом! |
| без мужа, без детета, а то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма во |
| и за Француску...{S} Једнога дана дошло је више лађа, и једна од њих донела је њега; а оне, мож |
| </p> <p>Серез, јуна 1905.</p> <p>Прошло је по ноћи, сви спавају, а ја седох теби да пишем.{S} У |
| да пишем.{S} У ово доба године и овамо је врло топло.{S} Кућа у којој гостујем, на једном је б |
| ?{S} Од жена које су овде чланови, само је још једна у Солуну, па и она знам да неће доћи.</p> |
| ц, а мајка му ништа не смеде рећи, само је, са мном, крадом плакала.{S} Катанац је метао тако п |
| сећа и не замера својој другарици, само је лукаво испитује: шта све има.</p> <p>— О, много!.. о |
| та паметна жена у очима твога оца само је <hi>жена</hi>, а ти знаш шта то значи.{S} Напослетку |
| {S} Отац јој је рођен у Цариграду, тамо је одрастао, школовао се, оженио се, и дошао у Солун да |
| и за њом, за њеном земљом лудује. „Тамо је просвећеност, <pb n="114" /> слобода, због чега је ч |
| е! викну тетка ражљућена.{S} Одвели смо је оцу, пошто ти није више жена.</p> <p>— Секиру!... да |
| ...</p> <p>Ана Жабуле.</p> <p>Ово писмо је дугачко, роман...{S} Ариф га узе читати као што би ч |
| > <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.</p> <p>Писмо је писала дуго, прочитавала, брисала, исправљала, препи |
| просвећености, сви из сујете), прерано је.{S} Прерано је за нашу мрачну земљу, за наше потпуно |
| сви из сујете), прерано је.{S} Прерано је за нашу мрачну земљу, за наше потпуно непросвећено д |
| би читала стихове из Корана.{S} Писано је турски.</p> <p> <hi>Песма</hi>.</p> <p>Париз, октобр |
| arget="#SRP19120_N62" /> </l> <p>Писано је пре неколико дана.{S} Руке су јој дрхтале ]сад отвор |
| , а једна радознала слушкиња непрестано је улазила и излазила.{S} После су ове две отишле, а до |
| деље, она га није гледала, и непрестано је била као љута на њ: никако се није с њим разговарала |
| је некако необично тешко, и непрестано је држи луди страх: ако ју је нешто отац видео !{S} О, |
| же се и губи у око...{S} Још непрестано је мртва тишина, само покаткад чује се стражарева палиц |
| продаваца заглушивала је уши.{S} Одавно је прошао Касумију и Алаџа-Имарет с конаком свога госпо |
| ема ње целе, нема је физички, а духовно је има, и због тога је то тако страшно, кад све зна, а |
| ва.{S} О како су јој оба мила!{S} Једно је од тетке, друго од Госпођице!{S} Шта ли јој одговара |
| итавање и припремање жена, масе, уједно је и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пр |
| су се смејале, задиркивале је, и чудно је погледале.{S} Сутрадан јој је једна од њих рекла: „Х |
| з капију опет је била она стара и чудно је изгледала, забезекнута.{S} Он опази то, па се осмехн |
| да ме њим занесу: богато је, скупоцено је.{S} Један дан, мајка ми га изнесе, а ја хтедох да из |
| они јој опазише увезану руку и уплашено је упиташе шта је то?</p> <p>— Секла сам поморанџу, па |
| Не хучи, Ибрахим-Хасан-беј.{S} Свршено је.{S} Ни кога испитуј, ни кога криви.{S} А муслиманин |
| дан женски студент, Францускиња, стално је с њим.{S} Учи, вели, исту грану науке...{S} Дипломат |
| т Госпођичин, на њено узглавље, и силно је пожеле, узе узглављу шаптати своју тајну, и учини јо |
| /p> <p>Мерсија јој затвори уста и силно је стеже, па настави:</p> <p>— Ах, шта је кад се чује и |
| је плаво; а како је то нетачно!{S} Оно је час плаво, час зелено, час сиво...{S} И <pb n="172" |
| не знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време спавању, време разг |
| и увек врло симпатична, Мадмоазел Дарно је вечерас очара.{S} Потрчавши Францускињи — у дивној б |
| Where am I?</foreign>“ Мадмоазел Дарно је задржа, говорећи јој: „Мис Пирсон, то је женско, јед |
| .</p> <p>Он се трже, застиде се: гласно је говорно, и оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су |
| еко премлатио, тешко мени?“ Невероватно је, колико се може мислити за један кратак тренутак! „Н |
| у соби где су јој европске књиге, пуно је турских жена, по миндерлуцима, по шиљтетима, с рукам |
| викну једној од путница: „Мама!{S} Пуно је двориште црних домина!“ Арифи се срце следи, јер се |
| а више бити друг или другарица.{S} Пуно је младих људи и жена, деце њених пријатељица, који је |
| вала тужна како никад раније.{S} Обично је обузимала туга кад јој се учинило да он њу не воли к |
| т! рече и загрли тетку.</p> <p>— Обично је обратно.{S} Али код младих жена, заљубљених...</p> < |
| а шта, то није ништа. <hi>Коко</hi>, то је <hi>таук</hi> (кокош), ја сам чула од жена на чифлук |
| је дати девојку док не рече „хоћу“, то је тако у нашем закону; а у њему се ништа није изменило |
| note> <note xml:id="SRP19120_N9">Да, то је глупо.</note> <note xml:id="SRP19120_N10">Дођи!{S} О |
| ку и мајку. „Не, чедо, то није жена, то је мајка,“ говори му тетка, осећајући шта мисли његова |
| ислиш на момка.{S} Отац му био паша, то је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, је ли спрема |
| > <p>Што је турско поред француског, то је просто из љубави према конзерватизму, кога се тешко |
| мастика.{S} А кад се Турчин пропије, то је страшно, зато што је нама, као што знаш, пити забрањ |
| је говорила Мадам.{S} Свет, Мерсије, то је за мене нешто далеко као небо, тај свет који сам из |
| ла, осећала да је гледа.{S} И после, то је човек — ваш сан, идеал, Европљанин, Француз; она слу |
| равној нози, у погледу морала. „Не, то је иронија,“ помисли Ариф.{S} Говор jе држала будућа пр |
| ете, кад су били мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене...{S} Пашини |
| ричне...{S} А нестајање, ишчезавање, то је синкопа.{S} Крв дошла до мозга, па се вратила не нах |
| и би тражио да проговори твоје срце, то је твоја баба.{S} Али та паметна жена у очима твога оца |
| .{S} Ја сам сиромах...{S} Имам срце, то је све.{S} А срце ми је велико, широко, велико, па ми с |
| предавали, да кад нам се тако чини, то је из нас самих.{S} И до сада ја то нисам опазила; а са |
| } Најпосле, то није европски обичај, то је наше.{S} Кафези су истина густи; опет... видеће га.{ |
| амо срећа!{S} Али... жена побуњеник, то је нешто ново.{S} Буне се људи против стања у земљи, пр |
| ти, брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, то је наше име, истина; но ово значи још и <hi>лепота</hi> |
| ако је ханум-нене?{S} Шехназе-ханум, то је она права <hi>нова</hi> у турским харемима.{S} Најче |
| е задржа, говорећи јој: „Мис Пирсон, то је женско, једна невестина рођака: прерушила се у човек |
| после, драга мала, заљубити се тако, то је по моме мњењу лудост.{S} Можда је добар, али није му |
| ажу:{S} У лажи започет брачни живот, то је зграда сазидана на песку.{S} Једна олуја, и зграда с |
| е постоји: што год постоји на свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он не помишља на кафану, гд |
| непозната...{S} Што сам срећна ја.. то је случај. „<foreign xml:lang="fr">Fort comme la Morte< |
| здрав од човека, и одговорила му је: то је много; а што се онако с њим гледала... све се гледај |
| ајвише ми је жао четврте, невенчане: то је његова прва жртва.{S} Оне три нису изгубиле као жене |
| ну постељу.</p> <p>Али, одмах скочи: то је брачна постеља, и она нема више права на њу, јер јој |
| <p>— Или, сине, набави његову слику: то је цариградски.</p> <p>Он удари у грохотан смех и рече: |
| gn xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign> то је од вас лепо, Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руком м |
| јом, Цариграђанином.</p> <p>— Аа!{S} То је за оним Мурад-Џемал-бејом што се јуче...</p> <p>— Оп |
| 120_N108">Боже мој, како је лепа!{S} То је "ла франс".</note> <note xml:id="SRP19120_N109">Слат |
| било срамота од оне стране жене!{S} То је једна богата енглеска Мис, која се, видела сам, поту |
| јој лудој паде на памет зарицање!{S} То је преживело, има га тек понегде, код простих по малим |
| туђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{S} То је отаџбина онога кога волим.</p> <p>Октобра.</p> <p>Ју |
| а од жена на чифлуку.</p> <p>— О!{S} То је француска реч и значи... каже се неваљалим женама.{S |
| :id="SRP19120_N81">То је страшно!{S} То је ужасно!{S} Где сам ја?</note> <note xml:id="SRP19120 |
| ве.{S} А њен глас, говор, смех!..{S} То је једна музика која ме просто опи, усхити, како ли да |
| ову слику.{S} О, кад га видех!...{S} То је био други пашић, други човек.</p> <p>Ја њега просто |
| ошли с Фатмом одмах се развише...{S} То је био један Џемал-бејов друг и Нурије...</p> <p>У тиши |
| d="SRP19120_N82">Увек без људи...{S} То је неприродно.</note> <note xml:id="SRP19120_N83">Булка |
| .{S} Ти на то ниси никад гледала.{S} То је као понеки у Европи, како прича Мехмед, кад не може |
| , туђе; она га никад није видела.{S} То је Осман-беј, њен млађи девер.{S} Он јој је врсник.{S} |
| ема ништа слично тим разговорима.{S} То је тако, мала, па ипак је међу вама пуно девојака заист |
| аку страшну свирку. „То није крв.{S} То је нешто што ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је об |
| удим како васпитавате вашу чељад.{S} То је за мене тајна.{S} Ваше слушкиње и робиње и фамилијар |
| ти види се да су најрођенији род.{S} То је свекрва са снахама и унукама, мајка Ибрахим-Хасана и |
| ори сутина капија и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја га познадох... су |
| лачем.{S} Међу нама се нађе дете.{S} То је крв Џемалова и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти |
| ћи, ја сам покрила косу у памети.{S} То је тако једна навика, да кад случајно који од наших мом |
| м мајком, нежно гледао и неговао.{S} То је једини човек кога она познаје и воли.{S} Ни њени нај |
| нада пређе на нешто сасвим друго.{S} То је био њен обичај.{S} Сувише жива, она није могла да се |
| енама, странци мећу на главу фес.{S} То је Фатма знала.{S} Поздрав од човека њу просто избезуми |
| ег, насмејавши се на Ариф-хануму.{S} То је Мерсијина робиња, коју Ариф, да јој није жао што је |
| обученом у стар, искрпљен чаршаф.{S} То је била прерушена Нурије.{S} Она се ни у соби не разви. |
| о врата му је дебео златан ланац.{S} То је некакав Ибрахим-ага, берберин што тако дивно удара у |
| ала Богу! каже и нене и наставља:{S} То је младост, госпођо снахо.{S} Кад умре сирота Назире-ха |
| слатка тејзе : ово је јава!</p> <p>— То је сан, и проћи ће брзо као сваки сан.</p> <p>— Тејзе, |
| ?</p> <p>— Па... једанпут..</p> <p>— То је лудост од њега.{S} А ти...{S} Пред младом муслиманск |
| нездо за себе и за тичиће“.</p> <p>— То је све из некога романа.{S} Шта си читала ово време...< |
| асти све не може бити боље.</p> <p>— То је један огроман бал.{S} Како могу ја тамо, кад немам т |
| <p>— Не могу, није да нећу.</p> <p>— То је тврдоглавост. „Једна поштена реч и један опроштај ув |
| ућута, она, невесела, поче:</p> <p>— То је све лепо, сине; али ко тако сад у нас удаје девојку? |
| нско име ђаурском копилету?</p> <p>— То је крв твоје крви.</p> <p>— Копиле!</p> <p>— Није копил |
| нању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема од срца порода, па ако о |
| у мајку.{S} Нурији рече:</p> <p>— Па то је твоја жеља, ханум, одавно: како се Фатма родила.</p> |
| стара.{S} Боже, како сам могла!{S} И то је по вашој сугестији.</p> <p>— Ја сам знала да ћеш баш |
| е.{S} То је крв Џемалова и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти |
| е, као Арнаутка.</p> <p>— Јесте, али то је... како да кажем, не умем турски да се изразим! <for |
| и грла.{S} Лице јој је најлепше, али то је увек једно исто лице.“ — „Лутка!“ проговори Ариф, и |
| <hi>често</hi> одаје лепу душу; али то је често, не увек.{S} Ти познајеш Хиснет-хануму.{S} Кој |
| о добар.{S} Да пробамо.</p> <p>— Али то је смешно, рече Ариф ханум.{S} Уместо да уништавамо те |
| и женска мала ручица.{S} Али свакако то је пријатно.</p> <p>— Ако некога волиш.{S} Ја кад осети |
| ти, и у засенак: огледала се.{S} Ето то је по избору.{S} Хаљину по избору а мужа по опису!</p> |
| /p> <p>— Ја ћу те звати „Фатма", јер то је име носила кћи нашега Пророка, слободна: разговарала |
| мир“, а нене и родитељи „Фатма“, јер то је име кћери њихова пророка.</p> </div> <div type="chap |
| гледање, ништа јој не би рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако млада, Емир се са стотину жен |
| ан глас нове, а она одобри главом: у то је тврдо веровала.</p> <p>Мадмоазел Дарно поче на енгле |
| .</note> <note xml:id="SRP19120_N81">То је страшно!{S} То је ужасно!{S} Где сам ја?</note> <not |
| .</note> <note xml:id="SRP19120_N38">То је глупо.</note> <note xml:id="SRP19120_N39">Боже мој.< |
| ни мошус, ни љубичица, ни јасмин... „То је мирис од њега, његове душе“...{S} И дође јој жао што |
| је то огледало пукло преко средине. „То је наша љубав.{S} Можда је она то нарочито наместила“.{ |
| е за једним лепим високим Турчином. „То је Осман.{S} Пратићу га до куће, па ћу га убити.“ Али л |
| се од онога који јој је био близу. „То је жена застарелих идеја и глупих предрасуда,“ говориле |
| а седог старца, господског изгледа: „То је њен свекар.“ У сваком мршавом отменом муслиманину ви |
| бележје, ваљда да ме њим занесу: богато је, скупоцено је.{S} Један дан, мајка ми га изнесе, а ј |
| дноси с Елизом сасвим пријатељски, зато је весела, али није хтела то да јој помиње, да је дира, |
| ла тешка, па је пала и побацила... зато је била онолика вика у кући коју је чула Ајше-кадун...{ |
| и се да Мерсије може бити све зна; зато је на свадби била брижна и обучена у загасито зелено.{S |
| вара...{S} Она је жива и весела, и зато је сви воле.{S} Она је онаква каква је пред Мерсијом и |
| ј она је гледала, замишљала обе, и зато је рекла „слатке моје гугутке"...{S} И виде: мртву је к |
| . „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене...{S} Пашиница и Цариграђанке нис |
| черње, до турске икиндије..</p> <p>Лето је умирало, то јест премирало, али није умрло.{S} Они з |
| е сад клањају вечерњу молитву...{S} Сто је одавно постављен, ашчика повири на врата, па је нест |
| авола“, како су говориле хануме, просто је уживала да засмејава Фатму; а засмејавала ју је кад |
| ml:lang="en">Miss Black</foreign>), што је учила и певању!{S} И нашта јој свирање и певање?{S} |
| ожјој.{S} Овако су завијене с тога, што је Арнаута пуно: па они жене не би дирали, него би их г |
| војке.{S} Ја ти овако пишем с тога, што је почетак, што је семе љубави на површини срца; иначе, |
| а ова не победи, зато што је млађа, што је јача и што има уза се људе, организаторе револуције: |
| добра и нежна мајка.{S} А као жена, што је бивала старија, све је чешће погледала у мужа, своју |
| г), друге невезану траку око врата, што је казивало да су „слободне“ (немају мужа); а многе Сол |
| ј котао с водом што кључа.{S} Боже, што је то било чудно, и страшно!{S} Сад небо високо, али ом |
| а ти жена није више жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А |
| е језике, што не пуши, што пе пије, што је уредна, што се не задужује, што бира друштво, што во |
| ће, да гледа кућу и децу?“ И после, што је најгоре, наше жене су неискрене.{S} Прво треба васпи |
| удаје обуче једанпут, и њено пече, што је крило њено девојачко лице, јер женом га је метнула ј |
| е за руку...{S} Гледа јој, он први, што је толико година крила: главу, лице.{S} Он дршће од љуб |
| овако пишем с тога, што је почетак, што је семе љубави на површини срца; иначе, да је прошло вр |
| ден</hi> над <hi>левом</hi> обрвом, што је значило да су „саме“ (немају драгог), друге невезану |
| сестрић, слатки Џемал беј.{S} На њ, што је леп као султан Азиз, Памук је страшно љубоморан, реч |
| рао три жене.{S} И за шта?{S} Прву, што је позајмила обоце једној комшики; другу, што је отишла |
| ајмила обоце једној комшики; другу, што је отишла у комшилук без питања; трећу...{S} Потпуно лу |
| {S} С њом се пробуди и <hi>оно</hi> што је заспало кад и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јо |
| и?{S} Наши обичаји: забрањено.{S} А што је забрањено...{S} Може бити те пред њом љубио?</p> <p> |
| оазел Дарно ушла је у суштину свега што је око њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају женској д |
| тидне <hi>тако</hi>?{S} После овога што је учинила, он је не би држао па да је султанова кћи; а |
| знао куда ћу. „Најгоре је за онога што је умро,“ каже свет кад детету умре родитељ.{S} Како је |
| тражите ми девојку“.{S} Поред тога што је врло лепа, она је и добра: у кући са свима лепо, све |
| унутрашњости Турске.{S} Поред тога што је био старији од своје жене двадесет седам година, он |
| о.{S} Сад је страх, од смрти, можда што је у гробљу, премда ниједна се и не сети где иде, да се |
| а тада једним скоком дође до кафеза што је крију од њене девете године, који су јој пре кратког |
| о Солуњанку, кћер цариградског беја што је за кћерину науку дао толики новац“.{S} Али он ни да |
| је све страсније и помамније играла што је игра бивала ближе крају и деф летео брже у рукама је |
| е; а она се све више и више хвалила што је кћер удала за цариградског племића и богаташа.{S} Ча |
| е.“ Нађе разлог да би себе извинила што је неповерљива.</p> <p>Прођоше и та два дана, сврши се |
| оговори.</p> <p>— Њега није срамота што је трећу отерао за бакалске кесе, него што му је четврт |
| овој за старотурчина!</p> <p>— Отуд што је леп... леп.{S} Сафет јагње, ја тако лепа човека ниса |
| шала, облачење у мушке хаљине: све што је прекодан забрањено, премда има кућа где се рамазанск |
| у слободу, за женино право и за све што је европско, једна највећа <hi>нова</hi> (како младотур |
| и Мерсију научила да лудују за све што је француско, за Францускињама.</p> <p>— Није чудо, гос |
| ружила се, у духу, њима, грдећи све што је старо, труло, нездраво, највише то што се и дан дана |
| ећег дана Мерсије, а она се застиде што је „ухваћена у тајни“. „Ти си се понова заљубила, и то |
| јој, наравно, веровали и корели је што је урадила као дете: да се посече кад сече поморанџу.</ |
| као књижевници.{S} Не усташе јој не што је сматраху као друга, него што су јој већ учинили одли |
| што скоро, и биле су врло задовољне што је „човекова душа помрчина“, те се кроз ту помрчину чак |
| њен, рече она убедљиво, и покаја се што је Мерсији казала своју тајну.{S} Што да тера шалу с он |
| .{S} И наједанпут, ућута, и чуди се што је плакала!{S} Човек је, поседеће с људима; два месеца, |
| не знајући шта она мисли, зачуди се што је тако наједанпут и пред свима зове да „изиђе“ пред чо |
| на и тетка не сумњају у Бога. „Биће што је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући нема нових, |
| рипрема за буну свако женскиње наше што је дошло до свести било књигом било дружбом са странкињ |
| нуме, јединицу готово је очувала, и што је чудно за жену која није никад родила, давала јој нед |
| је као оном поздраву на Јалијама, и што је пољубио у руку „на виђењу“: и с тога јој се чини да |
| и је ишла пуна радости и што воли и што је вољена.{S} И Ћулренги се развеселила како није скоро |
| што је весела или што је тужна, или што је шаљива или што је озбиљна, или што чита, што пише, ш |
| : „Волиш ли Ариф-хануму, чедо, или што је весела или што је тужна, или што је шаљива или што ј |
| што је тужна, или што је шаљива или што је озбиљна, или што чита, што пише, што зна толике јези |
| хануму, чедо, или што је весела или што је тужна, или што је шаљива или што је озбиљна, или што |
| ниско!{S} Она завиди Фахрије-хануми што је лепа, и криво јој је што јој је глас пријатан.{S} И |
| гледа.{S} Да ли је хтео да ме казни што је опазио да га не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја |
| у робињи, и у једној сиротој кадуни што је од вас долазила нама редовно, у вашим колима, у коњи |
| га</hi>, као до пре неколико вечери што је мислила на другога, на своје фиктивно драго.{S} Пре |
| уђе у собу, она је не смеде питати што је невесела.{S} Тетка се расејано с њом поздрави, а она |
| дубоке лепе очи.</p> <p>Она се сети што је тако гледа и рече:</p> <p>— Слатка тејзе, он је чове |
| .{S} Она помисли да ће је беј убити што је крила и побеже из собе.{S} А плаховити Ибрахим-беј в |
| морално, не осећајући гриже савести што је остала без средства да учини доброчинство по дужност |
| анпут, њему се учини да она не ћути што је болесна, или што се стиди, већ што се горди.{S} И се |
| } Он хоће да надокнади у Француској што је у Турској изгубио у дружби са женама.{S} Кад би он у |
| ољубила га у руку.{S} Родила му тек што је напунила четрнаест; али због сувишње младости, она д |
| ми и своји...{S} Шта пре да поменем што је дивно, да ли цркве или палате, или дворове француски |
| је тако било, и он је био задовољан што је преварио госте; а сад се згади на ту лаж, те плати м |
| робиња, коју Ариф, да јој није жао што је црна, зове „Јасмин-ханум“...{S} Уместо да пољуби хан |
| белој ручици; и час-по дође му жао што је покрила главу не само од она два младотурчина, него |
| атељице, Туркиње, полиглоти су, као што је и она, а ови њени другови нису.{S} Њима је доста тур |
| , видела сам, потуца по земљама као што је наша, трошећи свој новац да би просвећивала <pb n="5 |
| ена кроз град где има муслимана као што је мој отац?{S} На њиним свадбама међу њима се прошетај |
| пашиницу мало разгали Да је сад као што је била некад, она би тражила ту Енглескињу и ту Францу |
| се; само ти је нос исти, велики као што је био.“ И ја се загледах у очев нос: истина велики, ве |
| сам увек срећна...{S} И он воли као што је волео првога дана, као што ће волети до последњега ч |
| ан жесток бол, велики и страшан као што је Господ...{S} Нема душе која се не би од тога бола уп |
| и...</p> <p>У Турака, затуцаних као што је мој отац, још постоји један чудан, један страшан оби |
| ину заклетава.“ Мајци му беше криво што је брз, што се не размисли, промисли, а он се насмеја ш |
| врдо верујући да је то доброчинство што је потицало из њеног срца морално, не осећајући гриже с |
| гут оне две гугутке, и на све друго што је било за ове две и по године: на бегство Фатмино, на |
| њега жао.{S} И толико му дође тешко што је весела кад је он тужан...{S} Срете га један друг, и |
| весела је, управо брижна је, зацело што је Осман-беј љут.{S} Ко ће знати зашто.{S} Она сваки ча |
| правога племића и богаташа.{S} Само што је тај племић чудне нарави: ако га се не додвори, опет |
| драсла у богатству, пошла за њ само што је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни дао.{S} Кад б |
| екрва, а сутрадан, Осман је, пре но што је пошао на службу, и не виде.{S} Али, како се изненади |
| тала свекру, и муж је отерао пре но што је била.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не вер |
| } Несрећа човека начини старијим но што је, научи га да дубоко осећа, да много размишља..{S} Ни |
| а њен раскид.{S} И ако је нашла оно што је годинама тражила и желела, љубав, ипак је врло често |
| ла децу: мећу капу на главу, па оно што је напред, они окрећу натраг.{S} Кад проходају, сваки ч |
| и тренутак кад из њих проговара оно што је с њима срођено, што им је у крви, чега ће се оне осл |
| им расвестих, у мени се пробуди оно што је пре толико година заспало — љубав материна.{S} Одмах |
| е је послушати, и, додајући јој оно што је затражила, додирнути руком њену срећну руку, или, у |
| ?{S} Не може нас друго снаћи до оно што је писано“.{S} Мало па обе устану, отиду на прстима над |
| мо, проучимо и да узмемо из њих оно што је за наше прилике, за наш карактер и темпераменат.{S} |
| подврискују?!{S} Како је овде лепо што је створила природа, а како је ружно што су створили љу |
| су га још и „Превазишао Себе“, зато што је у једној његовој књижевничкој реклами тако стајало, |
| га ова друга страст бити јача, зато што је нова.{S} А оно друго не казах, јер сам мислила: „Еми |
| лија ми је била од наше баште, зато што је бескрајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с другари |
| ја се бојим да ова не победи, зато што је млађа, што је јача и што има уза се људе, организато |
| >Њој је сад напад брже прошао, зато што је лекар брже дошао и слободио је.{S} Кад се сасвим уми |
| Турчин пропије, то је страшно, зато што је нама, као што знаш, пити забрањено.{S} Како сам жење |
| није видела!</p> <p>— Хоће.{S} Зато што је Нурије-ханумин сестрић... и видела га кроз кафез.</p |
| кадуни с искрпљеним чаршафом — зато што је стара.{S} Боже, како сам могла!{S} И то је по вашој |
| људи.{S} Али од ње се то крије зато што је била болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу |
| ју нову госпођу, већ му казује зато што је то за њу нешто страшно... „О, Боже, мужа на име!“ Ње |
| сам срећна!{S} Срећна сам само зато што је он мој.{S} Ја мислим да никад нико никога волео није |
| ника).{S} Волела сам је просто зато што је била лепа, необично лепа.{S} Она је била озбиљна, а |
| ет му не би пало да одговори: „Зато што је Европљанка, Францускиња“.{S} Да се пре срела с којом |
| дале с усхићењем у небо као у нешто што је толико дивно а оне га тако ретко виде, гледају.{S} А |
| кују, и одмах, врло озбиљно, питају што је Емир-Фатма-ханум онолико ужутела. „Па ко уз Рамазан |
| брањаху : осветила се Цариграђанину што је претпоставио жени мастику.{S} Напослетку, она се сад |
| у, Замбак-ханум.</p> <p>— Белу, ону што је као паучина.{S} Врућина, кјучук-ханум, да се умре.</ |
| алим три венчане жене, нарочито ону што је отера „за бакалске кесе“, а највише ми је жао четврт |
| вет,“ рече Ариф, за лепу Енглескињу што је једном рекла за једну лепу Рускињу, а једна Француск |
| једна с другом у склад према сунцу што је бацало зраке читавим великим сноповима: то су били с |
| д је познаду.{S} Али, колико је њих што је познају?{S} Њена дела не иду ван њене домовине, јер |
| О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што је Европљанче!“ <pb n="96" /></p> <p>— А где је Фатма?< |
| <p>— И ја, упаде јој у реч Мирсаде (што је код харема необично и врло неучтиво), па видим : жен |
| еним сактијанским терлуцима.</p> <p>Што је турско поред француског, то је просто из љубави прем |
| ар?{S} Да то нешто не значи?</p> <p>Што је више освајао дан, она се све више развесељавала; по |
| не да превариш.{S} Кад воли мужа, зашто је онолико тужна кад није у љубави с Мадам Аристид ?</p |
| трећу...{S} Потпуно луд.</p> <p>- Зашто је отерао трећу? рече Цариграђанка радознало. <pb n="22 |
| , и уозбиљивши се упита:</p> <p>— Зашто је она несрећна, кад си јој ти срећан?</p> <p>Али он из |
| Шта хоће, оне, сироте, не знају.“ Зашто је учио?{S} Шта је сад?{S} Беспосличар: млад а ништа не |
| ги пут уз пост, али и сама не зна зашто је таква, да ли због дувана или због сина.{S} Око вечер |
| на, по њу оде муж.{S} Кад је пита зашто је отишла не казавши никоме да ће ићи, она одговори брз |
| н, обучен европски а у фесу.{S} И зашто је обукао те хаљине, европске, кад мрзи Европу?{S} Он м |
| без ње?!“ Турске жене не знајући зашто је дира, смешаху се на њу лукаво.{S} Она се попово наљу |
| ала свести за свој грех...</p> <p>Зашто је поред оног узвишеног осећања, љубави, оно ниско осећ |
| других, пружила је њој.{S} А она, пошто је дошла кући, рашила је хамајлију и у њој нашла слику |
| с мужем, и оне јој неће замерити, пошто је сасвим млада.</p> <p>Одмах после вечерњег позивања н |
| им добро и устаде, истина доцкан, пошто је Осман увелике отишао, обуче се, па са свекрвом и зао |
| чаршаф, диже горњи део на главу, пошто је наместила пече, и приђе старој с речима:</p> <p>— Ше |
| ући њен дим, гризући њу као ружу, пошто је измирише.{S} Сестра је зачуђено погледа, а она рече: |
| шмаком на црној кудравој коси.{S} Пошто је помогла гостима да скину мокре горње хаљине и замене |
| еде Рамазан с мајком и братом.{S} Пошто је Мерсије за који дан код Ариф-хануме, пете ноћи сви, |
| о и то лице и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, у лице, у уста, нежно рече: ”</p> <p> |
| ику белу махраму нерасклопљену, и пошто је то лепо увио, остављао је крај себе...{S} Пашиница н |
| <hi>можемо</hi> волети.</p> <p>И пошто је сву ижљуби, рече :</p> <p>— Зашто само ћутиш ?</p> < |
| ванаест.{S} Наједанпут се сети: окренуо је леђа Фатми.{S} Али кад погледа, ње нема...{S} Устала |
| ...{S} Ах, шта је од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар у том нечистом делу св |
| ај се, набели се, навуци обрве, — севап је.{S} Ако овако чиниш увек у рају ће те облачити хуриј |
| ите: доћи ће кући господар, муж, „севап је“.</p> <p>Код Ибрахим-Хасан-беја сви су весели, нароч |
| избор ако нека жена каже: млад је, леп је, из куће је, богат је, учен је, и она каже: хоћу.{S} |
| рсији он изиђе пред очи као жив.{S} Леп је, сећа се.{S} Погледа у Фатму и помисли: „Срећна!“ и |
| у црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсије као за себе.</p> <p>— Виши |
| е видела кроз врло танку маглу, а Олимп је личио па један велики мрко-сив облак изишао из воде, |
| очео дипломатске школе.{S} И после, зар је младотурцима лако доћи у службу?</p> <p>Све се ућута |
| олико, како оде она...{S} Ах, сине, зар је она достојна тога бола, тих суза?{S} Сузе су ти у ср |
| на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он једну поздравио и тако је погледао?{S} Па се покр |
| амо на десној руци, гологлав је.{S} Зар је то Турчин?{S} Леп!{S} Очи су му данас јасно плаве, о |
| е јексери... само катанац.</p> <p>— Зар је то <hi>само</hi>?...{S} Слушај!...</p> <p>Уз капиџик |
| омену.“ После гласно рече:</p> <p>— Зар је тај узима као хаљине?{S} Јер, и за коња би му требал |
| дсмешљиво осмехнуше, као да кажу : „Зар је то живот?!“ па одоше на терасу.{S} С терасе се виде |
| е умела мислити, она би се питала: „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ И наједанпут, као да се |
| тке.{S} Крај јој је овакав: „Али лончар је волео и оне црвене црепове“.</p> <p>Сафет се замисли |
| сад не пада више пута но што треба, јер је свесна, зна да је то јутарња молитва.{S} Душа јој се |
| ла у Цариграду, али ти није казала, јер је знала да за другога нећеш...{S} Ариф-ханум и сад не |
| а је удовица, опет не би допустила, јер је паметна...{S} Али што си таква, Емир?{S} Погледај ме |
| религиозна осећања нису била будна, јер је дуго био у Европи, и да му их није могла пробудити н |
| а се.{S} Свекрва јој не рече ништа, јер је била страшно забринута.</p> <p>Он сврати пред трећу |
| теде много да говори, па не могаде, јер је сувише узбуђен.{S} Већ две недеље како је у њему био |
| њене више од људи, и ништа не чује, јер је занесен Фатмом: не скида очију с ње, лепе и узбуђене |
| а, рече ашчика, и похита ка капији, јер је чула лупу месара с месом на једном малом коњићу, и п |
| или децу на улици, почела би грчки, јер је мислила да је тај језик за игру, не знајући да са св |
| 76" /> Госпођици, били толико мили, јер је кроз њих гледала Џемала, и добивши натприродну снагу |
| Видевши га оваквог, она се промени, јер је имала неку необјашњиву <pb n="254" /> одвратност пре |
| .{S} Наш Џемал-беј неће то учинити, јер је васпитан као Европ...{S} Он је арапски племић.</p> < |
| као какав велики и светао празник, јер је то дан буђења природе: излазе у поље, нарочито жене, |
| мирис, и био је тежак, непријатан, јер је мирисао на рибу; али час-по, на махове, кад би духну |
| {S} Последње године готово само он, јер је време чинило своје, брисало је, полако, неосетно, он |
| под платном, Осман је не би видео, јер је гледа <pb n="249" /> у лепо лице, тражи јој погледе: |
| афу и цигаре, коме овде није место, јер је топло те су сви прозори отворени, да у собу „уђе и м |
| Прашине је било мање но други пут, јер је ноћас пала плаха киша.{S} Пролазила је кроз метеж гл |
| ом, и човек би помислио да спавају, јер је више од једнога часа како се не мичу.{S} Али, најпос |
| ије личила <pb n="260" /> на лутку, јер је имала душу.{S} Она је говорила не само устима, него |
| о ђаурка!“ Он се задовољно осмехну, јер је знао да ова стара која га је очувала, има добро срце |
| Мерсије се насмеја и отрча у кућу, јер је одзва једна робиња.{S} Наједанпут, она испусти оглед |
| <p>Мерсије ућута и замисли се.{S} Емир је држала да она мисли о Ариф-тејзи, али Мерсије узвикн |
| шта није остало за другога.</p> <p>Емир је тада пољуби и каже:</p> <p>— Пољубила сам те устима |
| друго не казах, јер сам мислила: „Емир је богата, ја деце немам...{S} Само кад се воле...“</p> |
| И ако не пуши и не пије кафу, разговор је отпочела Ариф-ханум.{S} Била је врло весела, какву ј |
| Фатма њих не чује... чује њега: прозор је отворен; и чује само како говори, не шта говори, па |
| је јела врло мало од ифтара, а за суфур је нису хтели звати, јер су мислили да спава.{S} Кад се |
| а споредно.{S} За ово друго спутала нас је реакција.{S} На томе ћемо моћи радити тек пошто почн |
| у Башту (ти ту башту знаш).{S} Било нас је пуно: све пашинице (девет) и многе чиновничке и офиц |
| Да говоримо нешто друго...{S} Зашто нас је звала Нурије-ханум?</p> <p>Она сва пребледе: његовом |
| , ниси за мене, и испраћа нас пошто нас је исплатио по уговору као слушкињу, и што никад нисмо |
| и зато сам дошао с бејовима...{S} У нас је обичај, <pb n="193" /> као што знате, да покажемо пу |
| моја!{S} Зар си ти прва овако?{S} У нас је више распуштеница него жена и девојака.{S} Зар си са |
| тако ретко виде, гледају.{S} Али данас је било време кад се пада у сањарије и меланхолију: неб |
| SRP19120_C3"> <head>III</head> <p>Данас је петак, шести дан како се Ибрахим-Хасан-бејови вратил |
| тко, и не снива се двапут.</p> <p>Данас је петак.{S} У Нурије-хануминој кући је пуно жена, стар |
| ој је још седео на софи и пушио.{S} Час је ходала, час седала, метала лактове на колена а главу |
| жена; чарапе <pb n="23" /> скинуо, бос је, у потпећеним сактијанским ципелама; на глави му вео |
| ладића, али је много мирнија.{S} Јутрос је врло весела: доћи ће јој у госте њени с Јалије, стри |
| аже: млад је, леп је, из куће је, богат је, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар кад купује хаљину |
| о писаљке увијаних.</p> <p>— Први нијет је твој, Емир <foreign xml:lang="en">darling</foreign>< |
| <pb n="247" /> њој..{S} Уз капију опет је била она стара и чудно је изгледала, забезекнута.{S} |
| животни сок.{S} И њу, њеног бога, Сафет је скинула са златног подножја, и вукла га по прашини, |
| ајући обрадовану сестру.</p> <p>— Сафет је Сафет, рече она насмејавши се, и додаде:{S} Ми нисмо |
| г своје лепоте, поче Ариф.</p> <p>Сафет је прекиде:</p> <p>— Та кућа!{S} Богата истина, али пун |
| тити Богу, кад нам га затражи.{S} Живот је свећа коју Бог пали, па он треба и да је угаси.{S} Р |
| м Аристид.{S} Не кажеш која је, то јест је ли путница или ће да живи у Солуну.{S} Прими хиљаду |
| у, од тридесет и неколико жена пет шест је било писмених, а <pb n="292" />то су биле бејовице и |
| ћулава види му се обријан потиљак Чист је.{S} Закашљао се још уз степенице, и није могао даље |
| S} О, ви нове турске жене!...{S} Жалост је ватра: сад наложена, суха дрва букте, па прегорева, |
| иница заплака кад виде снаху — први пут је виде, па је стеже и метну своје уздрхтале усне на ње |
| као снег беле груди.</p> <p>— Први пут је била за Мурад-Џемал-бејом, Цариграђанином.</p> <p>— |
| о, чије је, ни на шта није мислила, већ је свирала, сва унесена у лепе арије: тонови су се прел |
| е праштао с ћерком на њеној свадби, већ је погнуо, и погурио се...{S} И виде: ковчег јој покрив |
| пољуби у руку као Европљанин Џемал већ је страсно стеже као Азијат Осман.{S} Али осети да се о |
| хануми.{S} Он јој је као род... сестрић је жене пред чијим је очима одрасла.{S} А да јој је дав |
| у небо.</p> <p>— Беј комши, мој сестрић је син Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исм |
| т-ана...</p> <p>Тај лепи младић сестрић је моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити |
| тепенице да је отац не види напољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерају; она ништа не окуси.{S} Отац |
| пце давала је душа души...{S} Још синоћ је јела врло мало од ифтара, а за суфур је нису хтели з |
| иф-ханум.{S} Била је врло весела, какву је скоро није видела Нурије-ханум, а какву ју је волела |
| се испавати, и сутра ништа.{S} А какву је борбу сама собом издржала прошли пут!{S} И то само з |
| то ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је облије зној, а она скаче из постеље, да бежи.</p> <p |
| .{S} Али, једнога дана дође плима и сву је потопи, она се понова заборави, чак приставши на тај |
| латке моје гугутке"...{S} И виде: мртву је купају... тело јој као од белог мрамора, а дугачка, |
| проћердала.{S} Што се тиче жртве, Богу је онај приноси ко му је обећа.</p> <p>— Поклонићу је Е |
| Осман-беја, Фатмина другог мужа, близу је Касумије.{S} Она је велика, старинска; у њој се живи |
| ву...{S} Кад је понова села, свекрва ју је гледала и плакала.{S} Друге се свекрве смеју, а ова |
| што отац видео !{S} О, лудост!{S} Да ју је видео, зар би она још била жива?...{S} Отац није код |
| и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије кад је одговорила човеку на поздрав, |
| вешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју је извадила из моје кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више ми не |
| , и како ју је поздравио, то јест да ју је поздравио, и да му је одговорила.{S} Робиња тапшући |
| дина.{S} Гледа ту тетку, стару, која ју је врло волела и од милости је звала „Фатуш“: болесна ј |
| свести бацила у некакву струју која ју је носила једном необичном силином, не слабећи ни за тр |
| ла да засмејава Фатму; а засмејавала ју је кад год је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло |
| ог тога и не зову странкиње: позвала ју је да види харемско весеље, да га пореди с европским ве |
| они сина да се пита Фатма.{S} Питала ју је једна млада рођака, а она, весела и срећна, рече: хо |
| лико је вредна и честита.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила |
| је њој све тетка казала: припремила ју је.{S} Њој се понекад учини да би се пре „небо спустило |
| атма ником није показала рану, крила ју је као нешто свето, као рану на срцу.{S} Цела кућа криј |
| с и широм се отвара капија: отворила ју је једна црнкиња с белим јашмаком на црној кудравој кос |
| вала јој душу као нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде с |
| каче из постеље, да бежи.</p> <p>Она ју је научила колико треба да воли своју земљу, да у њено |
| лудога Осман-беја, доктор-ефенди, па ју је отерао. <pb n="261" /></p> <p>— Да отера овако лепу |
| о је сву, задовољио се.{S} А сад кад ју је изгубио, он види да је воли, колико је воли.{S} Уђе |
| кадуну, па од ње ишла сама тамо где ју је с нестрпљењем чекао њен страсни девер.{S} Али кад се |
| велика поборница за женска права, те ју је зато и довела на турску свадбу ноћу, кад је врло инт |
| а не посумња да уздише за неким који ју је у пролазу видео,“ мисли нова и утире очи белим мусли |
| и.{S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, очешљану и обучену, с цигаром.{S} С |
| ле године била је у Турској, и Арифи ју је довела Мадам Макс.{S} Плава, у љубичастој хаљини, ок |
| Он, Европљанин, па...{S} И после, он ју је питао каменчићем у капиџик: хоће ли доћи, она му ниј |
| д њене Ариф-тејзе, остајали сами, он ју је салетао пољупцима, и опет се за њ просила, удавала, |
| оку, узе једну слику: њена слика; он ју је сликао с башјортиом: ако би је икад видео туђ човек, |
| у ноћ, кад је била месечина.{S} И он ју је тражио, а знао је да њена рођака има плаве очи, а он |
| је најлепши, сута ми причала.“ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та њего |
| и у <pb n="42" /> њиховој кући, него ју је однела код Мерсије, метнула је на Мерсијин писаћи ст |
| вршен према њој, детету.{S} Преварио ју је луткама..{S} Она се сећа тога вука у овчјој кожи (ка |
| .{S} Колико ли је боловала?...{S} Ко ју је обилазно?...{S} Каква ли је изгледала мртва?...{S} К |
| и непрестано је држи луди страх: ако ју је нешто отац видео !{S} О, лудост!{S} Да ју је видео, |
| тога дана она не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није постојал |
| иља и васпитавала као мајка.{S} Како ју је васпитала, тешко њој!{S} Па извињава себе: није била |
| ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао, зар га не би оставила и не сачекавши да јој п |
| а себе.{S} И никад не заборавља како ју је ова несташница једном, кад је била мала, питала: „Ми |
| Слушкиње и робиње нису разумеле како ју је назвао, али су познале да нешто не ваља <pb n="169" |
| <p>Она погледа у руку и сети се како ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и реч |
| ијама, како се с њим гледала, и како ју је поздравио, то јест да ју је поздравио, и да му је од |
| ља је једна младотуркиња, онако како ју је била очешљала Елиза за Фатмину свадбу.{S} Њена седа |
| трже се.{S} Свака је у положају како ју је сан затекао, гдегде смешном, раскопчане, с косама по |
| ов темпераменат се не испољава, и то ју је тешило, давало јој наде.</p> <p>Сутрадан јој је било |
| ва стрина...{S} Сад јој је јасно што ју је онолико гледала.{S} Али она би волела да је уместо с |
| Емину кћер како се воли?{S} Зато што ју је љубио човек?{S} Ти, која нас буниш, говорећи нам да |
| ћене, јер су јој дигли крпу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад се усправи, рече:</p> <p>— Бил |
| ле су је небројено пута.{S} Једанпут ју је Нурије-ханум дала Фатми, а она је није смела држати |
| ро није видела Нурије-ханум, а какву ју је волела, и по своме обичају мењала је место непрестан |
| а васпитавање турских жена“.{S} Ариф ју је гледала и тужио се смешила.{S} Њом овлада један неис |
| олу и мимо њега на земљу...; и завијају је у неколико аршина бела платна, мећу је у ковчег и до |
| те.{S} Старци је не ућуткују, остављају је да се исплаче, јер сви знају да <pb n="192" /> су же |
| јка и уздише.{S} А њене прије не питају је зашто уздише.{S} Зашто да је питају?{S} Погубила дец |
| е деце.{S} Она ока не суши за њом, коју је чувала као дадиља и васпитавала као мајка.{S} Како ј |
| јој ову дивну скупоцену дијадему, коју је на свадби имала још очева јој прабаба, неће први пут |
| букла у нову плаву свилену хаљину, коју је добила од свекрве, па отишла кроз капиџик са својим |
| шта ли, са стола тејзину слику, за коју је сама спремала, баци је не помисливши: „То ми је спом |
| е кад их ствара:</p> <p>Катастрофа коју је претрпело моје срце, сломила је моје Ја.{S} Тога кур |
| . зато је била онолика вика у кући коју је чула Ајше-кадун...{S} Сви лажу.</p> <p>— Је ли срамо |
| једну арапску <pb n="73" /> арију коју је Фатма свирала на клавиру с много школе а с мало осећ |
| е од невесте...{S} А ако неки неку коју је завео, мора узети, довека је прекорева, и никад јој |
| Што се заклињеш?" виче муфтија. „Човеку је више једна реч него нечовеку стотину заклетава.“ Мај |
| трну, али се опет ослободи: на капиџику је катанац.{S} С минара се зачу позивање на последњу мо |
| корака.{S} Она се слободи: „На капиџику је катанац“...{S} Месец просијава кроз гране, и мало па |
| клавиру, певала као певачица: у свирку је уносила сву душу, замишљајући њега, њихово миловање, |
| ад у то не верујем, јер с мојом љубављу је румена девојка, лепо очешљана и закићена, сва у црве |
| е главе и хлађаше је лепезом.{S} Напољу је била несносна јулска врућина, те је, по солунском об |
| , и опет га криви и правда.{S} Крива му је њина вера и обичаји, цело њино друштво устајало као |
| од добре мајке.{S} Ми не знамо каква му је мајка; ни два прста на руци нису једнака, а камо ли |
| } Не зна да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би знала, преварила би све укућа |
| — доћи ће јој „Бујукбурунлија“... да му је увек лепа, насмејана, да јој не доведе ортака.</p> < |
| и га познала по слици.{S} Она зна да му је слика из Париза и да је он одрастао и школовао се у |
| , шта је од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар у том нечистом делу света нешто |
| луду?</p> <p>У томе, њему јавише да му је умрла сестра од тетке.{S} Он се промени у лицу, и по |
| ио, то јест да ју је поздравио, и да му је одговорила.{S} Робиња тапшући од радости узвикиваше |
| амо мислио на одлазак у Европу; и да му је допустио понос да тражи новаца од тетке, он би већ б |
| жу непознате, и он кад дође мисли да му је код жене пријатељица, а оно љубазник.{S} Лажљивице!“ |
| није био расположен.{S} Осећајући да му је воља врло слаба, по ваздан је седео код куће, али је |
| и њој, молећи је: кад мало попуши да му је врати... послужи је кафом: из једног филџана пију об |
| .{S} У тим тешким тренутцима и мајка му је на то мислила.{S} Он хтеде одмах да да реч, али му с |
| уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је била као лед хладна, те му се учини као да њу мртву |
| ни о тетки није говорила; одговарала му је на питања као обично, и ништа више.{S} После јој се |
| а је поздрав од човека, и одговорила му је: то је много; а што се онако с њим гледала... све се |
| ћ двадесет и толико година.{S} Дошла му је скоро дете.{S} И он је био врло млад, и увек здрав, |
| евиђено.</p> <p>— Шехназе-ханум, она му је слику видела.</p> <p>— Нурије-ханум, кћери, дођи сут |
| рама је, минтану и јелеку, око врата му је дебео златан ланац.{S} То је некакав Ибрахим-ага, бе |
| тке, као да није муслиманин.{S} Сута му је показала нашу кућу...{S} Напослетку, он је муслимани |
| земља.{S} Ја га не смедох питати шта му је.{S} После... дознадох ..{S} Један дан, кад ја нисам |
| аху.“</p> <p>— Каква снаха!{S} Снаха му је за текију, виче Ариф.</p> <p>— Па шта још, слатки бе |
| м, у белим рукавицама...{S} Рукавица му је само на десној руци, гологлав је.{S} Зар је то Турчи |
| се разговарам с њим, да чујем какав му је глас, и како говори француски?{S} Знаш ли ону малу Ф |
| х је, и вратих се.{S} Прексутра, кад му је био ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону ку |
| ну своју главу на њене груди.{S} Кад му је глава на њеним грудима, он ћути, жмури, те је и осећ |
| узео под своје, немајући деце; а сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио родитељима.{S} |
| ј.{S} А он не помишља на кафану, где му је толико друштво, и ако је од њине свадбе прошло месец |
| на како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а други...{S |
| не постоји, изговарала му име, које му је она дала, виђала га кроз кафез и кроз пробушен оград |
| је знао да ће их понова венчати, али му је било врло непријатно што се ово десило.{S} И како ће |
| , узе једну из своје кутије, и давши му је, укреса жижицу.{S} Па се трже и рече:</p> <p>— Да уг |
| е говорити о другој радости.{S} Унук му је напунио девету (он неће раније), пред његовом кућом |
| к жени, већ као дете играчки.{S} Ово му је четврта играчка како се зове „жењен човек“, и најлеп |
| или : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из своје от |
| тиче жртве, Богу је онај приноси ко му је обећа.</p> <p>— Поклонићу је Емири, рече Нурије, кад |
| а је леп тај француски језик, а како му је ружна, грдна та реч!{S} Турски лепо, слатко: <hi>куз |
| одговори, већ јој поче причати како му је било кад су се оно једанпут срели на улици.</p> <p>— |
| ије ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и притисн |
| је се Божјој вољи, и трпеће.{S} Само му је тешко од света.{S} И боље овако.{S} Јер да је ово ра |
| даде реч, и још закле се, у све што му је најсветије и као муслиманину и као човеку: да се нећ |
| егове душе“...{S} И дође јој жао што му је опрала пољубац.{S} Он је стваран, а она мисли на њ к |
| ћу отерао за бакалске кесе, него што му је четврта отишла <hi>онако</hi>.{S} Како ће да изиђе п |
| човека у животу сналази само оно што му је писано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га |
| ом; а што јој се јавно, нарочито што му је одговорила, криће од свакога на свету, чак и од Ариф |
| а се збуни и више га не упита, зашто му је мајка несрећна.</p> <p>Он се из куће не миче, из соб |
| е примила <pb n="19" /> од мужа, јер му је дошла млада: хвали се родом, поноси се богатством. „ |
| он...{S} Кад умре овај јадник (брат му је јектичав), он ће снаху узети, а може: млађи је од бр |
| није пио, али се коцкао.{S} И стриц му је био Европљанин, али је ипак на овај турски обичај пр |
| осећа њену руку ни своја уста: у свему је он, његова душа...</p> <p>Цео свет ни воли подједнак |
| у зету, он готов, и врло весео.{S} Њему је импоновала Османова енергија, мушкост; и допадала му |
| т не би гризла твоју учитељицу.{S} Њему је жена што фес, капут: купи га, понесе га, изиђе му из |
| ик, те су спуштале на лице пече, а њему је долазило да их задави.{S} По махалама текије, турба, |
| тву где нико ником не верује.{S} У њему је тешко и старијим пробуђеним муслиманкама, а камо ли |
| {S} А да на те састанке може ићи, тајну је морала поверити оној својој пријатељици што се воли |
| есрећнице! узвикну Ариф оштро и одгурну је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти си се испросила, али |
| ље него икога на свету.{S} Уосталом, њу је могао познати чак и онај који се само мало с њом дру |
| е изиђоше на балкон окренут мору.{S} Њу је Мерсије обукла у своје ружичасто јелдрме и пребацила |
| шљању, она јој је новија од свих.{S} Њу је <pb n="50" /> једном питала нене : „Волиш ли Ариф-ха |
| под белим танким комарницима.{S} За њу је постеља намештена насред софе, а за робињу код њених |
| у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је васпитавала још и њена гувернанта, Францускиња.{S} К |
| лепим кћерима спремљеним као за бал (њу је позвала Сафет, остале је довела Ариф), и једне су пр |
| м: из једног филџана пију обоје... дању је облачи, кити; у вече јој узима цвеће из косе, па га |
| махалама, нарочито у Старом Солуну дању је пусто, као да је све живо помрло; а пред вече ври ка |
| и да се не лупа вратима.</p> <p>На миру је лежала три дана, не дајући да јаве њенима.{S} Четврт |
| уморна од пута и утисака, заспа; у зору је пробуди мујезиново „Алла’ екбер“...{S} Како јој је м |
| е свеже, киша падне преко ноћ, а ујутру је сасвим суво, јер огреје топло сунце, понеки дан вели |
| ледају а увек се њом усхићују као да су је први пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор и не погл |
| .{S} Мајка ми је била робиња.{S} Кад су је спремали за продају, учили су је свирци и песми, фра |
| n="108" /> се укаже Солун, град где су је пробудиле из сна од опијума датог муслиманкама пре т |
| е потужи којој слушкињи?{S} Оне које су је очувале, умрле су; овима не верује.{S} Заборави се, |
| коју тако добро обе познају: виделе су је небројено пута.{S} Једанпут ју је Нурије-ханум дала |
| ан ништа нису питале Фатму; оставиле су је да се одмори, испава.{S} Сутрадан је устала кад и он |
| су је гледале, и гледале: запамтиле су је тако како је никад неће заборавити...{S} Преко крово |
| не и странкиње.{S} Управо, странкиње су је и надахнуле овом светом идејом:{S} Францускиња, Мада |
| ерски обичаји!{S} Она је ту, сакрили су је, да њега преваре, уплаше.{S} Па отиде у теткину собу |
| Кад су је спремали за продају, учили су је свирци и песми, француском језику, и како да прави т |
| е, колико нам је вера лепа, а колико су је наружили неразумни!</p> <p>Пишем ти француски, да не |
| васпитаница би се зацело бунила што су је изложили на углед као робу; али, она се удаје за оно |
| она не треба да је више његова, јер су је преварили.{S} Он нигде ништа нема и ни за шта није с |
| нула је на Мерсијин писаћи сто, и ту су је гледале, и гледале: запамтиле су је тако како је ник |
| жене...{S} Пашиница и Цариграђанке нису је познавале овакву каква је вечерас била, па су се чуд |
| е му глас, осећа му дах на лицу, у носу је голица мирис с његове косе и хаљина, а тај мирис њој |
| и што пре!{S} Хукнула сам у хартију, ту је мој дах: из њега ћеш прочитати да треба што пре да д |
| описана љутина, јер види собу једну: ту је она с Осман-бејом... сама.{S} Па не сме даље. „Стани |
| турског краја, да примају госте.{S} Ту је Мерсије.{S} Кад је виде, Фатма се изненади, и истрча |
| динствено осветљен, она се збуни.{S} Ту је представљена Европа у миниатури.{S} На канабетима, у |
| у собу с миндерлуцима да клањају.{S} Ту је већ било прострто шест малих персиских серџадета за |
| де у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло лепа њена огледала, |
| ема посла с науком.{S} Очева реч детету је закон.“</p> <p>Али мени се чини да би ми било лакше |
| лим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити, видим колико је волим.{S} У целој кући је |
| ње: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је питати.{S} Да испитамо њено срце...{S} Ја ћу га испи |
| ао <hi>она блага</hi>, хартије... па ћу је закопчати, завити...{S} Кад ти дође та нова, прими ј |
| вам је дајем, и ја мислим да... одржаћу је.</p> <p>— Ако се опијеш да Емир-Фатма-ханум, твоја ж |
| једној новој.{S} Развићу је, раскопчаћу је, метнућу јој га на срце као <hi>она блага</hi>, харт |
| је у неколико аршина бела платна, мећу је у ковчег и долази јој род да се с њом опрости...{S} |
| : да се у љутини не истрчи са „<hi>нећу је, не примам је</hi>", па после: он не узима речи натр |
| "264" /> кћер, што не би моју!{S} Трећу је отерао за бакалске кесе, четврту што није устала све |
| смем), већ по једној новој.{S} Развићу је, раскопчаћу је, метнућу јој га на срце као <hi>она б |
| носи ко му је обећа.</p> <p>— Поклонићу је Емири, рече Нурије, кад узе белензуку.</p> <p>Сутрад |
| њене необично дугачке црне косе шибаху је по скоро нагом телу.{S} Трчи ханумама које седе на ш |
| ретварале се, правиле се веселе.{S} Оцу је било страшно, а смејао се, пружајући кћери руку, да |
| стара, али то не помаже.{S} Фатмину оцу је мило кад се каже да је на тој и тој свадби најбогати |
| копчане, с косама по јастуцима.{S} Ариф је прошаптала најтишим шапатом: „Да их не будимо : нек |
| а је правила алузију на Нурију.{S} Ариф је зацело хтела тамо, али да не би сестри учинила на жа |
| "SRP19120_C20"> <head>XX</head> <p>Ариф је данас имала напад.{S} Насред собе застрвене црвеним |
| одрасла, па ме страх да...</p> <p>Ариф је прекиде узвикнувши узбуђено:</p> <p>— О, ханум нене, |
| странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>Ариф је гледаше зачуђено.</p> <p>— Биле сте у највећој љубав |
| мена; Мерсијина мајка узвикиваше: „Ариф је <hi>ариф</hi>", а Ариф враћаше Фатми пољупце, говоре |
| ушен зид сутанин; али се савлада, страх је беше да је когод не опази.{S} Виде све, па се повуче |
| и више жена!“ Она дршће као прут, страх је не од смрти, већ од оне страшне речи <hi>бош</hi>.</ |
| -ханум. „Који вам је оно човек?“ упитах је ја озбиљно. — „Из Стамбола,“ одговори она па се смеј |
| па све младе и све Парижанке!{S} Да их је видела тејзе!...{S} Ја нисам у свом елементу.{S} Ја |
| кум, а биле су мртве пијане: опијала их је ноћна тишина, мирис ноћне влаге и месечина.{S} Позив |
| љине и замене ципеле папучама, увела их је у салон.{S} Тек што поседаше на шиљтета, дођоше сест |
| ајдужа молитва у џамији, а пробудила их је љубав.</p> <p>— Ја ћу те звати „Фатма", јер то је им |
| е су пред њима слободне; Францускиња их је бунила кад год су биле саме, пред њиховим гувернанта |
| као уз какав надгробни споменик, па их је целивала, и отишла уз врата собе где јој спавају род |
| ма, из којих јој и сад бије (као кад их је добијала и први пут читала) мирис слободе и просвеће |
| нцима да високо дигну главу и каткад их је ошинуо бичем да подигравају, и скретао је из кратких |
| едаше у велико напуштено гробље које их је окружавало, него у даљину...{S} Каква живописна слик |
| несрећне? да не проклињу онога који их је пробудио?...</p> <p>Била сам у соби с домаћицом; та |
| гене, ибрике и разне судове, и шарао их је како нико дотле, украшавао их, па од тога ситног, фи |
| нчања.</p> <p>— Каква венчања?{S} Ко их је венчао?{S} Људи.{S} И ко их је развенчао?{S} Људи.{S |
| S} Ко их је венчао?{S} Људи.{S} И ко их је развенчао?{S} Људи.{S} Али зар су то људи кад нису н |
| а Емир-Фатма.{S} Једна Туркиња овако их је описала. „Обе су високе као селвије, и танке да би и |
| слепе, кљасте и убоге просјаке, иако их је толико много да су вам закрчили улице.{S} Хоћете ли |
| осле, поделиле у четири групе, пошто их је било повише, и пред сваку се групу ставио седефски с |
| бави", овако тужно свршио; јер Сафет их је увредила, рекавши негде да су јој оне завиделе и дош |
| ва мужа: нису више муж и жена — смрт их је раставила; а од жива: погазио је заклетву и није јој |
| , с аврапама, и много накићена, од свих је лепша, стаситија, и млада, као да Мурад-Џемал-беју н |
| {S} Оне нижег сталежа боље пролазе, њих је увек пуна чаршија.{S} А <hi>Донме</hi>?{S} Колико са |
| е своја изгубљена грађанска права.“ Њих је било мало.{S} Главна међу њима имала је бити председ |
| одоше на ифтар тамо; шесте ноћи код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним кћерима |
| ча, која малочас беху подигле: мимо њих је прошао Џемал, познао их по робињама откривена лица.{ |
| воспратна кућа с кафезима...{S} Упамтих је, и вратих се.{S} Прексутра, кад му је био ред код ме |
| невероватно, купих флашу пива, донесох је у моју кућу и доведох лепу хануму: она пиво попи, па |
| ваше пламен с треском.{S} Иначе, ваздух је сасвим миран, непокретан, само задрхти од пламена и |
| дна кафаница, ниска и чађава.{S} Ваздух је био загушљив.{S} Мирише риба, печена ту на мангалу.{ |
| је, са мном, крадом плакала.{S} Катанац је метао тако полако, да не чује сут-ана.{S} А нене му |
| љено драго...{S} Не устаје, мисли: отац је не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо и |
| ајпосле, сврши се: сви устадоше, а отац је ухвати благо за мишицу и поведе је јенђама; робиње ј |
| ошла за њ само што је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ј |
| викну њена мајка прекорно.{S} Твој отац је љут, али није луд...{S} У гору и камен!</p> <p>— Па |
| ш и <hi>лепота</hi>.{S} Дакле, мој отац је тога мога просиоца назвао лепотом, али није му име Л |
| чући као да су осећали њен мирис; месец је изгрејавао из једнога малога црног облака и био је с |
| од пића!...{S} Пио мастике...{S} Месец је тада био од петнаест дана...{S} Ни моја молба, ни мо |
| оћ како траје харемско весеље.{S} Месец је грдно велики, округао, црвен, личи на црвену огромну |
| љанин, а личи на арапског принца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да то значи <hi> |
| Алах!..{S} Да отворим капиџик?{S} Кључ је у мене, а сад се немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, |
| равној <pb n="16" /> калдрми, а кочијаш је затезао вођице танконогим вранцима да високо дигну г |
| ему он не зна имена.{S} Поред овога још је слуша: ако јој падне махрама, он јој је дохвати; ако |
| алолетна бива.</l> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>.</l> <l>Још јој кажете: „То није |
| ујући стихове:</p> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>,</l> <l>Ствар од дрвета, хаљина о |
| аћу.</note> <note xml:id="SRP19120_N18">Је ли то награда, дете моје?</note> <note xml:id="SRP19 |
| .{S} Писао ми : „<foreign xml:lang="fr">Је t'aime</foreign>“.{S} Рекао ми : „Хајде, душо, да се |
| ју кћер да није добро, красно...</p> <p>Је ли ово она жена што свекрви: „Нећу да се покорим Нур |
| p> <p>„Салон“; ни оне што у чаршији код Јевреја чаршаф, пече, свилену хаљину, златне обоце купу |
| Шта би рекао свет!...{S} Као ђаури, или Јевреји...{S} И Донме, што се готово развиле, још нису |
| те...</p> <p>Није Грк, није Јерменин, а Јеврејин не дај Воже!{S} Муслиманин је.{S} Леп!{S} Од д |
| о боји да није Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! да није из рђаве куће, из просте.{S} Муслиман |
| муслиманин, него Грк, Јерменин, или чак Јеврејин.{S} Ти знаш да су и они лепи, црномањасти, да |
| S} Кад је дочека домаћица, једна богата Јеврејка, њених година а као младица, толико дотерана и |
| : буле у чаршафима с подигнутим печима, Јеврејке у шареним антеријама подбрађене зеленим газом, |
| > <note xml:id="SRP19120_N19">Истурчене Јеврејке.</note> <note xml:id="SRP19120_N20">Судбина.</ |
| е се из куће три хануме, као Гркиње или Јеврејке, развијене: да дочекају госте.{S} У предсобљу |
| у и путнице, Енглескиње: платиле једној Јеврејки да их доведе.{S} Од странкиња што у Солуну жив |
| појури, а жене, и турске и хришћанске и јеврејске, приврискаше, деца писнуше као црви, зато што |
| ору, а из њих се разлегала песма младих јеврејских жена и ударање у ут и у дахире.{S} Џемал хте |
| о и сирото, и муслиманско и хришћанско, јеврејско, циганско, све што није звато на свадбу, скуп |
| онесвестим.{S} У Паризу има два народа, један од крви и меса, други од камена и бронзе...{S} Ов |
| ио од рђавих уста?{S} Хиљаду пријатеља, један истински: ти си од пријатеља затворио капиџик.“</ |
| кали прозори, и игра, пуцајући прстима, један оспичав <pb n="209" /> потпоручник, распојас, сма |
| ак; једна ногавица му високо задигнута, један рукав сав каљав; у руци му нож... „Падао, тешко м |
| ају“.{S} Просиоци су јој били Солуњани, један Скопљанац: сви богати.{S} А њен отац жели да овај |
| и светле боје...{S} Виде један капиџик, један једини од целог комшилука, па и он обрастао у исц |
| већ као кћи мајци.</p> <p>Нурије-ханум, један необичан тип Туркиње, црномањаста и жива, Сафетин |
| о је мој отац, још постоји један чудан, један страшан обичај, да дају девојку за непозната јој |
| а...{S} А ви, не читајте га одједанпут, један дан.{S} Кад с париских улица допире до ваше одаје |
| аке: два у Бејлер-беју, два у Стамболу, један на Нишан-Ташу, један на Бебеку, па на Принкипу; о |
| у, два у Стамболу, један на Нишан-Ташу, један на Бебеку, па на Принкипу; он их све зна: описива |
| обличене поштују.{S} Синоћ у Позоришту: један маркиз у ложи са својом женом и с њеним љубазнико |
| ха! — и крупним корацима пође по соби; један крај горње усне подигао се, те му се виде бели кр |
| рије-ханумом?</p> <p>— Није, и неће!{S} Један капиџик од целог комшилука, па и он затворен.{S} |
| и шта му је.{S} После... дознадох ..{S} Један дан, кад ја нисам била код куће, девојка дошла кр |
| ти своје имање на џамије и текије...{S} Један женски студент, Францускиња, стално је с њим.{S} |
| воје заљубљених, него као два друга.{S} Један леп брачни живот за час се и <pb n="194" /> неоче |
| ећ сама полете конаку, где су слуге.{S} Један истрча пред њу, и видев је гологлаву, окрете јој |
| њим занесу: богато је, скупоцено је.{S} Један дан, мајка ми га изнесе, а ја хтедох да изгубим с |
| зу, Ниђар-хануму, још неке и — мене.{S} Један је дошао, у име друштва, да ми то одликовање јави |
| петнаест људи, младих, осим тројице.{S} Један од ових био је старији од ње; други њених година, |
| њала! упита Емир врло радосно.</p> <p>— Један младотурчин.{S} Дошао са школовања у Паризу.</p> |
| али, док је будио тројицу, док је једва један пристао да дође, прошло више од часа и по.{S} И к |
| е весела кад је он тужан...{S} Срете га један друг, и поведе га на Молос, новим певачицама.{S} |
| едала и тужио се смешила.{S} Њом овлада један неисказан скептицизам.{S} Та је говорила течно, и |
| ету за једно зрно бисера из огрлице, за један драги камен из прстена. „Што не оснујете једно же |
| вероватно је, колико се може мислити за један кратак тренутак! „Не, није пијан...{S} Како да се |
| анас, тако сутра.{S} Ја с пријатељицама један дан идем у Фенер-Башчу, други на Слатке Воде, тре |
| дервиша вртача, и међу старим гробовима један нов, непобусан гроб...{S} Виде: у њеној кући је м |
| н калпак, седе крај свекрвиних ногу, на један велики жут ћилим, те изгледаше као булка у житу, |
| еколико месеца, кад је чула.{S} Седе на један крај Фатмине постеље, и пошто јој измириса лице, |
| редсобље сасвим празно, па је попеше на један велики сто у куту испод степеница, где беше <pb n |
| атом, приносећи орахе устима, намени на један, па на други, трећи, и пружи их Фатми, на длану.{ |
| оји вешаше једну мокру ловачку торбу на један дуд сав у сунцу, и замоли га.{S} Он испрва неће, |
| xml:id="SRP19120_N91">За време Рамазана један нарочит оброк.</note> <note xml:id="SRP19120_N92" |
| сетили.{S} Једанпут растависмо коње, па један од туге пресвисну.{S} А људе, човека и жену што с |
| а преко половине, берберин га посади па један отрцан миндерлук међу два млада и мртва пијана чо |
| з врло танку маглу, а Олимп је личио па један велики мрко-сив облак изишао из воде, ветрић, нам |
| рече врата) продера се он и узе из џепа један нож да удари слугу.</p> <p>Робиње и слушкиње узеш |
| е с њених раширених зеница, где се чита један жесток бол, велики и страшан као што је Господ... |
| о што би и овде свратио, преда њ истрча један турски неваљалац, кицош, висок, витак, млад и леп |
| N108" /></p> <p>Он се осмехну, подигнув један крај горње усне; она у том осмеху не виде подсмех |
| } Једнога дана затече га тако занесеног један дервиш, и кад виде да обожава земљу, он му узе бо |
| имуна, под прозором њене девојачке собе један кипарис; и он је подсети на смрт, а у гробљу, мал |
| е ниједне живе и светле боје...{S} Виде један капиџик, један једини од целог комшилука, па и он |
| у себе и својих госпођа непрестано виде један високи зид који њихове руке не покушавају оборити |
| ћутањем!...{S} Фатма кроз прозор откиде један багремов лист, да га однесе тетки као спомен из Ђ |
| „носоња“.{S} Једног дана, моме оцу дође један стари пријатељ; нису се били видели одавно, те се |
| јој веома непријатно, нарочито кад уђе један „весео“ и стаде говорити лудости.{S} Видевши га о |
| и све не може бити боље.</p> <p>— То је један огроман бал.{S} Како могу ја тамо, кад немам тоал |
| аскрилиле се и отвориле кљун, мало даље један пас наслонио главу на шапе и исплазио језик. „Тон |
| с десне твој је, Емир.</p> <p>Појави се један младић.{S} То јест, појавише се неколико младића, |
| ом таласа о животу и вечности, гасио се један живот — умирала је Мерсије...</p> <p>Јутрос Ибрах |
| xml:lang="en">Dear me</foreign>! чу се један узвик изненађења.</p> <p>— То су турске сифражетк |
| наврх Старога Солуна, иза капије, чу се један оштар крик какав пуштају турске жене за мртвачким |
| а, па јој дође жао.{S} Заова јој донесе један мали фин ђерђеф (који је она од куће донела) с ра |
| пуши цигару, или чим је запали и повуче један дим, разгаљује се.{S} Данас не би тако.{S} Кад од |
| а...</p> <p>У та кола, затворена, уђоше један обријан Енглез у кратким панталонама, са шеширом |
| S} Чини јој се као да јој је пао с душе један терет под којим није смела, из побожности и богоб |
| етар звижди, уноси, с маха на мах, кроз један отворен прозор по који мртав лист, жут као њено л |
| етка и жена удариле у ход: час отиду уз један прозор, час уз други, сад сиђу у двориште, после |
| људи до муж јој, свекар, њена браћа, и један девер, према коме осећа сестринску љубав: с њим ј |
| постељу.{S} Долазише лекари, два Грка и један муслиманин, па кад видеше да ништа боље од њихови |
| ала ђулистан (ружичњак) да у њој није и један замбак и један јасмин“.{S} А робиње се радосно см |
| ужичњак) да у њој није и један замбак и један јасмин“.{S} А робиње се радосно смеју и гледају д |
| је чекају двоје, једна жена у чаршафу и један човек у јапунџету, с капуљачом на глави...</p> <p |
| о је тврдоглавост. „Једна поштена реч и један опроштај увреде бољи су од милостиње за којом би |
| раздвојити, отворити, да се отуд појави један огроман <pb n="211" /> пожар.{S} Пред Нурије-хану |
| је срећна она жена којој је муж и драги један исти човек!{S} Не крије се кад га дочекује и испр |
| и спавала би до подне да је не пробуди један грлати симиџија.{S} С њом се пробуди и <hi>оно</h |
| уцаних као што је мој отац, још постоји један чудан, један страшан обичај, да дају девојку за н |
| какав егзотичан цвет из кога су изишли један за чудо леп женски врат и једна за чудо лепа женс |
| а пију дервиши, пију и певају .{S} Узми један гутљај..{S} Ниси је окусио за толико, како оде он |
| и ли спавала бар један сат?</p> <p>— Ни један минут.</p> <p>И дође јој неко необично осећање, к |
| roche d'Amour</foreign>, срећни што они један другог немају за шта прекорети и у томе уђе Ариф |
| S} Нацедићемо му у уста фушкију, говори један њен слуга.</p> <p>Носе га у собу, полажу га на по |
| ифи је била најближа.{S} Први пут осети један неисказан бол што су те жене срећне, јер су кћери |
| жена?“ рече посланиковица, а Ариф осети један интензиван бол, и стид, и никад не виде колика је |
| страсти, настаће навика: ви нећете моћи један без другога; и најпосле, кад остарите, од мужа и |
| ер она се није с њим састајала.{S} Онај један ноћни састанак у башти она је сматрала као походу |
| ије су обале засађене маслином, и чујем један кларинет и подврискивање једнога беја.{S} Зашто н |
| истати Мурад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан један џон-турк<ref target="#SRP19120_N98" /> утече ми, |
| џамије с чијим се минаретом пео у небо један кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико брдо, ишло |
| Фатмом одмах се развише...{S} То је био један Џемал-бејов друг и Нурије...</p> <p>У тишини какв |
| зове <hi>Лончарев Бог</hi>?</p> <p>Био један лончар, који је правио лонце, легене, ибрике и ра |
| а, осврћући се, отвори долап; раши мало један дугачак а узан, право турски јастук и из њега изв |
| би за госте, не беше ништа турско, само један врло мали мангал, за кафу и цигаре, коме овде ниј |
| разумеше речи: свака од њих била је по један делић оне раскалашне играчице која је све страсни |
| , онамо по један црни кипарис, овамо по један оловни врх минара; а ниже, далеко, море се тако п |
| јер кровови се беле; над њима, онамо по један црни кипарис, овамо по један оловни врх минара; а |
| ми хећим?</p> <p>— Јеси ли спавала бар један сат?</p> <p>— Ни један минут.</p> <p>И дође јој н |
| рођоше.{S} И наједанпут, обе викнуше, у један глас: „Он!“ Обе су га познале.{S} Емир, узбуђена, |
| ти, врати се, удари крилима о зид, па у један кут одаје, па у други, и излете кроз прозор, паде |
| p>— Ашколсун! узвикнуше сва четворица у један глас.</p> <p>Они су били врло задовољни што ово х |
| бу?</p> <p>— Какву свадбу? рекоше ове у један глас.</p> <p>Да удајемо Емиру, рече Ариф и поцрве |
| га.</p> <p>— За кога? упиташе девојке у један глас.</p> <p>— За <hi>њега/</hi>!{S} Ашколсун!{S} |
| т и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне у један рибарски чамац, који се љуљаше крај саме обале, п |
| аједанпут, она се ућута... загледа се у један каик, који се с разапетим једрима указа отуд, од |
| оклони старцима, и натрашке повуче се у један кут, ту седе, на столицу.{S} Старотурци на њему н |
| Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби се у један образ па у други, <pb n="128" /> па је поведоше н |
| то доба, Нурије и Алије укрцале су се у један брод за Цариград.</p> <p>Друга је година како Ибр |
| се у бокоре, у жбуње, — она се завуче у један луг од јасмина, и да не би пред мушким била с отк |
| подне, па се, овако обучени, укрцаше у један велики морски брод за Марсељ... <pb n="279" /></p |
| равише гостима темена, па се повукоше у један кут.{S} Седоше...</p> <p>Бејови су у европским ха |
| шћући, не умеде наћи крпу, те га зави у један свој везен јаглук, и метну га снаси на табане.</p |
| врати жући, а она уђе у двориште, или у један велики парк, који је опкољавао једну палату на са |
| >— У Европи, рекоше гошће, све четири у један глас.</p> <p>— А жена?! упита пашиница.</p> <p>— |
| ир на капији. „Он!“ узвикнуше све три у један глас.{S} Мухамеданка не би прекинула молитву ни к |
| ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у један дућан, он продужи пут.</p> <p>Кад се врати кући, |
| ам.</p> <p>— И грехота! рекоше старци у један глас.</p> <p>Пашиница заћута, као да изгуби језик |
| гласа?! изустише Енглескиње с чуђењем у један глас.</p> <p>— О, не! 'Траже право сунца, изговор |
| ењену, врло румену, с лицем раширеним у један бескрајан осмех.{S} После је водиље поведоше од р |
| лим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у један глас нове, а она одобри главом: у то је тврдо вер |
| оспођице, слободе не познајем, те бих у један кут, па у други... и не знам куда бих.{S} Да ми н |
| писмо, ветар духну и унесе у моју собу један жут багремов лист.{S} Тај лист ме подсети на мене |
| ена, везући, и по навици метну на главу један комад платна, који бејаше на њену ђерђефу, покри |
| нике и сведоке...{S} Како му би, кад му један пуномоћник рече: „Емир-Фатма-ханум не да ми пуном |
| у (свекрва је ту послала).{S} Седели су један поред другог не говорећи.{S} После су легли у јед |
| ори је Фатма.{S} Она рече:</p> <p>— Још један теби.</p> <l>Колико сам уздахнула,</l> <l>Сва је |
| видећи да је тужна и рече:</p> <p>— Још један нијет, да видим хоће ли се помирити:</p> <l>На од |
| само леви бубрег...{S} Па се закла још један ован, жртва од Нурије: он се посла дервишима, и у |
| алком на капији, он сав претрне.</p> <p>Један дан дође му телеграм, а кад га је отварао, руке с |
| >.</p> <p>— Јесте, муфти-ефенди.</p> <p>Један од бејова рече:</p> <p>— Сине, овако кажи, трипут |
| ц младе женице... <pb n="146" /></p> <p>Један дан, она се изгуби кад Џемал своју жену пред њом |
| калдрму под Нурије-хануминим прозором. „Један, два, три,“ броје сестре гледајући се и клатећи с |
| p> <p>Пролазиле су године, од слабуњаве једанаестогодишње девојчице постала је здрава, дивна же |
| години, ожени га једном, нежна здравља, једанаестогодишњом девојчицом из унутрашњости Турске.{S |
| ниси родила, те не знаш за жалост.{S}" Једанпут ми дође сувише тешко, те јој одговорих: „Ја не |
| о је волела тејзе Мадам Аристид, а она, једанпут, кад виде тејзу у невољи, окрете јој леђа. „Ко |
| с бејом су се среле више пута на улици, једанпут у дворишту, а једанпут у предсобљу; он и не сл |
| а: „Два уха, једна уста: двапут слушај, једанпут говори.“ Намучила се с неваљалцем, те ће знати |
| 24" /> није била неверна, он њој често, једанпут се уверила, умрла од бола...{S} А неко вече: р |
| бити те пред њом љубио?</p> <p>— Па... једанпут..</p> <p>— То је лудост од њега.{S} А ти...{S} |
| некад пре суфура, некад после; а после: једанпут се раздани — њега нема.{S} Гошће су ми спавале |
| ли ме глава.{S} Имала сам грозницу“.{S} Једанпут чак слага да је била тешка, па је пала и побац |
| ознају: виделе су је небројено пута.{S} Једанпут ју је Нурије-ханум дала Фатми, а она је није с |
| — издржаће: душе му се нису сетили.{S} Једанпут растависмо коње, па један од туге пресвисну.{S |
| јави као слободној.{S} Али куда бих?{S} Једанпут излете из кафеза сутанина канарина, полете, ја |
| вори <hi>к-к</hi>, тако тврдо.</p> <p>— Једанпут само, и више га није ни видела: отишао... то ј |
| е пута на улици, једанпут у дворишту, а једанпут у предсобљу; он и не слутећи да су у тим прост |
| мали Кара-Бурну на затвореним колима; а једанпут су се шетале до Виле Алатини пешке.{S} Емир-Фа |
| че:</p> <p>— Госпођо снахо, чедо, једва једанпут...{S} Ја сам ти казала, ако би како је обичај, |
| ти ниси јавила; јер ми смо пристале за једанпут.{S} И онда, била је вешта старотуркиња:<pb n=" |
| девојачко лице, јер женом га је метнула једанпут.{S} И све због њега, све за њега: седела код к |
| и мајка сваки дан, а њу виде у три дана једанпут. „Ах, <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu</foreign |
| ..{S} Господин Хок дође кући у три дана једанпут, а он није Турчин него Немац...{S} И у Европи |
| аболела глава.{S} Лудост!{S} Па то мора једанпут бити.{S} И после, ти треба да се навикаваш без |
| је била озбиљна, а ја сам волела да је једанпут видим неозбиљну.{S} Па јој то рекох.{S} А она |
| P19120_N18" />“ упитала ме је кад ми је једанпут наместила витице а ја се изгубила и пољубила ј |
| ела, и да је увек желела изићи, само не једанпут, кад је чула да он није у Солуну. „Годину дана |
| е, оно <pb n="104" /> ништа!{S} И ја се једанпут с мајком прошетах једном пијасом, па ми не пог |
| S} Нађе њен чаршаф, који од удаје обуче једанпут, и њено пече, што је крило њено девојачко лице |
| } Маса нам живи у мраку.{S} Ја се сећам једанпут у једноме друштву, од тридесет и неколико жена |
| Оне су га слушале с необичним усхићењем једанпут кад су ишле каиком према Олимпу, који им се чи |
| } Она је то опазила и испричала им како једанпут, кад је била врло млада, развеселила се пред н |
| и ако је од свадбе толико прошло; само једанпут виде Фатму, и то случајно; све неће да је узне |
| е причати како му је било кад су се оно једанпут срели на улици.</p> <p>— Ромео је говорио Јули |
| служише их цигаром и кафом.{S} И још по једанпут се поздравише, па почеше да се разговарају, по |
| где су те узели за члана.{S} Отиди бар једанпут.</p> <p>— О, па баш данас!{S} Ја чекам, ти зна |
| поглед к Францускињи, Мадам Ажил, коју једанпут у писму помену Мерсије, и коју њој, прошле год |
| ; своје давах, а туђе...{S} Ја га нађох једанпут, онде где сам најмање мислила да га има; у чов |
| да иду, кад робиња рече: „Намените још једанпут: на кјучук-ханумину срећу.“</p> <p>— Ко с десн |
| пет година родила сам му четворо деце (једанпут сам близнила).{S} Кад напуних двадесет и једну |
| Познала би.</p> <p>28 рамазана.</p> <p>Једанпут, сећам се, моју мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе |
| исеру, у драгом камењу.{S} Она, висока, једва се усправила у соби пуној раскошно обучених жена, |
| ла овога, не мислим на онога.{S} А пре, једва чекам да легнем, у вече, па и преко дан: зажмурим |
| ли-агу: стар, има сто година, болестан, једва иде, сиромах, подупире се дебелом палицом; а ја п |
| е и рече:</p> <p>— Госпођо снахо, чедо, једва једанпут...{S} Ја сам ти казала, ако би како је о |
| а Отпусног Писма.{S} Најпосле га добих, једва, с муком, па се удадох за човека широких погледа, |
| о се зове „жењен човек“, и најлепша је: једва чека да је узме као дечко коња или девојчица лутк |
| рашно!{S} Сад небо високо, али омар!{S} Једва дођох.</p> <p>— Е, Јасмин-ханум, зашта те послала |
| на, за срећу, не познаје.{S} Моја мајка једва отвори уста и рече: „Не могу... хоћу да се повред |
| синоћ.{S} Мислила да остане годину, па једва неколико дана; јер она у овим годинама гледа да н |
| ш!</p> <p>И ова одмах устаде, као да је једва чекала, и рече:</p> <p>— Јадно ми моје спавање, Н |
| стеље са шареним покривачима.{S} Она је једва чекала да легне, па да мисли на <hi>њега</hi>, ка |
| сман; али, док је будио тројицу, док је једва један пристао да дође, прошло више од часа и по.{ |
| ка пријатна прошлост.{S} Сафет-ханум је једва чекала да се сване, да чује шта се ради по Солуну |
| о покаткад чује се стражарева палица, и једва чујан ход људи и жена; враћају се кућама...{S} Ов |
| је у башту, у прозоре, с трамваја.{S} И једва напослетку...{S} Хтео је полудети од радости...<p |
| љи коју младе девојке узимају за шалу и једва је чекају.</p> <p>Око подне чу се зврјање кола, у |
| то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва чекала лето и летње врућине, да бежим на чифлук, |
| што ви толики богати муслимани чините (једва неки из љубави према просвећености, сви из сујете |
| преко целе године, уз Рамазан се окуси, једе; сиротнија класа сву уштеду потроши за јела: зато |
| .{S} За ручак: сира и хлеба, ко може да једе, ко не пости; а за ифтар: сва она јела, као кад су |
| ом <pb n="233" /> му, да га обе моле да једе.{S} Али још није била ни до софе, из собе за рад ч |
| ">mon Dieu</foreign>, заљубио се, па ни једе, ни пије, ни спава; кад не говори о њој, ћути, узд |
| премда има кућа где се рамазанских ноћи једе и ради, али не весели, јер, Рамазан је Рамазан, би |
| га не пробудим.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам срећна кад он спава, ја сам увек срећна... |
| ивот вам је анималан,“ каже Мадмоазел. „Једете, пијете, спавате“...{S} Шта је живот и његова бо |
| што ништа не знаш да те варам, те мирно једеш и спаваш.{S} Кад чујем да мирно спаваш, онда те н |
| ија!{S} Овако добра није скоро била.{S} Једи... сам, кад нећеш с нама.</p> <p>— Док попушим циг |
| Да угасим...{S} Цигару после вечере.{S} Једи...{S} Изнемогао си, не једући толико... три дана.{ |
| ајком, нежно гледао и неговао.{S} То је једини човек кога она познаје и воли.{S} Ни њени најрођ |
| е волим.{S} Ја мислим на тебе.{S} Ти си једини предмет моје љубави. (* На турском постоји фраза |
| ле боје...{S} Виде један капиџик, један једини од целог комшилука, па и он обрастао у исцветали |
| ло напрасит, а она је зацело размажена, јединица је.</p> <p>— Гле, ага-беј<ref target="#SRP1912 |
| Јави, госпођо снахо, и свом пријатељу: јединица ти се испросила.</p> <p>— Да смо у љубави, гос |
| ахим-Хасан-бејовој, играла се с његовом јединицом!...</p> <p>Кад ова, помамна, одлете са софе, |
| е родила; и своје суседе, Сафет-хануме, јединицу готово је очувала, и што је чудно за жену која |
| Нурији: „Мој пријатељу, усрећила си ми јединицу —хвала ти!“ Тад иде у комшилук, па се хвали ка |
| девојке, како су у друштву свака за се јединка!{S} Под утицајем својих кћери које су јој се с |
| оре поруке и „горке поздраве“.{S} Једно једино дете, па оваква несрећа, оволика срамота!{S} Кад |
| ухамед је послан од Бога“.{S} Има Бога, Јединог, Створитеља света, и ја га осећам у што год жив |
| нредно велики салон раскошно намештен и јединствено осветљен, она се збуни.{S} Ту је представље |
| умрлим дететом одболовала је; сина јој, јединца, воли као да га је родила; и своје суседе, Сафе |
| ајка, али нисам могла...{S} Испросих за јединца невиђену девојку...{S} Ја бих, чини ми се, каза |
| ођака дошла из Цариграда за свадбу њена јединца.{S} И опет: темена, темена, темена!{S} Готово н |
| наде очеве нежности, да се не размази — јединче...{S} Понекад, он се сувише разнежи, и рекао би |
| "SRP19120_N111">Једно око моје, то јест јединче!</note> <note xml:id="SRP19120_N112">О, какав ж |
| Грдна срамота, Нурије.{S} Али она прва, једна твоја лаж изазива ове друге.</p> <p>Нурије извиња |
| а аутомат нових, и да је ућуткује нада, једна тајна коју све крију на дну душе.</p> <p>Да хоће |
| атме стоје, хладећи је лепезама, Зехра, једна Фатмина другарица, која зна само турски, и Мерсиј |
| ети оне пословице из буквара: „Два уха, једна уста: двапут слушај, једанпут говори.“ Намучила с |
| лински двор.{S} Кад је дочека домаћица, једна богата Јеврејка, њених година а као младица, толи |
| ..</p> <p>Пред капијом је чекају двоје, једна жена у чаршафу и један човек у јапунџету, с капуљ |
| а, болесна.</p> <p>Док су оне говориле, једна слушкиња је непрестано улазила и излазила, тобоже |
| неравној калдрми тандрчу.{S} Најпосле, једна кола стадоше пред њином капијом, а она потрча да |
| ражи мастике.{S} Донеше му се две чаше, једна је велика с водом.{S} Он одасу воде и насу мастик |
| ући у месец, одмара тело, чула.{S} Али, једна песма страсне чулне љубави, на старинску меланхол |
| оворећи јој: „Мис Пирсон, то је женско, једна невестина рођака: прерушила се у човека“.{S} Кад |
| женино право и за све што је европско, једна највећа <hi>нова</hi> (како младотуркиње себе зов |
| е колико ми.{S} Мени је јутрос позлило, једна укућанка је чула, а није дошла, и ако зна да Џема |
| чина.{S} Две сестре леже на миндерлуку, једна у једном куту, друга у другом, шћућурене, несвуче |
| нкиње које Мерсије у свом писму помену, једна плава Енглескиња што се зове Мис Блак, Фатмина уч |
| јим неприликама, неке њене пријатељице: једна јој се пријатељица волела с пасторком, и о томе ј |
| з.{S} Оне су странкињама биле одвратне; једна Немица поређиваше их с преживарима.{S} Сафет, уве |
| елу, фес се затурио, дотиче му потиљак; једна ногавица му високо задигнута, један рукав сав каљ |
| вом и раде му на реформи.“<pb n="57" /> Једна им објасни шта је то реформа, а оне се развикаше |
| огу да те опијем те да будеш весела.{S} Једна од тих што су онда мислиле да сам ја пијана, није |
| се буним против овог срамног режима.{S} Једна моја другарица поста удовицом за ноћ, да се сама |
| ве Зехра-Мерсије а гошћа Емир-Фатма.{S} Једна Туркиња овако их је описала. „Обе су високе као с |
| ре где је назрела црне сирене, лађе.{S} Једна ће од њих сутра викнути и домамити њенога мужа! „ |
| и многе чиновничке и официрске жене.{S} Једна пашиница врло тужна: скоро добила ортака.{S} Види |
| риште, јер сама нису свесна несреће.{S} Једна стара Јерменка груну се у груди, на покри рукама |
| јима су поврх стакла шарене дашчице.{S} Једна кола одјурише: у њима је свекрва са сестром; оста |
| вот, то је зграда сазидана на песку.{S} Једна олуја, и зграда се сруши... „Да има Бога, он би м |
| у, и он пристаде.</p> <p>Шта ту има?{S} Једна кафаница, ниска и чађава.{S} Ваздух је био загушљ |
| ћи и последњи пут.{S} И ко то учини?{S} Једна највећа поборница за женину слободу, за женино пр |
| р и ја да лажем, Нурије-ханум?</p> <p>— Једна лаж повлачи стотину...{S} Аман, оче мој, за Божју |
| } Читав буљук послуге похита за њима, а једна робиња однесе њине чаршафе, „пелерине“ и печа, да |
| ој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу помињу, те нико и не слути да нису у љубави |
| ="#SRP19120_N59" /> узвикну Мис Блак, а једна нова, лепа али врло бела, као да је јектичава, сн |
| о лице, и Нурије-ханумино — задрхтим, а једна ми је тетка, друга мајка по млеку, рече Емир.</p> |
| риле с Фатмом француски, и врло тихо, а једна радознала слушкиња непрестано је улазила и излази |
| е једном рекла за једну лепу Рускињу, а једна Францускиња се насмеја и изусти: „Тако упоређење |
| се пијаше кафа, Ђултер удараше у деф а једна њихова бела бивша робиња, обучена у црвено као ва |
| се насмеја и отрча у кућу, јер је одзва једна робиња.{S} Наједанпут, она испусти огледало, јер |
| еста и, црвенећи, криле лице на грудима једна другој.{S} И шта је то што их толико растужује и |
| свим бесвесног, као мртвог, натовари на једна кола, понесоше га кући...</p> <p>Како је страшна |
| м загрљена с лицем на лицу.</p> <p>И та једна реч <hi>много</hi>, Мерсији је више од бог зна ко |
| уштвеном уређењу.{S} Овде је била удата једна дивна цариградска девојка, дата је мушком — не му |
| и лице јој постаре.{S} На софи светлуца једна лампица, она застаје, диже очи к небу, пружа руке |
| је најлепша, и нашле су да је најлепша једна млада Енглескиња.{S} И прошле године била је у Ту |
| {S} Уз капију се оне три закикоташе кад једна од њих метну прст на дугме од електричног звонцет |
| .{S} Отвори друго писмо; из њега испаде једна карта.<pb n="288" /></p> <p>Драга ханум,</p> <p>Ш |
| л, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе једна млада жена, старија од мене, па ме гледаше зачуђе |
| а није трајно, стално.{S} Изненада дође једна велика промена у њиној кући, у њену животу, у љуб |
| јој је било пријатно.{S} И сад је обузе једна неисказано пријатна топлина и радост..{S} Али нај |
| ште да је дели?...{S} Не!{S} Боље да је једна од нас несрећна, него обе; јер ја бих и онда била |
| за бал код госпође Нисим.{S} Очешља је једна младотуркиња, онако како ју је била очешљала Елиз |
| е пажњу с те игре крви и меса; а кад је једна Енглескиња, први пут дошла у Турску, с чуђењем уп |
| чудно је погледале.{S} Сутрадан јој је једна од њих рекла: „Ханум, ти ниси никад толико слатка |
| је <hi>нова</hi>.{S} И долазила нам је једна Францускиња, зове се Мадам Ажил.{S} Да знаш какав |
| ло срамота од оне стране жене!{S} То је једна богата енглеска Мис, која се, видела сам, потуца |
| {S} А њен глас, говор, смех!..{S} То је једна музика која ме просто опи, усхити, како ли да каж |
| сина да се пита Фатма.{S} Питала ју је једна млада рођака, а она, весела и срећна, рече: хоћу! |
| широм се отвара капија: отворила ју је једна црнкиња с белим јашмаком на црној кудравој коси.{ |
| некаквом новом везу.{S} Дуго су седеле једна поред друге, за ђерђефом.{S} Фатма сама навезе ве |
| таше да преноће.{S} Девојке се зажелеле једна друге, те седеше до зоре, разговарајући се о Џема |
| је су трепериле, преливале се, долазиле једна с другом у склад према сунцу што је бацало зраке |
| Нурије-ханумином капијом зауставише се једна затворена кола и из њих изиђоше оне три Цариграђа |
| едела и размишљала, тужна, у собу улете једна енглеска девојчица, данас дошла у Турску, и узвик |
| Они су били врло задовољни што ово хоће једна младотуркиња.{S} Муфтија рече:</p> <p>— Али, хоће |
| >— Па нека иде у службу, у ћатибе, рече једна Цариграђанка.</p> <p>— Пашин син ћатиб...{S} Он ј |
| ум је у мусафир-одаји, с гостима,“ рече једна робиња, а њој дође криво, и живо се окрете и опет |
| но женско друштво против луксуза?“ рече једна Енглескиња путница, и то све друге поновише.{S} Т |
| ас... „То није жена, него страст!“ виче једна Немица, а она лепа бесна бејовнца скаче са свога |
| аклињеш?" виче муфтија. „Човеку је више једна реч него нечовеку стотину заклетава.“ Мајци му бе |
| ке и хтеде кући; али, пред њима стадоше једна затворена кола, берберин угура у њих Џемала, попе |
| еједно: она ће с њим.{S} Он похита кроз једна вратаоца, она пође за њим, па се сети теткиних ре |
| в, назва онако!...{S} Посрћући приђе уз једна собна врата, и грувајући у њих песницама и ногама |
| .{S} Једнога дана дошло је више лађа, и једна од њих донела је њега; а оне, можда баш тога дана |
| са шеширом који му крије очи и врат, и једна вита Енглескиња у костиму, с плетеном белом капом |
| се с њом прашта, испраћа је мужу.{S} И једна стара комшика чуди се. „О, сваки плаче, и најтврђ |
| миловање, а жене су „падале у севдах“ и једна другој у крило бацале запаљену <pb n="157" /> циг |
| ке, мора остати.{S} Мало, па јој дође и једна другарица.{S} Сву ноћ седеше; у зору све се разиђ |
| кроз кафез, видеше две његове рођаке и једна сестра од стрица, оне све три уздахнуше што су уд |
| мишицу, а из кола изиђоше три хануме и једна робиња, све у црним <hi>чаршафима</hi>, то јест х |
| мо, у соби седе сакупљене турске жене и једна пева, пева...{S} Како мије било!{S} О, да ми је д |
| за клавир и енглески и немачки језик и једна смеђа Францускиња, Мадмоазел Дарио, гувернанта де |
| изишли један за чудо леп женски врат и једна за чудо лепа женска глава.{S} Ова млада жена личи |
| а није била ни до пола пута, кад се зби једна необична природна појава.{S} На небу се појави ог |
| ила,“ рекох. „Ја сам мислила да ту седи једна рођака Нури-беја...“ и казах очево име мога мужа. |
| неће дознати колико је патила у слободи једна ослобођена робиња, немајући коме да се потужи...{ |
| анке, и оне су европски обучене.{S} Али једна од њих, мршава висока старица, у белој памучној а |
| на живим мукама.{S} Од ове болести пати једна моја тетка годинама, још од своје четрнаесте.</p> |
| ар ове будуће председнице имала је бити једна која са својом претпостављеном стоји на равној но |
| јој данас на „јутарње расположење“ доћи једна стара цариградска пашиница и три младе Цариграђан |
| упита за здравље домаћиново; и кад јој једна четрдесетогодишња ханума, у сукњи и блузи и старо |
| куту су две њине старе суседе, у другом једна од нових, она што изгледа јектичава, Мадам Аристи |
| езонују, само осећају,“ рече јој једном једна странкиња, и она сад види како је то горка истина |
| читава столећа, а у овоме је она с њом једна мисао и једно осећање.</p> <p>Сви плачу, па и нев |
| ам покрила косу у памети.{S} То је тако једна навика, да кад случајно који од наших момака изне |
| е све три заједно, већ по две, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек |
| сти: „Тако упоређење умела је наћи само једна Ориенталка“.{S} Али, гледајући је дуже, Ариф се с |
| великог имања и богатства, остало само једна кућа и хиљаду лира; па и то туђе — кадиско.{S} Па |
| Кад има Нурије, као да ја имам; ми смо једна крв, и ако нисмо на једном срцу лежале; ми се вол |
| тах једном пијасом, па ми не погледасмо једна у другу, црвенесмо једна од друге, и читаву недељ |
| не погледасмо једна у другу, црвенесмо једна од друге, и читаву недељу дана не засукасмо мишиц |
| де две, и тамо две, једнако обучене, по једна има исечену косу као мушкарац, пуше једну цигару, |
| Фатма чисто уплашено.</p> <p>— Само по једна реч!...</p> <p>Фатма узе прво; цела садржина писм |
| ; у предсобљу се састану, и шапћу нешто једна другој на ухо, пусте се, па се лупе у груди као д |
| степеница, где беше <pb n="136" /> опет једна Мондије-ханумина наслоњача, и посадише је.{S} Наг |
| мазана, кад рођаке и пријатељице не иду једна другој само ако нису у љубави.{S} Како је остала |
| и месеца!{S} И писмо и аманет донесе му једна странкиња, говорећи му језиком који он није разум |
| тмина баба, сва у бело, полако одшкрину једна врата с подмазаним шаркама и погледа у собу, у по |
| загледа у Арифу, и кроз главу јој сину једна мисао, врло лепа, и она се зарадова:{S} Ариф-хану |
| оји су надвисили кућни кров.{S} Ишле су једна за другом, најстарија, на млађа, па најмлађа, па |
| без тебе!{S} Јуче нам је правила посету једна Цариграђанка, зове се Фахрије.{S} Да знаш како је |
| и бакшиш.{S} Неколике средовечне бацаху једна другој у крило запаљене цигаре, а после се прсках |
| вно обучених жена, улазе у кућу, где их једна стара Нишлика, рођака Хасан-бејова, по нишком оби |
| жена које су овде чланови, само је још једна у Солуну, па и она знам да неће доћи.</p> <p>— Шт |
| сачињавале симпатичан трио.{S} Али још једна је од њих на умору...</p> <p>У овом <hi>Дневнику< |
| казаше да су све три биле распуштенице (једна још и сад), и кад их Мис Блак упита зашто су се р |
| акост.{S} Она се сети неких типова.{S} -Једна мало млађа од ње а још девојка.{S} Чепркају по де |
| зан.</note> <note xml:id="SRP19120_N88">Једна врста пилава.</note> <note xml:id="SRP19120_N89"> |
| , и пиљара с поврћем на магарцу.</p> <p>Једна млада слушкиња изнесе чинију и котарицу...</p> <p |
| да нећу.</p> <p>— То је тврдоглавост. „Једна поштена реч и један опроштај увреде бољи су од ми |
| му је мајка; ни два прста на руци нису једнака, а камо ли две сестре.{S} А оне нису сестре и п |
| чка игра; оне воле без људи, две и две, једнако обучене, с једном цигаром, с водом из једне чаш |
| и: под оним наром седе две, и тамо две, једнако обучене, по једна има исечену косу као мушкарац |
| жу наизменце, као код тешког болесника, једне да се одморе, док га друге чувају.{S} И као што б |
| ље: сутра ће на чифлук.{S} Турске жене, једне иду, друге дођу; доносе Фатми <pb n="89" /> даров |
| јне састанке, код Ајше-кадунине сестре, једне старе сироте Туркиње, саме самците, у једном куће |
| уз прозоре, подижу по крајичак завесе, једне их крадом буше и намештају око: да виде извођење |
| ре, раздрагане грамофоном; а те старе“: једне су мало старије од њих, друге су њихових година.{ |
| е жене већ су се поделиле у два логора: једне су уз Емине-Семије-хануму, старију жену (има и ун |
| , а турске жене вриснуше; он их салете: једне пољуби, друге претури и измилова...{S} Оне су све |
| слиманско, све се зачуди шта јој би.{S} Једне жене је оговараху, друге је брањаху : осветила се |
| ке, метну на главу — џепну марамицу.{S} Једне су сасвим гологлаве.{S} О, што нисмо као неке наш |
| наше? упита брзо и радознало.</p> <p>— Једне као ја, тако осећају; друге вичу: срамота!{S} И ч |
| вале пљескајући длановима помамно.{S} А једне, што су јако мирисале на мошус, само су ћутале, т |
| лика<ref target="#SRP19120_N79" />, иза једне дебеле завесе, седели су најбољи солунски свирачи |
| p>Понекад каиком што стоји испод конака једне наше познанице (њена је својина тај каик) пређемо |
| а горимо дођи, о ходи!</l> <p>Ова песма једне страсне чулне љубави начини да жене понова полуде |
| анка, трже се кад чу мујезина са минара једне оближње џамије.{S} Вече, а она је напољу, готово |
| њихових година.{S} Фатма иђаше очима од једне до друге, све их познаје: од тридесет и неколико |
| id="SRP19120_N80">Мало округло парче од једне врсте црне смоле.</note> <note xml:id="SRP19120_N |
| чњачких, али пуних лепоте, заосталих од једне велике старе културе.{S} Њене пријатељице, Туркињ |
| ид нисам видела; али сам чула да те код једне наше помињала, и много те хвалила, те ова и не сл |
| ију од цица, а снахи дала да јој сашије једне беле гаћице, женске а као за мушкарца: спрема пок |
| а не отвара, а све су поштене, осим оне једне...{S} Ако би кадгод изишла, носила би свој грех н |
| а!{S} И мој ће крај бити онакав као оне једне нове из Цариграда, од оних што су сачињавале симп |
| а се чује деф праћен зиловима, и певање једне чувене солунске певачице, потурчене циганке ; а д |
| сле уђоше у једно бујно-зелено двориште једне обичне двоспратне куће крај мора, готово у мору, |
| егов пожар <pb n="182" /> што избије из једне куће па захвати целу махалу...{S} Испрва је ишао |
| А кад се чу језан и она попи земзем из једне црвене чашице као напрстак нарочито за земзем, он |
| о обучене, с једном цигаром, с водом из једне чаше; и срећне су...</p> <p>— А ми, нове?!{S} А м |
| ао мушкарац, пуше једну цигару, пију из једне чаше, а хануме их гледају и погуркују се смејући |
| им Квартом, ја сам чула на грамофону из једне куће турску песму, и нисам се могла <pb n="294" / |
| озвала Сафет, остале је довела Ариф), и једне су просто викале од чуда, а Францускиња је окрета |
| ерација, жене из ње зову себе „нове“, и једне су за реформу харема, друге за његово „уништење”. |
| н види унутрашњост, распоред и намештај једне велике турске куће, и одвела је до једне велике с |
| ој калдрми, и најпосле се зашло за угао једне старе џамије с чијим се минаретом пео у небо једа |
| улица Новога Солуна.{S} Кад је била до једне куће, или, кафане (она није знала шта је та зград |
| едне велике турске куће, и одвела је до једне велике собе где су на миндерлуцима, на шиљтетима |
| ше кроз Тефтердарову Башту.{S} Одоше до једне двоспратне црвене куће, саме на ледини пуној коро |
| по црним обрвама.</p> <p>Кад дођоше до једне раскрснице, Џемал се расвести, изви се из бербери |
| омаћица је одведе уврх сале и посади до једне енглеске посланиковице, с којом се она упознала у |
| А кад је несрећни отац, муфтија, преко једне рођаке испитао, она све казала.{S} Пошто се нашли |
| S} Њега нема!{S} Мерсије ми пише (преко једне своје другарице овде удате) и каже да је он у Сол |
| е и не опазише да им је из собе нестало једне другарице, најмлађега „начелног пријатеља“. „Где |
| рина, Кара-Бурну и чочека, то јест само једне чочекиње.{S} Па се згади.{S} Прљав.{S} Да иде у х |
| ријатан глас једнога младога мујезина с једне старе џамије врло ме разнежи: плачем и осећам се |
| ученим по најновијој париској моди: и с једне и с друге стране измењаше се грациозна темена, па |
| ишту, пред женском послугом наређаном с једне и с друге стране путање, обученом у свечано рухо |
| те и не говорите им, да се некултурност једне земље највише испољује <pb n="259" /> у раскошном |
| у угловима седели су просјаци у ритама, једни онакажени болешћу, други онеспособљени за рад лен |
| бав и нежност једни, друкчије други.{S} Једни срећни мисле да је срећа станац камен, други да ј |
| ахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а други...{S} Ах, шта ј |
| чи којима боју не знам, као ни мору.{S} Једни кажу: море је плаво; а како је то нетачно!{S} Оно |
| као што се не надају живима на улици: и једни су и други с њима у мислима по кућама уз свирку и |
| жали; друкчије исказују љубав и нежност једни, друкчије други.{S} Једни срећни мисле да је срећ |
| аше косу, лице; и наједанпут, изненада, једним страсним, снажним, мушким пољупцем пољуби је у у |
| у — замрља се реч <hi>Бог</hi>; па тада једним скоком дође до кафеза што је крију од њене девет |
| пије, и одгледавши их, кроз свитање, за једним старим Турчином што ношаше пред њима фењер, узда |
| вукући са собом свој терет; па пође за једним лепим високим Турчином. „То је Осман.{S} Пратићу |
| еда у стихове из корана који вишаху над једним вратима, подиже се и, са сузама у очима, узвикну |
| } Фатма је врло поцрвенела и смејала се једним смехом који је личио па плач.{S} Она се тако сме |
| не знаш шта стоји у нашем закону, да с једним човеком можемо се венчати трипут.{S} Па ако воли |
| а је питају?{S} Погубила децу, остала с једним...{S} Сафет говори Нурији: „Мој пријатељу, усрећ |
| иницама, с рукавицама и штапићем, иде с једним гавазом.{S} Ја помислих да је синчић некога евро |
| тоји под прозором, и разговарајући се с једним младићем, сваки час баца очи у кафезе... „Алла"! |
| а невесту уведоше у харем две младице с једним венчањем, с оцем и мајком.{S} Робиње јој и даље |
| че:</p> <p>— Лудост!...{S} То учинише с једним младим бејом, у Скопљу, па се опи брже но други |
| честита стара беја погодише се овако с једним младим бејом (нећу да му кажем име), и он се виш |
| четири ортака ствар — тебе, а не могу с једним душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а муж ми је т |
| ом лампицом, похита напоље у помрчину с једним лепим и прилично трезним чочеком; а пијани Џемал |
| !{S} Ове жене имена немају.{S} Њих зову једним општим именом: жене, као ово около на клупама: ј |
| доле, а и не би умеле јести прстима.{S} Једнима је ово било смешно, другима не-естетично.{S} Ев |
| вратише на софу да пију кафу и пуше.{S} Једнима је, које нису хтеле кафу, донета по чаша мириса |
| наком стадоше двоја затворена кола и из једних изиђе та стара цариградска пашиница са своје две |
| :id="SRP19120_N56"> <hi>Каик-отос</hi>, једно старинско турско чешљање.</note> <note xml:id="SR |
| пред тобом једно мисли а друго говори, једно осећа а друго ради.{S} Али ја Фатму познајем: ако |
| би њен јорган, и предаде јој два писма: једно од Мерсијине мајке, друго из Француске — дошло јо |
| Читај, причај, данас, сутра, прексутра: једно те једно, говораше он љутито, па оде у њину собу. |
| али с Османом не састави ни три месеца: једно јутро пређе преко пута без питања, и он је — отер |
| а су два.{S} О како су јој оба мила!{S} Једно је од тетке, друго од Госпођице!{S} Шта ли јој од |
| а најгоре поруке и „горке поздраве“.{S} Једно једино дете, па оваква несрећа, оволика срамота!{ |
| S} Прође година дана како се вратио.{S} Једно јутро иђаше улицом замишљен, невесео, мучен својо |
| е и кад се пред њом помене кошуља.{S} А једно вече, <pb n="87" /></p> <p>њена петнаестогодишња |
| е, јер ће им оне купити целу тоалету за једно зрно бисера из огрлице, за један драги камен из п |
| : „Да сам хришћанка, ја бих бар узимала једно пиће кад се причешћујем.{S} Овако никад“.{S} Та х |
| аквим теретом уз брдо.{S} Фатма паде на једно шиљте и зарида: страх јој је задржавао сузе, а бо |
| баци нож, оде у теткину собу и леже на једно дугачко шиљте несвучен.{S} Мало, па се ухрка.</p> |
| вала овде, па свако сам љубила, а ни на једно нисам вам одговорила.{S} Нисам могла, била сам бо |
| и седе, домаћица се спусти према њој на једно шиљте и опет узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Mon |
| ћеш цигару, чедо ?{S} Дуван и афион све једно.</p> <p>Она заврте главом.</p> <p>— Ах ти нећеш д |
| чају како се хвали?</p> <p>Нурију обузе једно тешко осећање, нешто као стид, као жалост, као ка |
| у Турској, и она је учинила: правила је једно весеље за турске жене, и зато није звала људе, не |
| бисмо, ми просвећене жене, организовале једно велико, монументално друштво које би се звало: <h |
| ..{S} На Пласу де ла Конкорд обузело ме једно чудно осећање, осећала сам се више Францускиња не |
| дервиши.{S} Знаш ли, сине, како почиње једно <hi>илахи</hi><ref target="#SRP19120_N101" />, ко |
| р многима, било је и таквих с којима се једно време није хтео нико дружити. „Данас, оне ми личе |
| {S} На месту где је био кипарис бели се једно серџаде у облику гробне плоче, и на њему лежи бив |
| рије-ханум смешећи се.</p> <p>— Само се једно бојим, опет поче Ариф.{S} Женско Питање тек је у |
| ичај, данас, сутра, прексутра: једно те једно, говораше он љутито, па оде у њину собу.</p> <p>— |
| раги камен из прстена. „Што не оснујете једно женско друштво против луксуза?“ рече једна Енглес |
| у, и из Цариграда, дошле за овај бал, и једно енглеско женско друштво што путује за Сирију и Ег |
| т несносан, љућаше се за свашта...{S} И једно лепо јутро, жена нешто сагреши.{S} Грдан грех!{S} |
| а, а у овоме је она с њом једна мисао и једно осећање.</p> <p>Сви плачу, па и невеста.{S} Она ј |
| и песму једног заосталог славуја, јер и једно и друго је растужује.{S} А кад збаци покривач и о |
| ше, само не о њеној првој прошевини: ни једно ни друго не смедоше ни сетити се тога. <pb n="145 |
| ханум? рече јој муж.{S} Данас ћеш имати једно лепо разонођење.{S} То јест, вечерас.{S} Иди на б |
| о салона, у куту, сву ноћ двоје нагнути једно другом...</p> <p>— Љубе се!!...</p> <p>— Лудост!{ |
| <hi>волети</hi> и <hi>живети</hi> значи једно исто.{S} Питаћеш: какво венчање?{S} Зар си с њом |
| S} Лице јој је најлепше, али то је увек једно исто лице.“ — „Лутка!“ проговори Ариф, и окрену п |
| ме вашим женама, овде, на свадби, држим једно предавање?{S} Ви им преводите реч по реч; нека им |
| S} Она се тебе боји, па зато пред тобом једно мисли а друго говори, једно осећа а друго ради.{S |
| а отвори књигу насумце, притисну прстом једно место у књизи, и од прве речи где јој беше прст, |
| е, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно или друго, никако обоје.{S} Коран и романи, решет |
| , и: губим свест. „Отац ти, чедо, добно једно писмо...{S}" И још нешто говори, а ја не разумем, |
| м именима.{S} За срећу, она чу само оно једно.{S} Сестре чуше све, па се грожаху, стресаху покр |
| џамија пуна кандила, од сваке књиге по једно кандило, и од других ствари.{S} Ви сте ми предава |
| где су летњиковци солунских богаташа, у једно лепо мајско јутро, зауставише се кола; и док кочи |
| ђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије, у једно неисказано гурање, где је вика продаваца просто з |
| >Оне две водиље одведоше невесту доле у једно велико предсобље сасвим празно, па је попеше на ј |
| е од ње стреса.</p> <p>Најпосле уђоше у једно бујно-зелено двориште једне обичне двоспратне кућ |
| уђе к њему и поче нежно, показујући му једно стакалце:</p> <p>— Ево, чедо, арслане мој, — маст |
| {S} Ја сам ти може бити помињао у писму једно наше пиће које воле муслимани, нарочито млади људ |
| исано...</p> <p>Преко ограде долете још једно, и још једно.</p> <p>— Три одједанпут!..{S} Зашто |
| <p>Преко ограде долете још једно, и још једно.</p> <p>— Три одједанпут!..{S} Зашто их не читаш? |
| же.</note> <note xml:id="SRP19120_N111">Једно око моје, то јест јединче!</note> <note xml:id="S |
| н њу воли, она осећа да је воли.</p> <p>Једно вече, на ифтар им дођоше њени родитељи и њен стри |
| о отац, ако би је случајно срео.</p> <p>Једно предвече, мајке им не беху код куће, а оне изиђош |
| енив се и добив службу у Скопљу.</p> <p>Једно пролетње јутро, у кућу њена свекра дође друго муш |
| ући се, јер су са собом довеле „мушко“, једног младог, врло лепог Турчина, који с пољупцима нап |
| велики нос, и звала сам га „носоња“.{S} Једног дана, моме оцу дође један стари пријатељ; нису с |
| та наслушала шта све раде наши људи.{S} Једног дана, он узјаха на коња, а ја, одмах за њим, уђо |
| мејући се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног дана, обузет страшћу, он поче викати на њихово д |
| ук је страшно љубоморан, рече и омилова једног великог мачка што лежаше крај њених ногу, сасвим |
| скиња је путница, а Францускиња је жена једног инжињера у нашој Беледији...</p> <p>— Наши уче, |
| е у поломљена ћерчива и грозног маукања једног сиротог мачка метнутог на мангал да се осмуди, о |
| , „господски“...{S} Старичине унуке, од једног сина и од другог, две младе, врло лепе девојке, |
| тељу, јер ни најбољи човек нема више од једног пријатеља?</p> <p>— Нисам, мајчице; такве се ств |
| д, школу...{S} А кад се састанете после једног сата или два, милост.. још већа.</p> <p>Он само |
| е и необичну радост. „Моја сута ту, пре једног сата!{S} И ненине је очи гледале!“ Па се загледа |
| да му је врати... послужи је кафом: из једног филџана пију обоје... дању је облачи, кити; у ве |
| зида, у јасмину, извади груду земље из једног отвора и намести око: свет, као обично по турски |
| анпут, изненада, из стотине грла као из једног: <hi>„Јашас’н!“</hi>, а опали дућани тресли су с |
| Париза, Турчина, и њену тетку и течу, и једног младог имама.{S} Оно двоје што су дошли с Фатмом |
| е никад ниси видео, а узео си дете ради једног тренутка где си се ти човек претворио у животињу |
| време, Емир.{S} Ти не познајеш силу ни једног ни другог, јер си врло млада.{S} Хајдемо на Родо |
| м.{S} Пашиница пред сведоцима опуномоћи једног комшију, па обоје узеше абдест; после комшија, з |
| има, окрећући главу и погледајући преко једног рамена па преко другог.{S} И кад свршише клањање |
| у собу, с прљавим подом, она угледа око једног дугачког стола, без чаршава, десетину петнаест љ |
| слушкињама, и брзо, све се наредише око једног великог мангала и задимише: кад могу хануме, мог |
| аје хука и кад чујете јако, снажно било једног великог европског града, где су жене слободне и |
| ote> <note xml:id="SRP19120_N90">Вода с једног извора који муслимани зову "Земзем".</note> <not |
| е, да не чује пљуштање шадрвана и песму једног заосталог славуја, јер и једно и друго је растуж |
| промуца пашиница, па се спусти на ивицу једног шареног сандука, уз собна врата, јер није могла |
| но хаљине.{S} Ономад, у Скопљу, сретох једног мушкарца: у финим европским хаљиницама, с рукави |
| ки <pb n="13" /> и имао је два веслара, једнога црнога старца и једнога белога младића.{S} Око |
| а у њој наступи осека љубави...{S} Али, једнога дана дође плима и сву је потопи, она се понова |
| седам година, удали за њену неприлику, једнога богатог старог агу).{S} У дну су седеле свирачи |
| мене воли.{S} Али, каква заблуда!...{S} Једнога дана, ја бејах нешто болесна, а та његова тетка |
| долију, за Сирију, и за Француску...{S} Једнога дана дошло је више лађа, и једна од њих донела |
| не само космополита већ и полиглота.{S} Једнога дана Ариф-тејзине пријатељице доведоше им једну |
| ледају и да се та земљана уста мичу.{S} Једнога дана затече га тако занесеног један дервиш, и к |
| Али ја Фатму познајем: ако је заволела једнога, а ти јој намећеш другога!...{S} Сине, сине, ти |
| а ближе крају и деф летео брже у рукама једнога старога чочека, потурчене Циганке, и час-по су |
| њене руке, њене ноге!{S} Емир-Фатма има једнога белог гаћастог голуба, кога из скута храни, па |
| Боље да сам имао камен него кћер!{S} Од једнога побеже, други је отера.{S} Окаља ми образ!{S} О |
| би помислио да спавају, јер је више од једнога часа како се не мичу.{S} Али, најпосле, старија |
| ој помућеној свести сину нешто кад виде једнога Грка с љубавним писмима и косом своје веренице. |
| {S} Пре но што се срела с Мадам, она је једнога „створила“, волела га, за њега се просила, удав |
| су показани ортаци, то јест по две жене једнога мужа, а оне су их радознало гледале...</p> <p>П |
| и чујем један кларинет и подврискивање једнога беја.{S} Зашто наши људи, како у Солуну тако ов |
| оро ће подне, а Џемал-беј спава.{S} Пре једнога часа, мајка га је пробудила да се свуче и да по |
| радовала луткама и играчкама.{S} Док се једнога дана не побуни...{S} Бејаше напунила осамнаест; |
| и као права Туркиња сети се шта је, те једнога дана замоли ту страну жену да им више не долази |
| ећали њен мирис; месец је изгрејавао из једнога малога црног облака и био је сасвим бео; а море |
| ице постала је здрава, дивна жена.{S} И једнога дана, она осети у срцу два осећања: мржњу према |
| је два веслара, једнога црнога старца и једнога белога младића.{S} Око младића, на седишту, бил |
| не воли!{S} Ја, драга госпођице, волим једнога одавно, још како сам вам почела долазити јутром |
| а од беде, и окрећући главу духну преко једнога рамена, па преко другог, као да одуха прашину с |
| у и омириса јој косу, па оде те смаче с једнога прозора фереџу и отвори оба крила.{S} Споља уђе |
| се као авети: у свитање, пријатан глас једнога младога мујезина с једне старе џамије врло ме р |
| испусти, све с кафезима давали су слику једнога правог турског града, као и оно мртвило по спор |
| есет лира, оној белензуке од осамдесет, једној удовичкој кћери мираз кућу, другој дућан.{S} При |
| та да оплаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној мојој пријатељици беше умрла кћи, и она мени мал |
| жљај с хиљаду гроша у злату, и то посла једној сиротој удовици с поруком да не мора изручивати |
| скош упропашћују земље и државе.{S}" На једној свадби у Серезу, она, хладна и озбиљна, није се |
| очеву селамлику, турски намештеном, на једној црвеној плишаној Мондије-хануминој наслоњачи, из |
| атови и мазге (он ће по старински): на једној ваздан искићеној мазги црној и сјајној као да је |
| "78" /> ме све, многе ме познају.{S} На једној стакленој софи прозори су били застрти газом...{ |
| -хануме позатваране су све шалоне, а на једној њеној соби из авлије, где нема шалона, навучене |
| е лупајући халком на капији..</p> <p>На једној терасици окренутој мору а опкољеној наровима пун |
| ела је да закука.{S} Па се спреми и оде једној својој рођаци, оде без питања, први пут...{S} И |
| у Солуну и путнице, Енглескиње: платиле једној Јеврејки да их доведе.{S} Од странкиња што у Сол |
| за шта?{S} Прву, што је позајмила обоце једној комшики; другу, што је отишла у комшилук без пит |
| .{S} Грдан грех!{S} Даде на зајам обоце једној пријатељици а мужа не пита, и муж је отера...</p |
| рече Фатма тужно.</p> <p>Мерсије отвори једној својој другарици. „Сузе, сузе, сузе.“ Фатма се н |
| говара: „Слатке моје гугутке!“ — У овој једној она је гледала, замишљала обе, и зато је рекла „ |
| , а после одрешише кесе и послаше им по једној старој слушкињи бакшиш.{S} Неколике средовечне б |
| Не шаљем ти га поштом (не смем), већ по једној новој.{S} Развићу је, раскопчаћу је, метнућу јој |
| њених година хануме, притрчавала је час једној час другој странкињи и говорила им је нешто, сам |
| соким ловоровим дрвећем и олеандрима, у једној великој чистој соби, седеле су младотуркиње, све |
| бедна и жалосна, мала, ниска, влажна, у једној прљавој уличици, а у њој невеста и сватови у сви |
| урадити у земљи мрака и хладноће?{S} У једној загушљивој <pb n="201" /> атмосфери оне сироте с |
| ости, кад је постила дететом; спавала у једној соби с хришћанком, а постила!...{S} Она на серџа |
| мина још само по који цвет.{S} Она је у једној ружичастој антерији, расплетена, с нанулама повр |
| још и „Превазишао Себе“, зато што је у једној његовој књижевничкој реклами тако стајало, то је |
| у на вечеру у групама.{S} Вечерало се у једној великој соби са улице.{S} А каквих јела није бил |
| спрати га и нађе Фатму.{S} Она бејаше у једној малој соби из дворишта.</p> <p>— Ти си љута? пит |
| м као други пут...{S} Снаха му бејаше у једној соби с улице, шијаше нешто.{S} Кад њега виде, ос |
| ом оцу, у вашем дилаверу, у робињи, и у једној сиротој кадуни што је од вас долазила нама редов |
| је ту у близини.{S} Оде на њу.</p> <p>У једној лепој кући, опкољеној високим ловоровим дрвећем |
| ојчица, данас дошла у Турску, и узвикну једној од путница: „Мама!{S} Пуно је двориште црних дом |
| кање, а час као јецање и запевка; црна, једнолика, дугачка јесења киша лила је из ниског оловно |
| као авети а пљуштање шадрвана као црна, једнолика јесења киша.{S} Јер беј је покаткад задржавао |
| е време Рамазана слаће ифтар Рашид-аги, једном самцу старцу.{S} Пашиница не би дала да јој друг |
| и пред мушким била с откривеном главом, једном руком диже антерију на главу а другом покри лице |
| о, седе, нихају се, изговарају с хоџом, једном старом Туркињом, тихо, монотоно и фанатично: „Ал |
| у беја и слушају га; он, обучен а бос, једном руком држи чибук, другом хвата прсте на нози, и |
| новија од свих.{S} Њу је <pb n="50" /> једном питала нене : „Волиш ли Ариф-хануму, чедо, или ш |
| ека у тридесет деветој години, ожени га једном, нежна здравља, једанаестогодишњом девојчицом из |
| су ту мртви.{S} И најпосле скренуше ка једном кућерку што се бељаше према месечини као да је н |
| уђаше како је велики, као што се чудила једном брату од тетке кад је био на мртвачком одру, кој |
| ; уши је запушила памуком а очи покрила једном црном махрамом: живци су јој толико слаби, па да |
| цила у некакву струју која ју је носила једном необичном силином, не слабећи ни за тренутак.</p |
| } Кола су стајала дуго усред гробља, на једном прашљивом кратком путу; а хануме су отварале про |
| рло топло.{S} Кућа у којој гостујем, на једном је брежуљку одакле се види сав Серез.{S} Ја сам |
| узвикну он нагнув се над унуку, која на једном шиљтету лежаше расповијена, а она загука као да |
| ији, јер је чула лупу месара с месом на једном малом коњићу, и пиљара с поврћем на магарцу.</p> |
| , она није могла да се задржава дуго на једном предмету.</p> <p>— Јуче сам видела Жути Врскапут |
| имам; ми смо једна крв, и ако нисмо на једном срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја сам крива, па х |
| посао, ја се не мичем, — остала бих на једном месту довека...{S} Понеки дан ми се не ради, а ј |
| ао други, и он не излази без оружја; па једном посече по руци друга, други пут на другога пуца, |
| не заборавља како ју је ова несташница једном, кад је била мала, питала: „Мис Блак, кад су вам |
| ди како везе, и ужас <pb n="236" /> кад једном рече: „Госпођо снахо, хоћу да се женим — тражите |
| самаца што станују по хановима.{S} Пред једном и он седе и затражи чашу воде, попи је даде бакш |
| слим у коров.{S} Џемал-беј застаде пред једном кафаном под ведрим небом.{S} Турци су тражили ка |
| е вођице.{S} Најпосле кола стадоше пред једном великом двоспратном кућом са софама, ћошкама, те |
| r"> <head>I</head> <pb n="1" /> <p>Пред једном лепом кућом, двоспратном, са шалонама и с три ба |
| оше на друго посело.{S} У хладу су, под једном старом кривом смоквом.{S} На тешкој зеленој свил |
| И сећа се свекрвине нежности, и кад је једном грдила сина злочинца.{S} Плашила се и опет се ра |
| ,“ рече Ариф, за лепу Енглескињу што је једном рекла за једну лепу Рускињу, а једна Францускиња |
| ма и косу и из чађаве кафане, осветљене једном прљавом лампицом, похита напоље у помрчину с јед |
| онога кога је толико желела: само да се једном састану, па да умре...{S} И да је љуби... пољуби |
| елим гаћама, раздрљена, седи и хлади се једном грдно великом јапанском лепезом, она се узе смеј |
| S} И сети се шта у њих има: задовољи се једном, па се жени другом; прва, која га толико воли, у |
| ого трошка, због болести.“ И користи се једном тачком у верској им одредби.{S} Узе џак брашна и |
| дизала коса па глави.{S} И овде јој се једном учини, да су у комитет узете и жене не што се ми |
| види брвно.{S} Била сам дете, па сам се једном комшији подсмевала што има велики нос, и звала с |
| а, црне кипарисе, црвене кровове што се једном Фатми учинише као да су обојени крвљу из њеног с |
| е јој леђа. „Колико је ситна,“ говораше једном моја мајка, „чак склони, баци, шта ли, са стола |
| помислити до то: „Па што ми у писму ии једном речи не напомену.“ После гласно рече:</p> <p>— З |
| ке не резонују, само осећају,“ рече јој једном једна странкиња, и она сад види како је то горка |
| женске а као за мушкарца: спрема поклон једном сирочету, девојчици; а Нурије ће њеној браћи за |
| </p> <p>Запад је био као у крви, а и по једном делу мора чинило се као да је просута крв, над к |
| несрећна.{S} Он до куће дође увек с по једном девојком...{S} И кад позна да је мени криво, љут |
| без људи, две и две, једнако обучене, с једном цигаром, с водом из једне чаше; и срећне су...</ |
| год изиђем да седнем у затворена кола с једном његовом тетком; јер он је само тој тетки веровао |
| резу месец дана, па отишла у Цариград с једном Енглескињо, па се опет вратила у Серез.{S} Како |
| жена свуд је нова.{S} Упознала сам се с једном нежном, белом Цариграђанком.{S} Све жене веселе, |
| .{S} Пред вече дође, али не сама, већ с једном турском женом обученом у стар, искрпљен чаршаф.{ |
| ужбом у унутрашњост, где се упознадох с једном девојком, коју врло заволех.{S} Сваки час ми дот |
| е старе сироте Туркиње, саме самците, у једном кућерку испод Чауш-Манастира.{S} А да на те саст |
| ијоци.“</p> <p>Па ипак, још исти дан, у једном необичном тренутном расположењу испрати га.{S} А |
| родила и одрасла, него негде далеко, у једном од њој непознатих градова, где су жене, по њеном |
| сам се више Францускиња него Туркиња; у једном тренутку појави ми се неодољива жеља да и ја пол |
| дошао из Цариграда за њену свадбу.{S} У једном куту су две њине старе суседе, у другом једна од |
| ла, обешена на зиду.{S} Он се погледа у једном: пожутео као лимун, очни капци су му чисто отече |
| Две сестре леже на миндерлуку, једна у једном куту, друга у другом, шћућурене, несвучене, покр |
| метну на главу бели башјорти, па седе у једном куту софе и сва се унесе у Коран: чита, преврће |
| она, наслоњена на ограду, гледаше се у једном малом огледалу : како јој лепо стоји башјорти !{ |
| > па је поведоше натрашке и наместише у једном куту на углед, „као у златарском излогу дијадему |
| њају, па тад, с бројаницама, да седну у једном ћошету.{S} Сестро, пре бих скочила у море него ш |
| !{S} И ја се једанпут с мајком прошетах једном пијасом, па ми не погледасмо једна у другу, црве |
| црн, он вади из капута писма и чита их једном бледоме младићу.{S} После све то спушта на прљав |
| и пође по кући, и сети се: „Ако се још једном опијем“...{S} Ту глупу мисао не могаде довршити. |
| ид и Мадмоазел Дарно окретоше да њу још једном виде, она им направи дубока темена и ишчезе иза |
| живи у мраку.{S} Ја се сећам једанпут у једноме друштву, од тридесет и неколико жена пет шест ј |
| нзе, ја сам видела да они не при падају једноме народу него свим народима...{S} Ови Французи чи |
| p>С каквим страхом изговорише ту једну, једносложну реч.{S} Фатма готово изгуби свест, а њена с |
| , гробљем, одакле обично гледају Солун, једну слику толико познату а увек нову — залив, Олимп, |
| сестром од стрица и удесише, врло тихо, једну сентименталну и монотону турску песмицу, на се за |
| служити мастиком: једну чашу сипа њему, једну себи.{S} Он не види да берберину мастика не иде у |
| у хаљину он највише воли?{S} И сети се: једну белу, <foreign xml:lang="fr">saut-de lit</foreign |
| е две вечери имала сам две нове посете: једну Енглескињу и једну Францускињу.{S} Довела ми их М |
| ана чочека, па га узе служити мастиком: једну чашу сипа њему, једну себи.{S} Он не види да берб |
| ите мало, понеки пут, на <pb n="105" /> једну младу несрећну заточеницу, и узимајте њено писмо, |
| а сребрној коси и напудрованом лицу.{S} Једну кутију пудера она има већ четрнаест година, — мет |
| м столицама: ништа не виде.{S} Он гледа једну кућу, где ће она бити са својим родитељима: они ћ |
| лице.{S} А каквих јела није било!{S} За једну софру и странкиње су биле позвате; али све нису в |
| лепу Енглескињу што је једном рекла за једну лепу Рускињу, а једна Францускиња се насмеја и из |
| Дубоке Емир-Фатмине очи приковаше се за једну тачку на зиду, где без сумње она виде тај туђи св |
| тио јој грч грло...</p> <p>Она плаче за једну увредљиву реч какве своје пријатељице, а кад би т |
| а моћи да размишљам.{S} Ја сам дошла на једну мисао која ми се чини веома паметна.{S} Ми смо но |
| уз Рамазан; светлост кроз врата паде на једну постељу, на кревет с црвеним покривачем, где спав |
| јој летну на раме, а с рамена одлете на једну смокву; она узвикну „ааа!“ па јој засузише очи.{S |
| у“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше на једну терасу и видеше преко дворишта гомилу „црних доми |
| не с ове веселе, шаљиве теме пређоше на једну врло озбиљну, која је у турском бољем друштву од |
| и обуче, али не изиђе, већ се спусти на једну столицу, и мисли шта ће: срамота га да се пред њо |
| ику у уста?“ </p> <p>Мерсије узе с рафа једну дебелу, грубо укоричену, мемљиву књигу и рече:</p |
| а ништа не рече.</p> <p>Нене узе с рафа једну дебелу кожом укоричену књигу, седе према унуци и |
| д да се нашали.{S} Играчица полете пред једну лепу, бесну бејовицу, и поче „други део“ игре: об |
| .{S} Ја и Ђулренги црне смо, а она зове једну Јасмин, другу Замбак, рече робиња, па се опет зак |
| и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење даде једну златну кутију пуну „просута" бисера, и брзо јој д |
| мфитеатра, заустави кола да хануме виде једну слику коју често гледају а увек се њом усхићују к |
| авише теменима, све редом, па Ариф виде једну озбиљну, отмену и врло лепу хануму од тридесет пе |
| ој ствари види њу.{S} Отвори фиоку, узе једну слику: њена слика; он ју је сликао с башјортиом: |
| кад нигде не виде запаљену цигару, узе једну из своје кутије, и давши му је, укреса жижицу.{S} |
| им сузама се смејеш.{S} Грехота! па узе једну кесицу пуну хартија као око писаљке увијаних.</p> |
| крвину собу.{S} И често се сећа, кад се једну ноћ сакри у метле, и они је тражаху до поноћи, а |
| опуши цигару.{S} Она изиђе па му донесе једну дивну ружу и рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr |
| ти описа Хамилтонова...{S} Он описиваше једну Енглескињу: „...{S}Као да је створена од кринова |
| д сиђе, она из своје библиотеке узимаше једну по једну свешчицу; прегледа их, из сваке по штого |
| одине, у ловачким хаљинама, који вешаше једну мокру ловачку торбу на један дуд сав у сунцу, и з |
| оздену ограду, сасвим европску, опазише једну дежмекасту црнкињу, капиџику.{S} Она им отвори, и |
| дна има исечену косу као мушкарац, пуше једну цигару, пију из једне чаше, а хануме их гледају и |
| де кроз своју уредну кућу, проведе кроз једну велику собу с турским намештајем а с европском би |
| .{S} За њом полете груда земље...{S} Уз једну стару широку смокву, младић се успужа као мачак, |
| чене циганке ; а даље пишти кларинет уз једну монотону али страсну турску песму: то се Ахмед-бе |
| цу, девојчицу од својих десет година, и једну слушкињу, с бошчицом: иду у хамам...{S} Као на кр |
| ам близнила).{S} Кад напуних двадесет и једну, он оде у Европу за војног аташеа.{S} Мене не пов |
| у двориште к мужу, човеку од педесет и једну, две године, у ловачким хаљинама, који вешаше јед |
| сам две нове посете: једну Енглескињу и једну Францускињу.{S} Довела ми их Мадам Макс.</p> <p>— |
| слио.{S} Спусти се на столицу и затражи једну кафу, а доби — мастику.{S} Он то просу, и затражи |
| Миришу ми на дуван.</p> <p>— Хоћете ли једну цигару, муфти-ефенди? упита пашиница.</p> <p>— Ич |
| уним против људи...</p> <p>— Долазно ми једну ноћ...{S} Синоћ, прексиноћ...</p> <p>— У сну?</p> |
| почеле јести прстима ћутећи, слушајући једну арапску <pb n="73" /> арију коју је Фатма свирала |
| м, да му певам, по неки пут да му играм једну игру коју сам девојком од наше робиње научила; и |
| ф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти испричам једну приповетку коју сам чула у Арабији и која се зове |
| на Ариф-тејзине пријатељице доведоше им једну младу и врло лепу Рускињу.{S} Фатма никад дотле н |
| а мисли, или је се и не сећа: зар је он једну поздравио и тако је погледао?{S} Па се покрије пр |
| у један велики парк, који је опкољавао једну палату на самоме мору, осветљену мириадом светиља |
| ју.{S} Од почетка, он је код куће бивао једну ноћ, на дежурству две.{S} Ја сам то дежурство, та |
| ак.{S} Натри броматиум бољи је...{S} По једну кашику на два сата.{S} А етар да мирише кад...</p |
| у стаклу те њене сузе, ја бих давала по једну девојкама, да је наспе у воду ономе кога жели за |
| на из своје библиотеке узимаше једну по једну свешчицу; прегледа их, из сваке по штогод прочита |
| а, него робиње.{S} Сад шије брзо и лепо једну женску антерију од цица, а снахи дала да јој саши |
| аци: неколике старице клањају јацију; у једну собу из баште издвојише се девојке и младе <pb n= |
| и доцније.{S} Емир се бејаше заљубила у једну младу Парижанку, пријатељицу своје гувернанте, ко |
| и.</p> <p>И загледа се духовним очима у једну тужну слику.{S} Мерсије, мирна, сва у бело као кр |
| ој узима цвеће из косе, па га затвара у једну ваздан кићену кутију, где су му друге реликвије о |
| енглеским књигама.</p> <p>Седоше, обе у једну наслоњачу, загрлише се и почеше да се разговарају |
| стри од стрица, већ и другарици; паде у једну наслоњачу и дубоко уздахну.{S} Мерсије се зачуди |
| кад јој није било овако тешко.{S} Оде у једну собу из дворишта, па крај отворена прозора стаде: |
| дугачке улице на Јалијама, и зашла је у једну од споредних улица Новога Солуна.{S} Кад је била |
| за мајкама полако.{S} Кад су скренуле у једну од најлепших солунских улица, Хамидију, ишле су с |
| кафу и попушиле по цигару, па изишле у једну велику собу с миндерлуцима да клањају.{S} Ту је в |
| шта не говораше.{S} После их одведоше у једну собу за пун сто.{S} Јеле су ћутећи.{S} После су о |
| савладаше, узеше му нож па га уведоше у једну собу, где га мајка мољаше да легне зовући га султ |
| ој нису што потребне, изиђоше и одоше у једну собу окренуту мору, с мало отвореним шалонама, па |
| слушкињама дође смешно, те се гурнуше у једну малу собу да се исмеју.{S} Његов глас се сасвим п |
| , па најпосле отвори сто за писање, и у једну лепу шарену кутију, пуну француских писама, остав |
| другог не говорећи.{S} После су легли у једну постељу, али не као двоје заљубљених, него као дв |
| а је и отишла на „седницу“.{S} Ушавши у једну велику собу, с прљавим подом, она угледа око једн |
| ене другарице...{S} Она леже с Фатмом у једну постељу.{S} Направљена помрчина, све као прошлог |
| му сасвим поплавело; после је пљувао у једну велику белу махраму нерасклопљену, и пошто је то |
| кади амбром и прска ђулсуом, ступају у једну врло велику собу с обућом (јер се у оваквим прили |
| ешћи, и неописана љутина, јер види собу једну: ту је она с Осман-бејом... сама.{S} Па не сме да |
| !</p> <p>С каквим страхом изговорише ту једну, једносложну реч.{S} Фатма готово изгуби свест, а |
| егнуте жице на ћеманету, што кад дирнеш једну све забрује.{S} Њено срце не зна за године.{S} За |
| пошто седе и тупо погледа у кафеџију: „Једну кафу!“, али кафеџија је познавао и овога госта, т |
| бојама, а седишта су им обично црвена, једра бела.{S} И овај каик у који се загледа Емир-Фатма |
| кад се сасвим приближи, виде да је бео; једра су му личила на крила каквога огромнога лабуда. „ |
| } То су били фењери обешени на мотке за једра.{S} Небројени каици љуљкали су се на мало узнемир |
| су муслимански султани имали столицу у Једрену, уз те султане седели су и пашовали претци мога |
| да се у један каик, који се с разапетим једрима указа отуд, од онога „воденога пута“.{S} Из дал |
| д...{S} Јер оне проводе живот анималан: једу, пију, спавају — тако је рекла Госпођица.{S} Па су |
| 907</p> <p>Ја, бремена, јуче гледам где једу кувано воће, а оне се не пошалише да ме понуде.{S} |
| вечере.{S} Једи...{S} Изнемогао си, не једући толико... три дана.{S} Молим те!</p> <p>Он јој о |
| да не буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи земзем из једне црвене чашице као напр |
| рде и пилав.{S} Чује ли се с минара <hi>језан</hi> или с града топ, муслимани се развеселе, па |
| после.</p> <p>Сад је доба вечерњег <hi>језана</hi>; моји родитељи и нене узимају земзем и мисл |
| ед њега, пољубићу га у два плава дубока језера покривена тмином... али полако, да га не пробуди |
| , ноћу да се шетају поред каквог плавог језера...</p> <p>— Отвори, арслане! чу се споља.</p> <p |
| месечини и осећам слан мирис, ваљда од језера или чак од мора, чије су обале засађене маслином |
| би силно цвокоћу, па да не би прегризла језик.{S} Осман пробуди и сестру. „Цреп у мангал!“ виче |
| ки заједно!{S} Мени се пред људима узме језик, а ове жене!...{S} У соби, до собе где спавамо, г |
| .</p> <p>Пашиница заћута, као да изгуби језик У томе уђе њена сестра.</p> <p>— Ја сам се са сес |
| и другови нису.{S} Њима је доста турски језик, и мало француски (па и то не свима).{S} Она позн |
| него хришћанске, европске... француски језик, француске књиге.{S} Да нам је Фатма Ђаковичанка, |
| кота.{S} И кажу да је леп тај француски језик, а како му је ружна, грдна та реч!{S} Турски лепо |
| читељица за клавир и енглески и немачки језик и једна смеђа Францускиња, Мадмоазел Дарио, гувер |
| ијанке, и Швајцаркиње којима је матерњи језик француски, па Немице, Италијанке...{S} Све су у б |
| ">Ниједна мисао не може замислити, нити језик смртнога исказати.</note> <note xml:id="SRP19120_ |
| чела би грчки, јер је мислила да је тај језик за игру, не знајући да са својим малим свакидашњи |
| , говори енглески.{S} Као да јој је тај језик за шалу.{S} Стисне вилице као Енглескиња Мис Блак |
| да им се пред овом њима страшном збиљом језик узео; нико им не приђе осим Ариф-хануме и Мадмозе |
| дела не иду ван њене домовине, јер њен језик нико не зна и нико не учи.{S} У њеној земљи пакос |
| н пас наслонио главу на шапе и исплазио језик. „Тонди ће нам липсати !“ рече она уплашено, а ба |
| зованом, ако не говори бар два европска језика и ако не свира на клавиру.</p> <p>И она се млади |
| главу.{S} А он, посрћући, превали преко језика: „Фатма!“ — „Џемал беј!“ узвикну она па преварив |
| или што чита, што пише, што зна толике језике, што не пуши, што пе пије, што је уредна, што се |
| н не диже главе с књиге и да учи толике језике!{S} Они нису знали да је то била љубав која ме ј |
| и Европу а воли што му кћи зна европске језике и што свира на клавиру. „Мајчице, да сам дао још |
| пљанкама, што си тражио да учи европске језике, што си допустио да ти се по харему разлеже пија |
| ам наши родитељи дају да учимо европске језике кад не воле, стиде се да их чују у својој кући?“ |
| срећне мајке!{S} Ми нисмо училе стране језике само да се рекне да смо образоване или само ради |
| час турски, час француски, а час неким језиком који она не разуме, и њој је било тешко, почела |
| а толико је воле, говоре њеним слатким језиком, и свирајући њене мелодије, заносе се, надају с |
| , и тако ми је слатко говорити матерњим језиком у туђини.{S} Али не, где је он, ту ми је отаџби |
| азумем, као да не говори мојим матерњим језиком; због вашег писма била сам се унела у француски |
| са сваком могле говорити њеним матерњим језиком.{S} Путнице су бивале изненађене што су у „земљ |
| д мене четири ноћи“, како се каже нашим језиком; но сву ноћ смо седеле и разговарале се, о њему |
| донесе му једна странкиња, говорећи му језиком који он није разумевао, а који је његову уху до |
| њима изусте и такве речи каквих у нашим језику зацело и нема, ја их бар не знам.</p> <p>Дакле, |
| најбољих Песама (лирских) на енглеском језику</hi>.</note> <note xml:id="SRP19120_N58"> <l>Ми |
| p> <p>Мадмоазел Дарно поче на енглеском језику бунтовнички говор:</p> <p>— Мис Пирсон!{S} Ви ст |
| ва, сневесели се.</p> <p>И на енглеском језику отвори се готово интиман разговор.{S} Нове казаш |
| рском обућу,“ како примети на енглеском језику Мадмоазел Дарно.{S} А нове, уместо да се на ово |
| ошлој у Турску, и рече јој на енглеском језику: „Туркиње веле да су им на харемским весељима у |
| учили су је свирци и песми, француском језику, и како да прави темена пред млађима од себе, ка |
| зговор се водно као синоћ на француском језику.{S} У почетку, сестре су биле као убијене, Цариг |
| научити овоме везу, она мене француском језику, рече му сестра па се засмеја, поцрвене и поклоп |
| јексерима. <pb n="82" /></p> <p>— А, не јексери... само катанац.</p> <p>— Зар је то <hi>само</h |
| на се не види капиџик искићен мертечким јексерима. <pb n="82" /></p> <p>— А, не јексери... само |
| </p> <p>— Е, шта, турских жена болест — јектика, рече тобоже у шали.</p> <p>А Фатма јој затвори |
| умрети, ваљда од харемског непријатеља, јектике, која ће ми доћи од љубави, или због љубави, ка |
| <p>Шта ће бити с Емир-Фатмом?{S} Добиће јектику.{S} Турске жене подносе физички бол ћутке, а по |
| к, мршав, жут, те су сви говорили да је јектичав.{S} Иначе је добар, и по нарави и по срцу, бољ |
| ...{S} Кад умре овај јадник (брат му је јектичав), он ће снаху узети, а може: млађи је од брата |
| другом једна од нових, она што изгледа јектичава, Мадам Аристид, Мадмоазел Дарно и она ноћашња |
| дна нова, лепа али врло бела, као да је јектичава, сневесели се.</p> <p>И на енглеском језику о |
| а под.{S} Свуд је постављено за вечеру, јела су сипана, санови, поклопљени, метнути су на врућ |
| Од чега мука... овако рано?“ — „Јуче... јела сам зелених шљива,“ рече, па још више поцрвене. — |
| потроши за јела: зато су и штедели.{S} Јела највише од сецканог меса, па баклаве па разне татл |
| ; сиротнија класа сву уштеду потроши за јела: зато су и штедели.{S} Јела највише од сецканог ме |
| једе, ко не пости; а за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибрахим-бејови, само уместо пилав |
| то дошло, да ли се нешто љутила, шта је јела, пати ли од тога, или јој је ово први напад, и как |
| давала је душа души...{S} Још синоћ је јела врло мало од ифтара, а за суфур је нису хтели зват |
| много школе а с мало осећаја.{S} После јела опраше руке у и уста на абдеслуку, па се вратише н |
| ести прстима, ћутећи.{S} Робиња примаше јела од ашчике, служаше господара и госпође, и двораше |
| "263" /> позва нас на ифтар, спреми нам јела каква никад нисам окусила (њена кухина је чувена: |
| иња лепа кад је лепа.{S} Па израсла као јела.{S} Францускиња има очи којима боју не знам, као н |
| дној великој соби са улице.{S} А каквих јела није било!{S} За једну софру и странкиње су биле п |
| то пута казао: тамо су шалоне, балкони, јелдрма, башјорти, алафранга...{S} Па се окрете жени: — |
| катанца.{S} Преко баште иде Нурије без јелдрма, с белим муслином преко косе, обучена.{S} Сафет |
| ; а поврх хаљине сам имала кимоно, наше јелдрме; и чинило ми се да ме цео свет гледа, што сам у |
| ина, смем да идем пешке, смем да обучем јелдрме и да на главу метнем башјорти.{S} Али, шта је т |
| Њу је Мерсије обукла у своје ружичасто јелдрме и пребацила јој преко косе бели башјорти; а она |
| ене.{S} Теби отац не брани да носиш <hi>јелдрме</hi> и <hi>башјорти</hi>, то што мој отац зове |
| их одведоше у једну собу за пун сто.{S} Јеле су ћутећи.{S} После су отишле на абдеслук те опрал |
| бељено, у уским чакширама је, минтану и јелеку, око врата му је дебео златан ланац.{S} То је не |
| чак, а са смокве оде на зид и скочи као јелен: кроз мртву ноћну тишину одјекну тупо његов скок. |
| 147 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 147.</p> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>НОВЕ.</p> <p>РОМАН.</p> |
| мирис из дућана са свакојаким јестивом, јелима зготовљеним на маслу, испуњавао сву чаршију.{S} |
| да ти кћи има и душу, не само трбух за јело и снагу за одело? рече Ариф смелије него икад.</p> |
| ке...{S} Дим се дигао до тавана, мирише јело и пиће и миришу чочеци, која на зумбул која на јас |
| сподара и госпође, и двораше их с новим јелом у руци.{S} И за час, па сви скочише, на доксату о |
| 75">Ви сте прекјуче дошли из Цариграда, јелте, госпођице?</note> <note xml:id="SRP19120_N76">Да |
| а, те да ми дођете!{S} Ала сам себична, јелте?{S} Нисам себична, али вас волим, волим...</p> <p |
| их га да га не волим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у један глас нове, а она одобри главом: |
| одведоше је горе у ону велику собу пуну јенђа; приведоше је свекрви.{S} Свекрва, цариградска па |
| ц је ухвати благо за мишицу и поведе је јенђама; робиње јој носе скут необично дугачак, Мерсије |
| е туђе скочише несвесно и пођоше за њом јенђама.{S} А робиње хлађаху кјучук-хануму лепезама.{S} |
| дска пашиница, дочека снаху на ногама с јенђама: снаха јој направи „од земље темена“, с дувком |
| а: то су били сватови с момачке стране, јенђе.{S} У двориште су улазиле поред великог ћилима ра |
| су изишле да свирком и песмом дочекају јенђе, пред којима је ишла свекрва.{S} И наједанпут, у |
| и рече:</p> <p>— Збиља! је ли се ханум-јенђе помирила с Мондије-ханумом?</p> <p>А гошћа се наљ |
| get="#SRP19120_N12" /> - Је ли се ханум-јенђе помирила с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, и неће! |
| да се код куће одморе и припреме за <hi>јенђе</hi><ref target="#SRP19120_N84" />.{S} Она их одг |
| се намирисале и дошле: да дочекају <hi>јенђе</hi>.{S} У кући-Ибрахим Хасан-бејовој, и ако се с |
| врата!</l> <p>— Помириће се, очију ми! јер, ето, то госпођа стрина куне.</p> <p>— Аман, очију |
| љубав.</p> <p>— Ја ћу те звати „Фатма", јер то је име носила кћи нашега Пророка, слободна: разг |
| S} Није тражила да види „двоје младих", јер би се они стидели, па би њој било непријатно.{S} По |
| дваја се од обележја (бисерне челенке), јер у њему види и воли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бит |
| eign>!“<ref target="#SRP19120_N112" />, јер кровови се беле; над њима, онамо по један црни кипа |
| „Мадмоазел!“, моја мајка каже „Фатма!“, јер мисли да ја зовем Госпођицу.</p> <p>— <foreign xml: |
| зову „Емир“, а нене и родитељи „Фатма“, јер то је име кћери њихова пророка.</p> </div> <div typ |
| ст сунце, лав, јер целој кући „светле“, јер цела кућа дршће од њих; а жене:{S} Зумбрит, Јакут, |
| али сад не пада више пута но што треба, јер је свесна, зна да је то јутарња молитва.{S} Душа јо |
| {S} Што треба да ме храни, да ме одева, јер ја не умем радити, зарађивати хлеб...{S} Па што ме |
| рема њему сажаљење: узе да га сажаљева, јер виде сад нешто што досад никад није ни назрела, да |
| <p>Да, она не треба да је више његова, јер су је преварили.{S} Он нигде ништа нема и ни за шта |
| шкринуте шалоне, не сети се да погледа, јер за њу улица не постоји: што год постоји на свету, т |
| есету.</p> <p>Фатми је мила овако седа, јер она је друкчију и не памти, овако пуна темперамента |
| лила да не уме направити ниједног бода, јер, ако јој се откине пуце или копча с антерије, она т |
| кћер?{S} Зет ти прост, од проста рода, јер отац му паша, али деда <hi>телак</hi>: у хамаму трљ |
| опљанка.{S} Њена љубав је сасвим свежа, јер она се није с њим састајала.{S} Онај један ноћни са |
| се по слици, и заволела сам свога мужа, јер он је био прво мушко с ким сам ја проговорила.{S} О |
| Нарав је примила <pb n="19" /> од мужа, јер му је дошла млада: хвали се родом, поноси се богатс |
| о би јој коју „слатку“ реч, па се трза, јер „то човеку не доликује”, чак ни кад је отац. „Покој |
| рвана и песму једног заосталог славуја, јер и једно и друго је растужује.{S} А кад збаци покрив |
| свуд уза ме иђаше слушкиња, хришћанка, јер не видим куд идем; а кад код куће дигох пече, на оч |
| и била у Цариграду, али ти није казала, јер је знала да за другога нећеш...{S} Ариф-ханум и сад |
| утину собу за рад; не улази код Џемала, јер пости.{S} Оне јутрошње пољупце давала је душа души. |
| ти с њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њене ноге нису јаке, да би могле држати, носити тол |
| и се мени насмејао, кад би она роптала, јер ја сам јој била учитељ.“</p> <p>— Хоћеш цигару, чед |
| га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли |
| бејаше тужна, али не бејаше ни весела, јер турско друштво је више не занимаше, а њихова кућа ч |
| први пут видела а нисам му се зачудила, јер ја мислим само на своју несрећу.{S} Непрестано саму |
| ојих љубазница, па сам ипак све чинила, јер сам га волела, и мислила сам да он мене воли.{S} Ал |
| и да је удовица, опет не би допустила, јер је паметна...{S} Али што си таква, Емир?{S} Погледа |
| !“ а за гледање, ништа јој не би рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако млада, Емир се са стот |
| летва кад не верује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао да прос |
| кћи не би остала за пашинским кћерима, јер оне имају гувернанте.{S} Она је дакле одрасла не са |
| мужевљег рода, у кућу никога не прима, јер јој се чини, ко год би дошао, дошао би да јој се св |
| играђанке: све у фереџама, с јашмацима, јер чаршаф, с кога је „запт“ дигнут поодавно, носе обич |
| х, да не чекаш три месеца и десет дана, јер ниси изишла из његове куће, чак ни из ваше брачне с |
| му религиозна осећања нису била будна, јер је дуго био у Европи, и да му их није могла пробуди |
| ак што сам пред Османом била развијена, јер за пољубац не зна — ја му нисам казала...{S} Госпођ |
| сад седи оборених очију, бледа и тужна, јер се пева тужна песма <hi>Растанак</hi>, те су сви бл |
| аде бол, још жешћи, и неописана љутина, јер види собу једну: ту је она с Осман-бејом... сама.{S |
| и тако вешто, како то само уме Туркиња, јер се бојаше Солуљанака, нарочито старе Цариграђанке, |
| ом од оца, с њим састане и поразговара, јер с Европљанком је одрасла, па ме страх да...</p> <p> |
| поче да мучи страшна сумња, и љубомора, јер ја сам се по харемима свашта наслушала шта све раде |
| једног шареног сандука, уз собна врата, јер није могла да стоји.</p> <p>Дисала је тешко и убрза |
| говори робиња и полази да отвори врата, јер неко зачагрља резом.</p> <p>У собу уђе Мерсијина ро |
| тне какав дервиш, склања нам се с пута, јер он, видовит, види нову струју крви и живота, и нову |
| је не питајући <pb n="243" /> је ништа, јер јој зуби силно цвокоћу, па да не би прегризла језик |
| удила се.{S} Свекрва јој не рече ништа, јер је била страшно забринута.</p> <p>Он сврати пред тр |
| зову Шемси, Арслан, то јест сунце, лав, јер целој кући „светле“, јер цела кућа дршће од њих; а |
| {S} Али њој није потребан нож ни отров, јер онај кога она воли, муж јој је.{S} Он јој прича, от |
| и не познајеш силу ни једног ни другог, јер си врло млада.{S} Хајдемо на Родос.{S} Тамо да седи |
| њиној кући, она се радовала како никад, јер јој се чинило као да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ уве |
| S} Хтеде много да говори, па не могаде, јер је сувише узбуђен.{S} Већ две недеље како је у њему |
| а исто као она.{S} И Мис Блак се смеје, јер мисли да слуша себе.{S} И никад не заборавља како ј |
| му гувернанта, као ви мени, и друкчије, јер с њим није била мајка...{S} Мени је све сута причал |
| побуњене више од људи, и ништа не чује, јер је занесен Фатмом: не скида очију с ње, лепе и узбу |
| {S} И ја.{S} Обе смо већ зреле девојке, јер смо Азијатке.</p> <p>Гошћа престаде да се смеје и р |
| а се не види, само ишарана лица и руке, јер решетке су врло густе.{S} Па су прошле кроз предсоб |
| .</p> <p>Мајка и нене ништа нису знале, јер им беј није хтео казати док се не одморе.{S} Фатма |
| су биле позвате; али све нису вечерале, јер нису могле сести доле, а и не би умеле јести прстим |
| епе горе но овде.{S} Ништа нису читале, јер и не знају читати, ништа нису виделе, јер се никуд |
| р и не знају читати, ништа нису виделе, јер се никуд нису макле, а овамо вичу: „Наших обичаја н |
| .{S} Она не зна да ли је родитељи воле, јер јој своје милоште не показаше.{S} Дете не дознаде о |
| рви „води чест“ као првих дана, и боље, јер онда је била дете па није умела; са слушкињама је н |
| анин само по вери и по имену, иначе не, јер у Европи је одрастао, живео до пре две године.{S} Ј |
| ускиња, која скроз познаје турске жене, јер годинама је живела у Цариграду и са пашиницом је иш |
| рце.{S} Њене груди биле су разголићене, јер су јој дигли крпу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А |
| } Земаљске радости су кратке, пролазне, јер трају до гроба.{S} Живот нам је од Бога поклон који |
| {S} Њена дела не иду ван њене домовине, јер њен језик нико не зна и нико не учи.{S} У њеној зем |
| ан неисказан бол што су те жене срећне, јер су кћери културних народа.{S} А шта је она?{S} Турк |
| се сакрију и Енглескиње и Францускиње, јер ће им оне купити целу тоалету за једно зрно бисера |
| трећа година, како се вратио из Европе, јер његова тетка толико је хвалила, толико му причала о |
| нити се може изменити док је наше вере, јер њега је писао Мухамед.</p> <p>Пошто пређе рукама пр |
| азиле су јој, дружиле се с њом као пре, јер она је још „поштена жена“, и ако добро знају да ниј |
| на, са запаљеним фењерима, кикоћући се, јер су са собом довеле „мушко“, једног младог, врло леп |
| и.{S} Кад је Нурије виде, смрче јој се, јер она је чула да је и ова Цариграђанка радила на Фатм |
| рамофон: пригушено се смеју, кикоћу се, јер чују домаћицу Ајше-хануму, њен глас „ухваћен“: „Доб |
| уше као црви, зато што им мајке вриште, јер сама нису свесна несреће.{S} Једна стара Јерменка г |
| а је не отера, па како би она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му казати јо |
| пече, што је крило њено девојачко лице, јер женом га је метнула једанпут.{S} И све због њега, с |
| притискати главу, стезати слепоочнице, јер од те мисли осећа грдне болове.</p> <p>— Да зовемо |
| е ућуткују, остављају је да се исплаче, јер сви знају да <pb n="192" /> су жене као деца: ако у |
| би одмах.{S} Око спреме се не задржаше, јер она није девојка.{S} Све се сврши за неколико дана, |
| у то.{S} Енглескиње, путнице, похиташе, јер оне кад путују хоће све да виде, „за то путују“.{S} |
| нити бих ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти си жена.{S} Човек је... друкчији је он.{S} И пос |
| кана Мерсије с белим муслином на глави, јер у соби су два човека пред које она „не излази“, Фат |
| ште црних домина!“ Арифи се срце следи, јер се сети ко су то.{S} Енглескиње, путнице, похиташе, |
| о Фатму, и што хоћемо да га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} И после, мој с |
| у собом говоре енглески, по новој моди, јер француски је почело поодавно бивати стара мода, оби |
| к и онај који се само мало с њом дружи, јер она је била отворена, и сувише отворена, због чега |
| мо ја, рече ашчика, и похита ка капији, јер је чула лупу месара с месом на једном малом коњићу, |
| ко турских жена.{S} Говорило се турски, јер домаћица од неког времена није држала слушкињу, да |
| чку или децу на улици, почела би грчки, јер је мислила да је тај језик за игру, не знајући да с |
| љаче на глави, али их нису заустављали, јер су имали фењер; а они су ишли ћутом, као духови или |
| анских ноћи једе и ради, али не весели, јер, Рамазан је Рамазан, било дању или ноћу.{S} По поно |
| n="276" /> Госпођици, били толико мили, јер је кроз њих гледала Џемала, и добивши натприродну с |
| е кога жели за мужа, те да је муж воли, јер те је сузе проливала љубав...{S} Сама с њим... као |
| ишчезао.{S} Али тај свет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике у Нур |
| вене црепове“.</p> <p>Сафет се замисли, јер се не сети одмах шта то значи.</p> <p>Ариф-ханум ва |
| егову слику...{S} На, понеси је, Фатми, јер не верујем да је она њега могла видети.</p> <p>Ариф |
| {S} Видевши га оваквог, она се промени, јер је имала неку необјашњиву <pb n="254" /> одвратност |
| к се расвесте, нек виде да нису ствари, јер имају душу, нек дознаду да све што има дужност има |
| воју собу, и сваки јој живац затрепери, јер се сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће у Париз!.. |
| е.{S} Оне не знају да он истину говори, јер она се пред њим претвара...{S} Она је жива и весела |
| ине, говорио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је брат отишао на чифлук.{S} Јеси ли казао, за к |
| ифтара, а за суфур је нису хтели звати, јер су мислили да спава.{S} Кад се чу позивање на вечер |
| а недра, она се за њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, |
| } Али, не, немој ми ништа тајно писати, јер још смо у <hi>старој</hi> Турској, где се писма „гу |
| а је удавим.{S} Могла сам је и удавити, јер сам била ван себе од радости, а она је стара и слаб |
| има се спрема за испите... мора радити, јер тетка може оставити своје имање на џамије и текије. |
| на и врела; а и њима није тешко радити, јер сваку помаже или муж или брат или, чак, отац.{S} Ја |
| рије.{S} Наш Џемал-беј неће то учинити, јер је васпитан као Европ...{S} Он је арапски племић.</ |
| који њихове руке не покушавају оборити, јер мисле да га је подигао Алах.</p> <p>Мерсије и Фатма |
| промуца, али ништа не умеде одговорити, јер се застиде од ове озбиљне и готово увек замишљене ж |
| Ариф, па се са свима „халали“, опрости, јер — „смртни" су.</p> <p>Фатма је испрати до средње ка |
| дњи дах..{S} Она се мења у лицу и ћути, јер не може да проговори, а њена се кћи смеје, да би пр |
| киња“ час-по па се предаје вољи Божјој, јер верује у <hi>Писмо</hi>; и она рекне: „Сестро, што |
| у их као какав велики и светао празник, јер је то дан буђења природе: излазе у поље, нарочито ж |
| а по прашини, немајући срца за њен бол, јер није имала свести за свој грех...</p> <p>Зашто је п |
| зех грубу хартију, па и знам и не знам, јер очи ми лете преко редова...{S} И наједанпут узех се |
| , за нежењена човека...{S} Побегла сам, јер зашто да она буде несрећна?“ Ахмед-беј бејаше пораж |
| рно — с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом љубављу је румена девојка, лепо очешљана и |
| где сам?...{S} Волим да ништа не чујем, јер би ме и добро растужило као зло.</p> <p>Јуни.</p> < |
| а сам, и ја немам снаге да је подигнем, јер немам срца за њу.{S} Ја нисам више апостолица и мис |
| мајци криво што тако одмах, а ја волим, јер знам: ако није одмах, после мучно...{S} Сад није ка |
| а сад Цариграђанке сто пута више волим, јер Цариграђанин је он.{S} Ако можеш, доведи и Мадам Аж |
| пре, леже на софи под белим комарником, јер царство комараца још није прошло, зује као пре, а њ |
| та сирота!прихвати њена сестра с муком, јер јој се стегле вилице и ухватио јој грч грло...</p> |
| Фатма, неким страним, страшним гласом, јер јој се учини да умире.</p> <p>Колико пута, у болу к |
| кну она онако страшно као пре неки дан, јер својим уплашеним очима виде смрт.{S} Арифин муж отр |
| слан мирис, и био је тежак, непријатан, јер је мирисао на рибу; али час-по, на махове, кад би д |
| ебе <hi>књижевника</hi>, и беше блажен, јер му се чињаше да сам ја блажена.{S} Каква част!{S} Ж |
| он.{S} Последње године готово само он, јер је време чинило своје, брисало је, полако, неосетно |
| ње...{S} Оне нису могле довршити мисао, јер им се срце стезало, и ледило.</p> <p>Фатма је увек |
| дне преко ноћ, а ујутру је сасвим суво, јер огреје топло сунце, понеки дан велико као у лето.{S |
| није под платном, Осман је не би видео, јер је гледа <pb n="249" /> у лепо лице, тражи јој погл |
| ме превариш!...{S} Ти мене ниси волео, јер <pb n="240" /> ме никад ниси видео, а узео си дете |
| а.{S} Наједанпут, она испусти огледало, јер јој се учини као да је на лађи.{S} Конак је ушао да |
| же, мужа на име!“ Њему дође веома мило, јер, да јој се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти< |
| престано гледао да остане с њом насамо, јер га је почела обузимати љубав, страст да је има.{S} |
| — „Зашто мужде, нене?“ упитах зачуђено, јер нисам могла ни слутити чим би ме могла обрадовати. |
| {S} Њено име као да је за њу измишљено, јер она је <hi>ариф</hi><ref target="#SRP19120_N16" />. |
| уму.</p> <p>— О, њу би снашло оно њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Него да позовемо Ибрахим-еф |
| е. „Алије!“ виче Нурије-ханум уплашено, јер види да јој сестру ухватило верско лудило.{S} А она |
| нцускиње уче да црвене.{S} И вероватно, јер .. оне нису баш стидљиве.{S} А њен глас, говор, сме |
| и, њу сакрише.{S} А гостију одмах пуно, јер су јавили целом комшилуку, свим рођакама и пријатељ |
| p> <p>Али Францускињи ово не би смешно, јер она је сваки час са слаткоречивим Туркињама, а Ариф |
| Е, ја више нећу, рече он мало набусито, јер није марио за дуг разговор.</p> <p>„Тај човек прогл |
| за кафу и цигаре, коме овде није место, јер је топло те су сви прозори отворени, да у собу „уђе |
| ело би нам рекла: „Вратите ме у затвор, јер ја <hi>не умем</hi> у слободу...“ Ето, драга госпођ |
| да се с њим разговара, да му чује глас, јер понекад некога видимо и допадне нам се, а кад му чу |
| даћеш се.“ Она се засмеја, као малочас, јер зелен калпак снивала је често, и увек јој нене рекл |
| и хаљина, а тај мирис њој није познат, јер није ни мошус, ни љубичица, ни јасмин... „То је мир |
| на покри рукама очи, — да не види смрт, јер се осећало да нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно с |
| им официра, мене обузме љутина, јарост, јер мој вереник је официр.{S} И нико то не зна; научила |
| до недеље , кроз неколико дана, на пут, јер ја сам се већ опоравила, и да нене не вели да не ва |
| .{S} Прашине је било мање но други пут, јер је ноћас пала плаха киша.{S} Пролазила је кроз мете |
| учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се воле...{S} Ариф-ханум ми је исприча |
| и.{S} Може бити зато што он није пашић, јер, што се тиче племства и богатства, он је бољи.{S} И |
| ело очекивали да вас позовем на свадбу, јер, чим сам примила обележје, одмах сам вам с неколико |
| релетео толике улице; журно уђе у собу, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и |
| крзном, и човек би помислио да спавају, јер је више од једнога часа како се не мичу.{S} Али, на |
| м.{S} Родитељи свога детета не познају, јер она их се боји, па им је неискрена.{S} Она не зна д |
| а, није личила <pb n="260" /> на лутку, јер је имала душу.{S} Она је говорила не само устима, н |
| рописан рок прошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би стекао право. (Венча |
| оме пријатељу, то јест своме пријатељу, јер ни најбољи човек нема више од једног пријатеља?</p> |
| необично што поред себе не нађе Фатму, јер како је Рамазан, он сам леже и устаје.{S} Али кад с |
| } Као ђаурка!“ Он се задовољно осмехну, јер је знао да ова стара која га је очувала, има добро |
| а постеља, и она нема више права на њу, јер јој је „пало“ венчање.</p> <p>У томе, он поче да уд |
| е више на месечини, него према свитању, јер већ се чују трећи петли и гугутке.</p> <p>Устадоше |
| о јест пријатнији су за око, весели су, јер су бели, ишарани разним живим бојама, а седишта су |
| оји бејаше на њену ђерђефу, покри косу, јер чу с минара „Алла екбер“, па да је не види мујезин. |
| .{S} Мерсије се насмеја и отрча у кућу, јер је одзва једна робиња.{S} Наједанпут, она испусти о |
| м; остала пођоше ходом, и застајкиваху, јер не могаху даље од силног света.{S} Врева је заглуши |
| атраг низ стрме улице, вранци посртаху, јер им толико беху олабављене вођице.{S} Најпосле кола |
| о што је нова.{S} А оно друго не казах, јер сам мислила: „Емир је богата, ја деце немам...{S} С |
| ате куће, али нисам знала шта је новац, јер све је други набавио, купио.{S} Мени нико никад ниј |
| „О, сваки плаче, и најтврђа срца отац, јер њу, мажену, не даје другу него господару, а господа |
| опи.{S} Сад од њега нико не тражи реч, јер су му „певали и трећи петли“.{S} Но на велико изнен |
| ј помиње, да је дира, да је не наљути ; јер она је њу волела <hi>само</hi> овакву: несташну мла |
| и, по нашем закону, кад би било доказа; јер они не признају..{S} Страшни!..{S} Је ли признао Ах |
| Ја мислим да ћу довека бити муслиманка; јер у мени час као да нешто ври па хоће да прекипи, час |
| вала, брисала, исправљала, преписивала; јер њена Госпођица обраћала је велику пажњу на стил, из |
| мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми нешто говори мој муж, да га, слуша |
| о нам је, Емир, што нам ти ниси јавила; јер ми смо пристале за једанпут.{S} И онда, била је веш |
| S} И мало па виде да се није преварила; јер најстарија од њих, жена од двадесет и неколико годи |
| {S} Али нећу чинити неправду удовицама; јер и оне... само допусти она која је или луда или нева |
| остане годину, па једва неколико дана; јер она у овим годинама гледа да не изгуби ништа од жив |
| у да...</p> <p>— Не, кћери, дођи сутра; јер Фатма тебе воли па ће пристати да пође за невиђено. |
| гледајући га, и чињаше јој се неверица; јер он није имао нежан изглед, и ако је био нежан.</p> |
| да је једна од нас несрећна, него обе; јер ја бих и онда била несрећна... данас сам била љубом |
| камо ли за мужа !</p> <p>— Смем, тејзе; јер, шта ми може?{S} Да ме затвори, или убије.{S} Али, |
| сестрића.{S} То није смела, због мене; јер он би мени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где |
| опазила; а сад видим да је све из мене; јер у мени је сад и светлости и топлоте.{S} И некако ми |
| да га наша Фатма воли, распитај, сине; јер у Фатминим се годинама воли сваки човек који уме ле |
| в на очи, распориће првога кога сретне; јер „од радости се човек опија, од љубоморе луди...“ Ал |
| ако он има какву ману, она је не види; јер човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку види труп, |
| рзо врати само зато да се с њом помири; јер дане које проводи без ње, она не рачуна у дане живо |
| <p>— Душо Емир, ја ти се нећу удавати; јер, колико је год љубави на свету, све је код тебе, ни |
| ријатно.{S} Ми то нећемо никад дознати; јер то мушко што нас хвата за руку биће — муж.</p> <p>— |
| <p>— Само полако, лепим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи |
| а час жалим што нисам мајка, час волим; јер материна је љубав често себична: завиди кад хвалимо |
| затворена кола с једном његовом тетком; јер он је само тој тетки веровао.{S} Кад дође, он тражи |
| , „брак из љубави", овако тужно свршио; јер Сафет их је увредила, рекавши негде да су јој оне з |
| есели, нарочито домаћин, <pb n="205" /> јер сутра ће имати госте, Џемала и Фатму.{S} Он се разн |
| уса, и врло се обрадовах; <pb n="66" /> јер тај мирис јавио ми је да сам добила писмо од тебе и |
| роз кафез мене, мисли: „Ето, срећна!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да и |
| е на добро окренути, лудо моје срце!{S} Јер мој отац пре би пристао да му кћи умре, него да га |
| и на смрт и на зближење и на пад...{S} Јер оне проводе живот анималан: једу, пију, спавају — т |
| атило здравље госпођи вашој мајци...{S} Јер ја своју срећу не замишљам без вашег повратка: ви д |
| орима.{S} Захвали Богу, Емир, ако...{S} Јер ти си одрасла с Францускињом, али си Туркиња; ти зн |
| е већ кадгод помислили да сам мртва.{S} Јер, сва ваша мила писма, мени слата у Солун, ја сам до |
| им-Хасан-бејова, не бих видела Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исм |
| оној хаљини у којој си га испратила.{S} Јер и ако си иста, изгледаћеш му као друга.{S} Ми морам |
| ана као црна, једнолика јесења киша.{S} Јер беј је покаткад задржавао воду дању; ноћу никад, да |
| јући шта мисли његова побуњена душа.{S} Јер он сад ништа не говори.{S} Затвори врата женама, ма |
| Оно пре није била љубав, већ вољење.{S} Јер како је могла бити љубав, кад он: много пута о њој |
| ти.{S} Ноћу Туркиње, дању странкиње.{S} Јер нема ваљда ниједне странкиње која дође у Турску, на |
| прамичак косе, и одмах везуј бошче.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал бени — кач</hi>!<ref target=" |
| ад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те тамо рачунају |
| је тешко од света.{S} И боље овако.{S} Јер да је ово раније знао, па кћер кући довео неразведе |
| е познаје да му отац није телаковић.{S} Јер, на пример, чим твоја снаха, опрости, забремене, тв |
| еђу људима, навикаваће мужеве на њу.{S} Јер после политичке слободе, кад би се она из женског с |
| и узвик, па сваку њену енглеску реч.{S} Јер Мерсије је потпуно подражавала Мис Блак.{S} Кад је |
| p> <p>— Зар је тај узима као хаљине?{S} Јер, и за коња би му требало више времена.</p> <p>А кад |
| ту „свету тајну“ од њена сина.</p> <p>— Јер мој син је...</p> <p>— Променио хаљине, али памет.. |
| „Завиј се, несрећна кћери, ено човека!“ Јер дању, у време молитве, не дају јој да седи у башти |
| анак се бори боље од човека, рече стара јер зна да се Ариф умири и развесели кад год јој хвале |
| весео, мучен својом страшћу, па се трже јер срете оца и брата; мало даље, срете мајку, сестру, |
| их година, али су изгледали много млађи јер су обојили — косу и бркове; трећи, човек испод четр |
| ми смо у тами), новога здравог живота (јер сад нам је живот трулеж), из кога бризга крв, црвен |
| војити; али томе детету се брзо досади (јер он га стиска, да га удави), па неће више к њему; а |
| олуну, у Скопљу, пропагатори светлости (јер ми смо у тами), новога здравог живота (јер сад нам |
| пају у једну врло велику собу с обућом (јер се у оваквим приликама диже с пода простирка), где |
| живота, не сматрајући Нурију за сестру (јер пред сестром не би све говорила), већ само за нову. |
| ки оџаковић!{S} И кад би био богат!{S} -Јер њен отац тражи зета из добре куће, од великог рода, |
| </l> <p>читаше гласно с пуно бола.{S} -Јер сад, што год је читала. мислила је на Џемала.{S} Пр |
| ф, и даде му знак очима да ћути.</p> <p>Јер она је видела да Фатма не зна да је пуцао на себе, |
| , <pb n="124" /> удате за Турке, Грке и Јермене, што говоре турски и пуше као Туркиње.{S} Она о |
| е добар, али није муслиманин, него Грк, Јерменин, или чак Јеврејин.{S} Ти знаш да су и они лепи |
| ко лепо пишете...</p> <p>Није Грк, није Јерменин, а Јеврејин не дај Воже!{S} Муслиманин је.{S} |
| а!{S} Она се само боји да није Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! да није из рђаве куће, из про |
| а о Мадам Вахрам, Францускињи удатој за Јерменина: остала без мужа, с децом, и пошто јој је бил |
| ама нису свесна несреће.{S} Једна стара Јерменка груну се у груди, на покри рукама очи, — да не |
| мислила сам. „За живот!{S} И она стара Јерменка воли га!...“ Ја сам, драга госпођице, сто пута |
| Аристид оваква иста, а да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела.{S} Наша Ариф воли видело |
| дгод видели, Емир-ханум?</p> <p>— Ја... јесам.{S} Ја њега познајем, одговори Фатма збуњено.</p> |
| од две унуке остаде без унуке...</p> <p>Јесен је, позна, оголела као просјакиња; црну влажну зе |
| а пљуштање шадрвана као црна, једнолика јесења киша.{S} Јер беј је покаткад задржавао воду дању |
| ање и запевка; црна, једнолика, дугачка јесења киша лила је из ниског оловног неба.{S} На Јалиј |
| само се чује шадрван, шушти, пљушти као јесења киша.{S} То пљуштање све више баца Фатму у сањар |
| маче да јој је жао младости и живота, а јесењи ветар звижди, уноси, с маха на мах, кроз један о |
| S} Пре три дана, дувао је хладан влажан јесењи ветар, и час се чинио као нечије церекање, а час |
| ћаше Фатми пољупце, говорећи: „А, душо, јеси ли с тетком задовољна?“...{S} Па питала је чак и з |
| завршујући пољупцима...</p> <p>— Душо, јеси ли видела ону шарену кутију?...{S} У њој је све тв |
| p> <p>Да си слободна, ја бих те питала: јеси ли видела моју пријатељицу?{S} Овако...{S} Ја знам |
| ао деца, рече стара озбиљно, пушећи.{S} Јеси ли видела децу: мећу капу на главу, па оно што је |
| си, јер ти је брат отишао на чифлук.{S} Јеси ли казао, за кога ћеш дати кћер коме пријатељу, то |
| ња и у Турској за њега ученог.</p> <p>— Јеси ли ти, кћери, при свести?! викну он наједанпут, ка |
| зрећи, и није смео да је види.</p> <p>— Јеси ли икада помислио, зете, да ти кћи има и душу, не |
| едо?</p> <p>— Шта ће ми хећим?</p> <p>— Јеси ли спавала бар један сат?</p> <p>— Ни један минут. |
| во се сасвим исправи и рече:</p> <p>— А јеси ли, сине, говорио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер т |
| Понекад се засмеју и вичу, питају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај њихов смех!</p> <p> |
| иња, све у црним <hi>чаршафима</hi>, то јест хаљинама за излазак, и с густим црним <hi>печима</ |
| пиринча, па свакојаки <hi>ошав</hi>, то јест кувано воће, па зерде и пилав.{S} Чује ли се с мин |
| </p> <p>Прође и <hi>Кадр-Лејле</hi>, то јест двадесет седма рамазанска ноћ.{S} Минара су те ноћ |
| риграђанке имале су <hi>аврапе</hi>, то јест исечену косу, и врло су личиле на мушкарце.{S} Енг |
| ија</hi> - кутија за <hi>саказ</hi>, то јест смолу из мастикова дрвета, коју турске жене жваћу. |
| </head> <p> <hi>Султан-нев руз</hi>, то јест „нов дан, султан дана у години,“ тако мухамеданци |
| />.</p> <p>У <hi>мусафир-одаји</hi>, то јест соби за госте, не беше ништа турско, само један вр |
| у га прозвали <hi>Бујукбурунли</hi>, то јест носоња, што ће рећи охол.{S} Па како је љут, и љуб |
| дије-хануми, Фатминој <hi>сути</hi>, то јест мајци по млеку.{S} Као у Нуријину старинску кућу с |
| цигару, обуче бели <hi>геџелук</hi>, то јест ноћну хаљину, сву у везу, повади игле из комарника |
| аест; код ње бејаше <hi>меџлис</hi>, то јест скуп жена; свираху, певаху, разговараху се о сваче |
| ави.{S} Како је остала <hi>бош</hi>, то јест слободна, Мерсије јој долази често, час с мајком ч |
| м нечистом делу света нешто од њега, то јест цео он!...{S} Што год би у кући европско, он расту |
| е нестане.{S} Прође и турска јација, то јест доба кад је последња молитва, сестре опет клањаше. |
| хима берберина, Кара-Бурну и чочека, то јест само једне чочекиње.{S} Па се згади.{S} Прљав.{S} |
| и лепши су од венецијанских гондола, то јест пријатнији су за око, весели су, јер су бели, ишар |
| да каже нени и мајци шта пише тејзе, то јест да им изјави поздрав и од ње, и од Госпођице, па с |
| Мадам Аристид.{S} Не кажеш која је, то јест је ли путница или ће да живи у Солуну.{S} Прими хи |
| l:id="SRP19120_N111">Једно око моје, то јест јединче!</note> <note xml:id="SRP19120_N112">О, ка |
| , а Ђулистан-Исмет-ханум Енглескиње, то јест високу културу њине земље. „Францускиње распаљују |
| Емине-Семије-ханум воли Францускиње, то јест воли просвећеност њине земље, а Ђулистан-Исмет-хан |
| суту.{S} После оде на софу свекрви, то јест да јој она закопча гривну, гују с дијамантским очи |
| Паризу.{S} Па се намириса по турски, то јест: пре но што ће се закопчати, смаче кошуљу и намаза |
| hi>велико</hi> нисам умела схватити, то јест схватила сам погрешно: мислила сам да је то нешто |
| .{S} Странкињама су показани ортаци, то јест по две жене једнога мужа, а оне су их радознало гл |
| ене:{S} Зумбрит, Јакут, Ђул, Замбак, то јест смарагд, рубин, ружа, крин: да њини мужеви драго к |
| p>— Доктор-ефенди, сад им је ђердек, то јест прво вече, па ево...</p> <p>Лекару би пријатно, а |
| а.{S} Људи им се зову Шемси, Арслан, то јест сунце, лав, јер целој кући „светле“, јер цела кућа |
| уна.{S} А на свадбу позва сав Солун, то јест сву госпоштину солунску.{S} По Солуну се само о то |
| њим гледала, и како ју је поздравио, то јест да ју је поздравио, и да му је одговорила.{S} Роби |
| ј књижевничкој реклами тако стајало, то јест да је, делом за које је била ова реклама написана, |
| е икиндије..</p> <p>Лето је умирало, то јест премирало, али није умрло.{S} Они златни снопови с |
| , све прашта кад се ради на бољитку, то јест на добру њене отаџбине.{S} Али час-по, па је поста |
| а кога ћеш дати кћер коме пријатељу, то јест своме пријатељу, јер ни најбољи човек нема више од |
| а, ја онога заборавих, кућу разорих, то јест <hi>уништих</hi>.{S} Ја се, драга госпођице, и сад |
| им не даш пуномоћје док их не видиш, то јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу познаш.<pb |
| и више га није ни видела: отишао... то јест протеран у Европу.{S} Кад јој није туђ, што пред њ |
| ила јабучицу, нити бих му чула глас; то јест ако бих спазила нешто на њему што ми се не допада, |
| змијица; и има глас као <hi>неј</hi> то јест дервишку свирку у текијама: тај глас подиже човека |
| n">What!{S} What!{S} What!</foreign> То јест, „Шта!{S} Шта!{S} Шта!“.</note> <note xml:id="SRP1 |
| ћеш имати једно лепо разонођење.{S} То јест, вечерас.{S} Иди на бал код госпође Нисим.</p> <p> |
| р.</p> <p>Појави се један младић.{S} То јест, појавише се неколико младића, и Фатма викну и пок |
| ђеш док не питаш : „Да нема некога?“ то јест гостију твоје мајке и сестара. „Уместо куће, кафан |
| , кад би човек требао да има мира; али, јесте, старој Ајше-кадуни, која је слушкиња у овој кући |
| узимате“ онако, без венчања...</p> <p>— Јесте, зете; а не знам да ли сте чули ви стари да ми но |
| а од тебе остане <hi>бош</hi>.</p> <p>— Јесте, муфти-ефенди.</p> <p>Један од бејова рече:</p> < |
| Покрила си лице, као Арнаутка.</p> <p>— Јесте, али то је... како да кажем, не умем турски да се |
| кну Фатма ван себе од радости.</p> <p>— Јесте, чедо, сута ти долазила.{S} Сад видим да је боља |
| д срца...</p> <p>После додаде:</p> <p>— Јесте ли га ви кадгод видели, Емир-ханум?</p> <p>— Ја.. |
| е: видела си га у вашој башти?</p> <p>— Јесте, слатка тејзе.</p> <p>— И ти би хтела да вам дођу |
| срела са Жаном,“ рече им француски. — „Јесте, Емир-ханум; али где ће се ове наше срести са Жан |
| оседаше за пун сто, они почеше, ћутећи, јести прстима, чак и Џемал!{S} После ифтара, на отворен |
| еправде, али, жене!...{S} Кад имају шта јести, пити; кад имају у шта обући се; кад се за све др |
| нису могле сести доле, а и не би умеле јести прстима.{S} Једнима је ово било смешно, другима н |
| д смокава; па су и старе и младе почеле јести прстима ћутећи, слушајући једну арапску <pb n="73 |
| Донесе се софра; они поседаше и почеше јести прстима, ћутећи.{S} Робиња примаше јела од ашчике |
| >1 рамазана.</p> <p>И ја ћу сад сести и јести, и обући се: како знам за се, први пут не постим. |
| ла уши, а мирис из дућана са свакојаким јестивом, јелима зготовљеним на маслу, испуњавао сву ча |
| лушајући побуњене Цариграђанке, питаше, јесу ли то они црни џакови, оне сени без лица, без глас |
| и, па макар ме истерао.{S} Да га питам, јесу ли жене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S} Ја у Елизин |
| , енглеске путнице занемеше од чуда.{S} Јесу ли то становнице овога прљавог, трошног града о чи |
| толико волим јутрос сам видела сузе.{S} Јесу ли то сузе саучешћа или љубави?{S} Љубави.{S} Ја х |
| ја вера још има такве глупе обичаје?{S} Јесу ли то верски обреди?{S} Зар они прости знају нешто |
| ицу.{S} И ако су се спремиле за чифлук, јетрва јој с ћерком дође још синоћ, како би сутрадан ув |
| о Солун зна да је она, та његова снаха, јетрве опадала, зато он...{S} Кад умре овај јадник (бра |
| а софу.{S} Гошће нису мислиле да су ово јетрве, него ортаци, пошто их обе дочекују.{S} На софи |
| ади цвеће, стоји домаћица Сафет-ханум с јетрвом, обе у плавим свиленим антеријама, и док чељад |
| њаше се грациозна темена, па их Сафет с јетрвом одведе у јашмак-одају, да се развију.{S} Кад се |
| згледало, позва све своје пријатељице и јетрву и синовицу.{S} И ако су се спремиле за чифлук, ј |
| } Њена сестра поклопила се на јастук па јеца; и оне четири плачу.</p> <p>Чу се топ, оглашење су |
| оменила се, остарела; кад у самоћи ноћу јеца, не помиње децу но Османа, а не мисли да одузме се |
| и тепаше им.{S} Свекрва је од узбуђења јецала а нити је додирнула снахи дувак ни косу, као да |
| дрхтали час жуборили, разумеле се речи, јецање, сузе, прсти су јој преко дирака летели.{S} Чак |
| се чинио као нечије церекање, а час као јецање и запевка; црна, једнолика, дугачка јесења киша |
| кјучук-хануму лепезама.{S} Ђулренги узе јецати присећајући се: „О да остави све па да иде за на |
| фереџу велике госпође, због одлажења у Јилдиз.</p> <p>До средње капије у харемском дворишту, п |
| нлија</hi>.{S} Њеног оца зову још и <hi>Јилдирим</hi><ref target="#SRP19120_N68" />.{S} О да је |
| траховито, звали су муштерије млекари с јогуртом и воћари с поморанџама; мали коњи и магарци на |
| иди нежност а не потчињеност, притрчава јој и љуби је у руку.</p> <p>Што јој дохвата махраму, ш |
| , кад је пролазно чамцем поред стричева јој конака; гледао је у башту, у прозоре, с трамваја.{S |
| дему, коју је на свадби имала још очева јој прабаба, неће први пут метнути на главу њена Госпођ |
| га девојчета, па јој дође жао.{S} Заова јој донесе један мали фин ђерђеф (који је она од куће д |
| /p> <p>Па се поклони болесници, омилова јој погледима лепо лице и разголићене груди и изиђе, пр |
| ашена, узе љубити свекрви скут; свекрва јој га вуче и вели:</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар |
| Фатма није ништа разумела...{S} Свекрва јој закопча гривну, а она је пољуби у руку, и чу где уз |
| њом одвоји... сад је здрава.{S} Свекрва јој преде свилу и наједанпут рече:</p> <p>— Од ове свил |
| је да виче, и пробудила се.{S} Свекрва јој не рече ништа, јер је била страшно забринута.</p> < |
| увек постила, па и сад хоће, а свекрва јој забринуто говори:</p> <p>— Хоћеш да постиш, чедо.{S |
| ли ни осећа, толико је мирна; а свекрва јој сеђаше више главе и хлађаше је лепезом.{S} Напољу ј |
| И ако су се спремиле за чифлук, јетрва јој с ћерком дође још синоћ, како би сутрадан увеличале |
| е, ујутру, нашла ситну парчад...{S} Сва јој крв јурну у лице, и чисто јој се очи закрвавише.{S} |
| еданпут, Ариф се сети оне тајне.{S} Сва јој крв јурну у лице.{S} Дође јој да викне странкињама: |
| о робу; али, она се удаје за онога кога јој је њено срце изабрало, па јој се и најружнији свадб |
| ерсију, и први пут узе мислити, од кога јој дана та девојка не долази; први пут се запита: „да |
| је пољубио у руку „на виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже над собом.{S} Али њој је у кр |
| ца <pb n="21" /> је сваком казивала, да јој је мала и мила ученица и васпитаница врло, врло инт |
| јој је мужа родила и снагу му дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад пред њом не запали |
| а“... да му је увек лепа, насмејана, да јој не доведе ортака.</p> <p>Код ових речи Ариф пљуну, |
| би њему све казала, да воли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржаваше страх да је не |
| европском фризуром, него расплетена, да јој у брачном животу <pb n="132" /> ништа није сплетено |
| и лице па узглавље, уздржавајући се, да јој се не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} П |
| викну и леже.</p> <p>Нене је трљаше, да јој поврати моћ.</p> <p>— Умири се, чедо, заспи само ма |
| риф пружи руке као кад се Богу моли, да јој она што скорије дође, па ижљуби и матер и кћери неж |
| тејзе не пошље Фахрије хануму сути, да јој каже због чега сам се за Османа удавала, и да сам р |
| а она их стисну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе последњи дах..{S} Она се мења у лицу и ћут |
| н би јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубазница, кад |
| на име!“ Њему дође веома мило, јер, да јој се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а |
| она пружи руку, с белом крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он то учини обично, чинећи се невешт.{S |
| и ако је не познаје.{S} Напослетку, да јој се јавио неко кога она познаје, она би се нашла увр |
| } То је Мерсијина робиња, коју Ариф, да јој није жао што је црна, зове „Јасмин-ханум“...{S} Уме |
| а си ми жива.“ Она чисто зајаука.{S} Да јој <pb n="214" /> сад каже истину.{S} Како?{S} И да ре |
| е удала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало тражи од онога с ким треба ве |
| не пред чијим је очима одрасла.{S} А да јој је давала пуна недра, она се за њ не би могла удати |
| ша се...{S} Ариф би мислила да спава да јој није охладнела ручица у њеној руци.{S} Мирно, нечуј |
| стељи, сва у бело, расплетена, ваљда да јој бар на оном свету није ништа сплетено, лежи насмеја |
| шом приближује, и како би их позвала да јој виде библиотеку а не сме од Солуњанака и Цариграђан |
| самцу старцу.{S} Пашиница не би дала да јој други помаже, али њена снаха је њен син, а њен син |
| енску антерију од цица, а снахи дала да јој сашије једне беле гаћице, женске а као за мушкарца: |
| ођичиних.{S} Никад није ни помислила да јој ову дивну скупоцену дијадему, коју је на свадби има |
| летеле, као да им је страх дао крила да јој помогну. „Доктор!“ викну она онако страшно као пре |
| оче, брзо, журећи се: тако много има да јој каже, тако много!... „Каква грехота!{S} Глупост!{S} |
| бризну у плач, изненади се, мада зна да јој је та тетка одавно болесна, па се спреми, и седе у |
| ра, па како би она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му казати још и с тога |
| <hi>нова</hi>, хтела?{S} Пет година да јој је драги, и пет вереник: да му отидне сва ижљубљена |
| атма чује да јој дршће глас, и осећа да јој дршћу руке.{S} Погледа је у очи: ...</p> <pb n="159 |
| Она му сасвим свесно и лепо исприча да јој се учинило да нема десне руке, а кад је пробала, он |
| иња јој се обрадова, али и не покуша да јој пољуби скут, пошто зна да она то не да, и не воли, |
| а то не чини.{S} Фатмина мајка хтеде да јој окрене леђа, али се уздржа због Мадам Аристид.{S} Ф |
| , да је води оцу.{S} Ни слутила није да јој је син као заклан, као храст оборен секиром.</p> <p |
| ило, па... к’смет.</p> <p>Фатма чује да јој дршће глас, и осећа да јој дршћу руке.{S} Погледа ј |
| и“, које она толико мрзи, и кад чује да јој каже благо, онаквим гласом као кад се спремао за из |
| ек!{S} Ово ми је јутро било последње да јој донесем воде да се умије и да с њом попушим цигару. |
| адосно смеју и гледају да је преваре да јој пољубе скут...{S} Опет кажем да ове жене имају духа |
| а осети немоћ у ногама, учини јој се да јој срце стаде.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} Шта ћ |
| нивши лице на довратак, учини јој се да јој је тамо све што има на свету, па се трже и оде у Ну |
| оде мислити на Мерсију, учини јој се да јој чује мили, слаби глас : „Слатка тејзе, ја ћу умрети |
| оји је осећала Фатма и чинило јој се да јој отежава дисање.</p> <p>Кад се отворише врата и указ |
| награду...“ А мајка: „Решила сам се да јој никад не отиднем ја прва...“ — „Паметан попушта,” в |
| ињаше као демон, и не знајући чим ће да јој се освети за неисказане муке — он се понова ожени: |
| и она јој се учини ниска као да хоће да јој падне на главу, те осети ону своју познату тегобу, |
| а, с отвореним очима, те жене тумаче да јој је жао младости и живота, а јесењи ветар звижди, ун |
| о лаже, што му не каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат Осман.{S} После себе из |
| е поче да је замишља од своје руке и да јој љуби уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је бил |
| шта не знају.{S} Узму да је миришу и да јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још им |
| ј се чини, ко год би дошао, дошао би да јој се свети и подсмева.{S} И љути се на кћер што од св |
| виче Нурије-ханум уплашено, јер види да јој сестру ухватило верско лудило.{S} А она као да се и |
| е би имао узрока да гледа другу, или да јој доведе ортака; да поштује ону што јој је мужа родил |
| пет:{S} Хи, хи, хи!</p> <p>Она мисли да јој је син као други пут, луд, па се боји његове вике, |
| ри за месечеву.“ Емир-Фатми се учини да јој сестра завиди на срећи, па јој би непријатно...{S} |
| ку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, који она, за срећу, не познаје.{S} М |
| и кашљем ове младе несрећнице, осети да јој се стегоше вилице.{S} Дуго је ћутала, гутајући сузе |
| зар га не би оставила и не сачекавши да јој падне треће венчање?{S} Што да живи с њим лажљивим, |
| игару.{S} Свекрва бејаше пошла к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три младе Ца |
| авршенство, она је свакоме дала знак да јој је та жена интимна пријатељица и казивала је где је |
| ој нешто би криво, жао на Фатму, као да јој завиди, па скочи и рече: „Хајдемо у ненину собу“.{S |
| да се шали, говори енглески.{S} Као да јој је тај језик за шалу.{S} Стисне вилице као Енглески |
| ислећи на Џемала.{S} Чини јој се као да јој је пао с душе један терет под којим није смела, из |
| на оде међу њих.{S} Учини јој се као да јој отац лежи мртав насред баште...{S} Њен кипарис!{S} |
| и, зато је весела, али није хтела то да јој помиње, да је дира, да је не наљути ; јер она је њу |
| ти.{S} Али, шта је то?</p> <p>Уместо да јој нешто одговори, Фатма се приљуби уз њу.{S} Обе се з |
| била на уснама...{S} Он хтеде нешто да јој говори, да је поздрави ваљда добродошлицом, па, чуд |
| але се, она весела невеста...{S} Зар да јој је тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ |
| } После оде на софу свекрви, то јест да јој она закопча гривну, гују с дијамантским очима.</p> |
| другу молитву, моли Мухамеда и Алију да јој сачувају сина од беде, и окрећући главу духну преко |
| умрлих, дотле Фатма вребаше прилику да јој бар стисне малу, белу, милу руку, кад не сме да је |
| кад се Ариф-тејзе сети да моли мајку да јој опише тај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не б |
| Памук“, и без премишљања позва Арифу да јој види сестрића. „Она је куражна и енергична,“ мислил |
| расплетена, с нанулама поврх папуча (да јој се беле атласке папуче не покваре од росе).{S} Кад |
| иј лице!“ Ухвати је за руку...{S} Гледа јој, он први, што је толико година крила: главу, лице.{ |
| а тетка.{S} Чучну према тетки и загледа јој се у мило лице.{S} О колико је се зажелела!{S} Отка |
| смеде погледати: ко зна какав је, можда јој није прилика.</p> <p>— Немој ти тамо нешто Хасан-бе |
| ратила не нахранивши мозак ..{S} И онда јој се учинило као да нестаје, ишчезава.</p> <p>Стара г |
| а није читала, казује јој о школи, ређа јој шта је све читао... „Боже, са мном као с другом!{S} |
| м: висока, права; бела памучна антерија јој раскопчана, вуче се за њом... дугачка; а црна густа |
| !{S} Не, ти збијаш шалу.</p> <p>Мерсија јој затвори уста и силно је стеже, па настави:</p> <p>— |
| его под утиском неописане радости, која јој сву душу обузе, поче друго:</p> <p>Солун, 15 јуна 1 |
| ако, неприметно, отуђивала од жене која јој је била своја, удаљавала се од онога који јој је би |
| јом се она упознала у Цариграду, и која јој често пише, дајући јој савете: шта све треба да рад |
| о.{S} Ако је штогод наше код суте, моја јој мајка то не тражи; ако је штогод њено код нас, ми ј |
| од онога „воденога пута“.{S} Из далека јој се учини црн, после сив, а најпосле, кад се сасвим |
| нене.{S} Видећи је овако веселу, мајка јој узвикиваше: „<hi>Машалла</hi>!“<ref target="#SRP191 |
| грануше: откуд јој та смелост!{S} Мајка јој не би вређала њен бол тако брзо — после три месеца. |
| ње збогом“ обори је у постељу.{S} Мајка јој се уплаши те је онако болесну одведе у Скопље, да с |
| понижава, обоје страшно вичу.{S} Мајка јој је охола, зла, али је честита.{S} А „слатка“ нене!{ |
| рађанка, кћи цариградског паше (и мајка јој је била кћи пашина; она је с овом сестром сестра са |
| p>— Тога...{S} Осман-беја.</p> <p>Мајка јој се грохотом насмеја, како се никад не смеје, и рече |
| већ и да је разговоре, „лече“.{S} Тетка јој наводи хиљаде примера овакве несреће; а она говори |
| у хамам и — запости.{S} Те вечери тетка јој рече:</p> <p>— Ти, Емир, мораш вечерас с њим, па ма |
| ревету, и полако диже покривач, а унука јој се пробуди, отвори очи, па их затвори. „Ја сам те, |
| .{S} И стара са снахом отклања (а унука јој клања само о Рамазану, као све турске девојке и мла |
| и се поред ње и узе је за руку.{S} Рука јој је хладна као лед, њени укочени прсти притиснуше ње |
| уге од својих мужева: љут, суров, — ала јој не доведе ортака.</p> <p>Сутрадан, Фатми се донесе |
| за жену која није никад родила, давала јој недра, те је она за то и зове „<hi>суто</hi>“.</p> |
| нене, њу њена...{S} Њена нене неговала јој душу као нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да |
| ављена још пре дванаест година, стајала јој је врло лепо према сребрној коси и напудрованом лиц |
| ад“.{S} Та ханума чудила се и заклињала јој се да су оне биле тврдо уверене да је она пијана. < |
| <pb n="90" /> и арапској књизи и читала јој њихове песнике.{S} Али, сине, што зна муслиманске к |
| нком од свиле и крупна бисера; а донела јој га њена сута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-бе |
| .. дугачка; а црна густа коса уоквирила јој као смрт бледо лице.{S} За неколико часова очи јој |
| а у своје ружичасто јелдрме и пребацила јој преко косе бели башјорти; а она, наслоњена на оград |
| ле, па кад је дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: „Убио се Џемал-беј“, пошла, заљуљала се и пала...{ |
| S} Висока, мршава, сва бела, на плећима јој се подигла бела памучна антерија: изгледа као нека |
| ика, рече тобоже у шали.</p> <p>А Фатма јој затвори уста шаком и рече:</p> <p>— У гору и камен! |
| сама спреми за молитву.{S} Са шадрвана јој одоше очи на затворен сутин капиџик, а она се не ра |
| ">Les demi-Vierges</foreign>: омирисана јој коса, ижљубљене руке, пољубљена уста...{S} И сети с |
| приликама, неке њене пријатељице: једна јој се пријатељица волела с пасторком, и о томе је њој |
| а.{S} Од „поштених" пријатељица ниједна јој врата не отвара, а све су поштене, осим оне једне.. |
| ој хаљини, округло изрезаној... „Хаљина јој изгледа као какав егзотичан цвет из кога су изишли |
| иним умрлим дететом одболовала је; сина јој, јединца, воли као да га је родила; и своје суседе, |
| о, шта те је на песму окренуло?{S}" Она јој одговара: „На песму ме окренуле две радости: прва и |
| е би тако.{S} Кад оде у своју собу, она јој се учини пуста, празна, и ако је пуна: поред европс |
| ској антерији и старинском чешљању, она јој је новија од свих.{S} Њу је <pb n="50" /> једном пи |
| наједанпут отвори, погледа у слику: она јој заигра пред очима...</p> <p>— То није он! викну про |
| ...{S} Ову ноћ и њена свекрва шије; она јој се загледа у десну руку: како лепо држи иглу, а она |
| је дира, вређа за Мадам Аристид.{S} Она јој је увек завидела на Францускињином друштву, и вређа |
| и скут, ноћну хаљину сву у везу.{S} Она јој скута не даде и рече: <pb n="45" /></p> <p>— О, доб |
| мо овако саме, нене?“ упита бабу; а она јој нежно одговори : „Фатма, чедо, па нас никад није би |
| и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захваљиваше на љубазности црвенећи.</p> <p>Око поно |
| , нехотице скрену очи у таваницу, и она јој се учини ниска као да хоће да јој падне на главу, т |
| вој руци јој је Џемалов прстен, али она јој је под ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но и да ни |
| ао?</p> <p>— <hi>Мужде</hi>!</p> <p>Она јој даде <hi>чејрек</hi>,<ref target="#SRP19120_N54" /> |
| и медена, дај да их пољубим.</p> <p>Она јој поднесе уста, пошто их напући, али их Фатма не пољу |
| јше-кадуном, грдећи њена оца.{S} Кадуна јој уз пут говораше: „Сваки час оваква шетња.{S} Беше д |
| еће европске.“</p> <p>И Нуријина робиња јој се обрадова, али и не покуша да јој пољуби скут, по |
| ; дај, Ђулренги, хартије.</p> <p>Робиња јој донесе два ружичаста табачића, који су много мириса |
| жност ове старице и овога девојчета, па јој дође жао.{S} Заова јој донесе један мали фин ђерђеф |
| Фатма осећа те толике чудне погледе, па јој је неугодно.</p> <p>Фатми су ближе по души чак и од |
| пет или шест година, и пита која је, па јој Нурија каза да је то пашиница, њена сестра, млађа о |
| злази“, Фатмин теча и брат од тетке, па јој час брише очи, час намешта тел, час подиже какав па |
| а час овога обичаја, час оне хануме, па јој је пријатно.{S} И сећа се шта смо све спремали за и |
| урад-Џемалове тетке а своје сут-ане, па јој се чини да није у граду где се родила и одрасла, не |
| се пољупца оне младе и лепе Рускиње, па јој би некако тешко, као да је ово сећање било неверств |
| ти је била у оковима душа, говораше, па јој се наједанпут загледа у дубоке лепе очи.</p> <p>Она |
| учини да јој сестра завиди на срећи, па јој би непријатно...{S} Неколико пута, нарочито у вече, |
| у руку и сети се како ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— Ал |
| на миндерлук према свекрви.{S} Мало, па јој Мерсије донесе сребрн послужавничић с ратлокумом и |
| Цариграђанке, мора остати.{S} Мало, па јој дође и једна другарица.{S} Сву ноћ седеше; у зору с |
| нога кога јој је њено срце изабрало, па јој се и најружнији свадбени обичај чини леп, и воли да |
| ест, говораше уплашено и врло нежно, па јој метну хладну крпу на главу и на срце, чије се брзо |
| а да је једанпут видим неозбиљну.{S} Па јој то рекох.{S} А она ми на часну реч каза да је весел |
| на једну смокву; она узвикну „ааа!“ па јој засузише очи.{S} После чучну крај оградног зида, у |
| криј се од мене, нисам ти више муж!“ Па јој окрете папуче прстима упоље грмећи: „Иди, ниси ми в |
| b n="244" /> поред ње на столицу, опипа јој било и метну јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су |
| рали..........</p> <p>Силан стид натера јој сузе на очи.{S} Њему играху на лицу мишићи и доња в |
| ише на добродошлицу.{S} Стрина и сестра јој доцкан чуле, па доцкан и дошле; и пошто није обичај |
| е !“ Стара је омилова по лицу и омириса јој косу, па оде те смаче с једнога прозора фереџу и от |
| ан обичај, да дају девојку за непозната јој момка, и да жене момка невиђеном девојком.{S} За де |
| олико пута помисли на течу, толико пута јој дође на памет „као за пакост“.{S} Прође доста, кад |
| пут окрете свекрви и рече:</p> <p>— Шта јој је та страна жена, госпођо мајко?</p> <p>— Сестра п |
| буњену, ја сам се питала: „Боже, па шта јој је?{S} Какви су то толико наши људи, и наши обичаји |
| му не помиње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дубоко замисли или је брижна.{S} Понекад |
| е ножем и запушаваше уши да не чује шта јој говори, како је грди.</p> <p>— Не лупај, лудаче! ви |
| нско и немуслиманско, све се зачуди шта јој би.{S} Једне жене је оговараху, друге је брањаху : |
| , и како њену кћер свекрва воли, свашта јој купује и за Бајрам јој прави врло лепе хаљине, скуп |
| ан, више као отац, него као муж; свашта јој је куповао док је била мала, нарочито играчке, и он |
| gn>), што је учила и певању!{S} И нашта јој свирање и певање?{S} Да весели жене по харемима, ка |
| : „Ти си полудела!“ а за гледање, ништа јој не би рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако млада |
| о каније, Фатма са сузама у грлу: ништа јој не може казати...</p> <p>— Није она љута на наше љу |
| кињу, обрадова како се није скоро; кућа јој се учини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али он |
| дочека снаху на ногама с јенђама: снаха јој направи „од земље темена“, с дувком на лицу, па се |
| бледа као смрт а не плакаше: од страха јој сузе пресахле.{S} А а шта се боји?{S} За живот.{S} |
| и говори о светости затвора; Госпођица јој чита романе и описује чари слободе, и у њено меко ж |
| е његова најсветија осећања...{S} Прича јој да му религиозна осећања нису била будна, јер је ду |
| прича као другу, као човеку...{S} Прича јој о Европи много штошта што она у романима није читал |
| аљину, пушта је напред и десно, и прича јој све као другу, жене се буне против неравноправности |
| кут и руку, брзо, без устезања, исприча јој сву тајну њене унуке.{S} Она, плачући од радости, з |
| не му и драге, па је расплете, раскопча јој гривне и хаљину...{S} Не слуша је што зна ово: „кол |
| та, озбиљна а ипак као дете.{S} Притрча јој, у геџелуку, неочешљана, па и неумивена, и стаде да |
| , зна да је то јутарња молитва.{S} Душа јој се некако утишала.{S} Син ће јој доћи пијан као мно |
| а, зове се Мадам Ажил.{S} Да знаш какав јој је био шешир!{S} Плавичаст, или управо неодређене б |
| сусретоше, устаде, јави јој се поклонив јој се и скинув фес...{S} Да се Туркињи јави човек!{S} |
| ријатно; готово се наљути.{S} Па пустив јој руку, скочи, а стара, видевши Фатму онако бледу, уп |
| гнуо, и погурио се...{S} И виде: ковчег јој покривен везеним, од ружичасте свиле дувком, као да |
| аборавила и у она два своја напада, кад јој се чинило да ће умрети, и би јој чудно, и жао.</p> |
| завиделе и дошле јој на честитање, кад јој се кћи испросила, тек после неколико дана.</p> <p>И |
| ир-боје, с њеним сребрним аврапама: кад јој Ђулренги јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибр |
| а знања; испрошена била три године; кад јој вереник дође из места где је са службом, код њих ру |
| ао... то јест протеран у Европу.{S} Кад јој није туђ, што пред њим меће башјорти?{S} Наши обича |
| вира, да им пева...{S} Како да пева кад јој срце плаче?{S} Својим лукавим погледима ако опазе н |
| раније.{S} Обично је обузимала туга кад јој се учинило да он њу не воли као она <pb n="238" /> |
| игра!{S} И како европска жена гледа кад јој муж игра с туђом женом?!{S} Читам, слушам то као ба |
| поменула кошуља, а није поцрвенела кад јој је кћи родила првенче недоношче...{S} О те добре ма |
| згуби Џемала, призиваше смрт, а сад кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли да живи, |
| /foreign>“ узвикиваше срећна Нурије кад јој уђе Емир-Фатма у двориште. где насташе <pb n="138" |
| ољити њен плач, направи весело лице кад јој речеш да не сме у шетњу, прави се задовољна кад је |
| то нема суза.{S} Али зашто да плаче кад јој је он жив и није луд...{S} Отрезниће се, доћи ће јо |
| ејлер-беју, на анадолској страни, и кад јој то нене каже, она заплаче; иначе је мирна, „ћути и |
| већ упита за здравље домаћиново; и кад јој једна четрдесетогодишња ханума, у сукњи и блузи и с |
| ни за кога, само ради живота.{S} И кад јој се чини да чује грозне кораке смрти, она се стреса, |
| иња испрва није ништа разумела; али кад јој Францускиња узе шаптати на ухо (као Туркиња) и она |
| гаде, не понесоше је ноге...{S} Али кад јој се он загледа у очи, она не помисли да бежи, и не о |
| мајка: понекад, кад је у послу, или кад јој нешто није добро, или није расположена, ваздан неоч |
| е а збуњене погледе, и грозничавост кад јој се ђерђефу приближи да види како везе, и ужас <pb n |
| е, по други пут, Емир-Фатма.</p> <p>Кад јој дође с Осман-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, |
| ошуљи и с јапанском лепезом.</p> <p>Кад јој се кћи милује с тетком, она је љубоморна, боји се д |
| ао други <pb n="237" /> пут...{S} Никад јој није ни алузијом поменуо о љубави, а сад јој приђе |
| завуче под комарник несвучена.{S} Никад јој није било овако.{S} Не осећа гриже савести, а ипак |
| Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој није било овако тешко.{S} Оде у једну собу из двори |
| на разумети<pb n="140" /> —жена?“ Никад јој не рече: „То није за жене“, или : „Е, жене, шта оне |
| ора узети, довека је прекорева, и никад јој не верује.{S} Она кроз кафез погледа у голуба, он м |
| јој се као да је лупнула срцем; и никад јој у срцу није одјекнула овако звека ланца с чивијом, |
| к-отосу...{S} Џемалова стрина...{S} Сад јој је јасно што ју је онолико гледала.{S} Али она би в |
| ом прикупљала је снагу за довде.{S} Сад јој се учини као да ишчезава.{S} Клону на миндерлук и с |
| ије ни алузијом поменуо о љубави, а сад јој приђе смело, дрско...{S} Изгледаше као да су се бог |
| на...{S} И чу крик, тужан, оштар, и сад јој је пробо срце: код капије је мајка викнула: „Мерсиј |
| на да се Ариф умири и развесели кад год јој хвале пријатељицу.</p> <p>— Мадам Аристид је дивна! |
| рити о удаји!{S} Сви се згрануше: откуд јој та смелост!{S} Мајка јој не би вређала њен бол тако |
| /p> <p>Па је замоли да му исприча откуд јој је то дошло, да ли се нешто љутила, шта је јела, па |
| {S} Ујутру посла по Ариф-хануму.{S} Све јој исприча.</p> <p>— Није, зете, луда, не бој се!..{S} |
| сама?...</p> <p>Не могаше више, не даде јој плач, покри лице рукама и клону на миндерлук.{S} Ар |
| т, црнкиња пољуби њен јорган, и предаде јој два писма: једно од Мерсијине мајке, друго из Франц |
| стове, па видим...</p> <p>— И ја, упаде јој у реч Мирсаде (што је код харема необично и врло не |
| повуче јој антерију, она спаде: остаде јој откривена глава „Откриј лице!“ Ухвати је за руку... |
| , на рукама, на грлу, у коси, не остаде јој непољубљено, и она се збуни и више га не упита, заш |
| каткад дизала коса па глави.{S} И овде јој се једном учини, да су у комитет узете и жене не шт |
| срћући, побеже одатле као с гробља, где јој се учинило да се дижу плоче и појављују мртви које |
| ça.“ Францускиња из Туркестана.{S} Где јој лудој паде на памет зарицање!{S} То је преживело, и |
| м ушила У хамајлију.</p> <p>Не каза где јој је хамајлија; али, њему то каза љубав, те је раскоп |
| поцрвене, па клече крај миндерлука где јој сеђаше свекрва, и пружи јој руку с гривном.</p> <p> |
| је целивала, и отишла уз врата собе где јој спавају родитељи, али се брзо измакла и изишла из к |
| ла мајка.{S} Стара је чула од Арифе где јој је унука, и крила је од свакога, чак и од снаха, и |
| мисли, осећа, радује се и тугује, и где јој се сасвим чини да је на лађи, да путује у неки дале |
| година, прохтело се да пуши у соби где јој спава ханума, где ја почех песму... <pb n="65" /></ |
| бежи с њим из ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} И понова наједанпут заплака, и наједанпут |
| једно место у књизи, и од прве речи где јој беше прст, читаше, тобоже напрежући се да види, а з |
| .{S} Била је легла.{S} Утрча у собу где јој лежаше нова снаха.{S} Да се није тресла, она би пом |
| теље, и пошто јој измириса лице, наведе јој многе примере такве несреће, кривећи више него икад |
| ом и бршљаном, и пред духовне очи изиђе јој цела слика харемског живота, и на тој слици не нађе |
| е силно растужи и, гутајући сузе, приђе јој, седе крај ње и, милујући је, говораше:</p> <p>— Ду |
| да му брат још није умро.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, али је не пољуби у руку као Европљанин |
| а!{S} Кад се сети како се хвалила, дође јој у земљу да пропадне.{S} И зар се не нађе нигде приј |
| <pb n="158" /> видевши да је лепа, дође јој мило, засмеја се:{S} О, „nešto кад ме види он... у |
| и Мадам, и задрхтавши целим телом, дође јој да викне па да побегне, али не могаде, не понесоше |
| ни јој се као да се нешто свршило, дође јој да се поклопи на диван па да закука.{S} Ариф то опа |
| е.{S} Сва јој крв јурну у лице.{S} Дође јој да викне странкињама: „О, ви срећне жене, спасите Е |
| узимање абдеста, тако је занима; и дође јој да стрчи, да се крај оца и сама спреми за молитву.{ |
| ирис од њега, његове душе“...{S} И дође јој жао што му је опрала пољубац.{S} Он је стваран, а о |
| </p> <p>— Ни један минут.</p> <p>И дође јој неко необично осећање, као да обамире, да умире.{S} |
| то туђе болове не можемо осетити,“ каже јој тетка, а она остаје при томе, да ниједној није било |
| а!“ мисли и јаче се уз њу припија, диже јој ручицу и меће је на своја уста, и наједанпут, нити |
| три месеца и десет дана:{S} Ариф-тејзе јој поче говорити о удаји!{S} Сви се згрануше: откуд јо |
| е доликује човеку, он се насмеја, и узе јој љубити лице, говорећи да то није ништа; он јој је ш |
| лимун и сирће од руже да мирише, и узе јој трљати сирћетом руке и ноге готово укочене.{S} Фатм |
| ро дошла, мајчице! узвикну весело и узе јој мршаву, смежурану руку, јако притисну на њу своје ч |
| три дима и узе плакати: она пуши, сузе јој обливају сасвим мирно и непоцрвенело лице.{S} Опа п |
| ло.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то видела Мерсије, смејал |
| рад-Џемал-беја, изговори Нурије, а сузе јој облише лице.</p> <p>И Фатмина мајка и нене заплакаш |
| е: пашић, <hi>џемал</hi>...{S} Обележје јој је донела она стара Цариграђанка, у антерији, хрци< |
| чери: петак је.{S} Ниди њу веселу: није јој њега жао.{S} И толико му дође тешко што је весела к |
| зи која је мучи; он је то опажао и није јој хтео ништа помињати.{S} Он је њу познавао боље него |
| ; а од жива: погазио је заклетву и није јој више муж.</p> <p>— Хајде, кћери, говори пашиница, и |
| <hi>бош</hi>, то јест слободна, Мерсије јој долази често, час с мајком час с Ариф-ханумом, и ви |
| јој носе скут необично дугачак, Мерсије јој придржава тел, дувак којим јој је покривено лице, ч |
| “.</p> <p>Кад је била за мужем, Мерсије јој долазила испрва непрестано, после никако, чак ни за |
| S} Робиње јој и даље носе скут, Мерсије јој придржава дувак, и, уз свирку и песму, одведоше је |
| е, нити учини по његовим порукама, које јој доношаше она стара кадуна; само се задовољаваше виђ |
| што она у романима није читала, казује јој о школи, ређа јој шта је све читао... „Боже, са мно |
| ри и зарида.{S} Нене је утишава, милује јој косу и говори: „О, моја свилена косо, ја сам те чеш |
| ене долазе да обиђу болесну Фатму; неке јој понуде шаљу, а неке доносе поморанџе, ратлокума.{S} |
| оспођичино.{S} Узе да га отвори, а руке јој дршћу, лепе њене ручице...</p> <p>Париз, 11 јуна 19 |
| е могла да је стегне колико хоће, после јој се учинило да нема леве руке, па доње вилице, па це |
| стаде их љубити страсно, махнито; после јој мирисаше косу, лице; и наједанпут, изненада, једним |
| тања као обично, и ништа више.{S} После јој се вратише нене и мајка и казаше да је болесници бо |
| о, ја сам те чешљала и неговала!“ После јој миловаше руке, тепајући им, па кад виде ожиљак, она |
| ши негде да су јој оне завиделе и дошле јој на честитање, кад јој се кћи испросила, тек после н |
| Туркиње него и поред Францускиње; нене јој тумачи Коран и говори о светости затвора; Госпођица |
| лије.{S} Видећи је веселу, мајка и нене јој обрадоваше се: заборавила је Џемала и са судбином с |
| ина, тетка и теча, неке блиске материне јој рођаке, Цариграђанке, и њен брат од тетке, дошао из |
| ли се брзо поврати и растужи се.{S} Оне јој се учинише заблуделе душе међу које је послао Бог, |
| ама ће казати да је Емир с мужем, и оне јој неће замерити, пошто је сасвим млада.</p> <p>Одмах |
| а кад не мога, она заплака.</p> <p>Оне јој се узеше смејати што плаче.</p> <p>— Ја и да могу, |
| а.{S} Кад њега виде много побледе, усне јој поплавеше, она у доњу усницу зари беле зубиће.{S} Њ |
| д није била жена.{S} Јако побледе, усне јој поплавеше; учини јој се као да се сасвим сврши нешт |
| т мало поцрвене, па нагло побледе, усне јој помодреше, а она их стисну, ваљда као њена кћи, да |
| о за мишицу и поведе је јенђама; робиње јој носе скут необично дугачак, Мерсије јој придржава т |
| им венчањем, с оцем и мајком.{S} Робиње јој и даље носе скут, Мерсије јој придржава дувак, и, у |
| брзо и јако лупање јасно чуло, поднесе јој лимун и сирће од руже да мирише, и узе јој трљати с |
| к ни свекра и свекрву.{S} Отрча, донесе јој чаршаф и пече, баци јој то у лице вичући: „Сакриј с |
| могао узети: млађи је од њена мужа, те јој се не рачуна као отац, по закону...{S} Али, она се |
| , уплаши се да опет не добије напад, те јој рече да легне, и пошто испрати из собе Османа, затв |
| а рашчлањавала на најситније делиће, те јој знам и почетак, и средину, и крај, и знам све њене |
| то се изјада час њој час Ариф-тејзи, те јој буде лакше.</p> <p>Турске жене долазе да обиђу боле |
| се понова разбукта страст за Зејном, те јој поручи да му дође на састанак испод Чауш-Манастира, |
| .{S}" Једанпут ми дође сувише тешко, те јој одговорих: „Ја не знам за жалост, али не знам ни за |
| данпут, кад виде тејзу у невољи, окрете јој леђа. „Колико је ситна,“ говораше једном моја мајка |
| а пред њу, и видев је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и прибрано нареди да трчи с дру |
| нда кад је таласи запљускују целу, ките јој пенама затворене прозоре и шарају капљама кров.{S} |
| head> <p>Јуче јавише Сафет-хануми да ће јој данас на „јутарње расположење“ доћи једна стара цар |
| амишљеним човеком, тврдо верујући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење куће што се зо |
| јој се, ако проговори заплакаће, па ће јој се смејати сестра од стрица. „Зна ли турски овај Фр |
| ></p> <p>— Нек спава, Алије... доста ће јој бати.</p> <p>Пашиница пође софом: висока, права; бе |
| пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта ће чути!{S} Читав час како се мучи |
| ће јој судити, мајчице.</p> <p>— Бог ће јој опростити, сине.{S} Она тога човека воли.</p> <p>Не |
| : пискав је и промукао.</p> <p>— Бог ће јој судити, мајчице.</p> <p>— Бог ће јој опростити, син |
| дога Соломона, а сад задрхта: шта ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се у мом нијету помену сузе |
| е она бити са својим родитељима: они ће јој сутра бити гости на ручку, и на вечери: петак је.{S |
| не, за ситницу; и кад се ућути, нити ће јој очи бити црвене ни лице од суза нагрђено, и да не о |
| и није луд...{S} Отрезниће се, доћи ће јој, говориће јој тако слатко...{S} Робиња је покри шап |
| нија.{S} Јутрос је врло весела: доћи ће јој у госте њени с Јалије, стрина и сестра од стрица.{S |
| а у вече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој „Бујукбурунлија“... да му је увек лепа, насмејана, |
| } Душа јој се некако утишала.{S} Син ће јој доћи пијан као много пута досада, провикаће, па ће |
| отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све писати: утешиће је.</p> <p>Од куће оде без „збо |
| апама по кући: тражи Мерсију.{S} Казаће јој што се гледала с човеком; а што јој се јавно, нароч |
| {S} Отрезниће се, доћи ће јој, говориће јој тако слатко...{S} Робиња је покри шапћући:</p> <p>— |
| оде, па опет леже; али ето онога, шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће венчање“.{S} То јој го |
| ку, с чаршафом, ничице; подиже је: лице јој је мокро од суза! „Мерсије душо, ми сад треба да пе |
| у погледу мишица, руку и грла.{S} Лице јој је најлепше, али то је увек једно исто лице.“ — „Лу |
| ва очи јој чисто утекоше у главу и лице јој постаре.{S} На софи светлуца једна лампица, она зас |
| намештај и француски и турски ; пудлице јој имају француска имена, Фаворит и Мињон, мачке турск |
| а је не види мујезин...</p> <p>Просиоце јој помиње нене, не родитељи.{S} Отац се разговара с ће |
| па не сме.{S} Тек што би изустила, срце јој дође под грло, чини јој се.{S} И наједанпут, спонта |
| х претекосмо.{S} Кад је ухватисмо, срце јој удараше као сатић.{S} Јадна, јадна!{S} Да не беше н |
| , кад све зна, а мисли да је нема: срце јој је залупало необично, и за дуго лупало неисказано б |
| у обоје... дању је облачи, кити; у вече јој узима цвеће из косе, па га затвара у једну ваздан к |
| <p>— Кажи срећно, па онда испитуј, рече јој зет.</p> <p>— Нека је срећно, да Бог да!{S} Али ми |
| пре сунчева захода.</p> <p>— Емир, рече јој сута, обуци другу хаљину, накити се: сад ће ти доћи |
| традала.</p> <p>— Знаш шта, ханум? рече јој муж.{S} Данас ћеш имати једно лепо разонођење.{S} Т |
| какав фини парфим. „Изветрило је,“ рече јој трећег дана Мерсије, а она се застиде што је „ухваћ |
| њујући се. „Сине, погледај овамо,“ рече јој баба и с другог прозора смаче ћилим и отвори оба кр |
| нталке не резонују, само осећају,“ рече јој једном једна странкиња, и она сад види како је то г |
| ескињи први пут дошлој у Турску, и рече јој на енглеском језику: „Туркиње веле да су им на харе |
| помисли да се уплашила за тетку и рече јој да иде да легне.{S} Она оде у своју собу, али не ле |
| му ни то не умеде закратити...{S} Поче јој говорити узбуђено да је воли већ трећа година, како |
| де Нурији.{S} Кад је Нурије виде, смрче јој се, јер она је чула да је и ова Цариграђанка радила |
| но...{S} Спусти руку!“ То рекав, повуче јој антерију, она спаде: остаде јој откривена глава „От |
| њене пудлице, Фидел и Мињон, и запеваше јој канарине.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu! |
| а вечеру!...{S} Пред саму зору, отежаше јој капци, савлада је сан, — заспа.{S} А њена свекрва и |
| } И не хтевши јој открити лица, љубљаше јој дувак с њега, узимаше крајеве с њене дугачке тешке |
| више не занимаше, а њихова кућа чињаше јој се празна. „Како ћемо овако саме, нене?“ упита бабу |
| помисли Фахрије гледајући га, и чињаше јој се неверица; јер он није имао нежан изглед, и ако ј |
| кад ће оне бити слободне.{S} И говораше јој о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Он |
| е сматрани као књижевници.{S} Не усташе јој не што је сматраху као друга, него што су јој већ у |
| све редом.</p> <p>Оне четири направише јој дубока темена, ћутећи. <pb n="184" /></p> <p>Нурије |
| .{S} И њу као да обузе пламен, засенише јој се очи, и у томе, тресак је подиже и ничице обори.{ |
| кице, како си ми лепа!“ Њих три учинише јој се као три слике уоквирене сунчевим зрацима.{S} И ч |
| о лепо име има, а пакосне хануме дадоше јој надимак.{S} Па и ти, Мерсије; нисам знала да си пак |
| Што су похитале баш прву ноћ?“ И дођоше јој чисто немиле, па се трже: прву ноћ се иде најмилији |
| дила и одрасла.</p> <p>Заћута, и пођоше јој сузе.</p> <p>— Што плачеш, око моје?{S} Шта ја више |
| атласке на врх прстију папучице смакоше јој се, а она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: |
| ж ни отров, јер онај кога она воли, муж јој је.{S} Он јој прича, откад је воли а никад је не по |
| ао, па кћер кући довео неразведену, муж јој зацело не би „ударио печат“ за отпуштање, те би дов |
| ћ, да се сама брине за кућу и децу: муж јој не умре него га протераше у Европу за чланак у нови |
| i>харем</hi> не улазе други људи до муж јој, свекар, њена браћа, и један девер, према коме осећ |
| бу за рад, и поклопи се на диван.{S} Би јој чудно што нема суза.{S} Али зашто да плаче кад јој |
| он у собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао да у том њеном устајању види нежност а не п |
| да га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули родитељи: „Завиј се, несрећна кћери, ено чо |
| >ma chère</foreign>“ као што би, кад би јој одговорила турски, рекла „душо“ или „јагње моје“.</ |
| ене, мисли: „Ето, срећна!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да има какву бр |
| ј кући, она овде осети мирис пића, и би јој веома непријатно, нарочито кад уђе један „весео“ и |
| д и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, уми |
| а, кад јој се чинило да ће умрети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече, она угледа кроз про |
| се по кућама, разговарали би се: он би јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је пита |
| на се за њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волел |
| p>— О, њу би снашло оно њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Него да позовемо Ибрахим-ефендију: он |
| некад, он се сувише разнежи, и рекао би јој коју „слатку“ реч, па се трза, јер „то човеку не до |
| и, где човек жени устаје на ноге и љуби јој руку, дохвата махраму, придржава горњу хаљину, пушт |
| а исцепа башјорти са своје главе и зави јој рањену руку...</p> <p>Кад пашиница изиђе, робиња ре |
| д им се погледи сусретоше, устаде, јави јој се поклонив јој се и скинув фес...{S} Да се Туркињи |
| ети он!{S} Обукла се у црвено, на глави јој зелен калпак, седе крај свекрвиних ногу, на један в |
| а радосно, па потрчавши пред тетку сави јој руке око врата и узе је љубити; и она њу љуби и муц |
| и ништа више: припи се уз њу, и остави јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и ту се пи |
| да је од њега слободна (бош), заповеди јој да иде оцу, гадну, надувену човеку, који је учио да |
| видео би да она сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и што слободно тугује, што се из |
| крви из својих шупљих груди...{S} Груди јој се учинише шупље, и кад се из даљине зачу зврјање к |
| гледа <pb n="249" /> у лепо лице, тражи јој погледе: истина слаба, али лепа, лепша од оне три, |
| дерлука где јој сеђаше свекрва, и пружи јој руку с гривном.</p> <p>— Зашто се тако тешко закопч |
| бела платна, мећу је у ковчег и долази јој род да се с њом опрости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и с |
| lles</foreign> „слаткога“ де Мисе, који јој стоји на ђерђефу...{S} Чита песме које је небројено |
| етке кад је био на мртвачком одру, који јој је за живота изгледао мали.{S} Жене, госпође и слуш |
| бре куће не удаје се увек за онога који јој се „лепо јавио“.{S} И овде је родитељево искуство у |
| била своја, удаљавала се од онога који јој је био близу. „То је жена застарелих идеја и глупих |
| вим утишало.{S} Фатма полази путем који јој је показала мухамеданка.{S} Идући њим, биће праведн |
| плавичастим дугачким густим велом који јој крије све лице...{S} А кад се та кола кренуше, из д |
| а грош“...{S} Уђе у своју собу, и сваки јој живац затрепери, јер се сети да ће он у Европу!... |
| да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже на софи п |
| } Ја ћу га испитати.{S} Да видимо да ли јој је срце слободно, или је већ кога заволело.{S} Али, |
| даше и осмехнуше, и упитавши бабу да ли јој нису што потребне, изиђоше и одоше у једну собу окр |
| од тетке, друго од Госпођице!{S} Шта ли јој одговара!{S} Грди је или...{S} Не сме прво Госпођич |
| е, рече Цариграђанка па се засмеја, али јој смех није ишао од срца...</p> <p>После додаде:</p> |
| p> <p>Она слуша Мерсију и смеје се, али јој смех не иде од срца. <pb n="38" /></p> <p>Кад попуш |
| „О, Мис Смит!“ уздахнух ја дубоко, али јој на питање не одговорих.{S} Да сам Туркиња свом душо |
| <p>— Одело јој је, сине, старинско, али јој је нова душа.{S} Слушај, сине мој: ти си Фатми отац |
| у, и напомињала сам јој нешто мало, али јој нисам хтела отворено писати: жао ми је било да се н |
| да изиђе.</p> <p>„Видео је мастику, али јој није осетно мирис.{S} Ја дуван кад гледам не марим, |
| пун месец. „Ђули!{S} Ђули!“ шапће; али јој се тај шапат чудан учини, уплаши се од свога гласа |
| разуме, питајући: „Ко?{S} Шта?“.{S} Али јој румен обли све лице Срећа те се на месечини то гото |
| иђе“ пред човека, и поцрвенивши захвали јој извињавајући се да неће да га изненади — туђинка.{S |
| тила, шта је јела, пати ли од тога, или јој је ово први напад, и какве су појаве његове.{S} Она |
| е отклањала јутарњу молитву, а родитељи јој узели абдест кад се чу чагрљање халке па вратима.{S |
| е тражи; ако је штогод њено код нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу по |
| ућу; а кад се она већ развије и укућани јој виде грдно лице не могући јој ништа — кукају.</p> < |
| и рекла нешто, па не може, не сме, чини јој се, ако проговори заплакаће, па ће јој се смејати с |
| шће се може бити с њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њене ноге нису јаке, да би могле држа |
| изустила, срце јој дође под грло, чини јој се.{S} И наједанпут, спонтано, скиде бисер, скиде п |
| ћи певушећи, мислећи на Џемала.{S} Чини јој се као да јој је пао с душе један терет под којим н |
| сестра по души, Мадам Аристид.{S} Чини јој се да се брзо врати само зато да се с њом помири; ј |
| ркиња) и она у све редом погледа, учини јој се <pb n="126" /> да овде заиста нису само жене нег |
| апиџик, она осети немоћ у ногама, учини јој се да јој срце стаде.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује |
| , и прислонивши лице на довратак, учини јој се да јој је тамо све што има на свету, па се трже |
| ...{S} Па оде мислити на Мерсију, учини јој се да јој чује мили, слаби глас : „Слатка тејзе, ја |
| убављу, и нежно погледа у лекара: учини јој се близу, као свој, што помену <hi>њега</hi>, и што |
| Јако побледе, усне јој поплавеше; учини јој се као да се сасвим сврши нешто бескрајно пријатно, |
| ас и расплете <pb n="26" /> косу; учини јој се да почиње нешто важно, да отвара некаква велика |
| ављем и мушком лепотом порази.{S} Учини јој се да то није њен девер, већ онај непознати, кога о |
| ушкиње.{S} И она оде међу њих.{S} Учини јој се као да јој отац лежи мртав насред баште...{S} Ње |
| пут у животу: кућа њена родитеља учини јој се као хапсана.{S} Крај мора, крај отворених шалона |
| осети за странкињама празнине, не учини јој се да је остала сама, — он је заузео сваки кут њене |
| но дланом своје мале меке руке, и учини јој се као да је лупнула срцем; и никад јој у срцу није |
| е узглављу шаптати своју тајну, и учини јој се да је она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе |
| њена оца да се овако говори!{S} И учини јој се да таван, под, зидови знају енглески; а стидела |
| рдно, како никад — за живот!{S} И учини јој се све мало, ситно, ништа, због чега је некад призи |
| а превари своју пријатељицу!{S} И учини јој се црна, прљава.{S} Како ће да буде код ње на ифтар |
| право ни на сунце и ваздух!{S} И учини јој се да досад на то никад није помислила, па пошто се |
| е су те боре биле до сада?..{S} И учини јој се стара, друкчијих очију, безбојних, а она има заг |
| а: даље је ноге нису носиле.{S} И учини јој се као да се нешто свршило, дође јој да се поклопи |
| стриц и стрина.{S} За време вечере, они јој опазише увезану руку и уплашено је упиташе шта је т |
| ењен...{S} Обуци јој свој чаршаф, метни јој на лице густо пече, па је одведи Нурије-хануми.{S} |
| којој стоји крв још несасирена?“ говори јој неко на ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гон |
| ад живите као сестре, и боље.{S} Покори јој се.“ А мајка, љута, грди сутану, виче: „Никад, госп |
| </p> <p>— Зашто је она несрећна, кад си јој ти срећан?</p> <p>Али он избеже да одговори, љубљењ |
| >— Ако ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-х |
| то јој не идеш.{S} Али у почетку, ти си јој ишла сваки час.</p> <p>Она се промени у лицу, обори |
| ко ти се мајка осећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћи и другарица.{S} Она се теби јадала, ти с |
| д је очекивала француску хаљину а ти си јој купио турску антерију.{S} Она се тебе боји, па зато |
| а, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти исп |
| слиманку, Ариф-ханум.</p> <p>— Зашто си јој набављао европске учитељице, кад си хтео да је овак |
| познајем: ако је заволела једнога, а ти јој намећеш другога!...{S} Сине, сине, ти не знаш шта с |
| S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти јој име дај</hi>.{S} Ти је васпитавај; али, не као мене |
| ијаницу, пропалицу и протераницу.“ Мати јој, осим свога и мужевљег рода, у кућу никога не прима |
| ју нас.{S} Погледајте!“ заврши и обрати јој пажњу на нешто што оне три нове из Цариграда назива |
| кнула овако звека ланца с чивијом, нити јој је икада овако било кад је прелазила авлију и гледа |
| аш да те и неправедно увредила, опрости јој.{S} Слушај, кћери, ово су речи из Корана: „Човек је |
| n>“ Мадмоазел Дарно је задржа, говорећи јој: „Мис Пирсон, то је женско, једна невестина рођака: |
| Христуригу, Немици, удатој за Грка: кћи јој се испросила без њена знања; испрошена била три год |
| и укућани јој виде грдно лице не могући јој ништа — кукају.</p> <p>У Нурије-хануминој кући сви |
| ариграду, и која јој често пише, дајући јој савете: шта све треба да ради за добро своје отаџби |
| грабе која ће је послушати, и, додајући јој оно што је затражила, додирнути руком њену срећну р |
| S} Срам те било!“ А тад брзо, јављајући јој да је од њега слободна (бош), заповеди јој да иде о |
| и, непрестано трљајући Фатму и мењајући јој хладне крпе; а девојче трчи као без душе да послуша |
| ј слатки разговор завршава, затварајући јој уста устима. .</p> <p>О свачему говорише, само не о |
| шља се француски, облачи турски; у кући јој је намештај и француски и турски ; пудлице јој имај |
| пођу Аристид сама својом руком, шапћући јој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф |
| } Отрча, донесе јој чаршаф и пече, баци јој то у лице вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти више |
| > <p>Па извадивши из недара слику, баци јој је љутито, а она је узе блажена, и инстинктивно скл |
| далека, глас чисто промењен...{S} Обуци јој свој чаршаф, метни јој на лице густо пече, па је од |
| ако не зна како везе.{S} На левој руци јој је Џемалов прстен, али она јој је под ђерђефом, те |
| се окрете и опет оде на балкон.{S} Очи јој одлетеше према малом Кара-Бурну: каик јој сад личаш |
| т бледо лице.{S} За неколико часова очи јој чисто утекоше у главу и лице јој постаре.{S} На соф |
| ше се смејати њеној забуни, и подигавши јој пече, бише дубоко потресене: њено зарумењено лице о |
| ином, окрене се Мерсији, а она, видевши јој кроз густи вео само облик лица, погурне је лактом.. |
| м сестрићем била срећна.{S} И не хтевши јој открити лица, љубљаше јој дувак с њега, узимаше кра |
| исам казала крај те приповетке.{S} Крај јој је овакав: „Али лончар је волео и оне црвене црепов |
| му:</p> <p>— Седи с Емиром, сине, читај јој, причај јој; ти си свет прошао и много видео.</p> < |
| Седи с Емиром, сине, читај јој, причај јој; ти си свет прошао и много видео.</p> <p>— Читај, п |
| вако.{S} Не осећа гриже савести, а ипак јој је некако необично тешко, и непрестано је држи луди |
| нађе нигде пријатељ, да им каже!{S} Чак јој није пријатељ ни њена сестра од тетке.{S} Сви су зн |
| она сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и што слободно тугује, што се изјада час њој |
| са стотину жена овако погледала, и увек јој је било пријатно.{S} И сад је обузе једна неисказан |
| р зелен калпак снивала је често, и увек јој нене рекла да ће се удати.</p> <p>— Устани, монањо! |
| не, венчања ми с њим више нема“.{S} Нек јој све кажу други, његова мајка: она не може, само она |
| ј одлетеше према малом Кара-Бурну: каик јој сад личаше на орла што у лету сече крилима море, а |
| вушила је своју омиљену песмицу, а каик јој се приближавао као на ветровима...</p> <p>Цариградс |
| није зашто тејзе одлаже за доцније, док јој се не приближи рок кад има право на венчање.{S} Не |
| иде бео залив, тренутно се разгали, док јој не одоше очи у небо као комад плаве свиле.{S} Из оч |
| лит, са странкињама је дотле добро, док јој оне не дирну у њена национална осећања.</p> <p>— Ја |
| рва воли, свашта јој купује и за Бајрам јој прави врло лепе хаљине, скупоцене... „А зашто и не |
| Ово дана, која год је овде дошла ја сам јој казала, све сам јој испричала као сад теби — сама с |
| асмејао, кад би она роптала, јер ја сам јој била учитељ.“</p> <p>— Хоћеш цигару, чедо ?{S} Дува |
| моја...“ После се мало разгали: „Ја сам јој први.{S} С њим се познаје од пре неки дан, а са мно |
| о пута си срећнија од мене!“ Казала сам јој, и она ми никад више не рече: „Благо теби што ниси |
| атма била у Цариграду, и напомињала сам јој нешто мало, али јој нисам хтела отворено писати: жа |
| е овде дошла ја сам јој казала, све сам јој испричала као сад теби — сама сам се изобличила...{ |
| није оно о замишљеном драгом. „Како сам јој могла писати <hi>то</hi>!“ прошапта и поцрвене.{S} |
| мене, па ме гледаше зачуђено, пошто сам јој била сасвим непозната. „Ја сам погрешила,“ рекох. „ |
| , примим је и чиним се невешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју је извадила из моје кесе. </p> |
| Мерсије јој придржава тел, дувак којим јој је покривено лице, чочеци полазе испред њих, звецка |
| е је, и чудно је погледале.{S} Сутрадан јој је једна од њих рекла: „Ханум, ти ниси никад толико |
| ешило, давало јој наде.</p> <p>Сутрадан јој је било још горе.{S} Чак ни с мужем није хтела гово |
| ? рече Сафет да би прекинула непријатан јој разговор</p> <p>— Отровом, рече Ариф.{S} О Шехназе- |
| ).{S} Кад нахрани и измилова голуба, он јој летну на раме, а с рамена одлете на једну смокву; о |
| још је слуша: ако јој падне махрама, он јој је дохвати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га прид |
| је дохвати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га придржи.{S} Она се овоме радује као оном поздрав |
| , позва свога белог гаћастог голуба; он јој долете на раме ; она га нахрани из скута.{S} После, |
| ити лице, говорећи да то није ништа; он јој је што и стран, туђ човек, пошто би је могао узети: |
| није била ни дању, у друштву!...{S} Он јој узе обе руке, она му то не умеде закратити...{S} Он |
| , она му то не умеде закратити...{S} Он јој пољуби руку, она му ни то не умеде закратити...{S} |
| е споља.</p> <p>Ах, његова мајка.{S} Он јој не отвори.{S} Хоће да је сам.{S} Види себе, дечка з |
| р онај кога она воли, муж јој је.{S} Он јој прича, откад је воли а никад је не помену пред друг |
| чак не да да је послушају робиње.{S} Он јој завије цигару, он запали и повуче два три дима, па |
| гласно насмеје, после да заплаче.{S} Он јој ухвати левом руком десну руку, пољуби је.{S} Кроз ж |
| пече, па је одведи Нурије-хануми.{S} Он јој је као род... сестрић је жене пред чијим је очима о |
| би смели ништа против њега рећи.{S} Он јој је дао оно што и многе хришћанске жене немају — сло |
| и, привија, да га негује, излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од |
| рсти притиснуше његов топал длан.{S} Он јој пружи ратлокума, и наже се да је љуби али у собу уђ |
| То је Осман-беј, њен млађи девер.{S} Он јој је врсник.{S} У Цариград је отишао још дететом, пре |
| је о овоме сањала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење даде једну златну кутију пуну „просута" б |
| а два младотурчина, него и од њега — он јој није муж; и обузима га љубомора кад му се год учини |
| руком да не мора изручивати брашно — он јој џак не тражи.{S} И одмах купи од ње тај џак брашна, |
| и не да да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој је говорно, како ће његов унук пред њим расти као њ |
| p>— И кад си? упита она радознало, а он јој на то питање не одговори, већ јој поче причати како |
| чини као да ће да се онесвести.{S} А он јој дочепа руке и стаде их љубити страсно, махнито; пос |
| заспа.{S} Кад се исповедала муфтији он јој је изговорно ово:</p> <p>— Ханум-ефенди, своје пија |
| зумеју се: она хоће да помирише цвет он јој поднесе своје лице; он појми да омилује Памука, она |
| ико... три дана.{S} Молим те!</p> <p>Он јој опет рече да ће после, док попуши цигару.{S} Она из |
| поштења и узвишеног родољубља изгледао јој је млак кад говори, кад ходи.{S} У његову говору и |
| ости! говораше Сафет врло узбуђено: жао јој беше Арифе.<pb n="58" /></p> <p>— Воли је, кћери, о |
| S} Тешко јој је како никад до сада; жао јој је: она је изгубила оно што у њих девојке чувају ви |
| и видела га кроз кафез.</p> <p>— Допао јој се, Ариф-ханум?</p> <p>— Много, ханум-нене.</p> <p> |
| ум каже: смеју ти се, и, наравно, криво јој је.{S} И после, све с њим, досадиће му се, заситиће |
| иди Фахрије-хануми што је лепа, и криво јој је што јој је глас пријатан.{S} И чуди се, што траж |
| виде, али га осети, па задрхта, и прво јој дође да се гласно насмеје, после да заплаче.{S} Он |
| то зна да она то не да, и не воли, него јој поможе да се изује, и обу јој њихове папуче, али не |
| ну кутију пуну „просута" бисера, и брзо јој диже дувак: очи им се сретоше, душе им се пољубише: |
| лудети од радости...<pb n="85" /> Јавио јој се као познаници Европљанки, новој, оној новој што |
| ком, јер јој се стегле вилице и ухватио јој грч грло...</p> <p>Она плаче за једну увредљиву реч |
| е уме направити ниједног бода, јер, ако јој се откине пуце или копча с антерије, она то не приш |
| имена.{S} Поред овога још је слуша: ако јој падне махрама, он јој је дохвати; ако хоће да обуче |
| у лупа на капији. „Теча!“ изусти, и ако јој срце не каза да је он.{S} Слушкиња отвори... њен от |
| са, стил, композиција, литература, како јој је све то мило!{S} Она све зна лепо, учила је много |
| едаше се у једном малом огледалу : како јој лепо стоји башјорти !{S} И кад би смела од оца, она |
| уди мујезиново „Алла’ екбер“...{S} Како јој је мило то позивање на молитву, њој познато!{S} И о |
| њо, па се опет вратила у Серез.{S} Како јој је она мила другарица!{S} Милија чак и од Мерсије.{ |
| ају, француски.{S} Гошћа се жалила како јој је отац љут, како се врло бојала да их неће пустити |
| увређено Ариф.</p> <p>— Колико има како јој се кћи испросила? брзо рече Сафет.</p> <p>— Њена кћ |
| или с другарицама.{S} Она му прича како јој је било кад га је срела, и да је увек желела изићи, |
| т на дан, и ако је далеко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није говорила; одговар |
| свет, ноћу...{S} Ко би је чуо!{S} Тешко јој је како никад до сада; жао јој је: она је изгубила |
| не испољава, и то ју је тешило, давало јој наде.</p> <p>Сутрадан јој је било још горе.{S} Чак |
| ..{S} Ваљда због одела ?</p> <p>— Одело јој је, сине, старинско, али јој је нова душа.{S} Слуша |
| вече, њен син, дошав из чаршије, весело јој рече:</p> <p>— Мајчице, ја дадох нашу Фатму.</p> <p |
| "...{S} И виде: мртву је купају... тело јој као од белог мрамора, а дугачка, <pb n="285" /> теш |
| де нађе место.{S} Пече је дигла, и цело јој се лице видело.{S} Они су њој били страни.{S} Она с |
| неисказано тешко.{S} То тешко долазило јој је кад види пријатељицу и сети се њене везе.{S} Мис |
| лом; али, кад је отишла кући, променило јој се расположење, и она се љутила, не на пашиницу, ту |
| као лађа.{S} Фатма се радовала, чинило јој се да некуд путује, и ако море, најежено као пред г |
| ена, пресекла би му зубима грло, чинило јој се...{S} После се свега сваки час сећала и сваки ча |
| прошла кроз кућу свога зета.{S} Чинило јој се да је много крива што им није казала све још пре |
| мирисом, који је осећала Фатма и чинило јој се да јој отежава дисање.</p> <p>Кад се отворише вр |
| м „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој се обрадова, али не као човек жени, већ као дете иг |
| ијине мајке, друго из Француске — дошло јој преко Епаминонде...{S} Робиња оде, а Ариф осети од |
| ећа.{S} И уместо да се на њу викне, оно јој се отварају врата, пушта се у кућу; а кад се она ве |
| енутно, некакво тешко осећање, тренутно јој нешто би криво, жао на Фатму, као да јој завиди, па |
| о : „Пало ти је и треће венчање“.{S} То јој говори онај што јој изударао душу — Живот.{S} А как |
| м што та жена за свашта поцрвени.{S} То јој тако лепо стоји.{S} Наше жене никад не црвене.{S} Ј |
| а је требала отићи нени и мајци, али то јој није рекла свекрва, да је не би одвојила од мужа..< |
| њеном мњењу, овако срећне.{S} Нарочито јој се чини да је у неком француском граду, што непрест |
| ..{S} Сва јој крв јурну у лице, и чисто јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту, она, прв |
| се удати.</p> <p>— Устани, монањо! што јој не кажете, бујук-ханум? рече црнкиња улазећи у собу |
| ку.</p> <p>Што јој дохвата махраму, што јој придржава ћурак, све то њој ништа није према ономе |
| аће јој што се гледала с човеком; а што јој се јавно, нарочито што му је одговорила, криће од с |
| -хануми што је лепа, и криво јој је што јој је глас пријатан.{S} И чуди се, што траже да су зај |
| , све то њој ништа није према ономе што јој свашта прича као другу, као човеку...{S} Прича јој |
| рхтавица, и није знала зашто, да ли што јој се малопре учинило да умире лето, или што се вози т |
| е млад, леп, отмен, али она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Напослетку, да јо |
| еће венчање“.{S} То јој говори онај што јој изударао душу — Живот.{S} А како је она њега волела |
| >.{S} Она их одгледа с оним осмехом што јој је раширио румено лице: први пут не осети за странк |
| дело.{S} А она, опет с оним осмехом што јој је раширио зарумењено лице, мислила је: „Гледајте м |
| ислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцрпло сву моралну снагу и изазвало овакву живч |
| и богобојазности, мислити ни на оно што јој је најмилије.{S} Видећи је веселу, мајка и нене јој |
| а кћи Турске, узе бранити чак и оно што јој се чини најгоре.{S} Она, космополит, са странкињама |
| там.{S} Нене ме зове кумријом, зато што јој певам.{S} Размисли, сестро.{S} Кад се удамо: муж, д |
| чице златом везене.{S} Па узе бисер што јој је он дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и све |
| а јој доведе ортака; да поштује ону што јој је мужа родила и снагу му дала, да јој устаје кад у |
| трчава јој и љуби је у руку.</p> <p>Што јој дохвата махраму, што јој придржава ћурак, све то њо |
| а је све знала.</p> <p>— Сад знам зашто јој не идеш.{S} Али у почетку, ти си јој ишла сваки час |
| на један крај Фатмине постеље, и пошто јој измириса лице, наведе јој многе примере такве несре |
| нина: остала без мужа, с децом, и пошто јој је била мала пензија, она је радила; у честитости ј |
| то је од вас лепо, Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руком место где ће сести и она прође поред њ |
| води на пут к светлости.</p> <p>И пошто јој метну теме на скут и руку, брзо, без устезања, испр |
| девојка то нема; на пример Мерсије, зар јој она не би казала?{S} Она од ње ништа не крије, или |
| ашиницу.{S} Њој то би „неприродно“: зар јој не види кратку косу?!{S} Она се некад прерушавала и |
| акити кад зна да ће кући доћи, па макар јој увек и не било до тога, те да му омили кућа и она, |
| евљег рода, у кућу никога не прима, јер јој се чини, ко год би дошао, дошао би да јој се свети |
| е питајући <pb n="243" /> је ништа, јер јој зуби силно цвокоћу, па да не би прегризла језик.{S} |
| ј кући, она се радовала како никад, јер јој се чинило као да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике |
| Она не зна да ли је родитељи воле, јер јој своје милоште не показаше.{S} Дете не дознаде очеве |
| ирота!прихвати њена сестра с муком, јер јој се стегле вилице и ухватио јој грч грло...</p> <p>О |
| ма, неким страним, страшним гласом, јер јој се учини да умире.</p> <p>Колико пута, у болу како |
| } Наједанпут, она испусти огледало, јер јој се учини као да је на лађи.{S} Конак је ушао далеко |
| стеља, и она нема више права на њу, јер јој је „пало“ венчање.</p> <p>У томе, он поче да удара |
| по избору а мужа по опису!</p> <p>Данас јој дође тејзе с најстаријом новом, Фахрије-ханумом, и |
| ући као да су осетиле леш...{S} Кипарис јој се лежећи учини много дужи него кад је стајао и дот |
| а да не изгуби ништа од живота; а живот јој је: кућа, град где се осећа покрет харема, њено инт |
| и, она ћути као да је онемела, и двапут јој се учини као да ће да се онесвести.{S} А он јој доч |
| а он јој на то питање не одговори, већ јој поче причати како му је било кад су се оно једанпут |
| оли, него јој поможе да се изује, и обу јој њихове папуче, али не као робиња госпођи, већ као к |
| <p>Она се загледа у Арифу, и кроз главу јој сину једна мисао, врло лепа, и она се зарадова:{S} |
| ка!“ Јер дању, у време молитве, не дају јој да седи у башти развијена, да је не види мујезин... |
| вље и метну своје лице на њих; из очију јој потекоше топле сузе и сливаху се на хартију, замрља |
| остеља — празна.{S} Она паде на ту милу јој постељу и зајеца.{S} А робиње иду — дођу, радознале |
| Арифу, она похита пред њу и у предсобљу јој нешто шапташе на ухо.{S} Ариф скиде чаршаф и пече, |
| дијадемом од драгог камења.{S} Дијадему јој је намештала Мерсије, а она је плакала за Госпођицо |
| д ње на столицу, опипа јој било и метну јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су разголићене, јер |
| лије, на балкон свога стрица.{S} У зору јој се мујезиново позивање учинило као запевка; тако пр |
| сам је све гледала у уста.{S} Каква су јој уста!{S} Као расцветана ружа.{S} Не смеј ми се: она |
| {S} Робиња оде, а Ариф осети од кога су јој та писма, па не мога одмах да их отвори, но их спус |
| фет их је увредила, рекавши негде да су јој оне завиделе и дошле јој на честитање, кад јој се к |
| задовољно погледа у сваку ствар, па су јој све подједнако миле; и нека у кући помену шта хоће |
| и не помирише: како да је пољуби кад су јој на уснама његови пољупци, и како да мирише њено лиц |
| за душу Емире и Мерсије; у соби где су јој европске књиге, пуно је турских жена, по миндерлуци |
| .{S} И могла је чак отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књигама, својим и своје пријатељице |
| а!{S} Под утицајем својих кћери које су јој се с њене болећиве нежности отеле, она се полако, н |
| Писано је пре неколико дана.{S} Руке су јој дрхтале ]сад отвори друго. ”</p> <l> <foreign xml:l |
| ку више него икад, а оне три правиле су јој дубока темена; Мерсијина мајка узвикиваше: „Ариф је |
| Турске жене, из првих кућа, долазиле су јој, дружиле се с њом као пре, јер она је још „поштена |
| ђашњег неба; од његових грана чиниле су јој се руке.{S} И опет се чуђаше како је велики, као шт |
| роба!{S} О, те три миле душе!{S} Оне су јој оживљавале мртви живот харемски.{S} Оне су подстица |
| чудо, госпођо снахо :{S} Францускиње су јој сродније по нарави, по свему, од Енглескиња.</p> <p |
| је крију од њене девете године, који су јој пре кратког времена, како је писала <pb n="276" /> |
| „Благо њима!{S} Они њу гледају, они су јој ближи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледајући |
| венела, збуни се и обори очи.{S} Они су јој, наравно, веровали и корели је што је урадила као д |
| азумеле се речи, јецање, сузе, прсти су јој преко дирака летели.{S} Чак и они фанатици, „женски |
| покрила једном црном махрамом: живци су јој толико слаби, па да ништа не чује, и да заклони све |
| стрине, да је „гледају“.{S} Просиоци су јој били Солуњани, један Скопљанац: сви богати.{S} А ње |
| твено срце чинило огромно.{S} На очи су јој навирале сузе, а она је падала ничице и изговарала: |
| вој малој Францускињи.{S} Боже, како су јој лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборав |
| ори писма.{S} Била су два.{S} О како су јој оба мила!{S} Једно је од тетке, друго од Госпођице! |
| е опази, нити се сети питати је: што су јој писма „замршена“.{S} Сутрадан, Ибрахим-Хасан-беј ре |
| ико аршина бела платна.{S} Па на што су јој њени снови?{S} С ким ће да их оствари?</p> <p>Сутра |
| што је сматраху као друга, него што су јој већ учинили одликовање позвавши је у своје друштво. |
| ишла пешице још дететом, пре но што су јој обукли чаршаф...{S} Фатма се пред Мерсијом радовала |
| Њене груди биле су разголићене, јер су јој дигли крпу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад се |
| а хаљину никад није тако купила, већ су јој из чаршије доношена лица: гледала их, бирала их, ме |
| на су кад год отац није код куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и зарони главу у јастук.{S} В |
| е и обрадоваше, нарочито Фатма. „Сад ћу јој казати,“ мислила је.{S} Чим седе, она поче говорити |
| е, него да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, |
| у који је милостињу примио...“ Отићи ћу јој ја, госпођо снахо.</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бо |
| згубиле као жене ништа, она све: у кућу јој не улазе ни оне што прерушене иду у Димитријадосев< |
| .{S} Развићу је, раскопчаћу је, метнућу јој га на срце као <hi>она блага</hi>, хартије... па ћу |
| да те закитим...</p> <p>Кити је, дршћу јој руке.</p> <p>— Слатка суто, шта ти је?!</p> <p>— Ем |
| стали...</p> <p>Пашиница ућута, на лицу јој заиграше мишићи и ухвати је у грлу грч; мало, па за |
| p>И Фатмина мајка и нене заплакаше; оцу јој задрхта брада, али он, трудећи се да одржи мушки по |
| били сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: „Губиш другарицу; али и тебе ћемо скоро“.{S} |
| час са слаткоречивим Туркињама, а Ариф јој увек каже „Елиз, очи моје“.{S} Францускиња се узе р |
| киња је час-по нешто бележила, али Ариф јој даде знак да то не чини.{S} Фатмина мајка хтеде да |
| фу.</p> <p>„О!{S} Изведе је, а не казах јој!{S} О кад чује да сам заљубљена!“</p> <p>Фатма се б |
| утиних мачака, Мавиша и Памука, и одмах јој се сети и сестрића, на кога није могла помислити од |
| тма паде на једно шиљте и зарида: страх јој је задржавао сузе, а бол их проли.</p> <p>— Јараби< |
| Одох лепо својој пријатељици и затражих јој кћер сасвим слободно.{S} Она, честита, веровала ми. |
| реликвија — француских писама, из којих јој и сад бије (као кад их је добијала и први пут читал |
| ведног напада своје сународнице и рекох јој да се у земљи где нема слободе не може ништа урадит |
| чаршаф и пече, обриса очи, изиђе: отац јој долази из чаршије.</p> <p>— Добро дошле !{S} Добро |
| цариградским највећим харемима.{S} Отац јој је рођен у Цариграду, тамо је одрастао, школовао се |
| етена, задихана, и иде на софу.{S} Отац јој седи, сав у бело, без свеће, на месечини, пушећи, и |
| ноћи је била у соби сасвим сама, а отац јој је још седео на софи и пушио.{S} Час је ходала, час |
| ..{S} Око ње се скупи сав харем, и отац јој...</p> </div> <pb n="100" /> <div type="chapter" xm |
| ити се тога. <pb n="145" /></p> <p>Отац јој долази петком, нене и мајка сваки дан, а њу виде у |
| а још је вама <hi>жена</hi>.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене.“</l> <l>С физичке снаге у |
| а својином поступате с њоме.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене“.</l> <l>Пуна вам уста: „К |
| е?</p> <p>— Од јуче у вече ич, па фајда јок...{S} Кад нема фајда што да га не пијем ?{S} Ааа! а |
| пољуби хануми скут, црнкиња пољуби њен јорган, и предаде јој два писма: једно од Мерсијине мај |
| аше на кревету покривена лаким атласким јорганом, и изгледаше као да ништа ни мисли ни осећа, т |
| крин, лежи наузнак под црвеним атласким јорганом, гледајући у њу ћутећи; и окрете се зиду, утиш |
| ану жбуновима руже и јасмина и бокорима јоргована, у две грдно велике „рунделе“ као два дивна у |
| це и хелиотроп с ливантама од јасмина и јоргована.{S} Па су се, после, поделиле у четири групе, |
| Фатма збуњено.</p> <p>Колико је бледа, још више побледе и крадом уздахну.</p> <p>— Он ти се до |
| на, што на Истоку значи: зрела девојка, још мало па уседелица.{S} И не чудим се што онако пишеш |
| енчана...{S} Мерсије-ханум одавно чула, још кад си била у Цариграду, али ти није казала, јер је |
| болести пати једна моја тетка годинама, још од своје четрнаесте.</p> <p>— Шта је то, доктор-ефе |
| сестрића.{S} А арапски емири... ко зна, још од Мухамеда!</p> <p>Сви пређоше рукама преко лица и |
| .</p> <p>— Знала сам ја то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Цариграду, и напомињала сам јој |
| ишина је.{S} И ако је децембар увелике, још није пао ни први снег.{S} У ову зору обелеше кровов |
| и...{S} И Донме, што се готово развиле, још нису почеле улицом с људима.{S} И шта би рекли стар |
| ам њега волела..{S} Сад га, чини ми се, још више волим.{S} Или, несрећа је начинила да видим ко |
| нове, дала физичка јачина мушких, људи, још се не ослобођава њина глава, њино биће.{S} Оне, тим |
| {S} Шта ће радити?{S} Да је убије, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме ст |
| ека га у мојој фијоци.“</p> <p>Па ипак, још исти дан, у једном необичном тренутном расположењу |
| рви пут видео.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, и неописана љутина, јер види собу једну: ту |
| ојим је се; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла, и чак не могу да прођем поред ње.{S} А |
| драга госпођице, волим једнога одавно, још како сам вам почела долазити јутром у постељу: млад |
| није.{S} Али тек што се ухвати за резу, још и не гурну капиџик, она осети немоћ у ногама, учини |
| Хисмету, Фатма-Фахреназу, Ниђар-хануму, још неке и — мене.{S} Један је дошао, у име друштва, да |
| и за ручак ни за ифтар.{S} За ифтар су, још пре две вечери, позвати гости.{S} Најпосле се осмел |
| S} Лежала сам три дана, па кад устадох, још ми не беше добро, те му се опет не обукох; и уместо |
| Турака, затуцаних као што је мој отац, још постоји један чудан, један страшан обичај, да дају |
| ете после једног сата или два, милост.. још већа.</p> <p>Он само чује: „Па како би да си у служ |
| е свирка и песма: хануме <pb n="278" /> још нису спавале.{S} Стражари су их загледали, због кап |
| ткуд могу.. зашто све да вам ређам !{S} Још кад су муслимански султани имали столицу у Једрену, |
| мадашње чудо.{S} Што сам се препала!{S} Још не могу к себи да дођем.{S} Ја не знам какви су то |
| бих бојала; али, она је Солуњанка...{S} Још није доцкан, сине, није донето ни обележје, а камо |
| рошње пољупце давала је душа души...{S} Још синоћ је јела врло мало од ифтара, а за суфур је ни |
| молитву, разлеже се и губи у око...{S} Још непрестано је мртва тишина, само покаткад чује се с |
| д њега преседела?...{S} Леп али луд.{S} Још нема пуних тридесет а већ отерао три жене.{S} И за |
| не су криве што су људи неваспитани.{S} Још док је мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говор |
| : за време бола срца не могу писати.{S} Још добро нисам ни узела перо, а већ срце повредим..{S} |
| којом се разговара као с другарицом.{S} Још пре неколико година с њом се могло разговарати као |
| породици туга?</p> <p>— Каква туга?{S} Још се ништа не зна.{S} А мени се чини да ће испасти св |
| прекори је Фатма.{S} Она рече:</p> <p>— Још један теби.</p> <l>Колико сам уздахнула,</l> <l>Сва |
| же, видећи да је тужна и рече:</p> <p>— Још један нијет, да видим хоће ли се помирити:</p> <l>Н |
| би среле с човековим очима, обарај их.“ Још како сам обукла чаршаф, овако су ме училе нене и ма |
| е: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави се |
| их типова.{S} -Једна мало млађа од ње а још девојка.{S} Чепркају по делима турских жена, и нала |
| султанова кћи; али, да је остала његова још само недељу дана...{S} Кад се рашчује, он неће смет |
| ан.{S} Њине жене књижевници звале су га још и „Превазишао Себе“, зато што је у једној његовој к |
| а, чему он не зна имена.{S} Поред овога још је слуша: ако јој падне махрама, он јој је дохвати; |
| ма право да седи под кровом бившег мужа још три месеца и десет дана: да би се за то време измир |
| .{S} Ти познајеш Хиснет-хануму.{S} Која још уме да направи онако грациозна темена као она?{S} Н |
| а лакше поднети.“ Али њу је васпитавала још и њена гувернанта, Францускиња.{S} Кад им је дошла, |
| Осим оца, цела кућа осећа да она Џемала још воли и да му се нада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде |
| оцену дијадему, коју је на свадби имала још очева јој прабаба, неће први пут метнути на главу њ |
| таде само леви бубрег...{S} Па се закла још један ован, жртва од Нурије: он се посла дервишима, |
| метне очи, избелеле, напунише се сузама још како њен син поче онако дрско да <pb n="92" /> се с |
| ем; а кад код куће дигох пече, на очима још магла... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми се бунимо |
| им-Хасан-бејови вратили с Јалије, Фатма још мисли на непозната младића, али је много мирнија.{S |
| .....</p> <p>Прође читав месец, а Фатма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је |
| да су све три биле распуштенице (једна још и сад), и кад их Мис Блак упита зашто су се развеле |
| та малолетна бива.</l> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>.</l> <l>Још јој кажете: „То н |
| овизујући стихове:</p> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>,</l> <l>Ствар од дрвета, хаљи |
| рна.{S} Црна свилена антерија, прављена још пре дванаест година, стајала јој је врло лепо према |
| ужа је било пуно, а на бокорима јасмина још само по који цвет.{S} Она је у једној ружичастој ан |
| Памука, она му пружа своју руку.{S} Она још не погледа кроз одшкринуте шалоне, не сети се да по |
| >............</p> <p>Четврти дан, а она још лежи.{S} Данас може мислити на све: па први њен дол |
| , лудост!{S} Да ју је видео, зар би она још била жива?...{S} Отац није код куће...{S} Па осети |
| че... јела сам зелених шљива,“ рече, па још више поцрвене. — „Није то само од шљива.{S} Хоћеш т |
| се буни.</p> <p>— Глупост!{S} Која вера још има такве глупе обичаје?{S} Јесу ли то верски обред |
| е за текију, виче Ариф.</p> <p>— Па шта још, слатки беј-течо? говораше Фатма грлећи човека који |
| де си га ти видела по Богу? упита гошћа још радозналије.</p> <p>— У кући, у соби...{S} Седела с |
| белим комарником, јер царство комараца још није прошло, зује као пре, а њој је и то монотоно з |
| Ноктима је дирнута рана у којој је крв још несасирена.{S} Она је опет само жена чије је срце п |
| а ноктима дирати рану у којој стоји крв још несасирена?“ говори јој неко на ухо, увлачећи се у |
| а је много крива што им није казала све још пре неколико месеца, кад је чула.{S} Седе на један |
| иле за чифлук, јетрва јој с ћерком дође још синоћ, како би сутрадан увеличале дочек гостију дом |
| ј, дружиле се с њом као пре, јер она је још „поштена жена“, и ако добро знају да није: чуле су |
| ена као она?{S} Ниједна.{S} А у које је још онаква душа као у ње?</p> <p>И после, драга мала, з |
| била у соби сасвим сама, а отац јој је још седео на софи и пушио.{S} Час је ходала, час седала |
| „отерао је за бакалске кесе“.{S} Он је још обилазио око куће где му живи снаха као покајница.{ |
| reign>“ „Пофранцужена Туркиња“, како је још зову турске жене, „она толико воли француски и гово |
| } Од жена које су овде чланови, само је још једна у Солуну, па и она знам да неће доћи.</p> <p> |
| } А шта ће да види?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак и лице покриле, и излазе, пењу се у з |
| ако су Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{S} Неколике старе певаху, помажући људима |
| сад није до Устава.</p> <p>— Устав, не још...{S} Фатма-ханум је слободна.</p> <p>— За ово чети |
| срце три месеца?!{S} У његову срцу ране још незасушене, у њену зарасле!{S} Жене!{S} И бацаше пу |
| , да није грех да их пробудимо? <hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>.{S} Како ће им бити |
| иделе нове, па су им завиделе. „<hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>,“ изусти Фатма шапат |
| е и црнчићи и турски мушкарци којима се још допушта да иду у женски хамам...</p> <p>Људи се вра |
| ме.{S} Али Фатме нема међу њима; она се још не одваја од Џемала.{S} Нурије само ћути, уозбиљила |
| ог да је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније осмехну.</p> <p>— Ја њој не могу ништа; а о |
| као пре.{S} Откад не говоре, а нигде се још не видеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чујем да је н |
| м решетке...{S} Тако ми дође, али ми се још никад није подигла рука.{S} Мерсије, мој муж мора с |
| обријан потиљак Чист је.{S} Закашљао се још уз степенице, и није могао даље док се не искашље, |
| е се и пође по кући, и сети се: „Ако се још једном опијем“...{S} Ту глупу мисао не могаде доврш |
| амирисано...</p> <p>Преко ограде долете још једно, и још једно.</p> <p>— Три одједанпут!..{S} З |
| доше да иду, кад робиња рече: „Намените још једанпут: на кјучук-ханумину срећу.“</p> <p>— Ко с |
| главом.</p> <p>Џемал је отишао од куће још по подне, па се више није вратио.{S} Оне га чекају, |
| S} Она је солунским улицама ишла пешице још дететом, пре но што су јој обукли чаршаф...{S} Фатм |
| ац ти, чедо, добно једно писмо...{S}" И још нешто говори, а ја не разумем, као да не говори мој |
| ж Ибрахим-Хасан-бејове куће и ограде, и још даље, далеко, позлаћују сребрну коњску оправу, а пр |
| } Јавио се мени робињи као слободној, и још, јавио ми се европски: поклонио ми се и скинуо капу |
| /p> <p>Преко ограде долете још једно, и још једно.</p> <p>— Три одједанпут!..{S} Зашто их не чи |
| Скопљу, па се опи брже но други пут, и још учини нешто што дотле никад није учинио — истуче же |
| да зовемо Ибрахим-ефендију, муфтију, и још три стара честита муслиманина:{S} Решад-беја, Шефке |
| лико изненађење свих он сам даде реч, и још закле се, у све што му је најсветије и као муслиман |
| зређао! ..{S} Свако нешто значи...{S} И још шта сам опазила: ми смо чистији од њих; ми се сваки |
| ђе.{S} Тамо све стварно, стварно..{S} И још јаче поцрвене, па узе те изостави те редове, а друг |
| > <p>Послужише их цигаром и кафом.{S} И још по једанпут се поздравише, па почеше да се разговар |
| да с нама седе, па опет тужно: жена!“ И још плач, и песма, и шаптање, и световање, па пољупци, |
| у у официрској униформи...{S} Било је и још неколико турских жена.{S} Говорило се турски, јер д |
| , заспа крај миндерлука...{S} Заспаше и још два млада беја, из „добре куће“, али беспосличари: |
| У петак ћу ти доћи с овом лепом новом и још с две њене пријатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с Ми |
| било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и још многе хануме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се н |
| то ти се јавио, има плаве очи.</p> <p>И још нешто, драга мала.{S} И ако изгледа фин, можда је и |
| ишем, мада се с тим не слажем.</p> <p>И још, врло драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећам |
| а се она од тада буни против наших људи још више; и да припрема за буну свако женскиње наше што |
| " /> му, да га обе моле да једе.{S} Али још није била ни до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S |
| о су сачињавале симпатичан трио.{S} Али још једна је од њих на умору...</p> <p>У овом <hi>Дневн |
| према Нурији, готово љута на њу.{S} Али још за ифтаром, вечерас просто изврсним, расположење ту |
| ?{S} Мир, необичан мир.{S} Пре су имали још два венчања, па онолики бол, и страх.{S} Шта они са |
| ој малој?{S} Ако ми не одговори!{S} Или још горе: ако ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека г |
| Некад, по ваздан држи сточић.{S} Сви ми још мислимо да има нешто што...{S} Ја не умем да се изр |
| па се хвали као ниједна мајка: „Зет ми још није у кафану отишао и не зна шта је кафана; од жен |
| Она се на тетку не наљути; томе се њени још више зачудише.{S} Обучена, накићена, осмехнула се, |
| бити оно што ниси ни имала?{S} Тај лепи још ти није драги.{S} А ко зна, можда је и жењен. <pb n |
| се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те тамо рачунају у зреле девојке. |
| т и на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти још не спаваш, Фатма?</p> <p>— Не спавам, отац.</p> <p> |
| ј децу не би дао.{S} И не хте му казати још и с тога да не би била изобличена као преступна жен |
| л, то је наше име, истина; но ово значи још и <hi>лепота</hi>.{S} Дакле, мој отац је тога мога |
| ње запаре, да моји не побегну на чифлук још сутра, и да ја за толико не виђам <hi>њега</hi>.</p |
| уплашено и скочи.{S} Напослетку, ја сам још млада, душо Мерсије. <pb n="4" /></p> <p>— <foreign |
| зове <hi>Пер Лашез</hi>, и познала сам још из далека гроб слаткога де Мисеа: познала сам га по |
| риграђанина који су се доселили у Солун још пре двадесет година.{S} Ибрахим-Хасан-бејов харем < |
| хну, а Нурије и Ариф рекоше:</p> <p>— О још колико!</p> <p>— Ја то не знам, и ако сам Цариграђа |
| свира на клавиру. „Мајчице, да сам дао још пет, десет пута за Фатмино учење, па не бих жалио: |
| јој је врсник.{S} У Цариград је отишао још дететом, пре њене удаје, па никад није долазио у Со |
| о јој наде.</p> <p>Сутрадан јој је било још горе.{S} Чак ни с мужем није хтела говорити о оној |
| дише, ходи, говори, воли...{S} О, само још да не воли!{S} Ја, драга госпођице, волим једнога о |
| оно после само по себи долази.{S} Тамо још по старински: комшије хватају (у неваљалству) комши |
| век...{S} С младићем сама девојка, и то још ноћу!..{S} Ти си луда!...{S} А зар мислиш да они по |
| ина?</p> <p>— Мајкина, чедо.{S} Све што још имам, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, па... к |
| и, не, немој ми ништа тајно писати, јер још смо у <hi>старој</hi> Турској, где се писма „губе“. |
| лу од страсти, чак заборавља да му брат још није умро.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, али је не |
| >Бујукбурунлија</hi>.{S} Њеног оца зову још и <hi>Јилдирим</hi><ref target="#SRP19120_N68" />.{ |
| :lang="fr">Mon Dieu!</foreign>“ узвикну још срећнија Нурије кад се међу женама, сасвим развијен |
| ристид и Мадмоазел Дарно окретоше да њу још једном виде, она им направи дубока темена и ишчезе |
| жена још је вама <hi>жена</hi>.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене.“</l> <l>С физичке сна |
| 'о са својином поступате с њоме.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене“.</l> <l>Пуна вам уста |
| ежан изглед, и ако је био нежан.</p> <p>Још исто вече, они одведоше Фатму оцу.{S} Нене и мајка |
| екрву...{S} Кад је понова села, свекрва ју је гледала и плакала.{S} Друге се свекрве смеју, а о |
| нешто отац видео !{S} О, лудост!{S} Да ју је видео, зар би она још била жива?...{S} Отац није |
| и, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије кад је одговорила човеку на поздра |
| невешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју је извадила из моје кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више ми |
| ала, и како ју је поздравио, то јест да ју је поздравио, и да му је одговорила.{S} Робиња тапшу |
| година.{S} Гледа ту тетку, стару, која ју је врло волела и од милости је звала „Фатуш“: болесн |
| без свести бацила у некакву струју која ју је носила једном необичном силином, не слабећи ни за |
| ивала да засмејава Фатму; а засмејавала ју је кад год је говорила енглески.{S} И ако је с њом в |
| због тога и не зову странкиње: позвала ју је да види харемско весеље, да га пореди с европским |
| склони сина да се пита Фатма.{S} Питала ју је једна млада рођака, а она, весела и срећна, рече: |
| колико је вредна и честита.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слут |
| да је њој све тетка казала: припремила ју је.{S} Њој се понекад учини да би се пре „небо спуст |
| p>Фатма ником није показала рану, крила ју је као нешто свето, као рану на срцу.{S} Цела кућа к |
| глас и широм се отвара капија: отворила ју је једна црнкиња с белим јашмаком на црној кудравој |
| еговала јој душу као нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буд |
| а скаче из постеље, да бежи.</p> <p>Она ју је научила колико треба да воли своју земљу, да у ње |
| за лудога Осман-беја, доктор-ефенди, па ју је отерао. <pb n="261" /></p> <p>— Да отера овако ле |
| имао је сву, задовољио се.{S} А сад кад ју је изгубио, он види да је воли, колико је воли.{S} У |
| ару кадуну, па од ње ишла сама тамо где ју је с нестрпљењем чекао њен страсни девер.{S} Али кад |
| и велика поборница за женска права, те ју је зато и довела на турску свадбу ноћу, кад је врло |
| , да не посумња да уздише за неким који ју је у пролазу видео,“ мисли нова и утире очи белим му |
| ости.{S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, очешљану и обучену, с цигаром.{S |
| рошле године била је у Турској, и Арифи ју је довела Мадам Макс.{S} Плава, у љубичастој хаљини, |
| S} Он, Европљанин, па...{S} И после, он ју је питао каменчићем у капиџик: хоће ли доћи, она му |
| код њене Ариф-тејзе, остајали сами, он ју је салетао пољупцима, и опет се за њ просила, удавал |
| фиоку, узе једну слику: њена слика; он ју је сликао с башјортиом: ако би је икад видео туђ чов |
| ваку ноћ, кад је била месечина.{S} И он ју је тражио, а знао је да њена рођака има плаве очи, а |
| нам је најлепши, сута ми причала.“ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та њ |
| жати у <pb n="42" /> њиховој кући, него ју је однела код Мерсије, метнула је на Мерсијин писаћи |
| извршен према њој, детету.{S} Преварио ју је луткама..{S} Она се сећа тога вука у овчјој кожи |
| и...{S} Колико ли је боловала?...{S} Ко ју је обилазно?...{S} Каква ли је изгледала мртва?...{S |
| о, и непрестано је држи луди страх: ако ју је нешто отац видео !{S} О, лудост!{S} Да ју је виде |
| од тога дана она не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није посто |
| дадиља и васпитавала као мајка.{S} Како ју је васпитала, тешко њој!{S} Па извињава себе: није б |
| би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао, зар га не би оставила и не сачекавши да јо |
| луша себе.{S} И никад не заборавља како ју је ова несташница једном, кад је била мала, питала: |
| S} Слушкиње и робиње нису разумеле како ју је назвао, али су познале да нешто не ваља <pb n="16 |
| p> <p>Она погледа у руку и сети се како ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и |
| Јалијама, како се с њим гледала, и како ју је поздравио, то јест да ју је поздравио, и да му је |
| чешља је једна младотуркиња, онако како ју је била очешљала Елиза за Фатмину свадбу.{S} Њена се |
| ке трже се.{S} Свака је у положају како ју је сан затекао, гдегде смешном, раскопчане, с косама |
| његов темпераменат се не испољава, и то ју је тешило, давало јој наде.</p> <p>Сутрадан јој је б |
| алова стрина...{S} Сад јој је јасно што ју је онолико гледала.{S} Али она би волела да је умест |
| ам Емину кћер како се воли?{S} Зато што ју је љубио човек?{S} Ти, која нас буниш, говорећи нам |
| олићене, јер су јој дигли крпу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад се усправи, рече:</p> <p>— |
| иделе су је небројено пута.{S} Једанпут ју је Нурије-ханум дала Фатми, а она је није смела држа |
| скоро није видела Нурије-ханум, а какву ју је волела, и по своме обичају мењала је место непрес |
| а за васпитавање турских жена“.{S} Ариф ју је гледала и тужио се смешила.{S} Њом овлада један н |
| е клања Емир-Фатма, стаде на њ окренута југу и уместо кратке јутарње молитве, она изврши некакв |
| ање белим јашмацима: свих шест окренуте југу падају ничице и устају.{S} Соба је из дворишта; на |
| у земљи где су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој није потребан нож ни отров, јер онај |
| ели на улици.</p> <p>— Ромео је говорио Јулији, кад је наслонила своје бело лице на руку:</p> < |
| уским романима, тражиле „прво зближење” Јулијино с Морисом, и „први пад“ Госпође Бовари с Родол |
| је лепезом.{S} Напољу је била несносна јулска врућина, те је, по солунском обичају, све скроз |
| ом, ловорово лишће у башти према врелом јулском сунцу мирисало је некаквим тешким мирисом, који |
| Фатма чита теткино писмо:</p> <p>Серез, јуна 1905.</p> <p>Прошло је по ноћи, сви спавају, а ја |
| у, лепе њене ручице...</p> <p>Париз, 11 јуна 1905</p> <p>Драга мала,</p> <p>Данас у подне, враћ |
| ништа везано, сплетено.</p> <p>Солун, 2 јуна 1905.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p>У мени с |
| ђичино; чита теткино:</p> <p>Скопље, 14 јуна 1905.</p> <p>Емир, срде моје,</p> <p>Ти си имала н |
| а писма.</p> <pb n="68" /> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> <p>Слатка тејзе, дођи што пре, не могу б |
| ушу обузе, поче друго:</p> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p>Добила с |
| иђе пред другове?!{S} О, сиромах, горд, јунак, мушко!{S} Али ти си, душо, сад слободна...{S} Са |
| волеле да их описују као Французи своје јунакиње из романа.{S} Оне живе у Турској, а сањају о Ф |
| а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави се да не мари; а овамо: чим неко лупне ха |
| да је победим, па после да славим своје јунаштво...</p> <p>Драга госпођице, колико је лепо у Бе |
| па сам срећна, али за колико?...</p> <p>Јуни.</p> <p>Снила сам да је Мерсије заљубљена у њега, |
| и да сажаљева странца и путника.</p> <p>Јуни.</p> <p>У она два напада, ја сам се бојала за живо |
| би ме и добро растужило као зло.</p> <p>Јуни.</p> <p> <hi>Она</hi>... стално иде с њим...{S} Ос |
| иградске обичаје, што допуштају да жене јуре улицама откривена лица, да слушају дрске љубавне и |
| андркала по крупној, неравној калдрми и јурила према чаршији, спустила се и окренула према Хами |
| ато што је бескрајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с другарицама, или се играмо лончића и ор |
| у, нашла ситну парчад...{S} Сва јој крв јурну у лице, и чисто јој се очи закрвавише.{S} Ох, да |
| Ариф се сети оне тајне.{S} Сва јој крв јурну у лице.{S} Дође јој да викне странкињама: „О, ви |
| што треба, јер је свесна, зна да је то јутарња молитва.{S} Душа јој се некако утишала.{S} Син |
| <hi>сабах</hi>?...{S} С минара се чује јутарње позивање на молитву, разлеже се и губи у око... |
| таде на њ окренута југу и уместо кратке јутарње молитве, она изврши некакву дугачку: тридесет п |
| јавише Сафет-хануми да ће јој данас на „јутарње расположење“ доћи једна стара цариградска пашин |
| сирћетом.</p> <p>Фатмина нене отклањала јутарњу молитву, а родитељи јој узели абдест кад се чу |
| :{S} Џемала нема.{S} Његова мајка клања јутарњу молитву, али сад не пада више пута но што треба |
| ије спавало, настала је журба од ранога јутра, спрема, врачање, као и ноћу, ко ће да обуче неве |
| е се не одваја; по кући се ори песма од јутра до мрака, само певају као тице“.{S} Жене се погле |
| ви све па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро било последње да јој донесем воде да се умије и д |
| .................</p> <p>Децембарско је јутро.{S} Ариф се пробуди раније но обично, и окренувши |
| службу у Скопљу.</p> <p>Једно пролетње јутро, у кућу њена свекра дође друго мушко, за њу потпу |
| о сутрадан, није знао да ли је вече или јутро: отварао је очи, затварао их и сањао да избија дв |
| х погледа у очи?{S} Па као невеста прво јутро: крије очи...{S} Она се њима учини болесна. „Шта |
| жења, њена прилика, врати је мајци прво јутро; и она, сирота, заведена, седе, седе, док се најп |
| вако јутро, као што се сунце рађа свако јутро.</p> <p>— Госпођо мајко, због чега Ариф толико во |
| уображење.{S} Њен дух се обнавља свако јутро, као што се сунце рађа свако јутро.</p> <p>— Госп |
| солунских богаташа, у једно лепо мајско јутро, зауставише се кола; и док кочијаш, Арнаутин, у а |
| Османом не састави ни три месеца: једно јутро пређе преко пута без питања, и он је — отера.{S} |
| ђе година дана како се вратио.{S} Једно јутро иђаше улицом замишљен, невесео, мучен својом стра |
| љућаше се за свашта...{S} И једно лепо јутро, жена нешто сагреши.{S} Грдан грех!{S} Даде на за |
| томе, она уђе и не рекавши му ни добро јутро, клече и обухвати му колена, притисну на њих свој |
| Ајше-хануму, њен глас „ухваћен“: „Добро јутро, Сафет-ханум! <pb n="80" /> Како је Шехназе-ханум |
| ољупцем на уснама, па ће им рећи „добро јутро" и гледати их у очи!...{S} Сад је она као оне из |
| о и дете) да ћемо му се осветити.{S} То јутро, имао је две жене; то вече, ниједне: обе га остав |
| {S} Скочи, уми се, па цигару.{S} Она је јутром тужна и кад нема узрока; али кад попуши цигару, |
| давно, још како сам вам почела долазити јутром у постељу: млад, леп, мио; али томе сам човеку д |
| чук-ханум, какав је ово омар данас?!{S} Јутрос рано изиђох на балкон, а оно море ври, преврће к |
| зната младића, али је много мирнија.{S} Јутрос је врло весела: доћи ће јој у госте њени с Јалиј |
| сузе...</p> <p>Ја сам ово писмо почела јутрос рано, писала сам га ваздан и нисам га завршила.. |
| ена, сва у црвено:{S} Радост.</p> <p>Од јутрос сам учинила нешто што никад: задрмала сам решетк |
| а оне немају душе колико ми.{S} Мени је јутрос позлило, једна укућанка је чула, а није дошла, и |
| ма, и дах... као последњи дах лета које јутрос умре, и спустише печа, која малочас беху подигле |
| уче сам била тужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њ |
| епим плавим очима, које ја толико волим јутрос сам видела сузе.{S} Јесу ли то сузе саучешћа или |
| ан живот — умирала је Мерсије...</p> <p>Јутрос Ибрахим-Хасан-беју дође из Европе, из Париза, пи |
| нога кога волим.</p> <p>Октобра.</p> <p>Јутрос смо устали рано, како нам није обичај, и он ме ј |
| не улази код Џемала, јер пости.{S} Оне јутрошње пољупце давала је душа души...{S} Још синоћ је |
| репукло би ми срце.</p> <p>30 априла, у јутру.</p> <p>С друговима и ноћу и дању...{S} И мушки и |
| Кад бих нешто ја као друге излазила и у јутру и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим — д |
| из, 30 јануара 1907</p> <p>Ја, бремена, јуче гледам где једу кувано воће, а оне се не пошалише |
| за чифлук.{S} Како ћу тамо без тебе!{S} Јуче нам је правила посету једна Цариграђанка, зове се |
| и, умрла бих.{S} Умало не заборавих!{S} Јуче ми гледала Азизе-кадун... у карте, па ми је рекла |
| а ме мртву видиш, госпођо мајко!“...{S} Јуче оне тако говоре, а ја их слушам, па ми се смркава. |
| ашно, као да ћу да изиђем пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле |
| м биће тамо сута, па ће проговорити.{S} Јуче, кроз кафез видех Али-агу: стар, има сто година, б |
| е, ханум, видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су били у конаку код Хасан-беја, договарали се...{ |
| } Зар ће он мене узети кад је принц?{S} Јуче прође пешке: принц!{S} И видех га на колима: принц |
| бих да знам тога твога Жутог.</p> <p>— Јуче је био у црном капуту, али он је мени Жути Врскапу |
| плач, не одговоривши свекрви.</p> <p>— Јуче си преда мном пушила, а ја сам ти то одбила на бол |
| ржава дуго на једном предмету.</p> <p>— Јуче сам видела Жути Врскапут...{S} Сретосмо се, он ми |
| колико дана, она се покаткад осмехне, а јуче се обукла и закитила.</p> <p>— Е, хвала Богу! вели |
| аа!</p> <p>— Зар не пушите?</p> <p>— Од јуче у вече ич, па фајда јок...{S} Кад нема фајда што д |
| } Пета година, а њој се учини као да је јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој клиз |
| лекар рече „онај Мурад-Џемал-беј што се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћути, ова млада де |
| То је за оним Мурад-Џемал-бејом што се јуче...</p> <p>— Опио, прекиде га Ариф, и даде му знак |
| за час прешла па десето.</p> <p>Она ни јуче није постила, није могла; а њеној сестри, у овом с |
| ml:id="SRP19120_C6"> <head>VI</head> <p>Јуче јавише Сафет-хануми да ће јој данас на „јутарње ра |
| не“. — „Од чега мука... овако рано?“ — „Јуче... јела сам зелених шљива,“ рече, па још више поцр |
| фенди.{S} Њина писма су нежна увек; али јучерашње...{S} Ја сам у њему осетила њине сузе онде гд |
| SRP19120_N63" /> </l> <p>Ништа више.{S} Јучерашњи датум.{S} Отвори треће много узбуђена.</p> <l |
| канарина, полете, јадна, према прозору, к светлости, врати се, удари крилима о зид, па у један |
| ајке ми је и од оца.{S} Све било, па... к’смет.</p> <p>Фатма чује да јој дршће глас, и осећа да |
| прошли петак (наш празник!) ја пишем, а к мени уђе отац.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да ми |
| запали цигару.{S} Свекрва бејаше пошла к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три |
| мо ли младој девојци која није ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу његову |
| оне некад скупе код неке на посело, па к њима уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно им виче: „Ууу! |
| Лутка!“ проговори Ариф, и окрену поглед к Францускињи, Мадам Ажил, коју једанпут у писму помену |
| ође, опет беше тужан.{S} Друг га поведе к најлепшој, али он с пуно одвратности окрете главу...{ |
| ој десној руци...</p> <p>Уместо да пође к њој, да је убије, њен отац измаче се од ње далеко, ух |
| а косу не пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к њему и поче нежно, показујући му једно стакалце:</p> |
| робуди раније но обично, и окренувши се к прозорима, она чисто весело узвикну: „<foreign xml:la |
| ј воли.</p> <p>Оде с Мерсјом у двориште к мужу, човеку од педесет и једну, две године, у ловачк |
| је подиже на своје теме; она га привуче к себи, омириса му лице муцајући:</p> <p>— Боље те нашл |
| е му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к вратима да она уђе, а мајка му се задовољно насмеја и |
| н га стиска, да га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује, у бунцању тражи то дете.{ |
| јем први пут!{S} Пошто су сишле, пођоше к мору, које се час-по заплави између кућа.{S} Фатма се |
| trez!</foreign>“ и врата се отворила, и к нама ушао <hi>тај</hi>, и поклонио нам се, и представ |
| д би к нама ушао... не крите лице!... и к нама ушао Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам |
| о сад чуле куцање по европски, и кад би к нама ушао... не крите лице!... и к нама ушао Мурад-Џе |
| мо биле.</p> <p>Фатма од чуда не долази к себи.</p> <p>— Ти не верујеш, душо?</p> <p>— Каква см |
| ” вели добра нене. „И ако бисмо примали к срцу све што нам се учини као увреда, ми ни с ким не |
| онај други Браон Фес, као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Тога ниси помињала! упи |
| ошена, она од изненађења не могаде доћи к себи. „Каква Фатмина прошевина!{S} Чудновата шала!“ У |
| ца једна лампица, она застаје, диже очи к небу, пружа руке: проси милост од Господа, као просја |
| , тејзе!</p> <p>А његова мајка диже очи к небу и рече :</p> <p>— Нема Бога осим Бога, Мухамед ј |
| дитељ, рече он, поклони се, па диже очи к небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ја сам дао реч... |
| кла му се, намирисала му се, сад потрчи к прозору, намешта око на разређене шалоне, сад задрхти |
| риге.</p> <p>— Ја опет волим...{S} Смем к њему.{S} Однећу му вечеру.“</p> <p>То рекавши одскаку |
| Бејаз-Куле, појурила су широком улицом к Депоу, дошла дотле и скренула крај мора, па ту стала. |
| пре суфура; али на што, кад није могао к мени: жене.{S} О, ви нове турске жене!{S} Наш верски |
| !</p> <p>А Осман-беј, погледајући жудно к вратима, рече:</p> <p>— Толике муке видела, како прич |
| нова, прва нова која нас изводи на пут к светлости.</p> <p>И пошто јој метну теме на скут и ру |
| кћи није верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ После три дана опет их одазваше:{S} Рашиде-хан |
| .{S} Што сам се препала!{S} Још не могу к себи да дођем.{S} Ја не знам какви су то родитељи, ка |
| ате кућу с крова.{S} Ви приносите браду к пламену.{S} У мутну реку ви изручите крчаг воде с бис |
| латна а ипак печа нису дигле: отишле су к Депоу.{S} С времена на време, Фатма је осетила да је |
| у!{S} Седела је с оним што говори <hi>к-к</hi>, тако тврдо.</p> <p>— Једанпут само, и више га н |
| е ?...{S} Је ли с оним што говори <hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја сам на њега већ и заборавила, а |
| јну!{S} Седела је с оним што говори <hi>к-к</hi>, тако тврдо.</p> <p>— Једанпут само, и више га |
| ије ?...{S} Је ли с оним што говори <hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја сам на њега већ и заборавила, |
| е су старе, све верују у судбину, у <hi>к'смет</hi>.</p> <p>У овој кући, ноћас, као да је био к |
| l>С физичке снаге у поносу своме</l> <l>К'о са својином поступате с њоме.</l> <l>Још јој кажете |
| Четрнаест ноћи како ниси његова!</p> <p>К њој уђе свекрва и рече :</p> <p>— Узела си, чедо, зем |
| у она с чуђењем, па се насмеја.“</p> <p>К њој полете Нурије:</p> <p>— Емир!{S} Кључ!...</p> <p> |
| нај други Браон Фес, као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Тога ниси помињала! упита |
| амо оно што му је писано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је |
| Али како се то смејеш : „Ка!{S} Ка!{S} Ка!“, као кад какоће кокош!</p> <p>— Или кад гаче гуска |
| ум !{S} Али како се то смејеш : „Ка!{S} Ка!{S} Ка!“, као кад какоће кокош!</p> <p>— Или кад гач |
| е пости, само ја, рече ашчика, и похита ка капији, јер је чула лупу месара с месом на једном ма |
| , тобоже онако, да се прошета; кад пође ка капији, слуга се спремаше да га прати, кријући се.{S |
| чу бахат: оне скочише, и Нурије полете ка капији, а пашиница у собу, где спаваше Фатма; чучну |
| да су ту мртви.{S} И најпосле скренуше ка једном кућерку што се бељаше према месечини као да ј |
| мин-ханум !{S} Али како се то смејеш : „Ка!{S} Ка!{S} Ка!“, као кад какоће кокош!</p> <p>— Или |
| овде (учини прстом по челу као да пише) кад смо на свет дошли, мора нам прећи преко главе.{S} Н |
| <p>Кад јој дође с Осман-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој се обрадова, али не као |
| ...{S} Устала!{S} Зашто данас пре њега, кад увек устају заједно, заједно се умивају и облаче и |
| олео није као ја њега.{S} Ја мислим да, кад бисмо се понова растали, ја бих умрла.{S} Овде, дах |
| ла заборавила и у она два своја напада, кад јој се чинило да ће умрети, и би јој чудно, и жао.< |
| којим је малочас изишла пред Мухамеда, кад је клањала, и иде у конак, да се са синовљим гостом |
| и строго.</p> <p>— Па што питате куда, кад знате? рече она као љутито и не гледајући га.</p> < |
| о дише — заспала!{S} Одмах после ручка, кад би човек требао да има мира; али, јесте, старој Ајш |
| , много!.. о чему ни појма нисам имала, кад сам седела с тобом загрљена с лицем на лицу.</p> <p |
| е је испитује кад га се највише сећала, кад је била сама или с другарицама.{S} Она му прича как |
| ко то да га волиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш пешице?“...{S} Питаћете, шта каже мо |
| S} Она је у ово двориште ретко улазила, кад однекуд дође, никад више.{S} А кад се врати у башту |
| страх, за који она досад није ни чула, кад осети да је нестаје; нагло се подиже и заиска воде, |
| ећ поче, врло узбуђено:</p> <p>— Фатма, кад сам пролазио мимо вашу кућу, клецала су ми колена, |
| „Откуд да се вода бели усред бела дана, кад се сунце чини као какав огроман пожар!“ рече Фатмин |
| после никако, чак ни за време Рамазана, кад рођаке и пријатељице не иду једна другој само ако н |
| јзе није дошла.{S} Прође много времена, кад се Ариф-тејзе сети да моли мајку да јој опише тај б |
| ше се гласови на месечини као месечина, кад она улете и облете софу смешећи се на све жене, на |
| ој кући је она: куд год погледам — она, кад год очи склопим — она.{S} Ово није твој „стари Џеми |
| упита:</p> <p>— Зашто је она несрећна, кад си јој ти срећан?</p> <p>Али он избеже да одговори, |
| > <p>Како се изненади Ђулренги, робиња, кад уђе у софу и затече девојку с чаршафом.</p> <p>— Аа |
| Упамтих је, и вратих се.{S} Прексутра, кад му је био ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у |
| е: ако се младожењи не допадне невеста, кад је, и венчану и њему одведену, први пут види, он је |
| памет „као за пакост“.{S} Прође доста, кад се чу лупа на капији. „Теча!“ изусти, и ако јој срц |
| -ханум ваљда није била ни до пола пута, кад се зби једна необична природна појава.{S} На небу с |
| а у свекрвину собу.{S} И често се сећа, кад се једну ноћ сакри у метле, и они је тражаху до пон |
| ије казала све још пре неколико месеца, кад је чула.{S} Седе на један крај Фатмине постеље, и п |
| а је пита хоће ли да му буде љубазница, кад да се састају, и где?{S} Тамо, испод Чауш-Манастира |
| Ибрахим-бејовима да им сад све исприча, кад није раније.{S} Али тек што се ухвати за резу, још |
| ољење.{S} Јер како је могла бити љубав, кад он: много пута о њој говорио, свега је двапут видео |
| олена, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и м |
| дох да је обиђем.{S} Она писну као црв, кад мене виде; а ја помислих: „Заволела ме, нема ни мај |
| олим овако,“ рече без страха Господњег, кад чу страшну и пријатну причу.{S} Њој је и пријатно, |
| аротуркиње, чак и твоја мајка: понекад, кад је у послу, или кад јој нешто није добро, или није |
| етрнаест година, — метне пудер понекад, кад пође на неку свадбу, ноћу.{S} И тако обучена, зави |
| као понеки у Европи, како прича Мехмед, кад не може да узме ложу, не иде у позориште.</p> <p>И |
| оспођо мајко, није да нећу.</p> <p>— Е, кад не можеш, чедо, ти пости; али... ноћу буди с мужем. |
| мирисао на рибу; али час-по, на махове, кад би духнуо западни ветрић, осетио би се мирис ружа, |
| S} Како је није било страх од ње мртве, кад она не сме код мртваца?{S} Али она се њој није чини |
| свим видеше да није требало да су овде, кад устаде мати, метну уста на кћерино ухо и гласним ша |
| на њу.{S} Јер после политичке слободе, кад би се она из женског срца и духа појавила на улицу |
| } Ово је нешто велико, крупно.{S} Боже, кад чује Фатма!</p> <p>Најпосле уграбише прилику, те Ме |
| ију и Ариф-тејзу.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би могле гледати у свет |
| миње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дубоко замисли или је брижна.{S} Понекад му се з |
| идела оца да не заплаче кад кћер удаје, кад се с њом прашта, испраћа је мужу.{S} И једна стара |
| томак, рече Фатма.</p> <p>— То доцније, кад не лежите, рече доктор гледајући Фатму.</p> <p>И до |
| > <p>— Поклонићу је Емири, рече Нурије, кад узе белензуку.</p> <p>Сутрадан ујутру, у Нурије-хан |
| И зашто је обукао те хаљине, европске, кад мрзи Европу?{S} Он много држи на своје име, и понос |
| ој се учини црн, после сив, а најпосле, кад се сасвим приближи, виде да је бео; једра су му лич |
| ете моћи један без другога; и најпосле, кад остарите, од мужа и жене биће два друга, од драгог |
| се покријеш преко главе као усред зиме, кад је напољу страхоба, <hi>омар</hi>, гори небо и земљ |
| .{S} Кад не спустим пече, због врућине, кад не отворим сунцобран, да не заклоним сунце, људи, Т |
| оне завиделе и дошле јој на честитање, кад јој се кћи испросила, тек после неколико дана.</p> |
| а чудно-пријатно, топло верско осећање, кад се год појави каква висока бела џамија или се укаже |
| изигравају у Еден-Театру.{S} Смеје се, кад <pb n="91" /> зна да је теби по вољи смех, плаче ка |
| у, зато што се с њима играла, као дете, кад су били мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато |
| и ?...</p> <p>— Алла’!...{S} А чиме ће, кад нема оружја?</p> <p>— Џемале, сине, отвори, тако ти |
| што си јој набављао европске учитељице, кад си хтео да је овако удајеш?</p> <p>— Е, мода.{S} За |
| „Тражите жену“...{S} А ми, несрећнице, кад видимо овако што, треба да кажемо: „Тражите човека, |
| о...{S} Неколико пута, нарочито у вече, кад се море на месечини бели као какво снежно поље, оне |
| д!</p> <p>— Или нека улицом дигне пече, кад ће с њим да се сретне.</p> <p>— Зар као Донме?{S} Н |
| овориле француски, тргоше се и ућуташе, кад у собу уђоше две робиње.</p> <p>Обе су врло лепе.{S |
| ете нам доћи?{S} Цела кућа запевала би, кад би угледала вас.{S} Ја бих нашу стазу посула цвећем |
| лико соба мирише!...{S} А како и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од руже, |
| хаљине, скупоцене... „А зашто и не би, кад је толико богата: куће, конаци, богатство?!“ Турске |
| ng="fr">ma chère</foreign>“ као што би, кад би јој одговорила турски, рекла „душо“ или „јагње м |
| пуномоћнике и сведоке...{S} Како му би, кад му један пуномоћник рече: „Емир-Фатма-ханум не да м |
| у, и не виде.{S} Али, како се изненади, кад, враћајући се у подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њ |
| ; али се брзо развесели, управо узбуди, кад виде на столу писмо Госпођичино.{S} Узе да га отвор |
| мислим да се Донмама чак јављају људи, кад их сретну на улици и познаду их.{S} А како да их не |
| лици.</p> <p>— Ромео је говорио Јулији, кад је наслонила своје бело лице на руку:</p> <l> <fore |
| крилату жену, те кад је најзадовољнији, кад се осећа и сувише срећан, он се сети њених крила, п |
| ф их прекори, што се подсмевају Нурији, кад она мисли да се овим почиње реформа харема...{S} Ка |
| сам рођена да будем жена и мајка; али, кад ме мој бездушни <pb n="183" /> муж остави и лиши де |
| ушала пашиничину историју с болом; али, кад је отишла кући, променило јој се расположење, и она |
| се сваки дан, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу Турки |
| сина.{S} Родитељи ми беху одавно умрли, кад ми се син врати у Стамбол...{S} Бејаше младић од де |
| чалмама, па ми да им се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не погледају, и ако смо с |
| ово: „Да му се обучеш и накитиш, кћери, кад знаш да ће кући доћи, па макар ти увек и не било до |
| ољубља изгледао јој је млак кад говори, кад ходи.{S} У његову говору и ходу није се видео темпе |
| љубави.{S} Ја ти пишем француски; а ти, кад читаш својој рођаци, ово прескочи.{S} Љубим те, љуб |
| у...{S} Немојте се, молим вас, смејати, кад сам ја оволико озбиљна.{S} Кад би нешто био мали, ј |
| и мења се у лицу: како сад да не пости, кад је постила дететом; спавала у једној соби с хришћан |
| е дете молило Богу, пре но што ће лећи, кад крај њега не би била мајка или дадиља?{S} Ја не мог |
| же, и не свуче се...</p> <p>Око поноћи, кад осети да цела кућа спава, она се обуче у Ђулренгији |
| Ариф-ханум.{S} У старотурака је обичај, кад муж пије или растура, или злоставља жену, добри људ |
| м, кад је била мала, питала: „Мис Блак, кад су вам тако стиснуте вилице, како метнете пуну каши |
| постим, и мени је страшно.{S} Па ипак, кад бих чула мујезина с минара и топ с града, било би м |
| ли сам се с вама поздравила?“ Па ипак, кад некога воле, ја мислим да морају да се узбуде кад о |
| аше робиње научила; и жели да сам увек, кад он дође, у другој хаљини и накићена.{S} Ја сам чула |
| .</p> <p>Арифа говораше, а готово увек, кад је говорила била је у емоцији, некад великој да је |
| } Колико сам тамо лежала, не знам; тек, кад се расвестих, ја не устадох: падох у постељу.{S} До |
| Шта су у конаку говорили, не знам; тек, кад уђе у харем, он беше страшан, у лицу црн као земља. |
| ас-по, па је постајала страшан скептик, кад је год когод од тих официра говорио или прелазио<pb |
| добра није скоро била.{S} Једи... сам, кад нећеш с нама.</p> <p>— Док попушим цигару, рече он. |
| ог конзула, те се савих да га омилујем, кад он мене штапом по глави, и: „Ђувенде!“...<ref targe |
| з, 23 априла 1907.</p> <p>Шта да пишем, кад сам несрећна.{S} Он до куће дође увек с по једном д |
| га храни.</p> <p>— Чиме да те послужим, кад не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет да би прекинул |
| ини ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми нешто говори мој муж, да га, слушајући га, гледа |
| равља како ју је ова несташница једном, кад је била мала, питала: „Мис Блак, кад су вам тако ст |
| } С тога, понеки дан, само трчи за њом, кад је ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се виче: „Т |
| да јој срце стаде.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} Шта ће радити?{S} Да је убије, или, још го |
| е, с упрљаним телом и осакаћеном душом, кад је љуби испитиваће је, је ли покривала лице кад се |
| ар рече:</p> <p>— Откуд ви овде, ханум, кад сам вас пре неки дан видео близу Касумије: било вам |
| p>— Мужде! узвикну стара Шехназе-ханум, кад је унуке пољубише у руку.</p> <p>Оне се закикоташе |
| њима слични понављали су се сваки дан, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и |
| ену — нисам „ухваћена““.{S} Понеки дан, кад се загледа мужу у <pb n="239" /> „овчје очи“, које |
| .{S} После... дознадох ..{S} Један дан, кад ја нисам била код куће, девојка дошла кроз капиџик, |
| нску обућу пред вратима!...{S} Мој син, кад није затекао код мене весеље, ушао је у собу где ми |
| а с нашега прозора огроман Париз!{S} О, кад сам погледала у шуму од кровова и торњева!{S} Била |
| лаву (ја гологлава не бих могла).{S} О, кад сам видела с нашега прозора огроман Париз!{S} О, ка |
| нцуз, зар она да промени веру?...{S} О, кад би био Турчин, Цариграђанин, цариградски оџаковић!{ |
| м зубићима уснице, да поцрвене...{S} О, кад је види он!.. „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu, qu' |
| S} Говорим, смејем се, и певам...{S} О, кад угледам Солун и нашу високу ограду и наше густе каф |
| од лавежа пса од хода, од шушња.{S} О, кад би је могао видети он!{S} Обукла се у црвено, на гл |
| , и донесе мени вереникову слику.{S} О, кад га видех!...{S} То је био други пашић, други човек. |
| оца.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— О, кад би смела!{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а ка |
| нка, трпи.{S} Свет би се мени насмејао, кад би она роптала, јер ја сам јој била учитељ.“</p> <p |
| ам била несрећна: муж ми се није допао, кад сам га видела, прво вече: имао је велику јабучицу, |
| 9120_N86" /> </l> <p>А ја сам помислио, кад ти спусти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај |
| увек замишљене жене.</p> <p>— Е, тако, кад ти дође као да ми се повратише куће и конаци...</p> |
| Никад, госпођо мајко.“ — „Што сад тако, кад досад увек... ти прва?{S} Па баш да те и неправедно |
| едан огроман бал.{S} Како могу ја тамо, кад немам тоалету...{S} А волела бих да видим...</p> <p |
| урску свадбу ноћу, кад је врло интимно, кад турске жене заборављају да су госпође и жене и због |
| је има, и због тога је то тако страшно, кад све зна, а мисли да је нема: срце јој је залупало н |
| иди како је то горка истина.{S} Час-по, кад осети неку мисао, она запушава уши, као да ће она д |
| ћају; друге вичу: срамота!{S} И час-по, кад опазе додир лица, затварају очи.{S} Колико неискрен |
| ца врло, врло интелигентна, и да често, кад што рече, не верује да је њено, већ да је то од нек |
| четку се враћао пре суфура; али на што, кад није могао к мени: жене.{S} О, ви нове турске жене! |
| ао неку ствар, невиђену!{S} Па и ствар, кад се купује, тражи се да се види.{S} Дао ме као неки |
| чујемо мујезина.</p> <p>— Збиља, Емир, кад бисмо сад чуле куцање по европски, и кад би к нама |
| зна коликог причања.</p> <p>— О, Емир, кад само помислим: „Она је жена,“ говори, а у томе се з |
| ће да буде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S} Несрећна Сафет кад чује!{S} Поносила се |
| а; покаткад се чује неразговетан шапат, кад клече с рукама на прсима, окрећући главу и погледај |
| бу.</p> <p>— Мужде! узвикну стара опет, кад угледа снахе.</p> <p>— Зашто мужде, госпођо мајко? |
| плаве очи, а она црне; ударао је у ут, кад је пролазно чамцем поред стричева јој конака; гледа |
| а тејзе Мадам Аристид, а она, једанпут, кад виде тејзу у невољи, окрете јој леђа. „Колико је си |
| је увек желела изићи, само не једанпут, кад је чула да он није у Солуну. „Годину дана да ниси д |
| о опазила и испричала им како једанпут, кад је била врло млада, развеселила се пред неким непоз |
| ћери, при свести?! викну он наједанпут, кад се сети да тако говори с њим његова кћи, она која г |
| а па Јалије, свако предвече, сваку ноћ, кад је била месечина.{S} И он ју је тражио, а знао је д |
| тра!“ шаптала је страсно у страсну ноћ, кад се дрвеће на месечини чинило као авети а пљуштање ш |
| о Ибрахим-Хасан беј уђе у кћерину собу, кад су ту они црни џакови које је на улици видео, он би |
| д Бога поклон који морамо вратити Богу, кад нам га затражи.{S} Живот је свећа коју Бог пали, па |
| , рече Ариф.</p> <p>— Како у Цариграду, кад тамо не сме да иде? рече пашиница.</p> <p>— Ах, да, |
| е била срећна.{S} И већ хтедоше да иду, кад робиња рече: „Намените још једанпут: на кјучук-хану |
| {S} Али зашто Фатма не чу бабу и мајку, кад се договараху, коме да јаве?</p> <p>— Јави, госпођо |
| ам је пиће забрањено.{S} А, напослетку, кад хоћете реч, ја вам је дајем, и ја мислим да... одрж |
| а јој бар стисне малу, белу, милу руку, кад не сме да је пољуби.</p> <p>----</p> <p>Гости су от |
| } Чудне мисли обузимају мене, побуњену, кад седим сама на месечини и осећам слан мирис, ваљда о |
| к узму ?{S} Морали би, по нашем закону, кад би било доказа; јер они не признају..{S} Страшни!.. |
| м рекама, и час-по па се обрадује мору, кад се заплави између зелених брежуљака.{S} Зеленило тр |
| јој сестри и другарици!{S} Ах, како ћу, кад ми је тамо...{S} Познала би.</p> <p>28 рамазана.</p |
| ишта нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешто пре ње тргло, пробуди |
| је зато и довела на турску свадбу ноћу, кад је врло интимно, кад турске жене заборављају да су |
| а изненада скочи, потрча, па као кокош, кад је хватају, што полети, и видевши да не може летети |
| > <p>— Право си казала, Мирсаде-ханум : кад би Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала, |
| д нисам знала да сам оваква муслиманка: кад ми дође да на сва уста грдим, или да закукам колико |
| и емир-боје, с њеним сребрним аврапама: кад јој Ђулренги јави да је дошао тај и тај ага или беј |
| ама, или као деф с поломљеним зиловима: кад би се ударало у њ, одјекивало би тупо као да се уда |
| као оца, и била му за поклоне захвална: кад је год пошао и дошао пољубила га у руку.{S} Родила |
| а три дима, па је пружи њој, молећи је: кад мало попуши да му је врати... послужи је кафом: из |
| ам од тебе не због тебе, већ због деце: кад ме отераш лишићеш ме њих.{S} Крила сам од себе због |
| око једног великог мангала и задимише: кад могу хануме, могу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуд |
| </p> <p>— О, била си.{S} И ја се сећам: кад кудгод одеш, разгалиш се.{S} Иначе, како би легла у |
| о за својим првим солунским пријатељем: кад су први пут дошле у ову башту, он је стајао тако ус |
| <p>— А ја у две прилике много говорим: кад сам срећан и кад сам... поче он, па не доврши.</p> |
| дговоран.{S} Он поређује жену с мачком: кад се највише умиљава — огребе.{S} Тешко њој ако је уд |
| врати у собу, па сакри хаљине и накит: кад се врати да не види да му се облачила, па леже.{S} |
| убио се, па ни једе, ни пије, ни спава; кад не говори о њој, ћути, уздише: променио се, ослабио |
| ма.{S} Док је он кашљао, она је ћутала; кад се она спрема за плач, он говори, говори о времену, |
| гнуте главе.{S} Променила се, остарела; кад у самоћи ноћу јеца, не помиње децу но Османа, а не |
| зиски, <pb n="20" /> она остаје хладна; кад одјекне каква европска арија, она добија крила и у |
| та за њим, тобоже онако, да се прошета; кад пође ка капији, слуга се спремаше да га прати, криј |
| ља, белу свилену махраму метну на уста; кад је измаче, она са страхом погледа у њу..</p> <p>Ови |
| </p> <p>А кад дође Мерсије, Фатми јаве; кад се састану, Фатма је загрли али не пољуби, и не пом |
| њена знања; испрошена била три године; кад јој вереник дође из места где је са службом, код њи |
| јести, пити; кад имају у шта обући се; кад се за све други брине...{S} На мојој софри вечера н |
| је он муж, ја жена: облачила сам му се; кад ће доћи кући, нагиздам се и потчињавам му се, те са |
| жене!...{S} Кад имају шта јести, пити; кад имају у шта обући се; кад се за све други брине...{ |
| .{S} Напослетку, можда је и боље овако; кад бих га узела, љубав би нам била сасвим свежа, свака |
| прелази преко лица рукама<pb n="81" /> кад изусти „Мухамед“, не уноси се у стих, у реч, у свак |
| а види како везе, и ужас <pb n="236" /> кад једном рече: „Госпођо снахо, хоћу да се женим — тра |
| ме афион.<ref target="#SRP19120_N97" /> Кад сам била млада, сви су се чудили: откуд у тако нест |
| познале да нешто не ваља <pb n="169" /> кад су хануме онолико викнуле.{S} Пред вече се све очеш |
| естано.{S} Кад је весела, <hi>само</hi> кад је весела, она је <hi>она</hi>, млада жена, дете, ч |
| сну реч каза да је весела <hi>само</hi> кад се опије.{S} И ја, замисли, невероватно, купих флаш |
| reign xml:lang="fr">Mon dieu!</foreign> кад бих знала да ћу довека пече, чини ми се убила бих с |
| рсије узвикну:</p> <p>— Ах ! шешир !{S} Кад би дошао дан да метнем на главу шешир, ја бих скака |
| зговарамо“. а да не навучемо сумњу !{S} Кад ћемо моћи остати саме са својим мислима!{S} Ми то н |
| а неће доћи.</p> <p>— Шта те брига?!{S} Кад ја желим, шта те се тиче свет? <pb n="253" /></p> < |
| ме срамота од ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у |
| цу.</p> <p>— Мадам Аристид је дивна!{S} Кад говори француски цвркуће као тица, умеша се Фатма с |
| p> <p>Кад помислим да сам испрошена!{S} Кад се сетим обележја!{S} У Цариград су донели и њега, |
| па оваква несрећа, оволика срамота!{S} Кад се сети како се хвалила, дође јој у земљу да пропад |
| 12 новембра.</p> <p>Већ си код деде!{S} Кад би знала, душо моја, како ти се мајка осећа усамљен |
| у високу ограду и наше густе кафезе!{S} Кад извадим грудицу из зида и прислоним око!{S} Кад сед |
| својом суседом...{S} О то њено срце!{S} Кад би га могла узети и метнути у своје!...{S} Рано, те |
| дим грудицу из зида и прислоним око!{S} Кад седнем крај кафеза и погледам на улицу!</p> <p>Бог! |
| вембра.</p> <p>Слатка моја отаџбино!{S} Кад бих ти се могла вратити, ја не бих губила време у с |
| ш уђе, па...{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а камо ли косу?</p> <p>— Е |
| етворо деце (једанпут сам близнила).{S} Кад напуних двадесет и једну, он оде у Европу за војног |
| атласке папуче не покваре од росе).{S} Кад нахрани и измилова голуба, он јој летну на раме, а |
| ми се све чини да ћу видети Њега ..{S} Кад пођемо Бејлербејом, да се шетамо, око кућа зидови ( |
| што ће волети до последњега часа ..{S} Кад би ме неко питао где ми је отаџбина, ја бих одговор |
| ише своје главе; мајка је прекиде ..{S} Кад навирише у авлију и видеше да Џемал посрће, Фатма п |
| ико векова — западне књиге и жене ..{S} Кад се колима приближавала њиној кући, она се радовала |
| радости; а данас — ја сам тужна!...{S} Кад су ишла кола кроз париске улице, мене је страх било |
| емљи, против неправде, али, жене!...{S} Кад имају шта јести, пити; кад имају у шта обући се; ка |
| ала сан.{S} Благо оном који воли!...{S} Кад се спустим, срећна, поред њега, пољубићу га у два п |
| воле..{S} Ох, што одведох Фатму?...{S} Кад сам имала какву своју тајну, нисам је умела крити н |
| осећаше силно, дубоко, до лудила...{S} Кад се потпуно прибра, свесно бројећи лупање стражареве |
| да се овим почиње реформа харема...{S} Кад су, на софи, питале где је Фатма, Нурије се тако ве |
| стала његова још само недељу дана...{S} Кад се рашчује, он неће смети изићи пред другове: исмеј |
| се чудиш?...{S} Моја мајка не зна...{S} Кад би чуо отац!...{S} Одох да ноћим код Саније-хануме, |
| јови и чочеци...{S} И Џемал изиђе...{S} Кад се врати, берберин и кафеџија навалише на њ мастику |
| да се мази, али да их не поштује...{S} Кад би запалила цигару пред његовом мајком сада!...{S} |
| осади му се његово чудно миловање...{S} Кад напуни шест година, отац му дође да га узме, да га |
| а и беснила наших побеснелих људи...{S} Кад год сам гледала Ариф-тејзу побуњену, ја сам се пита |
| у моје пробуђене сестре од немани...{S} Кад зажмурим, руке ми се учине толико дугачке, да бих м |
| ије... па ћу је закопчати, завити...{S} Кад ти дође та нова, прими је лепше но мене.</p> <p>Хан |
| — Од јуче у вече ич, па фајда јок...{S} Кад нема фајда што да га не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p |
| и.{S} Кад би знала на кога мислим...{S} Кад би звала за ким умирем!..{S} Боже, за моје незаслуж |
| ва снаха, јетрве опадала, зато он...{S} Кад умре овај јадник (брат му је јектичав), он ће снаху |
| љаду лира...{S} Одредише му Солун...{S} Кад се спремих за пут и зовнух настојника добара да ми |
| дрима нешто, неко сакривено благо...{S} Кад сиђе, она из своје библиотеке узимаше једну по једн |
| а, и који је мирисао на хелиотроп...{S} Кад би после овога изишла пред матер и бабу, црвенела б |
| : и да ми реч, закуне се, па опет...{S} Кад видех да је изгубио лепу боју, да је често невесео, |
| кумом и водом, да послужи свекрву...{S} Кад је понова села, свекрва ју је гледала и плакала.{S} |
| осети нешто као умор, као досаду...{S} Кад би мало изишао?...{S} И наједанпут, он се окрете те |
| да не знате?</p> <p>— Волела бих...{S} Кад ми се учинило да ме нема физички, волела сам да сам |
| дирају их, штипају их, намигују им..{S} Кад сам дошао из Европе па ово видео, ја сам мислио да |
| тина рођака: прерушила се у човека“.{S} Кад Енглескиња седе, Францускиња рече: „<foreign xml:la |
| S} Наши би нас дочекали и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати, она седе, пита се с њим и рече:</p> |
| ућина, цркавају кокоши, пси, мачке“.{S} Кад стара рече мачке, она се сети <pb n="44" /> сутиних |
| ш другарицу; али и тебе ћемо скоро“.{S} Кад тобоже испиташе Фатму, Ариф изиђе и рече:</p> <p>— |
| тели звати, јер су мислили да спава.{S} Кад се чу позивање на вечерњу молитву, <pb n="186" /> о |
| Фатма доцкан легла, па се успавала.{S} Кад отвори очи и виде на столу пошту, чисто задрхта; бр |
| нглез:{S} Енглескиња га васпитавала.{S} Кад га, кроз кафез, видеше две његове рођаке и једна се |
| урком, и ако врућина није попустила.{S} Кад њега виде много побледе, усне јој поплавеше, она у |
| тру и сестрића, и мајка није отишла.{S} Кад се нису сад помириле, чини ми се неће никад.</p> <p |
| Турској изгубио у дружби са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад б |
| д њиховим високим оградним зидовима.{S} Кад сиђоше с кола, Фатма заборави на турско господство, |
| а понова оде Ибрахим-Хасан-бејовима.{S} Кад је видеше, оне се изненадише и обрадоваше, нарочито |
| кад се чу чагрљање халке па вратима.{S} Кад видеше пашиницу с Фатмом, Ибрахим-беј викну:</p> <p |
| да се разговара са синовљим гостима.{S} Кад се отуд вратила, била је врло невесела.{S} Пред веч |
| Али, твоја капија мени је затворена.{S} Кад дође ред да ми се отвори, биће доцкан.</p> <p>Париз |
| и рђав живот што се прикрила истина.{S} Кад бисте се сад завадиле, никад се не бисте помириле:{ |
| смејати, кад сам ја оволико озбиљна.{S} Кад би нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела |
| , да је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би знала, преварила би све укућане да ће да иде или |
| ну од споредних улица Новога Солуна.{S} Кад је била до једне куће, или, кафане (она није знала |
| друг“...{S} Мајка ми је била робиња.{S} Кад су је спремали за продају, учили су је свирци и пес |
| још и њена гувернанта, Францускиња.{S} Кад им је дошла, њој је тада било тек пет година.{S} От |
| </p> <p>А пашиница сву ноћ пе заспа.{S} Кад се исповедала муфтији он јој је изговорно ово:</p> |
| ри вечера не разликује се од ифтара.{S} Кад каква господска свадба буде, по месец дана и више г |
| има, и одмах гробље зарасло у коров.{S} Кад се попе на највиши врх града, што личи на последњи |
| но што је напред, они окрећу натраг.{S} Кад проходају, сваки час падају, а кад проговоре, има р |
| а реклама написана, превазишао себе.{S} Кад она уђе, ниједан се не помаче, не као госпођи (ко и |
| сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене...“ Истрча, весела, да |
| ете добра срца, али страсне природе.{S} Кад би заволео неко дете, нико га од њега не би могао о |
| не види да му се облачила, па леже.{S} Кад чује стражарову палицу, запушава уши да не броји ча |
| о је лекар брже дошао и слободио је.{S} Кад се сасвим умири, лекар рече:</p> <p>— Откуд ви овде |
| ако дрско да <pb n="92" /> се смеје.{S} Кад дође до прага окрете се, готово се сасвим исправи и |
| да примају госте.{S} Ту је Мерсије.{S} Кад је виде, Фатма се изненади, и истрча се са узвиком: |
| залив, а небо као комад плаве свиле.{S} Кад би нешто имао крила, па да полети, да га под небом |
| ш пуну живих душа, него кроз гробље.{S} Кад нас сретне какав дервиш, склања нам се с пута, јер |
| ију оружје, пушке, ножеве, јатагане.{S} Кад изиђе у двориште, тетка похита за њим, тобоже онако |
| га из дипломације, него дирају мене.{S} Кад не спустим пече, због врућине, кад не отворим сунцо |
| а рана младе жене никако да зарасте.{S} Кад год је испере и обложи хајдучком травом, она пружи |
| и више ноћива код ње него код куће.{S} Кад би неко могао загледати у душу ове младе и лепе тур |
| као кад сам прошао поред ваше куће.{S} Кад је неко изустио: „љубав“, ја сам видео тебе ..</p> |
| ени пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то видела Мерсије, смејала би се.{S} Али наједан |
| зета, и осталом, њему се смркаваше.{S} Кад муфтија ућута, он хукну.</p> <p>— Не хучи, Ибрахим- |
| ни после недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је пита зашто је отишла не казавши никоме да ће ићи |
| Мало па се почеше скупљати чланови.{S} Кад су се развијали, остајали су у официрској униформи. |
| њу, метну своју главу на њене груди.{S} Кад му је глава на њеним грудима, он ћути, жмури, те је |
| ају душу.</p> <p>Фахрије оде Нурији.{S} Кад је Нурије виде, смрче јој се, јер она је чула да је |
| турској антерији, очешљана европски.{S} Кад виде девера, хтеде да се врати, а Осман рече:</p> < |
| познатим и веселим харемима разгали.{S} Кад се отуд, после неколико месеца, вратише, она не беј |
| бодно.{S} Она, честита, веровала ми.{S} Кад помислим шта сам све од ње сакрила!{S} А да нисам в |
| ећни син због такве жене да се рани.{S} Кад је чуо да се преудала, три дана ништа није окусио, |
| жив, и после шест месеца се — ожени.{S} Кад се посече дете, рана зачас зарасте; а кад старац, њ |
| вима...{S} Другови га доведоше мени.{S} Кад видех свога сина, препадох се, а после узех нарицат |
| Мерсије, а Фатма се у лицу промени.{S} Кад разви хартију, весела девојка читаше:</p> <l>Црним |
| дину дана!{S} А јадна Емир у туђини.{S} Кад би знала на кога мислим...{S} Кад би звала за ким у |
| и не погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад се мало прибра, он тихо рече: „Ти си се нешто наљут |
| има хвала Богу она коме да се врати.{S} Кад је отерао пашину <pb n="264" /> кћер, што не би мој |
| у с тобом у Европу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Нурије, као да ја имам; ми смо једна крв, и ако |
| тужна.{S} Све жене говоре, она ћути.{S} Кад сам је питала „како сте“, да није одговорила „хвала |
| али, о ждрали! високо летите вичући.{S} Кад пођете одавде, понесите поздрав моме драгом.{S} Каж |
| од руже, и њиме ми истрља слепе очи.{S} Кад се прибрах, ја зајецах. „Тешко нама!{S} Тешко нама! |
| пре три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не знам кога се више бојим. |
| {S} Што већа душа, то бржи опроштај.{S} Кад сте с пријатељем у завади, сетите се кад вам је с њ |
| у турски зато што су дуго у Турској.{S} Кад сам била с њима, мени је било неугодно: срамота ме |
| ије је потпуно подражавала Мис Блак.{S} Кад је била мала, чим би почела да се игра, макар с тур |
| сви допадају, а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не могу узети, умрла б |
| не читајте га одједанпут, један дан.{S} Кад с париских улица допире до ваше одаје хука и кад чу |
| тварао, па га нисмо виђали поваздан.{S} Кад изиђу, оне јадне малаксале...{S} Ти му отиде <hi>он |
| д целог комшилука, па и он затворен.{S} Кад год у њ погледам, ја заплачем. <pb n="5" /></p> <p> |
| м; јер он је само тој тетки веровао.{S} Кад дође, он тражи да му свирам, да му певам, по неки п |
| S} Па отац је друкчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао, зар га не би оста |
| , и над тим цело целцато плаво небо.{S} Кад су год биле овде на брду, увек су дизале печа и гле |
| на јави, никад га није снила овако.{S} Кад устаде и спреми се, пође по кући; бола нема, и она |
| моћ, могле су ићи за мајкама полако.{S} Кад су скренуле у једну од најлепших солунских улица, Х |
| , разгаљује се.{S} Данас не би тако.{S} Кад оде у своју собу, она јој се учини пуста, празна, и |
| да је ухвате; али ми их претекосмо.{S} Кад је ухватисмо, срце јој удараше као сатић.{S} Јадна, |
| обичају мењала је место непрестано.{S} Кад је весела, <hi>само</hi> кад је весела, она је <hi> |
| што јој певам.{S} Размисли, сестро.{S} Кад се удамо: муж, деца, данас на Јалијама, сутра на Мо |
| у једној соби с улице, шијаше нешто.{S} Кад њега виде, осети шта хоће па претрну, али не побеже |
| ља:{S} То је младост, госпођо снахо.{S} Кад умре сирота Назире-ханум, Халил-беј, њен муж, скочи |
| чила на какав чаробан вилински двор.{S} Кад је дочека домаћица, једна богата Јеврејка, њених го |
| ле.{S} А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, грохотом би се насмејала.{S} Боји |
| знесе, а ја хтедох да изгубим свест.{S} Кад та челенка не би била овде, мени би било лакше; ова |
| еде истрчати пред њу, као други пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је не смеде питати што је неве |
| на наше људе и жене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чул |
| дведе у јашмак-одају, да се развију.{S} Кад се развише и чељад узеше остављати фереџе и јашмаке |
| као дечко коња или девојчица лутку.{S} Кад отера најлепшу међу најлепшима, <hi>узеће га</hi> З |
| дође Осман <pb n="248" /> и брат му.{S} Кад виде непознат ђерђеф мали, ружичаст, сети се да је |
| ама за које су знале да воле Европу.{S} Кад год <pb n="11" /> су хтеле да покажу путницама какв |
| отишао... то јест протеран у Европу.{S} Кад јој није туђ, што пред њим меће башјорти?{S} Наши о |
| сад се пробуди тек сутрадан ујутру.{S} Кад не нађе поред себе жену, сети се шта је, и не знађа |
| јке чувају више од очију, — чистоту.{S} Кад се сети да више није чиста, она заплака; па наједан |
| мење чини се као стадо на пландишту.{S} Кад су били у Ђумулџини, она се усхитила како није скор |
| ве ненине речи, двеста Госпођичиних.{S} Кад се чује какав <hi>дестан</hi><ref target="#SRP19120 |
| а те варам, те мирно једеш и спаваш.{S} Кад чујем да мирно спаваш, онда те неисказано мрзим, и |
| О-хо!{S} Ти мислиш мене да превариш.{S} Кад воли мужа, зашто је онолико тужна кад није у љубави |
| француски?{S} Знаш ли ону малу Фифи?{S} Кад беше заљубљена, не беше уставе која би је зауставил |
| би смео говорити истину пред Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не би остала овде ни тренутка.</p> |
| е:</p> <p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица?</p> <p>После се уозбиљи |
| — Дође ти да се убијеш, је ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја сам весела: певам, свирам, читам |
| тано жмури, па тек отвори очи и рече: — Кад га видим и није ми толико колико кад говорим о њему |
| n="9" /> док се не заљубши у човека.“ — Кад би тај човек био Француз, ја бих се у њега заљубила |
| ве хтела казати, али ти оде...</p> <p>— Кад се удајеш за невиђено, како можеш да си весела! ... |
| </p> <p>— Моја тетка... умрла.</p> <p>— Кад? узвикну изненађено Ариф. <pb n="272" /></p> <p>— Н |
| p>— Болесна сам, простења она.</p> <p>— Кад си болесна што си се удавала ?</p> <p>— Пре не...{S |
| <p>— Ја сам паметна, Мерсије.</p> <p>— Кад си паметна, што говориш лудо?{S} Где ли је твоја Ма |
| све готово, и ми смо несрећне.</p> <p>— Кад се понекад размислим како живимо... рече Мерсије.</ |
| три седоше и запалише цигаре.</p> <p>— Кад бисмо нешто сад чуле куцање, и ми рекле : „<foreign |
| ко је по муслимански, мајчице.</p> <p>— Кад си је хтео удавати по муслимански, зашто си дао да |
| го видела с балкона, европски.</p> <p>— Кад моје срце плаче, теби је до шале! прекори је Фатма. |
| /p> <p>— Кад? рече веома тихо.</p> <p>— Кад си га заволела?</p> <p>Она нешто промуца, али ништа |
| Емир, изићи да ти се не смеју.</p> <p>— Кад помислим, слатка тејзе : ово је јава!</p> <p>— То ј |
| изненадно питање збуни Фатму.</p> <p>— Кад? рече веома тихо.</p> <p>— Кад си га заволела?</p> |
| нисам више видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ја била распуштеница понова, ја бих се за њ уда |
| ајпосле Фахрије нервозно рече:</p> <p>— Кад ћемо смети рећи слушкињама и робињама: „Изиђите, им |
| утиш ?</p> <p>А она проговори:</p> <p>— Кад бих говорила, ја бих муцала.{S} Мени срећа затвара |
| на седмом небу: „Научиће ме француски!“ Кад донесе топал цреп, уплашена, дршћући, не умеде наћи |
| атма се не онесвести кад изгуби мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, |
| Божју љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, а кад их стара закле највећом муслиманском заклетвом, Бож |
| е се Мерсије, и покуша да се насмеје, а кад не мога, она заплака.</p> <p>Оне јој се узеше смеја |
| да јој се учинило да нема десне руке, а кад је пробала, она је могла да је стегне колико хоће, |
| су претекле своје мајке и ишле, ишле, а кад дођоше близу куће и окретоше се: нигде никог, а њим |
| погледе, и кад су на њој, радује се, а кад падну на коју младу побуњеницу, плакала би.{S} Како |
| .</p> <p>Мајка га слушаше клатећи се, а кад он, весео, ућута, она, невесела, поче:</p> <p>— То |
| некад некога видимо и допадне нам се, а кад му чујемо глас...</p> <p>— Чула му глас; певао је.< |
| вредљиву реч какве своје пријатељице, а кад би требала да рида, њој се стегну вилице...{S} Опет |
| у метле, и они је тражаху до поноћи, а кад је нађоше, она их мољаше да спава с госпођом мајком |
| ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад би изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, неко |
| е.</p> <p>Један дан дође му телеграм, а кад га је отварао, руке су му се тресле као кад је отва |
| лепоте до оне у њој..{S} Остаде дуго, а кад отвори врата, из собе се осети мирис изгореле харти |
| трашну причу он саслуша готово мирно, а кад муфтија оде, он поче да виче, да на сва уста грди Н |
| p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио сутрадан, није знао да ли је вече или ј |
| била љубоморна кад је пољубио другу, а кад би ми био муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у |
| .{S} Кад проходају, сваки час падају, а кад проговоре, има речи које нама ништа не значе.{S} По |
| ку, кревете, слике европских градова; а кад, преко кровова, црвених између зеленила, виде бео з |
| над туђом сам децом плакала као луда; а кад сам год чула детињи глас, увек ми кроз срце прошло |
| .{S} Фатма се пред Мерсијом радовала; а кад пођоше пешице, њој се овај радни дан учини већи од |
| м скрене пажњу с те игре крви и меса; а кад је једна Енглескиња, први пут дошла у Турску, с чуђ |
| очише, на доксату опраше руке и уста; а кад се вратише, софра дигнута, „софра-алти“ покупљен.{S |
| иш увек у рају ће те облачити хурије; а кад дође време да се на оном свету састанеш с мужем, из |
| ног старца, оставља га да се покашље; а кад он би готов, она рече :</p> <p>— Што се не лечите, |
| а.{S} Нурије само ћути, уозбиљила се; а кад кроз прозор спази Арифу, она похита пред њу и у пре |
| д се посече дете, рана зачас зарасте; а кад старац, њему и не зарасте: с њом иде у гроб. <pb n= |
| ња, хришћанка, јер не видим куд идем; а кад код куће дигох пече, на очима још магла... бол.{S} |
| ј се отварају врата, пушта се у кућу; а кад се она већ развије и укућани јој виде грдно лице не |
| удала.{S} Нене и мајка је одвраћаху; а кад Ариф помену зету, он готов, и врло весео.{S} Њему ј |
| геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах; а кад он дође, мени се учини хладан, па ми би теже но од |
| , сакривам под јастук, <pb n="103" /> а кад цела кућа заспи, ја га отуд извлачим и наслањам му |
| улренги, Ђултер, Ђулсу, Ђулзаде ..{S} А кад се оне некад скупе код неке на посело, па к њима уђ |
| проговара, не уме пред човеком ..{S} А кад је сестра испраћа, она вели:</p> <p>— Душо Емир, ја |
| рча тетки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи земзем из једне црвене чашиц |
| м зградама са софама и кафезима...{S} А кад се стиже до близу Алаџа-Имарета, застаде се...{S} К |
| м велом који јој крије све лице...{S} А кад се та кола кренуше, из дворишта овога кућерка наврх |
| о.{S} Никога нисам смела питати...{S} А кад сам то видела, ја сам се стала трести...{S} Лице ми |
| е може ни у Европи у суд, школу...{S} А кад се састанете после једног сата или два, милост.. јо |
| .. она, несрећница, остала тешка..{S} А кад је несрећни отац, муфтија, преко једне рођаке испит |
| ињући сваку реченицу са „мајчице“.{S} А кад ућута, смешећи се од среће, она рече:</p> <p>— Не м |
| слушкињама, и неговала га је баба.{S} А кад му се загледа у паметне очице, прабаба се нада да ћ |
| на сокак, нека те сокак васпитава.{S} А кад хоћеш у кућу, главом се не шали да уђеш док не пита |
| у Енглеза виски, у Турака мастика.{S} А кад се Турчин пропије, то је страшно, зато што је нама, |
| о лепотом, али није му име Лепота.{S} А кад су хтели доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде вен |
| јер и једно и друго је растужује.{S} А кад збаци покривач и осети ноћну свежину, мирис влажан |
| а, а то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, распитај, сине; |
| и чак не могу да прођем поред ње.{S} А кад видим официра, мене обузме љутина, јарост, јер мој |
| ила, кад однекуд дође, никад више.{S} А кад се врати у башту, и загледа готово сваку ружу, неод |
| и крпу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад се усправи, рече:</p> <p>— Било је сасвим мирно, ср |
| томе се Богу молим за своју срећу.{S} А кад мени дође срећа, то значи да се вратило здравље гос |
| матер и кћери нежно као малу децу.{S} А кад се врати и виде отворена врата, узвикну:</p> <p>— З |
| де-ханум, насмеја се и рече:</p> <p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица |
| здањем.{S} Виде суту и рече:</p> <p>— А кад ћете на ифтар, суто?{S} Доцкан је.</p> <p>— Нећемо |
| се погледају, и подсмевају...</p> <p>А кад дође Мерсије, Фатми јаве; кад се састану, Фатма је |
| ња би му требало више времена.</p> <p>А кад се зави, њен муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, ханум |
| , примив уз врата златну лиру.</p> <p>А кад се Осман у собу врати, љутито рече:</p> <p>— Зарека |
| {S} Прође и турска јација, то јест доба кад је последња молитва, сестре опет клањаше...{S} Тиши |
| им свира, да им пева...{S} Како да пева кад јој срце плаче?{S} Својим лукавим погледима ако опа |
| себи очи.“ Заклетва!{S} Каква заклетва кад не верује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би |
| што друго.</p> <p>— Ветар најјаче дува кад хоће да стане, рече Фахрије.</p> <p>А Францускиња, |
| преко старе кадуне пита је: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не одгов |
| убазница?...</p> <p>— Сакриј се од њега кад ти није муж, али немој да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти |
| кад раније.{S} Обично је обузимала туга кад јој се учинило да он њу не воли као она <pb n="238" |
| памети.{S} То је тако једна навика, да кад случајно који од наших момака изненада уђе у кућу, |
| угих ствари.{S} Ви сте ми предавали, да кад нам се тако чини, то је из нас самих.{S} И до сада |
| оти пут се пита, одакле је, где је сада кад она мисли на њега, је ли у <hi>Олимпос-Паласу</hi> |
| ... игра!{S} И како европска жена гледа кад јој муж игра с туђом женом?!{S} Читам, слушам то ка |
| {S} Чудим се како не умрех кад га, онда кад си ти била код мене, видех, нарочито кад чух да је |
| афет, увек свесна, трезвена, чак и онда кад тобоже „од севдаха" губи свест, гледала је попреко |
| чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је таласи запљускују целу, ките јој пенама затворен |
| да се вашем сину нађе какав рад.{S} Ја кад радим, заборавим на све што ме боли, он би заборави |
| јатно.</p> <p>— Ако некога волиш.{S} Ја кад осетим Ариф-ханумино лице, и Нурије-ханумино — задр |
| дебелом палицом; а ја помислих: комшија кад би нешто умро, одмах би тамо отишле и мајка и сута: |
| вести дувак...{S} Лепа пашиница заплака кад виде снаху — први пут је виде, па је стеже и метну |
| Слатка моја тетка!“ Бивало је тренутака кад сметне с ума Џемала, па кад се сети, чуди се: шта ј |
| ...{S} Необично осећање наиђе на човека кад се ноћу, у „јацију“, у ноћној тишини помеша глас ка |
| побеле, запени се: сад му задрхта рука кад принесе чашу устима.{S} Устаде, брзо, и похита кући |
| проговорио, а четврти...{S} Богу хвала кад рана није била смртна, а била је опасна.</p> <p>— Х |
| n="34" /></p> <p>Она се малопре смејала кад је видела лудога Соломона, а сад задрхта: шта ли ће |
| е одмори, испава.{S} Сутрадан је устала кад и оне, и с чисто светлом бојом лица седела с њима н |
| ви, радовала си се; гајила си, и видела кад ти је дете проходало, чула кад је проговорило, и ра |
| {S} Ох, кога волим! ..{S} То сам видела кад је пољубио своју жену...{S} Жену!{S} Можемо ли нас |
| њено здравље, памет.{S} Она је полудела кад пљује... ломи... виче да нема...</p> <p>Све није см |
| њом поменула кошуља, а није поцрвенела кад јој је кћи родила првенче недоношче...{S} О те добр |
| S} И толико му дође тешко што је весела кад је он тужан...{S} Срете га један друг, и поведе га |
| је, тешко мени!{S} И ја сам тако радила кад год сам изгубила нешто што волим.</p> <p>— Луд, Али |
| њима слободне; Францускиња их је бунила кад год су биле саме, пред њиховим гувернантама.{S} Оне |
| јног страха.{S} Она је пролетос осетила кад се рађало пролеће, и у њој је певало нешто, <pb n=" |
| и видела кад ти је дете проходало, чула кад је проговорило, и радовала си се; волела си и била |
| гледам и пакосно им завидим: благо њима кад су веселе!...{S} Насред Мармаре нешто пуче на лађи; |
| </p> <p>— Писмо!{S} Али зашто у недрима кад је толики омар?{S} Ти си га поквасила знојем, па са |
| но лице и рече:</p> <p>— Шта рече Фатма кад чу?</p> <p>— Заплака од радости... изгрли ме.{S} Хо |
| дувана не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме спопадне бол!{S} Овако, понекад чак и заборавим |
| жене.</p> <p>Вече у очи четвртка, дана кад се одводи невеста; трећа ноћ како траје харемско ве |
| исливши: „То ми је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, и Саније-ха |
| она ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: тице, цвеће, воће ; крај њена прозора |
| S} Па како је љут, и љубоморан!{S} Жена кад хоће да иде у комшилук, пита га: „Имам ли допуст, б |
| анум кад је дошла, а како је била тужна кад је пошла!</p> </div> <pb n="185" /> <div type="chap |
| гости из вароши, и како сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, и страх ме од ове д |
| кад сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми ћемо међу женама пропагирати идеју |
| } Кад воли мужа, зашто је онолико тужна кад није у љубави с Мадам Аристид ?</p> <p>— Али ми, сл |
| а година.{S} Моја душа родила се ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад после мене.{S} Онај шт |
| се ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад после мене.{S} Онај што се правилно развијао дао је |
| сти дуван; био сам дете од седам година кад сам узео да га пијем и да га волим...{S} Он мени му |
| ш да не сме у шетњу, прави се задовољна кад је очекивала француску хаљину а ти си јој купио тур |
| ла несрећна... данас сам била љубоморна кад је пољубио другу, а кад би ми био муж...{S} Не!{S} |
| дамо у Вардар.{S} Како сам била радосна кад нам дођу гости из вароши, и како сам била тужна кад |
| а сам срећна кад он једе, ја сам срећна кад он спава, ја сам увек срећна...{S} И он воли као шт |
| ко, да га не пробудим.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам срећна кад он спава, ја сам увек ср |
| n="195" /></p> <p>Џемал је погледа, па кад виде да је слагала и није поцрвенела, збуни се и об |
| е тренутака кад сметне с ума Џемала, па кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт начинила!{S} Ув |
| чном животу.{S} Лежала сам три дана, па кад устадох, још ми не беше добро, те му се опет не обу |
| , ја сам била збуњена, као занесена, па кад сам чула да ме отац удаје за пашића, „џемала”, ја с |
| шење суфура: ашчика повири на врата, па кад виде јад, врати се погнуте главе...</p> <p>— О, ви |
| тну за појас или у рупицу од капута, па кад увене да га баце попуњавајући његово место свежим.{ |
| какала и ослушкивала да ли иде теча, па кад ништа није <pb n="274" /> чула, изговарала је: „Оти |
| да Фатма не зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад овако слаба, могла би понова добити нап |
| е она тресе те је пусти, погледа је, па кад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, он се |
| ије хватају (у неваљалству) комшике, па кад коју ухвате, закују од ње капиџик или је протерају |
| похита сестри.{S} Она је била доле, па кад је дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: „Убио се Џемал-бе |
| к пуна кућа жена; мој син пође мени, па кад пред вратима види обуће као у обућарници врати се и |
| чица, тераху обруч као Европљанчићи, па кад видеше стрица, зацикаше од радости, и бацивши обруч |
| осле јој миловаше руке, тепајући им, па кад виде ожиљак, она је нежно прекори: „Ето, баш си као |
| лекари, два Грка и један муслиманин, па кад видеше да ништа боље од њихових лекова, они рекоше |
| ом.{S} На смокви је стајала за дуго, па кад чу наш ход, она се уплаши, прхну, и уместо да падне |
| ваздух; а Фатма се подиже на лакат, па кад виде мајку, насред софе широм отворене, само у дуга |
| ара, чочекиње и кафанске девојке.{S} Па кад се ожене, они <pb n="51" /> не знају честито ни да |
| сакрије лице као Арнаутка!</p> <p>— Па кад ја нисам крила лице?{S} Пече... <foreign xml:lang=" |
| , кјучук-ханум, да се умре.</p> <p>— Па кад је толика врућина, колико је сунце?{S} Мора да је г |
| ече она уплашено, а баба прихвати : „Па кад је оваква врућина, цркавају кокоши, пси, мачке“.{S} |
| ња: како само може бити Енглескиња лепа кад је лепа.{S} Па израсла као јела.{S} Францускиња има |
| исати: жао ми је било да се не разочара кад га воли.{S} Доцније сам крила да му не би отишла с |
| он јој није муж; и обузима га љубомора кад му се год учини да она слуша некога од оне двојице, |
| да држи главу кад се јаше, како да каса кад вуче кола; а овим ситницама што кућу држе нико је н |
| ...</p> <p>Како је страшна лупа у врата кад се очекује несрећа!{S} Као да лупа баш сама несрећа |
| че: „Сад не бих умела...{S} Бог те пита кад је то било..{S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па |
| па се трже: прашта, прашта, све прашта кад се ради на бољитку, то јест на добру њене отаџбине. |
| ој антерији, с каик отосом, нене зајеца кад угледа унуку сасвим измењену, врло румену, с лицем |
| , идеал, Европљанин, Француз; она слуша кад он говори француски. <pb n="148" /></p> <p>— Тејзе, |
| не би је сад пољубиле у оба образа, сад кад рече: „Гледајте ви да радите: да сте слободне, да с |
| Док се шалила, говорила је турски, сад кад је озбиљна, говори француски, да не би чула и разум |
| , и — венчање: треће и последње.{S} Сад кад би се опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се ник |
| нергије радила на њеној преудаји, а сад кад она оде мужу, невесела је, управо брижна је, зацело |
| ко изгуби Џемала, призиваше смрт, а сад кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли да жи |
| стио, отерао, ја бих се убила.{S} А сад кад сам слободна...</p> <p>Она не доврши, застиде се, и |
| ила да сам га изгубила... луд.{S} А сад кад видим да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и рече: |
| је, имао је сву, задовољио се.{S} А сад кад ју је изгубио, он види да је воли, колико је воли.{ |
| е на лице и заплака.</p> <p>— Плаче сад кад треба да се смеје.{S} Благо теби!{S} Сад ти живот и |
| енчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити, видим колико је волим |
| </p> <p>Она се зграну:</p> <p>— Зар сад кад сам немирна како никад нисам била?!</p> <p>— О, бил |
| м врати се кући, због деце.“ — „Зар сад кад знаш каква сам зовеш ме кући?!{S} Ако ниси љубомора |
| у кад се пева, да не прелазе преко собе кад се плаче.{S} Енглескиња је час-по нешто бележила, а |
| ори песму у прози, певајући је, као све кад их ствара:</p> <p>Катастрофа коју је претрпело моје |
| се дебелим дамаском, и нико је не виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и робињ |
| храми крв...{S} У мени се нешто прекиде кад се одвојих од Џиџи...</p> <p>12 новембра.</p> <p>Ве |
| воле, ја мислим да морају да се узбуде кад осете своју руку у његовој.{S} И како ли то изгледа |
| је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад устаје; чак кад је девојка за клавиром, она је глед |
| кидаше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад устаје; чак кад је девојка за кл |
| пашиница ока не скидаше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад устаје; чак ка |
| ова мајка, вели Ајше-ханум, црвенела је кад год се пред њом поменула кошуља, а није поцрвенела |
| } Она је синоћ прислушкивала... чула је кад отац рече: пашић, <hi>џемал</hi>...{S} Обележје јој |
| стеже, па настави:</p> <p>— Ах, шта је кад се чује и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не |
| arget="#SRP19120_N18" />“ упитала ме је кад ми је једанпут наместила витице а ја се изгубила и |
| ом.{S} Она ме је волела, и жалила ме је кад год сам била болесна или несрећна, обилазила ме, чу |
| зано тешко.{S} То тешко долазило јој је кад види пријатељицу и сети се њене везе.{S} Мислила је |
| да засмејава Фатму; а засмејавала ју је кад год је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло че |
| бели се по мраморна коцка, куд се стаје кад се узима абдест.{S} Гледа: њен отац, сав у бело, <p |
| а родила и снагу му дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад пред њом не запали цигару...{S |
| „Не, није пијан...{S} Како да се опије кад више с Фатмом не може да се венча!“...</p> <p>Капиј |
| </foreign>“ узвикну још срећнија Нурије кад се међу женама, сасвим развијеним, виде човек, мушк |
| — Аман, арслан мој мртав! закука Нурије кад виде да га носе.</p> <p>— Није, ханум...{S} Пијан.{ |
| eu!</foreign>“ узвикиваше срећна Нурије кад јој уђе Емир-Фатма у двориште. где насташе <pb n="1 |
| чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије кад је одговорила човеку на поздрав, узвикнула би прест |
| идео тебе ..</p> <p>И после је испитује кад га се највише сећала, кад је била сама или с другар |
| родитељи дају да учимо европске језике кад не воле, стиде се да их чују у својој кући?“ Из суј |
| Гледа их као неке духове или светитељке кад оне завршише клањање и помакоше се узимајући бројан |
| као што се чудила једном брату од тетке кад је био на мртвачком одру, који јој је за живота изг |
| евеште.{S} Како би се наше жене смејале кад би неко правио овакве погрешке говорећи турски!{S} |
| ену турску жену, и све три су заплакале кад је она узела цигару, не да пуши, него да с димом гу |
| овце.{S} Знаш, Мерсије, како смо волеле кад се коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} |
| добро познат..{S} Руке су му се тресле кад је отварао писмо...<pb n="280" /></p> <p>Отац, опро |
| p> <p>— Има ли смисла да идем на весеље кад је у породици туга?</p> <p>— Каква туга?{S} Још се |
| де, гледају.{S} Али данас је било време кад се пада у сањарије и меланхолију: небо је прљаво си |
| на „лакши“ ваздух.</p> <p>У исто време кад и синоћ, пред Нурије-ханумином кућом стадоше затвор |
| вим...{S} Како ми је било, да знате, не кад ме погледа, него кад ми се јави!{S} У нас се воле п |
| девојака заиста чедних, и ако не црвене кад се пред њима изусте и такве речи каквих у нашим јез |
| жалост, као кајање, па као понеке жене кад дођу на гроб свога милога што се прекрсте, пољубе к |
| <pb n="55" /> Памук; топи се од милине кад неко рече да личи па Францускињу, и поноси се „духо |
| Енглескиње, путнице, похиташе, јер оне кад путују хоће све да виде, „за то путују“.{S} И Ариф |
| ништа не ради!{S} Зар да настави учење кад је у њему све отупело, мозак, сваки живац?{S} Где ј |
| то време измирили.{S} А како да се мире кад се нису ни завадили!</p> <p>У свитање, по танком су |
| ћа; али, као добра мухамеданка, трже се кад чу мујезина са минара једне оближње џамије.{S} Вече |
| драги један исти човек!{S} Не крије се кад га дочекује и испраћа, не стиди се кад из собе изиђ |
| ад сте с пријатељем у завади, сетите се кад вам је с њим добро било, па му се покорите.{S} Праш |
| е неко праведан као дете, огрешио би се кад би погледао у лице, или у око, у уста, у подвољак, |
| кад га дочекује и испраћа, не стиди се кад из собе изиђе сва малаксала од његова миловања, на |
| и невеста.{S} Турске жене разишле су се кад се добро свануло, и пошто су одспавале сахат, два, |
| ији</hi> и <hi>муж је господар</hi>, те кад год он у собу уђе, она му устане; он, да би јој док |
| И Џемал је замишља као крилату жену, те кад је најзадовољнији, кад се осећа и сувише срећан, он |
| је требало да плачете, па сад: плачете кад треба да певате.</p> <p>— Али ја у свом пијанству н |
| S} А ви сте то испретурали: спавали сте кад је требало да бдите, говорили сте кад је требало да |
| те кад је требало да ћутите, певали сте кад је требало да плачете, па сад: плачете кад треба да |
| е кад је требало да бдите, говорили сте кад је требало да ћутите, певали сте кад је требало да |
| ришћанка, ја бих бар узимала једно пиће кад се причешћујем.{S} Овако никад“.{S} Та ханума чудил |
| уби испитиваће је, је ли покривала лице кад се на улици срела с човеком, па, ако му се учини да |
| адовољити њен плач, направи весело лице кад јој речеш да не сме у шетњу, прави се задовољна кад |
| ови пољупци, и како да мирише њено лице кад је мирисала његово!{S} Мерсије је млада, али је Тур |
| " /> зна да је теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задовољити њен плач, направи весело |
| но што нема суза.{S} Али зашто да плаче кад јој је он жив и није луд...{S} Отрезниће се, доћи ћ |
| ца.{S} По нека осетљива путница заплаче кад види како живе њене сестре муслиманке, невине заточ |
| ште“; али није видела оца да не заплаче кад кћер удаје, кад се с њом прашта, испраћа је мужу.{S |
| е што је урадила као дете: да се посече кад сече поморанџу.</p> <p>Фатма ником није показала ра |
| тар.{S} Уз капију се оне три закикоташе кад једна од њих метну прст на дугме од електричног зво |
| кашику на два сата.{S} А етар да мирише кад...</p> <p>— Моја тетка га узима нераствореног, у ма |
| чи, утекле у главу, чисто се исколачише кад рече : „Нож!...“ Нурије се стресе. „И револвер... и |
| <p>Али мени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{S} Откад смо овде!{S |
| биле распуштенице (једна још и сад), и кад их Мис Блак упита зашто су се развеле, оне с пуно и |
| стужено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и кад му Мерсије прогука: „Иди, слатки Али беј течо“, он |
| игару, рече он...</p> <p>Она погледа, и кад нигде не виде запаљену цигару, узе једну из своје к |
| у свакоме од њих замишљале су Џемала, и кад су виделе да није он, враћала им се снага, моћ, мог |
| це, као стара човека и као пријатеља, и кад му он, с кратким китастим уводом, поче говорити о п |
| реди с европским весељима и баловима, и кад дође време да се чује протест нових, да их пред Евр |
| рије-хануминој кући прође месец дана, и кад се појави пун месец, бео и округао као сребрна тепс |
| им се чинио као облак изишао из мора, и кад су на таласима гледале „котрљање звезда“...{S} Двап |
| мејан.{S} Нурије му приђе без папуча, и кад виде да се загледао у Фатмину слику, припљеска и ци |
| оборених очију, осећа његове погледе, и кад су на њој, радује се, а кад падну на коју младу поб |
| уди...{S} Груди јој се учинише шупље, и кад се из даљине зачу зврјање кола...</p> <p>У та кола, |
| /> „овчје очи“, које она толико мрзи, и кад чује да јој каже благо, онаквим гласом као кад се с |
| ма ушао Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам се представио, по европски, и кад би се с на |
| ад би нам се представио, по европски, и кад би се с нама руковао...</p> <p>Девојке цикнуше и са |
| ад бисмо сад чуле куцање по европски, и кад би к нама ушао... не крите лице!... и к нама ушао М |
| за прстење или за дугмета на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га замене другим; да цвеће метн |
| у Бејлер-беју, на анадолској страни, и кад јој то нене каже, она заплаче; иначе је мирна, „ћут |
| црнкињу, капиџику.{S} Она им отвори, и кад уђоше, пољуби им скут и пође пред њима, поведе их у |
| ком.{S} И сећа се свекрвине нежности, и кад је једном грдила сина злочинца.{S} Плашила се и опе |
| је чак и за зета, одљутила се сасвим, и кад пођоше, она га топло поздрави.</p> <p>Довезавши се |
| њин живот пролази.{S} Иду, иду, иду, и кад помисле да су стигле куд су хтеле, оно: гробови, ра |
| вира; али, он диже очи, погледа у њу, и кад им се погледи сусретоше, устаде, јави јој се поклон |
| Алла’-ху!“ Робиње пролазе мимо софу, и кад виде њу овакву, помену Мухамеда, пређу рукама преко |
| уби мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, појми да устане, да се прав |
| атече га тако занесеног један дервиш, и кад виде да обожава земљу, он му узе бога и тресну га о |
| , па робиња са шареном бошчом у руци; и кад бише до пола дворишта, или боље рећи дивнога парка, |
| а“, око мене обилази његов друг Шарл; и кад није он овде, Шарл ми прича о „пријатељицама“, и да |
| ког, већ упита за здравље домаћиново; и кад јој једна четрдесетогодишња ханума, у сукњи и блузи |
| е како обично плачу жене, за ситницу; и кад се ућути, нити ће јој очи бити црвене ни лице од су |
| у : како јој лепо стоји башјорти !{S} И кад би смела од оца, она би га увек носила.{S} Али млад |
| е слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та његова жена, одрасла у богатству, пошла за њ |
| ариграђанин, цариградски оџаковић!{S} И кад би био богат!{S} -Јер њен отац тражи зета из добре |
| ; а родитељи... они нису свесни...{S} И кад то добро знам, зашто да их дубоко ожалостим и грдно |
| дође увек с по једном девојком...{S} И кад позна да је мени криво, љути се: вели да су му оне |
| шта, ни за кога, само ради живота.{S} И кад јој се чини да чује грозне кораке смрти, она се стр |
| еко једног рамена па преко другог.{S} И кад свршише клањање, свих шест помакоше се мало, нечујн |
| чује!{S} Поносила се, хвалила се.{S} И кад чује Ибрахим-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема и |
| да дође, прошло више од часа и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готово сасвим прошао, бо |
| ,“ умеша се мајка.{S} Она претрну.{S} И кад је дувао вардар?{S} Да то нешто не значи?</p> <p>Шт |
| ам... поче он, па не доврши.</p> <p>— И кад си? упита она радознало, а он јој на то питање не о |
| иф</hi>? „У њих ништа није случајно.“ И кад се Мадам Аристид и Мадмоазел Дарно окретоше да њу ј |
| она толико воли француски и говори га и кад треба и где не треба: пред клањање, и код мртваца!“ |
| иских улица допире до ваше одаје хука и кад чујете јако, снажно било једног великог европског г |
| на, слободна, с људима се разговарала и кад је била млада, с народним чешљањем, <hi>аврапама</h |
| се, па цигару.{S} Она је јутром тужна и кад нема узрока; али кад попуши цигару, или чим је запа |
| дамаском, и нико је не виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и робињом Ђулренгиј |
| анкама служила за пример: црвенела је и кад се пред њом помене кошуља.{S} А једно вече, <pb n=" |
| је вредна и честита.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила није |
| имам обичај да мењам места и код куће и кад кудгод отидем; али кад седим с неким кога волим, ил |
| а.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила није да хвалећи њу, се |
| : завиди кад хвалимо нечију децу, чак и кад почињемо, да не бисмо њеној материнској осетљивости |
| прилике много говорим: кад сам срећан и кад сам... поче он, па не доврши.</p> <p>— И кад си? уп |
| оворили француски, по навици да крију и кад немају од кога.{S} Џемал-беј слуша жене побуњене ви |
| ово у траву зарасле.{S} Али, како му би кад она њему отпоручи, да у љубави не трпи ортака!{S} О |
| 146" /></p> <p>Један дан, она се изгуби кад Џемал своју жену пред њом пољуби.{S} Пољубац млада |
| ољуби, и не помирише: како да је пољуби кад су јој на уснама његови пољупци, и како да мирише њ |
| д и њеним кћерима.{S} Фатма се изненади кад не виде с њима Мерсију, и први пут узе мислити, од |
| материна је љубав често себична: завиди кад хвалимо нечију децу, чак и кад почињемо, да не бисм |
| звенчао?{S} Људи.{S} Али зар су то људи кад нису ништа мислили пре но што ће извршити законске |
| с.{S} Ја дуван кад гледам не марим, али кад осетим мирис запаљене цигаре...“ — па отвори стакал |
| ња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч, али кад дође ноћ...{S} Не зависи од њега.{S} Уместо да му т |
| мало разгали: сад ће с певачицама: али кад дође, опет беше тужан.{S} Друг га поведе к најлепшо |
| обе затварале очи да гледају њега ; али кад га се нису могле сетити живог, гледале су му слику, |
| је јутром тужна и кад нема узрока; али кад попуши цигару, или чим је запали и повуче један дим |
| лескиња испрва није ништа разумела; али кад јој Францускиња узе шаптати на ухо (као Туркиња) и |
| рањивати ти читање љубавних романа; али кад чух шта се све по харемима пред девојчицама говори, |
| не воли да се меша у туђе послове; али кад му она растужено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и ка |
| _N33" /> —Шта ти је? упита Мерсије; али кад она смаче руке, уплаши се — била је бледа као смрт. |
| ења, па се чуђаше што вичу, вриште; али кад он салете турске жене пољупцима, претурајући их и м |
| ста и код куће и кад кудгод отидем; али кад седим с неким кога волим, или кад радим какав мио п |
| е могаде, не понесоше је ноге...{S} Али кад јој се он загледа у очи, она не помисли да бежи, и |
| е Рамазан, он сам леже и устаје.{S} Али кад се сети шта је било, скочи.{S} Шта је све говорио и |
| се сети: окренуо је леђа Фатми.{S} Али кад погледа, ње нема...{S} Устала!{S} Зашто данас пре њ |
| Ах ти нећеш да пушиш преда мном.{S} Али кад је човек брижан или болестан, није грехота ни срамо |
| је толико ожалошћен и осрамоћен.{S} Али кад чу шта учини Фатма, он заборави на пут, избезуми се |
| рпљењем чекао њен страсни девер.{S} Али кад се год вратила пријатељици, да се пресвуче и иде ку |
| ..{S} Само кад се воле...“</p> <p>— Али кад просимо пријатељеву кћер за свога сина, ми треба да |
| ра јер зна да се Ариф умири и развесели кад год јој хвале пријатељицу.</p> <p>— Мадам Аристид ј |
| кокош!</p> <p>— Или кад гаче гуска, или кад виче патка на кишу.{S} Она је као патка, и иде као |
| пријатељицом о великим празницима, или кад дођу гости.{S} Сута је добила драге госте, сестру и |
| ; али кад седим с неким кога волим, или кад радим какав мио посао, ја се не мичем, — остала бих |
| оја мајка: понекад, кад је у послу, или кад јој нешто није добро, или није расположена, ваздан |
| а!“, као кад какоће кокош!</p> <p>— Или кад гаче гуска, или кад виче патка на кишу.{S} Она је к |
| за, јер „то човеку не доликује”, чак ни кад је отац. „Покојна моја нене бејаше мирна, и све нев |
| Мухамеданка не би прекинула молитву ни кад би видела зликовца са секиром више своје главе; мај |
| иде озбиљио, стидљиво, и опет поцрвени кад се пред њом помене кошуља.{S} Па се сети шта им је |
| , где лампа, — да се не буде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово доба, навијају се са |
| отоно зујање мило: подсећа је на вечери кад је, без свеће, седела са својом сестром од стрица, |
| ој, — мастика..{S} Што не би?{S} Пио си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ја сам <pb n="230" /> |
| да ме он узме?{S} Зар ће он мене узети кад је принц?{S} Јуче прође пешке: принц!{S} И видех га |
| ш.</p> <p>Џемал се, као кроза сан, сети кад од његова стрица тражише овако реч.{S} Он није пио, |
| бни сан Истока</hi>.{S} Како ће им бити кад се из тога дубоког сна тргну: да се не осете несрећ |
| та, кога није имала.{S} Како ће им бити кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће нарицати као |
| да га испраћа, да му се обуче и накити кад зна да ће кући доћи, па макар јој увек и не било до |
| ла да их моли.{S} Фатма се не онесвести кад изгуби мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде |
| човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу долазити до свести.</p> < |
| те неће имати према коме да подижу очи кад се моле Богу.{S} Фатма одлете на баба-фингу, <pb n= |
| љеним човеком, тврдо верујући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење куће што се зове < |
| звишеног родољубља изгледао јој је млак кад говори, кад ходи.{S} У његову говору и ходу није се |
| д ми се душа развесели, и дође тренутак кад зарида.{S} Сад је дошао овај други-..{S} Алла'!{S} |
| а моја добра нене.</p> <p>Дође тренутак кад ми се душа развесели, и дође тренутак кад зарида.{S |
| е су дотле док не наступи неки тренутак кад из њих проговара оно што је с њима срођено, што им |
| а је кад седа, гледа је кад устаје; чак кад је девојка за клавиром, она је гледа у стас, у врат |
| турском децом, говорила би грчки; и чак кад би само видела играчку или децу на улици, почела би |
| ости,“ сети се Фатма нениних речи, увек кад год слаже.</p> <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S} Сад |
| ио па плач.{S} Она се тако смејала увек кад је врло узбуђена.</p> <p>— Па и ја сам сакрила руке |
| , на Молосу — иду отворена лица.{S} Тек кад се неко у њих добро загледа, спусте пече...{S} Али |
| е у крви, чега ће се оне ослободити тек кад дође ред да их завију у неколико аршина бела платна |
| ети много више пропагирати ту идеју тек кад узмемо васпитавати наше жене.{S} Оне су сад за разв |
| за доцније, док јој се не приближи рок кад има право на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је р |
| и ја правим грдне погрешке, и увек знам кад коју направим, па се све више збуњујем, а оне... о, |
| во није љубав но страст.{S} Ја се сећам кад је био дете: друга, кога воли — стеже, мучи, тобоже |
| одину дана не бих изишла: што да изиђем кад се не надам да ћу видети тебе?!“...{S} И он тај сла |
| има туга.{S} Ја сам мислила да не радим кад сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад не радим.{S |
| енчана.{S} Нећу!{S} И зашто да му седим кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих |
| <p>— Ууу! ја заборавих!{S} О што волим кад ме зовеш именом које ми даде слатка Ариф-ханум.{S} |
| друштво, уздишући за оним великим даном кад ће оне бити слободне.{S} И говораше јој о болу срца |
| она прозвала), како је био нежан с њом кад им се приближавало прво вече...{S} И сећа се себе у |
| .</p> <p>Како је била весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је била тужна кад је пошла!</p> </ |
| али јој није осетно мирис.{S} Ја дуван кад гледам не марим, али кад осетим мирис запаљене цига |
| а капије ..</p> <p>Освану четвртак, дан кад се води младожењи невеста.{S} Турске жене разишле с |
| ј живот пролазан, да не смеће с ума дан кад се свила и кадифа замењује с неколико аршина памучн |
| есушени извори...{S} Па бар да је миран кад пије, него грди, псује, онај лепога понашања младић |
| Никад се нисам осетио толики муслиманин кад сам прошао поред џамије, као кад сам прошао поред в |
| си као покојни Били, наш папагај.{S} Он кад рекне „Мадмоазел!“, моја мајка каже „Фатма!“, јер м |
| тима женске папуче мужу непознате, и он кад дође мисли да му је код жене пријатељица, а оно љуб |
| >„О!{S} Изведе је, а не казах јој!{S} О кад чује да сам заљубљена!“</p> <p>Фатма се брзо спреми |
| ао старија сестра млађе сестре ...{S} О кад бисмо били слободни, прво бисмо, ми просвећене жене |
| два пања, ја сам њену децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, како сам срећна!{ |
| се то смејеш : „Ка!{S} Ка!{S} Ка!“, као кад какоће кокош!</p> <p>— Или кад гаче гуска, или кад |
| не пости; а за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибрахим-бејови, само уместо пилава зерде.</ |
| иманин кад сам прошао поред џамије, као кад сам прошао поред ваше куће.{S} Кад је неко изустио: |
| , Емир се изгуби и заплака, гласно, као кад је била мала, а „последње збогом“ обори је у постељ |
| оварати, свирати и певати.{S} Знаш, као кад сам последњи пут код вас гостовала, провела мај на |
| „Ханум, ти ниси никад толико слатка као кад си <hi>онаква</hi>“. — „Каква?“ упитала је она радо |
| ћајући пријатељицу, Ариф пружи руке као кад се Богу моли, да јој она што скорије дође, па ижљуб |
| га је отварао, руке су му се тресле као кад је отварао писмо.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беју, близу |
| е да јој каже благо, онаквим гласом као кад се спремао за извршење злочина: „Зејне-ханум, јагње |
| сад нема суза, али није дигао главу као кад се праштао с ћерком на њеној свадби, већ је погнуо, |
| их писама, из којих јој и сад бије (као кад их је добијала и први пут читала) мирис слободе и п |
| било, да знате, не кад ме погледа, него кад ми се јави!{S} У нас се воле по неколико година сам |
| рис јој се лежећи учини много дужи него кад је стајао и дотицао се облака, и црњи од малопређаш |
| руши... „Да има Бога, он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на улицу.</p> </div> |
| нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим жену коју сам сравнио с њим...“ |
| — Кад га видим и није ми толико колико кад говорим о њему...{S} Да говоримо нешто друго...{S} |
| љубоморе луди...“ Али како му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и похита мимо |
| е пробуди и <hi>оно</hi> што је заспало кад и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома теш |
| р-Фатма је била уредна, те би је болело кад би у њену писму било погрешака с неуредности или с |
| анас, те да некад видим како ми је било кад сам оставила своју земљу и дошла у туђу.{S} Ах, Пар |
| ицама.{S} Она му прича како јој је било кад га је срела, и да је увек желела изићи, само не јед |
| и, већ јој поче причати како му је било кад су се оно једанпут срели на улици.</p> <p>— Ромео ј |
| с чивијом, нити јој је икада овако било кад је прелазила авлију и гледала према капиџику своје |
| ли то не помаже.{S} Фатмину оцу је мило кад се каже да је на тој и тој свадби најбогатије био о |
| о мужу кад пође и дође, што му поливамо кад се умива, што му помажемо кад се облачи, што му пал |
| тејзе, ја ћу умрети као Грацијела; само кад бих одсекла косу...{S} Али, у нас то не значи што < |
| мир је богата, ја деце немам...{S} Само кад се воле...“</p> <p>— Али кад просимо пријатељеву кћ |
| n="258" /> прима се с резервом.{S} Само кад је познаду.{S} Али, колико је њих што је познају?{S |
| оворљива.{S} Она је била говорљива само кад је добро расположена.{S} Пила је <hi>шуруп</hi><ref |
| о она <pb n="238" /> њега, а некад само кад погледа женску децу. „Јадне, јадне моје девојке!{S} |
| то сам ја несрећна...{S} Пољуби ме само кад пође и дође. „Од мужа и жене биће два друга, од дра |
| другарицама, осећајући да је имам само кад ми је неко повреди...{S} Нађох себи забаве, подсека |
| поливамо кад се умива, што му помажемо кад се облачи, што му палимо наргиле, и што кад нешто т |
| и ти цигару...{S} Грехота је да постимо кад и не мислимо на пост.</p> <p>— Не могу, суто, ништа |
| али да она због њих не оставља мужа; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопа |
| ивоту сналази само оно што му је писано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лакше подн |
| Час ми је срце стегнуто, час разбивено кад мислим: „Може бити сад ме гледају неке очи црвене о |
| биња, а не може ући муж и син, нарочито кад виде „непознату“ женску обућу пред вратима!...{S} М |
| ћа, и би јој веома непријатно, нарочито кад уђе један „весео“ и стаде говорити лудости.{S} Виде |
| ад си ти била код мене, видех, нарочито кад чух да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га дана |
| ао јако затегнуте жице на ћеманету, што кад дирнеш једну све забрује.{S} Њено срце не зна за го |
| се облачи, што му палимо наргиле, и што кад нешто тражимо да нам каже, он вели: то није за жене |
| у Џемаловој помућеној свести сину нешто кад виде једнога Грка с љубавним писмима и косом своје |
| т је, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар кад купује хаљину она је купује по опису: чиста свила, |
| ашјорти.{S} Откривену никад.{S} Малочас кад сам говорила о Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и у |
| оре је за онога што је умро,“ каже свет кад детету умре родитељ.{S} Како је то лудо!{S} Он је у |
| — Па како си почео ?{S} Шта ти рече зет кад ти поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу, рече |
| вечерас, кад ово зна!{S} Несрећна Сафет кад чује!{S} Поносила се, хвалила се.{S} И кад чује Ибр |
| њу молитву, а родитељи јој узели абдест кад се чу чагрљање халке па вратима.{S} Кад видеше паши |
| топле а збуњене погледе, и грозничавост кад јој се ђерђефу приближи да види како везе, и ужас < |
| раћање, на изласке, на шетње, на радост кад долази, на тугу кад одлази, на гугут оне две гугутк |
| слушале с необичним усхићењем једанпут кад су ишле каиком према Олимпу, који им се чинио као о |
| <p>— Не мисли тако далеко, сине; а већ кад мислиш, ти се подигни и реци: „Иншалла’“.<ref targe |
| ед џамија узимали су абдест људи; а већ кад се чу позивање на молитву, по турским кућама, као у |
| ди.{S} Али ми овде дижемо скут на главу кад чујемо мујезина.</p> <p>— Збиља, Емир, кад бисмо са |
| старијима, као коња: како да држи главу кад се јаше, како да каса кад вуче кола; а овим ситница |
| на шетње, на радост кад долази, на тугу кад одлази, на гугут оне две гугутке, и на све друго шт |
| познаду их.{S} А како да их не познаду кад су скоро развијене!{S} Ја просто обожавам Донме, за |
| е пре сунчева захода, што устајемо мужу кад пође и дође, што му поливамо кад се умива, што му п |
| ње, али ниједна не излази, да не устају кад се пева, да не прелазе преко собе кад се плаче.{S} |
| погоде?{S} Ако чују?{S} Од кога да чују кад само она зна...{S} Ако дознаду па покваре?{S} Шта д |
| о сасвим отуђио, он узе вребати прилику кад ће му снаха код куће бити сама.{S} После му се учин |
| , колико сам сањала, с Мерсијом, о дану кад ћу на главу метнути шешир.{S} Ја сам мислила да ћу |
| дан; а после сваког клањања, било дању кад пали сунце или ноћу на месечини, он гледајући у то |
| што везују харем с конаком закључана су кад год отац није код куће!{S} Ту јој би врло тешко те |
| човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад робиња одговори: „Нема никога.“ Дакле, он треба да |
| е навалити на њену женску примчиву душу кад <pb n="108" /> се укаже Солун, град где су је пробу |
| а... за њега.{S} Чудим се како не умрех кад га, онда кад си ти била код мене, видех, нарочито к |
| вичем као она.{S} Али, задрмала сам их кад дођох с Јалије...</p> <p>За чифлук се ваљда спремам |
| мију, ја га испратих у школу!{S} Осетих кад се нешто од мене откиде.</p> <p>1 рамазана, пред ве |
| и уз капију и нека се капија отвори баш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, може бити, |
| на...{S} Мерсије-ханум одавно чула, још кад си била у Цариграду, али ти није казала, јер је зна |
| > <p>— Знала сам ја то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Цариграду, и напомињала сам јој неш |
| могу.. зашто све да вам ређам !{S} Још кад су муслимански султани имали столицу у Једрену, уз |
| дође јој мило, засмеја се:{S} О, „nešto кад ме види он... у белој хаљини...“ па штипкаше румени |
| ла.</l> <l>Како не бих уздисала,</l> <l>Кад сам драго изгубила?</l> <p>— Како си могла изгубити |
| а после ифтара...</p> <pb n="154" /> <p>Кад поседаше за пун сто, они почеше, ћутећи, јести прст |
| l:id="SRP19120_C7"> <head>VII</head> <p>Кад побеже из баште, Емир-Фатма се завуче под комарник |
| Збогом, отац, опростите ми сви!</p> <p>Кад хтедох затворити писмо, ветар духну и унесе у моју |
| оћнике, а да не видим младожењу!</p> <p>Кад сам му видела слику, ја сам била пала, потпуно изгу |
| ао девојка син, а камо ли кћи-..</p> <p>Кад помислим да сам испрошена!{S} Кад се сетим обележја |
| грала се с његовом јединицом!...</p> <p>Кад ова, помамна, одлете са софе, и раздрљена, окупана |
| наше жене кажу, разговор душа...</p> <p>Кад бих нешто ја као друге излазила и у јутру и у подне |
| а: она не може, само она неће...</p> <p>Кад Џемал-беју преста пена па уста, његова тетка метну |
| ом о отворено прозорско крило...</p> <p>Кад је требала да устане, она савладана умором заспа, и |
| главе и зави јој рањену руку...</p> <p>Кад пашиница изиђе, робиња рече:</p> <p>— Јадна моја кј |
| е, она ће ударити у већи плач...</p> <p>Кад се исплака, она замоли муфтију да изиђу у другу соб |
| ф</hi>.</p> <p>27 рамазана 1323.</p> <p>Кад и непријатељ непријатељу иде, ја да не идем својој |
| ; иначе је мирна, „ћути и трпи“.</p> <p>Кад је била за мужем, Мерсије јој долазила испрва непре |
| азује шта је она учила и читала.</p> <p>Кад засити чула, он потражи хране души: музику, књиге н |
| Вог зна шта, па сам се уплашила.</p> <p>Кад се зачује звонце с улице, сестре пребледе, па скачу |
| нка удараше га по црним обрвама.</p> <p>Кад дођоше до једне раскрснице, Џемал се расвести, изви |
| удаде, по други пут, Емир-Фатма.</p> <p>Кад јој дође с Осман-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј в |
| ње, она не рачуна у дане живота.</p> <p>Кад робиња рече да је Фатма испрошена, она од изненађењ |
| дговори ништа, и оде да их зове.</p> <p>Кад оне дођоше, он викну строго, како не виче ни на слу |
| од пашинице, мајке Џемал бејове.</p> <p>Кад почастише и испратише пуномоћнике и сведоке, сестре |
| Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад помислим да је <hi>он</hi> истински, није га створи |
| ло јој се да јој отежава дисање.</p> <p>Кад се отворише врата и указа се Осман-беј, на њену мир |
| е у дете.</p> <p>Арифи се смрче.</p> <p>Кад је виде бледу као смрт, Фатма се препаде да не доби |
| а се преобуче, и да се намирише.</p> <p>Кад се он врати, узеше се здравити грљењем и љубљењем.. |
| оје дивљење пљескајући играчици.</p> <p>Кад Фатма виде ове две странкиње, нарочито Францускињу, |
| ином, не слабећи ни за тренутак.</p> <p>Кад видеше Францускињу, Фатма и Мерсије поцрвенеше, узб |
| а с обореним гробовским камењем.</p> <p>Кад пођоше натраг низ стрме улице, вранци посртаху, јер |
| и кошуљи и с јапанском лепезом.</p> <p>Кад јој се кћи милује с тетком, она је љубоморна, боји |
| , јер у њему се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике у Нурије-хануминој кући прође месец дана, и |
| тиној кћери волим Сафетину кћер.</p> <p>Кад оде Хасан-бејову харему, она, уместо да честита, ре |
| и у један дућан, он продужи пут.</p> <p>Кад се врати кући, беше вече увелике.{S} Посрћући прође |
| лиманин окретао је од њих главу.</p> <p>Кад би било живе душе која може завирити у харемске тај |
| њој, па је више ништа не питаху.</p> <p>Кад се развише Туркиње и уђоше у салон, енглеске путниц |
| с њом иде у гроб. <pb n="225" /></p> <p>Кад Фатми бејаше најтеже, њен отац уплаши се да не умре |
| ех не иде од срца. <pb n="38" /></p> <p>Кад попушише цигаре, спремише се за спавање, очиташе не |
| е старотуркиње, она је страшно мрзела. „Кад бих могла да ишчупам младеж и елиф“, рече гледајући |
| се његова кућа, породица, и богатство. „Кад га воли, мајчице, да је дамо: ја њега бар познајем, |
| и текије...{S} Колико је пута рекла : „Кад отидемо у Цариград, ми ћемо седети зими у Стамболу, |
| </p> <p>— Они знају, све.{S} Она каже: „Кад не би могао радити он, радила бих ја, па бих га хра |
| ка, а зна „Божју наредбу“ издату жени: „Кад ће ти доћи муж, обуци се, нагиздај се, набели се, н |
| је тако.{S} Њој није било као мени.“ — „Кад имамо физички бол, ми мислимо никога не боли као на |
| су поштене, осим оне једне...{S} Ако би кадгод изишла, носила би свој грех на челу дигнуте глав |
| p>После додаде:</p> <p>— Јесте ли га ви кадгод видели, Емир-ханум?</p> <p>— Ја... јесам.{S} Ја |
| ве: да никуд не изиђем из куће, или ако кадгод изиђем да седнем у затворена кола с једном његов |
| га моја госпођице,</p> <p>Да ли сте већ кадгод помислили да сам мртва.{S} Јер, сва ваша мила пи |
| рођака Хасан-бејова, по нишком обичају, кади амбром и прска ђулсуом, ступају у једну врло велик |
| У Арабију!{S} Нисам могла.{S} Подмитих кадије... с кућом и хиљаду лира...{S} Одредише му Солун |
| една кућа и хиљаду лира; па и то туђе — кадиско.{S} Па шта је мени остало, о Алла’!{S} Где су т |
| н, да не смеће с ума дан кад се свила и кадифа замењује с неколико аршина памучна платна, да че |
| Фатми донеше обележје, калпак од црвене кадифе, извезен златом, поднизан бисером, с кићанком од |
| и, а у њој невеста и сватови у свили, у кадифи, у злату, у бисеру, у драгом камењу.{S} Она, вис |
| два, обукле су се у саму свилу, у саму кадифу, накитиле се, силно се намирисале и дошле: да до |
| ле неколико година“.</p> <p>Прође и <hi>Кадр-Лејле</hi>, то јест двадесет седма рамазанска ноћ. |
| Нурије рече:</p> <p>— Алла’!{S} Зејнеб-кадун!...{S} За ручак: сира и хлеба, ко може да једе, к |
| не заборавих!{S} Јуче ми гледала Азизе-кадун... у карте, па ми је рекла нешто увијено, као да |
| и са сиротињом:</p> <p>— Шта има, Ајше-кадун ?</p> <p>— Много.{S} Око икиндије устаде, па пред |
| та је препатила, овако млада!{S} А Ајше-кадун под старост се пролагала: откуд ће да пуши пред с |
| а онолика вика у кући коју је чула Ајше-кадун...{S} Сви лажу.</p> <p>— Је ли срамота што оволик |
| што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пред његовом мајк |
| има с Ајше-кадуном, грдећи њена оца.{S} Кадуна јој уз пут говораше: „Сваки час оваква шетња.{S} |
| м порукама, које јој доношаше она стара кадуна; само се задовољаваше виђајући децу свакога петк |
| му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна...{S} И чу крик, тужан, оштар, и сад јој је проб |
| ..{S} А Осман, као полудео, преко старе кадуне пита је: хоће ли га кад му умре брат... да му бу |
| враћајући се у подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње већ четрдесет година: „Ам |
| дилаверу, у робињи, и у једној сиротој кадуни што је од вас долазила нама редовно, у вашим кол |
| стајем на ноге чак и оној сиротој Емине-кадуни с искрпљеним чаршафом — зато што је стара.{S} Бо |
| и Фатми буде боље, ја ћу послати Минире-кадуни хиљаду гроша, рече мајци.</p> <p>А она, познајућ |
| ао да има мира; али, јесте, старој Ајше-кадуни, која је слушкиња у овој кући већ четрдесет годи |
| к приставши на тајне састанке, код Ајше-кадунине сестре, једне старе сироте Туркиње, саме самци |
| > <p>Испратише је кући на колима с Ајше-кадуном, грдећи њена оца.{S} Кадуна јој уз пут говораше |
| чица одговори : „Код Емине-тејзе с Ајше-кадуном“ (слушкињом).{S} Њему заигра доња вилица и потр |
| спремала, прерушавала се у просту стару кадуну, па од ње ишла сама тамо где ју је с нестрпљењем |
| ена мајка радосно.</p> <p>— Хвала Богу! каже и нене и наставља:{S} То је младост, госпођо снахо |
| “ рекох ја. — „Пашић, ханумин сестрић," каже она, па се непрестано смеје.</p> <p>— Срећа! виче |
| , црни ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна колико ти,“ рекох |
| >— О!{S} То је француска реч и значи... каже се неваљалим женама.{S} Али тако ти свега најсвети |
| ато што туђе болове не можемо осетити,“ каже јој тетка, а она остаје при томе, да ниједној није |
| ећ животаримо. „Живот вам је анималан,“ каже Мадмоазел. „Једете, пијете, спавате“...{S} Шта је |
| ох ја —„Ако си украла ханумино белило,“ каже она — па се обе засмејасмо.{S} Како хануме не гово |
| ћу. „Најгоре је за онога што је умро,“ каже свет кад детету умре родитељ.{S} Како је то лудо!{ |
| итницу примају за увреду.“ — „Не могу,“ каже мајка, „осим да чујем да је...“ — „Умрла, је ли?“ |
| а ће све за мене...“ Истрча, весела, да каже нени и мајци шта пише тејзе, то јест да им изјави |
| чак у Каиро.{S} Опа се није устезала да каже странкињи због чега не треба да им долази.{S} Овој |
| не зна:{S} Мадам Аристид се стидела да каже, а Ариф-хануми је било жао.</p> <p>Пиле су само си |
| пресвлачио, жена га је учила шта ће да каже „Грому“: да је његову кћер Осман беј отерао.</p> < |
| о шеширу.{S} Мерсије има нешто Фатми да каже, па не може: никако нису саме.{S} Ђулренги је непр |
| , и неколико пута заусти нешто Фатми да каже, па не могаде.{S} Фатма, срећна, ништа не опази, н |
| а.{S} Обрадовавши се, истрча, сестри да каже.{S} Њој овај глас не би пријатан.</p> <p>— Знаш, Н |
| де до ње.{S} У овој тузи, она заусти да каже сестри, па се уздржа. „Смејаће ми се.“ Нађе разлог |
| и је?{S} Шта да им одговори?{S} Како да каже?{S} Ако погоде?{S} Ако чују?{S} Од кога да чују ка |
| испратише Фатму:{S} Нурије има нешто да каже...</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">O, mon Dieu</fo |
| збуђењу и радости, она полете у кућу да каже Мерсији; њене атласке на врх прстију папучице смак |
| } Он кад рекне „Мадмоазел!“, моја мајка каже „Фатма!“, јер мисли да ја зовем Госпођицу.</p> <p> |
| ру.{S} Као да је то избор ако нека жена каже: млад је, леп је, из куће је, богат је, учен је, и |
| ринц...</p> <p>— Они знају, све.{S} Она каже: „Кад не би могао радити он, радила бих ја, па бих |
| е, из куће је, богат је, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар кад купује хаљину она је купује по о |
| да не идеш пешице?“...{S} Питаћете, шта каже моја мајка.{S} Ништа, драга госпођице: њен муж ниј |
| час да га осуђује, оптужује.{S} Ономад каже: „Не зависи од њега већ...“ па ту стала.{S} Од ког |
| о зајаука.{S} Да јој <pb n="214" /> сад каже истину.{S} Како?{S} И да рече: „Слатка нене, венча |
| Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад каже?{S} Материна недра могла су га отрезнити, али му н |
| да је разгали, насмеје.</p> <p>Никад не каже „Алла!“; пред сваку реченицу рекне „<foreign xml:l |
| е, што се претвара, што лаже, што му не каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат О |
| на анадолској страни, и кад јој то нене каже, она заплаче; иначе је мирна, „ћути и трпи“.</p> < |
| х чују у својој кући?“ Из сујете, да се каже да су им кћери образоване.{S} А данашња турска жен |
| е помаже.{S} Фатмину оцу је мило кад се каже да је на тој и тој свадби најбогатије био обучен њ |
| „лежала код мене четири ноћи“, како се каже нашим језиком; но сву ноћ смо седеле и разговарале |
| лла’!“...{S} И да је неко упита како се каже „Бог“ француски, она би одговорила: „Алла’“.{S} Ал |
| еко једне своје другарице овде удате) и каже да је он у Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја |
| жену да им више не долази, пошто дође и каже да мора да путује, с мужем, инжињером, чак у Каиро |
| а другога.</p> <p>Емир је тада пољуби и каже:</p> <p>— Пољубила сам те устима где су пољупци љу |
| ја се надам.{S} Срце <pb n="102" /> ми каже да ће се на добро окренути, лудо моје срце!{S} Јер |
| дна, замршена; видим да има нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што не до |
| гледам га, а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каза, изиђе.{S} Уђе нене. „Дај мужде |
| „Откуд знаш, госпођо снахо?“ — „Срце ми каже, госпођо мајко“...{S} Слатка моја мајка!{S} Слатко |
| зе не пошље Фахрије хануму сути, да јој каже због чега сам се за Османа удавала, и да сам распу |
| брзо, журећи се: тако много има да јој каже, тако много!... „Каква грехота!{S} Глупост!{S} Ово |
| које она толико мрзи, и кад чује да јој каже благо, онаквим гласом као кад се спремао за изврше |
| у.{S} Свекрва бејаше пошла к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три младе Царигр |
| латкоречивим Туркињама, а Ариф јој увек каже „Елиз, очи моје“.{S} Францускиња се узе разговарат |
| наргиле, и што кад нешто тражимо да нам каже, он вели: то није за жене, и што нам муж у свако д |
| И зар се не нађе нигде пријатељ, да им каже!{S} Чак јој није пријатељ ни њена сестра од тетке. |
| дови знају енглески; а стидела се да им каже да говоре што друго.</p> <p>— Ветар најјаче дува к |
| бе, рече Ариф смејући се, улазећи да им каже збогом.{S} Они се застидеше и пустише се; Фатма по |
| } Овој бејаше жао, али ипак дође „да им каже збогом".{S} При растанку, она страсно пољуби лепу |
| чи моје, хајде гостима.{S} Нурије-ханум каже: смеју ти се, и, наравно, криво јој је.{S} И после |
| за живот, да будем самостална?{S} Право каже тејзе: „Ми ћемо дотле са страхом изговарати „беј, |
| hi><ref target="#SRP19120_N94" />, како каже Ђулренги.</p> <p>— Колико си тврда! узвикну Ариф-х |
| мислили љубоморни мужеви, егоисти, како каже Емине-Семије- ханум...{S} О, зар нова, па тако?{S} |
| ги... и не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да пођем Солуном сама, ја не бих смела, не бих уме |
| и помислила: „завиди ми".{S} Ариф често каже: „Ја час жалим што нисам мајка, час волим; јер мат |
| з собе у собу као да некога тражи да му каже, седала је уз кафез, силазила је у двориште: нигде |
| p> <p>— Аман, Алије, шта ћемо, ко да му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, али н |
| о... што си седела с мушким, смем ли да кажем неком? упита Фатма.</p> <p>— Смеш <hi>само</hi> н |
| која ме просто опи, усхити, како ли да кажем.{S} Она оде, а у мојим ушима остаде та музика, ње |
| оћи од љубави, или због љубави, како да кажем.</p> <p>— Ја бих с њим, Мерсије душо...</p> <p>— |
| а.</p> <p>— Јесте, али то је... како да кажем, не умем турски да се изразим! <foreign xml:lang= |
| — Држи реч, сине, и сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не договара, нема право никоме |
| ...{S} И да то своје чудно осећање коме кажем, пожелех Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Слатка Ариф-теј |
| страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: на коју ћу страну, драги Чарлсе?{S} Дошао сам на |
| ш ми се допада, па чисто долетех, да ти кажем, мајчице.{S} Сутра рано, иншалла’<ref target="#SR |
| Ах, слатка тејзе!.. ја имам нешто да ти кажем.</p> <p>Али она одмахну руком и рече:</p> <p>— Ос |
| ије ме молила да вас поздравим и да вам кажем ово: „Наше учитељице Францускиње створиле нам бол |
| S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; ако кажем да хоћу другарици, опет не да, те ја уочи сваког |
| о друкчији.{S} И лагала сам га..{S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; ако кажем да хоћу другариц |
| е преваре да јој пољубе скут...{S} Опет кажем да ове жене имају духа, али немају душе...{S} Чак |
| овако с једним младим бејом (нећу да му кажем име), и он се више не опи: опет воли жену, гледа |
| рећнице, кад видимо овако што, треба да кажемо: „Тражите човека, мужа“.</p> <p>Да си слободна, |
| “ и „очи моје“.{S} А ми, чак слушкињама кажемо „душо“ и „јагње моје“; чак робињама дајемо лепа |
| t="#SRP19120_N96" />, како ми то турски кажемо. <pb n="188" /></p> <p>Оне три Цариграђанке се г |
| ти.</p> <p>— Устани, монањо! што јој не кажете, бујук-ханум? рече црнкиња улазећи у собу, па се |
| ш је вама <hi>жена</hi>.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене.“</l> <l>С физичке снаге у пон |
| ојином поступате с њоме.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене“.</l> <l>Пуна вам уста: „Култу |
| то да моја кћи остане иза пашинских?{S} Кажеш : „<hi>овако</hi> је удајеш“.{S} А како би ти, <h |
| кад нисам наљутила осим...</p> <p>— Шта кажеш?{S} Твој отац! викну њена мајка прекорно.{S} Твој |
| али да не заборави Мадам Аристид.{S} Не кажеш која је, то јест је ли путница или ће да живи у С |
| ећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да свијемо гнездо |
| де моје,</p> <p>Ти си имала нешто да ми кажеш, уз капију.{S} Шта, душо?{S} Ја, себична, занесен |
| што му је писано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је васпита |
| ?..{S} Можда те љубио?..{S} Можда...{S} Кажи!{S} На сваком кораку сретнемо по заводника, а посл |
| .. (И заврши:) Како је могао доћи?..{S} Кажи је ли истина?..{S} Можда те љубио?..{S} Можда...{S |
| је она и смејала се. — „Ја не знам.{S} Кажи, молим те, каква?“ „Пијана.“ — „Ја пијана!“ викнул |
| е не врати!{S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, душо Мерсије? упита гошћа.</p> <p>— Шта ћеш ?{S} |
| , по Богу ?{S} Овако изненада!</p> <p>— Кажи срећно, па онда испитуј, рече јој зет.</p> <p>— Не |
| се насмеја и запљеска сестри.</p> <p>— Кажи, кћери, ко може волети некога кога никад није виде |
| анум ?</p> <p>Она не сме рећи.</p> <p>— Кажи, око моје! вели Мерсије.</p> <p>— Домали.</p> <p>— |
| S} Не знам како да их назовем...{S} Али кажи, бар нека ти знају родитељи.</p> <p>— Тејзе, не бо |
| Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта ћу ја данас, и докле ће он спавати?< |
| ан од бејова рече:</p> <p>— Сине, овако кажи, трипут: „Ако се опијем, нек Емир-Фатма-ханум, мој |
| у: робиња принесе својим устима ханумин кажипрст, па средњи, па домали, намењујући на њих, а по |
| љени плачу, плачу.</p> <l>О, ждрали!{S} Кажите му да љубавна ватра...</l> <p>— Ја просто нећу т |
| у нас и Ибрахим-Хасан-беја.{S} Аман!{S} Кажите му да ја нисам знала да мој сестрић пије, да је |
| ран, да ме тетка храни као инвалида.{S} Кажите њену оцу и њој: да ништа немам, све отишло за ду |
| давде, понесите поздрав моме драгом.{S} Кажите му да ми се око од суза не суши, и да...</p> <p> |
| има треба да тражимо лека овоме злу.{S} Кажите, хануме, како би било да зовемо Ибрахим-ефендију |
| као љутито и не гледајући га.</p> <p>— Кажите ханум-ефендији и хануми да дођу.</p> <p>Робиња н |
| а !</p> <p>— Неки шуруп.</p> <p>— Дуван кажите ми, дууувааан!{S} Аман !{S} Ааа! ааа!</p> <p>— З |
| ри ви не дате ни бакарне аспре</hi>.{S} Кажњавате се за себичност...{S} Чувај ми кћер, отац, и |
| чула и читала шта је љубав. „Љубав је, кажу муслиманке, жена која никад не иде сама, него с др |
| јастук и заспе.{S} Опијума, који им је, кажу ове нове, дала физичка јачина мушких, људи, још се |
| у би цену сад пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. „Две страсти не м |
| лику штету учиниле, и треба ханумама да кажу, а не смеју, или као да очекују неку велику несрећ |
| гледаше и подсмешљиво осмехнуше, као да кажу : „Зар је то живот?!“ па одоше на терасу.{S} С тер |
| ања ми с њим више нема“.{S} Нек јој све кажу други, његова мајка: она не може, само она неће... |
| страну, на страну румелиску, како овде кажу.{S} У башти крај Босфора, где се под црним кипарис |
| ајка, и Саније-ханум и још многе хануме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува |
| зе! рече гошћа нежно.{S} Пакосне хануме кажу: „Женски Хилми-Паша.{S} Он изводи реформу у држави |
| гледање без говора, или, како наше жене кажу, разговор душа...</p> <p>Кад бих нешто ја као друг |
| ња улазећи у собу, па се закикота.{S} И кажу да је леп тај француски језик, а како му је ружна, |
| удајеш?</p> <p>— Е, мода.{S} Зар да ми кажу: „тврдица“ или „прост“?{S} И што да моја кћи остан |
| има боју не знам, као ни мору.{S} Једни кажу: море је плаво; а како је то нетачно!{S} Оно је ча |
| сим жену коју сам сравнио с њим...“ Они кажу:{S} У лажи започет брачни живот, то је зграда сази |
| ено пута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ариф, доста!{S} Ти |
| ринска муслиманка, „старотуркиња", како кажу ови наши чапкуни протеривани у Европу.{S} Тој хану |
| а, „слаткога де Мисеа“, како оне обично кажу.{S} Прочита неколико стихова из његове <hi>Мајске |
| т година, и пита која је, па јој Нурија каза да је то пашиница, њена сестра, млађа од ње, па се |
| Али Фатма, промени се.{S} Она ништа не каза Мерсији, не само сестри од стрица, већ и другарици |
| пији. „Теча!“ изусти, и ако јој срце не каза да је он.{S} Слушкиња отвори... њен отац!{S} Она у |
| да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каза, изиђе.{S} Уђе нене. „Дај мужде, чедо!“ весело реч |
| пепео сам ушила У хамајлију.</p> <p>Не каза где јој је хамајлија; али, њему то каза љубав, те |
| /p> <p>— Је ли истина, Сафет, то што ми каза? упита Ариф.</p> <p>— Тако ми овога детета! рече С |
| е горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пред његовом мајком пуш |
| каза где јој је хамајлија; али, њему то каза љубав, те је раскопча, нађе свилену хамајлицу емир |
| јој то рекох.{S} А она ми на часну реч каза да је весела <hi>само</hi> кад се опије.{S} И ја, |
| муж.{S} Кад је пита зашто је отишла не казавши никоме да ће ићи, она одговори брзо и смело: „П |
| д...{S} Ја сам <pb n="230" /> ти, сине, казала, и ти знаш, да пију имами, да пију дервиши, пију |
| иђену девојку...{S} Ја бих, чини ми се, казала, па како буде.</p> <p>Нурије узе себе извињавати |
| а разболела, онолике грознице, бунцање: казала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти ни |
| .{S} Она је ипак боља од ње, честитија; казала је мајци...{S} Анри је био с њом, она му сутрада |
| није у Солуну, ја бих сути <hi>све</hi> казала.{S} Али моја мајка не говори с њом!“ То <hi>све< |
| ачем.{S} Сто пута си срећнија од мене!“ Казала сам јој, и она ми никад више не рече: „Благо теб |
| S} Он ћути, али зна да је њој све тетка казала: припремила ју је.{S} Њој се понекад учини да би |
| ја, преко једне рођаке испитао, она све казала.{S} Пошто се нашли сведоци, наше слушкиње, да је |
| 120_N67">Дођи кући, Анри.{S} Ја сам све казала мами.</note> <note xml:id="SRP19120_N68">Гром.</ |
| и, жене — децом.</p> <p>Она би њему све казала, да воли Османа, да јој је он муж, али је од тог |
| ош кад си била у Цариграду, али ти није казала, јер је знала да за другога нећеш...{S} Ариф-хан |
| ло јој се да је много крива што им није казала све још пре неколико месеца, кад је чула.{S} Сед |
| она није имала ниједне тајне коју није казала своме мужу, своме другу и пријатељу већ двадесет |
| а; на пример Мерсије, зар јој она не би казала?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф-тејзе.{S} |
| на убедљиво, и покаја се што је Мерсији казала своју тајну.{S} Што да тера шалу с оним кога она |
| и против политичког.</p> <p>— Право си казала, Мирсаде-ханум : кад би Ариф-ханум била наше сре |
| о, чедо, једва једанпут...{S} Ја сам ти казала, ако би како је обичај, ти би требала да ме зове |
| дана, која год је овде дошла ја сам јој казала, све сам јој испричала као сад теби — сама сам с |
| о.</p> <p>— Госпођо снахо, ја вам нисам казала крај те приповетке.{S} Крај јој је овакав: „Али |
| на, јер за пољубац не зна — ја му нисам казала...{S} Госпођица ме непрестано уверава да ме он в |
| о дружбом са странкињама.</p> <p>Све му казала, само није да волим Нурије-ханумина сестрића.{S} |
| ила. „Да се удала за другога, зар би му казала да сам ја прескакао зид, долазио њој, ноћу, и љу |
| р.</p> <p>— Опрости!{S} Никад ти не бих казала да ме ниси изазвала.{S} Ја то чувам као тајну ве |
| oreign>...</p> <p>Ви сте ми толико пута казали, да сваки човек најрадије говори о себи; а ја са |
| она се не растужи: њеној мајци срце је казало да ће се помирити са својом суседом...{S} О то њ |
| ије, мајчице, не волим, ја сам сто пута казао: тамо су шалоне, балкони, јелдрма, башјорти, алаф |
| b n="46" /> била обучена!{S} Нико не би казао да је Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је говорила, ја |
| ти је брат отишао на чифлук.{S} Јеси ли казао, за кога ћеш дати кћер коме пријатељу, то јест св |
| она хоће за Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога човека срце је |
| је, кога више волим, ја ти не бих умела казати.{S} И после, ја сам мислила да он више неће <pb |
| ..</p> <p>— Ја сам ти, тејзе, све хтела казати, али ти оде...</p> <p>— Кад се удајеш за невиђен |
| че да и она њој одсад неће просто ништа казати.</p> <p>У вече, оне су седеле на софи, обасјаној |
| тма са сузама у грлу: ништа јој не може казати...</p> <p>— Није она љута на наше људе и жене, н |
| обукоше осим Емир-Фатме.{S} Гошћама ће казати да је Емир с мужем, и оне јој неће замерити, пош |
| обрадоваше, нарочито Фатма. „Сад ћу јој казати,“ мислила је.{S} Чим седе, она поче говорити о ж |
| ништа нису знале, јер им беј није хтео казати док се не одморе.{S} Фатма је много плакала и би |
| mme la Morte</foreign>“ мучно да можемо казати.{S} А ти, можда би се састајала чак и ноћу да си |
| а да јој децу не би дао.{S} И не хте му казати још и с тога да не би била изобличена као престу |
| а у чарапама по кући: тражи Мерсију.{S} Казаће јој што се гледала с човеком; а што јој се јавно |
| на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе је, а не казах јој!{S} О кад чује да сам заљубљена!“</p> <p>Фатм |
| ча, зато што је нова.{S} А оно друго не казах, јер сам мислила: „Емир је богата, ја деце немам. |
| да ту седи једна рођака Нури-беја...“ и казах очево име мога мужа. — „Овде не седи његова рођак |
| ори се готово интиман разговор.{S} Нове казаше да су све три биле распуштенице (једна још и сад |
| е пуше, весело отскакуташе у кухину, те казаше то слушкињама, и брзо, све се наредише око једно |
| {S} После јој се вратише нене и мајка и казаше да је болесници боље, неће умрети.{S} Она се раз |
| да јој је та жена интимна пријатељица и казивала је где је рођена, одрасла, шта је учила, како |
| и.{S} Госпођица <pb n="21" /> је сваком казивала, да јој је мала и мила ученица и васпитаница в |
| друге невезану траку око врата, што је казивало да су „слободне“ (немају мужа); а многе Солуња |
| у досуди — хвала му!... — уместо смртне казне или вечите робије — сургун...{S} У Арабију!{S} Ни |
| ога Писма!{S} Бог ће га казнити.{S} Дан казне свих тирана тако је близу; ја му, чини ми се, већ |
| не и не погледа.{S} Да ли је хтео да ме казни што је опазио да га не волим, умре и не дознадох. |
| ога да те умори, па се уплашим да ме не казни, да ми уместо немилог мужа не узме које мило дете |
| {S} То помислих, па се уплаших да ме не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, а нене: „Госпођо снахо |
| волимо.{S} Ја сам крива, па хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет који познајем по причању и |
| м чим сам од детета постала жена, да те казним као злочинца, као зликовца, као убицу, али ја ни |
| ела, остављала сам на Бога, и Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја сам тужна, тешко ми је, не |
| е ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га казнити.{S} Дан казне свих тирана тако је близу; ја му, |
| , чувај ми ово; али, за Божју љубав, не казуј Емири!...{S} Поздрави је.{S} Она ће умрети срећна |
| штошта што она у романима није читала, казује јој о школи, ређа јој шта је све читао... „Боже, |
| га воли и што га се не боји, она му не казује само обичне своје тајне разговоре, него и најскр |
| ећна окрене му се, слуша га, а после му казује шта је она учила и читала.</p> <p>Кад засити чул |
| те не опада своју нову госпођу, већ му казује зато што је то за њу нешто страшно... „О, Боже, |
| беј, и пуне израза.{S} Оне њој ништа не казују, она њих ништа не пита.{S} Оне не могу да говоре |
| <p>— Нисам, мајчице; такве се ствари не казују ни брату ни пријатељу.</p> <p>— Ни родитељу?</p> |
| жмури а не спава, у мислима гледа море, каик, младића и његов поздрав, и онај дуги и дубоки пог |
| , било је пуно ружа...{S} И наједанпут, каик стаде, младић остави весла и узе <hi>ут</hi><ref t |
| чи јој одлетеше према малом Кара-Бурну: каик јој сад личаше на орла што у лету сече крилима мор |
| “, певушила је своју омиљену песмицу, а каик јој се приближавао као на ветровима...</p> <p>Цари |
| и, хрци<ref target="#SRP19120_N71" /> и каик-отосу...{S} Џемалова стрина...{S} Сад јој је јасно |
| им обично црвена, једра бела.{S} И овај каик у који се загледа Емир-Фатма био је као цариградск |
| дне наше познанице (њена је својина тај каик) пређемо на европску страну, на страну румелиску, |
| пут, она се ућута... загледа се у један каик, који се с разапетим једрима указа отуд, од онога |
| скут и у руку.{S} У зеленој антерији, с каик отосом, нене зајеца кад угледа унуку сасвим измење |
| оседаше, стара, у старинској антерији с каик-отосом<ref target="#SRP19120_N56" /> на глави, на |
| /note> <note xml:id="SRP19120_N56"> <hi>Каик-отос</hi>, једно старинско турско чешљање.</note> |
| ела и његове улице познала из кола и из каика; ја улицама нисам пешке пошла, ја се Босфором нис |
| а и похита према малом Кара-Бурну, а за каиком остајаше сасвим бео млаз, као да се просипало мл |
| але на јастук и — заспе.</p> <p>Понекад каиком што стоји испод конака једне наше познанице (њен |
| еобичним усхићењем једанпут кад су ишле каиком према Олимпу, који им се чинио као облак изишао |
| о вас, а после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид и Мерсијину гувернанту, и ако је |
| у, није покретало ову лађу.{S} Путује у Каиро... „Али зар се Мадам сећа онога турскога детета?“ |
| ра да путује, с мужем, инжињером, чак у Каиро.{S} Опа се није устезала да каже странкињи због ч |
| као на ветровима...</p> <p>Цариградски каици лепши су од венецијанских гондола, то јест пријат |
| не види, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да паде с неба магла, него као да се диже |
| обешени на мотке за једра.{S} Небројени каици љуљкали су се на мало узнемиреном мору, а из њих |
| а као отац, по закону...{S} Али, она се кајала...{S} Пролазили су дани и недеље, она га није гл |
| сећање, нешто као стид, као жалост, као кајање, па као понеке жене кад дођу на гроб свога милог |
| не дишући, и у души осећа неку тегобу: каје се зашто није и сам постио, па да сад с њима клања |
| ејне-ханум, он промени нарав.{S} Сад се каје, знам...{S} Тебе много брзо пусти, отиде му неизми |
| сине, допустити, али се бојим да се не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ кога ти је Алах од |
| којој су били сребрни судови са сиром, кајсијама, с татлијама и са слатким од смокава; па су и |
| а комшије, ја бих сама... али страх ме, какав је џин, а капиџик..</p> <p>— Бак!{S} Бак !{S} Бак |
| сле рече:</p> <p>— Слатка кјучук-ханум, какав је ово омар данас?!{S} Јутрос рано изиђох на балк |
| му био паша, то је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, је ли спреман за живот?</p> <p>— Од |
| </note> <note xml:id="SRP19120_N112">О, какав живописан поглед!</note> </div> </back> </text> < |
| ћи мокар пешкир.</p> <p>— Нећу то...{S} Какав напад...{S} Ја сам данас јака, јака...{S} Боже, з |
| } Да је викала, скупио би се свет...{S} Какав свет, ноћу...{S} Ко би је чуо!{S} Тешко јој је ка |
| /p> <p>Фатма обори очи и рече:</p> <p>— Какав је мој отац, па га ја никад нисам наљутила осим.. |
| <p>Она прекиде робињу и рече:</p> <p>— Какав закон!{S} У овој кући ја нећу да седим невенчана. |
| S} Ариф га узе читати као што би читала какав роман, али с много љубави и побожности, као што б |
| неке очи црвене од плача с оваког бола какав је мој“.{S} А та душа, гледајући кроз кафез мене, |
| љену мириадом светиљака те је личила на какав чаробан вилински двор.{S} Кад је дочека домаћица, |
| јима, а с туђима: раме уз раме.{S} И на какав сраман начин добију пратиоца, удварача!{S} Даду м |
| лику, али је не смеде погледати: ко зна какав је, можда јој није прилика.</p> <p>— Немој ти там |
| и.</p> <p>— Не, слатка тејзе!{S} Ко зна какав је на слици!{S} А његову слику имам у срцу, у све |
| с ханумама за то: да се вашем сину нађе какав рад.{S} Ја кад радим, заборавим на све што ме бол |
| брише очи, час намешта тел, час подиже какав пали прамен косе с њенога лепог чела.</p> <p>Посл |
| аше у лице женама; оне су мислиле да је какав безочник, те су спуштале на лице пече, а њему је |
| чи, двеста Госпођичиних.{S} Кад се чује какав <hi>дестан</hi><ref target="#SRP19120_N29" /> ази |
| ша, него кроз гробље.{S} Кад нас сретне какав дервиш, склања нам се с пута, јер он, видовит, ви |
| аплака...{S} Уз врата је плакала као уз какав надгробни споменик, па их је целивала, и отишла у |
| ичу, питају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај њихов смех!</p> <p>Последњих десетину дана |
| „Доћи ће опет сутра.“ О, те просте речи какав преокрет начинише у души Сафет-хануме и њене кћер |
| уна, иза капије, чу се један оштар крик какав пуштају турске жене за мртвачким сандуком најмили |
| е могу да се разговарам с њим, да чујем какав му је глас, и како говори француски?{S} Знаш ли о |
| седим с неким кога волим, или кад радим какав мио посао, ја се не мичем, — остала бих на једном |
| ата је мушком — не мужу — невиђена, као какав поклон од дрвета или камена, и она се побунила, п |
| ло изрезаној... „Хаљина јој изгледа као какав егзотичан цвет из кога су изишли један за чудо ле |
| усред бела дана, кад се сунце чини као какав огроман пожар!“ рече Фатмина мајка, гледајући у з |
| меданци зову младенце, и очекују их као какав велики и светао празник, јер је то дан буђења при |
| p> <p>У овој кући, ноћас, као да је био какав тежак болесник, за кога лекари рекоше да ће остат |
| ини, повири па је нестане; робиње иду у какав буџак, и ту нешто шапћу и врте главом.</p> <p>Џем |
| , ниједна га нема“.{S} Као да оне знају какав ми је муж!{S} Можда је добар, а можда и није.{S} |
| .{S} Па како би да си у служби, да имаш какав посао?{S} Са женом се не може ни у Европи у суд, |
| је: „Па како би да си у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома тешко, застиде се... највиш |
| цускиња, зове се Мадам Ажил.{S} Да знаш какав јој је био шешир!{S} Плавичаст, или управо неодре |
| сману сукну пламен уз лице, и помисли: „Какав је то одговор!{S} И коме одговара?{S} Свекрви!"</ |
| расла, шта је учила, како је васпитана, каква је према породици свога умрлог мужа, колико је вр |
| а се. — „Ја не знам.{S} Кажи, молим те, каква?“ „Пијана.“ — „Ја пијана!“ викнула је она запрепа |
| и мислила сам да он мене воли.{S} Али, каква заблуда!...{S} Једнога дана, ја бејах нешто болес |
| Брзо попи то, и скочи.{S} Заклетва!{S} Каква заклетва?{S} Ишао је брзо, као да ће кући, па тек |
| а да би осушиле себи очи.“ Заклетва!{S} Каква заклетва кад не верује у Бога? „Бога нема, јер, д |
| xml:id="SRP19120_N14">Каква срамота!{S} Каква срамота!</note> <note xml:id="SRP19120_N15">Тетка |
| оловала?...{S} Ко ју је обилазно?...{S} Каква ли је изгледала мртва?...{S} Ко се опростно с њом |
| е их је окружавало, него у даљину...{S} Каква живописна слика!{S} Од Солунског залива им се учи |
| јер му се чињаше да сам ја блажена.{S} Каква част!{S} Жена подигнута до човека, и до књижевник |
| орила, ја сам је све гледала у уста.{S} Каква су јој уста!{S} Као расцветана ружа.{S} Не смеј м |
| ена да им не буде жао што су робиње.{S} Каква лепа имена!{S} Гонџеђули, Ђулђули, Ђулбејаз, Ђулр |
| ма је његова.{S} Варали га као дете.{S} Каква три венчања, какво губљење права!{S} Три старца, |
| </p> <p>— Па, пала им венчања.</p> <p>— Каква венчања?{S} Ко их је венчао?{S} Људи.{S} И ко их |
| стани, чедо... закључај врата.</p> <p>— Каква врата, ханум-ефенди?! пита она зачуђено.</p> <p>— |
| весеље кад је у породици туга?</p> <p>— Каква туга?{S} Још се ништа не зна.{S} А мени се чини д |
| </p> <p>— Ти не верујеш, душо?</p> <p>— Каква смелост!{S} Не, ти збијаш шалу.</p> <p>Мерсија јо |
| вели, „а има подбадача снаху.“</p> <p>— Каква снаха!{S} Снаха му је за текију, виче Ариф.</p> < |
| а, и зато је сви воле.{S} Она је онаква каква је пред Мерсијом и Ариф-тејзом, сестром од тетке |
| /> позва нас на ифтар, спреми нам јела каква никад нисам окусила (њена кухина је чувена: богат |
| ечера не разликује се од ифтара.{S} Кад каква господска свадба буде, по месец дана и више говор |
| ="20" /> она остаје хладна; кад одјекне каква европска арија, она добија крила и у духу лети по |
| на час...{S} Па кућа где нам је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи, у Паризу, европск |
| оличен.{S} Пет особа три генерације, и каква разлика <pb n="31" /> међу њима.{S} Баба, Туркиња |
| топло верско осећање, кад се год појави каква висока бела џамија или се укаже какво пространо б |
| е помало отварале да се кроз њих појави каква рука са зембилом и новцима.{S} На чесмама поред џ |
| те гледале мужјака, него човека.{S} Али каква је то шала од испрошенице?!</p> <p>— Није шала.{S |
| -бејов друг и Нурије...</p> <p>У тишини каква је обично ноћу у овом турском крају, на самом врх |
| веће, на месечини, пушећи, и не видевши каква му кћи изгледа у лицу, да је решена и на живот и |
| ре куће, од добре мајке.{S} Ми не знамо каква му је мајка; ни два прста на руци нису једнака, а |
| и Цариграђанке нису је познавале овакву каква је вечерас била, па су се чудиле.{S} Она је то оп |
| е кући, због деце.“ — „Зар сад кад знаш каква сам зовеш ме кући?!{S} Ако ниси љубоморан, зар се |
| >Да.</note> <note xml:id="SRP19120_N14">Каква срамота!{S} Каква срамота!</note> <note xml:id="S |
| много има да јој каже, тако много!... „Каква грехота!{S} Глупост!{S} Ово су измислили љубоморн |
| а од изненађења не могаде доћи к себи. „Каква Фатмина прошевина!{S} Чудновата шала!“ У томе њен |
| слатка као кад си <hi>онаква</hi>“. — „Каква?“ упитала је она радознало. „Па.. ти знаш,“ рекла |
| иманка, она кука. „Где ти је воља?...“ „Каква воља у онога који воли?“</p> <p>............</p> |
| сваки час баца очи у кафезе... „Алла"! какве су му очи!“ виче узбуђено робиња; Фатма се загрцн |
| ад за развијање потпуно неваспитане.{S} Какве су Цариграђанке на улици!{S} Улицом не смеју ићи |
| закратио да се дружи с новима?</p> <p>— Какве су то нове, мајчице?</p> <p>— Онакве као оне млад |
| ије-ханум.{S} Вичете на Цариграђанке, а какве су вам Солуњанке?</p> <p>— Ја нисам Солуњанка.{S} |
| море не може опрати — образ!</p> <p>— А какве су странкиње? умеша се Сафет.</p> <p>— Искрене.{S |
| ли, та је била просто дивна.</p> <p>— А какве су те две странкиње? упита Нурије смешећи се.</p> |
| ајситније зрнце пржене мока кафе.{S} Па какве су њене руке, њене ноге!{S} Емир-Фатма има једног |
| а Шехназе-ханум говораше као да чита из какве персиске или арапске књиге.</p> <p>— Ова жена нем |
| и од тога, или јој је ово први напад, и какве су појаве његове.{S} Она му сасвим свесно и лепо |
| жбунова руже и јасмина, забеласа јашмак какве старице што клања: врши последњу молитву.{S} На м |
| у „јацију“, у ноћној тишини помеша глас какве европске оперске певачице с гласом мујезина!{S} Н |
| /p> <p>Она плаче за једну увредљиву реч какве своје пријатељице, а кад би требала да рида, њој |
| сам се питала: „Боже, па шта јој је?{S} Какви су то толико наши људи, и наши обичаји, што она н |
| н пије?{S} Наши бећари...{S} Ти си чула какви су.</p> <p>— О, Ђули, да ми само не рече оно, ону |
| не могу к себи да дођем.{S} Ја не знам какви су то родитељи, како је удадоше овакву!</p> <p>А |
| атко, као да је <pb n="212" /> изишла с каквим теретом уз брдо.{S} Фатма паде на једно шиљте и |
| љи.{S} Отац се разговара с ћерком као с каквим старим дервишем.{S} Родитељи свога детета не поз |
| сипа ... бош.</p> <p>— Бош?!!</p> <p>С каквим страхом изговорише ту једну, једносложну реч.{S} |
| ина!{S} Колико смо се наразговарале!{S} Каквих смо се књига начитале!{S} Да нисам била с њом, ј |
| се у једној великој соби са улице.{S} А каквих јела није било!{S} За једну софру и странкиње су |
| не кад се пред њима изусте и такве речи каквих у нашим језику зацело и нема, ја их бар не знам. |
| рали га као дете.{S} Каква три венчања, какво губљење права!{S} Три старца, стотину глупости; с |
| вети</hi> значи једно исто.{S} Питаћеш: какво венчање?{S} Зар си с њом живео невенчано?{S} О, н |
| које сте нам ви дали.</p> <p>Он је пита какво је то оружје, а она не одговори, већ узбуђена и љ |
| рви пут дошла у Турску, с чуђењем упита какво је то женско весеље, она викну да би све чуле: „З |
| и каква висока бела џамија или се укаже какво пространо бело гробље, турско, у долини, под зеле |
| сфора, где се под црним кипарисима бели какво породично гробље, ја седим с девојкама и младим ж |
| вече, кад се море на месечини бели као какво снежно поље, оне су из његових дубина чуле „некак |
| де нема слободе не може ништа урадити. „Какво организовање женских друштава у земљи где је жена |
| љубац млада и лепа човека, Европљанина, каквог и она жели за мужа, опече је као да је пао на ње |
| е?{S} Тамо, испод Чауш-Манастира, поред каквог напуштеног гробља, или у каквом турбету, у текиј |
| : дању да раде, ноћу да се шетају поред каквог плавог језера...</p> <p>— Отвори, арслане! чу се |
| умирила, и осећала се уморна као после каквог напорног рада, и обузимала је све већа пријатнос |
| ћутећи, без шума, као сени или дуси из каквог напуштеног махалског гробља с попадалим камењем, |
| анадолску, и стану у малом пристаништу каквог лепог села босфорског, да приме путнике, тако по |
| она њему пребацује за женидбу, и рече: „Каквог ортака?!{S} Ја и не помишљам на женидбу, а ти... |
| рх града, што личи на последњи ред ложа каквога амфитеатра, заустави кола да хануме виде једну |
| да је бео; једра су му личила на крила каквога огромнога лабуда. „<foreign xml:lang="en">Come! |
| е познајем...{S} Ја, хвала Богу, знам у каквој сам се средини родила и одрасла.{S} За Црни Врск |
| де нема.{S} Уместо мириса мошуса, као у каквој старинској турској кући, она овде осети мирис пи |
| ишта их се не тиче што су преко дан, на каквом шеталишту званом овде „пијаса“, или у чаршији, к |
| ијава кроз гране, и мало па се изгуби у каквом сивом или снежно белом облачку.{S} Влага, мирише |
| , поред каквог напуштеног гробља, или у каквом турбету, у текији, — њему више ништа није свето. |
| ела Ариф-ханум.{S} Била је врло весела, какву је скоро није видела Нурије-ханум, а какву ју је |
| А француска васпитаница Туркиња Фатма, какву већу срећу тражи од брачног живота!{S} Она је о о |
| <p>— Ми, богме, хоћемо свадбу?</p> <p>— Какву свадбу? рекоше ове у један глас.</p> <p>Да удајем |
| ву је скоро није видела Нурије-ханум, а какву ју је волела, и по своме обичају мењала је место |
| па ће се испавати, и сутра ништа.{S} А какву је борбу сама собом издржала прошли пут!{S} И то |
| еочекивано, могла би букнути револуција какву историја света не памти.{S} Ми смо то већ почеле, |
| што одведох Фатму?...{S} Кад сам имала какву своју тајну, нисам је умела крити ниједан дан.{S} |
| n="11" /> су хтеле да покажу путницама какву велику турску кућу, странкиње су их водиле Исмаил |
| о до шетње и до гледања у кафезе да има какву бригу или бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, |
| ошто нема од срца порода, па ако он има какву ману, она је не види; јер човек је, сине, чудно ч |
| а је чуваш више од очију... (И заврши:) Како је могао доћи?..{S} Кажи је ли истина?..{S} Можда |
| , старинска муслиманка, „старотуркиња", како кажу ови наши чапкуни протеривани у Европу.{S} Тој |
| а у овчјој кожи (како га она прозвала), како је био нежан с њом кад им се приближавало прво веч |
| ком</hi><ref target="#SRP19120_N94" />, како каже Ђулренги.</p> <p>— Колико си тврда! узвикну А |
| бош</hi><ref target="#SRP19120_N96" />, како ми то турски кажемо. <pb n="188" /></p> <p>Оне три |
| пеки</hi><ref target="#SRP19120_N7" />, како по њиховој кући по вас драги дан <hi>пеки</hi>, са |
| ба савремене муслиманке, <hi>нове</hi>, како те савремене, француске васпитанице, себе зову, ви |
| више воли де Миса, „слаткога де Мисеа“, како оне обично кажу.{S} Прочита неколико стихова из ње |
| мила девојка, пуна шале, „пуна ђавола“, како су говориле хануме, просто је уживала да засмејава |
| ieu!</foreign>“ „Пофранцужена Туркиња“, како је још зову турске жене, „она толико воли француск |
| и тад „неухваћене“ вичу на „ухваћене“, како су се могле заборавити и испрљати оно што ни море |
| м — она.{S} Ово није твој „стари Џеми“, како си ме звао, него Џемал-беј, страстан источњак, ком |
| рсије је „лежала код мене четири ноћи“, како се каже нашим језиком; но сву ноћ смо седеле и раз |
| .</p> <p>Мајка јој се грохотом насмеја, како се никад не смеје, и рече:</p> <p>— А шта је било |
| и код деде!{S} Кад би знала, душо моја, како ти се мајка осећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћ |
| има, рече:</p> <p>— Толике муке видела, како причају Цариграђанке и њена тетка.{S} Удали је за |
| ије се тако вешто правила да је весела, како не би умела ниједна глумица.{S} Смејаше се, испрек |
| е где је рођена, одрасла, шта је учила, како је васпитана, каква је према породици свога умрлог |
| ="33" /> како га је видела на Јалијама, како се с њим гледала, и како ју је поздравио, то јест |
| hi>.“ Али колико бола од неког времена, како од госпођине деце посташе девојке, како су у друшт |
| одине, који су јој пре кратког времена, како је писала <pb n="276" /> Госпођици, били толико ми |
| и узбуђено да је воли већ трећа година, како се вратио из Европе, јер његова тетка толико је хв |
| ило до тога, те да му омили кућа и она, како не би имао узрока да гледа другу, или да јој довед |
| интакса, стил, композиција, литература, како јој је све то мило!{S} Она све зна лепо, учила је |
| арицама, или се играмо лончића и ораха, како децом тако девојкама.{S} А ноћу, на кули, на месеч |
| а и богаташа.{S} Час-по па се расприча, како њен зет није као што су солунски младићи, да се ск |
| рема стиховима из Корана, где је некад, како писаше Госпођици, у свакоме стиху видела Бога, и п |
| о да прави темена пред млађима од себе, како пред старијима, као коња: како да држи главу кад с |
| од јаве.{S} Ах, јава?{S} Како да изиђе, како да их погледа у очи?{S} Па као невеста прво јутро: |
| цем...</p> <p>— Ако се воле...{S} Боже, како си смела!</p> <p>— У дно салона, у куту, сву ноћ д |
| чаршафом — зато што је стара.{S} Боже, како сам могла!{S} И то је по вашој сугестији.</p> <p>— |
| S} Као овој малој Францускињи.{S} Боже, како су јој лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам Ажил, |
| /p> <p>Истога Дана у вече.</p> <p>Боже, како сам срећна!{S} Срећна сам само зато што је он мој. |
| не би пријатан.</p> <p>— Знаш, Нурије, како је море пред буру: тихо, некако страшно тихо? рече |
| у нашу ергелу и овце.{S} Знаш, Мерсије, како смо волеле кад се коси трава, па мирише, а ми се п |
| како од госпођине деце посташе девојке, како су у друштву свака за се јединка!{S} Под утицајем |
| жимо лека овоме злу.{S} Кажите, хануме, како би било да зовемо Ибрахим-ефендију, муфтију, и још |
| имами, пију дервиши.{S} Знаш ли, сине, како почиње једно <hi>илахи</hi><ref target="#SRP19120_ |
| ову грдну срамоту, неисказано понижење, како су то подносиле њине бабе, па и матере.{S} За ово |
| би свест, гледала је попреко странкиње, како путнице тако националисане, <pb n="124" /> удате з |
| наслоњаче (Ариф с десном ногом пода се, како обично седи на столици), па кафа и цигара...{S} И |
| срећна: „Зато, <pb n="127" /> мацкице, како си ми лепа!“ Њих три учинише јој се као три слике |
| Блак, кад су вам тако стиснуте вилице, како метнете пуну кашику у уста?“ </p> <p>Мерсије узе с |
| кад кудгод одеш, разгалиш се.{S} Иначе, како би легла у постељу тако немирна.{S} Иди.{S} Ја ћу |
| н опази то, па се осмехну и благо рече, како је обично говорио с децом, са старима, с болеснима |
| о коња: како да држи главу кад се јаше, како да каса кад вуче кола; а овим ситницама што кућу д |
| : мајке им седе с подавијеним ногама и, како се њима учинило, тупим погледима, не пушећи (не мо |
| ће ми доћи од љубави, или због љубави, како да кажем.</p> <p>— Ја бих с њим, Мерсије душо...</ |
| ивање једнога беја.{S} Зашто наши људи, како у Солуну тако овде, воле да седе на месечини сами |
| и час оваква шетња.{S} Беше добар; али, како оде Зејне-ханум, он промени нарав.{S} Сад се каје, |
| је пошао на службу, и не виде.{S} Али, како се изненади, кад, враћајући се у подне, чу од стар |
| су већ готово у траву зарасле.{S} Али, како му би кад она њему отпоручи, да у љубави не трпи о |
| а и на улици: гледање без говора, или, како наше жене кажу, разговор душа...</p> <p>Кад бих не |
| .</p> <p>Ариф отиде Нурије-хануми, или, како је Туркиње зову, Мондије-хануми, Фатминој <hi>сути |
| ем.{S} Ја не знам какви су то родитељи, како је удадоше овакву!</p> <p>А Осман-беј, погледајући |
| гледала.{S} То је као понеки у Европи, како прича Мехмед, кад не може да узме ложу, не иде у п |
| пушаваше уши да не чује шта јој говори, како је грди.</p> <p>— Не лупај, лудаче! викну тетка ра |
| прабаба се нада да ће из њих прочитати, како је њеној унуци.{S} Али те очи су све виделе а ништ |
| една музика која ме просто опи, усхити, како ли да кажем.{S} Она оде, а у мојим ушима остаде та |
| су измислили љубоморни мужеви, егоисти, како каже Емине-Семије- ханум...{S} О, зар нова, па так |
| О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, како сам срећна!{S} Пред мојим очима су расле и развија |
| > <note xml:id="SRP19120_N92">Боже мој, како је лепа!</note> <note xml:id="SRP19120_N93">Знак.< |
| <note xml:id="SRP19120_N108">Боже мој, како је лепа!{S} То је "ла франс".</note> <note xml:id= |
| у се свети за злочин извршен према њој, како је она сама себи говорила, нарочито да му се свети |
| а ожени сина добром и богатом девојком, како би се оставио пића и имао од чега да живи, него на |
| А онај заостали славуј опет пева.{S} О, како је тужна та славујева песма у прозорје!{S} И загук |
| ијатан глас и њен говор, и мишљаше; „О, како говори француски, као да цвркуће тица!“</p> <p>Да |
| и, младићев стриц и ујак.{S} Фатми жао, како ће без Мерсије и тетке.{S} Посла робињу тетки: мож |
| /p> <p>Кад оне дођоше, он викну строго, како не виче ни на слушкиње:</p> <p>— Шта је ово ?</p> |
| ом нашем крају, где ће нам се, свакако, како „пророци проричу", родити слобода.<pb n="64" /> Ов |
| н гутљај..{S} Ниси је окусио за толико, како оде она...{S} Ах, сине, зар је она достојна тога б |
| Октобра.</p> <p>Јутрос смо устали рано, како нам није обичај, и он ме је натерао да станем на п |
| е поче молити топло она хладна, усрдно, како никад — за живот!{S} И учини јој се све мало, ситн |
| ...</p> <p>— Кад се удајеш за невиђено, како можеш да си весела! ...{S}И оне пре триста година |
| ни пред родитељем.“ Он јој је говорно, како ће његов унук пред њим расти као њена унука пред њ |
| ше, вичем, ридајући: „О моја лепа веро, како су те изопачили неразумни!“ Ја, драга госпођице, з |
| у своју велику радост сакри тако вешто, како то само уме Туркиња, јер се бојаше Солуљанака, нар |
| хаљини црвеној као крв, или као страст, како су говориле странкиње, а бичеви њене необично дуга |
| } Гошћа се жалила како јој је отац љут, како се врло бојала да их неће пустити да проведу мај н |
| ук, јетрва јој с ћерком дође још синоћ, како би сутрадан увеличале дочек гостију домаћицама.</p |
| а европску страну, на страну румелиску, како овде кажу.{S} У башти крај Босфора, где се под црн |
| а за плач, он говори, говори о времену, како је данас ваздан киша, и како се вардар раздухао ка |
| 4" /> део прост као много убрану сукњу, како се носи по малим градовима, а на лицу су им груба |
| идем својој сестри и другарици!{S} Ах, како ћу, кад ми је тамо...{S} Познала би.</p> <p>28 рам |
| оћеш да ти закопчам белензуку...{S} Ах, како ти лепо стоји тај француски <foreign xml:lang="fr" |
| Арнаутка.</p> <p>— Јесте, али то је... како да кажем, не умем турски да се изразим! <foreign x |
| Кјучук-ханум, зар ниси осетила да му... како му из уста заудара... мастика?!</p> <p>— Пијан!... |
| у, гледаше се у једном малом огледалу : како јој лепо стоји башјорти !{S} И кад би смела од оца |
| се.</p> <p>— Лепе, нарочито Енглескиња: како само може бити Енглескиња лепа кад је лепа.{S} Па |
| од себе, како пред старијима, као коња: како да држи главу кад се јаше, како да каса кад вуче к |
| еној".{S} Није ми жао Осман-бејова оца: како је васпитао сина?{S} Али, ја те нисам слала да се |
| хрије, и све се засмејаше осим Мерсије: како лекар рече „онај Мурад-Џемал-беј што се јуче...“ и |
| а се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао из Цариграда Мехмед-б |
| >И ја ћу сад сести и јести, и обући се: како знам за се, први пут не постим...{S} Чак не бих ни |
| је загрли али не пољуби, и не помирише: како да је пољуби кад су јој на уснама његови пољупци, |
| а му се зачуди, а жена се чисто уплаши: како ће њене кћери ножице по рђавој калдрми!...{S} Она |
| и Цариграду.{S} Ибрахим-Хасан-беј охол: како му се кћи испросила, венчала, он не иде где су сол |
| p>— Па то је твоја жеља, ханум, одавно: како се Фатма родила.</p> <p>— Ја познајем Фатму, ви по |
| шије; она јој се загледа у десну руку: како лепо држи иглу, а она је мислила да не уме направи |
| <p>Она слуша свекрву и мења се у лицу: како сад да не пости, кад је постила дететом; спавала у |
| п, вечере су се давале у конаку људима; како је као сребрни „сахан“, или „тепсија“, у харему се |
| Добро јутро, Сафет-ханум! <pb n="80" /> Како је Шехназе-ханум, Емир-ханум?{S} Две нове, Емир и |
| , у радости, све исприча: <pb n="33" /> како га је видела на Јалијама, како се с њим гледала, и |
| ним грудима.</p> <p>— Ала га волиш !{S} Како те то ухвати тако брзо?! говораше Мерсије и запали |
| на месечини сами и да подврискују?!{S} Како је овде лепо што је створила природа, а како је ру |
| p>— Пијаницу, протераницу, просјака!{S} Како је је могла волети тога цариградског чак... чакпу. |
| ајлију и у њој нашла слику — Џемала!{S} Како се изненадила!{S} Јадна девојка!{S} Заљубила се у |
| де ничице па зајеца. „Како си смела!{S} Како си смела ноктима дирати рану у којој стоји крв још |
| ра.{S} Окаља ми образ!{S} Обрука ме!{S} Како ћу у свет, несрећнице?{S} Хвалио сам се свету ћерк |
| о да га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а он погледа у Фатму: она |
| о је чудно, страшно то ново осећање!{S} Како је ниско!{S} Она завиди Фахрије-хануми што је лепа |
| ки дан.{S} Робиње мисле: „Благо њој!{S} Како је срећна она жена којој је муж и драги један исти |
| и Рамазана.</p> <p>Сутра је Рамазан!{S} Како моји спремају без мене за овај велики празник?...{ |
| пробуди мујезиново „Алла’ екбер“...{S} Како јој је мило то позивање на молитву, њој познато!{S |
| не турске жене и једна пева, пева...{S} Како мије било!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да |
| њу молити да им свира, да им пева...{S} Како да пева кад јој срце плаче?{S} Својим лукавим погл |
| отаћи се телом њеног срећног тела...{S} Како су њих двоје заједно, робињама се непрестано чини |
| , те набави пуномоћнике и сведоке...{S} Како му би, кад му један пуномоћник рече: „Емир-Фатма-х |
| це, на комаде исеку чаршаф и пече...{S} Како се вратила с Јалија, он као старотурчин, реакциона |
| p> <p>— Верујем ти, очи моје, али...{S} Како си смела?!</p> <p>— Тако...{S} Као нас две, загрље |
| слабели како сам имала оно с оцем...{S} Како сам могла пред оцем!..{S} Невероватно, па ипак, би |
| у: моје очи среле су се с његовим...{S} Како ми је било, да знате, не кад ме погледа, него кад |
| кратак тренутак! „Не, није пијан...{S} Како да се опије кад више с Фатмом не може да се венча! |
| рипремало се за Устав, за слободу...{S} Како су ове припреме огромне, и страшне, њој се каткад |
| још сањају чаробни сан Истока</hi>.{S} Како ће им бити кад се из тога дубоког сна тргну: да се |
| ти ми изиђе пред очи, и <hi>он</hi>.{S} Како сам могла и помислити да ме он узме?{S} Зар ће он |
| му је четврта отишла <hi>онако</hi>.{S} Како ће да изиђе пред другове?!{S} О, сиромах, горд, ју |
| ашалла’!</p> <p>— Устала, али слаба.{S} Како побледи, ја се препаднем да је не снађе оно ономад |
| ицу!{S} И учини јој се црна, прљава.{S} Како ће да буде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна |
| те решетке!{S} Кроз њих гледам Њега.{S} Како нам је радосна висока ограда!{S} Иза ње је Он.{S} |
| као дадиља и васпитавала као мајка.{S} Како ју је васпитала, тешко њој!{S} Па извињава себе: н |
| ћи с њом, али она неће бити девојка.{S} Како је то тужно: сутра жена!{S} Да је као у Цариграду |
| ишљала струк брата, кога није имала.{S} Како ће им бити кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим |
| м свету, па тако је с њега и отишла.{S} Како је није било страх од ње мртве, кад она не сме код |
| м је сад лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S} Како се по многобројним собама и на софи смеје наш турс |
| га се не додвори, опет распуштеница.{S} Како је <pb n="229" /> венчана, оне три нове нису излаз |
| урски намештај!{S} На мене се смеје.{S} Како су нам веселе густе решетке!{S} Кроз њих гледам Ње |
| ати душу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Како би изишао пред њу?{S} Обуче се и пође по кући, и с |
| а оне... о, да, оне се чине невеште.{S} Како би се наше жене смејале кад би неко правио овакве |
| вори зато грчки што су оне Гркињице.{S} Како је велика, чим хоће да се шали, говори енглески.{S |
| лескињо, па се опет вратила у Серез.{S} Како јој је она мила другарица!{S} Милија чак и од Мерс |
| а коју младу побуњеницу, плакала би.{S} Како је чудно, страшно то ново осећање!{S} Како је ниск |
| једна другој само ако нису у љубави.{S} Како је остала <hi>бош</hi>, то јест слободна, Мерсије |
| да он више неће <pb n="166" /> пити.{S} Како је њу видео, није се опио... већ толико месеца.{S} |
| причам.{S} Ми се спремамо за чифлук.{S} Како ћу тамо без тебе!{S} Јуче нам је правила посету је |
| е.</p> <p>— То је један огроман бал.{S} Како могу ја тамо, кад немам тоалету...{S} А волела бих |
| “ каже свет кад детету умре родитељ.{S} Како је то лудо!{S} Он је умро, с њим је свршено; али, |
| осна висока ограда!{S} Иза ње је Он.{S} Како су светли стихови из Корана!{S} У сваком стиху ја |
| о,“ каже она — па се обе засмејасмо.{S} Како хануме не говоре, и ми не говоримо: ја нисам хтела |
| нама, као што знаш, пити забрањено.{S} Како сам жењен, двапут сам дошао кући пијан, луд. „Ако |
| мо се с ханумама и гледамо у Вардар.{S} Како сам била радосна кад нам дођу гости из вароши, и к |
| јој <pb n="214" /> сад каже истину.{S} Како?{S} И да рече: „Слатка нене, венчања ми с њим више |
| ноправност с људима у јавном животу.{S} Како је скромно то право које ће тражити турске жене.{S |
| аштала, бежећи од јаве.{S} Ах, јава?{S} Како да изиђе, како да их погледа у очи?{S} Па као неве |
| евојака.{S} Зар си само ти несрећна?{S} Како је оној којој се муж поред ње другом ожени.{S} Тур |
| у: шта ти је?{S} Шта да им одговори?{S} Како да каже?{S} Ако погоде?{S} Ако чују?{S} Од кога да |
| /l> <l>Кад сам драго изгубила?</l> <p>— Како си могла изгубити оно што ниси ни имала?{S} Тај ле |
| /p> <p>— У ова два нема ништа!</p> <p>— Како ништа?! изусти Фатма чисто уплашено.</p> <p>— Само |
| ништа.{S} Ја сам само осећала.</p> <p>— Како сам видео тебе, ја друге жене нисам ни погледао.{S |
| пече, чини ми се убила бих се.</p> <p>— Како?{S} Ми ћемо обе за младотурке; а они праве правила |
| тебе.{S} Отиди: разгалићеш се.</p> <p>— Како ћу сама с толиким људима?{S} Од жена које су овде |
| <p>— У сну?</p> <p>— На јави.</p> <p>— Како?</p> <p>— Преко зида.</p> <p>— Чијег?</p> <p>— Сут |
| Фатма похита да испрати тетку.</p> <p>— Како је кратак мој бол, тејзе, и како ми је дугачка рад |
| ка учи у Цариграду, рече Ариф.</p> <p>— Како у Цариграду, кад тамо не сме да иде? рече пашиница |
| ави дим, па „отвори“ разговор:</p> <p>— Како се теби, ханум, чини ово за Фатму?</p> <p>— А, беј |
| , да је умирим. <pb n="277" /></p> <p>— Како да је пустим болесну... луду?</p> <p>У томе, њему |
| злогу дијадему или у обућарском обућу,“ како примети на енглеском језику Мадмоазел Дарно.{S} А |
| је овде лепо што је створила природа, а како је ружно што су створили људи!{S} И вечерас сам те |
| била весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је била тужна кад је пошла!</p> </div> <pb n="185" |
| чице, и с њим се разговарах.{S} Млад, а како говори!{S} О, оне очи!{S} Пашић, <hi>џемал</hi>!.. |
| И кажу да је леп тај француски језик, а како му је ружна, грдна та реч!{S} Турски лепо, слатко: |
| и мору.{S} Једни кажу: море је плаво; а како је то нетачно!{S} Оно је час плаво, час зелено, ча |
| е: „Ууу!{S} Колико соба мирише!...{S} А како и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пу |
| ажеш : „<hi>овако</hi> је удајеш“.{S} А како би ти, <hi>нова</hi>, хтела?{S} Пет година да јој |
| , европски направљена и намештена.{S} А како видех овога, ја онога заборавих, кућу разорих, то |
| на: да би се за то време измирили.{S} А како да се мире кад се нису ни завадили!</p> <p>У свита |
| нај што јој изударао душу — Живот.{S} А како је она њега волела!{S} Узе притискати главу, стеза |
| д их сретну на улици и познаду их.{S} А како да их не познаду кад су скоро развијене!{S} Ја про |
| е у друштву по коју француску реч.{S} А како се облаче! рече она, погледавши у стару.</p> <p>— |
| ранкиње, нарочито Францускињу, обрадова како се није скоро; кућа јој се учини лепша, и као да ј |
| госпођо снахо.</p> <p>Сафет се насмеја како се ретко смеје, нарочито пред свекрвом и рече:</p> |
| е играчки.{S} Ово му је четврта играчка како се зове „жењен човек“, и најлепша је: једва чека д |
| риближавала њиној кући, она се радовала како никад, јер јој се чинило као да ће у њој наћи њега |
| кад је то било..{S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја као моја мајка: за време бола срца |
| говарају, француски.{S} Гошћа се жалила како јој је отац љут, како се врло бојала да их неће пу |
| је вољена.{S} И Ћулренги се развеселила како није скоро; и ништа не говорећи, задовољно погледа |
| анко испричала.</p> <p>— Све си учинила како су те научили твоји учитељи, говорила је Ариф и см |
| ад су били у Ђумулџини, она се усхитила како није скоро; хиљаду успомена навалише на њу: види с |
| је не би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао, зар га не би оставила и не сачекавши |
| еце: „Дванаест...{S} Година дана прошла како сам је први пут видео.“ Па опет га спопаде бол, јо |
| да слуша себе.{S} И никад не заборавља како ју је ова несташница једном, кад је била мала, пит |
| икну увређено Ариф.</p> <p>— Колико има како јој се кћи испросила? брзо рече Сафет.</p> <p>— Ње |
| шта, те очајаваше.{S} Прође година дана како се вратио.{S} Једно јутро иђаше улицом замишљен, н |
| „Ко зна од кога је?...“</p> <p>Од дана како сам последњи пут била код Нурије-хануме, ја сам др |
| љубав, ипак је врло често бивала тужна како никад раније.{S} Обично је обузимала туга кад јој |
| диже очију с платна, везе, и ако не зна како везе.{S} На левој руци јој је Џемалов прстен, али |
| у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко зна како сам га наместила!...{S} Боже, колико сам сањала, с |
| /p> <p>— Не драго, душо Емир.{S} Ко зна како је то?{S} Свакако врло, врло пријатно.{S} Ми то не |
| род за Цариград.</p> <p>Друга је година како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{S} Једни г |
| ти ред селвија.{S} Шесет и девет година како пијем пусти дуван; био сам дете од седам година ка |
| је-ханум започиње (и осећа се задовољна како није скоро).{S} Час-по па се Фатми учини да је у з |
| <p>— Ја се не бојим ни Бога! викну она како вичу побуњени.</p> <p>Њему се диже коса на глави; |
| грану:</p> <p>— Зар сад кад сам немирна како никад нисам била?!</p> <p>— О, била си.{S} И ја се |
| ку...{S} Ја бих, чини ми се, казала, па како буде.</p> <p>Нурије узе себе извињавати:</p> <p>— |
| била изобличена као преступна жена, па како би њена женска деца!{S} И ради тога ћуташе, мучећи |
| ога уздржаваше страх да је не отера, па како би она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} |
| то јест носоња, што ће рећи охол.{S} Па како је љут, и љубоморан!{S} Жена кад хоће да иде у ком |
| ад нећеш изићи, или бар не скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш какав посао?{S} Са жено |
| више.{S} Да те водимо оцу.</p> <p>— Па како си почео ?{S} Шта ти рече зет кад ти поче? упита А |
| ст.. још већа.</p> <p>Он само чује: „Па како би да си у служби, да имаш какав посао?“ и би му в |
| да спавају, јер је више од једнога часа како се не мичу.{S} Али, најпосле, старија сестра се ус |
| а’!{S} Алла’!“...{S} И да је неко упита како се каже „Бог“ француски, она би одговорила: „Алла’ |
| get="#SRP19120_N11" /> моја слатка сута како лепо име има, а пакосне хануме дадоше јој надимак. |
| сама или с другарицама.{S} Она му прича како јој је било кад га је срела, и да је увек желела и |
| хвалила се <hi>неном</hi>; говорила је како њена мајка и сад као увек само <hi>пеки</hi><ref t |
| оћу...{S} Ко би је чуо!{S} Тешко јој је како никад до сада; жао јој је: она је изгубила оно што |
| лу лицу; он се не брани, ћути: миран је како га она никад досад није видела.{S} Обрадовавши се, |
| е, ибрике и разне судове, и шарао их је како нико дотле, украшавао их, па од тога ситног, финог |
| ицу.{S} Слушкиње и робиње нису разумеле како ју је назвао, али су познале да нешто не ваља <pb |
| ер је сувише узбуђен.{S} Већ две недеље како је у њему био мир, и он је мислио да је више не во |
| вирене сунчевим зрацима.{S} И чуђаше се како је могла и помислити да у Елизиној деци не воли ње |
| с..</p> <p>Она погледа у руку и сети се како ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се приб |
| претерано осетљива, и болесна, чудим се како је ту срамоту издржала.{S} Ја знам да се она од та |
| ек онако дирала... за њега.{S} Чудим се како не умрех кад га, онда кад си ти била код мене, вид |
| зе-ханум! о слатка ханум-нене! да знате како ме је било срамота од оне стране жене!{S} То је је |
| </p> <p>Ја сам срећна!</p> <p>Да видите како нам је сад лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S} Како се |
| oreign>! заборавих и псе и мачке и тице како ми дође мој сестрић, слатки Џемал беј.{S} На њ, шт |
| мирно и непоцрвенело лице.{S} Опа плаче како обично плачу жене, за ситницу; и кад се ућути, нит |
| иле су јој се руке.{S} И опет се чуђаше како је велики, као што се чудила једном брату од тетке |
| а на Јалијама, како се с њим гледала, и како ју је поздравио, то јест да ју је поздравио, и да |
| о: и женски Хилми-паша, и бунтовница, и како би њу требало, заједно с њеним другарицама, што у |
| о времену, како је данас ваздан киша, и како се вардар раздухао као луд...{S} Њено лице поцрвен |
| > <p>— Како је кратак мој бол, тејзе, и како ми је дугачка радост! рече и загрли тетку.</p> <p> |
| транкињама све више душом приближује, и како би их позвала да јој виде библиотеку а не сме од С |
| кад су јој на уснама његови пољупци, и како да мирише њено лице кад је мирисала његово!{S} Мер |
| радосна кад нам дођу гости из вароши, и како сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, |
| рам с њим, да чујем какав му је глас, и како говори француски?{S} Знаш ли ону малу Фифи?{S} Кад |
| је свирци и песми, француском језику, и како да прави темена пред млађима од себе, како пред ст |
| је, већ да седи код куће и воли жену, и како њену кћер свекрва воли, свашта јој купује и за Бај |
| ве.{S} Загрљена с човеком... игра!{S} И како европска жена гледа кад јој муж игра с туђом женом |
| о је лажући, уходећи, опадајући...{S} И како богат!{S} Лаж!{S} Има два конака, али су оба већ т |
| пља росе:{S} Бог ће вам опростити.{S} И како ће он толико дана без тебе?...{S} Млада си, неиску |
| де кад осете своју руку у његовој.{S} И како ли то изгледа?{S} У мушкој великој руци женска мал |
| врло непријатно што се ово десило.{S} И како ће да издржи све то!</p> <p>Око девет часова, у ку |
| „онај Мурад-Џемал-беј што се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћути, ова млада девојка се уо |
| као да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала, често учини да је сасвим са |
| једанпут...{S} Ја сам ти казала, ако би како је обичај, ти би требала да ме зовеш „ханум-ефенди |
| разуму већ по срцу, испунила, а ти ради како хоћеш.</p> <p>То рекавши, устаде с дивана и пође и |
| но.</p> <p>— Да бежимо, Ђули...{S} Види како ми лупа срце! рече Фатма узимајући робињину руку, |
| двапут на дан, и ако је далеко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није говорила; од |
| ост кад јој се ђерђефу приближи да види како везе, и ужас <pb n="236" /> кад једном рече: „Госп |
| нека осетљива путница заплаче кад види како живе њене сестре муслиманке, невине заточенице, за |
| једном једна странкиња, и она сад види како је то горка истина.{S} Час-по, кад осети неку миса |
| а сама с оцем понова, и тако се растужи како се растужују осетљиве жене, младе, њених година.{S |
| } Две три пашинице знају француски, али како?{S} Као наша Мондије-ханум (не љути се, срце).{S} |
| а канарина.{S} Могла бих у слободу, али како?{S} С оним који зна шта је то слобода.{S} Ја, госп |
| — О, добро дошла, Јасмин-ханум !{S} Али како се то смејеш : „Ка!{S} Ка!{S} Ка!“, као кад какоће |
| исам могла виђати младиће, па...{S} Али како сам видела овога, не мислим на онога.{S} А пре, је |
| } Која од њих не жели ово?</p> <p>— Али како си смела! рече ова не слушајући сестру.</p> <p>— А |
| е човек опија, од љубоморе луди...“ Али како му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега се с |
| >— Срце ...нека ти је срећно! ...{S}Али како... изненада...</p> <p>— Ја сам ти, тејзе, све хтел |
| S} Мени се чини да су ми живци ослабели како сам имала оно с оцем...{S} Како сам могла пред оце |
| евер, већ онај непознати, кога она воли како је постала женом, и нада му се.{S} И она се у њ лу |
| S} Узе говорити мајци а добацивати жени како је уморан, много је радио, а нема ко да га жали. „ |
| а купио!“...{S} А Богу и текијама учини како се заветовао.</p> <p>Како је „бош“, напунише се тр |
| м јапанском лепезом, она се узе смејати како се деца смеју, зацењујући се. „Сине, погледај овам |
| , Ариф оде кући.{S} Муж је хтеде питати како је било на књижевничкој седници, али видећи је стр |
| итање не одговори, већ јој поче причати како му је било кад су се оно једанпут срели на улици.< |
| отле ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то да удесим.{S} Идем одмах! заврши узбуђено, и |
| есрећа, оволика срамота!{S} Кад се сети како се хвалила, дође јој у земљу да пропадне.{S} И зар |
| забремене, твој син одмах стаде мислити како ће име детету. „Ако је мушко," мислио сам, „даћу м |
| многима је растурио.{S} Четрнаест ноћи како ниси његова!</p> <p>К њој уђе свекрва и рече :</p> |
| тму.{S} Он се разнежио, па говори мајци како му се чини да ће скоро бити деда. „Опрости, мајчиц |
| оштаја...{S} Наши људи су...{S} Не знам како да их назовем...{S} Али кажи, бар нека ти знају ро |
| анцем, па макар се оне завадиле не знам како.{S} Ако је штогод наше код суте, моја јој мајка то |
| ми се, већ чујем ход, па му се радујем како се ником нисам радовала.{S} Боже! — заврши погледа |
| ле.{S} Она је то опазила и испричала им како једанпут, кад је била врло млада, развеселила се п |
| ло бележићу од данас, те да некад видим како ми је било кад сам оставила своју земљу и дошла у |
| лескиња прихвати :</p> <p>— Ја се чудим како васпитавате вашу чељад.{S} То је за мене тајна.{S} |
| ећне.</p> <p>— Кад се понекад размислим како живимо... рече Мерсије.</p> <p>— Дође ти да се уби |
| III</head> <p>Данас је петак, шести дан како се Ибрахим-Хасан-бејови вратили с Јалије, Фатма јо |
| Да сте слободне, да сте с људима!{S}" О како су свете те речи, као стихови из Корана!{S} Она би |
| д: задрмала сам решетке, трипут...{S} О како су ми руке јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака, |
| чаво отвори писма.{S} Била су два.{S} О како су јој оба мила!{S} Једно је од тетке, друго од Го |
| свакој лепој жени виде своју жену.{S} О како би били срећни да су негде тамо где се ради и живи |
| у бунцању тражи то дете.{S} Он је волео како нико није, лудо, страсно.{S} Увек сам гледала да з |
| {S} Очешља је једна младотуркиња, онако како ју је била очешљала Елиза за Фатмину свадбу.{S} Ње |
| рага мала, ни у Европи не иде све онако како ви на Истоку, нове муслиманке, замишљате.{S} Ни ов |
| говорила, нарочито да му се свети онако како су се светиле мужевима, својим неприликама, неке њ |
| ледале, и гледале: запамтиле су је тако како је никад неће заборавити...{S} Преко кровова, глед |
| земље и мора у даљини које је бљештало како никад досада с разливене сасвим беле месечине; и п |
| је њега: прозор је отворен; и чује само како говори, не шта говори, па се смеје, смеје.. „Франц |
| тражи.{S} Испрва је мислио само на оно како су слагали Фатму, а после и на мастику.{S} Он треб |
| бично што поред себе не нађе Фатму, јер како је Рамазан, он сам леже и устаје.{S} Али кад се се |
| пре није била љубав, већ вољење.{S} Јер како је могла бити љубав, кад он: много пута о њој гово |
| ће да ти ниси пољубила Мадам Емину кћер како се воли?{S} Зато што ју је љубио човек?{S} Ти, кој |
| ј одговорити, шта ће чути!{S} Читав час како се мучи да пита, па не сме.{S} Тек што би изустила |
| бео, нежан обрашчић — заплака, први пут како је постао човек.</p> </div> <pb n="282" /> <div ty |
| прати, нити му на ноге устаде: први пут како се удала; а после зарида, први пут осети према њем |
| слушајући њен говор, не шта говори већ како говори, француски, опијаше се и сањаше чудновате с |
| , дана кад се одводи невеста; трећа ноћ како траје харемско весеље.{S} Месец је грдно велики, о |
| е слике трже се.{S} Свака је у положају како ју је сан затекао, гдегде смешном, раскопчане, с к |
| ли, поноси!{S} Знаш да нам жене причају како се хвали?</p> <p>Нурију обузе једно тешко осећање, |
| да лаже.{S} Оно вече слага оца и мајку како је секла поморанџу па се посекла, и не поцрвене!{S |
| ни да умире.</p> <p>Колико пута, у болу како изгуби Џемала, призиваше смрт, а сад кад јој се чи |
| а му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бунтовница, |
| анта деце некога паше; и видевши робињу како игра, не као њихове балеткиње и баханткиње, толико |
| не онесвести кад изгуби мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, појми |
| риграђанка, зове се Фахрије.{S} Да знаш како је <pb n="46" /> била обучена!{S} Нико не би казао |
| ..{S} Али он је био паметан.{S} Да знаш како ми је говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја га волим |
| дала и метала мени на главу.{S} Да знаш како ми је стајао!{S} Као овој малој Францускињи.{S} Бо |
| га госпођице, волим једнога одавно, још како сам вам почела долазити јутром у постељу: млад, ле |
| реле с човековим очима, обарај их.“ Још како сам обукла чаршаф, овако су ме училе нене и мајка, |
| е очи, избелеле, напунише се сузама још како њен син поче онако дрско да <pb n="92" /> се смеје |
| европско, једна највећа <hi>нова</hi> (како младотуркиње себе зову) — моја тетка!{S} Ја видим |
| S} Она се сећа тога вука у овчјој кожи (како га она прозвала), како је био нежан с њом кад им с |
| ла,</l> <l>Сва је гора заиграла.</l> <l>Како не бих уздисала,</l> <l>Кад сам драго изгубила?</l |
| ml:id="SRP19120_C2"> <head>II</head> <p>Како се изненади Ђулренги, робиња, кад уђе у софу и зат |
| d="SRP19120_C18"> <head>XVIII</head> <p>Како се преудаде Фатма, Ариф се промени.{S} С колико је |
| ловима.</p> <p>Драги мој Чарлсе,</p> <p>Како сам био срећан!{S} У тој срећи заборавио сам био и |
| И ја се буним, бунила сам се!...</p> <p>Како је ханум-нене?{S} Шехназе-ханум, то је она права < |
| крај миндерлука као животиња...</p> <p>Како је почео пити, бивао је весео, и луд, али никад бе |
| једна кола, понесоше га кући...</p> <p>Како је страшна лупа у врата кад се очекује несрећа!{S} |
| х више него цео дуги разговор...</p> <p>Како је била весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је |
| страшио: она је из тога друштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ове веселе, шаљиве теме пређоше н |
| , ја не бих смела, не бих умела.</p> <p>Како је леп тај младић због кога сам дрмала решетке!{S} |
| екијама учини како се заветовао.</p> <p>Како је „бош“, напунише се три месеца и десет дана:{S} |
| е, а њихова кућа чињаше јој се празна. „Како ћемо овако саме, нене?“ упита бабу; а она јој нежн |
| у с постељом, и паде ничице па зајеца. „Како си смела!{S} Како си смела ноктима дирати рану у к |
| а у њему није оно о замишљеном драгом. „Како сам јој могла писати <hi>то</hi>!“ прошапта и поцр |
| ном се помирила.{S} И чуђаше се мајка: „Како сам могла и помислити да моја кћи није верна Ислам |
| екује, она би се зачудила и узвикнула: „Како мало!{S} Јавио се мени робињи као слободној, и још |
| , због мене; јер он би мени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га видела, кад никада не |
| беј-течо!“, а он продужаваше:</p> <p>— „Како је почео“, вели, „до четрдесете ће отерати четрдес |
| говоре, она ћути.{S} Кад сам је питала „како сте“, да није одговорила „хвала, добро сам“, ја би |
| о смејеш : „Ка!{S} Ка!{S} Ка!“, као кад какоће кокош!</p> <p>— Или кад гаче гуска, или кад виче |
| ило оно што у Атале: ја сам нашла свога Кактаса. „Криј се од људи; а да се твоје очи не би срел |
| авио седефски столић с тепсијом и споља калаисаном, на којој су били сребрни судови са сиром, к |
| ујући по страшно неравној <pb n="16" /> калдрми, а кочијаш је затезао вођице танконогим вранцим |
| ши: како ће њене кћери ножице по рђавој калдрми!...{S} Она је солунским улицама ишла пешице још |
| а, пуцала по крупној неравној чаршиској калдрми, и најпосле се зашло за угао једне старе џамије |
| лупала, тандркала по крупној, неравној калдрми и јурила према чаршији, спустила се и окренула |
| потрчи, али кола иду даље, по неравној калдрми тандрчу.{S} Најпосле, једна кола стадоше пред њ |
| м тетурала с турским женама по страшној калдрми, поред трошних и нахерених кућа окићених поломљ |
| .</p> <p>„Так!{S} Так!{S} Так!“ чу се у калдрму под Нурије-хануминим прозором. „Један, два, три |
| есно бројећи лупање стражареве палице у калдрму: так! так! так!... шест пута, она тад као луда |
| Палицом с тучним врхом стражар лупну у калдрму шест пута: дванаест часова по европски „Нема га |
| овога прљавог, трошног града о чију су калдрму данас хтеле ноге поломити?{S} Да, то су његове |
| прочита, исцепа га, с речима;</p> <p>— Кали броматиум квари стомак.{S} Натри броматиум бољи је |
| X</head> <p>Емир-Фатми донеше обележје, калпак од црвене кадифе, извезен златом, поднизан бисер |
| мал-беја.{S} Она, гледајући у тај дивни калпак, своје обележје, њој толико мило, мислила је; „П |
| тако весела". — „Снила сам, нене, зелен калпак.“ — „Ако си га снила онако, радоваћеш се — зелен |
| Обукла се у црвено, на глави јој зелен калпак, седе крај свекрвиних ногу, на један велики жут |
| Она се засмеја, као малочас, јер зелен калпак снивала је често, и увек јој нене рекла да ће се |
| S} Као пансионаткиње што се заљубљују у калуђерице, тако и ове, док су врло младе, у своје учит |
| мућене, лепо очешљана коса разбарушена, каљав...{S} Син ми је био весео...{S} Дете весело од пи |
| ца му високо задигнута, један рукав сав каљав; у руци му нож... „Падао, тешко мени!“ — „Аман, А |
| а му се стреса.{S} Камо да је она имала камен уместо сина!{S} Зауставља га, али ко ће зауставит |
| тац је љут, али није луд...{S} У гору и камен!</p> <p>— Па и овај није луд. него пуст...{S} Ниј |
| редне жепе; али у старом...{S} У гору и камен!</p> <p>Он се буни:</p> <p>— У Европи се сме с љу |
| а сокак без чаршафа и печета — у гору и камен ! — али нисам знала да траже да не поштујемо нико |
| ерсије уозбиљивши се.</p> <p>— У гору и камен! рече гошћа уплашено и скочи.{S} Напослетку, ја с |
| ми, пошто ме изгрди.</p> <p>— У гору и камен! узвикну Нурије.{S} Наш Џемал-беј неће то учинити |
| ри уста шаком и рече:</p> <p>— У гору и камен!</p> <p>— Бога ми, Емир, ко зна, потајне грознице |
| да оне траже да се развијемо (у гору и камен!), али нисам знала да зову мужа на име као ђаурке |
| радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а он погл |
| зрно бисера из огрлице, за један драги камен из прстена. „Што не оснујете једно женско друштво |
| ни сузе материне, ништа не омекша овај камен. „Примио сам је, а не дам да се понова удаје за п |
| мужа и грди кћер:</p> <p>— Камо да сам камен имала!{S} Сејала сам босиљак, а никао ми пелен; с |
| <p>— Срам те било!{S} Боље да сам имао камен него кћер!{S} Од једнога побеже, други је отера.{ |
| } Једни срећни мисле да је срећа станац камен, други да је крилата жена.{S} И Џемал је замишља |
| р, нисам поклон од сребра, од злата, од камена, ни од свиле, ни од памука, већ сам створење од |
| S} Али у грудима тога човека срце је од камена.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, ни сузе мате |
| народа, један од крви и меса, други од камена и бронзе...{S} Ови други сви имају душу, и ја мн |
| што имам познанике бар међу народом од камена и бронзе.{S} Ишла сам на гробље, хришћанско, на |
| евиђена, као какав поклон од дрвета или камена, и она се побунила, прва за коју Ариф зна, побун |
| е не прође на шуштању траве...{S} Чу се каменчић у капиџик.{S} Она претрну, али се опет ослобод |
| : хоће ли доћи, она му није одговорила, каменчићем, ничим.{S} После се осуђује: што није бежала |
| љанин, па...{S} И после, он ју је питао каменчићем у капиџик: хоће ли доћи, она му није одговор |
| а се турској женској деци имена драгога камења и цвећа дају случајно!{S} У њих ништа није случа |
| нџина цвета, него с дијадемом од драгог камења.{S} Дијадему јој је намештала Мерсије, а она је |
| ши обичаји, што она на њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој придружила, и чини ми |
| а се и не сети где иде, да се спотиче о камење које је можда притискивало младост и лепоту, срц |
| рубин, ружа, крин: да њини мужеви драго камење употребе за прстење или за дугмета на кошуљи, и |
| ним дрвећем, чије испретурано надгробно камење чини се као стадо на пландишту.{S} Кад су били у |
| огледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.</p> <p>Мерсије ућута и замисли се.{S} Емир је д |
| ћи хануме лепотама, султанијама, драгим камењем, а оне су им прилазиле, мајке давале милостињу |
| ва, на хануме искићене бисером и драгим камењем и намирисане зумбулом, јасмином, мошусом, што к |
| рвено, накићена бисером и силним драгим камењем по врату, грудима и глави, новомодној европској |
| ма, разне боје, кроја и укуса, с драгим камењем као да су га купиле у Солунском пољу, с бисером |
| рова по гробовима с обореним гробовским камењем.</p> <p>Кад пођоше натраг низ стрме улице, вран |
| напуштеног махалског гробља с попадалим камењем, обраслим у коров.{S} Џемал-беј застаде пред је |
| , у кадифи, у злату, у бисеру, у драгом камењу.{S} Она, висока, једва се усправила у соби пуној |
| <p>Јануар.</p> <p>У нас мангали, у њих камини, и ја дршћем од зиме.</p> <p>Јануар.</p> <p>О че |
| укнута ваза: ни за шта није, а стоји на камину, за украс...</p> <p>Париз, 10 августа 1907.</p> |
| Лаж, Ариф-ханум од почетка до краја.{S} Камо срећа да је знала да пијем, да сам протеран, да ме |
| p>Он се смеје, а мајка му се стреса.{S} Камо да је она имала камен уместо сина!{S} Зауставља га |
| је честито ни у очи погледала.</p> <p>— Камо да нисам! викну она гласно; после додаде понизно, |
| ј се!..{S} Кћи ти је побуњена.</p> <p>— Камо срећа!{S} Али... жена побуњеник, то је нешто ново. |
| пристаје уз мужа и грди кћер:</p> <p>— Камо да сам камен имала!{S} Сејала сам босиљак, а никао |
| а, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S} Прође поред старе потапкав је по плећ |
| , у разговору, не рече ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак слушкињама ка |
| а; ни два прста на руци нису једнака, а камо ли две сестре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{S} |
| о и старијим пробуђеним муслиманкама, а камо ли младој девојци која није ни пошла к животу, а к |
| на чак не може ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцрпло сву моралну снагу и и |
| ина! ..{S} Та не дође ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуде...{S} Ниједна стара, у разг |
| оцкан, сине, није донето ни обележје, а камо ли да је било венчање: да питамо Фатму хоће ли...{ |
| n="98" /> Где је брат, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi>Гром</hi>.{S} Али нећу ч |
| ја немам своје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће т |
| Ти немаш своје ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа ће |
| та никад се није затворио ни чивијом, а камо ли катанцем, па макар се оне завадиле не знам како |
| оцем не пуши, и седи као девојка син, а камо ли кћи-..</p> <p>Кад помислим да сам испрошена!{S} |
| нешто што не може бити никад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, а |
| нелегалан“ пољубац спусти ни на руку, а камо ли на лице.{S} С тога, понеки дан, само трчи за њо |
| {S} Срамота те да га молиш за хаљину, а камо ли за мужа !</p> <p>— Смем, тејзе; јер, шта ми мож |
| урчина не бих удао ни своју слушкињу, а камо ли девојку што се од мога срца одвојила.{S} Зар да |
| девојци која није ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу његову,“ тако мисл |
| шафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти мислиш да си сук |
| нуле?{S} Фатми то није ништа необично а камо ли страшио: она је из тога друштва.</p> <p>Како то |
| сањаш.{S} Хоћеш ли мало водице?</p> <p>Камо срећа да сања!{S} Напи се воде, па опет леже; али |
| представљена Европа у миниатури.{S} На канабетима, у наслоњачама, седеле су Енглескиње које жи |
| ?{S} Једанпут излете из кафеза сутанина канарина, полете, јадна, према прозору, к светлости, вр |
| ..“ Ето, драга госпођице, ја сам као та канарина.{S} Могла бих у слободу, али како?{S} С оним к |
| пудлице, Фидел и Мињон, и запеваше јој канарине.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!{S} |
| м; наша ми се соба чини као џамија пуна кандила, од сваке књиге по једно кандило, и од других с |
| ка ноћ.{S} Минара су те ноћи трептала у кандилима; у џамије, на ноћну молитву, ишли су и људи и |
| иде на молитву; са свих минара окићених кандилима као звездама, разлеже се „Алла’ екбер“, и чуд |
| а пуна кандила, од сваке књиге по једно кандило, и од других ствари.{S} Ви сте ми предавали, да |
| ила на жао, кријаше.{S} Испратише је до каније, Фатма са сузама у грлу: ништа јој не може казат |
| кој кошуљи, раздрљена, с чуперцима јако каносане косе.{S} Била је легла.{S} Утрча у собу где јо |
| у осећања, а треба неко да му трља леђа канфором и шпиритусом и да му кува од зове теј.{S} Ја с |
| Галати, а ја задрхтах као прут: његова канцеларија није у Стамболу...{S} После дуге вожње, коч |
| ом ; у повијама имају <hi>елиф</hi> (а) као црном бојом направљено; у Мерсије коса као поморанџ |
| пут у животу; очешљала је пријатељица) као и све младе а и њених година хануме, притрчавала је |
| мској шадрван: ханумама „на увесељење", као да мртве ствари могу да веселе.{S} Али ово нису мрт |
| да легне, па да мисли на <hi>њега</hi>, као до пре неколико вечери што је мислила на другога, н |
| на грудима Фатмину <hi>Песму Суза</hi>, као да је то Фатма, и викну промукло : „О, не, Емир душ |
| ако се то смејеш : „Ка!{S} Ка!{S} Ка!“, као кад какоће кокош!</p> <p>— Или кад гаче гуска, или |
| ...{S} Оне су све вриштале „од страха“, као да никад нису виделе мушкарца, човека, и покривале |
| а, који је зову „тетка“ или чак „Ариф“, као другарицу, зато што се с њима играла, као дете, кад |
| да спремају нешто озбиљније од Устава, као да се припремају за нешто скоро, и биле су врло зад |
| као Ајше-Садика, друга жена Мухамедова, као Фатма-Зехра, кћи њихова пророка.{S} И нене је путов |
| , од свих је лепша, стаситија, и млада, као да Мурад-Џемал-беју није мајка него старија сестра. |
| су слику једнога правог турског града, као и оно мртвило по споредним улицама, и лупа халке ил |
| у, пружа руке: проси милост од Господа, као просјакиња кору хлеба од богаташа, па зажмури, ниха |
| глави." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, као малочас, јер зелен калпак снивала је често, и увек |
| p>— Ха! ха! ха! грохотом се он насмеја, као да смехом хоће да дозове мајку и жену.</p> <p>Оне д |
| ла, и с њим би се слободно разговарала, као с вама; али он, и ако млад, мени није човек, мушко, |
| о другарицу, зато што се с њима играла, као дете, кад су били мали. „Деца и жене, то је мој све |
| Блак, а једна нова, лепа али врло бела, као да је јектичава, сневесели се.</p> <p>И на енглеско |
| ко не пости; а за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибрахим-бејови, само уместо пилава зерд |
| и зна, па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да нисам читала...{S} Романи су ме и довели у земљу |
| и ритмично, и запљускивало пеном кола, као да поздравља сватове; па скренуше поред Олимпос-Пал |
| тиње, чисте као да нису биле на ногама, као нове, и узе их миловати, тепати им, метати их у нед |
| Цариграду нас три зову реформаторкама, као овде вашу Ариф-хануму Хилми-пашом.{S} Али оне се ва |
| опије, то је страшно, зато што је нама, као што знаш, пити забрањено.{S} Како сам жењен, двапут |
| позивање на молитву, по турским кућама, као уочи петка, запали се где свећа, где лампа, — да се |
| ао њени дарови, као њена богата спрема, као њено одело.{S} А она, опет с оним осмехом што јој ј |
| д млађима од себе, како пред старијима, као коња: како да држи главу кад се јаше, како да каса |
| певање?{S} Да весели жене по харемима, као чочек!</p> <p>„Одакле је <hi>он</hi>?“ прошапта па |
| исла почетак нашега муслиманског писма, као сад. „У име Бога благога и милосрднога,” то ми је с |
| и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже на софи под белим комарником, јер царство |
| и оборене главе, иду ћутећи, без шума, као сени или дуси из каквог напуштеног махалског гробља |
| И он воли као што је волео првога дана, као што ће волети до последњега часа ..{S} Кад би ме не |
| а, дата је мушком — не мужу — невиђена, као какав поклон од дрвета или камена, и она се побунил |
| живости Ариф-ханум, уђе као млада жена, као девојка, и ако је прешла четрдесету.</p> <p>Фатми ј |
| азговара; а сутрадан је бивала блажена, као да је ишла на седмо небо, па се отуд вратила.{S} На |
| девојка дошла кроз капиџик, развијена, као обично: тражила мене; он је у собу намамио и... она |
| читави месец дана, ја сам била збуњена, као занесена, па кад сам чула да ме отац удаје за пашић |
| ири, више...{S} Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и персиској<pb n="90" /> |
| У Нуријиној кући била је ваздан тишина, као да сви посте па спавају, а оно, сви су будни, осим |
| , па метну босу ногу на мрамор.{S} Она, као да је први пут видела узимање абдеста, тако је зани |
| свих песника, и старих и нових, и она, као и многе Туркиње, највише воли де Миса, „слаткога де |
| -Хасан беј га дочека с много поштовања, као велико свештено лице, као стара човека и као пријат |
| } Истина, ја нисам мала, ја сам средња, као Сафет.</p> <p>Сафет рече кћери да се одмах умије и |
| де снаге да устане, и хтеде викати, па, као у сну, не могаде...{S} Робиња се не миче, а она изн |
| тку, он се Арифи учини као странац, па, као добра кћи Турске, узе бранити чак и оно што јој се |
| њих овде нема.{S} Уместо мириса мошуса, као у каквој старинској турској кући, она овде осети ми |
| иња га васпитавала, била му гувернанта, као ви мени, и друкчије, јер с њим није била мајка...{S |
| рочитати : не зна...{S} Стојим, сирота, као кривац, не гледам га, а осећам да жели нешто да ми |
| и у један глас.</p> <p>Пашиница заћута, као да изгуби језик У томе уђе њена сестра.</p> <p>— Ја |
| измакла и изишла из куће и из дворишта, као сенка...</p> <p>Пред капијом је чекају двоје, једна |
| а те казним као злочинца, као зликовца, као убицу, али ја нисам хтела, остављала сам на Бога, и |
| остала жена, да те казним као злочинца, као зликовца, као убицу, али ја нисам хтела, остављала |
| добила напад од узрујаности?{S} А теча, као за пакост, у лову!“ Упамтила је теткине речи, па ко |
| ћи се на реакцију, упиремо очи у Устав, као да ће нам он изменити крв у жилама, дати нам темпер |
| чула, изговарала је: „Отишао је у лов, као за пакост“.{S} Најпосле је изашла на баба-финту: да |
| преко једнога рамена, па преко другог, као да одуха прашину с хаљине... „Сестро, доста!{S} Сес |
| п, па га с кафеџијом, сасвим бесвесног, као мртвог, натовари на једна кола, понесоше га кући... |
| ла болесна.{S} Имала сам страшан напад, као ти, тејзе.</p> <p>И побледе.{S} Јаком вољом прикупљ |
| е стишава љутина и блажи јад.{S} Досад, као и све младе, ја сам клањала само о Рамазану; сад св |
| зе једно тешко осећање, нешто као стид, као жалост, као кајање, па као понеке жене кад дођу на |
| ш да спаваш!</p> <p>И ова одмах устаде, као да је једва чекала, и рече:</p> <p>— Јадно ми моје |
| адан створи песму у прози, певајући је, као све кад их ствара:</p> <p>Катастрофа коју је претрп |
| а он није у конаку, а она одмах устаје, као млада, пребаци преко косе танки башјорти, с којим ј |
| муслиманин кад сам прошао поред џамије, као кад сам прошао поред ваше куће.{S} Кад је неко изус |
| пу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Нурије, као да ја имам; ми смо једна крв, и ако нисмо на једном |
| м; сваки час пролази и гледа у решетке, као да није муслиманин.{S} Сута му је показала нашу кућ |
| ву раскопча, распаса.{S} Све су летеле, као да им је страх дао крила да јој помогну. „Доктор!“ |
| врата и појавише се из куће три хануме, као Гркиње или Јеврејке, развијене: да дочекају госте.{ |
| а, неочекивано, нежељено с њене стране, као њен преступ, и опа се избезуми.{S} Хтела је да заку |
| S} Њих зову једним општим именом: жене, као ово около на клупама: јастуци.{S} Ово, од свиле, на |
| то исто овако, лудо, начинивши од жене, као онај лончар од земље, бога...{S} И тврдо верујући д |
| погуркују се, стежу се, уздишу, румене, као да никада досад нису виделе нешто што толико желе д |
| p> <p>И дође јој неко необично осећање, као да обамире, да умире.{S} Она се уплаши и скочи, али |
| журба од ранога јутра, спрема, врачање, као и ноћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да је уведе, |
| и.</p> <p>Данас договор, сутра венчање, као у старинских муслимана и по малим градовима, а одма |
| а.“</p> <p>И дадоше је!</p> <p>Венчање, као обично у Турака, би одмах.{S} Око спреме се не задр |
| оликих лепих кућа и конака; са њега се, као увек у ово доба, дизао влажан, слан мирис, и био је |
| хо, па поступно оживљује, распаљује се, као дервиш у молитви; па подиже руке и прекрсти их, врх |
| дакле је ишла јасна крв, и окреташе се, као да хоће да се прибере где је.{S} Крај њега, с десне |
| да ти жена остане бош.</p> <p>Џемал се, као кроза сан, сети кад од његова стрица тражише овако |
| укњом покрила косу?{S} Покрила си лице, као Арнаутка.</p> <p>— Јесте, али то је... како да каже |
| по који мртав лист, жут као њено лице, као да би хтео тешити њену мајку, опомињући је овим да |
| го поштовања, као велико свештено лице, као стара човека и као пријатеља, и кад му он, с кратки |
| авију се у клупче.{S} И лежу наизменце, као код тешког болесника, једне да се одморе, док га др |
| их жалим; себе осећам, све више и више, као апостолицу, мисионарку, и јача ми воља и снага; све |
| е се погледаше и подсмешљиво осмехнуше, као да кажу : „Зар је то живот?!“ па одоше на терасу.{S |
| , а за каиком остајаше сасвим бео млаз, као да се просипало млеко.</p> <p>„Лепота!{S} Мушко!{S} |
| ећа искрен бол и грижу савести, она би, као други пут, за час прешла па десето.</p> <p>Она ни ј |
| дарове, и њу, изложену као њени дарови, као њена богата спрема, као њено одело.{S} А она, опет |
| ти</hi>, пошто та кућа више не постоји, као Содом и Гомор, градови које је Бог у јарости уништи |
| ке.{S} И опет се чуђаше како је велики, као што се чудила једном брату од тетке кад је био на м |
| , и мишљаше; „О, како говори француски, као да цвркуће тица!“</p> <p>Да би Ариф била сама са св |
| бузета мишљу на непозната младића; али, као добра мухамеданка, трже се кад чу мујезина са минар |
| убити <pb n="232" /> жену коју не воли, као некад.{S} Побеже из кафане, вукући са собом свој те |
| себе мислите да се не можете променити, као Алах!..{S} Да отворим капиџик?{S} Кључ је у мене, а |
| роман, али с много љубави и побожности, као што би читала стихове из Корана.{S} Писано је турск |
| мире; а жене улазе без терлука, ћутећи, као да је не пробуде...{S} И Ариф данас виде, духовним |
| , навукоше се густи сасвим црни облаци, као да се онај жар претвори у угаљ.{S} Сасвим се смрче. |
| с људима!{S}" О како су свете те речи, као стихови из Корана!{S} Она би онда била с Џемалом: н |
| езбојних, а она има загасито плаве очи, као Џемал-беј, и пуне израза.{S} Оне њој ништа не казуј |
| к и по челу и по врату, она склопи очи, као да би хтела сакрити то црвенило, које добро осети.{ |
| узе блажена, и инстинктивно склопи очи, као да хоће да их одмори, да их спреми за светлост с те |
| кад осети неку мисао, она запушава уши, као да ће она доћи <pb n="283" /> споља, ући кроз уши у |
| виђене. (Ја говорим уопште.) Али, ипак, као за све тако и за брак, људи су удесили да они не па |
| мпара пијаних чочека...{S} За тренутак, као муња што осветли предмете сакривене помрчином, тако |
| би ми се тада чинио као мој заштитник, као мој бранилац, човек и муж.{S} Па зар овако мисли он |
| рца мајка.</p> <p>Он седе на миндерлук, као да га ноге не држе, и хукну двапут, па устаде и пос |
| По сто пута вам узвикујем као апостол, као пророк: на ноге!</p> <p> <hi>Ариф-Алије</hi>.</p> < |
| ранцускиња има очи којима боју не знам, као ни мору.{S} Једни кажу: море је плаво; а како је то |
| /hi>... а ја у ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуженик...</p> <p>Па ипак моје срце |
| /p> <p>Да се кријем, увек да се кријем, као да нисам у Солуну рођена и одрасла.{S} Овде се турс |
| }" И још нешто говори, а ја не разумем, као да не говори мојим матерњим језиком; због вашег пис |
| вен везеним, од ружичасте свиле дувком, као да је невеста, а код главе му озго јашмак, да се зн |
| ини слушкиње и робиње, али све шапатом, као да се боје да не пробуде беја пре но што се сасвим |
| ер су имали фењер; а они су ишли ћутом, као духови или сени умрлих, док се пред њима не забеле |
| и, а Осман рече:</p> <p>— Изиђи, ханум, као пред оца, гологлава:{S} Ахмед-беј, мој брат, стариј |
| га у Цариграду? говораше Фахрије-ханум, као да не слуша Арифу.</p> <p>Пашиница се болно осмехну |
| а приме путнике, тако по вас драги дан, као просјаци од капије до капије.{S} И ја сам с неном и |
| је седео код куће, али је био расејан, као његова мајка уз Рамазан.{S} Њој су говорили: „ако п |
| слутила није да јој је син као заклан, као храст оборен секиром.</p> <p>— Аман, арслан мој мрт |
| ерберином и две слуге; а он као заклан, као храст оборен секиром.{S} Мајка то не види, а плаче. |
| , толико тежак: грехота!...{S} А Осман, као полудео, преко старе кадуне пита је: хоће ли га кад |
| ао тако усправан, прав и висок као џин, као стражар ове куће, или као домаћин, и шумео им је ра |
| кућу, објашњавале су им да је и Солун, као и Цариград, варош не само космополита већ и полигло |
| силно мрзи, и ако их никад није видео, као добар муслиманин окретао је од њих главу.</p> <p>Ка |
| ва!{S} Каква заклетва?{S} Ишао је брзо, као да ће кући, па тек успори ход: опет кафана, и пред |
| и натраг.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као да је прелетео толике улице; журно уђе у собу, јер |
| умулџине...</p> <p>Вече се спусти брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и припреми за нове приј |
| е ништа видео, ништа чуо, ништа осетио, као да је лишен чула.{S} Ишао је, и застајкивао је пред |
| ема мужу.{S} Све је то сад тако далеко, као неки свет који је ишчезао.{S} Али тај свет она ипак |
| вратимо неком харему.{S} Све старинско, као да смо негде далеко у Азији; и било би сасвим као у |
| > <p>Дисала је тешко и убрзано, кратко, као да је <pb n="212" /> изишла с каквим теретом уз брд |
| и лепе Рускиње, па јој би некако тешко, као да је ово сећање било неверство према мужу.{S} Све |
| је висок као кипарис, па здрав, мушко, као неки старински витез, и ако нема мач.{S} Узео ут, п |
| етке.{S} И ја мислим на Али-беја, само, као за пакост, он је у лову.{S} Ја мислим да ће се врат |
| се насмејала.{S} Боји се инстинктивно, као коњ бича или пас батине.{S} Нени би мило што не пла |
| у карте, па ми је рекла нешто увијено, као да ћу млада умрети, ваљда од харемског непријатеља, |
| уста, Емир се изгуби и заплака, гласно, као кад је била мала, а „последње збогом“ обори је у по |
| лу, не осећајући себе, клону, и гласно, као здрава, узвикну: „Боже!{S} Боже!“, па му се поче мо |
| свечано, некако велико, некако страшно, као да ћу да изиђем пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, |
| ење.{S} Њен дух се обнавља свако јутро, као што се сунце рађа свако јутро.</p> <p>— Госпођо мај |
| зала рану, крила ју је као нешто свето, као рану на срцу.{S} Цела кућа крије, а старотурци су м |
| И то се сврши тако брзо и тако просто, као да је дао реч, ако се опије да изгуби мазгу!</p> <p |
| нарочито у Старом Солуну дању је пусто, као да је све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: |
| <p>Али данас, он осети нешто као умор, као досаду...{S} Кад би мало изишао?...{S} И наједанпут |
| ут, па као неки провансалски трубадур, као келтски бард, или као муслимански ашик, пева, зацел |
| к'смет</hi>.</p> <p>У овој кући, ноћас, као да је био какав тежак болесник, за кога лекари реко |
| и Врскапут, као и онај други Браон Фес, као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Тога н |
| побеже, чак и не покри разголићен врат, као други <pb n="237" /> пут...{S} Никад јој није ни ал |
| е из једног отвора и намести око: свет, као обично по турским махалама изјутра и пред вече, а о |
| ко осећање, нешто као стид, као жалост, као кајање, па као понеке жене кад дођу на гроб свога м |
| м капуту, али он је мени Жути Врскапут, као и онај други Браон Фес, као и онај трећи К—К.</p> < |
| покретао пре трескова.{S} И наједанпут, као да гром удари у слеме конака њеног оца, и она замре |
| та срећа о којој сањам?“ И наједанпут, као да се расвешћава, узе се стидети: с мушким сама ноћ |
| а ономе што јој свашта прича као другу, као човеку...{S} Прича јој о Европи много штошта што он |
| о погледа у лекара: учини јој се близу, као свој, што помену <hi>њега</hi>, и што зна да <hi>он |
| блом, око кога је често обавијала руку, као да је замишљала струк брата, кога није имала.{S} Ка |
| .{S} Оне се мртвих не сећају на гробљу, као што се не надају живима на улици: и једни су и друг |
| нутно јој нешто би криво, жао на Фатму, као да јој завиди, па скочи и рече: „Хајдемо у ненину с |
| ања (а унука јој клања само о Рамазану, као све турске девојке и младе жене).</p> <p>Насред вел |
| на нагло скочи, па као по неком нагону, као лавица у менажерији, задрма решетке...</p> <p>Вазда |
| а умрла".{S} Не смеде истрчати пред њу, као други пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је не смеде |
| ене пријатељице, Туркиње, полиглоти су, као што је и она, а ови њени другови нису.{S} Њима је д |
| нити је додирнула снахи дувак ни косу, као да је била нека грешница, па да не обесвети свето.. |
| е зацело видео; али ја сам, за несрећу, као цариградске велике госпође: никад пешке, увек у зат |
| ко уздисала.{S} Њих три сву ноћ ћутаху, као да им се пред овом њима страшном збиљом језик узео; |
| нги, па намени на два ораха и пружи их, као малочас Мерсије, Фатми:</p> <p>Фатма узе десни.</p> |
| е поред забавних књига било и школских, као да у кући има ђака, студента, па их одведе на софу |
| ко и зна, свакако изговара као странац, као Француз.{S} Мерсији он изиђе пред очи као жив.{S} Л |
| ене црепове.</p> <p>Ариф бризну у плач, као да жали сиротог лончара.</p> <p>И Фатма заплака, за |
| разговарати, свирати и певати.{S} Знаш, као кад сам последњи пут код вас гостовала, провела мај |
| узе проливала љубав...{S} Сама с њим... као два пања, ја сам њену децу волела.{S} О кад ми дођу |
| иле неисказану немоћ у ногама, и дах... као последњи дах лета које јутрос умре, и спустише печа |
| па поче да прича свекрви шта је снила: као дошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале говорити ч |
| о: „Ако, мушко је“.{S} Да поправимо то: као женску децу да васпитавамо и мушку.{S} Али до колик |
| рена од кринова и руже, у погледу боје; као да је створена од воска, у погледу мишица, руку и г |
| а...{S} У нас је обичај, <pb n="193" /> као што знате, да покажемо пут онима који су пошли стра |
| ледала у уста.{S} Каква су јој уста!{S} Као расцветана ружа.{S} Не смеј ми се: она је <hi>нова< |
| ису причале да то просто није ништа!{S} Као <pb n="40" /> наше поздрављање са женама лице на ли |
| лупа у врата кад се очекује несрећа!{S} Као да лупа баш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу в |
| бећи сестричину.{S} Емир, срце моје!{S} Као да си дошла с робије где ти је била у оковима душа, |
| младић због кога сам дрмала решетке!{S} Као бог.{S} Млад, наусница му као угљеном направљена, б |
| мињаху предмете своје љубави — жене!{S} Као пансионаткиње што се заљубљују у калуђерице, тако и |
| ве куће, а мужа:{S} Осман!{S} Осман!{S} Као ђаурка!“ Он се задовољно осмехну, јер је знао да ов |
| главу.{S} Да знаш како ми је стајао!{S} Као овој малој Францускињи.{S} Боже, како су јој лепе о |
| псује, онај лепога понашања младић!{S} Као други, и он не излази без оружја; па једном посече |
| О Фатмом?!{S} Шта би рекао свет!...{S} Као ђаури, или Јевреји...{S} И Донме, што се готово раз |
| е даде <pb n="84" /> јава од себе...{S} Као да је од страха полудела, онемела, шта ли...{S} Он |
| док се пред њима не забеле гробље...{S} Као да ће се подићи плоче и они ишчезнути под тим плоча |
| му се учини као да њу мртву љуби...{S} Као да у кући више никога нема, више никога не види, са |
| слушкињу, с бошчицом: иду у хамам...{S} Као на крилима оде кући.{S} У авлији се играху двоје мл |
| пашића.{S} Али ти њих ниси видео...{S} Као наша Ариф-ханум.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Мајчице, н |
| {S} Како си смела?!</p> <p>— Тако...{S} Као нас две, загрљени...{S} Ја сам опазила: у игрању, д |
| Што ти имаш мужа, ниједна га нема“.{S} Као да оне знају какав ми је муж!{S} Можда је добар, а |
| крију, ви то знате, драга госпођице.{S} Као у Цариграду, иду у чаршију, иду у безистан; где нај |
| радосно, гошће.{S} Гошће се развише.{S} Као укућанке, и оне су европски обучене.{S} Али једна о |
| но великим жбуновима певали славуји.{S} Као да се било гдегод у шуми: толико је много славуја.{ |
| им хоће да се шали, говори енглески.{S} Као да јој је тај језик за шалу.{S} Стисне вилице као Е |
| руке и да јој љуби уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је била као лед хладна, те му се уч |
| i>сути</hi>, то јест мајци по млеку.{S} Као у Нуријину старинску кућу с кафезима а и са шалонам |
| к буде потпуно европски — по избору.{S} Као да је то избор ако нека жена каже: млад је, леп је, |
| пашинице знају француски, али како?{S} Као наша Мондије-ханум (не љути се, срце).{S} Овамо не |
| и гледала према капиџику своје сутане — као сад.</p> <p>Тишина, а по њиној кући све се устумара |
| здравити грљењем и љубљењем...</p> <p>— Као да си дошао с Ћабе, рече Ариф смејући се, улазећи д |
| и кћер удајеш као Ђаковичанку.</p> <p>— Као старинску муслиманку, Ариф-ханум.</p> <p>— Зашто си |
| рече она, погледавши у стару.</p> <p>— Као деца, рече стара озбиљно, пушећи.{S} Јеси ли видела |
| кроз капиџик... <pb n="142" /></p> <p>— Као милосник с милосницом .. да нас нико не види!...{S} |
| 6" /></p> <p>— А где је Фатма?</p> <p>— Као свака испрошеница, сакривена.</p> <p>— И она ћути, |
| чаје свога народа; дај реч и одржи је,“ као да му нешто говораше.{S} Он се сети да он није само |
| reign xml:lang="fr">ma chère</foreign>“ као што би, кад би јој одговорила турски, рекла „душо“ |
| иним се невешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју је извадила из моје кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} |
| јоргована, у две грдно велике „рунделе“ као два дивна уметничка ћилима од цвећа, у водоскок, у |
| > <p>Он се трже, и рекав Фатми „збогом“ као туђ човек, обори главу и оде.{S} А Фатма рече:</p> |
| вима лепо, свекру и свекрви „води чест“ као првих дана, и боље, јер онда је била дете па није у |
| да се не буде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово доба, навијају се сатови: подижу се |
| децу, и била добра и нежна мајка.{S} А као жена, што је бивала старија, све је чешће погледала |
| , једна богата Јеврејка, њених година а као младица, толико дотерана и дивно обучена, и уведе ј |
| јој сашије једне беле гаћице, женске а као за мушкарца: спрема поклон једном сирочету, девојчи |
| 48" /> у многа минара, на месечини сива као и јабланови и кипариси, и мислила... о, на шта сам |
| њега двојица, другови...</p> <p>Свекрва као смрт побледе, али се брзо прибра и рече:</p> <p>— В |
| о нема средстава?{S} У мене су средства као у просјака.{S} Да напросим, па да идем даље, да про |
| се опио, Фатма је његова.{S} Варали га као дете.{S} Каква три венчања, какво губљење права!{S} |
| а, већ као мајка, и Осману, и због тога као због лепоте, биваше све милија и ближа.{S} Не прође |
| о вас није у нашој соби.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које би се дете молило Богу, пре но што ће |
| ти, погледа је, па кад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже као човек и рече |
| а смаче руке, уплаши се — била је бледа као смрт.</p> <p>— Кога си видела?! запита је зачуђено. |
| и: „Срамота је, стидљива.“ Она је бледа као смрт, не диже очију с платна, везе, и ако не зна ка |
| </p> <p>Нене оде унуци, која беше бледа као смрт а не плакаше: од страха јој сузе пресахле.{S} |
| подигла бела памучна антерија: изгледа као нека светитељка.{S} Њене паметне очи, избелеле, нап |
| кругло изрезаној... „Хаљина јој изгледа као какав егзотичан цвет из кога су изишли један за чуд |
| е јој помодреше, а она их стисну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе последњи дах..{S} Она се |
| у стару широку смокву, младић се успужа као мачак, а са смокве оде на зид и скочи као јелен: кр |
| у вече.</p> <p>Очи ми се засењују, а ја као кроз маглу видим гробље с отвореним гробовима за <h |
| Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја као моја мајка: за време бола срца не могу писати.{S} Ј |
| азговор душа...</p> <p>Кад бих нешто ја као друге излазила и у јутру и у подне и у свако доба и |
| а црне; од њиног погледа човек се опија као од вина с бенђелуком ; у повијама имају <hi>елиф</h |
| ехота! па узе једну кесицу пуну хартија као око писаљке увијаних.</p> <p>— Први нијет је твој, |
| /note> <note xml:id="SRP19120_N73">Јака као смрт.</note> <note xml:id="SRP19120_N74">Ниједна ми |
| елог.{S} Међу животињама завлада паника као и међу људима.{S} Људи су изгледали такви као да ће |
| чи у таваницу, и она јој се учини ниска као да хоће да јој падне на главу, те осети ону своју п |
| ла: „Ханум, ти ниси никад толико слатка као кад си <hi>онаква</hi>“. — „Каква?“ упитала је она |
| иљтету лежаше расповијена, а она загука као да се радује имену добивену од деде.{S} Он је узе, |
| е, него паде, скљока се крај миндерлука као животиња...</p> <p>Како је почео пити, бивао је вес |
| коју је чувала као дадиља и васпитавала као мајка.{S} Како ју је васпитала, тешко њој!{S} Па из |
| S} Она је, свирајући на клавиру, певала као певачица: у свирку је уносила сву душу, замишљајући |
| Она ока не суши за њом, коју је чувала као дадиља и васпитавала као мајка.{S} Како ју је васпи |
| та, и заплака...{S} Уз врата је плакала као уз какав надгробни споменик, па их је целивала, и о |
| љубила их: над туђом сам децом плакала као луда; а кад сам год чула детињи глас, увек ми кроз |
| S} О, звецкала ми је чампарама и играла као чочек!...{S} Била је раскалашио весела, и дивна.</p |
| ки и француски; ја сам у пијано свирала као Европљанка.{S} У томе ми прошло девовање, кратко мо |
| ноћни састанак у башти она је сматрала као походу душе души.</p> <p>Данас договор, сутра венча |
| /p> <p>— Ја сам вам синоћ све испричала као сестрама по души; ви сте данас имале времена и да с |
| а сам јој казала, све сам јој испричала као сад теби — сама сам се изобличила...{S} Што се тиче |
| сије.{S} Мерсије је вечерас бледа, бела као снег, обучена у врло загасито зелено као кипарис, с |
| {S} Коса му црна као гар, антерија бела као снег; без појаса је, са широким скутовима као жена; |
| , на оца душом...{S} Код оца сам живела као и све наше великашке кћери: затворена, у богатству |
| очито играчке, и она га је за то волела као оца, и била му за поклоне захвална: кад је год поша |
| нуке...</p> <p>Јесен је, позна, оголела као просјакиња; црну влажну земљу покрива жуто, мртво л |
| би се поломиле, пале, и ја бих излетела као тица из кафеза; ишла бих да тражим младића што се м |
| а га није гледала, и непрестано је била као љута на њ: никако се није с њим разговарала.{S} Оно |
| ије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је била као лед хладна, те му се учини као да њу мртву љуби...{ |
| но, веровали и корели је што је урадила као дете: да се посече кад сече поморанџу.</p> <p>Фатма |
| ма.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад би изишао, ја бих ударила у плач.{ |
| дело.</p> <p>— Али ја сам данас учинила као онај дервиш из приче, госпођо мајко.</p> <p>— Госпо |
| , наједанпут, изненада, из стотине грла као из једног: <hi>„Јашас’н!“</hi>, а опали дућани трес |
| лескиња лепа кад је лепа.{S} Па израсла као јела.{S} Францускиња има очи којима боју не знам, к |
| >Она одмах устаде и оде преко предсобља као дух, приђе уз врата где је он, и прислонивши лице н |
| на уста, и из две широке ноздрве покуља као из димњака; загледа се у тај густи колутави дим, па |
| је крилата жена.{S} И Џемал је замишља као крилату жену, те кад је најзадовољнији, кад се осећ |
| араклаисаним роговима и црвеним тракама као за Курбан-Бајрам.{S} Пашиница пред сведоцима опуном |
| по миндерлуцима, по шиљтетима, с рукама као да просе милостињу, с главама мало накриво, седе, н |
| а се врати.{S} Лута по турским махалама као да некога тражи.{S} Испрва је мислио само на оно ка |
| која се, видела сам, потуца по земљама као што је наша, трошећи свој новац да би просвећивала |
| ви, препаднута, у дугачким белим гаћама као мушко, у краткој кошуљи, раздрљена, с чуперцима јак |
| з лица, без гласа, што тумарају улицама као сени умрлих, дотле Фатма вребаше прилику да јој бар |
| онде се укаже текија опкољена гробовима као стадима, и мало па кафана под широколистим дудовима |
| ег; без појаса је, са широким скутовима као жена; чарапе <pb n="23" /> скинуо, бос је, у потпећ |
| гласно рече:</p> <p>— Зар је тај узима као хаљине?{S} Јер, и за коња би му требало више времен |
| итву; са свих минара окићених кандилима као звездама, разлеже се „Алла’ екбер“, и чудно утиче н |
| помрчину направљену од фереџа и ћилима као уз Рамазан; светлост кроз врата паде на једну посте |
| лавуја.{S} У овим тренутцима Емир-Фатма као да није <pb n="15" /> имала физичких очију и ушију, |
| ни чинило као авети а пљуштање шадрвана као црна, једнолика јесења киша.{S} Јер беј је покаткад |
| и развијена кроз град где има муслимана као што је мој отац?{S} На њиним свадбама међу њима се |
| и узе је за руку.{S} Рука јој је хладна као лед, њени укочени прсти притиснуше његов топал длан |
| овеком не сме да седи ни савремена жена као ни она старинска што тврдо верује да су четири свет |
| /> од њега не би ожалошћена и понижена као неке њене друге од својих мужева: љут, суров, — ала |
| <p>— Зацело, Емир јагње, ти си завијена као Арнаутка и не смеш пешке одавде донде.</p> <p>— Мој |
| ш уме да направи онако грациозна темена као она?{S} Ниједна.{S} А у које је још онаква душа као |
| >— Ја сам огорчена као жена, а побуњена као кћи ове земље, рече друга, млађа, Мирсаде-ханум.{S} |
| и још и с тога да не би била изобличена као преступна жена, па како би њена женска деца!{S} И р |
| војчица, да им мајка не буде изобличена као преступница.{S} А сад, побегла сам због ње, свога о |
| ити до свести.</p> <p>— Ја сам огорчена као жена, а побуњена као кћи ове земље, рече друга, мла |
| а крај отворена прозора стаде: месечина као дан — пун месец. „Ђули!{S} Ђули!“ шапће; али јој се |
| ом на глави...</p> <p>И ако је месечина као дан, они пођоше с фењером, да их не би зауставио ст |
| као од печеног кестена љуска, и сјајна као зрела маслинка.{S} Мерсије <pb n="7" /> има мало по |
| ерсије?</p> <p>— Слатка Мерсије!{S} Она као с братом.</p> <p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с брато |
| сестру ухватило верско лудило.{S} А она као да се из сна трже, остави ђинђухе и сасвим трезвено |
| стиђен, али не због онога за шта га она као у судњем дану оптужује...{S} Отиде, а она га не исп |
| о" и гледати их у очи!...{S} Сад је она као оне из романа <foreign xml:lang="fr">Les demi-Vierg |
| Па што питате куда, кад знате? рече она као љутито и не гледајући га.</p> <p>— Кажите ханум-ефе |
| ле, она се умирила, и осећала се уморна као после каквог напорног рада, и обузимала је све већа |
| 0_N48" />, обучена у бели чаршаф а црна као гар, и искезивши беле широке зубе закикота се и пох |
| капут замени антеријом.{S} Коса му црна као гар, антерија бела као снег; без појаса је, са широ |
| персиски и арапски; учена је и паметна као Ајше-Садика, друга жена Мухамедова, као Фатма-Зехра |
| ђи је од њена мужа, те јој се не рачуна као отац, по закону...{S} Али, она се кајала...{S} Прол |
| је говорила; одговарала му је на питања као обично, и ништа више.{S} После јој се вратише нене |
| стид, и никад не виде колика је Туркиња као сад...{S} Овде су биле старотуркиње, три пара ортак |
| миче, а она изненада скочи, потрча, па као кокош, кад је хватају, што полети, и видевши да не |
| то као стид, као жалост, као кајање, па као понеке жене кад дођу на гроб свога милога што се пр |
| аћастог голуба, кога из скута храни, па као тога голуба крила, такве су њене руке.{S} Мерсије и |
| И у овом тренутку, она нагло скочи, па као по неком нагону, као лавица у менажерији, задрма ре |
| S} Видели му тело снажио, младићско, па као да ће му по табанима дегенеке — издржаће: душе му с |
| и витез, и ако нема мач.{S} Узео ут, па као неки провансалски трубадур, као келтски бард, или к |
| изиђе, како да их погледа у очи?{S} Па као невеста прво јутро: крије очи...{S} Она се њима учи |
| ним атлазом ; у обе подвољак округао па као незагризена јабука ; у обе грло као неоткинут крин, |
| Макс.{S} Та Францускиња, и ако је лепа као лутка, није личила <pb n="260" /> на лутку, јер је |
| ут њених година, а с којом се разговара као с другарицом.{S} Још пре неколико година с њом се м |
| нак, да се са синовљим гостом разговара као Фатма-Захра с очевим...{S} Боже, Боже, колико нам ј |
| урски!{S} А ако и зна, свакако изговара као странац, као Француз.{S} Мерсији он изиђе пред очи |
| учини котао, па се тек поче дизати пара као с кључале воде у зиму, и наједанпут ништа се не вид |
| , па се трже: њена нене, сва у бело, са као снег белим муслином преко косе, — чита Коран...{S} |
| црном бојом направљено; у Мерсије коса као поморанџина кора, у Емире као од печеног кестена љу |
| 11"> <head>XI</head> <p>Емир-Фатма шета као голубица по кући Мурад-Џемалове тетке а своје сут-а |
| шћу ове лепе жене која је пољуби у уста као да се с њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби је као |
| сан, — заспа.{S} А њена свекрва и сута као да се нечему чуде, пљесну рукама и забринуто изусте |
| из мора пара, а небо поче да се спушта као да хоће неко да поклони онај котао с водом што кључ |
| још обилазио око куће где му живи снаха као покајница.{S} Од „поштених" пријатељица ниједна јој |
| жеља и нада, некад, сад иструлела, суха као трава по гробљу, на измаку лета.{S} Оне се мртвих н |
| а није према ономе што јој свашта прича као другу, као човеку...{S} Прича јој о Европи много шт |
| Она, несвесно, смаче папуче, па потрча као без душе...{S} Насред њене собе сеђаше Џемал, без к |
| тумарало.{S} Мало, па се и унутра утиша као напољу; а хануме се разузуриле, али нису легле: она |
| Ниједна.{S} А у које је још онаква душа као у ње?</p> <p>И после, драга мала, заљубити се тако, |
| ја, нова!{S} И мој ће крај бити онакав као оне једне нове из Цариграда, од оних што су сачињав |
| и млада, скоро доведена, муж ти је млад као капља росе:{S} Бог ће вам опростити.{S} И како ће о |
| више нема.{S} Ја сам <pb n="286" /> сад као ут с покиданим жицама, или као деф с поломљеним зил |
| еретање пашиницу мало разгали Да је сад као што је била некад, она би тражила ту Енглескињу и т |
| /hi>; говорила је како њена мајка и сад као увек само <hi>пеки</hi><ref target="#SRP19120_N7" / |
| у: так! так! так!... шест пута, она тад као луда полете.{S} Трчи низ степенице, боса, у белом г |
| цело бунила што су је изложили на углед као робу; али, она се удаје за онога кога јој је њено с |
| средину, и крај, и знам све њене појаве као и то, да она није овако краткога века и да не умире |
| .{S} Али што да се покријеш преко главе као усред зиме, кад је напољу страхоба, <hi>омар</hi>, |
| 20_N83" />, и пољубивши је у очи, плаве као у њене матере, изусти сва срећна: „Зато, <pb n="127 |
| обрве му и трепавице црне, а очи плаве као... <hi>„Поређење <pb n="28" /> служи да означи слич |
| Улице су пусте до вечерње, а тада оживе као и куће и дворишта.{S} Напољу вика продаваца, граја; |
| ве су то нове, мајчице?</p> <p>— Онакве као оне младе Цариграђанке што дођоше са стрином тога п |
| грациозним покретима, усхићаваше и нове као и старе; а њено бело зарумењено лице очараваше све. |
| дођу; доносе Фатми <pb n="89" /> дарове као да ће па хаџилук, праштају се са свима: на пут ће, |
| ну постељу.{S} Направљена помрчина, све као прошлог дана; али сад Џемал-беј у подне не дође, зб |
| нису осећале пријатно, а сад им је све као нека далека пријатна прошлост.{S} Сафет-ханум је је |
| а ја, ааа! ааа! стењаше старац, али све као да прави шалу, па настави: — Ама доцкан, много доцк |
| ушта је напред и десно, и прича јој све као другу, жене се буне против неравноправности с људим |
| ред само подне, и робиња им се прикраде као лопов и шапатом рече:</p> <p>— Истина он, Нурије-ха |
| море, најежено као пред грозницу, негде као да је посуто златом а негде крвљу, није покретало о |
| тка на кишу.{S} Она је као патка, и иде као патка, говори Ђулренги и приноси хануми хаљину.</p> |
| ене жене.</p> <p>— Е, тако, кад ти дође као да ми се повратише куће и конаци...</p> <p>Фатма ни |
| собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада жена, као девојка, и ако је прешла четрдесету |
| о Европљанин Џемал већ је страсно стеже као Азијат Осман.{S} Али осети да се она тресе те је пу |
| него на Нурију.{S} Да воли Фатму тобоже као своје дете, а да све сакрије, да превари своју приј |
| као смрт, да је као мртвац, он се трже као човек и рече:</p> <p>— Шта ти је, ханум?</p> <p>— Б |
| ији; само што ја не дрмам дрвене кафезе као она гвоздене решетке, и што не вичем као она.{S} Ал |
| па кад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже као човек и рече:</p> <p>— Шта т |
| Како је то тужно: сутра жена!{S} Да је као у Цариграду да нам момак у кућу дође, да с нама сед |
| S} Ко зна, можда би била друкчија да је као оне безглавна, удовица; али њој је жив њен <hi>Бују |
| рло радовала, већ неколико дана била је као на седмом небу: „Научиће ме француски!“ Кад донесе |
| Њој је лако: она зна француски, она је као Францускиња, по свему, и по осећању, по срцу и по д |
| , или кад виче патка на кишу.{S} Она је као патка, и иде као патка, говори Ђулренги и приноси х |
| киње, она је „у свом елементу“: иста је као оне...{S} И да је не зваше, ко зна докле би лежала |
| Први су дани новембра месеца а време је као с пролећа: зеленило траве је свеже, киша падне прек |
| на, каквог и она жели за мужа, опече је као да је пао на њена уста; али од тога дана она не оти |
| њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби је као Мадам!{S} И читава два дана бејаше страшно расејана |
| ми као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, рече Фатма, а Мерсије се насмеја и |
| а је одведи Нурије-хануми.{S} Он јој је као род... сестрић је жене пред чијим је очима одрасла. |
| а гледа <hi>Карађоз</hi>.{S} Стамбол је као његов пожар <pb n="182" /> што избије из једне куће |
| ле хаљине, али нису душу.{S} Душа им је као у оних старих слепих дервиша што, тетурајући стамбо |
| .{S} Мени је све сута причала.{S} Он је као Европљанин, а личи на арапског принца, принц је.{S} |
| и кћер Божјом вољом, гајио је, чувао је као зеницу пуних осамнаест година, па зар да је сад дру |
| аик у који се загледа Емир-Фатма био је као цариградски <pb n="13" /> и имао је два веслара, је |
| е су се давале у конаку људима; како је као сребрни „сахан“, или „тепсија“, у харему се веселе |
| врло озбиљне разговоре.{S} Изгледало је као да спремају нешто озбиљније од Устава, као да се пр |
| } Ти на то ниси никад гледала.{S} То је као понеки у Европи, како прича Мехмед, кад не може да |
| Замбак-ханум.</p> <p>— Белу, ону што је као паучина.{S} Врућина, кјучук-ханум, да се умре.</p> |
| рне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсије као за себе.</p> <p>— Виши?{S |
| а ником није показала рану, крила ју је као нешто свето, као рану на срцу.{S} Цела кућа крије, |
| у својим песмама помињу и који познаје као и друге народе — из романа, и сад се занесе умиљато |
| } Ми смо то већ почеле, и ради те идеје као и ради Устава, нове много путују.{S} Ја ћу може бит |
| није одмах, после мучно...{S} Сад није као у старо време: жене роде и после неколико година“.< |
| мислим да никад нико никога волео није као ја њега.{S} Ја мислим да, кад бисмо се понова раста |
| мбул, љубичица, море, небо, све то није као његове очи.{S} Очи су му као сафир на белој свили, |
| ас-по па се расприча, како њен зет није као што су солунски младићи, да се скита и пије, већ да |
| .{S} А леп је као бог, говораше Мерсије као за себе.</p> <p>— Виши?{S} То би била мотка за поду |
| } Плавичаст, или управо неодређене боје као њене очи.{S} Видела да га гледам, па га скидала и м |
| јој га придржи.{S} Она се овоме радује као оном поздраву на Јалијама, и што је пољубио у руку |
| царство комараца још није прошло, зује као пре, а њој је и то монотоно зујање мило: подсећа је |
| иња овако их је описала. „Обе су високе као селвије, и танке да би их могле обухватити и оне же |
| ..{S} Лице ми је било као ватра, а руке као лед.</p> <p>— Боже, Мерсије!{S} Боже, Мерсије!...{S |
| спраћајући пријатељицу, Ариф пружи руке као кад се Богу моли, да јој она што скорије дође, па и |
| не стоје ту, слатке њене папучице, мале као детиње, чисте као да нису биле на ногама, као нове, |
| ена је колима и светином: чалме се беле као висибабе, фесови се црвене као булке.{S} И богато и |
| ал у салону, ми на софи: све смо виделе као да смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чуда не долази к |
| n="77" /> пред старим ханумама, волеле као своје гувернанте; и да нису овде ове три Цариграђан |
| ом језику.{S} У почетку, сестре су биле као убијене, Цариграђанке озбиљне а Ариф хладна према Н |
| ва прва жртва.{S} Оне три нису изгубиле као жене ништа, она све: у кућу јој не улазе ни оне што |
| у чаршији, кроз редове људи, пролазиле као кроз махниту хордију, и што су из шетње донеле успо |
| кад га је отварао, руке су му се тресле као кад је отварао писмо.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беју, бл |
| и зајаука, па, посрћући, побеже одатле као с гробља, где јој се учинило да се дижу плоче и пој |
| и за срамоту: да побегнем испред невоље као кукавица...{S} Не, ја бежати нећу; ја хоћу да се бо |
| купује, тражи се да се види.{S} Дао ме као неки поклон: поклон се даје невиђен.“ О, врло драга |
| “, и најлепша је: једва чека да је узме као дечко коња или девојчица лутку.{S} Кад отера најлеп |
| !), али нисам знала да зову мужа на име као ђаурке.{S} Из такве куће, а мужа:{S} Осман!{S} Осма |
| нашој другарици Ариф-тејзи.{S} Њено име као да је за њу измишљено, јер она је <hi>ариф</hi><ref |
| га паше; и видевши робињу како игра, не као њихове балеткиње и баханткиње, толико се усхитише, |
| гледала би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез, не као кроз зид.{S} О слатка Мадмоазел |
| } Кад она уђе, ниједан се не помаче, не као госпођи (ко им то тражи?) него као старијој жени.{S |
| це, у очи, целог, не као кроз кафез, не као кроз зид.{S} О слатка Мадмоазел Дарно!{S} Пољубила |
| дај</hi>.{S} Ти је васпитавај; али, не као мене.{S} Криј од ње дању сунце, ноћу свећу, и она ћ |
| ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да паде с неба магла, него као да се диже из мора п |
| дете па није умела; са слушкињама је не као госпођа, већ као мајка, и Осману, и због тога као з |
| -беј виде, врло јој се обрадова, али не као човек жени, већ као дете играчки.{S} Ово му је четв |
| изује, и обу јој њихове папуче, али не као робиња госпођи, већ као кћи мајци.</p> <p>Нурије-ха |
| После су легли у једну постељу, али не као двоје заљубљених, него као два друга.{S} Један леп |
| упита брзо и радознало.</p> <p>— Једне као ја, тако осећају; друге вичу: срамота!{S} И час-по, |
| се беле као висибабе, фесови се црвене као булке.{S} И богато и сирото, и муслиманско и хришћа |
| , овде је теже но у Солуну: турске жене као у џаковима са страшно црном маском на лицу — да пук |
| јер сви знају да <pb n="192" /> су жене као деца: ако узму да је сажаљевају, да је теше, она ће |
| уђаше се лекар гледајући чежњиво у њене као снег беле груди.</p> <p>— Први пут је била за Мурад |
| .{S} Оне три нове из Цариграда, обучене као за европски бал у беле лаке хаљине с дубоко изрезан |
| ор ми је чудно леп, кипариси ми се чине као џинови који чувају моје пробуђене сестре од немани. |
| помоли се глава Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с белим башјортиом, која показа оба реда зуба |
| слила је: „Гледајте ме, и будите срећне као што сам ја срећна!“</p> </div> <pb n="139" /> <div |
| о је?{S} О, не би.{S} Лажу младотуркиње као старотуркиње.{S} Старотуркиње метну пред вратима же |
| сије коса као поморанџина кора, у Емире као од печеног кестена љуска, и сјајна као зрела маслин |
| сви укућани, па га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје, пушке, но |
| р као да не стаје на земљу, и извија се као змијица; и има глас као <hi>неј</hi> то јест дервиш |
| рамена, с феса челенка трепери, сија се као сунце: бубњи и зурне разлежу се по свој махали (он |
| <pb n="285" /> тешка њена коса сија се као злато и пада у бичевима по мокром столу и мимо њега |
| „слатке“ речи награди пољупцем, трже се као од уједа гује...{S} Зар пред харемима сме пољубити |
| ред мојим очима су расле и развијале се као пупољци.{S} Зову ме тејзе, зато што осећају да сам |
| старе арије с веселим срцем; веселе се као да су освојиле свет, или као да су завладале тврдим |
| ољуби је у уста, па се трже и стресе се као да је пољубио мртваца и рече:</p> <p>— Да зовем мај |
| поцрвенеше, узбудише се и обрадоваше се као да су виделе оно чиме су пуне, Европу.{S} Под Арифи |
| ва млада и лепа турска жена прављаше се као да њену хладноћу не опажа, те весело рече:</p> <p>— |
| и неповерљива оријенталка претвараше се као да не разуме, питајући: „Ко?{S} Шта?“.{S} Али јој р |
| не пита зашто плаче.{S} И претвараше се као да је миран, и као да то није ништа што се опио, а |
| над својом главом гледаше и стресаше се као од крви из својих шупљих груди...{S} Груди јој се у |
| <p>На месечини, танка минара чине ми се као авети: у свитање, пријатан глас једнога младога муј |
| народима...{S} Ови Французи чине ми се као моји сународници и мили су ми и своји...{S} Шта пре |
| с, па румен као зрели нар; чињаше ми се као Енглез:{S} Енглескиња га васпитавала.{S} Кад га, кр |
| је испретурано надгробно камење чини се као стадо на пландишту.{S} Кад су били у Ђумулџини, она |
| упљају се чавке; по који кров зацрни се као да је покривен црном чохом...{S} Пре три дана, дува |
| есене.{S} Џемал-бејова мајка правећи се као да у души нема ништа ни из прошлости ни из садашњос |
| ба од богаташа, па зажмури, нихајући се као дервиш у молитви, вичући као дервиш: „Алла’-ху!{S} |
| ће од бруке !...{S} А стара, тресући се као прут, с муком, закле их у Божју љубав да ућуте...</ |
| играти, летећи као ветар или обрћући се као вихар.{S} Она је овим женама што сад не знају ни за |
| ако си ми лепа!“ Њих три учинише јој се као три слике уоквирене сунчевим зрацима.{S} И чуђаше с |
| шећи, мислећи на Џемала.{S} Чини јој се као да јој је пао с душе један терет под којим није сме |
| бледе, усне јој поплавеше; учини јој се као да се сасвим сврши нешто бескрајно пријатно, мило.< |
| {S} И она оде међу њих.{S} Учини јој се као да јој отац лежи мртав насред баште...{S} Њен кипар |
| животу: кућа њена родитеља учини јој се као хапсана.{S} Крај мора, крај отворених шалона и проз |
| ом своје мале меке руке, и учини јој се као да је лупнула срцем; и никад јој у срцу није одјекн |
| је ноге нису носиле.{S} И учини јој се као да се нешто свршило, дође јој да се поклопи на дива |
| од радости...<pb n="85" /> Јавио јој се као познаници Европљанки, новој, оној новој што тражи д |
| га на Молос, новим певачицама.{S} Он се као мало разгали: сад ће с певачицама: али кад дође, оп |
| е закашља; кашљао је дуго, зацењивао се као деца у великом кашљу, а лице му сасвим поплавело; п |
| Конак је ушао далеко у море и чинио се као лађа.{S} Фатма се радовала, чинило јој се да некуд |
| ир-Фатми за читави месец дана чинило се као да није у Солуну.{S} Данас Енглескиње, сутра Францу |
| крви, а и по једном делу мора чинило се као да је просута крв, над којом су летели бели галеби, |
| еварио, варалица!“...{S} И загрлисмо се као сестре, изјадасмо се, и заклесмо се над детињом гла |
| погледа према Бејаз-Кули, и учини му се као да су по мору просуте звезде.{S} То су били фењери |
| то сам ушла у петнаесту.{S} А удадох се као и све моје другарице — за човека кога никад нисам в |
| ногу или разбити главу.{S} И ви морате као Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па цвет, па ро |
| леда, и ако му се врте као чигре и лете као пера зовући га у загрљај...</p> <p>О, колико је инт |
| познајем.{S} Године су то, откад живите као сестре, и боље.{S} Покори јој се.“ А мајка, љута, г |
| дбу моју и његову: косу да ми наместите као европској невести, и да ми на главу метнете дијадем |
| према сунчевим вечерњим зрацима трепте као у пламену, жене су задовољне, слушају грамофон или |
| али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пера зовући га у загрљај...</p> <p |
| е њене папучице, мале као детиње, чисте као да нису биле на ногама, као нове, и узе их миловати |
| ђе мени, па кад пред вратима види обуће као у обућарници врати се и оде од куће: тако данас, та |
| дивна!{S} Кад говори француски цвркуће као тица, умеша се Фатма с љубављу према тетки и тој ст |
| ћи: „Иди, ниси ми више жена!“ Она дршће као прут, страх је не од смрти, већ од оне страшне речи |
| ри, за овима робиње (завијене у чаршафе као хануме). <pb n="111" /> Пролазиле су уске, криве ул |
| це ми је плакало, а очи су ми биле сухе као пресушени извори...{S} Па бар да је миран кад пије, |
| n></p> <p>— Ха! ха! ха! да сакрије лице као Арнаутка!</p> <p>— Па кад ја нисам крила лице?{S} П |
| ло рече, па ме загрли и омириса ми лице као цвет или зрелу јабуку. — „Зашто мужде, нене?“ упита |
| је тај језик за шалу.{S} Стисне вилице као Енглескиња Мис Блак, и говори, изговара исто као он |
| у му као сафир на белој свили, а уснице као два млаза крви на снегу...{S} Немојте се, молим вас |
| она попи земзем из једне црвене чашице као напрстак нарочито за земзем, он опази да се сви нам |
| , раскопчаћу је, метнућу јој га на срце као <hi>она блага</hi>, хартије... па ћу је закопчати, |
| јој приђе смело, дрско...{S} Изгледаше као да су се бог зна откад договарали..........</p> <p> |
| на један велики жут ћилим, те изгледаше као булка у житу, па поче да прича свекрви шта је снила |
| на лаким атласким јорганом, и изгледаше као да ништа ни мисли ни осећа, толико је мирна; а свек |
| учицу, која у црнкињиној руци изгледаше као снег на угљу: робиња принесе својим устима ханумин |
| погрдније но прошли пут.{S} Она викаше као да је неко боде ножем и запушаваше уши да не чује ш |
| у свакога петка.{S} Страст га распињаше као демон, и не знајући чим ће да јој се освети за неис |
| .{S} Кад је ухватисмо, срце јој удараше као сатић.{S} Јадна, јадна!{S} Да не беше нас, њу би ма |
| p>На софи, стара Шехназе-ханум говораше као да чита из какве персиске или арапске књиге.</p> <p |
| ојој жени, детету, био врло нежан, више као отац, него као муж; свашта јој је куповао док је би |
| у се били видели одавно, те се изгрлише као жене.{S} Пријатељ потапка мога оца по рамену и узе |
| ене кровове што се једном Фатми учинише као да су обојени крвљу из њеног срца, и над тим цело ц |
| ".{S} Ове просте речи кроз мене прођоше као нека струја...{S} Стајала сам као окамењена, а она |
| ет и подиже нож, а оне све три, писнуше као црв.{S} У томе робиње викнуше: „Крв, ханум!“ па узе |
| и јеврејске, приврискаше, деца писнуше као црви, зато што им мајке вриште, јер сама нису свесн |
| ништа! „Нове“, а уз оградни зид чучнуше као „старе“, извадише груде земље, наместише око и поче |
| рке и Јермене, што говоре турски и пуше као Туркиње.{S} Она осећа да их странкиње оговарају, ис |
| р-Фатми је на грлу, мало у лево, младеж као најситније зрнце пржене мока кафе.{S} Па какве су њ |
| није скоро; кућа јој се учини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику радо |
| ма, па се врати и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, метн |
| .{S} И претвараше се као да је миран, и као да то није ништа што се опио, а овамо, врло му је т |
| f target="#SRP19120_N95" /> прилично, и као да се од њега опила.{S} Није тражила да види „двоје |
| ..{S} Па осети нешто као пресићеност, и као неку одвратност.{S} Откуда то сад?{S} Дотакла се ле |
| с његових лепих крила опао прах...{S} И као да се љути на онога кога је толико желела: само да |
| гле су преносити што се год хтело.{S} И као жена, за час се осети увређена, понижена, побуни се |
| е низ степенице, да дочека суседу.{S} И као да су се пре неколико месеца у највећој љубави раст |
| да се одморе, док га друге чувају.{S} И као што би им се онда понекад учинило да ће их обићи не |
| елико свештено лице, као стара човека и као пријатеља, и кад му он, с кратким китастим уводом, |
| рло замишљена.{S} То опази њена мајка и као права Туркиња сети се шта је, те једнога дана замол |
| закле се, у све што му је најсветије и као муслиманину и као човеку: да се неће више опити. „Ш |
| дији исповедила, и пожалила сам му се и као свештеном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се п |
| то му је најсветије и као муслиманину и као човеку: да се неће више опити. „Што се заклињеш?" в |
| жалила сам му се и као свештеном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком глед |
| тражим младића што се мени робињи јави као слободној.{S} Али куда бих?{S} Једанпут излете из к |
| ара; а ниже, далеко, море се тако плави као да је доле свучено небо.{S} Први снег.{S} И она се |
| међу људима.{S} Људи су изгледали такви као да ће им изгорети небо, те неће имати према коме да |
| та.{S} У нас, пред оцем не пуши, и седи као девојка син, а камо ли кћи-..</p> <p>Кад помислим д |
| ој на ухо, пусте се, па се лупе у груди као да су неку велику штету учиниле, и треба ханумама д |
| {S} Он је нежан, питом, воли да се мази као дете око жене што за њ има нежности и љубави... „Бо |
| набрало се; само ти је нос исти, велики као што је био.“ И ја се загледах у очев нос: истина ве |
| њених ногу; комарници су им били високи као шатори, а кроз танко платно лепо се виделе чисте по |
| но, знати енглески и говорити француски као Мадам.{S} Ја с таквим мужем не бих волела да живим |
| рло хладно, не говорећи с њом француски као други пут.{S} Али ова млада и лепа турска жена прав |
| говори, па се смеје, смеје.. „Француски као Француз!“ шапће Мерсије; а Фатма би рекла нешто, па |
| један багремов лист, да га однесе тетки као спомен из Ђумулџине...</p> <p>Вече се спусти брзо, |
| немачки и енглески) она је волела, али као Францускињу — никад.{S} О, она бела Енглескиња што |
| ла ти!“ Тад иде у комшилук, па се хвали као ниједна мајка: „Зет ми још није у кафану отишао и н |
| ених мртвачких сандука — платно се бели као снег...{S} Зар вам је остварење сна гробље ?{S} Зар |
| то у вече, кад се море на месечини бели као какво снежно поље, оне су из његових дубина чуле „н |
| " /> сад као ут с покиданим жицама, или као деф с поломљеним зиловима: кад би се ударало у њ, о |
| , провидној хаљини црвеној као крв, или као страст, како су говориле странкиње, а бичеви њене н |
| нсалски трубадур, као келтски бард, или као муслимански ашик, пева, зацело своје песме.{S} Обуч |
| исок као џин, као стражар ове куће, или као домаћин, и шумео им је радосну добродошлицу, и ако |
| веселе се као да су освојиле свет, или као да су завладале тврдим главама својих мужева; ништа |
| треба ханумама да кажу, а не смеју, или као да очекују неку велику несрећу, која ће у овој кући |
| физички бол, ми мислимо никога не боли као нас; зато што туђе болове не можемо осетити,“ каже |
| одболовала је; сина јој, јединца, воли као да га је родила; и своје суседе, Сафет-хануме, једи |
| вораше Фатма грлећи човека који је воли као да је његова, зато што нема своје деце.</p> <p>— Ни |
| уга кад јој се учинило да он њу не воли као она <pb n="238" /> њега, а некад само кад погледа ж |
| ава, ја сам увек срећна...{S} И он воли као што је волео првога дана, као што ће волети до посл |
| ерсије и баци књигу.</p> <p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, |
| ни да постоје, а који су овде сматрани као књижевници.{S} Не усташе јој не што је сматраху као |
| јем, да сам протеран, да ме тетка храни као инвалида.{S} Кажите њену оцу и њој: да ништа немам, |
| као да је поливен златом, а па средини као да ће се раздвојити, отворити, да се отуд појави је |
| а мени је Бајрам; наша ми се соба чини као џамија пуна кандила, од сваке књиге по једно кандил |
| а!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја га осећам.</p> <p>Мало после.< |
| бели усред бела дана, кад се сунце чини као какав огроман пожар!“ рече Фатмина мајка, гледајући |
| те се онима који у њој живе често чини као да су на лађи која вечито путује, носи их у неки да |
| ом кућерку што се бељаше према месечини као да је направљен од снега, и уђоше, не лупајући халк |
| х грла и разлише се гласови на месечини као месечина, кад она улете и облете софу смешећи се на |
| и танка, она се Фатми, у сумраку, учини као Џемал.{S} Он!{S} Само мало старији.</p> <p>— Госпођ |
| је снагу за довде.{S} Сад јој се учини као да ишчезава.{S} Клону на миндерлук и стаде из свег |
| она испусти огледало, јер јој се учини као да је на лађи.{S} Конак је ушао далеко у море и чин |
| ао да је онемела, и двапут јој се учини као да ће да се онесвести.{S} А он јој дочепа руке и ст |
| Мадам".{S} Пета година, а њој се учини као да је јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а суз |
| смо примали к срцу све што нам се учини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{S} Само с |
| је била као лед хладна, те му се учини као да њу мртву љуби...{S} Као да у кући више никога не |
| м.{S} У том тренутку, он се Арифи учини као странац, па, као добра кћи Турске, узе бранити чак |
| аву а другом покри лице...{S} Ово учини као у сну, у незнању...{S} И он се увуче у луг и паде у |
| тапшући засмеја се, а њен смех зазвони као сребрни суд испуштен на мраморно тле.</p> </div> <p |
| ла: „Како мало!{S} Јавио се мени робињи као слободној, и још, јавио ми се европски: поклонио ми |
| м пољуби је у уста, а она се сад не опи као од пољубаца оне две жене, Францускиње и Рускиње, не |
| да је све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: размилели се продавци и слушкиње, настаје |
| себи...{S} Срце ми за свашта затрепери као јасиков лист; „разум ми се изоштрио као мач“.{S} Не |
| а викну: „Аман, кјучук-ханум! црвена си као зрели нар!“ и разлегаше се смех по одаји старе Шехн |
| се Фатма насмеја и рече:</p> <p>— Ти си као покојни Били, наш папагај.{S} Он кад рекне „Мадмоаз |
| љак, она је нежно прекори: „Ето, баш си као дете: да сечеш поморанџу па да се посечеш!{S} Па са |
| И наједанпут узех се смејати и плакати као луда, и овако млада и јака стегох нену, да је удави |
| олико година с њом се могло разговарати као са зрелом женом; све је разумела, свачији је бол по |
| дугачко, роман...{S} Ариф га узе читати као што би читала какав роман, али с много љубави и поб |
| у!{S} Одгледаће га и за њим ће нарицати као за милим мртвацем.</p> </div> <pb n="63" /> <div ty |
| ина, препадох се, а после узех нарицати као простакуша...{S} Бистре му очи замућене, лепо очешљ |
| творих врата пријатељицама; узех живети као покајница.{S} Ја сам рођена да будем жена и мајка; |
| н њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је није тако волео пити ће је волети.{S |
| лаби глас : „Слатка тејзе, ја ћу умрети као Грацијела; само кад бих одсекла косу...{S} Али, у н |
| е.{S} Женско Питање у Турској неће бити као у Европи.{S} Ми и не помишљамо на равноправност с љ |
| {S} У почетку, ја сам намеравала радити као многе учитељице: забрањивати ти читање љубавних ром |
| ио да га не волим, па се узео проводити као младић: мене је остављао саму код куће.{S} Нисам га |
| орно, како ће његов унук пред њим расти као њена унука пред њом.{S} Он није имао сина да облачи |
| љубави, она од страха.{S} Узе се трести као у грозници, и да је умела мислити, она би се питала |
| е испросила.</p> <p>— У великој радости као у великој жалости: непријатељ се с непријатељем мир |
| (виши од наших у Солуну), кафези (густи као на вашим прозорима) — стежу ми срце.{S} Час ми је с |
| етом: уместо да шкрипи зубима и да ћути као муслиманка, она кука. „Где ти је воља?...“ „Каква в |
| {S} Би ли са мном?“ Он говори, она ћути као да је онемела, и двапут јој се учини као да ће да с |
| се му га:</p> <p>— Сине!</p> <p>Он ћути као да је онемео; она изиђе смрвљена.{S} По коју би цен |
| на, само се чује шадрван, шушти, пљушти као јесења киша.{S} То пљуштање све више баца Фатму у с |
| обуђена и разнежена, чу шадрван: пљушти као киша!{S}" Устаде.{S} Насред баште, под отвореном ћо |
| вао воду дању; ноћу никад, да му пљушти као киша, да га успављује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун |
| S} Она ће њима и вечерас играти, летећи као ветар или обрћући се као вихар.{S} Она је овим жена |
| пољуби Фатму неколико пута, па посрћући као пијана, похита без „збогом“.</p> <p>Фатма оста сама |
| {S} Над њим су кружиле две вране гачући као да су осетиле леш...{S} Кипарис јој се лежећи учини |
| над којом су летели бели галеби, вичући као да су осећали њен мирис; месец је изгрејавао из јед |
| ихајући се као дервиш у молитви, вичући као дервиш: „Алла’-ху!{S} Алла’-ху!“ Робиње пролазе мим |
| о Француз.{S} Мерсији он изиђе пред очи као жив.{S} Леп је, сећа се.{S} Погледа у Фатму и помис |
| је очи гледале!“ Па се загледа у те очи као понекад у стихове из Корана, где види Бога. „Доћи ћ |
| то се занимају само везом; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа- |
| о мачак, а са смокве оде на зид и скочи као јелен: кроз мртву ноћну тишину одјекну тупо његов с |
| ењајући јој хладне крпе; а девојче трчи као без душе да послуша матер, са страшним мислима: „О, |
| угачка; а црна густа коса уоквирила јој као смрт бледо лице.{S} За неколико часова очи јој чист |
| {S} И виде: мртву је купају... тело јој као од белог мрамора, а дугачка, <pb n="285" /> тешка њ |
| ете, у танкој, провидној хаљини црвеној као крв, или као страст, како су говориле странкиње, а |
| ваздан искићеној мазги црној и сјајној као да је од атлаза, јаше његов унук у новом шареном ру |
| овако пуна темперамента, озбиљна а ипак као дете.{S} Притрча јој, у геџелуку, неочешљана, па и |
| се зидало вековима.</p> <p>Он је висок као кипарис, па здрав, мушко, као неки старински витез, |
| н је стајао тако усправан, прав и висок као џин, као стражар ове куће, или као домаћин, и шумео |
| ј памучној антерији, наваљена на јастук као да је не виде, и не чу.{S} Лепих плавих очију и шир |
| ала да ме ниси изазвала.{S} Ја то чувам као тајну већ толико време.{S} Сад се истрчах, опрости! |
| лободу...“ Ето, драга госпођице, ја сам као та канарина.{S} Могла бих у слободу, али како?{S} С |
| , — весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам као она напукнута ваза: ни за шта није, а стоји на ками |
| ођоше као нека струја...{S} Стајала сам као окамењена, а она ме опет узе мирисати, и ја осећам |
| и на њу, ја се међу нашим женама осећам као туђинка; а опажам да сам и ја њима туђа.{S} Две три |
| рву!{S} Ово је за чудо!{S} По кући идем као луда.</p> <p>Он се сад на њу не осмехну нити је пот |
| све нове.{S} По сто пута вам узвикујем као апостол, као пророк: на ноге!</p> <p> <hi>Ариф-Алиј |
| е боје, кроја и укуса, с драгим камењем као да су га купиле у Солунском пољу, с бисером као да |
| је оволико испољен садашњи турски харем као данас; никад није у мање особа оволико оличен.{S} П |
| душа сад силно пати, а ја сам пред оцем као увек: мирна и насмејана.{S} Не могу у очи да га пог |
| ао она гвоздене решетке, и што не вичем као она.{S} Али, задрмала сам их кад дођох с Јалије...< |
| Ја ћу да је испросим па ћу да је љубим као вереник.</p> <p>Она се наљути.</p> <p>— Сматраш ли |
| што ми даје животу живот...{S} Да живим као европске жене!...“ Она њих познаје, Мадмоазел, Мада |
| негде далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кући не чује грамофо |
| -Хасан-бејову башту с цвећем исцветалим као у рано лето, где се, између жбунова руже и јасмина, |
| високим оградним зидовима, негде белим као од платна, над којима се у небо дижу црни кипариси |
| стид са својим лепим кћерима спремљеним као за бал (њу је позвала Сафет, остале је довела Ариф) |
| ам од детета постала жена, да те казним као злочинца, као зликовца, као убицу, али ја нисам хте |
| што их стриц не воли, не пођоше за њим као други пут...{S} Снаха му бејаше у једној соби с ули |
| Не, ја бежати нећу; ја хоћу да се борим као мушко с невољом, са својом несрећом.{S} И ко зна, м |
| Фатме не познајеш.{S} Она је пред тобом као оне девојке што изигравају у Еден-Театру.{S} Смеје |
| {S} А сад се чак и заклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако не учиниш ноћас нешто, купићемо ти |
| родитељи.{S} Отац се разговара с ћерком као с каквим старим дервишем.{S} Родитељи свога детета |
| овде се појави хамам покривен маховином као ћилимом, онде се укаже текија опкољена гробовима ка |
| брдо, поред хамама покривених маховином као ћилимом, поред дашчара које они зову „дућани", а по |
| јој шта је све читао... „Боже, са мном као с другом!{S} Не сматра ме за нижу од себе, и не мис |
| кућа, долазиле су јој, дружиле се с њом као пре, јер она је још „поштена жена“, и ако добро зна |
| Госпођи Аристид што су њене кћери с њом као с другарицом, а сад жали што и она своју није тако |
| у га купиле у Солунском пољу, с бисером као да су га вадиле из Солунског залива.{S} Свекрва, у |
| чује да јој каже благо, онаквим гласом као кад се спремао за извршење злочина: „Зејне-ханум, ј |
| одина, плакале су за обореним кипарисом као за својим првим солунским пријатељем: кад су први п |
| тихо.</p> <p>Пашиница, с исеченом косом као мушкарац, у белој памучној антерији, наваљена на ја |
| и за Емине-Семијом и 'Ђулистан-Хисметом као верни за Пророком, испустила сам, и ја немам снаге |
| моста од длаке).{S} Да је неко праведан као дете, огрешио би се кад би погледао у лице, или у о |
| екако утишала.{S} Син ће јој доћи пијан као много пута досада, провикаће, па ће се испавати, и |
| ал-беј неће то учинити, јер је васпитан као Европ...{S} Он је арапски племић.</p> <p>— Па позов |
| чита један жесток бол, велики и страшан као што је Господ...{S} Нема душе која се не би од тога |
| аница него и злочинац...{S} Он је суђен као убица, и због убиства протеран из Цариграда.{S} У т |
| о желе да виде, човека!...{S} Исправљен као кипарис, уздигнуте главе, али врло блед, отац довед |
| година, израстао као кипарис, па румен као зрели нар; чињаше ми се као Енглез:{S} Енглескиња г |
| и оцу.{S} Ни слутила није да јој је син као заклан, као храст оборен секиром.</p> <p>— Аман, ар |
| хи, хи!</p> <p>Она мисли да јој је син као други пут, луд, па се боји његове вике, да жену не |
| пече...{S} Како се вратила с Јалија, он као старотурчин, реакционар: пење се на јабуку...{S} Са |
| те понова леже, и заспа; сања њега: он као на јави, никад га није снила овако.{S} Кад устаде и |
| каше, чак и „туђа мушка глава“...{S} Он као да се од тога отрезни, баци нож, оде у теткину собу |
| кафеџија с берберином и две слуге; а он као заклан, као храст оборен секиром.{S} Мајка то не ви |
| ђе у харем, он беше страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја га не смедох питати шта му је.{S} Посл |
| бац.{S} Он је стваран, а она мисли на њ као на замишљено драго...{S} Не устаје, мисли: отац је |
| љену песмицу, а каик јој се приближавао као на ветровима...</p> <p>Цариградски каици лепши су о |
| кад се појави пун месец, бео и округао као сребрна тепсија, а мујезин очита последње позивање |
| десет седам година, он је увек изгледао као болестан: висок, мршав, жут, те су сви говорили да |
| е младић од деветнаест година, израстао као кипарис, па румен као зрели нар; чињаше ми се као Е |
| де човек, мушко, диван младић, израстао као кипарис, у црним хаљинама, фраку, с дубоко изрезани |
| ваздан киша, и како се вардар раздухао као луд...{S} Њено лице поцрвене, чак и чело: поклопи с |
| кроз прозор.{S} Виде сав залив, а небо као комад плаве свиле.{S} Кад би нешто имао крила, па д |
| се разгали, док јој не одоше очи у небо као комад плаве свиле.{S} Из очеве куће она га никад це |
| изале печа и гледале с усхићењем у небо као у нешто што је толико дивно а оне га тако ретко вид |
| , не као госпођи (ко им то тражи?) него као старијој жени.{S} Чак ни они за које она није чула |
| Али она се њој није чинила мртва, него као да спава с отвореним очима...{S} На белој постељи, |
| аици, не као да паде с неба магла, него као да се диже из мора пара, а небо поче да се спушта к |
| <p>Зора.{S} Исток се више не бели, него као да је поливен златом, а па средини као да ће се раз |
| тељу, али не као двоје заљубљених, него као два друга.{S} Један леп брачни живот за час се и <p |
| ту, био врло нежан, више као отац, него као муж; свашта јој је куповао док је била мала, нарочи |
| аше Џемал, у белим, лаким хаљинама, бео као млеко због неизлажења и много изгубљене крви.{S} Ок |
| наусница му као угљеном направљена, бео као снег, обрве му и трепавице црне, а очи плаве као... |
| иду.{S} Он се погледа у једном: пожутео као лимун, очни капци су му чисто отечени: боље да га д |
| ва!</p> <p>— То је сан, и проћи ће брзо као сваки сан.</p> <p>— Тејзе, онда ти никад никога нис |
| уче „за по кући“, оде уз степенице брзо као да бежи од <pb n="18" /> туге која је наједанпут об |
| ла, шта ли...{S} Он поче да говори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам да ли |
| разнежи и заплака.</p> <p>Запад је био као у крви, а и по једном делу мора чинило се као да је |
| <pb n="122" /></p> <p>Док је месец био као срп, вечере су се давале у конаку људима; како је к |
| игнутом главом: тек би ми се тада чинио као мој заштитник, као мој бранилац, човек и муж.{S} Па |
| е каиком према Олимпу, који им се чинио као облак изишао из мора, и кад су на таласима гледале |
| дан влажан јесењи ветар, и час се чинио као нечије церекање, а час као јецање и запевка; црна, |
| као јасиков лист; „разум ми се изоштрио као мач“.{S} Несрећа човека начини старијим но што је, |
| ет, Мерсије, то је за мене нешто далеко као небо, тај свет који сам из књига познала и о коме м |
| р огреје топло сунце, понеки дан велико као у лето.{S} Па ипак, много је пријатније него у лето |
| лу, њену снагу и њену душу; а он, мушко као свако мушко, <foreign xml:lang="fr">mon Dieu</forei |
| а и обичаји, цело њино друштво устајало као баруштина.{S} Исти луди појмови, исте глупе предрас |
| ну слику.{S} Мерсије, мирна, сва у бело као крин, лежи наузнак под црвеним атласким јорганом, г |
| т, играла пуне две ноћи, час сва у бело као крин, час сва у црвено као каранфил. „Каранфил!“ за |
| лакат и погледа у башту; дрвеће је било као спарушено, а две крупне беле гаћасте кокоши раскрил |
| м се стала трести...{S} Лице ми је било као ватра, а руке као лед.</p> <p>— Боже, Мерсије!{S} Б |
| остаје при томе, да ниједној није било као њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у кћерину со |
| и : „Не, то није тако.{S} Њој није било као мени.“ — „Кад имамо физички бол, ми мислимо никога |
| а не чујем, јер би ме и добро растужило као зло.</p> <p>Јуни.</p> <p> <hi>Она</hi>... стално ид |
| радовала како никад, јер јој се чинило као да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике, турске улице |
| у ноћ, кад се дрвеће на месечини чинило као авети а пљуштање шадрвана као црна, једнолика јесењ |
| ач.{S} Па ми се, неколико пута, учинило као да чујем пољупце, и мислила сам да их познајем...{S |
| зору јој се мујезиново позивање учинило као запевка; тако пријатан глас и арија, а тако тужно.{ |
| нивши мозак ..{S} И онда јој се учинило као да нестаје, ишчезава.</p> <p>Стара га слуша и клима |
| па као незагризена јабука ; у обе грло као неоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало у лев |
| тли се сав Солун, и море, црно, порасло као брег.{S} И њу као да обузе пламен, засенише јој се |
| с братом.</p> <p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с братом с туђим човеком.{S} Зато нам није крива ве |
| не су сасвим гологлаве.{S} О, што нисмо као неке наше другарице <pb n="10" /> што знају само ту |
| тнаесту, а Францускиње се не удају рано као Туркиње, рече Ариф жустро и одсечно.</p> <p>— Ти си |
| ар био после молитве; разговор се водно као синоћ на француском језику.{S} У почетку, сестре су |
| с сва у бело као крин, час сва у црвено као каранфил. „Каранфил!“ захори се из толиких грла и р |
| ова бела бивша робиња, обучена у црвено као ватра, играше.{S} Њена вешта игра, играна с неисказ |
| е да некуд путује, и ако море, најежено као пред грозницу, негде као да је посуто златом а негд |
| ао снег, обучена у врло загасито зелено као кипарис, символ жалости.{S} И замишљена је, уплакан |
| путање, обученом у свечано рухо шарено као по ливади цвеће, стоји домаћица Сафет-ханум с јетрв |
| е дође, па ижљуби и матер и кћери нежно као малу децу.{S} А кад се врати и виде отворена врата, |
| Или, управо, младост ми је дошла позно као позно пролеће.{S} У четрдесетој години имала сам кр |
| ње, свих шест помакоше се мало, нечујно као ноћни дуси, и прекрстивши ноге, узеше од урминих ко |
| клопи се у руке и зајеца, зарида гласно као дете.{S} Старци је не ућуткују, остављају је да се |
| огну. „Доктор!“ викну она онако страшно као пре неки дан, јер својим уплашеним очима виде смрт. |
| д би се ударало у њ, одјекивало би тупо као да се удара у плот или у поклопац дрвеног мртвачког |
| што се мислило да оне имају право на то као грађани, већ што су људима од потребе, да им буду с |
| после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шали.{S} Пошто добише кафу и цигару, он поче: |
| гра с туђом женом?!{S} Читам, слушам то као бајку „Царев син заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово |
| феџији и одмах пође, не ходећи поносито као арапски принц, већ чисто погурен, дубоко оборене гл |
| илује га, и друг му побегне; а он, исто као сад: грознице, бунцање.{S} На мене је, тешко мени!{ |
| м:{S} Францускиња, Мадам Веран.{S} Исто као мене.{S} Не, не!{S} Ми ћемо смети много више пропаг |
| скиња Мис Блак, и говори, изговара исто као она.{S} И Мис Блак се смеје, јер мисли да слуша себ |
| 22" /> узвикиваше несташна Мерсије исто као њена енглеска учитељица, и ухвати Фатму.{S} Али Фат |
| пуши).{S} И поче се разговор, затегнуто као међу туђинима.{S} Фатма не седе, већ прође кроз пре |
| бол за младошћу.{S} И туговала сам што као моја Сафет и моја Елиз немам кћери да удајем, па да |
| Нурију обузе једно тешко осећање, нешто као стид, као жалост, као кајање, па као понеке жене ка |
| , пољуби је.{S} Кроз жене забруја нешто као звоно.{S} То су њини гласови, гласови чуђења и радо |
| их крила, па му кроз срце пројури нешто као нож.</p> <p>Колико је воли, чак не да да је послуша |
| дужи.{S} То лекар опази, па осети нешто као страх, те узе шешир, уставши, и рече:</p> <p>— Бром |
| Отац није код куће...{S} Па осети нешто као пресићеност, и као неку одвратност.{S} Откуда то са |
| ана...</p> <p>Али данас, он осети нешто као умор, као досаду...{S} Кад би мало изишао?...{S} И |
| њи глас, увек ми кроз срце прошло нешто као нож, па сам зајаукала.{S} Нисам ћутала, нисам трпел |
| , слатки Џемал беј.{S} На њ, што је леп као султан Азиз, Памук је страшно љубоморан, рече и оми |
| човек</hi> у црном оделу, с фесом, „леп као султан Азиз“, а турске жене вриснуше; он их салете: |
| кад ће с њим да се сретне.</p> <p>— Зар као Донме?{S} Никад!</p> <p>— Или, сине, набави његову |
| <pb n="7" /> има мало повећа уста, Емир као саказ-кутију<ref target="#SRP19120_N17" /> од љуске |
| ке.{S} Мерсије иде мало потешко, а Емир као да не стаје на земљу, и извија се као змијица; и им |
| љу, и извија се као змијица; и има глас као <hi>неј</hi> то јест дервишку свирку у текијама: та |
| енат.{S} Она ће опет доћи и поучиће нас као старија сестра млађе сестре ...{S} О кад бисмо били |
| > <p>— Остави ме, дете!{S} Ја сам данас као раздешен ут.</p> <p>На софи, стара Шехназе-ханум го |
| ао да нешто ври па хоће да прекипи, час као да букти па хоће да избије пламен, а ја се савладам |
| час се чинио као нечије церекање, а час као јецање и запевка; црна, једнолика, дугачка јесења к |
| {S} Осману се софа окрете.{S} Па за час као да помахнита, с најгорим речима полете Фатми: дохва |
| довека бити муслиманка; јер у мени час као да нешто ври па хоће да прекипи, час као да букти п |
| не имају горњи <pb n="224" /> део прост као много убрану сукњу, како се носи по малим градовима |
| отворен прозор по који мртав лист, жут као њено лице, као да би хтео тешити њену мајку, опомињ |
| а; са слушкињама је не као госпођа, већ као мајка, и Осману, и због тога као због лепоте, биваш |
| папуче, али не као робиња госпођи, већ као кћи мајци.</p> <p>Нурије-ханум, један необичан тип |
| се обрадова, али не као човек жени, већ као дете играчки.{S} Ово му је четврта играчка како се |
| ви с ким иде!{S} Ишла је из собе у собу као да некога тражи да му каже, седала је уз кафез, сил |
| Фатма задрхта, па побледе и саже главу као да пребраја жице.{S} Осману се софа окрете.{S} Па з |
| ј и сад нема суза, али није дигао главу као кад се праштао с ћерком на њеној свадби, већ је пог |
| рифи се смрче.</p> <p>Кад је виде бледу као смрт, Фатма се препаде да не добије напад, те отрча |
| м, овде се не сме са женом!{S} Саме иду као..{S} У Цариграду свуд иду, па све саме, а безочници |
| ције за Устав, чекамо политичку слободу као озебао сунце; па чим њу добијемо, ми ћемо покренути |
| и то време тако је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним против љу |
| не се воле, а сваки час се споречкавају као деца, ви то знате, драга госпођице.{S} Али до сада: |
| ри песма од јутра до мрака, само певају као тице“.{S} Жене се погледају, и подсмевају...</p> <p |
| ор.</p> <p>Отац стајаше у оном положају као окамењен; кћи се гласно насмеја и рече: „Што пљујем |
| смејемо се: њене широке ноздрве играју као у Беле, наше ждребице, и сва се...</p> <p>— Аман! в |
| ућама...{S} Овде онде фењери светлуцају као свитци.{S} Мајка метну бели башјорти на главу, па п |
| гу собу.{S} Њему исприча своју историју као оним женама, па се вратише у салон...</p> <p>— Бејо |
| брзо.{S} Он иде по башти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затрли такви пријатељи!“ Жена в |
| ђу кућа.{S} Фатма се прибија уз Мерсију као да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљен |
| тиле се.{S} Оне би волеле да их описују као Французи своје јунакиње из романа.{S} Оне живе у Ту |
| ју често гледају а увек се њом усхићују као да су је први пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор |
| hi>овако</hi>?{S} Давао ме туђем човеку као неку ствар, невиђену!{S} Па и ствар, кад се купује, |
| жеља да и ја положим главу за Француску као Шарлота Кордеј и Мадам Ролан и толике друге Францус |
| е припијала уз њега, хватала га за руку као дете мајку, затварала сам очи, да се не онесвестим. |
| ој сав узрујан, али је не пољуби у руку као Европљанин Џемал већ је страсно стеже као Азијат Ос |
| ам је писано овде (учини прстом по челу као да пише) кад смо на свет дошли, мора нам прећи прек |
| шетке!{S} Као бог.{S} Млад, наусница му као угљеном направљена, бео као снег, обрве му и трепав |
| нож, тетка га преклиње, и не говори му као обично француски, већ турски: „Чедо моје, око моје, |
| избезуми те климну главом, одговори му као Мадмоазел или Мадам, и задрхтавши целим телом, дође |
| ве то није као његове очи.{S} Очи су му као сафир на белој свили, а уснице као два млаза крви н |
| ла.{S} Јер и ако си иста, изгледаћеш му као друга.{S} Ми морамо да им се гиздамо, да их дочекуј |
| м свету састанеш с мужем, изгледаћеш му као невеста, па макар и стара умрла.“ Али шта да обуче! |
| е: „Крв, ханум!“ па узевши младу хануму као дете, однеше је у собу и закључаше...</p> <p>Мајка |
| седеле, гледале дарове, и њу, изложену као њени дарови, као њена богата спрема, као њено одело |
| а...{S} Одох да је обиђем.{S} Она писну као црв, кад мене виде; а ја помислих: „Заволела ме, не |
| и море, црно, порасло као брег.{S} И њу као да обузе пламен, засенише јој се очи, и у томе, тре |
| ећи је, но гутајући њен дим, гризући њу као ружу, пошто је измирише.{S} Сестра је зачуђено погл |
| ћа нас пошто нас је исплатио по уговору као слушкињу, и што никад нисмо сигурне од — ортака?</p |
| ша се Сафет.</p> <p>— Искрене.{S} Да су као наше, ја се с њима не бих дружила.{S} С нашима мора |
| е што њој долазе, за које је чула да су као она, а праве се поштене...</p> <p>Али ништа није тр |
| доше Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле су као убијене, а претварале се, правиле се веселе.{S} Оцу |
| } Она живи од утисака.{S} Њени живци су као јако затегнуте жице на ћеманету, што кад дирнеш јед |
| не!{S} Она је учила, свршила је медресу као мушко; чита персиски и арапски; учена је и паметна |
| {S} За дететом сам ридала и чупала косу као простакуша.{S} Он, дирнут мојим јадом, обећа да ће |
| нако обучене, по једна има исечену косу као мушкарац, пуше једну цигару, пију из једне чаше, а |
| да нису у љубави; моја мајка хвали суту као пре.{S} Откад не говоре, а нигде се још не видеше, |
| отрезни, расвести и скочи, пређе башту као па крилима...{S} За њом полете груда земље...{S} Уз |
| аченим оловком...{S} И ја... никад нећу као жене из романа!{S} Ја сам друкчије васпитана, и рођ |
| се сва најежила, и осећала сам хладноћу као пред грозницу, и била сам толико слаба: да нисам ск |
| ци.{S} Не усташе јој не што је сматраху као друга, него што су јој већ учинили одликовање позва |
| право чак ни да васпитавамо мушку децу као срећне мајке!{S} Ми нисмо училе стране језике само |
| њена...{S} Њена нене неговала јој душу као нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се бо |
| анадолској и румелиској страни оплаках као оца: они су ми од оца остали...</p> <p>Пашиница ућу |
| S} Затутње мост у Галати, а ја задрхтах као прут: његова канцеларија није у Стамболу...{S} Посл |
| ио, па да сад с њима клања.{S} Гледа их као неке духове или светитељке кад оне завршише клањање |
| мухамеданци зову младенце, и очекују их као какав велики и светао празник, јер је то дан буђења |
| ортиом, која показа оба реда зуба белих као снег, насмејавши се на Ариф-хануму.{S} То је Мерсиј |
| и ће бити...</p> <p>У Турака, затуцаних као што је мој отац, још постоји један чудан, један стр |
| сте опази кроз прозор и похита пред њих као девојчица: беше радосно изненађена. <pb n="113" />< |
| еце, мушкарац и девојчица, тераху обруч као Европљанчићи, па кад видеше стрица, зацикаше од рад |
| о слово, право и ситно, учини ми се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, она врло лепо пише, врло др |
| ест година, па зар да је сад другом даш као тицу или псетанце?!{S} Сине, сине, Нурије-ханум нам |
| } Ја бих рекла, зете, да ти кћер удајеш као Ђаковичанку.</p> <p>— Као старинску муслиманку, Ари |
| цуских писама, из којих јој и сад бије (као кад их је добијала и први пут читала) мирис слободе |
| кад јој Францускиња узе шаптати на ухо (као Туркиња) и она у све редом погледа, учини јој се <p |
| на за то и зове „<hi>суто</hi>“.</p> <p>Као обично, она и данас седи на шиљтету у белој алватно |
| } Он описиваше једну Енглескињу: „...{S}Као да је створена од кринова и руже, у погледу боје; к |
| ке и наместише у једном куту на углед, „као у златарском излогу дијадему или у обућарском обућу |
| а не би имао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ милосница!{S} Срамот |
| на течу, толико пута јој дође на памет „као за пакост“.{S} Прође доста, кад се чу лупа на капиј |
| се да се не насмеју, да нешто не рекну „као људи“ и обесвете његова најсветија осећања...{S} Пр |
| еселе, па оног тренутка шербет или коју кап земзема, ако га има: „Агара је њим угасила жеђ сину |
| имима на прозорима, где није шалона или капака, и спавање до само подне, да би дан био, учинио |
| ким белилом, са сурмом на ивицама очних капака, имале су <hi>ладен</hi> над <hi>левом</hi> обрв |
| путничким костимима са шеширима, неке у капама, са штаповима (унеле их у собу!).{S} Ариф се збу |
| .{S} Насред Мармаре нешто пуче на лађи; капетан појури, а жене, и турске и хришћанске и јеврејс |
| молитву, <pb n="186" /> она узе две три капи земзема, па запали цигару.{S} Свекрва бејаше пошла |
| ст на дугме од електричног звонцета.{S} Капија стара, са звекиром и халком споља, и с мандалом |
| да нам ти постанеш лепа.{S} Али, твоја капија мени је затворена.{S} Кад дође ред да ми се отво |
| икад није помислила, па пошто се велика капија отвори, она потрча, гурну средњу; хоће да протес |
| > <p>— Мени се чини да се отвори сутина капија и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми ненине г |
| дворишта женски глас и широм се отвара капија: отворила ју је једна црнкиња с белим јашмаком н |
| нека се она налази уз капију и нека се капија отвори баш кад он пролази, те и он њу да види, и |
| завају иза оградних зидова, иза високих капија, окованих мертечким ексерима.{S} Ја и оне две но |
| им улицама, и лупа халке или звекира на капијама, која се с времена на време чула и одјекивала |
| јем, ништа не видим, ни лупу звекира на капијама, ни жене у чаршафима с фењерима преко дворишта |
| атоварени намирницама застајали су пред капијама које су се помало отварале да се кроз њих поја |
| овога кућерка наврх Старога Солуна, иза капије, чу се један оштар крик какав пуштају турске жен |
| а им направи дубока темена и ишчезе иза капије ..</p> <p>Освану четвртак, дан кад се води младо |
| тако по вас драги дан, као просјаци од капије до капије.{S} И ја сам с неном и мајком међу тим |
| ан, оштар, и сад јој је пробо срце: код капије је мајка викнула: „Мерсије, <hi>бир ђозим</hi>!“ |
| риф-ханум испрати странкиње чак до прве капије, и одгледавши их, кроз свитање, за једним старим |
| е.{S} Домаћице их испратише чак до прве капије.{S} Ово кратко ћутање зближи их више него цео ду |
| о са страхом погледа у две тешке велике капије са звекирима и халкама споља, с мандалима изнутр |
| азвијене поређане крај путање до средње капије широм отворене,<pb n="131" /> што су изишле да с |
| " су.</p> <p>Фатма је испрати до средње капије и загрливши је прошапта:</p> <p>— Ах, слатка теј |
| нуте главе, постоје, па отиду до средње капије, ослушкују: прође стражар, залаје пас, па се све |
| бог одлажења у Јилдиз.</p> <p>До средње капије у харемском дворишту, пред женском послугом наре |
| њих гледају њене очи!“ Па праг од ваше капије.. „На њега стаје њена нога!“ У свему вашем волео |
| ли шта имају од тога?{S} Човеково је до капије; а и на улици: гледање без говора, или, како наш |
| ас драги дан, као просјаци од капије до капије.{S} И ја сам с неном и мајком међу тим ханумама, |
| е у кола с мужем...{S} Он је допрати до капије, па се одмах врати жући, а она уђе у двориште, и |
| руги, сад сиђу у двориште, после оду до капије: чекају ослушкују.{S} Ако се мало спусте на минд |
| девет, и робиња — која се налажаше око капије да не би гости чекали — отвори: уђоше Солуњанке, |
| мена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије, у једно неисказано гурање, где је вика продавац |
| >Необични путници спустише се код Ћемер-Капије у чаршију која спаваше дубоким сном, и одвезоше |
| поздрави.</p> <p>Довезавши се до Ћемер-Капије, оне пођоше уз брдо, поред хамама покривених мах |
| ости, само ја, рече ашчика, и похита ка капији, јер је чула лупу месара с месом на једном малом |
| обоже онако, да се прошета; кад пође ка капији, слуга се спремаше да га прати, кријући се.{S} А |
| бахат: оне скочише, и Нурије полете ка капији, а пашиница у собу, где спаваше Фатма; чучну кра |
| урије-ханумино двориште поред ћилима на капији разапетог на дирецима. „<foreign xml:lang="fr">M |
| овим.{S} Код Сафет-хануме чу се лупа на капији пре девет, и робиња — која се налажаше око капиј |
| ост“.{S} Прође доста, кад се чу лупа на капији. „Теча!“ изусти, и ако јој срце не каза да је он |
| , у оградном зиду, у капији, у халки на капији... <pb n="140" /> „Ову халку хватала је њена рук |
| мари; а овамо: чим неко лупне халком на капији, он сав претрне.</p> <p>Један дан дође му телегр |
| д снега, и уђоше, не лупајући халком на капији..</p> <p>На једној терасици окренутој мору а опк |
| са шалонама, с електричним звонцетом на капији поред халке и звекира, тако у њену велику собу, |
| е ход, и мало па тупо одјекну звекир на капији. „Он!“ узвикнуше све три у један глас.{S} Мухаме |
| </l> <pb n="83" /> <p>...{S}На њиховој капији чу се звекир!{S} Она стрпа писма у недра па поле |
| ше тучним звекиром на високој гвозденој капији те лепе куће, опкољене дивним парком а покривене |
| ео сам тебе, у кући, у оградном зиду, у капији, у халки на капији... <pb n="140" /> „Ову халку |
| вене и покривене, па зађоше према Ћемер-Капији: свет, трговци дућанџије и они с коњима и магарц |
| се зврјање кола, уши да заглухну: пред капијом Ибрахим-Хасан-бејова харема заустављали су се б |
| pb n="190" /> кишобранима, стадоше пред капијом; муфтија лупну звекиром у капију, а она се пола |
| и из дворишта, као сенка...</p> <p>Пред капијом је чекају двоје, једна жена у чаршафу и један ч |
| ивања на молитву, пред Нурије-ханумином капијом зауставише се једна затворена кола и из њих изи |
| Најпосле, једна кола стадоше пред њином капијом, а она потрча да се намести са својима на дну с |
| вна рашчеречи, а пред Нуријином средњом капијом беху неколике Туркиње у искрпљеним чаршафима, и |
| ко господство, и уместо робиње лупну на капију сама, не звекиром, но дланом своје мале меке рук |
| p> <p>Ти си имала нешто да ми кажеш, уз капију.{S} Шта, душо?{S} Ја, себична, занесена собом, н |
| ума, купи га <pb n="247" /> њој..{S} Уз капију опет је била она стара и чудно је изгледала, заб |
| ва дана звати за вечерашњи ифтар.{S} Уз капију се оне три закикоташе кад једна од њих метну прс |
| стина развијена, али кола, притерана уз капију, заградише се дебелим дамаском, и нико је не вид |
| идеће га.{S} Или, нека се она налази уз капију и нека се капија отвори баш кад он пролази, те и |
| ад-Џемал-беј?</p> <p>— Гонџеђули отвори капију, нешто да купи, промоли главу и искези зубе: сме |
| кућом зауставише се кола и чу се лупа у капију. „Можда није пијан.{S} Зашто на колима?{S} Да се |
| пред капијом; муфтија лупну звекиром у капију, а она се полако поче да отвара. „Има ли кога?“ |
| ћилима разапетог на два дирека уз прву капију, да онај силан свет са улице, људи не виде жене |
| Фатмом не може да се венча!“...</p> <p>Капију отвори Ђулренги, и закука: „Аман, мртав!“...{S} |
| чини увреде, него према расположењу.{S} Капиџик између наших дворишта никад се није затворио ни |
| х сама... али страх ме, какав је џин, а капиџик..</p> <p>— Бак!{S} Бак !{S} Бак !<ref target="# |
| матери и жени, стрча у башту те закова капиџик.{S} Али пошто му се то учини мало, дозва зидара |
| то му се то учини мало, дозва зидара да капиџик скине и отвор зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он |
| очетак, и себе извињава: знала је да је капиџик затворен, а ни помислила није да ће он преко зи |
| мшике, па кад коју ухвате, закују од ње капиџик или је протерају из „поштене“ махале; и тад „не |
| /p> <p>— Можеш.. њеним родитељима, кроз капиџик... <pb n="142" /></p> <p>— Као милосник с милос |
| ју је добила од свекрве, па отишла кроз капиџик са својим мужем да нени и родитељима честита пр |
| нисам била код куће, девојка дошла кроз капиџик, развијена, као обично: тражила мене; он је у с |
| волех.{S} Сваки час ми дотрчкаваше кроз капиџик, па наједанпут нема је.{S} Чух да је болесна... |
| i>само</hi>?...{S} Слушај!...</p> <p>Уз капиџик се чу говор; неко говори, француски:</p> <p>— Ф |
| то се бојиш?...{S}Од јасмина се не види капиџик искићен мертечким јексерима. <pb n="82" /></p> |
| онизио да дигне руку на жену.{S} Зарези капиџик и метну дебелу гвоздену чивију, па похита сестр |
| те променити, као Алах!..{S} Да отворим капиџик?{S} Кључ је у мене, а сад се немамо кога бојати |
| анумом?</p> <p>— Није, и неће!{S} Један капиџик од целог комшилука, па и он затворен.{S} Кад го |
| дне живе и светле боје...{S} Виде један капиџик, један једини од целог комшилука, па и он обрас |
| ре неки дан, мој отац метну на сут-анин капиџик катанац, а мајка му ништа не смеде рећи, само ј |
| адрвана јој одоше очи на затворен сутин капиџик, а она се не растужи: њеној мајци срце је казал |
| н истински: ти си од пријатеља затворио капиџик.“</p> <p>— „Ја, мајчице, нисам затворио капиџик |
| “</p> <p>— „Ја, мајчице, нисам затворио капиџик од пријатеља, него од непријатеља... од Нурије- |
| S} И после, он ју је питао каменчићем у капиџик: хоће ли доћи, она му није одговорила, каменчић |
| на шуштању траве...{S} Чу се каменчић у капиџик.{S} Она претрну, али се опет ослободи: на капиџ |
| к што се ухвати за резу, још и не гурну капиџик, она осети немоћ у ногама, учини јој се да јој |
| пску, опазише једну дежмекасту црнкињу, капиџику.{S} Она им отвори, и кад уђоше, пољуби им скут |
| кад је прелазила авлију и гледала према капиџику своје сутане — као сад.</p> <p>Тишина, а по њи |
| ме и њене кћери!...</p> <p>Сутрадан, на капиџику нема катанца.{S} Преко баште иде Нурије без је |
| } Она претрну, али се опет ослободи: на капиџику је катанац.{S} С минара се зачу позивање на по |
| нечијих корака.{S} Она се слободи: „На капиџику је катанац“...{S} Месец просијава кроз гране, |
| ада, скоро доведена, муж ти је млад као капља росе:{S} Бог ће вам опростити.{S} И како ће он то |
| е јој пенама затворене прозоре и шарају капљама кров.{S} Овог лета овде станује Ариф-ханум.</p> |
| Енглескиња у костиму, с плетеном белом капом и плавичастим дугачким густим велом који јој криј |
| ми се европски: поклонио ми се и скинуо капу...“</p> <p>У првом узбуђењу и радости, она полете |
| о, пушећи.{S} Јеси ли видела децу: мећу капу на главу, па оно што је напред, они окрећу натраг. |
| вале.{S} Стражари су их загледали, због капуљаче на глави, али их нису заустављали, јер су имал |
| у чаршафу и један човек у јапунџету, с капуљачом на глави...</p> <p>И ако је месечина као дан, |
| оју учитељицу.{S} Њему је жена што фес, капут: купи га, понесе га, изиђе му из воље, баци га.{S |
| сестра и плаче.</p> <p>Брат га вуче за капут, задржава; а Фатма, збуњена, уплашена, узе љубити |
| .{S} Џемал похита у другу собу да обуче капут, а гошћа рече: „Ето Европљанин!{S} Наши би нас до |
| уђе у собу те се пресвуче: панталоне и капут замени антеријом.{S} Коса му црна као гар, антери |
| да цвеће метну за појас или у рупицу од капута, па кад увене да га баце попуњавајући његово мес |
| .{S} Насред њене собе сеђаше Џемал, без капута, раздрљених груди, одакле је ишла јасна крв, и о |
| ренице.{S} Мали, ситан, црн, он вади из капута писма и чита их једном бледоме младићу.{S} После |
| ога Жутог.</p> <p>— Јуче је био у црном капуту, али он је мени Жути Врскапут, као и онај други |
| гледа у једном: пожутео као лимун, очни капци су му чисто отечени: боље да га данас она не види |
| и смрад; све гуши, заноси, опија; очни капци отежавају, затварају се, али се и отварају од луп |
| мастику...{S} Њему сасвим отежате очни капци.{S} Потпоручник, онај у папучама, с раскопчаним м |
| черу!...{S} Пред саму зору, отежаше јој капци, савлада је сан, — заспа.{S} А њена свекрва и сут |
| , махалских кафана, Ибрахима берберина, Кара-Бурну и чочека, то јест само једне чочекиње.{S} Па |
| ње звезда“...{S} Двапут су ишле на мали Кара-Бурну на затвореним колима; а једанпут су се шетал |
| Али Ибрахим-ага му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он пристаде.</p> <p>Шта ту има?{S} Једна |
| о, одмах узе весла и похита према малом Кара-Бурну, а за каиком остајаше сасвим бео млаз, као д |
| балкон.{S} Очи јој одлетеше према малом Кара-Бурну: каик јој сад личаше на орла што у лету сече |
| : водили га по кафанама, и да гледа <hi>Карађоз</hi>.{S} Стамбол је као његов пожар <pb n="182" |
| њих оно што је за наше прилике, за наш карактер и темпераменат.{S} Она ће опет доћи и поучиће |
| пођице“, и загледа се у лепи рукопис, у карактеристична дугуљаста, коса слова симпатичне Францу |
| а у бело као крин, час сва у црвено као каранфил. „Каранфил!“ захори се из толиких грла и разли |
| о крин, час сва у црвено као каранфил. „Каранфил!“ захори се из толиких грла и разлише се гласо |
| твори друго писмо; из њега испаде једна карта.<pb n="288" /></p> <p>Драга ханум,</p> <p>Шаљем в |
| их!{S} Јуче ми гледала Азизе-кадун... у карте, па ми је рекла нешто увијено, као да ћу млада ум |
| </p> <p>— О, Мадмоазел!{S} Она верује у карте, у духове...{S} Некад, по ваздан држи сточић.{S} |
| како да држи главу кад се јаше, како да каса кад вуче кола; а овим ситницама што кућу држе нико |
| крв, запуши се и обоји зелену траву.{S} Касапин овна рашчеречи, а пред Нуријином средњом капијо |
| дашчара које они зову „дућани", а поред Касумије оборише главе дубоко: људи су се скупљали на в |
| ман-беја, Фатмина другог мужа, близу је Касумије.{S} Она је велика, старинска; у њој се живи па |
| Бајрам.</p> <p>Оне с кратком косом око Касумије и оне лепе <pb n="153" /> девојке што се неће |
| м, кад сам вас пре неки дан видео близу Касумије: било вам је „прво вече“?</p> <p>Она поцрвене |
| заглушивала је уши.{S} Одавно је прошао Касумију и Алаџа-Имарет с конаком свога господара, а он |
| ум, Халил-беј, њен муж, скочи с трећега ката.{S} Остаде жив, и после шест месеца се — ожени.{S} |
| и, само је, са мном, крадом плакала.{S} Катанац је метао тако полако, да не чује сут-ана.{S} А |
| крије, а старотурци су метнули на уста катанац, па су кључ у море бацили...{S} Али и ако се кр |
| у, али се опет ослободи: на капиџику је катанац.{S} С минара се зачу позивање на последњу молит |
| ака.{S} Она се слободи: „На капиџику је катанац“...{S} Месец просијава кроз гране, и мало па се |
| дан, мој отац метну на сут-анин капиџик катанац, а мајка му ништа не смеде рећи, само је, са мн |
| ="82" /></p> <p>— А, не јексери... само катанац.</p> <p>— Зар је то <hi>само</hi>?...{S} Слушај |
| и!...</p> <p>Сутрадан, на капиџику нема катанца.{S} Преко баште иде Нурије без јелдрма, с белим |
| ра некаква велика врата споља затворена катанцем, изнутра мандалом: кроз њих ће у живот, па гле |
| се није затворио ни чивијом, а камо ли катанцем, па макар се оне завадиле не знам како.{S} Ако |
| ајући је, као све кад их ствара:</p> <p>Катастрофа коју је претрпело моје срце, сломила је моје |
| ам сад само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Мога куражног и енергичног Ја више нема. |
| е опет само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Остави „аманет“, па леже, и узе плакати. |
| ове припреме огромне, и страшне, њој се каткад дизала коса па глави.{S} И овде јој се једном уч |
| оногим вранцима да високо дигну главу и каткад их је ошинуо бичем да подигравају, и скретао је |
| ра, и чочеци...{S} Свирка, игра, песма, кафа, мастика и урнебес: звецкају зилови, певају и игра |
| у за здравље, за расположење.{S} После, кафа (слатким не послужују старотуркиње) и цигара.{S} П |
| да се, како обично седи на столици), па кафа и цигара...{S} И ако не пуши и не пије кафу, разго |
| вог ружичастог сирупа.{S} Док се пијаше кафа, Ђултер удараше у деф а једна њихова бела бивша ро |
| н, дању, ни хлеб, ни вода, ни дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа а толи лица; жене неочешљан |
| ју твоје мајке и сестара. „Уместо куће, кафана; уместо сестара, чочекиње и кафанске девојке.{S} |
| зо, и похита кући, али — <pb n="208" /> кафана...{S} Пре но што би и овде свратио, преда њ истр |
| скују бејови и официри, одјекује чађава кафана, тресу се испрскали прозори, и игра, пуцајући пр |
| кољена гробовима као стадима, и мало па кафана под широколистим дудовима, и одмах гробље зарасл |
| ош није у кафану отишао и не зна шта је кафана; од жене се не одваја; по кући се ори песма од ј |
| као да ће кући, па тек успори ход: опет кафана, и пред њом Турци, самци што седе по хаповима: с |
| ога сумњања у Бога, и лутања, махалских кафана, Ибрахима берберина, Кара-Бурну и чочека, то јес |
| погурен, дубоко оборене главе.{S} Пред кафанама већ никога није било, осим самаца што станују |
| с много старијима од себе: водили га по кафанама, и да гледа <hi>Карађоз</hi>.{S} Стамбол је ка |
| уна.{S} Кад је била до једне куће, или, кафане (она није знала шта је та зграда), свратила је и |
| дра вереничина писма и косу и из чађаве кафане, осветљене једном прљавом лампицом, похита напољ |
| S} Свега се сети и похита мимо махалске кафане, мимо људе, Турке на ниским столицама: ништа не |
| у коју не воли, као некад.{S} Побеже из кафане, вукући са собом свој терет; па пође за једним л |
| ахалама текије, турба, гробља, хамами и кафане.{S} Онде дуд, насред улице, на ширини, и под њим |
| н пристаде.</p> <p>Шта ту има?{S} Једна кафаница, ниска и чађава.{S} Ваздух је био загушљив.{S} |
| чула.{S} Ишао је, и застајкивао је пред кафаницама где је било пуно Турака, пред вече највише с |
| коров.{S} Џемал-беј застаде пред једном кафаном под ведрим небом.{S} Турци су тражили кафу, а к |
| уће, кафана; уместо сестара, чочекиње и кафанске девојке.{S} Па кад се ожене, они <pb n="51" /> |
| ладићу.{S} После све то спушта на прљав кафански сто.{S} Џемал се сети својих реликвија затворе |
| овој кући, у њој.{S} А он не помишља на кафану, где му је толико друштво, и ако је од њине свад |
| вечери после вечере, Фатмин отац оде у кафану а нене и мајка похиташе у комшилук, где не прест |
| и као ниједна мајка: „Зет ми још није у кафану отишао и не зна шта је кафана; од жене се не одв |
| е руку и уста, па људи с фењерима иду у кафану; жене, пошто су се очешљале и обукле, с фењерима |
| забринута.</p> <p>Он сврати пред трећу кафану, где не бејаше већ ниједног жењеног Турчина.{S} |
| младеж као најситније зрнце пржене мока кафе.{S} Па какве су њене руке, њене ноге!{S} Емир-Фатм |
| е повуче у ненину одају, намести око на кафез... „Џемал!“ После два месеца!...{S} Не вероваше ч |
| лескиња га васпитавала.{S} Кад га, кроз кафез, видеше две његове рођаке и једна сестра од стриц |
| сута, па ће проговорити.{S} Јуче, кроз кафез видех Али-агу: стар, има сто година, болестан, је |
| ме, које му је она дала, виђала га кроз кафез и кроз пробушен оградни зид, премирала од чежње з |
| ије-ханумин сестрић... и видела га кроз кафез.</p> <p>— Допао јој се, Ариф-ханум?</p> <p>— Мног |
| но, ха! ха! ха!...{S} Видела си га кроз кафез?...</p> <p>— Прво с беј-аџова балкона, па кроз зи |
| аве часове у нениној соби, гледала кроз кафез: свет, али нема њега. „Да није на путу?{S} Да ниј |
| ева, и никад јој не верује.{S} Она кроз кафез погледа у голуба, он мисли у човека...{S} Мајка т |
| беј-аџова балкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у башти.</p> <p>— Чијој? <pb n="97" /></p> <p |
| девојке опет боље: могу га видети кроз кафез, у пролазу, на слици; али за људе: они нас узимај |
| в је мој“.{S} А та душа, гледајући кроз кафез мене, мисли: „Ето, срећна!{S} Јер где би јој било |
| би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез, не као кроз зид.{S} О слатка Мадмоазел Дарно!{S} |
| нисмо га виделе.{S} Али га видесмо кроз кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан га видим; сваки час |
| а некога тражи да му каже, седала је уз кафез, силазила је у двориште: нигде никога. „Да није т |
| сестро, невесела:</l> <l>Кроз густи сам кафез погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, па га заволела.< |
| ле, пале, и ја бих излетела као тица из кафеза; ишла бих да тражим младића што се мени робињи ј |
| {S} Али куда бих?{S} Једанпут излете из кафеза сутанина канарина, полете, јадна, према прозору, |
| ида и прислоним око!{S} Кад седнем крај кафеза и погледам на улицу!</p> <p>Бог!</p> <p>Љуби вас |
| то не држи: час сам крај зида, час крај кафеза, час на софи, час на баба-финги, и сама себи лич |
| Бог</hi>; па тада једним скоком дође до кафеза што је крију од њене девете године, који су јој |
| зар би пљувала на Левха, зар би ломила кафезе, зар би бежала у свет?</p> <p>...............</p |
| менажерији; само што ја не дрмам дрвене кафезе као она гвоздене решетке, и што не вичем као она |
| а мајка зачуђено.</p> <p>— Кроз тејзине кафезе.</p> <p>— Отац те не би њему дао, и ако је из до |
| Солун и нашу високу ограду и наше густе кафезе!{S} Кад извадим грудицу из зида и прислоним око! |
| е сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз њих гледај |
| рестоле, поубијаћемо тиране, поломићемо кафезе, исећи ћемо чаршафе, поцепаћемо печа, башјорти, |
| где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да има какву бригу или бол, и да је не занима ту |
| с једним младићем, сваки час баца очи у кафезе... „Алла"! какве су му очи!“ виче узбуђено робињ |
| о кућа зидови (виши од наших у Солуну), кафези (густи као на вашим прозорима) — стежу ми срце.{ |
| то није европски обичај, то је наше.{S} Кафези су истина густи; опет... видеће га.{S} Или, нека |
| , начичкан трошним зградама са софама и кафезима...{S} А кад се стиже до близу Алаџа-Имарета, з |
| их и нахерених кућа окићених поломљеним кафезима над које се надносе особите воћке пуне рода и |
| о овде“.{S} Погледах, двоспратна кућа с кафезима...{S} Упамтих је, и вратих се.{S} Прексутра, к |
| е сокаке, сасвим пусте; из белих кућа с кафезима, опкољеним високим зидовима, чула се свирка и |
| аци, ћошке, софе, џумбе, испусти, све с кафезима давали су слику једнога правог турског града, |
| еку.{S} Као у Нуријину старинску кућу с кафезима а и са шалонама, с електричним звонцетом на ка |
| ом поред кућа са софама, терасама и <hi>кафезима</hi> (решеткама на прозорима), негде густим, н |
| о ваљда само ја, турска девојка, тица у кафезу, измислила сам драго, замишљала сам га.{S} Ја, з |
| баба-финги, и сама себи личим на тицу у кафезу, и на лавицу у менажерији; само што ја не дрмам |
| јови су у европским хаљинама, муфтија у кафеним чошним шалварама и чалми емир-боје.{S} Старац, |
| ко нас удаду за неке свршене правнике у кафеним кафтанима и белим чалмама, па ми да им се обуче |
| еја понеше кроз двориште четири човека: кафеџија с берберином и две слуге; а он као заклан, као |
| дрим небом.{S} Турци су тражили кафу, а кафеџија им доносио мастику.{S} Опет лаж.{S} Па и он ре |
| ал изиђе...{S} Кад се врати, берберин и кафеџија навалише на њ мастику...{S} Њему сасвим отежат |
| погледа у кафеџију: „Једну кафу!“, али кафеџија је познавао и овога госта, те му донесе филџан |
| затражи чашу воде, попи је даде бакшиш кафеџији и одмах пође, не ходећи поносито као арапски п |
| ву, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџијом, сасвим бесвесног, као мртвог, натовари на је |
| и он рече, пошто седе и тупо погледа у кафеџију: „Једну кафу!“, али кафеџија је познавао и ово |
| те и вршите саме, они су с чочекињама и кафешантанским девојкама, где им се у буновној глави по |
| ало попуши да му је врати... послужи је кафом: из једног филџана пију обоје... дању је облачи, |
| веде мај.</p> <p>Послужише их цигаром и кафом.{S} И још по једанпут се поздравише, па почеше да |
| даду за неке свршене правнике у кафеним кафтанима и белим чалмама, па ми да им се обучемо, а он |
| турско, само један врло мали мангал, за кафу и цигаре, коме овде није место, јер је топло те су |
| и цигара...{S} И ако не пуши и не пије кафу, разговор је отпочела Ариф-ханум.{S} Била је врло |
| и пуше.{S} Једнима је, које нису хтеле кафу, донета по чаша мирисавог ружичастог сирупа.{S} До |
| !“ и то као да се шали.{S} Пошто добише кафу и цигару, он поче:</p> <p>— Ааа! ааа!{S} Добро ли |
| време доброг варења, расположене, ми уз кафу и сируп почесмо разговор и договор!{S} Попила сам |
| м под ведрим небом.{S} Турци су тражили кафу, а кафеџија им доносио мастику.{S} Опет лаж.{S} Па |
| се никад више не појави...</p> <p>Попи кафу и попуши цигару, обуче бели <hi>геџелук</hi>, то ј |
| се на јастуке, и мати и син узеше пити кафу уз дуван, (снаха пред свекрвом никад не пуши).{S} |
| .{S} Седећи по сву ноћ, пушећи и пијући кафу, ја сам је с другарицама рашчлањавала на најситниј |
| ондије-ханумин типичан салон, попиле по кафу и попушиле по цигару, па изишле у једну велику соб |
| бдеслуку, па се вратише на софу да пију кафу и пуше.{S} Једнима је, које нису хтеле кафу, донет |
| де седе Турци, пуше на наргилима и пију кафу из филџана...{S} Жене се враћају из шетње, промичу |
| S} Спусти се на столицу и затражи једну кафу, а доби — мастику.{S} Он то просу, и затражи масти |
| седе и тупо погледа у кафеџију: „Једну кафу!“, али кафеџија је познавао и овога госта, те му д |
| да те послужим, кад не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет да би прекинула непријатан јој разгово |
| че.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал бени — кач</hi>!<ref target="#SRP19120_N44" /> А напослетку мо |
| служене патње чиме си ме наградио!..{S} Кашаљ, покаткад крв у махрами, сталне грознице, туга, б |
| Натри броматиум бољи је...{S} По једну кашику на два сата.{S} А етар да мирише кад...</p> <p>— |
| тако стиснуте вилице, како метнете пуну кашику у уста?“ </p> <p>Мерсије узе с рафа једну дебелу |
| ! ааа!</p> <p>— Пијете ли штогод против кашља, муфти-ефенди? <pb n="191" /></p> <p>— Баш ништа. |
| шља се, а Фатму и Мерсију од тога сухог кашља обузе хладноћа.</p> <p>Опет поче Фахрије:</p> <p> |
| <p>Нурије изиђе, а муфтија се закашља; кашљао је дуго, зацењивао се као деца у великом кашљу, |
| болове у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљао, она је ћутала; кад се она спрема за плач, он го |
| сти ни из садашњости, дирнута говором и кашљем ове младе несрећнице, осети да јој се стегоше ви |
| ћа, најмлађа, болесна, закашља се сухим кашљем, па рече:</p> <p>— Слатке хануме, да чујете и мо |
| е дуго, зацењивао се као деца у великом кашљу, а лице му сасвим поплавело; после је пљувао у је |
| ом, није полудела!"</p> <p>У томе се чу кашљуцање: на ручак долази Али-Рашид-беј.{S} Старац пре |
| ног, у мало воде са шећером: тако се не квари стомак, рече Фатма.</p> <p>— То доцније, кад не л |
| а га, с речима;</p> <p>— Кали броматиум квари стомак.{S} Натри броматиум бољи је...{S} По једну |
| >Мај.</p> <p>Данас, пролазећи Латинским Квартом, ја сам чула на грамофону из једне куће турску |
| а, трљају га, цеде му у уста „фушкију", квасе му теме и трљају слепоочнице сирћетом.</p> <p>Фат |
| у своје мокре очи на његово сухо лице — кваси га, па га поквашено љуби, с њега пије своје сузе, |
| па као неки провансалски трубадур, као келтски бард, или као муслимански ашик, пева, зацело св |
| ко ханум има добро срце:</l> <l> Њезина кеса одрешиће се...</l> <p>Бакшиш за песму и свирку доб |
| малин, чијој кћери је сва наука плетење кеса и везење чеврета.{S} Девојка се, истина, с момком |
| им прилазиле, мајке давале милостињу из кеса, кћери из торбица од црвеног атлаза, везених злато |
| сеца; после, сваког пуног.{S} У вече му кеса пуна, ујутру празна.{S} Никад га не питах, где ти |
| вретима<ref target="#SRP19120_N26" /> и кесама, Арнаута у новим ћулавима и Туркиња у отрцаним ф |
| b n="227" /></p> <p>— Што није оставила кесе у којима је из чаршије донет пиринач и брашно, већ |
| и „хвала“ као да ју је извадила из моје кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више ми нема венчања с њом.{S} |
| е прављаху шалу: „отерао је за бакалске кесе“.{S} Он је још обилазио око куће где му живи снаха |
| би моју!{S} Трећу је отерао за бакалске кесе, четврту што није устала свекру, пету ће што није |
| срамота што је трећу отерао за бакалске кесе, него што му је четврта отишла <hi>онако</hi>.{S} |
| нарочито ону што је отера „за бакалске кесе“, а највише ми је жао четврте, невенчане: то је ње |
| ћи људима, и пљескаху, а после одрешише кесе и послаше им по једној старој слушкињи бакшиш.{S} |
| , али никад бесвестан.{S} Сад у његовој кеси ни аспре новаца, у глави ни трунке памети, не паме |
| ама се смејеш.{S} Грехота! па узе једну кесицу пуну хартија као око писаљке увијаних.</p> <p>— |
| оморанџина кора, у Емире као од печеног кестена љуска, и сјајна као зрела маслинка.{S} Мерсије |
| х, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он је празнио.{S} Испрва га одвраћах лепим, после |
| јемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош, да навеземо чевре за двадесет пара: то на |
| јемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош“...{S} Уђе у своју собу, и сваки јој живац |
| че Џемалу фес на главу, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџијом, сасвим бесвесног, као мр |
| S} Робиња је покри шапћући:</p> <p>— Не кидај се, кјучук-ханум...{S} Зар само он пије?{S} Наши |
| последњи крај оградног зида, и плачући кидале су његове гранчице, метале их на уста и теме и о |
| дворишту се ускомешало, чује се жагор и кикот, пригушен смех.{S} С минара Алаџа-Имарета разлеже |
| фењерима преко дворишта... ни жагор, ни кикот...{S} Рамазан је сад само у мени.{S} Ја пред њим |
| из куће пуне веселих жена, с пригушеним кикотом, и она скочи и полете, у танкој, провидној хаљи |
| д њима је грамофон: пригушено се смеју, кикоћу се, јер чују домаћицу Ајше-хануму, њен глас „ухв |
| а што у Солуну живе, неке се погуркују, кикоћу гледајући невесту у наслоњачи на столу, откривен |
| их веселих жена, са запаљеним фењерима, кикоћући се, јер су са собом довеле „мушко“, једног мла |
| И зар те што из чаршије донесу модрице, кикоћући се или црвенећи од задовољства, да примају у к |
| ла на кога мислим...{S} Кад би звала за ким умирем!..{S} Боже, за моје незаслужене патње чиме с |
| {S} Ја сам пуна да прснем, а немам пред ким да се испричам.{S} Ми се спремамо за чифлук.{S} Как |
| оже, Мерсије!{S} Боже, Мерсије!...{S} С ким би ти тако, слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним што |
| а.{S} Па на што су јој њени снови?{S} С ким ће да их оствари?</p> <p>Сутрадан, у вече, после иф |
| поносита: никад не бих понизила онога с ким век векујем...</p> <p>Друга нова, Мирсаде-ханум, на |
| је неко рекао да мало тражи од онога с ким треба век да векује, она би се зачудила и узвикнула |
| сети се својих, чак тренутно заборави с ким иде!{S} Ишла је из собе у собу као да некога тражи |
| ећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не договара, нема право никоме ни да се потужи.</p> |
| ве што нам се учини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{S} Само ситни сваку ситницу п |
| ру, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је то муслиманин што не изиђе |
| а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја никога не волим. |
| свога мужа, јер он је био прво мушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је видео <pb n="177" /> д |
| наше башјорти; а поврх хаљине сам имала кимоно, наше јелдрме; и чинило ми се да ме цео свет гле |
| е <pb n="259" /> у раскошном облачењу и кинђурењу жена?“ рече посланиковица, а Ариф осети један |
| е ствари, ово су живе: шадрван, лимуни, кипарис.{S} Обучен је у црно за њеном слободом.{S} Он с |
| ране гачући као да су осетиле леш...{S} Кипарис јој се лежећи учини много дужи него кад је стај |
| се беле; над њима, онамо по један црни кипарис, овамо по један оловни врх минара; а ниже, дале |
| под прозором њене девојачке собе један кипарис; и он је подсети на смрт, а у гробљу, малочас, |
| е с чијим се минаретом пео у небо један кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико брдо, ишло кроз |
| отац лежи мртав насред баште...{S} Њен кипарис!{S} Из његовог дебла куљао је дим...{S} Над њим |
| зидало вековима.</p> <p>Он је висок као кипарис, па здрав, мушко, као неки старински витез, и а |
| ле да виде, човека!...{S} Исправљен као кипарис, уздигнуте главе, али врло блед, отац доведе кћ |
| адић од деветнаест година, израстао као кипарис, па румен као зрели нар; чињаше ми се као Енгле |
| овек, мушко, диван младић, израстао као кипарис, у црним хаљинама, фраку, с дубоко изрезаним пр |
| нег, обучена у врло загасито зелено као кипарис, символ жалости.{S} И замишљена је, уплакана. „ |
| оследњу молитву.{S} На месту где је био кипарис бели се једно серџаде у облику гробне плоче, и |
| воде и пео се у небо, бела минара, црне кипарисе, црвене кровове што се једном Фатми учинише ка |
| рвених кровова, мимо бела минара и црне кипарисе, бацила их на море где је назрела црне сирене, |
| метничка ћилима од цвећа, у водоскок, у кипарисе око ограде, смокве и палме, у лимуне пред кућо |
| сам ни опазила, Босфор ми је чудно леп, кипариси ми се чине као џинови који чувају моје пробуђе |
| ара, на месечини сива као и јабланови и кипариси, и мислила... о, на шта сам све мислила.{S} Чу |
| платна, над којима се у небо дижу црни кипариси и олеандри пуни црвенога цвета; овде се појави |
| надносе особите воћке пуне рода и дижу кипариси.{S} Фењер, свако вече, ја носим и идем напред |
| <pb n="59" /> у башту, наместио га под кипарисима крај гроба своје мајке и клањао пред њим по |
| 9120_N111" /> И виде: велико гробље под кипарисима, око текије, где се сваког четвртка чује мол |
| У башти крај Босфора, где се под црним кипарисима бели какво породично гробље, ја седим с дево |
| двадесет година, плакале су за обореним кипарисом као за својим првим солунским пријатељем: кад |
| „Ову халку хватала је њена рука!“... у кипарису над вашим кровом, у смокви с гранама преко теј |
| развеле, оне с пуно ироније рекоше: <hi>Кисмет</hi>.{S} Францускиња, која скроз познаје турске |
| знају само турски и за свашта вичу <hi>кисмет</hi><ref target="#SRP19120_N20" />?!{S} О јадне |
| и као пријатеља, и кад му он, с кратким китастим уводом, поче говорити о пијанству његова бивше |
| сад се умивају, беле, чешљају, облаче, ките: доћи ће кући господар, муж, „севап је“.</p> <p>Ко |
| ни онда кад је таласи запљускују целу, ките јој пенама затворене прозоре и шарају капљама кров |
| г филџана пију обоје... дању је облачи, кити; у вече јој узима цвеће из косе, па га затвара у ј |
| бејовнца скаче са свога места и новцима кити робињина разголићена бела, лепа недра.{S} И та што |
| лла’!...{S} Дај да те закитим...</p> <p>Кити је, дршћу јој руке.</p> <p>— Слатка суто, шта ти ј |
| ивене главе.{S} Ижљуби ту слику.{S} Узе киту цвећа из њене косе, измириса је — њу мирише.{S} Ба |
| било.{S} А наша Фатма је ружа везана у киту с лалама.{S} Зар Нурије-ханум и њена сестра нису д |
| рби...{S} На гроб сам му метнула велику киту кризантема: од мене и од свих мојих сестара које с |
| егов унук у новом шареном руху, бисерна кићанка додирује му рамена, с феса челенка трепери, сиј |
| с високим петама, а с вишњикастог феса кићанка удараше га по црним обрвама.</p> <p>Кад дођоше |
| ад у дервишке, купиће му фес с дугачком кићанком и чалму од зелене свиле.{S} А чим напуни четир |
| фе, извезен златом, поднизан бисером, с кићанком од свиле и крупна бисера; а донела јој га њена |
| е из косе, па га затвара у једну ваздан кићену кутију, где су му друге реликвије од ње, жене му |
| преда њ истрча један турски неваљалац, кицош, висок, витак, млад и леп, брчићи му упредени и н |
| као с пролећа: зеленило траве је свеже, киша падне преко ноћ, а ујутру је сасвим суво, јер огре |
| сле ифтара, дође муфтија с бејовима.{S} Киша пљушти, а они, заклоњени <pb n="190" /> кишобраним |
| ање шадрвана као црна, једнолика јесења киша.{S} Јер беј је покаткад задржавао воду дању; ноћу |
| апевка; црна, једнолика, дугачка јесења киша лила је из ниског оловног неба.{S} На Јалијама, то |
| чује шадрван, шушти, пљушти као јесења киша.{S} То пљуштање све више баца Фатму у сањарије; жм |
| е но други пут, јер је ноћас пала плаха киша.{S} Пролазила је кроз метеж главне дугачке улице н |
| _C13"> <head>XIII</head> <p>У зору паде киша.{S} Сад силно духа вардар.{S} Код Нурије-хануме по |
| говори о времену, како је данас ваздан киша, и како се вардар раздухао као луд...{S} Њено лице |
| ена и разнежена, чу шадрван: пљушти као киша!{S}" Устаде.{S} Насред баште, под отвореном ћошком |
| воду дању; ноћу никад, да му пљушти као киша, да га успављује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун је п |
| пљушти, а они, заклоњени <pb n="190" /> кишобранима, стадоше пред капијом; муфтија лупну звекир |
| и кад гаче гуска, или кад виче патка на кишу.{S} Она је као патка, и иде као патка, говори Ђулр |
| /p> <p>— Па зар си га по слици познала, кјучук-ханум?</p> <p>А она под тим утиском, у радости, |
| лу, ону што је као паучина.{S} Врућина, кјучук-ханум, да се умре.</p> <p>— Па кад је толика вру |
| ора да је грдно велико.</p> <p>— Сунца, кјучук-ханум, и нема, није ни изгрејавало, само онако г |
| је прекиде говорећи:</p> <p>— Није луд, кјучук-ханум, него...{S} Ја сам ово чула, али доцкан — |
| , да ме мучиш? вели Фатма.</p> <p>— Не, кјучук-ханум. „Који вам је оно човек?“ упитах је ја озб |
| је покри шапћући:</p> <p>— Не кидај се, кјучук-ханум...{S} Зар само он пије?{S} Наши бећари...{ |
| може.</p> <p>— Који те заболе највише, кјучук-ханум ?</p> <p>Она не сме рећи.</p> <p>— Кажи, о |
| а састави платна иглама.</p> <p>— Аман, кјучук-ханум, шта ти је?! чу се тихо.{S} Што ћутиш?</p> |
| Он продужи пут, а робиња викну: „Аман, кјучук-ханум! црвена си као зрели нар!“ и разлегаше се |
| Мерсије.</p> <p>— Домали.</p> <p>— Он, кјучук-ханум!{S} Он, тако ми Пророка!{S} Тако ми земље |
| ли... плаве.“ — „Плаво је море, и небо, кјучук-ханум.“ Фатма њих не чује... чује њега: прозор ј |
| о готово и не опази.</p> <p>— Дај руку, кјучук-ханум.</p> <p>Она пружи своју малу белу ручицу, |
| ега кад ти није муж, али немој да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти имаш право по закону да се с њим по |
| жде</hi>,<ref target="#SRP19120_N53" /> кјучук-ханум!</p> <p>— Ко је дошао?</p> <p>— <hi>Мужде< |
| маил Дортјоли, па Осман Егрибаџак...{S} Кјучук-ханум, зар ниси осетила да му... како му из уста |
| амбак-ханум?</p> <p>— Вруће с чесме.{S} Кјучук-ханум, све гори.{S} Али, шта ћеш да обучеш?</p> |
| е затворивши књигу, слушаше...</p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава! понови роби |
| on, ma rose blonde</foreign>“.</p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава..{S} Чујеш л |
| исмо, теткино.{S} Робиња рече:</p> <p>— Кјучук-ханум, има ли одговор за моју кјучук хануму?{S} |
| дође на врата Ђулренги и рече:</p> <p>— Кјучук-хануме, хајдете Ајше хануми, зову вас ваше госпо |
| и ништа не говорећи, задовољно погледа кјучук-хануму, певуши и ради, слаже у сандуке, опшивене |
| изиђе, робиња рече:</p> <p>— Јадна моја кјучук-ханум!{S} Просише те толики паметни, а ти...</p> |
| и од смеха, после рече:</p> <p>— Слатка кјучук-ханум, какав је ово омар данас?!{S} Јутрос рано |
| <p>— Е, Јасмин-ханум, зашта те послала кјучук-ханум?</p> <p>— Ууу! ја заборавих!{S} О што воли |
| робиња рече: „Намените још једанпут: на кјучук-ханумину срећу.“</p> <p>— Ко с десне твој је, Ем |
| >— Кјучук-ханум, има ли одговор за моју кјучук хануму?{S} Хоћемо у хамам, па морам да се журим. |
| оше за њом јенђама.{S} А робиње хлађаху кјучук-хануму лепезама.{S} Ђулренги узе јецати присећај |
| А што се ниси развила, што плачеш, <hi>кјучук-ханум</hi><ref target="#SRP19120_N30" />?</p> <p |
| око на пробушен зид — да виде Џемала. „Кјучук-хануме, брзо!“ викну из куће Ђулренги, а оне пот |
| се зове Мис Блак, Фатмина учитељица за клавир и енглески и немачки језик и једна смеђа Францус |
| е, она ће остати равнодушна.{S} Седе за клавир, и поче весело по диркама, па устаде, отвори фиј |
| по жељи те отмене гошће, Фатма седе за клавир, који се за ово посело изнео на софу.{S} Док је |
| gn>, књиге, слике, Фатмина библиотека и клавир.{S} Свираху у четири руке <foreign xml:lang="fr" |
| да је кад устаје; чак кад је девојка за клавиром, она је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И Фа |
| ="73" /> арију коју је Фатма свирала на клавиру с много школе а с мало осећаја.{S} После јела о |
| р два европска језика и ако не свира на клавиру.</p> <p>И она се младима и странкињама све више |
| кћи зна европске језике и што свира на клавиру. „Мајчице, да сам дао још пет, десет пута за Фа |
| тму да им пева.{S} Она је, свирајући на клавиру, певала као певачица: у свирку је уносила сву д |
| ву, види се по свакојаким ситницама, по клавиру, по столу за писање и по полицама с француским |
| а, и разговарала се, на Нурије-ханумину клавиру одсвирала је две стране романсе без речи: <hi>С |
| шкиња, доноси се вода, узима се абдест, клања се.{S} И у највећем очајању, Џемал-бејова мајка, |
| , и узе је страсно љубити, молећи је да клања после ифтара...</p> <pb n="154" /> <p>Кад поседаш |
| ћници :{S} Џемала нема.{S} Његова мајка клања јутарњу молитву, али сад не пада више пута но што |
| што није и сам постио, па да сад с њима клања.{S} Гледа их као неке духове или светитељке кад о |
| ти на главу, па простре серџадо на коме клања Емир-Фатма, стаде на њ окренута југу и уместо кра |
| И стара са снахом отклања (а унука јој клања само о Рамазану, као све турске девојке и младе ж |
| мина, забеласа јашмак какве старице што клања: врши последњу молитву.{S} На месту где је био ки |
| нком, а постила!...{S} Она на серџадету клања; њена госпођица за столом чита <hi>Свето Писмо</h |
| пет пута на дан, а тада <pb n="152" /> клањају и млади, па чак и деца .{S} Улице су пусте до в |
| е у једну велику собу с миндерлуцима да клањају.{S} Ту је већ било прострто шест малих персиски |
| их обукле, већ прво да узму абдест и да клањају, па тад, с бројаницама, да седну у једном ћошет |
| ње ..{S} Вече прошло увелике, а оне сад клањају вечерњу молитву...{S} Сто је одавно постављен, |
| и се беласају јашмаци: неколике старице клањају јацију; у једну собу из баште издвојише се дево |
| оде у собу где је она за време Рамазана клањала, клече на оно место, и <pb n="220" /> метну сво |
| <pb n="155" /> се.{S} Сад је цела кућа клањала пре ифтара, те чим од стола устану и оперу руке |
| је малочас изишла пред Мухамеда, кад је клањала, и иде у конак, да се са синовљим гостом разгов |
| јад.{S} Досад, као и све младе, ја сам клањала само о Рамазану; сад сваки дан.{S} Ја мислим да |
| , ја узмем абдест: прострем серџаде, па клањам; а нени и мајци мило: молитвом се стишава љутина |
| њим по пет пута на дан; а после сваког клањања, било дању кад пали сунце или ноћу на месечини, |
| ...<pb n="170" /></p> <p>После свршеног клањања, скидоше јашмаке и опет одоше у онај типичан са |
| .. а за овим цигаре, ко пуши.{S} После, клањање па ифтар, или ифтар па клањање, ко не може клањ |
| два ћилимчића, које је Фатма навезла за клањање тетки и свекрви, па хануме, све три босе, с баш |
| реформама; свих шест забрадиле су се за клањање белим јашмацима: свих шест окренуте југу падају |
| м љубављу, они погнуше главе и одоше на клањање.</p> <p>Стара, мало примирена, наже се над унук |
| } После, клањање па ифтар, или ифтар па клањање, ко не може клањати гладан.{S} После ифтара пра |
| ори га и кад треба и где не треба: пред клањање, и код мртваца!“ Држи француске илустроване лис |
| духове или светитељке кад оне завршише клањање и помакоше се узимајући бројанице.</p> <p>О, св |
| амена па преко другог.{S} И кад свршише клањање, свих шест помакоше се мало, нечујно као ноћни |
| га и уз пост походе); узимање абдеста и клањање по пет пута на дан, а тада <pb n="152" /> клања |
| под кипарисима крај гроба своје мајке и клањао пред њим по пет пута на дан; а после сваког клањ |
| ифтар, или ифтар па клањање, ко не може клањати гладан.{S} После ифтара прање руку и уста, па љ |
| ве три босе, с башјорти на глави, узеше клањати вечерњу молитву, и кроз мртву тишину, с времена |
| ба кад је последња молитва, сестре опет клањаше...{S} Тишина, ноћна, у турском граду, у чисто т |
| ачице, потурчене циганке ; а даље пишти кларинет уз једну монотону али страсну турску песму: то |
| обале засађене маслином, и чујем један кларинет и подврискивање једнога беја.{S} Зашто наши љу |
| {S} Из даљине се час-по чуо оштар писак кларинета.{S} На тераси, ноћу, близу неба, Фатма осећаш |
| е, уз Рамазан се окуси, једе; сиротнија класа сву уштеду потроши за јела: зато су и штедели.{S} |
| не с обележјем.</p> <p>Мајка га слушаше клатећи се, а кад он, весео, ућута, она, невесела, поче |
| два, три,“ броје сестре гледајући се и клатећи се.{S} И Фатма је отклањала, пети пут, онако об |
| нам је даље слама од ватре.“ А нене се клатила, и метнула кључ на бућме, да га у недрима носи. |
| , окаде гроб и опет се прекрсте, па тад клекну крај крста и викну да кукају, тако Нурије: после |
| рка и песма, сад плач и проклињање..{S} Клела сам мужа и цариградске обичаје, што допуштају да |
| пољу вика продаваца, граја; по авлијама клепет папуча, клопарање нанула, лупа сатара: свуд се с |
| Фатма, кад сам пролазио мимо вашу кућу, клецала су ми колена, и појурила би ми у лице сва крв, |
| у где је она за време Рамазана клањала, клече на оно место, и <pb n="220" /> метну своје чело г |
| она уђе и не рекавши му ни добро јутро, клече и обухвати му колена, притисну на њих своје лице |
| <p>Она од задовољства јако поцрвене, па клече крај миндерлука где јој сеђаше свекрва, и пружи ј |
| окаткад се чује неразговетан шапат, кад клече с рукама на прсима, окрећући главу и погледајући |
| у зелено, с белим башјортиом на глави; клечи поред мртве унуке и изговара: „Слатке моје гугутк |
| S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то видела Мерсије, смејала би |
| таје, ишчезава.</p> <p>Стара га слуша и клима главом, и ако ништа не разуме.</p> <p>— Страшио ј |
| Поздрав од човека њу просто избезуми те климну главом, одговори му као Мадмоазел или Мадам, и з |
| фес, па ми се поклони, и ја, несвесно, климнух главом, а срце ми толико залупа да излети, осет |
| да ли је има у грлу, не осећајући себе, клону, и гласно, као здрава, узвикну: „Боже!{S} Боже!“, |
| Хтеде рећи „право сунца“, па не могаде, клону на узглавље и склопи очи...</p> </div> </body> <b |
| S} Сад јој се учини као да ишчезава.{S} Клону на миндерлук и стаде из свег гласа викати.{S} У т |
| , не даде јој плач, покри лице рукама и клону на миндерлук.{S} Ариф се силно растужи и, гутајућ |
| е...{S} Сад ми дошао... напад.</p> <p>И клону на брачну постељу тресући се.</p> <p>Он се наже н |
| Ариф понова исцрпе сву моралну снагу, и клонувши на узглавље, склопи очи...</p> <p>............ |
| Нурије-хануминој кући сви су будни.{S} Клопарају нануле слушкиња, доноси се вода, узима се абд |
| ваца, граја; по авлијама клепет папуча, клопарање нанула, лупа сатара: свуд се спрема за ифтар. |
| м општим именом: жене, као ово около на клупама: јастуци.{S} Ово, од свиле, напуњено памуком, б |
| на миндерлук или на шиљте, савију се у клупче.{S} И лежу наизменце, као код тешког болесника, |
| лики да би издржавао све сереске слепе, кљасте и убоге просјаке, иако их је толико много да су |
| гаћасте кокоши раскрилиле се и отвориле кљун, мало даље један пас наслонио главу на шапе и испл |
| енги и Ђулбејаз:</p> <p>— Кујчук-ханум, кључ! па изгуравши две сестре из собе, закључаше врата. |
| >К њој полете Нурије:</p> <p>— Емир!{S} Кључ!...</p> <p>И долетеше Ђулренги и Ђулбејаз:</p> <p> |
| , као Алах!..{S} Да отворим капиџик?{S} Кључ је у мене, а сад се немамо кога бојати...{S} Ти од |
| од ватре.“ А нене се клатила, и метнула кључ на бућме, да га у недрима носи... <pb n="70" /></p |
| иђох на балкон, а оно море ври, преврће кључ; од обале ми се учини котао, па се тек поче дизати |
| турци су метнули на уста катанац, па су кључ у море бацили...{S} Али и ако се крило, ипак се не |
| неко да поклони онај котао с водом што кључа.{S} Боже, што је то било чудно, и страшно!{S} Сад |
| котао, па се тек поче дизати пара као с кључале воде у зиму, и наједанпут ништа се не види, ни |
| смо се наразговарале!{S} Каквих смо се књига начитале!{S} Да нисам била с њом, ја не бих била |
| ом у свет који познајем по причању и из књига, и који ми је стран, туђ, немио: он ме је лишио т |
| о далеко као небо, тај свет који сам из књига познала и о коме ми је толико причала Мадмоазел и |
| дивне градове, Париз... све што сам из књига познала и лудо заволела, што ми даје животу живот |
| ади стране лепе књижевности, већ и ради књига које нам отварају очи и ради разговора са странки |
| ском библиотеком, где је поред забавних књига било и школских, као да у кући има ђака, студента |
| и по полицама с француским и енглеским књигама.</p> <p>Седоше, обе у једну наслоњачу, загрлише |
| оривши задуго о љубави; али он, засићен књигама, враћа се на љубав, почињући разговором, завршу |
| S} Ти се дружиш само с људима, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима налазим лудости, али |
| отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књигама, својим и своје пријатељице, у свакој ситници н |
| foreign xml:lang="fr">bureau</foreign>, књиге, слике, Фатмина библиотека и клавир.{S} Свираху у |
| ти чула, он потражи хране души: музику, књиге нарочито књиге.{S} Она би њега слушала не прогово |
| м толико слушала од наших жена и читала књиге ваших земљака, ја сам сад први пут видела а нисам |
| чини као џамија пуна кандила, од сваке књиге по једно кандило, и од других ствари.{S} Ви сте м |
| нике.{S} Али, сине, што зна муслиманске књиге, ништа; него хришћанске, европске... француски је |
| о да чита из какве персиске или арапске књиге.</p> <p>— Ова жена нема прошлости и не очекује бу |
| е и Мерсије; у соби где су јој европске књиге, пуно је турских жена, по миндерлуцима, по шиљтет |
| "#SRP19120_N100" />, погледа у европске књиге, у европске ствари, и у шалоне. „Сирота жена!“ ре |
| европске... француски језик, француске књиге.{S} Да нам је Фатма Ђаковичанка, ја се не бих бој |
| услиманкама пре толико векова — западне књиге и жене ..{S} Кад се колима приближавала њиној кућ |
| ика је била ватра док су гореле Фатмине књиге, свешчице, писма од Госпођице, нарочито романи.{S |
| ска што тврдо верује да су четири свете књиге пале с неба.{S} Па устаде, откључа врата, и оде у |
| ави:</p> <p>— Оне сиротице, просте, без књиге, с иглом и концем, питају хоће ли ..{S} Па зар да |
| .{S} Па зар да се не питају фине, с три књиге, и четири, више...{S} Наша Фатма и грчки зна, као |
| И могла је чак отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књигама, својим и своје пријатељице, у |
| ражи хране души: музику, књиге нарочито књиге.{S} Она би њега слушала не проговоривши задуго о |
| о стрпљења, да поваздан не диже главе с књиге и да учи толике језике!{S} Они нису знали да је т |
| нскиње наше што је дошло до свести било књигом било дружбом са странкињама.</p> <p>Све му казал |
| отова.</p> <p>Мерсије зажмури па отвори књигу насумце, притисну прстом једно место у књизи, и о |
| слова у пророкову имену, па опет отвори књигу, и тражећи нешто непрестано понављаше „<foreign x |
| SRP19120_N38" /> узвикну Мерсије и баци књигу.</p> <p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам, а сад |
| де је робиња.</p> <p>Она, не затворивши књигу, слушаше...</p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-хан |
| једну дебелу, грубо укоричену, мемљиву књигу и рече:</p> <p>— Фатуш, помисли нешто. <pb n="34" |
| да ти пошаље сваку „новоизашлу" страну књигу, а Мадам Макс да ти доведе сваку „новодошлу“ стра |
| узе с рафа једну дебелу кожом укоричену књигу, седе према унуци и узе превртати листове: тражил |
| о смо знале само за Коран.{S} Ову свету књигу смем да поменем по правом имену: абдеслија сам.<r |
| ло су обе „новодошле“?{S} Ти си Самуилу књижару поручила да ти пошаље сваку „новоизашлу" страну |
| t> <div type="titlepage"> <p>147 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 147.</p> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p |
| част!{S} Жена подигнута до човека, и до књижевника!{S} Изиђе, правећи алузије што ме удостоји с |
| ебе <hi>човека</hi>, а леву до себе <hi>књижевника</hi>, и беше блажен, јер му се чињаше да сам |
| о људи.{S} И показаше ми „своју милост“ књижевници.{S} Организовали у Солуну некакво Књижевничк |
| геније“, гојазан и мастан.{S} Њине жене књижевници звале су га још и „Превазишао Себе“, зато шт |
| а који заудара на пиће!{S} А наши многи књижевници пију...</p> <p>Пашиница необично побледе.</p |
| да постоје, а који су овде сматрани као књижевници.{S} Не усташе јој не што је сматраху као дру |
| вници.{S} Организовали у Солуну некакво Књижевничко Друштво, па су за чланове узели и жене:{S} |
| тим да је данас седница онога солунског Књижевничког Друштва, где су те узели за члана.{S} Отид |
| {S} Муж је хтеде питати како је било на књижевничкој седници, али видећи је страшно нерасположе |
| шао Себе“, зато што је у једној његовој књижевничкој реклами тако стајало, то јест да је, делом |
| мо образоване или само ради стране лепе књижевности, већ и ради књига које нам отварају очи и р |
| ма.{S} Говорило се о свачему, само не о књижевности.{S} Који је год икада од кога критичара био |
| ила и персиској<pb n="90" /> и арапској књизи и читала јој њихове песнике.{S} Али, сине, што зн |
| насумце, притисну прстом једно место у књизи, и од прве речи где јој беше прст, читаше, тобоже |
| еб-кадун!...{S} За ручак: сира и хлеба, ко може да једе, ко не пости; а за ифтар: сва она јела, |
| ће да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећна у брачном жив |
| а ручак: сира и хлеба, ко може да једе, ко не пости; а за ифтар: сва она јела, као кад су били |
| ништа не значе.{S} Полако, кћери моје, ко хоће с прве степенице на четврту, лако може сломити |
| ли.{S} Тејзе, ако теча неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да му љуб |
| клањање па ифтар, или ифтар па клањање, ко не може клањати гладан.{S} После ифтара прање руку и |
| жеђ сину Исмајилу".. а за овим цигаре, ко пуши.{S} После, клањање па ифтар, или ифтар па клања |
| иста је као оне...{S} И да је не зваше, ко зна докле би лежала и маштала, бежећи од јаве.{S} Ах |
| ши, ако не у знању, оно у незнању; али, ко се пре трећих петлова тргне, опрости му се.{S} Теби, |
| сваку „новодошлу“ страну жену.{S} Али, ко су то?{S} Путнице или жене реформних официра.{S} Док |
| кућу никога не прима, јер јој се чини, ко год би дошао, дошао би да јој се свети и подсмева.{S |
| запљеска сестри.</p> <p>— Кажи, кћери, ко може волети некога кога никад није видео?</p> <p>— О |
| етка плаче.</p> <p>— Ариф-ханум, кћери, ко се пије разочаравао, тај није ни волео.{S} Тешко оно |
| сестри.</p> <p>— Аман, Алије, шта ћемо, ко да му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— А ја, Нурије, см |
| У гору и камен!</p> <p>— Бога ми, Емир, ко зна, потајне грознице...</p> <p>— Довешћу те ја код |
| ?{S} Ко ти је тако волео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти најмилији обилазио у |
| ње, као и ноћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изведе: све да би била с |
| ога јутра, спрема, врачање, као и ноћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је |
| што, сине?{S} Ко ти је тако волео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти најмилији о |
| ци мога сестрића.{S} А арапски емири... ко зна, још од Мухамеда!</p> <p>Сви пређоше рукама прек |
| пљескајући.</p> <p>— И срећа и несрећа: ко би моју мајку тамо одвео? говори Фатма и уздише.</p> |
| ф узе слику, али је не смеде погледати: ко зна какав је, можда јој није прилика.</p> <p>— Немој |
| опчавати.</p> <p>— Не, слатка тејзе!{S} Ко зна какав је на слици!{S} А његову слику имам у срцу |
| оранџу па се посекла, и не поцрвене!{S} Ко зна шта је њега лагала?{S} Да не познаје ниједно муш |
| обичаје, ми хоћемо да их обнављамо!{S} Ко би чуо, од наших, смејао би нам се.</p> <p>— Ми не м |
| .{S} Каква ли је изгледала мртва?...{S} Ко се опростно с њом?..{S} Је ли оглашена по нашем зако |
| ђини...{S} Колико ли је боловала?...{S} Ко ју је обилазно?...{S} Каква ли је изгледала мртва?.. |
| p>— Јадне наше жене!{S} Заблуделе...{S} Ко ће их извести на прави пут?{S} Многе мисле да су нов |
| тена; <hi>Ћулистан</hi>, ружичњак...{S} Ко би све изређао! ..{S} Свако нешто значи...{S} И још |
| би се свет...{S} Какав свет, ноћу...{S} Ко би је чуо!{S} Тешко јој је како никад до сада; жао ј |
| } Ко је водно хануме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко им је куповао скупоцене поклоне?{S} Ја: овој удовици |
| то сам у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко зна како сам га наместила!...{S} Боже, колико сам са |
| чак, вечеру; он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад каже?{S} Материн |
| } Где су бивала весеља?{S} Код мене.{S} Ко је водно хануме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко им је куповао |
| , сине, и сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не договара, нема право никоме ни да се |
| Емир.</p> <p>— Не драго, душо Емир.{S} Ко зна како је то?{S} Свакако врло, врло пријатно.{S} М |
| жна је, зацело што је Осман-беј љут.{S} Ко ће знати зашто.{S} Она сваки час шапће нешто мужу.{S |
| он одрастао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изго |
| не рече.</p> <p>— Али шта ћемо сад ?{S} Ко сме јавити моме зету? рече Ариф, и сети се мужа: њег |
| <p>— Зашто се тако тешко закопчава?{S} Ко зна ко је покварио...{S} Ја је нисам ни носила.</p> |
| те добре мајке странкиње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда би била друкчија да је као оне безглавна, |
| им венчања.</p> <p>— Каква венчања?{S} Ко их је венчао?{S} Људи.{S} И ко их је развенчао?{S} Љ |
| .{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је тако волео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је |
| е тако волео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти најмилији обилазио у болести оно |
| е...{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта ће чути!{S} Читав час |
| о?{S} Ко је с нама и певао и плакао?{S} Ко те бранио од рђавих уста?{S} Хиљаду пријатеља, један |
| ајмилији обилазио у болести онолико?{S} Ко је с нама и певао и плакао?{S} Ко те бранио од рђави |
| ену Москова, којима ми плашимо децу?{S} Ко воли сунчеву светлост, не мари за месечеву.“ Емир-Фа |
| SRP19120_N53" /> кјучук-ханум!</p> <p>— Ко је дошао?</p> <p>— <hi>Мужде</hi>!</p> <p>Она јој да |
| е на своју срећу, рече робиња.</p> <p>— Ко с леве твој је, Мерсије, рече Фатма. — Појави се Исм |
| звикнуше обе девојке и робиња.</p> <p>— Ко с десне, срећа је Зехрина. — Појави се дете.</p> <p> |
| бејов унук; оне се подмигнуше.</p> <p>— Ко с десне твој је, Фатма, рече Мерсије.</p> <p>Појави |
| аон Фес, као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Тога ниси помињала! упита Емир врло р |
| .</p> <p>Нурије извињава себе:</p> <p>— Ко би смео говорити истину пред Громом?{S} Кад би он чу |
| стише око и почеше да врачају:</p> <p>— Ко се појави први с леве стране, срећа је Есмина, рече |
| 94" /></p> <p>— Која је млађа?</p> <p>— Ко би то знао?</p> <p>— Па да потражимо тефтере.</p> <p |
| ут: на кјучук-ханумину срећу.“</p> <p>— Ко с десне твој је, Емир.</p> <p>Појави се један младић |
| ла?{S} Тај лепи још ти није драги.{S} А ко зна, можда је и жењен. <pb n="36" /></p> <p>— Моје с |
| злика: тамо чочеци, овде студенти.{S} А ко зна да ли су ове жене што ноћу седе с људима, <hi>ст |
| е се тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и има <hi>онога</hi> света?{S} Ја памтим ш |
| како је уморан, много је радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ |
| ли. „У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а он погледа у Фатму: она не диже о |
| ашто се тако тешко закопчава?{S} Ко зна ко је покварио...{S} Ја је нисам ни носила.</p> <p>— Он |
| е Емир-Фатма-ханум онолико ужутела. „Па ко уз Рамазан не ужути, тај није муслиманин: није пости |
| ји софа од злата:</l> <l>Од мога драгог ко ме одвоји —</l> <l>Нек с торбом пође од врата до вра |
| алише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бремен, па после у своја уста.{S} |
| уша нема година.{S} Моја душа родила се ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад после мене.{S} |
| родила се ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад после мене.{S} Онај што се правилно развијао |
| чања?{S} Ко их је венчао?{S} Људи.{S} И ко их је развенчао?{S} Људи.{S} Али зар су то људи кад |
| шко с невољом, са својом несрећом.{S} И ко зна, могу и да је победим, па после да славим своје |
| ас венчаше и трећи и последњи пут.{S} И ко то учини?{S} Једна највећа поборница за женину слобо |
| лику, те Мерсије, на француском, ако би ко прислушкивао да не разуме, поче говорити:</p> <p>— П |
| камен уместо сина!{S} Зауставља га, али ко ће зауставити муње и громове?{S} А Сафет ханум прист |
| оче:</p> <p>— То је све лепо, сине; али ко тако сад у нас удаје девојку?{S} Ни амалин, чијој кћ |
| Што се тиче жртве, Богу је онај приноси ко му је обећа.</p> <p>— Поклонићу је Емири, рече Нуриј |
| мина!“ Арифи се срце следи, јер се сети ко су то.{S} Енглескиње, путнице, похиташе, јер оне кад |
| се била унела у хартију, заборављајући ко је писао, и да се ту њено име помиње...{S} Отвори др |
| равао, тај није ни волео.{S} Тешко оном ко нема шта да оплаче!</p> <p>— Тешко оном ко има шта д |
| нема шта да оплаче!</p> <p>— Тешко оном ко има шта да оплаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној |
| Ти, Емир, мораш вечерас с њим, па макар ко дошао.</p> <p>Она силно поцрвене, застиде се.</p> <p |
| ка ноћ.{S} Сад ће они заједно, па макар ко дошао: договорили се; али Ђулбејаз уђе и рече: „По б |
| ољубивши скут свекрви.</p> <p>— Да знаш ко ти је долазио!</p> <p>— Сута! викну Фатма ван себе о |
| , ниједан се не помаче, не као госпођи (ко им то тражи?) него као старијој жени.{S} Чак ни они |
| твараше се као да не разуме, питајући: „Ко?{S} Шта?“.{S} Али јој румен обли све лице Срећа те с |
| смела оставити писмо њима непрочитано? „Ко зна од кога је?...“</p> <p>Од дана како сам последњи |
| ћ је погнуо, и погурио се...{S} И виде: ковчег јој покривен везеним, од ружичасте свиле дувком, |
| неколико аршина бела платна, мећу је у ковчег и долази јој род да се с њом опрости...{S} Ибрах |
| атма има једнога белог гаћастог голуба, кога из скута храни, па као тога голуба крила, такве су |
| {S} Ја се сећам кад је био дете: друга, кога воли — стеже, мучи, тобоже милује га, и друг му по |
| руку, као да је замишљала струк брата, кога није имала.{S} Како ће им бити кад га понесу!{S} О |
| Емирином болу...{S} Да ме питаш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела казати.{S} И после, |
| то није њен девер, већ онај непознати, кога она воли како је постала женом, и нада му се.{S} И |
| рала ићи оцу да се никад не врати мужу, кога воли, због кога је ослабила, и пролагала се: сад с |
| е просто из љубави према конзерватизму, кога се тешко ослобођавају и најинтелигентније, најпрос |
| и <pb n="133" /> их има и немилостивих, кога данас може дворити сама, сутра с ортаком, а где су |
| Ја сам данас начисто да волим...{S} Ох, кога волим! ..{S} То сам видела кад је пољубио своју же |
| азређене шалоне.{S} Шта ће сад овде?{S} Кога крију?{S} Па се сети оградног зида: никад више да |
| волим, врло тихо изусти Фатма.</p> <p>— Кога, кћери? узвикну мајка оставивши Арифу.</p> <p>— То |
| и се — била је бледа као смрт.</p> <p>— Кога си видела?! запита је зачуђено.</p> <p>— Мени се ч |
| окретао главу од њих с пуно мржње.{S} А кога год човека, млада и лепа срете, загледа му се у оч |
| Насешће му крв на очи, распориће првога кога сретне; јер „од радости се човек опија, од љубомор |
| ивно — никад!{S} Ми ћемо поћи за некога кога смо виделе кроз решетке, виделе га први пут уочи в |
| <p>— Кажи, кћери, ко може волети некога кога никад није видео?</p> <p>— О, може, рече Цариграђа |
| ед као робу; али, она се удаје за онога кога јој је њено срце изабрало, па јој се и најружнији |
| ао прах...{S} И као да се љути на онога кога је толико желела: само да се једном састану, па да |
| з је мени свој!{S} То је отаџбина онога кога волим.</p> <p>Октобра.</p> <p>Јутрос смо устали ра |
| нешто огромно значило. „Беј-ефенди, за кога дајеш своју кћер?{S} Зет ти прост, од проста рода, |
| као да је био какав тежак болесник, за кога лекари рекоше да ће остати жив, ако до зоре не умр |
| отишао на чифлук.{S} Јеси ли казао, за кога ћеш дати кћер коме пријатељу, то јест своме пријат |
| elle idée</foreign>! узвикну она.{S} За кога?</p> <p>— За старотурчина, одговори Мерсије уозбиљ |
| _N42" /> удаћеш се за њега.</p> <p>— За кога? упиташе девојке у један глас.</p> <p>— За <hi>њег |
| миру, рече Ариф и поцрвене.</p> <p>— За кога ? рече Сафет.</p> <p>За Али-Рашид-бејова Османа.</ |
| пође; не погледа се у огледалу, а и за кога?..{S} С другарицама је седела, и разговарала се, н |
| воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само ради живота.{S} И кад јој се чини да чује гр |
| и распуштеница Осман-бејова, и можеш за кога хоћеш.</p> <p>— Да ме није пустио, отерао, ја бих |
| се као и све моје другарице — за човека кога никад нисам видела.{S} Оне су биле срећне, ја сам |
| мужеве.{S} Зар би се ти удала за човека кога не волиш?</p> <p>— Никад!{S} Али за човека кога не |
| рећнија од свих нас, удаје се за човека кога је видела и кога воли,“ мислила је најстарија и ду |
| волиш?</p> <p>— Никад!{S} Али за човека кога не познајем...{S} Ја, хвала Богу, знам у каквој са |
| је слушате...{S} Ја се удадох за човека кога су ми моји изабрали, и заволех га: он је био врло |
| је за чудо што си се заљубила у човека кога пе познајеш: само зато што ти се <hi>лепо</hi> пок |
| ука, и одмах јој се сети и сестрића, на кога није могла помислити одмах чим се пробудила: збуни |
| јадна Емир у туђини.{S} Кад би знала на кога мислим...{S} Кад би звала за ким умирем!..{S} Боже |
| ске жене.“ И понова се буни; али против кога, то не зна...{S} Виде појас њихове баште и дворишт |
| се никад не врати мужу, кога воли, због кога је ослабила, и пролагала се: сад слаже родитеље, п |
| ела.</p> <p>Како је леп тај младић због кога сам дрмала решетке!{S} Као бог.{S} Млад, наусница |
| има Мерсију, и први пут узе мислити, од кога јој дана та девојка не долази; први пут се запита: |
| шило</hi> се и <hi>Први Бол</hi>.{S} Од кога је то, чије је, ни на шта није мислила, већ је сви |
| виси од њега већ...“ па ту стала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљда не од његове мајке.</p> <p>О, Цар |
| каже?{S} Ако погоде?{S} Ако чују?{S} Од кога да чују кад само она зна...{S} Ако дознаду па покв |
| S} Мерсије упита радознало:</p> <p>— Од кога чу да је то Мурад-Џемал-беј?</p> <p>— Гонџеђули от |
| о књижевности.{S} Који је год икада од кога критичара био изгрђен, он њега овде изгрди...{S} У |
| вити писмо њима непрочитано? „Ко зна од кога је?...“</p> <p>Од дана како сам последњи пут била |
| нонде...{S} Робиња оде, а Ариф осети од кога су јој та писма, па не мога одмах да их отвори, но |
| Не може бити равноправан онај с оним од кога изгледа да га храни.</p> <p>— Чиме да те послужим, |
| ски, по навици да крију и кад немају од кога.{S} Џемал-беј слуша жене побуњене више од људи, и |
| о. „Станите!“ виче мислима.{S} Ако виде кога седог старца, господског изгледа: „То је њен свека |
| мржњу према мужу, и љубав према некоме кога никад није видела, само га замишљала...{S} Она је |
| дну девојкама, да је наспе у воду ономе кога жели за мужа, те да је муж воли, јер те је сузе пр |
| ивота (јер сад нам је живот трулеж), из кога бризга крв, црвена и врела; а и њима није тешко ра |
| јој изгледа као какав егзотичан цвет из кога су изишли један за чудо леп женски врат и једна за |
| ас, удаје се за човека кога је видела и кога воли,“ мислила је најстарија и дубоко уздисала.{S} |
| о миле; и нека у кући помену шта хоће и кога хоће, она ће остати равнодушна.{S} Седе за клавир, |
| а она се полако поче да отвара. „Има ли кога?“ говори муфтија пре но што ступа преко прага. — „ |
| {S} У предсобљу говор, питање : „Има ли кога?“ Одговор : „Нема никога“; и скидање ципела, обува |
| ва, да се туђи...{S} И опет чу: „Има ли кога?“.{S} Луди, глупи обичаји!{S} Да човек бежи од сво |
| оно стереотипно „има ли кога.“ „Има ли кога?“ — то значи: да ли је ту човек, мушко, он, њен му |
| лију чу говор и оно стереотипно „има ли кога.“ „Има ли кога?“ — то значи: да ли је ту човек, му |
| .{S} Свршено је.{S} Ни кога испитуј, ни кога криви.{S} А муслиманин си, па ћути и трпи. <hi>Так |
| Ибрахим-Хасан-беј.{S} Свршено је.{S} Ни кога испитуј, ни кога криви.{S} А муслиманин си, па ћут |
| ој није потребан нож ни отров, јер онај кога она воли, муж јој је.{S} Он јој прича, откад је во |
| гледао и неговао.{S} То је једини човек кога она познаје и воли.{S} Ни њени најрођенији не би с |
| не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ кога ти је Алах одредио, па сам своју дужност, дужност |
| {S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не знам кога се више бојим.{S} Нене највише; али не, ја се ње н |
| ад кудгод отидем; али кад седим с неким кога волим, или кад радим какав мио посао, ја се не мич |
| своју тајну.{S} Што да тера шалу с оним кога она воли!</p> <p>— Збиља, је ли се помирила госпођ |
| оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb n="47" /> нађе и разговара; а сутрадан је |
| дна, ући ће у рај, састаће се с човеком кога воли.{S} Овако тужна, она у живот после смрти тврд |
| а лађи, да путује у неки далеки крај до кога никад неће стићи.</p> <p>На софи је била Мадам Ари |
| је.{S} Напослетку, да јој се јавио неко кога она познаје, она би се нашла увређена, знала би да |
| а је сузе лила над његовим стаблом, око кога је често обавијала руку, као да је замишљала струк |
| џик?{S} Кључ је у мене, а сад се немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, она отуд, нека је између в |
| о рукама.</p> <p>" Ариф-ханум љуби само кога много воли; и њу небројено пута пољуби, чак и у оч |
| у фереџама, с јашмацима, јер чаршаф, с кога је „запт“ дигнут поодавно, носе обичне, а фереџу в |
| да ли јој је срце слободно, или је већ кога заволело.{S} Али, зашто <hi>већ</hi>?{S} Она нам ј |
| ање...{S} Душо, душо, да Бог да се ни у кога никад не разочарала...</p> <p>Да сте у љубави с Ну |
| и њој и она њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је продужавао пут мислећи: „Сви су о |
| е очи, да носе фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљубила што ти се јавио, има плаве очи.< |
| е постајала страшан скептик, кад је год когод од тих официра говорио или прелазио<pb n="256" /> |
| ин; али се савлада, страх је беше да је когод не опази.{S} Виде све, па се повуче у ненину одај |
| говоре, европски очешљане и обучене а, код куће, турски обувене.</p> <p>У све три генерације п |
| иду у безистан; где највише света има, код Бејаз-Куле, на Молосу — иду отворена лица.{S} Тек к |
| службом, код њих руча, код њих вечера, код њих спава: соба му до собе вереничине...{S} И ова м |
| жи по неколико ноћи“; с тетком се шета, код тетке седи ноћу с новима, с онима <pb n="269" /> шт |
| места где је са службом, код њих руча, код њих вечера, код њих спава: соба му до собе вереничи |
| S} То је преживело, има га тек понегде, код простих по малим градовима За чудо нам је, Емир, шт |
| орави, чак приставши на тајне састанке, код Ајше-кадунине сестре, једне старе сироте Туркиње, с |
| онда била с Џемалом: на улици, у кући, код њих, код суте.{S} Молила би тејзу да га позива свак |
| У кући, у соби...{S} Седела сам с њим, код његове тетке.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја...{S} Ја.</p |
| ереник дође из места где је са службом, код њих руча, код њих вечера, код њих спава: соба му до |
| њигу, слушаше...</p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава! понови робиња.</p> <p>— Ч |
| onde</foreign>“.</p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава..{S} Чујеш ли? прекиде је |
| а с Џемалом: на улици, у кући, код њих, код суте.{S} Молила би тејзу да га позива свакога петка |
| тужан, оштар, и сад јој је пробо срце: код капије је мајка викнула: „Мерсије, <hi>бир ђозим</h |
| p>После напада, она није могла мислити: код свести, лежала је без свести.</p> <p>.............. |
| отвори вољу Рамазан...{S} Дође Рамазан: код мене по сву ноћ весеље — мој син с друговима.{S} У |
| побуни...{S} Бејаше напунила осамнаест; код ње бејаше <hi>меџлис</hi>, то јест скуп жена; свира |
| а мајку личим телом, на оца душом...{S} Код оца сам живела као и све наше великашке кћери: затв |
| атељице... ниједна преда њ да изиђе.{S} Код мене се продужавало гостовање: увек пуна кућа жена; |
| е; у Новом, у оној вили кују завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно, а неко, оне две младе Цари |
| жене у разнобојним чаршафима, новим.{S} Код Сафет-хануме чу се лупа на капији пре девет, и роби |
| паде киша.{S} Сад силно духа вардар.{S} Код Нурије-хануме позатваране су све шалоне, а на једно |
| } Код мене.{S} Где су бивала весеља?{S} Код мене.{S} Ко је водно хануме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко и |
| и косу...{S} Где се скупљали хареми?{S} Код мене.{S} Где су бивала весеља?{S} Код мене.{S} Ко ј |
| то нећу моћи...{S} Срамота ме.</p> <p>— Код простих све боље.{S} Хоћеш да ти закопчам белензуку |
| вши је за сукњу, рече шапатом:</p> <p>— Код куће нема никога...{S} Не бој се!...{S} Седи!{S} Он |
| ки била сам што нем човек према грому.“ Код две унуке остаде без унуке...</p> <p>Јесен је, позн |
| асте свиле дувком, као да је невеста, а код главе му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна |
| ајком час с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него код куће.{S} Кад би неко могао загледати у |
| ије постио.{S} И после, мени се чини да код ње <hi>има нешто</hi>...{S} Мојој госпођи мајци кри |
| ајне грознице...</p> <p>— Довешћу те ја код мене у госте, па ћемо се разговарати, свирати и пев |
| х... сутин сестрић...{S} Стоји му слика код суте...</p> <p>— Под стиховима из Корана.{S} Ала су |
| <pb n="70" /></p> <p>Мерсије је „лежала код мене четири ноћи“, како се каже нашим језиком; но с |
| S} И све због њега, све за њега: седела код куће, облачила се, гиздала се.{S} Загњури лице у ње |
| види сав Серез.{S} Ја сам до сад седела код отвореног прозора и гледала <pb n="48" /> у многа м |
| "42" /> њиховој кући, него ју је однела код Мерсије, метнула је на Мерсијин писаћи сто, и ту су |
| и га се.{S} И ако је млада, она је била код небројено невеста и мртваца, и видела је оца где по |
| ко не умрех кад га, онда кад си ти била код мене, видех, нарочито кад чух да је сутин сестрић.{ |
| адох ..{S} Један дан, кад ја нисам била код куће, девојка дошла кроз капиџик, развијена, као об |
| > <p>Од дана како сам последњи пут била код Нурије-хануме, ја сам друга, у мени се некакав прео |
| ма оста сама:{S} Ђулренги је с ханумама код болеснице.{S} Да се потужи којој слушкињи?{S} Оне к |
| емал-бејови се узнемирише што њега нема код куће. „Нема га!“ прошапћу све три и згледају се.{S} |
| шће иду Арифи, па оне се враћају, а она код тетке остаје и „лежи по неколико ноћи“; с тетком се |
| некако тако заплака.{S} Нурије је угура код Фатме.{S} Фатма не плаче, завија се: проћи ће поред |
| он узе вребати прилику кад ће му снаха код куће бити сама.{S} После му се учини да од тога нем |
| хришћанка, јер не видим куд идем; а кад код куће дигох пече, на очима још магла... бол.{S} И ов |
| тих се.{S} Прексутра, кад му је био ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Пред |
| та.{S} После његова одласка мало поседе код Фатме, па оде.{S} Пред вече дође, али не сама, већ |
| јој се црна, прљава.{S} Како ће да буде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S} Несрећна Са |
| ово вече, а сутрадан : пре осам била је код своје куће.</p> <p>Сви су говорили француски, по на |
| си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и није више теби...</p> <p>Она не доврши, а он |
| су спавале код Ариф-хануме.{S} Фатма је код тетке седела петнаест дана; Џемал је долазио сваки |
| молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је код младих... љубомора „Љубави је да састави, љубомори |
| , колико је год љубави на свету, све је код тебе, ништа није остало за другога.</p> <p>Емир је |
| чиновник у Сарају.{S} Од почетка, он је код куће бивао једну ноћ, на дежурству две.{S} Ја сам т |
| — И ја, упаде јој у реч Мирсаде (што је код харема необично и врло неучтиво), па видим : жене т |
| непознате, и он кад дође мисли да му је код жене пријатељица, а оно љубазник.{S} Лажљивице!“ уз |
| није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да сам сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово |
| р би она још била жива?...{S} Отац није код куће...{S} Па осети нешто као пресићеност, и као не |
| конаком закључана су кад год отац није код куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и зарони глав |
| уди су отишли у зору, а жене су спавале код Ариф-хануме.{S} Фатма је код тетке седела петнаест |
| било страх од ње мртве, кад она не сме код мртваца?{S} Али она се њој није чинила мртва, него |
| Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син остане код куће са слугама.{S} Почех га пуштати с друговима, д |
| Ђулзаде ..{S} А кад се оне некад скупе код неке на посело, па к њима уђе моја слатка Ариф-тејз |
| после се опростише с њом и пођоше да се код куће одморе и припреме за <hi>јенђе</hi><ref target |
| ...</p> <p>Необични путници спустише се код Ћемер-Капије у чаршију која спаваше дубоким сном, и |
| премирала од чежње за њим, састајали се код њене Ариф-тејзе, остајали сами, он ју је салетао по |
| ристид нисам видела; али сам чула да те код једне наше помињала, и много те хвалила, те ова и н |
| им вечерај па спавај.{S} Ми смо позвате код Дервиш-бејових на ифтар, па можда ћемо тамо остати |
| љубав је страст, и ја сам мислила да ће код њега ова друга страст бити јача, зато што је нова.{ |
| иле не знам како.{S} Ако је штогод наше код суте, моја јој мајка то не тражи; ако је штогод њен |
| таше три месеца; друге године проведоше код мене месец дана; треће године дође без детета, седе |
| много времена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије, у једно неисказано гурање, где је вик |
| ет четврте, ја сам код мужа без мужа, и код детета без детета.{S} Плакала сам непрестано, очи б |
| д треба и где не треба: пред клањање, и код мртваца!“ Држи француске илустроване листове и чита |
| пријатељици што се воли с пасторком, и код ње се спремала, прерушавала се у просту стару кадун |
| рпљива, па имам обичај да мењам места и код куће и кад кудгод отидем; али кад седим с неким ког |
| би сакриле своје погрешке, наше жене и код познатих и код непознатих оговарају мужа.{S} Има и |
| аш се, мој зете.{S} Ја сам за чистоту и код момка, и...{S} Али ја не могу о томе с тобом да гов |
| је погрешке, наше жене и код познатих и код непознатих оговарају мужа.{S} Има и таквих које ого |
| о отишле и мајка и сута: проговориле би код мртваца.{S} То помислих, па се уплаших да ме не каз |
| оз предсобље, без шума, она се заустави код изласка и покри лице рукама, па се врати и оде до н |
| аљда жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, што је најгор |
| ладићи, да се скита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и како њену кћер свекрва воли, св |
| ље и оде у сутину собу за рад; не улази код Џемала, јер пости.{S} Оне јутрошње пољупце давала ј |
| /></p> <p>„Салон“; ни оне што у чаршији код Јевреја чаршаф, пече, свилену хаљину, златне обоце |
| тку.</p> <p>— Обично је обратно.{S} Али код младих жена, заљубљених...</p> <p>— И ништа се није |
| џи...</p> <p>12 новембра.</p> <p>Већ си код деде!{S} Кад би знала, душо моја, како ти се мајка |
| макар остала неудата.{S} И зар би се ти код њега преседела?...{S} Леп али луд.{S} Још нема пуни |
| Џемала, одоше на ифтар тамо; шесте ноћи код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним |
| м противница идиотских бракова.{S} Брак код напредних, просвећених народа, много је савршенији |
| .</p> <p>И у вече, она се спреми за бал код госпође Нисим.{S} Очешља је једна младотуркиња, она |
| ење.{S} То јест, вечерас.{S} Иди на бал код госпође Нисим.</p> <p>Она се зграну:</p> <p>— Зар с |
| и њега..{S} Од двадесет четврте, ја сам код мужа без мужа, и код детета без детета.{S} Плакала |
| p> <p>— Прексиноћ, јагње моје, била сам код господина Аристотела, на балу...{S} Што се чудиш?.. |
| га доводити сваке године, и да ће с њим код мене седети по три месеца...{S} У томе ми пролажаху |
| изобличена, нити сама што говори, осим код своје пријатељице, оне што се воли с пасторком.{S} |
| S} Кад би чуо отац!...{S} Одох да ноћим код Саније-хануме, а она звата, окупи...{S} Тамо се нис |
| братом.{S} Пошто је Мерсије за који дан код Ариф-хануме, пете ноћи сви, осим Џемала, одоше на и |
| у се у клупче.{S} И лежу наизменце, као код тешког болесника, једне да се одморе, док га друге |
| ратима!...{S} Мој син, кад није затекао код мене весеље, ушао је у собу где ми је постеља, а он |
| Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него код куће.{S} Кад би неко могао загледати у душу ове мла |
| је воља врло слаба, по ваздан је седео код куће, али је био расејан, као његова мајка уз Рамаз |
| ад у Битољу, после у Скопљу, „гостујемо код пријатељица“, рече Фахрије-ханум смешећи се.</p> <p |
| ј мајка то не тражи; ако је штогод њено код нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а је |
| шће су дошле абдеслије, узеле су абдест код куће.{S} Свих шест у бело, Цариграђанке без корсета |
| вати.{S} Знаш, као кад сам последњи пут код вас гостовала, провела мај на Јалијама.</p> <p>— За |
| у; али она се изменила.{S} Оно, да пију код њих и жене, готово је обезбрижи.{S} Па што се забри |
| ицем и ујаком.{S} Јуче су били у конаку код Хасан-беја, договарали се...{S} Дадоше ми његову сл |
| одити као младић: мене је остављао саму код куће.{S} Нисам га волела, а угађала сам му: знала с |
| теља намештена насред софе, а за робињу код њених ногу; комарници су им били високи као шатори, |
| а пред вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb n="47" /> нађе |
| у да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гледате биоскоп; ал |
| /p> <p>Једно предвече, мајке им не беху код куће, а оне изиђоше на балкон окренут мору.{S} Њу ј |
| кући господар, муж, „севап је“.</p> <p>Код Ибрахим-Хасан-беја сви су весели, нарочито домаћин, |
| мејана, да јој не доведе ортака.</p> <p>Код ових речи Ариф пљуну, а Фатма се весело насмеја и о |
| ..{S} Безобразан! <pb n="246" /></p> <p>Код Фатме је ноћила свекрва, а сутрадан, Осман је, пре |
| арији од њих)?{S} Девојчица одговори : „Код Емине-тејзе с Ајше-кадуном“ (слушкињом).{S} Њему за |
| ама..{S} Она се сећа тога вука у овчјој кожи (како га она прозвала), како је био нежан с њом ка |
| ради, слаже у сандуке, опшивене телећом кожом, рубље, хаљине, везује бошче, спрема постеље: сут |
| че.</p> <p>Нене узе с рафа једну дебелу кожом укоричену књигу, седе према унуци и узе превртати |
| отвореној софи, робиње простреше овчју кожу и два ћилимчића, које је Фатма навезла за клањање |
| и пошто узе абдест, простреше му овчју кожу, да отклања вечерњу молитву.{S} Мало, па и жене, с |
| ољи се једном, па се жени другом; прва, која га толико воли, у љубави добије ортака: деле нежно |
| за припрему два велика женска друштва, која ће организовати чим буду смеле.{S} Таквих скупова |
| _N61">Збогом, Сузанице, моја ружо бела, која си ме волела осам дана.</note> <note xml:id="SRP19 |
| , и лупа халке или звекира на капијама, која се с времена на време чула и одјекивала тишином; н |
| суза — „Никад!“ узвикну она. „Ово дана, која год је овде дошла ја сам јој казала, све сам јој и |
| екоше: <hi>Кисмет</hi>.{S} Францускиња, која скроз познаје турске жене, јер годинама је живела |
| осећам неуздржану струју новога живота, која се просто и очито види у организму ових пробуђених |
| пезама, Зехра, једна Фатмина другарица, која зна само турски, и Мерсије.{S} Мерсије је вечерас |
| лета које јутрос умре, и спустише печа, која малочас беху подигле: мимо њих је прошао Џемал, по |
| аљда од харемског непријатеља, јектике, која ће ми доћи од љубави, или због љубави, како да каж |
| водом.{S} Он одасу воде и насу мастике, која у води побеле, запени се.{S} Брзо попи то, и скочи |
| рвљу.{S} Устајте, младе жене и девојке, која год је имала крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула ш |
| олуљанака, нарочито старе Цариграђанке, која је непрестано гледаше.</p> <p>Та цариградска пашин |
| арижанку, пријатељицу своје гувернанте, која им често долажаше.{S} Седећи према њој и гледајући |
| а мира; али, јесте, старој Ајше-кадуни, која је слушкиња у овој кући већ четрдесет година, прох |
| ?{S} Зато што ју је љубио човек?{S} Ти, која нас буниш, говорећи нам да имамо оружје свест, кој |
| ри, него под утиском неописане радости, која јој сву душу обузе, поче друго:</p> <p>Солун, 15 ј |
| на, мирише јело и пиће и миришу чочеци, која на зумбул која на јасмин, све на зној; све се изме |
| ога човека воли.</p> <p>Нене оде унуци, која беше бледа као смрт а не плакаше: од страха јој су |
| киње, црне као гар, с белим башјортиом, која показа оба реда зуба белих као снег, насмејавши се |
| а, и покривале су главу, која махрамом, која хаљином.{S} Она „новодошла“ Енглескиња прво помисл |
| не!{S} То је једна богата енглеска Мис, која се, видела сам, потуца по земљама као што је наша, |
| мушкарца, човека, и покривале су главу, која махрамом, која хаљином.{S} Она „новодошла“ Енглеск |
| а</hi>! узвикну он нагнув се над унуку, која на једном шиљтету лежаше расповијена, а она загука |
| а се љутила, не на пашиницу, туђу жену, која је гледала да ожени сина добром и богатом девојком |
| иве теме пређоше на једну врло озбиљну, која је у турском бољем друштву од неколико година, нар |
| њених година.{S} Гледа ту тетку, стару, која ју је врло волела и од милости је звала „Фатуш“: б |
| или као да очекују неку велику несрећу, која ће у овој кући окренути све тумбе, срушити је до т |
| а опет оживљавала, гледала његову кућу, која у Солуну не постоји, изговарала му име, које му је |
| p> <p>Она пружи своју малу белу ручицу, која у црнкињиној руци изгледаше као снег на угљу: роби |
| н поче да се буни.</p> <p>— Глупост!{S} Која вера још има такве глупе обичаје?{S} Јесу ли то ве |
| скрености!{S} Колико лажнога морала.{S} Која од њих не жели ово?</p> <p>— Али како си смела! ре |
| увек.{S} Ти познајеш Хиснет-хануму.{S} Која још уме да направи онако грациозна темена као она? |
| се лупа на капији пре девет, и робиња — која се налажаше око капије да не би гости чекали — отв |
| о прага ја прва? <pb n="94" /></p> <p>— Која је млађа?</p> <p>— Ко би то знао?</p> <p>— Па да п |
| е воли? упита Емир зачуђено.</p> <p>— А која у нас воли мужа?</p> <p>— Ариф-тејзе.</p> <p>— О-х |
| , ханум нене, ви сте та нова, прва нова која нас изводи на пут к светлости.</p> <p>И пошто јој |
| , па да се припремамо за женска друштва која ће радити на просвећењу масе и блажити јад у нашој |
| с, говор, смех!..{S} То је једна музика која ме просто опи, усхити, како ли да кажем.{S} Она од |
| пали дућани тресли су се од силних кола која су зврјала, шкрипала, пуцала по крупној неравној ч |
| будуће председнице имала је бити једна која са својом претпостављеном стоји на равној нози, у |
| љубав. „Љубав је, кажу муслиманке, жена која никад не иде сама, него с другарицом, бледом девој |
| ти да тако говори с њим његова кћи, она која га досад од стида није честито ни у очи погледала. |
| човек и муж.{S} Па зар овако мисли она која сања о равноправности између мужа и жене?{S} Ах, н |
| довицама; јер и оне... само допусти она која је или луда или неваљала.{S} Луда, па лаже свет: „ |
| вољно осмехну, јер је знао да ова стара која га је очувала, има добро срце, те не опада своју н |
| од тридесет пет или шест година, и пита која је, па јој Нурија каза да је то пашиница, њена сес |
| !{S} Они нису знали да је то била љубав која ме је привезивала за тај рад.{S} Ја сам жива и нес |
| пољубаца...{S} Благо њој!“ Па се грабе која ће је послушати, и, додајући јој оно што је затраж |
| ?{S} Кад беше заљубљена, не беше уставе која би је зауставила да пред вече не изиђе, да не оде |
| брзо као да бежи од <pb n="18" /> туге која је наједанпут обузе.{S} Али не побеже; туга уђе с |
| с његових вода...</p> <p>Све су гледале која је најлепша, и нашле су да је најлепша једна млада |
| е полако, неприметно, отуђивала од жене која јој је била своја, удаљавала се од онога који јој |
| сад се занесе умиљатошћу ове лепе жене која је пољуби у уста као да се с њом бог зна откад поз |
| ње.{S} Јер нема ваљда ниједне странкиње која дође у Турску, нарочито у њене веће градове, да не |
| по један делић оне раскалашне играчице која је све страсније и помамније играла што је игра би |
| рашан као што је Господ...{S} Нема душе која се не би од тога бола уплашила и која се не би пре |
| њих главу.</p> <p>Кад би било живе душе која може завирити у харемске тајне, та би душа видела |
| с којом се она упознала у Цариграду, и која јој често пише, дајући јој савете: шта све треба д |
| е која се не би од тога бола уплашила и која се не би пред њим поклонила, осетивши у себи</p> < |
| ну приповетку коју сам чула у Арабији и која се зове <hi>Лончарев Бог</hi>?</p> <p>Био један ло |
| у њој живе често чини као да су на лађи која вечито путује, носи их у неки далеки непознати кра |
| није хтела говорити о оној тајној бризи која је мучи; он је то опажао и није јој хтео ништа пом |
| муслиманкама, а камо ли младој девојци која није ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и позна |
| и пиће и миришу чочеци, која на зумбул која на јасмин, све на зној; све се измешало, и мирис и |
| а онима који су ми живот дали и за оном која је тај живот неговала.{S} И плачем.{S} Међу нама с |
| змишљам.{S} Ја сам дошла на једну мисао која ми се чини веома паметна.{S} Ми смо нове, али су н |
| p> <p>То рекавши, она пљуну у лице кћер која се бејаше подигла да их моли.{S} Фатма се не онесв |
| <pb n="28" /> служи да означи сличност која постоји између две особе или две ствари</hi>“ тако |
| спустише се код Ћемер-Капије у чаршију која спаваше дубоким сном, и одвезоше се близу мора, у |
| тово без свести бацила у некакву струју која ју је носила једном необичном силином, не слабећи |
| так насладише њиховом забуном и љубављу која се опажала чак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ари |
| тово је очувала, и што је чудно за жену која није никад родила, давала јој недра, те је она за |
| на.</p> <p>— Никад Џемал не би узео ону која је била с другим.</p> <p>— Она није...{S} Била је |
| уду.{S} Они навалише питањима на робињу која беше с њом дошла.{S} Она помисли да ће је беј убит |
| не заборави Мадам Аристид.{S} Не кажеш која је, то јест је ли путница или ће да живи у Солуну. |
| хи</hi><ref target="#SRP19120_N101" />, које дервиши певају? </p> <pb n="203" /> <l>Нема греха, |
| леда мужу у <pb n="239" /> „овчје очи“, које она толико мрзи, и кад чује да јој каже благо, она |
| не у чаршафе црне и свих на свету боја, које су трепериле, преливале се, долазиле једна с друго |
| але све у бело, час крај његовог дебла, које се непрестано пушило, час крај врха који је ударао |
| ма, трбухом, сваким делићем свога тела, које је горело, играло од страсти.{S} Мадмоазел Дарно, |
| ауш-Манастира, милим, познатим стазама, које су већ готово у траву зарасле.{S} Али, како му би |
| нима с већ дошлим гостима, Солуњанкама, које их дочекаше стојећи, па поседаше, стара, у старинс |
| ати се, нити учини по његовим порукама, које јој доношаше она стара кадуна; само се задовољаваш |
| пашинице дошле из Цариграда, с кћерима, које међу собом говоре енглески, по новој моди, јер фра |
| 7.</p> <p>У његовим лепим плавим очима, које ја толико волим јутрос сам видела сузе.{S} Јесу ли |
| је нова.{S} Све су те идеје Енглескиња, које, путујући, иду харемима и држе им предавања...</p> |
| е простреше овчју кожу и два ћилимчића, које је Фатма навезла за клањање тетки и свекрви, па ха |
| таромодним чаршафима оне три фине нове, које он силно мрзи, и ако их никад није видео, као доба |
| епа турска жена распуштеница.{S} Многе, које имају кћери на удају, задовољне су што се овај вес |
| офу да пију кафу и пуше.{S} Једнима је, које нису хтеле кафу, донета по чаша мирисавог ружичаст |
| инац, и ја пљујем на лутке, на играчке, које си ми куповао да ме превариш!...{S} Ти мене ниси в |
| у Солуну не постоји, изговарала му име, које му је она дала, виђала га кроз кафез и кроз пробуш |
| де се хлади ракија...{S} А турске жене, које немају ашчике, досад засуканих рукава, у уским гаћ |
| ва дршћући, она жмури и опет види небо, које се свакога тренутка раздираше на двоје, на троје, |
| и, као да би хтела сакрити то црвенило, које добро осети.{S} Осман се наже над њу, узбуђен, али |
| кога“ де Мисеа.{S} Робиња отвори писмо, које беше много намирисано...</p> <p>Преко ограде долет |
| пут!{S} Пошто су сишле, пођоше к мору, које се час-по заплави између кућа.{S} Фатма се прибија |
| кући је пуно жена, старих али и младих, које су дошле ради Фатме.{S} Али Фатме нема међу њима; |
| нашој соби.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које би се дете молило Богу, пре но што ће лећи, кад кр |
| ране лепе књижевности, већ и ради књига које нам отварају очи и ради разговора са странкињама, |
| и на себе и на многе што њој долазе, за које је чула да су као она, а праве се поштене...</p> < |
| Ариф-тејзи, па после другим ханумама за које су знале да воле Европу.{S} Кад год <pb n="11" /> |
| его као старијој жени.{S} Чак ни они за које она није чула ни да постоје, а који су овде сматра |
| и тако стајало, то јест да је, делом за које је била ова реклама написана, превазишао себе.{S} |
| , а ја теби завидим чак и на тим сузама које проливаш за својим дететом.{S} За чим ја плачем, и |
| намирницама застајали су пред капијама које су се помало отварале да се кроз њих појави каква |
| е по скоро нагом телу.{S} Трчи ханумама које седе на широм отвореној софи поплављеној месечином |
| </p> <p>Да би Ариф била сама са својима које није тако дуго видела, Францускиња с кћерима оде; |
| ко ћу сама с толиким људима?{S} Од жена које су овде чланови, само је још једна у Солуну, па и |
| ли и ту се одмах наљути.{S} Између жена које су заиста биле за пример многима, било је и таквих |
| антема: од мене и од свих мојих сестара које су га читале...{S} Гледала сам у његово лепо лице |
| их маховином као ћилимом, поред дашчара које они зову „дућани", а поред Касумије оборише главе |
| ногама, и дах... као последњи дах лета које јутрос умре, и спустише печа, која малочас беху по |
| х кућа окићених поломљеним кафезима над које се надносе особите воћке пуне рода и дижу кипариси |
| на глави, јер у соби су два човека пред које она „не излази“, Фатмин теча и брат од тетке, па ј |
| рених очију, нему, с робињама крај себе које је хладе грдно великим лепезама.{S} Да се удаје за |
| спођу Аристид и њене кћери, и све друге које ја волим и којима сам ја мила.{S} А тебе, врло дра |
| л, Мадам, Мадам Аристид, и толике друге које познаје из живота и из романа.{S} Њој је лако: она |
| наврх прстију; стара пашиница обу своје које је њена робиња у бочици донела.{S} Наврх степеница |
| не погледаше у велико напуштено гробље које их је окружавало, него у даљину...{S} Каква живопи |
| азни, да ми уместо немилог мужа не узме које мило дете.{S} Крила сам од тебе не због тебе, већ |
| и јој стоји на ђерђефу...{S} Чита песме које је небројено пута читала, и зна их одавно на памет |
| само зато да се с њом помири; јер дане које проводи без ње, она не рачуна у дане живота.</p> < |
| {S} Да се потужи којој слушкињи?{S} Оне које су је очувале, умрле су; овима не верује.{S} Забор |
| не сети где иде, да се спотиче о камење које је можда притискивало младост и лепоту, срца пуна |
| нања" нашле толико „знања“, а странкиње које су их доводиле у ову кућу, објашњавале су им да је |
| ке, топле игре дођоше оне две странкиње које Мерсије у свом писму помену, једна плава Енглескињ |
| ма, у наслоњачама, седеле су Енглескиње које живе у Солуну, и из Цариграда, дошле за овај бал, |
| же бити помињао у писму једно наше пиће које воле муслимани, нарочито млади људи.{S} У Француза |
| е оне престрављено погледавши га у лице које беше страшно.</p> <p>— Депеша... ено...{S} Умрла Ф |
| не постоји, као Содом и Гомор, градови које је Бог у јарости уништио.{S} Али ова кућа била је |
| кћерину собу, кад су ту они црни џакови које је на улици видео, он би се згрануо...</p> <p>Шта |
| нило да се дижу плоче и појављују мртви које је волела а сад их се боји, побеже у собу с постељ |
| з овога друштва, па ипак сврати да види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљути.{S} И |
| с орошене, влажне земље и мора у даљини које је бљештало како никад досада с разливене сасвим б |
| е јединка!{S} Под утицајем својих кћери које су јој се с њене болећиве нежности отеле, она се п |
| и час падају, а кад проговоре, има речи које нама ништа не значе.{S} Полако, кћери моје, ко хоћ |
| ати, брзо и нервозно, сав унесен у речи које писаше крупним енглеским словима.</p> <p>Драги мој |
| ! ха!</p> <p>— Ми ћемо вас оним оружјем које сте нам ви дали.</p> <p>Он је пита какво је то ору |
| вих!{S} О што волим кад ме зовеш именом које ми даде слатка Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне с |
| ном животу.{S} Како је скромно то право које ће тражити турске жене.{S} Ми сад немамо право чак |
| вале једно велико, монументално друштво које би се звало: <hi>Друштво за самоваспитавање и васп |
| ол непроливања крви и свитања дана, око које су се скупљале нове, коју сам дизала високо, идући |
| p> <p>— Ја пљујем на његово име, на оно које сам везла оцу душманину!...</p> <p>И за час би пре |
| и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <pb n="167" /> ништа не наређује |
| ну заточеницу, и узимајте њено писмо, у које се она сва уносила, непрестано гледајући душом вас |
| озна темена као она?{S} Ниједна.{S} А у које је још онаква душа као у ње?</p> <p>И после, драга |
| Оне јој се учинише заблуделе душе међу које је послао Бог, не Пророк, њу, апостолицу и мисиона |
| ознатих оговарају мужа.{S} Има и таквих које оговарају и своје деце оца.{S} Мени моје пријатељи |
| тљива женска душа што се одваја од оних које воли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње стоји упл |
| во где су Џемал и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма врло воли најређе се виђа у Нурије-хануминој |
| иралајем<ref target="#SRP19120_N55" />, који је пре неколико година умро, непрестано у Солуну, |
| па се удадох за човека широких погледа, који од жене не прави љубазницу и не сматра је за ствар |
| једну, две године, у ловачким хаљинама, који вешаше једну мокру ловачку торбу на један дуд сав |
| и отишла на Јалије, стрицу и његовима, који су се синоћ вратили из турског краја, да примају г |
| о друштво из основа рђаво, с обичајима, који су њима постали закон, до зла Бога изопаченим.{S} |
| е навале на јастук и заспе.{S} Опијума, који им је, кажу ове нове, дала физичка јачина мушких, |
| ко“, једног младог, врло лепог Турчина, који с пољупцима нападе лепу цариградску пашиницу.{S} Њ |
| вици метну на главу један комад платна, који бејаше на њену ђерђефу, покри косу, јер чу с минар |
| биња јој донесе два ружичаста табачића, који су много мирисали на љубичицу.{S} Она писаше, олов |
| их људи и жена, деце њених пријатељица, који је зову „тетка“ или чак „Ариф“, као другарицу, зат |
| у кратку молитву и уђоше под комарнике, који се бељаху, али не више на месечини, него према сви |
| еза што је крију од њене девете године, који су јој пре кратког времена, како је писала <pb n=" |
| палме, у лимуне пред кућом и олеандре, који су надвисили кућни кров.{S} Ишле су једна за друго |
| Nouvelles</foreign> „слаткога“ де Мисе, који јој стоји на ђерђефу...{S} Чита песме које је небр |
| на се ућута... загледа се у један каик, који се с разапетим једрима указа отуд, од онога „воден |
| ђе у двориште, или у један велики парк, који је опкољавао једну палату на самоме мору, осветљен |
| знити, али му не би могла ублажити бол, који осећају сви укућани, па га поштују и боје га се ка |
| иф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, који она, за срећу, не познаје.{S} Моја мајка једва отв |
| цу мирисало је некаквим тешким мирисом, који је осећала Фатма и чинило јој се да јој отежава ди |
| рну вазу, па се прелива и пада у басен, који би се за час препунио да на њему није цеви.{S} Под |
| ико познату а увек нову — залив, Олимп, који се дизао из воде и пео се у небо, бела минара, црн |
| арев Бог</hi>?</p> <p>Био један лончар, који је правио лонце, легене, ибрике и разне судове, и |
| те отмене гошће, Фатма седе за клавир, који се за ово посело изнео на софу.{S} Док је свирала |
| атмину лепу главу да је омилује ветрић, који се дизао из корова по гробовима с обореним гробовс |
| јој да иде оцу, гадну, надувену човеку, који је учио да према свакоме буде охола, па чак и прем |
| данпут кад су ишле каиком према Олимпу, који им се чинио као облак изишао из мора, и кад су на |
| од тетке кад је био на мртвачком одру, који јој је за живота изгледао мали.{S} Жене, госпође и |
| ражаше њене хаљине.{S} Нађе њен чаршаф, који од удаје обуче једанпут, и њено пече, што је крило |
| е-ханум поче с пашиницом разговор, тих, који се за час сврши.{S} И опет ћутање.{S} После, по же |
| хтеде да седне у један рибарски чамац, који се љуљаше крај саме обале, па да иде према <hi>Оли |
| ије долазио у Солун, није му дао стриц, који га је био узео под своје, немајући деце; а сад му |
| по лекаре, тројицу да доведу, одмах... који су им најближи: „Мурад-Џемал-беј чистио револвер, |
| се о свачему, само не о књижевности.{S} Који је год икада од кога критичара био изгрђен, он њег |
| а после их стеже колико може.</p> <p>— Који те заболе највише, кјучук-ханум ?</p> <p>Она не см |
| ује, да је буди из спа, толико лепог, а који траје тако кратко, и не снива се двапут.</p> <p>Да |
| за које она није чула ни да постоје, а који су овде сматрани као књижевници.{S} Не усташе јој |
| ћи му језиком који он није разумевао, а који је његову уху добро познат..{S} Руке су му се трес |
| ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је то муслиманин што не изиђе после вечере?{S} Џем |
| у су, а њој се ипак чини да нема некога који је испуњавао ову кућу.</p> <p>Данас помиње Парижан |
| из добре куће не удаје се увек за онога који јој се „лепо јавио“.{S} И овде је родитељево искус |
| ој је била своја, удаљавала се од онога који јој је био близу. „То је жена застарелих идеја и г |
| } Колико ми пута дође да прокунем онога који ме је пробудио.{S} И проклела бих га да га не воли |
| Где ти је воља?...“ „Каква воља у онога који воли?“</p> <p>............</p> <p>Четврти дан, а о |
| не осете несрећне? да не проклињу онога који их је пробудио?...</p> <p>Била сам у соби с домаћи |
| д дотле није била видела жену из народа који оне чак и у својим песмама помињу и који познаје к |
| ина, и по обичају немуслиманских народа који живе у Турској, и она је учинила: правила је једно |
| је некакав чудан, животињски страх, за који она досад није ни чула, кад осети да је нестаје; н |
| ући преко <pb n="135" /> себе новаца за који се узеше грабити црнкиње и црнчићи и турски мушкар |
| мајком и братом.{S} Пошто је Мерсије за који дан код Ариф-хануме, пете ноћи сви, осим Џемала, о |
| } О, ништа ми није одвратније од човека који заудара на пиће!{S} А наши многи књижевници пију.. |
| беј-течо? говораше Фатма грлећи човека који је воли као да је његова, зато што нема своје деце |
| м мужа и чезнем за родитељима. за онима који су ми живот дали и за оном која је тај живот негов |
| е крај мора, готово у мору, те се онима који у њој живе често чини као да су на лађи која вечит |
| ска Свадба</hi>!{S} Ту није место онима који нису невести род; то осећају и оне три хануме и ст |
| /> као што знате, да покажемо пут онима који су пошли странпутицом...{S} И ми смо били млади и |
| остане у соби сама, да мирише јастук на који се та страна жена наслањала, и који је мирисао на |
| на прсима, погледа у стихове из корана који вишаху над једним вратима, подиже се и, са сузама |
| Исмаил-Ахмеда, два богата Цариграђанина који су се доселили у Солун још пре двадесет година.{S} |
| :id="SRP19120_N90">Вода с једног извора који муслимани зову "Земзем".</note> <note xml:id="SRP1 |
| оје се непрестано пушило, час крај врха који је ударао <pb n="62" /> чак у последњи крај оградн |
| ња посетиочеве ми „надахнуте душе“ траг који је мирисао на мастику...{S} О, ништа ми није одвра |
| оспођа непрестано виде један високи зид који њихове руке не покушавају оборити, јер мисле да га |
| мори и припреми за нове пријатне утиске који ће навалити на њену женску примчиву душу кад <pb n |
| има.</p> <p>— Само бих дала мужде ономе који би ми вратио срећу сину.</p> <p>— Онда мени, ханум |
| се „Алла’ екбер“, и чудно утиче на оне који су очекивали „позивање“ с нестрпљењем и много побо |
| људе не виђамо, па се заљубљујемо у оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ариф</hi |
| нарочито романи.{S} Хтео је да подметне који роман под Нурије-ханумину кућу, више од годину дан |
| ружити. „Данас, оне ми личе на банкроте који гледају да поврате своја изгубљена грађанска права |
| који познајем по причању и из књига, и који ми је стран, туђ, немио: он ме је лишио тебе; годи |
| на који се та страна жена наслањала, и који је мирисао на хелиотроп...{S} Кад би после овога и |
| душа што се одваја од оних које воли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње стоји уплакана Мерсиј |
| оји оне чак и у својим песмама помињу и који познаје као и друге народе — из романа, и сад се з |
| дно леп, кипариси ми се чине као џинови који чувају моје пробуђене сестре од немани...{S} Кад з |
| /p> <p>— Ашколсун, сине!{S} Не иде први који је кривљи него који је бољи.{S} А она је за тебе п |
| дим да је боља од нас...{S} Не иде први који је кривљи, него који је бољи.{S} Што већа душа, то |
| у пут ћутећи!...{S} Па и људи ћуте, они који су протеривани у Европу.</p> <p>Нурије узвикну:</p |
| страха.</p> <p>Никога није било у кући који би видео овај страшан призор.</p> <p>Отац стајаше |
| ајка, мужа ће ти изабрати отац.{S} Онај који би тражио да проговори твоје срце, то је твоја баб |
| осталом, њу је могао познати чак и онај који се само мало с њом дружи, јер она је била отворена |
| <p>— Зар мислите да је убица само онај који некога прободе ножем или убије пушком?</p> <p>— О, |
| жена ствар и где је слободан само онај који угушује слободу?{S}" Емине-Семије-ханум воли Франц |
| у Фатминим се годинама воли сваки човек који уме лепо да говори, и лепо да гледа.{S} Распитај, |
| е сасвим утишало.{S} Фатма полази путем који јој је показала мухамеданка.{S} Идући њим, биће пр |
| добрим човеком, а њена сестра за неким који је лутао по Европи, а жену оставио саму.{S} Она је |
| чује, да не посумња да уздише за неким који ју је у пролазу видео,“ мисли нова и утире очи бел |
| огла бих у слободу, али како?{S} С оним који зна шта је то слобода.{S} Ја, госпођице, слободе н |
| ски, час француски, а час неким језиком који она не разуме, и њој је било тешко, почела је да в |
| му једна странкиња, говорећи му језиком који он није разумевао, а који је његову уху добро позн |
| пом и плавичастим дугачким густим велом који јој крије све лице...{S} А кад се та кола кренуше, |
| гу: срећа ми отерала сан.{S} Благо оном који воли!...{S} Кад се спустим, срећна, поред њега, по |
| нглез у кратким панталонама, са шеширом који му крије очи и врат, и једна вита Енглескиња у кос |
| познатим световима, заносећи се животом који познаје из француских романа.{S} Она је Туркиња, с |
| убоко изрезаној, с врло дугачким скутом који за њом носе две црне робиње обучене у црвено, наки |
| о поцрвенела и смејала се једним смехом који је личио па плач.{S} Она се тако смејала увек кад |
| о гроба.{S} Живот нам је од Бога поклон који морамо вратити Богу, кад нам га затражи.{S} Живот |
| ...{S} Не иде први који је кривљи, него који је бољи.{S} Што већа душа, то бржи опроштај.{S} Ка |
| ине!{S} Не иде први који је кривљи него који је бољи.{S} А она је за тебе питала и поздравила т |
| редњи.</p> <p>— Добро!{S} Сад да видимо који ћеш од ова два.</p> <p>Она узе десни.</p> <p>— На |
| о је тако једна навика, да кад случајно који од наших момака изненада уђе у кућу, ја дигнем ску |
| свим голом дрвећу скупљају се чавке; по који кров зацрни се као да је покривен црном чохом...{S |
| А ви, мислите ли на мене често, или по који пут?{S} Има ли изгледа да ћете нам доћи?{S} Цела к |
| пуно, а на бокорима јасмина још само по који цвет.{S} Она је у једној ружичастој антерији, расп |
| ха на мах, кроз један отворен прозор по који мртав лист, жут као њено лице, као да би хтео теши |
| ве је то сад тако далеко, као неки свет који је ишчезао.{S} Али тај свет она ипак воли, јер у њ |
| за мене нешто далеко као небо, тај свет који сам из књига познала и о коме ми је толико причала |
| хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет који познајем по причању и из књига, и који ми је стран |
| но црвена, једра бела.{S} И овај каик у који се загледа Емир-Фатма био је као цариградски <pb n |
| куће.{S} Зар би те твој отац дао човеку који није од породице, из добре куће?{S} Ти немаш своје |
| а: „Човек је брз по природи...{S} Оному који прашта и мири се са својим противником, Алах ће би |
| е за којом би дошла мука нанесена оному који је милостињу примио...“ Отићи ћу јој ја, госпођо с |
| Заова јој донесе један мали фин ђерђеф (који је она од куће донела) с разапетом белом свилом, д |
| рече: „Пало ти је и треће венчање“... „Који се на земљи раставе, не могу се на небу састати“.. |
| з Стамбола,“ одговори она па се смеје. „Који из Стамбола?“ рекох ја. — „Пашић, ханумин сестрић, |
| вели Фатма.</p> <p>— Не, кјучук-ханум. „Који вам је оно човек?“ упитах је ја озбиљно. — „Из Ста |
| да се у далеки Олимп, у пут покрај њега којим лађе иду у Анадолију... „Тим путем је отишла Мада |
| носи их у неки далеки непознати крај за којим чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је та |
| ао да јој је пао с душе један терет под којим није смела, из побожности и богобојазности, мисли |
| гачак, Мерсије јој придржава тел, дувак којим јој је покривено лице, чочеци полазе испред њих, |
| а, пребаци преко косе танки башјорти, с којим је малочас изишла пред Мухамеда, кад је клањала, |
| !{S} Само не знам откуд у жену Москова, којима ми плашимо децу?{S} Ко воли сунчеву светлост, не |
| ена кола <pb n="137" /> с вратаоцима на којима су поврх стакла шарене дашчице.{S} Једна кола од |
| идовима, негде белим као од платна, над којима се у небо дижу црни кипариси и олеандри пуни црв |
| а свирком и песмом дочекају јенђе, пред којима је ишла свекрва.{S} И наједанпут, у дворишту пре |
| анцускиње, па Белгијанке, и Швајцаркиње којима је матерњи језик француски, па Немице, Италијанк |
| њене кћери, и све друге које ја волим и којима сам ја мила.{S} А тебе, врло драга мала, нежно љ |
| ити црнкиње и црнчићи и турски мушкарци којима се још допушта да иду у женски хамам...</p> <p>Љ |
| зрасла као јела.{S} Францускиња има очи којима боју не знам, као ни мору.{S} Једни кажу: море ј |
| е за пример многима, било је и таквих с којима се једно време није хтео нико дружити. „Данас, о |
| ује будућност.{S} Она је у тренутцима у којима живи.{S} Она живи од утисака.{S} Њени живци су к |
| 7" /></p> <p>— Што није оставила кесе у којима је из чаршије донет пиринач и брашно, већ их изг |
| и?{S} И пред очима му изиђоше градови у којима је живео, и они људи, оне жене, и он у сваком ра |
| ла овде ни тренутка.</p> <p>„Има лажи у којима ја налазим финоће, чак и нежности,“ сети се Фатм |
| о младотуркиња и жена свих нација, међу којима бејаше Мадам Аристид с кћерима.{S} Фатма се сети |
| тијих реликвија — француских писама, из којих јој и сад бије (као кад их је добијала и први пут |
| рива жуто, мртво лишће; по крововима, с којих се цеди вода, и по сасвим голом дрвећу скупљају с |
| толић с тепсијом и споља калаисаном, на којој су били сребрни судови са сиром, кајсијама, с тат |
| „Благо њој!{S} Како је срећна она жена којој је муж и драги један исти човек!{S} Не крије се к |
| онижење.{S} Сети се, љубави моја, науке којој те није учио разум него срце.{S} Што год нам је п |
| љубоморни на своје жене, заводе туђе; и којој мало врдну очи, они вичу: „Неваљала!“.{S} Људи су |
| ханумама код болеснице.{S} Да се потужи којој слушкињи?{S} Оне које су је очувале, умрле су; ов |
| ар си само ти несрећна?{S} Како је оној којој се муж поред ње другом ожени.{S} Турска жена не з |
| на би се питала: „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ И наједанпут, као да се расвешћава, узе с |
| у љубав...{S} Ноктима је дирнута рана у којој је крв још несасирена.{S} Она је опет само жена ч |
| године и овамо је врло топло.{S} Кућа у којој гостујем, на једном је брежуљку одакле се види са |
| пе треба да га дочекаш у оној хаљини у којој си га испратила.{S} Јер и ако си иста, изгледаћеш |
| {S} Како си смела ноктима дирати рану у којој стоји крв још несасирена?“ говори јој неко на ухо |
| а писмо од тебе и подсетио ме на кућу у којој сам провела више од дванаест година, и где су са |
| опроштај увреде бољи су од милостиње за којом би дошла мука нанесена оному који је милостињу пр |
| ра чинило се као да је просута крв, над којом су летели бели галеби, вичући као да су осећали њ |
| сади до једне енглеске посланиковице, с којом се она упознала у Цариграду, и која јој често пиш |
| х предрасуда,“ говориле су оне мајци, с којом немају готово ништа заједничко, ниједан гест њен, |
| е њене матере, двапут њених година, а с којом се разговара као с другарицом.{S} Још пре неколик |
| нка, Францускиња“.{S} Да се пре срела с којом другом Францускињом, она би зацело и ту заволела, |
| Ариф-хануму.{S} То је Мерсијина робиња, коју Ариф, да јој није жао што је црна, зове „Јасмин-ха |
| hi>, то јест смолу из мастикова дрвета, коју турске жене жваћу.</note> <note xml:id="SRP19120_N |
| ања дана, око које су се скупљале нове, коју сам дизала високо, идући за Емине-Семијом и 'Ђулис |
| елој алватној хаљини, турској антерији, коју она зове <foreign xml:lang="fr">saut de lit</forei |
| њен пољубац даде Елизиној млађој кћери, коју она зове „<foreign xml:lang="en">Poppy</foreign>“< |
| крену поглед к Францускињи, Мадам Ажил, коју једанпут у писму помену Мерсије, и коју њој, прошл |
| ст, где се упознадох с једном девојком, коју врло заволех.{S} Сваки час ми дотрчкаваше кроз кап |
| своје деце.{S} Она ока не суши за њом, коју је чувала као дадиља и васпитавала као мајка.{S} К |
| вно отишла, и духовиту Мадмоазел Дарно, коју ви толико волите, и све оне Францускиње што нам, с |
| иш, говорећи нам да имамо оружје свест, коју су нам пробудили наши људи образовањем...</p> <p>— |
| огле сетити живог, гледале су му слику, коју тако добро обе познају: виделе су је небројено пут |
| ла да јој ову дивну скупоцену дијадему, коју је на свадби имала још очева јој прабаба, неће прв |
| се обукла у нову плаву свилену хаљину, коју је добила од свекрве, па отишла кроз капиџик са св |
| ар и стара умрла.“ Али шта да обуче!{S} Коју хаљину он највише воли?{S} И сети се: једну белу, |
| аци, шта ли, са стола тејзину слику, за коју је сама спремала, баци је не помисливши: „То ми је |
| или камена, и она се побунила, прва за коју Ариф зна, побунила се — ћутањем!...{S} Фатма кроз |
| Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: н |
| Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: на коју ћу страну, драги Чарлсе?{S} Дошао сам на по пута п |
| ад су на њој, радује се, а кад падну на коју младу побуњеницу, плакала би.{S} Како је чудно, ст |
| вам уста: „Култура, култура“.</l> <p>На коју ће страну под овим тешким утиском?{S} Сети се друг |
| вих, и да је ућуткује нада, једна тајна коју све крију на дну душе.</p> <p>Да хоће да се удаје |
| бела Ђулбејаз (она страсна бивша робиња коју су они, пошто им је одробовала седам година, удали |
| , кад нам га затражи.{S} Живот је свећа коју Бог пали, па он треба и да је угаси.{S} Растанемо |
| ао све кад их ствара:</p> <p>Катастрофа коју је претрпело моје срце, сломила је моје Ја.{S} Тог |
| хватају (у неваљалству) комшике, па кад коју ухвате, закују од ње капиџик или је протерају из „ |
| правим грдне погрешке, и увек знам кад коју направим, па се све више збуњујем, а оне... о, да, |
| руштву, с песмом и свирком, поред тетке коју толико воли, она смете с ума братучеду...{S} Седме |
| ањају свеж и чист зрак Француске, земље коју можда никад неће видети, а толико је воле, говоре |
| — никад љубазница.{S} Ми овамо од жене коју волимо не правимо љубазницу.{S} Од туђе љубазнице, |
| } А досад, она није имала ниједне тајне коју није казала своме мужу, своме другу и пријатељу ве |
| ви.{S} Под сваком цеви, или лулом, кроз коју иде вода, бели се по мраморна коцка, куд се стаје |
| коју једанпут у писму помену Мерсије, и коју њој, прошле године, доведе Мадам Макс.{S} Та Франц |
| си увек била пажљива.</p> <p>Сад о себи коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више видети Солун, г |
| развеселе, па оног тренутка шербет или коју кап земзема, ако га има: „Агара је њим угасила жеђ |
| би била срећна у брачном животу, збиљи коју младе девојке узимају за шалу и једва је чекају.</ |
| ила... зато је била онолика вика у кући коју је чула Ајше-кадун...{S} Сви лажу.</p> <p>— Је ли |
| д, он се сувише разнежи, и рекао би јој коју „слатку“ реч, па се трза, јер „то човеку не долику |
| да је онемео; она изиђе смрвљена.{S} По коју би цену сад пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ћ |
| Султан-Меџидова доба, знају турски и по коју реч француски, затуцане, у турској хаљини и обући, |
| а.{S} По коју би цену сад пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. „Две |
| уским именом, и изговориле у друштву по коју француску реч.{S} А како се облаче! рече она, погл |
| ајући једну арапску <pb n="73" /> арију коју је Фатма свирала на клавиру с много школе а с мало |
| траже од невесте...{S} А ако неки неку коју је завео, мора узети, довека је прекорева, и никад |
| аустави кола да хануме виде једну слику коју често гледају а увек се њом усхићују као да су је |
| оћеш ли да ти испричам једну приповетку коју сам чула у Арабији и која се зове <hi>Лончарев Бог |
| Никад неће пољубити <pb n="232" /> жену коју не воли, као некад.{S} Побеже из кафане, вукући са |
| и се јавио кад сам пошао да просим жену коју сам сравнио с њим...“ Они кажу:{S} У лажи започет |
| вам, по неки пут да му играм једну игру коју сам девојком од наше робиње научила; и жели да сам |
| нове, али преобучене, прерушене: уместо кокетних и с много укуса и елеганције скројених чаршафа |
| <p>О, Цариграђанке!{S} Веселе, на улици кокетују с пролазницима, у лађицама се шале с продавцим |
| !..</p> <p>— Па шта, то није ништа. <hi>Коко</hi>, то је <hi>таук</hi> (кокош), ја сам чула од |
| ш : „Ка!{S} Ка!{S} Ка!“, као кад какоће кокош!</p> <p>— Или кад гаче гуска, или кад виче патка |
| е, а она изненада скочи, потрча, па као кокош, кад је хватају, што полети, и видевши да не може |
| та. <hi>Коко</hi>, то је <hi>таук</hi> (кокош), ја сам чула од жена на чифлуку.</p> <p>— О!{S} |
| ао спарушено, а две крупне беле гаћасте кокоши раскрилиле се и отвориле кљун, мало даље један п |
| и : „Па кад је оваква врућина, цркавају кокоши, пси, мачке“.{S} Кад стара рече мачке, она се се |
| м весељима у кући саме жене, у дворишту кокоши без петла и голубице без голубова.{S} А варају н |
| реко белих минара и црвених кровова.{S} Кола су стајала дуго усред гробља, на једном прашљивом |
| -бејов харем врати се у Стари Солун.{S} Кола су милела балансујући по страшно неравној <pb n="1 |
| чијашу да тера.{S} Обојица су ћутали, а кола су лупала, тандркала по крупној, неравној калдрми |
| да сакрије сузе.</p> <p>Седоше у двоја кола, па све одоше Ариф-хануми где затекоше пуно младот |
| данас — ја сам тужна!...{S} Кад су ишла кола кроз париске улице, мене је страх било од те лепот |
| ити пут види Ибрахим-Хасан-бејова дивна кола и коње с богатом оправом, а да му опет не види хар |
| ној калдрми тандрчу.{S} Најпосле, једна кола стадоше пред њином капијом, а она потрча да се нам |
| у поврх стакла шарене дашчице.{S} Једна кола одјурише: у њима је свекрва са сестром; остала пођ |
| есвесног, као мртвог, натовари на једна кола, понесоше га кући...</p> <p>Како је страшна лупа у |
| па пред конаком стадоше двоја затворена кола и из једних изиђе та стара цариградска пашиница са |
| м капијом зауставише се једна затворена кола и из њих изиђоше оне три Цариграђанке и Ариф-ханум |
| али, пред њима стадоше једна затворена кола, берберин угура у њих Џемала, попе се и сам и рече |
| урије-ханумином кућом стадоше затворена кола, са Арифом <pb n="187" /> и Цариграђанкама.{S} Сад |
| лесна, па се спреми, и седе у затворена кола с робињом.{S} Два дана седе сама с оцем врло тужна |
| са свекрвом и сутом ушла је у затворена кола и отишла на Јалије, стрицу и његовима, који су се |
| покриле, и излазе, пењу се у затворена кола.{S} Невеста истина развијена, али кола, притерана |
| ако кадгод изиђем да седнем у затворена кола с једном његовом тетком; јер он је само тој тетки |
| нумом и робињом Ђулренгијом у затворена кола <pb n="137" /> с вратаоцима на којима су поврх ста |
| а, а ја, одмах за њим, уђох у затворена кола...{S} Затутње мост у Галати, а ја задрхтах као пру |
| ји јој крије све лице...{S} А кад се та кола кренуше, из дворишта овога кућерка наврх Старога С |
| даљине зачу зврјање кола...</p> <p>У та кола, затворена, уђоше један обријан Енглез у кратким п |
| е, а она никога не познаје.{S} Чим чује кола, она мисли да су гости с Јалије, и потрчи, али кол |
| ико беху олабављене вођице.{S} Најпосле кола стадоше пред једном великом двоспратном кућом са с |
| чекају.</p> <p>Око подне чу се зврјање кола, уши да заглухну: пред капијом Ибрахим-Хасан-бејов |
| шупље, и кад се из даљине зачу зврјање кола...</p> <p>У та кола, затворена, уђоше један обрија |
| једно лепо мајско јутро, зауставише се кола; и док кочијаш, Арнаутин, у арнаутском оделу, зате |
| ед Нурије-ханумином кућом зауставише се кола и чу се лупа у капију. „Можда није пијан.{S} Зашто |
| лаву кад се јаше, како да каса кад вуче кола; а овим ситницама што кућу држе нико је није учио: |
| ца, окрете им леђа и пружи мишицу, а из кола изиђоше три хануме и једна робиња, све у црним <hi |
| , његова села и његове улице познала из кола и из каика; ја улицама нисам пешке пошла, ја се Бо |
| ослањајући се на те мишице излазиле из кола покривена лица, нечујно, и улазиле у Нурије-хануми |
| и ред ложа каквога амфитеатра, заустави кола да хануме виде једну слику коју често гледају а ув |
| кола.{S} Невеста истина развијена, али кола, притерана уз капију, заградише се дебелим дамаско |
| сли да су гости с Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по неравној калдрми тандрчу.{S} Најпосле |
| снажно и ритмично, и запљускивало пеном кола, као да поздравља сватове; па скренуше поред Олимп |
| единготу и фесу, отварали су вратаоца с кола, и пружали ханумама уместо руку мишице: оне су осл |
| оким оградним зидовима.{S} Кад сиђоше с кола, Фатма заборави на турско господство, и уместо роб |
| ћу.{S} И тако обучена, зави се и седе у кола с мужем...{S} Он је допрати до капије, па се одмах |
| , а опали дућани тресли су се од силних кола која су зврјала, шкрипала, пуцала по крупној нерав |
| нцима с посребреном оправом, с бока тих кола скочи млад црнац, <hi>дилавер</hi>, у рединготу, к |
| рће очима, раскалашно се смеје, пада на колена, простире се по поду, уједа своје голе мишице и |
| ла турске улице, отишла Џемалу, пала на колена и молила га да беже у свет где људи имају душу.< |
| е ходала, час седала, метала лактове на колена а главу у руке, и наједанпут скакала и ослушкива |
| пролазио мимо вашу кућу, клецала су ми колена, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих год ба |
| е не опије, не пада преда њ, не грли му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, они би слегли |
| му ни добро јутро, клече и обухвати му колена, притисну на њих своје лице и заплака.{S} Он је |
| на љубичицу.{S} Она писаше, оловком, на колену:</p> <p>Понедеоник.</p> <p>Драга моја Мерсије,</ |
| астури, испродава, испоклања, спали.{S} Колика је била ватра док су гореле Фатмине књиге, свешч |
| интензиван бол, и стид, и никад не виде колика је Туркиња као сад...{S} Овде су биле старотурки |
| ва је према породици свога умрлог мужа, колико је вредна и честита.{S} Хвалила ју је и кад су у |
| .{S} Ово сад љубав је: колико успомена, колико радости,“ мисли тетка и уздише.</p> <p>Трећи дан |
| мре.</p> <p>— Па кад је толика врућина, колико је сунце?{S} Мора да је грдно велико.</p> <p>— С |
| Фатма-Захра с очевим...{S} Боже, Боже, колико нам је вера лепа, а колико су је наружили неразу |
| зна како сам га наместила!...{S} Боже, колико сам сањала, с Мерсијом, о дану кад ћу на главу м |
| премлатио, тешко мени?“ Невероватно је, колико се може мислити за један кратак тренутак! „Не, н |
| оје јунаштво...</p> <p>Драга госпођице, колико је лепо у Бејлербеју пред вече.{S} На обали небр |
| зервом.{S} Само кад је познаду.{S} Али, колико је њих што је познају?{S} Њена дела не иду ван њ |
| кад ју је изгубио, он види да је воли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се учини да ј |
| проговорим, не толико што га се бојим, колико што ме од њега срамота.{S} У нас, пред оцем не п |
| о пера зовући га у загрљај...</p> <p>О, колико је интиман и свет овај тренутак, овај кратак чин |
| и чим се трже — он, опет леп, опет мио, колико га воли!{S} Затвори очи, види му покрете, чује м |
| Душо Емир, ја ти се нећу удавати; јер, колико је год љубави на свету, све је код тебе, ништа н |
| али мало успомена.{S} Ово сад љубав је: колико успомена, колико радости,“ мисли тетка и уздише. |
| земља, где новац?!{S} Из рачуна видех: колико ми потрошио муж у Европи, трипут више ја у Стамб |
| Сад је дошао овај други-..{S} Алла'!{S} Колико сам несрећна! „<foreign xml:lang="en">No thought |
| на, моја другарица за толико година!{S} Колико смо се наразговарале!{S} Каквих смо се књига нач |
| тварају очи.{S} Колико неискрености!{S} Колико лажнога морала.{S} Која од њих не жели ово?</p> |
| тка Ариф-тејзе, нежно им виче: „Ууу!{S} Колико соба мирише!...{S} А како и не би, кад је у њој: |
| мање да остави на џамије и текије...{S} Колико је пута рекла : „Кад отидемо у Цариград, ми ћемо |
| слатка моја Емир!...{S} У туђини...{S} Колико ли је боловала?...{S} Ко ју је обилазно?...{S} К |
| вају, нек сањају чаробни сан Истока.{S} Колико ми пута дође да прокунем онога који ме је пробуд |
| кад опазе додир лица, затварају очи.{S} Колико неискрености!{S} Колико лажнога морала.{S} Која |
| м била пала, потпуно изгубила свест.{S} Колико сам тамо лежала, не знам; тек, кад се расвестих, |
| к пуна чаршија.{S} А <hi>Донме</hi>?{S} Колико сам пута зажалила што нисам Донме, Бог нек ми оп |
| 0_N94" />, како каже Ђулренги.</p> <p>— Колико си тврда! узвикну Ариф-ханум.</p> <p>— Што сам ј |
| {S} Деца! викну увређено Ариф.</p> <p>— Колико има како јој се кћи испросила? брзо рече Сафет.< |
| е да турске жене не могу бити срећне?!“ Колико је она, Азијатка, срећна, њој се чини да толико |
| Боже, Боже, колико нам је вера лепа, а колико су је наружили неразумни!</p> <p>Пишем ти францу |
| учини да ме воли, па сам срећна, али за колико?...</p> <p>Јуни.</p> <p>Снила сам да је Мерсије |
| рисавог писма није ме толико изненадила колико ме је забринула.{S} Није ме изненадила с тога шт |
| теље, да бежи.</p> <p>Она ју је научила колико треба да воли своју земљу, да у њено мртво тело |
| “, каже она и смеје се. „Баш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако си украла ханумино белило,“ |
| кнувши: „Гле Азијаде!{S} Она је Туркиња колико смо ми Францускиње.“ С њеног стола за писање Фах |
| , у лову!“ Упамтила је теткине речи, па колико пута помисли на течу, толико пута јој дође на па |
| Шта сам данас видела.{S} Ми немамо духа колико оне, а оне немају душе колико ми.{S} Мени је јут |
| ли, намењујући на њих, а после их стеже колико може.</p> <p>— Који те заболе највише, кјучук-ха |
| око ње, да скупи љубав уједно, па није колико моја...“ После се мало разгали: „Ја сам јој први |
| д је пробала, она је могла да је стегне колико хоће, после јој се учинило да нема леве руке, па |
| дисањем.{S} Она хтеде да виче, да викне колико може, из свега гласа, па не даде <pb n="84" /> ј |
| мамо духа колико оне, а оне немају душе колико ми.{S} Мени је јутрос позлило, једна укућанка је |
| мужа, да му се никад не вратим...{S} И колико је крив, и не хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бо |
| због чега је човек <hi>човек</hi>.“ Али колико бола од неког времена, како од госпођине деце по |
| може бити, нечитана, нико неће дознати колико је патила у слободи једна ослобођена робиња, нем |
| ђе да на сва уста грдим, или да закукам колико могу, ја узмем абдест: прострем серџаде, па клањ |
| кад ми се чини да ћу је изгубити, видим колико је волим.{S} У целој кући је она: куд год поглед |
| а не ваља, ја бих се измерила, да видим колико ока имам.{S} Тако моје тело: лице ми се зарумене |
| м.{S} Или, несрећа је начинила да видим колико га волим.{S} Ја сам мислила да сам га изгубила.. |
| етки и загледа јој се у мило лице.{S} О колико је се зажелела!{S} Откад је на путу!{S} Била је |
| децу да васпитавамо и мушку.{S} Али до колико, тешко нама!{S} До онолико док се с мајком сме к |
| и рече: — Кад га видим и није ми толико колико кад говорим о њему...{S} Да говоримо нешто друго |
| му не буде више жена?{S} Ми добро знамо колико га она воли, рече Ариф.</p> <p>— Па венчаћемо их |
| е преудаде Фатма, Ариф се промени.{S} С колико је куражи говорила и с колико енергије радила на |
| ени.{S} С колико је куражи говорила и с колико енергије радила на њеној преудаји, а сад кад она |
| фирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу колико за овна...</p> <p>Нурији грунуше сузе.</p> <p>— |
| а Нурије и Ариф рекоше:</p> <p>— О још колико!</p> <p>— Ја то не знам, и ако сам Цариграђанка. |
| а рече:</p> <p>— Још један теби.</p> <l>Колико сам уздахнула,</l> <l>Сва је гора заиграла.</l> |
| асом, јер јој се учини да умире.</p> <p>Колико пута, у болу како изгуби Џемала, призиваше смрт, |
| ..</p> <p>Истога дана пред вече.</p> <p>Колико је волела тејзе Мадам Аристид, а она, једанпут, |
| кроз срце пројури нешто као нож.</p> <p>Колико је воли, чак не да да је послушају робиње.{S} Он |
| ознајем, одговори Фатма збуњено.</p> <p>Колико је бледа, још више побледе и крадом уздахну.</p> |
| виде тејзу у невољи, окрете јој леђа. „Колико је ситна,“ говораше једном моја мајка, „чак скло |
| хаљину...{S} Не слуша је што зна ово: „колико гора висока да је, преко ње пут бива; а човек ве |
| >много</hi>, Мерсији је више од бог зна коликог причања.</p> <p>— О, Емир, кад само помислим: „ |
| а“.</p> <p>Сваки дан је изводе у шетњу, колима, а и пешке; некад је с њом нене, некад робиње.{S |
| а, данас на Јалијама, сутра на Молосу — колима.{S} Оне нижег сталежа боље пролазе, њих је увек |
| че прође пешке: принц!{S} И видех га на колима: принц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута ме је волел |
| n="251" /></p> <p>Испратише је кући на колима с Ајше-кадуном, грдећи њена оца.{S} Кадуна јој у |
| капију. „Можда није пијан.{S} Зашто на колима?{S} Да се није разболео?{S} Да га није неко прем |
| ом.{S} Уска улица, дугачка, закрчена је колима и светином: чалме се беле као висибабе, фесови с |
| лимпос-Паласу</hi>, ту да изиђе и да се колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да иду н |
| ова — западне књиге и жене ..{S} Кад се колима приближавала њиној кући, она се радовала како ни |
| у ишле на мали Кара-Бурну на затвореним колима; а једанпут су се шетале до Виле Алатини пешке.{ |
| не види!...{S} Да изиђемо па затвореним колима, у поље, не по вароши?</p> <p>— По мени, чедо, и |
| У кући затворена, па улици у затвореним колима.{S} Видим по некога кроз решетке, кроз колске пр |
| госпође: никад пешке, увек у затвореним колима...</p> <p>Само се молим Богу.{S} Бог!</p> <p>А с |
| солунско турско богатство на искићеним колима, на богатој коњској оправи, на кочијашима, на ро |
| е од вас долазила нама редовно, у вашим колима, у коњима и, опрости, — у оном вашем великом псу |
| а, по Принкипу нисам друкчије прошла до колима <pb n="179" /> или мазгом.{S} Ја сам у кући учил |
| ...{S} После дуге вожње, кочијаш отвори колска врата и рече: „Ефендија је ушао овде“.{S} Поглед |
| .{S} Видим по некога кроз решетке, кроз колске прозоре, али то није ништа.{S} Понекад ми дође д |
| као из димњака; загледа се у тај густи колутави дим, па „отвори“ разговор:</p> <p>— Како се те |
| уташе и узеше мислити шта ће.{S} Дим се колутао и испуњавао собу.{S} Најпосле Нурије прекиде ћу |
| езући, и по навици метну на главу један комад платна, који бејаше на њену ђерђефу, покри косу, |
| з прозор.{S} Виде сав залив, а небо као комад плаве свиле.{S} Кад би нешто имао крила, па да по |
| азгали, док јој не одоше очи у небо као комад плаве свиле.{S} Из очеве куће она га никад целог |
| а удају, задовољне су што се овај весео комад из турског живота, „брак из љубави", овако тужно |
| новој што тражи да турске жене баце, на комаде исеку чаршаф и пече...{S} Како се вратила с Јали |
| глави диже, исцепа писмо на најситније комадиће и даде Ђулренгији да то баци у ватру.{S} Али Ђ |
| тма и угаси свећу.</p> <p>— Не бојиш се комараца него ти жао њега, да не штуца, да се не мучи, |
| софи под белим комарником, јер царство комараца још није прошло, зује као пре, а њој је и то м |
| е, ни прекодан прашине ни у вече и ноћу комараца.{S} Сад би хануме шетале поваздан, да није пос |
| беже из баште, Емир-Фатма се завуче под комарник несвучена.{S} Никад јој није било овако.{S} Не |
| p>на хаљини.{S} Робиња се увуче под њен комарник, и утишаваше је.</p> <p>Пред саму зору, заспа; |
| оћну хаљину, сву у везу, повади игле из комарника, па се провуче, леже; робиња састави платна и |
| таше некакву кратку молитву и уђоше под комарнике, који се бељаху, али не више на месечини, нег |
| Из предсобља се шири дим од омана; кроз комарнике се виде три постеље, али девојке и не помишља |
| Фатма, као пре, леже на софи под белим комарником, јер царство комараца још није прошло, зује |
| асред софе, а за робињу код њених ногу; комарници су им били високи као шатори, а кроз танко пл |
| рене одаје с постељама под белим танким комарницима.{S} За њу је постеља намештена насред софе, |
| отле <hi>Он</hi> све да штуца.</p> <p>— Комарци! викну Фатма и угаси свећу.</p> <p>— Не бојиш с |
| hi>, и седеле су без свеће, да им не би комарци нагрдили лице и руке, и ноге, босе.{S} Из предс |
| дан врло мали мангал, за кафу и цигаре, коме овде није место, јер је топло те су сви прозори от |
| вао, него Џемал-беј, страстан источњак, коме <hi>волети</hi> и <hi>живети</hi> значи једно исто |
| не чу бабу и мајку, кад се договараху, коме да јаве?</p> <p>— Јави, госпођо снахо, и свом приј |
| не две нове идемо за њима, и питамо се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се нис |
| Он има очи... он зна писати...</p> <p>— Коме?{S} Младотурцима у Паризу? рече он с подсмехом.</p |
| векар, њена браћа, и један девер, према коме осећа сестринску љубав: с њим је одрасла, од ње је |
| е им изгорети небо, те неће имати према коме да подижу очи кад се моле Богу.{S} Фатма одлете на |
| ашјорти на главу, па простре серџадо на коме клања Емир-Фатма, стаде на њ окренута југу и умест |
| по, отерао је, нека, има хвала Богу она коме да се врати.{S} Кад је отерао пашину <pb n="264" / |
| ски насмеја и рече:</p> <p>— Или некоме коме треба да се рече „срећни ти гости“?</p> <p>Она је |
| скиње...{S} И да то своје чудно осећање коме кажем, пожелех Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Слатка Ари |
| деца би била блажена и утркивала би се коме ће она више бити друг или другарица.{S} Пуно је мл |
| , и помисли: „Какав је то одговор!{S} И коме одговара?{S} Свекрви!"</p> <p>И наједанпут, њему с |
| ободи једна ослобођена робиња, немајући коме да се потужи...{S} Осим Госпођице, нико више да се |
| SRP19120_N54" /> и поцрвене, не знајући коме треба да се радује. <pb n="49" /></p> <p>— Ариф-ха |
| и мајка, и Ђулренги...</p> <p>Босфор, о коме сам толико слушала од наших жена и читала књиге ва |
| тај свет који сам из књига познала и о коме ми је толико причала Мадмоазел и Мадам.{S} О томе |
| S} Јеси ли казао, за кога ћеш дати кћер коме пријатељу, то јест своме пријатељу, јер ни најбољи |
| с лепезама, тргоше се од тога узвика у коме су оне опазиле протест душе, и помислише: „Полудел |
| е да ћу икада више видети Солун, град у коме сам провела најлепше доба свога живота, своју рану |
| мога оца за венчање! рече она гласом у коме су се осећале сузе.</p> <p>Ариф се заустави и очај |
| овај тренутак, овај кратак чин из дуге комедије што се зове <hi>Турска Свадба</hi>!{S} Ту није |
| {S} И овде јој се једном учини, да су у комитет узете и жене не што се мислило да оне имају пра |
| дотурке; а они праве правила са женским комитетом за жене.{S} Ми ћемо за Европљане, не за хришћ |
| ски.{S} Правила, дикте, синтакса, стил, композиција, литература, како јој је све то мило!{S} Он |
| а мајка па погледа у небо.</p> <p>— Беј комши, мој сестрић је син Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Н |
| пире се дебелом палицом; а ја помислих: комшија кад би нешто умро, одмах би тамо отишле и мајка |
| г комшију, па обоје узеше абдест; после комшија, засукав рукаве, удари под грло живинче (ножем |
| себи долази.{S} Тамо још по старински: комшије хватају (у неваљалству) комшике, па кад коју ух |
| лаба женска страна.{S} Да нисмо он и ја комшије, ја бих сама... али страх ме, какав је џин, а к |
| в нос: истина велики, већи него у нашег комшије, а ја то нисам видела док други не рече.{S} Мож |
| да их видиш...{S} Ти њих познајеш, наше комшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди, али их ниси скоро ви |
| вно.{S} Била сам дете, па сам се једном комшији подсмевала што има велики нос, и звала сам га „ |
| ашиница пред сведоцима опуномоћи једног комшију, па обоје узеше абдест; после комшија, засукав |
| ашта, испраћа је мужу.{S} И једна стара комшика чуди се. „О, сваки плаче, и најтврђа срца отац, |
| рински: комшије хватају (у неваљалству) комшике, па кад коју ухвате, закују од ње капиџик или ј |
| е.{S} Њу, нову, од Ибрахим-бејове старе комшике раздвајају читава столећа, а у овоме је она с њ |
| {S} Прву, што је позајмила обоце једној комшики; другу, што је отишла у комшилук без питања; тр |
| род нам је“.{S} У нас ретко...{S} Не да комшилук.</p> <p>— У странкиња, тејзе?</p> <p>— Лудих и |
| једној комшики; другу, што је отишла у комшилук без питања; трећу...{S} Потпуно луд.</p> <p>- |
| и љубоморан!{S} Жена кад хоће да иде у комшилук, пита га: „Имам ли допуст, беј-ефенди?“ Напосл |
| ла си ми јединицу —хвала ти!“ Тад иде у комшилук, па се хвали као ниједна мајка: „Зет ми још ни |
| оде у кафану а нене и мајка похиташе у комшилук, где не престајаше весеље; слушкиње легоше, а |
| и обукоше чаршафе, па с робињом одоше у комшилук.{S} Мајке су им већ биле тамо; жена пуно, из ц |
| се очешљале и обукле, с фењерима иду у комшилук, а свака носи бошчицу — с радом!{S} Највеће не |
| биле тамо; жена пуно, из целог великог комшилука; па свирање у ут, ударање у деф, звецкање чам |
| де један капиџик, један једини од целог комшилука, па и он обрастао у исцветали јасмин. „О моја |
| Није, и неће!{S} Један капиџик од целог комшилука, па и он затворен.{S} Кад год у њ погледам, ј |
| е нема; а сад ће жене, хануме, из целог комшилука, на добродошлицу; рашчуло се да су се вратиле |
| } Влага, мирише земља и дрвеће...{S} Из комшилука се чује деф праћен зиловима, и певање једне ч |
| а да се уклони, да дођу оне, те жене из комшилука!{S} Свеједно: она ће с њим.{S} Он похита кроз |
| гостију одмах пуно, јер су јавили целом комшилуку, свим рођакама и пријатељицама.{S} Али зашто |
| у несрећу.{S} Ја чим чујем да је неко у комшилуку болестан, молим мајку да га обиђе; све мислим |
| м симите; његова мајчица куваће шербет, комшиска момчад послуживаће госте, а његова слатка Фатм |
| јер јој се учини као да је на лађи.{S} Конак је ушао далеко у море и чинио се као лађа.{S} Фат |
| ...{S} Све презадужено!{S} И сваки лепи конак на Босфору на анадолској и румелиској страни опла |
| на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај конак нам је најлепши, сута ми причала.“ И он ју је слу |
| ни" су...{S} У подне, Хасан-беј позва у конак мајку: дошли му гости; а она само метну башјорти, |
| пред Мухамеда, кад је клањала, и иде у конак, да се са синовљим гостом разговара као Фатма-Зах |
| ...{S} И како богат!{S} Лаж!{S} Има два конака, али су оба већ туђа, — жена му их презадужила.“ |
| .</p> <p>Понекад каиком што стоји испод конака једне наше познанице (њена је својина тај каик) |
| И наједанпут, као да гром удари у слеме конака њеног оца, и она замре од страха; а мало после т |
| е у море...{S} Побојав се да га неко из конака није видео, одмах узе весла и похита према малом |
| у обалу, у зидове толиких лепих кућа и конака; са њега се, као увек у ово доба, дизао влажан, |
| д је пролазно чамцем поред стричева јој конака; гледао је у башту, у прозоре, с трамваја.{S} И |
| о пута Нурије.{S} Али поред свих својих конака, он ће живети овде: „Мајка му воли са сестром," |
| ђа им имена зетових предака и помиње му конаке: два у Бејлер-беју, два у Стамболу, један на Ниш |
| с посувраћеним печима.{S} Мало, па пред конаком стадоше двоја затворена кола и из једних изиђе |
| ругарица.{S} А врата што везују харем с конаком закључана су кад год отац није код куће!{S} Ту |
| , па похита на врата што везују харем с конаком, да се разговара са синовљим гостима.{S} Кад се |
| вно је прошао Касумију и Алаџа-Имарет с конаком свога господара, а он тера и даље, да сав свет |
| изненађења или страха, већ сама полете конаку, где су слуге.{S} Један истрча пред њу, и видев |
| е бих ја провела мај на Јалијама у оном конаку с чијег сам балкона видела Њега; и да ми није Са |
| изиђе...</p> <p>А невеста?{S} Она је у конаку, да се опрости с родом.{S} У очеву селамлику, ту |
| ли беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а она одмах устаје, као млада, пребаци преко ко |
| есец био као срп, вечере су се давале у конаку људима; како је као сребрни „сахан“, или „тепсиј |
| са стрицем и ујаком.{S} Јуче су били у конаку код Хасан-беја, договарали се...{S} Дадоше ми ње |
| ни, чак и слушкиње; људи су с Џемалом у конаку, жене у харему, где је било и неколико Нуријиних |
| колико муслимана моме беју.{S} Шта су у конаку говорили, не знам; тек, кад уђе у харем, он беше |
| ознати младић и његов поздрав.</p> <p>У конаку су људи: њен отац, слуге, кочијаш, роб дилавер, |
| анкиње су их водиле Исмаил-Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а и на дивном месту крај мора.{ |
| то и не би, кад је толико богата: куће, конаци, богатство?!“ Турске жене се погуркују, и одмах, |
| д ти дође као да ми се повратише куће и конаци...</p> <p>Фатма није ништа разумела...{S} Свекрв |
| Алла’!{S} Где су толике куће, где лепи конаци, где земља, где новац?!{S} Из рачуна видех: коли |
| храни из скута.{S} После, с неном оде у коначко двориште, да види и омилује коње: мушкој послуз |
| узне очи у нарове: много родили...{S} У коначкој авлији је чесма, а у харемској шадрван: ханума |
| ласно насмејаше видевши у њој, „новој“, конзервативну турску жену, старотуркињу, а Ариф-ханум с |
| знаш наше жене.{S} А овде су све женски конзервативци и реакционари, чланови срамног режима.{S} |
| летели.{S} Чак и они фанатици, „женски конзервативци“, у овој силно нежној, страној арији <hi> |
| ранцуског, то је просто из љубави према конзерватизму, кога се тешко ослобођавају и најинтелиге |
| помислих да је синчић некога европског конзула, те се савих да га омилујем, кад он мене штапом |
| краљева и паркове?...{S} На Пласу де ла Конкорд обузело ме једно чудно осећање, осећала сам се |
| да је протеран због политике, да су му конфисковали имање „реакционари“; али овако: он убица, |
| сиротице, просте, без књиге, с иглом и концем, питају хоће ли ..{S} Па зар да се не питају фин |
| насмејала.{S} Боји се инстинктивно, као коњ бича или пас батине.{S} Нени би мило што не плаче, |
| р је тај узима као хаљине?{S} Јер, и за коња би му требало више времена.</p> <p>А кад се зави, |
| наши људи.{S} Једног дана, он узјаха на коња, а ја, одмах за њим, уђох у затворена кола...{S} З |
| оћас нешто, купићемо ти великог дрвеног коња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч, али кад дође ноћ. |
| ађима од себе, како пред старијима, као коња: како да држи главу кад се јаше, како да каса кад |
| пша је: једва чека да је узме као дечко коња или девојчица лутку.{S} Кад отера најлепшу међу на |
| е у коначко двориште, да види и омилује коње: мушкој послузи је јављено, те се <pb n="110" /> с |
| види Ибрахим-Хасан-бејова дивна кола и коње с богатом оправом, а да му опет не види харем.{S} |
| се нису сетили.{S} Једанпут растависмо коње, па један од туге пресвисну.{S} А људе, човека и ж |
| о близу Алаџа-Имарета, застаде се...{S} Коњи су нестрпљиво фркали и лупали новим потковицама, а |
| с јогуртом и воћари с поморанџама; мали коњи и магарци натоварени намирницама застајали су пред |
| у коњску оправу, а према њима се сијају коњи сасвим врани, танких ногу и мале главе, дугачких р |
| Капији: свет, трговци дућанџије и они с коњима и магарцима, и улични продавци свега и свачега, |
| олазила нама редовно, у вашим колима, у коњима и, опрости, — у оном вашем великом псу...{S} У с |
| ула лупу месара с месом на једном малом коњићу, и пиљара с поврћем на магарцу.</p> <p>Једна мла |
| гатство на искићеним колима, на богатој коњској оправи, на кочијашима, на робовима дилаверима, |
| , и још даље, далеко, позлаћују сребрну коњску оправу, а према њима се сијају коњи сасвим врани |
| S} И видех га на колима: принц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута ме је волела па ме тек онако дирал |
| те се <pb n="110" /> сва склонила, осим коњушара, али он је окренуо ханумама леђа...{S} Она је |
| /p> <p>— То је крв твоје крви.</p> <p>— Копиле!</p> <p>— Није копиле, сине:{S} Џемал и Фатма ве |
| је крви.</p> <p>— Копиле!</p> <p>— Није копиле, сине:{S} Џемал и Фатма венчани су.</p> <p>— Ја |
| рими дете; али нареди да се то „ђаурско копиле“ однесе у приземље, међу слушкиње, да га он не в |
| .</p> <p>— Зар муслиманско име ђаурском копилету?</p> <p>— То је крв твоје крви.</p> <p>— Копил |
| г бода, јер, ако јој се откине пуце или копча с антерије, она то не пришива сама, него робиње.{ |
| рављено; у Мерсије коса као поморанџина кора, у Емире као од печеног кестена љуска, и сјајна ка |
| земље и дрвећа, у шуштању траве и шуму корака...{S} Сву ноћ неће ући у кућу, остаће крај јасми |
| јку и тетку, а занет, не чу шум њихових корака: загледао се у неки предмет на столу, весео, нас |
| љан чује се шуштање траве и шум нечијих корака.{S} Она се слободи: „На капиџику је катанац“...{ |
| избегавала га.{S} Пред вече, чу његове кораке, па отрча тетки да не буде с њим сама...{S} А ка |
| та.{S} И кад јој се чини да чује грозне кораке смрти, она се стреса, због тога се тресе, од стр |
| > <p>Благо мени, ето га!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја га осећа |
| ио?..{S} Можда...{S} Кажи!{S} На сваком кораку сретнемо по заводника, а после: ми смо криве, и |
| било једно или друго, никако обоје.{S} Коран и романи, решетке и европско учење, мени се чини, |
| ти рече.{S} Заиста, да је знала само за Коран, да је свирала само у деф, зар би се бунила, зар |
| тане хоћемо ли, и ако смо знале само за Коран.{S} Ову свету књигу смем да поменем по правом име |
| снег белим муслином преко косе, — чита Коран...{S} Утрча у собу, весела, и одмах седе да одгов |
| го и поред Францускиње; нене јој тумачи Коран и говори о светости затвора; Госпођица јој чита р |
| еде у једном куту софе и сва се унесе у Коран: чита, преврће листове и непрестано се ниха.{S} Ф |
| одне, гладне и нерасположене, читале су Коран, седећи на шиљтетима с башјорти.{S} Фатма ваздан |
| >Левха</hi> на зиду, према стиховима из Корана, где је некад, како писаше Госпођици, у свакоме |
| а код суте...</p> <p>— Под стиховима из Корана.{S} Ала су за то грдиле жене Мондије-хануму, реч |
| слику у сутином салону под стиховима из Корана...</p> <p>Али, ах! тек што ово написах, тргох се |
| друштву, газећи најглавније одредбе из Корана...</p> <p>Ариф-ханум промени разговор, а та пром |
| обожности, као што би читала стихове из Корана.{S} Писано је турски.</p> <p> <hi>Песма</hi>.</p |
| ну руку на прсима, погледа у стихове из корана који вишаху над једним вратима, подиже се и, са |
| } У стакленој софи погледа у стихове из корана.{S} У својој соби омилова погледом свој пијано, |
| гледа у те очи као понекад у стихове из Корана, где види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те прос |
| ње је Он.{S} Како су светли стихови из Корана!{S} У сваком стиху ја сад видим Бога!...</p> <p> |
| у.{S} То више није роман, ни стихови из Корана, већ историја њенога сопственог срца.{S} Та жена |
| О како су свете те речи, као стихови из Корана!{S} Она би онда била с Џемалом: на улици, у кући |
| и јој.{S} Слушај, кћери, ово су речи из Корана: „Човек је брз по природи...{S} Оному који прашт |
| :id="SRP19120_C19"> <head>XIX</head> <p>Кораном прописан рок прошао је и Фатми и Џемалу, јер и |
| летку, он ништа не ради преко закона; у Корану стоји: муж је за жену одговоран.{S} Он поређује |
| ке, мајчице?{S} Ха! ха! ха! — и крупним корацима пође по соби; један крај горње усне подигао се |
| Поред ње, врло озбиљне, готово брижне, корача њена сестра, у љубичастој свиленој европској хаљ |
| , без ваздуха, чини ти се и без живота, корачају, миле, ишчезавају иза оградних зидова, иза вис |
| положим главу за Француску као Шарлота Кордеј и Мадам Ролан и толике друге Францускиње...{S} И |
| очи.{S} Они су јој, наравно, веровали и корели је што је урадила као дете: да се посече кад сеч |
| ћ се поврати, покаја.{S} Зашто да се не користи мужевљим правом?{S} Зашто да му отидне <hi>тако |
| имао сам много трошка, због болести.“ И користи се једном тачком у верској им одредби.{S} Узе џ |
| пас; некад, где је расло цвеће, изникне коров.</p> <p>— Ааа!{S} Одкуд ће коров куд је пало семе |
| зникне коров.</p> <p>— Ааа!{S} Одкуд ће коров куд је пало семе од цвећа? рече Ибрахим-Хасан-беј |
| че Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>— Откуд ће коров куд је пало семе од цвећа? понови Сафет мужевље р |
| ривши кроз то гробље, саплетали су се у коров, спотицали се о оборене споменике покривене висок |
| > <p>— Не, децо, не претвара се цвеће у коров, па баш да је неко време у њему било.{S} А наша Ф |
| гробља с попадалим камењем, обраслим у коров.{S} Џемал-беј застаде пред једном кафаном под вед |
| изишле на брдо и пошле оним, обраслим у коров, гробљем, одакле обично гледају Солун, једну слик |
| стим дудовима, и одмах гробље зарасло у коров.{S} Кад се попе на највиши врх града, што личи на |
| да је омилује ветрић, који се дизао из корова по гробовима с обореним гробовским камењем.</p> |
| ратне црвене куће, саме на ледини пуној корова, покривене плавим солунским небом; уђоше унутра. |
| атмине собе: ниско не могоше сести због корсета; у дну софе спустише се робиње поред слушкиња д |
| .{S} Свих шест у бело, Цариграђанке без корсета у новомодним реформама; свих шест забрадиле су |
| проси милост од Господа, као просјакиња кору хлеба од богаташа, па зажмури, нихајући се као дер |
| и рукопис, у карактеристична дугуљаста, коса слова симпатичне Францускиње.{S} У другу лепу шаре |
| : очи му се закрвавиле, па се склапају, коса се разбарушила, пала по челу, фес се затурио, доти |
| панталоне и капут замени антеријом.{S} Коса му црна као гар, антерија бела као снег; без појас |
| а Елиза за Фатмину свадбу.{S} Њена седа коса, тих дана мивена, била је просто <pb n="257" /> ср |
| громне, и страшне, њој се каткад дизала коса па глави.{S} И овде јој се једном учини, да су у к |
| } Бистре му очи замућене, лепо очешљана коса разбарушена, каљав...{S} Син ми је био весео...{S} |
| а, а дугачка, <pb n="285" /> тешка њена коса сија се као злато и пада у бичевима по мокром стол |
| : „Гле, пријатељу, променио си се: црна коса побелела, бели зуби поцрнели, глатко лице набрало |
| вуче се за њом... дугачка; а црна густа коса уоквирила јој као смрт бледо лице.{S} За неколико |
| како вичу побуњени.</p> <p>Њему се диже коса на глави; он изусти:</p> <p>— Алла’?!</p> <p>— Ја |
| ) као црном бојом направљено; у Мерсије коса као поморанџина кора, у Емире као од печеног кесте |
| p> <hi>Ариф-Алије</hi>.</p> <p>Фатми се коса на глави диже, исцепа писмо на најситније комадиће |
| s demi-Vierges</foreign>: омирисана јој коса, ижљубљене руке, пољубљена уста...{S} И сети се ро |
| вуј.</note> <note xml:id="SRP19120_N44">Коса: узми ме - бежи!</note> <note xml:id="SRP19120_N45 |
| затекао, гдегде смешном, раскопчане, с косама по јастуцима.{S} Ариф је прошаптала најтишим шап |
| а лицу, у носу је голица мирис с његове косе и хаљина, а тај мирис њој није познат, јер није ни |
| аше му на сусрет, девојчица, плаве дуге косе, у белој антеријици, скакуташе око њега, и тапшући |
| ова и утире очи белим муслином са своје косе.{S} Њу, нову, од Ибрахим-бејове старе комшике разд |
| а, узимаше крајеве с њене дугачке тешке косе, па их меташе себи на лице и тепаше им.{S} Свекрва |
| и, раздрљена, с чуперцима јако каносане косе.{S} Била је легла.{S} Утрча у собу где јој лежаше |
| уби ту слику.{S} Узе киту цвећа из њене косе, измириса је — њу мирише.{S} Баци поглед па разређ |
| је леп човек, лепих плавих очију а црне косе, те је Фатму подсећао на њеног Џемала.</p> <p>— Ви |
| ње, а бичеви њене необично дугачке црне косе шибаху је по скоро нагом телу.{S} Трчи ханумама ко |
| том часу обе би пристале и на одсецање косе и на смрт и на зближење и на пад...{S} Јер оне про |
| нцуских романа:{S} Грацијелино одсецање косе, Аталин погреб, и плакале су.{S} Најпосле су, у фр |
| облачи, кити; у вече јој узима цвеће из косе, па га затвара у једну ваздан кићену кутију, где с |
| згорех за тобом“.{S} Пошаљи му прамичак косе, и одмах везуј бошче.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал |
| мешта тел, час подиже какав пали прамен косе с њенога лепог чела.</p> <p>Послуживање ратлокумом |
| о.{S} Ариф скиде чаршаф и пече, а преко косе пребаци Нуријин башјорти, и оде у собу младенцима. |
| одмах устаје, као млада, пребаци преко косе танки башјорти, с којим је малочас изишла пред Мух |
| ружичасто јелдрме и пребацила јој преко косе бели башјорти; а она, наслоњена на ограду, гледаше |
| е, само у антеријама с башјортиом преко косе; направише гостима темена, па се повукоше у један |
| бело, са као снег белим муслином преко косе, — чита Коран...{S} Утрча у собу, весела, и одмах |
| ије без јелдрма, с белим муслином преко косе, обучена.{S} Сафет слете низ степенице, да дочека |
| м отворена лица, с белим муслином преко косе, па пуше и гледају у Босфор, у воду, или погледима |
| е она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, ха |
| } Знаш, Мерсије, како смо волеле кад се коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам |
| киња с белим јашмаком на црној кудравој коси.{S} Пошто је помогла гостима да скину мокре горње |
| аштање, љубљење по челу, по расплетеној коси, мирисање, стезање, тапкање и благосиљање.{S} Најп |
| стајала јој је врло лепо према сребрној коси и напудрованом лицу.{S} Једну кутију пудера она им |
| /p> <p>Па оде њему и узе га миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, ћути: миран је како |
| но место на лицу, на рукама, на грлу, у коси, не остаде јој непољубљено, и она се збуни и више |
| и оно што јој се чини најгоре.{S} Она, космополит, са странкињама је дотле добро, док јој оне |
| и Солун, као и Цариград, варош не само космополита већ и полиглота.{S} Једнога дана Ариф-тејзи |
| ује јој косу и говори: „О, моја свилена косо, ја сам те чешљала и неговала!“ После јој миловаше |
| виде једнога Грка с љубавним писмима и косом своје веренице.{S} Мали, ситан, црн, он вади из к |
| поста и на Бајрам.</p> <p>Оне с кратком косом око Касумије и оне лепе <pb n="153" /> девојке шт |
| оне га и сад дочекаше само с покривеном косом, Нурије, заборављајући правила њихових друштвених |
| рече тихо.</p> <p>Пашиница, с исеченом косом као мушкарац, у белој памучној антерији, наваљена |
| рији је, и с кратко подсеченом сребрном косом.{S} Осим те старице, све у собу одоше с ципелама. |
| а.{S} Те Енглескиње биле су у путничким костимима са шеширима, неке у капама, са штаповима (уне |
| е очи и врат, и једна вита Енглескиња у костиму, с плетеном белом капом и плавичастим дугачким |
| да ме спремате за свадбу моју и његову: косу да ми наместите као европској невести, и да ми на |
| а одреши појас и расплете <pb n="26" /> косу; учини јој се да почиње нешто важно, да отвара нек |
| изгледали много млађи јер су обојили — косу и бркове; трећи, човек испод четрдесет година, био |
| д ње далеко, ухватив се обема рукама за косу накострешену од страха.</p> <p>Никога није било у |
| њену месту окрете леђа; и ухвати се за косу не пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к њему и поче неж |
| ка...{S} За дететом сам ридала и чупала косу као простакуша.{S} Он, дирнут мојим јадом, обећа д |
| у, да ће закуцати и ући, ја сам покрила косу у памети.{S} То је тако једна навика, да кад случа |
| !{S} Зар ти мислиш да си сукњом покрила косу?{S} Покрила си лице, као Арнаутка.</p> <p>— Јесте, |
| ети као Грацијела; само кад бих одсекла косу...{S} Али, у нас то не значи што <pb n="284" /></p |
| пушта га унутра, док Мерсије не покрије косу...</p> <p>Лепа девојка запламти се у лицу, а ни ре |
| ти страсно, махнито; после јој мирисаше косу, лице; и наједанпут, изненада, једним страсним, сн |
| ни Грк стрпа у недра вереничина писма и косу и из чађаве кафане, осветљене једном прљавом лампи |
| Кад ми је видело мушко и очи а камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти мислиш да си сукњом покр |
| е друго: видели су ми очи, видели су ми косу, кроз башјорти.{S} Откривену никад.{S} Малочас кад |
| цала а нити је додирнула снахи дувак ни косу, као да је била нека грешница, па да не обесвети с |
| тна, који бејаше на њену ђерђефу, покри косу, јер чу с минара „Алла екбер“, па да је не види му |
| последњу молитву, а она несвесно покри косу...{S} С оградног зида паде цреп; обе дигоше очи, — |
| еди...{S} Нађох себи забаве, подсекавши косу...{S} Где се скупљали хареми?{S} Код мене.{S} Где |
| Стара је омилова по лицу и омириса јој косу, па оде те смаче с једнога прозора фереџу и отвори |
| зарида.{S} Нене је утишава, милује јој косу и говори: „О, моја свилена косо, ја сам те чешљала |
| би „неприродно“: зар јој не види кратку косу?!{S} Она се некад прерушавала и љубила жене, али н |
| , једнако обучене, по једна има исечену косу као мушкарац, пуше једну цигару, пију из једне чаш |
| але су <hi>аврапе</hi>, то јест исечену косу, и врло су личиле на мушкарце.{S} Енглескиња испрв |
| ври, преврће кључ; од обале ми се учини котао, па се тек поче дизати пара као с кључале воде у |
| спушта као да хоће неко да поклони онај котао с водом што кључа.{S} Боже, што је то било чудно, |
| <p>Једна млада слушкиња изнесе чинију и котарицу...</p> <p>Скоро ће подне, а Џемал-беј спава.{S |
| } У понекој кући, негде у буџаку, стоји котлић с водом где се хлади ракија...{S} А турске жене, |
| све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: размилели се продавци и слушкиње, настаје спрема |
| ом отворени, те се чуо шум мора, видело котрљање звезда и месеца на његовим таласима и осећао ј |
| из мора, и кад су на таласима гледале „котрљање звезда“...{S} Двапут су ишле на мали Кара-Бурн |
| кроз коју иде вода, бели се по мраморна коцка, куд се стаје кад се узима абдест.{S} Гледа: њен |
| ажише овако реч.{S} Он није пио, али се коцкао.{S} И стриц му је био Европљанин, али је ипак на |
| > <p>У конаку су људи: њен отац, слуге, кочијаш, роб дилавер, а у харему жене: њена баба, мајка |
| није у Стамболу...{S} После дуге вожње, кочијаш отвори колска врата и рече: „Ефендија је ушао о |
| рашно неравној <pb n="16" /> калдрми, а кочијаш је затезао вођице танконогим вранцима да високо |
| мајско јутро, зауставише се кола; и док кочијаш, Арнаутин, у арнаутском оделу, затезаше вођице |
| м колима, на богатој коњској оправи, на кочијашима, на робовима дилаверима, и захорило се, наје |
| гура у њих Џемала, попе се и сам и рече кочијашу да тера.{S} Обојица су ћутали, а кола су лупал |
| и, и прекрстивши ноге, узеше од урминих коштица бројанице, и уз тихо жуберкање зачу се шапат... |
| рвенела је кад год се пред њом поменула кошуља, а није поцрвенела кад јој је кћи родила првенче |
| р: црвенела је и кад се пред њом помене кошуља.{S} А једно вече, <pb n="87" /></p> <p>њена петн |
| и опет поцрвени кад се пред њом помене кошуља.{S} Па се сети шта им је причала Ајше-ханум, њих |
| Виши?{S} То би била мотка за подупирање кошуља, умеша се робиња.</p> <p>Одавде одоше на баба-фи |
| звлачим и наслањам му уста на груди без кошуље, на срце; али се увек трзам, прибирам пре по што |
| е употребе за прстење или за дугмета на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га замене другим; да |
| с прага Фатмина мајка, онако у гаћама и кошуљи и с јапанском лепезом.</p> <p>Кад јој се кћи мил |
| ачким белим гаћама као мушко, у краткој кошуљи, раздрљена, с чуперцима јако каносане косе.{S} Б |
| зговараху се о свачему па и о свадбеној кошуљи: ова имала од бурунџука, она од венедика; потраж |
| јест: пре но што ће се закопчати, смаче кошуљу и намаза груди, грло и врат мирисом од љубичице. |
| е рамазанских ноћи раде: шију за Бајрам кошуљу, антерију, хаљину себи и својима, мужу, деци...{ |
| остављају овако неспремне, да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош“...{S} |
| ас не спремају за живот.{S} Да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош, да нав |
| {S} Емир-ханум, јагње, волиш ли свилену кошуљу?</p> <p>— Ништа не волим, одговори она хладно, а |
| себе, да се ранио, па је ишла око зида, крадом, и метала око на отвор.{S} Седела је по читаве ч |
| бих, Ариф-ханум, баш волела да се она, крадом од оца, с њим састане и поразговара, јер с Европ |
| ништа не смеде рећи, само је, са мном, крадом плакала.{S} Катанац је метао тако полако, да не |
| Али то затишје не траја дуго.{S} Она је крадом плакала сваки час, а он је то опазио, и чинио се |
| ме их гледају и погуркују се смејући се крадом; под оном смоквом седе десетину, пред њима је гр |
| <p>Колико је бледа, још више побледе и крадом уздахну.</p> <p>— Он ти се допада!{S} Ја те за њ |
| орено, разуме: стиди се, нису сами; али крадом...{S} С грозничавим нестрпљењем погледа у часовн |
| ана, биће љубоморан.{S} Она ће уздисати крадом, да он не чује, да не посумња да уздише за неким |
| што се опио?{S} У нас пију и жене, само крадом.</p> <p>— Не би било ништа, али он је у пићу мал |
| ре, подижу по крајичак завесе, једне их крадом буше и намештају око: да виде извођење невесте, |
| ловног неба.{S} На Јалијама, тога дана, крај мора, с музиком таласа о животу и вечности, гасио |
| учини јој се као хапсана.{S} Крај мора, крај отворених шалона и прозора била је месец дана.{S} |
| Нови Солун, од Алаџа-Имарета на Јалије, крај мора: да ту проведе мај.</p> <p>Послужише их цигар |
| {S} И он се увуче у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако убрзаним дисањем.{S} Она хтеде |
| : „„У ђубрету спава, царски сан сања“ : крај турских ствари она меће европске.“</p> <p>И Нурији |
| леже — сама.{S} Око подне, пробуди се: крај њене постеље беше он, нагао се, да је пољуби; она, |
| на кад је све буди: тице, цвеће, воће ; крај њена прозора смоква буди је, шушти, и час-по удари |
| а родитеља учини јој се као хапсана.{S} Крај мора, крај отворених шалона и прозора била је месе |
| е, као да хоће да се прибере где је.{S} Крај њега, с десне стране, бејаше револвер.{S} Видевши |
| вам нисам казала крај те приповетке.{S} Крај јој је овакав: „Али лончар је волео и оне црвене ц |
| ишта не чује, и да заклони светлост.{S} Крај ње седи њен лекар, болничар и мајка — њен муж, зау |
| х које воли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње стоји уплакана Мерсије с белим муслином на глав |
| <p>— Госпођо снахо, ја вам нисам казала крај те приповетке.{S} Крај јој је овакав: „Али лончар |
| младе жене и девојке, која год је имала крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је жена, и шта |
| улицом к Депоу, дошла дотле и скренула крај мора, па ту стала.{S} Оба млада човека сиђоше.{S} |
| лица, оборених очију, нему, с робињама крај себе које је хладе грдно великим лепезама.{S} Да с |
| /> у башту, наместио га под кипарисима крај гроба своје мајке и клањао пред њим по пет пута на |
| ко.{S} Оде у једну собу из дворишта, па крај отворена прозора стаде: месечина као дан — пун мес |
| скопчаним мундиром и бројаницама, заспа крај миндерлука...{S} Заспаше и још два млада беја, из |
| те молило Богу, пре но што ће лећи, кад крај њега не би била мајка или дадиља?{S} Ја не могу бе |
| умењено лице очараваше све.</p> <p>Пред крај њене веште, уметничке, топле игре дођоше оне две с |
| стужи и, гутајући сузе, приђе јој, седе крај ње и, милујући је, говораше:</p> <p>— Душо, што пл |
| црвено, на глави јој зелен калпак, седе крај свекрвиних ногу, на један велики жут ћилим, те изг |
| у, и пошто је то лепо увио, остављао је крај себе...{S} Пашиница ништа не почиње, чак и не глед |
| кла Госпођица.{S} Па су уплакане отишле крај решетке: ништа се не види, само ишарана лица и рук |
| е, људи не виде жене развијене поређане крај путање до средње капије широм отворене,<pb n="131" |
| о је занима; и дође јој да стрчи, да се крај оца и сама спреми за молитву.{S} Са шадрвана јој о |
| n="210" /> могаде, него паде, скљока се крај миндерлука као животиња...</p> <p>Како је почео пи |
| с рафа кутију с дуваном, седе на шиљте крај мангала, зави цигару, запали је, повуче два три ди |
| мазана.</p> <p>О, ја, нова!{S} И мој ће крај бити онакав као оне једне нове из Цариграда, од он |
| а...{S} Сву ноћ неће ући у кућу, остаће крај јасмина седећи, осећајући љубав...{S} Али, вечерас |
| о двориште једне обичне двоспратне куће крај мора, готово у мору, те се онима који у њој живе ч |
| од задовољства јако поцрвене, па клече крај миндерлука где јој сеђаше свекрва, и пружи јој рук |
| омилова једног великог мачка што лежаше крај њених ногу, сасвим белог, због чега га она и зове |
| у један рибарски чамац, који се љуљаше крај саме обале, па да иде према <hi>Олимпос-Паласу</hi |
| о „па макар се не удала, не видела више крај скута мужа“.</p> <p>Сваки дан је изводе у шетњу, к |
| вор грудицом земље, па одоше те чучнуше крај зида са улице, видеше свет, али не видеше Мурад-Џе |
| ће, те јој знам и почетак, и средину, и крај, и знам све њене појаве као и то, да она није овак |
| начини да жене понова полуде: довеле би крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се весе |
| да је на лађи, да путује у неки далеки крај до кога никад неће стићи.</p> <p>На софи је била М |
| је ударао <pb n="62" /> чак у последњи крај оградног зида, и плачући кидале су његове гранчице |
| ље да је савлада, она седе према сестри крај мангала, узе цигару, не пушећи је, но гутајући њен |
| путује, носи их у неки далеки непознати крај за којим чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда к |
| у румелиску, како овде кажу.{S} У башти крај Босфора, где се под црним кипарисима бели какво по |
| емирна, нигде ме место не држи: час сам крај зида, час крај кафеза, час на софи, час на баба-фи |
| из зида и прислоним око!{S} Кад седнем крај кафеза и погледам на улицу!</p> <p>Бог!</p> <p>Љуб |
| по ваздан у чаршији, да пред вече седим крај широм отворена прозора, да се загледам у очи женам |
| и крупним корацима пође по соби; један крај горње усне подигао се, те му се виде бели крупни з |
| о месеца, кад је чула.{S} Седе на један крај Фатмине постеље, и пошто јој измириса лице, наведе |
| /></p> <p>Он се осмехну, подигнув један крај горње усне; она у том осмеху не виде подсмех него |
| брат толико старији од њега, он би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе говорити мајци а добац |
| е место не држи: час сам крај зида, час крај кафеза, час на софи, час на баба-финги, и сама себ |
| оред њега мртвог чучале све у бело, час крај његовог дебла, које се непрестано пушило, час крај |
| г дебла, које се непрестано пушило, час крај врха који је ударао <pb n="62" /> чак у последњи к |
| гроб и опет се прекрсте, па тад клекну крај крста и викну да кукају, тако Нурије: после овога |
| шиница у собу, где спаваше Фатма; чучну крај њене постеље, наднесе се над њу и двапут рече:</p> |
| а!“ па јој засузише очи.{S} После чучну крај оградног зида, у јасмину, извади груду земље из је |
| ку.{S} Он је диван, а и на дивном месту крај мора.{S} И тако Емир-Фатми за читави месец дана чи |
| Што би људи и жена из те улице, из тога краја, туда прођоше.{S} И наједанпут, обе викнуше, у је |
| ма, који су се синоћ вратили из турског краја, да примају госте.{S} Ту је Мерсије.{S} Кад је ви |
| </p> <p>— Лаж, Ариф-ханум од почетка до краја.{S} Камо срећа да је знала да пијем, да сам проте |
| лица, љубљаше јој дувак с њега, узимаше крајеве с њене дугачке тешке косе, па их меташе себи на |
| ог у неком крају вароши убивеног.{S} По крајевима где Турци живе, тишина је.{S} И ако је децемб |
| А жене гурају се уз прозоре, подижу по крајичак завесе, једне их крадом буше и намештају око: |
| серџадета за шест ханума, и на њима, па крају, беху спремљени за сваку по јашмак и бројанице.{S |
| мамније играла што је игра бивала ближе крају и деф летео брже у рукама једнога старога чочека, |
| а службом по Анадолији, и по овом нашем крају, где ће нам се, свакако, како „пророци проричу", |
| млатио.{S} Сваки дан нађу неког у неком крају вароши убивеног.{S} По крајевима где Турци живе, |
| ини каква је обично ноћу у овом турском крају, на самом врху Старога Солуна, изврши се венчање. |
| ноћна, у турском граду, у чисто турском крају, само што се покаткад чује лавеж паса или стражар |
| ркве или палате, или дворове француских краљева и паркове?...{S} На Пласу де ла Конкорд обузело |
| у сваком гледам по оца...{S} Мој син је красан млад човек, доброга срца, лепо васпитан, воли св |
| ој „за инат“.{S} Та друга бејаше заиста красна, али с Османом не састави ни три месеца: једно ј |
| "58" /></p> <p>— Воли је, кћери, она је красна: за опстанак се бори боље од човека, рече стара |
| четворо деце, да има и женску децу, две красне девојчице.{S} И ако занесена, она никад не помис |
| ум, чини ово за Фатму?</p> <p>— А, беј, красно: машалла’!{S} Снага ми дршће од радости.{S} Док |
| ти, беј, дао своју кћер да није добро, красно...</p> <p>Је ли ово она жена што свекрви: „Нећу |
| сецу, те је умрло.{S} После му нарађала красну децу, и била добра и нежна мајка.{S} А као жена, |
| хита да испрати тетку.</p> <p>— Како је кратак мој бол, тејзе, и како ми је дугачка радост! реч |
| о је интиман и свет овај тренутак, овај кратак чин из дуге комедије што се зове <hi>Турска Свад |
| тно је, колико се може мислити за један кратак тренутак! „Не, није пијан...{S} Како да се опије |
| из „добре куће“, али беспосличари: овде кратили време.{S} Црни Грк стрпа у недра вереничина пис |
| атма, стаде на њ окренута југу и уместо кратке јутарње молитве, она изврши некакву дугачку: три |
| раја, има пакла.{S} Земаљске радости су кратке, пролазне, јер трају до гроба.{S} Живот нам је о |
| човека и као пријатеља, и кад му он, с кратким китастим уводом, поче говорити о пијанству њего |
| затворена, уђоше један обријан Енглез у кратким панталонама, са шеширом који му крије очи и вра |
| о бичем да подигравају, и скретао је из кратких, врло уских уличица у дугачке и страшно криве у |
| <p>— Е! учини муфтија.</p> <p>И то „е“, кратко изговорено, много му рече.{S} Предаје се Божјој |
| ропљанка.{S} У томе ми прошло девовање, кратко моје девовање: удала сам се тек што сам ушла у п |
| тоји.</p> <p>Дисала је тешко и убрзано, кратко, као да је <pb n="212" /> изишла с каквим терето |
| их испратише чак до прве капије.{S} Ово кратко ћутање зближи их више него цео дуги разговор...< |
| к и не назире оно чиме су се оне за ово кратко време сродиле, саме постале то нешто тајно и озб |
| из спа, толико лепог, а који траје тако кратко, и не снива се двапут.</p> <p>Данас је петак.{S} |
| рица, у белој памучној антерији је, и с кратко подсеченом сребрном косом.{S} Осим те старице, с |
| идући тихо, господски, бацаху погледе у кратко ошишану траву прошарану жбуновима руже и јасмина |
| g="fr">Mon Dieu!</foreign>“ Па се после кратког ћутања здравише теменима, све редом, па Ариф ви |
| од њене девете године, који су јој пре кратког времена, како је писала <pb n="276" /> Госпођиц |
| њене појаве као и то, да она није овако краткога века и да не умире на пречац. <pb n="228" /></ |
| а, у дугачким белим гаћама као мушко, у краткој кошуљи, раздрљена, с чуперцима јако каносане ко |
| дуго усред гробља, на једном прашљивом кратком путу; а хануме су отварале прозор и истицале Фа |
| ог дана поста и на Бајрам.</p> <p>Оне с кратком косом око Касумије и оне лепе <pb n="153" /> де |
| лица при помену имена пророкова и очита кратку молитву, она мирно и тихо, невесела, брижна, нас |
| Њој то би „неприродно“: зар јој не види кратку косу?!{S} Она се некад прерушавала и љубила жене |
| спремише се за спавање, очиташе некакву кратку молитву и уђоше под комарнике, који се бељаху, а |
| до само подне, да би дан био, учинио се краћи; хамами се зажеле ханума (истина млађим женама и |
| се у очи, и срце му тада силно куцаше, крв удараше у слепоочнице... „Осман-беј!{S} Може бити о |
| естајање, ишчезавање, то је синкопа.{S} Крв дошла до мозга, па се вратила не нахранивши мозак . |
| ми колена, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам и |
| ад нам је живот трулеж), из кога бризга крв, црвена и врела; а и њима није тешко радити, јер св |
| крв Џемалова и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти јој име да |
| ножем за „курбан“): шикну црвена, врела крв, запуши се и обоји зелену траву.{S} Касапин овна ра |
| ма Нурије, као да ја имам; ми смо једна крв, и ако нисмо на једном срцу лежале; ми се волимо.{S |
| раздрљених груди, одакле је ишла јасна крв, и окреташе се, као да хоће да се прибере где је.{S |
| м делу мора чинило се као да је просута крв, над којом су летели бели галеби, вичући као да су |
| ме си ме наградио!..{S} Кашаљ, покаткад крв у махрами, сталне грознице, туга, бол — смрт.</p> < |
| .{S} Ноктима је дирнута рана у којој је крв још несасирена.{S} Она је опет само жена чије је ср |
| ем.{S} Међу нама се нађе дете.{S} То је крв Џемалова и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћ |
| о име ђаурском копилету?</p> <p>— То је крв твоје крви.</p> <p>— Копиле!</p> <p>— Није копиле, |
| ма...{S} И ово црвено, то су сузе, није крв...{S} Збогом, отац, опростите ми сви!</p> <p>Кад хт |
| вом уху некаку страшну свирку. „То није крв.{S} То је нешто што ме подсећа на моја три гроба.“ |
| смела ноктима дирати рану у којој стоји крв још несасирена?“ говори јој неко на ухо, увлачећи с |
| ога дана у вече.</p> <p>Данас у махрами крв...{S} У мени се нешто прекиде кад се одвојих од Џиџ |
| зијат.{S} Европа му није могла изменити крв.{S} Ох, што одведох Фатму?</p> <p>— Па, пала им вен |
| очи у Устав, као да ће нам он изменити крв у жилама, дати нам темперамента и подобности за кул |
| радовала си се; родила си, и гледајући крв своје крви, радовала си се; гајила си, и видела кад |
| јутру, нашла ситну парчад...{S} Сва јој крв јурну у лице, и чисто јој се очи закрвавише.{S} Ох, |
| пут, Ариф се сети оне тајне.{S} Сва јој крв јурну у лице.{S} Дође јој да викне странкињама: „О, |
| у танкој, провидној хаљини црвеној као крв, или као страст, како су говориле странкиње, а биче |
| овембра.</p> <p>Данас... у махрами опет крв...</p> <p>15 новембра.</p> <p>Да ли ће се у мојој < |
| а је он диже над собом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi>човек је старији</hi> и <hi>муж је господ |
| „Станите!“ виче мислима.{S} Насешће му крв на очи, распориће првога кога сретне; јер „од радос |
| уше као црв.{S} У томе робиње викнуше: „Крв, ханум!“ па узевши младу хануму као дете, однеше је |
| тране, бејаше револвер.{S} Видевши њега крвавог, Нурије ништа не проговори, нити пусти глас изн |
| на белој свили, а уснице као два млаза крви на снегу...{S} Немојте се, молим вас, смејати, кад |
| ка.{S} Белу заставу, символ непроливања крви и свитања дана, око које су се скупљале нове, коју |
| јина је Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, с душом, својина је својих мужева.{S} Људи |
| виле, ни од памука, већ сам створење од крви и меса, што има душу.{S} Та душа сад силно пати, а |
| м.{S} У Паризу има два народа, један од крви и меса, други од камена и бронзе...{S} Ови други с |
| јом главом гледаше и стресаше се као од крви из својих шупљих груди...{S} Груди јој се учинише |
| си се; родила си, и гледајући крв своје крви, радовала си се; гајила си, и видела кад ти је дет |
| ском копилету?</p> <p>— То је крв твоје крви.</p> <p>— Копиле!</p> <p>— Није копиле, сине:{S} Џ |
| млеко због неизлажења и много изгубљене крви.{S} Окренут леђима уласку, он не виде мајку и тетк |
| ешто, само да им скрене пажњу с те игре крви и меса; а кад је једна Енглескиња, први пут дошла |
| 222" /> има пуло старога.{S} То ми је у крви, наслеђено од мојих предака.{S} Ја верујем у све у |
| оно што је с њима срођено, што им је у крви, чега ће се оне ослободити тек кад дође ред да их |
| жи и заплака.</p> <p>Запад је био као у крви, а и по једном делу мора чинило се као да је просу |
| пута, јер он, видовит, види нову струју крви и живота, и нову душу, и, стар, плаши се од те нов |
| аше да види што никад није видела: игру крви и меса.{S} Међу турским женама обученим у све на с |
| епамо, да бацамо у ватру, милом, силом, крвљу.{S} Устајте, младе жене и девојке, која год је им |
| , негде као да је посуто златом а негде крвљу, није покретало ову лађу.{S} Путује у Каиро... „А |
| једном Фатми учинише као да су обојени крвљу из њеног срца, и над тим цело целцато плаво небо. |
| ст кроз врата паде на једну постељу, на кревет с црвеним покривачем, где спаваше Фатма, покриве |
| S} Она ништа не виде, већ се поклопи на кревет Госпођичин, на њено узглавље, и силно је пожеле, |
| погледом свој пијано, своју библиотеку, кревете, слике европских градова; а кад, преко кровова, |
| адовољно, па оде жени.{S} Она лежаше на кревету покривена лаким атласким јорганом, и изгледаше |
| преко главе.{S} Стара на прстима приђе кревету, и полако диже покривач, а унука јој се пробуди |
| ј крије све лице...{S} А кад се та кола кренуше, из дворишта овога кућерка наврх Старога Солуна |
| и.{S} Она се у сасвим друкчијем друштву креће.{S} У друштву страних жена, и у друштву својих су |
| , покривене дугим ћурковима постављеним крзном, и човек би помислио да спавају, јер је више од |
| му се никад не вратим...{S} И колико је крив, и не хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га ка |
| за ово овде ни за оно у Цариграду није крив наш добри Пророк, већ људи, себични, они људи што |
| га правда, и опет га криви и правда.{S} Крива му је њина вера и обичаји, цело њино друштво уста |
| ратом с туђим човеком.{S} Зато нам није крива вера, него друштвено уређење.</p> <p>— Зар мој му |
| ом срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја сам крива, па хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет који п |
| вога зета.{S} Чинило јој се да је много крива што им није казала све још пре неколико месеца, к |
| тати : не зна...{S} Стојим, сирота, као кривац, не гледам га, а осећам да жели нешто да ми каже |
| уме). <pb n="111" /> Пролазиле су уске, криве улице Старога Солуна са шареним кућама и с високи |
| ше уз брдо...</p> <p>Пролазили су многе криве, уске сокаке, сасвим пусте; из белих кућа с кафез |
| сретнемо по заводника, а после: ми смо криве, и нема нам опроштаја...{S} Наши људи су...{S} Не |
| врло уских уличица у дугачке и страшно криве улице, пролазећи кроз метеж, кроз гомиле људи у ц |
| у криви што су жене неваљале, а жене су криве што су људи неваспитани.{S} Још док је мало, ми г |
| наведе јој многе примере такве несреће, кривећи више него икад њино друштво, уздишући за оним в |
| и увек незадовољна: чезне за мајком.{S} Криви оца, па га правда, и опет га криви и правда.{S} К |
| .{S} Криви оца, па га правда, и опет га криви и правда.{S} Крива му је њина вера и обичаји, цел |
| Свршено је.{S} Ни кога испитуј, ни кога криви.{S} А муслиманин си, па ћути и трпи. <hi>Тако је |
| очи, они вичу: „Неваљала!“.{S} Људи су криви што су жене неваљале, а жене су криве што су људи |
| на да је и нежна и сурова...</p> <p>Сву кривицу метне на своја плећа, па се погне под теретом: |
| Ашколсун, сине!{S} Не иде први који је кривљи него који је бољи.{S} А она је за тебе питала и |
| е боља од нас...{S} Не иде први који је кривљи, него који је бољи.{S} Што већа душа, то бржи оп |
| је-ханум каже: смеју ти се, и, наравно, криво јој је.{S} И после, све с њим, досадиће му се, за |
| гостима,“ рече једна робиња, а њој дође криво, и живо се окрете и опет оде на балкон.{S} Очи јо |
| овеку стотину заклетава.“ Мајци му беше криво што је брз, што се не размисли, промисли, а он се |
| на завиди Фахрије-хануми што је лепа, и криво јој је што јој је глас пријатан.{S} И чуди се, шт |
| во тешко осећање, тренутно јој нешто би криво, жао на Фатму, као да јој завиди, па скочи и рече |
| м девојком...{S} И кад позна да је мени криво, љути се: вели да су му оне што и мушки, другови. |
| ма нешто</hi>...{S} Мојој госпођи мајци криво што тако одмах, а ја волим, јер знам: ако није од |
| е диже очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{S} Шт |
| уместо да ме жали што сам болесна, њему криво што му се нисам обукла...{S} У мени се зби преокр |
| осело.{S} У хладу су, под једном старом кривом смоквом.{S} На тешкој зеленој свили, златом, Фат |
| .{S} На гроб сам му метнула велику киту кризантема: од мене и од свих мојих сестара које су га |
| сти.</p> <p>.................</p> <p>Од кризе прођоше два дана, и она сад може да мисли. „Ориен |
| а ће остати жив, ако до зоре не умре: у кризи је.{S} Мајка није ока склопила, тетка и жена удар |
| леће.{S} У четрдесетој години имала сам кризу, бол за младошћу.{S} И туговала сам што као моја |
| моралну снагу и изазвало овакву живчану кризу.{S} За две недеље три гроба!{S} О, те три миле ду |
| Ти је васпитавај; али, не као мене.{S} Криј од ње дању сунце, ноћу свећу, и она ће се осећати |
| о у Атале: ја сам нашла свога Кактаса. „Криј се од људи; а да се твоје очи не би среле с човеко |
| мо, али да не би сестри учинила на жао, кријаше.{S} Испратише је до каније, Фатма са сузама у г |
| да у очи?{S} Па као невеста прво јутро: крије очи...{S} Она се њима учини болесна. „Шта ти је, |
| ж довешће вам Осман-бејове другове..{S} Крије се од њих што није...{S} Ох, не могу даље: срамот |
| „ашколсун!“, а Мерсије се наљути.{S} Да крије од ње, сестре и другарице; и рече да и она њој од |
| ке и ове две странкиње а она то мора да крије, да се претвара, да је неискрена, и мора са свима |
| о свето, као рану на срцу.{S} Цела кућа крије, а старотурци су метнули на уста катанац, па су к |
| је муж и драги један исти човек!{S} Не крије се кад га дочекује и испраћа, не стиди се кад из |
| она не би казала?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф-тејзе.{S} У толиким модерним француским |
| целом Солуну.{S} Више и нема шта да се крије.{S} Оне три Цариграђанке похиташе Фатми, али их н |
| ред Џемала па да је не види.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису више муж и жена — смрт их је |
| вичастим дугачким густим велом који јој крије све лице...{S} А кад се та кола кренуше, из двори |
| шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато што је била болесна, да се не уплаши, да не |
| кратким панталонама, са шеширом који му крије очи и врат, и једна вита Енглескиња у костиму, с |
| p>— Није шала.{S} Ја од тебе не умем да кријем...{S} Писао ми : „<foreign xml:lang="fr">Је t'ai |
| а</hi>.</p> <p>Да се кријем, увек да се кријем, као да нисам у Солуну рођена и одрасла.{S} Овде |
| ља</hi> и <hi>лепота</hi>.</p> <p>Да се кријем, увек да се кријем, као да нисам у Солуну рођена |
| је била метнула бенђелук, зацело.{S} Да кријемо ово, иначе ће нас нове избрисати из списка.{S} |
| ње.{S} Ми налазимо да је неприродно ово кријење жена од људи.{S} Жене, несвесне свога положаја |
| ослобођење харема, за развијаше, ти се кријеш од људи...{S} Немој од мене...{S} Није грехота: |
| е га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје, пушке, ножеве, јатагане.{S} Кад изиђе у д |
| дају се; хоће да ослушну, па се трзају: крију нешто од ње ..{S} Вече прошло увелике, а оне сад |
| ене шалоне.{S} Шта ће сад овде?{S} Кога крију?{S} Па се сети оградног зида: никад више да је не |
| Сви су говорили француски, по навици да крију и кад немају од кога.{S} Џемал-беј слуша жене поб |
| је ућуткује нада, једна тајна коју све крију на дну душе.</p> <p>Да хоће да се удаје за час се |
| ада једним скоком дође до кафеза што је крију од њене девете године, који су јој пре кратког вр |
| и одрасла.{S} Овде се турске жене мало крију, ви то знате, драга госпођице.{S} Као у Цариграду |
| и, да ти деда име да, да те деда очува, кријући од тебе и сунце и свећу.</p> <p>Истога дана у в |
| капији, слуга се спремаше да га прати, кријући се.{S} Али он се врати и седе у соби за рад, не |
| анум, Цариграђанка.{S} Људи бар пију не кријући, а жене...</p> <p>— Али, та је била просто дивн |
| та је нене забринуто; а она, непрестано кријући очи и црвенећи, рече: „Мука ми је, нене“. — „Од |
| а Солуна, иза капије, чу се један оштар крик какав пуштају турске жене за мртвачким сандуком на |
| а се зна да је у њему кадуна...{S} И чу крик, тужан, оштар, и сад јој је пробо срце: код капије |
| , култура“.</l> <l>Култура свуда својим крил’ма вије,</l> <l>Ал' до вас пута прокрчила није.</l |
| </p> <p>Фатма ником није показала рану, крила ју је као нешто свето, као рану на срцу.{S} Цела |
| немилог мужа не узме које мило дете.{S} Крила сам од тебе не због тебе, већ због деце: кад ме о |
| деце: кад ме отераш лишићеш ме њих.{S} Крила сам од себе због девојчица, да им мајка не буде и |
| p> <p>— Оној ђаурки.{S} Она је знала, а крила!</p> <p>— Волела га је.</p> <p>— Пијаницу, протер |
| другог прозора смаче ћилим и отвори оба крила; а унука се опет подиже на лакат и погледа у башт |
| е с једнога прозора фереџу и отвори оба крила.{S} Споља уђе загушљив ваздух; а Фатма се подиже |
| кога из скута храни, па као тога голуба крила, такве су њене руке.{S} Мерсије иде мало потешко, |
| дјекне каква европска арија, она добија крила и у духу лети по непознатим световима, заносећи с |
| , виде да је бео; једра су му личила на крила каквога огромнога лабуда. „<foreign xml:lang="en" |
| леда јој, он први, што је толико година крила: главу, лице.{S} Он дршће од љубави, она од страх |
| } Она помисли да ће је беј убити што је крила и побеже из собе.{S} А плаховити Ибрахим-беј викн |
| ра је чула од Арифе где јој је унука, и крила је од свакога, чак и од снаха, и од синова, своје |
| ед матер и бабу, црвенела би од стида и крила очи.{S} Весела девојчица промени се, уозбиљи се, |
| не разочара кад га воли.{S} Доцније сам крила да му не би отишла с <hi>мераком</hi><ref target= |
| као Арнаутка!</p> <p>— Па кад ја нисам крила лице?{S} Пече... <foreign xml:lang="fr">Mon dieu! |
| } Све су летеле, као да им је страх дао крила да јој помогну. „Доктор!“ викну она онако страшно |
| комад плаве свиле.{S} Кад би нешто имао крила, па да полети, да га под небом види!{S} Али и тад |
| осећа и сувише срећан, он се сети њених крила, па му кроз срце пројури нешто као нож.</p> <p>Ко |
| } Дотакла се лептира, а с његових лепих крила опао прах...{S} И као да се љути на онога кога је |
| е да је срећа станац камен, други да је крилата жена.{S} И Џемал је замишља као крилату жену, т |
| крилата жена.{S} И Џемал је замишља као крилату жену, те кад је најзадовољнији, кад се осећа и |
| е из романа поједина места и, црвенећи, криле лице на грудима једна другој.{S} И шта је то што |
| те, узео па је истерао из наше куће!{S} Крили од мене, а ја ипак дознадох, па умало не умрех.{S |
| у, с бошчицом: иду у хамам...{S} Као на крилима оде кући.{S} У авлији се играху двоје млађе бра |
| и, расвести и скочи, пређе башту као па крилима...{S} За њом полете груда земље...{S} Уз једну |
| а тако тужно.{S} Гугутке су залепршале крилима око отворених прозора и чуло се тихо и нежно: „ |
| јој сад личаше на орла што у лету сече крилима море, а доцније на ласту...{S} Она уздахну, и х |
| а прозору, к светлости, врати се, удари крилима о зид, па у један кут одаје, па у други, и изле |
| аје обуче једанпут, и њено пече, што је крило њено девојачко лице, јер женом га је метнула једа |
| у кључ у море бацили...{S} Али и ако се крило, ипак се нешто чуло, од младића, Џемал-бејових он |
| ас-по удари граном о отворено прозорско крило...</p> <p>Кад је требала да устане, она савладана |
| е су „падале у севдах“ и једна другој у крило бацале запаљену <pb n="157" /> цигару, и сипале в |
| колике средовечне бацаху једна другој у крило запаљене цигаре, а после се прскаху водом...{S} Г |
| , Замбак, то јест смарагд, рубин, ружа, крин: да њини мужеви драго камење употребе за прстење и |
| лику.{S} Мерсије, мирна, сва у бело као крин, лежи наузнак под црвеним атласким јорганом, гледа |
| грала пуне две ноћи, час сва у бело као крин, час сва у црвено као каранфил. „Каранфил!“ захори |
| изена јабука ; у обе грло као неоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало у лево, младеж као |
| нглескињу: „...{S}Као да је створена од кринова и руже, у погледу боје; као да је створена од в |
| ора, с бубњем и песмом, певају:</p> <l> Кристал прозори отвориће се,</l> <l> И нама бакшиш пруж |
| по европски, и кад би к нама ушао... не крите лице!... и к нама ушао Мурад-Џемал-беј, по европс |
| имала какву своју тајну, нисам је умела крити ниједан дан.{S} А тајну овога младог лепог човека |
| човека и ове младе лепе жене умела бих крити сто година.</p> <p>— Сестро, нисам знала да си ти |
| ижевности.{S} Који је год икада од кога критичара био изгрђен, он њега овде изгрди...{S} Уз пић |
| е јавно, нарочито што му је одговорила, криће од свакога на свету, чак и од Ариф-тејзе. „Мерсиј |
| да се одмори...{S} Човек, те се од њега крише и сестре му од стрица: све имају љубоморне мужеве |
| нама затворене прозоре и шарају капљама кров.{S} Овог лета овде станује Ариф-ханум.</p> <p>Ариф |
| голом дрвећу скупљају се чавке; по који кров зацрни се као да је покривен црном чохом...{S} Пре |
| ћом и олеандре, који су надвисили кућни кров.{S} Ишле су једна за другом, најстарија, на млађа, |
| ћено друштво.{S} Отац, ви зидате кућу с крова.{S} Ви приносите браду к пламену.{S} У мутну реку |
| ариз!{S} О, кад сам погледала у шуму од кровова и торњева!{S} Била сам се сва најежила, и осећа |
| , слике европских градова; а кад, преко кровова, црвених између зеленила, виде бео залив, трену |
| ко је никад неће заборавити...{S} Преко кровова, гледале су море...{S} Одатле, са залива, с њег |
| ћи у залив преко белих минара и црвених кровова.{S} Кола су стајала дуго усред гробља, на једно |
| ла на терасу и бацила очи преко црвених кровова, мимо бела минара и црне кипарисе, бацила их на |
| ебо, бела минара, црне кипарисе, црвене кровове што се једном Фатми учинише као да су обојени к |
| пао ни први снег.{S} У ову зору обелеше кровови и улице.{S} Својим кућама вратили су се и после |
| расу.{S} С терасе се виде минара, кућни кровови, смокве, одеандри, залив, и мало неба.{S} Сиђош |
| >!“<ref target="#SRP19120_N112" />, јер кровови се беле; над њима, онамо по један црни кипарис, |
| жну земљу покрива жуто, мртво лишће; по крововима, с којих се цеди вода, и по сасвим голом дрве |
| и она, по закону, има право да седи под кровом бившег мужа још три месеца и десет дана: да би с |
| је њена рука!“... у кипарису над вашим кровом, у смокви с гранама преко тејзиног зида, у твом |
| т.</p> <p>Ја мислим да ћемо до недеље , кроз неколико дана, на пут, јер ја сам се већ опоравила |
| } Енглескиња га васпитавала.{S} Кад га, кроз кафез, видеше две његове рођаке и једна сестра од |
| ем!?</p> <p>— Можеш.. њеним родитељима, кроз капиџик... <pb n="142" /></p> <p>— Као милосник с |
| кафезе...{S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз њих гледају њене очи!“ Па праг од ваше капије.. „Н |
| олима.{S} Видим по некога кроз решетке, кроз колске прозоре, али то није ништа.{S} Понекад ми д |
| дивљом ружом, много исцветалом, хануме, кроз гвоздену ограду, сасвим европску, опазише једну де |
| тамо сута, па ће проговорити.{S} Јуче, кроз кафез видех Али-агу: стар, има сто година, болеста |
| ашно криве улице, пролазећи кроз метеж, кроз гомиле људи у црвеним фесовима и зеленим и белим т |
| ту званом овде „пијаса“, или у чаршији, кроз редове људи, пролазиле као кроз махниту хордију, и |
| је цеви.{S} Под сваком цеви, или лулом, кроз коју иде вода, бели се по мраморна коцка, куд се с |
| о: видели су ми очи, видели су ми косу, кроз башјорти.{S} Откривену никад.{S} Малочас кад сам г |
| ењи ветар звижди, уноси, с маха на мах, кроз један отворен прозор по који мртав лист, жут као њ |
| ње чак до прве капије, и одгледавши их, кроз свитање, за једним старим Турчином што ношаше пред |
| Ето га! узвикне Фатма радосно и скочи: кроз отшкринута врата гледа га целом душом а не пушта г |
| а затворена катанцем, изнутра мандалом: кроз њих ће у живот, па гледа да на њој није ништа веза |
| са смокве оде на зид и скочи као јелен: кроз мртву ноћну тишину одјекну тупо његов скок...</p> |
| .{S} Из предсобља се шири дим од омана; кроз комарнике се виде три постеље, али девојке и не по |
| S} Како су нам веселе густе решетке!{S} Кроз њих гледам Њега.{S} Како нам је радосна висока огр |
| и левом руком десну руку, пољуби је.{S} Кроз жене забруја нешто као звоно.{S} То су њини гласов |
| ле? упита њена мајка зачуђено.</p> <p>— Кроз тејзине кафезе.</p> <p>— Отац те не би њему дао, и |
| марници су им били високи као шатори, а кроз танко платно лепо се виделе чисте постеље са шарен |
| иџику је катанац“...{S} Месец просијава кроз гране, и мало па се изгуби у каквом сивом или снеж |
| му име, које му је она дала, виђала га кроз кафез и кроз пробушен оградни зид, премирала од че |
| е Нурије-ханумин сестрић... и видела га кроз кафез.</p> <p>— Допао јој се, Ариф-ханум?</p> <p>— |
| евиђено, ха! ха! ха!...{S} Видела си га кроз кафез?...</p> <p>— Прво с беј-аџова балкона, па кр |
| у затвореним колима.{S} Видим по некога кроз решетке, кроз колске прозоре, али то није ништа.{S |
| , немирна: устане, приђе прозору, гледа кроз разређене <pb n="160" /> шалоне — нигде никога.{S} |
| пружа своју руку.{S} Она још не погледа кроз одшкринуте шалоне, не сети се да погледа, јер за њ |
| но, и жао.</p> <p>Пред вече, она угледа кроз прозор Ариф-тејзу: смакла с главе чаршаф и скинула |
| о читаве часове у нениној соби, гледала кроз кафез: свет, али нема њега. „Да није на путу?{S} Д |
| широким кругом; слика Солуна се видела кроз врло танку маглу, а Олимп је личио па један велики |
| — ја сам тужна!...{S} Кад су ишла кола кроз париске улице, мене је страх било од те лепоте, па |
| у, коју је добила од свекрве, па отишла кроз капиџик са својим мужем да нени и родитељима чести |
| д ја нисам била код куће, девојка дошла кроз капиџик, развијена, као обично: тражила мене; он ј |
| } Она одмах дође, али је дршћући прошла кроз кућу свога зета.{S} Чинило јој се да је много крив |
| иње и црнчиће с цвећем, воћем и халвама кроз шпалир дивно обучених жена, улазе у кућу, где их ј |
| зна, побунила се — ћутањем!...{S} Фатма кроз прозор откиде један багремов лист, да га однесе те |
| смелост бити муслиманка и ићи развијена кроз град где има муслимана као што је мој отац?{S} На |
| рекорева, и никад јој не верује.{S} Она кроз кафез погледа у голуба, он мисли у човека...{S} Ма |
| .</p> <p>— Прво с беј-аџова балкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у башти.</p> <p>— Чијој? <p |
| во с беј-аџова балкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у башти.</p> <p>— Чијој? <pb n="97" /></ |
| S} Свеједно: она ће с њим.{S} Он похита кроз једна вратаоца, она пође за њим, па се сети теткин |
| пела, обување папуча.{S} Он опет похита кроз она вратаоца, а њој се смрче: дошле оне три младе |
| } Нурије само ћути, уозбиљила се; а кад кроз прозор спази Арифу, она похита пред њу и у предсоб |
| јете...{S} Врућина.</p> <p>Па их поведе кроз своју уредну кућу, проведе кроз једну велику собу |
| а.</p> <p>Ариф, с оне три нове, проведе кроз лавиринт што се зове Ибрахим-Хасан-бејов харем Мад |
| поведе кроз своју уредну кућу, проведе кроз једну велику собу с турским намештајем а с европск |
| а је данас у зеленој антерији.{S} Прође кроз предсобље и оде у сутину собу за рад; не улази код |
| у туђинима.{S} Фатма не седе, већ прође кроз предсобље бацајући погледе у широм отворене одаје |
| ноћас пала плаха киша.{S} Пролазила је кроз метеж главне дугачке улице на Јалијама, и зашла је |
| /> Госпођици, били толико мили, јер је кроз њих гледала Џемала, и добивши натприродну снагу, с |
| чи у црвену столисту ружу што провирује кроз сиве гране оне старе смокве.{S} Уморна, лежећи нау |
| Ми ћемо поћи за некога кога смо виделе кроз решетке, виделе га први пут уочи венчања.</p> <p>— |
| решетке су врло густе.{S} Па су прошле кроз предсобље и погледале у софу: мајке им седе с пода |
| пијама које су се помало отварале да се кроз њих појави каква рука са зембилом и новцима.{S} На |
| у се пас... „Гости!“...{S} И мало па се кроз авлију чу говор и оно стереотипно „има ли кога.“ „ |
| што је „човекова душа помрчина“, те се кроз ту помрчину чак и не назире оно чиме су се оне за |
| младе жене, дошле због тебе, па што се кроз прсте гледало невести, то се замера жени.</p> <p>— |
| њим, па се сети теткиних речи: „Што се кроз прсте гледало невести, замериће се жени“, и врати |
| у један кут одаје, па у други, и излете кроз прозор, паде на смокву пред кућом.{S} На смокви је |
| ло заволех.{S} Сваки час ми дотрчкаваше кроз капиџик, па наједанпут нема је.{S} Чух да је болес |
| ља.{S} Звезде дрхте.{S} Она с њим иђаше кроз Тефтердарову Башту.{S} Одоше до једне двоспратне ц |
| Аман, мртав!“...{S} Младога беја понеше кроз двориште четири човека: кафеџија с берберином и дв |
| ираше на двоје, на троје, на четворо, и кроз те раздеротине, по целом небу, покуљаваше пламен с |
| глави, узеше клањати вечерњу молитву, и кроз мртву тишину, с времена на време, чуло се јасно из |
| снице.</p> <p>Она се загледа у Арифу, и кроз главу јој сину једна мисао, врло лепа, и она се за |
| му је она дала, виђала га кроз кафез и кроз пробушен оградни зид, премирала од чежње за њим, с |
| се смејати с неизказаним задовољством и кроз смех говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милује |
| иф-ханум.</p> <p>Ариф своје госте опази кроз прозор и похита пред њих као девојчица: беше радос |
| а кад сам год чула детињи глас, увек ми кроз срце прошло нешто као нож, па сам зајаукала.{S} Ни |
| S} За девојке опет боље: могу га видети кроз кафез, у пролазу, на слици; али за људе: они нас у |
| угачке и страшно криве улице, пролазећи кроз метеж, кроз гомиле људи у црвеним фесовима и зелен |
| а ће она доћи <pb n="283" /> споља, ући кроз уши у њену свест.{S} Али не, више ништа нема споља |
| какав је мој“.{S} А та душа, гледајући кроз кафез мене, мисли: „Ето, срећна!{S} Јер где би јој |
| младожењи челенку".{S} Ове просте речи кроз мене прођоше као нека струја...{S} Стајала сам као |
| е је <hi>он</hi>?“ прошапта па баци очи кроз прозор.{S} Виде сав залив, а небо као комад плаве |
| и тихо изиђе из своје собе.{S} Прошавши кроз предсобље, без шума, она се заустави код изласка и |
| плочама...{S} Али они су ишли, ударивши кроз то гробље, саплетали су се у коров, спотицали се о |
| , окрене се Мерсији, а она, видевши јој кроз густи вео само облик лица, погурне је лактом..</p> |
| етлим пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз варош пуну живих душа, него кроз гробље.{S} Кад на |
| че.</p> <p>Очи ми се засењују, а ја као кроз маглу видим гробље с отвореним гробовима за <hi>но |
| аршији, кроз редове људи, пролазиле као кроз махниту хордију, и што су из шетње донеле успомене |
| дала би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез, не као кроз зид.{S} О слатка Мадмоазел Дарн |
| у очи, целог, не као кроз кафез, не као кроз зид.{S} О слатка Мадмоазел Дарно!{S} Пољубила би ј |
| водим кроз варош пуну живих душа, него кроз гробље.{S} Кад нас сретне какав дервиш, склања нам |
| пошло се уз брдо, уз велико брдо, ишло кроз Стари Солун, начичкан трошним зградама са софама и |
| ште: нисмо га виделе.{S} Али га видесмо кроз кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан га видим; свак |
| рисане зумбулом, јасмином, мошусом, што кроз дим од дувана гледаху у њу, младу и лепу, с пуно с |
| . „Да, теби је до шале; није ти жао што кроз два дана идем.{S}- Мерсије се растужи, и седе до њ |
| наљутила, него је сву ижљубила: и опет кроз Солун иде озбиљио, стидљиво, и опет поцрвени кад с |
| ереџа и ћилима као уз Рамазан; светлост кроз врата паде на једну постељу, на кревет с црвеним п |
| е срећан, он се сети њених крила, па му кроз срце пројури нешто као нож.</p> <p>Колико је воли, |
| >Тужна сам ти, сестро, невесела:</l> <l>Кроз густи сам кафез погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, п |
| и жена остане бош.</p> <p>Џемал се, као кроза сан, сети кад од његова стрица тражише овако реч. |
| да: све су само у хаљинама, разне боје, кроја и укуса, с драгим камењем као да су га купиле у С |
| рсије.{S} Све потрчаше око ње с хладним крпама, с врућим цреповима, са сирћетом и етром; а Мерс |
| но трљајући Фатму и мењајући јој хладне крпе; а девојче трчи као без душе да послуша матер, са |
| јдучком травом, она пружи руку, с белом крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он то учини обично, чин |
| и биле су разголићене, јер су јој дигли крпу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад се усправи, р |
| цреп, уплашена, дршћући, не умеде наћи крпу, те га зави у један свој везен јаглук, и метну га |
| ашено и врло нежно, па јој метну хладну крпу на главу и на срце, чије се брзо и јако лупање јас |
| об свога милога што се прекрсте, пољубе крст, запале свећу, окаде гроб и опет се прекрсте, па т |
| и опет се прекрсте, па тад клекну крај крста и викну да кукају, тако Нурије: после овога разго |
| ца и три младе Цариграђанке из највиших кругова, те она, да би ово посело свечаније изгледало, |
| а на њему сунце опкољено белим широким кругом; слика Солуна се видела кроз врло танку маглу, а |
| вог дебла куљао је дим...{S} Над њим су кружиле две вране гачући као да су осетиле леш...{S} Ки |
| поднизан бисером, с кићанком од свиле и крупна бисера; а донела јој га њена сута, те је уверена |
| </p> <p>Ништа више.{S} Ја се загледах у крупна и искривљена слова...{S} Понеко слово, право и с |
| ту; дрвеће је било као спарушено, а две крупне беле гаћасте кокоши раскрилиле се и отвориле кљу |
| рње усне подигао се, те му се виде бели крупни зуби, жиле му на челу набрекле.</p> <p>— Наша ср |
| нервозно, сав унесен у речи које писаше крупним енглеским словима.</p> <p>Драги мој Чарлсе,</p> |
| мине мајке, мајчице?{S} Ха! ха! ха! — и крупним корацима пође по соби; један крај горње усне по |
| е може: не сме.{S} Ово је нешто велико, крупно.{S} Боже, кад чује Фатма!</p> <p>Најпосле уграби |
| ан-беј гласно и оштро...</p> <p>Од тога крупног мушког гласа Фатма задрхта, па побледе и саже г |
| {S} Свекрва извади „бакшиш“, много низа крупнога бисера, а водиље подигоше невести дувак...{S} |
| ћутали, а кола су лупала, тандркала по крупној, неравној калдрми и јурила према чаршији, спуст |
| ла која су зврјала, шкрипала, пуцала по крупној неравној чаршиској калдрми, и најпосле се зашло |
| лупали новим потковицама, а дилавери, у крутим огрлицама, рединготу и фесу, отварали су вратаоц |
| д црнац, <hi>дилавер</hi>, у рединготу, крутој огрлици и фесу, и отворив вратанца, окрете им ле |
| на тавану), и црни дилавер у рединготу, крутој огрлици и фесу, скочи те отвори вратаоца, па окр |
| к пламену.{S} У мутну реку ви изручите крчаг воде с бистрога извора, и река је, наравно, опет |
| ла, нисам трпела, никад нисам рекла <hi>ксмет</hi>...{S} О, ви нове турске жене!...{S} Жалост ј |
| е испросио Ђаковичанку, него Солуњанку, кћер цариградског беја што је за кћерину науку дао толи |
| {S} Кад је отерао пашину <pb n="264" /> кћер, што не би моју!{S} Трећу је отерао за бакалске ке |
| тога романа и њена: пре би пристала да кћер види мртву, него осрамоћену.{S} И сети се шта њена |
| мала.</p> <p>Он испусти чибук и погледа кћер разрогачено.</p> <p>— Ја га волим, отац.</p> <p>— |
| p>Да им је овако честитала нека што има кћер на удају, Сафет би помислила: „завиди ми".{S} Ариф |
| м довела младића; и та мајка није се на кћер наљутила, него је сву ижљубила: и опет кроз Солун |
| ој се свети и подсмева.{S} И љути се на кћер што од своје матере сакри мужевље пијанство.{S} Пр |
| бе.{S} А плаховити Ибрахим-беј викну на кћер:</p> <p>— Срам те било!{S} Боље да сам имао камен |
| овако.{S} Јер да је ово раније знао, па кћер кући довео неразведену, муж јој зацело не би „удар |
| ; али није видела оца да не заплаче кад кћер удаје, кад се с њом прашта, испраћа је мужу.{S} И |
| гнуте главе, али врло блед, отац доведе кћер до улазних врата бацајући преко <pb n="135" /> себ |
| а она се све више и више хвалила што је кћер удала за цариградског племића и богаташа.{S} Час-п |
| ук!</p> <p>То рекавши, она пљуну у лице кћер која се бејаше подигла да их моли.{S} Фатма се не |
| } А Сафет ханум пристаје уз мужа и грди кћер:</p> <p>— Камо да сам камен имала!{S} Сејала сам б |
| ажњавате се за себичност...{S} Чувај ми кћер, отац, и опрости ми!{S} И мајка нек ми опрости, и |
| и видео.{S} Распитај, сине.{S} Добио си кћер Божјом вољом, гајио је, чувао је као зеницу пуних |
| за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер удајеш као Ђаковичанку.</p> <p>— Као старинску мус |
| и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти јој име дај</hi>.{S} Ти |
| лук.{S} Јеси ли казао, за кога ћеш дати кћер коме пријатељу, то јест своме пријатељу, јер ни на |
| лепо својој пријатељици и затражих јој кћер сасвим слободно.{S} Она, честита, веровала ми.{S} |
| те било!{S} Боље да сам имао камен него кћер!{S} Од једнога побеже, други је отера.{S} Окаља ми |
| и овога детета! рече Сафет погледавши у кћер, па се трже: она се никад не заклиње у дете.</p> < |
| .“</p> <p>— Али кад просимо пријатељеву кћер за свога сина, ми треба да смо искрени.{S} Ти знаш |
| ла шта ће да каже „Грому“: да је његову кћер Осман беј отерао.</p> <p>— Само полако, лепим, душ |
| ваца, и видела је оца где пољубив мртву кћер не заплака, па се није чудила: умрла „отишла у Зел |
| : нико њу робињу; она, робиња, не своју кћер...{S} О, ви нове душе!...{S} Ову дугачку причу поч |
| .</p> <p>— Па зар би ти, беј, дао своју кћер да није добро, красно...</p> <p>Је ли ово она жена |
| ачило. „Беј-ефенди, за кога дајеш своју кћер?{S} Зет ти прост, од проста рода, јер отац му паша |
| шла, Ибрахим-Хасан-беј, да просим твоју кћер Емир Фатму за Арслан-Нури-пашина сина Мурад-Џемал- |
| седи код куће и воли жену, и како њену кћер свекрва воли, свашта јој купује и за Бајрам јој пр |
| ме не поткаже, не оптужи своју побуњену кћер.</p> <p>Фатма сва претрну.{S} У кући њена оца да с |
| могуће да ти ниси пољубила Мадам Емину кћер како се воли?{S} Зато што ју је љубио човек?{S} Ти |
| изу, а у Сафетиној кћери волим Сафетину кћер.</p> <p>Кад оде Хасан-бејову харему, она, уместо д |
| ене је назирала добру муслиманку, верну кћер Ислама: помирила се са својом судбином, предала се |
| лудости, али и мудрости.{S} Пошто хоћеш кћер да удајеш, не залетај се : притегни ату дизгине.{S |
| <p>— Он ти се допада!{S} Ја те за њега, кћери, не бих дала, па макар остала неудата.{S} И зар б |
| врло тихо изусти Фатма.</p> <p>— Кога, кћери? узвикну мајка оставивши Арифу.</p> <p>— Тога...{ |
| лазиле, мајке давале милостињу из кеса, кћери из торбица од црвеног атлаза, везених златом.{S} |
| кут, а свекру...{S} Зашто му не устаде, кћери?</p> <p>Она бризну у плач, не одговоривши свекрви |
| ву и није јој више муж.</p> <p>— Хајде, кћери, говори пашиница, и опет:{S} Хи, хи, хи!</p> <p>О |
| е Арифе.<pb n="58" /></p> <p>— Воли је, кћери, она је красна: за опстанак се бори боље од човек |
| Питајте Емиру, ја ћу да...</p> <p>— Не, кћери, дођи сутра; јер Фатма тебе воли па ће пристати д |
| а, таква је у лицу.</p> <p>— Не бој се, кћери, живци... солунских Туркиња болест, говораше упла |
| смеја и запљеска сестри.</p> <p>— Кажи, кћери, ко може волети некога кога никад није видео?</p> |
| ој за њега ученог.</p> <p>— Јеси ли ти, кћери, при свести?! викну он наједанпут, кад се сети да |
| ведно увредила, опрости јој.{S} Слушај, кћери, ово су речи из Корана: „Човек је брз по природи. |
| пуномоћнике, мој отац: „Да их доведем, кћери, да их видиш...{S} Ти њих познајеш, наше комшије, |
| очиташе молитву.</p> <p>— Нурије ханум, кћери, рече стара потресено, ми ти не можемо одмах одго |
| је слику видела.</p> <p>— Нурије-ханум, кћери, дођи сутра.{S} Хоћу да говорим са сином и снахом |
| јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти испричам једну приповетку коју са |
| њена тетка плаче.</p> <p>— Ариф-ханум, кћери, ко се пије разочаравао, тај није ни волео.{S} Те |
| чи које нама ништа не значе.{S} Полако, кћери моје, ко хоће с прве степенице на четврту, лако м |
| Али данас...{S} Зашто не устаде свекру, кћери?</p> <p>Она плаче и облачи се у чаршаф.{S} Али на |
| Много, ханум-нене.</p> <p>— Али ја бих, кћери, волела да се с њим разговара, да му чује глас, ј |
| е само ово: „Да му се обучеш и накитиш, кћери, кад знаш да ће кући доћи, па макар ти увек и не |
| ући, са старомодним европским чешљањем; кћери, муслиманке из Султан-Абдул-Хамидова доба, европс |
| се болно осмехну.</p> <p>— Страст, моја кћери...{S} Да вам не да Бог да је знате...{S} Бесна ку |
| p> <p>Ишле су по турски, мајке, за њима кћери, за овима робиње (завијене у чаршафе као хануме). |
| екивано:</p> <p>— Пишу ли љубавна писма кћери твоје Елизе?</p> <p>— Њене кћери!{S} Деца! викну |
| па би те пустио.{S} Куд би после, црна кћери?{S} Отац те не би више у кућу.{S} Толика брука до |
| ј викнули родитељи: „Завиј се, несрећна кћери, ено човека!“ Јер дању, у време молитве, не дају |
| и и сестру. „Цреп у мангал!“ виче стара кћери, младој девојци, непрестано трљајући Фатму и мења |
| ="292" />то су биле бејовице и бејовске кћери.{S} Не раде на побољшању...{S} Понекад ми се у Ца |
| оца сам живела као и све наше великашке кћери: затворена, у богатству истина, али с проводњом с |
| нене и родитељи „Фатма“, јер то је име кћери њихова пророка.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| писма кћери твоје Елизе?</p> <p>— Њене кћери!{S} Деца! викну увређено Ариф.</p> <p>— Колико им |
| рава“ од своје суседе; а сад, и од њене кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у томе дође њена сес |
| и, а жена се чисто уплаши: како ће њене кћери ножице по рђавој калдрми!...{S} Она је солунским |
| <p>На софи је била Мадам Аристид и њене кћери, Францускиња и солунске Гркиње...{S} Лепих плавих |
| Мерсије-хануму, госпођу Аристид и њене кћери, и све друге које ја волим и којима сам ја мила.{ |
| рет начинише у души Сафет-хануме и њене кћери!...</p> <p>Сутрадан, на капиџику нема катанца.{S} |
| је замерала Госпођи Аристид што су њене кћери с њом као с другарицом, а сад жали што и она свој |
| ам средња, као Сафет.</p> <p>Сафет рече кћери да се одмах умије и спреми, а сестру одведе на со |
| лима!{S} Ми то нећемо доживети, ни наше кћери, ни унуке.</p> <p>— Муж нам не сме у собу без пит |
| говори се о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи што није оц |
| осам писмених, и ако су бејовске жене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, или душа у ноћи: непр |
| а што скорије дође, па ижљуби и матер и кћери нежно као малу децу.{S} А кад се врати и виде отв |
| ме говораше: о свадби, о богатој свадби кћери Ибрахим-Хасан-беја Цариграђанина. <pb n="122" />< |
| — Алла’?! простења он и пође да затвори кћери уста.</p> <p>Али ова се измаче вичући:</p> <p>— Ј |
| је било страшно, а смејао се, пружајући кћери руку, да је пољуби.</p> <p>...........</p> <p>Про |
| ој намењен пољубац даде Елизиној млађој кћери, коју она зове „<foreign xml:lang="en">Poppy</for |
| нас удаје девојку?{S} Ни амалин, чијој кћери је сва наука плетење кеса и везење чеврета.{S} Де |
| елензуке од осамдесет, једној удовичкој кћери мираз кућу, другој дућан.{S} Пријатељице сам воле |
| деци зацело волим Елизу, а у Сафетиној кћери волим Сафетину кћер.</p> <p>Кад оде Хасан-бејову |
| ам што као моја Сафет и моја Елиз немам кћери да удајем, па да добијем унучад: да се подмлађује |
| ј кући?“ Из сујете, да се каже да су им кћери образоване.{S} А данашња турска жена не може <pb |
| јарости.{S} Он, онако љут, пође у собу кћери.{S} Мати му се препаде и рече:</p> <p>— Куда ћеш, |
| жена распуштеница.{S} Многе, које имају кћери на удају, задовољне су што се овај весео комад из |
| казан бол што су те жене срећне, јер су кћери културних народа.{S} А шта је она?{S} Туркиња.{S} |
| јете златне лире, а за просвећење туђих кћери ви не дате ни бакарне аспре</hi>.{S} Кажњавате се |
| о, опет мутна. <hi>За просвећење својих кћери ви дајете златне лире, а за просвећење туђих кћер |
| а за се јединка!{S} Под утицајем својих кћери које су јој се с њене болећиве нежности отеле, он |
| една стара, у разговору, не рече ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак слу |
| ку: да му кћи не би остала за пашинским кћерима, јер оне имају гувернанте.{S} Она је дакле одра |
| тару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним кћерима.{S} Фатма се изненади кад не виде с њима Мерсиј |
| анкиње, и Мадам Аристид са својим лепим кћерима спремљеним као за бал (њу је позвала Сафет, ост |
| е, многе пашинице дошле из Цариграда, с кћерима, које међу собом говоре енглески, по новој моди |
| је није тако дуго видела, Францускиња с кћерима оде; турске <pb n="115" /></p> <p>девојке осети |
| ија, међу којима бејаше Мадам Аристид с кћерима.{S} Фатма се сети последњег гостовања на Јалија |
| су овде, кад устаде мати, метну уста на кћерино ухо и гласним шапатом поче да <pb n="134" /> је |
| о“.{S} И овде је родитељево искуство уз кћерино неискуство.{S} Мислећи на Европу, ви се често у |
| њанку, кћер цариградског беја што је за кћерину науку дао толики новац“.{S} Али он ни да чује. |
| ој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у кћерину собу, кад су ту они црни џакови које је на улиц |
| више има срца но духа.{S} Цариграђанка, кћи цариградског паше (и мајка јој је била кћи пашина; |
| друга жена Мухамедова, као Фатма-Зехра, кћи њихова пророка.{S} И нене је путовала: прошла је св |
| пољак од руже, вода од руже, ружичаста, кћи ружина...{S} Ову собу ја бих прозвала ђулистан (руж |
| харем.{S} Али, да ли он даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њи |
| дам Христуригу, Немици, удатој за Грка: кћи јој се испросила без њена знања; испрошена била три |
| да скоче...{S} И већ су на ногама сви: кћи, синови, жена:{S} Фатма, снаха му, не устаде.<pb n= |
| ц стајаше у оном положају као окамењен; кћи се гласно насмеја и рече: „Што пљујем на оно што не |
| <p>— Није, зете, луда, не бој се!..{S} Кћи ти је побуњена.</p> <p>— Камо срећа!{S} Али... жена |
| рију...{S} Моја историја је страшна.{S} Кћи сам Али-пашина; никад нисам пешке пошла, те никога |
| кћери.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи што није оца слободно ни у очи погледала!...{S} Нећ |
| кад се сети да тако говори с њим његова кћи, она која га досад од стида није честито ни у очи п |
| а, он је не би држао па да је султанова кћи; али, да је остала његова још само недељу дана...{S |
| аквим мужем величала би се и падишахова кћи, а моја!... а моја!...{S} Ха, ха, ха!...{S} Срам те |
| је дамо да се не огрешимо; а она, моја кћи, нека се сети оне пословице из буквара: „Два уха, ј |
| је за текију, рече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не би додворила.{S} Па зар опет распуштеница? |
| ка: „Како сам могла и помислити да моја кћи није верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ После |
| „тврдица“ или „прост“?{S} И што да моја кћи остане иза пашинских?{S} Кажеш : „<hi>овако</hi> је |
| се састајала чак и ноћу да си удовичка кћи. <pb n="98" /> Где је брат, па се не сме, а камо ли |
| цариградског паше (и мајка јој је била кћи пашина; она је с овом сестром сестра само по оцу), |
| те звати „Фатма", јер то је име носила кћи нашега Пророка, слободна: разговарала се с људима.< |
| {S} Једној мојој пријатељици беше умрла кћи, и она мени мало-мало па рече : „Благо теби што нис |
| просила? брзо рече Сафет.</p> <p>— Њена кћи тек је ушла у петнаесту, а Францускиње се не удају |
| одреше, а она их стисну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе последњи дах..{S} Она се мења у ли |
| м интимном и светом тренутку само нежна кћи и унука, осетљива женска душа што се одваја од оних |
| n="87" /></p> <p>њена петнаестогодишња кћи вратила се из шетње и за собом довела младића; и та |
| олица и мисионарка; ја нисам више добра кћи Турске.{S} Ја сам сад само жена чије је срце претрп |
| Арифи учини као странац, па, као добра кћи Турске, узе бранити чак и оно што јој се чини најго |
| p>Пашиница стењући рече:.</p> <p>— Ваша кћи је од мога сипа ... бош.</p> <p>— Бош?!!</p> <p>С к |
| учење, па не бих жалио: волим што ми је кћи образована.“ — „И ја, сине, волим, али се и бојим.{ |
| ла кошуља, а није поцрвенела кад јој је кћи родила првенче недоношче...{S} О те добре мајке стр |
| та је од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар у том нечистом делу света нешто од |
| како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а други...{S} А |
| бог чега је узе племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не знам...{S} Оваквим |
| ти, јер не може да проговори, а њена се кћи смеје, да би прикрила узбуђење и необичну радост. „ |
| ле и дошле јој на честитање, кад јој се кћи испросила, тек после неколико дана.</p> <p>И долази |
| с јапанском лепезом.</p> <p>Кад јој се кћи милује с тетком, она је љубоморна, боји се да не во |
| о Ариф.</p> <p>— Колико има како јој се кћи испросила? брзо рече Сафет.</p> <p>— Њена кћи тек ј |
| у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док му се кћи не уда...{S} Према њој, на миндерлуку, седи нене, о |
| .{S} Ибрахим-Хасан-беј охол: како му се кћи испросила, венчала, он не иде где су солунски бејов |
| више ме задржава од тога нежна унука, и кћи...{S} Нене мени никад не би причинила бол; а родите |
| јка осећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћи и другарица.{S} Она се теби јадала, ти си њој гукал |
| јова, Ибрахим)-Хасан-беј, његова жена и кћи, робиња и све слушкиње.</p> <p>Никад није оволико и |
| пуши, и седи као девојка син, а камо ли кћи-..</p> <p>Кад помислим да сам испрошена!{S} Кад се |
| кивала, питала се да ли ће бити син или кћи, и радовала си се; родила си, и гледајући крв своје |
| лику!{S} Нећу, мајчице, допустити да ми кћи види просиоца <hi>нарочито</hi>, па макар се не уда |
| p>— Јеси ли икада помислио, зете, да ти кћи има и душу, не само трбух за јело и снагу за одело? |
| историја дугачка је и црна...{S} Ја сам кћи Али-паше, бившег садразама.{S} Отац ми је био Турчи |
| <p>Да нисам била у овој кући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих видела Њега.{S} Јер да |
| а сам огорчена као жена, а побуњена као кћи ове земље, рече друга, млађа, Мирсаде-ханум.{S} Ја |
| уче, али не као робиња госпођи, већ као кћи мајци.</p> <p>Нурије-ханум, један необичан тип Турк |
| месечини, пушећи, и не видевши каква му кћи изгледа у лицу, да је решена и на живот и на смрт, |
| Европу а у кућу узима Европљанку: да му кћи не би остала за пашинским кћерима, јер оне имају гу |
| е!{S} Јер мој отац пре би пристао да му кћи умре, него да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре уб |
| > <p>Њен отац мрзи Европу а воли што му кћи зна европске језике и што свира на клавиру. „Мајчиц |
| оје.</note> <note xml:id="SRP19120_N48">Кћи ружина.</note> <note xml:id="SRP19120_N49">Разумна |
| трља леђа канфором и шпиритусом и да му кува од зове теј.{S} Ја сам такав случај видела у Скопљ |
| ча, па свакојаки <hi>ошав</hi>, то јест кувано воће, па зерде и пилав.{S} Чује ли се с минара < |
| p> <p>Ја, бремена, јуче гледам где једу кувано воће, а оне се не пошалише да ме понуде.{S} А ми |
| н сам раздаће им симите; његова мајчица куваће шербет, комшиска момчад послуживаће госте, а њег |
| а га извади и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га намести на главу и пође тако по соби, — в |
| т... све што мој отац тражи.“ И метну у куверт мило писмо, па га десет пута пољуби, па га извад |
| ју иде вода, бели се по мраморна коцка, куд се стаје кад се узима абдест.{S} Гледа: њен отац, с |
| олико је волим.{S} У целој кући је она: куд год погледам — она, кад год очи склопим — она.{S} О |
| је убије, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху се не сети, да он, г |
| би могла додворити па би те пустио.{S} Куд би после, црна кћери?{S} Отац те не би више у кућу. |
| авао их, па од тога ситног, финог посла куд је уносно себе, зар мало померио памећу и узео те н |
| коров.</p> <p>— Ааа!{S} Одкуд ће коров куд је пало семе од цвећа? рече Ибрахим-Хасан-беј.</p> |
| ахим-Хасан-беј.</p> <p>— Откуд ће коров куд је пало семе од цвећа? понови Сафет мужевље речи из |
| у, иду, иду, и кад помисле да су стигле куд су хтеле, оно: гробови, растурени тамо амо, плитки |
| иђаше слушкиња, хришћанка, јер не видим куд идем; а кад код куће дигох пече, на очима још магла |
| реба да променим ваздух, и да сам, тамо куд отидем, вечито у друштву, и напоменуше му да је и з |
| мо ми, толико потчињене и понижене, што куд муж оком ми скоком, што без питања не смемо никуд, |
| <pb n="213" /> их обрука вичу на глас: куда ће од бруке !...{S} А стара, тресући се као прут, |
| говори му она а не погледа га.</p> <p>— Куда? изусти он брзо и строго.</p> <p>— Па што питате к |
| р душо, Џемал-беј хоће да иде.</p> <p>— Куда ? упита она радознало, не слутећи шта ће чути.</p> |
| {S} Мати му се препаде и рече:</p> <p>— Куда ћеш, сине?</p> <p>— Оној ђаурки.{S} Она је знала, |
| н брзо и строго.</p> <p>— Па што питате куда, кад знате? рече она као љутито и не гледајући га. |
| мени робињи јави као слободној.{S} Али куда бих?{S} Једанпут излете из кафеза сутанина канарин |
| их у један кут, па у други... и не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да пођем Солуном сама, ја |
| , не што сам сустао, већ што нисам знао куда ћу. „Најгоре је за онога што је умро,“ каже свет к |
| за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и има <hi>оног |
| латну кутију, и узбуђен устаде да иде. „Куда ћеш?“ страховито се захори и то не личаше на људск |
| <p>— О, била си.{S} И ја се сећам: кад кудгод одеш, разгалиш се.{S} Иначе, како би легла у пос |
| обичај да мењам места и код куће и кад кудгод отидем; али кад седим с неким кога волим, или ка |
| једна црнкиња с белим јашмаком на црној кудравој коси.{S} Пошто је помогла гостима да скину мок |
| дна та реч!{S} Турски лепо, слатко: <hi>кузим</hi>, <hi>кузиџијим</hi><ref target="#SRP19120_N4 |
| урски лепо, слатко: <hi>кузим</hi>, <hi>кузиџијим</hi><ref target="#SRP19120_N47" />, заврши па |
| кући жене шенлуче; у Новом, у оној вили кују завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно, а неко, он |
| долетеше Ђулренги и Ђулбејаз:</p> <p>— Кујчук-ханум, кључ! па изгуравши две сестре из собе, за |
| Ђулбејазу и брзо рече:</p> <p>— Где је кујчук-ханум?</p> <p>— Отишла, одговори му она а не пог |
| пи зубима и да ћути као муслиманка, она кука. „Где ти је воља?...“ „Каква воља у онога који вол |
| срамоту: да побегнем испред невоље као кукавица...{S} Не, ја бежати нећу; ја хоћу да се борим |
| ј виде грдно лице не могући јој ништа — кукају.</p> <p>У Нурије-хануминој кући сви су будни.{S} |
| те, па тад клекну крај крста и викну да кукају, тако Нурије: после овога разговора устаде, узе |
| аде...</p> <p>Ове године уочи младенаца кукурекаше петли на седалу, и турске жене се сневеселиш |
| ..</p> <p>Море удара у обалу, шушти.{S} Кукуречу други петли.{S} Бели се исток и мирише ваздух |
| да бежим на чифлук, да се пењем на наше куле и чардаке, те да гледам зелено поље и по њему нашу |
| ула према Хамидији, одатле, поред Бејаз-Куле, појурила су широком улицом к Депоу, дошла дотле и |
| истан; где највише света има, код Бејаз-Куле, на Молосу — иду отворена лица.{S} Тек кад се неко |
| е не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb n="47" /> нађе и разгова |
| иш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гледате биоскоп; али по оним |
| ако децом тако девојкама.{S} А ноћу, на кули, на месечини веселимо се с ханумама и гледамо у Ва |
| ка сиђоше.{S} Џемал погледа према Бејаз-Кули, и учини му се као да су по мору просуте звезде.{S |
| жене“.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> <l>Култура свуда својим крил’ма вије,</l> |
| а није.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> <p>На коју ће страну под овим тешким утис |
| лтуру гледа се с неповерењем; или, њена култура <pb n="258" /> прима се с резервом.{S} Само кад |
| на вам уста: „Култура, култура“.</l> <l>Култура свуда својим крил’ма вије,</l> <l>Ал' до вас пу |
| о није за жене“.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> <l>Култура свуда својим крил’ма |
| прокрчила није.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> <p>На коју ће страну под овим те |
| лепоте, заосталих од једне велике старе културе.{S} Њене пријатељице, Туркиње, полиглоти су, ка |
| и у туђој земљи ради на хуманости и на култури, Арифи је била најближа.{S} Први пут осети једа |
| у снагу за просвећење масе, за хумана и културна женска друштва.{S} Маса нам живи у мраку.{S} Ј |
| маћица, млада, врло интелигентна и врло културна.{S} Говораше с Арифом енглески.{S} Мало па се |
| а је она?{S} Туркиња.{S} Може бити врло културна, културнија од много њих овде, па ипак ништа:{ |
| } Она познаје и друкчије своје другове, културне; али, њих овде нема.{S} Уместо мириса мошуса, |
| S} Туркиња.{S} Може бити врло културна, културнија од много њих овде, па ипак ништа:{S} Туркиња |
| бол што су те жене срећне, јер су кћери културних народа.{S} А шта је она?{S} Туркиња.{S} Може |
| , дати нам темперамента и подобности за културу, за живот.</p> <p>Новембар.</p> <p>Бајрам дође |
| -Исмет-ханум Енглескиње, то јест високу културу њине земље. „Францускиње распаљују и онако расп |
| е, па ипак ништа:{S} Туркиња.{S} У њену културу гледа се с неповерењем; или, њена култура <pb n |
| ...{S} Њен кипарис!{S} Из његовог дебла куљао је дим...{S} Над њим су кружиле две вране гачући |
| : певам, свирам, читам.{S} Нене ме зове кумријом, зато што јој певам.{S} Размисли, сестро.{S} К |
| , очију ми! јер, ето, то госпођа стрина куне.</p> <p>— Аман, очију ми! очи моје Мерсије: уста с |
| S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затрли такви пријат |
| ке моје гугутке"...{S} И виде: мртву је купају... тело јој као од белог мрамора, а дугачка, <pb |
| ми смо чистији од њих; ми се сваки дан купамо...</p> <p>Јануар.</p> <p>У нас мангали, у њих ка |
| но. <pb n="245" /></p> <p>— Бром, етар, купање у млакој води...{S} Од двадесет пет степена Реом |
| нама!{S} До онолико док се с мајком сме купати у женском хамаму.{S} А после: „Хајде, сине, на с |
| вши, и рече:</p> <p>— Бром, етар, млака купатила, лака храна и на првом месту за неки дан — мир |
| оди преко Дедеагача.{S} Она, у засебном купеу, уз мајку и нену, не навлачи па прозоре завесе, и |
| У повратку, купи најфинијег ратлокума, купи га <pb n="247" /> њој..{S} Уз капију опет је била |
| о одмори, оде на службу.{S} У повратку, купи најфинијег ратлокума, купи га <pb n="247" /> њој.. |
| тељицу.{S} Њему је жена што фес, капут: купи га, понесе га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му |
| <p>— Гонџеђули отвори капију, нешто да купи, промоли главу и искези зубе: смеје се на мене, и |
| рашно — он јој џак не тражи.{S} И одмах купи од ње тај џак брашна, мислећи : „Завет сам испунио |
| писали.{S} Па ипак, никад ми мајка није купила хаљину а да је ја не видим, док се мени не допад |
| и црвени.{S} Она хаљину никад није тако купила, већ су јој из чаршије доношена лица: гледала их |
| и укуса, с драгим камењем као да су га купиле у Солунском пољу, с бисером као да су га вадиле |
| , шта ћемо ?{S} Себе бих продала, да му купим њу, али она се не купује, није робиња.</p> <p>Па |
| шта је новац, јер све је други набавио, купио.{S} Мени нико никад није рекао: „не бацај паре у |
| ајка Черкескиња; он племић, она робиња: купио је за пет стотина лира..{S} Ја на мајку личим тел |
| ио; поклон нисам узео натраг већ сам га купио!“...{S} А Богу и текијама учини како се заветовао |
| очекивала француску хаљину а ти си јој купио турску антерију.{S} Она се тебе боји, па зато пре |
| Енглескиње и Францускиње, јер ће им оне купити целу тоалету за једно зрно бисера из огрлице, за |
| чици; а Нурије ће њеној браћи за Бајрам купити хаљине и за све време Рамазана слаће ифтар Рашид |
| , после у војничке, понекад у дервишке, купиће му фес с дугачком кићанком и чалму од зелене сви |
| с дететом! „Ако не учиниш ноћас нешто, купићемо ти великог дрвеног коња и сабљу“.{S} И оно јад |
| е опије.{S} И ја, замисли, невероватно, купих флашу пива, донесох је у моју кућу и доведох лепу |
| ећи се да се не чује, одоше у чаршију и купише проста лица за чаршафе и дебела печа.{S} Никад н |
| а ме, чувала, за мном плакала.{S} Да су купљене и сачуване у стаклу те њене сузе, ја бих давала |
| н.{S} Пријатељице сам волела, свашта им куповала. „Имање Али-пашино велико <pb n="181" /> је.“ |
| е као отац, него као муж; свашта јој је куповао док је била мала, нарочито играчке, и она га је |
| одно хануме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко им је куповао скупоцене поклоне?{S} Ја: овој удовици иглу од |
| пљујем на лутке, на играчке, које си ми куповао да ме превариш!...{S} Ти мене ниси волео, јер < |
| , учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар кад купује хаљину она је купује по опису: чиста свила, на ц |
| : хоћу.{S} Зар кад купује хаљину она је купује по опису: чиста свила, на цветиће, <pb n="226" / |
| продала, да му купим њу, али она се не купује, није робиња.</p> <p>Па оде њему и узе га милова |
| ствар, невиђену!{S} Па и ствар, кад се купује, тражи се да се види.{S} Дао ме као неки поклон: |
| како њену кћер свекрва воли, свашта јој купује и за Бајрам јој прави врло лепе хаљине, скупоцен |
| шаф, пече, свилену хаљину, златне обоце купују — телом.{S} Нису изобличене, па се праве поштене |
| Фатма, Ариф се промени.{S} С колико је куражи говорила и с колико енергије радила на њеној пре |
| зва Арифу да јој види сестрића. „Она је куражна и енергична,“ мислила је, „она ће ме измирити с |
| е је срце претрпело катастрофу.{S} Мога куражног и енергичног Ја више нема.</p> <p>............ |
| моје срце, сломила је моје Ја.{S} Тога куражног и енергичног Ја више нема.{S} Ја сам <pb n="28 |
| саним роговима и црвеним тракама као за Курбан-Бајрам.{S} Пашиница пред сведоцима опуномоћи јед |
| каве, удари под грло живинче (ножем за „курбан“): шикну црвена, врела крв, запуши се и обоји зе |
| да је остала сама, — он је заузео сваки кут њене душе, он је с њом...{S} Ариф-ханум испрати стр |
| ати се, удари крилима о зид, па у један кут одаје, па у други, и излете кроз прозор, паде на см |
| старцима, и натрашке повуче се у један кут, ту седе, на столицу.{S} Старотурци на њему не нађо |
| гостима темена, па се повукоше у један кут.{S} Седоше...</p> <p>Бејови су у европским хаљинама |
| це, слободе не познајем, те бих у један кут, па у други... и не знам куда бих.{S} Да ми неко ка |
| "SRP19120_N17"> <hi>Саказ-кутија</hi> - кутија за <hi>саказ</hi>, то јест смолу из мастикова др |
| <note xml:id="SRP19120_N17"> <hi>Саказ-кутија</hi> - кутија за <hi>саказ</hi>, то јест смолу и |
| иде запаљену цигару, узе једну из своје кутије, и давши му је, укреса жижицу.{S} Па се трже и р |
| иним писмима, подиже заклопац са шарене кутије.{S} Мили рукопис!{S} Омилова га и погледом и рук |
| осле овога разговора устаде, узе с рафа кутију с дуваном, седе на шиљте крај мангала, зави цига |
| рној коси и напудрованом лицу.{S} Једну кутију пудера она има већ четрнаест година, — метне пуд |
| p> <p>— Душо, јеси ли видела ону шарену кутију?...{S} У њој је све твоје, цвеће... и чини ми се |
| чне Францускиње.{S} У другу лепу шарену кутију остави теткино писмо и рече: „Буди с њима: сва с |
| ри сто за писање, и у једну лепу шарену кутију, пуну француских писама, остави га шапћући: „Буд |
| се, па га затвара у једну ваздан кићену кутију, где су му друге реликвије од ње, жене му и драг |
| ти својих реликвија затворених у златну кутију, и узбуђен устаде да иде. „Куда ћеш?“ страховито |
| .{S} Он јој за виђење даде једну златну кутију пуну „просута" бисера, и брзо јој диже дувак: оч |
| /> има мало повећа уста, Емир као саказ-кутију<ref target="#SRP19120_N17" /> од љуске орахове п |
| ђерђефом.{S} Фатма сама навезе већ две „кутице".{S} Поче трећу, па устаде, оде са софе.{S} Мало |
| з Цариграда за њену свадбу.{S} У једном куту су две њине старе суседе, у другом једна од нових, |
| стре леже на миндерлуку, једна у једном куту, друга у другом, шћућурене, несвучене, покривене д |
| а главу бели башјорти, па седе у једном куту софе и сва се унесе у Коран: чита, преврће листове |
| поведоше натрашке и наместише у једном куту на углед, „као у златарском излогу дијадему или у |
| како си смела!</p> <p>— У дно салона, у куту, сву ноћ двоје нагнути једно другом...</p> <p>— Љу |
| вораше :</p> <p>— Не, не, не! него... у куту, да се разговарамо...{S} Благо њима!{S} Благо њима |
| се јасно изговорено „Аллааа!!“ Седећи у куту, Џемал-беј гледа ове три миле му душе, гледа их го |
| оше Фатми...{S} Она је опет била тамо у куту „на углед“; око ње су се скупиле друге странкиње.{ |
| зно, па је попеше на један велики сто у куту испод степеница, где беше <pb n="136" /> опет једн |
| изгуби ништа од живота; а живот јој је: кућа, град где се осећа покрет харема, њено интернацион |
| озоре с решеткама, и први пут у животу: кућа њена родитеља учини јој се као хапсана.{S} Крај мо |
| анцускињу, обрадова како се није скоро; кућа јој се учини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} А |
| ог исказивања своје запрепашћености.{S} Кућа, где је била свадба, бедна и жалосна, мала, ниска, |
| о доба године и овамо је врло топло.{S} Кућа у којој гостујем, на једном је брежуљку одакле се |
| је је Бог у јарости уништио.{S} Али ова кућа била је храм, где су гореле свеће, моја љубав, и и |
| ргија, мушкост; и допадала му се његова кућа, породица, и богатство. „Кад га воли, мајчице, да |
| о друштво је више не занимаше, а њихова кућа чињаше јој се празна. „Како ћемо овако саме, нене? |
| а не падне у постељу.{S} Осим оца, цела кућа осећа да она Џемала још воли и да му се нада.</p> |
| е, закључаше врата.</p> <p>— Аман, цела кућа луда! узвикну Фатма и поче плакати.</p> <p>А у пре |
| нешто свето, као рану на срцу.{S} Цела кућа крије, а старотурци су метнули на уста катанац, па |
| ма ли изгледа да ћете нам доћи?{S} Цела кућа запевала би, кад би угледала вас.{S} Ја бих нашу с |
| ..</p> <p>Око поноћи, кад осети да цела кућа спава, она се обуче у Ђулренгијин чаршаф и тихо из |
| м под јастук, <pb n="103" /> а кад цела кућа заспи, ја га отуд извлачим и наслањам му уста на г |
| исала <pb n="155" /> се.{S} Сад је цела кућа клањала пре ифтара, те чим од стола устану и оперу |
| уће не миче, из собе не излази, те цела кућа осећа да овде има муж и жена што се воле, и што су |
| <p>Па ипак, Фатми је мало боље, то цела кућа опажа; од пре неколико дана, она се покаткад осмех |
| лав, јер целој кући „светле“, јер цела кућа дршће од њих; а жене:{S} Зумбрит, Јакут, Ђул, Замб |
| е што је прекодан забрањено, премда има кућа где се рамазанских ноћи једе и ради, али не весели |
| ог имања и богатства, остало само једна кућа и хиљаду лира; па и то туђе — кадиско.{S} Па шта ј |
| е и чиниле се неисказано велике; и њина кућа, бела, јако је одударала од готово црног дрвећа на |
| је ушао овде“.{S} Погледах, двоспратна кућа с кафезима...{S} Упамтих је, и вратих се.{S} Прекс |
| своју собу, легао...{S} Друго вече пуна кућа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европ |
| ене се продужавало гостовање: увек пуна кућа жена; мој син пође мени, па кад пред вратима види |
| из сањарија, зовући ме на час...{S} Па кућа где нам је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Е |
| !</p> <p>Да видите како нам је сад лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S} Како се по многобројним собам |
| ман-бејова.{S} По реду и честитости, та кућа је служила за пример Солуњанима више од пола столе |
| ф.</p> <p>Сафет је прекиде:</p> <p>— Та кућа!{S} Богата истина, али пуна: родитељи, брат, сестр |
| и</hi> него <hi>уништити</hi>, пошто та кућа више не постоји, као Содом и Гомор, градови које ј |
| у попречне улице, тера све ходом поред кућа са софама, терасама и <hi>кафезима</hi> (решеткама |
| чини широко поље покривено снегом, а од кућа и џамија велика шарена <pb n="17" /> шума. „Откуд |
| атма није постила: пушила је, и цела је кућа знала зашто не пости.{S} Он је и сад није имао сву |
| ске хаљине, а прстима!{S} Е, али ово је кућа затуцаног Турчина Ибрахим-Хасан-беја.{S} На велико |
| увек и не било до тога, те да му омили кућа и она, како не би имао узрока да гледа другу, или |
| д пођемо Бејлербејом, да се шетамо, око кућа зидови (виши од наших у Солуну), кафези (густи као |
| е к мору, које се час-по заплави између кућа.{S} Фатма се прибија уз Мерсију као да не би била |
| ала, и њега целог обузела: без Зејне му кућа беше пуста, живот несносан, љућаше се за свашта... |
| бог женске деце.“ Турске жене, из првих кућа, долазиле су јој, дружиле се с њом као пре, јер он |
| ве, уске сокаке, сасвим пусте; из белих кућа с кафезима, опкољеним високим зидовима, чула се св |
| шној калдрми, поред трошних и нахерених кућа окићених поломљеним кафезима над које се надносе о |
| итмично у обалу, у зидове толиких лепих кућа и конака; са њега се, као увек у ово доба, дизао в |
| id="SRP19120_C17"> <head>XVII</head> <p>Кућа Осман-беја, Фатмина другог мужа, близу је Касумије |
| ; пуно звезда на небу, и пуно звезда на кућама: по прозорима, од свећа су се чиниле светлуцаве |
| једва чујан ход људи и жена; враћају се кућама...{S} Овде онде фењери светлуцају као свитци.{S} |
| без завеса, па се гошће завише и пођоше кућама.{S} Све ћуте.{S} Домаћице их испратише чак до пр |
| зору обелеше кровови и улице.{S} Својим кућама вратили су се и последњи ноћници :{S} Џемала нем |
| д се чу позивање на молитву, по турским кућама, као уочи петка, запали се где свећа, где лампа, |
| , криве улице Старога Солуна са шареним кућама и с високим оградним зидовима, гдегде опалим исп |
| и једни су и други с њима у мислима по кућама уз свирку и песму...{S} Одатле, оне пођоше натра |
| љује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун је по кућама будан; пуно звезда на небу, и пуно звезда на кућ |
| тали би се на улици, састајали би се по кућама, разговарали би се: он би јој говорио о љубави.{ |
| где никога на улици, па се чини да и по кућама све живо спава.{S} А оно није: у Старом Солуну, |
| „А зашто и не би, кад је толико богата: куће, конаци, богатство?!“ Турске жене се погуркују, и |
| ..</p> <p>— У Старом Солуну готово нема куће без пријатељица...{S} Има ли тога у Цариграду? гов |
| е један мали фин ђерђеф (који је она од куће донела) с разапетом белом свилом, да је учи некакв |
| буће као у обућарници врати се и оде од куће: тако данас, тако сутра.{S} Ја с пријатељицама јед |
| ећ изопачен неразумнима!{S} Беже нам од куће мужеви, беже синови.{S} У нашу одају улази без пит |
| одговори брзо и смело: „Побегла сам од куће: нисам могла сачекати ортака.“ Он се зачуди, мисле |
| ати целу махалу...{S} Испрва је ишао од куће само дању, после и ноћу: за то му отвори вољу Рама |
| врте главом.</p> <p>Џемал је отишао од куће још по подне, па се више није вратио.{S} Оне га че |
| е јој све писати: утешиће је.</p> <p>Од куће оде без „збогом“ и не видев Фатму.{S} На софи виде |
| оре, европски очешљане и обучене а, код куће, турски обувене.</p> <p>У све три генерације поздр |
| је за сукњу, рече шапатом:</p> <p>— Код куће нема никога...{S} Не бој се!...{S} Седи!{S} Она на |
| све због њега, све за њега: седела код куће, облачила се, гиздала се.{S} Загњури лице у њене с |
| ..{S} Један дан, кад ја нисам била код куће, девојка дошла кроз капиџик, развијена, као обично |
| -бејови се узнемирише што њега нема код куће. „Нема га!“ прошапћу све три и згледају се.{S} Пал |
| узе вребати прилику кад ће му снаха код куће бити сама.{S} После му се учини да од тога нема ни |
| ћанка, јер не видим куд идем; а кад код куће дигох пече, на очима још магла... бол.{S} И ове же |
| вник у Сарају.{S} Од почетка, он је код куће бивао једну ноћ, на дежурству две.{S} Ја сам то де |
| дошла, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да сам сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово је х |
| она још била жива?...{S} Отац није код куће...{S} Па осети нешто као пресићеност, и као неку о |
| аком закључана су кад год отац није код куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и зарони главу у |
| , трећи у Ћеат-Хане: мој син остане код куће са слугама.{S} Почех га пуштати с друговима, да ни |
| е се опростише с њом и пођоше да се код куће одморе и припреме за <hi>јенђе</hi><ref target="#S |
| ва, па имам обичај да мењам места и код куће и кад кудгод отидем; али кад седим с неким кога во |
| жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, што је најгоре, н |
| ћи, да се скита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и како њену кћер свекрва воли, свашта |
| -ханумом, и више ноћива код ње него код куће.{S} Кад би неко могао загледати у душу ове младе и |
| воља врло слаба, по ваздан је седео код куће, али је био расејан, као његова мајка уз Рамазан.{ |
| су дошле абдеслије, узеле су абдест код куће.{S} Свих шест у бело, Цариграђанке без корсета у н |
| и као младић: мене је остављао саму код куће.{S} Нисам га волела, а угађала сам му: знала сам д |
| <p>Једно предвече, мајке им не беху код куће, а оне изиђоше на балкон окренут мору.{S} Њу је Ме |
| il fault“, већ .. пуштене из неке рђаве куће...{S} И оне продужују пут ћутећи!...{S} Па и људи |
| менин, и чак Јеврејин! да није из рђаве куће, из просте.{S} Муслиманин је, моја пријатељице; од |
| небо као комад плаве свиле.{S} Из очеве куће она га никад целог не види. „Бог је створио небо з |
| да се опије те да она иде из те лажљиве куће.{S} А можда је она све знала, па се пред њим претв |
| рече:) Збиља, суто, откуд то, из овакве куће момак да пије?!</p> <p>Она болно и стидљиво рече:< |
| ову мужа на име као ђаурке.{S} Из такве куће, а мужа:{S} Осман!{S} Осман!{S} Као ђаурка!“ Он се |
| , прав и висок као џин, као стражар ове куће, или као домаћин, и шумео им је радосну добродошли |
| и десет дана, јер ниси изишла из његове куће, чак ни из ваше брачне собе.{S} Ти треба...</p> <p |
| у дугачак ред дуж Ибрахим-Хасан-бејове куће и ограде, и још даље, далеко, позлаћују сребрну ко |
| бу, скупило се око Ибрахим-Хасан-бејове куће да гледа сватове.{S} А шта ће да види?{S} Хануме с |
| ј страни одакле нам се сунце рађа, чије куће и џамије према сунчевим вечерњим зрацима трепте ка |
| о сам је, морао сам: бежао сам од своје куће због гостију, сву ноћ сам седео с бескућницима и п |
| а сутрадан : пре осам била је код своје куће.</p> <p>Сви су говорили француски, по навици да кр |
| а време чула и одјекивала тишином; неке куће нису биле у реду с другим, већ су заузимале сокак, |
| мени остало, о Алла’!{S} Где су толике куће, где лепи конаци, где земља, где новац?!{S} Из рач |
| распоред и намештај једне велике турске куће, и одвела је до једне велике собе где су на миндер |
| ожар <pb n="182" /> што избије из једне куће па захвати целу махалу...{S} Испрва је ишао од кућ |
| ртом, ја сам чула на грамофону из једне куће турску песму, и нисам се могла <pb n="294" /> уздр |
| Новога Солуна.{S} Кад је била до једне куће, или, кафане (она није знала шта је та зграда), св |
| ту.{S} Одоше до једне двоспратне црвене куће, саме на ледини пуној корова, покривене плавим сол |
| ичаји!{S} Да човек бежи од своје рођене куће.{S} И више љута но тужна дочека госте...{S} Ову но |
| ијатељице; од добре породице, из отмене куће, господске; богат... све што мој отац тражи.“ И ме |
| зелено двориште једне обичне двоспратне куће крај мора, готово у мору, те се онима који у њој ж |
| рчином.{S} Дању видим и нахерене трошне куће и безочне људе.{S} Нарочито у Цариграду.{S} Стид м |
| ој кад тад доћи, и ако им у оно одељење куће што се зове <hi>харем</hi> не улазе други људи до |
| ром на високој гвозденој капији те лепе куће, опкољене дивним парком а покривене лозом, бршљано |
| човеку који није од породице, из добре куће?{S} Ти немаш своје ја ни у избору хаљине, а камо л |
| замишљате.{S} Ни овамо девојка из добре куће не удаје се увек за онога који јој се „лепо јавио“ |
| т!{S} -Јер њен отац тражи зета из добре куће, од великог рода, и богата...<pb n="14" /> Он је м |
| же бити мислиш, сине: момче је из добре куће, од добре мајке.{S} Ми не знамо каква му је мајка; |
| Заспаше и још два млада беја, из „добре куће“, али беспосличари: овде кратили време.{S} Црни Гр |
| да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, али нисам знала шта је новац, јер све је други на |
| } И ако изгледа фин, можда је из просте куће.{S} Зар би те твој отац дао човеку који није од по |
| д џамије, као кад сам прошао поред ваше куће.{S} Кад је неко изустио: „љубав“, ја сам видео теб |
| у...{S} У свему вашем, у сваком из ваше куће волео сам тебе, или све то волео сам због тебе.{S} |
| , помислите, узео па је истерао из наше куће!{S} Крили од мене, а ја ипак дознадох, па умало не |
| ако, кад ти дође као да ми се повратише куће и конаци...</p> <p>Фатма није ништа разумела...{S} |
| челенку! ..{S} И сад, челенке нема, из куће је <hi>изнесена</hi>... а ја у ту собу не смем да |
| рамота.{S} А момче је добро, од оца, из куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј, дао своју кћер да н |
| ако нека жена каже: млад је, леп је, из куће је, богат је, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар ка |
| и, и заволех га: он је био врло леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} Од почетка, он је код куће |
| дитељи, али се брзо измакла и изишла из куће и из дворишта, као сенка...</p> <p>Пред капијом је |
| творише се кућна врата и појавише се из куће три хануме, као Гркиње или Јеврејке, развијене: да |
| о му је мајка несрећна.</p> <p>Он се из куће не миче, из собе не излази, те цела кућа осећа да |
| таринску меланхоличну арију, зачу се из куће пуне веселих жена, с пригушеним кикотом, и она ско |
| да.{S} Распитај, сине: не дајеш дете из куће за дан, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа |
| мене многе жртве: да никуд не изиђем из куће, или ако кадгод изиђем да седнем у затворена кола |
| Џемала. „Кјучук-хануме, брзо!“ викну из куће Ђулренги, а оне потрчаше у ненину собу.{S} Џемал!{ |
| су пусте до вечерње, а тада оживе као и куће и дворишта.{S} Напољу вика продаваца, граја; по ав |
| аједанпут ништа се не види, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да паде с неба магла, н |
| урчином. „То је Осман.{S} Пратићу га до куће, па ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у један д |
| та да пишем, кад сам несрећна.{S} Он до куће дође увек с по једном девојком...{S} И кад позна д |
| калске кесе“.{S} Он је још обилазио око куће где му живи снаха као покајница.{S} Од „поштених" |
| гостију твоје мајке и сестара. „Уместо куће, кафана; уместо сестара, чочекиње и кафанске девој |
| нико ништа не уради, док не пита „главу куће“, оца Осман-бејова.{S} По реду и честитости, та ку |
| мајке и ишле, ишле, а кад дођоше близу куће и окретоше се: нигде никог, а њима се чинило да за |
| д се та кола кренуше, из дворишта овога кућерка наврх Старога Солуна, иза капије, чу се један о |
| мртви.{S} И најпосле скренуше ка једном кућерку што се бељаше према месечини као да је направље |
| сироте Туркиње, саме самците, у једном кућерку испод Чауш-Манастира.{S} А да на те састанке мо |
| ог, натовари на једна кола, понесоше га кући...</p> <p>Како је страшна лупа у врата кад се очек |
| ну историју с болом; али, кад је отишла кући, променило јој се расположење, и она се љутила, не |
| ружила је њој.{S} А она, пошто је дошла кући, рашила је хамајлију и у њој нашла слику — Џемала! |
| чашу устима.{S} Устаде, брзо, и похита кући, али — <pb n="208" /> кафана...{S} Пре но што би и |
| ти, изви се из берберинове руке и хтеде кући; али, пред њима стадоше једна затворена кола, берб |
| </p> <p>Мерсију ово силно узбуди, и иде кући, да тамо мисли на пољубац младе женице... <pb n="1 |
| атила пријатељици, да се пресвуче и иде кући с њеном слушкињом, увек је у души осећала нешто не |
| ат... што сам те узео младу...{S} Хајде кући, деци,“ говораше он потресен до суза — „Никад!“ уз |
| м: иду у хамам...{S} Као на крилима оде кући.{S} У авлији се играху двоје млађе братове му деце |
| им предавања...</p> <p>Одавде, Ариф оде кући.{S} Муж је хтеде питати како је било на књижевничк |
| аједанпут ућута...{S} Господин Хок дође кући у три дана једанпут, а он није Турчин него Немац.. |
| /hi>, ту да изиђе и да се колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да иду на мали Кара-Бу |
| уми. <pb n="251" /></p> <p>Испратише је кући на колима с Ајше-кадуном, грдећи њена оца.{S} Каду |
| — „Зар сад кад знаш каква сам зовеш ме кући?!{S} Ако ниси љубоморан, зар се не стидиш?!“ „Зејн |
| аш шта говориш.{S} Зејне-ханум врати се кући, због деце.“ — „Зар сад кад знаш каква сам зовеш м |
| , да му се обуче и накити кад зна да ће кући доћи, па макар јој увек и не било до тога, те да м |
| ва заклетва?{S} Ишао је брзо, као да ће кући, па тек успори ход: опет кафана, и пред њом Турци, |
| обучеш и накитиш, кћери, кад знаш да ће кући доћи, па макар ти увек и не било до тога... да не |
| у, беле, чешљају, облаче, ките: доћи ће кући господар, муж, „севап је“.</p> <p>Код Ибрахим-Хаса |
| аца што станују по хановима.{S} И он ће кући.{S} Фатма га очекује, изгледа, обукла му се, намир |
| /note> <note xml:id="SRP19120_N67">Дођи кући, Анри.{S} Ја сам све казала мами.</note> <note xml |
| ан, он продужи пут.</p> <p>Кад се врати кући, беше вече увелике.{S} Посрћући прође поред мајке |
| а жена: облачила сам му се; кад ће доћи кући, нагиздам се и потчињавам му се, те сам личила и н |
| Што да живи с њим лажљивим, у лажљивој кући?{S} Он ће учинити шта треба, а она мора отићи.{S} |
| {S} А оно није: у Старом Солуну, у овој кући жене шенлуче; у Новом, у оној вили кују завере.{S} |
| и рече:</p> <p>— Какав закон!{S} У овој кући ја нећу да седим невенчана.{S} Нећу!{S} И зашто да |
| ече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећу да седим невенчана...{S} Зар да му будем љуба |
| им Бога!...</p> <p>Да нисам била у овој кући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих видела |
| ој Ајше-кадуни, која је слушкиња у овој кући већ четрдесет година, прохтело се да пуши у соби г |
| што год постоји на свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он не помишља на кафану, где му је то |
| ују неку велику несрећу, која ће у овој кући окренути све тумбе, срушити је до темеља.</p> <p>— |
| дбину, у <hi>к'смет</hi>.</p> <p>У овој кући, ноћас, као да је био какав тежак болесник, за ког |
| уговору, остане у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док му се кћи не уда...{S} Према њој, на миндерлук |
| је смела држати у <pb n="42" /> њиховој кући, него ју је однела код Мерсије, метнула је на Мерс |
| rget="#SRP19120_N7" />, како по њиховој кући по вас драги дан <hi>пеки</hi>, само да је мир.</p |
| >— Допусти, зете, да је ја водим својој кући, да је умирим. <pb n="277" /></p> <p>— Како да је |
| > <p>Она плану:</p> <p>— Па ти у својој кући не треба никад ништа да затвараш: у њој ти је диса |
| д не воле, стиде се да их чују у својој кући?“ Из сујете, да се каже да су им кћери образоване. |
| свим као у Азији, да се готово у свакој кући не чује грамофон...{S} На азиској страни је више г |
| у на врућ пепео у мангалу.{S} У понекој кући, негде у буџаку, стоји котлић с водом где се хлади |
| о дрзак, не осећајући према родитељској кући онога побожног поштовања, зато што у њој није одра |
| рећи никоме ништа.{S} У овој старинској кући она је у духу била нова, придружила се, у духу, њи |
| мошуса, као у каквој старинској турској кући, она овде осети мирис пића, и би јој веома неприја |
| , Арслан, то јест сунце, лав, јер целој кући „светле“, јер цела кућа дршће од њих; а жене:{S} З |
| бити, видим колико је волим.{S} У целој кући је она: куд год погледам — она, кад год очи склопи |
| с девером, и то у свекровој, у мужевљој кући.{S} Али он је осетио њену љубав, опазио њене топле |
| нов, непобусан гроб...{S} Виде: у њеној кући је молитва за душу Емире и Мерсије; у соби где су |
| осрднога, мајчице.</p> <p>И у Нуријиној кући је постављено.{S} Она са сестром и Фатмом немирна |
| кад ме не би вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била је ваздан тишина, као да сви посте па спавају |
| p>Данас је петак.{S} У Нурије-хануминој кући је пуно жена, старих али и младих, које су дошле р |
| воли најређе се виђа у Нурије-хануминој кући Ариф-ханум.{S} Дође свега трипут, и ако је од свад |
| .</p> <p>Кад од вике у Нурије-хануминој кући прође месец дана, и кад се појави пун месец, бео и |
| шта — кукају.</p> <p>У Нурије-хануминој кући сви су будни.{S} Клопарају нануле слушкиња, доноси |
| ..{S} Кад се колима приближавала њиној кући, она се радовала како никад, јер јој се чинило као |
| не — као сад.</p> <p>Тишина, а по њиној кући све се устумарало.{S} Мало, па се и унутра утиша к |
| подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње већ четрдесет година: „Аман, Осман-беј, а |
| енада дође једна велика промена у њиној кући, у њену животу, у љубави: задовољен њом, Осман-беј |
| ла се.{S} Али одрасла у строго моралној кући, <pb n="235" /> а тако и удата, она никад није пом |
| ни.{S} Оде на њу.</p> <p>У једној лепој кући, опкољеној високим ловоровим дрвећем и олеандрима, |
| у — свађа.</p> <p>— Снаха му није у тој кући.{S} Зејна не опада...{S} Она је за текију, рече Ар |
| но.{S} Како сам жењен, двапут сам дошао кући пијан, луд. „Ако опет дођеш пијан, да више немаш ж |
| научио.{S} До половине Рамазана долазио кући некад пре суфура, некад после; а после: једанпут с |
| шта је кафана; од жене се не одваја; по кући се ори песма од јутра до мрака, само певају као ти |
| дан, она се све више развесељавала; по кући је ишла пуна радости и што воли и што је вољена.{S |
| а, ни свекрву!{S} Ово је за чудо!{S} По кући идем као луда.</p> <p>Он се сад на њу не осмехну н |
| слобода?..{S} И пошто обу папуче „за по кући“, оде уз степенице брзо као да бежи од <pb n="18" |
| она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: тражи Мерсију.{S} Казаће јој што се гледала с чов |
| ead> <p>Емир-Фатма шета као голубица по кући Мурад-Џемалове тетке а своје сут-ане, па јој се чи |
| ртној постељи, после — мртва, па иде по кући и нариче: „Слатка моја тетка!{S} Слатка моја тетка |
| ако.{S} Кад устаде и спреми се, пође по кући; бола нема, и она задовољно погледа у сваку ствар, |
| и изишао пред њу?{S} Обуче се и пође по кући, и сети се: „Ако се још једном опијем“...{S} Ту гл |
| Османа, затвори шалоне, нареди да се по кући иде у терлуцима и да се не лупа вратима.</p> <p>На |
| атка Фатма и њена мајка растрчаће се по кући: доливају шербет, испраћају га гостима.{S} И поче |
| умрети.{S} Она се развесели, и иђаше по кући певушећи, мислећи на Џемала.{S} Чини јој се као да |
| децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, како сам срећна!{S} Пред мојим очима су |
| у.{S} Отрча на место где оставља за „по кући“ папуче: оне стоје ту, слатке њене папучице, мале |
| .{S} Јер да је ово раније знао, па кћер кући довео неразведену, муж јој зацело не би „ударио пе |
| држи све то!</p> <p>Око девет часова, у кући наста журба.{S} Дошли су муфтија, имам и она три б |
| нога!“ У свему вашем волео сам тебе, у кући, у оградном зиду, у капији, у халки на капији... < |
| кој, где се писма „губе“.{S} И после, у кући где гостујем све старо, од пре двеста, триста годи |
| Она би онда била с Џемалом: на улици, у кући, код њих, код суте.{S} Молила би тејзу да га позив |
| ога што је врло лепа, она је и добра: у кући са свима лепо, свекру и свекрви „води чест“ као пр |
| S} Чешља се француски, облачи турски; у кући јој је намештај и француски и турски ; пудлице јој |
| дошле: да дочекају <hi>јенђе</hi>.{S} У кући-Ибрахим Хасан-бејовој, и ако се сву ноћ није спава |
| ђе вече.{S} Нене леже поред унуке.{S} У кући се сасвим утишало.{S} Фатма полази путем који јој |
| одадох уживањима, да ране залечим.{S} У кући, где је за толико година била свирка и песма, сад |
| ну кћер.</p> <p>Фатма сва претрну.{S} У кући њена оца да се овако говори!{S} И учини јој се да |
| убила.{S} Али где да нађем човека?{S} У кући затворена, па улици у затвореним колима.{S} Видим |
| упита гошћа још радозналије.</p> <p>— У кући, у соби...{S} Седела сам с њим, код његове тетке.< |
| абавних књига било и школских, као да у кући има ђака, студента, па их одведе на софу с отворен |
| ини као да њу мртву љуби...{S} Као да у кући више никога нема, више никога не види, само њу: ул |
| па су јој све подједнако миле; и нека у кући помену шта хоће и кога хоће, она ће остати равноду |
| побацила... зато је била онолика вика у кући коју је чула Ајше-кадун...{S} Сви лажу.</p> <p>— Ј |
| е веле да су им на харемским весељима у кући саме жене, у дворишту кокоши без петла и голубице |
| је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући нема нових, све су старе, све верују у судбину, у |
| што није жена него страст, одрасла је у кући Ибрахим-Хасан-бејовој, играла се с његовом јединиц |
| а, млада, његових година.{S} А где је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не поде |
| сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њима чини да их понижава, обоје |
| ега, то јест цео он!...{S} Што год би у кући европско, он растури, испродава, испоклања, спали. |
| м унучад: да се подмлађујем гледајући у кући младост.{S} Сад <pb n="175" /> осећам душу, а душа |
| <pb n="179" /> или мазгом.{S} Ја сам у кући учила и турски и француски; ја сам у пијано свирал |
| ну од страха.</p> <p>Никога није било у кући који би видео овај страшан призор.</p> <p>Отац ста |
| орити сама, сутра с ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и брише сузе б |
| се окрете и на прстима изиђе.</p> <p>У кући је некаква необична тишина.{S} Сви посте, осим Нур |
| њама и Францускињама, и изиђе...</p> <p>Кући оде пред подне, и затече Фатму....</p> <p>— Боже м |
| дивнога парка, <pb n="2" /> отворише се кућна врата и појавише се из куће три хануме, као Гркињ |
| на терасу.{S} С терасе се виде минара, кућни кровови, смокве, одеандри, залив, и мало неба.{S} |
| ред кућом и олеандре, који су надвисили кућни кров.{S} Ишле су једна за другом, најстарија, на |
| , Мерсије!{S} Па ви дочекујете госте на кућним вратима развијене, а све се са улице види.{S} Ал |
| о ограде, смокве и палме, у лимуне пред кућом и олеандре, који су надвисили кућни кров.{S} Ишле |
| излете кроз прозор, паде на смокву пред кућом.{S} На смокви је стајала за дуго, па кад чу наш х |
| о девету (он неће раније), пред његовом кућом атови и мазге (он ће по старински): на једној ваз |
| реме кад и синоћ, пред Нурије-ханумином кућом стадоше затворена кола, са Арифом <pb n="187" /> |
| 211" /> пожар.{S} Пред Нурије-ханумином кућом зауставише се кола и чу се лупа у капију. „Можда |
| стадоше пред једном великом двоспратном кућом са софама, ћошкама, терасама и баба-фингама (соба |
| head> <pb n="1" /> <p>Пред једном лепом кућом, двоспратном, са шалонама и с три балкона, на грч |
| S} Нисам могла.{S} Подмитих кадије... с кућом и хиљаду лира...{S} Одредише му Солун...{S} Кад с |
| А како видех овога, ја онога заборавих, кућу разорих, то јест <hi>уништих</hi>.{S} Ја се, драга |
| н се више не опи: опет воли жену, гледа кућу — други човек.{S} Да позовемо за сутра ове људе? з |
| дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, што је најгоре, наше жене су неи |
| хаљини, антерији, у народној обући, за кућу, <hi>терлуцима</hi>; мајке, Туркиње из Султан-Меџи |
| та удовицом за ноћ, да се сама брине за кућу и децу: муж јој не умре него га протераше у Европу |
| м добила писмо од тебе и подсетио ме на кућу у којој сам провела више од дванаест година, и где |
| ц их одмах послуша, доведе ме овде, узе кућу у Бејлербеју, на азиској страни, на обали Босфора. |
| епросвећено друштво.{S} Отац, ви зидате кућу с крова.{S} Ви приносите браду к пламену.{S} У мут |
| осамдесет, једној удовичкој кћери мираз кућу, другој дућан.{S} Пријатељице сам волела, свашта и |
| одмах дође, али је дршћући прошла кроз кућу свога зета.{S} Чинило јој се да је много крива што |
| е жена.</p> <p>— Секиру!... да разбијем кућу! (уместо да рече врата) продера се он и узе из џеп |
| и: „Зашто, сине?{S} Ко ти је тако волео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти најми |
| , најпосле?{S} Свет ником није направио кућу, а многима је растурио.{S} Четрнаест ноћи како нис |
| м људи, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно кућу напунише гомиле младих веселих жена, са запаљеним |
| аса кад вуче кола; а овим ситницама што кућу држе нико је није учио: нико њу робињу; она, робињ |
| Мати јој, осим свога и мужевљег рода, у кућу никога не прима, јер јој се чини, ко год би дошао, |
| Скопљу.</p> <p>Једно пролетње јутро, у кућу њена свекра дође друго мушко, за њу потпуно страно |
| ису изгубиле као жене ништа, она све: у кућу јој не улазе ни оне што прерушене иду у Димитријад |
| тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а у кућу узима Европљанку: да му кћи не би остала за пашинс |
| о мрзи.{S} Мерсије се насмеја и отрча у кућу, јер је одзва једна робиња.{S} Наједанпут, она исп |
| .{S} Њему заигра доња вилица и потрча у кућу: деца, тужна што их стриц не воли, не пођоше за њи |
| јно који од наших момака изненада уђе у кућу, ја дигнем скут на главу.</p> <p>— О, Мерсије!{S} |
| роз шпалир дивно обучених жена, улазе у кућу, где их једна стара Нишлика, рођака Хасан-бејова, |
| , оно јој се отварају врата, пушта се у кућу; а кад се она већ развије и укућани јој виде грдно |
| првом узбуђењу и радости, она полете у кућу да каже Мерсији; њене атласке на врх прстију папуч |
| {S} Она стрпа писма у недра па полете у кућу без душе.</p> <p>---------</p> <p>Те вечери после |
| зобличене, па се праве поштене и неће у кућу „непоштеној".{S} Није ми жао Осман-бејова оца: как |
| ле, црна кћери?{S} Отац те не би више у кућу.{S} Толика брука досад, заврши Сафет врло узрујана |
| трави, после затворише отворе и одоше у кућу.</p> <p>Пред вече опет одоше уза зид, и опет намењ |
| и шуму корака...{S} Сву ноћ неће ући у кућу, остаће крај јасмина седећи, осећајући љубав...{S} |
| је напољу, готово на улици.{S} Ушавши у кућу необично брзо, натрча на Мерсију. „Хуот!{S} Хуот!{ |
| S} Да је као у Цариграду да нам момак у кућу дође, да с нама седе, па опет тужно: жена!“ И још |
| узе.{S} Али не побеже; туга уђе с њом у кућу с турским намештајем, и где је мошус просто гушио. |
| пред њима, да их <pb n="72" /> уведу у кућу.{S} За Цариграђанке спремљене су папуче, по њихову |
| и црвенећи од задовољства, да примају у кућу туђе људе?!{S} У овом тренутку ја осећам револуциј |
| бавне изјаве људи, а да их не примају у кућу.{S} Плакала сам без суза: срце ми је плакало, а оч |
| ка те сокак васпитава.{S} А кад хоћеш у кућу, главом се не шали да уђеш док не питаш : „Да нема |
| ни да нема некога који је испуњавао ову кућу.</p> <p>Данас помиње Парижанку више но обично „оту |
| , а странкиње које су их доводиле у ову кућу, објашњавале су им да је и Солун, као и Цариград, |
| ола; па опет оживљавала, гледала његову кућу, која у Солуну не постоји, изговарала му име, које |
| е буни, бежи с њим у Европу; тамо имају кућу, европски намештену; улицом иду испод руке; походе |
| доброга срца, лепо васпитан, воли своју кућу и жену.{S} Али од неког времена, он се развесели.. |
| се наљути.</p> <p>— Сматраш ли ти моју кућу за честиту или не?</p> <p>Он се трже, и рекав Фатм |
| но, купих флашу пива, донесох је у моју кућу и доведох лепу хануму: она пиво попи, па се опи!.. |
| и по млеку.{S} Као у Нуријину старинску кућу с кафезима а и са шалонама, с електричним звонцето |
| да покажу путницама какву велику турску кућу, странкиње су их водиле Исмаил-Ахмед-бејову конаку |
| навалио да иду у Цариград, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на анадолској страни, и кад јој то |
| ицама: ништа не виде.{S} Он гледа једну кућу, где ће она бити са својим родитељима: они ће јој |
| .</p> <p>Па их поведе кроз своју уредну кућу, проведе кроз једну велику собу с турским намештај |
| подметне који роман под Нурије-ханумину кућу, више од годину дана пусту, па га задржала мајка.{ |
| д мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе једна млада жена, старија од ме |
| <p>— Фатма, кад сам пролазио мимо вашу кућу, клецала су ми колена, и појурила би ми у лице сва |
| муслиманин.{S} Сута му је показала нашу кућу...{S} Напослетку, он је муслиманин само по вери и |
| ам јела каква никад нисам окусила (њена кухина је чувена: богата a <foreign xml:lang="fr">frian |
| ом немирна је; ашчика отшкрине врата на кухини, повири па је нестане; робиње иду у какав буџак, |
| ви говоре, осим Фатме: у соби сестре, у кухини слушкиње и робиње, али све шапатом, као да се бо |
| еговом страху.{S} Сиђе у <pb n="219" /> кухину, отвори врата и изненади се: његова мајка и тетк |
| вечеру.“</p> <p>То рекавши одскакута у кухину, и узевши тањир мухалебије, оде у собу за рад.{S |
| да им хануме пуше, весело отскакуташе у кухину, те казаше то слушкињама, и брзо, све се наредиш |
| че:</p> <p>— Било је сасвим мирно, срце куца нормално, тонови су чисти...</p> <p>Па је замоли д |
| орети и у томе уђе Ариф по турски — без куцања.{S} Џемал похита у другу собу да обуче капут, а |
| p> <p>— Збиља, Емир, кад бисмо сад чуле куцање по европски, и кад би к нама ушао... не крите ли |
| гаре.</p> <p>— Кад бисмо нешто сад чуле куцање, и ми рекле : „<foreign xml:lang="fr">Entrez!</f |
| се у мојој <hi>Песми Суза</hi> осетити куцање мога срца?</p> <p>10 новембра.</p> <p>Слатка мој |
| гледа му се у очи, и срце му тада силно куцаше, крв удараше у слепоочнице... „Осман-беј!{S} Мож |
| а вам не да Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опростите...{S} Силан господар...{S} Хоће да |
| их краљева и паркове?...{S} На Пласу де ла Конкорд обузело ме једно чудно осећање, осећала сам |
| N108">Боже мој, како је лепа!{S} То је "ла франс".</note> <note xml:id="SRP19120_N109">Слатки ч |
| з густи сам кафез погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, па га заволела.</l> <p>— Црним се повезала! |
| су му личила на крила каквога огромнога лабуда. „<foreign xml:lang="en">Come!{S} O, come, my li |
| м се зову Шемси, Арслан, то јест сунце, лав, јер целој кући „светле“, јер цела кућа дршће од њи |
| оја.</note> <note xml:id="SRP19120_N77">Лав и светлост.</note> <note xml:id="SRP19120_N78">Лав |
| ост.</note> <note xml:id="SRP19120_N78">Лав и сунце.</note> <note xml:id="SRP19120_N79">Одељење |
| уски, већ турски: „Чедо моје, око моје, лаве мој, султане мој, <pb n="164" /> дај тетки нож!“ Т |
| урском крају, само што се покаткад чује лавеж паса или стражарева палица.</p> <p>Џемала нема.</ |
| ти од звеке ланца, од треске чивије, од лавежа пса од хода, од шушња.{S} О, кад би је могао вид |
| > <p>Ариф, с оне три нове, проведе кроз лавиринт што се зове Ибрахим-Хасан-бејов харем Мадмоазе |
| агло скочи, па као по неком нагону, као лавица у менажерији, задрма решетке...</p> <p>Ваздан го |
| сама себи личим на тицу у кафезу, и на лавицу у менажерији; само што ја не дрмам дрвене кафезе |
| а, и не поцрвене!{S} Ко зна шта је њега лагала?{S} Да не познаје ниједно мушко, а оно... можда |
| ела да је према мени био друкчији.{S} И лагала сам га..{S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; ако |
| е мајку и тетку и помисли: „Себичне!{S} Лагале другога да би осушиле себи очи.“ Заклетва!{S} Ка |
| дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао, зар га не би оставила и не сачекавши да јој падн |
| м на ивицама очних капака, имале су <hi>ладен</hi> над <hi>левом</hi> обрвом, што је значило да |
| ознати крај за којим чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је таласи запљускују целу, кит |
| нцуску...{S} Једнога дана дошло је више лађа, и једна од њих донела је њега; а оне, можда баш т |
| ак је ушао далеко у море и чинио се као лађа.{S} Фатма се радовала, чинило јој се да некуд путу |
| их на море где је назрела црне сирене, лађе.{S} Једна ће од њих сутра викнути и домамити њеног |
| или погледима дочекују и испраћају мале лађе овде зване „просјаци“, зато што сад отиду на румел |
| ништа се не види, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да паде с неба магла, него као д |
| у далеки Олимп, у пут покрај њега којим лађе иду у Анадолију... „Тим путем је отишла Мадам".{S} |
| ива, с његовог пристаништа, полазиле су лађе за Цариград, за Анадолију, за Сирију, и за Францус |
| гује, и где јој се сасвим чини да је на лађи, да путује у неки далеки крај до кога никад неће с |
| огледало, јер јој се учини као да је на лађи.{S} Конак је ушао далеко у море и чинио се као лађ |
| еле!...{S} Насред Мармаре нешто пуче на лађи; капетан појури, а жене, и турске и хришћанске и ј |
| који у њој живе често чини као да су на лађи која вечито путује, носи их у неки далеки непознат |
| ле, на улици кокетују с пролазницима, у лађицама се шале с продавцима воћа и халве, и с онима ш |
| ком међу тим ханумама, и ја гледам у те лађице препуне света, па ми се све чини да ћу видети Ње |
| нисам пешке пошла, ја се Босфором нисам лађом прошетала, по Принкипу нисам друкчије прошла до к |
| латом а негде крвљу, није покретало ову лађу.{S} Путује у Каиро... „Али зар се Мадам сећа онога |
| одећи, опадајући...{S} И како богат!{S} Лаж!{S} Има два конака, али су оба већ туђа, — жена му |
| , али ипак се није развеселио.</p> <p>— Лаж, Ариф-ханум од почетка до краја.{S} Камо срећа да ј |
| а, Нурије.{S} Али она прва, једна твоја лаж изазива ове друге.</p> <p>Нурије извињава себе:</p> |
| да лажем, Нурије-ханум?</p> <p>— Једна лаж повлачи стотину...{S} Аман, оче мој, за Божју љубав |
| а кафеџија им доносио мастику.{S} Опет лаж.{S} Па и он рече, пошто седе и тупо погледа у кафеџ |
| је преварио госте; а сад се згади на ту лаж, те плати мастику и не попив је, па скочи, продужи |
| се пред њим претварала.{S} И она уме да лаже.{S} Оно вече слага оца и мајку како је секла помор |
| а је или луда или неваљала.{S} Луда, па лаже свет: „Тај што долази, род нам је“.{S} У нас ретко |
| тога презире себе, што се претвара, што лаже, што му не каже да га мрзи, и да јој муж није он, |
| њу.“ Жене, слушајући то, смеју се, што лаже.{S} Оне не знају да он истину говори, јер она се п |
| нигде ништа нема.</p> <p>— Зар и ја да лажем, Нурије-ханум?</p> <p>— Једна лаж повлачи стотину |
| ажу.</p> <p>— Је ли срамота што оволико лажемо, Алије?</p> <p>— Грдна срамота, Нурије.{S} Али о |
| би остала овде ни тренутка.</p> <p>„Има лажи у којима ја налазим финоће, чак и нежности,“ сети |
| другу Чарлсу?{S} И сети се свега: њине лажи, свога сумњања у Бога, и лутања, махалских кафана, |
| ју сам сравнио с њим...“ Они кажу:{S} У лажи започет брачни живот, то је зграда сазидана на пес |
| ечно.</p> <p>— Ти си плаховита али ниси лажљива.{S} Ти то не знаш зато што су странкиње <hi>иск |
| н треба да се опије те да она иде из те лажљиве куће.{S} А можда је она све знала, па се пред њ |
| дне треће венчање?{S} Што да живи с њим лажљивим, у лажљивој кући?{S} Он ће учинити шта треба, |
| и тога ћуташе, мучећи се мишљу: „Ја сам лажљивица.{S} Неваљалица сам, а изигравам поштену жену |
| од жене пријатељица, а оно љубазник.{S} Лажљивице!“ узвикну и зашкрипе зубима, па се уношаше у |
| нчање?{S} Што да живи с њим лажљивим, у лажљивој кући?{S} Он ће учинити шта треба, а она мора о |
| очи.{S} Колико неискрености!{S} Колико лажнога морала.{S} Која од њих не жели ово?</p> <p>— Ал |
| њој, ноћу, и љубио је?{S} О, не би.{S} Лажу младотуркиње као старотуркиње.{S} Старотуркиње мет |
| кући коју је чула Ајше-кадун...{S} Сви лажу.</p> <p>— Је ли срамота што оволико лажемо, Алије? |
| а за родитеља, а до чина паше доспео је лажући, уходећи, опадајући...{S} И како богат!{S} Лаж!{ |
| е:</p> <p>— Бром, етар, млака купатила, лака храна и на првом месту за неки дан — мир.</p> <p>П |
| на време, Фатма је осетила да је пређе лака дрхтавица, и није знала зашто, да ли што јој се ма |
| Ја ћу доћи па ћу вам показати.{S} Увек лака храна, да пази на стомак.{S} А сад, на првом месту |
| е загушљив ваздух; а Фатма се подиже на лакат, па кад виде мајку, насред софе широм отворене, с |
| ри оба крила; а унука се опет подиже на лакат и погледа у башту; дрвеће је било као спарушено, |
| ада, обучене као за европски бал у беле лаке хаљине с дубоко изрезаним струковима, с цвећем на |
| а писаћим столом сеђаше Џемал, у белим, лаким хаљинама, бео као млеко због неизлажења и много и |
| ени.{S} Она лежаше на кревету покривена лаким атласким јорганом, и изгледаше као да ништа ни ми |
| 56" /> на глави, на миндерлук, младе, у лаким белим молским хаљинама из париских магазина, на с |
| е, ко хоће с прве степенице на четврту, лако може сломити ногу или разбити главу.{S} И ви морат |
| школе.{S} И после, зар је младотурцима лако доћи у службу?</p> <p>Све се ућуташе и узеше мисли |
| ду за старотурчина!{S} А њеној мајци је лако: она за друкчије не зна, и ништа није учила, није |
| ознаје из живота и из романа.{S} Њој је лако: она зна француски, она је као Францускиња, по све |
| м...{S} То осећање је страшио! заврши и лако задрхта, па настави: —Ја ово досад никад нисам има |
| ила небројено пута, и било ми је мило и лако.</p> <p>Новембар.</p> <p>Данас ми је била Госпођиц |
| Џемал-беја, и тако пође: зашкрипаше му лаковане плитке ципеле с високим петама, а с вишњикасто |
| бело, <pb n="109" /> опра уши и руке до лактова, па метну босу ногу на мрамор.{S} Она, као да ј |
| о.{S} Час је ходала, час седала, метала лактове на колена а главу у руке, и наједанпут скакала |
| з густи вео само облик лица, погурне је лактом..</p> <p>Ишле су по турски, мајке, за њима кћери |
| е родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је васпитавала још и њена гуверн |
| ада час њој час Ариф-тејзи, те јој буде лакше.</p> <p>Турске жене долазе да обиђу болесну Фатму |
| у даље“.</p> <p>— ...{S}Ноћу ми је било лакше : тумарамо помрчином.{S} Дању видим и нахерене тр |
| а челенка не би била овде, мени би било лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим, па ми је |
| “</p> <p>Али мени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{S} Откад смо о |
| ељи су се већ договарали да је воде на „лакши“ ваздух.</p> <p>У исто време кад и синоћ, пред Ну |
| S} А наша Фатма је ружа везана у киту с лалама.{S} Зар Нурије-ханум и њена сестра нису добре?{S |
| воје миле познанике, поред Шатобриана и Ламартина — Гиј де Мопасана, Марсела Превоа, Пола Бурже |
| госпођице и моја пријатељице, да читам Ламартинову песму „Прву Жалост“, или да певамо: <foreig |
| ао уочи петка, запали се где свећа, где лампа, — да се не буде у помрчини кад је вече; а као св |
| јој постаре.{S} На софи светлуца једна лампица, она застаје, диже очи к небу, пружа руке: прос |
| чађаве кафане, осветљене једном прљавом лампицом, похита напоље у помрчину с једним лепим и при |
| и јелеку, око врата му је дебео златан ланац.{S} То је некакав Ибрахим-ага, берберин што тако |
| д јој у срцу није одјекнула овако звека ланца с чивијом, нити јој је икада овако било кад је пр |
| разређене шалоне, сад задрхти од звеке ланца, од треске чивије, од лавежа пса од хода, од шушњ |
| у лету сече крилима море, а доцније на ласту...{S} Она уздахну, и хтеде да се насмеје, али се |
| ...</p> <p>Мај.</p> <p>Данас, пролазећи Латинским Квартом, ја сам чула на грамофону из једне ку |
| ote> <note xml:id="SRP19120_N66">Рођака Лаура.</note> <note xml:id="SRP19120_N67">Дођи кући, Ан |
| ина.</note> <note xml:id="SRP19120_N21">Лаута.</note> <note xml:id="SRP19120_N22"> <foreign xml |
| лико и дивно гробље што се зове <hi>Пер Лашез</hi>, и познала сам још из далека гроб слаткога д |
| лико хоће, после јој се учинило да нема леве руке, па доње вилице, па целе главе, па најпосле д |
| лу, до ње с десне стране њена сестра, с леве њена рођака дошла из Цариграда за свадбу њена једи |
| а врачају:</p> <p>— Ко се појави први с леве стране, срећа је Есмина, рече Мерсије. — Појави се |
| своју срећу, рече робиња.</p> <p>— Ко с леве твој је, Мерсије, рече Фатма. — Појави се Исмаил-б |
| ки врат, неки бут: пашиници остаде само леви бубрег...{S} Па се закла још један ован, жртва од |
| " />.{S} И пролазиле се улице, уличице, лево, десно, узбрдо, низбрдо док се није сишло у чаршиј |
| т крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало у лево, младеж као најситније зрнце пржене мока кафе.{S} |
| на, везе, и ако не зна како везе.{S} На левој руци јој је Џемалов прстен, али она јој је под ђе |
| еје, после да заплаче.{S} Он јој ухвати левом руком десну руку, пољуби је.{S} Кроз жене забруја |
| ње тргло, пробудило, и она тада чује у левом уху некаку страшну свирку. „То није крв.{S} То је |
| капака, имале су <hi>ладен</hi> над <hi>левом</hi> обрвом, што је значило да су „саме“ (немају |
| а ме подигне до себе <hi>човека</hi>, а леву до себе <hi>књижевника</hi>, и беше блажен, јер му |
| еф, зар би се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломила кафезе, зар би бежала у свет?</p> |
| манину!...</p> <p>И за час би према <hi>Левха</hi> на зиду, према стиховима из Корана, где је н |
| леној свили, златом, Фатма везе оцу <hi>Левха:{S} Нема Бога осим Бога.{S} Мухамед је послат од |
| еља, а она празна; отишао у своју собу, легао...{S} Друго вече пуна кућа, а он бежи: не може са |
| Био један лончар, који је правио лонце, легене, ибрике и разне судове, и шарао их је како нико |
| уперцима јако каносане косе.{S} Била је легла.{S} Утрча у собу где јој лежаше нова снаха.{S} Да |
| од одеш, разгалиш се.{S} Иначе, како би легла у постељу тако немирна.{S} Иди.{S} Ја ћу чекати.. |
| п летњи дан; прошло десет; Фатма доцкан легла, па се успавала.{S} Кад отвори очи и виде на стол |
| и — све живо спава, тишина: доцкан смо легле, по харемском обичају.{S} О моја песма!...{S} Раз |
| апољу; а хануме се разузуриле, али нису легле: онако уморне седе и разговарају се о Цариграду, |
| н поред другог не говорећи.{S} После су легли у једну постељу, али не као двоје заљубљених, нег |
| га је пробудила да се свуче и да понова легне.{S} Фатма изиђе само у ноћној хаљини, и седе прем |
| покривачима.{S} Она је једва чекала да легне, па да мисли на <hi>њега</hi>, као до пре неколик |
| уплашила за тетку и рече јој да иде да легне.{S} Она оде у своју собу, али не леже.{S} До поно |
| ке, те је нежно тешаху, и послаше је да легне.{S} Она оде, али не леже, и не свуче се...</p> <p |
| да опет не добије напад, те јој рече да легне, и пошто испрати из собе Османа, затвори шалоне, |
| ше у једну собу, где га мајка мољаше да легне зовући га султаном, зеницом; а он викаше, називај |
| га и дању и ноћу, да никад не трене, не легне, да му она рану лечи, привија, да га негује, изле |
| слим на онога.{S} А пре, једва чекам да легнем, у вече, па и преко дан: зажмурим па покријем оч |
| лук, где не престајаше весеље; слушкиње легоше, а Фатма с робињом сиђе у башту.{S} Месечина, бе |
| p> <p>— Чујем...{S} Пипни ми руке...{S} Лед!</p> <p>— Што се бојиш?...{S}Од јасмина се не види |
| очи.{S} Као луд!{S} Рука му је била као лед хладна, те му се учини као да њу мртву љуби...{S} К |
| е је за руку.{S} Рука јој је хладна као лед, њени укочени прсти притиснуше његов топал длан.{S} |
| } Лице ми је било као ватра, а руке као лед.</p> <p>— Боже, Мерсије!{S} Боже, Мерсије!...{S} С |
| вршити мисао, јер им се срце стезало, и ледило.</p> <p>Фатма је увек постила, па и сад хоће, а |
| о једне двоспратне црвене куће, саме на ледини пуној корова, покривене плавим солунским небом; |
| > <p>Девојке цикнуше и сакрише руке иза леђа.{S} Фатма је врло поцрвенела и смејала се једним с |
| ела му осећања, а треба неко да му трља леђа канфором и шпиритусом и да му кува од зове теј.{S} |
| али деда <hi>телак</hi>: у хамаму трља леђа и циганима.{S} Напослетку, тај паша и не признаје |
| им коњушара, али он је окренуо ханумама леђа...{S} Она је у ово двориште ретко улазила, кад одн |
| аест.{S} Наједанпут се сети: окренуо је леђа Фатми.{S} Али кад погледа, ње нема...{S} Устала!{S |
| и.{S} Фатмина мајка хтеде да јој окрене леђа, али се уздржа због Мадам Аристид.{S} Францускињам |
| су, скочи те отвори вратаоца, па окрете леђа и опружи мишицу...{S} Емир-Фатма баци поглед с нек |
| ено место, већ доле : њену месту окрете леђа; и ухвати се за косу не пуштајући гласа.{S} Мајка |
| ут, кад виде тејзу у невољи, окрете јој леђа. „Колико је ситна,“ говораше једном моја мајка, „ч |
| ед њу, и видев је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и прибрано нареди да трчи с другим |
| и и фесу, и отворив вратанца, окрете им леђа и пружи мишицу, а из кола изиђоше три хануме и јед |
| жења и много изгубљене крви.{S} Окренут леђима уласку, он не виде мајку и тетку, а занет, не чу |
| да, она није могла мислити: код свести, лежала је без свести.</p> <p>.................</p> <p>О |
| да размишљам о своме брачном животу.{S} Лежала сам три дана, па кад устадох, још ми не беше доб |
| У соби, до собе где спавамо, где сам ја лежала сва уплакана у помрчини, седели су до зоре.{S} И |
| а се не лупа вратима.</p> <p>На миру је лежала три дана, не дајући да јаве њенима.{S} Четврти д |
| ..{S} И да је не зваше, ко зна докле би лежала и маштала, бежећи од јаве.{S} Ах, јава?{S} Како |
| пуно изгубила свест.{S} Колико сам тамо лежала, не знам; тек, кад се расвестих, ја не устадох: |
| оси... <pb n="70" /></p> <p>Мерсије је „лежала код мене четири ноћи“, како се каже нашим језико |
| бе где су на миндерлуцима, на шиљтетима лежале, мртве уморне, жене.{S} Спавале су.{S} Енглескињ |
| о једна крв, и ако нисмо на једном срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја сам крива, па хоћу да се ка |
| плећима задовољно, па оде жени.{S} Она лежаше на кревету покривена лаким атласким јорганом, и |
| Била је легла.{S} Утрча у собу где јој лежаше нова снаха.{S} Да се није тресла, она би помисли |
| рече и омилова једног великог мачка што лежаше крај њених ногу, сасвим белог, због чега га она |
| ув се над унуку, која на једном шиљтету лежаше расповијена, а она загука као да се радује имену |
| ој је овде Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже на софи под белим комарником, јер царство комараца |
| овади игле из комарника, па се провуче, леже; робиња састави платна иглама.</p> <p>— Аман, кјуч |
| к: опра сапуном уста, и руке.{S} Понова леже, плачући, поклапајући лице па узглавље, уздржавају |
| метнути у своје!...{S} Рано, те понова леже, и заспа; сања њега: он као на јави, никад га није |
| че се, па у соби са затвореним шалонама леже — сама.{S} Око подне, пробуди се: крај њене постељ |
| иђоше, осим те њене другарице...{S} Она леже с Фатмом у једну постељу.{S} Направљена помрчина, |
| пело катастрофу.{S} Остави „аманет“, па леже, и узе плакати.{S} Плакала је сваки час вас драги |
| врати да не види да му се облачила, па леже.{S} Кад чује стражарову палицу, запушава уши да не |
| пава ми се.</p> <p>И робиња се свуче па леже.</p> <p>Тишина, само се чује шадрван, шушти, пљушт |
| послаше је да легне.{S} Она оде, али не леже, и не свуче се...</p> <p>Око поноћи, кад осети да |
| легне.{S} Она оде у своју собу, али не леже.{S} До поноћи је била у соби сасвим сама, а отац ј |
| обу.{S} Отац за њом не смеде!</p> <p>Не леже сву ноћ.{S} Ујутру посла по Ариф-хануму.{S} Све јо |
| е сасвим умирена.{S} Дође вече.{S} Нене леже поред унуке.{S} У кући се сасвим утишало.{S} Фатма |
| ремена, потпуна помрчина.{S} Две сестре леже на миндерлуку, једна у једном куту, друга у другом |
| отрезни, баци нож, оде у теткину собу и леже на једно дугачко шиљте несвучен.{S} Мало, па се ух |
| они на зид.</p> <p>— Несвест! узвикну и леже.</p> <p>Нене је трљаше, да јој поврати моћ.</p> <p |
| нађе Фатму, јер како је Рамазан, он сам леже и устаје.{S} Али кад се сети шта је било, скочи.{S |
| их ноћних другова, не хтев се свући, он леже и заспа.{S} Мајка му метну хладан пешкир на главу, |
| срећа да сања!{S} Напи се воде, па опет леже; али ето онога, шапће јој на ухо : „Пало ти је и т |
| ди, а ја сам немирна и тужна.{S} Седам, лежем, устајем, погледам на сахат. „Шта је ово?{S} Стој |
| сиве гране оне старе смокве.{S} Уморна, лежећи наузнак и гледајући у месец, одмара тело, чула.{ |
| дресу, а она то не виде...{S} После је, лежећи, отворила Мерсијино писмо, на зеленој хартији, п |
| да су осетиле леш...{S} Кипарис јој се лежећи учини много дужи него кад је стајао и дотицао се |
| S} Мерсије, мирна, сва у бело као крин, лежи наузнак под црвеним атласким јорганом, гледајући у |
| бар на оном свету није ништа сплетено, лежи насмејана, с отвореним очима, те жене тумаче да јо |
| ражи, и нађе је у својој соби за одмор: лежи на миндерлуку, с чаршафом, ничице; подиже је: лице |
| еним ћилимом прострта је постеља, и она лежи у белу геџелуку, готово сасвим седа; уши је запуши |
| д има право на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би знал |
| и обузимала је све већа пријатност што лежи, што се одмара.{S} Она је доктору била сасвим непо |
| ерџаде у облику гробне плоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и лепа, упир |
| ђу њих.{S} Учини јој се као да јој отац лежи мртав насред баште...{S} Њен кипарис!{S} Из његово |
| .........</p> <p>Четврти дан, а она још лежи.{S} Данас може мислити на све: па први њен долазак |
| е се враћају, а она код тетке остаје и „лежи по неколико ноћи“; с тетком се шета, код тетке сед |
| рече Фатма.</p> <p>— То доцније, кад не лежите, рече доктор гледајући Фатму.</p> <p>И док је го |
| или на шиљте, савију се у клупче.{S} И лежу наизменце, као код тешког болесника, једне да се о |
| /p> <p>— До сутра, чедо.{S} А ти иди па лези, заспи, одмори се...</p> <p>Она одмах устаде и оде |
| колико година“.</p> <p>Прође и <hi>Кадр-Лејле</hi>, то јест двадесет седма рамазанска ноћ.{S} М |
| од њега.{S} Уместо да му траже озбиљног лека, они: детињарије...{S} Па та Ариф-ханум, па те нов |
| S} Према тим обичајима треба да тражимо лека овоме злу.{S} Кажите, хануме, како би било да зове |
| и слободио је.{S} Кад се сасвим умири, лекар рече:</p> <p>— Откуд ви овде, ханум, кад сам вас |
| ј је сад напад брже прошао, зато што је лекар брже дошао и слободио је.{S} Кад се сасвим умири, |
| p>— Да отера овако лепу жену! чуђаше се лекар гледајући чежњиво у њене као снег беле груди.</p> |
| ћање, рече Фатма</p> <p>— Верујем, рече лекар и додаде: — Непријатно, а није опасно...</p> <p>— |
| смрт.{S} Арифин муж отрча по лекара, и лекар брзо дође: онај ономадашњи Грк.</p> <p>Њој је сад |
| у разголићене, јер су јој дигли крпу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад се усправи, рече:</p> |
| {S} А сад, на првом месту — мир, заврши лекар погледав значајно у Османа, па написа рецепт; али |
| а заклони светлост.{S} Крај ње седи њен лекар, болничар и мајка — њен муж, заустављајући час-по |
| , и све се засмејаше осим Мерсије: како лекар рече „онај Мурад-Џемал-беј што се јуче...“ и како |
| у мајку љутито, и она не продужи.{S} То лекар опази, па осети нешто као страх, те узе шешир, ус |
| Зарекао сам се да не зовем за жене Грка лекара, и опет...{S} Безобразан! <pb n="246" /></p> <p> |
| очима виде смрт.{S} Арифин муж отрча по лекара, и лекар брзо дође: онај ономадашњи Грк.</p> <p> |
| говати, волеће много — живот.</p> <p>По лекара отрча сам Осман; али, док је будио тројицу, док |
| е топлином и љубављу, и нежно погледа у лекара: учини јој се близу, као свој, што помену <hi>ње |
| ахим-Хасан-беј рече да треба да слушају лекара, да се Фатма прошета пешице.{S} Снаха му се зачу |
| рано нареди да трчи с другим слугама по лекаре, тројицу да доведу, одмах... који су им најближи |
| л-беј“, пошла, заљуљала се и пала...{S} Лекари дођоше брже но што би се очекивало, и наместивши |
| да је био какав тежак болесник, за кога лекари рекоше да ће остати жив, ако до зоре не умре: у |
| /head> <p>Емир-Фатма је болесна; долазе лекари и жене бајалице, па ништа не помаже, свако пред |
| е устадох: падох у постељу.{S} Долазише лекари, два Грка и један муслиманин, па кад видеше да н |
| ек, то јест прво вече, па ево...</p> <p>Лекару би пријатно, а Осман погледа у мајку љутито, и о |
| па кад видеше да ништа боље од њихових лекова, они рекоше моме оцу да треба да променим ваздух |
| } Ах! у башти чак турско цвеће <hi>ариф-лен зариф</hi>...{S} Пред харемским вратима четири вели |
| ени болешћу, други онеспособљени за рад леношћу, и на глас су просили, пружали руке називајући |
| е опет оженили.{S} И ти си, сине, млад, леп, добар, од рода...</p> <p>— И богат.</p> <p>— Бог ј |
| /> преко собе...{S} Чак и херој, млад, леп, пун поштења и узвишеног родољубља изгледао јој је |
| почела долазити јутром у постељу: млад, леп, мио; али томе сам човеку дала очи, уста, стас, узр |
| ђ?!</p> <p>— Зет, што и ништа.{S} Млад, леп, мушко: она га није познавала, и није с човеком сед |
| а, и богата...<pb n="14" /> Он је млад, леп, отмен, али она га воли што јој се јавио, и ако је |
| е то избор ако нека жена каже: млад је, леп је, из куће је, богат је, учен је, и она каже: хоћу |
| аротурчина!</p> <p>— Отуд што је леп... леп.{S} Сафет јагње, ја тако лепа човека нисам више вид |
| зар би се ти код њега преседела?...{S} Леп али луд.{S} Још нема пуних тридесет а већ отерао тр |
| } Мерсији он изиђе пред очи као жив.{S} Леп је, сећа се.{S} Погледа у Фатму и помисли: „Срећна! |
| рејин не дај Воже!{S} Муслиманин је.{S} Леп!{S} Од добре, од велике породице; племић, принц:{S} |
| европске хаљине, а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врло драга госпођице и |
| и, гологлав је.{S} Зар је то Турчин?{S} Леп!{S} Очи су му данас јасно плаве, од задовољства.{S} |
| су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсије као за себе.</p> <p>— |
| у собу, па се закикота.{S} И кажу да је леп тај француски језик, а како му је ружна, грдна та р |
| очију; пун некаквог бола.{S} А и он је леп човек, лепих плавих очију а црне косе, те је Фатму |
| бих смела, не бих умела.</p> <p>Како је леп тај младић због кога сам дрмала решетке!{S} Као бог |
| трић, слатки Џемал беј.{S} На њ, што је леп као султан Азиз, Памук је страшно љубоморан, рече и |
| ј за старотурчина!</p> <p>— Отуд што је леп... леп.{S} Сафет јагње, ја тако лепа човека нисам в |
| сман је лепши од Исмаила.</p> <p>— Није леп ниједан, рече Фатма равнодушно.</p> <p>— Ти их не п |
| d="SRP19120_C5"> <head>V</head> <p>Беше леп летњи дан; прошло десет; Фатма доцкан легла, па се |
| неваљалац, кицош, висок, витак, млад и леп, брчићи му упредени и намазани помадом, а лице набе |
| ој се и најружнији свадбени обичај чини леп, и воли да је цео свет види, гледа срећну, не би ли |
| аљубљених, него као два друга.{S} Један леп брачни живот за час се и <pb n="194" /> неочекивано |
| ан цвет из кога су изишли један за чудо леп женски врат и једна за чудо лепа женска глава.{S} О |
| изабрали, и заволех га: он је био врло леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} Од почетка, он је к |
| ра нисам ни опазила, Босфор ми је чудно леп, кипариси ми се чине као џинови који чувају моје пр |
| је врло мало, и чим се трже — он, опет леп, опет мио, колико га воли!{S} Затвори очи, види му |
| <hi>човек</hi> у црном оделу, с фесом, „леп као султан Азиз“, а турске жене вриснуше; он их сал |
| N59" /> узвикну Мис Блак, а једна нова, лепа али врло бела, као да је јектичава, сневесели се.< |
| новцима кити робињина разголићена бела, лепа недра.{S} И та што није жена него страст, одрасла |
| {S} Фатма би се, сине, удала: млада је, лепа је, од породице је, богата је.{S} Не брини се за њ |
| <ref target="#SRP19120_N35" /> Мерсије, лепа и мила девојка, пуна шале, „пуна ђавола“, како су |
| , а водиље подигоше невести дувак...{S} Лепа пашиница заплака кад виде снаху — први пут је виде |
| им не буде жао што су робиње.{S} Каква лепа имена!{S} Гонџеђули, Ђулђули, Ђулбејаз, Ђулренги, |
| ем своје душе, вичем, ридајући: „О моја лепа веро, како су те изопачили неразумни!“ Ја, драга г |
| ранџу па да се посечеш!{S} Па сад, така лепа рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чи |
| } Волела сам је просто зато што је била лепа, необично лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја сам в |
| него страст!“ виче једна Немица, а она лепа бесна бејовнца скаче са свога места и новцима кити |
| ти, а може: млађи је од брата.{S} И она лепа, млада, његових година.{S} А где је у кући више же |
| лескиња: како само може бити Енглескиња лепа кад је лепа.{S} Па израсла као јела.{S} Францускињ |
| им...{S} Боже, Боже, колико нам је вера лепа, а колико су је наружили неразумни!</p> <p>Пишем т |
| рећна!</p> <p>Да видите како нам је сад лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S} Како се по многобројним |
| у Цариграду; и причала му, вели, да је лепа, да је слатка, да је образована, да је готово Евро |
| гледалу, и <pb n="158" /> видевши да је лепа, дође јој мило, засмеја се:{S} О, „nešto кад ме ви |
| о само може бити Енглескиња лепа кад је лепа.{S} Па израсла као јела.{S} Францускиња има очи ко |
| е како нам је сад лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S} Како се по многобројним собама и на софи смеје |
| Мадам Макс.{S} Та Францускиња, и ако је лепа као лутка, није личила <pb n="260" /> на лутку, је |
| xml:id="SRP19120_N92">Боже мој, како је лепа!</note> <note xml:id="SRP19120_N93">Знак.</note> < |
| ml:id="SRP19120_N108">Боже мој, како је лепа!{S} То је "ла франс".</note> <note xml:id="SRP1912 |
| песма <hi>Самртна Постеља</hi> врло је лепа.</note> <note xml:id="SRP19120_N60"> <l>Збогом!{S} |
| ко!{S} Она завиди Фахрије-хануми што је лепа, и криво јој је што јој је глас пријатан.{S} И чуд |
| жали сиротињу, што ружним робињама даје лепа имена; или је волиш, чедо, што се дружи са странки |
| S} Нико не би казао да је Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је говорила, ја сам је све гледала у уста. |
| но мржње.{S} А кога год човека, млада и лепа срете, загледа му се у очи, и срце му тада силно к |
| су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турска жена распуштеница.{S} Многе, које имају кће |
| цуски као други пут.{S} Али ова млада и лепа турска жена прављаше се као да њену хладноћу не оп |
| ену пред њом пољуби.{S} Пољубац млада и лепа човека, Европљанина, каквог и она жели за мужа, оп |
| бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и лепа, упирући очи у црвену столисту ружу што провирује |
| е, тражи јој погледе: истина слаба, али лепа, лепша од оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, |
| ато, <pb n="127" /> мацкице, како си ми лепа!“ Њих три учинише јој се као три слике уоквирене с |
| е јој „Бујукбурунлија“... да му је увек лепа, насмејана, да јој не доведе ортака.</p> <p>Код ов |
| за чудо леп женски врат и једна за чудо лепа женска глава.{S} Ова млада жена личи на лотосов цв |
| је леп... леп.{S} Сафет јагње, ја тако лепа човека нисам више видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад |
| ена од двадесет и неколико година, врло лепа, Фахрије-ханум, поче с пуно жучи:</p> <p>— Оне зат |
| и кроз главу јој сину једна мисао, врло лепа, и она се зарадова:{S} Ариф-хануми ће говорити за |
| И ту је не беше.{S} Ту су била два врло лепа њена огледала, обешена на зиду.{S} Он се погледа у |
| х плавих очију и белих зуба, некад врло лепа, сад не, врло симпатична, ова госпођа по изгледу м |
| ми девојку“.{S} Поред тога што је врло лепа, она је и добра: у кући са свима лепо, свекру и св |
| шо“ и „јагње моје“; чак робињама дајемо лепа имена да им не буде жао што су робиње.{S} Каква ле |
| просто зато што је била лепа, необично лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја сам волела да је јед |
| маља, него би радила да нам ти постанеш лепа.{S} Али, твоја капија мени је затворена.{S} Кад до |
| , док Мерсије не покрије косу...</p> <p>Лепа девојка запламти се у лицу, а ни речи не проговара |
| је занесен Фатмом: не скида очију с ње, лепе и узбуђене, с чаршафом а откривена лица, с његовим |
| {S} Узе да га отвори, а руке јој дршћу, лепе њене ручице...</p> <p>Париз, 11 јуна 1905</p> <p>Д |
| киње? упита Нурије смешећи се.</p> <p>— Лепе, нарочито Енглескиња: како само може бити Енглески |
| романа, и сад се занесе умиљатошћу ове лепе жене која је пољуби у уста као да се с њом бог зна |
| у овога младог лепог човека и ове младе лепе жене умела бих крити сто година.</p> <p>— Сестро, |
| ушу не онога чија је она, већ ове младе лепе жене, па су плакале.</p> <p>Свршило се!..{S} Први |
| , па јој се наједанпут загледа у дубоке лепе очи.</p> <p>Она се сети што је тако гледа и рече:< |
| да смо образоване или само ради стране лепе књижевности, већ и ради књига које нам отварају оч |
| ним погледима што почивају на лицу њене лепе снахе осетиле нову муслиманку, пробуђену турску же |
| >Оне с кратком косом око Касумије и оне лепе <pb n="153" /> девојке што се неће удавати, Солуња |
| звекиром на високој гвозденој капији те лепе куће, опкољене дивним парком а покривене лозом, бр |
| неко могао загледати у душу ове младе и лепе турске девојке, видео би да она сестру жали, а и з |
| нкињама.{S} Сети се пољупца оне младе и лепе Рускиње, па јој би некако тешко, као да је ово сећ |
| малој Францускињи.{S} Боже, како су јој лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборавила |
| едног сина и од другог, две младе, врло лепе девојке, значајно се погледаше и осмехнуше, и упит |
| а јој купује и за Бајрам јој прави врло лепе хаљине, скупоцене... „А зашто и не би, кад је толи |
| бу уђоше две робиње.</p> <p>Обе су врло лепе.{S} Домаћица се зове Зехра-Мерсије а гошћа Емир-Фа |
| мислила, већ је свирала, сва унесена у лепе арије: тонови су се преливали, звуци час дрхтали ч |
| а се загрцну од смеха, а Мерсије вели: „Лепе, али... плаве.“ — „Плаво је море, и небо, кјучук-х |
| ..</p> <p>Поред Фатме стоје, хладећи је лепезама, Зехра, једна Фатмина другарица, која зна само |
| чке игре, да се одморе, и хладиле су се лепезама, откопчавајући струкове и антерије.{S} И човек |
| а крај себе које је хладе грдно великим лепезама.{S} Да се удаје за недраго или за непозната чо |
| им струковима, с цвећем на грудима, и с лепезама, тргоше се од тога узвика у коме су оне опазил |
| ђама.{S} А робиње хлађаху кјучук-хануму лепезама.{S} Ђулренги узе јецати присећајући се: „О да |
| крва јој сеђаше више главе и хлађаше је лепезом.{S} Напољу је била несносна јулска врућина, те |
| хлади се једном грдно великом јапанском лепезом, она се узе смејати како се деца смеју, зацењуј |
| , онако у гаћама и кошуљи и с јапанском лепезом.</p> <p>Кад јој се кћи милује с тетком, она је |
| ло, о Алла’!{S} Где су толике куће, где лепи конаци, где земља, где новац?!{S} Из рачуна видех: |
| мболу...{S} Све презадужено!{S} И сваки лепи конак на Босфору на анадолској и румелиској страни |
| ратићу га до куће, па ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у један дућан, он продужи пут.</p> < |
| ли чак Јеврејин.{S} Ти знаш да су и они лепи, црномањасти, да имају црне очи, да носе фес...{S} |
| изгубити оно што ниси ни имала?{S} Тај лепи још ти није драги.{S} А ко зна, можда је и жењен. |
| била Нурије-ханум сут-ана...</p> <p>Тај лепи младић сестрић је моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} |
| е плакати.</p> <p>А у предсобље је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се закрвавиле, па се склап |
| у ми од моје Госпођице“, и загледа се у лепи рукопис, у карактеристична дугуљаста, коса слова с |
| Осман беј отерао.</p> <p>— Само полако, лепим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да |
| риз, 25 новембра 1907.</p> <p>У његовим лепим плавим очима, које ја толико волим јутрос сам вид |
| ке странкиње, и Мадам Аристид са својим лепим кћерима спремљеним као за бал (њу је позвала Сафе |
| са собом свој терет; па пође за једним лепим високим Турчином. „То је Осман.{S} Пратићу га до |
| ицом, похита напоље у помрчину с једним лепим и прилично трезним чочеком; а пијани Џемал-беј по |
| у, он је празнио.{S} Испрва га одвраћах лепим, после ружним: и да ми реч, закуне се, па опет... |
| некаквог бола.{S} А и он је леп човек, лепих плавих очију а црне косе, те је Фатму подсећао на |
| ри, Францускиња и солунске Гркиње...{S} Лепих плавих очију и белих зуба, некад врло лепа, сад н |
| а јастук као да је не виде, и не чу.{S} Лепих плавих очију и широка чела, висока и танка, она с |
| сад?{S} Дотакла се лептира, а с његових лепих крила опао прах...{S} И као да се љути на онога к |
| но и ритмично у обалу, у зидове толиких лепих кућа и конака; са њега се, као увек у ово доба, д |
| јер с мојом љубављу је румена девојка, лепо очешљана и закићена, сва у црвено:{S} Радост.</p> |
| ........</p> <p>„Мерсије је понегована, лепо ожаљена; њој се зна гроб.{S} А Емир, слатка моја Е |
| а Истоку зрела девојка!{S} Оно, истина, лепо понашање <hi>често</hi> одаје лепу душу; али то је |
| син је красан млад човек, доброга срца, лепо васпитан, воли своју кућу и жену.{S} Али од неког |
| ростакуша...{S} Бистре му очи замућене, лепо очешљана коса разбарушена, каљав...{S} Син ми је б |
| се покорим Нурији"?{S} Сад само: добро, лепо, хоћу.{S} Она мужу највише угађа и потчињава се за |
| : „Сад видим да и жене нешто знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} Заиста, да је знала само за Коран, |
| и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, |
| о лепа, она је и добра: у кући са свима лепо, свекру и свекрви „води чест“ као првих дана, и бо |
| оклони болесници, омилова јој погледима лепо лице и разголићене груди и изиђе, примив уз врата |
| како јој је све то мило!{S} Она све зна лепо, учила је много више и боље него слободна.{S} Посл |
| весело, не погледајући у туђе жене: „Па лепо, отерао је, нека, има хвала Богу она коме да се вр |
| она, невесела, поче:</p> <p>— То је све лепо, сине; али ко тако сад у нас удаје девојку?{S} Ни |
| сами и да подврискују?!{S} Како је овде лепо што је створила природа, а како је ружно што су ст |
| во...</p> <p>Драга госпођице, колико је лепо у Бејлербеју пред вече.{S} На обали небројено четв |
| иш на момка.{S} Отац му био паша, то је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, је ли спреман з |
| атељ не бива непријатељ; ако буде, није лепо.“</p> <p>Снаха поћута, па рече:</p> <p>— Не могу, |
| м се годинама воли сваки човек који уме лепо да говори, и лепо да гледа.{S} Распитај, сине: не |
| ихов ђердек је из баште, а с прозора се лепо види море и Олимп; над отворене шалоне наднеле се |
| рижене, и бркова подстрижених, те му се лепо виде танке усне; под ивицом белога ћулава види му |
| сваки човек који уме лепо да говори, и лепо да гледа.{S} Распитај, сине: не дајеш дете из куће |
| скептицизам.{S} Та је говорила течно, и лепо, мада ниједна идеја није нова.{S} Све су те идеје |
| и је ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад робиња одговори: „Нема никога.“ Дакле, он т |
| а сама, него робиње.{S} Сад шије брзо и лепо једну женску антерију од цица, а снахи дала да јој |
| ојаве његове.{S} Она му сасвим свесно и лепо исприча да јој се учинило да нема десне руке, а ка |
| амо за нову...{S} Поче говорити течно и лепо француски:</p> <p>— Моја историја дугачка је и црн |
| ко му је ружна, грдна та реч!{S} Турски лепо, слатко: <hi>кузим</hi>, <hi>кузиџијим</hi><ref ta |
| ти закопчам белензуку...{S} Ах, како ти лепо стоји тај француски <foreign xml:lang="fr">saut de |
| е се у једном малом огледалу : како јој лепо стоји башјорти !{S} И кад би смела од оца, она би |
| су га читале...{S} Гледала сам у његово лепо лице од мрамора, и плакала сам...{S} Гледајући у љ |
| ; она јој се загледа у десну руку: како лепо држи иглу, а она је мислила да не уме направити ни |
| #SRP19120_N11" /> моја слатка сута како лепо име има, а пакосне хануме дадоше јој надимак.{S} П |
| поздрав“.{S} Али она удеси причање тако лепо, те се млада жена надала.</p> <p>Пашиница рече сес |
| убила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо пишете...</p> <p>Није Грк, није Јерменин, а Јевреј |
| жена за свашта поцрвени.{S} То јој тако лепо стоји.{S} Наше жене никад не црвене.{S} Ја сам чул |
| аш као Ариф-тејзино...{S} Али, она врло лепо пише, врло драга госпођице.{S} Мој отац с писмом и |
| ре дванаест година, стајала јој је врло лепо према сребрној коси и напудрованом лицу.{S} Једну |
| година, и где су са мном поступали врло лепо.{S} Садржина тога драгога мирисавог писма није ме |
| осан, љућаше се за свашта...{S} И једно лепо јутро, жена нешто сагреши.{S} Грдан грех!{S} Даде |
| рече јој муж.{S} Данас ћеш имати једно лепо разонођење.{S} То јест, вечерас.{S} Иди на бал код |
| летњиковци солунских богаташа, у једно лепо мајско јутро, зауставише се кола; и док кочијаш, А |
| високи као шатори, а кроз танко платно лепо се виделе чисте постеље са шареним покривачима.{S} |
| лу махраму нерасклопљену, и пошто је то лепо увио, остављао је крај себе...{S} Пашиница ништа н |
| Стара се брањаше, и рече: „Ти си нешто лепо снила, зато си тако весела". — „Снила сам, нене, з |
| g="fr">Mon Dieu!</foreign> то је од вас лепо, Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руком место где ћ |
| би видео, јер је гледа <pb n="249" /> у лепо лице, тражи јој погледе: истина слаба, али лепа, л |
| .{S} Ја осећам и грижу савести.{S} Одох лепо својој пријатељици и затражих јој кћер сасвим слоб |
| га пе познајеш: само зато што ти се <hi>лепо</hi> поклонио, уопште јавио!{S} То ме је забринуло |
| не удаје се увек за онога који јој се „лепо јавио“.{S} И овде је родитељево искуство уз кћерин |
| подиже какав пали прамен косе с њенога лепог чела.</p> <p>Послуживање ратлокумом и водом.{S} Н |
| ење невесте, да виде људе, да виде тога лепог младића Цариграђанина, брата од тетке Емир-Фатми, |
| ску, и стану у малом пристаништу каквог лепог села босфорског, да приме путнике, тако по вас др |
| ти ниједан дан.{S} А тајну овога младог лепог човека и ове младе лепе жене умела бих крити сто |
| е узнемирује, да је буди из спа, толико лепог, а који траје тако кратко, и не снива се двапут.< |
| бом довеле „мушко“, једног младог, врло лепог Турчина, који с пољупцима нападе лепу цариградску |
| свести, да се никад не пробуди из овога лепога сна: она је срећнија од свих нас, удаје се за чо |
| миран кад пије, него грди, псује, онај лепога понашања младић!{S} Као други, и он не излази бе |
| ваком радном човеку виде себе, у свакој лепој жени виде своју жену.{S} О како би били срећни да |
| близини.{S} Оде на њу.</p> <p>У једној лепој кући, опкољеној високим ловоровим дрвећем и олеан |
| ли се „ствар развија“, или је прошло на лепом поклону. <pb n="67" /></p> <p>Што се тиче стила, |
| ранцуском.{S} У петак ћу ти доћи с овом лепом новом и још с две њене пријатељице, и с Мадмоазел |
| ad>I</head> <pb n="1" /> <p>Пред једном лепом кућом, двоспратном, са шалонама и с три балкона, |
| отварајући нијете.{S} Док се говорило о лепом младићу, Мерсије је била некако необична, невесел |
| . <hi>Мурад</hi>, жеља; <hi>Џемал</hi>, лепота; <hi>Али</hi>, висок; <hi>Нури</hi>, видело; <hi |
| м од горе до доле спремом, даровима.{S} Лепота!{S} То су Фатмини дарови.{S} Жене су долазиле, с |
| росиоца назвао лепотом, али није му име Лепота.{S} А кад су хтели доћи пуномоћници и сведоци, д |
| и знате да то значи <hi>жеља</hi> и <hi>лепота</hi>.</p> <p>Да се кријем, увек да се кријем, ка |
| аше име, истина; но ово значи још и <hi>лепота</hi>.{S} Дакле, мој отац је тога мога просиоца н |
| лаз, као да се просипало млеко.</p> <p>„Лепота!{S} Мушко!{S} По Богу, дали је Француз?!“ Ако је |
| просили, пружали руке називајући хануме лепотама, султанијама, драгим камењем, а оне су им прил |
| тити, ја не бих губила време у сањању о лепотама туђих земаља, него би радила да нам ти постане |
| о мајка, и Осману, и због тога као због лепоте, биваше све милија и ближа.{S} Не прође много, а |
| е старотурчин; удала бих се због његове лепоте, рече Цариграђанка па се засмеја, али јој смех н |
| е и цело небо, али она се не сети друге лепоте до оне у њој..{S} Остаде дуго, а кад отвори врат |
| ..{S} Није ни то, него горд, због своје лепоте, поче Ариф.</p> <p>Сафет је прекиде:</p> <p>— Та |
| париске улице, мене је страх било од те лепоте, па сам се припијала уз њега, хватала га за руку |
| , правила истина источњачких, али пуних лепоте, заосталих од једне велике старе културе.{S} Њен |
| } Где је с њене душе накит чијој сам се лепоти и вредности ја дивила?!</p> <p>Она ућута и дубок |
| мира...{S} Ја сам вам причала о његовој лепоти, доброти, о роду...</p> <p>— И о богатству, рече |
| ан-беју, хвалећи га, говорећи о његовој лепоти; и Фатма опет рече да га хоће, да се за другога |
| године, он је својим здрављем и мушком лепотом порази.{S} Учини јој се да то није њен девер, в |
| , мој отац је тога мога просиоца назвао лепотом, али није му име Лепота.{S} А кад су хтели доћи |
| ње које је можда притискивало младост и лепоту, срца пуна жеља и нада, некад, сад иструлела, су |
| а тавану, да одатле гледа ту страхоту и лепоту — запаљено небо Али док је само изишла — промена |
| атност.{S} Откуда то сад?{S} Дотакла се лептира, а с његових лепих крила опао прах...{S} И као |
| на личи на лотосов цвет,“ рече Ариф, за лепу Енглескињу што је једном рекла за једну лепу Руски |
| лепог Турчина, који с пољупцима нападе лепу цариградску пашиницу.{S} Њој то би „неприродно“: з |
| ина, лепо понашање <hi>често</hi> одаје лепу душу; али то је често, не увек.{S} Ти познајеш Хис |
| роз дим од дувана гледаху у њу, младу и лепу, с пуно страсти; па тад стаде насред софе и поче и |
| м".{S} При растанку, она страсно пољуби лепу заљубљену турску девојчицу, пољуби је у оба ока и |
| је...{S} Зар пред харемима сме пољубити лепу девојку, и то Францускињу?{S} И њој намењен пољуба |
| , па опет...{S} Кад видех да је изгубио лепу боју, да је често невесео, замишљен, ја се сасвим |
| <pb n="261" /></p> <p>— Да отера овако лепу жену! чуђаше се лекар гледајући чежњиво у њене као |
| рло му се допала; није скоро видео тако лепу турску жену (и ако су му пацијенти највише оне), т |
| јатељице доведоше им једну младу и врло лепу Рускињу.{S} Фатма никад дотле није била видела жен |
| Ариф виде једну озбиљну, отмену и врло лепу хануму од тридесет пет или шест година, и пита кој |
| авесе, и одушевљена, непрестано гледа у лепу земљу са њеним брдима и бистрим рекама, и час-по п |
| да је моја сестра од стрица заљубљена у лепу Рускињу!</note> <note xml:id="SRP19120_N24">Буди п |
| лова симпатичне Францускиње.{S} У другу лепу шарену кутију остави теткино писмо и рече: „Буди с |
| Енглескињу што је једном рекла за једну лепу Рускињу, а једна Францускиња се насмеја и изусти: |
| е нашали.{S} Играчица полете пред једну лепу, бесну бејовицу, и поче „други део“ игре: обрће се |
| ајпосле отвори сто за писање, и у једну лепу шарену кутију, пуну француских писама, остави га ш |
| е су отварале прозор и истицале Фатмину лепу главу да је омилује ветрић, који се дизао из коров |
| пива, донесох је у моју кућу и доведох лепу хануму: она пиво попи, па се опи!...{S} О, певала |
| жи јој погледе: истина слаба, али лепа, лепша од оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му |
| аврапама, и много накићена, од свих је лепша, стаситија, и млада, као да Мурад-Џемал-беју није |
| не стране жене, Енглескиње.{S} Она је и лепша и млађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје с |
| а како се није скоро; кућа јој се учини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју ве |
| ити...{S} Кад ти дође та нова, прими је лепше но мене.</p> <p>Ханум-нени љубим скут, зету Хасан |
| {S} Боже!...{S} А тејза вели: „Прими је лепше него мене.“</p> <p>— Жури се, има ваљда неке пору |
| , на десном Осман-ефенди...{S} Осман је лепши од Исмаила.</p> <p>— Није леп ниједан, рече Фатма |
| а ветровима...</p> <p>Цариградски каици лепши су од венецијанских гондола, то јест пријатнији с |
| да ће он преко зида.{S} Зна за свилене лествице, али у Европи...{S} Он, Европљанин, па...{S} И |
| где читала, па...{S} Је ли имао свилене лествице ?</p> <p>— Је ли могуће да ти ниси пољубила Ма |
| удно утиче овај гугут у прозорје ранога лета.{S} А онај заостали славуј опет пева.{S} О, како ј |
| прозоре и шарају капљама кров.{S} Овог лета овде станује Ариф-ханум.</p> <p>Ариф своје госте о |
| ета, хаљина од ткива.</l> <l>Од сто вам лета малолетна бива.</l> <l>Дивљаци! жена још је вама < |
| ла, суха као трава по гробљу, на измаку лета.{S} Оне се мртвих не сећају на гробљу, као што се |
| моћ у ногама, и дах... као последњи дах лета које јутрос умре, и спустише печа, која малочас бе |
| и дах:{S} Фатми се учинило да је то дах лета, — лето издише, умире, и она се не растужи него за |
| не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пера зовући га у загрљај...</p> <p>О, колико ј |
| артију, па и знам и не знам, јер очи ми лете преко редова...{S} И наједанпут узех се смејати и |
| ије је сву раскопча, распаса.{S} Све су летеле, као да им је страх дао крила да јој помогну. „Д |
| јецање, сузе, прсти су јој преко дирака летели.{S} Чак и они фанатици, „женски конзервативци“, |
| се као да је просута крв, над којом су летели бели галеби, вичући као да су осећали њен мирис; |
| ла што је игра бивала ближе крају и деф летео брже у рукама једнога старога чочека, потурчене Ц |
| атају, што полети, и видевши да не може летети, завлачи се у бокоре, у жбуње, — она се завуче у |
| чином.{S} Она ће њима и вечерас играти, летећи као ветар или обрћући се као вихар.{S} Она је ов |
| ицу, и поче „други део“ игре: обрће се, лети, застаје, тресе плећима, увија трбухом, превија се |
| риград, ми ћемо седети зими у Стамболу, лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај конак нам ј |
| ропска арија, она добија крила и у духу лети по непознатим световима, заносећи се животом који |
| памет:</p> <p>Ждрали, о ждрали! високо летите вичући.{S} Кад пођете одавде, понесите поздрав м |
| } Кад нахрани и измилова голуба, он јој летну на раме, а с рамена одлете на једну смокву; она у |
| е пријатније него у лето, нема несносне летње врућине, ни прекодан прашине ни у вече и ноћу ком |
| да знам.{S} Пре сам једва чекала лето и летње врућине, да бежим на чифлук, да се пењем на наше |
| RP19120_C5"> <head>V</head> <p>Беше леп летњи дан; прошло десет; Фатма доцкан легла, па се успа |
| ом Пиргусу а турским - Јалијама, где су летњиковци солунских богаташа, у једно лепо мајско јутр |
| } Фатми се учинило да је то дах лета, — лето издише, умире, и она се не растужи него задрхта од |
| и нећу да знам.{S} Пре сам једва чекала лето и летње врућине, да бежим на чифлук, да се пењем н |
| ли што јој се малопре учинило да умире лето, или што се вози трамвајем први пут!{S} Пошто су с |
| ирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела највише због чифлука.{S} Она наша ливада, и |
| ву башту с цвећем исцветалим као у рано лето, где се, између жбунова руже и јасмина, забеласа ј |
| је топло сунце, понеки дан велико као у лето.{S} Па ипак, много је пријатније него у лето, нема |
| {S} Па ипак, много је пријатније него у лето, нема несносне летње врућине, ни прекодан прашине |
| до вечерње, до турске икиндије..</p> <p>Лето је умирало, то јест премирало, али није умрло.{S} |
| урну: каик јој сад личаше на орла што у лету сече крилима море, а доцније на ласту...{S} Она уз |
| Да их пита где је Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој није било овако тешко.{S} Оде у ј |
| е би се дете молило Богу, пре но што ће лећи, кад крај њега не би била мајка или дадиља?{S} Ја |
| ратити врло доцкан, па дотле ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то да удесим.{S} Идем о |
| болесну обиђу, већ и да је разговоре, „лече“.{S} Тетка јој наводи хиљаде примера овакве несрећ |
| атно, а није опасно...</p> <p>— Чиме се лечи? рече Осман брижно. <pb n="245" /></p> <p>— Бром, |
| икад не трене, не легне, да му она рану лечи, привија, да га негује, излечи.{S} Он јој је муж п |
| >Она слеже раменима.</p> <p>— Дај да те лечим.</p> <p>И метну своје усне на њене, па се трже, и |
| би готов, она рече :</p> <p>— Што се не лечите, муфти-ефенди?{S} Толика мука!</p> <p>— Мука, ха |
| жиле две вране гачући као да су осетиле леш...{S} Кипарис јој се лежећи учини много дужи него к |
| ћала текијама).{S} Хоћеш <pb n="267" /> ли да ти продам ону своју белензуку са сафирима?{S} Ти |
| а?...{S} Ко ју је обилазно?...{S} Каква ли је изгледала мртва?...{S} Ко се опростно с њом?..{S} |
| т, али и сама не зна зашто је таква, да ли због дувана или због сина.{S} Око вечерње, она метну |
| тије био обучен његов харем.{S} Али, да ли он даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући |
| да му исприча откуд јој је то дошло, да ли се нешто љутила, шта је јела, пати ли од тога, или ј |
| {S} Шта пре да поменем што је дивно, да ли цркве или палате, или дворове француских краљева и п |
| лака дрхтавица, и није знала зашто, да ли што јој се малопре учинило да умире лето, или што се |
| у харемима.</p> <p>Пиши ми што пре: да ли се „ствар развија“, или је прошло на лепом поклону. |
| ли кога.“ „Има ли кога?“ — то значи: да ли је ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад ро |
| риф-тејзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би могле гледати у светлост њене очи, навикнуте на п |
| на. <pb n="113" /></p> <p>— Боже!{S} Да ли ме очи варају?{S} Па што тако изненада?{S} Што не ја |
| ким руковале, те питају: „Пардон!{S} Да ли сам се с вама поздравила?“ Па ипак, кад некога воле, |
| и бројанице — мене и не погледа.{S} Да ли је хтео да ме казни што је опазио да га не волим, ум |
| , и оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му виделе сузе те две жене?</p> <p>— Оставите ме, |
| е знају!“ Ово му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из своје отаџбине, Турске? „Нема н |
| жена, масе, уједно је и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне још |
| , па се презриво насмеја.</p> <p>— А да ли бисте волели да не знате?</p> <p>— Волела бих...{S} |
| , и наједанпут скакала и ослушкивала да ли иде теча, па кад ништа није <pb n="274" /> чула, изг |
| и, па им је неискрена.{S} Она не зна да ли је родитељи воле, јер јој своје милоште не показаше. |
| ао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изговара као с |
| о чочеци, овде студенти.{S} А ко зна да ли су ове жене што ноћу седе с људима, <hi>студенти</hi |
| о куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и има <hi>онога</hi> света?{S} Ја памтим шта је гово |
| е грли му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, они би слегли раменима.{S} Али то затишје н |
| ично, по навици, и да често забораве да ли су се с неким руковале, те питају: „Пардон!{S} Да ли |
| ла тешка, па си очекивала, питала се да ли ће бити син или кћи, и радовала си се; родила си, и |
| не, да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже на соф |
| до пре две године.{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А знам да зна француски, енглески, не |
| не могући је прогутати, не осећајући да ли је има у грлу, не осећајући себе, клону, и гласно, к |
| а...</p> <p>— Јесте, зете; а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо за вас оружје, |
| ри: „Ја знам да си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђулистан-Немету.{S} Сад ви |
| кад се пробудио сутрадан, није знао да ли је вече или јутро: отварао је очи, затварао их и сањ |
| .{S} Ја ћу га испитати.{S} Да видимо да ли јој је срце слободно, или је већ кога заволело.{S} А |
| гледаше и осмехнуше, и упитавши бабу да ли јој нису што потребне, изиђоше и одоше у једну собу |
| </p> <p>Драга моја госпођице,</p> <p>Да ли сте већ кадгод помислили да сам мртва.{S} Јер, сва в |
| ет крв...</p> <p>15 новембра.</p> <p>Да ли ће се у мојој <hi>Песми Суза</hi> осетити куцање мог |
| Робиња рече:</p> <p>— Кјучук-ханум, има ли одговор за моју кјучук хануму?{S} Хоћемо у хамам, па |
| ово нема куће без пријатељица...{S} Има ли тога у Цариграду? говораше Фахрије-ханум, као да не |
| на мене често, или по који пут?{S} Има ли изгледа да ћете нам доћи?{S} Цела кућа запевала би, |
| ...</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— Има ли смисла да идем на весеље кад је у породици туга?</p> |
| у, а она се полако поче да отвара. „Има ли кога?“ говори муфтија пре но што ступа преко прага. |
| ...{S} У предсобљу говор, питање : „Има ли кога?“ Одговор : „Нема никога“; и скидање ципела, об |
| учава, да се туђи...{S} И опет чу: „Има ли кога?“.{S} Луди, глупи обичаји!{S} Да човек бежи од |
| р и оно стереотипно „има ли кога.“ „Има ли кога?“ — то значи: да ли је ту човек, мушко, он, њен |
| авлију чу говор и оно стереотипно „има ли кога.“ „Има ли кога?“ — то значи: да ли је ту човек, |
| е јој се смејати сестра од стрица. „Зна ли турски овај Француз, а, Емир?“ она хтеде проговорити |
| да је од страха полудела, онемела, шта ли...{S} Он поче да говори брзо као да се жури: „Ја зна |
| а не погоди </l> <l>Шта је од тебе, шта ли од мене.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> |
| дном моја мајка, „чак склони, баци, шта ли, са стола тејзину слику, за коју је сама спремала, б |
| ела лудога Соломона, а сад задрхта: шта ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се у мом нијету помен |
| је од тетке, друго од Госпођице!{S} Шта ли јој одговара!{S} Грди је или...{S} Не сме прво Госпо |
| е редове, а друго пажљиво преписа. „Шта ли ће рећи о својој малој?{S} Ако ми не одговори!{S} Ил |
| или <hi>Хотелу д' Англетер</hi>, осећа ли да она на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он |
| ад си паметна, што говориш лудо?{S} Где ли је твоја Мадмоазел ?</p> <p>— О, Мадмоазел!{S} Она в |
| ногу, тамо руку, тамо главу...{S} А где ли би било срце, оно широко, велико срце њом испуњено?< |
| рекиде песму и рече:</p> <p>— Збиља! је ли се ханум-јенђе помирила с Мондије-ханумом?</p> <p>А |
| , где је сада кад она мисли на њега, је ли у <hi>Олимпос-Паласу</hi> или <hi>Хотелу д' Англетер |
| , „осим да чујем да је...“ — „Умрла, је ли?“ — „Не, него да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја |
| оним кога она воли!</p> <p>— Збиља, је ли се помирила госпођа стрина с Мон... с Нурије-ханумом |
| о; али шта је он, какав је, шта зна, је ли спреман за живот?</p> <p>— Од пса је пас, од човека |
| > <p>— Чак ни мисли, чак ни осећања, је ли, Емир?</p> <p>— И то не, заврши гошћа па опет седе у |
| ом душом, кад је љуби испитиваће је, је ли покривала лице кад се на улици срела с човеком, па, |
| .{S} Сад ње више нема, а ја не знам, је ли паметна.</p> <p>— Паметна је.{S} Други пут о томе.{S |
| сије.</p> <p>— Дође ти да се убијеш, је ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја сам весела: певам, |
| ign><ref target="#SRP19120_N12" /> - Је ли се ханум-јенђе помирила с Нурије-ханумом?</p> <p>— Н |
| творено...{S} Госпођици о љубави!{S} Је ли она луда!{S} Срамота је било пред њом о томе и да ми |
| р они не признају..{S} Страшни!..{S} Је ли признао Ахмед-беј?{S} И после, младожења, њена прили |
| м би ти тако, слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним што говори <hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја сам н |
| ја.{S} Или си негде читала, па...{S} Је ли имао свилене лествице ?</p> <p>— Је ли могуће да ти |
| ва?...{S} Ко се опростно с њом?..{S} Је ли оглашена по нашем закону?...{S} У чијем је гробљу са |
| ну науке...{S} Дипломатске Школе.{S} Је ли то истина?</p> <p>Париз, 27 априла 1907.</p> <p>Где |
| ка <pb n="69" /> с њом не говори.{S} Је ли то случај или судбина?{S} Оне се воле, а сваки час с |
| у глупу мисао не могаде довршити.{S} Је ли се опио или је био болестан, ништа не зна.{S} Па и д |
| Аман! викнуше девојке нестрпљиво. — Је ли то нарочито, да ме мучиш? вели Фатма.</p> <p>— Не, к |
| странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>— Је ли истина, Сафет, то што ми каза? упита Ариф.</p> <p>— |
| умбе, срушити је до темеља.</p> <p>— Је ли с друговима? гласно рече Фатма, без устезања, ступај |
| Ајше-кадун...{S} Сви лажу.</p> <p>— Је ли срамота што оволико лажемо, Алије?</p> <p>— Грдна ср |
| ли имао свилене лествице ?</p> <p>— Је ли могуће да ти ниси пољубила Мадам Емину кћер како се |
| лице, у уста, нежно рече: ”</p> <p>— Је ли, душо, шта си ти онда мислила?</p> <p>— Ја нисам мис |
| а Фатмино срце ?{S} Ха! ха! ха!{S} А је ли испитивано срце Фатмине мајке, мајчице?{S} Ха! ха! х |
| врши:) Како је могао доћи?..{S} Кажи је ли истина?..{S} Можда те љубио?..{S} Можда...{S} Кажи!{ |
| ристид.{S} Не кажеш која је, то јест је ли путница или ће да живи у Солуну.{S} Прими хиљаду пољ |
| .</note> <note xml:id="SRP19120_N18">Је ли то награда, дете моје?</note> <note xml:id="SRP19120 |
| кћер да није добро, красно...</p> <p>Је ли ово она жена што свекрви: „Нећу да се покорим Нурији |
| кувано воће, па зерде и пилав.{S} Чује ли се с минара <hi>језан</hi> или с града топ, муслиман |
| е нове идемо за њима, и питамо се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се нисам пр |
| рлом.{S} Јадне, јадне ми!...{S} А знате ли одакле сам га видела?{S} С беј-аџова<ref target="#SR |
| одвише старо, ааа! ааа!</p> <p>— Пијете ли штогод против кашља, муфти-ефенди? <pb n="191" /></p |
| ого да су вам закрчили улице.{S} Хоћете ли — рече ми — да о овоме вашим женама, овде, на свадби |
| p>— Миришу ми на дуван.</p> <p>— Хоћете ли једну цигару, муфти-ефенди? упита пашиница.</p> <p>— |
| ојој тајни разговарам.{S} А ви, мислите ли на мене често, или по који пут?{S} Има ли изгледа да |
| ...</p> <p>После додаде:</p> <p>— Јесте ли га ви кадгод видели, Емир-ханум?</p> <p>— Ја... јеса |
| мком не познаје, али ипак пита се, хоће ли тога и тога.{S} Грехота је дати девојку док не рече |
| ња.{S} Муфтија рече:</p> <p>— Али, хоће ли пристати Мурад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан један џон- |
| лудео, преко старе кадуне пита је: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не |
| ју је питао каменчићем у капиџик: хоће ли доћи, она му није одговорила, каменчићем, ничим.{S} |
| {S} Овако, да јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубазница, кад да се састају, и где?{S} Т |
| /p> <p>— Још један нијет, да видим хоће ли се помирити:</p> <l>На одаји ми шарена врата,</l> <l |
| ез књиге, с иглом и концем, питају хоће ли ..{S} Па зар да се не питају фине, с три књиге, и че |
| а је било венчање: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је питати.{S} Да испитамо њено срце...{S |
| жимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он говори, она ћути као да је онемела, и д |
| а је цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако је седела скоро до вечерње |
| Фатми пољупце, говорећи: „А, душо, јеси ли с тетком задовољна?“...{S} Па питала је чак и за зет |
| шујући пољупцима...</p> <p>— Душо, јеси ли видела ону шарену кутију?...{S} У њој је све твоје, |
| >Да си слободна, ја бих те питала: јеси ли видела моју пријатељицу?{S} Овако...{S} Ја знам да ј |
| ца, рече стара озбиљно, пушећи.{S} Јеси ли видела децу: мећу капу на главу, па оно што је напре |
| ер ти је брат отишао на чифлук.{S} Јеси ли казао, за кога ћеш дати кћер коме пријатељу, то јест |
| у Турској за њега ученог.</p> <p>— Јеси ли ти, кћери, при свести?! викну он наједанпут, кад се |
| , и није смео да је види.</p> <p>— Јеси ли икада помислио, зете, да ти кћи има и душу, не само |
| /p> <p>— Шта ће ми хећим?</p> <p>— Јеси ли спавала бар један сат?</p> <p>— Ни један минут.</p> |
| сасвим исправи и рече:</p> <p>— А јеси ли, сине, говорио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је |
| а ли се нешто љутила, шта је јела, пати ли од тога, или јој је ово први напад, и какве су појав |
| хоће да иде у комшилук, пита га: „Имам ли допуст, беј-ефенди?“ Напослетку, он ништа не ради пр |
| и, мора нам прећи преко главе.{S} Нисам ли те учила, зеницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може |
| S} А то... што си седела с мушким, смем ли да кажем неком? упита Фатма.</p> <p>— Смеш <hi>само< |
| им дететом.{S} За чим ја плачем, и смем ли да плачем?{S} Твоју тугу сваки поштује, моју исмејав |
| музика која ме просто опи, усхити, како ли да кажем.{S} Она оде, а у мојим ушима остаде та музи |
| д осете своју руку у његовој.{S} И како ли то изгледа?{S} У мушкој великој руци женска мала руч |
| моја Емир!...{S} У туђини...{S} Колико ли је боловала?...{S} Ко ју је обилазно?...{S} Каква ли |
| би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S} Прође поред старе потапкав је по плећима з |
| азговору, не рече ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак слушкињама кажемо |
| два прста на руци нису једнака, а камо ли две сестре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{S} Нури |
| таријим пробуђеним муслиманкама, а камо ли младој девојци која није ни пошла к животу, а камо л |
| к не може ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцрпло сву моралну снагу и изазва |
| ..{S} Та не дође ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуде...{S} Ниједна стара, у разговору |
| , сине, није донето ни обележје, а камо ли да је било венчање: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја |
| 8" /> Где је брат, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi>Гром</hi>.{S} Али нећу чинити |
| мам своје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти иза |
| маш своје ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти и |
| кад се није затворио ни чивијом, а камо ли катанцем, па макар се оне завадиле не знам како.{S} |
| не пуши, и седи као девојка син, а камо ли кћи-..</p> <p>Кад помислим да сам испрошена!{S} Кад |
| што не може бити никад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, али ни |
| алан“ пољубац спусти ни на руку, а камо ли на лице.{S} С тога, понеки дан, само трчи за њом, ка |
| рамота те да га молиш за хаљину, а камо ли за мужа !</p> <p>— Смем, тејзе; јер, шта ми може?{S} |
| а не бих удао ни своју слушкињу, а камо ли девојку што се од мога срца одвојила.{S} Зар да удам |
| јци која није ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу његову,“ тако мисли Фах |
| {S} Кад ми је видело мушко и очи а камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти мислиш да си сукњом п |
| {S} Фатми то није ништа необично а камо ли страшио: она је из тога друштва.</p> <p>Како то би, |
| ољубио своју жену...{S} Жену!{S} Можемо ли нас две бити ортаци?...{S} Зар би она пристала да де |
| испитивана, али и ми смо питане хоћемо ли, и ако смо знале само за Коран.{S} Ову свету књигу с |
| ад се засмеју и вичу, питају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај њихов смех!</p> <p>Послед |
| у, он поче:</p> <p>— Ааа! ааа!{S} Добро ли сте ?{S} Шта има?{S} Уплашио сам се...{S} Ааа! ааа!< |
| гледаше, па тек наједанпут викну: „А то ли је он од неколико месеца на овамо дежуран сваку трећ |
| о је око њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају женској деци име <hi>Ариф</hi>? „У њих ништа ни |
| ући побуњене Цариграђанке, питаше, јесу ли то они црни џакови, оне сени без лица, без гласа, шт |
| макар ме истерао.{S} Да га питам, јесу ли жене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S} Ја у Елизиној де |
| леске путнице занемеше од чуда.{S} Јесу ли то становнице овога прљавог, трошног града о чију су |
| о волим јутрос сам видела сузе.{S} Јесу ли то сузе саучешћа или љубави?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у |
| ра још има такве глупе обичаје?{S} Јесу ли то верски обреди?{S} Зар они прости знају нешто?...{ |
| рече брзо и неочекивано:</p> <p>— Пишу ли љубавна писма кћери твоје Елизе?</p> <p>— Њене кћери |
| ome to see you?</foreign> А ти, спремаш ли се за чифлук, и мислиш ли на мене мало и на <hi>њега |
| хоџе, пију имами, пију дервиши.{S} Знаш ли, сине, како почиње једно <hi>илахи</hi><ref target=" |
| глас, и како говори француски?{S} Знаш ли ону малу Фифи?{S} Кад беше заљубљена, не беше уставе |
| </p> <p>Она се наљути.</p> <p>— Сматраш ли ти моју кућу за честиту или не?</p> <p>Он се трже, и |
| код Нурије-ханум шушти трава..{S} Чујеш ли? прекиде је робиња.</p> <p>Она, не затворивши књигу, |
| естро!“ буди је из заноса Нурије „Чујеш ли <hi>сабах</hi>?...{S} С минара се чује јутарње позив |
| ење злочина: „Зејне-ханум, јагње, хоћеш ли да спавамо?“, она се стреса, грози, у срцу осети стр |
| га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти испричам једну приповетку коју сам чула у Араб |
| плака од радости... изгрли ме.{S} Хоћеш ли, беј, да је видиш?</p> <p>— После, онако, случајно.{ |
| а, чедо, ти нешто ружно сањаш.{S} Хоћеш ли мало водице?</p> <p>Камо срећа да сања!{S} Напи се в |
| у платно...{S} Емир-ханум, јагње, волиш ли свилену кошуљу?</p> <p>— Ништа не волим, одговори он |
| b n="50" /> једном питала нене : „Волиш ли Ариф-хануму, чедо, или што је весела или што је тужн |
| А ти, спремаш ли се за чифлук, и мислиш ли на мене мало и на <hi>њега</hi> много? <foreign xml: |
| деоник.</p> <p>Мила Емир,</p> <p>Мислиш ли мало на мене и много на <hi>њега</hi>!{S} Ја сам пун |
| олела највише због чифлука.{S} Она наша ливада, и ако је опкољена зидом, милија ми је била од н |
| , обученом у свечано рухо шарено као по ливади цвеће, стоји домаћица Сафет-ханум с јетрвом, обе |
| су се парфими од љубичице и хелиотроп с ливантама од јасмина и јоргована.{S} Па су се, после, п |
| црвену огромну столисту ружу, а из њега лију бели млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову башту с |
| а; црна, једнолика, дугачка јесења киша лила је из ниског оловног неба.{S} На Јалијама, тога да |
| е и остављале их у недра; Фатма је сузе лила над његовим стаблом, око кога је често обавијала р |
| о и јако лупање јасно чуло, поднесе јој лимун и сирће од руже да мирише, и узе јој трљати сирће |
| {S} Он се погледа у једном: пожутео као лимун, очни капци су му чисто отечени: боље да га данас |
| S} Пред харемским вратима четири велика лимуна, под прозором њене девојачке собе један кипарис; |
| кипарисе око ограде, смокве и палме, у лимуне пред кућом и олеандре, који су надвисили кућни к |
| ису мртве ствари, ово су живе: шадрван, лимуни, кипарис.{S} Обучен је у црно за њеном слободом. |
| ноћну свежину, мирис влажан од земље и лимунова, преноси се на Јалије, на балкон свога стрица. |
| на шапе и исплазио језик. „Тонди ће нам липсати !“ рече она уплашено, а баба прихвати : „Па кад |
| ић, она робиња: купио је за пет стотина лира..{S} Ја на мајку личим телом, на оца душом...{S} К |
| не?{S} Ја: овој удовици иглу од педесет лира, оној белензуке од осамдесет, једној удовичкој кће |
| {S} После, оволики шпијуни! за тридесет лира месечно, за двадесет, за десет, за лиру!{S} Поглед |
| атства, остало само једна кућа и хиљаду лира; па и то туђе — кадиско.{S} Па шта је мени остало, |
| {S} Подмитих кадије... с кућом и хиљаду лира...{S} Одредише му Солун...{S} Кад се спремих за пу |
| росвећење својих кћери ви дајете златне лире, а за просвећење туђих кћери ви не дате ни бакарне |
| SRP19120_N57"> <hi>Сто најбољих Песама (лирских) на енглеском језику</hi>.</note> <note xml:id= |
| лира месечно, за двадесет, за десет, за лиру!{S} Погледам у свог рођеног оца, па затворим уста, |
| моју мајку и моју жену.{S} Она ми пружи лиру, а ја, пун племићког поноса, примим је и чиним се |
| е груди и изиђе, примив уз врата златну лиру.</p> <p>А кад се Осман у собу врати, љутито рече:< |
| се!“ Али, голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.</p> <p>Мерсије ућу |
| кроз један отворен прозор по који мртав лист, жут као њено лице, као да би хтео тешити њену мај |
| Срце ми за свашта затрепери као јасиков лист; „разум ми се изоштрио као мач“.{S} Несрећа човека |
| Фатма кроз прозор откиде један багремов лист, да га однесе тетки као спомен из Ђумулџине...</p> |
| и унесе у моју собу један жут багремов лист.{S} Тај лист ме подсети на мене.</p> <p>Он прочита |
| задрхти од пламена и треска; ни најмањи лист се није покретао пре трескова.{S} И наједанпут, ка |
| ју собу један жут багремов лист.{S} Тај лист ме подсети на мене.</p> <p>Он прочита писмо и — пр |
| рате као Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па цвет, па род.</p> <p>— У Серезу су наше жепе г |
| ког времена, ја пратим све феминистичке листове, па видим...</p> <p>— И ја, упаде јој у реч Мир |
| од мртваца!“ Држи француске илустроване листове и чита само о обичајима, и о новостима, да би б |
| е и сва се унесе у Коран: чита, преврће листове и непрестано се ниха.{S} Фатма је данас у зелен |
| књигу, седе према унуци и узе превртати листове: тражила је песму с рефреном „ћути, трпи“.{S} И |
| седе, те претури ђерђеф, и разлетеше се листови из „слаткога“ де Мисеа.{S} Робиња отвори писмо, |
| ла, дикте, синтакса, стил, композиција, литература, како јој је све то мило!{S} Она све зна леп |
| ве ове жене не говоре: о позориштима, о литератури, о хуманим друштвима!{S} А наше?{S} Упустиле |
| се гиздамо, да их дочекујемо насмејана лица, да их испраћамо.{S} Ти си видела старотуркиње, ча |
| решетке: ништа се не види, само ишарана лица и руке, јер решетке су врло густе.{S} Па су прошле |
| на те мишице излазиле из кола покривена лица, нечујно, и улазиле у Нурије-ханумино двориште пор |
| у из шетње, промичу мимо људе покривена лица и оборене главе, иду ћутећи, без шума, као сени ил |
| невесту у наслоњачи на столу, откривена лица, оборених очију, нему, с робињама крај себе које ј |
| лепе и узбуђене, с чаршафом а откривена лица, с његовим прстеном на белој ручици; и час-по дође |
| Џемал, познао их по робињама откривена лица.{S} Оне су претекле своје мајке и ишле, ишле, а ка |
| опуштају да жене јуре улицама откривена лица, да слушају дрске љубавне изјаве људи, а да их не |
| ких, и небројено ханума сасвим отворена лица, с белим муслином преко косе, па пуше и гледају у |
| од Бејаз-Куле, на Молосу — иду отворена лица.{S} Тек кад се неко у њих добро загледа, спусте пе |
| купила, већ су јој из чаршије доношена лица: гледала их, бирала их, метала их од лица до доле, |
| е чује, одоше у чаршију и купише проста лица за чаршафе и дебела печа.{S} Никад нису дошле све |
| ца: гледала их, бирала их, метала их од лица до доле, гледала се у огледалу изблиза, па се изми |
| соби наста грљење и нежно притискивање лица на лице, пљескање по плећима и узвикивање „<hi>о, |
| пацијенти највише оне), тако фине црте лица, и такав израз очију; пун некаквог бола.{S} А и он |
| есу ли то они црни џакови, оне сени без лица, без гласа, што тумарају улицама као сени умрлих, |
| штеним на лице, те су личиле, овако без лица и без гласа, на сени умрлих усталих из неког напуш |
| , ни кафа, чак ни мирисање цвећа а толи лица; жене неочешљане, необучене, ненавучених обрва, бе |
| била срећна.{S} И не хтевши јој открити лица, љубљаше јој дувак с њега, узимаше крајеве с њене |
| , видевши јој кроз густи вео само облик лица, погурне је лактом..</p> <p>Ишле су по турски, мај |
| тала кад и оне, и с чисто светлом бојом лица седела с њима на софи и све им је потанко испричал |
| ухамед.</p> <p>Пошто пређе рукама преко лица при помену имена пророкова и очита кратку молитву, |
| хамеда!</p> <p>Сви пређоше рукама преко лица и очиташе молитву.</p> <p>— Нурије ханум, кћери, р |
| ву, помену Мухамеда, пређу рукама преко лица и беже... „Зар полудела, сирота!“ А она мирно, тих |
| д Бога</hi>; везе, али не прелази преко лица рукама<pb n="81" /> кад изусти „Мухамед“, не уноси |
| : срамота!{S} И час-по, кад опазе додир лица, затварају очи.{S} Колико неискрености!{S} Колико |
| она не скидаше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не употреби силу, већ опет поче, брзо, журе |
| >— Загрлила се?...{S} Да вам се дотакну лица? <pb n="79" /></p> <p>Она се закикота, и говораше |
| рви, што је толико година крила: главу, лице.{S} Он дршће од љубави, она од страха.{S} Узе се т |
| асно, махнито; после јој мирисаше косу, лице; и наједанпут, изненада, једним страсним, снажним, |
| дерлуку, с чаршафом, ничице; подиже је: лице јој је мокро од суза! „Мерсије душо, ми сад треба |
| дим колико ока имам.{S} Тако моје тело: лице ми се заруменело; а душа...{S} Говорим, смејем се, |
| то видела, ја сам се стала трести...{S} Лице ми је било као ватра, а руке као лед.</p> <p>— Бож |
| оска, у погледу мишица, руку и грла.{S} Лице јој је најлепше, али то је увек једно исто лице.“ |
| рчићи му упредени и намазани помадом, а лице набељено, у уским чакширама је, минтану и јелеку, |
| ацењивао се као деца у великом кашљу, а лице му сасвим поплавело; после је пљувао у једну велик |
| .</p> <p>— Алла’! виче Нурије и покрива лице рукама.</p> <p>— Отвори, тако ти материне љубави!< |
| је љуби испитиваће је, је ли покривала лице кад се на улици срела с човеком, па, ако му се учи |
| рнаутка!</p> <p>— Па кад ја нисам крила лице?{S} Пече... <foreign xml:lang="fr">Mon dieu!</fore |
| pb n="40" /> наше поздрављање са женама лице на лице, тако њихово руковање с људима руку у руку |
| хаљини...“ па штипкаше руменим прстима лице, да порумени, грицкаше белим зубићима уснице, да п |
| ста грљење и нежно притискивање лица на лице, пљескање по плећима и узвикивање „<hi>о, машалла< |
| беже удно собе, ту чучну, метну руке на лице и заплака.</p> <p>— Плаче сад кад треба да се смеј |
| да је какав безочник, те су спуштале на лице пече, а њему је долазило да их задави.{S} По махал |
| " /> наше поздрављање са женама лице на лице, тако њихово руковање с људима руку у руку.{S} Оне |
| њена, не знајући шта ће, спусти пече на лице.{S} Ариф и нове узеше се смејати њеној забуни, и п |
| е онесвести, те затвори очи и повуче на лице башјорти.{S} Видев то, младић узе пуну шаку ружа и |
| угачке тешке косе, па их меташе себи на лице и тепаше им.{S} Свекрва је од узбуђења јецала а ни |
| пољубац спусти ни на руку, а камо ли на лице.{S} С тога, понеки дан, само трчи за њом, кад је т |
| {S} Обуци јој свој чаршаф, метни јој на лице густо пече, па је одведи Нурије-хануми.{S} Он јој |
| има, с црним густим печима спуштеним на лице, те су личиле, овако без лица и без гласа, на сени |
| ј Фатмине постеље, и пошто јој измириса лице, наведе јој многе примере такве несреће, кривећи в |
| угачким густим велом који јој крије све лице...{S} А кад се та кола кренуше, из дворишта овога |
| посувраћеним преко главе, те им се све лице видело: спремише се за људе.{S} Дођоше мужеви оних |
| Ко?{S} Шта?“.{S} Али јој румен обли све лице Срећа те се на месечини то готово и не опази.</p> |
| , и на изворима се умивају, да подмладе лице, и старе и младе...</p> <p>Ове године уочи младена |
| oreign></p> <p>— Ха! ха! ха! да сакрије лице као Арнаутка!</p> <p>— Па кад ја нисам крила лице? |
| е да помирише цвет он јој поднесе своје лице; он појми да омилује Памука, она му пружа своју ру |
| но их спусти на узглавље и метну своје лице на њих; из очију јој потекоше топле сузе и сливаху |
| ухвати му колена, притисну на њих своје лице и заплака.{S} Он је не пита зашто плаче.{S} И прет |
| омана поједина места и, црвенећи, криле лице на грудима једна другој.{S} И шта је то што их тол |
| рече Ариф, па измириса своје сестричине лице, истапка је и оде.</p> </div> <pb n="151" /> <div |
| место.{S} Пече је дигла, и цело јој се лице видело.{S} Они су њој били страни.{S} Она се у сас |
| опски, и кад би к нама ушао... не крите лице!... и к нама ушао Мурад-Џемал-беј, по европски, и |
| лица, а она, не гледајући га, покриваше лице рукама и плачући муцаше: „Тешко мени!...{S} Тешко |
| еја, изговори Нурије, а сузе јој облише лице.</p> <p>И Фатмина мајка и нене заплакаше; оцу јој |
| н! узвикнуше робиња и госпођа и покрише лице сукњама.<pb n="39" /></p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја |
| тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то видела Мерсије, смејала би се.{S} Ал |
| ри она хладно, а Осману сукну пламен уз лице, и помисли: „Какав је то одговор!{S} И коме одгова |
| S} Хануме се завиле још у авлији, чак и лице покриле, и излазе, пењу се у затворена кола.{S} Не |
| часова очи јој чисто утекоше у главу и лице јој постаре.{S} На софи светлуца једна лампица, он |
| е мирисати, и ја осећам да ми се овлажи лице... сузама, њеним сузама, и: губим свест. „Отац ти, |
| без свеће, да им не би комарци нагрдили лице и руке, и ноге, босе.{S} Из предсобља се шири дим |
| тија маштања.{S} Растужена, она замисли лице Госпођичино од своје руке, па је ижљуби.{S} И друг |
| весело рече, па ме загрли и омириса ми лице као цвет или зрелу јабуку. — „Зашто мужде, нене?“ |
| е ућути, нити ће јој очи бити црвене ни лице од суза нагрђено, и да не осећа искрен бол и грижу |
| чело на праг, после се подиже, прислони лице на врата, и заплака...{S} Уз врата је плакала као |
| естра па се засмеја, поцрвене и поклопи лице на ђерђеф.</p> <p>— Што, душо, то може, рече Осман |
| {S} Погледај ме у очи.</p> <p>Она сакри лице на теткиним грудима.</p> <p>— Емир, несрећнице! уз |
| могу даље: срамота ме! узвикну па сакри лице у руке.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!{ |
| љуби; она, преплашена, одби га, и сакри лице...</p> <p>— Па зар цео месец тако?</p> <p>— Довече |
| о се засмеја, па окрену у плач, и сакри лице на Мерсијиним грудима.</p> <p>— Ала га волиш !{S} |
| Не могаше више, не даде јој плач, покри лице рукама и клону на миндерлук.{S} Ариф се силно раст |
| ма, она се заустави код изласка и покри лице рукама, па се врати и оде до ненине собе, и као да |
| неколико младића, и Фатма викну и покри лице.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, Dear me!</fore |
| м диже антерију на главу а другом покри лице...{S} Ово учини као у сну, у незнању...{S} И он се |
| ће, облачила се, гиздала се.{S} Загњури лице у њене ствари, што миришу на њу.{S} Отрча на место |
| а си сукњом покрила косу?{S} Покрила си лице, као Арнаутка.</p> <p>— Јесте, али то је... како д |
| човеку, он се насмеја, и узе јој љубити лице, говорећи да то није ништа; он јој је што и стран, |
| ве, па се грожаху, стресаху покривајући лице рукама: тетка у два маха подиже руку да га удари, |
| е.{S} Понова леже, плачући, поклапајући лице па узглавље, уздржавајући се, да јој се не би чуо |
| приђе уз врата где је он, и прислонивши лице на довратак, учини јој се да јој је тамо све што и |
| аде: остаде јој откривена глава „Откриј лице!“ Ухвати је за руку...{S} Гледа јој, он први, што |
| густа коса уоквирила јој као смрт бледо лице.{S} За неколико часова очи јој чисто утекоше у гла |
| са побелела, бели зуби поцрнели, глатко лице набрало се; само ти је нос исти, велики као што је |
| њено пече, што је крило њено девојачко лице, јер женом га је метнула једанпут.{S} И све због њ |
| рио Јулији, кад је наслонила своје бело лице на руку:</p> <l> <foreign xml:lang="en">O, that I |
| ој обливају сасвим мирно и непоцрвенело лице.{S} Опа плаче како обично плачу жене, за ситницу; |
| ебе задовољити њен плач, направи весело лице кад јој речеш да не сме у шетњу, прави се задовољн |
| чну према тетки и загледа јој се у мило лице.{S} О колико је се зажелела!{S} Откад је на путу!{ |
| говарам.</p> <p>После направи насмејано лице и рече:</p> <p>— Шта рече Фатма кад чу?</p> <p>— З |
| слонив своје земљосано, скоро небријано лице на њен бео, нежан обрашчић — заплака, први пут как |
| на већ развије и укућани јој виде грдно лице не могући јој ништа — кукају.</p> <p>У Нурије-хану |
| ржава тел, дувак којим јој је покривено лице, чочеци полазе испред њих, звецкају зиловима и пев |
| оним осмехом што јој је раширио румено лице: први пут не осети за странкињама празнине, не учи |
| о се вардар раздухао као луд...{S} Њено лице поцрвене, чак и чело: поклопи се у руке и зајеца, |
| а његови пољупци, и како да мирише њено лице кад је мирисала његово!{S} Мерсије је млада, али ј |
| прозор по који мртав лист, жут као њено лице, као да би хтео тешити њену мајку, опомињући је ов |
| м осмехом што јој је раширио зарумењено лице, мислила је: „Гледајте ме, и будите срећне као што |
| ове као и старе; а њено бело зарумењено лице очараваше све.</p> <p>Пред крај њене веште, уметни |
| бише дубоко потресене: њено зарумењено лице облиле су сузе.{S} Занете њом, оне и не опазише да |
| с много поштовања, као велико свештено лице, као стара човека и као пријатеља, и кад му он, с |
| а волиш.{S} Ја кад осетим Ариф-ханумино лице, и Нурије-ханумино — задрхтим, а једна ми је тетка |
| и болесници, омилова јој погледима лепо лице и разголићене груди и изиђе, примив уз врата златн |
| читале...{S} Гледала сам у његово лепо лице од мрамора, и плакала сам...{S} Гледајући у људе о |
| део, јер је гледа <pb n="249" /> у лепо лице, тражи јој погледе: истина слаба, али лепа, лепша |
| ви, да бих могао додирнути то чело и то лице и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, у ли |
| је најлепше, али то је увек једно исто лице.“ — „Лутка!“ проговори Ариф, и окрену поглед к Фра |
| притисну своје мокре очи на његово сухо лице — кваси га, па га поквашено љуби, с њега пије свој |
| а!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, у лице, у уста, нежно рече: ”</p> <p>— Је ли, душо, шта с |
| им, и разговарала се, и гледала би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез, не као кроз зид. |
| икнуше оне престрављено погледавши га у лице које беше страшно.</p> <p>— Депеша... ено...{S} Ум |
| икну и зашкрипе зубима, па се уношаше у лице женама; оне су мислиле да је какав безочник, те су |
| лецала су ми колена, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} |
| адић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попадаше у море...{S} Побојав се да га не |
| о дете, огрешио би се кад би погледао у лице, или у око, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у |
| донесе јој чаршаф и пече, баци јој то у лице вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти више муж!“ Па |
| ситну парчад...{S} Сва јој крв јурну у лице, и чисто јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он би |
| сети оне тајне.{S} Сва јој крв јурну у лице.{S} Дође јој да викне странкињама: „О, ви срећне ж |
| а јазук!</p> <p>То рекавши, она пљуну у лице кћер која се бејаше подигла да их моли.{S} Фатма с |
| теме; она га привуче к себи, омириса му лице муцајући:</p> <p>— Боље те нашла, сине! па брзо до |
| S} Ја сам опазила: у игрању, дотакну се лицем...</p> <p>— Ако се воле...{S} Боже, како си смела |
| а не само устима, него и очима, и целим лицем, и сваком цртом на лицу.{S} На овом великом балу |
| а унуку сасвим измењену, врло румену, с лицем раширеним у један бескрајан осмех.{S} После је во |
| мала, кад сам седела с тобом загрљена с лицем на лицу.</p> <p>И та једна реч <hi>много</hi>, Ме |
| тим црним <hi>печима</hi>, веловима, на лицу.{S} Она прва што сиђе, много се ослони на дилаверо |
| ђе сва малаксала од његова миловања, на лицу и грлу с трагом од његових пољубаца...{S} Благо њо |
| оца остали...</p> <p>Пашиница ућута, на лицу јој заиграше мишићи и ухвати је у грлу грч; мало, |
| душа у ноћи: непрестано спавају..{S} На лицу ових младих жена огледало се задовољство; то су ви |
| воја башјортиа, да покрију главу.{S} На лицу му се смејала радост, а Ариф нестрпљиво рече:</p> |
| , како се носи по малим градовима, а на лицу су им груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово поза |
| ки час се издвајају и нешто шапћу, а на лицу им се огледа некакво необично задовољство...{S} По |
| Девојке, идући за мајкама, с печима на лицу, подрхтавале су од сусрета с младим људима: у свак |
| цама им, на грудима, па некима чак и на лицу, трагови од мушких прстију и мушке безочности, а о |
| сам седела с тобом загрљена с лицем на лицу.</p> <p>И та једна реч <hi>много</hi>, Мерсији је |
| направи „од земље темена“, с дувком на лицу, па се усправи и стаде пред њом с прекрштеним рука |
| о у џаковима са страшно црном маском на лицу — да пукну од врућине, без ваздуха, чини ти се и б |
| очима, и целим лицем, и сваком цртом на лицу.{S} На овом великом балу где је било жена толиких |
| одговори, љубљењем.{S} Ниједно место на лицу, на рукама, на грлу, у коси, не остаде јој непољуб |
| жним и нежним погледима што почивају на лицу њене лепе снахе осетиле нову муслиманку, пробуђену |
| тера јој сузе на очи.{S} Њему играху на лицу мишићи и доња вилица, а она, не гледајући га, покр |
| покрете, чује му глас, осећа му дах на лицу, у носу је голица мирис с његове косе и хаљина, а |
| ких турских госпођа.{S} На њеном бледом лицу заиграше мишићи, ухвати је у грлу грч; нигде сузе. |
| лепо према сребрној коси и напудрованом лицу.{S} Једну кутију пудера она има већ четрнаест годи |
| а, и пожалила сам му се и као свештеном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се пожалим: у свак |
| та и указа се Осман-беј, на њену мирном лицу све затрепери, и поцрвеневши чак и по челу и по вр |
| отеже; „Не-неее !“ Стара је омилова по лицу и омириса јој косу, па оде те смаче с једнога проз |
| еумивена, рече и нападе је пољупцима по лицу и по рукама.</p> <p>" Ариф-ханум љуби само кога мн |
| ек, кад уђе у харем, он беше страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја га не смедох питати шта му је |
| ћи, и не видевши каква му кћи изгледа у лицу, да је решена и на живот и на смрт, тихо рече:</p> |
| ху се, а пашиница се бејаше променила у лицу и ништа не говораше.{S} После их одведоше у једну |
| е изиђе последњи дах..{S} Она се мења у лицу и ћути, јер не може да проговори, а њена се кћи см |
| на би помислила да је умрла, таква је у лицу.</p> <p>— Не бој се, кћери, живци... солунских Тур |
| 120_N41" />, рече Мерсије, а Фатма се у лицу промени.{S} Кад разви хартију, весела девојка чита |
| ..</p> <p>Она слуша свекрву и мења се у лицу: како сад да не пости, кад је постила дететом; спа |
| су...</p> <p>Лепа девојка запламти се у лицу, а ни речи не проговара, не уме пред човеком ..{S} |
| ад-Џемал-беј.</p> <p>Фатма се промени у лицу више него икад, а ништа не рече.{S} Мерсије упита |
| ишла сваки час.</p> <p>Она се промени у лицу, обори очи, али ништа не рече.{S} Сваким даном је |
| рла сестра од тетке.{S} Он се промени у лицу, и пошто замоли Арифу да не оставља Фатму саму, од |
| њему и узе га миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, ћути: миран је како га она никад |
| ше према малом Кара-Бурну: каик јој сад личаше на орла што у лету сече крилима море, а доцније |
| Куда ћеш?“ страховито се захори и то не личаше на људске гласове, већ на урлање побеснелих паса |
| није хтео нико дружити. „Данас, оне ми личе на банкроте који гледају да поврате своја изгубљен |
| Месец је грдно велики, округао, црвен, личи на црвену огромну столисту ружу, а из њега лију бе |
| ута причала.{S} Он је као Европљанин, а личи на арапског принца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џем |
| мук; топи се од милине кад неко рече да личи па Францускињу, и поноси се „духовитошћу".{S} Она |
| до лепа женска глава.{S} Ова млада жена личи на лотосов цвет,“ рече Ариф, за лепу Енглескињу шт |
| } Кад се попе на највиши врх града, што личи на последњи ред ложа каквога амфитеатра, заустави |
| ти да ме овде занима туђ живот зато што личи на мој.{S} А понекад свратимо неком харему.{S} Све |
| а се одмара на оном белом серџадету што личи на гробну плочу, ханумама долетеше чочеци, и почеш |
| ору, осветљену мириадом светиљака те је личила на какав чаробан вилински двор.{S} Кад је дочека |
| нцускиња, и ако је лепа као лутка, није личила <pb n="260" /> на лутку, јер је имала душу.{S} О |
| нагиздам се и потчињавам му се, те сам личила и на робињу и на милосницу...{S} Ја се обучем, а |
| м приближи, виде да је бео; једра су му личила на крила каквога огромнога лабуда. „<foreign xml |
| густим печима спуштеним на лице, те су личиле, овако без лица и без гласа, на сени умрлих уста |
| е</hi>, то јест исечену косу, и врло су личиле на мушкарце.{S} Енглескиња испрва није ништа раз |
| сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему не личим на Францускињу.{S} Оне друкчије ходе, оне друкчиј |
| на софи, час на баба-финги, и сама себи личим на тицу у кафезу, и на лавицу у менажерији; само |
| је за пет стотина лира..{S} Ја на мајку личим телом, на оца душом...{S} Код оца сам живела као |
| нела и смејала се једним смехом који је личио па плач.{S} Она се тако смејала увек кад је врло |
| идела кроз врло танку маглу, а Олимп је личио па један велики мрко-сив облак изишао из воде, ве |
| ец на загасито плавом небу био је бео и личио је на округло огледало...{S} Она је изишла на тер |
| део, ништа чуо, ништа осетио, као да је лишен чула.{S} Ишао је, и застајкивао је пред кафаницам |
| ој бездушни <pb n="183" /> муж остави и лиши детета, ја се одадох уживањима, да ране залечим.{S |
| који ми је стран, туђ, немио: он ме је лишио тебе; годинама сам те желела, чезнула за тобом... |
| због тебе, већ због деце: кад ме отераш лишићеш ме њих.{S} Крила сам од себе због девојчица, да |
| рове гране са заруделим родом, ловорово лишће у башти према врелом јулском сунцу мирисало је не |
| дух на море и на влажно, мокро ловорово лишће у башти.{S} Берберин натуче Џемалу фес на главу, |
| ; црну влажну земљу покрива жуто, мртво лишће; по крововима, с којих се цеди вода, и по сасвим |
| нар: пење се на јабуку...{S} Сакривен у лишћу, с јабуке је видео пет пута, и — занео се... „Ја |
| 4" /> чула, изговарала је: „Отишао је у лов, као за пакост“.{S} Најпосле је изашла на баба-финт |
| овеку од педесет и једну, две године, у ловачким хаљинама, који вешаше једну мокру ловачку торб |
| ачким хаљинама, који вешаше једну мокру ловачку торбу на један дуд сав у сунцу, и замоли га.{S} |
| >У једној лепој кући, опкољеној високим ловоровим дрвећем и олеандрима, у једној великој чистој |
| еле се нарове гране са заруделим родом, ловорово лишће у башти према врелом јулском сунцу мирис |
| ирише ваздух на море и на влажно, мокро ловорово лишће у башти.{S} Берберин натуче Џемалу фес н |
| зрујаности?{S} А теча, као за пакост, у лову!“ Упамтила је теткине речи, па колико пута помисли |
| Али-беја, само, као за пакост, он је у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити врло доцкан, па дот |
| росвећене жене већ су се поделиле у два логора: једне су уз Емине-Семије-хануму, старију жену ( |
| иши врх града, што личи на последњи ред ложа каквога амфитеатра, заустави кола да хануме виде ј |
| у.{S} Синоћ у Позоришту: један маркиз у ложи са својом женом и с њеним љубазником, и то сваки з |
| рчин</note> <note xml:id="SRP19120_N99">Ложница, где спавају младенци.</note> <note xml:id="SRP |
| како прича Мехмед, кад не може да узме ложу, не иде у позориште.</p> <p>И у вече, она се спрем |
| уће, опкољене дивним парком а покривене лозом, бршљаном и дивљом ружом, много исцветалом, ханум |
| аште и дворишта — оградни зид, покривен лозом и бршљаном, и пред духовне очи изиђе јој цела сли |
| ек; с оне стране зида обраслог у винову лозу и бршљан чује се шуштање траве и шум нечијих корак |
| памет.{S} Она је полудела кад пљује... ломи... виче да нема...</p> <p>Све није смео изрећи, и |
| бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломила кафезе, зар би бежала у свет?</p> <p>........... |
| /p> <p>Био један лончар, који је правио лонце, легене, ибрике и разне судове, и шарао их је как |
| и тресну га о земљу.{S} Од тога треска лончар се расвести и виде — црвене црепове.</p> <p>Ариф |
| приповетке.{S} Крај јој је овакав: „Али лончар је волео и оне црвене црепове“.</p> <p>Сафет се |
| вако, лудо, начинивши од жене, као онај лончар од земље, бога...{S} И тврдо верујући да је прав |
| <hi>Лончарев Бог</hi>?</p> <p>Био један лончар, који је правио лонце, легене, ибрике и разне су |
| Ариф бризну у плач, као да жали сиротог лончара.</p> <p>И Фатма заплака, зато што њена тетка пл |
| у сам чула у Арабији и која се зове <hi>Лончарев Бог</hi>?</p> <p>Био један лончар, који је пра |
| имо по њој с другарицама, или се играмо лончића и ораха, како децом тако девојкама.{S} А ноћу, |
| само подне, и робиња им се прикраде као лопов и шапатом рече:</p> <p>— Истина он, Нурије-хануми |
| их не би зауставио стражар држећи их за лопове, и вођени својим дугачким сенкама, одоше уз брдо |
| ла жене, па би се с децом играла лутке, лопте, скакала би, пљескала би, смејала би се а деца би |
| Буржеа, и друге.{S} Нађоше и Флобера, и Лотија, и насмејаше се, узвикнувши: „Гле Азијаде!{S} Он |
| женска глава.{S} Ова млада жена личи на лотосов цвет,“ рече Ариф, за лепу Енглескињу што је јед |
| окоре, у жбуње, — она се завуче у један луг од јасмина, и да не би пред мушким била с откривено |
| у сну, у незнању...{S} И он се увуче у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако убрзаним ди |
| сам жењен, двапут сам дошао кући пијан, луд. „Ако опет дођеш пијан, да више немаш жене..“ И ја |
| >Она мисли да јој је син као други пут, луд, па се боји његове вике, да жену не нападне ножем; |
| S} Ја сам мислила да сам га изгубила... луд.{S} А сад кад видим да га опет имам, ја... (Јако по |
| сам изгубила нешто што волим.</p> <p>— Луд, Алије.</p> <p>— Није луд.{S} Страстан, Азијат.{S} |
| S} Да знаш како ми је говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја га волим...</p> <p>Робиња је прекиде |
| .. мастика?!</p> <p>— Пијан!...{S} Није луд!...{S} Благо мени! узвикну опа, и весело тапшући за |
| лим.</p> <p>— Луд, Алије.</p> <p>— Није луд.{S} Страстан, Азијат.{S} Европа му није могла измен |
| биња је прекиде говорећи:</p> <p>— Није луд, кјучук-ханум, него...{S} Ја сам ово чула, али доцк |
| зашто да плаче кад јој је он жив и није луд...{S} Отрезниће се, доћи ће јој, говориће јој тако |
| прекорно.{S} Твој отац је љут, али није луд...{S} У гору и камен!</p> <p>— Па и овај није луд. |
| У гору и камен!</p> <p>— Па и овај није луд. него пуст...{S} Није ни то, него горд, због своје |
| ити добра домаћица,“ рекао.{S} Нар није луд?</p> <p>Фатма обори очи и рече:</p> <p>— Какав је м |
| p>Како је почео пити, бивао је весео, и луд, али никад бесвестан.{S} Сад у његовој кеси ни аспр |
| се ти код њега преседела?...{S} Леп али луд.{S} Још нема пуних тридесет а већ отерао три жене.{ |
| четрдесете ће отерати четрдесет.{S} Он луд“, вели, „а има подбадача снаху.“</p> <p>— Каква сна |
| пим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи са „<hi>нећу је, не |
| е и да јој љуби уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је била као лед хладна, те му се учини |
| дан киша, и како се вардар раздухао као луд...{S} Њено лице поцрвене, чак и чело: поклопи се у |
| омшилук без питања; трећу...{S} Потпуно луд.</p> <p>- Зашто је отерао трећу? рече Цариграђанка |
| а одобровољи; али он није зловољан, већ луд:{S} Фатму, своју љубав, назва онако!...{S} Посрћући |
| } Све јој исприча.</p> <p>— Није, зете, луда, не бој се!..{S} Кћи ти је побуњена.</p> <p>— Камо |
| и она која је или луда или неваљала.{S} Луда, па лаже свет: „Тај што долази, род нам је“.{S} У |
| тни, а ти...</p> <p>— А ја се удадох за луда...{S} Али он је био паметан.{S} Да знаш како ми је |
| .{S} А може бити да сам баш заиста била луда.</p> <p>Истога Дана у вече.</p> <p>Боже, како сам |
| ...{S} Госпођици о љубави!{S} Је ли она луда!{S} Срамота је било пред њом о томе и да мисли...{ |
| кључаше врата.</p> <p>— Аман, цела кућа луда! узвикну Фатма и поче плакати.</p> <p>А у предсобљ |
| И сад тобоже воли Енглескиње.{S} Она је луда за Францускињама.{S} Она је и Фатму и Мерсију науч |
| р и оне... само допусти она која је или луда или неваљала.{S} Луда, па лаже свет: „Тај што дола |
| сама девојка, и то још ноћу!..{S} Ти си луда!...{S} А зар мислиш да они после увек узму ?{S} Мо |
| Ариф то опази, па викну:</p> <p>— Ти си луда!...{S} Ево ти ово: на!{S} Сад не волим ни њега ни |
| note> <note xml:id="SRP19120_N40">Ти си луда.</note> <note xml:id="SRP19120_N41">Мила.</note> < |
| ила их: над туђом сам децом плакала као луда; а кад сам год чула детињи глас, увек ми кроз срце |
| ак! так! так!... шест пута, она тад као луда полете.{S} Трчи низ степенице, боса, у белом геџел |
| аједанпут узех се смејати и плакати као луда, и овако млада и јака стегох нену, да је удавим.{S |
| {S} Ово је за чудо!{S} По кући идем као луда.</p> <p>Он се сад на њу не осмехну нити је потапка |
| поражен, и ништа не умеде проговорити. „Луда !“ мишљаше.{S} За толики низ година она га неуљудн |
| {S} Али, ја те нисам слала да се светиш лудаку.{S} Ја нисам ни мислила да те удајем за Осман-бе |
| овори, како је грди.</p> <p>— Не лупај, лудаче! викну тетка ражљућена.{S} Одвели смо је оцу, по |
| ји!{S} Бога нема!“, и пустивши неколико лудачких гласова, уђе у своју собу.{S} Отац за њом не с |
| .{S} Уместо да уништавамо те застареле, луде, глупе обичаје, ми хоћемо да их обнављамо!{S} Ко б |
| ислила сам да их познајем...{S} Ми нове луде, мислимо да су само у Турској људи <hi>људи</hi>; |
| мо у ненину собу“.{S} Не рече: „Ала смо луде, па одатле га можемо најпре видети", а то помисли |
| уђи...{S} И опет чу: „Има ли кога?“.{S} Луди, глупи обичаји!{S} Да човек бежи од своје рођене к |
| „од радости се човек опија, од љубоморе луди...“ Али како му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{ |
| , Фатма, рече Мерсије.</p> <p>Појави се луди Соломон.{S} Оне прснуше у смех и простреше се по т |
| ко необично тешко, и непрестано је држи луди страх: ако ју је нешто отац видео !{S} О, лудост!{ |
| друштво устајало као баруштина.{S} Исти луди појмови, исте глупе предрасуде, старе, изанђале: с |
| у неба, Фатма осећаше силно, дубоко, до лудила...{S} Кад се потпуно прибра, свесно бројећи лупа |
| јер види да јој сестру ухватило верско лудило.{S} А она као да се из сна трже, остави ђинђухе |
| епшима, <hi>узеће га</hi> Зејна...{S} У лудилу од страсти, чак заборавља да му брат још није ум |
| ало, заједно с њеним другарицама, што у лудилу називају себе новима, — протерати из Турске, и, |
| .</p> <p>— У странкиња, тејзе?</p> <p>— Лудих или...{S} А твоја мајка, и да је удовица, опет не |
| то дете.{S} Он је волео како нико није, лудо, страсно.{S} Увек сам гледала да заволи сиротињско |
| /> ми каже да ће се на добро окренути, лудо моје срце!{S} Јер мој отац пре би пристао да му кћ |
| зацело и ту заволела, и то исто овако, лудо, начинивши од жене, као онај лончар од земље, бога |
| сам љубоморна...{S} На своју сестру!{S} Лудо.{S} Ја њих све волим, ах!..{S} Боже!{S} Зар за тол |
| ја дадох нашу Фатму.</p> <p>Жена му се лудо обрадова, а мајка пљесну рукама и рече:</p> <p>— Ш |
| анка.{S} Ја сам у многе француске писце лудо заљубљена а нити сам их видела нити ћу их видети: |
| Париз... све што сам из књига познала и лудо заволела, што ми даје животу живот...{S} Да живим |
| ла женом, и нада му се.{S} И она се у њ лудо заљуби, заборављајући да је жена, да је мајка четв |
| ote xml:id="SRP19120_N8">Не говори тако лудо.</note> <note xml:id="SRP19120_N9">Да, то је глупо |
| к...</p> <p>Па ипак моје срце није било лудо.{S} После овога, ја прођох Пером и Галатом — и мен |
| кад детету умре родитељ.{S} Како је то лудо!{S} Он је умро, с њим је свршено; али, дете неизве |
| трић, осетио би се мирис ружа, нарочито лудо исцветалог јасмина, по чијим су неисказано великим |
| нико никад није рекао: „не бацај паре у лудо“, или „чувај беле паре за црне дане“; и нико преда |
| е.</p> <p>— Кад си паметна, што говориш лудо?{S} Где ли је твоја Мадмоазел ?</p> <p>— О, Мадмоа |
| , Емир-Фатма удала се за <pb n="266" /> лудог Осман-беја због вашег сина, да је он отера те да |
| а Ариф рече:</p> <p>— Била је удата за лудога Осман-беја, доктор-ефенди, па ју је отерао. <pb |
| <p>Она се малопре смејала кад је видела лудога Соломона, а сад задрхта: шта ли ће јој изићи?{S} |
| “ Францускиња из Туркестана.{S} Где јој лудој паде на памет зарицање!{S} То је преживело, има г |
| рах: ако ју је нешто отац видео !{S} О, лудост!{S} Да ју је видео, зар би она још била жива?... |
| никад с тобом не изиђем!{S} Глупост!{S} Лудост!</p> <p>„Да изиђу!"...{S} Њој то ни на намет ниј |
| итику: од ње нас већ заболела глава.{S} Лудост!{S} Па то мора једанпут бити.{S} И после, ти тре |
| ругом...</p> <p>— Љубе се!!...</p> <p>— Лудост!{S} Ти мислиш баш толико...{S} Разговарају се.</ |
| Ариф-ханум се намргоди и рече:</p> <p>— Лудост!...{S} То учинише с једним младим бејом, у Скопљ |
| p> <p>— Па... једанпут..</p> <p>— То је лудост од њега.{S} А ти...{S} Пред младом муслиманском |
| , заљубити се тако, то је по моме мњењу лудост.{S} Можда је добар, али није муслиманин, него Гр |
| кад уђе један „весео“ и стаде говорити лудости.{S} Видевши га оваквог, она се промени, јер је |
| гама, и нашим и туђим, и у њима налазим лудости, али и мудрости.{S} Пошто хоћеш кћер да удајеш, |
| ></p> <p>— Како да је пустим болесну... луду?</p> <p>У томе, њему јавише да му је умрла сестра |
| ли; да лудујући за њом, за њеном земљом лудује. „Тамо је просвећеност, <pb n="114" /> слобода, |
| {S} Она је и Фатму и Мерсију научила да лудују за све што је француско, за Францускињама.</p> < |
| хвали; да волећи њену децу, њу воли; да лудујући за њом, за њеном земљом лудује. „Тамо је просв |
| з француског пансионата. „Она је волела Лујзу док се није срела са Жаном,“ рече им француски. — |
| <p>А Фатма се неисказано обрадова, али, лукава <pb n="37" /> и неповерљива оријенталка претвара |
| о да пева кад јој срце плаче?{S} Својим лукавим погледима ако опазе на њој промену, ако је пита |
| е осим пашинице, на то пецкање, дирање, лукаво осмехнуше и лукаво погледаше у Арифу, па се Ариф |
| а и не замера својој другарици, само је лукаво испитује: шта све има.</p> <p>— О, много!.. о че |
| то пецкање, дирање, лукаво осмехнуше и лукаво погледаше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се т |
| знајући зашто је дира, смешаху се на њу лукаво.{S} Она се попово наљути, али се брзо поврати и |
| не оснујете једно женско друштво против луксуза?“ рече једна Енглескиња путница, и то све друге |
| њему није цеви.{S} Под сваком цеви, или лулом, кроз коју иде вода, бели се по мраморна коцка, к |
| ранцуском мајка би те од мила звала <hi>Лулу</hi> или <hi>Мими</hi>; у Француској ће те звати < |
| лијама клепет папуча, клопарање нанула, лупа сатара: свуд се спрема за ифтар.{S} А што се није |
| врата кад се очекује несрећа!{S} Као да лупа баш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу викне, о |
| есоше га кући...</p> <p>Како је страшна лупа у врата кад се очекује несрећа!{S} Као да лупа баш |
| а се по кући иде у терлуцима и да се не лупа вратима.</p> <p>На миру је лежала три дана, не дај |
| афима, новим.{S} Код Сафет-хануме чу се лупа на капији пре девет, и робиња — која се налажаше о |
| умином кућом зауставише се кола и чу се лупа у капију. „Можда није пијан.{S} Зашто на колима?{S |
| о и оно мртвило по споредним улицама, и лупа халке или звекира на капијама, која се с времена н |
| <p>— Да бежимо, Ђули...{S} Види како ми лупа срце! рече Фатма узимајући робињину руку, а у томе |
| о за пакост“.{S} Прође доста, кад се чу лупа на капији. „Теча!“ изусти, и ако јој срце не каза |
| а јој говори, како је грди.</p> <p>— Не лупај, лудаче! викну тетка ражљућена.{S} Одвели смо је |
| о да је направљен од снега, и уђоше, не лупајући халком на капији..</p> <p>На једној терасици о |
| а тера.{S} Обојица су ћутали, а кола су лупала, тандркала по крупној, неравној калдрми и јурила |
| де се...{S} Коњи су нестрпљиво фркали и лупали новим потковицама, а дилавери, у крутим огрлицам |
| рце јој је залупало необично, и за дуго лупало неисказано брзо и јако, она га чула.</p> <p>— Ни |
| } Кад се потпуно прибра, свесно бројећи лупање стражареве палице у калдрму: так! так! так!... ш |
| на главу и на срце, чије се брзо и јако лупање јасно чуло, поднесе јој лимун и сирће од руже да |
| ењем.</p> <p>— Нервоза, ханум, нервозно лупање срца.{S} Све турске жене веома су нервозне, и хи |
| ају, затварају се, али се и отварају од лупе у поломљена ћерчива и грозног маукања једног сирот |
| то једна другој на ухо, пусте се, па се лупе у груди као да су неку велику штету учиниле, и тре |
| а и не сачекав одговор, отрча по матер, лупи дланом у њена врата вичући:</p> <p>— Мајко, Емир-х |
| би вас пљунуле усред очију, или би вас лупиле сунцобраном по глави...{S} Па бар да сте на Јали |
| прави се да не мари; а овамо: чим неко лупне халком на капији, он сав претрне.</p> <p>Један да |
| обранима, стадоше пред капијом; муфтија лупну звекиром у капију, а она се полако поче да отвара |
| и на турско господство, и уместо робиње лупну на капију сама, не звекиром, но дланом своје мале |
| у се.{S} Палицом с тучним врхом стражар лупну у калдрму шест пута: дванаест часова по европски |
| але меке руке, и учини јој се као да је лупнула срцем; и никад јој у срцу није одјекнула овако |
| ашчика, и похита ка капији, јер је чула лупу месара с месом на једном малом коњићу, и пиљара с |
| . ја ништа не чујем, ништа не видим, ни лупу звекира на капијама, ни жене у чаршафима с фењерим |
| тељи је не даду њему, она тугује, бежи, лута с њим по свету, по Европи, срећна је.{S} Доцније с |
| ледају, а он и не мисли да се врати.{S} Лута по турским махалама као да некога тражи.{S} Испрва |
| А ја сам чула да су се завадиле, зато и лута по свету, говораше Сафет идући.{S} Па се тек најед |
| ега: њине лажи, свога сумњања у Бога, и лутања, махалских кафана, Ибрахима берберина, Кара-Бурн |
| човеком, а њена сестра за неким који је лутао по Европи, а жену оставио саму.{S} Она је век про |
| с.{S} Та Францускиња, и ако је лепа као лутка, није личила <pb n="260" /> на лутку, јер је имал |
| ше, али то је увек једно исто лице.“ — „Лутка!“ проговори Ариф, и окрену поглед к Францускињи, |
| чинца.{S} Плашила се и опет се радовала луткама и играчкама.{S} Док се једнога дана не побуни.. |
| ен према њој, детету.{S} Преварио ју је луткама..{S} Она се сећа тога вука у овчјој кожи (како |
| оставила жене, па би се с децом играла лутке, лопте, скакала би, пљескала би, смејала би се а |
| астави: „Ти си злочинац, и ја пљујем на лутке, на играчке, које си ми куповао да ме превариш!.. |
| ао лутка, није личила <pb n="260" /> на лутку, јер је имала душу.{S} Она је говорила не само ус |
| да је узме као дечко коња или девојчица лутку.{S} Кад отера најлепшу међу најлепшима, <hi>узеће |
| РАД.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>1912.</p> </div> </front> |
| ожда је и боље овако; кад бих га узела, љубав би нам била сасвим свежа, свака реч нова.{S} Само |
| а оно што је годинама тражила и желела, љубав, ипак је врло често бивала тужна како никад раниј |
| о што их толико растужује и узбуђује? — Љубав. „Ја сам се могла заљубљивати у муслиманке, док с |
| оно што је пре толико година заспало — љубав материна.{S} Одмах растурих друштво, и затворих в |
| м радостан глас.</p> <p>Сутрадан је, за љубав Емирину, дошла Ариф.{S} Џемал је веровао њој, али |
| оворимо: ја нисам хтела.{S} А данас, за љубав своје султаније, проговорих.{S} Гледамо се и смеј |
| а је овим женама што сад не знају ни за љубав ни за мржњу него само за страст, играла пуне две |
| где јој је хамајлија; али, њему то каза љубав, те је раскопча, нађе свилену хамајлицу емир-боје |
| била је храм, где су гореле свеће, моја љубав, и измирна, моје...{S} Ја не знам с чим да пореди |
| а је муж воли, јер те је сузе проливала љубав...{S} Сама с њим... као два пања, ја сам њену дец |
| и не могу заједно.{S} Оно пре није била љубав, већ вољење.{S} Јер како је могла бити љубав, кад |
| језике!{S} Они нису знали да је то била љубав која ме је привезивала за тај рад.{S} Ја сам жива |
| и; али он, засићен књигама, враћа се на љубав, почињући разговором, завршујући пољупцима...</p> |
| толико није ниједна Европљанка.{S} Њена љубав је сасвим свежа, јер она се није с њим састајала. |
| алив разливен на месечини.{S} Она осећа љубав у тој свирци и песми, у месечини, у мирису земље |
| ледало пукло преко средине. „То је наша љубав.{S} Можда је она то нарочито наместила“.{S} Погле |
| сци јаки, али мало успомена.{S} Ово сад љубав је: колико успомена, колико радости,“ мисли тетка |
| нисам мајка, час волим; јер материна је љубав често себична: завиди кад хвалимо нечију децу, ча |
| пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је љубав. „Љубав је, кажу муслиманке, жена која никад не и |
| муслиманска жена, те добро знам шта је љубав.{S} Седећи по сву ноћ, пушећи и пијући кафу, ја с |
| ужа молитва у џамији, а пробудила их је љубав.</p> <p>— Ја ћу те звати „Фатма", јер то је име н |
| полудео! виче Нурије.</p> <p>— Ово није љубав но страст.{S} Ја се сећам кад је био дете: друга, |
| ико месеца.{S} И пијанство је страст, и љубав је страст, и ја сам мислила да ће код њега ова др |
| у срцу два осећања: мржњу према мужу, и љубав према некоме кога никад није видела, само га зами |
| } Из свих срца, што су око ње, да скупи љубав уједно, па није колико моја...“ После се мало раз |
| њом насамо, јер га је почела обузимати љубав, страст да је има.{S} И чим она пође из собе, он |
| , већ вољење.{S} Јер како је могла бити љубав, кад он: много пута о њој говорио, свега је двапу |
| , остаће крај јасмина седећи, осећајући љубав...{S} Али, вечерас се не прође на шуштању траве.. |
| атка тејзе, чувај ми ово; али, за Божју љубав, не казуј Емири!...{S} Поздрави је.{S} Она ће умр |
| и стотину...{S} Аман, оче мој, за Божју љубав.{S} Оца немам, брата немам, мужа немам.{S} Сама с |
| га ме страх.{S} Аман, оче мој, за Божју љубав!</p> <p>— Заклела си ме у Божју љубав, и то трипу |
| ом умирите.{S} Молите се Богу, за Божју љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, а кад их стара закле нај |
| ик, и сведок.{S} Хвала вам.{S} За Божју љубав, будите нам и посредник... између нас и Ибрахим-Х |
| ло жао сина, те рече:</p> <p>— За Божју љубав, муфти-ефенди!</p> <p>— Па, да их венчамо, ханум- |
| у своју собу вичући:</p> <p>— За Божју љубав, Ђулренги, где ми је пече и чаршаф?{S} Води ме оц |
| p> <p>Нурије узвикну:</p> <p>— За Божју љубав, махни се политике?</p> <p>Мајка га утишаваше, го |
| да, те ја уочи сваког петка: „За Божју љубав, пусти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја идем др |
| у љубав!</p> <p>— Заклела си ме у Божју љубав, и то трипут, и сад морам да говорим оно што није |
| се као прут, с муком, закле их у Божју љубав да ућуте...</p> <p>— Не, децо, не претвара се цве |
| није зловољан, већ луд:{S} Фатму, своју љубав, назва онако!...{S} Посрћући приђе уз једна собна |
| ..{S} Зар би она пристала да дели своју љубав са мном, уопште да је дели?...{S} Не!{S} Боље да |
| челенке), јер у њему види и воли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и венчање!{S} Журе се Цариг |
| ће је волети.{S} И она не мари за моју љубав!{S} Из свих срца, што су око ње, да скупи љубав у |
| и подједнако ни жали; друкчије исказују љубав и нежност једни, друкчије други.{S} Једни срећни |
| љуте се на њу што не чува своју велику љубав за нешто велико.{S} Саније-ханум је сто пута рекл |
| , Мадам Аристид, не воли ни њену велику љубав...{S} Ноктима је дирнута рана у којој је крв још |
| едан девер, према коме осећа сестринску љубав: с њим је одрасла, од ње је старији две године, а |
| и.{S} Пушећи, она говораше: — Изјави му љубав.{S} Пошаљи му ружу. <hi>Ђул: сенсин беним булбул< |
| мужевљој кући.{S} Али он је осетио њену љубав, опазио њене топле а збуњене погледе, и грозничав |
| о знају да није: чуле су за њену грешну љубав.{S} Чуло се, свет говори, али она није ухваћена, |
| } Ја сам и чула и читала шта је љубав. „Љубав је, кажу муслиманке, жена која никад не иде сама, |
| ред ваше куће.{S} Кад је неко изустио: „љубав“, ја сам видео тебе ..</p> <p>И после је испитује |
| >Зашто је поред оног узвишеног осећања, љубави, оно ниско осећање, љубомора?{S} Она зна да је и |
| ећу жалост и веће понижење.{S} Сети се, љубави моја, науке којој те није учио разум него срце.{ |
| Јесу ли то сузе саучешћа или љубави?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у то тврдо да верујем да бих умрла с |
| ране начинило је да у њој наступи осека љубави...{S} Али, једнога дана дође плима и сву је пото |
| ке, која ће ми доћи од љубави, или због љубави, како да кажем.</p> <p>— Ја бих с њим, Мерсије д |
| дина крила: главу, лице.{S} Он дршће од љубави, она од страха.{S} Узе се трести као у грозници, |
| епријатеља, јектике, која ће ми доћи од љубави, или због љубави, како да кажем.</p> <p>— Ја бих |
| се Фатми учини да је у земљи где су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој није потребан н |
| ти се нећу удавати; јер, колико је год љубави на свету, све је код тебе, ништа није остало за |
| а је било оно?...{S} За годину дана две љубави!{S} Не може...{S} Ја сам муслиманска жена, те до |
| p>— Џемале, сине, отвори, тако ти Божје љубави! <pb n="221" /></p> <p>— Нема Бога.</p> <p>— Алл |
| рече Емир.{S} И помињаху предмете своје љубави — жене!{S} Као пансионаткиње што се заљубљују у |
| м на тебе.{S} Ти си једини предмет моје љубави. (* На турском постоји фраза "слатко срце моје", |
| шем с тога, што је почетак, што је семе љубави на површини срца; иначе, да је прошло време, да |
| нисам знала да си ти поборница слободне љубави, и врло ми је чудно...</p> <p>— Не, ја то нисам. |
| кама.</p> <p>— Отвори, тако ти материне љубави!</p> <p>— Нема матере.{S} Проводи се с човеком, |
| чула.{S} Али, једна песма страсне чулне љубави, на старинску меланхоличну арију, зачу се из кућ |
| и!</l> <p>Ова песма једне страсне чулне љубави начини да жене понова полуде: довеле би крај себ |
| драсла: узми мужа по избору, удај се из љубави...{S} Ја осећам да ме волиш...{S} Наћи ћу пара, |
| богати муслимани чините (једва неки из љубави према просвећености, сви из сујете), прерано је. |
| весео комад из турског живота, „брак из љубави", овако тужно свршио; јер Сафет их је увредила, |
| урско поред француског, то је просто из љубави према конзерватизму, кога се тешко ослобођавају |
| о дете око жене што за њ има нежности и љубави... „Боже, ја не бих могао без ових груди,<pb n=" |
| а сузе.{S} Јесу ли то сузе саучешћа или љубави?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у то тврдо да верујем да |
| — Пољубила сам те устима где су пољупци љубави.</p> <p>Мерсију ово силно узбуди, и иде кући, да |
| да су се пре неколико месеца у највећој љубави растале, тако се састаше: изгрлише се, измирисаш |
| зачуђено.</p> <p>— Биле сте у највећој љубави, а она од тебе сакрила, зато што су странкиње <h |
| премали за ифтар.{S} После смо почеле о љубави, али мени срећа затвара уста.{S} Много смо помињ |
| спавају до подне.{S} Пушиће, говориће о љубави, певаће љубавне песме и отвараће <hi>нијете</hi> |
| ла.{S} Овако отворено...{S} Госпођици о љубави!{S} Је ли она луда!{S} Срамота је било пред њом |
| и њега слушала не проговоривши задуго о љубави; али он, засићен књигама, враћа се на љубав, поч |
| разговарали би се: он би јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је пита хоће ли да му |
| ага мала, мени није за чудо што онако о љубави пишеш, него ми је за чудо што си се заљубила у ч |
| S} Никад јој није ни алузијом поменуо о љубави, а сад јој приђе смело, дрско...{S} Изгледаше ка |
| ица.{S} И не чудим се што онако пишеш о љубави; о њој си се доста романа начитала и свашта по х |
| што би читала какав роман, али с много љубави и побожности, као што би читала стихове из Коран |
| атма, душо душе моје, моје срце је пуно љубави и бола.</p> <p>— Аман, шта говори ? прошапта роб |
| ни другом; прва, која га толико воли, у љубави добије ортака: деле нежност, деле његове пољупце |
| промена у њиној кући, у њену животу, у љубави: задовољен њом, Осман-беј испроси девојку.{S} И |
| како му би кад она њему отпоручи, да у љубави не трпи ортака!{S} Он разумеде да треба да отера |
| {S} Збиља, ако је госпођа твоја мајка у љубави са Нурије-ханумом, те ти тамо идеш, много је поз |
| мужа, зашто је онолико тужна кад није у љубави с Мадам Аристид ?</p> <p>— Али ми, слатка Мерсиј |
| } Да њих две ни за тренутак нису биле у љубави, осим Ибрахим-бејових и Мерсије нико не зна:{S} |
| никад не разочарала...</p> <p>Да сте у љубави с Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чула нешто и |
| е хвалила, те ова и не слути да нисте у љубави.{S} Ја ти пишем француски; а ти, кад читаш својо |
| ница ти се испросила.</p> <p>— Да смо у љубави, госпођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре |
| и честита.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила није да хвале |
| гу помињу, те нико и не слути да нису у љубави; моја мајка хвали суту као пре.{S} Откад не гово |
| ла ју је и кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила није да хвалећи њу, себе хвали; д |
| ице не иду једна другој само ако нису у љубави.{S} Како је остала <hi>бош</hi>, то јест слободн |
| Ја знам шта је код младих... љубомора „Љубави је да састави, љубомори да растави.“ Ја ћу ићи Џ |
| но брзо залупа, и препуни се топлином и љубављу, и нежно погледа у лекара: учини јој се близу, |
| за тренутак насладише њиховом забуном и љубављу која се опажала чак и у вибрирању Џемалова глас |
| највећом муслиманском заклетвом, Божјом љубављу, они погнуше главе и одоше на клањање.</p> <p>С |
| м.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом љубављу је румена девојка, лепо очешљана и закићена, св |
| уски цвркуће као тица, умеша се Фатма с љубављу према тетки и тој страној жени, доносећи мокар |
| лачу.</p> <l>О, ждрали!{S} Кажите му да љубавна ватра...</l> <p>— Ја просто нећу то да слушам, |
| че брзо и неочекивано:</p> <p>— Пишу ли љубавна писма кћери твоје Елизе?</p> <p>— Њене кћери!{S |
| лицама откривена лица, да слушају дрске љубавне изјаве људи, а да их не примају у кућу.{S} Плак |
| е.{S} Пушиће, говориће о љубави, певаће љубавне песме и отвараће <hi>нијете</hi>.<ref target="# |
| азговарајући се о Џемалу, тихо певајући љубавне песме и отварајући нијете.{S} Док се говорило о |
| ести сину нешто кад виде једнога Грка с љубавним писмима и косом своје веренице.{S} Мали, ситан |
| многе учитељице: забрањивати ти читање љубавних романа; али кад чух шта се све по харемима пре |
| ока темена и радосно се смеше на њихове љубазне, пуне дражи и елеганције цариградске поздраве, |
| ли да му је код жене пријатељица, а оно љубазник.{S} Лажљивице!“ узвикну и зашкрипе зубима, па |
| не рђаве репутације (говорило се да има љубазника).{S} Волела сам је просто зато што је била ле |
| маркиз у ложи са својом женом и с њеним љубазником, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја сам се чу |
| рво драга, па вереница, па жена — никад љубазница.{S} Ми овамо од жене коју волимо не правимо љ |
| јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубазница, кад да се састају, и где?{S} Тамо, испод Чау |
| а седим невенчана...{S} Зар да му будем љубазница?...</p> <p>— Сакриј се од њега кад ти није му |
| Ја сам чула да то траже људи од својих љубазница, па сам ипак све чинила, јер сам га волела, и |
| волимо не правимо љубазницу.{S} Од туђе љубазнице, ако је волимо, направимо своју жену.{S} Ја с |
| >Он се буни:</p> <p>— У Европи се сме с љубазницом, овде се не сме са женом!{S} Саме иду као..{ |
| широких погледа, који од жене не прави љубазницу и не сматра је за ствар.{S} Ја сам сад срећна |
| Ми овамо од жене коју волимо не правимо љубазницу.{S} Од туђе љубазнице, ако је волимо, направи |
| ви сте наша.“ А она јој захваљиваше на љубазности црвенећи.</p> <p>Око поноћи изведоше невесту |
| двоје нагнути једно другом...</p> <p>— Љубе се!!...</p> <p>— Лудост!{S} Ти мислиш баш толико.. |
| Енглескиње.{S} Оне, хладне, слободно се љубе...</p> <p>„Трећи пољубац од <hi>њега</hi>“ хтеде о |
| ..</p> <p>— Боже мој! узвикну пресрећна љубећи сестричину.{S} Емир, срце моје!{S} Као да си дош |
| м руке, да ти љубим скут...{S} Воли те, љуби те, чека те с нестрпљењем, са чудном жељом, жудњом |
| на улицу!</p> <p>Бог!</p> <p>Љуби вас, љуби</p> <p>ваша мала срећна</p> <p> <hi>Емир-Фатма</hi |
| плавим свиленим антеријама, и док чељад љуби скут гостима и прима им сунцобране, дотле им ханум |
| она пође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што жали Зејну |
| Он јој пружи ратлокума, и наже се да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пр |
| едном састану, па да умре...{S} И да је љуби... пољуби у уста!{S} И она ће сутра пред нене и ма |
| ало примирена, наже се над унуку, па је љуби и буди:</p> <p>— Отвори очи, очи моје!{S} Ослободи |
| рљаним телом и осакаћеном душом, кад је љуби испитиваће је, је ли покривала лице кад се на улиц |
| Пред младом муслиманском девојком да се љуби мушко и женско!...</p> <p>— О, Боже, па... узе она |
| Европи, где човек жени устаје на ноге и љуби јој руку, дохвата махраму, придржава горњу хаљину, |
| жност а не потчињеност, притрчава јој и љуби је у руку.</p> <p>Што јој дохвата махраму, што јој |
| че да је замишља од своје руке и да јој љуби уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је била ка |
| о лицу и по рукама.</p> <p>" Ариф-ханум љуби само кога много воли; и њу небројено пута пољуби, |
| о сухо лице — кваси га, па га поквашено љуби, с њега пије своје сузе, <hi>њега</hi>: у свакој т |
| мила.{S} А тебе, врло драга мала, нежно љуби</p> <p>твоја учитељица и пријатељица</p> <p> <hi>А |
| хладна, те му се учини као да њу мртву љуби...{S} Као да у кући више никога нема, више никога |
| уке око врата и узе је љубити; и она њу љуби и муца:</p> <p>— Срце ...нека ти је срећно! ...{S} |
| и погледам на улицу!</p> <p>Бог!</p> <p>Љуби вас, љуби</p> <p>ваша мала срећна</p> <p> <hi>Емир |
| сам ваше драго писмо, и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо пишете... |
| ј и тај“, а све су се смејале; Фатма је љубила тетку више него икад, а оне три правиле су јој д |
| ,</p> <p>Добила сам ваше драго писмо, и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако |
| ку косу?!{S} Она се некад прерушавала и љубила жене, али није била љубљена...{S} И те, веселе, |
| дете, па сам их заустављала на улици и љубила их: над туђом сам децом плакала као луда; а кад |
| едно мушко, а оно... можда се с неким и љубила. „Да се удала за другога, зар би му казала да са |
| е ти с госпођом мајком препирао, ја сам љубила нашу Фатму.</p> <p>Он скупи обрве:</p> <p>— Ја с |
| лун, ја сам добивала овде, па свако сам љубила, а ни на једно нисам вам одговорила.{S} Нисам мо |
| Сад би ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, миловала бих његове хаљине.</p> <p>Нурије |
| жене су им честитале празник, просте су љубиле своје мужеве у скут и у руку...{S} Фатма се обук |
| ојој рођаци, ово прескочи.{S} Љубим те, љубим.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Ово писмо и не |
| /foreign><ref target="#SRP19120_N51" /> Љубим те.</p> <p>Мерсије.</p> <p>Фатма извади из завоја |
| д читаш својој рођаци, ово прескочи.{S} Љубим те, љубим.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Ово |
| > <p>— Ја ћу да је испросим па ћу да је љубим као вереник.</p> <p>Она се наљути.</p> <p>— Сматр |
| енино право.</p> <p>По сто пута грлим и љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и све младе, све нове |
| ими је лепше но мене.</p> <p>Ханум-нени љубим скут, зету Хасан-беју правим темена, сестру Сафет |
| а, сестру Сафет грлим, сестричини Емири љубим очи.</p> <p>Твоја</p> <p> <hi>Ариф-тејзе</hi>.</p |
| а ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим скут...{S} Воли те, љуби те, чека те с нестрпљење |
| ам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим скут...{S} Воли те, љуби те, че |
| дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим скут...{S} Вол |
| а идем да га тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја никога немам?{S} За |
| ну кћер како се воли?{S} Зато што ју је љубио човек?{S} Ти, која нас буниш, говорећи нам да има |
| ?..{S} Кажи је ли истина?..{S} Можда те љубио?..{S} Можда...{S} Кажи!{S} На сваком кораку сретн |
| ја прескакао зид, долазио њој, ноћу, и љубио је?{S} О, не би.{S} Лажу младотуркиње као староту |
| е забрањено...{S} Може бити те пред њом љубио?</p> <p>— Па... једанпут..</p> <p>— То је лудост |
| њем...</p> <p>— Буним вас, али не да се љубите с људима, него да сте у друштву с људима, те да |
| држава; а Фатма, збуњена, уплашена, узе љубити свекрви скут; свекрва јој га вуче и вели:</p> <p |
| тетку сави јој руке око врата и узе је љубити; и она њу љуби и муца:</p> <p>— Срце ...нека ти |
| ликује човеку, он се насмеја, и узе јој љубити лице, говорећи да то није ништа; он јој је што и |
| и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, очешљану и обучену, с цигаром.{S} Седам дана ни |
| сви намерно склонише, и узе је страсно љубити, молећи је да клања после ифтара...</p> <pb n="1 |
| сти.{S} А он јој дочепа руке и стаде их љубити страсно, махнито; после јој мирисаше косу, лице; |
| а се од своје деце.{S} Ариф, у свиленој љубичастој антерији прављеној за свадбу, очешљана европ |
| фи ју је довела Мадам Макс.{S} Плава, у љубичастој хаљини, округло изрезаној... „Хаљина јој изг |
| диле из Солунског залива.{S} Свекрва, у љубичастој свиленој антерији с дугачким скутом, с аврап |
| е, готово брижне, корача њена сестра, у љубичастој свиленој европској хаљини, насмејана, весела |
| да поредим с његовим очима.{S} Зумбул, љубичица, море, небо, све то није као његове очи.{S} Оч |
| њој није познат, јер није ни мошус, ни љубичица, ни јасмин... „То је мирис од њега, његове душ |
| отворени.{S} Измешали су се парфими од љубичице и хелиотроп с ливантама од јасмина и јоргована |
| и намаза груди, грло и врат мирисом од љубичице.{S} Па опаса везен појас с искићеном пафтом и |
| ста табачића, који су много мирисали на љубичицу.{S} Она писаше, оловком, на колену:</p> <p>Пон |
| рече: <pb n="168" /></p> <p>— Е, да му љубиш руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два три да |
| рећна.{S} И не хтевши јој открити лица, љубљаше јој дувак с њега, узимаше крајеве с њене дугачк |
| рерушавала и љубила жене, али није била љубљена...{S} И те, веселе, развише се и замолише Фатму |
| загрљаји, мољење за опроштај, праштање, љубљење по челу, по расплетеној коси, мирисање, стезање |
| get="#SRP19120_N5" /> И понова грљење и љубљење скута старици.</p> <p>По здрављењу, по радости |
| ећан?</p> <p>Али он избеже да одговори, љубљењем.{S} Ниједно место на лицу, на рукама, на грлу, |
| е он врати, узеше се здравити грљењем и љубљењем...</p> <p>— Као да си дошао с Ћабе, рече Ариф |
| ног осећања, љубави, оно ниско осећање, љубомора?{S} Она зна да је и нежна и сурова...</p> <p>С |
| прости.{S} Ја знам шта је код младих... љубомора „Љубави је да састави, љубомори да растави.“ Ј |
| од њега — он јој није муж; и обузима га љубомора кад му се год учини да она слуша некога од оне |
| пут, мене поче да мучи страшна сумња, и љубомора, јер ја сам се по харемима свашта наслушала шт |
| сам смела питати где је био.{S} А он је љубоморан чак што сам пред Османом била развијена, јер |
| а од мушких погледа није сачувана, биће љубоморан.{S} Она ће уздисати крадом, да он не чује, да |
| што ће рећи охол.{S} Па како је љут, и љубоморан!{S} Жена кад хоће да иде у комшилук, пита га: |
| ш каква сам зовеш ме кући?!{S} Ако ниси љубоморан, зар се не стидиш?!“ „Зејне-ханум, ти тако го |
| е леп као султан Азиз, Памук је страшно љубоморан, рече и омилова једног великог мачка што лежа |
| тне; јер „од радости се човек опија, од љубоморе луди...“ Али како му би тешко кад у џепу не на |
| адих... љубомора „Љубави је да састави, љубомори да растави.“ Ја ћу ићи Џемал-беју...{S} А?{S} |
| удавала, он је изневеравао, она је била љубоморна, умирала од бола; па опет оживљавала, гледала |
| и онда била несрећна... данас сам била љубоморна кад је пољубио другу, а кад би ми био муж...{ |
| >Кад јој се кћи милује с тетком, она је љубоморна, боји се да не воли више тетку него мајку.</p |
| te> <note xml:id="SRP19120_N52">Не буди љубоморна.</note> <note xml:id="SRP19120_N53">Напојница |
| ote> <note xml:id="SRP19120_N51">Ја сам љубоморна.</note> <note xml:id="SRP19120_N52">Не буди љ |
| да је Мерсије заљубљена у њега, па сам љубоморна...{S} На своју сестру!{S} Лудо.{S} Ја њих све |
| крише и сестре му од стрица: све имају љубоморне мужеве; а моје пријатељице... ниједна преда њ |
| ву".{S} И ти људи, нељуди, наши мужеви, љубоморни на своје жене, заводе туђе; и којој мало врдн |
| рехота!{S} Глупост!{S} Ово су измислили љубоморни мужеви, егоисти, како каже Емине-Семије- хану |
| коње, па један од туге пресвисну.{S} А људе, човека и жену што се воле..{S} Ох, што одведох Фа |
| е им се све лице видело: спремише се за људе.{S} Дођоше мужеви оних двеју нових и — Џемал-беј.. |
| кроз кафез, у пролазу, на слици; али за људе: они нас узимају потпуно невиђене. (Ја говорим уоп |
| есеље за турске жене, и зато није звала људе, него само жене, свих источних народа што живе у С |
| руги човек.{S} Да позовемо за сутра ове људе? зваћу их за после ифтара, заврши Нурије.</p> <p>А |
| око: да виде извођење невесте, да виде људе, да виде тога лепог младића Цариграђанина, брата о |
| од задовољства, да примају у кућу туђе људе?!{S} У овом тренутку ја осећам револуцију и у духу |
| Нек иду у море те грешне мисли... „Туђе људе не виђамо, па се заљубљујемо у оне који су нам сво |
| {S} Прво треба васпитати жене, па после људе, или <hi>само жене</hi>, а оно после само по себи |
| видим и нахерене трошне куће и безочне људе.{S} Нарочито у Цариграду.{S} Стид ме је било од он |
| је млађа, што је јача и што има уза се људе, организаторе револуције: с њима се разговара и до |
| е понова полуде: довеле би крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле још три |
| азати...</p> <p>— Није она љута на наше људе и жене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом завади, |
| политике.{S} Од ње хвата вртоглавица и људе.{S} Гледајте ви да радите за своје ослобођење: да |
| и морално, не мислећи да од политике и људе хвата вртоглавица.{S} Не чувају ту своју снагу за |
| о милиони понижених турских жена.{S} Ми људе не васпитавамо, људи нас не спремају за живот.{S} |
| ети и похита мимо махалске кафане, мимо људе, Турке на ниским столицама: ништа не виде.{S} Он г |
| Жене се враћају из шетње, промичу мимо људе покривена лица и оборене главе, иду ћутећи, без шу |
| рамора, и плакала сам...{S} Гледајући у људе од мрамора и бронзе, ја сам видела да они не при п |
| ву капију, да онај силан свет са улице, људи не виде жене развијене поређане крај путање до сре |
| творим сунцобран, да не заклоним сунце, људи, Турци, завиркују ме, намигују ми, искашљују се.{S |
| ) Али, ипак, као за све тако и за брак, људи су удесили да они не пате: ако се младожењи не доп |
| , доста за живот...{S} Па њено друштво, људи и жене, Францускиње, она је „у свом елементу“: ист |
| урских жена.{S} Ми људе не васпитавамо, људи нас не спремају за живот.{S} Да сашијемо кошуљу за |
| у ове нове, дала физичка јачина мушких, људи, још се не ослобођава њина глава, њино биће.{S} Он |
| а поред Касумије оборише главе дубоко: људи су се скупљали на вечерњу молитву.{S} И девојке на |
| оћи, ту су сви Фатмини, чак и слушкиње; људи су с Џемалом у конаку, жене у харему, где је било |
| ло врдну очи, они вичу: „Неваљала!“.{S} Људи су криви што су жене неваљале, а жене су криве што |
| , с душом, својина је својих мужева.{S} Људи им се зову Шемси, Арслан, то јест сунце, лав, јер |
| и, рече Фахрије-ханум, Цариграђанка.{S} Људи бар пију не кријући, а жене...</p> <p>— Али, та је |
| ма завлада паника као и међу људима.{S} Људи су изгледали такви као да ће им изгорети небо, те |
| пре толико столећа себичношћу људи.{S} Људи су себични уопште, наши напосе: они својим женама |
| Зурне и бубњеви заглушивали су уши.{S} Људи су се вратили из џамије, а жене су им честитале пр |
| — Каква венчања?{S} Ко их је венчао?{S} Људи.{S} И ко их је развенчао?{S} Људи.{S} Али зар су т |
| о?{S} Људи.{S} И ко их је развенчао?{S} Људи.{S} Али зар су то људи кад нису ништа мислили пре |
| озорима из авлије спуштене су завесе да људи не би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, |
| ла је оно што обично: да не смећу с ума људи да је она жена.{S} И са разбивеним срцем изиђе, иђ |
| .{S} После ифтара прање руку и уста, па људи с фењерима иду у кафану; жене, пошто су се очешљал |
| Ефенди, беј...“ Ја се опет буним против људи...</p> <p>— Долазно ми једну ноћ...{S} Синоћ, прек |
| мо да је неприродно ово кријење жена од људи.{S} Жене, несвесне свога положаја у друштву, мисле |
| ја сам нашла свога Кактаса. „Криј се од људи; а да се твоје очи не би среле с човековим очима, |
| } Џемал-беј слуша жене побуњене више од људи, и ништа не чује, јер је занесен Фатмом: не скида |
| на.</p> <p>— Наше жене одвратније су од људи, рече Фахрије-ханум, Цариграђанка.{S} Људи бар пиј |
| е харема, за развијаше, ти се кријеш од људи...{S} Немој од мене...{S} Није грехота: ти нећеш „ |
| се стражарева палица, и једва чујан ход људи и жена; враћају се кућама...{S} Овде онде фењери с |
| а лица, да слушају дрске љубавне изјаве људи, а да их не примају у кућу.{S} Плакала сам без суз |
| де „пијаса“, или у чаршији, кроз редове људи, пролазиле као кроз махниту хордију, и што су из ш |
| а колена и молила га да беже у свет где људи имају душу.</p> <p>Фахрије оде Нурији.{S} Кад је Н |
| и накићена.{S} Ја сам чула да то траже људи од својих љубазница, па сам ипак све чинила, јер с |
| лице, пролазећи кроз метеж, кроз гомиле људи у црвеним фесовима и зеленим и белим турбанима и б |
| побуњеник, то је нешто ново.{S} Буне се људи против стања у земљи, против неправде, али, жене!. |
| је неморална чочечка игра; оне воле без људи, две и две, једнако обучене, с једном цигаром, с в |
| e> <note xml:id="SRP19120_N82">Увек без људи...{S} То је неприродно.</note> <note xml:id="SRP19 |
| И оне продужују пут ћутећи!...{S} Па и људи ћуте, они који су протеривани у Европу.</p> <p>Нур |
| д и слободно турски рече: „Да су овде и људи, весеље би било пристојније и природније“.{S} Мада |
| /> да овде заиста нису само жене него и људи, прерушени у жене...{S} И у томе, на вратима софе, |
| њиним свадбама међу њима се прошетају и људи, а оне, по неке, метну на главу — џепну марамицу.{ |
| ; у џамије, на ноћну молитву, ишли су и људи и жене, а сутрадан се отпочело спремање за велики |
| иној соби седеле су позадуго.{S} Што би људи и жена из те улице, из тога краја, туда прођоше.{S |
| о се зове <hi>харем</hi> не улазе други људи до муж јој, свекар, њена браћа, и један девер, пре |
| иће које воле муслимани, нарочито млади људи.{S} У Француза абсент, у Енглеза виски, у Турака м |
| рирода, а како је ружно што су створили људи!{S} И вечерас сам тетурала с турским женама по стр |
| , готово љутито.</p> <p>— Али и поштени људи, Ариф-ханум.{S} У старотурака је обичај, кад муж п |
| но: о свему су мислили, размишљали њини људи, брутални егоисти!</p> <p>Енглескиња записиваше Фр |
| аш добри Пророк, већ људи, себични, они људи што су вршили преуређење у нашем друштву, газећи н |
| S} И у Европи свако чудо има.{S} Па они људи и жене из Золиних романа, они мужеви...{S} Одакле |
| зиђоше градови у којима је живео, и они људи, оне жене, и он у сваком радном човеку виде себе, |
| или растура, или злоставља жену, добри људи га светују, да се остави тога и да пред сведоцима |
| да га изломим о „мушку главу".{S} И ти људи, нељуди, наши мужеви, љубоморни на своје жене, зав |
| А ми, нове?!{S} А ми, нове?!{S} О, наши људи, зашто сте нас пробудили?!</p> <p>У томе дође на в |
| криве, и нема нам опроштаја...{S} Наши људи су...{S} Не знам како да их назовем...{S} Али кажи |
| Она је и лепша и млађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје се да није жена некога странога |
| мима свашта наслушала шта све раде наши људи.{S} Једног дана, он узјаха на коња, а ја, одмах за |
| ружје свест, коју су нам пробудили наши људи образовањем...</p> <p>— Буним вас, али не да се љу |
| из писма, и дубоко уздахну. „<hi>О наши људи, зашто сте нас пробудили</hi>?!" рече тихо Мерсије |
| шта јој је?{S} Какви су то толико наши људи, и наши обичаји, што она на њих баца дрвље и камењ |
| дврискивање једнога беја.{S} Зашто наши људи, како у Солуну тако овде, воле да седе на месечини |
| нове луде, мислимо да су само у Турској људи <hi>људи</hi>; а оно, и овде пију... само та разли |
| да отиду стране жене, те да уђу у харем људи, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно кућу напунише гом |
| а се не насмеју, да нешто не рекну „као људи“ и обесвете његова најсветија осећања...{S} Прича |
| овоме.{S} И позваше ме у своје друштво људи.{S} И показаше ми „своју милост“ књижевници.{S} Ор |
| pb n="196" /> улицама су се видели само људи, а четврти и жене: ишле су од рођаке до рођаке, од |
| је развенчао?{S} Људи.{S} Али зар су то људи кад нису ништа мислили пре но што ће извршити зако |
| г стола, без чаршава, десетину петнаест људи, младих, осим тројице.{S} Један од ових био је ста |
| чесмама поред џамија узимали су абдест људи; а већ кад се чу позивање на молитву, по турским к |
| риграду није крив наш добри Пророк, већ људи, себични, они људи што су вршили преуређење у наше |
| {S} Ја мислим да се Донмама чак јављају људи, кад их сретну на улици и познаду их.{S} А како да |
| певају и пригушено се смеју, да не чују људи на улици: срамота.{S} У отвореној софи на месечини |
| илна ноћна харемска весеља измислили су људи, не жене, — да би били они слободни.{S} Док оне ов |
| у жене неваљале, а жене су криве што су људи неваспитани.{S} Још док је мало, ми га пуштамо да |
| дић и његов поздрав.</p> <p>У конаку су људи: њен отац, слуге, кочијаш, роб дилавер, а у харему |
| а би све чуле: „Зато што са женама нису људи“.{S} Оне три нове из Цариграда, обучене као за евр |
| заточене пре толико столећа себичношћу људи.{S} Људи су себични уопште, наши напосе: они своји |
| јој је муж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато што је била болесна |
| и друг или другарица.{S} Пуно је младих људи и жена, деце њених пријатељица, који је зову „тетк |
| г варварства и беснила наших побеснелих људи...{S} Кад год сам гледала Ариф-тејзу побуњену, ја |
| нам да се она од тада буни против наших људи још више; и да припрема за буну свако женскиње наш |
| , мислимо да су само у Турској људи <hi>људи</hi>; а оно, и овде пију... само та разлика: тамо |
| ни мужеви седе с туђим женама...</p> <p>Људи су отишли у зору, а жене су спавале код Ариф-ханум |
| допушта да иду у женски хамам...</p> <p>Људи се вратише у селамлик, а невесту уведоше у харем д |
| мушки и женски заједно!{S} Мени се пред људима узме језик, а ове жене!...{S} У соби, до собе гд |
| прозора, да се загледам у очи женама и људима.{S} Ја мислим да се Донмама чак јављају људи, ка |
| оћи.{S} Неколике старе певаху, помажући људима, и пљескаху, а после одрешише кесе и послаше им |
| ицу, подрхтавале су од сусрета с младим људима: у свакоме од њих замишљале су Џемала, и кад су |
| зета, зато што није могла бити с туђим људима.. „Жене нам се заљубљују у девере и пасторке, де |
| ћеш се.</p> <p>— Како ћу сама с толиким људима?{S} Од жена које су овде чланови, само је још је |
| доба, школована, начитана, слободна, с људима се разговарала и кад је била млада, с народним ч |
| ођака...{S} Само ове, немајући додира с људима, продужују то и доцније.{S} Емир се бејаше заљуб |
| о зна да ли су ове жене што ноћу седе с људима, <hi>студенти</hi>?...</p> <p>30 априла, пред ве |
| ма лице на лице, тако њихово руковање с људима руку у руку.{S} Оне ништа не осете, ни страха, н |
| ега Пророка, слободна: разговарала се с људима.</p> <p>— Зар би ти волео да говорим с људима?</ |
| > <p>— Буним вас, али не да се љубите с људима, него да сте у друштву с људима, те да у мушкарц |
| е ослобођење: да сте слободне, да сте с људима.</p> <p>— У Европи, жене, поред толике слободе и |
| ви да радите: да сте слободне, да сте с људима.“ Фатма би је пољубила у оба образа и оба ока, а |
| биле и нове. „Да сте слободне, да сте с људима!{S}" О како су свете те речи, као стихови из Кор |
| што је плакала!{S} Човек је, поседеће с људима; два месеца, па се и то досади.{S} Досади!{S} За |
| жене се буне против неравноправности с људима!{S} А шта да радимо ми, толико потчињене и пониж |
| едење!{S} Звао ме да изиђем, да седим с људима!{S} Зашто?...</p> <p>Мај.</p> <p>У нас повика на |
| .</p> <p>— Зар би ти волео да говорим с људима?</p> <p>Он на ово питање не хте одговорити, већ |
| отово развиле, још нису почеле улицом с људима.{S} И шта би рекли старотурци?</p> <p>— Па зар н |
| >— Слушај, сине.{S} Ти се дружиш само с људима, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима нал |
| S} Ми и не помишљамо на равноправност с људима у јавном животу.{S} Како је скромно то право кој |
| убите с људима, него да сте у друштву с људима, те да у мушкарцу не бисте гледале мужјака, него |
| ђу животињама завлада паника као и међу људима.{S} Људи су изгледали такви као да ће им изгорет |
| развијању, а оне ће је пропагирати међу људима, навикаваће мужеве на њу.{S} Јер после политичке |
| о као срп, вечере су се давале у конаку људима; како је као сребрни „сахан“, или „тепсија“, у х |
| ају право на то као грађани, већ што су људима од потребе, да им буду сигурна „преносна средств |
| сте ви, нове, што тражите да смо с <hi>људима</hi>...{S} Ако бисте волеле своје мужеве, гледај |
| страховито се захори и то не личаше на људске гласове, већ на урлање побеснелих паса.{S} Дохва |
| рај за којим чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је таласи запљускују целу, ките јој пе |
| а седне у један рибарски чамац, који се љуљаше крај саме обале, па да иде према <hi>Олимпос-Пал |
| и на мотке за једра.{S} Небројени каици љуљкали су се на мало узнемиреном мору, а из њих се раз |
| на кора, у Емире као од печеног кестена љуска, и сјајна као зрела маслинка.{S} Мерсије <pb n="7 |
| кутију<ref target="#SRP19120_N17" /> од љуске орахове превучене црвеним атлазом ; у обе подвоља |
| душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи са „<hi>нећу је, не прима |
| а као неке њене друге од својих мужева: љут, суров, — ала јој не доведе ортака.</p> <p>Сутрадан |
| рве и подигао главу, више се чини да је љут него тужан.{S} Она нова загледа се у њ. „Нигде сузе |
| носоња, што ће рећи охол.{S} Па како је љут, и љубоморан!{S} Жена кад хоће да иде у комшилук, п |
| ну њена мајка прекорно.{S} Твој отац је љут, али није луд...{S} У гору и камен!</p> <p>— Па и о |
| раво брижна је, зацело што је Осман-беј љут.{S} Ко ће знати зашто.{S} Она сваки час шапће нешто |
| доводила до веће јарости.{S} Он, онако љут, пође у собу кћери.{S} Мати му се препаде и рече:</ |
| ки.{S} Гошћа се жалила како јој је отац љут, како се врло бојала да их неће пустити да проведу |
| ре, и боље.{S} Покори јој се.“ А мајка, љута, грди сутану, виче: „Никад, госпођо мајко.“ — „Што |
| јој не може казати...</p> <p>— Није она љута на наше људе и жене, него на Елизу.{S} Кад год се |
| ек бежи од своје рођене куће.{S} И више љута но тужна дочека госте...{S} Ову ноћ и њена свекрва |
| ужје, а она не одговори, већ узбуђена и љута похита Фатми.</p> <p>— Слатка тејзе! викну она рад |
| малој соби из дворишта.</p> <p>— Ти си љута? пита наједанпут обгрлив је око паса.</p> <p>— Нис |
| није гледала, и непрестано је била као љута на њ: никако се није с њим разговарала.{S} Оно изн |
| иљне а Ариф хладна према Нурији, готово љута на њу.{S} Али још за ифтаром, вечерас просто изврс |
| оге хануме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува своју велику љубав за нешто в |
| ком...{S} И кад позна да је мени криво, љути се: вели да су му оне што и мушки, другови...{S} С |
| p>Сафет се смејаше и мољаше је да се не љути: шали се, хтела је да је дира.</p> <p>Седеле су до |
| али како?{S} Као наша Мондије-ханум (не љути се, срце).{S} Овамо не нађох ни тебе ни Мерсије.{S |
| се воли с пасторком.{S} Она узме да се љути и на себе и на многе што њој долазе, за које је чу |
| лепих крила опао прах...{S} И као да се љути на онога кога је толико желела: само да се једном |
| шао би да јој се свети и подсмева.{S} И љути се на кћер што од своје матере сакри мужевље пијан |
| томе је њој отворено причала, а она се љутила и гадила.</p> <p>Пролазиле су године, од слабуња |
| променило јој се расположење, и она се љутила, не на пашиницу, туђу жену, која је гледала да о |
| а откуд јој је то дошло, да ли се нешто љутила, шта је јела, пати ли од тога, или јој је ово пр |
| а сам се препородила; од тада, ја се не љутим на наше „старе“ што су оваке; ја их жалим; себе о |
| нени и мајци мило: молитвом се стишава љутина и блажи јад.{S} Досад, као и све младе, ја сам к |
| га спопаде бол, још жешћи, и неописана љутина, јер види собу једну: ту је она с Осман-бејом... |
| бити ово је тај Осман-беј!“ И неописана љутина га обузимаше: да га ухвати, убије: „Он њу...“ Не |
| ње.{S} А кад видим официра, мене обузме љутина, јарост, јер мој вереник је официр.{S} И нико то |
| јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи са „<hi>нећу је, не примам је</hi>", п |
| а овај њен овакав говор, али прикриваше љутину: дошла је с пута.</p> <p>Она устаде и рече да хо |
| да не умре, да остане жива: нити ће се љутити, ни туговати, волеће много — живот.</p> <p>По ле |
| ру.</p> <p>А кад се Осман у собу врати, љутито рече:</p> <p>— Зарекао сам се да не зовем за жен |
| е могу да га пољубим, рече Фатма тобоже љутито ; али робиња је знала да се она то шали, па се о |
| извадивши из недара слику, баци јој је љутито, а она је узе блажена, и инстинктивно склопи очи |
| сад, и од њене кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у томе дође њена сестра.</p> <p>— Ханум-ефенд |
| а она се брањаше, испрва молећи, после љутито. <foreign xml:lang="fr">„Sois raisonnable!“</for |
| прексутра: једно те једно, говораше он љутито, па оде у њину собу.</p> <p>— Да никад с тобом н |
| то питате куда, кад знате? рече она као љутито и не гледајући га.</p> <p>— Кажите ханум-ефендиј |
| старотурци! узвикну Ариф-ханум, готово љутито.</p> <p>— Али и поштени људи, Ариф-ханум.{S} У с |
| > <p>— Немој ми бунити дете, рече Сафет љутито.</p> <p>— А, ја да ти је буним!{S} Побуниће се с |
| ру би пријатно, а Осман погледа у мајку љутито, и она не продужи.{S} То лекар опази, па осети н |
| јне му кућа беше пуста, живот несносан, љућаше се за свашта...{S} И једно лепо јутро, жена нешт |
| >Она ућута и дубоко уздахну, а Сафет се љућаше на овај њен овакав говор, али прикриваше љутину: |
| <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>1912.</p> </div> </front> <body> |
| ом, и почеше разговор о женама: ова има ма’муре они, она има руке згодне за наут у зглавцима.{S |
| то нећеш одбити, ако је у теби заостало ма шта од човека.“ Он устаде постиђен, али не због оног |
| тура“.</l> <l>Култура свуда својим крил’ма вије,</l> <l>Ал' до вас пута прокрчила није.</l> <l> |
| ти је?!</p> <p>— Емир чедо, ништа...{S} Мавиš преврнуо с полице сахан с мухалебијом, а ја сам м |
| а имена, Фаворит и Мињон, мачке турска, Мавиш и <pb n="55" /> Памук; топи се од милине кад неко |
| х смокве, она паде на најнижу грану.{S} Мавиш и Памук, сутанине мачке, замаукаше и потрчаше смо |
| а се сети <pb n="44" /> сутиних мачака, Мавиша и Памука, и одмах јој се сети и сестрића, на ког |
| аким белим молским хаљинама из париских магазина, на столице донете из Фатмине собе: ниско не м |
| том и воћари с поморанџама; мали коњи и магарци натоварени намирницама застајали су пред капија |
| вет, трговци дућанџије и они с коњима и магарцима, и улични продавци свега и свачега, све је за |
| лушкиња с ђувечима, трговаца с товарним магарцима, продавачица с чевретима<ref target="#SRP1912 |
| ном малом коњићу, и пиљара с поврћем на магарцу.</p> <p>Једна млада слушкиња изнесе чинију и ко |
| и лађе, ни каици, не као да паде с неба магла, него као да се диже из мора пара, а небо поче да |
| а кад код куће дигох пече, на очима још магла... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми се бунимо!... |
| p> <p>Очи ми се засењују, а ја као кроз маглу видим гробље с отвореним гробовима за <hi>нове</h |
| слика Солуна се видела кроз врло танку маглу, а Олимп је личио па један велики мрко-сив облак |
| у.{S} Фатма бризну у плач, изненади се, мада зна да јој је та тетка одавно болесна, па се спрем |
| цускиње створиле нам бол.“ Ја то пишем, мада се с тим не слажем.</p> <p>И још, врло драга госпо |
| цизам.{S} Та је говорила течно, и лепо, мада ниједна идеја није нова.{S} Све су те идеје Енглес |
| Мерсије, полудела од радости.</p> <p>И мада су говориле француски, тргоше се и ућуташе, кад у |
| на од нових, она што изгледа јектичава, Мадам Аристид, Мадмоазел Дарно и она ноћашња Енглескиња |
| ија њенога сопственог срца.{S} Та жена, Мадам Аристид, не воли ни њену велику љубав...{S} Нокти |
| уле овом светом идејом:{S} Францускиња, Мадам Веран.{S} Исто као мене.{S} Не, не!{S} Ми ћемо см |
| ту и најлепше очи имала је Францускиња, Мадам Ажил...</p> <p>Особита музика испуњаваше салон.{S |
| ри Ариф, и окрену поглед к Францускињи, Мадам Ажил, коју једанпут у писму помену Мерсије, и кој |
| во, и њена пријатељица, сестра по души, Мадам Аристид.{S} Чини јој се да се брзо врати само зат |
| е жене!...“ Она њих познаје, Мадмоазел, Мадам, Мадам Аристид, и толике друге које познаје из жи |
| ...“ Она њих познаје, Мадмоазел, Мадам, Мадам Аристид, и толике друге које познаје из живота и |
| ојом руком, шапћући јој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка |
| е би било пристојније и природније“.{S} Мадам поцрвене и слеже раменима, а она се окрете оној Е |
| <hi>Емир-Фатма</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Мадам Аристид нисам видела; али сам чула да те код једн |
| рахим-бејових и Мерсије нико не зна:{S} Мадам Аристид се стидела да каже, а Ариф-хануми је било |
| кад год јој хвале пријатељицу.</p> <p>— Мадам Аристид је дивна!{S} Кад говори француски цвркуће |
| шаље сваку „новоизашлу" страну књигу, а Мадам Макс да ти доведе сваку „новодошлу“ страну жену.{ |
| о.{S} Саније-ханум је сто пута рекла да Мадам Аристид никад није волела нашу...</p> <p>Ариф исп |
| га, те понова поче да је дира, вређа за Мадам Аристид.{S} Она јој је увек завидела на Француски |
| у осмехну, па је Нурије поче пецкати за Мадам Аристид, па се жене, све осим пашинице, на то пец |
| била је у Турској, и Арифи ју је довела Мадам Макс.{S} Плава, у љубичастој хаљини, округло изре |
| икад неће стићи.</p> <p>На софи је била Мадам Аристид и њене кћери, Францускиња и солунске Грки |
| > <p>— Је ли могуће да ти ниси пољубила Мадам Емину кћер како се воли?{S} Зато што ју је љубио |
| hi> света?{S} Ја памтим шта је говорила Мадам.{S} Свет, Мерсије, то је за мене нешто далеко као |
| иду у Анадолију... „Тим путем је отишла Мадам".{S} Пета година, а њој се учини као да је јуче б |
| е песме на своје фиктивно драго, или на Мадам; сад на Џемала...</p> <p>Не дочитавши песму, опет |
| ула би им: напоље! али се уздржава због Мадам Аристид.{S} Из боље породице но остале, образован |
| да јој окрене леђа, али се уздржа због Мадам Аристид.{S} Францускињама би најнепријатније, сас |
| сије, и коју њој, прошле године, доведе Мадам Макс.{S} Та Францускиња, и ако је лепа као лутка, |
| ред вече.</p> <p>Колико је волела тејзе Мадам Аристид, а она, једанпут, кад виде тејзу у невољи |
| су јој лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборавила би Мадам Аристид.{S} Приложила с |
| фет.</p> <p>— Због њене земље.{S} Да је Мадам Аристид оваква иста, а да је Гркиња или Јерменка, |
| кињином друштву, и вређала је : „Где је Мадам Аристид?{S} Добро сте хтели доћи без ње?!“ Турске |
| ? „У њих ништа није случајно.“ И кад се Мадам Аристид и Мадмоазел Дарно окретоше да њу још једн |
| азила нам је једна Францускиња, зове се Мадам Ажил.{S} Да знаш какав јој је био шешир!{S} Плави |
| узика, њено: „O, là, là!“...{S} Зове се Мадам Ажил.{S} Говорљива, смешљива:{S} Францускиња...</ |
| лађу.{S} Путује у Каиро... „Али зар се Мадам сећа онога турскога детета?“ Загледа се у далеки |
| и жена свих нација, међу којима бејаше Мадам Аристид с кћерима.{S} Фатма се сети последњег гос |
| а и Енглескиња, и неколике странкиње, и Мадам Аристид са својим лепим кћерима спремљеним као за |
| алеки Париз, где се родила Мадмоазел, и Мадам...</p> <p>Овакви разговори и њима слични понављал |
| после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид и Мерсијину гувернанту, и ако је одавно о |
| а је.{S} Доцније само Мадам.{S} После и Мадам и он.{S} Последње године готово само он, јер је в |
| играђанин је он.{S} Ако можеш, доведи и Мадам Ажил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њу види, а |
| главу за Француску као Шарлота Кордеј и Мадам Ролан и толике друге Францускиње...{S} И да то св |
| >р</hi>.{S} Чак и моја Госпођица, чак и Мадам Аристид наглашују турски зато што су дуго у Турск |
| о коме ми је толико причала Мадмоазел и Мадам.{S} О томе свету сањам и ако његову даљину не мог |
| ди Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборавила би Мадам Аристид.{S} Приложила сам ти писмо тејзино, посла |
| Солуну, да њу види, али да не заборави Мадам Аристид.{S} Не кажеш која је, то јест је ли путни |
| у главом, одговори му као Мадмоазел или Мадам, и задрхтавши целим телом, дође јој да викне па д |
| ше не волим ниједну Францускињу, чак ни Мадам.{S} Можда је ово тренутак.{S} Госпођица је научил |
| је причала Ајше-ханум, њихова суседа, о Мадам Христуригу, Немици, удатој за Грка: кћи јој се ис |
| ну.{S} И сети се шта њена мајка прича о Мадам Вахрам, Францускињи удатој за Јерменина: остала б |
| бог зна откад познаје.{S} Пољуби је као Мадам!{S} И читава два дана бејаше страшно расејана, се |
| знати енглески и говорити француски као Мадам.{S} Ја с таквим мужем не бих волела да живим овде |
| , по Европи, срећна је.{S} Доцније само Мадам.{S} После и Мадам и он.{S} Последње године готово |
| ма поздрави.{S} С тетком, с три нове, с Мадам Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби се у један обр |
| иктивно драго.{S} Пре но што се срела с Мадам, она је једнога „створила“, волела га, за њега се |
| а, ижљуби.</p> <p>— Ти си се помирила с Мадам Аристид, рече Сафет гледајући обрадовану сестру.< |
| то је онолико тужна кад није у љубави с Мадам Аристид ?</p> <p>— Али ми, слатка Мерсије, волеће |
| ноћи код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним кћерима.{S} Фатма се изненади кад |
| лима загрлим само вас, а после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид и Мерсијину гуве |
| њу и једну Францускињу.{S} Довела ми их Мадам Макс.</p> <p>— Зацело су обе „новодошле“?{S} Ти с |
| } И проклела бих га да га не волим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у један глас нове, а она о |
| отворености Арифи увек врло симпатична, Мадмоазел Дарно је вечерас очара.{S} Потрчавши Француск |
| емачки језик и једна смеђа Францускиња, Мадмоазел Дарио, гувернанта деце некога паше; и видевши |
| а што изгледа јектичава, Мадам Аристид, Мадмоазел Дарно и она ноћашња Енглескиња.{S} Око ње су |
| као европске жене!...“ Она њих познаје, Мадмоазел, Мадам, Мадам Аристид, и толике друге које по |
| Где ли је твоја Мадмоазел ?</p> <p>— О, Мадмоазел!{S} Она верује у карте, у духове...{S} Некад, |
| , које је горело, играло од страсти.{S} Мадмоазел Дарно, пре неко време усхићена њеном игром, с |
| што ношаше пред њима фењер, уздахну.{S} Мадмоазел Дарно ушла је у суштину свега што је око њих, |
| t's terrible!{S} Where am I?</foreign>“ Мадмоазел Дарно је задржа, говорећи јој: „Мис Пирсон, т |
| а, што говориш лудо?{S} Где ли је твоја Мадмоазел ?</p> <p>— О, Мадмоазел!{S} Она верује у карт |
| роз кафез, не као кроз зид.{S} О слатка Мадмоазел Дарно!{S} Пољубила би је чак и у уста, преко |
| а познала и о коме ми је толико причала Мадмоазел и Мадам.{S} О томе свету сањам и ако његову д |
| ван Солуна, далеки Париз, где се родила Мадмоазел, и Мадам...</p> <p>Овакви разговори и њима сл |
| /p> <p>— Ја свирам у пијано и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу ја јадна са |
| ремска весеља годинама, жива и духовита Мадмоазел Дарно знала је <hi>шта то значи</hi>, и забор |
| вотаримо. „Живот вам је анималан,“ каже Мадмоазел. „Једете, пијете, спавате“...{S} Шта је живот |
| ије случајно.“ И кад се Мадам Аристид и Мадмоазел Дарно окретоше да њу још једном виде, она им |
| о.{S} Одвојише се.{S} Говорише о хаљини Мадмоазел Дарно, нарочито о шеширу.{S} Мерсије има нешт |
| т што се зове Ибрахим-Хасан-бејов харем Мадмоазел Дарно и ону Енглескињу.{S} Она је тобоже хтел |
| езуми те климну главом, одговори му као Мадмоазел или Мадам, и задрхтавши целим телом, дође јој |
| новом и још с две њене пријатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с Мис Блак. <foreign xml:lang="en">O |
| тетком, с три нове, с Мадам Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби се у један образ па у други, <pb |
| бућу,“ како примети на енглеском језику Мадмоазел Дарно.{S} А нове, уместо да се на ово насмеју |
| нту, и ако је одавно отишла, и духовиту Мадмоазел Дарно, коју ви толико волите, и све оне Франц |
| главом: у то је тврдо веровала.</p> <p>Мадмоазел Дарно поче на енглеском језику бунтовнички го |
| јни Били, наш папагај.{S} Он кад рекне „Мадмоазел!“, моја мајка каже „Фатма!“, јер мисли да ја |
| ео; нико им не приђе осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их не дирају, само се на њих з |
| ки плаче, и најтврђа срца отац, јер њу, мажену, не даје другу него господару, а господара има м |
| еће раније), пред његовом кућом атови и мазге (он ће по старински): на једној ваздан искићеној |
| старински): на једној ваздан искићеној мазги црној и сјајној као да је од атлаза, јаше његов у |
| ије прошла до колима <pb n="179" /> или мазгом.{S} Ја сам у кући учила и турски и француски; ја |
| о да је дао реч, ако се опије да изгуби мазгу!</p> <p>Сведоци одоше у џамију, а он у своју собу |
| распуштеница.{S} Може да болује и да се мази, али да их не поштује...{S} Кад би запалила цигару |
| душа.{S} Он је нежан, питом, воли да се мази као дете око жене што за њ има нежности и љубави.. |
| последњи пут код вас гостовала, провела мај на Јалијама.</p> <p>— Зар нисмо обе биле срећније, |
| ил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на Јалијама у оном конаку с чијег сам балкона видел |
| ета на Јалије, крај мора: да ту проведе мај.</p> <p>Послужише их цигаром и кафом.{S} И још по ј |
| </p> <p>Прођоше и та два дана, сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати се у Стари Солун.{ |
| озори отворени, да у собу „уђе и мирише мај“...</p> <p>У соби наста грљење и нежно притискивање |
| ло бојала да их неће пустити да проведу мај на Јалијама; хвалила се <hi>неном</hi>; говорила је |
| .“ Зар овако брзо то да дође?...</p> <p>Мај.</p> <p>Данас, пролазећи Латинским Квартом, ја сам |
| да седим с људима!{S} Зашто?...</p> <p>Мај.</p> <p>У нас повика на ортаке, а овде на метресе н |
| ђена, и ја волим, <hi>њега</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>И синоћ седење!{S} Звао ме да изиђем, да се |
| мени зовем <hi>Носталгија</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>Он је ноћас дошао доцкан, и ја га нисам сме |
| об дилавер, а у харему жене: њена баба, мајка, она, слушкиња, робиња њена другарица.{S} А врата |
| атми се донесе обележје; али пре овога, мајка склони сина да се пита Фатма.{S} Питала ју је јед |
| ису жене него робиње, а тетка је тетка, мајка је мајка...{S} Ах, моја несрећна мајка! <pb n="14 |
| ..{S} Умрла Фатма.</p> <p>Баба зајаука, мајка се онесвести, она тврда срца мајка.</p> <p>Он сед |
| {S} То је свекрва са снахама и унукама, мајка Ибрахим-Хасана и Исмаил-Ахмеда, два богата Царигр |
| еца, два мушкарца и три девојчице; она, мајка, он, отац; њено све у Солуну — ништа отац не да, |
| а Џемал-беј спава.{S} Пре једнога часа, мајка га је пробудила да се свуче и да понова легне.{S} |
| ање „реакционари“; али овако: он убица, мајка му распикућа.{S} Нурији је слала најгоре поруке и |
| али није мајка...{S} А ја, несрећница, мајка женске деце!...“ </p> <p>Ова веза трајала је поза |
| мастика!{S} Мене је страх и срамота ме, мајка сам.</p> <p>— И грехота! рекоше старци у један гл |
| акупљене под њеним прозором жене: нене, мајка, робиња и слушкиње.{S} И она оде међу њих.{S} Учи |
| маке..</p> <p>— Џемале, сине, умири се, мајка те моли.</p> <p>Он се трже, застиде се: гласно је |
| богато је, скупоцено је.{S} Један дан, мајка ми га изнесе, а ја хтедох да изгубим свест.{S} Ка |
| ег садразама.{S} Отац ми је био Турчин, мајка Черкескиња; он племић, она робиња: купио је за пе |
| јој је најмилије.{S} Видећи је веселу, мајка и нене јој обрадоваше се: заборавила је Џемала и |
| зи око нене.{S} Видећи је овако веселу, мајка јој узвикиваше: „<hi>Машалла</hi>!“<ref target="# |
| дочекају госте.{S} Стадоше у два реда: мајка Ибрахим-Хасан-бејова, Ибрахим)-Хасан-беј, његова |
| х, скупи их у махраму, па њу дај мајци: мајка ће је својом руком опрати...{S} Ево је мастика!.. |
| а зликовца са секиром више своје главе; мајка је прекиде ..{S} Кад навирише у авлију и видеше д |
| </p> <p>Душо!{S} Сиротице без имена!{S} Мајка ће те послати деди, да ти деда име да, да те деда |
| и се згрануше: откуд јој та смелост!{S} Мајка јој не би вређала њен бол тако брзо — после три м |
| м није изустио: „дуг је зао друг“...{S} Мајка ми је била робиња.{S} Кад су је спремали за прода |
| гледа у голуба, он мисли у човека...{S} Мајка твоја, чим ти је обукла чаршаф, одмах ти је почел |
| ни узела перо, а већ срце повредим..{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћу ја са срцем!</p> <p>1 р |
| , не хтев се свући, он леже и заспа.{S} Мајка му метну хладан пешкир на главу, поседе мало, па |
| хвати се за косу не пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к њему и поче нежно, показујући му једно стак |
| х, па се уплаших да ме не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, а нене: „Госпођо снахо, ти не можеш |
| ив, ако до зоре не умре: у кризи је.{S} Мајка није ока склопила, тетка и жена удариле у ход: ча |
| е онде фењери светлуцају као свитци.{S} Мајка метну бели башјорти на главу, па простре серџадо |
| ао заклан, као храст оборен секиром.{S} Мајка то не види, а плаче. „Хи, хи хи!“ — некако тако з |
| </hi>“</p> <p>Он то изговори трипут.{S} Мајка му се уплаши од његове бледоће и узбуђења.{S} И т |
| последње збогом“ обори је у постељу.{S} Мајка јој се уплаши те је онако болесну одведе у Скопље |
| да их понижава, обоје страшно вичу.{S} Мајка јој је охола, зла, али је честита.{S} А „слатка“ |
| тму.</p> <p>Жена му се лудо обрадова, а мајка пљесну рукама и рече:</p> <p>— Шта учини, сине мо |
| ежњом погледаше к вратима да она уђе, а мајка му се задовољно насмеја и рече:</p> <p>— Сине, да |
| рана?...{S} А?...</p> <p>Он се смеје, а мајка му се стреса.{S} Камо да је она имала камен умест |
| <p>Робиње и слушкиње узеше да вриште, а мајка, заборављајући да је ту „туђа мушка глава“ (слуга |
| ац метну на сут-анин капиџик катанац, а мајка му ништа не смеде рећи, само је, са мном, крадом |
| и да моли мајку да јој опише тај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог те |
| ником, Алах ће бити дужан награду...“ А мајка: „Решила сам се да јој никад не отиднем ја прва.. |
| ао сестре, и боље.{S} Покори јој се.“ А мајка, љута, грди сутану, виче: „Никад, госпођо мајко.“ |
| соба му до собе вереничине...{S} И ова мајка, вели Ајше-ханум, црвенела је кад год се пред њом |
| умре, а он дође да га видим ја, његова мајка, па да се врати...{S} Ја га не пустих, задржах га |
| ема“.{S} Нек јој све кажу други, његова мајка: она не може, само она неће...</p> <p>Кад Џемал-б |
| арслане! чу се споља.</p> <p>Ах, његова мајка.{S} Он јој не отвори.{S} Хоће да је сам.{S} Види |
| ину, отвори врата и изненади се: његова мајка и тетка чуче поред ашчике и слушкиња!{S} Фатме ни |
| ни није човек, мушко, него брат: његова мајка и моја две су рођене сестре...{S} Ви то знате, др |
| дњи ноћници :{S} Џемала нема.{S} Његова мајка клања јутарњу молитву, али сад не пада више пута |
| Проси ми Фатму, тејзе!</p> <p>А његова мајка диже очи к небу и рече :</p> <p>— Нема Бога осим |
| руку да га удари, али је задржа његова мајка.</p> <p>После псовке, научене од цариградских ама |
| </p> <p>Бог је богат, сине, рече његова мајка па погледа у небо.</p> <p>— Беј комши, мој сестри |
| од куће, али је био расејан, као његова мајка уз Рамазан.{S} Њој су говорили: „ако пушиш, умрећ |
| оди: шта се то њега тиче?</p> <p>Његова мајка рече :</p> <p>— Доктор-ефенди, сад им је ђердек, |
| грађанке (трећа је умрла), Џемал-бејова мајка, Фатма и Мерсије.{S} Пре две вечери не развише се |
| .{S} И у највећем очајању, Џемал-бејова мајка, жена и тетка не сумњају у Бога. „Биће што је пис |
| беху дубоко потресене.{S} Џемал-бејова мајка правећи се као да у души нема ништа ни из прошлос |
| м довека било овако“, прихвата Џемалова мајка и уздише.{S} А њене прије не питају је зашто узди |
| нож па га уведоше у једну собу, где га мајка мољаше да легне зовући га султаном, зеницом; а он |
| — задрхтим, а једна ми је тетка, друга мајка по млеку, рече Емир.</p> <p>— Не драго, душо Емир |
| p>— Па нисмо непрестано сами... госпођа мајка, сута, нене, моја мајка, Мерсије.</p> <p>— Мерсиј |
| оде, а она сути рече:</p> <p>— Госпођа мајка бежи!..{S} Хвала ти, суто!...{S} Ја сам њега воле |
| тејзе?</p> <p>— Лудих или...{S} А твоја мајка, и да је удовица, опет не би допустила, јер је па |
| >P.{S}S.{S} Збиља, ако је госпођа твоја мајка у љубави са Нурије-ханумом, те ти тамо идеш, мног |
| Ти си видела старотуркиње, чак и твоја мајка: понекад, кад је у послу, или кад јој нешто није |
| гај.{S} Он кад рекне „Мадмоазел!“, моја мајка каже „Фатма!“, јер мисли да ја зовем Госпођицу.</ |
| сами... госпођа мајка, сута, нене, моја мајка, Мерсије.</p> <p>— Мерсије?</p> <p>— Слатка Мерси |
| p> <p>P.{S} S.{S} Драга госпођице, моја мајка везује бошчице и пева, а нене је пита: „Госпођо с |
| нико и не слути да нису у љубави; моја мајка хвали суту као пре.{S} Откад не говоре, а нигде с |
| на балу...{S} Што се чудиш?...{S} Моја мајка не зна...{S} Кад би чуо отац!...{S} Одох да ноћим |
| који она, за срећу, не познаје.{S} Моја мајка једва отвори уста и рече: „Не могу... хоћу да се |
| што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} Моја мајка <pb n="69" /> с њом не говори.{S} Је ли то случај |
| каже, госпођо мајко“...{S} Слатка моја мајка!{S} Слатко њено срце!</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> < |
| пешице?“...{S} Питаћете, шта каже моја мајка.{S} Ништа, драга госпођице: њен муж није ништа не |
| на кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и још многе хануме кажу да је теј |
| х сути <hi>све</hi> казала.{S} Али моја мајка не говори с њом!“ То <hi>све</hi> било је непозна |
| „Колико је ситна,“ говораше једном моја мајка, „чак склони, баци, шта ли, са стола тејзину слик |
| заборавила како боли.“ Па и ја као моја мајка: за време бола срца не могу писати.{S} Још добро |
| ше од годину дана пусту, па га задржала мајка.{S} Стара је чула од Арифе где јој је унука, и кр |
| ветнаесту; а ја сам у тим годинама била мајка троје деце.</p> <p>Стара ућута и загледа се у очи |
| и мени, и друкчије, јер с њим није била мајка...{S} Мени је све сута причала.{S} Он је као Евро |
| о што ће лећи, кад крај њега не би била мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не могу, не мо |
| , не могу.{S} О да Бог да вам оздравила мајка, те да ми дођете!{S} Ала сам себична, јелте?{S} Н |
| главу њена Госпођица; али њој је умрла мајка, те се није могла вратити у Солун, да, по уговору |
| иде у комшилук, па се хвали као ниједна мајка: „Зет ми још није у кафану отишао и не зна шта је |
| и поцрвене.</p> <p>- Одакле? упита њена мајка зачуђено.</p> <p>— Кроз тејзине кафезе.</p> <p>— |
| него осрамоћену.{S} И сети се шта њена мајка прича о Мадам Вахрам, Францускињи удатој за Јерме |
| аће госте, а његова слатка Фатма и њена мајка растрчаће се по кући: доливају шербет, испраћају |
| с беше врло замишљена.{S} То опази њена мајка и као права Туркиња сети се шта је, те једнога да |
| тила.</p> <p>— Е, хвала Богу! вели њена мајка радосно.</p> <p>— Хвала Богу! каже и нене и наста |
| е <hi>неном</hi>; говорила је како њена мајка и сад као увек само <hi>пеки</hi><ref target="#SR |
| p>— Шта кажеш?{S} Твој отац! викну њена мајка прекорно.{S} Твој отац је љут, али није луд...{S} |
| ађала красну децу, и била добра и нежна мајка.{S} А као жена, што је бивала старија, све је чеш |
| правиле су јој дубока темена; Мерсијина мајка узвикиваше: „Ариф је <hi>ариф</hi>", а Ариф враћа |
| јој даде знак да то не чини.{S} Фатмина мајка хтеде да јој окрене леђа, али се уздржа због Мада |
| знаш шта је доста! рече с прага Фатмина мајка, онако у гаћама и кошуљи и с јапанском лепезом.</ |
| као какав огроман пожар!“ рече Фатмина мајка, гледајући у залив преко белих минара и црвених к |
| сузе јој облише лице.</p> <p>И Фатмина мајка и нене заплакаше; оцу јој задрхта брада, али он, |
| а простирка), где их дочекују невестина мајка и нене, и после поздрава седају по ниским миндерл |
| ef target="#SRP19120_N67" /> Е, али она мајка из тога романа и њена: пре би пристала да кћер ви |
| мајка је мајка...{S} Ах, моја несрећна мајка! <pb n="141" /></p> <p>Њу то врло изненади, и уоз |
| ропе.{S} Њен отац некад дође у зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S} А к |
| а нежна жена, али сам била нежна, добра мајка...{S} За дететом сам ридала и чупала косу као про |
| амо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац.{S} Онај који би тражио |
| камо ли у избору мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац,“ тако сте ми писали.{S |
| з шетње и за собом довела младића; и та мајка није се на кћер наљутила, него је сву ижљубила: и |
| ука, мајка се онесвести, она тврда срца мајка.</p> <p>Он седе на миндерлук, као да га ноге не д |
| и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и брат толико старији од њега, он би сео крај ње |
| ма, и наже се да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатно; готово се на |
| у примају за увреду.“ — „Не могу,“ каже мајка, „осим да чујем да је...“ — „Умрла, је ли?“ — „Не |
| заљуби, заборављајући да је жена, да је мајка четворо деце, да има и женску децу, две красне де |
| чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, појми да устане, да се правда, па немајући |
| него робиње, а тетка је тетка, мајка је мајка...{S} Ах, моја несрећна мајка! <pb n="141" /></p> |
| а не рекоше. „Није се опио,“ мислила је мајка и <pb n="197" /> дрхтала је од страха да му се шт |
| и сад јој је пробо срце: код капије је мајка викнула: „Мерсије, <hi>бир ђозим</hi>!“<ref targe |
| и мајку. „Не, чедо, то није жена, то је мајка,“ говори му тетка, осећајући шта мисли његова поб |
| добре мајке.{S} Ми не знамо каква му је мајка; ни два прста на руци нису једнака, а камо ли две |
| е збуни и више га не упита, зашто му је мајка несрећна.</p> <p>Он се из куће не миче, из собе н |
| ислила је: „Она се заборавила, али није мајка...{S} А ја, несрећница, мајка женске деце!...“ </ |
| , и млада, као да Мурад-Џемал-беју није мајка него старија сестра.{S} Поред ње, врло озбиљне, г |
| матере.{S} Проводи се с човеком, после мајка.</p> <p>— Аман, полудео! виче Нурије.</p> <p>— Ов |
| ћу у башту... а дувао вардар,“ умеша се мајка.{S} Она претрну.{S} И кад је дувао вардар?{S} Да |
| са судбином се помирила.{S} И чуђаше се мајка: „Како сам могла и помислити да моја кћи није вер |
| {S} Кад би знала, душо моја, како ти се мајка осећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћи и другари |
| — Сине, сине, ти детету, теби Бог, рече мајка па од радости заплака.</p> <p>После два, три часа |
| обила драге госте, сестру и сестрића, и мајка није отишла.{S} Кад се нису сад помириле, чини ми |
| Чувај ми кћер, отац, и опрости ми!{S} И мајка нек ми опрости, и нене, добра моја нене!..{S} Не |
| Цариграда.{S} У тим тешким тренутцима и мајка му је на то мислила.{S} Он хтеде одмах да да реч, |
| јница.{S} Ја сам рођена да будем жена и мајка; али, кад ме мој бездушни <pb n="183" /> муж оста |
| ли, његова тетка и сама нерадница, па и мајка, проводила се, а за рад...</p> <p>Фатми би жао су |
| д би нешто умро, одмах би тамо отишле и мајка и сута: проговориле би код мртваца.{S} То помисли |
| ></p> <p>Отац јој долази петком, нене и мајка сваки дан, а њу виде у три дана једанпут. „Ах, <f |
| за другога никад не би удала.{S} Нене и мајка је одвраћаху; а кад Ариф помену зету, он готов, и |
| вече, они одведоше Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле су као убијене, а претварале се, правиле се |
| чере, Фатмин отац оде у кафану а нене и мајка похиташе у комшилук, где не престајаше весеље; сл |
| оде на софу, где су седеле њена нене и мајка и њена тетка.{S} Чучну према тетки и загледа јој |
| обукла чаршаф, овако су ме училе нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви то знате, драга гос |
| та више.{S} После јој се вратише нене и мајка и казаше да је болесници боље, неће умрети.{S} Он |
| .{S} Крај ње седи њен лекар, болничар и мајка — њен муж, заустављајући час-по дисање да је не у |
| а.{S} Са мном су сви моји: нене, отац и мајка, и Ђулренги...</p> <p>Босфор, о коме сам толико с |
| седи нене, опет у зеленој свили, отац и мајка, стриц и стрина, тетка и теча, неке блиске матери |
| Цариграђанка, кћи цариградског паше (и мајка јој је била кћи пашина; она је с овом сестром сес |
| ако сте ми писали.{S} Па ипак, никад ми мајка није купила хаљину а да је ја не видим, док се ме |
| се бојим да се не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ кога ти је Алах одредио, па сам своју д |
| јадне моје девојке!{S} Свет ће говорити мајка им била така и така.“ И онда је обузимало друго о |
| } Ако је штогод наше код суте, моја јој мајка то не тражи; ако је штогод њено код нас, ми јој г |
| а нисам волела Емиру...</p> <p>— Ја сам мајка, али нисам могла...{S} Испросих за јединца невиђе |
| p>Париз, 10 августа 1907.</p> <p>Ја сам мајка</p> <p>29 августа.</p> <p>О моја сирота без отаџб |
| риф често каже: „Ја час жалим што нисам мајка, час волим; јер материна је љубав често себична: |
| Крила сам од себе због девојчица, да им мајка не буде изобличена као преступница.{S} А сад, поб |
| } Да је у Турској, занета за Француском мајка би те од мила звала <hi>Лулу</hi> или <hi>Мими</h |
| а видела Њега; и да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-ханум сут-ана...</p> <p>Тај |
| је чувала као дадиља и васпитавала као мајка.{S} Како ју је васпитала, тешко њој!{S} Па извиња |
| а слушкињама је не као госпођа, већ као мајка, и Осману, и због тога као због лепоте, биваше св |
| } Пошто не можеш без пића, пиј! рече му мајка.</p> <p>Он је зачуђено погледа.</p> <p>— Пију хоџ |
| </p> <p>— Да му дамо име, сине, вели му мајка грцајући у сузама.</p> <p>— Зар муслиманско име ђ |
| камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а он погледа у Фатму: она не диже очију с ђерђеф |
| ти Фатма.</p> <p>— Кога, кћери? узвикну мајка оставивши Арифу.</p> <p>— Тога...{S} Осман-беја.< |
| однеше је у собу и закључаше...</p> <p>Мајка га моли да остави нож, тетка га преклиње, и не го |
| тишле, а дошли су сви Фатмини...</p> <p>Мајка и нене ништа нису знале, јер им беј није хтео каз |
| </p> <p>— Тога...{S} Осман-беја.</p> <p>Мајка јој се грохотом насмеја, како се никад не смеје, |
| p> <p>— Мајко, Емир-ханум умире.</p> <p>Мајка му се одмах појави, препаднута, у дугачким белим |
| > ето његове стрине с обележјем.</p> <p>Мајка га слушаше клатећи се, а кад он, весео, ућута, он |
| Божју љубав, махни се политике?</p> <p>Мајка га утишаваше, говорећи му:</p> <p>— Седи с Емиром |
| свих својих конака, он ће живети овде: „Мајка му воли са сестром," завршава задовољно.</p> <p>О |
| аћала им се снага, моћ, могле су ићи за мајкама полако.{S} Кад су скренуле у једну од најлепших |
| њавао сву чаршију.{S} Девојке, идући за мајкама, с печима на лицу, подрхтавале су од сусрета с |
| драгим камењем, а оне су им прилазиле, мајке давале милостињу из кеса, кћери из торбица од црв |
| ране зеленим воском свеће, од пашинице, мајке Џемал бејове.</p> <p>Кад почастише и испратише пу |
| е случајно срео.</p> <p>Једно предвече, мајке им не беху код куће, а оне изиђоше на балкон окре |
| е је лактом..</p> <p>Ишле су по турски, мајке, за њима кћери, за овима робиње (завијене у чарша |
| ке, иду, миле...{S} Ни ходом не наличе: мајке иду с прстима у прсте.<pb n="116" /></p> <p>— Муж |
| ошле кроз предсобље и погледале у софу: мајке им седе с подавијеним ногама и, како се њима учин |
| ној обући, за кућу, <hi>терлуцима</hi>; мајке, Туркиње из Султан-Меџидова доба, знају турски и |
| шафе, па с робињом одоше у комшилук.{S} Мајке су им већ биле тамо; жена пуно, из целог великог |
| над њу, узбуђен, али је не пољуби, због мајке, и рече:</p> <p>— Данас ти је добро, ханум ?</p> |
| еде близу ње, не питајући је ништа због мајке; мало, па изиђе да руча, по турски, готово с ногу |
| е вече увелике.{S} Посрћући прође поред мајке и тетке не рекавши ни „добро вече“, а оне се обра |
| Мајкина, чедо.{S} Све што још имам, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, па... к’смет.</p> <p |
| ститом женом, и нису нежни, одвојени од мајке рано...{S} У Европи, где човек жени устаје на ног |
| } Од кога зависи?{S} Ваљда не од његове мајке.</p> <p>О, Цариграђанке!{S} Веселе, на улици коке |
| дете Ајше хануми, зову вас ваше госпође мајке.</p> <p>Не смедоше не отићи.{S} Пресвукоше се, пр |
| стио га под кипарисима крај гроба своје мајке и клањао пред њим по пет пута на дан; а после сва |
| ткривена лица.{S} Оне су претекле своје мајке и ишле, ишле, а кад дођоше близу куће и окретоше |
| „Да нема некога?“ то јест гостију твоје мајке и сестара. „Уместо куће, кафана; уместо сестара, |
| а би то свето обесветиле чак и очи моје мајке, зато сам затворио.</p> <p>Она осети да говори ис |
| е и своје Емир-Фатме...{S} Ни смрт моје мајке није ме више потресла од смрти моје мале, добре в |
| едаде јој два писма: једно од Мерсијине мајке, друго из Француске — дошло јој преко Епаминонде. |
| ха!{S} А је ли испитивано срце Фатмине мајке, мајчице?{S} Ха! ха! ха! — и крупним корацима пођ |
| иде <hi>он</hi>.{S} Само робиње, и њине мајке, иду, миле...{S} Ни ходом не наличе: мајке иду с |
| ни да васпитавамо мушку децу као срећне мајке!{S} Ми нисмо училе стране језике само да се рекне |
| сине: момче је из добре куће, од добре мајке.{S} Ми не знамо каква му је мајка; ни два прста н |
| дила првенче недоношче...{S} О те добре мајке странкиње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда би била др |
| мал-беј није код куће, да сам сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово је хладна туђина! ..{S} Та |
| а, без детета, а то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, рас |
| вуд празно.{S} Чак му нема ни тетке, ни мајке, ниједне слушкиње.{S} И њему се срце следи, оно с |
| е; а ја помислих: „Заволела ме, нема ни мајке ни сестре“.{S} После две недеље, <pb n="178" /> д |
| аје за час се рашчу, те почеше долазити мајке, тетке, стрине, да је „гледају“.{S} Просиоци су ј |
| аше, деца писнуше као црви, зато што им мајке вриште, јер сама нису свесна несреће.{S} Једна ст |
| /p> <p>— Она вам је свекрвина?</p> <p>— Мајкина, чедо.{S} Све што још имам, од мајке ми је и од |
| дај мајци мужде!</p> <p>— Обећавам ти, мајко, оку најфинијег дувана.</p> <p>— Устала ти невест |
| пи дланом у њена врата вичући:</p> <p>— Мајко, Емир-ханум умире.</p> <p>Мајка му се одмах појав |
| >— Да ме мртву видиш да Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Била ти добра годинама, а сад није!</p> |
| <p>— Шта јој је та страна жена, госпођо мајко?</p> <p>— Сестра по души, госпођо снахо.</p> <p>С |
| ута, грди сутану, виче: „Никад, госпођо мајко.“ — „Што сад тако, кад досад увек... ти прва?{S} |
| да снахе.</p> <p>— Зашто мужде, госпођо мајко? рече Сафет пољубивши скут свекрви.</p> <p>— Да з |
| оспођо снахо?“ — „Срце ми каже, госпођо мајко“...{S} Слатка моја мајка!{S} Слатко њено срце!</p |
| инила као онај дервиш из приче, госпођо мајко.</p> <p>— Госпођо снахо, ја вам нисам казала крај |
| сила.</p> <p>— Да смо у љубави, госпођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што се испро |
| </p> <p>— Не могу да не постим, госпођо мајко, није да нећу.</p> <p>— Е, кад не можеш, чедо, ти |
| само „мајко“.</p> <p>— Не могу, госпођо мајко.{S} Ја то нећу моћи...{S} Срамота ме.</p> <p>— Ко |
| ефтере.</p> <p>— Ти тераш шалу, госпођо мајко, рече снаха поцрвеневши, па залупи врата и изиђе. |
| — „Да Бог да да ме мртву видиш, госпођо мајко!“...{S} Јуче оне тако говоре, а ја их слушам, па |
| с дијамантским очима.</p> <p>— Госпођо мајко, не могу сама, рече тихо.</p> <p>Пашиница, с исеч |
| {S} Само мало старији.</p> <p>— Госпођо мајко, молим вас... не могу сама, понови тише пружајући |
| унце рађа свако јутро.</p> <p>— Госпођо мајко, због чега Ариф толико воли ту страну жену? упита |
| ш и оно „госпођо“, па да ме зовеш само „мајко“.</p> <p>— Не могу, госпођо мајко.{S} Ја то нећу |
| а здрава али увек незадовољна: чезне за мајком.{S} Криви оца, па га правда, и опет га криви и п |
| две младице с једним венчањем, с оцем и мајком.{S} Робиње јој и даље носе скут, Мерсије јој при |
| капије до капије.{S} И ја сам с неном и мајком међу тим ханумама, и ја гледам у те лађице препу |
| да њега зове на име, и да пред његовом мајком пуши.{S} Може бити зато што он није пашић, јер, |
| {S} Кад би запалила цигару пред његовом мајком сада!...{S} И поче у њему да ври, а он се утишав |
| ђоше, она их мољаше да спава с госпођом мајком.{S} И сећа се свекрвине нежности, и кад је једно |
| од радости.{S} Док си се ти с госпођом мајком препирао, ја сам љубила нашу Фатму.</p> <p>Он ск |
| младости увек болесну, заједно с њеном мајком, нежно гледао и неговао.{S} То је једини човек к |
| , па изиђе, намеравајући да опет уђе, с мајком <pb n="233" /> му, да га обе моле да једе.{S} Ал |
| <p>— Е, откуд, откуд?!{S} Ја му никад с мајком нисам о томе говорила...{S} Емир, чедо, запали и |
| ико, тешко нама!{S} До онолико док се с мајком сме купати у женском хамаму.{S} А после: „Хајде, |
| ме тејзе, зато што осећају да сам им с мајком сестра по души.{S} Говорила ми је да се не осећа |
| да, по свом обичају, проведе Рамазан с мајком и братом.{S} Пошто је Мерсије за који дан код Ар |
| ободна, Мерсије јој долази често, час с мајком час с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него ко |
| n="104" /> ништа!{S} И ја се једанпут с мајком прошетах једном пијасом, па ми не погледасмо јед |
| купио је за пет стотина лира..{S} Ја на мајку личим телом, на оца душом...{S} Код оца сам живел |
| н насмеја, као да смехом хоће да дозове мајку и жену.</p> <p>Оне дотрчаше.</p> <p>— Шта ти је?! |
| а Фатма се подиже на лакат, па кад виде мајку, насред софе широм отворене, само у дугачким бели |
| и.{S} Окренут леђима уласку, он не виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њихових корака: загле |
| огом“ и не видев Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку и помисли: „Себичне!{S} Лагале другога да |
| ла уз њега, хватала га за руку као дете мајку, затварала сам очи, да се не онесвестим.{S} У Пар |
| јер срете оца и брата; мало даље, срете мајку, сестру, братаницу, девојчицу од својих десет год |
| Дедеагача.{S} Она, у засебном купеу, уз мајку и нену, не навлачи па прозоре завесе, и одушевљен |
| едела и гледала путнике и своју нене, и мајку: и оне се грдно препале — за мене. „И за шта све |
| на уме да лаже.{S} Оно вече слага оца и мајку како је секла поморанџу па се посекла, и не поцрв |
| и у уста!{S} И она ће сутра пред нене и мајку с човековим пољупцем на уснама, па ће им рећи „до |
| а младицама срећним у браку пред нене и мајку, да их по азиски поздрави: и саже се те им направ |
| љицама.{S} Али зашто Фатма не чу бабу и мајку, кад се договараху, коме да јаве?</p> <p>— Јави, |
| бацаше пуне презрења погледе на тетку и мајку. „Не, чедо, то није жена, то је мајка,“ говори му |
| времена, кад се Ариф-тејзе сети да моли мајку да јој опише тај бол; а мајка се насмеја и рече: |
| ...{S} У подне, Хасан-беј позва у конак мајку: дошли му гости; а она само метну башјорти, па по |
| љубио мртваца и рече:</p> <p>— Да зовем мајку?</p> <p>Па и не сачекав одговор, отрча по матер, |
| да је неко у комшилуку болестан, молим мајку да га обиђе; све мислим биће тамо сута, па ће про |
| рна, боји се да не воли више тетку него мајку.</p> <p>— Мајчице, мени се чини да је тејзе порас |
| амо скупи обрве и уозбиљи се, погледа у мајку.{S} Нурији рече:</p> <p>— Па то је твоја жеља, ха |
| ине!</p> <p>Он подиже главу и погледа у мајку тупо.</p> <p>— Сине, пиј!{S} А после да бежимо из |
| p>Лекару би пријатно, а Осман погледа у мајку љутито, и она не продужи.{S} То лекар опази, па о |
| а’!</p> <p>Он чисто бојажљиво погледа у мајку и рече:</p> <p>— Е, е, машалла’!</p> <p>— Устала, |
| црвеног рода, затекоше Џемала и његову мајку, његова два друга из Париза, Турчина, и њену тетк |
| вање.{S} Срдачно поздрави госпођу твоју мајку, Ариф-хануму, малу драгу Мерсије-хануму, госпођу |
| и даје новаца, хаљина, храни мене, моју мајку и моју жену.{S} Она ми пружи лиру, а ја, пун плем |
| мазана.</p> <p>Једанпут, сећам се, моју мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опише та |
| </p> <p>— И срећа и несрећа: ко би моју мајку тамо одвео? говори Фатма и уздише.</p> <p>Све три |
| о њено лице, као да би хтео тешити њену мајку, опомињући је овим да све што живи умире; а жене |
| разговараше насамо, дозваше у собу њену мајку и нене и рекоше:</p> <p>— Ми, богме, хоћемо свадб |
| о и земља!{S} Дигни се, јагње, да видиш мајку ти; готово гола, па само виче: „Африка !{S} Африк |
| Прочита неколико стихова из његове <hi>Мајске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Авгу |
| иковци солунских богаташа, у једно лепо мајско јутро, зауставише се кола; и док кочијаш, Арнаут |
| шта не говори.{S} Затвори врата женама, мајци, тетки, робињама, слушкињама; слуга му доноси вод |
| а реч него нечовеку стотину заклетава.“ Мајци му беше криво што је брз, што се не размисли, про |
| да је омилује, па се трже и брзо приђе мајци:</p> <p>— Добро дошла, мајчице! узвикну весело и |
| е ипак боља од ње, честитија; казала је мајци...{S} Анри је био с њом, она му сутрадан писала: |
| осле, младожења, њена прилика, врати је мајци прво јутро; и она, сирота, заведена, седе, седе, |
| сваког петка: „За Божју љубав, пусти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја идем другарицама...{S} |
| а и глупих предрасуда,“ говориле су оне мајци, с којом немају готово ништа заједничко, ниједан |
| ослати Минире-кадуни хиљаду гроша, рече мајци.</p> <p>А она, познајући сина, уплаши се и рече:< |
| : прострем серџаде, па клањам; а нени и мајци мило: молитвом се стишава љутина и блажи јад.{S} |
| мене...“ Истрча, весела, да каже нени и мајци шта пише тејзе, то јест да им изјави поздрав и од |
| милијима; и она је требала отићи нени и мајци, али то јој није рекла свекрва, да је не би одвој |
| <hi>има нешто</hi>...{S} Мојој госпођи мајци криво што тако одмах, а ја волим, јер знам: ако н |
| а и Фатму.{S} Он се разнежио, па говори мајци како му се чини да ће скоро бити деда. „Опрости, |
| ај ње па би је миловао.{S} Узе говорити мајци а добацивати жени како је уморан, много је радио, |
| жју љубав, пусти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја идем другарицама...{S} За пет година родила |
| али не као робиња госпођи, већ као кћи мајци.</p> <p>Нурије-ханум, један необичан тип Туркиње, |
| ољно насмеја и рече:</p> <p>— Сине, дај мајци мужде!</p> <p>— Обећавам ти, мајко, оку најфиније |
| бриши их, скупи их у махраму, па њу дај мајци: мајка ће је својом руком опрати...{S} Ево је мас |
| стина онако.{S} И он га тада дао својој мајци, она мени.{S} На пошту сам однео челенку! ..{S} И |
| ану младост, и младост уопште.{S} Мојој мајци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али |
| се смркава.{S} Ја не знам шта је мојој мајци; она никад није држала срце.{S} Права муслиманка |
| тин капиџик, а она се не растужи: њеној мајци срце је казало да ће се помирити са својом суседо |
| ко је удаду за старотурчина!{S} А њеној мајци је лако: она за друкчије не зна, и ништа није учи |
| ураде турске жене, одлазиле су Фатминој мајци и испитивале је; а она се све више и више хвалила |
| ачи да се вратило здравље госпођи вашој мајци...{S} Јер ја своју срећу не замишљам без вашег по |
| ом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде, а син мајци рече:</p> <p>— Да дамо нашу Фатму за сина Арслан- |
| и две сестре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{S} Нурије је била за добрим човеком, а њена сест |
| хануми, Фатминој <hi>сути</hi>, то јест мајци по млеку.{S} Као у Нуријину старинску кућу с кафе |
| н!“; и он сам раздаће им симите; његова мајчица куваће шербет, комшиска момчад послуживаће гост |
| Фатму за сина Арслан-Нури-пашина?{S} А, мајчице?{S} Арслан-Нури!...{S} По имену се познаје да м |
| Не заборављам ја Благога и Милосрднога, мајчице.</p> <p>И у Нуријиној кући је постављено.{S} Он |
| јатеља затворио капиџик.“</p> <p>— „Ја, мајчице, нисам затворио капиџик од пријатеља, него од н |
| је хвалила синовцу.{S} Ја видех момка, мајчице, и с њим се разговарах.{S} Млад, а како говори! |
| брзо приђе мајци:</p> <p>— Добро дошла, мајчице! узвикну весело и узе јој мршаву, смежурану рук |
| жи с новима?</p> <p>— Какве су то нове, мајчице?</p> <p>— Онакве као оне младе Цариграђанке што |
| ти, никако не дође.</p> <p>— На Јалије, мајчице, не волим, ја сам сто пута казао: тамо су шалон |
| А је ли испитивано срце Фатмине мајке, мајчице?{S} Ха! ха! ха! — и крупним корацима пође по со |
| 0" /></p> <p>— Овако је по муслимански, мајчице.</p> <p>— Кад си је хтео удавати по муслимански |
| а, породица, и богатство. „Кад га воли, мајчице, да је дамо: ја њега бар познајем, наше солунск |
| и промукао.</p> <p>— Бог ће јој судити, мајчице.</p> <p>— Бог ће јој опростити, сине.{S} Она то |
| грохотан смех и рече:</p> <p>— Опрости, мајчице, али и тебе је занела Европа.{S} Слику!{S} Нећу |
| p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, мајчице, рече Ибрахим-Хасан-беј убедљиво.</p> <p>— Од п |
| ше од једног пријатеља?</p> <p>— Нисам, мајчице; такве се ствари не казују ни брату ни пријатељ |
| допада, па чисто долетех, да ти кажем, мајчице.{S} Сутра рано, иншалла’<ref target="#SRP19120_ |
| > <p>— Али га признаје Бог.</p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да |
| тељу.</p> <p>— Ни родитељу?</p> <p>— О, мајчице, Алах па родитељ, рече он, поклони се, па диже |
| <p>— Шта учини, сине мој?</p> <p>— Што, мајчице?{S} Зар ја нисам распитао и дознао да је истина |
| бе је занела Европа.{S} Слику!{S} Нећу, мајчице, допустити да ми кћи види просиоца <hi>нарочито |
| аша Ариф-ханум.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Мајчице, наша стара Ариф-ханум нова!...{S} Ваљда због о |
| ће, сиротињи милостињу новаца.</p> <p>— Мајчице, ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послат |
| не воли више тетку него мајку.</p> <p>— Мајчице, мени се чини да је тејзе порасла, рече Фатма и |
| .{S} Мало, па се врати и рече:</p> <p>— Мајчице, ја ћу да позовем женског Хилми-пашу, нека испи |
| в из чаршије, весело јој рече:</p> <p>— Мајчице, ја дадох нашу Фатму.</p> <p>Жена му се лудо об |
| вропске језике и што свира на клавиру. „Мајчице, да сам дао још пет, десет пута за Фатмино учењ |
| о узбуђено, почињући сваку реченицу са „мајчице“.{S} А кад ућута, смешећи се од среће, она рече |
| е чини да ће скоро бити деда. „Опрости, мајчицо, што то пред тобом говорим, али радост ми не да |
| је била мала, чим би почела да се игра, макар с турском децом, говорила би грчки; и чак кад би |
| кћи види просиоца <hi>нарочито</hi>, па макар се не удала.</p> <p>— Нећеш, сине, допустити, али |
| } Ја те за њега, кћери, не бих дала, па макар остала неудата.{S} И зар би се ти код њега пресед |
| , али је неповерљива пред Туркињама, па макар те Туркиње биле и нове. „Да сте слободне, да сте |
| да, а она рече: „Не могу без дувана, па макар отишла у пакао.“ Робиње, видевши да им хануме пуш |
| с мужем, изгледаћеш му као невеста, па макар и стара умрла.“ Али шта да обуче!{S} Коју хаљину |
| жим учитеље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га питам, јесу ли жене ствари.{ |
| че и накити кад зна да ће кући доћи, па макар јој увек и не било до тога, те да му омили кућа и |
| иш, кћери, кад знаш да ће кући доћи, па макар ти увек и не било до тога... да не би имао узрока |
| орио ни чивијом, а камо ли катанцем, па макар се оне завадиле не знам како.{S} Ако је штогод на |
| <p>— Ти, Емир, мораш вечерас с њим, па макар ко дошао.</p> <p>Она силно поцрвене, застиде се.< |
| мазанска ноћ.{S} Сад ће они заједно, па макар ко дошао: договорили се; али Ђулбејаз уђе и рече: |
| знали, осим њих! „Никад више за њега па макар...“, и не рече „па макар умрла“, него „па макар с |
| ише за њега па макар...“, и не рече „па макар умрла“, него „па макар се не удала, не видела виш |
| “, и не рече „па макар умрла“, него „па макар се не удала, не видела више крај скута мужа“.</p> |
| није учила, није читала, никуд се није макла.{S} Нарав је примила <pb n="19" /> од мужа, јер м |
| и, ништа нису виделе, јер се никуд нису макле, а овамо вичу: „Наших обичаја нигде нема!“ — „Где |
| ваку „новоизашлу" страну књигу, а Мадам Макс да ти доведе сваку „новодошлу“ страну жену.{S} Али |
| е у Турској, и Арифи ју је довела Мадам Макс.{S} Плава, у љубичастој хаљини, округло изрезаној. |
| и коју њој, прошле године, доведе Мадам Макс.{S} Та Францускиња, и ако је лепа као лутка, није |
| едну Францускињу.{S} Довела ми их Мадам Макс.</p> <p>— Зацело су обе „новодошле“?{S} Ти си Саму |
| а, где је била свадба, бедна и жалосна, мала, ниска, влажна, у једној прљавој уличици, а у њој |
| слично тим разговорима.{S} То је тако, мала, па ипак је међу вама пуно девојака заиста чедних, |
| ја их бар не знам.</p> <p>Дакле, драга мала, мени није за чудо што онако о љубави пишеш, него |
| ва душа као у ње?</p> <p>И после, драга мала, заљубити се тако, то је по моме мњењу лудост.{S} |
| ма плаве очи.</p> <p>И још нешто, драга мала.{S} И ако изгледа фин, можда је из просте куће.{S} |
| знаш шта то значи.{S} Напослетку, драга мала, ни у Европи не иде све онако како ви на Истоку, н |
| јима сам ја мила.{S} А тебе, врло драга мала, нежно љуби</p> <p>твоја учитељица и пријатељица</ |
| /p> <p>Париз, 11 јуна 1905</p> <p>Драга мала,</p> <p>Данас у подне, враћајући се из вароши и ул |
| згледа?{S} У мушкој великој руци женска мала ручица.{S} Али свакако то је пријатно.</p> <p>— Ак |
| у је ова несташница једном, кад је била мала, питала: „Мис Блак, кад су вам тако стиснуте вилиц |
| но подражавала Мис Блак.{S} Кад је била мала, чим би почела да се игра, макар с турском децом, |
| губи и заплака, гласно, као кад је била мала, а „последње збогом“ обори је у постељу.{S} Мајка |
| без мужа, с децом, и пошто јој је била мала пензија, она је радила; у честитости је Солуњанкам |
| муж; свашта јој је куповао док је била мала, нарочито играчке, и она га је за то волела као оц |
| >Бог!</p> <p>Љуби вас, љуби</p> <p>ваша мала срећна</p> <p> <hi>Емир-Фатма</hi>.</p> <p>P.{S} S |
| n="21" /> је сваком казивала, да јој је мала и мила ученица и васпитаница врло, врло интелигент |
| ца, и то све друге поновише.{S} То беше мала непажња, али, напослетку, Енглескиње сматрају да н |
| жда сам се смањила.{S} Истина, ја нисам мала, ја сам средња, као Сафет.</p> <p>Сафет рече кћери |
| раћа, не стиди се кад из собе изиђе сва малаксала од његова миловања, на лицу и грлу с трагом о |
| иђали поваздан.{S} Кад изиђу, оне јадне малаксале...{S} Ти му отиде <hi>онако</hi>, може бити з |
| че: оне стоје ту, слатке њене папучице, мале као детиње, чисте као да нису биле на ногама, као |
| примите хиљаду пољубаца</p> <p>од своје мале</p> <p> <hi>Емир-Фатме.</hi> </p> <p>P.{S} S.{S} М |
| пију сама, не звекиром, но дланом своје мале меке руке, и учини јој се као да је лупнула срцем; |
| јке није ме више потресла од смрти моје мале, добре васпитанице и пријатељице...{S} Писаћу вам |
| .</p> <p>Примите много пољубаца од ваше мале, срећне ученице, васпитанице и пријатељице</p> <p> |
| сијају коњи сасвим врани, танких ногу и мале главе, дугачких репова, што осећају да ће скоро по |
| оду, или погледима дочекују и испраћају мале лађе овде зване „просјаци“, зато што сад отиду на |
| кари с јогуртом и воћари с поморанџама; мали коњи и магарци натоварени намирницама застајали су |
| вним писмима и косом своје веренице.{S} Мали, ситан, црн, он вади из капута писма и чита их јед |
| актијанским ципелама; на глави му веома мали и плитак бели ћулав и пошто узе абдест, простреше |
| отрљање звезда“...{S} Двапут су ишле на мали Кара-Бурну на затвореним колима; а једанпут су се |
| и.{S} Али Ибрахим-ага му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он пристаде.</p> <p>Шта ту има?{S} Ј |
| се с њима играла, као дете, кад су били мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је воле и д |
| јој дође жао.{S} Заова јој донесе један мали фин ђерђеф (који је она од куће донела) с разапето |
| ом одру, који јој је за живота изгледао мали.{S} Жене, госпође и слушкиње, дошле из Цариграда п |
| ја оволико озбиљна.{S} Кад би нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја желим, к |
| , не беше ништа турско, само један врло мали мангал, за кафу и цигаре, коме овде није место, је |
| и брат му.{S} Кад виде непознат ђерђеф мали, ружичаст, сети се да је њен, те му би врло мио.{S |
| језик за игру, не знајући да са својим малим свакидашњим другарицама говори зато грчки што су |
| ?{S} У Старом Солуну, нарочито по нашим малим градовима, има овога често.{S} Прошле године, Ибр |
| енчање, као у старинских муслимана и по малим градовима, а одмах после венчања, они узеше спрем |
| као много убрану сукњу, како се носи по малим градовима, а на лицу су им груба печа.{S} Испрва |
| ело, има га тек понегде, код простих по малим градовима За чудо нам је, Емир, што нам ти ниси ј |
| лањају.{S} Ту је већ било прострто шест малих персиских серџадета за шест ханума, и на њима, па |
| главе и одоше на клањање.</p> <p>Стара, мало примирена, наже се над унуку, па је љуби и буди:</ |
| {S} Од тетке да просим.{S} О, та добра, мало смешна жена, све би ми дала!{S} И сад ми даје нова |
| ађанке се непрестано смејаху, а она им, мало увређена, рече :</p> <p>— Што се смејете, хануме?{ |
| е кокоши раскрилиле се и отвориле кљун, мало даље један пас наслонио главу на шапе и исплазио ј |
| еоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало у лево, младеж као најситније зрнце пржене мока ка |
| ашћу, па се трже јер срете оца и брата; мало даље, срете мајку, сестру, братаницу, девојчицу од |
| зу ње, не питајући је ништа због мајке; мало, па изиђе да руча, по турски, готово с ногу; па по |
| заиграше мишићи и ухвати је у грлу грч; мало, па зарида.{S} Ридала је дуго, без суза.{S} Њена с |
| с друго снаћи до оно што је писано“.{S} Мало па обе устану, отиду на прстима надно степеница, и |
| аршафима, све с посувраћеним печима.{S} Мало, па пред конаком стадоше двоја затворена кола и из |
| шта не рече, само брзо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и рече:</p> <p>— Мајчице, ја ћу да по |
| Поче трећу, па устаде, оде са софе.{S} Мало, па дође Осман <pb n="248" /> и брат му.{S} Кад ви |
| метнуту на миндерлук према свекрви.{S} Мало, па јој Мерсије донесе сребрн послужавничић с ратл |
| урна.{S} Говораше с Арифом енглески.{S} Мало па се почеше скупљати чланови.{S} Кад су се развиј |
| три младе Цариграђанке, мора остати.{S} Мало, па јој дође и једна другарица.{S} Сву ноћ седеше; |
| еже на једно дугачко шиљте несвучен.{S} Мало, па се ухрка.</p> <p>И сад се пробуди тек сутрадан |
| , а по њиној кући све се устумарало.{S} Мало, па се и унутра утиша као напољу; а хануме се разу |
| ју кожу, да отклања вечерњу молитву.{S} Мало, па и жене, све три у бело, све три скинуле чарапе |
| ака њеног оца, и она замре од страха; а мало после тога чу се туп, потмуо пад некаквог огромног |
| била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало тражи од онога с ким треба век да векује, она би с |
| е послуша зета.{S} После његова одласка мало поседе код Фатме, па оде.{S} Пред вече дође, али н |
| укама као да просе милостињу, с главама мало накриво, седе, нихају се, изговарају с хоџом, једн |
| а маслинка.{S} Мерсије <pb n="7" /> има мало повећа уста, Емир као саказ-кутију<ref target="#SR |
| ра.{S} Небројени каици љуљкали су се на мало узнемиреном мору, а из њих се разлегала песма млад |
| {S} Она се сети неких типова.{S} -Једна мало млађа од ње а још девојка.{S} Чепркају по делима т |
| и дима, па је пружи њој, молећи је: кад мало попуши да му је врати... послужи је кафом: из једн |
| никад — за живот!{S} И учини јој се све мало, ситно, ништа, због чега је некад призивала смрт, |
| му метну хладан пешкир на главу, поседе мало, па изиђе...{S} Отишавши у собу снаси, она исцепа |
| ила, такве су њене руке.{S} Мерсије иде мало потешко, а Емир као да не стаје на земљу, и извија |
| т...{S} Оно истина, меден и треба да је мало дужи, али овако дуг...</p> <p>Они се понова поглед |
| ио..{S} Само да су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсије као за |
| бог чега пате.</p> <p>Па ипак, Фатми је мало боље, то цела кућа опажа; од пре неколико дана, он |
| што су људи неваспитани.{S} Још док је мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говоримо: „Ако, |
| ођена и одрасла.{S} Овде се турске жене мало крију, ви то знате, драга госпођице.{S} Као у Цари |
| аш ли се за чифлук, и мислиш ли на мене мало и на <hi>њега</hi> много? <foreign xml:lang="en">I |
| огледа, а гле шта сад говори.{S} Кад се мало прибра, он тихо рече: „Ти си се нешто наљутила, па |
| једно, па није колико моја...“ После се мало разгали: „Ја сам јој први.{S} С њим се познаје од |
| свршише клањање, свих шест помакоше се мало, нечујно као ноћни дуси, и прекрстивши ноге, узеше |
| до капије: чекају ослушкују.{S} Ако се мало спусте на миндерлук или на шиљте, савију се у клуп |
| , по турски, готово с ногу; па пошто се мало одмори, оде на службу.{S} У повратку, купи најфини |
| е су жене слободне и срећне, ви мислите мало, понеки пут, на <pb n="105" /> једну младу несрећн |
| ју турски, и запалише по цигару, извише мало врат и почеше с много емоције: <foreign xml:lang=" |
| екија опкољена гробовима као стадима, и мало па кафана под широколистим дудовима, и одмах гробљ |
| ћни кровови, смокве, одеандри, залив, и мало неба.{S} Сиђоше у башту; <pb n="32" /> зид, зид, и |
| е, по танком сухом снегу зачу се ход, и мало па тупо одјекну звекир на капији. „Он!“ узвикнуше |
| ац“...{S} Месец просијава кроз гране, и мало па се изгуби у каквом сивом или снежно белом облач |
| нису.{S} Њима је доста турски језик, и мало француски (па и то не свима).{S} Она познаје и дру |
| звонце и чу се пас... „Гости!“...{S} И мало па се кроз авлију чу говор и оно стереотипно „има |
| астика не иде у уста, већ у недра.{S} И мало, па почеше излазити бејови и чочеци...{S} И Џемал |
| занимају феминизмом и што се буне.{S} И мало па виде да се није преварила; јер најстарија од њи |
| велику јабучицу, а глас му био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раније видела и заволела га |
| нешто као умор, као досаду...{S} Кад би мало изишао?...{S} И наједанпут, он се окрете тетки и р |
| S} Што си се толико забринула?{S} Изиђи мало.{S} Ха!{S} Ево, ја сам променио прстен да те подсе |
| чедо, ти нешто ружно сањаш.{S} Хоћеш ли мало водице?</p> <p>Камо срећа да сања!{S} Напи се воде |
| ник.</p> <p>Мила Емир,</p> <p>Мислиш ли мало на мене и много на <hi>њега</hi>!{S} Ја сам пуна д |
| ети му, оговорити га.{S} Пиј, сине, али мало, мање, да се не трујеш, млад си.</p> <p>— А Фатма |
| га је двапут видео.{S} Утисци јаки, али мало успомена.{S} Ово сад љубав је: колико успомена, ко |
| а је то нешто што не може бити никад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате |
| би али у собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатно; готово се наљути.{S} Па пустив јој |
| пријатељици беше умрла кћи, и она мени мало-мало па рече : „Благо теби што ниси родила, те не |
| ва капиџик.{S} Али пошто му се то учини мало, дозва зидара да капиџик скине и отвор зазида.{S} |
| виће, сине, само ти немој да..{S} Ти си мало напрасит, а она је зацело размажена, јединица је.< |
| ом, па, осврћући се, отвори долап; раши мало један дугачак а узан, право турски јастук и из њег |
| рни на своје жене, заводе туђе; и којој мало врдну очи, они вичу: „Неваљала!“.{S} Људи су криви |
| Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу, рече он мало набусито, јер није марио за дуг разговор.</p> <p>„ |
| а Молос, новим певачицама.{S} Он се као мало разгали: сад ће с певачицама: али кад дође, опет б |
| убоко погружену, где с болом помиње ово мало турско место, и са протестом говори о турском друш |
| , она би се зачудила и узвикнула: „Како мало!{S} Јавио се мени робињи као слободној, и још, јав |
| изгубљена грађанска права.“ Њих је било мало.{S} Главна међу њима имала је бити председница „Др |
| душа души...{S} Још синоћ је јела врло мало од ифтара, а за суфур је нису хтели звати, јер су |
| саму зору, заспа; али, спавала је врло мало, и чим се трже — он, опет леп, опет мио, колико га |
| умраку, учини као Џемал.{S} Он!{S} Само мало старији.</p> <p>— Госпођо мајко, молим вас... не м |
| е могао познати чак и онај који се само мало с њом дружи, јер она је била отворена, и сувише от |
| оћ.</p> <p>— Умири се, чедо, заспи само мало.</p> <p>— Не могу, нене, мозак ме боли.</p> <p>Ста |
| солунских улица, Хамидију, ишле су само мало пешке, па ушле у трамвај, наместиле се иза платна |
| et="#SRP19120_N68" />.{S} О да је нешто мало пре гром пукао, по свој башти би разнео Џемала: та |
| у Цариграду, и напомињала сам јој нешто мало, али јој нисам хтела отворено писати: жао ми је би |
| ог, финог посла куд је уносно себе, зар мало померио памећу и узео те направио од земље бога; п |
| е и одоше у једну собу окренуту мору, с мало отвореним шалонама, па брзо пређоше у другу из баш |
| ма свирала на клавиру с много школе а с мало осећаја.{S} После јела опраше руке у и уста на абд |
| штајте, децо, и мирите се.</p> <p>Сафет мало поцрвене, па нагло побледе, усне јој помодреше, а |
| >— Моја тетка га узима нераствореног, у мало воде са шећером: тако се не квари стомак, рече Фат |
| агане грамофоном; а те старе“: једне су мало старије од њих, друге су њихових година.{S} Фатма |
| ет затражи и доби две чаше; и сад одасу мало воде и насу мастике; опет то побеле, запени се: са |
| <p>— Не би било ништа, али он је у пићу мало незгодан, видела си ноћас..</p> <p>Она погледа у р |
| цускиња...</p> <p>Ово ћеретање пашиницу мало разгали Да је сад као што је била некад, она би тр |
| што на Истоку значи: зрела девојка, још мало па уседелица.{S} И не чудим се што онако пишеш о љ |
| атељици беше умрла кћи, и она мени мало-мало па рече : „Благо теби што ниси родила, те не знаш |
| рце.</note> <note xml:id="SRP19120_N80">Мало округло парче од једне врсте црне смоле.</note> <n |
| да иде Пророк.{S} Ја га осећам.</p> <p>Мало после.</p> <p>Сад је доба вечерњег <hi>језана</hi> |
| н мирис; месец је изгрејавао из једнога малога црног облака и био је сасвим бео; а море, у вечи |
| Да знаш како ми је стајао!{S} Као овој малој Францускињи.{S} Боже, како су јој лепе очи!{S} Да |
| жљиво преписа. „Шта ли ће рећи о својој малој?{S} Ако ми не одговори!{S} Или још горе: ако ме и |
| га и нађе Фатму.{S} Она бејаше у једној малој соби из дворишта.</p> <p>— Ти си љута? пита најед |
| руку у својој, и чини му се да је у тој малој ручици он, његова душа.{S} Он је нежан, питом, во |
| хаљина од ткива.</l> <l>Од сто вам лета малолетна бива.</l> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>же |
| е видео, одмах узе весла и похита према малом Кара-Бурну, а за каиком остајаше сасвим бео млаз, |
| де на балкон.{S} Очи јој одлетеше према малом Кара-Бурну: каик јој сад личаше на орла што у лет |
| р је чула лупу месара с месом на једном малом коњићу, и пиљара с поврћем на магарцу.</p> <p>Јед |
| аслоњена на ограду, гледаше се у једном малом огледалу : како јој лепо стоји башјорти !{S} И ка |
| ску страну, сад на анадолску, и стану у малом пристаништу каквог лепог села босфорског, да прим |
| седеле свирачице и чочеци.</p> <p>Она, малопре изведена, пољубила је у скут и у руку нене и ро |
| {S} Тако ми земље где сам се родила!{S} Малопре сам те слагала Сад ... он!</p> <p>Фатма се сад |
| и, да не би чула и разумела послуга.{S} Малопре је била сва старинска Туркиња што мисли само на |
| Дође му на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не погледа отворено, р |
| исли нешто. <pb n="34" /></p> <p>Она се малопре смејала кад је видела лудога Соломона, а сад за |
| а, и није знала зашто, да ли што јој се малопре учинило да умире лето, или што се вози трамваје |
| е стајао и дотицао се облака, и црњи од малопређашњег неба; од његових грана чиниле су јој се р |
| с; и он је подсети на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се није сетила!{S} Скрену сузне очи у на |
| , кроз башјорти.{S} Откривену никад.{S} Малочас кад сам говорила о Мурад-Џемал-беју, да ће заку |
| које јутрос умре, и спустише печа, која малочас беху подигле: мимо њих је прошао Џемал, познао |
| и преко косе танки башјорти, с којим је малочас изишла пред Мухамеда, кад је клањала, и иде у к |
| } И њему се срце следи, оно срце што се малочас слободило, смејало његовом страху.{S} Сиђе у <p |
| > <p>— Опростите Ариф-ханум, али ја вам малочас не одговорих, не хтедох да вас прекидам, рече Ф |
| и." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, као малочас, јер зелен калпак снивала је често, и увек јој |
| па намени на два ораха и пружи их, као малочас Мерсије, Фатми:</p> <p>Фатма узе десни.</p> <p> |
| пробудили</hi>?!" рече тихо Мерсије што малочас Фатма, па и она дубоко уздахну.{S} У овоме друш |
| драви госпођу твоју мајку, Ариф-хануму, малу драгу Мерсије-хануму, госпођу Аристид и њене кћери |
| Фатма вребаше прилику да јој бар стисне малу, белу, милу руку, кад не сме да је пољуби.</p> <p> |
| ђе, па ижљуби и матер и кћери нежно као малу децу.{S} А кад се врати и виде отворена врата, узв |
| у, кјучук-ханум.</p> <p>Она пружи своју малу белу ручицу, која у црнкињиној руци изгледаше као |
| њама дође смешно, те се гурнуше у једну малу собу да се исмеју.{S} Његов глас се сасвим промени |
| и како говори француски?{S} Знаш ли ону малу Фифи?{S} Кад беше заљубљена, не беше уставе која б |
| у Турску, и узвикну једној од путница: „Мама!{S} Пуно је двориште црних домина!“ Арифи се срце |
| ">Дођи кући, Анри.{S} Ја сам све казала мами.</note> <note xml:id="SRP19120_N68">Гром.</note> < |
| се састају, и где?{S} Тамо, испод Чауш-Манастира, поред каквог напуштеног гробља, или у каквом |
| оручи да му дође на састанак испод Чауш-Манастира, милим, познатим стазама, које су већ готово |
| ме самците, у једном кућерку испод Чауш-Манастира.{S} А да на те састанке може ићи, тајну је мо |
| аукања једног сиротог мачка метнутог на мангал да се осмуди, од његове треске у прозор и прштањ |
| беше ништа турско, само један врло мали мангал, за кафу и цигаре, коме овде није место, јер је |
| зик.{S} Осман пробуди и сестру. „Цреп у мангал!“ виче стара кћери, младој девојци, непрестано т |
| рзо, све се наредише око једног великог мангала и задимише: кад могу хануме, могу и оне.{S} А а |
| фа кутију с дуваном, седе на шиљте крај мангала, зави цигару, запали је, повуче два три дима и |
| је савлада, она седе према сестри крај мангала, узе цигару, не пушећи је, но гутајући њен дим, |
| н купамо...</p> <p>Јануар.</p> <p>У нас мангали, у њих камини, и ја дршћем од зиме.</p> <p>Јану |
| загушљив.{S} Мирише риба, печена ту на мангалу.{S} Около седе неколико бејова, младића, два оф |
| поклопљени, метнути су на врућ пепео у мангалу.{S} У понекој кући, негде у буџаку, стоји котли |
| капије са звекирима и халкама споља, с мандалима изнутра, у грдно висок оградни зид.{S} И она |
| врата споља затворена катанцем, изнутра мандалом: кроз њих ће у живот, па гледа да на њој није |
| стара, са звекиром и халком споља, и с мандалом изнутра, а звонце.{S} Ариф их прекори, што се |
| ема од срца порода, па ако он има какву ману, она је не види; јер човек је, сине, чудно чудо: у |
| ово ништа заједничко, ниједан гест њен, мање него да им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чи |
| , оговорити га.{S} Пиј, сине, али мало, мање, да се не трујеш, млад си.</p> <p>— А Фатма ? изус |
| уло се тихо и нежно: „гугу-то“!{S} И на мање осетљиво срце чудно утиче овај гугут у прозорје ра |
| цем спреми се и оде.{S} Прашине је било мање но други пут, јер је ноћас пала плаха киша.{S} Про |
| .</p> <p>— Емир, срце моје, упамти: што мање илузија, то слабије разочарање, рече Ариф, па изми |
| њи турски харем као данас; никад није у мање особа оволико оличен.{S} Пет особа три генерације, |
| а оне, по неке, метну на главу — џепну марамицу.{S} Једне су сасвим гологлаве.{S} О, што нисмо |
| о децу?{S} Ко воли сунчеву светлост, не мари за месечеву.“ Емир-Фатми се учини да јој сестра за |
| плачу, а беј се јуначи, прави се да не мари; а овамо: чим неко лупне халком на капији, он сав |
| ко волео пити ће је волети.{S} И она не мари за моју љубав!{S} Из свих срца, што су око ње, да |
| {S} Ја ти не дам више да постиш.{S} Шта марим од ханума, најпосле?{S} Свет ником није направио |
| осетно мирис.{S} Ја дуван кад гледам не марим, али кад осетим мирис запаљене цигаре...“ — па от |
| била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, и страх ме од ове данашње запаре, да моји не поб |
| е нећу, рече он мало набусито, јер није марио за дуг разговор.</p> <p>„Тај човек проглашен је з |
| о додаде: — А зар тако, сине?!{S} Ти не мариш за нас.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, и сна |
| не поштују.{S} Синоћ у Позоришту: један маркиз у ложи са својом женом и с њеним љубазником, и т |
| благо њима кад су веселе!...{S} Насред Мармаре нешто пуче на лађи; капетан појури, а жене, и т |
| војке, која год је имала крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је жена, и шта је женина дужно |
| тобриана и Ламартина — Гиј де Мопасана, Марсела Превоа, Пола Буржеа, и друге.{S} Нађоше и Флобе |
| уређење харема.{S} Фатма их подсети на Марсела Превоа <hi>Шоншету</hi>, девојче из француског |
| , укрцаше у један велики морски брод за Марсељ... <pb n="279" /></p> <p>Истога дана, у исто доб |
| за хумана и културна женска друштва.{S} Маса нам живи у мраку.{S} Ја се сећам једанпут у једном |
| дузимам: васпитавање и припремање жена, масе, уједно је и буђење.{S} А да ли је добро, да није |
| Не чувају ту своју снагу за просвећење масе, за хумана и културна женска друштва.{S} Маса нам |
| ка друштва која ће радити на просвећењу масе и блажити јад у нашој земљи.{S} Она ће бити војске |
| еских жена.{S} И рече:</p> <p>— То нису маске, него турске жене.</p> <p>— <foreign xml:lang="en |
| преко дворишта гомилу „црних домина“. „Маске!“...{S} Она уздисаше слушајући узвике енглеских ж |
| ке жене као у џаковима са страшно црном маском на лицу — да пукну од врућине, без ваздуха, чини |
| ченог кестена љуска, и сјајна као зрела маслинка.{S} Мерсије <pb n="7" /> има мало повећа уста, |
| или чак од мора, чије су обале засађене маслином, и чујем један кларинет и подврискивање једног |
| којаким јестивом, јелима зготовљеним на маслу, испуњавао сву чаршију.{S} Девојке, идући за мајк |
| година, био је онај „геније“, гојазан и мастан.{S} Њине жене књижевници звале су га још и „Прев |
| чочеци...{S} Свирка, игра, песма, кафа, мастика и урнебес: звецкају зилови, певају и играју чоч |
| ила да му... како му из уста заудара... мастика?!</p> <p>— Пијан!...{S} Није луд!...{S} Благо м |
| лце:</p> <p>— Ево, чедо, арслане мој, — мастика..{S} Што не би?{S} Пио си кад ниси имао бриге, |
| нцуза абсент, у Енглеза виски, у Турака мастика.{S} А кад се Турчин пропије, то је страшно, зат |
| времена, он се развесели...{S} Проклета мастика!{S} Мене је страх и срамота ме, мајка сам.</p> |
| ће је својом руком опрати...{S} Ево је мастика!...{S} Ја без дувана не могу.{S} О, да ми није |
| једну себи.{S} Он не види да берберину мастика не иде у уста, већ у недра.{S} И мало, па почеш |
| ла свега па свету; ради мене, он не хте мастике!{S} Несрећна <pb n="198" /> ја! узвикну болно, |
| на све: опи га дим дувана, мирис рибе и мастике...{S} Дим се дигао до тавана, мирише јело и пић |
| би — мастику.{S} Он то просу, и затражи мастике.{S} Донеше му се две чаше, једна је велика с во |
| авао и овога госта, те му донесе филџан мастике.{S} И други пут <pb n="207" /> је тако било, и |
| ео...{S} Дете весело од пића!...{S} Пио мастике...{S} Месец је тада био од петнаест дана...{S} |
| две чаше; и сад одасу мало воде и насу мастике; опет то побеле, запени се: сад му задрхта рука |
| велика с водом.{S} Он одасу воде и насу мастике, која у води побеле, запени се.{S} Брзо попи то |
| ија за <hi>саказ</hi>, то јест смолу из мастикова дрвета, коју турске жене жваћу.</note> <note |
| мртва пијана чочека, па га узе служити мастиком: једну чашу сипа њему, једну себи.{S} Он не ви |
| аљене цигаре...“ — па отвори стакалце с мастиком, принесе му га:</p> <p>— Сине!</p> <p>Он ћути |
| столицу и затражи једну кафу, а доби — мастику.{S} Он то просу, и затражи мастике.{S} Донеше м |
| оно како су слагали Фатму, а после и на мастику.{S} Он треба да се опије те да она иде из те ла |
| надахнуте душе“ траг који је мирисао на мастику...{S} О, ништа ми није одвратније од човека кој |
| на све што ме боли, он би заборавио на мастику...{S} Али само да ради нешто што воли.{S} Мени |
| ом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео је мастику, али јој није осетно мирис.{S} Ја дуван кад гле |
| него живот.{S} Тако и он може бити више мастику него Фатму.{S} За неколико дана побледе, ужуте. |
| Цариграђанину што је претпоставио жени мастику.{S} Напослетку, она се сад удала за правога пле |
| сте; а сад се згади на ту лаж, те плати мастику и не попив је, па скочи, продужи пут оборене гл |
| рати, берберин и кафеџија навалише на њ мастику...{S} Њему сасвим отежате очни капци.{S} Потпор |
| су тражили кафу, а кафеџија им доносио мастику.{S} Опет лаж.{S} Па и он рече, пошто седе и туп |
| а девојче трчи као без душе да послуша матер, са страшним мислима: „О, ако умре!{S} О, ако умр |
| оп...{S} Кад би после овога изишла пред матер и бабу, црвенела би од стида и крила очи.{S} Весе |
| а јој она што скорије дође, па ижљуби и матер и кћери нежно као малу децу.{S} А кад се врати и |
| p> <p>Па и не сачекав одговор, отрча по матер, лупи дланом у њена врата вичући:</p> <p>— Мајко, |
| тако ти материне љубави!</p> <p>— Нема матере.{S} Проводи се с човеком, после мајка.</p> <p>— |
| </p> <p>Фатми су ближе по души чак и од матере оне три младе Цариграђанке и ове две странкиње а |
| мева.{S} И љути се на кћер што од своје матере сакри мужевље пијанство.{S} Пре је замерала Госп |
| ом и Ариф-тејзом, сестром од тетке њене матере, двапут њених година, а с којом се разговара као |
| и пољубивши је у очи, плаве као у њене матере, изусти сва срећна: „Зато, <pb n="127" /> мацкиц |
| е, како су то подносиле њине бабе, па и матере.{S} За ово душа наших жена свуд је нова.{S} Упоз |
| рке.{S} На испричавши „муфтијину причу“ матери и жени, стрча у башту те закова капиџик.{S} Али |
| емирске арапске породице, по оцу, а по матери Турчин.</p> <p>Ја сам срећна!</p> <p>Да видите к |
| ote> <note xml:id="SRP19120_N15">Тетка, материна сестра.</note> <note xml:id="SRP19120_N16">Раз |
| а га теши?{S} Шта да му се сад каже?{S} Материна недра могла су га отрезнити, али му не би могл |
| то је пре толико година заспало — љубав материна.{S} Одмах растурих друштво, и затворих врата п |
| с жалим што нисам мајка, час волим; јер материна је љубав често себична: завиди кад хвалимо неч |
| Ни молба Али-беја, ни брата му, ни сузе материне, ништа не омекша овај камен. „Примио сам је, а |
| риц и стрина, тетка и теча, неке блиске материне јој рођаке, Цариграђанке, и њен брат од тетке, |
| а лице рукама.</p> <p>— Отвори, тако ти материне љубави!</p> <p>— Нема матере.{S} Проводи се с |
| , чак и кад почињемо, да не бисмо њеној материнској осетљивости на жао учинили, са: „Нису боља |
| па Белгијанке, и Швајцаркиње којима је матерњи језик француски, па Немице, Италијанке...{S} Св |
| ле турски, и тако ми је слатко говорити матерњим језиком у туђини.{S} Али не, где је он, ту ми |
| а ја не разумем, као да не говори мојим матерњим језиком; због вашег писма била сам се унела у |
| е што су са сваком могле говорити њеним матерњим језиком.{S} Путнице су бивале изненађене што с |
| S} Он, онако љут, пође у собу кћери.{S} Мати му се препаде и рече:</p> <p>— Куда ћеш, сине?</p> |
| за пијаницу, пропалицу и протераницу.“ Мати јој, осим свога и мужевљег рода, у кућу никога не |
| да није требало да су овде, кад устаде мати, метну уста на кћерино ухо и гласним шапатом поче |
| има око зида, навалише се на јастуке, и мати и син узеше пити кафу уз дуван, (снаха пред свекрв |
| г Хилми-пашу, нека испита Фатму.</p> <p>Мати му се изненади и рече:</p> <p>— Ашколсун, сине!{S} |
| ас су и наши мужеви, официри, послати у Маћедонију „да умирују чете“, и ја и моја пријатељица: |
| у од лупе у поломљена ћерчива и грозног маукања једног сиротог мачка метнутог на мангал да се о |
| а јесењи ветар звижди, уноси, с маха на мах, кроз један отворен прозор по који мртав лист, жут |
| ху покривајући лице рукама: тетка у два маха подиже руку да га удари, али је задржа његова мајк |
| живота, а јесењи ветар звижди, уноси, с маха на мах, кроз један отворен прозор по који мртав ли |
| н, да није пост, Рамазан.{S} По турским махалама, нарочито у Старом Солуну дању је пусто, као д |
| ше: промениће се време.{S} А по турским махалама, пред вече је било живље но обично: дерњава пр |
| е мисли да се врати.{S} Лута по турским махалама као да некога тражи.{S} Испрва је мислио само |
| амести око: свет, као обично по турским махалама изјутра и пред вече, а она никога не познаје.{ |
| а њему је долазило да их задави.{S} По махалама текије, турба, гробља, хамами и кафане.{S} Онд |
| е капиџик или је протерају из „поштене“ махале; и тад „неухваћене“ вичу на „ухваћене“, како су |
| сунце: бубњи и зурне разлежу се по свој махали (он ће све по старински); у њега је сва госпошти |
| ђе ножа!{S} Свега се сети и похита мимо махалске кафане, мимо људе, Турке на ниским столицама: |
| е лажи, свога сумњања у Бога, и лутања, махалских кафана, Ибрахима берберина, Кара-Бурну и чоче |
| као сени или дуси из каквог напуштеног махалског гробља с попадалим камењем, обраслим у коров. |
| то избије из једне куће па захвати целу махалу...{S} Испрва је ишао од куће само дању, после и |
| слиманина:{S} Решад-беја, Шефкет-беја и Махмуд-беја?</p> <p>— Сви су старотурци! узвикну Ариф-х |
| урије узвикну:</p> <p>— За Божју љубав, махни се политике?</p> <p>Мајка га утишаваше, говорећи |
| вши да је Фатма немирна, рече:</p> <p>— Махните се, хануме, политике.{S} Од ње хвата вртоглавиц |
| дочепа руке и стаде их љубити страсно, махнито; после јој мирисаше косу, лице; и наједанпут, и |
| и, кроз редове људи, пролазиле као кроз махниту хордију, и што су из шетње донеле успомене: на |
| јер је мирисао на рибу; али час-по, на махове, кад би духнуо западни ветрић, осетио би се мири |
| га цвета; овде се појави хамам покривен маховином као ћилимом, онде се укаже текија опкољена гр |
| пођоше уз брдо, поред хамама покривених маховином као ћилимом, поред дашчара које они зову „дућ |
| „европски огртач за прашину и европска махрама за позориште“.</p> <p>— Зацело, Емир јагње, ти |
| Поред овога још је слуша: ако јој падне махрама, он јој је дохвати; ако хоће да обуче ћурак, он |
| .</p> <p>14 новембра.</p> <p>Данас... у махрами опет крв...</p> <p>15 новембра.</p> <p>Да ли ће |
| ме наградио!..{S} Кашаљ, покаткад крв у махрами, сталне грознице, туга, бол — смрт.</p> <p>5 ра |
| > <p>Истога дана у вече.</p> <p>Данас у махрами крв...{S} У мени се нешто прекиде кад се одвоји |
| рца, човека, и покривале су главу, која махрамом, која хаљином.{S} Она „новодошла“ Енглескиња п |
| шила памуком а очи покрила једном црном махрамом: живци су јој толико слаби, па да ништа не чуј |
| устаје на ноге и љуби јој руку, дохвата махраму, придржава горњу хаљину, пушта је напред и десн |
| љуби је у руку.</p> <p>Што јој дохвата махраму, што јој придржава ћурак, све то њој ништа није |
| исплачи их, сине, обриши их, скупи их у махраму, па њу дај мајци: мајка ће је својом руком опра |
| ло; после је пљувао у једну велику белу махраму нерасклопљену, и пошто је то лепо увио, оставља |
| вши у небо, па се закашља, белу свилену махраму метну на уста; кад је измаче, она са страхом по |
| зусти сва срећна: „Зато, <pb n="127" /> мацкице, како си ми лепа!“ Њих три учинише јој се као т |
| о, као неки старински витез, и ако нема мач.{S} Узео ут, па као неки провансалски трубадур, као |
| јасиков лист; „разум ми се изоштрио као мач“.{S} Несрећа човека начини старијим но што је, науч |
| ару широку смокву, младић се успужа као мачак, а са смокве оде на зид и скочи као јелен: кроз м |
| ачке, она се сети <pb n="44" /> сутиних мачака, Мавиша и Памука, и одмах јој се сети и сестрића |
| убоморан, рече и омилова једног великог мачка што лежаше крај њених ногу, сасвим белог, због че |
| ерчива и грозног маукања једног сиротог мачка метнутог на мангал да се осмуди, од његове треске |
| е оваква врућина, цркавају кокоши, пси, мачке“.{S} Кад стара рече мачке, она се сети <pb n="44" |
| имају француска имена, Фаворит и Мињон, мачке турска, Мавиш и <pb n="55" /> Памук; топи се од м |
| е смокви; она прхну и паде на траву.{S} Мачке се са смокве смакоше, и хтедоше да је ухвате; али |
| јнижу грану.{S} Мавиш и Памук, сутанине мачке, замаукаше и потрчаше смокви; она прхну и паде на |
| кокоши, пси, мачке“.{S} Кад стара рече мачке, она се сети <pb n="44" /> сутиних мачака, Мавиша |
| ">Mon Dieu</foreign>! заборавих и псе и мачке и тице како ми дође мој сестрић, слатки Џемал беј |
| Јадна, јадна!{S} Да не беше нас, њу би мачке појела.{S} Да је умела говорити, зацело би нам ре |
| а жену одговоран.{S} Он поређује жену с мачком: кад се највише умиљава — огребе.{S} Тешко њој а |
| јег дувана.</p> <p>— Устала ти невеста, машалла’!</p> <p>Он чисто бојажљиво погледа у мајку и р |
| погледа у мајку и рече:</p> <p>— Е, е, машалла’!</p> <p>— Устала, али слаба.{S} Како побледи, |
| љескање по плећима и узвикивање „<hi>о, машалла</hi>!“ А тек што поседаше, стара, преко обичаја |
| ово за Фатму?</p> <p>— А, беј, красно: машалла’!{S} Снага ми дршће од радости.{S} Док си се ти |
| хим-Хасан-беј узвикује весело: „Охо!{S} Машалла'!“ А Фатма: „Слатка суто!“ и ништа више: припи |
| вако веселу, мајка јој узвикиваше: „<hi>Машалла</hi>!“<ref target="#SRP19120_N32" /> Она после |
| у, с дубоко изрезаним прсником, и белом машном, у белим рукавицама...{S} Рукавица му је само на |
| а је не зваше, ко зна докле би лежала и маштала, бежећи од јаве.{S} Ах, јава?{S} Како да изиђе, |
| а, страсна и способна за најчудноватија маштања.{S} Растужена, она замисли лице Госпођичино од |
| Ти мене ниси волео, јер <pb n="240" /> ме никад ниси видео, а узео си дете ради једног тренутк |
| па с Јалија било пуно, па <pb n="78" /> ме све, многе ме познају.{S} На једној стакленој софи п |
| ли, на човека, Џемал-беја...{S} За њега ме страх.{S} Аман, оче мој, за Божју љубав!</p> <p>— За |
| зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад помислим да је < |
| ију, пошто рече: „Молим вас, хануме, да ме слушате.“</p> <p>— Ја сам се удала млада; удала сам |
| та све то?{S} Што треба да ме храни, да ме одева, јер ја не умем радити, зарађивати хлеб...{S} |
| је знала да пијем, да сам протеран, да ме тетка храни као инвалида.{S} Кажите њену оцу и њој: |
| творим уста, да ми отац није шпијун, да ме не поткаже, не оптужи своју побуњену кћер.</p> <p>Фа |
| јке нестрпљиво. — Је ли то нарочито, да ме мучиш? вели Фатма.</p> <p>— Не, кјучук-ханум. „Који |
| /p> <p>— Тејзе, ти си сакрила Фатму, да ме мучиш.</p> <p>— Да те ја мучим!{S} Сад си се сетно.{ |
| амо Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад помислим да је <hi>он</hi> ис |
| и је испричала о Емирином болу...{S} Да ме питаш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела ка |
| >— Смем, тејзе; јер, шта ми може?{S} Да ме затвори, или убије.{S} Али, заиста, срамота ме.</p> |
| и ћу јој ја, госпођо снахо.</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Била |
| ова, и можеш за кога хоћеш.</p> <p>— Да ме није пустио, отерао, ја бих се убила.{S} А сад кад с |
| ужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба да ме храни, да ме одева, јер ја не умем радити, зарађиват |
| .{S} Госпођица ме непрестано уверава да ме он воли.{S} И мени се понекад учини да ме воли, па с |
| јој ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, госпођо мајко!“...{S} Јуче оне тако гов |
| су донели и њега, то обележје, ваљда да ме њим занесу: богато је, скупоцено је.{S} Један дан, м |
| ако би како је обичај, ти би требала да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја тако не волим...{S} |
| — Опрости!{S} Никад ти не бих казала да ме ниси изазвала.{S} Ја то чувам као тајну већ толико в |
| и оставих га...{S} Ја нисам осетила да ме жали, те сам се чудила што ми одмах не да Отпусног П |
| уњена, као занесена, па кад сам чула да ме отац удаје за пашића, „џемала”, ја сам, ван себе од |
| ела да изоставиш и оно „госпођо“, па да ме зовеш само „мајко“.</p> <p>— Не могу, госпођо мајко. |
| кимоно, наше јелдрме; и чинило ми се да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било срамота |
| тите...{S} Силан господар...{S} Хоће да ме уништи...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! ааа!</p> |
| ду кувано воће, а оне се не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бре |
| те испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да ме спремате за свадбу моју и његову: косу да ми намести |
| у не замишљам без вашег повратка: ви да ме гледате испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да ме спре |
| иковање јави.{S} Десну ми руку пружи да ме подигне до себе <hi>човека</hi>, а леву до себе <hi> |
| ети.</p> <p>— Отац, сви су те молили да ме удаш за Џемала.</p> <p>Он испусти чибук и погледа кћ |
| е хладна туђина! ..{S} Та не дође ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуде...{S} Ниједна с |
| он воли.{S} И мени се понекад учини да ме воли, па сам срећна, али за колико?...</p> <p>Јуни.< |
| </hi>.{S} Како сам могла и помислити да ме он узме?{S} Зар ће он мене узети кад је принц?{S} Ју |
| а туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да ме овде занима туђ живот зато што личи на мој.{S} А пон |
| у, удај се из љубави...{S} Ја осећам да ме волиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, где с |
| олим Бога да те умори, па се уплашим да ме не казни, да ми уместо немилог мужа не узме које мил |
| S} Чак не бих ни знала да је Рамазан да ме не подсетише писмом моја сута и ханум-ефенди.{S} Њин |
| утке, на играчке, које си ми куповао да ме превариш!...{S} Ти мене ниси волео, јер <pb n="240" |
| мене и не погледа.{S} Да ли је хтео да ме казни што је опазио да га не волим, умре и не дознад |
| — Волела бих...{S} Кад ми се учинило да ме нема физички, волела сам да сам изгубила свест, да т |
| о, те му се опет не обукох; и уместо да ме жали што сам болесна, њему криво што му се нисам обу |
| тваца.{S} То помислих, па се уплаших да ме не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, а нене: „Госпођо |
| у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе једна млада жена, старија од мене, па ме гледа |
| морам такво пече; и првог дана свуд уза ме иђаше слушкиња, хришћанка, јер не видим куд идем; а |
| вор, смех!..{S} То је једна музика која ме просто опи, усхити, како ли да кажем.{S} Она оде, а |
| Они нису знали да је то била љубав која ме је привезивала за тај рад.{S} Ја сам жива и нестрпљи |
| је отера.{S} Окаља ми образ!{S} Обрука ме!{S} Како ћу у свет, несрећнице?{S} Хвалио сам се све |
| , дивљаштво, разврат и раскош, и питала ме, зар ми немамо друштва, нарочито женска, за ово и пр |
| <ref target="#SRP19120_N18" />“ упитала ме је кад ми је једанпут наместила витице а ја се изгуб |
| кад мене виде; а ја помислих: „Заволела ме, нема ни мајке ни сестре“.{S} После две недеље, <pb |
| ам била болесна или несрећна, обилазила ме, чувала, за мном плакала.{S} Да су купљене и сачуван |
| ме новом.{S} Она ме је волела, и жалила ме је кад год сам била болесна или несрећна, обилазила |
| ми је дала духовним очима вид, начинила ме новом.{S} Она ме је волела, и жалила ме је кад год с |
| су сијале од радости. „Благо мени! она ме не грди, слатка моја учитељица!{S} Она се само боји |
| им очима вид, начинила ме новом.{S} Она ме је волела, и жалила ме је кад год сам била болесна и |
| ...{S} Стајала сам као окамењена, а она ме опет узе мирисати, и ја осећам да ми се овлажи лице. |
| нама!{S} Тешко нама!“ викала сам, а она ме зачуђено гледаше, па тек наједанпут викну: „А то ли |
| овара, јер с Европљанком је одрасла, па ме страх да...</p> <p>Ариф је прекиде узвикнувши узбуђе |
| нала да ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било страх.{S} Боље је да си се претварала, а сав |
| е једна млада жена, старија од мене, па ме гледаше зачуђено, пошто сам јој била сасвим непознат |
| ене. „Дај мужде, чедо!“ весело рече, па ме загрли и омириса ми лице као цвет или зрелу јабуку. |
| ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко зна како сам га наместила!...{S} |
| на коњу: принц!{S} Сута ме је волела па ме тек онако дирала... за њега.{S} Чудим се како не умр |
| оже, са мном као с другом!{S} Не сматра ме за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она разумети< |
| ори, или убије.{S} Али, заиста, срамота ме.</p> <p>Дође Ђулренги и рече да Ибрахим-Хасан-беј<pb |
| то није...{S} Ох, не могу даље: срамота ме! узвикну па сакри лице у руке.</p> <p>— <foreign xml |
| с њима, мени је било неугодно: срамота ме да преко собе пређем, чак и да проговорим...{S} Боји |
| ја, Нурије, смем, али не могу: срамота ме.{S} Да зовемо Ариф-хануму.</p> <p>— О, њу би снашло |
| мајко.{S} Ја то нећу моћи...{S} Срамота ме.</p> <p>— Код простих све боље.{S} Хоћеш да ти закоп |
| ета мастика!{S} Мене је страх и срамота ме, мајка сам.</p> <p>— И грехота! рекоше старци у једа |
| ма: принц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута ме је волела па ме тек онако дирала... за њега.{S} Чуди |
| на — ја му нисам казала...{S} Госпођица ме непрестано уверава да ме он воли.{S} И мени се понек |
| рођена да будем жена и мајка; али, кад ме мој бездушни <pb n="183" /> муж остави и лиши детета |
| д тебе не због тебе, већ због деце: кад ме отераш лишићеш ме њих.{S} Крила сам од себе због дев |
| на не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме спопадне бол!{S} Овако, понекад чак и заборавим на б |
| ..{S} Како ми је било, да знате, не кад ме погледа, него кад ми се јави!{S} У нас се воле по не |
| — Ууу! ја заборавих!{S} О што волим кад ме зовеш именом које ми даде слатка Ариф-ханум.{S} Ја и |
| јој мило, засмеја се:{S} О, „nešto кад ме види он... у белој хаљини...“ па штипкаше руменим пр |
| /hi> за ту реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била је ваздан |
| ас разбивено кад мислим: „Може бити сад ме гледају неке очи црвене од плача с оваког бола какав |
| људе.{S} Нарочито у Цариграду.{S} Стид ме је било од оне стране жене, Енглескиње.{S} Она је и |
| ло пуно, па <pb n="78" /> ме све, многе ме познају.{S} На једној стакленој софи прозори су били |
| {S} Само, ја сам страшно немирна, нигде ме место не држи: час сам крај зида, час крај кафеза, ч |
| рад.{S} И отац их одмах послуша, доведе ме овде, узе кућу у Бејлербеју, на азиској страни, на о |
| енадила колико ме је забринула.{S} Није ме изненадила с тога што ти имаш осамнаест година, што |
| ржина тога драгога мирисавог писма није ме толико изненадила колико ме је забринула.{S} Није ме |
| мир-Фатме...{S} Ни смрт моје мајке није ме више потресла од смрти моје мале, добре васпитанице |
| Фатме.</hi> </p> <p>P.{S} S.{S} Мерсије ме молила да вас поздравим и да вам кажем ово: „Наше уч |
| зна; научила сам да се савлађујем: нене ме учила.{S} Досад нисам знала да сам оваква муслиманка |
| м весела: певам, свирам, читам.{S} Нене ме зове кумријом, зато што јој певам.{S} Размисли, сест |
| м и њена сестра нису добре?{S} Оставите ме, децо, с Фатмом, да је испитам.{S} Идите да се Богу |
| еле сузе те две жене?</p> <p>— Оставите ме, молим вас, хоћу да пишем другу, рече, па затвори вр |
| говорити, зацело би нам рекла: „Вратите ме у затвор, јер ја <hi>не умем</hi> у слободу...“ Ето, |
| е и образована и <hi>ариф</hi>: научите ме шта ћу са сином!</p> <p>Оне три ћутаху и пушаху; Ари |
| зарумењено лице, мислила је: „Гледајте ме, и будите срећне као што сам ја срећна!“</p> </div> |
| м га и с њим се разговарам...{S} Ви сте ме толико пута тргли из сањарија, зовући ме на час...{S |
| мене сан не ухвати: срце ми рече да ће ме нешто снаћи.{S} Послах роба по сина...{S} Нашао га, |
| ражна и енергична,“ мислила је, „она ће ме измирити са Сафетом, она ће удесити венчање."</p> <p |
| ј не могу ништа; а она мени... скоро ће ме под густи ред селвија.{S} Шесет и девет година како |
| на била је као на седмом небу: „Научиће ме француски!“ Кад донесе топал цреп, уплашена, дршћући |
| три на ухо шанула о овоме.{S} И позваше ме у своје друштво људи.{S} И показаше ми „своју милост |
| ле смрти ..{S} Али, чини ми се, највише ме задржава од тога нежна унука, и кћи...{S} Нене мени |
| љевље, а угљевље у пепео..{S} Не могоше ме утешити родитељи, ни род, ни пријатељи: утеши ме вре |
| о што бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и |
| волети до последњега часа ..{S} Кад би ме неко питао где ми је отаџбина, ја бих одговорила: та |
| о доба и дизала пече сасвим — до сад би ме зацело видео; али ја сам, за несрећу, као цариградск |
| ђено, јер нисам могла ни слутити чим би ме могла обрадовати. „Ми испратисмо младожењи челенку". |
| ре, него да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S} А добро зн |
| ?...{S} Волим да ништа не чујем, јер би ме и добро растужило као зло.</p> <p>Јуни.</p> <p> <hi> |
| моји... <hi>Само</hi> за ту реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У Нуријиној ку |
| , само што сам ја несрећна...{S} Пољуби ме само кад пође и дође. „Од мужа и жене биће два друга |
| писмо, и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо пишете...</p> <p>Није Грк |
| а одмахну руком и рече:</p> <p>— Остави ме, дете!{S} Ја сам данас као раздешен ут.</p> <p>На со |
| ote> <note xml:id="SRP19120_N25">Остави ме на миру!</note> <note xml:id="SRP19120_N26"> <hi>Чев |
| ренги, где ми је пече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећу да седим невенчана...{S} За |
| промењена.</p> <p>— Боже!{S} На Јалији ме поздравио!...{S} То ми је био сан ... говораше Фатма |
| ико ми пута дође да прокунем онога који ме је пробудио.{S} И проклела бих га да га не волим.“ — |
| <pb n="113" /></p> <p>— Боже!{S} Да ли ме очи варају?{S} Па што тако изненада?{S} Што не јавис |
| : сад слаже родитеље, после бабу: „Боли ме глава.{S} Имала сам грозницу“.{S} Једанпут чак слага |
| ?</p> <p>— Заплака од радости... изгрли ме.{S} Хоћеш ли, беј, да је видиш?</p> <p>— После, онак |
| <note xml:id="SRP19120_N44">Коса: узми ме - бежи!</note> <note xml:id="SRP19120_N45"> <foreign |
| огом, Сузанице, моја ружо бела, која си ме волела осам дана.</note> <note xml:id="SRP19120_N62" |
| ој, за Божју љубав!</p> <p>— Заклела си ме у Божју љубав, и то трипут, и сад морам да говорим о |
| Боже, за моје незаслужене патње чиме си ме наградио!..{S} Кашаљ, покаткад крв у махрами, сталне |
| {S} Ово није твој „стари Џеми“, како си ме звао, него Џемал-беј, страстан источњак, коме <hi>во |
| лазу те видех, па сада горим:</l> <l>Ти ме запали искром из ока.</l> <l>Зар да у нено сам се пр |
| чи сваког петка: „За Божју љубав, пусти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја идем другарицама...{ |
| е толико пута тргли из сањарија, зовући ме на час...{S} Па кућа где нам је била, и каква!{S} Ча |
| и родитељи, ни род, ни пријатељи: утеши ме време.{S} Рана ми се на срцу не излечи, али се залеч |
| {S} Али што си таква, Емир?{S} Погледај ме у очи.</p> <p>Она сакри лице на теткиним грудима.</p |
| Што ћутиш?</p> <p>— Молим те, не дирај ме... спава ми се.</p> <p>И робиња се свуче па леже.</p |
| це, знам ону праву танку нашу веру: њој ме је учила моја добра нене.</p> <p>Дође тренутак кад м |
| амо мало.</p> <p>— Не могу, нене, мозак ме боли.</p> <p>Стара се уплаши.</p> <p>— О, да хоће да |
| ашто да му седим кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекла свега па св |
| ига, и који ми је стран, туђ, немио: он ме је лишио тебе; годинама сам те желела, чезнула за то |
| да се на мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме више не...{S} Не могу све да изустим... препукло би |
| а: „За Божју љубав, пусти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја идем другарицама...{S} За пет годи |
| устали рано, како нам није обичај, и он ме је натерао да станем на прозор.{S} Стала сам, пошто |
| ме отац удавао <hi>овако</hi>?{S} Давао ме туђем човеку као неку ствар, невиђену!{S} Па и ствар |
| <p>Мај.</p> <p>И синоћ седење!{S} Звао ме да изиђем, да седим с људима!{S} Зашто?...</p> <p>Ма |
| се купује, тражи се да се види.{S} Дао ме као неки поклон: поклон се даје невиђен.“ О, врло др |
| да сам добила писмо од тебе и подсетио ме на кућу у којој сам провела више од дванаест година, |
| софа од злата:</l> <l>Од мога драгог ко ме одвоји —</l> <l>Нек с торбом пође од врата до врата! |
| ко ми не одговори!{S} Или још горе: ако ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека га у мојој фијо |
| ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао из Цариграда Мехмед-беј, ј |
| нум! о слатка ханум-нене! да знате како ме је било срамота од оне стране жене!{S} То је једна б |
| писма није ме толико изненадила колико ме је забринула.{S} Није ме изненадила с тога што ти им |
| е и рече:</p> <p>— О, ханум-нене, умало ме Емир не удави.</p> <p>— Хоће?!{S} И ако момка није в |
| е?...{S} На Пласу де ла Конкорд обузело ме једно чудно осећање, осећала сам се више Францускиња |
| сам се бојала смрти, или, управо, било ме страх за живот, заврши, па се презриво насмеја.</p> |
| дога мујезина с једне старе џамије врло ме разнежи: плачем и осећам се муслиманка и најмањим де |
| авест: истина сам била болесна.{S} Само ме је срамота што пуших пред старом женом, свекрвом, а |
| лепо</hi> поклонио, уопште јавио!{S} То ме је забринуло.{S} Да си од тринаест година, ја бих ов |
| ем радити, зарађивати хлеб...{S} Па што ме није спремио за живот, да будем самостална?{S} Право |
| .{S} Ја кад радим, заборавим на све што ме боли, он би заборавио на мастику...{S} Али само да р |
| ижевника!{S} Изиђе, правећи алузије што ме удостоји своје посете „геније“; а ја за њим одмах св |
| , не толико што га се бојим, колико што ме од њега срамота.{S} У нас, пред оцем не пуши, и седи |
| вирку. „То није крв.{S} То је нешто што ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је облије зној, а |
| гледа у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљу |
| .{S} Непрестано саму себе питам: „Зашто ме отац удавао <hi>овако</hi>?{S} Давао ме туђем човеку |
| rget="#SRP19120_N98" /> утече ми, пошто ме изгрди.</p> <p>— У гору и камен! узвикну Нурије.{S} |
| итеље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га питам, јесу ли жене ствари.{S} Срц |
| адох реч.{S} Пошто остадох без ње, опет ме венчаше.{S} Па нас венчаше и трећи и последњи пут.{S |
| бу један жут багремов лист.{S} Тај лист ме подсети на мене.</p> <p>Он прочита писмо и — прими д |
| највише; али не, ја се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао из |
| сле и развијале се као пупољци.{S} Зову ме тејзе, зато што осећају да сам им с мајком сестра по |
| заклоним сунце, људи, Турци, завиркују ме, намигују ми, искашљују се.{S} Ја окрећем главу или |
| ренуло?{S}" Она јој одговара: „На песму ме окренуле две радости: прва и велика, што ми је оздра |
| пролеће, и јасмин просто гуши.{S} На њу ме подсећа, увек, и дување ветра, и реч récompense. „<f |
| ла, као да нисам читала...{S} Романи су ме и довели у земљу духа без душе...{S} Некад сам сањал |
| .“ Још како сам обукла чаршаф, овако су ме училе нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви то |
| пођу!{S} Ја сад за то не марим, и страх ме од ове данашње запаре, да моји не побегну на чифлук |
| и ја комшије, ја бих сама... али страх ме, какав је џин, а капиџик..</p> <p>— Бак!{S} Бак !{S} |
| а без душе...{S} Некад сам сањала: отац ме не да њему, ја бежим у Европу, и — срећна сам.{S} Са |
| е.“ — „Зар сад кад знаш каква сам зовеш ме кући?!{S} Ако ниси љубоморан, зар се не стидиш?!“ „З |
| е, већ због деце: кад ме отераш лишићеш ме њих.{S} Крила сам од себе због девојчица, да им мајк |
| ири недеље; вама шест...{S} Оно истина, меден и треба да је мало дужи, али овако дуг...</p> <p> |
| очију ми! очи моје Мерсије: уста су ти медена, дај да их пољубим.</p> <p>Она јој поднесе уста, |
| ким весељима; али младе жене, невесте у меденим месецима, беху тужне и забринуте: и оне су мусл |
| атка“ нене!{S} Она је учила, свршила је медресу као мушко; чита персиски и арапски; учена је и |
| е пуно младотуркиња и жена свих нација, међу којима бејаше Мадам Аристид с кћерима.{S} Фатма се |
| то „ђаурско копиле“ однесе у приземље, међу слушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p |
| .......</p> <p>Дете је било у приземљу, међу слушкињама, и неговала га је баба.{S} А кад му се |
| нерације, и каква разлика <pb n="31" /> међу њима.{S} Баба, Туркиња из Мухамедова доба, школова |
| има руке згодне за наут у зглавцима.{S} Међу њима су три нове из Цариграда, па радознало слушај |
| никад није видела: игру крви и меса.{S} Међу турским женама обученим у све на свету живе боје, |
| ви огроман пожар, обухвати га целог.{S} Међу животињама завлада паника као и међу људима.{S} Љу |
| ести, замериће се жени“, и врати се.{S} Међу гостима су и две њене другарице, Зехра и Несиме, о |
| n="280" /></p> <p>Отац, опрости ми.{S} Међу ђаурима сам више од годину дана, али се нисам пођа |
| је тај живот неговала.{S} И плачем.{S} Међу нама се нађе дете.{S} То је крв Џемалова и моја, а |
| видевши први пут у миниатури Европу.{S} Међу странкињама, нарочито међу Енглескињама и Француск |
| , док се најпосле не удаде за најгорега међу најгорима.{S} Захвали Богу, Емир, ако...{S} Јер ти |
| о што је мој отац?{S} На њиним свадбама међу њима се прошетају и људи, а оне, по неке, метну на |
| су дошле ради Фатме.{S} Али Фатме нема међу њима; она се још не одваја од Џемала.{S} Нурије са |
| ска права.“ Њих је било мало.{S} Главна међу њима имала је бити председница „Друштва за подизањ |
| и читамо и чујемо од странкиња што живе међу нама <pb n="76" /> и путница.{S} По нека осетљива |
| мајка, робиња и слушкиње.{S} И она оде међу њих.{S} Учини јој се као да јој отац лежи мртав на |
| рошла је сву турску царевину, живела је међу Арапима, дружила се с цариградским највећим хареми |
| ворима.{S} То је тако, мала, па ипак је међу вама пуно девојака заиста чедних, и ако не црвене |
| ице дошле из Цариграда, с кћерима, које међу собом говоре енглески, по новој моди, јер француск |
| је онако болесну одведе у Скопље, да се међу непознатим и веселим харемима разгали.{S} Кад се о |
| доћи без мене.{S} Мислећи на њу, ја се међу нашим женама осећам као туђинка; а опажам да сам и |
| gn>“ узвикну још срећнија Нурије кад се међу женама, сасвим развијеним, виде човек, мушко, дива |
| нум?{S} Две нове, Емир и Мерсије седоше међу старе, раздрагане грамофоном; а те старе“: једне с |
| е.{S} Оне јој се учинише заблуделе душе међу које је послао Бог, не Пророк, њу, апостолицу и ми |
| четвртка чује молитва дервиша вртача, и међу старим гробовима један нов, непобусан гроб...{S} В |
| S} Међу животињама завлада паника као и међу људима.{S} Људи су изгледали такви као да ће им из |
| ју о развијању, а оне ће је пропагирати међу људима, навикаваће мужеве на њу.{S} Јер после поли |
| рин га посади па један отрцан миндерлук међу два млада и мртва пијана чочека, па га узе служити |
| до капије.{S} И ја сам с неном и мајком међу тим ханумама, и ја гледам у те лађице препуне свет |
| ).{S} И поче се разговор, затегнуто као међу туђинима.{S} Фатма не седе, већ прође кроз предсоб |
| : ја сам тужна кад не радим.{S} Ми ћемо међу женама пропагирати идеју о развијању, а оне ће је |
| и Европу.{S} Међу странкињама, нарочито међу Енглескињама и Францускињама, она је имала многе с |
| м, па ми је мило што имам познанике бар међу народом од камена и бронзе.{S} Ишла сам на гробље, |
| " /> неочекивано поквари.{S} Осећали су међу собом нешто што их раздваја, удаљава, туђи.</p> <p |
| девојчица лутку.{S} Кад отера најлепшу међу најлепшима, <hi>узеће га</hi> Зејна...{S} У лудилу |
| <p>Она устаде и рече да хоће да сврати Мејрем-хануми, а Сафет се ђаволски насмеја и рече:</p> |
| сама, не звекиром, но дланом своје мале меке руке, и учини јој се као да је лупнула срцем; и ни |
| романе и описује чари слободе, и у њено меко женско срце утискују се две ненине речи, двеста Го |
| је било време кад се пада у сањарије и меланхолију: небо је прљаво сиво, а на њему сунце опкољ |
| есма страсне чулне љубави, на старинску меланхоличну арију, зачу се из куће пуне веселих жена, |
| hi>, видело; <hi>Шемси</hi>, сунце; <hi>Мелек</hi>, анђео; <hi>Ариф</hi>, разумна; <hi>Зариф</h |
| њеним слатким језиком, и свирајући њене мелодије, заносе се, надају се, чекају...{S} Шта чекају |
| е с рафа једну дебелу, грубо укоричену, мемљиву књигу и рече:</p> <p>— Фатуш, помисли нешто. <p |
| и, па као по неком нагону, као лавица у менажерији, задрма решетке...</p> <p>Ваздан гости, дола |
| и личим на тицу у кафезу, и на лавицу у менажерији; само што ја не дрмам дрвене кафезе као она |
| рођем поред ње.{S} А кад видим официра, мене обузме љутина, јарост, јер мој вереник је официр.{ |
| S} Кад су ишла кола кроз париске улице, мене је страх било од те лепоте, па сам се припијала уз |
| је Ариф и смејале су се.</p> <p>— Али, мене не гризе савест: истина сам била болесна.{S} Само |
| а за живот!{S} Сад: грознице, ја венем, мене нестаје, и ја сам весела, — весела сам што ћу умре |
| ника, па тако не раде.{S} И наједанпут, мене поче да мучи страшна сумња, и љубомора, јер ја сам |
| волим, па се узео проводити као младић: мене је остављао саму код куће.{S} Нисам га волела, а у |
| ми спавале, од дана им направљена ноћ; мене сан не ухвати: срце ми рече да ће ме нешто снаћи.{ |
| се развесели...{S} Проклета мастика!{S} Мене је страх и срамота ме, мајка сам.</p> <p>— И грехо |
| у, он оде у Европу за војног аташеа.{S} Мене не поведе; рече да не допушта султан...{S} За годи |
| arget="#SRP19120_N102" /> и бројанице — мене и не погледа.{S} Да ли је хтео да ме казни што је |
| а-Фахреназу, Ниђар-хануму, још неке и — мене.{S} Један је дошао, у име друштва, да ми то одлико |
| е не узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је поднела толике жртве.</p> <p>Ариф оде и однесе |
| е, и мајку: и оне се грдно препале — за мене. „И за шта све то?“ мислила сам. „За живот!{S} И о |
| ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене...“ Истрча, весела, да каже нени и мајци шта пише |
| орила Мадам.{S} Свет, Мерсије, то је за мене нешто далеко као небо, тај свет који сам из књига |
| ако васпитавате вашу чељад.{S} То је за мене тајна.{S} Ваше слушкиње и робиње и фамилијарне су, |
| уж у свако доба може рећи: иди, ниси за мене, и испраћа нас пошто нас је исплатио по уговору ка |
| капиџик, развијена, као обично: тражила мене; он је у собу намамио и... она, несрећница, остала |
| а софи смеје наш турски намештај!{S} На мене се смеје.{S} Како су нам веселе густе решетке!{S} |
| исто као сад: грознице, бунцање.{S} На мене је, тешко мени!{S} И ја сам тако радила кад год са |
| .{S} Осим Госпођице, нико више да се на мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме више не...{S} Не могу |
| ромоли главу и искези зубе: смеје се на мене, и ја се насмејах на њу и рекох : „Што се смејеш, |
| ремена и да се испавате и да мислите на мене несрећну, на наше друштво, на узроке што ми се син |
| ајни разговарам.{S} А ви, мислите ли на мене често, или по који пут?{S} Има ли изгледа да ћете |
| спремаш ли се за чифлук, и мислиш ли на мене мало и на <hi>њега</hi> много? <foreign xml:lang=" |
| агремов лист.{S} Тај лист ме подсети на мене.</p> <p>Он прочита писмо и — прими дете; али наред |
| Ако много пишеш, биће доказ да много на мене мислиш," тако сте ми рекли.{S} И ја сам се вежбала |
| <p>Мила Емир,</p> <p>Мислиш ли мало на мене и много на <hi>њега</hi>!{S} Ја сам пуна да прснем |
| ла!{S} Ја ћу њу научити овоме везу, она мене француском језику, рече му сестра па се засмеја, п |
| нумина сестрића.{S} То није смела, због мене; јер он би мени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S |
| да је обиђем.{S} Она писну као црв, кад мене виде; а ја помислих: „Заволела ме, нема ни мајке н |
| ем, нек Емир-Фатма-ханум, моја жена, од мене остане <hi>бош</hi>“</p> <p>Он то изговори трипут. |
| м му метнула велику киту кризантема: од мене и од свих мојих сестара које су га читале...{S} Гл |
| Аблул-Меџидова доба, и ако је млађа од мене: говори са мном, и чух дубоко дише — заспала!{S} О |
| нглескиње.{S} Она је и лепша и млађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје се да није жена не |
| х за жене.{S} Ти си много слободнија од мене.{S} Теби отац не брани да носиш <hi>јелдрме</hi> и |
| , да плачем.{S} Сто пута си срећнија од мене!“ Казала сам јој, и она ми никад више не рече: „Бл |
| а ме изиђе једна млада жена, старија од мене, па ме гледаше зачуђено, пошто сам јој била сасвим |
| :{S} Ахмед-беј, мој брат, старији је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и не поздравивши девера се |
| аци јој то у лице вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти више муж!“ Па јој окрете папуче прстима |
| S} Зар да јој је тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ј |
| {S} Они њу гледају, они су јој ближи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледајући ни у кога, н |
| огоди </l> <l>Шта је од тебе, шта ли од мене.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <p>Ова |
| па је истерао из наше куће!{S} Крили од мене, а ја ипак дознадох, па умало не умрех.{S} А она, |
| ше, ти се кријеш од људи...{S} Немој од мене...{S} Није грехота: ти нећеш „покварити“ венчање, |
| n="177" /> да га волим, па је тражио од мене многе жртве: да никуд не изиђем из куће, или ако к |
| атих у школу!{S} Осетих кад се нешто од мене откиде.</p> <p>1 рамазана, пред вече.</p> <p>Благо |
| ри вољу Рамазан...{S} Дође Рамазан: код мене по сву ноћ весеље — мој син с друговима.{S} У поче |
| ице... ниједна преда њ да изиђе.{S} Код мене се продужавало гостовање: увек пуна кућа жена; мој |
| д мене.{S} Где су бивала весеља?{S} Код мене.{S} Ко је водно хануме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко им је |
| су...{S} Где се скупљали хареми?{S} Код мене.{S} Где су бивала весеља?{S} Код мене.{S} Ко је во |
| грознице...</p> <p>— Довешћу те ја код мене у госте, па ћемо се разговарати, свирати и певати. |
| n="70" /></p> <p>Мерсије је „лежала код мене четири ноћи“, како се каже нашим језиком; но сву н |
| е умрех кад га, онда кад си ти била код мене, видех, нарочито кад чух да је сутин сестрић.{S} О |
| се.{S} Прексутра, кад му је био ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме |
| три месеца; друге године проведоше код мене месец дана; треће године дође без детета, седе нед |
| оводити сваке године, и да ће с њим код мене седети по три месеца...{S} У томе ми пролажаху дан |
| ма!...{S} Мој син, кад није затекао код мене весеље, ушао је у собу где ми је постеља, а она пр |
| а сам у њему осетила њине сузе онде где мене моле да не проливам своје... што у туђини дочекује |
| кад пре мене и умреће ко зна кад после мене.{S} Онај што се правилно развијао дао је у двадесе |
| .{S} Моја душа родила се ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад после мене.{S} Онај што се пра |
| је ниси видела: она вама неће доћи без мене.{S} Мислећи на њу, ја се међу нашим женама осећам |
| а је Рамазан!{S} Како моји спремају без мене за овај велики празник?...{S} Умало не заборавих д |
| ој“.{S} А та душа, гледајући кроз кафез мене, мисли: „Ето, срећна!{S} Јер где би јој било до ше |
| баш ја буним, у толико је искреније: из мене не говори моје огорчено Ја, него милиони понижених |
| нисам опазила; а сад видим да је све из мене; јер у мени је сад и светлости и топлоте.{S} И нек |
| и изговарала: „Зар може неко да узме из мене ово чим сам пуна?...{S} - Ја волим!{S} Ја волим!{S |
| вности између мужа и жене?{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час прого |
| ожењи челенку".{S} Ове просте речи кроз мене прођоше као нека струја...{S} Стајала сам као окам |
| ти си га испунила...{S} Твој отац не би мене за зета, пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си с Е |
| ја бих се одрекла свега па свету; ради мене, он не хте мастике!{S} Несрећна <pb n="198" /> ја! |
| {S} И сад ми даје новаца, хаљина, храни мене, моју мајку и моју жену.{S} Она ми пружи лиру, а ј |
| си ми куповао да ме превариш!...{S} Ти мене ниси волео, јер <pb n="240" /> ме никад ниси видео |
| ута, и — занео се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се |
| јер сам га волела, и мислила сам да он мене воли.{S} Али, каква заблуда!...{S} Једнога дана, ј |
| ула, те се савих да га омилујем, кад он мене штапом по глави, и: „Ђувенде!“...<ref target="#SRP |
| и помислити да ме он узме?{S} Зар ће он мене узети кад је принц?{S} Јуче прође пешке: принц!{S} |
| ’?!</p> <p>— Ја мрзим Бога, зато што он мене мрзи.</p> <p>— Алла’?! простења он и пође да затво |
| </hi>.{S} Ти је васпитавај; али, не као мене.{S} Криј од ње дању сунце, ноћу свећу, и она ће се |
| } Францускиња, Мадам Веран.{S} Исто као мене.{S} Не, не!{S} Ми ћемо смети много више пропагират |
| .{S} А тејза вели: „Прими је лепше него мене.“</p> <p>— Жури се, има ваљда неке поруке.{S} А те |
| ила сам ти писмо тејзино, послато преко мене.{S} Опрости што сам га отворила: била сам радознал |
| ед вече.</p> <p>И ако сам „оваква“, око мене обилази његов друг Шарл; и кад није он овде, Шарл |
| Кад ти дође та нова, прими је лепше но мене.</p> <p>Ханум-нени љубим скут, зету Хасан-беју пра |
| и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти јој име дај</hi>.{S} Ти је васпитавај; али |
| дужим пут.{S} Али ја просити не могу: у мене нестало племићког блага, остао племићки понос.{S} |
| снаге, шта ће ако нема средстава?{S} У мене су средства као у просјака.{S} Да напросим, па да |
| !..{S} Да отворим капиџик?{S} Кључ је у мене, а сад се немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, она |
| м све мислила.{S} Чудне мисли обузимају мене, побуњену, кад седим сама на месечини и осећам сла |
| ика, некога из дипломације, него дирају мене.{S} Кад не спустим пече, због врућине, кад не отво |
| Ариф-тејзе.</p> <p>— О-хо!{S} Ти мислиш мене да превариш.{S} Кад воли мужа, зашто је онолико ту |
| бар не знам.</p> <p>Дакле, драга мала, мени није за чудо што онако о љубави пишеш, него ми је |
| дуго у Турској.{S} Кад сам била с њима, мени је било неугодно: срамота ме да преко собе пређем, |
| сам мртва.{S} Јер, сва ваша мила писма, мени слата у Солун, ја сам добивала овде, па свако сам |
| мушко, ја бих пала.{S} А женско, жена, мени је пријатно...{S} Волела бих да знам тога твога Жу |
| варала, као с вама; али он, и ако млад, мени није човек, мушко, него брат: његова мајка и моја |
| ест.{S} Кад та челенка не би била овде, мени би било лакше; овако, ја је осећам, и ако је не ви |
| се не обукох, не могах; а кад он дође, мени се учини хладан, па ми би теже но од болести.{S} И |
| је муслиманин: није постио.{S} И после, мени се чини да код ње <hi>има нешто</hi>...{S} Мојој г |
| ран и романи, решетке и европско учење, мени се чини, сине, не иде.{S} Аллах нека нам умудри Фа |
| ише тетку него мајку.</p> <p>— Мајчице, мени се чини да је тејзе порасла, рече Фатма измичући с |
| беја?{S} Само, ја нећу да проводаџишем, мени то не иде од руке.</p> <p>— Ја ћу, рече Фахрије.</ |
| Да видите како нам је сад лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S} Како се по многобројним собама и на со |
| дању...{S} И мушки и женски заједно!{S} Мени се пред људима узме језик, а ове жене!...{S} У соб |
| укчије, јер с њим није била мајка...{S} Мени је све сута причала.{S} Он је као Европљанин, а ли |
| p>— Кад бих говорила, ја бих муцала.{S} Мени срећа затвара уста.</p> <p>— А ја у две прилике мн |
| вих које оговарају и своје деце оца.{S} Мени моје пријатељице вичу: „Благо теби!{S} Што ти имаш |
| {S} Али само да ради нешто што воли.{S} Мени је рад што другоме афион.<ref target="#SRP19120_N9 |
| ко оне, а оне немају душе колико ми.{S} Мени је јутрос позлило, једна укућанка је чула, а није |
| е смејеш, а ја... не знам шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе, па...{S} Од девете у чаршафу!{ |
| ац, јер све је други набавио, купио.{S} Мени нико никад није рекао: „не бацај паре у лудо“, или |
| лакала бих, никад се ућутала не бих.{S} Мени се чини да су ми живци ослабели како сам имала оно |
| : уображен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја никога не волим.{S} Кад бих |
| </p> <p>— Нурије-ханум, мужде!</p> <p>— Мени сад није до Устава.</p> <p>— Устав, не још...{S} Ф |
| и видела?! запита је зачуђено.</p> <p>— Мени се чини да се отвори сутина капија и да он ту уђе. |
| t!{S} What!{S} What!</foreign></p> <p>— Мени сад није до шале.{S} Наменила сам: ако ми се у ниј |
| ова рођака, него...{S} Ја сам му жена.“ Мени се окрете соба.{S} Она ми поднесе под нос сирће од |
| оредим измирну...</p> <p>Бајрам није, а мени је Бајрам; наша ми се соба чини као џамија пуна ка |
| бода.<pb n="64" /> Овде је свега пет, а мени се чини да их има пет стотина, пет хиљада: тако им |
| аква туга?{S} Још се ништа не зна.{S} А мени се чини да ће испасти све не може бити боље.</p> < |
| ече ова не слушајући сестру.</p> <p>— А мени је било одвратно што се праве...{S} Напослетку, мо |
| би ми вратио срећу сину.</p> <p>— Онда мени, ханум-ефенди.</p> <p>— Ми смо све чуле, и да се п |
| ти постанеш лепа.{S} Али, твоја капија мени је затворена.{S} Кад дође ред да ми се отвори, бић |
| ла да га гледам, па га скидала и метала мени на главу.{S} Да знаш како ми је стајао!{S} Као ово |
| а бих га може бити заволела да је према мени био друкчији.{S} И лагала сам га..{S} Ако кажем да |
| .{S} И он га тада дао својој мајци, она мени.{S} На пошту сам однео челенку! ..{S} И сад, челен |
| у.</p> <p>— Ја њој не могу ништа; а она мени... скоро ће ме под густи ред селвија.{S} Шесет и д |
| мојој пријатељици беше умрла кћи, и она мени мало-мало па рече : „Благо теби што ниси родила, т |
| Ариф-тејзу.{S} Она, научила од нас, па мени: „Душо, срце, јагње, око моје“.{S} Ваздан смо гово |
| пробудим.</p> <p>— Ја да спавам!{S} Па мени је сто пута горе.{S} Ја осећам и грижу савести.{S} |
| стали, ја бих умрла.{S} Овде, дах његов мени је ваздух.</p> <p>Уочи Рамазана.</p> <p>Сутра је Р |
| се Богу молим за своју срећу.{S} А кад мени дође срећа, то значи да се вратило здравље госпођи |
| вање: увек пуна кућа жена; мој син пође мени, па кад пред вратима види обуће као у обућарници в |
| једном девојком...{S} И кад позна да је мени криво, љути се: вели да су му оне што и мушки, дру |
| ?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она је мени била прво драга, па вереница, па жена — никад љуба |
| а; па и то туђе — кадиско.{S} Па шта је мени остало, о Алла’!{S} Где су толике куће, где лепи к |
| у земљу и дошла у туђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{S} То је отаџбина онога кога волим.</p> <p>О |
| — Јуче је био у црном капуту, али он је мени Жути Врскапут, као и онај други Браон Фес, као и о |
| И та жена нађе пута и начина да пошаље мени и многима правила свих њихових удружења <pb n="53" |
| а од тога нежна унука, и кћи...{S} Нене мени никад не би причинила бол; а родитељи... они нису |
| ом елементу.{S} Ја сам њима туђа, и оне мени...</p> <p>Децембар.</p> <p>Шта сам данас видела.{S |
| а у очи, ја се спотакох.</p> <p>— Да се мени загледа у очи мушко, ја бих пала.{S} А женско, жен |
| мисли: „Муслиманка, трпи.{S} Свет би се мени насмејао, кад би она роптала, јер ја сам јој била |
| пила хаљину а да је ја не видим, док се мени не допадне.{S} Ја нисам ствар, нисам поклон од сре |
| ла и узвикнула: „Како мало!{S} Јавио се мени робињи као слободној, и још, јавио ми се европски: |
| феза; ишла бих да тражим младића што се мени робињи јави као слободној.{S} Али куда бих?{S} Јед |
| венчање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени вереникову слику.{S} О, кад га видех!...{S} То је |
| ајеш, зато тако говориш.</p> <p>— Дајте мени, рече Ђулренги, па намени на два ораха и пружи их, |
| , с друговима...{S} Другови га доведоше мени.{S} Кад видех свога сина, препадох се, а после узе |
| пости!” О, да, мили моји, не постим, и мени је страшно.{S} Па ипак, кад бих чула мујезина с ми |
| , ви се често уљуљкујете обманама.{S} И мени су се некад <hi>тако</hi> допадали; па где су сад |
| непрестано уверава да ме он воли.{S} И мени се понекад учини да ме воли, па сам срећна, али за |
| ле овога, ја прођох Пером и Галатом — и мени је све пуно: официра нисам ни опазила, Босфор ми ј |
| {S} То није смела, због мене; јер он би мени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га виде |
| васпитавала, била му гувернанта, као ви мени, и друкчије, јер с њим није била мајка...{S} Мени |
| фтар.{S} После смо почеле о љубави, али мени срећа затвара уста.{S} Много смо помињале Мерсију |
| Очева реч детету је закон.“</p> <p>Али мени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је ова |
| есеца ја њима ништа да не пишем, ни они мени...{S} Не знају где сам?...{S} Волим да ништа не чу |
| ошли петак (наш празник!) ја пишем, а к мени уђе отац.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да ми не |
| ре суфура; али на што, кад није могао к мени: жене.{S} О, ви нове турске жене!{S} Наш верски об |
| итиће се.</p> <p>— Ах, слатка тејзе, он мени никад не би... нити бих ја...</p> <p>— Он теби не |
| узео да га пијем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажму |
| „Не, то није тако.{S} Њој није било као мени.“ — „Кад имамо физички бол, ми мислимо никога не б |
| <p>— Пијан!...{S} Није луд!...{S} Благо мени! узвикну опа, и весело тапшући засмеја се, а њен с |
| <p>1 рамазана, пред вече.</p> <p>Благо мени, ето га!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чини као |
| очи просто су сијале од радости. „Благо мени! она ме не грди, слатка моја учитељица!{S} Она се |
| грознице, бунцање.{S} На мене је, тешко мени!{S} И ја сам тако радила кад год сам изгубила нешт |
| в каљав; у руци му нож... „Падао, тешко мени!“ — „Аман, Ахмед, што си пустио да пада?!“ рекоше |
| ео?{S} Да га није неко премлатио, тешко мени?“ Невероватно је, колико се може мислити за један |
| лачући муцаше: „Тешко мени!...{S} Тешко мени !...“ И он се покаја, и застиде се.{S} Али пошто м |
| ше лице рукама и плачући муцаше: „Тешко мени!...{S} Тешко мени !...“ И он се покаја, и застиде |
| лима, у поље, не по вароши?</p> <p>— По мени, чедо, и на отвореним, и пешице, по чаршији, испод |
| ли:</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар мени скут, а свекру...{S} Зашто му не устаде, кћери?</p |
| била код Нурије-хануме, ја сам друга, у мени се некакав преокрет збио, ја сам се препородила; о |
| ео, замишљен, ја се сасвим расвестих, у мени се пробуди оно што је пре толико година заспало — |
| му криво што му се нисам обукла...{S} У мени се зби преокрет: ја према њему охладнех, и оставих |
| ече.</p> <p>Данас у махрами крв...{S} У мени се нешто прекиде кад се одвојих од Џиџи...</p> <p> |
| ња и припреме за то свето и велико; и у мени сваким часом јача и воља и снага...</p> <p>Иначе, |
| р, ни кикот...{S} Рамазан је сад само у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га поменем...{S} Ваљ |
| страшно: „Трећи гроб!{S} Умире нешто у мени!“, и осетила је готово физички бол срца.</p> <p>По |
| лим да ћу довека бити муслиманка; јер у мени час као да нешто ври па хоће да прекипи, час као д |
| а; а сад видим да је све из мене; јер у мени је сад и светлости и топлоте.{S} И некако ми је не |
| дим наше жене, сакупљене!...{S} Песму у мени зовем <hi>Носталгија</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>Он ј |
| .</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p>У мени се пробудило оно што у Атале: ја сам нашла свога К |
| а јој не изиђе последњи дах..{S} Она се мења у лицу и ћути, јер не може да проговори, а њена се |
| је човек...</p> <p>Она слуша свекрву и мења се у лицу: како сад да не пости, кад је постила де |
| ој девојци, непрестано трљајући Фатму и мењајући јој хладне крпе; а девојче трчи као без душе д |
| какву ју је волела, и по своме обичају мењала је место непрестано.{S} Кад је весела, <hi>само< |
| ам жива и нестрпљива, па имам обичај да мењам места и код куће и кад кудгод отидем; али кад сед |
| није сам крила да му не би отишла с <hi>мераком</hi><ref target="#SRP19120_N94" />, како каже Ђ |
| смелост!{S} Не, ти збијаш шалу.</p> <p>Мерсија јој затвори уста и силно је стеже, па настави:< |
| госпођа мајка, сута, нене, моја мајка, Мерсије.</p> <p>— Мерсије?</p> <p>— Слатка Мерсије!{S} |
| остала <hi>бош</hi>, то јест слободна, Мерсије јој долази често, час с мајком час с Ариф-ханум |
| ><pb n="35" /></p> <p>— Ја сам паметна, Мерсије.</p> <p>— Кад си паметна, што говориш лудо?{S} |
| о лед.</p> <p>— Боже, Мерсије!{S} Боже, Мерсије!...{S} С ким би ти тако, слатка Мерсије ?...{S} |
| о ватра, а руке као лед.</p> <p>— Боже, Мерсије!{S} Боже, Мерсије!...{S} С ким би ти тако, слат |
| ече робиња.</p> <p>— Ко с леве твој је, Мерсије, рече Фатма. — Појави се Исмаил-бејов унук; оне |
| бе биле срећније, Емир?</p> <p>— Ја не, Мерсије.{S} Ја сам сад тако срећна!</p> <p>Мерсије окре |
| е.{S} Али, да довршим.</p> <p>— Остави, Мерсије јагње, ја сам то читала...{S} Сузе, опет сузе.< |
| хануме дадоше јој надимак.{S} Па и ти, Мерсије; нисам знала да си пакосна.</p> <p>— <foreign x |
| у ћутале:{S} Фатма није умела говорити, Мерсије није могла.</p> <p>Ариф, с оне три нове, провед |
| робиње јој носе скут необично дугачак, Мерсије јој придржава тел, дувак којим јој је покривено |
| и и трпи“.</p> <p>Кад је била за мужем, Мерсије јој долазила испрва непрестано, после никако, ч |
| што што...{S} Ја не умем да се изразим, Мерсије.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, yes!</forei |
| , како да кажем.</p> <p>— Ја бих с њим, Мерсије душо...</p> <p>— Умрла?</p> <p>— Не, не, не!</p |
| у, ја дигнем скут на главу.</p> <p>— О, Мерсије!{S} Па ви дочекујете госте на кућним вратима ра |
| а је живот и његова борба, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама је све готово, и ми смо несрећне.</p> |
| памтим шта је говорила Мадам.{S} Свет, Мерсије, то је за мене нешто далеко као небо, тај свет |
| мајком.{S} Робиње јој и даље носе скут, Мерсије јој придржава дувак, и, уз свирку и песму, одве |
| те.{S} Док се говорило о лепом младићу, Мерсије је била некако необична, невесела, и неколико п |
| и по њему нашу ергелу и овце.{S} Знаш, Мерсије, како смо волеле кад се коси трава, па мирише, |
| није ти жао што кроз два дана идем.{S}- Мерсије се растужи, и седе до ње.{S} У овој тузи, она з |
| ете</hi>.<ref target="#SRP19120_N35" /> Мерсије, лепа и мила девојка, пуна шале, „пуна ђавола“, |
| он.{S} Откад смо овде!{S} Њега нема!{S} Мерсије ми пише (преко једне своје другарице овде удате |
| ше њено лице кад је мирисала његово!{S} Мерсије је млада, али је Туркиња, те свега се сећа и не |
| ула, али доцкан — била си венчана...{S} Мерсије-ханум одавно чула, још кад си била у Цариграду, |
| љуска, и сјајна као зрела маслинка.{S} Мерсије <pb n="7" /> има мало повећа уста, Емир као сак |
| и ми се још никад није подигла рука.{S} Мерсије, мој муж мора свирати у пијано, знати енглески |
| {S} Задовољно почеше нијете орасима.{S} Мерсије, шапатом, приносећи орахе устима, намени на јед |
| ца, која зна само турски, и Мерсије.{S} Мерсије је вечерас бледа, бела као снег, обучена у врло |
| га голуба крила, такве су њене руке.{S} Мерсије иде мало потешко, а Емир као да не стаје на зем |
| ицу више него икад, а ништа не рече.{S} Мерсије упита радознало:</p> <p>— Од кога чу да је то М |
| нки башјорти да сакрије то што мрзи.{S} Мерсије се насмеја и отрча у кућу, јер је одзва једна р |
| Нашој.{S} Ово знамо само ја и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, али није овде да зна и ово.</p |
| што осим Богу не верује више ником.{S} Мерсије опази њену промену, нерасположење, па хтеде да |
| духовним очима у једну тужну слику.{S} Мерсије, мирна, сва у бело као крин, лежи наузнак под ц |
| у једну наслоњачу и дубоко уздахну.{S} Мерсије се зачуди и викну, пошто се уозбиљи и погледа у |
| Мадмоазел Дарно, нарочито о шеширу.{S} Мерсије има нешто Фатми да каже, па не може: никако нис |
| hi>Емир-Фатме.</hi> </p> <p>P.{S} S.{S} Мерсије ме молила да вас поздравим и да вам кажем ово: |
| После два, три часа, ту су били сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: „Губиш другарицу; |
| та, нене, моја мајка, Мерсије.</p> <p>— Мерсије?</p> <p>— Слатка Мерсије!{S} Она као с братом.< |
| а грди наше обичаје и друштво.</p> <p>— Мерсије, ја не бих могла с човеком!{S} А замисли европс |
| ћи од радости узвикиваше „ашколсун!“, а Мерсије се наљути.{S} Да крије од ње, сестре и другариц |
| „Сузе, сузе, сузе.“ Фатма се насмеја, а Мерсије рече:</p> <p>— Туђим сузама се смејеш.{S} Грехо |
| ми је као уочи задушница, рече Фатма, а Мерсије се насмеја и рече:</p> <p>— <foreign xml:lang=" |
| но робиња; Фатма се загрцну од смеха, а Мерсије вели: „Лепе, али... плаве.“ — „Плаво је море, и |
| рућим цреповима, са сирћетом и етром; а Мерсије је сву раскопча, распаса.{S} Све су летеле, као |
| х би одвео Фатму од мужа.{S} Сети се да Мерсије може бити све зна; зато је на свадби била брижн |
| у:</p> <p>Понедеоник.</p> <p>Драга моја Мерсије,</p> <p>Ја мислим много и на <hi>њега</hi> и на |
| Мадам Аристид ?</p> <p>— Али ми, слатка Мерсије, волећемо своје мужеве.{S} Зар би се ти удала з |
| Мерсије!...{S} С ким би ти тако, слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним што говори <hi>К-К</hi>?.. |
| сије.</p> <p>— Мерсије?</p> <p>— Слатка Мерсије!{S} Она као с братом.</p> <p>— Ааа!{S} Ми не мо |
| ог камења.{S} Дијадему јој је намештала Мерсије, а она је плакала за Госпођицом и мирисала сест |
| у главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије кад је одговорила човеку на поздрав, узвикнула |
| јој клизе низ лице.{S} Кад би то видела Мерсије, смејала би се.{S} Али наједанпут, она се ућута |
| м. „Изветрило је,“ рече јој трећег дана Мерсије, а она се застиде што је „ухваћена у тајни“. „Т |
| оле.{S} Плаче, а крај ње стоји уплакана Мерсије с белим муслином на глави, јер у соби су два чо |
| ="#SRP19120_N22" /> узвикиваше несташна Мерсије исто као њена енглеска учитељица, и ухвати Фатм |
| et="#SRP19120_N33" /> —Шта ти је? упита Мерсије; али кад она смаче руке, уплаши се — била је бл |
| она мила другарица!{S} Милија чак и од Мерсије.{S} У турској старинској антерији и старинском |
| /> њиховој кући, него ју је однела код Мерсије, метнула је на Мерсијин писаћи сто, и ту су је |
| дају, и подсмевају...</p> <p>А кад дође Мерсије, Фатми јаве; кад се састану, Фатма је загрли ал |
| ...</p> <p>Јуни.</p> <p>Снила сам да је Мерсије заљубљена у њега, па сам љубоморна...{S} На сво |
| ости, гасио се један живот — умирала је Мерсије...</p> <p>Јутрос Ибрахим-Хасан-беју дође из Евр |
| ајмлађега „начелног пријатеља“. „Где је Мерсије-ханум?!“ узвикну зачуђено Фахрије-ханум, пошто |
| “ Фатму, дијадему, обућу...{S} После је Мерсије одведе у другу собу, али и тамо су ћутале:{S} Ф |
| и, Ђулренги, да не чују...{S} Жао ми је Мерсије, рече и скочи, скиде чаршаф и пече, обриса очи, |
| Рамазан с мајком и братом.{S} Пошто је Мерсије за који дан код Ариф-хануме, пете ноћи сви, оси |
| зиђоше на балкон окренут мору.{S} Њу је Мерсије обукла у своје ружичасто јелдрме и пребацила јо |
| рског краја, да примају госте.{S} Ту је Мерсије.{S} Кад је виде, Фатма се изненади, и истрча се |
| опле игре дођоше оне две странкиње које Мерсије у свом писму помену, једна плава Енглескиња што |
| куне.</p> <p>— Аман, очију ми! очи моје Мерсије: уста су ти медена, дај да их пољубим.</p> <p>О |
| "39" /></p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се Мерсије.</p> <p>— Ти се смејеш, а ја... не знам шта рад |
| p> <p>— Ја... не... не могу, брањаше се Мерсије, и покуша да се насмеје, а кад не мога, она зап |
| а!</p> <p>Најпосле уграбише прилику, те Мерсије, на француском, ако би ко прислушкивао да не ра |
| смеје.. „Француски као Француз!“ шапће Мерсије; а Фатма би рекла нешто, па не може, не сме, чи |
| узвикну Емир.</p> <p>— Тешко нама! рече Мерсије.</p> <p>И обе дубоко уздахнуше, па устадоше и о |
| gn><ref target="#SRP19120_N41" />, рече Мерсије, а Фатма се у лицу промени.{S} Кад разви хартиј |
| p> <p>— Ко с десне твој је, Фатма, рече Мерсије.</p> <p>Појави се луди Соломон.{S} Оне прснуше |
| ви с леве стране, срећа је Есмина, рече Мерсије. — Појави се старац.</p> <p>— Сирота!{S} Сирота |
| ја сам сакрила руке, али у памети, рече Мерсије.{S} Али, Емир, зар нам наше Францускиње нису пр |
| за то грдиле жене Мондије-хануму, рече Мерсије.</p> <p>— Па зар си га по слици познала, кјучук |
| е понекад размислим како живимо... рече Мерсије.</p> <p>— Дође ти да се убијеш, је ли, душо?{S} |
| непрестано смеје.</p> <p>— Срећа! виче Мерсије радосно пљескајући.</p> <p>— И срећа и несрећа: |
| нам се: „Ја сам Мурад-Џемал-беј“, поче Мерсије.</p> <p>— Аман! узвикнуше робиња и госпођа и по |
| ef target="#SRP19120_N37" /> одобраваше Мерсије.{S} Али, да довршим.</p> <p>— Остави, Мерсије ј |
| Како те то ухвати тако брзо?! говораше Мерсије и запали свећу, зари нокат чак при дну свеће и |
| и!{S} Сад ти живот има смисла, говораше Мерсије чисто промењена.</p> <p>— Боже!{S} На Јалији ме |
| ало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсије као за себе.</p> <p>— Виши?{S} То би била мотка |
| стриц и ујак.{S} Фатми жао, како ће без Мерсије и тетке.{S} Посла робињу тетки: можда се вратил |
| ђу мужа и жене?{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час проговори Туркињ |
| мина другарица, која зна само турски, и Мерсије.{S} Мерсије је вечерас бледа, бела као снег, об |
| а.{S} Оне су тражиле њега да виде.{S} И Мерсије би га познала по слици.{S} Она зна да му је сли |
| постале то нешто тајно и озбиљно.{S} И Мерсије је посвећена у ову тајну.{S} Понекад се засмеју |
| је умрла), Џемал-бејова мајка, Фатма и Мерсије.{S} Пре две вечери не развише се, осташе у чарш |
| </p> <p>Кад видеше Францускињу, Фатма и Мерсије поцрвенеше, узбудише се и обрадоваше се као да |
| S} У томе су биле ушле и оне три нове и Мерсије.{S} Све потрчаше око ње с хладним крпама, с вру |
| у њеној кући је молитва за душу Емире и Мерсије; у соби где су јој европске књиге, пуно је турс |
| -ханум, Емир-ханум?{S} Две нове, Емир и Мерсије седоше међу старе, раздрагане грамофоном; а те |
| у биле у љубави, осим Ибрахим-бејових и Мерсије нико не зна:{S} Мадам Аристид се стидела да каж |
| е држала да она мисли о Ариф-тејзи, али Мерсије узвикну:</p> <p>— Ах ! шешир !{S} Кад би дошао |
| сме рећи.</p> <p>— Кажи, око моје! вели Мерсије.</p> <p>— Домали.</p> <p>— Он, кјучук-ханум!{S} |
| <p>— Ја ћу, рече Фахрије.</p> <p>— Или Мерсије, рече Фатма.</p> <p>— Ја... не... не могу, брањ |
| се, срце).{S} Овамо не нађох ни тебе ни Мерсије.{S} Ово што предузимам: васпитавање и припремањ |
| ега, да не штуца, да се не мучи, говори Мерсије, палећи цигаре за све три.{S} Пушећи, она говор |
| ога?</p> <p>— За старотурчина, одговори Мерсије уозбиљивши се.</p> <p>— У гору и камен! рече го |
| индерлук према свекрви.{S} Мало, па јој Мерсије донесе сребрн послужавничић с ратлокумом и водо |
| а целом душом а не пушта га унутра, док Мерсије не покрије косу...</p> <p>Лепа девојка запламти |
| , рече Фахрије, и све се засмејаше осим Мерсије: како лекар рече „онај Мурад-Џемал-беј што се ј |
| arget="#SRP19120_N31" /> балкона.{S} То Мерсије не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме ст |
| што сте нас пробудили</hi>?!" рече тихо Мерсије што малочас Фатма, па и она дубоко уздахну.{S} |
| .{S} Напослетку, ја сам још млада, душо Мерсије. <pb n="4" /></p> <p>— <foreign xml:lang="en">D |
| {S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, душо Мерсије? упита гошћа.</p> <p>— Шта ћеш ?{S} Да се удаш, |
| ће, јагње Емир.</p> <p>— А ја бих, душо Мерсије, полудела од радости.</p> <p>И мада су говориле |
| вик, па сваку њену енглеску реч.{S} Јер Мерсије је потпуно подражавала Мис Блак.{S} Кад је била |
| више ниједна девојка то нема; на пример Мерсије, зар јој она не би казала?{S} Она од ње ништа н |
| ни на два ораха и пружи их, као малочас Мерсије, Фатми:</p> <p>Фатма узе десни.</p> <p>— Ашколс |
| </hi> (а) као црном бојом направљено; у Мерсије коса као поморанџина кора, у Емире као од печен |
| ђу твоју мајку, Ариф-хануму, малу драгу Мерсије-хануму, госпођу Аристид и њене кћери, и све дру |
| рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и кад му Мерсије прогука: „Иди, слатки Али беј течо“, он се разн |
| адам Ажил, коју једанпут у писму помену Мерсије, и коју њој, прошле године, доведе Мадам Макс.{ |
| ><ref target="#SRP19120_N36" /> узвикну Мерсије, али тако имитујући Енглескињу, да се Фатма нас |
| ><ref target="#SRP19120_N38" /> узвикну Мерсије и баци књигу.</p> <p>— Бејаше ми као да је сутр |
| n><ref target="#SRP19120_N8" /> узвикну Мерсије озбиљно и имитујући потпуно њину енглеску учите |
| и она ноћашња Енглескиња.{S} Око ње су Мерсије, црна Ђулренги и бела Ђулбејаз (она страсна бив |
| су врло лепе.{S} Домаћица се зове Зехра-Мерсије а гошћа Емир-Фатма.{S} Једна Туркиња овако их ј |
| ко метнете пуну кашику у уста?“ </p> <p>Мерсије узе с рафа једну дебелу, грубо укоричену, мемљи |
| сије.{S} Ја сам сад тако срећна!</p> <p>Мерсије окрете главу да сакрије сузе.</p> <p>Седоше у д |
| рећна,“ и рече: — Ја сам готова.</p> <p>Мерсије зажмури па отвори књигу насумце, притисну прсто |
| ато бацају очи, на родно камење.</p> <p>Мерсије ућута и замисли се.{S} Емир је држала да она ми |
| get="#SRP19120_N51" /> Љубим те.</p> <p>Мерсије.</p> <p>Фатма извади из завоја друго писмо, тет |
| бићеш срећна, рече Фатма тужно.</p> <p>Мерсије отвори једној својој другарици. „Сузе, сузе, су |
| Није, рече она и дубоко уздахну.</p> <p>Мерсије хтеде да је дира, али се трже, видећи да је туж |
| јер мисле да га је подигао Алах.</p> <p>Мерсије и Фатма готово ништа нису говориле: стиделе су |
| у недрима носи... <pb n="70" /></p> <p>Мерсије је „лежала код мене четири ноћи“, како се каже |
| ледам, ја заплачем. <pb n="5" /></p> <p>Мерсије изненада пређе на нешто сасвим друго.{S} То је |
| подиже је: лице јој је мокро од суза! „Мерсије душо, ми сад треба да певамо, не да плачемо: са |
| свакога на свету, чак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, с гостима,“ рече једн |
| обо срце: код капије је мајка викнула: „Мерсије, <hi>бир ђозим</hi>!“<ref target="#SRP19120_N11 |
| ’!...“</p> <p>.................</p> <p>„Мерсије је понегована, лепо ожаљена; њој се зна гроб.{S |
| .</p> <p>И та једна реч <hi>много</hi>, Мерсији је више од бог зна коликог причања.</p> <p>— О, |
| о изговара као странац, као Француз.{S} Мерсији он изиђе пред очи као жив.{S} Леп је, сећа се.{ |
| Фатма, промени се.{S} Она ништа не каза Мерсији, не само сестри од стрица, већ и другарици; пад |
| њу и радости, она полете у кућу да каже Мерсији; њене атласке на врх прстију папучице смакоше ј |
| , рече она убедљиво, и покаја се што је Мерсији казала своју тајну.{S} Што да тера шалу с оним |
| овом мишљу и чудном милином, окрене се Мерсији, а она, видевши јој кроз густи вео само облик л |
| ју је однела код Мерсије, метнула је на Мерсијин писаћи сто, и ту су је гледале, и гледале: зап |
| а оне три правиле су јој дубока темена; Мерсијина мајка узвикиваше: „Ариф је <hi>ариф</hi>", а |
| ренги и приноси хануми хаљину.</p> <p>А Мерсијина црнкиња се зацени од смеха, после рече:</p> < |
| неко зачагрља резом.</p> <p>У собу уђе Мерсијина робиња Ђулзаде <ref target="#SRP19120_N48" /> |
| насмејавши се на Ариф-хануму.{S} То је Мерсијина робиња, коју Ариф, да јој није жао што је црн |
| рган, и предаде јој два писма: једно од Мерсијине мајке, друго из Француске — дошло јој преко Е |
| меја, па окрену у плач, и сакри лице на Мерсијиним грудима.</p> <p>— Ала га волиш !{S} Како те |
| е виде...{S} После је, лежећи, отворила Мерсијино писмо, на зеленој хартији, писано француски.. |
| Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је била у Мерсијином <pb n="12" /> чаршафу, да је не би познао от |
| адам што оде у Каиро, и Мадам Аристид и Мерсијину гувернанту, и ако је одавно отишла, и духовит |
| по године: на бегство Фатмино, на смрт Мерсијину.{S} И могла је чак отићи у собу где су јој књ |
| ви воле.{S} Она је онаква каква је пред Мерсијом и Ариф-тејзом, сестром од тетке њене матере, д |
| у јој обукли чаршаф...{S} Фатма се пред Мерсијом радовала; а кад пођоше пешице, њој се овај рад |
| пољубила руку свима милима, с тејзом и Мерсијом сам се загрлила небројено пута, и било ми је м |
| стара Шехназе-ханум с унукама Фатмом и Мерсијом, обученим по најновијој париској моди: и с јед |
| стила!...{S} Боже, колико сам сањала, с Мерсијом, о дану кад ћу на главу метнути шешир.{S} Ја с |
| у, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе по своја башјортиа, да покр |
| е“.{S} Францускиња се узе разговарати с Мерсијом, а Фатму опијаше њен особито пријатан глас и њ |
| S} Фатма се изненади кад не виде с њима Мерсију, и први пут узе мислити, од кога јој дана та де |
| Ушавши у кућу необично брзо, натрча на Мерсију. „Хуот!{S} Хуот!{S} Хуот!“<ref target="#SRP1912 |
| руком из свести...{S} Па оде мислити на Мерсију, учини јој се да јој чује мили, слаби глас : „С |
| ожеш побећи без ичега.</p> <p>Она слуша Мерсију и смеје се, али јој смех не иде од срца. <pb n= |
| ећа затвара уста.{S} Много смо помињале Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Она, научила од нас, па мени: |
| ави између кућа.{S} Фатма се прибија уз Мерсију као да не би била сама Њој се, и пре и како је |
| о пута грлим и љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и све младе, све нове.{S} По сто пута вам узви |
| ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму и Мерсију од тога сухог кашља обузе хладноћа.</p> <p>Опет |
| а за Францускињама.{S} Она је и Фатму и Мерсију научила да лудују за све што је француско, за Ф |
| е, већ потрча у чарапама по кући: тражи Мерсију.{S} Казаће јој што се гледала с човеком; а што |
| своје чудно осећање коме кажем, пожелех Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она |
| те устима где су пољупци љубави.</p> <p>Мерсију ово силно узбуди, и иде кући, да тамо мисли на |
| га Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с Мерсјом у двориште к мужу, човеку од педесет и једну, д |
| S}Од јасмина се не види капиџик искићен мертечким јексерима. <pb n="82" /></p> <p>— А, не јексе |
| их зидова, иза високих капија, окованих мертечким ексерима.{S} Ја и оне две нове идемо за њима, |
| и штедели.{S} Јела највише од сецканог меса, па баклаве па разне татлије, па мухалебије од туц |
| Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, с душом, својина је својих мужева.{S} Људи им се |
| и од памука, већ сам створење од крви и меса, што има душу.{S} Та душа сад силно пати, а ја сам |
| Паризу има два народа, један од крви и меса, други од камена и бронзе...{S} Ови други сви имај |
| амо да им скрене пажњу с те игре крви и меса; а кад је једна Енглескиња, први пут дошла у Турск |
| види што никад није видела: игру крви и меса.{S} Међу турским женама обученим у све на свету жи |
| а, и похита ка капији, јер је чула лупу месара с месом на једном малом коњићу, и пиљара с поврћ |
| би, вичући као да су осећали њен мирис; месец је изгрејавао из једнога малога црног облака и би |
| слободи: „На капиџику је катанац“...{S} Месец просијава кроз гране, и мало па се изгуби у какво |
| весело од пића!...{S} Пио мастике...{S} Месец је тада био од петнаест дана...{S} Ни моја молба, |
| рећа ноћ како траје харемско весеље.{S} Месец је грдно велики, округао, црвен, личи на црвену о |
| огледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Другима месец има четири недеље; вама шест...{S} Оно истина, ме |
| ања на Јалијама: онда је била, за читав месец дана, са странкињама.{S} Сети се пољупца оне млад |
| аде. <pb n="25" /> Није га видела читав месец, и није га нахранила из скута, па сад, осетио је |
| .</p> <p>...........</p> <p>Прође читав месец, а Фатма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да |
| а инат“, ожени трећом.{S} Трећа му седе месец дана!...{S} За шта је ову отерао ни сам не зна, т |
| д од вике у Нурије-хануминој кући прође месец дана, и кад се појави пун месец, бео и округао ка |
| крај отворених шалона и прозора била је месец дана.{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто са стра |
| грађанина. <pb n="122" /></p> <p>Док је месец био као срп, вечере су се давале у конаку људима; |
| месеца; друге године проведоше код мене месец дана; треће године дође без детета, седе недељу; |
| ај мора.{S} И тако Емир-Фатми за читави месец дана чинило се као да није у Солуну.{S} Данас Енг |
| срце па ћути и трпи...</p> <p>За читави месец дана, ја сам била збуњена, као занесена, па кад с |
| а прозора стаде: месечина као дан — пун месец. „Ђули!{S} Ђули!“ шапће; али јој се тај шапат чуд |
| с разливене сасвим беле месечине; и пун месец на загасито плавом небу био је бео и личио је на |
| и прође месец дана, и кад се појави пун месец, бео и округао као сребрна тепсија, а мујезин очи |
| га, и сакри лице...</p> <p>— Па зар цео месец тако?</p> <p>— Довече ћу доћи теби.</p> <p>Вече, |
| друштво, и ако је од њине свадбе прошло месец дана...</p> <p>Али данас, он осети нешто као умор |
| {S} Кад каква господска свадба буде, по месец дана и више говори се о оделу и накиту моје жене |
| S} Уморна, лежећи наузнак и гледајући у месец, одмара тело, чула.{S} Али, једна песма страсне ч |
| } Откад је на путу!{S} Била је у Серезу месец дана, па отишла у Цариград с једном Енглескињо, п |
| ла!{S} Човек је, поседеће с људима; два месеца, па се и то досади.{S} Досади!{S} Зар да му се д |
| ести око на кафез... „Џемал!“ После два месеца!...{S} Не вероваше чулним очима, те их затвори: |
| p>Он хоће свадбу по старински, од млада месеца до пуна.{S} А на свадбу позва сав Солун, то јест |
| >Рамазан дође.{S} Први су дани новембра месеца а време је као с пролећа: зеленило траве је свеж |
| чуо шум мора, видело котрљање звезда и месеца на његовим таласима и осећао јак, слан и топал м |
| он заборави на пут, избезуми се.{S} Три месеца!{S} Шта су за болно срце три месеца?!{S} У његов |
| утру, весео.{S} Испрва ретко, у два три месеца; после, сваког пуног.{S} У вече му кеса пуна, уј |
| рукопис.{S} Аманет: женско дете од три месеца!{S} И писмо и аманет донесе му једна странкиња, |
| и вређала њен бол тако брзо — после три месеца.{S} Она се на тетку не наљути; томе се њени још |
| .</p> <p>Како је „бош“, напунише се три месеца и десет дана:{S} Ариф-тејзе јој поче говорити о |
| Три месеца!{S} Шта су за болно срце три месеца?!{S} У његову срцу ране још незасушене, у њену з |
| дође, доведе ми дете: обоје осташе три месеца; друге године проведоше код мене месец дана; тре |
| красна, али с Османом не састави ни три месеца: једно јутро пређе преко пута без питања, и он ј |
| е, и да ће с њим код мене седети по три месеца...{S} У томе ми пролажаху дани, у очекивању дети |
| им понова венчаш одмах, да не чекаш три месеца и десет дана, јер ниси изишла из његове куће, ча |
| да седи под кровом бившег мужа још три месеца и десет дана: да би се за то време измирили.{S} |
| анпут викну: „А то ли је он од неколико месеца на овамо дежуран сваку трећу ноћ!{S} Он се ожени |
| разгали.{S} Кад се отуд, после неколико месеца, вратише, она не бејаше тужна, али не бејаше ни |
| суседу.{S} И као да су се пре неколико месеца у највећој љубави растале, тако се састаше: изгр |
| што им није казала све још пре неколико месеца, кад је чула.{S} Седе на један крај Фатмине пост |
| волим, ах!..{S} Боже!{S} Зар за толико месеца ја њима ништа да не пишем, ни они мени...{S} Не |
| је њу видео, није се опио... већ толико месеца.{S} И пијанство је страст, и љубав је страст, и |
| е слободна.</p> <p>— За ово четири и по месеца ја сам се надобијала „слатких поздрава“ од своје |
| ећега ката.{S} Остаде жив, и после шест месеца се — ожени.{S} Кад се посече дете, рана зачас за |
| , а са мном откад!“ И преброји на прсте месеце: „Дванаест...{S} Година дана прошла како сам је |
| љима; али младе жене, невесте у меденим месецима, беху тужне и забринуте: и оне су муслиманке, |
| те није могла донети; родила га у осмом месецу, те је умрло.{S} После му нарађала красну децу, |
| S} Ко воли сунчеву светлост, не мари за месечеву.“ Емир-Фатми се учини да јој сестра завиди на |
| оришта, па крај отворена прозора стаде: месечина као дан — пун месец. „Ђули!{S} Ђули!“ шапће; а |
| оше, а Фатма с робињом сиђе у башту.{S} Месечина, бели се башта; од дугачке сенке олеандра њима |
| свако предвече, сваку ноћ, кад је била месечина.{S} И он ју је тражио, а знао је да њена рођак |
| оришта; на прозорима нема завеса, те је месечина пала по стварима и по ханумама; покаткад се чу |
| с капуљачом на глави...</p> <p>И ако је месечина као дан, они пођоше с фењером, да их не би зау |
| их је ноћна тишина, мирис ноћне влаге и месечина.{S} Позиване су на вечеру у групама.{S} Вечера |
| ла и разлише се гласови на месечини као месечина, кад она улете и облете софу смешећи се на све |
| ко никад досада с разливене сасвим беле месечине; и пун месец на загасито плавом небу био је бе |
| е ка једном кућерку што се бељаше према месечини као да је направљен од снега, и уђоше, не лупа |
| ледала <pb n="48" /> у многа минара, на месечини сива као и јабланови и кипариси, и мислила... |
| тац јој седи, сав у бело, без свеће, на месечини, пушећи, и не видевши каква му кћи изгледа у л |
| тако девојкама.{S} А ноћу, на кули, на месечини веселимо се с ханумама и гледамо у Вардар.{S} |
| елике, турске улице сасвим су пусте; на месечини џамије много су се белеле и чиниле се неисказа |
| имају мене, побуњену, кад седим сама на месечини и осећам слан мирис, ваљда од језера или чак о |
| ако у Солуну тако овде, воле да седе на месечини сами и да подврискују?!{S} Како је овде лепо ш |
| о пута, нарочито у вече, кад се море на месечини бели као какво снежно поље, оне су из његових |
| јој румен обли све лице Срећа те се на месечини то готово и не опази.</p> <p>— Дај руку, кјучу |
| страсно у страсну ноћ, кад се дрвеће на месечини чинило као авети а пљуштање шадрвана као црна, |
| марнике, који се бељаху, али не више на месечини, него према свитању, јер већ се чују трећи пет |
| из толиких грла и разлише се гласови на месечини као месечина, кад она улете и облете софу смеш |
| улици: срамота.{S} У отвореној софи на месечини се беласају јашмаци: неколике старице клањају |
| у весели, гледајући у залив разливен на месечини.{S} Она осећа љубав у тој свирци и песми, у ме |
| а, било дању кад пали сунце или ноћу на месечини, он гледајући у то своје дело толико се заноси |
| да су оне срећне: благо њима!</p> <p>На месечини, танка минара чине ми се као авети: у свитање, |
| Она осећа љубав у тој свирци и песми, у месечини, у мирису земље и дрвећа, у шуштању траве и шу |
| ноћном тишином, мирисом влажне земље и месечином...</p> <p>Оне две водиље одведоше невесту дол |
| вече, оне су седеле на софи, обасјаној месечином; обе су биле у белим <hi>геџелуцима</hi>, и с |
| еде на широм отвореној софи поплављеној месечином.{S} Она ће њима и вечерас играти, летећи као |
| осле, оволики шпијуни! за тридесет лира месечно, за двадесет, за десет, за лиру!{S} Погледам у |
| та ка капији, јер је чула лупу месара с месом на једном малом коњићу, и пиљара с поврћем на маг |
| она лепа бесна бејовнца скаче са свога места и новцима кити робињина разголићена бела, лепа не |
| рем, већ железницом, да би Фатма видела места поред пруге што води преко Дедеагача.{S} Она, у з |
| биле су тужне.{S} После су читале тужна места из француских романа:{S} Грацијелино одсецање кос |
| сузним очима, читале из романа поједина места и, црвенећи, криле лице на грудима једна другој.{ |
| ила три године; кад јој вереник дође из места где је са службом, код њих руча, код њих вечера, |
| а и нестрпљива, па имам обичај да мењам места и код куће и кад кудгод отидем; али кад седим с н |
| атељицама“, и даје ми да читам романе с местима исподвлаченим оловком...{S} И ја... никад нећу |
| е ствари, што миришу на њу.{S} Отрча на место где оставља за „по кући“ папуче: оне стоје ту, сл |
| е у своје друштво.{S} Она седе где нађе место.{S} Пече је дигла, и цело јој се лице видело.{S} |
| је волела, и по своме обичају мењала је место непрестано.{S} Кад је весела, <hi>само</hi> кад ј |
| ангал, за кафу и цигаре, коме овде није место, јер је топло те су сви прозори отворени, да у со |
| зове <hi>Турска Свадба</hi>!{S} Ту није место онима који нису невести род; то осећају и оне три |
| Само, ја сам страшно немирна, нигде ме место не држи: час сам крај зида, час крај кафеза, час |
| , Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руком место где ће сести и она прође поред њених гостију, жен |
| ад увене да га баце попуњавајући његово место свежим.{S} Мис Пирсон!{S} Немојте мислити да се т |
| за њену душу, више није постојало друго место до ово где су Џемал и Фатма.</p> <p>Од оних које |
| ену, где с болом помиње ово мало турско место, и са протестом говори о турском друштвеном уређе |
| ри књигу насумце, притисну прстом једно место у књизи, и од прве речи где јој беше прст, читаше |
| збеже да одговори, љубљењем.{S} Ниједно место на лицу, на рукама, на грлу, у коси, не остаде јо |
| врати и седе у соби за рад, не на њено место, већ доле : њену месту окрете леђа; и ухвати се з |
| за време Рамазана клањала, клече на оно место, и <pb n="220" /> метну своје чело где је било ње |
| је на њеним грудима, па је подиже, и то место где је била она, прво пољуби, после додирну челом |
| што клања: врши последњу молитву.{S} На месту где је био кипарис бели се једно серџаде у облику |
| , да пази на стомак.{S} А сад, на првом месту — мир, заврши лекар погледав значајно у Османа, п |
| , млака купатила, лака храна и на првом месту за неки дан — мир.</p> <p>Па се поклони болесници |
| у конаку.{S} Он је диван, а и на дивном месту крај мора.{S} И тако Емир-Фатми за читави месец д |
| ја се не мичем, — остала бих на једном месту довека...{S} Понеки дан ми се не ради, а ја сам н |
| рад, не на њено место, већ доле : њену месту окрете леђа; и ухвати се за косу не пуштајући гла |
| и пушио.{S} Час је ходала, час седала, метала лактове на колена а главу у руке, и наједанпут с |
| е доношена лица: гледала их, бирала их, метала их од лица до доле, гледала се у огледалу изблиз |
| е ранио, па је ишла око зида, крадом, и метала око на отвор.{S} Седела је по читаве часове у не |
| S} Видела да га гледам, па га скидала и метала мени на главу.{S} Да знаш како ми је стајао!{S} |
| а, и плачући кидале су његове гранчице, метале их на уста и теме и остављале их у недра; Фатма |
| са мном, крадом плакала.{S} Катанац је метао тако полако, да не чује сут-ана.{S} А нене му гов |
| као нове, и узе их миловати, тепати им, метати их у недра.{S} Па оде у собу где је она за време |
| рајеве с њене дугачке тешке косе, па их меташе себи на лице и тепаше им.{S} Свекрва је од узбуђ |
| с пала плаха киша.{S} Пролазила је кроз метеж главне дугачке улице на Јалијама, и зашла је у је |
| е и страшно криве улице, пролазећи кроз метеж, кроз гомиле људи у црвеним фесовима и зеленим и |
| им је много времена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије, у једно неисказано гурање, где |
| често се сећа, кад се једну ноћ сакри у метле, и они је тражаху до поноћи, а кад је нађоше, она |
| пудера она има већ четрнаест година, — метне пудер понекад, кад пође на неку свадбу, ноћу.{S} |
| и нежна и сурова...</p> <p>Сву кривицу метне на своја плећа, па се погне под теретом: уместо д |
| p>— Ах ! шешир !{S} Кад би дошао дан да метнем на главу шешир, ја бих скакала од среће, јагње Е |
| е, смем да обучем јелдрме и да на главу метнем башјорти.{S} Али, шта је то?</p> <p>Уместо да јо |
| , кад су вам тако стиснуте вилице, како метнете пуну кашику у уста?“ </p> <p>Мерсије узе с рафа |
| као европској невести, и да ми на главу метнете дијадему, уместо венца од мирте или поморанџина |
| о промењен...{S} Обуци јој свој чаршаф, метни јој на лице густо пече, па је одведи Нурије-ханум |
| ма се прошетају и људи, а оне, по неке, метну на главу — џепну марамицу.{S} Једне су сасвим гол |
| е да уђе у собу, али се трже и саже се, метну чело на праг, после се подиже, прислони лице на в |
| је требало да су овде, кад устаде мати, метну уста на кћерино ухо и гласним шапатом поче да <pb |
| S} Берберин натуче Џемалу фес на главу, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџијом, сасвим б |
| шта ради те побеже удно собе, ту чучну, метну руке на лице и заплака.</p> <p>— Плаче сад кад тр |
| <p>Али он се брзо умири; чим осети њу, метну своју главу на њене груди.{S} Кад му је глава на |
| а, клече на оно место, и <pb n="220" /> метну своје чело где је било њено.{S} После поче да је |
| једно са „слаткима поздравом", а она га метну у недра, па правећи дубока темена и смејући се из |
| ољуби, па га извади и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га намести на главу и пође тако по с |
| фењери светлуцају као свитци.{S} Мајка метну бели башјорти на главу, па простре серџадо на ком |
| -беју преста пена па уста, његова тетка метну па главу башјорти и пође Ибрахим-бејовима да им с |
| вана или због сина.{S} Око вечерње, она метну на главу бели башјорти, па седе у једном куту соф |
| ано и пружи руку Фатми.{S} Пошто му она метну чело и уста на руку, он хтеде да је омилује, па с |
| "109" /> опра уши и руке до лактова, па метну босу ногу на мрамор.{S} Она, као да је први пут в |
| ркиње као старотуркиње.{S} Старотуркиње метну пред вратима женске папуче мужу непознате, и он к |
| е из воље да га замене другим; да цвеће метну за појас или у рупицу од капута, па кад увене да |
| те га зави у један свој везен јаглук, и метну га снаси на табане.</p> <p>— Да зовемо доктора? р |
| ке; богат... све што мој отац тражи.“ И метну у куверт мило писмо, па га десет пута пољуби, па |
| снаху — први пут је виде, па је стеже и метну своје уздрхтале усне на њено мирно чело.{S} После |
| а их отвори, но их спусти на узглавље и метну своје лице на њих; из очију јој потекоше топле су |
| дигне руку на жену.{S} Зарези капиџик и метну дебелу гвоздену чивију, па похита сестри.</p> <p> |
| > поред ње на столицу, опипа јој било и метну јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су разголићен |
| има.</p> <p>— Дај да те лечим.</p> <p>И метну своје усне на њене, па се трже, измаче се и гледа |
| евушити зарумењена, везући, и по навици метну на главу један комад платна, који бејаше на њену |
| говораше уплашено и врло нежно, па јој метну хладну крпу на главу и на срце, чије се брзо и ја |
| на пут к светлости.</p> <p>И пошто јој метну теме на скут и руку, брзо, без устезања, исприча |
| конак мајку: дошли му гости; а она само метну башјорти, па похита на врата што везују харем с к |
| се свући, он леже и заспа.{S} Мајка му метну хладан пешкир на главу, поседе мало, па изиђе...{ |
| бо, па се закашља, белу свилену махраму метну на уста; кад је измаче, она са страхом погледа у |
| а извади <hi>његова</hi> писма, брзо их метну у недра, па саши јастук...{S} Узе та мила писма, |
| се оне три закикоташе кад једна од њих метну прст на дугме од електричног звонцета.{S} Капија |
| никад.</p> <p>А пре неки дан, мој отац метну на сут-анин капиџик катанац, а мајка му ништа не |
| ој кући, него ју је однела код Мерсије, метнула је на Мерсијин писаћи сто, и ту су је гледале, |
| е две чаше сирупа, а у њ је Нурије била метнула бенђелук, зацело.{S} Да кријемо ово, иначе ће н |
| ло њено девојачко лице, јер женом га је метнула једанпут.{S} И све због њега, све за њега: седе |
| е слама од ватре.“ А нене се клатила, и метнула кључ на бућме, да га у недрима носи... <pb n="7 |
| а по жалосној врби...{S} На гроб сам му метнула велику киту кризантема: од мене и од свих мојих |
| цу.{S} Цела кућа крије, а старотурци су метнули на уста катанац, па су кључ у море бацили...{S} |
| је странац, па не зна њихове обичаје, а метнуо фес да мисле да је Турчин.{S} То у Турској врло |
| ру, јела су сипана, санови, поклопљени, метнути су на врућ пепео у мангалу.{S} У понекој кући, |
| о њено срце!{S} Кад би га могла узети и метнути у своје!...{S} Рано, те понова леже, и заспа; с |
| ла још очева јој прабаба, неће први пут метнути на главу њена Госпођица; али њој је умрла мајка |
| ала, с Мерсијом, о дану кад ћу на главу метнути шешир.{S} Ја сам мислила да ћу полудети од радо |
| и грозног маукања једног сиротог мачка метнутог на мангал да се осмуди, од његове треске у про |
| ше, опет на Мондије-ханумину наслоњачу, метнуту на миндерлук према свекрви.{S} Мало, па јој Мер |
| ој новој.{S} Развићу је, раскопчаћу је, метнућу јој га на срце као <hi>она блага</hi>, хартије. |
| шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па се прошетах по соби, после га узех н |
| асан-бејова и Нурије-ханумина дворишта; метнуше око <pb n="41" /> на отвор.{S} Нигде никог!{S} |
| p> <p>У нас повика на ортаке, а овде на метресе нико не виче!{S} У нас поштене неће с изобличен |
| се убијем; муслиманка ми руку задржава, меће револвер у футролу, оставља га: она верује у живот |
| ски сан сања“ : крај турских ствари она меће европске.“</p> <p>И Нуријина робиња јој се обрадов |
| аче се уз њу припија, диже јој ручицу и меће је на своја уста, и наједанпут, нити осећа њену ру |
| ропу.{S} Кад јој није туђ, што пред њим меће башјорти?{S} Наши обичаји: забрањено.{S} А што је |
| ијају је у неколико аршина бела платна, мећу је у ковчег и долази јој род да се с њом опрости.. |
| збиљно, пушећи.{S} Јеси ли видела децу: мећу капу на главу, па оно што је напред, они окрећу на |
| и гледали се с турским женама, странци мећу на главу фес.{S} То је Фатма знала.{S} Поздрав од |
| не узбуде се.{S} Оне причају да то чине механично, по навици, и да често забораве да ли су се с |
| љуби.{S} А он, запет оним, омилова децу механично и готово хладно; она то осетише, па га остави |
| греха, нема греха </l> <l>Што ја идем у механу </l> <l>И што пијем рујна вина.</l> <p>— Нема гр |
| је учила!{S} Кад би дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би с |
| } То је као понеки у Европи, како прича Мехмед, кад не може да узме ложу, не иде у позориште.</ |
| > <note xml:id="SRP19120_N54">Четвртина меџидије.</note> <note xml:id="SRP19120_N55">Пуковиник. |
| цом; та моја рођака је из срећног Аблул-Меџидова доба, и ако је млађа од мене: говори са мном, |
| ерлуцима</hi>; мајке, Туркиње из Султан-Меџидова доба, знају турски и по коју реч француски, за |
| е напунила осамнаест; код ње бејаше <hi>меџлис</hi>, то јест скуп жена; свираху, певаху, разгов |
| ли га.{S} Он испрва неће, не воли да се меша у туђе послове; али кад му она растужено рече: „За |
| ра, тако у њену велику собу, у салон с „мешовитим“ намештајем, <pb n="54" /> Ариф-ханума се заг |
| ате“...{S} Шта је живот и његова борба, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама је све готово, и ми смо н |
| к срцу све што нам се учини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{S} Само ситни сваку с |
| и све то волео сам због тебе.{S} Фатма, ми муслимани <hi>можемо</hi> волети.</p> <p>И пошто је |
| просимо пријатељеву кћер за свога сина, ми треба да смо искрени.{S} Ти знаш да се често појави |
| е пута рекла : „Кад отидемо у Цариград, ми ћемо седети зими у Стамболу, лети на Бебеку: ја Босф |
| вамо те застареле, луде, глупе обичаје, ми хоћемо да их обнављамо!{S} Ко би чуо, од наших, смеј |
| а, за време доброг варења, расположене, ми уз кафу и сируп почесмо разговор и договор!{S} Попил |
| о ?{S} У нашој <pb n="176" /> породици, ми имамо сарајских чиновника, па тако не раде.{S} И нај |
| ло као мени.“ — „Кад имамо физички бол, ми мислимо никога не боли као нас; зато што туђе болове |
| у људи неваспитани.{S} Још док је мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говоримо: „Ако, мушко |
| у као озебао сунце; па чим њу добијемо, ми ћемо покренути Женско Питање.{S} Женско Питање у Тур |
| О кад бисмо били слободни, прво бисмо, ми просвећене жене, организовале једно велико, монумент |
| ије ханум, кћери, рече стара потресено, ми ти не можемо одмах одговорити, не што није обичај да |
| це јој је мокро од суза! „Мерсије душо, ми сад треба да певамо, не да плачемо: саставићемо их б |
| о не тражи; ако је штогод њено код нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу |
| били застрти газом...{S} Бал у салону, ми на софи: све смо виделе као да смо тамо биле.</p> <p |
| ешто значи...{S} И још шта сам опазила: ми смо чистији од њих; ми се сваки дан купамо...</p> <p |
| кораку сретнемо по заводника, а после: ми смо криве, и нема нам опроштаја...{S} Наши људи су.. |
| нуму Хилми-пашом.{S} Али оне се варају: ми нисмо за реформу харема већ за њихово уништење.{S} М |
| крв, и ако нисмо на једном срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја сам крива, па хоћу да се казним, хо |
| оти.{S} Кад има Нурије, као да ја имам; ми смо једна крв, и ако нисмо на једном срцу лежале; ми |
| летога града: и ја ћу с тобом у Европу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Нурије, као да ја имам; ми |
| шта сам опазила: ми смо чистији од њих; ми се сваки дан купамо...</p> <p>Јануар.</p> <p>У нас м |
| е,— ја се надам.{S} Срце <pb n="102" /> ми каже да ће се на добро окренути, лудо моје срце!{S} |
| !{S} Она као с братом.</p> <p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с братом с туђим човеком.{S} Зато нам |
| моћи остати саме са својим мислима!{S} Ми то нећемо доживети, ни наше кћери, ни унуке.</p> <p> |
| уображава да изговара дивно — никад!{S} Ми ћемо поћи за некога кога смо виделе кроз решетке, ви |
| итавамо мушку децу као срећне мајке!{S} Ми нисмо училе стране језике само да се рекне да смо об |
| Веран.{S} Исто као мене.{S} Не, не!{S} Ми ћемо смети много више пропагирати ту идеју тек кад у |
| ам седео с бескућницима и пио сам ..{S} Ми, младотурци и нове, срушићемо све препреке: оборићем |
| дем у свет, у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не живимо, већ животаримо. „Живот вам је анимал |
| опет изусти нехотице.</p> <p>— Ти...{S} Ми бисмо, сине, тебе опет оженили.{S} И ти си, сине, мл |
| пце, и мислила сам да их познајем...{S} Ми нове луде, мислимо да су само у Турској људи <hi>људ |
| ко си иста, изгледаћеш му као друга.{S} Ми морамо да им се гиздамо, да их дочекујемо насмејана |
| цембар.</p> <p>Шта сам данас видела.{S} Ми немамо духа колико оне, а оне немају душе колико ми. |
| него милиони понижених турских жена.{S} Ми људе не васпитавамо, људи нас не спремају за живот.{ |
| трећа, најмлађа, врло бела, болесна.{S} Ми то не видимо, али читамо и чујемо од странкиња што ж |
| мисао која ми се чини веома паметна.{S} Ми смо нове, али су нам стари обичаји.{S} Према тим оби |
| вереница, па жена — никад љубазница.{S} Ми овамо од жене коју волимо не правимо љубазницу.{S} О |
| че је из добре куће, од добре мајке.{S} Ми не знамо каква му је мајка; ни два прста на руци нис |
| равила са женским комитетом за жене.{S} Ми ћемо за Европљане, не за хришћане него за муслимане, |
| о право које ће тражити турске жене.{S} Ми сад немамо право чак ни да васпитавамо мушку децу ка |
| форму харема већ за њихово уништење.{S} Ми налазимо да је неприродно ово кријење жена од људи.{ |
| ње у Турској неће бити као у Европи.{S} Ми и не помишљамо на равноправност с људима у јавном жи |
| уција какву историја света не памти.{S} Ми смо то већ почеле, и ради те идеје као и ради Устава |
| иди Џемалу; с њим вечерај па спавај.{S} Ми смо позвате код Дервиш-бејових на ифтар, па можда ће |
| ем, а немам пред ким да се испричам.{S} Ми се спремамо за чифлук.{S} Како ћу тамо без тебе!{S} |
| оно није: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми ћемо међу женама пропагирати идеју о развијању, а он |
| ате.{S} Али то време тако је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним |
| то?{S} Свакако врло, врло пријатно.{S} Ми то нећемо никад дознати; јер то мушко што нас хвата |
| мо шта њих покреће nа рад, на живот.{S} Ми ни шта радимо ни <pb n="173" /> живимо; зато нас спо |
| т, рече она насмејавши се, и додаде:{S} Ми нисмо ни биле у свађи...{S} Хајдете!...{S} Да се раз |
| т опије, и она му не буде више жена?{S} Ми добро знамо колико га она воли, рече Ариф.</p> <p>— |
| и ми се убила бих се.</p> <p>— Како?{S} Ми ћемо обе за младотурке; а они праве правила са женск |
| Женски Хилми-паша, ха! ха! ха!</p> <p>— Ми ћемо вас оним оружјем које сте нам ви дали.</p> <p>О |
| је отерао пре но што је била.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не верујемо.</p> <p>— Ак |
| мисли и на добро своје земље.</p> <p>— Ми организаторке Револуције за Устав, чекамо политичку |
| о, од наших, смејао би нам се.</p> <p>— Ми не можемо уништавати старо док немамо ново.{S} Ја са |
| <p>— Онда мени, ханум-ефенди.</p> <p>— Ми смо све чуле, и да се преудала, и да се оцу вратила. |
| а престаде да се смеје и рече:</p> <p>— Ми смо <hi>нове</hi>, а оне су Европљанке, Францускиње. |
| бу њену мајку и нене и рекоше:</p> <p>— Ми, богме, хоћемо свадбу?</p> <p>— Какву свадбу? рекоше |
| волеле кад се коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела највише због |
| срећне су...</p> <p>— А ми, нове?!{S} А ми, нове?!{S} О, наши људи, зашто сте нас пробудили?!</ |
| а право!</p> <p>— А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{S} Буну ће |
| буне се за право!</p> <p>— А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{ |
| Ја мислим муж... „Тражите жену“...{S} А ми, несрећнице, кад видимо овако што, треба да кажемо: |
| и“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак слушкињама кажемо „душо“ и „јагње моје“; чак ро |
| а оне се не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бремен, па после у |
| им правима буне се за право!</p> <p>— А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум, |
| з једне чаше; и срећне су...</p> <p>— А ми, нове?!{S} А ми, нове?!{S} О, наши људи, зашто сте н |
| /p> <p>— Молим те, не дирај ме... спава ми се.</p> <p>И робиња се свуче па леже.</p> <p>Тишина, |
| бра моја нене!..{S} Не могу више, слова ми се замрљавају сузама...{S} И ово црвено, то су сузе, |
| <p>— А, беј, красно: машалла’!{S} Снага ми дршће од радости.{S} Док си се ти с госпођом мајком |
| е:</p> <p>— Није ми до снаге било, Бога ми!</p> <p>А Фатма отвори мило писмо и прелете очима пр |
| </p> <p>— У гору и камен!</p> <p>— Бога ми, Емир, ко зна, потајне грознице...</p> <p>— Довешћу |
| е.{S} Један је дошао, у име друштва, да ми то одликовање јави.{S} Десну ми руку пружи да ме под |
| свог рођеног оца, па затворим уста, да ми отац није шпијун, да ме не поткаже, не оптужи своју |
| ши.</p> <p>— О, да хоће да се сване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се обрадова и узвикну:</p> |
| си чула какви су.</p> <p>— О, Ђули, да ми само не рече оно, ону страну реч!..</p> <p>— Па шта, |
| умори, па се уплашим да ме не казни, да ми уместо немилог мужа не узме које мило дете.{S} Крила |
| су хтели доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени вер |
| ва, пева...{S} Како мије било!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да видим наше жене, сакупље |
| ма: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, |
| !...{S} Ја без дувана не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме спопадне бол!{S} Овако, понекад ч |
| кад чух да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас видим!{S} Што не могу да се разговара |
| па у други... и не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да пођем Солуном сама, ја не бих смела, не |
| . <pb n="272" /></p> <p>— Ниси дошла да ми јавиш, тејзе?!</p> <p>— Ја за Рашиде-хануму нисам чу |
| их за пут и зовнух настојника добара да ми да новаца, он ми поднесе рачун: од великог имања и б |
| — О, ви нове душе!{S} Сутра... сутра да ми дођете на разговор, и на договор! најпосле рече паши |
| новаца.</p> <p>— Мајчице, ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире-кадуни хиљаду |
| а мени је затворена.{S} Кад дође ред да ми се отвори, биће доцкан.</p> <p>Париз, 25 новембра 19 |
| уномоћник рече: „Емир-Фатма-ханум не да ми пуномоћје: неће с тобом друго венчање!“ Он више није |
| , чак и да проговорим...{S} Бојим се да ми се не смеју.{S} Ја француски знам, а пред њима, ја з |
| О да Бог да вам оздравила мајка, те да ми дођете!{S} Ала сам себична, јелте?{S} Нисам себична, |
| и наместите као европској невести, и да ми на главу метнете дијадему, уместо венца од мирте или |
| а га одвраћах лепим, после ружним: и да ми реч, закуне се, па опет...{S} Кад видех да је изгуби |
| у с чијег сам балкона видела Њега; и да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-ханум с |
| ти:</p> <p>— Али ја бих то учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се воле...{ |
| Та не дође ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуде...{S} Ниједна стара, у разговору, не р |
| е; а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо за вас оружје, да вас побијемо...</p> |
| } Слику!{S} Нећу, мајчице, допустити да ми кћи види просиоца <hi>нарочито</hi>, па макар се не |
| на ме опет узе мирисати, и ја осећам да ми се овлажи лице... сузама, њеним сузама, и: губим све |
| ам га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S} А за пуномоћнике, мој отац: |
| е.</p> <p>— Е, тако, кад ти дође као да ми се повратише куће и конаци...</p> <p>Фатма није ништ |
| срде моје,</p> <p>Ти си имала нешто да ми кажеш, уз капију.{S} Шта, душо?{S} Ја, себична, зане |
| чудна, замршена; видим да има нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што не |
| не гледам га, а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каза, изиђе.{S} Уђе нене. „Дај му |
| ако удајеш?</p> <p>— Е, мода.{S} Зар да ми кажу: „тврдица“ или „прост“?{S} И што да моја кћи ос |
| н-бејова, не бих видела Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахм |
| те поздрав моме драгом.{S} Кажите му да ми се око од суза не суши, и да...</p> <p>— Доста! узви |
| ремате за свадбу моју и његову: косу да ми наместите као европској невести, и да ми на главу ме |
| тац.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да ми не може писмо прочитати : не зна...{S} Стојим, сирот |
| ливада, и ако је опкољена зидом, милија ми је била од наше баште, зато што је бескрајна, и ми с |
| ам.{S} Ја сам дошла на једну мисао која ми се чини веома паметна.{S} Ми смо нове, али су нам ст |
| , и почела сам сумњати у Бога, Бог нека ми опрости!.. <hi>Бога има</hi>...</p> <p>У прошли пета |
| о је, скупоцено је.{S} Један дан, мајка ми га изнесе, а ја хтедох да изгубим свест.{S} Кад та ч |
| изустио: „дуг је зао друг“...{S} Мајка ми је била робиња.{S} Кад су је спремали за продају, уч |
| се уплаших да ме не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, а нене: „Госпођо снахо, ти не можеш без Ну |
| Побуњена, хоћу да се убијем; муслиманка ми руку задржава, меће револвер у футролу, оставља га: |
| ано кријући очи и црвенећи, рече: „Мука ми је, нене“. — „Од чега мука... овако рано?“ — „Јуче.. |
| а пиво попи, па се опи!...{S} О, певала ми је.{S} О, звецкала ми је чампарама и играла као чоче |
| вим слободно.{S} Она, честита, веровала ми.{S} Кад помислим шта сам све од ње сакрила!{S} А да |
| !...{S} О, певала ми је.{S} О, звецкала ми је чампарама и играла као чочек!...{S} Била је раска |
| глескињу и једну Францускињу.{S} Довела ми их Мадам Макс.</p> <p>— Зацело су обе „новодошле“?{S |
| им с мајком сестра по души.{S} Говорила ми је да се не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја. |
| >И данас ми је била Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: на цео дан.{S} И говориле смо о Рамаза |
| еднога побеже, други је отера.{S} Окаља ми образ!{S} Обрука ме!{S} Како ћу у свет, несрећнице?{ |
| ће се залечити.{S} Са залеченим ранама ми живимо, и смејемо се, и волимо.{S} А ти, душо, имаш |
| мо не знам откуд у жену Москова, којима ми плашимо децу?{S} Ко воли сунчеву светлост, не мари з |
| бејаше мирна, и све невесела:{S} Фатма ми је на њу.“ Жене, слушајући то, смеју се, што лаже.{S |
| , ни пријатељи: утеши ме време.{S} Рана ми се на срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом зале |
| , и Нурије-ханумино — задрхтим, а једна ми је тетка, друга мајка по млеку, рече Емир.</p> <p>— |
| м му жена.“ Мени се окрете соба.{S} Она ми поднесе под нос сирће од руже, и њиме ми истрља слеп |
| њом, ја не бих била побуњеница.{S} Она ми је дала духовним очима вид, начинила ме новом.{S} Он |
| ни мене, моју мајку и моју жену.{S} Она ми пружи лиру, а ја, пун племићког поноса, примим је и |
| неозбиљну.{S} Па јој то рекох.{S} А она ми на часну реч каза да је весела <hi>само</hi> кад се |
| рећнија од мене!“ Казала сам јој, и она ми никад више не рече: „Благо теби што ниси родила!“</p |
| ко?{S} И да рече: „Слатка нене, венчања ми с њим више нема“.{S} Нек јој све кажу други, његова |
| у кафеним кафтанима и белим чалмама, па ми да им се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас |
| ја гледам у те лађице препуне света, па ми се све чини да ћу видети Њега ..{S} Кад пођемо Бејле |
| мени, ето га!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја га осећам.</p> <p>М |
| е ми гледала Азизе-кадун... у карте, па ми је рекла нешто увијено, као да ћу млада умрети, ваљд |
| уче оне тако говоре, а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је мојој мајци; она ни |
| сви имају душу, и ја многе познајем, па ми је мило што имам познанике бар међу народом од камен |
| ко, ја је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, |
| ут с мајком прошетах једном пијасом, па ми не погледасмо једна у другу, црвенесмо једна од друг |
| а кад он дође, мени се учини хладан, па ми би теже но од болести.{S} И први пут, увређена, ја п |
| А срце ми је велико, широко, велико, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испуни |
| га госпођице.</p> <p>А он скиде фес, па ми се поклони, и ја, несвесно, климнух главом, а срце м |
| би изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, неколико пута, учинило као да чујем пољупце, и м |
| о!“ весело рече, па ме загрли и омириса ми лице као цвет или зрелу јабуку. — „Зашто мужде, нене |
| олим, а тај конак нам је најлепши, сута ми причала.“ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га било |
| а мужа !</p> <p>— Смем, тејзе; јер, шта ми може?{S} Да ме затвори, или убије.{S} Али, заиста, с |
| оне су Европљанке, Францускиње.{S} Шта ми имамо азијатско?{S} Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, |
| ји је мирисао на мастику...{S} О, ништа ми није одвратније од човека који заудара на пиће!{S} А |
| оћи.</p> <p>Он спава, ја не могу: срећа ми отерала сан.{S} Благо оном који воли!...{S} Кад се с |
| ише, као апостолицу, мисионарку, и јача ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћу их мо |
| <p>Бајрам није, а мени је Бајрам; наша ми се соба чини као џамија пуна кандила, од сваке књиге |
| дна га нема“.{S} Као да оне знају какав ми је муж!{S} Можда је добар, а можда и није.{S} И ја с |
| ј срећи заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бо |
| .{S} Родитељи ми беху одавно умрли, кад ми се син врати у Стамбол...{S} Бејаше младић од деветн |
| ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми нешто говори мој муж, да га, слушајући га, гледам у |
| сестри и другарици!{S} Ах, како ћу, кад ми је тамо...{S} Познала би.</p> <p>28 рамазана.</p> <p |
| сам знала да сам оваква муслиманка: кад ми дође да на сва уста грдим, или да закукам колико мог |
| е, па...{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а камо ли косу?</p> <p>— Емир! |
| не знате?</p> <p>— Волела бих...{S} Кад ми се учинило да ме нема физички, волела сам да сам изг |
| вши: „То ми је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум |
| ња с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити, видим колико је волим.{S} |
| t="#SRP19120_N18" />“ упитала ме је кад ми је једанпут наместила витице а ја се изгубила и пољу |
| ја добра нене.</p> <p>Дође тренутак кад ми се душа развесели, и дође тренутак кад зарида.{S} Са |
| пања, ја сам њену децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, како сам срећна!{S} П |
| , да знате, не кад ме погледа, него кад ми се јави!{S} У нас се воле по неколико година само гл |
| гарицама, осећајући да је имам само кад ми је неко повреди...{S} Нађох себи забаве, подсекавши |
| .{S} Не раде на побољшању...{S} Понекад ми се у Цариграду учинило да сваки десети човек — проси |
| прозоре, али то није ништа.{S} Понекад ми дође да поломим решетке...{S} Тако ми дође, али ми с |
| “ тако сте ми писали.{S} Па ипак, никад ми мајка није купила хаљину а да је ја не видим, док се |
| после га узех на глас читати.{S} Никад ми овако није имао смисла почетак нашега муслиманског п |
| се удавала ?</p> <p>— Пре не...{S} Сад ми дошао... напад.</p> <p>И клону на брачну постељу тре |
| Бејаше ми као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, рече Фатма, а Мерсије се насм |
| о смешна жена, све би ми дала!{S} И сад ми даје новаца, хаљина, храни мене, моју мајку и моју ж |
| , да не осети моја слушкиња посетиочеве ми „надахнуте душе“ траг који је мирисао на мастику...{ |
| енесете у нашу земљу, да видите шта све ми имамо.</p> <p> <hi>Мурад-Џемил.</hi> </p> <p>И не по |
| а, а после... ослободих се, и не допаде ми се: француски говори, тврдо изговара <foreign xml:la |
| годину дана сахраних троје деце, остаде ми само првенче.{S} Мурад-Џемал, Господу хвала!...{S} О |
| </p> <p>— За Божју љубав, Ђулренги, где ми је пече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећ |
| ега часа ..{S} Кад би ме неко питао где ми је отаџбина, ја бих одговорила: тамо где је он.</p> |
| као код мене весеље, ушао је у собу где ми је постеља, а она празна; отишао у своју собу, легао |
| г доласка..{S} Прве године дође, доведе ми дете: обоје осташе три месеца; друге године проведош |
| Шарл ми прича о „пријатељицама“, и даје ми да читам романе с местима исподвлаченим оловком...{S |
| ене и неће у кућу „непоштеној".{S} Није ми жао Осман-бејова оца: како је васпитао сина?{S} Али, |
| се од смеха, после рече:</p> <p>— Није ми до снаге било, Бога ми!</p> <p>А Фатма отвори мило п |
| твори очи и рече: — Кад га видим и није ми толико колико кад говорим о њему...{S} Да говоримо н |
| ткад смо овде!{S} Њега нема!{S} Мерсије ми пише (преко једне своје другарице овде удате) и каже |
| S} О што волим кад ме зовеш именом које ми даде слатка Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а |
| на, чедо.{S} Све што још имам, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, па... к’смет.</p> <p>Фатма |
| стре од немани...{S} Кад зажмурим, руке ми се учине толико дугачке, да бих могла загрлити цео с |
| а оно море ври, преврће кључ; од обале ми се учини котао, па се тек поче дизати пара као с кљу |
| и поднесе под нос сирће од руже, и њиме ми истрља слепе очи.{S} Кад се прибрах, ја зајецах. „Те |
| свет који сам из књига познала и о коме ми је толико причала Мадмоазел и Мадам.{S} О томе свету |
| мене седети по три месеца...{S} У томе ми пролажаху дани, у очекивању детињег доласка..{S} Прв |
| ијано свирала као Европљанка.{S} У томе ми прошло девовање, кратко моје девовање: удала сам се |
| и, осетих га под грлом.{S} Јадне, јадне ми!...{S} А знате ли одакле сам га видела?{S} С беј-аџо |
| target="#SRP19120_N20" />?!{S} О јадне ми ако нас удаду за неке свршене правнике у кафеним каф |
| !</p> <p>На месечини, танка минара чине ми се као авети: у свитање, пријатан глас једнога младо |
| о свим народима...{S} Ови Французи чине ми се као моји сународници и мили су ми и своји...{S} Ш |
| еме није хтео нико дружити. „Данас, оне ми личе на банкроте који гледају да поврате своја изгуб |
| <p>— Неки шуруп.</p> <p>— Дуван кажите ми, дууувааан!{S} Аман !{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Зар не п |
| спођо снахо, хоћу да се женим — тражите ми девојку“.{S} Поред тога што је врло лепа, она је и д |
| и вас волим, волим...</p> <p>Одговорите ми, врло драга госпођице.</p> <p>Примите много пољубаца |
| није крв...{S} Збогом, отац, опростите ми сви!</p> <p>Кад хтедох затворити писмо, ветар духну |
| све о себи, ништа о вама.{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о сво |
| кандило, и од других ствари.{S} Ви сте ми предавали, да кад нам се тако чини, то је из нас сам |
| Поцепа завој.</p> <p>P.{S}S.{S} Ви сте ми, драга госпођице, пред полазак поручили да се вежбам |
| e's delight!</foreign>...</p> <p>Ви сте ми толико пута казали, да сваки човек најрадије говори |
| оказ да много на мене мислиш," тако сте ми рекли.{S} И ја сам се вежбала.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.< |
| ка, мужа ће ти изабрати отац,“ тако сте ми писали.{S} Па ипак, никад ми мајка није купила хаљин |
| две особе или две ствари</hi>“ тако сте ми предавали, а ја не знам с чиме да поредим његове очи |
| вратим...{S} И колико је крив, и не хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га казнити.{S} Дан к |
| {S} Он, дирнут мојим јадом, обећа да ће ми га доводити сваке године, и да ће с њим код мене сед |
| г удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и има <hi>онога</hi> с |
| харемског непријатеља, јектике, која ће ми доћи од љубави, или због љубави, како да кажем.</p> |
| Да зовемо хећима, чедо?</p> <p>— Шта ће ми хећим?</p> <p>— Јеси ли спавала бар један сат?</p> < |
| ност није нешто што пролази.{S} Увек ће ми бити овако: ја то осећам.</p> <p>— Неће тако, душо; |
| да каже сестри, па се уздржа. „Смејаће ми се.“ Нађе разлог да би себе извинила што је неповерљ |
| олико ока имам.{S} Тако моје тело: лице ми се заруменело; а душа...{S} Говорим, смејем се, и пе |
| дела, ја сам се стала трести...{S} Лице ми је било као ватра, а руке као лед.</p> <p>— Боже, Ме |
| у у кућу.{S} Плакала сам без суза: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе као пресушени изво |
| аправљена ноћ; мене сан не ухвати: срце ми рече да ће ме нешто снаћи.{S} Послах роба по сина... |
| о погледам, а највише у себи...{S} Срце ми за свашта затрепери као јасиков лист; „разум ми се и |
| га питам, јесу ли жене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S} Ја у Елизиној деци зацело волим Елизу, а |
| и ја, несвесно, климнух главом, а срце ми толико залупа да излети, осетих га под грлом.{S} Јад |
| х...{S} Имам срце, то је све.{S} А срце ми је велико, широко, велико, па ми се чини да би у њ с |
| — „Откуд знаш, госпођо снахо?“ — „Срце ми каже, госпођо мајко“...{S} Слатка моја мајка!{S} Сла |
| вам закрчили улице.{S} Хоћете ли — рече ми — да о овоме вашим женама, овде, на свадби, држим је |
| {S} Ниједна стара, у разговору, не рече ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, |
| урк<ref target="#SRP19120_N98" /> утече ми, пошто ме изгрди.</p> <p>— У гору и камен! узвикну Н |
| рла бих.{S} Умало не заборавих!{S} Јуче ми гледала Азизе-кадун... у карте, па ми је рекла нешто |
| ме у своје друштво људи.{S} И показаше ми „своју милост“ књижевници.{S} Организовали у Солуну |
| у Мерсије и баци књигу.</p> <p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушни |
| кипарис, па румен као зрели нар; чињаше ми се као Енглез:{S} Енглескиња га васпитавала.{S} Кад |
| а из моје кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више ми нема венчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми |
| и јача ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде, васпитати |
| је отера „за бакалске кесе“, а највише ми је жао четврте, невенчане: то је његова прва жртва.{ |
| Хасан-беја, договарали се...{S} Дадоше ми његову слику...{S} На, понеси је, Фатми, јер не веру |
| биле срећне, ја сам била несрећна: муж ми се није допао, кад сам га видела, прво вече: имао је |
| ушу — њега.{S} Ти си ми милосник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се препаде, помислив да је п |
| од наше баште, зато што је бескрајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с другарицама, или се игр |
| <p>— Кад бисмо нешто сад чуле куцање, и ми рекле : „<foreign xml:lang="fr">Entrez!</foreign>“ и |
| засмејасмо.{S} Како хануме не говоре, и ми не говоримо: ја нисам хтела.{S} А данас, за љубав св |
| намо, Мерсије.{S} Нама је све готово, и ми смо несрећне.</p> <p>— Кад се понекад размислим како |
| магла... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми се бунимо!...{S} Валијиница правила излет у Вигантов |
| били млади и имали рђаве навике...{S} И ми смо се опијали...{S} И од нас су тражили реч: ако се |
| нима који су пошли странпутицом...{S} И ми смо били млади и имали рђаве навике...{S} И ми смо с |
| ам, слободне, говорише о слободи и да и ми имамо право, не само дужност.</p> <p>Ја мислим да ће |
| Наша срца, сине, нису испитивана, али и ми смо питане хоћемо ли, и ако смо знале само за Коран. |
| е закон.“</p> <p>Али мени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{S} Отк |
| ћу, клецала су ми колена, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе. |
| убоморна кад је пољубио другу, а кад би ми био муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те |
| } О, та добра, мало смешна жена, све би ми дала!{S} И сад ми даје новаца, хаљина, храни мене, м |
| ; и да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-ханум сут-ана...</p> <p>Тај лепи младић |
| е тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене... |
| а ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај |
| <p>— Само бих дала мужде ономе који би ми вратио срећу сину.</p> <p>— Онда мени, ханум-ефенди. |
| ледам у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада чинио као мој заштитник, као мој бранилац, ч |
| заветујем Благоме и Милосрдноме: чим би ми се син опет насмејао, или само осмехнуо, ја бих Богу |
| зграда се сруши... „Да има Бога, он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на улицу. |
| Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим жену коју сам сравн |
| ујезина с минара и топ с града, било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не чујем, ништа не видим, н |
| } Не могу све да изустим... препукло би ми срце.</p> <p>30 априла, у јутру.</p> <p>С друговима |
| ам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо пишете...</p> <p>Није Грк, није Јерменин, |
| него Туркиња; у једном тренутку појави ми се неодољива жеља да и ја положим главу за Француску |
| ли, и брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не дође.</p> <p>— На Јалије, мајчице, |
| S} Некад, по ваздан држи сточић.{S} Сви ми још мислимо да има нешто што...{S} Ја не умем да се |
| р на удају, Сафет би помислила: „завиди ми".{S} Ариф често каже: „Ја час жалим што нисам мајка, |
| рзо се прибра и рече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта ћу ја данас, и докле ће он спавати?</p> < |
| им хоће ли се помирити:</p> <l>На одаји ми шарена врата,</l> <l>А у одаји софа од злата:</l> <l |
| познајем по причању и из књига, и који ми је стран, туђ, немио: он ме је лишио тебе; годинама |
| се засмеју и вичу, питају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај њихов смех!</p> <p>Последњих |
| поломим решетке...{S} Тако ми дође, али ми се још никад није подигла рука.{S} Мерсије, мој муж |
| ве смакоше, и хтедоше да је ухвате; али ми их претекосмо.{S} Кад је ухватисмо, срце јој удараше |
| <p>— Нека је срећно, да Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер удај |
| звијене, а све се са улице види.{S} Али ми овде дижемо скут на главу кад чујемо мујезина.</p> < |
| у љубави с Мадам Аристид ?</p> <p>— Али ми, слатка Мерсије, волећемо своје мужеве.{S} Зар би се |
| причу почела сам због сина.{S} Родитељи ми беху одавно умрли, кад ми се син врати у Стамбол...{ |
| .{S} Кад би нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми нешто говори |
| S} Ја сам њега волела..{S} Сад га, чини ми се, још више волим.{S} Или, несрећа је начинила да в |
| ишла.{S} Кад се нису сад помириле, чини ми се неће никад.</p> <p>А пре неки дан, мој отац метну |
| > кад бих знала да ћу довека пече, чини ми се убила бих се.</p> <p>— Како?{S} Ми ћемо обе за мл |
| ује у живот после смрти ..{S} Али, чини ми се, највише ме задржава од тога нежна унука, и кћи.. |
| — Не могу, суто, ништа.{S} Ја сам, чини ми се, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу где је он, па |
| свих тирана тако је близу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радујем како се ником ни |
| нца невиђену девојку...{S} Ја бих, чини ми се, казала, па како буде.</p> <p>Нурије узе себе изв |
| > <p>— И ништа се није свршило.{S} Чини ми се да је почетак без свршетка.</p> <p>— Емир, срце м |
| пред женама да им осветлим пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз варош пуну живих душа, него к |
| <p>Пре неки дан сам видела човека чини ми се први пут у животу: моје очи среле су се с његовим |
| ива.</p> <p>Сад о себи коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више видети Солун, град у коме сам пр |
| јој мајци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста.</p> <p>Изјави својој ханум не |
| сад, сад бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо нас две биле у стању побунити све жене, |
| {S} У њој је све твоје, цвеће... и чини ми се да би то свето обесветиле чак и очи моје мајке, з |
| .{S} Понеко слово, право и ситно, учини ми се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, она врло лепо пиш |
| нови робиња.</p> <p>— Чујем...{S} Пипни ми руке...{S} Лед!</p> <p>— Што се бојиш?...{S}Од јасми |
| лепа рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чисто зајаука.{S} Да јој <pb n="214" /> с |
| ори Нурији: „Мој пријатељу, усрећила си ми јединицу —хвала ти!“ Тад иде у комшилук, па се хвали |
| ја пљујем на лутке, на играчке, које си ми куповао да ме превариш!...{S} Ти мене ниси волео, је |
| не могу с једним душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се препад |
| Што се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна колик |
| „Зато, <pb n="127" /> мацкице, како си ми лепа!“ Њих три учинише јој се као три слике уоквирен |
| а ти се вода не охлади.</p> <p>— Зар си ми донела вруће воде, Замбак-ханум?</p> <p>— Вруће с че |
| папуче прстима упоље грмећи: „Иди, ниси ми више жена!“ Она дршће као прут, страх је не од смрти |
| азила, Босфор ми је чудно леп, кипариси ми се чине као џинови који чувају моје пробуђене сестре |
| се трже и спонтано рече:</p> <p>— Проси ми Фатму, тејзе!</p> <p>А његова мајка диже очи к небу |
| f target="#SRP19120_N52" /> Али сад, ти ми изиђе пред очи, и <hi>он</hi>.{S} Како сам могла и п |
| ћеш ми их слати свакога петка...{S} Ти ми то нећеш одбити, ако је у теби заостало ма шта од чо |
| је и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не верујеш!{S} Жене у изрезаним струковима!...</p> < |
| о...<pb n="280" /></p> <p>Отац, опрости ми.{S} Међу ђаурима сам више од годину дана, али се нис |
| ст...{S} Чувај ми кћер, отац, и опрости ми!{S} И мајка нек ми опрости, и нене, добра моја нене! |
| у хартију, па и знам и не знам, јер очи ми лете преко редова...{S} И наједанпут узех се смејати |
| .</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Очи ми се засењују, а ја као кроз маглу видим гробље с отво |
| ништа, наравно у харемима.</p> <p>Пиши ми што пре: да ли се „ствар развија“, или је прошло на |
| </p> <p>у њих...{S} Слатка тејзе, чувај ми ово; али, за Божју љубав, не казуј Емири!...{S} Позд |
| } Кажњавате се за себичност...{S} Чувај ми кћер, отац, и опрости ми!{S} И мајка нек ми опрости, |
| уку са сафирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу колико за овна...</p> <p>Нурији грунуше сузе.< |
| . „Ја немам овде наочара, дај, прочитај ми га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писм |
| ста!{S} Као расцветана ружа.{S} Не смеј ми се: она је <hi>нова</hi>.{S} И долазила нам је једна |
| м, не мислих на тебе.{S} Али, не, немој ми ништа тајно писати, јер још смо у <hi>старој</hi> Ту |
| > <p>— И она ћути, зете?</p> <p>— Немој ми бунити дете, рече Сафет љутито.</p> <p>— А, ја да ти |
| е имају духа, али немају душе...{S} Чак ми се сад ни њина имена не допадају.{S} У нас, свако им |
| а; а кад сам год чула детињи глас, увек ми кроз срце прошло нешто као нож, па сам зајаукала.{S} |
| ћер, отац, и опрости ми!{S} И мајка нек ми опрости, и нене, добра моја нене!..{S} Не могу више, |
| пута зажалила што нисам Донме, Бог нек ми опрости, те да идем готово развијена, да сам по вазд |
| гов друг Шарл; и кад није он овде, Шарл ми прича о „пријатељицама“, и даје ми да читам романе с |
| потчињене и понижене, што куд муж оком ми скоком, што без питања не смемо никуд, што се морамо |
| ашта затрепери као јасиков лист; „разум ми се изоштрио као мач“.{S} Несрећа човека начини стари |
| р сам знала да се воле...{S} Ариф-ханум ми је испричала о Емирином болу...{S} Да ме питаш, Алиј |
| на једном месту довека...{S} Понеки дан ми се не ради, а ја сам немирна и тужна.{S} Седам, леже |
| шљана коса разбарушена, каљав...{S} Син ми је био весео...{S} Дете весело од пића!...{S} Пио ма |
| х настојника добара да ми да новаца, он ми поднесе рачун: од великог имања и богатства, остало |
| ела Жути Врскапут...{S} Сретосмо се, он ми се загледа у очи, ја се спотакох.</p> <p>— Да се мен |
| ли јој нисам хтела отворено писати: жао ми је било да се не разочара кад га воли.{S} Доцније са |
| >— Ћути, Ђулренги, да не чују...{S} Жао ми је Мерсије, рече и скочи, скиде чаршаф и пече, обрис |
| ang="fr">Је t'aime</foreign>“.{S} Рекао ми : „Хајде, душо, да се узмемо, да свијемо гнездо за с |
| н имала!{S} Сејала сам босиљак, а никао ми пелен; садила сам цвеће, а израсло ми трње.{S} Јазук |
| а од тебе не умем да кријем...{S} Писао ми : „<foreign xml:lang="fr">Је t'aime</foreign>“.{S} Р |
| а остави све па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро било последње да јој донесем воде да се уми |
| син заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово ми и није чудновато.{S} И сад нам се везирови синови за |
| за чудо што онако о љубави пишеш, него ми је за чудо што си се заљубила у човека кога пе позна |
| мени робињи као слободној, и још, јавио ми се европски: поклонио ми се и скинуо капу...“</p> <p |
| овах; <pb n="66" /> јер тај мирис јавио ми је да сам добила писмо од тебе и подсетио ме на кућу |
| , и још, јавио ми се европски: поклонио ми се и скинуо капу...“</p> <p>У првом узбуђењу и радос |
| у Фатма.</p> <p>— Ниси ваљда рекла: ако ми се у нијету помене црно, нећу бити срећна.{S} И посл |
| сад није до шале.{S} Наменила сам: ако ми се у нијету помену сузе, бићу несрећна...</p> <p>— < |
| „Шта ли ће рећи о својој малој?{S} Ако ми не одговори!{S} Или још горе: ако ме изгрди!{S} Не, |
| .. „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да свијем |
| hi><ref target="#SRP19120_N96" />, како ми то турски кажемо. <pb n="188" /></p> <p>Оне три Цари |
| је очи среле су се с његовим...{S} Како ми је било, да знате, не кад ме погледа, него кад ми се |
| n>! заборавих и псе и мачке и тице како ми дође мој сестрић, слатки Џемал беј.{S} На њ, што је |
| — Како је кратак мој бол, тејзе, и како ми је дугачка радост! рече и загрли тетку.</p> <p>— Оби |
| p> <p>— Да бежимо, Ђули...{S} Види како ми лупа срце! рече Фатма узимајући робињину руку, а у т |
| лежићу од данас, те да некад видим како ми је било кад сам оставила своју земљу и дошла у туђу. |
| Али он је био паметан.{S} Да знаш како ми је говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја га волим...</ |
| и метала мени на главу.{S} Да знаш како ми је стајао!{S} Као овој малој Францускињи.{S} Боже, к |
| сад и светлости и топлоте.{S} И некако ми је необично, некако свечано, некако велико, некако с |
| </p> <p>— Он, кјучук-ханум!{S} Он, тако ми Пророка!{S} Тако ми земље где сам се родила!{S} Мало |
| -ханум!{S} Он, тако ми Пророка!{S} Тако ми земље где сам се родила!{S} Малопре сам те слагала С |
| ја и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја га познадох... сутин сестрић...{ |
| д ми дође да поломим решетке...{S} Тако ми дође, али ми се још никад није подигла рука.{S} Мерс |
| што ми каза? упита Ариф.</p> <p>— Тако ми овога детета! рече Сафет погледавши у кћер, па се тр |
| .{S} Ваздан смо говориле турски, и тако ми је слатко говорити матерњим језиком у туђини.{S} Али |
| где новац?!{S} Из рачуна видех: колико ми потрошио муж у Европи, трипут више ја у Стамболу...{ |
| ек сањају чаробни сан Истока.{S} Колико ми пута дође да прокунем онога који ме је пробудио.{S} |
| ха колико оне, а оне немају душе колико ми.{S} Мени је јутрос позлило, једна укућанка је чула, |
| ...{S} Али, од тада ја сам тужна, тешко ми је, не што сам те изневерила, већ што ништа не знаш |
| сам се загрлила небројено пута, и било ми је мило и лако.</p> <p>Новембар.</p> <p>Данас ми је |
| ала у прозор, па сам се смејала; чинило ми се, да тамо, у соби седе сакупљене турске жене и јед |
| ам имала кимоно, наше јелдрме; и чинило ми се да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме бил |
| си ти поборница слободне љубави, и врло ми је чудно...</p> <p>— Не, ја то нисам.{S} Али сам про |
| о ми пелен; садила сам цвеће, а израсло ми трње.{S} Јазук!<ref target="#SRP19120_N106" /> По ст |
| отидне сва ижљубљена...{S} А?{S} Чујемо ми <hi>стари</hi>, шта хоћете ви <hi>нове</hi>: да се р |
| оправности с људима!{S} А шта да радимо ми, толико потчињене и понижене, што куд муж оком ми ск |
| е Азијаде!{S} Она је Туркиња колико смо ми Францускиње.“ С њеног стола за писање Фахрије-ханум |
| је једва чекала, и рече:</p> <p>— Јадно ми моје спавање, Нурије.{S} Не мичем се, да тебе не про |
| т буним против људи...</p> <p>— Долазно ми једну ноћ...{S} Синоћ, прексиноћ...</p> <p>— У сну?< |
| д видим да и жене нешто знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} Заиста, да је знала само за Коран, да је |
| же!{S} На Јалији ме поздравио!...{S} То ми је био сан ... говораше Фатма испрекидано.</p> <p>— |
| <pb n="222" /> има пуло старога.{S} То ми је у крви, наслеђено од мојих предака.{S} Ја верујем |
| „У име Бога благога и милосрднога,” то ми је сад нешто огромно значило. „Беј-ефенди, за кога д |
| ма спремала, баци је не помисливши: „То ми је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро било“. |
| кренуле две радости: прва и велика, што ми је оздравила Фатма: друга, што ћу се помирити с Нури |
| м из књига познала и лудо заволела, што ми даје животу живот...{S} Да живим као европске жене!. |
| ргох се.{S} Шта имам ја сад од тога што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} Моја мајка <pb n="69" /> |
| сетила да ме жали, те сам се чудила што ми одмах не да Отпусног Писма.{S} Најпосле га добих, је |
| > <p>— Аман, нене, где је та ханума што ми је донела од тејзе писмо?</p> <p>— Отишла, сине.</p> |
| ништа не умеде помислити до то: „Па што ми у писму ии једном речи не напомену.“ После гласно ре |
| <p>Париз, октобра 1906.</p> <p>Све што ми је мило и немило бележићу од данас, те да некад види |
| есрећну, на наше друштво, на узроке што ми се син опија.{S} Вас три сте образоване, а Ариф-хану |
| тмино учење, па не бих жалио: волим што ми је кћи образована.“ — „И ја, сине, волим, али се и б |
| госпођице, зашто узех тек онако оно што ми писасте: да ја немам своје Ја ни у избору хаљине, а |
| >.</p> <p>— Је ли истина, Сафет, то што ми каза? упита Ариф.</p> <p>— Тако ми овога детета! реч |
| јест ако бих спазила нешто на њему што ми се не допада, ја бих му гледала то сваки дан, док се |
| а бих пала у несвест.{S} Па ипак, зашто ми је овако?{S} Плакала бих, никад се ућутала не бих.{S |
| тво, разврат и раскош, и питала ме, зар ми немамо друштва, нарочито женска, за ово и против ово |
| м је, Емир, што нам ти ниси јавила; јер ми смо пристале за једанпут.{S} И онда, била је вешта с |
| у, у Скопљу, пропагатори светлости (јер ми смо у тами), новога здравог живота (јер сад нам је ж |
| пуно: официра нисам ни опазила, Босфор ми је чудно леп, кипариси ми се чине као џинови који чу |
| он.</p> <p>10 рамазана.</p> <p>И данас ми је била Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: на цео |
| о и лако.</p> <p>Новембар.</p> <p>Данас ми је била Госпођица са својим рођакама и пријатељицама |
| ашим прозорима) — стежу ми срце.{S} Час ми је срце стегнуто, час разбивено кад мислим: „Може би |
| а има нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што не дође, час да га осуђује, |
| војком, коју врло заволех.{S} Сваки час ми дотрчкаваше кроз капиџик, па наједанпут нема је.{S} |
| ук, па се хвали као ниједна мајка: „Зет ми још није у кафану отишао и не зна шта је кафана; од |
| етета, седе недељу; четврте године опет ми нема детета, али ни њега..{S} Од двадесет четврте, ј |
| провела у сну.{S} Или, управо, младост ми је дошла позно као позно пролеће.{S} У четрдесетој г |
| , што то пред тобом говорим, али радост ми не да да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој је говорно |
| ила, те не знаш за жалост.{S}" Једанпут ми дође сувише тешко, те јој одговорих: „Ја не знам за |
| е о њој, а сад... више не могу, не даду ми сузе...</p> <p>Ана Жабуле.</p> <p>Ово писмо је дугач |
| (густи као на вашим прозорима) — стежу ми срце.{S} Час ми је срце стегнуто, час разбивено кад |
| а до врата!</l> <p>— Помириће се, очију ми! јер, ето, то госпођа стрина куне.</p> <p>— Аман, оч |
| спођа стрина куне.</p> <p>— Аман, очију ми! очи моје Мерсије: уста су ти медена, дај да их пољу |
| це, људи, Турци, завиркују ме, намигују ми, искашљују се.{S} Ја окрећем главу или спремим сунцо |
| тва, да ми то одликовање јави.{S} Десну ми руку пружи да ме подигне до себе <hi>човека</hi>, а |
| кино писмо и рече: „Буди с њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми б |
| остави га шапћући: „Буди с њима: сва су ми од моје Госпођице“, и загледа се у лепи рукопис, у к |
| те...{S} Ја се удадох за човека кога су ми моји изабрали, и заволех га: он је био врло леп, из |
| е ућутала не бих.{S} Мени се чини да су ми живци ослабели како сам имала оно с оцем...{S} Како |
| сам пролазио мимо вашу кућу, клецала су ми колена, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих год |
| пут се раздани — њега нема.{S} Гошће су ми спавале, од дана им направљена ноћ; мене сан не ухва |
| чезнем за родитељима. за онима који су ми живот дали и за оном која је тај живот неговала.{S} |
| е је друго: видели су ми очи, видели су ми косу, кроз башјорти.{S} Откривену никад.{S} Малочас |
| Па ипак, Емир, моје је друго: видели су ми очи, видели су ми косу, кроз башјорти.{S} Откривену |
| не ми се као моји сународници и мили су ми и своји...{S} Шта пре да поменем што је дивно, да ли |
| мелиској страни оплаках као оца: они су ми од оца остали...</p> <p>Пашиница ућута, на лицу јој |
| без суза: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе као пресушени извори...{S} Па бар да је ми |
| ала сам решетке, трипут...{S} О како су ми руке јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака, решетке |
| иком у туђини.{S} Али не, где је он, ту ми је отаџбина. <pb n="290" /></p> <p>12 рамазана.</p> |
| , ја не могу даље“.</p> <p>— ...{S}Ноћу ми је било лакше : тумарамо помрчином.{S} Дању видим и |
| ти бројанице, говорећи:</p> <p>— Миришу ми на дуван.</p> <p>— Хоћете ли једну цигару, муфти-ефе |
| n="53" /> и женских друштава, те да их ми прочитамо, проучимо и да узмемо из њих оно што је за |
| кћи Али-паше, бившег садразама.{S} Отац ми је био Турчин, мајка Черкескиња; он племић, она роби |
| чи!{S} Пашић, <hi>џемал</hi>!...{S} Баш ми се допада, па чисто долетех, да ти кажем, мајчице.{S |
| ила...{S} Што се тиче моје деце, ти ћеш ми их слати свакога петка...{S} Ти ми то нећеш одбити, |
| ежала сам три дана, па кад устадох, још ми не беше добро, те му се опет не обукох; и уместо да |
| </note> <note xml:id="SRP19120_N58"> <l>Ми ослушкивасмо њено дисање у ноћи</l> <l>Њено дисање т |
| ни слутити чим би ме могла обрадовати. „Ми испратисмо младожењи челенку".{S} Ове просте речи кр |
| будем самостална?{S} Право каже тејзе: „Ми ћемо дотле са страхом изговарати „беј, ефенди“, докл |
| ину свадбу.{S} Њена седа коса, тих дана мивена, била је просто <pb n="257" /> сребрна.{S} Црна |
| рске жене и једна пева, пева...{S} Како мије било!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да види |
| а.{S} Била су два.{S} О како су јој оба мила!{S} Једно је од тетке, друго од Госпођице!{S} Шта |
| улним очима, те их затвори: опет његова мила слика, — сачувале је духовне очи.{S} И у овом трен |
| све друге које ја волим и којима сам ја мила.{S} А тебе, врло драга мала, нежно љуби</p> <p>тво |
| и отвори врата.</p> <p>— Тејзе!{S} Моја мила, слатка тејзе! узвикиваше Фатма ван себе од радост |
| пет вратила у Серез.{S} Како јој је она мила другарица!{S} Милија чак и од Мерсије.{S} У турско |
| ну у недра, па саши јастук...{S} Узе та мила писма, отвори... „Je t'aime“...{S} Притисну усне н |
| омислили да сам мртва.{S} Јер, сва ваша мила писма, мени слата у Солун, ја сам добивала овде, п |
| ој, занета за Француском мајка би те од мила звала <hi>Лулу</hi> или <hi>Мими</hi>; у Француско |
| о је прешла четрдесету.</p> <p>Фатми је мила овако седа, јер она је друкчију и не памти, овако |
| /> је сваком казивала, да јој је мала и мила ученица и васпитаница врло, врло интелигентна, и д |
| rget="#SRP19120_N35" /> Мерсије, лепа и мила девојка, пуна шале, „пуна ђавола“, како су говорил |
| уда.</note> <note xml:id="SRP19120_N41">Мила.</note> <note xml:id="SRP19120_N42">Браво.</note> |
| ских слова...</p> <p>Понедеоник.</p> <p>Мила Емир,</p> <p>Мислиш ли мало на мене и много на <hi |
| hi>.{S} Само робиње, и њине мајке, иду, миле...{S} Ни ходом не наличе: мајке иду с прстима у пр |
| уха, чини ти се и без живота, корачају, миле, ишчезавају иза оградних зидова, иза високих капиј |
| рача: да опет добије тако мило писмо од миле Госпођице.{S} После га опет неколико пута прочита, |
| ађоше у Фатминој библиотеци многе своје миле познанике, поред Шатобриана и Ламартина — Гиј де М |
| Седећи у куту, Џемал-беј гледа ове три миле му душе, гледа их готово не дишући, и у души осећа |
| } За две недеље три гроба!{S} О, те три миле душе!{S} Оне су јој оживљавале мртви живот харемск |
| ануме.</p> <p>Сва срећна, Фатма испрати миле госте: они ће сутра на чифлук.{S} Сва срећна, она |
| удновате снове: да је човек, муж те њој миле странкиње.{S} А пошто гошћа отиде, она гледа да ос |
| у сваку ствар, па су јој све подједнако миле; и нека у кући помену шта хоће и кога хоће, она ће |
| арем врати се у Стари Солун.{S} Кола су милела балансујући по страшно неравној <pb n="16" /> ка |
| и мисле: „Наша Фатма не пости!” О, да, мили моји, не постим, и мени је страшно.{S} Па ипак, ка |
| а, подиже заклопац са шарене кутије.{S} Мили рукопис!{S} Омилова га и погледом и руком, па, осв |
| ти на Мерсију, учини јој се да јој чује мили, слаби глас : „Слатка тејзе, ја ћу умрети као Грац |
| нцузи чине ми се као моји сународници и мили су ми и своји...{S} Шта пре да поменем што је дивн |
| а <pb n="276" /> Госпођици, били толико мили, јер је кроз њих гледала Џемала, и добивши натприр |
| а наша ливада, и ако је опкољена зидом, милија ми је била од наше баште, зато што је бескрајна, |
| .{S} Како јој је она мила другарица!{S} Милија чак и од Мерсије.{S} У турској старинској антери |
| и због тога као због лепоте, биваше све милија и ближа.{S} Не прође много, а он би сав обузет м |
| дође на састанак испод Чауш-Манастира, милим, познатим стазама, које су већ готово у траву зар |
| дгледаће га и за њим ће нарицати као за милим мртвацем.</p> </div> <pb n="63" /> <div type="cha |
| а.{S} Опет зва Зејну да погази траву по милим стазама, али она му се и сад не одазва, те се он, |
| на светли празник, пољубила руку свима милима, с тејзом и Мерсијом сам се загрлила небројено п |
| треба и да је угаси.{S} Растанемо се с милима на земљи да се на небу састанемо...{S} Ћути, трп |
| Мавиш и <pb n="55" /> Памук; топи се од милине кад неко рече да личи па Францускињу, и поноси с |
| 9120_N10">Дођи!{S} О, дођи, мога живота милино.</note> <note xml:id="SRP19120_N11">Горпођа стри |
| } И час-по, обузета овом мишљу и чудном милином, окрене се Мерсији, а она, видевши јој кроз гус |
| биле у стању побунити све жене, женске милионе у пространој турској царевини.{S} А ове су жене |
| з мене не говори моје огорчено Ја, него милиони понижених турских жена.{S} Ми људе не васпитава |
| р.{S} Ја сам сад срећна, али знам да су милиони несрећни, и ради тих својих сестара, ја се буни |
| и пријатну причу.{S} Њој је и пријатно, мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да је Осман није отер |
| сасвим сврши нешто бескрајно пријатно, мило.<pb n="149" /></p> <p>— Душо, јагње, хајде одмах г |
| „О, Боже, мужа на име!“ Њему дође веома мило, јер, да јој се не допада, Не би му рекла чак ни < |
| ају душу, и ја многе познајем, па ми је мило што имам познанике бар међу народом од камена и бр |
| е загрлила небројено пута, и било ми је мило и лако.</p> <p>Новембар.</p> <p>Данас ми је била Г |
| риз, октобра 1906.</p> <p>Све што ми је мило и немило бележићу од данас, те да некад видим како |
| езиново „Алла’ екбер“...{S} Како јој је мило то позивање на молитву, њој познато!{S} И овим про |
| ра, али то не помаже.{S} Фатмину оцу је мило кад се каже да је на тој и тој свадби најбогатије |
| да ми уместо немилог мужа не узме које мило дете.{S} Крила сам од тебе не због тебе, већ због |
| као пре, а њој је и то монотоно зујање мило: подсећа је на вечери кад је, без свеће, седела са |
| као коњ бича или пас батине.{S} Нени би мило што не плаче, и помисли: „Муслиманка, трпи.{S} Све |
| ге било, Бога ми!</p> <p>А Фатма отвори мило писмо и прелете очима преко дугуљастих француских |
| трем серџаде, па клањам; а нени и мајци мило: молитвом се стишава љутина и блажи јад.{S} Досад, |
| n="158" /> видевши да је лепа, дође јој мило, засмеја се:{S} О, „nešto кад ме види он... у бело |
| о по соби, — врача: да опет добије тако мило писмо од миле Госпођице.{S} После га опет неколико |
| ивни калпак, своје обележје, њој толико мило, мислила је; „Па зашто говоре да турске жене не мо |
| озиција, литература, како јој је све то мило!{S} Она све зна лепо, учила је много више и боље н |
| е што мој отац тражи.“ И метну у куверт мило писмо, па га десет пута пољуби, па га извади и ижљ |
| S} Чучну према тетки и загледа јој се у мило лице.{S} О колико је се зажелела!{S} Откад је на п |
| собу где је он, па бих му љубила руке, миловала бих његове хаљине.</p> <p>Нурије се сети његов |
| д из собе изиђе сва малаксала од његова миловања, на лицу и грлу с трагом од његових пољубаца.. |
| сила сву душу, замишљајући њега, њихово миловање, а жене су „падале у севдах“ и једна другој у |
| е и доведу... досади му се његово чудно миловање...{S} Кад напуни шест година, отац му дође да |
| да говори... у Нурије-хануминој башти, миловао голуба.</p> <p>— А, из далека, глас чисто проме |
| риво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не погледа отворено, разуме: стиди с |
| ији од њега, он би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе говорити мајци а добацивати жени како ј |
| ије робиња.</p> <p>Па оде њему и узе га миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, ћути: ми |
| нису биле на ногама, као нове, и узе их миловати, тепати им, метати их у недра.{S} Па оде у соб |
| а сам те чешљала и неговала!“ После јој миловаше руке, тепајући им, па кад виде ожиљак, она је |
| као понеке жене кад дођу на гроб свога милога што се прекрсте, пољубе крст, запале свећу, окад |
| а сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, милом, силом, крвљу.{S} Устајте, младе жене и девојке, |
| могу с једним душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се препаде, |
| капиџик... <pb n="142" /></p> <p>— Као милосник с милосницом .. да нас нико не види!...{S} Да |
| у“. „Као да не иде да му буде жена, већ милосница!{S} Срамота!“ помисли и скочи; па и остале ту |
| <pb n="142" /></p> <p>— Као милосник с милосницом .. да нас нико не види!...{S} Да изиђемо па |
| м му се, те сам личила и на робињу и на милосницу...{S} Ја се обучем, а он дође па одмах за Мус |
| г писма, као сад. „У име Бога благога и милосрднога,” то ми је сад нешто огромно значило. „Беј- |
| Иншалла’!{S} Не заборављам ја Благога и Милосрднога, мајчице.</p> <p>И у Нуријиној кући је пост |
| молитве...{S} Ја се заветујем Благоме и Милосрдноме: чим би ми се син опет насмејао, или само о |
| се састанете после једног сата или два, милост.. још већа.</p> <p>Он само чује: „Па како би да |
| аје, диже очи к небу, пружа руке: проси милост од Господа, као просјакиња кору хлеба од богаташ |
| е друштво људи.{S} И показаше ми „своју милост“ књижевници.{S} Организовали у Солуну некакво Књ |
| тку, стару, која ју је врло волела и од милости је звала „Фатуш“: болесна је, на самртној посте |
| зет нигде ништа нема и да живи од туђе милости!{S} Он, само он да не дозна!{S} Одмах би одвео |
| е другу него господару, а господара има милостивих, али <pb n="133" /> их има и немилостивих, к |
| реч и један опроштај увреде бољи су од милостиње за којом би дошла мука нанесена оному који је |
| ом би дошла мука нанесена оному који је милостињу примио...“ Отићи ћу јој ја, госпођо снахо.</p |
| ем, а оне су им прилазиле, мајке давале милостињу из кеса, кћери из торбица од црвеног атлаза, |
| ма, по шиљтетима, с рукама као да просе милостињу, с главама мало накриво, седе, нихају се, изг |
| жртву, текијама шарене свеће, сиротињи милостињу новаца.</p> <p>— Мајчице, ако да Бог да ми Фа |
| а да ли је родитељи воле, јер јој своје милоште не показаше.{S} Дете не дознаде очеве нежности, |
| е прилику да јој бар стисне малу, белу, милу руку, кад не сме да је пољуби.</p> <p>----</p> <p> |
| у мислима загрлим само вас, а после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид и Мерсијину |
| ву: постеља — празна.{S} Она паде на ту милу јој постељу и зајеца.{S} А робиње иду — дођу, радо |
| х затвори и зарида.{S} Нене је утишава, милује јој косу и говори: „О, моја свилена косо, ја сам |
| друга, кога воли — стеже, мучи, тобоже милује га, и друг му побегне; а он, исто као сад: грозн |
| апанском лепезом.</p> <p>Кад јој се кћи милује с тетком, она је љубоморна, боји се да не воли в |
| говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што је Европљанче!“ <pb n="96" /></p> <p>— А гд |
| тајући сузе, приђе јој, седе крај ње и, милујући је, говораше:</p> <p>— Душо, што плачеш ?{S} Н |
| турске жене пољупцима, претурајући их и милујући их, она скочи да бежи вичући: „<foreign xml:la |
| не види мујезин.{S} Навезе почетак од „мим“, првог слова у пророкову имену, па опет отвори књи |
| те од мила звала <hi>Лулу</hi> или <hi>Мими</hi>; у Француској ће те звати <hi>Џиџи</hi>.</p> |
| асу и бацила очи преко црвених кровова, мимо бела минара и црне кипарисе, бацила их на море где |
| се сети и похита мимо махалске кафане, мимо људе, Турке на ниским столицама: ништа не виде.{S} |
| устише печа, која малочас беху подигле: мимо њих је прошао Џемал, познао их по робињама откриве |
| не нађе ножа!{S} Свега се сети и похита мимо махалске кафане, мимо људе, Турке на ниским столиц |
| вачицама и оном туштом и тамом, пролазе мимо црнкиње и црнчиће с цвећем, воћем и халвама кроз ш |
| „Алла’-ху!{S} Алла’-ху!“ Робиње пролазе мимо софу, и кад виде њу овакву, помену Мухамеда, пређу |
| ато и пада у бичевима по мокром столу и мимо њега на земљу...; и завијају је у неколико аршина |
| уђено:</p> <p>— Фатма, кад сам пролазио мимо вашу кућу, клецала су ми колена, и појурила би ми |
| ..{S} Жене се враћају из шетње, промичу мимо људе покривена лица и оборене главе, иду ћутећи, б |
| јест двадесет седма рамазанска ноћ.{S} Минара су те ноћи трептала у кандилима; у џамије, на но |
| прозора и гледала <pb n="48" /> у многа минара, на месечини сива као и јабланови и кипариси, и |
| : благо њима!</p> <p>На месечини, танка минара чине ми се као авети: у свитање, пријатан глас ј |
| се дизао из воде и пео се у небо, бела минара, црне кипарисе, црвене кровове што се једном Фат |
| ла очи преко црвених кровова, мимо бела минара и црне кипарисе, бацила их на море где је назрел |
| мухамеданка, трже се кад чу мујезина са минара једне оближње џамије.{S} Вече, а она је напољу, |
| па одоше на терасу.{S} С терасе се виде минара, кућни кровови, смокве, одеандри, залив, и мало |
| урије „Чујеш ли <hi>сабах</hi>?...{S} С минара се чује јутарње позивање на молитву, разлеже се |
| е пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С минара је објављено вече одавно, али Фатма није чула: з |
| е се жагор и кикот, пригушен смех.{S} С минара Алаџа-Имарета разлеже се „Аллах екбер“ и губи се |
| ослободи: на капиџику је катанац.{S} С минара се зачу позивање на последњу молитву, а она несв |
| но.{S} Па ипак, кад бих чула мујезина с минара и топ с града, било би ми теже.{S} Овако. ја ниш |
| воће, па зерде и пилав.{S} Чује ли се с минара <hi>језан</hi> или с града топ, муслимани се раз |
| е на њену ђерђефу, покри косу, јер чу с минара „Алла екбер“, па да је не види мујезин.{S} Навез |
| ар.{S} После се иде на молитву; са свих минара окићених кандилима као звездама, разлеже се „Алл |
| на мајка, гледајући у залив преко белих минара и црвених кровова.{S} Кола су стајала дуго усред |
| црни кипарис, овамо по један оловни врх минара; а ниже, далеко, море се тако плави као да је до |
| о за угао једне старе џамије с чијим се минаретом пео у небо један кипарис, и пошло се уз брдо, |
| target="#SRP19120_N56" /> на глави, на миндерлук, младе, у лаким белим молским хаљинама из пар |
| она тврда срца мајка.</p> <p>Он седе на миндерлук, као да га ноге не држе, и хукну двапут, па у |
| ају ослушкују.{S} Ако се мало спусте на миндерлук или на шиљте, савију се у клупче.{S} И лежу н |
| ј се учини као да ишчезава.{S} Клону на миндерлук и стаде из свег гласа викати.{S} У томе су би |
| јој плач, покри лице рукама и клону на миндерлук.{S} Ариф се силно растужи и, гутајући сузе, п |
| Мондије-ханумину наслоњачу, метнуту на миндерлук према свекрви.{S} Мало, па јој Мерсије донесе |
| ине, берберин га посади па један отрцан миндерлук међу два млада и мртва пијана чочека, па га у |
| аним мундиром и бројаницама, заспа крај миндерлука...{S} Заспаше и још два млада беја, из „добр |
| 0" /> могаде, него паде, скљока се крај миндерлука као животиња...</p> <p>Како је почео пити, б |
| адовољства јако поцрвене, па клече крај миндерлука где јој сеђаше свекрва, и пружи јој руку с г |
| ок му се кћи не уда...{S} Према њој, на миндерлуку, седи нене, опет у зеленој свили, отац и мај |
| потпуна помрчина.{S} Две сестре леже на миндерлуку, једна у једном куту, друга у другом, шћућур |
| > наша антерија!{S} Згодно за седење на миндерлуку.</p> <p>Она од задовољства јако поцрвене, па |
| нађе је у својој соби за одмор: лежи на миндерлуку, с чаршафом, ничице; подиже је: лице јој је |
| двела је до једне велике собе где су на миндерлуцима, на шиљтетима лежале, мртве уморне, жене.{ |
| нене, и после поздрава седају по ниским миндерлуцима.{S} Свекрва је у челу, до ње с десне стран |
| вропске књиге, пуно је турских жена, по миндерлуцима, по шиљтетима, с рукама као да просе милос |
| цигару, па изишле у једну велику собу с миндерлуцима да клањају.{S} Ту је већ било прострто шес |
| е збуни.{S} Ту је представљена Европа у миниатури.{S} На канабетима, у наслоњачама, седеле су Е |
| !).{S} Ариф се збуни видевши први пут у миниатури Европу.{S} Међу странкињама, нарочито међу Ен |
| ог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире-кадуни хиљаду гроша, рече мајци.</p> <p>А она, п |
| а лице набељено, у уским чакширама је, минтану и јелеку, око врата му је дебео златан ланац.{S |
| његову смрт, већ за испаштање грехова у минулој години.{S} Уз Рамазан, дању, ни хлеб, ни вода, |
| павала бар један сат?</p> <p>— Ни један минут.</p> <p>И дође јој неко необично осећање, као да |
| ом циком залајаше њене пудлице, Фидел и Мињон, и запеваше јој канарине.</p> <p>— <foreign xml:l |
| це јој имају француска имена, Фаворит и Мињон, мачке турска, Мавиш и <pb n="55" /> Памук; топи |
| а долазити јутром у постељу: млад, леп, мио; али томе сам човеку дала очи, уста, стас, узраст ј |
| с неким кога волим, или кад радим какав мио посао, ја се не мичем, — остала бих на једном месту |
| обу, па му се учини да је из ње изнесен мио мртвац, она.{S} И тражаше њене хаљине.{S} Нађе њен |
| ичаст, сети се да је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к вратима да она уђе, а мајк |
| ало, и чим се трже — он, опет леп, опет мио, колико га воли!{S} Затвори очи, види му покрете, ч |
| у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, необичан мир.{S} Пре су имали још два венчања, па |
| ка храна и на првом месту за неки дан — мир.</p> <p>Па се поклони болесници, омилова јој поглед |
| и на стомак.{S} А сад, на првом месту — мир, заврши лекар погледав значајно у Османа, па написа |
| де је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на равне части румену јабуку |
| вас драги дан <hi>пеки</hi>, само да је мир.</p> <p>— Ја свирам у пијано и мислим на Мадмоазел. |
| зашто им је сад овако?{S} Мир, необичан мир.{S} Пре су имали још два венчања, па онолики бол, и |
| н.{S} Већ две недеље како је у њему био мир, и он је мислио да је више не воли; добио је, имао |
| после ручка, кад би човек требао да има мира; али, јесте, старој Ајше-кадуни, која је слушкиња |
| ке од осамдесет, једној удовичкој кћери мираз кућу, другој дућан.{S} Пријатељице сам волела, св |
| о млада, готово дете, и живела с мужем, миралајем<ref target="#SRP19120_N55" />, који је пре не |
| оси и опалу лицу; он се не брани, ћути: миран је како га она никад досад није видела.{S} Обрадо |
| што плаче.{S} И претвараше се као да је миран, и као да то није ништа што се опио, а овамо, врл |
| као пресушени извори...{S} Па бар да је миран кад пије, него грди, псује, онај лепога понашања |
| н с треском.{S} Иначе, ваздух је сасвим миран, непокретан, само задрхти од пламена и треска; ни |
| е за то време измирили.{S} А како да се мире кад се нису ни завадили!</p> <p>У свитање, по танк |
| д није држала срце.{S} Права муслиманка мири се с пријатељицом о великим празницима, или кад до |
| рз по природи...{S} Оному који прашта и мири се са својим противником, Алах ће бити дужан награ |
| ј жалости: непријатељ се с непријатељем мири; а она теби није непријатељ, нити ће ти то бити. „ |
| једну палату на самоме мору, осветљену мириадом светиљака те је личила на какав чаробан вилинс |
| о кад их је добијала и први пут читала) мирис слободе и просвећености.</p> <p>И загледа се духо |
| аборављајући на све: опи га дим дувана, мирис рибе и мастике...{S} Дим се дигао до тавана, мири |
| тве пијане: опијала их је ноћна тишина, мирис ноћне влаге и месечина.{S} Позиване су на вечеру |
| д збаци покривач и осети ноћну свежину, мирис влажан од земље и лимунова, преноси се на Јалије, |
| ика продаваца просто заглушавала уши, а мирис из дућана са свакојаким јестивом, јелима зготовље |
| осећа му дах на лицу, у носу је голица мирис с његове косе и хаљина, а тај мирис њој није позн |
| мошус, ни љубичица, ни јасмин... „То је мирис од њега, његове душе“...{S} И дође јој жао што му |
| би духнуо западни ветрић, осетио би се мирис ружа, нарочито лудо исцветалог јасмина, по чијим |
| јасмин, све на зној; све се измешало, и мирис и смрад; све гуши, заноси, опија; очни капци отеж |
| старинској турској кући, она овде осети мирис пића, и би јој веома непријатно, нарочито кад уђе |
| о, а кад отвори врата, из собе се осети мирис изгореле хартије...{S} Она задовољно закопча хаљи |
| ица мирис с његове косе и хаљина, а тај мирис њој није познат, јер није ни мошус, ни љубичица, |
| рло се обрадовах; <pb n="66" /> јер тај мирис јавио ми је да сам добила писмо од тебе и подсети |
| вим таласима и осећао јак, слан и топал мирис његових вода...</p> <p>Све су гледале која је нај |
| ван кад гледам не марим, али кад осетим мирис запаљене цигаре...“ — па отвори стакалце с мастик |
| ата осетила је сву свежину ноћи и силан мирис орошене, влажне земље и мора у даљини које је бље |
| као увек у ово доба, дизао влажан, слан мирис, и био је тежак, непријатан, јер је мирисао на ри |
| ад седим сама на месечини и осећам слан мирис, ваљда од језера или чак од мора, чије су обале з |
| се да је она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће |
| ли галеби, вичући као да су осећали њен мирис; месец је изгрејавао из једнога малога црног обла |
| >„Видео је мастику, али јој није осетно мирис.{S} Ја дуван кад гледам не марим, али кад осетим |
| ароши и улазећи у своју собу, ја осетих мирис мошуса, и врло се обрадовах; <pb n="66" /> јер та |
| груди,<pb n="143" /> без ове топлине и мириса!“ мисли и јаче се уз њу припија, диже јој ручицу |
| културне; али, њих овде нема.{S} Уместо мириса мошуса, као у каквој старинској турској кући, он |
| али врло лепо.{S} Садржина тога драгога мирисавог писма није ме толико изненадила колико ме је |
| е, које нису хтеле кафу, донета по чаша мирисавог ружичастог сирупа.{S} Док се пијаше кафа, Ђул |
| упци, и како да мирише њено лице кад је мирисала његово!{S} Мерсије је млада, али је Туркиња, т |
| рсије, а она је плакала за Госпођицом и мирисала сестрине руке уместо руку Госпођичиних.{S} Ник |
| новима помамно.{S} А једне, што су јако мирисале на мошус, само су ћутале, тупо гледале у играч |
| е два ружичаста табачића, који су много мирисали на љубичицу.{S} Она писаше, оловком, на колену |
| ишће у башти према врелом јулском сунцу мирисало је некаквим тешким мирисом, који је осећала Фа |
| , љубљење по челу, по расплетеној коси, мирисање, стезање, тапкање и благосиљање.{S} Најпосле, |
| леб, ни вода, ни дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа а толи лица; жене неочешљане, необучене, |
| иочеве ми „надахнуте душе“ траг који је мирисао на мастику...{S} О, ништа ми није одвратније од |
| се та страна жена наслањала, и који је мирисао на хелиотроп...{S} Кад би после овога изишла пр |
| рис, и био је тежак, непријатан, јер је мирисао на рибу; али час-по, на махове, кад би духнуо з |
| !{S} Ааа! ааа! стењаше па зажмуре и узе мирисати бројанице, говорећи:</p> <p>— Миришу ми на дув |
| ла сам као окамењена, а она ме опет узе мирисати, и ја осећам да ми се овлажи лице... сузама, њ |
| у наслоњачу где је седела ова путница и мирисаше наслон где се осећао некакав фини парфим. „Изв |
| е их љубити страсно, махнито; после јој мирисаше косу, лице; и наједанпут, изненада, једним стр |
| е ноћу полуде, опију се ноћном тишином, мирисом влажне земље и месечином...</p> <p>Оне две води |
| лском сунцу мирисало је некаквим тешким мирисом, који је осећала Фатма и чинило јој се да јој о |
| маче кошуљу и намаза груди, грло и врат мирисом од љубичице.{S} Па опаса везен појас с искићено |
| е ово девојачка соба, види се по силном мирису и по многим инструментима за свирање; да је ово |
| бав у тој свирци и песми, у месечини, у мирису земље и дрвећа, у шуштању траве и шуму корака... |
| а му се покорите.{S} Праштајте, децо, и мирите се.</p> <p>Сафет мало поцрвене, па нагло побледе |
| вом или снежно белом облачку.{S} Влага, мирише земља и дрвеће...{S} Из комшилука се чује деф пр |
| и мастике...{S} Дим се дигао до тавана, мирише јело и пиће и миришу чочеци, која на зумбул која |
| и чађава.{S} Ваздух је био загушљив.{S} Мирише риба, печена ту на мангалу.{S} Около седе неколи |
| на те седнице редовно ишла.{S} Вече.{S} Мирише и море и земља.{S} Звезде дрхте.{S} Она с њим иђ |
| зе, нежно им виче: „Ууу!{S} Колико соба мирише!...{S} А како и не би, кад је у њој: бела ружа, |
| де, она гледа да остане у соби сама, да мирише јастук на који се та страна жена наслањала, и ко |
| о, поднесе јој лимун и сирће од руже да мирише, и узе јој трљати сирћетом руке и ноге готово ук |
| јој на уснама његови пољупци, и како да мирише њено лице кад је мирисала његово!{S} Мерсије је |
| једну кашику на два сата.{S} А етар да мирише кад...</p> <p>— Моја тетка га узима нерастворено |
| , како смо волеле кад се коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела на |
| е да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим, ако сам |
| сви прозори отворени, да у собу „уђе и мирише мај“...</p> <p>У соби наста грљење и нежно прити |
| укуречу други петли.{S} Бели се исток и мирише ваздух на море и на влажно, мокро ловорово лишће |
| у, мисле да су цвет створен да га човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али |
| миње Парижанку више но обично „отуд што мирише јасмин“.</p> <p>— И онда је било пролеће, и јасм |
| ту цвећа из њене косе, измириса је — њу мирише.{S} Баци поглед па разређене шалоне.{S} Шта ће с |
| мирисати бројанице, говорећи:</p> <p>— Миришу ми на дуван.</p> <p>— Хоћете ли једну цигару, му |
| виделе а ништа не знају.{S} Узму да је миришу и да јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и гуч |
| е дигао до тавана, мирише јело и пиће и миришу чочеци, која на зумбул која на јасмин, све на зн |
| се.{S} Загњури лице у њене ствари, што миришу на њу.{S} Отрча на место где оставља за „по кући |
| очима у једну тужну слику.{S} Мерсије, мирна, сва у бело као крин, лежи наузнак под црвеним ат |
| илно пати, а ја сам пред оцем као увек: мирна и насмејана.{S} Не могу у очи да га погледам ни ч |
| се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се нисам предала вољи Божјој.{S} Овако су |
| јој то нене каже, она заплаче; иначе је мирна, „ћути и трпи“.</p> <p>Кад је била за мужем, Мерс |
| о да ништа ни мисли ни осећа, толико је мирна; а свекрва јој сеђаше више главе и хлађаше је леп |
| кад је отац. „Покојна моја нене бејаше мирна, и све невесела:{S} Фатма ми је на њу.“ Жене, слу |
| врло симпатична, ова госпођа по изгледу мирна, тиха, не прави утисак жене што може дати нечијем |
| га; а оне, можда баш тога дана, биле су мирне, равнодушне!...</p> </div> <pb n="43" /> <div typ |
| исли на непозната младића, али је много мирнија.{S} Јутрос је врло весела: доћи ће јој у госте |
| није охладнела ручица у њеној руци.{S} Мирно, нечујно живела је на овом свету, па тако је с ње |
| сећало да нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гледала путнике и своју нене, и мајк |
| е мирно једеш и спаваш.{S} Кад чујем да мирно спаваш, онда те неисказано мрзим, и молим Бога да |
| а пророкова и очита кратку молитву, она мирно и тихо, невесела, брижна, настави:</p> <p>— Оне с |
| и беже... „Зар полудела, сирота!“ А она мирно, тихо, па поступно оживљује, распаљује се, као де |
| ..</p> <p>— Бејови, рече пашиница доста мирно, ја сам се муфти-ефендији исповедила, и пожалила |
| , већ што ништа не знаш да те варам, те мирно једеш и спаваш.{S} Кад чујем да мирно спаваш, онд |
| усправи, рече:</p> <p>— Било је сасвим мирно, срце куца нормално, тонови су чисти...</p> <p>Па |
| ати: она пуши, сузе јој обливају сасвим мирно и непоцрвенело лице.{S} Опа плаче како обично пла |
| > <p>Ту страшну причу он саслуша готово мирно, а кад муфтија оде, он поче да виче, да на сва ус |
| же и метну своје уздрхтале усне на њено мирно чело.{S} После је ижљуби њена сута, плачући од ра |
| ише врата и указа се Осман-беј, на њену мирном лицу све затрепери, и поцрвеневши чак и по челу |
| се, а ништа није рекла.{S} У оној њеној мирноћи, нене је назирала добру муслиманку, верну кћер |
| с ким век векујем...</p> <p>Друга нова, Мирсаде-ханум, насмеја се и рече:</p> <p>— А кад би он |
| а као кћи ове земље, рече друга, млађа, Мирсаде-ханум.{S} Ја се буним против овог срамног режим |
| в политичког.</p> <p>— Право си казала, Мирсаде-ханум : кад би Ариф-ханум била наше среће, и он |
| з питања, а слушкиња и робиња сме, рече Мирсаде.</p> <p>А Енглескиња прихвати :</p> <p>— Ја се |
| видим...</p> <p>— И ја, упаде јој у реч Мирсаде (што је код харема необично и врло неучтиво), п |
| главу метнете дијадему, уместо венца од мирте или поморанџина цвета.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> |
| од тела, с велом, али не и с венцем од мирте или неранџина цвета, него с дијадемом од драгог к |
| note xml:id="SRP19120_N25">Остави ме на миру!</note> <note xml:id="SRP19120_N26"> <hi>Чевре</hi |
| цима и да се не лупа вратима.</p> <p>На миру је лежала три дана, не дајући да јаве њенима.{S} Ч |
| ч; нека им свака реч уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ уздахнух ја дубоко, али јој на питање не одг |
| рећна мисао да доведу жени — ортака.{S} Мис Пирсон!{S} Ове жене имена немају.{S} Њих зову једни |
| це попуњавајући његово место свежим.{S} Мис Пирсон!{S} Немојте мислити да се турској женској де |
| ском језику бунтовнички говор:</p> <p>— Мис Пирсон!{S} Ви сте видели ове жене!{S} Оне се веселе |
| у Енглескињу.{S} Она је тобоже хтела да Мис Пирсон види унутрашњост, распоред и намештај једне |
| не жене!{S} То је једна богата енглеска Мис, која се, видела сам, потуца по земљама као што је |
| .{S} Јер Мерсије је потпуно подражавала Мис Блак.{S} Кад је била мала, чим би почела да се игра |
| а шалу.{S} Стисне вилице као Енглескиња Мис Блак, и говори, изговара исто као она.{S} И Мис Бла |
| ену, једна плава Енглескиња што се зове Мис Блак, Фатмина учитељица за клавир и енглески и нема |
| , и говори, изговара исто као она.{S} И Мис Блак се смеје, јер мисли да слуша себе.{S} И никад |
| е пријатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с Мис Блак. <foreign xml:lang="en">O, yes!{S} Miss Black |
| ><ref target="#SRP19120_N59" /> узвикну Мис Блак, а једна нова, лепа али врло бела, као да је ј |
| аспуштенице (једна још и сад), и кад их Мис Блак упита зашто су се развеле, оне с пуно ироније |
| ница једном, кад је била мала, питала: „Мис Блак, кад су вам тако стиснуте вилице, како метнете |
| дмоазел Дарно је задржа, говорећи јој: „Мис Пирсон, то је женско, једна невестина рођака: преру |
| а, као и многе Туркиње, највише воли де Миса, „слаткога де Мисеа“, како оне обично кажу.{S} Про |
| а столећа, а у овоме је она с њом једна мисао и једно осећање.</p> <p>Сви плачу, па и невеста.{ |
| да у Арифу, и кроз главу јој сину једна мисао, врло лепа, и она се зарадова:{S} Ариф-хануми ће |
| te> <note xml:id="SRP19120_N74">Ниједна мисао не може замислити, нити језик смртнога исказати.< |
| де им се у буновној глави порађа срећна мисао да доведу жени — ортака.{S} Мис Пирсон!{S} Ове же |
| младожење...{S} Оне нису могле довршити мисао, јер им се срце стезало, и ледило.</p> <p>Фатма ј |
| горка истина.{S} Час-по, кад осети неку мисао, она запушава уши, као да ће она доћи <pb n="283" |
| да размишљам.{S} Ја сам дошла на једну мисао која ми се чини веома паметна.{S} Ми смо нове, ал |
| ко се још једном опијем“...{S} Ту глупу мисао не могаде довршити.{S} Је ли се опио или је био б |
| ésies Nouvelles</foreign> „слаткога“ де Мисе, који јој стоји на ђерђефу...{S} Чита песме које ј |
| и разлетеше се листови из „слаткога“ де Мисеа.{S} Робиња отвори писмо, које беше много намириса |
| нала сам још из далека гроб слаткога де Мисеа: познала сам га по жалосној врби...{S} На гроб са |
| иње, највише воли де Миса, „слаткога де Мисеа“, како оне обично кажу.{S} Прочита неколико стихо |
| на Џемала.{S} Пре је мислила, читајући Мисеове песме на своје фиктивно драго, или на Мадам; са |
| ца за њу.{S} Ја нисам више апостолица и мисионарка; ја нисам више добра кћи Турске.{S} Ја сам с |
| сећам, све више и више, као апостолицу, мисионарку, и јача ми воља и снага; све више и више ми |
| послао Бог, не Пророк, њу, апостолицу и мисионарку, да их изведе на прави пут, да их васпита и |
| ене, несвесне свога положаја у друштву, мисле да су цвет створен да га човек мирише док је свеж |
| јно насмеше, и остављају их да ћуте, да мисле...</p> <p>Поред Фатме стоје, хладећи је лепезама, |
| не зна њихове обичаје, а метнуо фес да мисле да је Турчин.{S} То у Турској врло често бива.{S} |
| Ко ће их извести на прави пут?{S} Многе мисле да су нове, ако улазе у собу у ципелама, ако су с |
| што су се узели пре неки дан.{S} Робиње мисле: „Благо њој!{S} Како је срећна она жена којој је |
| ; моји родитељи и нене узимају земзем и мисле: „Наша Фатма не пости!” О, да, мили моји, не пост |
| једни, друкчије други.{S} Једни срећни мисле да је срећа станац камен, други да је крилата жен |
| њихове руке не покушавају оборити, јер мисле да га је подигао Алах.</p> <p>Мерсије и Фатма гот |
| .{S} И одмах купи од ње тај џак брашна, мислећи : „Завет сам испунио; поклон нисам узео натраг |
| м могла сачекати ортака.“ Он се зачуди, мислећи да она њему пребацује за женидбу, и рече: „Какв |
| се развесели, и иђаше по кући певушећи, мислећи на Џемала.{S} Чини јој се као да јој је пао с д |
| видела: она вама неће доћи без мене.{S} Мислећи на њу, ја се међу нашим женама осећам као туђин |
| љево искуство уз кћерино неискуство.{S} Мислећи на Европу, ви се често уљуљкујете обманама.{S} |
| тику трошећи се и физички и морално, не мислећи да од политике и људе хвата вртоглавица.{S} Не |
| у кога, ни у шта, он је продужавао пут мислећи: „Сви су око ње, разговарају се, шале се, она в |
| души; њена права отаџбина је Француска, мисли и хода по соби нервозно, смејући се од радости шт |
| г ње, свога ортака...{S} И она, сирота, мисли удаје се без ортака, за нежењена човека...{S} Поб |
| као на замишљено драго...{S} Не устаје, мисли: отац је не да њему, она се буни, бежи с њим у Ев |
| } А та душа, гледајући кроз кафез мене, мисли: „Ето, срећна!{S} Јер где би јој било до шетње и |
| ним шалонама и прозорима, где она ради, мисли, осећа, радује се и тугује, и где јој се сасвим ч |
| најући сина, уплаши се и рече:</p> <p>— Мисли, па тад обећавај, сине, да се не огрешиш.</p> <p> |
| b n="143" /> без ове топлине и мириса!“ мисли и јаче се уз њу припија, диже јој ручицу и меће ј |
| Она нова загледа се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, |
| а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и брише сузе белим јашмаком са своје главе. |
| в је: колико успомена, колико радости,“ мисли тетка и уздише.</p> <p>Трећи дан изиђе.{S} Чисто |
| е за неким који ју је у пролазу видео,“ мисли нова и утире очи белим муслином са своје косе.{S} |
| тога је то тако страшно, кад све зна, а мисли да је нема: срце јој је залупало необично, и за д |
| Англетер</hi>, осећа ли да она на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он једну поздравио и |
| {S} Она је једва чекала да легне, па да мисли на <hi>њега</hi>, као до пре неколико вечери што |
| изе прођоше два дана, и она сад може да мисли. „Ориенталке не резонују, само осећају,“ рече јој |
| S} Срамота је било пред њом о томе и да мисли...{S} Поцепа завој.</p> <p>P.{S}S.{S} Ви сте ми, |
| икога не познаје.{S} Чим чује кола, она мисли да су гости с Јалије, и потрчи, али кола иду даље |
| опрала пољубац.{S} Он је стваран, а она мисли на њ као на замишљено драго...{S} Не устаје, мисл |
| и замисли се.{S} Емир је држала да она мисли о Ариф-тејзи, али Мерсије узвикну:</p> <p>— Ах ! |
| нчање."</p> <p>Ариф, не знајући шта она мисли, зачуди се што је тако наједанпут и пред свима зо |
| кори, што се подсмевају Нурији, кад она мисли да се овим почиње реформа харема...{S} Кад су, на |
| се пита, одакле је, где је сада кад она мисли на њега, је ли у <hi>Олимпос-Паласу</hi> или <hi> |
| ница, и опет:{S} Хи, хи, хи!</p> <p>Она мисли да јој је син као други пут, луд, па се боји њего |
| мајка,“ говори му тетка, осећајући шта мисли његова побуњена душа.{S} Јер он сад ништа не гово |
| ке папуче мужу непознате, и он кад дође мисли да му је код жене пријатељица, а оно љубазник.{S} |
| шећи се од среће, она рече:</p> <p>— Не мисли тако далеко, сине; а већ кад мислиш, ти се подигн |
| ћу јеца, не помиње децу но Османа, а не мисли да одузме себи живот, толико тежак: грехота!...{S |
| !{S} Не сматра ме за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она разумети<pb n="140" /> —жена?“ Ник |
| {S} Оне га чекају, изгледају, а он и не мисли да се врати.{S} Лута по турским махалама као да н |
| са својим болом, па ни на шта друго не мисли.{S} Оне је погледаше жуту, и чисто подбулу, с уве |
| ... о, на шта сам све мислила.{S} Чудне мисли обузимају мене, побуњену, кад седим сама на месеч |
| едаше, а она не умеде да погоди теткине мисли...</p> <p>Ово се рашчу по целом Солуну.{S} Више и |
| Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те грешне мисли... „Туђе људе не виђамо, па се заљубљујемо у оне |
| о харему разлеже пијано?{S} Друкчије се мисли уз деф, а друкчије уз пијано.{S} Што ниси закрати |
| и главу, стезати слепоочнице, јер од те мисли осећа грдне болове.</p> <p>— Да зовемо хећима, че |
| зиђе, већ се спусти на једну столицу, и мисли шта ће: срамота га да се пред њом појави.{S} У то |
| м јорганом, и изгледаше као да ништа ни мисли ни осећа, толико је мирна; а свекрва јој сеђаше в |
| ни ход, чак ни покрете.</p> <p>— Чак ни мисли, чак ни осећања, је ли, Емир?</p> <p>— И то не, з |
| је, рече па зажмури.</p> <p>— А отац ти мисли да полазиш за невиђено, ха! ха! ха!...{S} Видела |
| , и толико говори о Француској да човек мисли да је у њој пола века провела, а она је није ни в |
| {S} Она кроз кафез погледа у голуба, он мисли у човека...{S} Мајка твоја, чим ти је обукла чарш |
| бранилац, човек и муж.{S} Па зар овако мисли она која сања о равноправности између мужа и жене |
| ушла и познала сву збиљу његову,“ тако мисли Фахрије-ханум, најстарија нова, и буни се гледају |
| творене, нема ничега што би им скренуло мисли с онога због чега пате.</p> <p>Па ипак, Фатми је |
| у ово силно узбуди, и иде кући, да тамо мисли на пољубац младе женице... <pb n="146" /></p> <p> |
| се тебе боји, па зато пред тобом једно мисли а друго говори, једно осећа а друго ради.{S} Али |
| ; сад је нова пробуђена турска жена што мисли и на добро своје земље.</p> <p>— Ми организаторке |
| лопре је била сва старинска Туркиња што мисли само на своје задовољство; сад је нова пробуђена |
| моазел!“, моја мајка каже „Фатма!“, јер мисли да ја зовем Госпођицу.</p> <p>— <foreign xml:lang |
| то као она.{S} И Мис Блак се смеје, јер мисли да слуша себе.{S} И никад не заборавља како ју је |
| асан-бејови вратили с Јалије, Фатма још мисли на непозната младића, али је много мирнија.{S} Ју |
| хом што јој је раширио зарумењено лице, мислила је: „Гледајте ме, и будите срећне као што сам ј |
| алпак, своје обележје, њој толико мило, мислила је; „Па зашто говоре да турске жене не могу бит |
| о бола.{S} -Јер сад, што год је читала. мислила је на Џемала.{S} Пре је мислила, читајући Мисео |
| хватити, то јест схватила сам погрешно: мислила сам да је то нешто што не може бити никад ни ма |
| иди пријатељицу и сети се њене везе.{S} Мислила је: „Она се заборавила, али није мајка...{S} А |
| е вратила.{S} И заиста, дошла синоћ.{S} Мислила да остане годину, па једва неколико дана; јер о |
| сестрића. „Она је куражна и енергична,“ мислила је, „она ће ме измирити са Сафетом, она ће удес |
| за човека кога је видела и кога воли,“ мислила је најстарија и дубоко уздисала.{S} Њих три сву |
| е, нарочито Фатма. „Сад ћу јој казати,“ мислила је.{S} Чим седе, она поче говорити о женама:</p |
| помислише, а не рекоше. „Није се опио,“ мислила је мајка и <pb n="197" /> дрхтала је од страха |
| о препале — за мене. „И за шта све то?“ мислила сам. „За живот!{S} И она стара Јерменка воли га |
| ”</p> <p>— Је ли, душо, шта си ти онда мислила?</p> <p>— Ја нисам мислила ништа.{S} Ја сам сам |
| ипариси, и мислила... о, на шта сам све мислила.{S} Чудне мисли обузимају мене, побуњену, кад с |
| ef target="#SRP19120_N21" />.{S} Она је мислила да хоће да свира; али, он диже очи, погледа у њ |
| сну руку: како лепо држи иглу, а она је мислила да не уме направити ниједног бода, јер, ако јој |
| читала. мислила је на Џемала.{S} Пре је мислила, читајући Мисеове песме на своје фиктивно драго |
| /hi>, као до пре неколико вечери што је мислила на другога, на своје фиктивно драго.{S} Пре но |
| децу на улици, почела би грчки, јер је мислила да је тај језик за игру, не знајући да са своји |
| Од кога је то, чије је, ни на шта није мислила, већ је свирала, сва унесена у лепе арије: тоно |
| га нађох једанпут, онде где сам најмање мислила да га има; у човеку, мужу!...{S} И ја се буним, |
| м ипак све чинила, јер сам га волела, и мислила сам да он мене воли.{S} Али, каква заблуда!...{ |
| о пута, учинило као да чујем пољупце, и мислила сам да их познајем...{S} Ми нове луде, мислимо |
| чини сива као и јабланови и кипариси, и мислила... о, на шта сам све мислила.{S} Чудне мисли об |
| окрете се зиду, утиша се...{S} Ариф би мислила да спава да јој није охладнела ручица у њеној р |
| ала да се светиш лудаку.{S} Ја нисам ни мислила да те удајем за Осман-беја, него за Абдурахман- |
| бог чега је некад призивала смрт, и чак мислила да сама себи живот одузме.{S} О, само сад да не |
| не бих умела казати.{S} И после, ја сам мислила да он више неће <pb n="166" /> пити.{S} Како је |
| пада чамотиња и обузима туга.{S} Ја сам мислила да не радим кад сам тужна; а оно није: ја сам т |
| ила да видим колико га волим.{S} Ја сам мислила да сам га изгубила... луд.{S} А сад кад видим д |
| ад ћу на главу метнути шешир.{S} Ја сам мислила да ћу полудети од радости; а данас — ја сам туж |
| с полице сахан с мухалебијом, а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се уплашила.</p> <p>Кад се |
| је страст, и љубав је страст, и ја сам мислила да ће код њега ова друга страст бити јача, зато |
| ата. „Ја сам погрешила,“ рекох. „Ја сам мислила да ту седи једна рођака Нури-беја...“ и казах о |
| нова.{S} А оно друго не казах, јер сам мислила: „Емир је богата, ја деце немам...{S} Само кад |
| а си ти онда мислила?</p> <p>— Ја нисам мислила ништа.{S} Ја сам само осећала.</p> <p>— Како са |
| ако, она га чула.</p> <p>— Никако нисам мислила да ћу остати жива, па сам се бојала смрти, или, |
| је од ње смрт начинила!{S} Увек је на њ мислила, од првог виђења.{S} Па се сети да га је била з |
| м тешким тренутцима и мајка му је на то мислила.{S} Он хтеде одмах да да реч, али му се стегоше |
| е одговорила „хвала, добро сам“, ја бих мислила да је нема.{S} И нико не зна узрок њене туге и |
| деш весела.{S} Једна од тих што су онда мислиле да сам ја пијана, није могла бити весела док се |
| на лицу су им груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово позајме у простих, старих турских жена, |
| ма, па се уношаше у лице женама; оне су мислиле да је какав безочник, те су спуштале на лице пе |
| ше за домаћицама на софу.{S} Гошће нису мислиле да су ово јетрве, него ортаци, пошто их обе доч |
| и.{S} Али зар су то људи кад нису ништа мислили пре но што ће извршити законске одредбе?{S} Вид |
| ве тако просто, несложено.{S} Зацело су мислили: одрастао у Европи, па не зна турске обичаје, — |
| а за суфур је нису хтели звати, јер су мислили да спава.{S} Кад се чу позивање на вечерњу моли |
| } У њих ништа није случајно: о свему су мислили, размишљали њини људи, брутални егоисти!</p> <p |
| да су у комитет узете и жене не што се мислило да оне имају право на то као грађани, већ што с |
| Емир у туђини.{S} Кад би знала на кога мислим...{S} Кад би звала за ким умирем!..{S} Боже, за |
| здравила?“ Па ипак, кад некога воле, ја мислим да морају да се узбуде кад осете своју руку у ње |
| xml:id="SRP19120_N60"> <l>Збогом!{S} Ја мислим да те у овом животу</l> <l>Нећу видети никад виш |
| ко никога волео није као ја њега.{S} Ја мислим да, кад бисмо се понова растали, ја бих умрла.{S |
| е загледам у очи женама и људима.{S} Ја мислим да се Донмама чак јављају људи, кад их сретну на |
| не зна узрок њене туге и ћутања.{S} Ја мислим муж... „Тражите жену“...{S} А ми, несрећнице, ка |
| ећна сам само зато што је он мој.{S} Ја мислим да никад нико никога волео није као ја њега.{S} |
| ">Слатко срце моје*, ја те волим.{S} Ја мислим на тебе.{S} Ти си једини предмет моје љубави. (* |
| а само о Рамазану; сад сваки дан.{S} Ја мислим да ћу довека бити муслиманка; јер у мени час као |
| амо, као за пакост, он је у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити врло доцкан, па дотле ће ти ота |
| , кад хоћете реч, ја вам је дајем, и ја мислим да... одржаћу је.</p> <p>— Ако се опијеш да Емир |
| уби наде док ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, само, као за пакост, он је у лову.{ |
| т видела а нисам му се зачудила, јер ја мислим само на своју несрећу.{S} Непрестано саму себе п |
| к.</p> <p>Драга моја Мерсије,</p> <p>Ја мислим много и на <hi>њега</hi> и на тебе. <foreign xml |
| имамо право, не само дужност.</p> <p>Ја мислим да ћемо до недеље , кроз неколико дана, на пут, |
| ми је срце стегнуто, час разбивено кад мислим: „Може бити сад ме гледају неке очи црвене од пл |
| болестан, молим мајку да га обиђе; све мислим биће тамо сута, па ће проговорити.{S} Јуче, кроз |
| па...{S} Али како сам видела овога, не мислим на онога.{S} А пре, једва чекам да легнем, у веч |
| се убијеш, је ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја сам весела: певам, свирам, читам.{S} Нене ме |
| се отру...{S} О, не, на отров никад не мислим.{S} Најчешће мислим на револвер, па га у мислима |
| , на отров никад не мислим.{S} Најчешће мислим на револвер, па га у мислима узимам, сакривам по |
| а је мир.</p> <p>— Ја свирам у пијано и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу ј |
| цио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз њих гледају њене очи!“ Па праг од в |
| ама.{S} Па не сме даље. „Станите!“ виче мислима.{S} Насешће му крв на очи, распориће првога ког |
| ..“ Не, даље није смео. „Станите!“ виче мислима.{S} Ако виде кога седог старца, господског изгл |
| {S} Кад ћемо моћи остати саме са својим мислима!{S} Ми то нећемо доживети, ни наше кћери, ни ун |
| је гробљу сахрањена?...“ И овим тужним мислима и представама Ариф понова исцрпе сву моралну сн |
| без душе да послуша матер, са страшним мислима: „О, ако умре!{S} О, ако умре!“ Она се овој сна |
| а Фатму у сањарије; жмури а не спава, у мислима гледа море, каик, младића и његов поздрав, и он |
| S} Најчешће мислим на револвер, па га у мислима узимам, сакривам под јастук, <pb n="103" /> а к |
| да бих могла загрлити цео свет; а ја у мислима загрлим само вас, а после ону милу Мадам што од |
| а на улици: и једни су и други с њима у мислима по кућама уз свирку и песму...{S} Одатле, оне п |
| сам да их познајем...{S} Ми нове луде, мислимо да су само у Турској људи <hi>људи</hi>; а оно, |
| ру...{S} Грехота је да постимо кад и не мислимо на пост.</p> <p>— Не могу, суто, ништа.{S} Ја с |
| као мени.“ — „Кад имамо физички бол, ми мислимо никога не боли као нас; зато што туђе болове не |
| д, по ваздан држи сточић.{S} Сви ми још мислимо да има нешто што...{S} Ја не умем да се изразим |
| ити како ће име детету. „Ако је мушко," мислио сам, „даћу му име Арслан и Шемси<ref target="#SR |
| алама као да некога тражи.{S} Испрва је мислио само на оно како су слагали Фатму, а после и на |
| недеље како је у њему био мир, и он је мислио да је више не воли; добио је, имао је сву, задов |
| г жењеног Турчина.{S} Он ни на шта није мислио.{S} Спусти се на столицу и затражи једну кафу, а |
| ам дошао из Европе па ово видео, ја сам мислио да то нису жене „comme il fault“, већ .. пуштене |
| ледњих десетину дана, Џемал-беј је само мислио на одлазак у Европу; и да му је допустио понос д |
| ама о својој тајни разговарам.{S} А ви, мислите ли на мене често, или по који пут?{S} Има ли из |
| нас имале времена и да се испавате и да мислите на мене несрећну, на наше друштво, на узроке шт |
| чкате, одмах: променио се.{S} А за себе мислите да се не можете променити, као Алах!..{S} Да от |
| рада, где су жене слободне и срећне, ви мислите мало, понеки пут, на <pb n="105" /> једну младу |
| не можете трпети две три године.{S} Ви мислите да је пијанство само од вина и ракије, а не зна |
| ијанству нисам била убица.</p> <p>— Зар мислите да је убица само онај који некога прободе ножем |
| смела, из побожности и богобојазности, мислити ни на оно што јој је најмилије.{S} Видећи је ве |
| ца.</p> <p>После напада, она није могла мислити: код свести, лежала је без свести.</p> <p>..... |
| се трести као у грозници, и да је умела мислити, она би се питала: „Зар је ово та срећа о којој |
| а се боји?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, грохотом би се насмејала.{S} Боји се инстинкти |
| прости, забремене, твој син одмах стаде мислити како ће име детету. „Ако је мушко," мислио сам, |
| на га гони руком из свести...{S} Па оде мислити на Мерсију, учини јој се да јој чује мили, слаб |
| о мени?“ Невероватно је, колико се може мислити за један кратак тренутак! „Не, није пијан...{S} |
| врти дан, а она још лежи.{S} Данас може мислити на све: па први њен долазак, на све њине састан |
| не виде с њима Мерсију, и први пут узе мислити, од кога јој дана та девојка не долази; први пу |
| место свежим.{S} Мис Пирсон!{S} Немојте мислити да се турској женској деци имена драгога камења |
| у службу?</p> <p>Све се ућуташе и узеше мислити шта ће.{S} Дим се колутао и испуњавао собу.{S} |
| а је не узнемири.{S} Она чак не може ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцрпло |
| ушо?{S} Ја, себична, занесена собом, не мислих на тебе.{S} Али, не, немој ми ништа тајно писати |
| — Не мисли тако далеко, сине; а већ кад мислиш, ти се подигни и реци: „Иншалла’“.<ref target="# |
| е, збуни име момкових родитеља, те и не мислиш на момка.{S} Отац му био паша, то је лепо; али ш |
| ного пишеш, биће доказ да много на мене мислиш," тако сте ми рекли.{S} И ја сам се вежбала.</p> |
| reign> А ти, спремаш ли се за чифлук, и мислиш ли на мене мало и на <hi>њега</hi> много? <forei |
| > <p>— Ариф-тејзе.</p> <p>— О-хо!{S} Ти мислиш мене да превариш.{S} Кад воли мужа, зашто је оно |
| p>— Љубе се!!...</p> <p>— Лудост!{S} Ти мислиш баш толико...{S} Разговарају се.</p> <p>— Заљубљ |
| камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти мислиш да си сукњом покрила косу?{S} Покрила си лице, к |
| видела док други не рече.{S} Може бити мислиш, сине: момче је из добре куће, од добре мајке.{S |
| атме, ја... узе он муцати.</p> <p>— Ако мислиш с њом, ти никад нећеш изићи, или бар не скоро.{S |
| још ноћу!..{S} Ти си луда!...{S} А зар мислиш да они после увек узму ?{S} Морали би, по нашем |
| <p>Понедеоник.</p> <p>Мила Емир,</p> <p>Мислиш ли мало на мене и много на <hi>њега</hi>!{S} Ја |
| као у сну, не могаде...{S} Робиња се не миче, а она изненада скочи, потрча, па као кокош, кад ј |
| мајка несрећна.</p> <p>Он се из куће не миче, из собе не излази, те цела кућа осећа да овде има |
| >— Јадно ми моје спавање, Нурије.{S} Не мичем се, да тебе не пробудим.</p> <p>— Ја да спавам!{S |
| или кад радим какав мио посао, ја се не мичем, — остала бих на једном месту довека...{S} Понеки |
| тве очи гледају и да се та земљана уста мичу.{S} Једнога дана затече га тако занесеног један де |
| јер је више од једнога часа како се не мичу.{S} Али, најпосле, старија сестра се усправи и реч |
| <p>Пашиница ућута, на лицу јој заиграше мишићи и ухвати је у грлу грч; мало, па зарида.{S} Рида |
| спођа.{S} На њеном бледом лицу заиграше мишићи, ухвати је у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би |
| јој сузе на очи.{S} Њему играху на лицу мишићи и доња вилица, а она, не гледајући га, покриваше |
| као да је створена од воска, у погледу мишица, руку и грла.{S} Лице јој је најлепше, али то је |
| е играти ногама, рукама, <pb n="123" /> мишицама, плећима, бедрима, трбухом, сваким делићем сво |
| , и што су из шетње донеле успомене: на мишицама модрице...{S} Страшан цариградски обичај!{S} И |
| ве су жене задовољне, благо њима!{S} На мишицама им, на грудима, па некима чак и на лицу, траго |
| , простире се по поду, уједа своје голе мишице и пушта дивљачки глас... „То није жена, него стр |
| руку мишице: оне су ослањајући се на те мишице излазиле из кола покривена лица, нечујно, и улаз |
| руге, и читаву недељу дана не засукасмо мишице, док са њих нестаде и најмањег трага азијатског |
| с кола, и пружали ханумама уместо руку мишице: оне су ослањајући се на те мишице излазиле из к |
| сви устадоше, а отац је ухвати благо за мишицу и поведе је јенђама; робиње јој носе скут необич |
| творив вратанца, окрете им леђа и пружи мишицу, а из кола изиђоше три хануме и једна робиња, св |
| твори вратаоца, па окрете леђа и опружи мишицу...{S} Емир-Фатма баци поглед с неким чудним осећ |
| , много се ослони на дилаверову пружену мишицу.{S} Чим залупаше тучним звекиром на високој гвоз |
| и ништа не умеде проговорити. „Луда !“ мишљаше.{S} За толики низ година она га неуљудно и не п |
| ен особито пријатан глас и њен говор, и мишљаше; „О, како говори француски, као да цвркуће тица |
| ица рече:</p> <p>— Волела бих чути ваше мишљење, Ариф-ханум.</p> <p>— Ја сам, ханум-ефенди, с х |
| ушију, чула.{S} Она је сва била обузета мишљу на непозната младића; али, као добра мухамеданка, |
| деца!{S} И ради тога ћуташе, мучећи се мишљу: „Ја сам лажљивица.{S} Неваљалица сам, а изиграва |
| олику радост.{S} И час-по, обузета овом мишљу и чудном милином, окрене се Мерсији, а она, видев |
| .{S} Не прође много, а он би сав обузет мишљу о преступу, о греху, оним на шта она није смела н |
| е, тебе опет оженили.{S} И ти си, сине, млад, леп, добар, од рода...</p> <p>— И богат.</p> <p>— |
| ="256" /> преко собе...{S} Чак и херој, млад, леп, пун поштења и узвишеног родољубља изгледао ј |
| турски неваљалац, кицош, висок, витак, млад и леп, брчићи му упредени и намазани помадом, а ли |
| сине, али мало, мање, да се не трујеш, млад си.</p> <p>— А Фатма ? изусти он нехотице.</p> <p> |
| Као да је то избор ако нека жена каже: млад је, леп је, из куће је, богат је, учен је, и она к |
| је учио?{S} Шта је сад?{S} Беспосличар: млад а ништа не ради!{S} Зар да настави учење кад је у |
| м вам почела долазити јутром у постељу: млад, леп, мио; али томе сам човеку дала очи, уста, ста |
| три туђ?!</p> <p>— Зет, што и ништа.{S} Млад, леп, мушко: она га није познавала, и није с човек |
| кога сам дрмала решетке!{S} Као бог.{S} Млад, наусница му као угљеном направљена, бео као снег, |
| мка, мајчице, и с њим се разговарах.{S} Млад, а како говори!{S} О, оне очи!{S} Пашић, <hi>џемал |
| ти си млада, скоро доведена, муж ти је млад као капља росе:{S} Бог ће вам опростити.{S} И како |
| ог рода, и богата...<pb n="14" /> Он је млад, леп, отмен, али она га воли што јој се јавио, и а |
| ребреном оправом, с бока тих кола скочи млад црнац, <hi>дилавер</hi>, у рединготу, крутој огрли |
| м гледам по оца...{S} Мој син је красан млад човек, доброга срца, лепо васпитан, воли своју кућ |
| разговарала, као с вама; али он, и ако млад, мени није човек, мушко, него брат: његова мајка и |
| тати с друговима, да није сам.{S} Онако млад требао је ићи са својим врсницима, а он пошао с мн |
| а му је скоро дете.{S} И он је био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости увек болесну, |
| hi> кад је весела, она је <hi>она</hi>, млада жена, дете, човек, пријатељица, другарица.{S} Нар |
| њих с пуно мржње.{S} А кога год човека, млада и лепа срете, загледа му се у очи, и срце му тада |
| може: млађи је од брата.{S} И она лепа, млада, његових година.{S} А где је у кући више жена, ту |
| мали су јапунџа.{S} Дочека их домаћица, млада, врло интелигентна и врло културна.{S} Говораше с |
| — Фатма...{S} Фатма би се, сине, удала: млада је, лепа је, од породице је, богата је.{S} Не бри |
| </foreign><ref target="#SRP19120_N9" /> Млада, а напунила осамнаест година !{S} И ја.{S} Обе см |
| како ће он толико дана без тебе?...{S} Млада си, неискусна си... не знаш шта је човек...</p> < |
| скренула крај мора, па ту стала.{S} Оба млада човека сиђоше.{S} Џемал погледа према Бејаз-Кули, |
| сади па један отрцан миндерлук међу два млада и мртва пијана чочека, па га узе служити мастиком |
| крај миндерлука...{S} Заспаше и још два млада беја, из „добре куће“, али беспосличари: овде кра |
| “ и како му Ариф даде знак да ћути, ова млада девојка се уозбиљи и готово ни речи више не прого |
| једна за чудо лепа женска глава.{S} Ова млада жена личи на лотосов цвет,“ рече Ариф, за лепу Ен |
| о, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турска жена распуштеница.{S} Многе, које и |
| њом француски као други пут.{S} Али ова млада и лепа турска жена прављаше се као да њену хладно |
| а ме слушате.“</p> <p>— Ја сам се удала млада; удала сам се по слици, и заволела сам свога мужа |
| , с људима се разговарала и кад је била млада, с народним чешљањем, <hi>аврапама</hi>, у народн |
| target="#SRP19120_N97" /> Кад сам била млада, сви су се чудили: откуд у тако нестрпљиве жене т |
| <pb n="19" /> од мужа, јер му је дошла млада: хвали се родом, поноси се богатством. „Бог је бо |
| јлепша, и нашле су да је најлепша једна млада Енглескиња.{S} И прошле године била је у Турској, |
| ђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе једна млада жена, старија од мене, па ме гледаше зачуђено, по |
| да се пита Фатма.{S} Питала ју је једна млада рођака, а она, весела и срећна, рече: хоћу!{S} Он |
| љара с поврћем на магарцу.</p> <p>Једна млада слушкиња изнесе чинију и котарицу...</p> <p>Скоро |
| </p> <p>Он хоће свадбу по старински, од млада месеца до пуна.{S} А на свадбу позва сав Солун, т |
| е кад је мирисала његово!{S} Мерсије је млада, али је Туркиња, те свега се сећа и не замера сво |
| а му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код небројено невеста и мртваца, и в |
| Али она удеси причање тако лепо, те се млада жена надала.</p> <p>Пашиница рече сестри:</p> <p> |
| акићена, од свих је лепша, стаситија, и млада, као да Мурад-Џемал-беју није мајка него старија |
| еш да постиш, чедо.{S} Остави се, ти си млада, скоро доведена, муж ти је млад као капља росе:{S |
| оне јој неће замерити, пошто је сасвим млада.</p> <p>Одмах после вечерњег позивања на молитву, |
| није у конаку, а она одмах устаје, као млада, пребаци преко косе танки башјорти, с којим је ма |
| уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада жена, као девојка, и ако је прешла четрдесету.</p |
| рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако млада, Емир се са стотину жена овако погледала, и увек |
| „Болесна је.{S} Шта је препатила, овако млада!{S} А Ајше-кадун под старост се пролагала: откуд |
| се смејати и плакати као луда, и овако млада и јака стегох нену, да је удавим.{S} Могла сам је |
| чима, старија девојка а по изгледу тако млада, због своје отворености Арифи увек врло симпатичн |
| сестра само по оцу), она се удала врло млада, готово дете, и живела с мужем, миралајем<ref tar |
| чала им како једанпут, кад је била врло млада, развеселила се пред неким непознатим ханумама, а |
| ш силу ни једног ни другог, јер си врло млада.{S} Хајдемо на Родос.{S} Тамо да седимо по године |
| и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те тамо рачунају у зреле девојке.{S} Ја ти |
| па ми је рекла нешто увијено, као да ћу млада умрети, ваљда од харемског непријатеља, јектике, |
| своју жену пред њом пољуби.{S} Пољубац млада и лепа човека, Европљанина, каквог и она жели за |
| шено и скочи.{S} Напослетку, ја сам још млада, душо Мерсије. <pb n="4" /></p> <p>— <foreign xml |
| нса.</note> <note xml:id="SRP19120_N30">Млада госпођа.</note> <note xml:id="SRP19120_N31">Чика- |
| астужи како се растужују осетљиве жене, младе, њених година.{S} Гледа ту тетку, стару, која ју |
| ватру, милом, силом, крвљу.{S} Устајте, младе жене и девојке, која год је имала крај себе Ану, |
| RP19120_N56" /> на глави, на миндерлук, младе, у лаким белим молским хаљинама из париских магаз |
| амски Растанак</hi>, старе су плакале а младе су остајале хладне.{S} Дим се дизао од дувана, ал |
| i> истински, није га створила фантазија младе турске девојке...{S} Он истина живи, дише, ходи, |
| облете софу смешећи се на све жене, на младе у новомодним европским хаљинама и на старе у стар |
| /p> <p>Прође читава недеља дана, а рана младе жене никако да зарасте.{S} Кад год је испере и об |
| унуке, од једног сина и од другог, две младе, врло лепе девојке, значајно се погледаше и осмех |
| рифе су неко вече пуно, а неко, оне две младе Цариграђанке (трећа је умрла), Џемал-бејова мајка |
| А тајну овога младог лепог човека и ове младе лепе жене умела бих крити сто година.</p> <p>— Се |
| адашњости, дирнута говором и кашљем ове младе несрећнице, осети да јој се стегоше вилице.{S} Ду |
| е су душу не онога чија је она, већ ове младе лепе жене, па су плакале.</p> <p>Свршило се!..{S} |
| Кад би неко могао загледати у душу ове младе и лепе турске девојке, видео би да она сестру жал |
| решке говорећи турски!{S} Десет, па све младе и све Парижанке!{S} Да их је видела тејзе!...{S} |
| љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и све младе, све нове.{S} По сто пута вам узвикујем као апост |
| оту; очешљала је пријатељица) као и све младе а и њених година хануме, притрчавала је час једно |
| љутина и блажи јад.{S} Досад, као и све младе, ја сам клањала само о Рамазану; сад сваки дан.{S |
| азивају харемском проказом.{S} Неколике младе жене из унутрашњости, с црвеним ноктима, набељене |
| foreign>... ви знате...{S} Све смо биле младе“.{S} Оне одобраваху то и смејаху се, а пашиница с |
| са странкињама.{S} Сети се пољупца оне младе и лепе Рускиње, па јој би некако тешко, као да је |
| нове, мајчице?</p> <p>— Онакве као оне младе Цариграђанке што дођоше са стрином тога пашића.{S |
| мо о Рамазану, као све турске девојке и младе жене).</p> <p>Насред великог отвореног предсобља, |
| ну собу из баште издвојише се девојке и младе <pb n="156" /> жене с Фатмом, и почеше разговор о |
| се умивају, да подмладе лице, и старе и младе...</p> <p>Ове године уочи младенаца кукурекаше пе |
| са слатким од смокава; па су и старе и младе почеле јести прстима ћутећи, слушајући једну арап |
| си у Турској, да си Туркиња.{S} Ту су и младе жене, дошле због тебе, па што се кроз прсте гледа |
| павају</hi>.</p> <p>Скочите на ноге, ви младе, нове, прилазите им, дрмајте их, зовите их, вичит |
| оћним поселима, харемским весељима; али младе жене, невесте у меденим месецима, беху тужне и за |
| вратаоца, а њој се смрче: дошле оне три младе Цариграђанке, мора остати.{S} Мало, па јој дође и |
| у ближе по души чак и од матере оне три младе Цариграђанке и ове две странкиње а она то мора да |
| е да ће и вечерас доћи на ифтар оне три младе Цариграђанко и Ариф-ханум, али да она због њих не |
| једна стара цариградска пашиница и три младе Цариграђанке из највиших кругова, те она, да би о |
| са своје две црне робиње, из других три младе Цариграђанке: све у фереџама, с јашмацима, јер ча |
| у у калуђерице, тако и ове, док су врло младе, у своје учитељице, ако их имају, или у пријатељи |
| ила срећна у брачном животу, збиљи коју младе девојке узимају за шалу и једва је чекају.</p> <p |
| и, и иде кући, да тамо мисли на пољубац младе женице... <pb n="146" /></p> <p>Један дан, она се |
| , а Емир-Фатми је на грлу, мало у лево, младеж као најситније зрнце пржене мока кафе.{S} Па как |
| а од оца, она би га увек носила.{S} Али младеж на грлу, елиф између обрва, састављене обрве, св |
| рашно мрзела. „Кад бих могла да ишчупам младеж и елиф“, рече гледајући се у огледалу, и повуче |
| старе и младе...</p> <p>Ове године уочи младенаца кукурекаше петли на седалу, и турске жене се |
| н дана у години,“ тако мухамеданци зову младенце, и очекују их као какав велики и светао празни |
| :id="SRP19120_N99">Ложница, где спавају младенци.</note> <note xml:id="SRP19120_N100">Соба за р |
| пребаци Нуријин башјорти, и оде у собу младенцима.{S} Они су обично у соби где је Мондије-хану |
| ">Mon Dieu</foreign>, да их не дирамо.. млади,“ вели тетка. — „Да Бог да им довека било овако“, |
| на дан, а тада <pb n="152" /> клањају и млади, па чак и деца .{S} Улице су пусте до вечерње, а |
| пошли странпутицом...{S} И ми смо били млади и имали рђаве навике...{S} И ми смо се опијали... |
| а се веселе са женама... а мужеви, њини млади мужеви, младожење...{S} Оне нису могле довршити м |
| наше пиће које воле муслимани, нарочито млади људи.{S} У Француза абсент, у Енглеза виски, у Ту |
| ородично гробље, ја седим с девојкама и младим женама, и осећам неуздржану струју новога живота |
| <p>— Лудост!...{S} То учинише с једним младим бејом, у Скопљу, па се опи брже но други пут, и |
| а стара беја погодише се овако с једним младим бејом (нећу да му кажем име), и он се више не оп |
| ма на лицу, подрхтавале су од сусрета с младим људима: у свакоме од њих замишљале су Џемала, и |
| ко не свира на клавиру.</p> <p>И она се младима и странкињама све више душом приближује, и како |
| но ружа...{S} И наједанпут, каик стаде, младић остави весла и узе <hi>ут</hi><ref target="#SRP1 |
| и повуче на лице башјорти.{S} Видев то, младић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне |
| мље...{S} Уз једну стару широку смокву, младић се успужа као мачак, а са смокве оде на зид и ск |
| } Страшно!...{S} Прободе га ножем...{S} Младић умре а његов отац тужи мога сина...{S} Суд му до |
| ро, и он се одмах вратио родитељима.{S} Младић од двадесет четири године, он је својим здрављем |
| него грди, псује, онај лепога понашања младић!{S} Као други, и он не излази без оружја; па јед |
| ми се син врати у Стамбол...{S} Бејаше младић од деветнаест година, израстао као кипарис, па р |
| Нурије-ханум сут-ана...</p> <p>Тај лепи младић сестрић је моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви |
| њом!“ То <hi>све</hi> било је непознати младић и његов поздрав.</p> <p>У конаку су људи: њен от |
| а, не бих умела.</p> <p>Како је леп тај младић због кога сам дрмала решетке!{S} Као бог.{S} Мла |
| им развијеним, виде човек, мушко, диван младић, израстао као кипарис, у црним хаљинама, фраку, |
| е твој је, Емир.</p> <p>Појави се један младић.{S} То јест, појавише се неколико младића, и Фат |
| а га не волим, па се узео проводити као младић: мене је остављао саму код куће.{S} Нисам га вол |
| мангалу.{S} Около седе неколико бејова, младића, два официра, и чочеци...{S} Свирка, игра, песм |
| а не спава, у мислима гледа море, каик, младића и његов поздрав, и онај дуги и дубоки поглед; п |
| једнога црнога старца и једнога белога младића.{S} Око младића, на седишту, било је пуно ружа. |
| и вратила се из шетње и за собом довела младића; и та мајка није се на кћер наљутила, него је с |
| с Јалије, Фатма још мисли на непозната младића, али је много мирнија.{S} Јутрос је врло весела |
| је сва била обузета мишљу на непозната младића; али, као добра мухамеданка, трже се кад чу муј |
| весте, да виде људе, да виде тога лепог младића Цариграђанина, брата од тетке Емир-Фатми, и вид |
| и ако се крило, ипак се нешто чуло, од младића, Џемал-бејових ононоћних другова.{S} Радознале |
| као тица из кафеза; ишла бих да тражим младића што се мени робињи јави као слободној.{S} Али к |
| ладић.{S} То јест, појавише се неколико младића, и Фатма викну и покри лице.</p> <p>— <foreign |
| старца и једнога белога младића.{S} Око младића, на седишту, било је пуно ружа...{S} И наједанп |
| а.{S} Ја, затворена, нисам могла виђати младиће, па...{S} Али како сам видела овога, не мислим |
| бити и венчање!{S} Журе се Цариграђани, младићев стриц и ујак.{S} Фатми жао, како ће без Мерсиј |
| д прозором, и разговарајући се с једним младићем, сваки час баца очи у кафезе... „Алла"! какве |
| ала.{S} Ти не знаш шта је човек...{S} С младићем сама девојка, и то још ноћу!..{S} Ти си луда!. |
| , како њен зет није као што су солунски младићи, да се скита и пије, већ да седи код куће и вол |
| нске одредбе?{S} Видели му тело снажио, младићско, па као да ће му по табанима дегенеке — издрж |
| з капута писма и чита их једном бледоме младићу.{S} После све то спушта на прљав кафански сто.{ |
| јући нијете.{S} Док се говорило о лепом младићу, Мерсије је била некако необична, невесела, и н |
| да ћеретају, да говоре о том непознатом младићу, о томе Французу што се зове Мурад-Џемал-беј.{S |
| а, без чаршава, десетину петнаест људи, младих, осим тројице.{S} Један од ових био је старији о |
| рође поред њених гостију, жена, старих, младих, и седе, домаћица се спусти према њој на једно ш |
| реном мору, а из њих се разлегала песма младих јеврејских жена и ударање у ут и у дахире.{S} Џе |
| ти да ти опрости.{S} Ја знам шта је код младих... љубомора „Љубави је да састави, љубомори да р |
| </p> <p>— Обично је обратно.{S} Али код младих жена, заљубљених...</p> <p>— И ништа се није свр |
| ише бити друг или другарица.{S} Пуно је младих људи и жена, деце њених пријатељица, који је зов |
| ом установом.{S} Јадно, јадно ово двоје младих!{S} Њина срећа је жртва мрака и незнања, заврши |
| а опила.{S} Није тражила да види „двоје младих", јер би се они стидели, па би њој било непријат |
| отац и стриц, оно кућу напунише гомиле младих веселих жена, са запаљеним фењерима, кикоћући се |
| нуминој кући је пуно жена, старих али и младих, које су дошле ради Фатме.{S} Али Фатме нема међ |
| и: непрестано спавају..{S} На лицу ових младих жена огледало се задовољство; то су виделе нове, |
| аљују и онако распаљену фантазију наших младих жена и девојака, а Енглескиње је темперирају,“ в |
| дна богата Јеврејка, њених година а као младица, толико дотерана и дивно обучена, и уведе је у |
| ури, она, Европљанка, доведена је двема младицама срећним у браку пред нене и мајку, да их по а |
| селамлик, а невесту уведоше у харем две младице с једним венчањем, с оцем и мајком.{S} Робиње ј |
| олико дана, — одведоше је.{S} И старо и младо, и богато и сирото, и муслиманско и немуслиманско |
| дрмајте их, зовите их, вичите из свега младог грла: нек се пробуде, нек се расвесте, нек виде |
| ела крити ниједан дан.{S} А тајну овога младог лепог човека и ове младе лепе жене умела бих кри |
| јер су са собом довеле „мушко“, једног младог, врло лепог Турчина, који с пољупцима нападе леп |
| Турчина, и њену тетку и течу, и једног младог имама.{S} Оно двоје што су дошли с Фатмом одмах |
| улренги, и закука: „Аман, мртав!“...{S} Младога беја понеше кроз двориште четири човека: кафеџи |
| авети: у свитање, пријатан глас једнога младога мујезина с једне старе џамије врло ме разнежи: |
| же но што би се очекивало, и наместивши младога беја на диван, узеше му испитивати рану...</p> |
| S} Је ли признао Ахмед-беј?{S} И после, младожења, њена прилика, врати је мајци прво јутро; и о |
| он је враћа; ако се невести не допадне младожења, она обично стегне срце па ћути и трпи...</p> |
| дошла“ Енглескиња прво помисли да је то младожења, па се чуђаше што вичу, вриште; али кад он са |
| женама... а мужеви, њини млади мужеви, младожење...{S} Оне нису могле довршити мисао, јер им с |
| свиленој хаљини из Париза добивеној од младожење и драгог, шивеној по укусу њене Госпођице, у |
| људи су удесили да они не пате: ако се младожењи не допадне невеста, кад је, и венчану и њему |
| /p> <p>Освану четвртак, дан кад се води младожењи невеста.{S} Турске жене разишле су се кад се |
| би ме могла обрадовати. „Ми испратисмо младожењи челенку".{S} Ове просте речи кроз мене прођош |
| {S} Да видим пуномоћнике, а да не видим младожењу!</p> <p>Кад сам му видела слику, ја сам била |
| тру. „Цреп у мангал!“ виче стара кћери, младој девојци, непрестано трљајући Фатму и мењајући јо |
| ије била сама. „Ја стара Азијатка према младој Европљанки била сам што нем човек према грому.“ |
| ијим пробуђеним муслиманкама, а камо ли младој девојци која није ни пошла к животу, а камо ли у |
| о је лудост од њега.{S} А ти...{S} Пред младом муслиманском девојком да се љуби мушко и женско! |
| дост сам провела у сну.{S} Или, управо, младост ми је дошла позно као позно пролеће.{S} У четрд |
| .{S} До после тридесете сам спавала.{S} Младост сам провела у сну.{S} Или, управо, младост ми ј |
| Богу! каже и нене и наставља:{S} То је младост, госпођо снахо.{S} Кад умре сирота Назире-ханум |
| оба свога живота, своју рану младост, и младост уопште.{S} Мојој мајци је све горе и горе, и не |
| чад: да се подмлађујем гледајући у кући младост.{S} Сад <pb n="175" /> осећам душу, а душа нема |
| иче о камење које је можда притискивало младост и лепоту, срца пуна жеља и нада, некад, сад ист |
| најлепше доба свога живота, своју рану младост, и младост уопште.{S} Мојој мајци је све горе и |
| је напунила четрнаест; али због сувишње младости, она дете није могла донети; родила га у осмом |
| ним очима, те жене тумаче да јој је жао младости и живота, а јесењи ветар звижди, уноси, с маха |
| ио врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости увек болесну, заједно с њеном мајком, нежно гл |
| p>Сутрадан је примора да иде на седницу младотурака.{S} Он ће је пратити.{S} Она је на те седни |
| љане, не за хришћане него за муслимане, младотурке.{S} И ја сам у чаршафу од девете.{S} Па ипак |
| их се.</p> <p>— Како?{S} Ми ћемо обе за младотурке; а они праве правила са женским комитетом за |
| л код госпође Нисим.{S} Очешља је једна младотуркиња, онако како ју је била очешљала Елиза за Ф |
| били врло задовољни што ово хоће једна младотуркиња.{S} Муфтија рече:</p> <p>— Али, хоће ли пр |
| она би већ све испричала робињи; али је младотуркиња, <hi>нова</hi>.{S} Седе да исприча хартији |
| pb n="200" /> муфтија, имам и бејови, и младотуркиња његова тетка, и њина вера, верски обичаји. |
| све одоше Ариф-хануми где затекоше пуно младотуркиња и жена свих нација, међу којима бејаше Мад |
| пско, једна највећа <hi>нова</hi> (како младотуркиње себе зову) — моја тетка!{S} Ја видим да су |
| ноћу, и љубио је?{S} О, не би.{S} Лажу младотуркиње као старотуркиње.{S} Старотуркиње метну пр |
| у једној великој чистој соби, седеле су младотуркиње, све Цариграђанке, чиновничке жене.{S} Оне |
| едео с бескућницима и пио сам ..{S} Ми, младотурци и нове, срушићемо све препреке: оборићемо пр |
| и... он зна писати...</p> <p>— Коме?{S} Младотурцима у Паризу? рече он с подсмехом.</p> <p>— Им |
| о дипломатске школе.{S} И после, зар је младотурцима лако доћи у службу?</p> <p>Све се ућуташе |
| ign xml:lang="fr">Jeune Turc</foreign>, младотурчин</note> <note xml:id="SRP19120_N99">Ложница, |
| те и он њу да види, и он је, може бити, младотурчин...</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Младотурчин!{S} |
| младотурчин...</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Младотурчин!{S} Ја за младотурчина не бих удао ни своју |
| учио у Европи.{S} И може бити што није младотурчин.{S} Па што се онда за њ удала?{S} Само да с |
| упита Емир врло радосно.</p> <p>— Један младотурчин.{S} Дошао са школовања у Паризу.</p> <p>— П |
| Отпусно Писмо.{S} Ја нађох другог мужа, младотурчина.{S} Удружих се с њим против нашег друштвен |
| што је покрила главу не само од она два младотурчина, него и од њега — он јој није муж; и обузи |
| >— Ха! ха! ха!{S} Младотурчин!{S} Ја за младотурчина не бих удао ни своју слушкињу, а камо ли д |
| рдесетој години имала сам кризу, бол за младошћу.{S} И туговала сам што као моја Сафет и моја Е |
| ње ; друге су уз Ђулистан-Исмет-хануму, младу и врло образовану, — против развијања.{S} И ја се |
| м, што кроз дим од дувана гледаху у њу, младу и лепу, с пуно страсти; па тад стаде насред софе |
| робиње викнуше: „Крв, ханум!“ па узевши младу хануму као дете, однеше је у собу и закључаше...< |
| тако говориш за инат... што сам те узео младу...{S} Хајде кући, деци,“ говораше он потресен до |
| на њој, радује се, а кад падну на коју младу побуњеницу, плакала би.{S} Како је чудно, страшно |
| ло, понеки пут, на <pb n="105" /> једну младу несрећну заточеницу, и узимајте њено писмо, у кој |
| ф-тејзине пријатељице доведоше им једну младу и врло лепу Рускињу.{S} Фатма никад дотле није би |
| ије.{S} Емир се бејаше заљубила у једну младу Парижанку, пријатељицу своје гувернанте, која им |
| у волела <hi>само</hi> овакву: несташну младу женицу, девојку, или управо дете. <pb n="171" />< |
| резнио, да опет не виче, не грди сироту младу женицу.{S} Слушкиње и робиње нису разумеле како ј |
| побуњена као кћи ове земље, рече друга, млађа, Мирсаде-ханум.{S} Ја се буним против овог срамно |
| ја каза да је то пашиница, њена сестра, млађа од ње, па се она с пашиницом тужно погледа и тужн |
| Ишле су једна за другом, најстарија, на млађа, па најмлађа, па робиња са шареном бошчом у руци; |
| ја прва? <pb n="94" /></p> <p>— Која је млађа?</p> <p>— Ко би то знао?</p> <p>— Па да потражимо |
| з срећног Аблул-Меџидова доба, и ако је млађа од мене: говори са мном, и чух дубоко дише — засп |
| се бојим да ова не победи, зато што је млађа, што је јача и што има уза се људе, организаторе |
| е жене, Енглескиње.{S} Она је и лепша и млађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје се да ниј |
| на се сети неких типова.{S} -Једна мало млађа од ње а још девојка.{S} Чепркају по делима турски |
| т доћи и поучиће нас као старија сестра млађе сестре ...{S} О кад бисмо били слободни, прво бис |
| а оде кући.{S} У авлији се играху двоје млађе братове му деце, мушкарац и девојчица, тераху обр |
| е јектичав), он ће снаху узети, а може: млађи је од брата.{S} И она лепа, млада, његових година |
| ан, туђ човек, пошто би је могао узети: млађи је од њена мужа, те јој се не рачуна као отац, по |
| ад није видела.{S} То је Осман-беј, њен млађи девер.{S} Он јој је врсник.{S} У Цариград је отиш |
| ги њених година, али су изгледали много млађи јер су обојили — косу и бркове; трећи, човек испо |
| краћи; хамами се зажеле ханума (истина млађим женама и девојкама догађа се да га и уз пост пох |
| ком језику, и како да прави темена пред млађима од себе, како пред старијима, као коња: како да |
| {S} И њој намењен пољубац даде Елизиној млађој кћери, коју она зове „<foreign xml:lang="en">Pop |
| -Бурну, а за каиком остајаше сасвим бео млаз, као да се просипало млеко.</p> <p>„Лепота!{S} Муш |
| сафир на белој свили, а уснице као два млаза крви на снегу...{S} Немојте се, молим вас, смејат |
| омну столисту ружу, а из њега лију бели млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову башту с цвећем исц |
| а и узвишеног родољубља изгледао јој је млак кад говори, кад ходи.{S} У његову говору и ходу ни |
| , уставши, и рече:</p> <p>— Бром, етар, млака купатила, лака храна и на првом месту за неки дан |
| ="245" /></p> <p>— Бром, етар, купање у млакој води...{S} Од двадесет пет степена Реомирових да |
| енат, ни енергија, него оно њино расно: млакост, тромост...{S} Да Бог да да се вара!{S} Можда њ |
| егала се страховито, звали су муштерије млекари с јогуртом и воћари с поморанџама; мали коњи и |
| Џемал, у белим, лаким хаљинама, бео као млеко због неизлажења и много изгубљене крви.{S} Окрену |
| ше сасвим бео млаз, као да се просипало млеко.</p> <p>„Лепота!{S} Мушко!{S} По Богу, дали је Фр |
| им, а једна ми је тетка, друга мајка по млеку, рече Емир.</p> <p>— Не драго, душо Емир.{S} Ко з |
| атминој <hi>сути</hi>, то јест мајци по млеку.{S} Као у Нуријину старинску кућу с кафезима а и |
| реног прозора и гледала <pb n="48" /> у многа минара, на месечини сива као и јабланови и кипари |
| старотуркиње, три пара ортака, и нове, многе пашинице дошле из Цариграда, с кћерима, које међу |
| ија било пуно, па <pb n="78" /> ме све, многе ме познају.{S} На једној стакленој софи прозори с |
| ада и лепа турска жена распуштеница.{S} Многе, које имају кћери на удају, задовољне су што се о |
| ..{S} Ко ће их извести на прави пут?{S} Многе мисле да су нове, ако улазе у собу у ципелама, ак |
| ивало да су „слободне“ (немају мужа); а многе Солуњанке и неколике Цариграђанке имале су <hi>ав |
| зе...{S} Ови други сви имају душу, и ја многе познајем, па ми је мило што имам познанике бар ме |
| лескињама и Францускињама, она је имала многе своје познанице.{S} Домаћица је одведе уврх сале |
| .{S} Она узме да се љути и на себе и на многе што њој долазе, за које је чула да су као она, а |
| 7" /> да га волим, па је тражио од мене многе жртве: да никуд не изиђем из куће, или ако кадгод |
| инуте: и оне су муслиманке, и од њих ће многе постити, и оне треба по сву ноћ да седе и да се в |
| ило нас је пуно: све пашинице (девет) и многе чиновничке и официрске жене.{S} Једна пашиница вр |
| песника, и старих и нових, и она, као и многе Туркиње, највише воли де Миса, „слаткога де Мисеа |
| в њега рећи.{S} Он јој је дао оно што и многе хришћанске жене немају — слободу.{S} И зато што г |
| е три нове нађоше у Фатминој библиотеци многе своје миле познанике, поред Шатобриана и Ламартин |
| , и пошто јој измириса лице, наведе јој многе примере такве несреће, кривећи више него икад њин |
| У почетку, ја сам намеравала радити као многе учитељице: забрањивати ти читање љубавних романа; |
| О, може, рече Цариграђанка.{S} Ја сам у многе француске писце лудо заљубљена а нити сам их виде |
| а, одоше уз брдо...</p> <p>Пролазили су многе криве, уске сокаке, сасвим пусте; из белих кућа с |
| о“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и још многе хануме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се на њу |
| во, највише то што се и дан данас неки, многи, жене — децом.</p> <p>Она би њему све казала, да |
| човека који заудара на пиће!{S} А наши многи књижевници пију...</p> <p>Пашиница необично побле |
| чка соба, види се по силном мирису и по многим инструментима за свирање; да је ово соба савреме |
| ле?{S} Свет ником није направио кућу, а многима је растурио.{S} Четрнаест ноћи како ниси његова |
| ена нађе пута и начина да пошаље мени и многима правила свих њихових удружења <pb n="53" /> и ж |
| међу жена које су заиста биле за пример многима, било је и таквих с којима се једно време није |
| иња дошлих са Солуњанкама.</p> <p>После многих темена и многог ћутања, Шехназе-ханум поче с паш |
| ним рукама.{S} Свекрва извади „бакшиш“, много низа крупнога бисера, а водиље подигоше невести д |
| Брак код напредних, просвећених народа, много је савршенији од нашег, па га ипак називају несав |
| еловима, на лицу.{S} Она прва што сиђе, много се ослони на дилаверову пружену мишицу.{S} Чим за |
| неки дан велико као у лето.{S} Па ипак, много је пријатније него у лето, нема несносне летње вр |
| кривене лозом, бршљаном и дивљом ружом, много исцветалом, хануме, кроз гвоздену ограду, сасвим |
| а прави шалу, па настави: — Ама доцкан, много доцкан... старо, много старо, одвише старо, ааа! |
| мајци а добацивати жени како је уморан, много је радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, |
| каво испитује: шта све има.</p> <p>— О, много!.. о чему ни појма нисам имала, кад сам седела с |
| ја.</p> <p>И то „е“, кратко изговорено, много му рече.{S} Предаје се Божјој вољи, и трпеће.{S} |
| и: — Ама доцкан, много доцкан... старо, много старо, одвише старо, ааа! ааа!</p> <p>— Пијете ли |
| ом друштву, ненавикнутом на отвореност, много пута страдала.</p> <p>— Знаш шта, ханум? рече јој |
| ави са Нурије-ханумом, те ти тамо идеш, много је поздрави. <hi>А. Ж.</hi></p> <p>Емир-Фатмине о |
| е сетила!{S} Скрену сузне очи у нарове: много родили...{S} У коначкој авлији је чесма, а у харе |
| } Јер како је могла бити љубав, кад он: много пута о њој говорио, свега је двапут видео.{S} Ути |
| слиш ли на мене мало и на <hi>њега</hi> много? <foreign xml:lang="en">I am jealous.</foreign><r |
| стрица, и говорила о <hi>њему</hi>.{S} Много уморна од пута и утисака, заспа; у зору је пробуд |
| љубави, али мени срећа затвара уста.{S} Много смо помињале Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Она, научил |
| /p> <p>— Шта има, Ајше-кадун ?</p> <p>— Много.{S} Око икиндије устаде, па пред старом ханумом, |
| <p>— Допао јој се, Ариф-ханум?</p> <p>— Много, ханум-нене.</p> <p>— Али ја бих, кћери, волела д |
| ама.</p> <p>" Ариф-ханум љуби само кога много воли; и њу небројено пута пољуби, чак и у очи, и |
| но што је, научи га да дубоко осећа, да много размишља..{S} Нисам веровала у судбину, и почела |
| вежбам. „Ако много пишеш, биће доказ да много на мене мислиш," тако сте ми рекли.{S} И ја сам с |
| це и пријатељице...{S} Писаћу вам некад много, све о њој, а сад... више не могу, не даду ми суз |
| Може бити врло културна, културнија од много њих овде, па ипак ништа:{S} Туркиња.{S} У њену ку |
| нарав.{S} Сад се каје, знам...{S} Тебе много брзо пусти, отиде му неизмилована.{S} С оне три с |
| и ради те идеје као и ради Устава, нове много путују.{S} Ја ћу може бити ићи у Анадолију и Сири |
| Зар они прости знају нешто?...{S} Хтеде много да говори, па не могаде, јер је сувише узбуђен.{S |
| рућина није попустила.{S} Кад њега виде много побледе, усне јој поплавеше, она у доњу усницу за |
| уб, али Ариф-тејзе није дошла.{S} Прође много времена, кад се Ариф-тејзе сети да моли мајку да |
| биваше све милија и ближа.{S} Не прође много, а он би сав обузет мишљу о преступу, о греху, он |
| укоренило, ћутала бих: срце разуму може много, а разум срцу ништа, наравно у харемима.</p> <p>П |
| кућу свога зета.{S} Чинило јој се да је много крива што им није казала све још пре неколико мес |
| то мило!{S} Она све зна лепо, учила је много више и боље него слободна.{S} После, у башти, поз |
| ео казати док се не одморе.{S} Фатма је много плакала и била је изнурена.{S} Оне помислише даје |
| још мисли на непозната младића, али је много мирнија.{S} Јутрос је врло весела: доћи ће јој у |
| у град, ногу пред ногу, и требало им је много времена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије |
| Као да се било гдегод у шуми: толико је много славуја.{S} У овим тренутцима Емир-Фатма као да н |
| ав од човека, и одговорила му је: то је много; а што се онако с њим гледала... све се гледају: |
| ице сасвим су пусте; на месечини џамије много су се белеле и чиниле се неисказано велике; и њин |
| твара уста.</p> <p>— А ја у две прилике много говорим: кад сам срећан и кад сам... поче он, па |
| и у Европу.{S} Тој хануми наша Фатма се много допала, па је хвалила синовцу.{S} Ја видех момка, |
| и, врло драга госпођице.</p> <p>Примите много пољубаца од ваше мале, срећне ученице, васпитаниц |
| нити ће се љутити, ни туговати, волеће много — живот.</p> <p>По лекара отрча сам Осман; али, д |
| ше.{S} Јучерашњи датум.{S} Отвори треће много узбуђена.</p> <l> <foreign xml:lang="en">„My swee |
| зо пређоше у другу из баште, где бејаше много прозора, и сви широм отворени.{S} Да је ово девој |
| исеа.{S} Робиња отвори писмо, које беше много намирисано...</p> <p>Преко ограде долете још једн |
| м чула да те код једне наше помињала, и много те хвалила, те ова и не слути да нисте у љубави.{ |
| терији с дугачким скутом, с аврапама, и много накићена, од свих је лепша, стаситија, и млада, к |
| Седеле су до пред вече, ту су ручале, и много се разговарале: о Цариграду, о писму без потписа, |
| љинама, бео као млеко због неизлажења и много изгубљене крви.{S} Окренут леђима уласку, он не в |
| а Емир,</p> <p>Мислиш ли мало на мене и много на <hi>њега</hi>!{S} Ја сам пуна да прснем, а нем |
| су очекивали „позивање“ с нестрпљењем и много побожности.{S} То није пост пред Мухамедово рођењ |
| ај јој, причај јој; ти си свет прошао и много видео.</p> <p>— Читај, причај, данас, сутра, прек |
| е; други њених година, али су изгледали много млађи јер су обојили — косу и бркове; трећи, чове |
| е леш...{S} Кипарис јој се лежећи учини много дужи него кад је стајао и дотицао се облака, и цр |
| гу, као човеку...{S} Прича јој о Европи много штошта што она у романима није читала, казује јој |
| > робиње и узимају их за жене.{S} Ти си много слободнија од мене.{S} Теби отац не брани да носи |
| о као мене.{S} Не, не!{S} Ми ћемо смети много више пропагирати ту идеју тек кад узмемо васпитав |
| наш брак!“ узвикују — „У Европи је брак много савршенији, па ипак га називају преживелом устано |
| : „Не, не могу хиљаду гроша... имао сам много трошка, због болести.“ И користи се једном тачком |
| <p>Драга моја Мерсије,</p> <p>Ја мислим много и на <hi>њега</hi> и на тебе. <foreign xml:lang=" |
| аљине, европске, кад мрзи Европу?{S} Он много држи на своје име, и поноси се богатством.{S} Диг |
| о утишала.{S} Син ће јој доћи пијан као много пута досада, провикаће, па ће се испавати, и сутр |
| мају горњи <pb n="224" /> део прост као много убрану сукњу, како се носи по малим градовима, а |
| ред полазак поручили да се вежбам. „Ако много пишеш, биће доказ да много на мене мислиш," тако |
| ћи се: тако много има да јој каже, тако много!... „Каква грехота!{S} Глупост!{S} Ово су измисли |
| у, већ опет поче, брзо, журећи се: тако много има да јој каже, тако много!... „Каква грехота!{S |
| сте и убоге просјаке, иако их је толико много да су вам закрчили улице.{S} Хоћете ли — рече ми |
| у белим ципелама, у белим рукавицама, с много бисера око врата, али не с европском фризуром, не |
| е.</p> <p>Ибрахим-Хасан беј га дочека с много поштовања, као велико свештено лице, као стара чо |
| о, некако страшно тихо? рече пашиница с много бриге.</p> <p>— Ја опет волим...{S} Смем к њему.{ |
| по цигару, извише мало врат и почеше с много емоције: <foreign xml:lang="en">Come!{S} O, come |
| обучене, прерушене: уместо кокетних и с много укуса и елеганције скројених чаршафа, оне имају г |
| ти као што би читала какав роман, али с много љубави и побожности, као што би читала стихове из |
| очеше о политици и о друштву, о првом с много жучи, о другом с много срца.{S} Опет поче Ариф, с |
| уштву, о првом с много жучи, о другом с много срца.{S} Опет поче Ариф, с пуно темперамента.{S} |
| е ићи са својим врсницима, а он пошао с много старијима од себе: водили га по кафанама, и да гл |
| рију коју је Фатма свирала на клавиру с много школе а с мало осећаја.{S} После јела опраше руке |
| донесе два ружичаста табачића, који су много мирисали на љубичицу.{S} Она писаше, оловком, на |
| чаћемо их, изусти Нурије.{S} А после их много увераваше да је то врло добро, најбоље, и оне при |
| та да покваре?{S} Шта има?...{S} О, <hi>много</hi> има: муслиманска девојка примила је поздрав |
| ицем на лицу.</p> <p>И та једна реч <hi>много</hi>, Мерсији је више од бог зна коликог причања. |
| па кућа!{S} Мени је лепа.{S} Како се по многобројним собама и на софи смеје наш турски намештај |
| луњанкама.</p> <p>После многих темена и многог ћутања, Шехназе-ханум поче с пашиницом разговор, |
| воривши свекрви.</p> <p>— Јуче си преда мном пушила, а ја сам ти то одбила на болест.{S} Али да |
| ј беле паре за црне дане“; и нико преда мном није изустио: „дуг је зао друг“...{S} Мајка ми је |
| ом.</p> <p>— Ах ти нећеш да пушиш преда мном.{S} Али кад је човек брижан или болестан, није гре |
| или несрећна, обилазила ме, чувала, за мном плакала.{S} Да су купљене и сачуване у стаклу те њ |
| м Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да уништавамо, да сечем |
| ређа јој шта је све читао... „Боже, са мном као с другом!{S} Не сматра ме за нижу од себе, и н |
| јка му ништа не смеде рећи, само је, са мном, крадом плакала.{S} Катанац је метао тако полако, |
| азиској страни, на обали Босфора.{S} Са мном су сви моји: нене, отац и мајка, и Ђулренги...</p> |
| С њим се познаје од пре неки дан, а са мном откад!“ И преброји на прсте месеце: „Дванаест...{S |
| би она пристала да дели своју љубав са мном, уопште да је дели?...{S} Не!{S} Боље да је једна |
| омислио, кад ти спусти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао |
| свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он говори, она ћути као да је онемела, и двапут |
| S} Истина, ја то нећу моћи сама; али са мном саосећају небројено нових у Серезу, у Солуну, у Ск |
| доба, и ако је млађа од мене: говори са мном, и чух дубоко дише — заспала!{S} Одмах после ручка |
| ла више од дванаест година, и где су са мном поступали врло лепо.{S} Садржина тога драгога мири |
| а мала, заљубити се тако, то је по моме мњењу лудост.{S} Можда је добар, али није муслиманин, н |
| познатих градова, где су жене, по њеном мњењу, овако срећне.{S} Нарочито јој се чини да је у не |
| xml:id="SRP19120_N10">Дођи!{S} О, дођи, мога живота милино.</note> <note xml:id="SRP19120_N11"> |
| а чије је срце претрпело катастрофу.{S} Мога куражног и енергичног Ја више нема.</p> <p>....... |
| лепота</hi>.{S} Дакле, мој отац је тога мога просиоца назвао лепотом, али није му име Лепота.{S |
| изгрлише као жене.{S} Пријатељ потапка мога оца по рамену и узе га гледати за сузним очима, го |
| обазриве...{S} Где си ти, чедо, видела мога сина?</p> <p>Ово изненадно питање збуни Фатму.</p> |
| стењући рече:.</p> <p>— Ваша кћи је од мога сипа ... бош.</p> <p>— Бош?!!</p> <p>С каквим стра |
| у слушкињу, а камо ли девојку што се од мога срца одвојила.{S} Зар да удам своје чедо за те про |
| > <l>А у одаји софа од злата:</l> <l>Од мога драгог ко ме одвоји —</l> <l>Нек с торбом пође од |
| рођака Нури-беја...“ и казах очево име мога мужа. — „Овде не седи његова рођака, него...{S} Ја |
| да добродошлицом, па, чудно узбуђен, не мога, само промуца: „<foreign xml:lang="fr">Oh ma mie!< |
| иф осети од кога су јој та писма, па не мога одмах да их отвори, но их спусти на узглавље и мет |
| рсије, и покуша да се насмеје, а кад не мога, она заплака.</p> <p>Оне јој се узеше смејати што |
| ојој <hi>Песми Суза</hi> осетити куцање мога срца?</p> <p>10 новембра.</p> <p>Слатка моја отаџб |
| жем...{S} Младић умре а његов отац тужи мога сина...{S} Суд му досуди — хвала му!... — уместо с |
| дати по соби.</p> <p>— Иди, тејзе, моли мога оца за венчање! рече она гласом у коме су се осећа |
| те султане седели су и пашовали претци мога сестрића.{S} А арапски емири... ко зна, још од Мух |
| ј појми да устане, па не <pb n="210" /> могаде, него паде, скљока се крај миндерлука као животи |
| тане, и хтеде викати, па, као у сну, не могаде...{S} Робиња се не миче, а она изненада скочи, п |
| е Фатма испрошена, она од изненађења не могаде доћи к себи. „Каква Фатмина прошевина!{S} Чуднов |
| аво...“ Хтеде рећи „право сунца“, па не могаде, клону на узглавље и склопи очи...</p> </div> </ |
| пута заусти нешто Фатми да каже, па не могаде.{S} Фатма, срећна, ништа не опази, нити се сети |
| што?...{S} Хтеде много да говори, па не могаде, јер је сувише узбуђен.{S} Већ две недеље како ј |
| дође јој да викне па да побегне, али не могаде, не понесоше је ноге...{S} Али кад јој се он заг |
| једном опијем“...{S} Ту глупу мисао не могаде довршити.{S} Је ли се опио или је био болестан, |
| пса од хода, од шушња.{S} О, кад би је могао видети он!{S} Обукла се у црвено, на глави јој зе |
| је што и стран, туђ човек, пошто би је могао узети: млађи је од њена мужа, те јој се не рачуна |
| аш више од очију... (И заврши:) Како је могао доћи?..{S} Кажи је ли истина?..{S} Можда те љубио |
| него икога на свету.{S} Уосталом, њу је могао познати чак и онај који се само мало с њом дружи, |
| ..</p> <p>Хтео је рећи чапкуна, па није могао, а његовим <pb n="216" /> слушкињама дође смешно, |
| враћао пре суфура; али на што, кад није могао к мени: жене.{S} О, ви нове турске жене!{S} Наш в |
| S} Закашљао се још уз степенице, и није могао даље док се не искашље, а после непрестано виче: |
| аволео неко дете, нико га од њега не би могао одвојити; али томе детету се брзо досади (јер он |
| Они знају, све.{S} Она каже: „Кад не би могао радити он, радила бих ја, па бих га хранила.“ (Он |
| ва код ње него код куће.{S} Кад би неко могао загледати у душу ове младе и лепе турске девојке, |
| да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути то чело и то лице и та уста!“</p> <p>Па |
| ја рукавица на тој руци,</l> <l>Да бих могао додирнути тај образ!</l> </note> <note xml:id="SR |
| а нежности и љубави... „Боже, ја не бих могао без ових груди,<pb n="143" /> без ове топлине и м |
| атече, у геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах; а кад он дође, мени се учини хладан, па ми би те |
| ла пођоше ходом, и застајкиваху, јер не могаху даље од силног света.{S} Врева је заглушивала уш |
| сам ја на овом свету сама?...</p> <p>Не могаше више, не даде јој плач, покри лице рукама и клон |
| а себе, па кад би чула сад овако слаба, могла би понова добити напад.{S} Она чу „да се опио“ и |
| авила на улицу наједанпут, неочекивано, могла би букнути револуција какву историја света не пам |
| а госпођице, ја сам као та канарина.{S} Могла бих у слободу, али како?{S} С оним који зна шта ј |
| да и јака стегох нену, да је удавим.{S} Могла сам је и удавити, јер сам била ван себе од радост |
| <p>Опет прочита писмо, и нађе да би га могла послати, само да у њему није оно о замишљеном дра |
| едом...{S} О то њено срце!{S} Кад би га могла узети и метнути у своје!...{S} Рано, те понова ле |
| е, Фатми, јер не верујем да је она њега могла видети.</p> <p>Ариф узе слику, али је не смеде по |
| та да му се сад каже?{S} Материна недра могла су га отрезнити, али му не би могла ублажити бол, |
| ма десне руке, а кад је пробала, она је могла да је стегне колико хоће, после јој се учинило да |
| у, протераницу, просјака!{S} Како је је могла волети тога цариградског чак... чакпу...</p> <p>Х |
| унчевим зрацима.{S} И чуђаше се како је могла и помислити да у Елизиној деци не воли њену децу |
| била љубав, већ вољење.{S} Јер како је могла бити љубав, кад он: много пута о њој говорио, све |
| .</p> <p>Она ни јуче није постила, није могла; а њеној сестри, у овом силном душевном болу, пој |
| су онда мислиле да сам ја пијана, није могла бити весела док се не опије.{S} Ја сам је врло во |
| ах јој се сети и сестрића, на кога није могла помислити одмах чим се пробудила: збунила је баба |
| ио њен обичај.{S} Сувише жива, она није могла да се задржава дуго на једном предмету.</p> <p>— |
| бол срца.</p> <p>После напада, она није могла мислити: код свести, лежала је без свести.</p> <p |
| у души злочинцем.{S} Она му никад није могла опростити „злочин“ извршен према њој, детету.{S} |
| ла Сад ... он!</p> <p>Фатма се сад није могла претварати.{S} Прво се засмеја, па окрену у плач, |
| Фатма није умела говорити, Мерсије није могла.</p> <p>Ариф, с оне три нове, проведе кроз лавири |
| ица; али њој је умрла мајка, те се није могла вратити у Солун, да, по уговору, остане у Ибрахим |
| ли због сувишње младости, она дете није могла донети; родила га у осмом месецу, те је умрло.{S} |
| е осуђује: што није бежала?{S} Ако није могла побећи, што није викала?{S} Да је викала, скупио |
| а!{S} Заљубила се у зета, зато што није могла бити с туђим људима.. „Жене нам се заљубљују у де |
| реног сандука, уз собна врата, јер није могла да стоји.</p> <p>Дисала је тешко и убрзано, кратк |
| {S} Страстан, Азијат.{S} Европа му није могла изменити крв.{S} Ох, што одведох Фатму?</p> <p>— |
| р је дуго био у Европи, и да му их није могла пробудити ни најдужа молитва у џамији, а пробудил |
| о, јер нисам могла ни слутити чим би ме могла обрадовати. „Ми испратисмо младожењи челенку".{S} |
| Серезу, она, хладна и озбиљна, није се могла уздржати од гласног исказивања своје запрепашћено |
| >Слатка моја отаџбино!{S} Кад бих ти се могла вратити, ја не бих губила време у сањању о лепота |
| стужује и узбуђује? — Љубав. „Ја сам се могла заљубљивати у муслиманке, док се нисам заљубила у |
| из једне куће турску песму, и нисам се могла <pb n="294" /> уздржати: на улици сам заплакала; |
| егство Фатмино, на смрт Мерсијину.{S} И могла је чак отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књ |
| родице и богат, зато што га се ти не би могла додворити па би те пустио.{S} Куд би после, црна |
| је давала пуна недра, она се за њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих |
| дра могла су га отрезнити, али му не би могла ублажити бол, који осећају сви укућани, па га пош |
| ад сам драго изгубила?</l> <p>— Како си могла изгубити оно што ниси ни имала?{S} Тај лепи још т |
| оно о замишљеном драгом. „Како сам јој могла писати <hi>то</hi>!“ прошапта и поцрвене.{S} То с |
| — зато што је стара.{S} Боже, како сам могла!{S} И то је по вашој сугестији.</p> <p>— Ја сам з |
| ако сам имала оно с оцем...{S} Како сам могла пред оцем!..{S} Невероватно, па ипак, било је...{ |
| ђе пред очи, и <hi>он</hi>.{S} Како сам могла и помислити да ме он узме?{S} Зар ће он мене узет |
| мирила.{S} И чуђаше се мајка: „Како сам могла и помислити да моја кћи није верна Исламу, и да н |
| мишљала сам га.{S} Ја, затворена, нисам могла виђати младиће, па...{S} Али како сам видела овог |
| зо и смело: „Побегла сам од куће: нисам могла сачекати ортака.“ Он се зачуди, мислећи да она ње |
| бије — сургун...{S} У Арабију!{S} Нисам могла.{S} Подмитих кадије... с кућом и хиљаду лира...{S |
| на једно нисам вам одговорила.{S} Нисам могла, била сам болесна.{S} И шта да вам одговорим, шта |
| иру...</p> <p>— Ја сам мајка, али нисам могла...{S} Испросих за јединца невиђену девојку...{S} |
| ужде, нене?“ упитах зачуђено, јер нисам могла ни слутити чим би ме могла обрадовати. „Ми испрат |
| S} Да си од тринаест година, ја бих ово могла и разумети; али од осамнаест, на Истоку зрела дев |
| руке ми се учине толико дугачке, да бих могла загрлити цео свет; а ја у мислима загрлим само ва |
| уркиње, она је страшно мрзела. „Кад бих могла да ишчупам младеж и елиф“, рече гледајући се у ог |
| себе извињава: „Ћутим због деце: не бих могла без њих.{S} Нећу да будем изобличена: због женске |
| сам покрила главу (ја гологлава не бих могла).{S} О, кад сам видела с нашега прозора огроман П |
| и друштво.</p> <p>— Мерсије, ја не бих могла с човеком!{S} А замисли европске балове.{S} Загрљ |
| p> <p>— О, суто, ни два три сата не бих могла ћутати.{S} Напослетку, па и шта је то толико што |
| е да није он, враћала им се снага, моћ, могле су ићи за мајкама полако.{S} Кад су скренуле у је |
| реносна средства“: под својим чаршафима могле су преносити што се год хтело.{S} И као жена, за |
| хваћене“ вичу на „ухваћене“, како су се могле заборавити и испрљати оно што ни море не може опр |
| је остварење сна гробље ?{S} Зар нисте могле...</p> <p>Ариф-ханум стеже на грудима Фатмину <hi |
| е, пала, јер њене ноге нису јаке, да би могле држати, носити толику радост.{S} И час-по, обузет |
| јзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би могле гледати у светлост њене очи, навикнуте на помрчин |
| е су се осећале срећне што су са сваком могле говорити њеним матерњим језиком.{S} Путнице су би |
| млади мужеви, младожење...{S} Оне нису могле довршити мисао, јер им се срце стезало, и ледило. |
| чи да гледају њега ; али кад га се нису могле сетити живог, гледале су му слику, коју тако добр |
| ивша бела робиња.{S} Али хануме се нису могле више усхићавати, ни викати, ни пљескати; затварал |
| озвате; али све нису вечерале, јер нису могле сести доле, а и не би умеле јести прстима.{S} Јед |
| су високе као селвије, и танке да би их могле обухватити и оне женске руке што се занимају само |
| ом.{S} Још пре неколико година с њом се могло разговарати као са зрелом женом; све је разумела, |
| ри у угљевље, а угљевље у пепео..{S} Не могоше ме утешити родитељи, ни род, ни пријатељи: утеши |
| толице донете из Фатмине собе: ниско не могоше сести због корсета; у дну софе спустише се робињ |
| вољом, са својом несрећом.{S} И ко зна, могу и да је победим, па после да славим своје јунаштво |
| ог мангала и задимише: кад могу хануме, могу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ које је до |
| еном девојком.{S} За девојке опет боље: могу га видети кроз кафез, у пролазу, на слици; али за |
| <p>— Не вечерас то, Нурије-ханум!{S} Да могу да те опијем те да будеш весела.{S} Једна од тих ш |
| еше смејати што плаче.</p> <p>— Ја и да могу, нећу никад више да отидем Нурије-хануми, рече Ари |
| аћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта могу урадити у земљи мрака и хладноће?{S} У једној загу |
| једног великог мангала и задимише: кад могу хануме, могу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: в |
| xml:lang="fr">mon Dieu</foreign>, откуд могу.. зашто све да вам ређам !{S} Још кад су муслиманс |
| нчање“... „Који се на земљи раставе, не могу се на небу састати“..{S} Она је то заборавила!{S} |
| <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... имао сам много трошка, због болест |
| .</p> <p>Слатка тејзе, дођи што пре, не могу без тебе.{S} Не могу, тејзе, слатка тејзе!{S} Дођи |
| тским очима.</p> <p>— Госпођо мајко, не могу сама, рече тихо.</p> <p>Пашиница, с исеченом косом |
| а или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила мајка, те д |
| иља?{S} Ја не могу без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила мајка, те да ми дође |
| } Крије се од њих што није...{S} Ох, не могу даље: срамота ме! узвикну па сакри лице у руке.</p |
| је, рече Фатма.</p> <p>— Ја... не... не могу, брањаше се Мерсије, и покуша да се насмеје, а кад |
| /p> <p>— Госпођо мајко, молим вас... не могу сама, понови тише пружајући руку.</p> <p>Пашиница |
| рости, и нене, добра моја нене!..{S} Не могу више, слова ми се замрљавају сузама...{S} И ово цр |
| .{S} Ни он...{S} Он ме више не...{S} Не могу све да изустим... препукло би ми срце.</p> <p>30 а |
| оцем као увек: мирна и насмејана.{S} Не могу у очи да га погледам ни честито пред њим да прогов |
| , дођи што пре, не могу без тебе.{S} Не могу, тејзе, слатка тејзе!{S} Дођи што пре!{S} Хукнула |
| а да ме зовеш само „мајко“.</p> <p>— Не могу, госпођо мајко.{S} Ја то нећу моћи...{S} Срамота м |
| се, чедо, заспи само мало.</p> <p>— Не могу, нене, мозак ме боли.</p> <p>Стара се уплаши.</p> |
| о кад и не мислимо на пост.</p> <p>— Не могу, суто, ништа.{S} Ја сам, чини ми се, бестелесна.{S |
| > <p>Снаха поћута, па рече:</p> <p>— Не могу, није да нећу.</p> <p>— То је тврдоглавост. „Једна |
| Писмо</hi>.{S} И тихо рече:</p> <p>— Не могу да не постим, госпођо мајко, није да нећу.</p> <p> |
| бих с четири ортака ствар — тебе, а не могу с једним душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а муж |
| {S} Кад бих се ја заљубила, па да га не могу узети, умрла бих.{S} Умало не заборавих!{S} Јуче м |
| аши уче, уче, па се толико преуче да не могу вршити посао, те доводимо странце.{S} Срамота! узв |
| ана, око поноћи.</p> <p>Он спава, ја не могу: срећа ми отерала сан.{S} Благо оном који воли!... |
| реченице, и најпосле рекла: „Не, ја не могу даље“.</p> <p>— ...{S}Ноћу ми је било лакше : тума |
| а не би била мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздр |
| чистоту и код момка, и...{S} Али ја не могу о томе с тобом да говорим.</p> <p>— Женски Хилми-п |
| Ево је мастика!...{S} Ја без дувана не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме спопадне бол!{S} О |
| а као моја мајка: за време бола срца не могу писати.{S} Још добро нисам ни узела перо, а већ ср |
| S} Ти си га поквасила знојем, па сад не могу да га пољубим, рече Фатма тобоже љутито ; али роби |
| је; „Па зашто говоре да турске жене не могу бити срећне?!“ Колико је она, Азијатка, срећна, њо |
| азују, она њих ништа не пита.{S} Оне не могу да говоре, она не сме...{S} Да их пита где је Џема |
| е све три уздахнуше што су удате, те не могу поћи за њ.{S} У Европи је школе учио, али их није |
| екад много, све о њој, а сад... више не могу, не даду ми сузе...</p> <p>Ана Жабуле.</p> <p>Ово |
| ем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, али не могу: срамота ме.{S} Да зовемо Ариф-хануму.</p> <p>— О, |
| , да продужим пут.{S} Али ја просити не могу: у мене нестало племићког блага, остао племићки по |
| ти Фатма — чак ни онда. „Две страсти не могу заједно.{S} Оно пре није била љубав, већ вољење.{S |
| још болније осмехну.</p> <p>— Ја њој не могу ништа; а она мени... скоро ће ме под густи ред сел |
| сандук с њом, још нисам ушла, и чак не могу да прођем поред ње.{S} А кад видим официра, мене о |
| , да ми је да га данас видим!{S} Што не могу да се разговарам с њим, да чујем какав му је глас, |
| томе свету сањам и ако његову даљину не могу да појмим.{S} Па они дивни градови, на сликама!{S} |
| чудо.{S} Што сам се препала!{S} Још не могу к себи да дођем.{S} Ја не знам какви су то родитељ |
| учинило, тупим погледима, не пушећи (не могу пред свекрвом), гледају у беја и слушају га; он, о |
| ра је зачуђено погледа, а она рече: „Не могу без дувана, па макар отишла у пакао.“ Робиње, виде |
| оја мајка једва отвори уста и рече: „Не могу... хоћу да се повредим...{S} Сутра.“ Сутрадан је и |
| сваку ситницу примају за увреду.“ — „Не могу,“ каже мајка, „осим да чујем да је...“ — „Умрла, ј |
| ама „на увесељење", као да мртве ствари могу да веселе.{S} Али ово нису мртве ствари, ово су жи |
| > <p>— То је један огроман бал.{S} Како могу ја тамо, кад немам тоалету...{S} А волела бих да в |
| а сва уста грдим, или да закукам колико могу, ја узмем абдест: прострем серџаде, па клањам; а н |
| имао свилене лествице ?</p> <p>— Је ли могуће да ти ниси пољубила Мадам Емину кћер како се вол |
| азвије и укућани јој виде грдно лице не могући јој ништа — кукају.</p> <p>У Нурије-хануминој ку |
| ; нагло се подиже и заиска воде, али не могући је прогутати, не осећајући да ли је има у грлу, |
| си хтео да је овако удајеш?</p> <p>— Е, мода.{S} Зар да ми кажу: „тврдица“ или „прост“?{S} И шт |
| анцуски је почело поодавно бивати стара мода, обично.{S} Домаћица је женила сина, и по обичају |
| не крије, или Ариф-тејзе.{S} У толиким модерним француским романима, она на то не наиђе.{S} Та |
| је међу собом говоре енглески, по новој моди, јер француски је почело поодавно бивати стара мод |
| рсијом, обученим по најновијој париској моди: и с једне и с друге стране измењаше се грациозна |
| у из шетње донеле успомене: на мишицама модрице...{S} Страшан цариградски обичај!{S} И уместо д |
| " />.{S} И зар те што из чаршије донесу модрице, кикоћући се или црвенећи од задовољства, да пр |
| дао је у двадесет петој оно што ћу ја, можда, дати у четрдесет петој...</p> <p>— У Старом Солу |
| мајке странкиње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда би била друкчија да је као оне безглавна, удовица |
| ај лепи још ти није драги.{S} А ко зна, можда је и жењен. <pb n="36" /></p> <p>— Моје суте сест |
| је не смеде погледати: ко зна какав је, можда јој није прилика.</p> <p>— Немој ти тамо нешто Ха |
| , и једна од њих донела је њега; а оне, можда баш тога дана, биле су мирне, равнодушне!...</p> |
| eign>“ мучно да можемо казати.{S} А ти, можда би се састајала чак и ноћу да си удовичка кћи. <p |
| 12" /> неко.{S} Сад је страх, од смрти, можда што је у гробљу, премда ниједна се и не сети где |
| ешто, драга мала.{S} И ако изгледа фин, можда је из просте куће.{S} Зар би те твој отац дао чов |
| одвратно што се праве...{S} Напослетку, можда се и не праве... њима није неморална чочечка игра |
| ебо, па се отуд вратила.{S} Напослетку, можда је и боље овако; кад бих га узела, љубав би нам б |
| } Да не познаје ниједно мушко, а оно... можда се с неким и љубила. „Да се удала за другога, зар |
| Мерсије и тетке.{S} Посла робињу тетки: можда се вратила.{S} И заиста, дошла синоћ.{S} Мислила |
| тромост...{S} Да Бог да да се вара!{S} Можда његов темпераменат се не испољава, и то ју је теш |
| S} Као да оне знају какав ми је муж!{S} Можда је добар, а можда и није.{S} И ја сам можда имала |
| фес...{S} Да се Туркињи јави човек!{S} Можда је странац, па не зна њихове обичаје, а метнуо фе |
| огао доћи?..{S} Кажи је ли истина?..{S} Можда те љубио?..{S} Можда...{S} Кажи!{S} На сваком кор |
| је ли истина?..{S} Можда те љубио?..{S} Можда...{S} Кажи!{S} На сваком кораку сретнемо по завод |
| ло преко средине. „То је наша љубав.{S} Можда је она то нарочито наместила“.{S} Погледа у друго |
| м ниједну Францускињу, чак ни Мадам.{S} Можда је ово тренутак.{S} Госпођица је научила од наших |
| се тако, то је по моме мњењу лудост.{S} Можда је добар, али није муслиманин, него Грк, Јерменин |
| ре се насмејаше, а Ариф рече :</p> <p>— Можда сам се смањила.{S} Истина, ја нисам мала, ја сам |
| у какав ми је муж!{S} Можда је добар, а можда и није.{S} И ја сам можда имала неки бол, али га |
| аљевање што их за толико нису виделе; а можда ће њу молити да им свира, да им пева...{S} Како д |
| те да она иде из те лажљиве куће.{S} А можда је она све знала, па се пред њим претварала.{S} И |
| позвате код Дервиш-бејових на ифтар, па можда ћемо тамо остати за суфур.</p> <p>У томе робиња:< |
| где иде, да се спотиче о камење које је можда притискивало младост и лепоту, срца пуна жеља и н |
| а је добар, а можда и није.{S} И ја сам можда имала неки бол, али га нисам свету причала.{S} Шт |
| свеж и чист зрак Француске, земље коју можда никад неће видети, а толико је воле, говоре њеним |
| ставише се кола и чу се лупа у капију. „Можда није пијан.{S} Зашто на колима?{S} Да се није раз |
| ксале...{S} Ти му отиде <hi>онако</hi>, може бити зато што ниси <hi>девојка</hi>.{S} Али није, |
| н пролази, те и он њу да види, и он је, може бити, младотурчин...</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Младо |
| hi>.{S} Ова <hi>Песма Суза</hi> остаће, може бити, нечитана, нико неће дознати колико је патила |
| ена увек може и да наљути и да ражљути, може чак да је разгали, насмеје.</p> <p>Никад не каже „ |
| кога кога никад није видео?</p> <p>— О, може, рече Цариграђанка.{S} Ја сам у многе француске пи |
| удараше у слепоочнице... „Осман-беј!{S} Може бити ово је тај Осман-беј!“ И неописана љутина га |
| забрањено.{S} А што је забрањено...{S} Може бити те пред њом љубио?</p> <p>— Па... једанпут..< |
| народа.{S} А шта је она?{S} Туркиња.{S} Може бити врло културна, културнија од много њих овде, |
| {S} Само да се не зове распуштеница.{S} Може да болује и да се мази, али да их не поштује...{S} |
| а то нисам видела док други не рече.{S} Може бити мислиш, сине: момче је из добре куће, од добр |
| име, и да пред његовом мајком пуши.{S} Може бити зато што он није пашић, јер, што се тиче плем |
| т му је јектичав), он ће снаху узети, а може: млађи је од брата.{S} И она лепа, млада, његових |
| рећа: он је држао да сам полудела.{S} А може бити да сам баш заиста била луда.</p> <p>Истога Да |
| ије за жене, и што нам муж у свако доба може рећи: иди, ниси за мене, и испраћа нас пошто нас ј |
| м, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бити заволела да је према мени био друкчији.{S} И |
| лаву.</p> <p>Кад би било живе душе која може завирити у харемске тајне, та би душа видела да је |
| нема и ни за шта није спреман, а тетка може своје имање да остави на џамије и текије...{S} Кол |
| ема за испите... мора радити, јер тетка може оставити своје имање на џамије и текије...{S} Једа |
| ијином робињом, па је одмах пусти.) Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал |
| <p>Од кризе прођоше два дана, и она сад може да мисли. „Ориенталке не резонују, само осећају,“ |
| ео Фатму од мужа.{S} Сети се да Мерсије може бити све зна; зато је на свадби била брижна и обуч |
| Чауш-Манастира.{S} А да на те састанке може ићи, тајну је морала поверити оној својој пријатељ |
| -Хасан-беј<pb n="271" /> зове Фатму, не може сам, хануме су отишле Рашиде-хануми, бејовој сестр |
| {S} Друго вече пуна кућа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с њима научио.{ |
| ...{S} За годину дана две љубави!{S} Не може...{S} Ја сам муслиманска жена, те добро знам шта ј |
| а: то нам је сва спрема за живот.{S} Не може бити равноправан онај с оним од кога изгледа да га |
| иња, жена потчињена човеку, мужу.{S} Не може се разорити за дан што се зидало вековима.</p> <p> |
| на рекне: „Сестро, што се бојимо?{S} Не може нас друго снаћи до оно што је писано“.{S} Мало па |
| лази без питања слушкиња и робиња, а не може ући муж и син, нарочито кад виде „непознату“ женск |
| ена; видим да има нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што не дође, час да |
| рлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не може да говори, осећа грдне болове у грлу и |
| је хватају, што полети, и видевши да не може летети, завлачи се у бокоре, у жбуње, — она се зав |
| образоване.{S} А данашња турска жена не може <pb n="74" /> се назвати образованом, ако не говор |
| ој све кажу други, његова мајка: она не може, само она неће...</p> <p>Кад Џемал-беју преста пен |
| Мерсије има нешто Фатми да каже, па не може: никако нису саме.{S} Ђулренги је непрестано у соб |
| Мерсије; а Фатма би рекла нешто, па не може, не сме, чини јој се, ако проговори заплакаће, па |
| И човек би помислио да их више ништа не може раздрагати; али, у томе се чуше звучни мушки гласо |
| еки у Европи, како прича Мехмед, кад не може да узме ложу, не иде у позориште.</p> <p>И у вече, |
| {S} А мени се чини да ће испасти све не може бити боље.</p> <p>— То је један огроман бал.{S} Ка |
| х јој да се у земљи где нема слободе не може ништа урадити. „Какво организовање женских друштав |
| аборавити и испрљати оно што ни море не може опрати — образ!</p> <p>— А какве су странкиње? уме |
| да имаш какав посао?{S} Са женом се не може ни у Европи у суд, школу...{S} А кад се састанете |
| где сузе.{S} Плакала би а не може, и не може да говори, осећа грдне болове у грлу и вилицама.{S |
| } Ја претрнух, па се тек сетих да ми не може писмо прочитати : не зна...{S} Стојим, сирота, као |
| е, Фатма са сузама у грлу: ништа јој не може казати...</p> <p>— Није она љута на наше људе и же |
| дисање да је не узнемири.{S} Она чак не може ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој је |
| } Како да се опије кад више с Фатмом не може да се венча!“...</p> <p>Капију отвори Ђулренги, и |
| xml:id="SRP19120_N74">Ниједна мисао не може замислити, нити језик смртнога исказати.</note> <n |
| и.{S} Она пред њом све говори, а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто велико, крупно.{S} Боже, |
| е па ифтар, или ифтар па клањање, ко не може клањати гладан.{S} После ифтара прање руку и уста, |
| и оделом и душом.{S} И жалила је што не може он да је види, овде, те га слала па Јалије, свако |
| ешно: мислила сам да је то нешто што не може бити никад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја |
| ..{S} Она се мења у лицу и ћути, јер не може да проговори, а њена се кћи смеје, да би прикрила |
| е сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити сећате, драга госпођице; видели сте му слику |
| ан учини већи од оба Бајрама: срешће се може бити с њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њене |
| а у њему се ништа није изменило нити се може изменити док је наше вере, јер њега је писао Мухам |
| тешко мени?“ Невероватно је, колико се може мислити за један кратак тренутак! „Не, није пијан. |
| племства и богатства, он је бољи.{S} И може бити што се није родио у Цариграду.{S} И може бити |
| може бити што није учио у Европи.{S} И може бити што није младотурчин.{S} Па што се онда за њ |
| ити што се није родио у Цариграду.{S} И може бити што није учио у Европи.{S} И може бити што ни |
| еће да нам учини зло; неће у знању, али може у незнању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то је шт |
| ужа !</p> <p>— Смем, тејзе; јер, шта ми може?{S} Да ме затвори, или убије.{S} Али, заиста, срам |
| а, зеницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у нашем закону, да с једним |
| имо, направимо своју жену.{S} Ја сам ти може бити помињао у писму једно наше пиће које воле мус |
| тип, Мондије-хануму.{S} Њу та жена увек може и да наљути и да ражљути, може чак да је разгали, |
| е волела дуван него живот.{S} Тако и он може бити више мастику него Фатму.{S} За неколико дана |
| кадун!...{S} За ручак: сира и хлеба, ко може да једе, ко не пости; а за ифтар: сва она јела, ка |
| пљеска сестри.</p> <p>— Кажи, кћери, ко може волети некога кога никад није видео?</p> <p>— О, м |
| хоће с прве степенице на четврту, лако може сломити ногу или разбити главу.{S} И ви морате као |
| ењујући на њих, а после их стеже колико може.</p> <p>— Који те заболе највише, кјучук-ханум ?</ |
| .{S} Она хтеде да виче, да викне колико може, из свега гласа, па не даде <pb n="84" /> јава од |
| >— Лепе, нарочито Енглескиња: како само може бити Енглескиња лепа кад је лепа.{S} Па израсла ка |
| лице на ђерђеф.</p> <p>— Што, душо, то може, рече Осман задовољно гледајући непрестано вратима |
| у мирна, тиха, не прави утисак жене што може дати нечијем духу полета, духовним очима вид, и ди |
| она је падала ничице и изговарала: „Зар може неко да узме из мене ово чим сам пуна?...{S} - Ја |
| p>Четврти дан, а она још лежи.{S} Данас може мислити на све: па први њен долазак, на све њине с |
| 3" /> их има и немилостивих, кога данас може дворити сама, сутра с ортаком, а где су у кући орт |
| а се укоренило, ћутала бих: срце разуму може много, а разум срцу ништа, наравно у харемима.</p> |
| ади Устава, нове много путују.{S} Ја ћу може бити ићи у Анадолију и Сирију.</p> <p>— Због нас с |
| це стегнуто, час разбивено кад мислим: „Може бити сад ме гледају неке очи црвене од плача с ова |
| ад је пољубио своју жену...{S} Жену!{S} Можемо ли нас две бити ортаци?...{S} Зар би она пристал |
| S} Не рече: „Ала смо луде, па одатле га можемо најпре видети", а то помисли и због тога скочи.< |
| Fort comme la Morte</foreign>“ мучно да можемо казати.{S} А ти, можда би се састајала чак и ноћ |
| е боли као нас; зато што туђе болове не можемо осетити,“ каже јој тетка, а она остаје при томе, |
| на као с братом.</p> <p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с братом с туђим човеком.{S} Зато нам није к |
| наших, смејао би нам се.</p> <p>— Ми не можемо уништавати старо док немамо ново.{S} Ја сам за т |
| , кћери, рече стара потресено, ми ти не можемо одмах одговорити, не што није обичај да се одмах |
| оји у нашем закону, да с једним човеком можемо се венчати трипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ј |
| м због тебе.{S} Фатма, ми муслимани <hi>можемо</hi> волети.</p> <p>И пошто је сву ижљуби, рече |
| нство трпели сте годинама, а синовље не можете трпети две три године.{S} Ви мислите да је пијан |
| менио се.{S} А за себе мислите да се не можете променити, као Алах!..{S} Да отворим капиџик?{S} |
| зар никад с њом да пе пођем!?</p> <p>— Можеш.. њеним родитељима, кроз капиџик... <pb n="142" / |
| мајко, није да нећу.</p> <p>— Е, кад не можеш, чедо, ти пости; али... ноћу буди с мужем.</p> <p |
| невесела, а нене: „Госпођо снахо, ти не можеш без Нурије-ханум, познајем.{S} Године су то, отка |
| жуте...</p> <p>— Сине, пиј!{S} Пошто не можеш без пића, пиј! рече му мајка.</p> <p>Он је зачуђе |
| {S} Сад си распуштеница Осман-бејова, и можеш за кога хоћеш.</p> <p>— Да ме није пустио, отерао |
| а се усправи и рече:</p> <p>— Алије, ти можеш да спаваш!</p> <p>И ова одмах устаде, као да је ј |
| е волим, јер Цариграђанин је он.{S} Ако можеш, доведи и Мадам Ажил.{S} О што није тејзе у Солун |
| p> <p>— Кад се удајеш за невиђено, како можеш да си весела! ...{S}И оне пре триста година страх |
| target="#SRP19120_N44" /> А напослетку можеш побећи без ичега.</p> <p>Она слуша Мерсију и смеј |
| аспи само мало.</p> <p>— Не могу, нене, мозак ме боли.</p> <p>Стара се уплаши.</p> <p>— О, да х |
| астави учење кад је у њему све отупело, мозак, сваки живац?{S} Где је мотор што га је покретао |
| а до мозга, па се вратила не нахранивши мозак ..{S} И онда јој се учинило као да нестаје, ишчез |
| езавање, то је синкопа.{S} Крв дошла до мозга, па се вратила не нахранивши мозак ..{S} И онда ј |
| старинску памет, ти хаљине.</p> <p>— Е, мој зете, боље да променимо памет, но хаљине.{S} Ономад |
| ош никад није подигла рука.{S} Мерсије, мој муж мора свирати у пијано, знати енглески и говорит |
| е <hi>муж</hi>!...{S} А за пуномоћнике, мој отац: „Да их доведем, кћери, да их видиш...{S} Ти њ |
| значи још и <hi>лепота</hi>.{S} Дакле, мој отац је тога мога просиоца назвао лепотом, али није |
| Ти си чула шта је пре било.{S} И после, мој син хоће да се договори с братом и пријатељем. <pb |
| бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја сам за чистоту и код момка, и...{S} Али |
| у њу не верујемо.</p> <p>— Ако хоћете, мој муж довешће вам Осман-бејове другове..{S} Крије се |
| па погледа у небо.</p> <p>— Беј комши, мој сестрић је син Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паш |
| као пред оца, гологлава:{S} Ахмед-беј, мој брат, старији је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и |
| и се неће никад.</p> <p>А пре неки дан, мој отац метну на сут-анин капиџик катанац, а мајка му |
| руги на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син остане код куће са слугама.{S} Почех га пуштати |
| а, већ од главе.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је „добар дан у го |
| ужавало гостовање: увек пуна кућа жена; мој син пође мени, па кад пред вратима види обуће као у |
| с, да их по гласу познаш.<pb n="101" /> Мој отац!{S} Да видим пуномоћнике, а да не видим младож |
| знату“ женску обућу пред вратима!...{S} Мој син, кад није затекао код мене весеље, ушао је у со |
| е пожалим: у сваком гледам по оца...{S} Мој син је красан млад човек, доброга срца, лепо васпит |
| ала, и да се оцу вратила... отерана.{S} Мој несрећни син због такве жене да се рани.{S} Кад је |
| рло лепо пише, врло драга госпођице.{S} Мој отац с писмом ишао од познаника до познаника: све и |
| е Рамазан: код мене по сву ноћ весеље — мој син с друговима.{S} У почетку се враћао пре суфура; |
| ајпосле Нурије прекиде ћутање:</p> <p>— Мој предлог је врло добар.{S} Да пробамо.</p> <p>— Али |
| Аман!{S} Кажите му да ја нисам знала да мој сестрић пије, да је протеран и да нигде ништа нема. |
| овде занима туђ живот зато што личи на мој.{S} А понекад свратимо неком харему.{S} Све старинс |
| већ турски: „Чедо моје, око моје, лаве мој, султане мој, <pb n="164" /> дај тетки нож!“ Тепа м |
| равих и псе и мачке и тице како ми дође мој сестрић, слатки Џемал беј.{S} На њ, што је леп као |
| подне, и затече Фатму....</p> <p>— Боже мој! узвикну пресрећна љубећи сестричину.{S} Емир, срце |
| /note> <note xml:id="SRP19120_N92">Боже мој, како је лепа!</note> <note xml:id="SRP19120_N93">З |
| /note> <note xml:id="SRP19120_N33">Боже мој!</note> <note xml:id="SRP19120_N34">Ноћне хаљине.</ |
| note> <note xml:id="SRP19120_N108">Боже мој, како је лепа!{S} То је "ла франс".</note> <note xm |
| /note> <note xml:id="SRP19120_N39">Боже мој.</note> <note xml:id="SRP19120_N40">Ти си луда.</no |
| тма обори очи и рече:</p> <p>— Какав је мој отац, па га ја никад нисам наљутила осим...</p> <p> |
| црвене од плача с оваког бола какав је мој“.{S} А та душа, гледајући кроз кафез мене, мисли: „ |
| види, и смејући се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног дана, обузет страшћу, он поче викати н |
| , кад су били мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене...{S} Пашиница |
| кроз град где има муслимана као што је мој отац?{S} На њиним свадбама међу њима се прошетају и |
| .</p> <p>У Турака, затуцаних као што је мој отац, још постоји један чудан, један страшан обичај |
| то пре!{S} Хукнула сам у хартију, ту је мој дах: из њега ћеш прочитати да треба што пре да дође |
| ђена да будем жена и мајка; али, кад ме мој бездушни <pb n="183" /> муж остави и лиши детета, ј |
| о стакалце:</p> <p>— Ево, чедо, арслане мој, — мастика..{S} Што не би?{S} Пио си кад ниси имао |
| „Чедо моје, око моје, лаве мој, султане мој, <pb n="164" /> дај тетки нож!“ Тепа му, да га одоб |
| рукама и рече:</p> <p>— Шта учини, сине мој?</p> <p>— Што, мајчице?{S} Зар ја нисам распитао и |
| , али јој је нова душа.{S} Слушај, сине мој: ти си Фатми отац, али ти Фатме не познајеш.{S} Она |
| дна лаж повлачи стотину...{S} Аман, оче мој, за Божју љубав.{S} Оца немам, брата немам, мужа не |
| ја...{S} За њега ме страх.{S} Аман, оче мој, за Божју љубав!</p> <p>— Заклела си ме у Божју љуб |
| <p>5 рамазана.</p> <p>О, ја, нова!{S} И мој ће крај бити онакав као оне једне нове из Цариграда |
| крупним енглеским словима.</p> <p>Драги мој Чарлсе,</p> <p>Како сам био срећан!{S} У тој срећи |
| лела; јер ја желим, кад ми нешто говори мој муж, да га, слушајући га, гледам у очи с подигнутом |
| <note xml:id="SRP19120_N43">Ружа: ти си мој славуј.</note> <note xml:id="SRP19120_N44">Коса: уз |
| испрати тетку.</p> <p>— Како је кратак мој бол, тејзе, и како ми је дугачка радост! рече и заг |
| т оборен секиром.</p> <p>— Аман, арслан мој мртав! закука Нурије кад виде да га носе.</p> <p>— |
| избрисати из списка.{S} Да је прихваћен мој предлог, да се упути на рад наш слатки Џемал-беј!{S |
| ећна!{S} Срећна сам само зато што је он мој.{S} Ја мислим да никад нико никога волео није као ј |
| {S} Мурад-Џемал, Господу хвала!...{S} О мој Џемал!{S} Дете добра срца, али страсне природе.{S} |
| ми се тада чинио као мој заштитник, као мој бранилац, човек и муж.{S} Па зар овако мисли она ко |
| том главом: тек би ми се тада чинио као мој заштитник, као мој бранилац, човек и муж.{S} Па зар |
| тмене куће, господске; богат... све што мој отац тражи.“ И метну у куверт мило писмо, па га дес |
| елдрме</hi> и <hi>башјорти</hi>, то што мој отац зове „европски огртач за прашину и европска ма |
| а, него друштвено уређење.</p> <p>— Зар мој муж мојој сестри туђ?!</p> <p>— Зет, што и ништа.{S |
| фицира, мене обузме љутина, јарост, јер мој вереник је официр.{S} И нико то не зна; научила сам |
| добро окренути, лудо моје срце!{S} Јер мој отац пре би пристао да му кћи умре, него да га осра |
| свету тајну“ од њена сина.</p> <p>— Јер мој син је...</p> <p>— Променио хаљине, али памет...</p |
| француски...<pb n="287" /></p> <p> <hi>Мој дневник</hi>.</p> <p>Солун, 10 шабана 1323.</p> <p> |
| ла с једним...{S} Сафет говори Нурији: „Мој пријатељу, усрећила си ми јединицу —хвала ти!“ Тад |
| папагај.{S} Он кад рекне „Мадмоазел!“, моја мајка каже „Фатма!“, јер мисли да ја зовем Госпођи |
| S} Да је дамо да се не огрешимо; а она, моја кћи, нека се сети оне пословице из буквара: „Два у |
| ка, јака...{S} Боже, зар неискрена она, моја другарица за толико година!{S} Колико смо се нараз |
| ђаве куће, из просте.{S} Муслиманин је, моја пријатељице; од добре породице, из отмене куће, го |
| тано сами... госпођа мајка, сута, нене, моја мајка, Мерсије.</p> <p>— Мерсије?</p> <p>— Слатка |
| м како.{S} Ако је штогод наше код суте, моја јој мајка то не тражи; ако је штогод њено код нас, |
| кућа била је храм, где су гореле свеће, моја љубав, и измирна, моје...{S} Ја не знам с чим да п |
| i>.</p> <p>P.{S} S.{S} Драга госпођице, моја мајка везује бошчице и пева, а нене је пита: „Госп |
| xml:id="SRP19120_N61">Збогом, Сузанице, моја ружо бела, која си ме волела осам дана.</note> <no |
| евероватно, па ипак, било је...{S} Али, моја срећа: он је држао да сам полудела.{S} А може бити |
| : „Ако се опијем, нек Емир-Фатма-ханум, моја жена, од мене остане <hi>бош</hi>“</p> <p>Он то из |
| утишава, милује јој косу и говори: „О, моја свилена косо, ја сам те чешљала и неговала!“ После |
| дости заплака.</p> <p>— А где су, душо, моја писма?</p> <p>Она поцрвене, збуни се, па рече:</p> |
| >Она се болно осмехну.</p> <p>— Страст, моја кћери...{S} Да вам не да Бог да је знате...{S} Бес |
| етка је тетка, мајка је мајка...{S} Ах, моја несрећна мајка! <pb n="141" /></p> <p>Њу то врло и |
| у, те нико и не слути да нису у љубави; моја мајка хвали суту као пре.{S} Откад не говоре, а ни |
| ана</hi>!<ref target="#SRP19120_N11" /> моја слатка сута како лепо име има, а пакосне хануме да |
| биња и отвори врата.</p> <p>— Тејзе!{S} Моја мила, слатка тејзе! узвикиваше Фатма ван себе од р |
| тела, на балу...{S} Што се чудиш?...{S} Моја мајка не зна...{S} Кад би чуо отац!...{S} Одох да |
| хануме, да чујете и моју историју...{S} Моја историја је страшна.{S} Кћи сам Али-пашина; никад |
| /> осећам душу, а душа нема година.{S} Моја душа родила се ко зна кад пре мене и умреће ко зна |
| бол, који она, за срећу, не познаје.{S} Моја мајка једва отвори уста и рече: „Не могу... хоћу д |
| тога што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} Моја мајка <pb n="69" /> с њом не говори.{S} Је ли то с |
| ва</hi> (како младотуркиње себе зову) — моја тетка!{S} Ја видим да су оне промениле хаљине, али |
| та.{S} А етар да мирише кад...</p> <p>— Моја тетка га узима нераствореног, у мало воде са шећер |
| и не смеш пешке одавде донде.</p> <p>— Моја несрећа!...{S} А то... што си седела с мушким, сме |
| } Она је за текију, рече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не би додворила.{S} Па зар опет распуште |
| здрави, а она наједанпут рече:</p> <p>— Моја тетка... умрла.</p> <p>— Кад? узвикну изненађено А |
| ворити течно и лепо француски:</p> <p>— Моја историја дугачка је и црна...{S} Ја сам кћи Али-па |
| ужем величала би се и падишахова кћи, а моја!... а моја!...{S} Ха, ха, ха!...{S} Срам те било!. |
| ла би се и падишахова кћи, а моја!... а моја!...{S} Ха, ха, ха!...{S} Срам те било!...{S} Шта с |
| > <note xml:id="SRP19120_N76">Да, драга моја.</note> <note xml:id="SRP19120_N77">Лав и светлост |
| note> <note xml:id="SRP19120_N62">Драга моја.</note> <note xml:id="SRP19120_N63">Ја те волим.</ |
| Бејлербеј, 6 августа 1905.</p> <p>Драга моја госпођице,</p> <p>Да ли сте већ кадгод помислили д |
| колену:</p> <p>Понедеоник.</p> <p>Драга моја Мерсије,</p> <p>Ја мислим много и на <hi>њега</hi> |
| е мајка: „Како сам могла и помислити да моја кћи није верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ П |
| ажу: „тврдица“ или „прост“?{S} И што да моја кћи остане иза пашинских?{S} Кажеш : „<hi>овако</h |
| /p> <p>— Зашто отуд?!{S} Слатка, слатка моја тејзе!</p> <p>— Твоја фантазија.{S} Или си негде ч |
| ти. „Благо мени! она ме не грди, слатка моја учитељица!{S} Она се само боји да није Грк, или Је |
| ена; њој се зна гроб.{S} А Емир, слатка моја Емир!...{S} У туђини...{S} Колико ли је боловала?. |
| и нариче: „Слатка моја тетка!{S} Слатка моја тетка!“ Бивало је тренутака кад сметне с ума Џемал |
| це ми каже, госпођо мајко“...{S} Слатка моја мајка!{S} Слатко њено срце!</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</ |
| get="#SRP19120_N16" />.</p> <p>— Слатка моја Ариф-тејзе! рече гошћа нежно.{S} Пакосне хануме ка |
| срца?</p> <p>10 новембра.</p> <p>Слатка моја отаџбино!{S} Кад бих ти се могла вратити, ја не би |
| мртва, па иде по кући и нариче: „Слатка моја тетка!{S} Слатка моја тетка!“ Бивало је тренутака |
| <p>А пашиница поче:</p> <p>— Сва, цела моја душа је нова, али у њој <pb n="222" /> има пуло ст |
| праву танку нашу веру: њој ме је учила моја добра нене.</p> <p>Дође тренутак кад ми се душа ра |
| е крв.{S} То је нешто што ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је облије зној, а она скаче из п |
| ница изиђе, робиња рече:</p> <p>— Јадна моја кјучук-ханум!{S} Просише те толики паметни, а ти.. |
| им против овог срамног режима.{S} Једна моја другарица поста удовицом за ноћ, да се сама брине |
| им мукама.{S} Од ове болести пати једна моја тетка годинама, још од своје четрнаесте.</p> <p>— |
| доликује”, чак ни кад је отац. „Покојна моја нене бејаше мирна, и све невесела:{S} Фатма ми је |
| } И мајка нек ми опрости, и нене, добра моја нене!..{S} Не могу више, слова ми се замрљавају су |
| </p> <p>Била сам у соби с домаћицом; та моја рођака је из срећног Аблул-Меџидова доба, и ако је |
| е пас, па се све утиша.</p> <p>— Сирота моја Емир! рече болно Нурије-ханум.</p> <p>—По сто пута |
| скупе код неке на посело, па к њима уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно им виче: „Ууу!{S} Колико |
| идеш пешице?“...{S} Питаћете, шта каже моја мајка.{S} Ништа, драга госпођице: њен муж није ниш |
| авоверна и заклињем се пред Богом да је моја сестра од стрица заљубљена у лепу Рускињу!</note> |
| из дана кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и још многе хануме кажу да ј |
| а се нађе дете.{S} То је крв Џемалова и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем уместо |
| у Маћедонију „да умирују чете“, и ја и моја пријатељица: час смо у Солуну, час у Серезу, сад у |
| човек, мушко, него брат: његова мајка и моја две су рођене сестре...{S} Ви то знате, драга госп |
| х волела с вама, врло драга госпођице и моја пријатељице, да читам Ламартинову песму „Прву Жало |
| арају<pb n="291" /><hi>р</hi>.{S} Чак и моја Госпођица, чак и Мадам Аристид наглашују турски за |
| {S} И туговала сам што као моја Сафет и моја Елиз немам кћери да удајем, па да добијем унучад: |
| ост и веће понижење.{S} Сети се, љубави моја, науке којој те није учио разум него срце.{S} Што |
| ја бих сути <hi>све</hi> казала.{S} Али моја мајка не говори с њом!“ То <hi>све</hi> било је не |
| Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој |
| ц је тада био од петнаест дана...{S} Ни моја молба, ни моје преклињање, ни моје сузе, ништа не |
| њим одмах све поизотварах, да не осети моја слушкиња посетиочеве ми „надахнуте душе“ траг који |
| да је Рамазан да ме не подсетише писмом моја сута и ханум-ефенди.{S} Њина писма су нежна увек; |
| еђа. „Колико је ситна,“ говораше једном моја мајка, „чак склони, баци, шта ли, са стола тејзину |
| /p> <p>О моја сирота без отаџбине!{S} О моја сирота без имена!{S} Да је у Турској, занета за Фр |
| н смо легле, по харемском обичају.{S} О моја песма!...{S} Разочарање...{S} Душо, душо, да Бог д |
| а сам мајка</p> <p>29 августа.</p> <p>О моја сирота без отаџбине!{S} О моја сирота без имена!{S |
| па и он обрастао у исцветали јасмин. „О моја слатка сута!{S} Пошто тејзе није у Солуну, ја бих |
| делићем своје душе, вичем, ридајући: „О моја лепа веро, како су те изопачили неразумни!“ Ја, др |
| ам и заборавила како боли.“ Па и ја као моја мајка: за време бола срца не могу писати.{S} Још д |
| за младошћу.{S} И туговала сам што као моја Сафет и моја Елиз немам кћери да удајем, па да доб |
| , да скупи љубав уједно, па није колико моја...“ После се мало разгали: „Ја сам јој први.{S} С |
| еко главе.{S} Нисам ли те учила, зеницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш шта сто |
| >Већ си код деде!{S} Кад би знала, душо моја, како ти се мајка осећа усамљена!{S} Ти си јој бил |
| и очи, очи моје!{S} Ослободи душу, душо моја!{S} Зар си ти прва овако?{S} У нас је више распушт |
| и прикрила узбуђење и необичну радост. „Моја сута ту, пре једног сата!{S} И ненине је очи гледа |
| су гореле свеће, моја љубав, и измирна, моје...{S} Ја не знам с чим да поредим измирну...</p> < |
| им!{S} Ја волим!{S} Ја волим — њих две, моје подмлађено Ја, њу, мојих духовних очију вид, и цео |
| тма, јагње моје, Фатма, душо душе моје, моје срце је пуно љубави и бола.</p> <p>— Аман, шта гов |
| у чаршафу од девете.{S} Па ипак, Емир, моје је друго: видели су ми очи, видели су ми косу, кро |
| ла човека чини ми се први пут у животу: моје очи среле су се с његовим...{S} Како ми је било, д |
| ожда је и жењен. <pb n="36" /></p> <p>— Моје суте сестрић није жењен, рече она убедљиво, и пока |
| д стрица: све имају љубоморне мужеве; а моје пријатељице... ниједна преда њ да изиђе.{S} Код ме |
| д би звала за ким умирем!..{S} Боже, за моје незаслужене патње чиме си ме наградио!..{S} Кашаљ, |
| риграђанка.{S} Овде жене, удовице, и на моје чуђење девојке.{S} Више пута, ја сам видела праву |
| идела с балкона, европски.</p> <p>— Кад моје срце плаче, теби је до шале! прекори је Фатма.{S} |
| вам с неколико речи јавила.{S} Али, од моје свадбе ништа није било, нити ће бити...</p> <p>У Т |
| га шапћући: „Буди с њима: сва су ми од моје Госпођице“, и загледа се у лепи рукопис, у каракте |
| а у петнаесту.{S} А удадох се као и све моје другарице — за човека кога никад нисам видела.{S} |
| Скопље, 14 јуна 1905.</p> <p>Емир, срде моје,</p> <p>Ти си имала нешто да ми кажеш, уз капију.{ |
| коју је претрпело моје срце, сломила је моје Ја.{S} Тога куражног и енергичног Ја више нема.{S} |
| на...</p> <p>Тај лепи младић сестрић је моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити се |
| и поред мртве унуке и изговара: „Слатке моје гугутке!“ — У овој једној она је гледала, замишљал |
| замишљала обе, и зато је рекла „слатке моје гугутке"...{S} И виде: мртву је купају... тело јој |
| .{S} Ја верујем у све у шта су веровале моје прамајке: у текије, у молитве...{S} Ја се заветује |
| кад погледа женску децу. „Јадне, јадне моје девојке!{S} Свет ће говорити мајка им била така и |
| овори, француски:</p> <p>— Фатма, јагње моје, Фатма, душо душе моје, моје срце је пуно љубави и |
| оче говорити:</p> <p>— Прексиноћ, јагње моје, била сам код господина Аристотела, на балу...{S} |
| l:lang="fr">Mon agneau</foreign>: јагње моје.</note> <note xml:id="SRP19120_N46">Стара госпођа. |
| note> <note xml:id="SRP19120_N47">Јагње моје, јагњешце моје.</note> <note xml:id="SRP19120_N48" |
| , чак слушкињама кажемо „душо“ и „јагње моје“; чак робињама дајемо лепа имена да им не буде жао |
| оворила турски, рекла „душо“ или „јагње моје“.</p> <p>Али Францускињи ово не би смешно, јер она |
| d="SRP19120_N18">Је ли то награда, дете моје?</note> <note xml:id="SRP19120_N19">Истурчене Јевр |
| срећна љубећи сестричину.{S} Емир, срце моје!{S} Као да си дошла с робије где ти је била у оков |
| четак без свршетка.</p> <p>— Емир, срце моје, упамти: што мање илузија, то слабије разочарање, |
| на: скоро добила ортака.{S} Видиш, срце моје, више ни просте (ова је пашиница проста) не поднос |
| * На турском постоји фраза "слатко срце моје", зато се овде тако преводи.)</note> <note xml:id= |
| <note xml:id="SRP19120_N64">Слатко срце моје*, ја те волим.{S} Ја мислим на тебе.{S} Ти си једи |
| :id="SRP19120_N47">Јагње моје, јагњешце моје.</note> <note xml:id="SRP19120_N48">Кћи ружина.</n |
| ама сам се изобличила...{S} Што се тиче моје деце, ти ћеш ми их слати свакога петка...{S} Ти ми |
| p>— Фатма, јагње моје, Фатма, душо душе моје, моје срце је пуно љубави и бола.</p> <p>— Аман, ш |
| јој ни „хвала“ као да ју је извадила из моје кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више ми нема венчања с њо |
| једва чекала, и рече:</p> <p>— Јадно ми моје спавање, Нурије.{S} Не мичем се, да тебе не пробуд |
| д петнаест дана...{S} Ни моја молба, ни моје преклињање, ни моје сузе, ништа не помаже: отиде с |
| } Ни моја молба, ни моје преклињање, ни моје сузе, ништа не помаже: отиде с вечери, па се врати |
| оје оговарају и своје деце оца.{S} Мени моје пријатељице вичу: „Благо теби!{S} Што ти имаш мужа |
| доста.</p> <p>Изјави својој ханум нени моје одлично поштовање.{S} Срдачно поздрави госпођу тво |
| е нама ништа не значе.{S} Полако, кћери моје, ко хоће с прве степенице на четврту, лако може сл |
| толико је искреније: из мене не говори моје огорчено Ја, него милиони понижених турских жена.{ |
| је мајке није ме више потресла од смрти моје мале, добре васпитанице и пријатељице...{S} Писаћу |
| рина куне.</p> <p>— Аман, очију ми! очи моје Мерсије: уста су ти медена, дај да их пољубим.</p> |
| кињама, а Ариф јој увек каже „Елиз, очи моје“.{S} Францускиња се узе разговарати с Мерсијом, а |
| струковима!...</p> <p>— Верујем ти, очи моје, али...{S} Како си смела?!</p> <p>— Тако...{S} Као |
| е љуби и буди:</p> <p>— Отвори очи, очи моје!{S} Ослободи душу, душо моја!{S} Зар си ти прва ов |
| риф то опази и рече:</p> <p>— Емир, очи моје, хајде гостима.{S} Нурије-ханум каже: смеју ти се, |
| се да би то свето обесветиле чак и очи моје мајке, зато сам затворио.</p> <p>Она осети да гово |
| ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак слушкињама кажемо „душо“ и „јагње м |
| је тамо био окуженик...</p> <p>Па ипак моје срце није било лудо.{S} После овога, ја прођох Пер |
| као обично француски, већ турски: „Чедо моје, око моје, лаве мој, султане мој, <pb n="164" /> д |
| и каже да ће се на добро окренути, лудо моје срце!{S} Јер мој отац пре би пристао да му кћи умр |
| рила, да видим колико ока имам.{S} Тако моје тело: лице ми се заруменело; а душа...{S} Говорим, |
| француски, већ турски: „Чедо моје, око моје, лаве мој, султане мој, <pb n="164" /> дај тетки н |
| д нас, па мени: „Душо, срце, јагње, око моје“.{S} Ваздан смо говориле турски, и тако ми је слат |
| <p>Она не сме рећи.</p> <p>— Кажи, око моје! вели Мерсије.</p> <p>— Домали.</p> <p>— Он, кјучу |
| ђоше јој сузе.</p> <p>— Што плачеш, око моје?{S} Шта ја више знам?{S} Истина, смем да идем пешк |
| <note xml:id="SRP19120_N111">Једно око моје, то јест јединче!</note> <note xml:id="SRP19120_N1 |
| а.{S} У томе ми прошло девовање, кратко моје девовање: удала сам се тек што сам ушла у петнаест |
| ра:</p> <p>Катастрофа коју је претрпело моје срце, сломила је моје Ја.{S} Тога куражног и енерг |
| мислим на тебе.{S} Ти си једини предмет моје љубави. (* На турском постоји фраза "слатко срце м |
| д ваше и своје Емир-Фатме...{S} Ни смрт моје мајке није ме више потресла од смрти моје мале, до |
| ариси ми се чине као џинови који чувају моје пробуђене сестре од немани...{S} Кад зажмурим, рук |
| дана и више говори се о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи |
| p>Сад је доба вечерњег <hi>језана</hi>; моји родитељи и нене узимају земзем и мисле: „Наша Фатм |
| м, и страх ме од ове данашње запаре, да моји не побегну на чифлук још сутра, и да ја за толико |
| ни, на обали Босфора.{S} Са мном су сви моји: нене, отац и мајка, и Ђулренги...</p> <p>Босфор, |
| сле: „Наша Фатма не пости!” О, да, мили моји, не постим, и мени је страшно.{S} Па ипак, кад бих |
| и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не знам кога се више бојим.{S} Нене највише |
| ..{S} Ја се удадох за човека кога су ми моји изабрали, и заволех га: он је био врло леп, из кућ |
| одима...{S} Ови Французи чине ми се као моји сународници и мили су ми и своји...{S} Шта пре да |
| азана.</p> <p>Сутра је Рамазан!{S} Како моји спремају без мене за овај велики празник?...{S} Ум |
| немој да се гдегод изрекнеш, да не чују моји... <hi>Само</hi> за ту реч отац би ме одвео и ника |
| ући, по башти, како сам срећна!{S} Пред мојим очима су расле и развијале се као пупољци.{S} Зов |
| вори, а ја не разумем, као да не говори мојим матерњим језиком; због вашег писма била сам се ун |
| пала косу као простакуша.{S} Он, дирнут мојим јадом, обећа да ће ми га доводити сваке године, и |
| хити, како ли да кажем.{S} Она оде, а у мојим ушима остаде та музика, њено: „O, là, là!“...{S} |
| олим — њих две, моје подмлађено Ја, њу, мојих духовних очију вид, и цео свет...“</p> <p>А данас |
| арога.{S} То ми је у крви, наслеђено од мојих предака.{S} Ја верујем у све у шта су веровале мо |
| лику киту кризантема: од мене и од свих мојих сестара које су га читале...{S} Гледала сам у њег |
| чини да код ње <hi>има нешто</hi>...{S} Мојој госпођи мајци криво што тако одмах, а ја волим, ј |
| воју рану младост, и младост уопште.{S} Мојој мајци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S |
| се; кад се за све други брине...{S} На мојој софри вечера не разликује се од ифтара.{S} Кад ка |
| па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је мојој мајци; она никад није држала срце.{S} Права мусли |
| друштвено уређење.</p> <p>— Зар мој муж мојој сестри туђ?!</p> <p>— Зет, што и ништа.{S} Млад, |
| плаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној мојој пријатељици беше умрла кћи, и она мени мало-мало |
| грди!{S} Не, нећу га послати, нека га у мојој фијоци.“</p> <p>Па ипак, још исти дан, у једном н |
| p> <p>15 новембра.</p> <p>Да ли ће се у мојој <hi>Песми Суза</hi> осетити куцање мога срца?</p> |
| цео дан.{S} И говориле смо о Рамазану у мојој земљи.{S} Она се сећа час овога обичаја, час оне |
| с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом љубављу је румена девојка, лепо очешљана и закиће |
| да плачем?{S} Твоју тугу сваки поштује, моју исмејава.{S} Не, ја чак не смем ни да тугујем, да |
| сад ми даје новаца, хаљина, храни мене, моју мајку и моју жену.{S} Она ми пружи лиру, а ја, пун |
| 28 рамазана.</p> <p>Једанпут, сећам се, моју мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опи |
| не говоре, а нигде се још не видеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чујем да је неко у комшилуку бо |
| пити ће је волети.{S} И она не мари за моју љубав!{S} Из свих срца, што су око ње, да скупи љу |
| p> <p>— Кјучук-ханум, има ли одговор за моју кјучук хануму?{S} Хоћемо у хамам, па морам да се ж |
| бодна, ја бих те питала: јеси ли видела моју пријатељицу?{S} Овако...{S} Ја знам да је ниси вид |
| че:</p> <p>— Слатке хануме, да чујете и моју историју...{S} Моја историја је страшна.{S} Кћи са |
| оваца, хаљина, храни мене, моју мајку и моју жену.{S} Она ми пружи лиру, а ја, пун племићког по |
| о пашину <pb n="264" /> кћер, што не би моју!{S} Трећу је отерао за бакалске кесе, четврту што |
| јући.</p> <p>— И срећа и несрећа: ко би моју мајку тамо одвео? говори Фатма и уздише.</p> <p>Св |
| p>Она се наљути.</p> <p>— Сматраш ли ти моју кућу за честиту или не?</p> <p>Он се трже, и рекав |
| роватно, купих флашу пива, донесох је у моју кућу и доведох лепу хануму: она пиво попи, па се о |
| затворити писмо, ветар духну и унесе у моју собу један жут багремов лист.{S} Тај лист ме подсе |
| Џемал беја, ви да ме спремате за свадбу моју и његову: косу да ми наместите као европској невес |
| ево, младеж као најситније зрнце пржене мока кафе.{S} Па какве су њене руке, њене ноге!{S} Емир |
| рема тетки и тој страној жени, доносећи мокар пешкир.</p> <p>— Нећу то...{S} Какав напад...{S} |
| препаде да не добије напад, те отрча по мокар пешкир.</p> <p>— Опрости!{S} Никад ти не бих каза |
| ње.{S} Она се усправи и притисну своје мокре очи на његово сухо лице — кваси га, па га покваше |
| и.{S} Пошто је помогла гостима да скину мокре горње хаљине и замене ципеле папучама, увела их ј |
| ок и мирише ваздух на море и на влажно, мокро ловорово лишће у башти.{S} Берберин натуче Џемалу |
| аршафом, ничице; подиже је: лице јој је мокро од суза! „Мерсије душо, ми сад треба да певамо, н |
| сија се као злато и пада у бичевима по мокром столу и мимо њега на земљу...; и завијају је у н |
| у ловачким хаљинама, који вешаше једну мокру ловачку торбу на један дуд сав у сунцу, и замоли |
| тада био од петнаест дана...{S} Ни моја молба, ни моје преклињање, ни моје сузе, ништа не помаж |
| ма тога човека срце је од камена.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, ни сузе материне, ништа не |
| , с мајком <pb n="233" /> му, да га обе моле да једе.{S} Али још није била ни до софе, из собе |
| у њему осетила њине сузе онде где мене моле да не проливам своје... што у туђини дочекујем Рам |
| е имати према коме да подижу очи кад се моле Богу.{S} Фатма одлете на баба-фингу, <pb n="61" /> |
| ерно склонише, и узе је страсно љубити, молећи је да клања после ифтара...</p> <pb n="154" /> < |
| и повуче два три дима, па је пружи њој, молећи је: кад мало попуши да му је врати... послужи је |
| падаше на њу; а она се брањаше, испрва молећи, после љутито. <foreign xml:lang="fr">„Sois rais |
| .</p> <p>— Сине!{S} Сине! вичу родитељи молећи.</p> <p>— Аман, ага-беј! преклиње сестра и плаче |
| че ходати по соби.</p> <p>— Иди, тејзе, моли мога оца за венчање! рече она гласом у коме су се |
| на, и нихајући се почиње другу молитву, моли Мухамеда и Алију да јој сачувају сина од беде, и о |
| ебе, рече Ариф очајно.</p> <p>— Нека га моли теча... он течу воли.{S} Тејзе, ако теча неће или |
| е у собу и закључаше...</p> <p>Мајка га моли да остави нож, тетка га преклиње, и не говори му к |
| ного времена, кад се Ариф-тејзе сети да моли мајку да јој опише тај бол; а мајка се насмеја и р |
| д очекују, чему се надају?{S} Она га не моли да се не опије, не пада преда њ, не грли му колена |
| > <p>— Џемале, сине, умири се, мајка те моли.</p> <p>Он се трже, застиде се: гласно је говорно, |
| тељицу, Ариф пружи руке као кад се Богу моли, да јој она што скорије дође, па ижљуби и матер и |
| лице кћер која се бејаше подигла да их моли.{S} Фатма се не онесвести кад изгуби мужа, а кад ч |
| на улици, у кући, код њих, код суте.{S} Молила би тејзу да га позива свакога петка, и она би иш |
| ме.</hi> </p> <p>P.{S} S.{S} Мерсије ме молила да вас поздравим и да вам кажем ово: „Наше учите |
| улице, отишла Џемалу, пала на колена и молила га да беже у свет где људи имају душу.</p> <p>Фа |
| свесна свога расположења; иначе, она би молила Бога да се никад не расвести, да се никад не про |
| жем не бих волела да живим овде, те бих молила Бога да нешто скриви и да га прогнају: да с њим |
| а неће умрети.</p> <p>— Отац, сви су те молили да ме удаш за Џемала.</p> <p>Он испусти чибук и |
| а сам тада као дете.{S} Које би се дете молило Богу, пре но што ће лећи, кад крај њега не би би |
| али</hi> просто нас буни.{S} Изгори га, молим те, и ако је на француском.{S} У петак ћу ти доћи |
| сузе те две жене?</p> <p>— Оставите ме, молим вас, хоћу да пишем другу, рече, па затвори врата. |
| а млаза крви на снегу...{S} Немојте се, молим вас, смејати, кад сам ја оволико озбиљна.{S} Кад |
| Ариф нестрпљиво рече:</p> <p>— Шта би, молим те?!</p> <p>— Чудо! рече он весело, не погледајућ |
| а и смејала се. — „Ја не знам.{S} Кажи, молим те, каква?“ „Пијана.“ — „Ја пијана!“ викнула је о |
| о себи, ништа о вама.{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој |
| чујем да је неко у комшилуку болестан, молим мајку да га обиђе; све мислим биће тамо сута, па |
| о мало старији.</p> <p>— Госпођо мајко, молим вас... не могу сама, понови тише пружајући руку.< |
| али се нисам пођаурила: покривам главу, молим се Богу по нашем закону.{S} Волим мужа и чезнем з |
| ао си, не једући толико... три дана.{S} Молим те!</p> <p>Он јој опет рече да ће после, док попу |
| >— Ја ћу вам причати своју историју.{S} Молим вас, хануме, да је слушате...{S} Ја се удадох за |
| је?! чу се тихо.{S} Што ћутиш?</p> <p>— Молим те, не дирај ме... спава ми се.</p> <p>И робиња с |
| ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја никога |
| навикла, да понекад не умем ни Бога да молим, зато што вас није у нашој соби.{S} Ја сам тада к |
| док немамо ново.{S} Ја сам за то.{S} Ја молим хануме, и ја молим сестру: да пробамо.</p> <p>— А |
| Ја сам за то.{S} Ја молим хануме, и ја молим сестру: да пробамо.</p> <p>— Али ако се опет опиј |
| да је убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено здравље, памет.{S} Она је полудела к |
| к у затвореним колима...</p> <p>Само се молим Богу.{S} Бог!</p> <p>А сад, врло драга госпођице, |
| ле додаде понизно, нежно, тихо: — Ја те молим, отац.</p> <p>— Никад то неће бити! узвикну он од |
| рно спаваш, онда те неисказано мрзим, и молим Бога да те умори, па се уплашим да ме не казни, д |
| ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим за своју срећу.{S} А кад мени дође срећа, то знач |
| игару поче своју историју, пошто рече: „Молим вас, хануме, да ме слушате.“</p> <p>— Ја сам се у |
| а му их није могла пробудити ни најдужа молитва у џамији, а пробудила их је љубав.</p> <p>— Ја |
| ка јација, то јест доба кад је последња молитва, сестре опет клањаше...{S} Тишина, ноћна, у тур |
| ба, јер је свесна, зна да је то јутарња молитва.{S} Душа јој се некако утишала.{S} Син ће јој д |
| обусан гроб...{S} Виде: у њеној кући је молитва за душу Емире и Мерсије; у соби где су јој евро |
| око текије, где се сваког четвртка чује молитва дервиша вртача, и међу старим гробовима један н |
| ице.</p> <p>О, све је готово, и ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи у своју собу, где ће ћере |
| риграђанкама.{S} Сад је ифтар био после молитве; разговор се водно као синоћ на француском јези |
| а кћери, ено човека!“ Јер дању, у време молитве, не дају јој да седи у башти развијена, да је н |
| њ окренута југу и уместо кратке јутарње молитве, она изврши некакву дугачку: тридесет пута паде |
| ст.{S} Бог је хтео да вас ово снађе пре молитве: да се молитвом умирите.{S} Молите се Богу, за |
| су веровале моје прамајке: у текије, у молитве...{S} Ја се заветујем Благоме и Милосрдноме: чи |
| но оживљује, распаљује се, као дервиш у молитви; па подиже руке и прекрсти их, врховима прстију |
| а, па зажмури, нихајући се као дервиш у молитви, вичући као дервиш: „Алла’-ху!{S} Алла’-ху!“ Ро |
| ерџаде, па клањам; а нени и мајци мило: молитвом се стишава љутина и блажи јад.{S} Досад, као и |
| тео да вас ово снађе пре молитве: да се молитвом умирите.{S} Молите се Богу, за Божју љубав!</p |
| ла "прање" пред молитву, спремила се за молитву.</note> <note xml:id="SRP19120_N71">Турска хаљи |
| стрчи, да се крај оца и сама спреми за молитву.{S} Са шадрвана јој одоше очи на затворен сутин |
| ан глас.{S} Мухамеданка не би прекинула молитву ни кад би видела зликовца са секиром више своје |
| /p> <p>Одмах после вечерњег позивања на молитву, пред Нурије-ханумином капијом зауставише се је |
| е спремање за ифтар.{S} После се иде на молитву; са свих минара окићених кандилима као звездама |
| а, а мујезин очита последње позивање на молитву, Џемал-бејови се узнемирише што њега нема код к |
| S} С минара се чује јутарње позивање на молитву, разлеже се и губи у око...{S} Још непрестано ј |
| “...{S} Како јој је мило то позивање на молитву, њој познато!{S} И овим пробуђена и разнежена, |
| бдест људи; а већ кад се чу позивање на молитву, по турским кућама, као уочи петка, запали се г |
| <note xml:id="SRP19120_N89">Позивање на молитву.</note> <note xml:id="SRP19120_N90">Вода с једн |
| <hi>Абдеслија</hi> - узела "прање" пред молитву, спремила се за молитву.</note> <note xml:id="S |
| 9120_N70"> <hi>Абдест</hi> - прање пред молитву. <hi>Абдеслија</hi> - узела "прање" пред молитв |
| Сви пређоше рукама преко лица и очиташе молитву.</p> <p>— Нурије ханум, кћери, рече стара потре |
| рује рамена, и нихајући се почиње другу молитву, моли Мухамеда и Алију да јој сачувају сина од |
| ући стамболским улицама, на глас читају молитву и гледају духовним очима рајске зелене баште и |
| ће халвом и пилавом ђаке, пошто очитају молитву за здравље и добро учење његова унука и узвикну |
| и помену имена пророкова и очита кратку молитву, она мирно и тихо, невесела, брижна, настави:</ |
| е се за спавање, очиташе некакву кратку молитву и уђоше под комарнике, који се бељаху, али не в |
| рептала у кандилима; у џамије, на ноћну молитву, ишли су и људи и жене, а сутрадан се отпочело |
| } С минара се зачу позивање на последњу молитву, а она несвесно покри косу...{S} С оградног зид |
| какве старице што клања: врши последњу молитву.{S} На месту где је био кипарис бели се једно с |
| .</p> <p>Фатмина нене отклањала јутарњу молитву, а родитељи јој узели абдест кад се чу чагрљање |
| ала нема.{S} Његова мајка клања јутарњу молитву, али сад не пада више пута но што треба, јер је |
| спава.{S} Кад се чу позивање на вечерњу молитву, <pb n="186" /> она узе две три капи земзема, п |
| дубоко: људи су се скупљали на вечерњу молитву.{S} И девојке наједанпут убрзаше ход, и ако су |
| треше му овчју кожу, да отклања вечерњу молитву.{S} Мало, па и жене, све три у бело, све три ск |
| ашјорти на глави, узеше клањати вечерњу молитву, и кроз мртву тишину, с времена на време, чуло |
| ошло увелике, а оне сад клањају вечерњу молитву...{S} Сто је одавно постављен, ашчика повири на |
| пре молитве: да се молитвом умирите.{S} Молите се Богу, за Божју љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, |
| мом, да је испитам.{S} Идите да се Богу молите: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ово сна |
| т.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је код младих... љ |
| звикну: „Боже!{S} Боже!“, па му се поче молити топло она хладна, усрдно, како никад — за живот! |
| их за толико нису виделе; а можда ће њу молити да им свира, да им пева...{S} Како да пева кад ј |
| {S} А Фатма рече:</p> <p>— Тејзе, ја ћу молити оца.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— О, кад би с |
| >— О, кад би смела!{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а камо ли за мужа !</p> <p>— Смем, теј |
| {S} Срете га један друг, и поведе га на Молос, новим певачицама.{S} Он се као мало разгали: сад |
| продужи пут преко Хамидије, и дуж целог Молоса, закрченог светом, где је море ударало снажно и |
| е највише света има, код Бејаз-Куле, на Молосу — иду отворена лица.{S} Тек кад се неко у њих до |
| муж, деца, данас на Јалијама, сутра на Молосу — колима.{S} Оне нижег сталежа боље пролазе, њих |
| ави, на миндерлук, младе, у лаким белим молским хаљинама из париских магазина, на столице донет |
| а га уведоше у једну собу, где га мајка мољаше да легне зовући га султаном, зеницом; а он викаш |
| -аџо“,<ref target="#SRP19120_N109" /> и мољаше га да се сагне да га пољуби.{S} А он, запет оним |
| наест година.</p> <p>Сафет се смејаше и мољаше је да се не љути: шали се, хтела је да је дира.< |
| жаху до поноћи, а кад је нађоше, она их мољаше да спава с госпођом мајком.{S} И сећа се свекрви |
| ање, и световање, па пољупци, загрљаји, мољење за опроштај, праштање, љубљење по челу, по распл |
| ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се у мом нијету помену сузе, бићу несрећна,“ и рече: — Ја са |
| ) Збиља, суто, откуд то, из овакве куће момак да пије?!</p> <p>Она болно и стидљиво рече:</p> < |
| а жена!{S} Да је као у Цариграду да нам момак у кућу дође, да с нама седе, па опет тужно: жена! |
| а навика, да кад случајно који од наших момака изненада уђе у кућу, ја дигнем скут на главу.</p |
| великим сноповима: то су били сватови с момачке стране, јенђе.{S} У двориште су улазиле поред в |
| > <note xml:id="SRP19120_N84">Сватови с момачке стране.</note> <note xml:id="SRP19120_N85">Живе |
| звала сам га „носоња“.{S} Једног дана, моме оцу дође један стари пријатељ; нису се били видели |
| pb n="178" /> дођоше неколико муслимана моме беју.{S} Шта су у конаку говорили, не знам; тек, к |
| {S} Кад пођете одавде, понесите поздрав моме драгом.{S} Кажите му да ми се око од суза не суши, |
| ишта боље од њихових лекова, они рекоше моме оцу да треба да променим ваздух, и да сам, тамо ку |
| p>— Али шта ћемо сад ?{S} Ко сме јавити моме зету? рече Ариф, и сети се мужа: њега Ибрахим-Хаса |
| драга мала, заљубити се тако, то је по моме мњењу лудост.{S} Можда је добар, али није муслиман |
| ме момкових родитеља, те и не мислиш на момка.{S} Отац му био паша, то је лепо; али шта је он, |
| е, мој зете.{S} Ја сам за чистоту и код момка, и...{S} Али ја не могу о томе с тобом да говорим |
| војку за непозната јој момка, и да жене момка невиђеном девојком.{S} За девојке опет боље: могу |
| бичај, да дају девојку за непозната јој момка, и да жене момка невиђеном девојком.{S} За девојк |
| Емир не удави.</p> <p>— Хоће?!{S} И ако момка није видела!</p> <p>— Хоће.{S} Зато што је Нурије |
| ала, па је хвалила синовцу.{S} Ја видех момка, мајчице, и с њим се разговарах.{S} Млад, а како |
| ороково.</p> <p>— Тебе, сине, збуни име момкових родитеља, те и не мислиш на момка.{S} Отац му |
| езење чеврета.{S} Девојка се, истина, с момком не познаје, али ипак пита се, хоће ли тога и тог |
| његова мајчица куваће шербет, комшиска момчад послуживаће госте, а његова слатка Фатма и њена |
| уги не рече.{S} Може бити мислиш, сине: момче је из добре куће, од добре мајке.{S} Ми не знамо |
| о.{S} Нарочито... биће је срамота.{S} А момче је добро, од оца, из куће...</p> <p>— Па зар би т |
| ђе за невиђена човека!{S} Нека прође то момче нашим сокаком и сутра и прексутра.{S} Нека пролаз |
| иља, је ли се помирила госпођа стрина с Мон... с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, рече она и дубо |
| рекла да ће се удати.</p> <p>— Устани, монањо! што јој не кажете, бујук-ханум? рече црнкиња ул |
| плочи.{S} После рече:</p> <p>— Устани, монањо, да ти се вода не охлади.</p> <p>— Зар си ми дон |
| рибра и загледа се у овај необични тип, Мондије-хануму.{S} Њу та жена увек може и да наљути и д |
| рије-хануми, или, како је Туркиње зову, Мондије-хануми, Фатминој <hi>сути</hi>, то јест мајци п |
| ду, што непрестано говоре француски.{S} Мондије-ханум започиње (и осећа се задовољна како није |
| чему су се хануме чудиле смешећи се:{S} Мондије да виче:{S} Алла’!{S} За овим је посадише, опет |
| Алла’!{S} За овим је посадише, опет на Мондије-ханумину наслоњачу, метнуту на миндерлук према |
| ица, где беше <pb n="136" /> опет једна Мондије-ханумина наслоњача, и посадише је.{S} Нагрну си |
| знају француски, али како?{S} Као наша Мондије-ханум (не љути се, срце).{S} Овамо не нађох ни |
| денцима.{S} Они су обично у соби где је Мондије-ханумин <foreign xml:lang="fr">bureau</foreign> |
| из Корана.{S} Ала су за то грдиле жене Мондије-хануму, рече Мерсије.</p> <p>— Па зар си га по |
| грљени читају романе, заједно седају уз Мондије-ханумин bureau и пишу или њеној учитељици или њ |
| намештеном, на једној црвеној плишаној Мондије-хануминој наслоњачи, између два велика огледала |
| шмаке и опет одоше у онај типичан салон Мондије-ханумин, и домаћице седоше на шиљтета, гошће у |
| Збиља! је ли се ханум-јенђе помирила с Мондије-ханумом?</p> <p>А гошћа се наљути, извуче се из |
| абдеслук те опрале руке и уста и ушле у Мондије-ханумин типичан салон, попиле по кафу и попушил |
| е пуномоћнике и сведоке, сестре уђоше у Мондије-Ханумин <foreign xml:lang="fr">bureau</foreign> |
| с хоџом, једном старом Туркињом, тихо, монотоно и фанатично: „Алла’, Алла’, ил Алла’!...{S} Ал |
| ије прошло, зује као пре, а њој је и то монотоно зујање мило: подсећа је на вечери кад је, без |
| есише, врло тихо, једну сентименталну и монотону турску песмицу, на се засмејаше што певају тур |
| иганке ; а даље пишти кларинет уз једну монотону али страсну турску песму: то се Ахмед-беј на с |
| већене жене, организовале једно велико, монументално друштво које би се звало: <hi>Друштво за с |
| , поред Шатобриана и Ламартина — Гиј де Мопасана, Марсела Превоа, Пола Буржеа, и друге.{S} Нађо |
| мрче: дошле оне три младе Цариграђанке, мора остати.{S} Мало, па јој дође и једна другарица.{S} |
| елу као да пише) кад смо на свет дошли, мора нам прећи преко главе.{S} Нисам ли те учила, зениц |
| те...{S} А ако неки неку коју је завео, мора узети, довека је прекорева, и никад јој не верује. |
| ови...{S} С њима се спрема за испите... мора радити, јер тетка може оставити своје имање на џам |
| је толика врућина, колико је сунце?{S} Мора да је грдно велико.</p> <p>— Сунца, кјучук-ханум, |
| им више не долази, пошто дође и каже да мора да путује, с мужем, инжињером, чак у Каиро.{S} Опа |
| две њене другарице, Зехра и Несиме, она мора сву ноћ с њима седети. „Што су похитале баш прву н |
| кући?{S} Он ће учинити шта треба, а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све пис |
| слан мирис, ваљда од језера или чак од мора, чије су обале засађене маслином, и чујем један кл |
| једној сиротој удовици с поруком да не мора изручивати брашно — он јој џак не тражи.{S} И одма |
| није подигла рука.{S} Мерсије, мој муж мора свирати у пијано, знати енглески и говорити францу |
| де с неба магла, него као да се диже из мора пара, а небо поче да се спушта као да хоће неко да |
| у, који им се чинио као облак изишао из мора, и кад су на таласима гледале „котрљање звезда“... |
| ије, да се претвара, да је неискрена, и мора са свима, чак и са странкињама, турски. „Па зашто |
| и и силан мирис орошене, влажне земље и мора у даљини које је бљештало како никад досада с разл |
| г неба.{S} На Јалијама, тога дана, крај мора, с музиком таласа о животу и вечности, гасио се је |
| Солун, од Алаџа-Имарета на Јалије, крај мора: да ту проведе мај.</p> <p>Послужише их цигаром и |
| итеља учини јој се као хапсана.{S} Крај мора, крај отворених шалона и прозора била је месец дан |
| ом к Депоу, дошла дотле и скренула крај мора, па ту стала.{S} Оба млада човека сиђоше.{S} Џемал |
| риште једне обичне двоспратне куће крај мора, готово у мору, те се онима који у њој живе често |
| } Он је диван, а и на дивном месту крај мора.{S} И тако Емир-Фатми за читави месец дана чинило |
| и су били широм отворени, те се чуо шум мора, видело котрљање звезда и месеца на његовим таласи |
| риграђанке и ове две странкиње а она то мора да крије, да се претвара, да је неискрена, и мора |
| већ заболела глава.{S} Лудост!{S} Па то мора једанпут бити.{S} И после, ти треба да се навикава |
| аваше дубоким сном, и одвезоше се близу мора, у <hi>Хотел д'Англетер</hi>.</p> <p>Ту осташе до |
| д је био као у крви, а и по једном делу мора чинило се као да је просута крв, над којом су лете |
| Па ипак, кад некога воле, ја мислим да морају да се узбуде кад осете своју руку у његовој.{S} |
| Колико неискрености!{S} Колико лажнога морала.{S} Која од њих не жели ово?</p> <p>— Али како с |
| седница „Друштва за подизање друштвеног морала“.{S} Ариф хтеде да плане и да рече: „То ће бити |
| А да на те састанке може ићи, тајну је морала поверити оној својој пријатељици што се воли с п |
| ављеном стоји на равној нози, у погледу морала. „Не, то је иронија,“ помисли Ариф.{S} Говор jе |
| .{S} Сад кад би се опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се никад не врати мужу, кога воли, зб |
| зар мислиш да они после увек узму ?{S} Морали би, по нашем закону, кад би било доказа; јер они |
| а остављено...{S} Ако је старије те има моралне снаге, шта ће ако нема средстава?{S} У мене су |
| рочинство што је потицало из њеног срца морално, не осећајући гриже савести што је остала без с |
| ле се у политику трошећи се и физички и морално, не мислећи да од политике и људе хвата вртогла |
| односе физички бол ћутке, а под теретом моралнога бола пуштају глас, и изнемогавају, падају.{S} |
| у, и бунила се.{S} Али одрасла у строго моралној кући, <pb n="235" /> а тако и удата, она никад |
| ма и представама Ариф понова исцрпе сву моралну снагу, и клонувши на узглавље, склопи очи...</p |
| а камо ли на оно што јој је исцрпло сву моралну снагу и изазвало овакву живчану кризу.{S} За дв |
| јну, са својим „застарелим погледима“ о моралу не да да се њеној сестричини „нелегалан“ пољубац |
| него би их грдили.{S} Па, замисли, и ја морам такво пече; и првог дана свуд уза ме иђаше слушки |
| естри:</p> <p>— Џемал се насмејао, и ја морам Богу црну жртву: заветовала сам му се.{S} Али, ја |
| а се с њима не бих дружила.{S} С нашима морам: наше су.</p> <p>Сафет рече брзо и неочекивано:</ |
| ју кјучук хануму?{S} Хоћемо у хамам, па морам да се журим.</p> <p>— Е па добро; дај, Ђулренги, |
| си ме у Божју љубав, и то трипут, и сад морам да говорим оно што није истина, рече муфтија и од |
| , што без питања не смемо никуд, што се морамо вратити из шетње пре сунчева захода, што устајем |
| ба.{S} Живот нам је од Бога поклон који морамо вратити Богу, кад нам га затражи.{S} Живот је св |
| си иста, изгледаћеш му као друга.{S} Ми морамо да им се гиздамо, да их дочекујемо насмејана лиц |
| није свето...</p> <p>— Остављао сам је, морао сам: бежао сам од своје куће због гостију, сву но |
| је завео девојку, он, по нашим закону, морао је узети...{S} Али ја не сачеках долазак свога ор |
| сломити ногу или разбити главу.{S} И ви морате као Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па цвет |
| чери тетка јој рече:</p> <p>— Ти, Емир, мораш вечерас с њим, па макар ко дошао.</p> <p>Она силн |
| м с његовим очима.{S} Зумбул, љубичица, море, небо, све то није као његове очи.{S} Очи су му ка |
| едан оловни врх минара; а ниже, далеко, море се тако плави као да је доле свучено небо.{S} Први |
| ју не знам, као ни мору.{S} Једни кажу: море је плаво; а како је то нетачно!{S} Оно је час плав |
| ога црног облака и био је сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако предвече немирно, удара |
| рије; жмури а не спава, у мислима гледа море, каик, младића и његов поздрав, и онај дуги и дубо |
| личаше на орла што у лету сече крилима море, а доцније на ласту...{S} Она уздахну, и хтеде да |
| ла минара и црне кипарисе, бацила их на море где је назрела црне сирене, лађе.{S} Једна ће од њ |
| ли.{S} Бели се исток и мирише ваздух на море и на влажно, мокро ловорово лишће у башти.{S} Берб |
| у, на баба-фингу.{S} Одатле се види све море и цело небо, али она се не сети друге лепоте до он |
| целог Молоса, закрченог светом, где је море ударало снажно и ритмично, и запљускивало пеном ко |
| вели: „Лепе, али... плаве.“ — „Плаво је море, и небо, кјучук-ханум.“ Фатма њих не чује... чује |
| ријатан.</p> <p>— Знаш, Нурије, како је море пред буру: тихо, некако страшно тихо? рече пашиниц |
| Неколико пута, нарочито у вече, кад се море на месечини бели као какво снежно поље, оне су из |
| де.{S} И у томе осветли се сав Солун, и море, црно, порасло као брег.{S} И њу као да обузе плам |
| нице редовно ишла.{S} Вече.{S} Мирише и море и земља.{S} Звезде дрхте.{S} Она с њим иђаше кроз |
| одоше на баба-фингу, да гледају небо и море, и да ћеретају, да говоре о том непознатом младићу |
| к је из баште, а с прозора се лепо види море и Олимп; над отворене шалоне наднеле се нарове гра |
| могле заборавити и испрљати оно што ни море не може опрати — образ!</p> <p>— А какве су странк |
| а, чинило јој се да некуд путује, и ако море, најежено као пред грозницу, негде као да је посут |
| {S} Јутрос рано изиђох на балкон, а оно море ври, преврће кључ; од обале ми се учини котао, па |
| ом ћошету.{S} Сестро, пре бих скочила у море него што бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се т |
| баци их њој у лице, али оне попадаше у море...{S} Побојав се да га неко из конака није видео, |
| а је на лађи.{S} Конак је ушао далеко у море и чинио се као лађа.{S} Фатма се радовала, чинило |
| уж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те грешне мисли... „Туђе људе не виђамо, па се заљ |
| у метнули на уста катанац, па су кључ у море бацили...{S} Али и ако се крило, ипак се нешто чул |
| оравити...{S} Преко кровова, гледале су море...{S} Одатле, са залива, с његовог пристаништа, по |
| памети, не памети, већ свести!..</p> <p>Море удара у обалу, шушти.{S} Кукуречу други петли.{S} |
| p>Ибрахим-Хасан-бејов харем не врати се морем, већ железницом, да би Фатма видела места поред п |
| има, тражиле „прво зближење” Јулијино с Морисом, и „први пад“ Госпође Бовари с Родолфом, и црве |
| , овако обучени, укрцаше у један велики морски брод за Марсељ... <pb n="279" /></p> <p>Истога д |
| бистрим рекама, и час-по па се обрадује мору, кад се заплави између зелених брежуљака.{S} Зелен |
| оји је опкољавао једну палату на самоме мору, осветљену мириадом светиљака те је личила на кака |
| иња има очи којима боју не знам, као ни мору.{S} Једни кажу: море је плаво; а како је то нетачн |
| и..</p> <p>На једној терасици окренутој мору а опкољеној наровима пуним зрелога црвеног рода, з |
| м први пут!{S} Пошто су сишле, пођоше к мору, које се час-по заплави између кућа.{S} Фатма се п |
| каици љуљкали су се на мало узнемиреном мору, а из њих се разлегала песма младих јеврејских жен |
| Бејаз-Кули, и учини му се као да су по мору просуте звезде.{S} То су били фењери обешени на мо |
| д куће, а оне изиђоше на балкон окренут мору.{S} Њу је Мерсије обукла у своје ружичасто јелдрме |
| чне двоспратне куће крај мора, готово у мору, те се онима који у њој живе често чини као да су |
| , изиђоше и одоше у једну собу окренуту мору, с мало отвореним шалонама, па брзо пређоше у друг |
| ет у жену!{S} Само не знам откуд у жену Москова, којима ми плашимо децу?{S} Ко воли сунчеву све |
| им, уђох у затворена кола...{S} Затутње мост у Галати, а ја задрхтах као прут: његова канцелари |
| а небо и преводи преко <hi>срата</hi>, (моста од длаке).{S} Да је неко праведан као дете, огреш |
| о за себе.</p> <p>— Виши?{S} То би била мотка за подупирање кошуља, умеша се робиња.</p> <p>Ода |
| звезде.{S} То су били фењери обешени на мотке за једра.{S} Небројени каици љуљкали су се на мал |
| отупело, мозак, сваки живац?{S} Где је мотор што га је покретао на рад — срце?{S} Где је амбиц |
| виделе да није он, враћала им се снага, моћ, могле су ићи за мајкама полако.{S} Кад су скренуле |
| .</p> <p>Нене је трљаше, да јој поврати моћ.</p> <p>— Умири се, чедо, заспи само мало.</p> <p>— |
| Ја и данас нисам постила, те сам имала моћи да размишљам.{S} Ја сам дошла на једну мисао која |
| таће страсти, настаће навика: ви нећете моћи један без другога; и најпосле, кад остарите, од му |
| “. а да не навучемо сумњу !{S} Кад ћемо моћи остати саме са својим мислима!{S} Ми то нећемо дож |
| путала нас је реакција.{S} На томе ћемо моћи радити тек пошто почнемо удисавати у се ваздух сло |
| слобођење харема.{S} Истина, ја то нећу моћи сама; али са мном саосећају небројено нових у Сере |
| — Не могу, госпођо мајко.{S} Ја то нећу моћи...{S} Срамота ме.</p> <p>— Код простих све боље.{S |
| га; све више и више ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде, васпитати и припремити за ново |
| но.{S} А једне, што су јако мирисале на мошус, само су ћутале, тупо гледале у играчицу и жвакал |
| м у кућу с турским намештајем, и где је мошус просто гушио.{S} У стакленој софи погледа у стихо |
| тај мирис њој није познат, јер није ни мошус, ни љубичица, ни јасмин... „То је мирис од њега, |
| е; али, њих овде нема.{S} Уместо мириса мошуса, као у каквој старинској турској кући, она овде |
| и улазећи у своју собу, ја осетих мирис мошуса, и врло се обрадовах; <pb n="66" /> јер тај мири |
| амењем и намирисане зумбулом, јасмином, мошусом, што кроз дим од дувана гледаху у њу, младу и л |
| ако су бејовске жене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, или душа у ноћи: непрестано спавају.. |
| них, и ако су бејовске жене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, или душа у ноћи: непрестано спа |
| во двоје младих!{S} Њина срећа је жртва мрака и незнања, заврши пашиница и заплака.</p> <p>— Об |
| су урадиле, и шта могу урадити у земљи мрака и хладноће?{S} У једној загушљивој <pb n="201" /> |
| дваја; по кући се ори песма од јутра до мрака, само певају као тице“.{S} Жене се погледају, и п |
| урна женска друштва.{S} Маса нам живи у мраку.{S} Ја се сећам једанпут у једноме друштву, од тр |
| руке до лактова, па метну босу ногу на мрамор.{S} Она, као да је први пут видела узимање абдес |
| ртву је купају... тело јој као од белог мрамора, а дугачка, <pb n="285" /> тешка њена коса сија |
| и плакала сам...{S} Гледајући у људе од мрамора и бронзе, ја сам видела да они не при падају је |
| ..{S} Гледала сам у његово лепо лице од мрамора, и плакала сам...{S} Гледајући у људе од мрамор |
| и лулом, кроз коју иде вода, бели се по мраморна коцка, куд се стаје кад се узима абдест.{S} Гл |
| мех зазвони као сребрни суд испуштен на мраморно тле.</p> </div> <pb n="165" /> <div type="chap |
| ручи је у бели порцелански умиваоник на мраморној плочи.{S} После рече:</p> <p>— Устани, монањо |
| ршти у вис и враћа се, слива се у дивну мраморну вазу, па се прелива и пада у басен, који би се |
| ворова, и необуздану бујицу што носи из мрачне ноћи у ведар и светао дан толике нове душе.{S} О |
| ете), прерано је.{S} Прерано је за нашу мрачну земљу, за наше потпуно непросвећено друштво.{S} |
| в (<hi>софра-алти</hi>), да на њ падају мрве, и поређаше около шиљтета.{S} Донесе се софра; они |
| етао жене и окретао главу од њих с пуно мржње.{S} А кога год човека, млада и лепа срете, заглед |
| ога дана, она осети у срцу два осећања: мржњу према мужу, и љубав према некоме кога никад није |
| нама што сад не знају ни за љубав ни за мржњу него само за страст, играла пуне две ноћи, час св |
| олико воле старотуркиње, она је страшно мрзела. „Кад бих могла да ишчупам младеж и елиф“, рече |
| од Арифиним утицајем, оне су и волеле и мрзеле све што она воли и мрзи.</p> <p>— <foreign xml:l |
| ретвара, што лаже, што му не каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат Осман.{S} По |
| ашто је обукао те хаљине, европске, кад мрзи Европу?{S} Он много држи на своје име, и поноси се |
| ји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа да је овај живот пролаз |
| p> <p>— Ја мрзим Бога, зато што он мене мрзи.</p> <p>— Алла’?! простења он и пође да затвори кћ |
| су и волеле и мрзеле све што она воли и мрзи.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">C'est avant-hier |
| n="239" /> „овчје очи“, које она толико мрзи, и кад чује да јој каже благо, онаквим гласом као |
| шафима оне три фине нове, које он силно мрзи, и ако их никад није видео, као добар муслиманин о |
| повуче танки башјорти да сакрије то што мрзи.{S} Мерсије се насмеја и отрча у кућу, јер је одзв |
| ој је тада било тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а у кућу узима Европљанку: да му кћи не би |
| ла или негде прочитала.</p> <p>Њен отац мрзи Европу а воли што му кћи зна европске језике и што |
| он изусти:</p> <p>— Алла’?!</p> <p>— Ја мрзим Бога, зато што он мене мрзи.</p> <p>— Алла’?! про |
| >— Ја сам на њега већ и заборавила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се |
| јем да мирно спаваш, онда те неисказано мрзим, и молим Бога да те умори, па се уплашим да ме не |
| маглу, а Олимп је личио па један велики мрко-сив облак изишао из воде, ветрић, намирисан сухом |
| шта ће ?{S} Пољубац на уснама није што мрља <pb n="88" /></p> <p>на хаљини.{S} Робиња се увуче |
| апију отвори Ђулренги, и закука: „Аман, мртав!“...{S} Младога беја понеше кроз двориште четири |
| х.{S} Учини јој се као да јој отац лежи мртав насред баште...{S} Њен кипарис!{S} Из његовог деб |
| мах, кроз један отворен прозор по који мртав лист, жут као њено лице, као да би хтео тешити ње |
| орен секиром.</p> <p>— Аман, арслан мој мртав! закука Нурије кад виде да га носе.</p> <p>— Није |
| да да реч, али му се стегоше вилице.{S} Мртва тишина.{S} Најпосле, он врло тихо изусти:</p> <p> |
| олесна је, на самртној постељи, после — мртва, па иде по кући и нариче: „Слатка моја тетка!{S} |
| е обилазно?...{S} Каква ли је изгледала мртва?...{S} Ко се опростно с њом?..{S} Је ли оглашена |
| мртваца?{S} Али она се њој није чинила мртва, него као да спава с отвореним очима...{S} На бел |
| а па да је не види.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису више муж и жена — смрт их је раставила |
| се и губи у око...{S} Још непрестано је мртва тишина, само покаткад чује се стражарева палица, |
| један отрцан миндерлук међу два млада и мртва пијана чочека, па га узе служити мастиком: једну |
| p>Да ли сте већ кадгод помислили да сам мртва.{S} Јер, сва ваша мила писма, мени слата у Солун, |
| ад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже као човек и рече:</p> <p>— Шта ти је |
| па му се учини да је из ње изнесен мио мртвац, она.{S} И тражаше њене хаљине.{S} Нађе њен чарш |
| о страх од ње мртве, кад она не сме код мртваца?{S} Али она се њој није чинила мртва, него као |
| еба и где не треба: пред клањање, и код мртваца!“ Држи француске илустроване листове и чита сам |
| ишле и мајка и сута: проговориле би код мртваца.{S} То помислих, па се уплаших да ме не казни Б |
| да, она је била код небројено невеста и мртваца, и видела је оца где пољубив мртву кћер не запл |
| а се трже и стресе се као да је пољубио мртваца и рече:</p> <p>— Да зовем мајку?</p> <p>Па и не |
| ће га и за њим ће нарицати као за милим мртвацем.</p> </div> <pb n="63" /> <div type="chapter" |
| оли Арифу да не оставља Фатму саму, оде мртвацу.</p> <p>Али Арифа не послуша зета.{S} После њег |
| оштар крик какав пуштају турске жене за мртвачким сандуком најмилијега, па се све утиша...</p> |
| </hi>... ваде их из дрвених, необојених мртвачких сандука — платно се бели као снег...{S} Зар в |
| се удара у плот или у поклопац дрвеног мртвачког сандука.{S} Белу заставу, символ непроливања |
| ила једном брату од тетке кад је био на мртвачком одру, који јој је за живота изгледао мали.{S} |
| у на миндерлуцима, на шиљтетима лежале, мртве уморне, жене.{S} Спавале су.{S} Енглескиња од <pb |
| адрван: ханумама „на увесељење", као да мртве ствари могу да веселе.{S} Али ово нису мртве ства |
| белим башјортиом на глави; клечи поред мртве унуке и изговара: „Слатке моје гугутке!“ — У овој |
| тишла.{S} Како је није било страх од ње мртве, кад она не сме код мртваца?{S} Али она се њој ни |
| осио, да му се најпосле чинило да га те мртве очи гледају и да се та земљана уста мичу.{S} Једн |
| амо сируп и воду уз ратлокум, а биле су мртве пијане: опијала их је ноћна тишина, мирис ноћне в |
| ствари могу да веселе.{S} Али ово нису мртве ствари, ово су живе: шадрван, лимуни, кипарис.{S} |
| три миле душе!{S} Оне су јој оживљавале мртви живот харемски.{S} Оне су подстицале на рад њено |
| се учинило да се дижу плоче и појављују мртви које је волела а сад их се боји, побеже у собу с |
| их видела нити ћу их видети: физички су мртви.</p> <p>— Ја сам Осман-беја видела, рече Фатма и |
| соким папратом, не сећајући се да су ту мртви.{S} И најпосле скренуше ка једном кућерку што се |
| једнога правог турског града, као и оно мртвило по споредним улицама, и лупа халке или звекира |
| ва по гробљу, на измаку лета.{S} Оне се мртвих не сећају на гробљу, као што се не надају живима |
| јакиња; црну влажну земљу покрива жуто, мртво лишће; по крововима, с којих се цеди вода, и по с |
| ко треба да воли своју земљу, да у њено мртво тело уноси животни сок.{S} И њу, њеног бога, Сафе |
| обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мртвог чучале све у бело, час крај његовог дебла, које |
| а га с кафеџијом, сасвим бесвесног, као мртвог, натовари на једна кола, понесоше га кући...</p> |
| кла „слатке моје гугутке"...{S} И виде: мртву је купају... тело јој као од белог мрамора, а дуг |
| и мртваца, и видела је оца где пољубив мртву кћер не заплака, па се није чудила: умрла „отишла |
| у јој ја, госпођо снахо.</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Била ти |
| ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, госпођо мајко!“...{S} Јуче оне тако говоре |
| окве оде на зид и скочи као јелен: кроз мртву ноћну тишину одјекну тупо његов скок...</p> </div |
| , узеше клањати вечерњу молитву, и кроз мртву тишину, с времена на време, чуло се јасно изговор |
| на и њена: пре би пристала да кћер види мртву, него осрамоћену.{S} И сети се шта њена мајка при |
| ао лед хладна, те му се учини као да њу мртву љуби...{S} Као да у кући више никога нема, више н |
| н је увек изгледао као болестан: висок, мршав, жут, те су сви говорили да је јектичав.{S} Иначе |
| аде с дивана и пође из собе.{S} Висока, мршава, сва бела, на плећима јој се подигла бела памучн |
| европски обучене.{S} Али једна од њих, мршава висока старица, у белој памучној антерији је, и |
| а, благо њој!“...{S} Скинула је страшно мршавим и необично белим рукама с врата хамајлију, одво |
| г изгледа: „То је њен свекар.“ У сваком мршавом отменом муслиманину виде њеног девера. „Благо њ |
| ошла, мајчице! узвикну весело и узе јој мршаву, смежурану руку, јако притисну на њу своје чело, |
| ћи да опет уђе, с мајком <pb n="233" /> му, да га обе моле да једе.{S} Али још није била ни до |
| ча, код њих вечера, код њих спава: соба му до собе вереничине...{S} И ова мајка, вели Ајше-хану |
| вда, и опет га криви и правда.{S} Крива му је њина вера и обичаји, цело њино друштво устајало к |
| на месечини, пушећи, и не видевши каква му кћи изгледа у лицу, да је решена и на живот и на смр |
| е, од добре мајке.{S} Ми не знамо каква му је мајка; ни два прста на руци нису једнака, а камо |
| колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он пристаде.</p> < |
| јци, тетки, робињама, слушкињама; слуга му доноси воде, ручак, вечеру; он осим воде све враћа.{ |
| долазак свога ортака: одох од мужа, да му се никад не вратим...{S} И колико је крив, и не хте |
| ије, шта ћемо ?{S} Себе бих продала, да му купим њу, али она се не купује, није робиња.</p> <p> |
| кћери, волела да се с њим разговара, да му чује глас, јер понекад некога видимо и допадне нам с |
| да се потчињава мужу, да га испраћа, да му се обуче и накити кад зна да ће кући доћи, па макар |
| кад задржавао воду дању; ноћу никад, да му пљушти као киша, да га успављује.{S} Скоро ће поноћи |
| а и рече: <pb n="168" /></p> <p>— Е, да му љубиш руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два три |
| ма да реч: ако се, на пример, опије, да му жена не буде више жена, да остане од њега <hi>бош</h |
| и ноћу, да никад не трене, не легне, да му она рану лечи, привија, да га негује, излечи.{S} Он |
| ље, међу слушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име, сине, вели му |
| {S} Кад дође, он тражи да му свирам, да му певам, по неки пут да му играм једну игру коју сам д |
| } Да идем да га тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја никога немам?{S} |
| три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и брат толико старији од њега, он би |
| .{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би знала, преварила би све ук |
| и у то своје дело толико се заносио, да му се најпосле чинило да га те мртве очи гледају и да с |
| е, — доћи ће јој „Бујукбурунлија“... да му је увек лепа, насмејана, да јој не доведе ортака.</p |
| а је: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не одговара.{S} И он, потпуно < |
| дина да јој је драги, и пет вереник: да му отидне сва ижљубљена...{S} А?{S} Чујемо ми <hi>стари |
| зи Европу а у кућу узима Европљанку: да му кћи не би остала за пашинским кћерима, јер оне имају |
| е види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име, сине, вели му мајка грцајући у сузама.</p> |
| вна кола и коње с богатом оправом, а да му опет не види харем.{S} Попушта вођице и пење се уз б |
| ко и удата, она никад није помислила да му се свети за злочин извршен према њој, како је она са |
| ра кад га воли.{S} Доцније сам крила да му не би отишла с <hi>мераком</hi><ref target="#SRP1912 |
| ..{S} Кјучук-ханум, зар ниси осетила да му... како му из уста заудара... мастика?!</p> <p>— Пиј |
| } У лудилу од страсти, чак заборавља да му брат још није умро.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, ал |
| е би га познала по слици.{S} Она зна да му је слика из Париза и да је он одрастао и школовао се |
| о.</p> <p>Она, сва срећна, одскакута да му се обуче.{S} Готово цела Европљанка, а зна „Божју на |
| враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад каже?{S} Материна недра могла су га отрезнити |
| <pb n="197" /> дрхтала је од страха да му се што није десило, да га није неко напао и премлати |
| ка да гледа у другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ милосница!{S} Срамота!“ помисли и ско |
| Ах, шта је од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар у том нечистом делу света не |
| слан-Нури!...{S} По имену се познаје да му отац није телаковић.{S} Јер, на пример, чим твоја сн |
| а се неће више опити, а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> <p>— Ашколсун! узвикнуше |
| макар јој увек и не било до тога, те да му омили кућа и она, како не би имао узрока да гледа др |
| ... луду?</p> <p>У томе, њему јавише да му је умрла сестра од тетке.{S} Он се промени у лицу, и |
| а будна, јер је дуго био у Европи, и да му их није могла пробудити ни најдужа молитва у џамији, |
| равио, то јест да ју је поздравио, и да му је одговорила.{S} Робиња тапшући од радости узвикива |
| е само мислио на одлазак у Европу; и да му је допустио понос да тражи новаца од тетке, он би ве |
| кућа осећа да она Џемала још воли и да му се нада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде да је Џемалу с |
| му трља леђа канфором и шпиритусом и да му кува од зове теј.{S} Ја сам такав случај видела у Ск |
| ине и накит: кад се врати да не види да му се облачила, па леже.{S} Кад чује стражарову палицу, |
| е из собе у собу као да некога тражи да му каже, седала је уз кафез, силазила је у двориште: ни |
| тетки веровао.{S} Кад дође, он тражи да му свирам, да му певам, по неки пут да му играм једну и |
| ако, да јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубазница, кад да се састају, и где?{S} Тамо, и |
| нови су чисти...</p> <p>Па је замоли да му исприча откуд јој је то дошло, да ли се нешто љутила |
| мужу непознате, и он кад дође мисли да му је код жене пријатељица, а оно љубазник.{S} Лажљивиц |
| ли није био расположен.{S} Осећајући да му је воља врло слаба, по ваздан је седео код куће, али |
| укта страст за Зејном, те јој поручи да му дође на састанак испод Чауш-Манастира, милим, познат |
| ружи њој, молећи је: кад мало попуши да му је врати... послужи је кафом: из једног филџана пију |
| се.{S} И кад чује Ибрахим-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема и да живи од туђе милости!{S} О |
| а најсветија осећања...{S} Прича јој да му религиозна осећања нису била будна, јер је дуго био |
| ога народа; дај реч и одржи је,“ као да му нешто говораше.{S} Он се сети да он није само пијани |
| срце!{S} Јер мој отац пре би пристао да му кћи умре, него да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре |
| .</p> <p>— Аман, Алије, шта ћемо, ко да му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, ал |
| ар, отупела му осећања, а треба неко да му трља леђа канфором и шпиритусом и да му кува од зове |
| је она сама себи говорила, нарочито да му се свети онако како су се светиле мужевима, својим н |
| ћ...{S} Не зависи од њега.{S} Уместо да му траже озбиљног лека, они: детињарије...{S} Па та Ари |
| не користи мужевљим правом?{S} Зашто да му отидне <hi>тако</hi>?{S} После овога што је учинила, |
| седим невенчана.{S} Нећу!{S} И зашто да му седим кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради њег |
| па се и то досади.{S} Досади!{S} Зар да му се досади?{S} Њој се никад не би досадило: она је ча |
| ћи нећу да седим невенчана...{S} Зар да му будем љубазница?...</p> <p>— Сакриј се од њега кад т |
| му свирам, да му певам, по неки пут да му играм једну игру коју сам девојком од наше робиње на |
| !{S} Mon Dieu!</foreign> Идем Џемалу да му однесем радостан глас.</p> <p>Сутрадан је, за љубав |
| се овако с једним младим бејом (нећу да му кажем име), и он се више не опи: опет воли жену, гле |
| у...{S} Она нова разумеде само ово: „Да му се обучеш и накитиш, кћери, кад знаш да ће кући доћи |
| она воли како је постала женом, и нада му се.{S} И она се у њ лудо заљуби, заборављајући да је |
| , поклони се, па диже очи к небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ја сам дао реч... "</p> <p>— Др |
| год човека, млада и лепа срете, загледа му се у очи, и срце му тада силно куцаше, крв удараше у |
| , под отвореном ћошком је шадрван; вода му пршти у вис и враћа се, слива се у дивну мраморну ва |
| Дан казне свих тирана тако је близу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радујем како се |
| рече:</p> <p>— Е, откуд, откуд?!{S} Ја му никад с мајком нисам о томе говорила...{S} Емир, чед |
| вече.</p> <p>Благо мени, ето га!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја |
| се га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, нарочито ону што је отера „з |
| а развијена, јер за пољубац не зна — ја му нисам казала...{S} Госпођица ме непрестано уверава д |
| еакционари“; али овако: он убица, мајка му распикућа.{S} Нурији је слала најгоре поруке и „горк |
| тев се свући, он леже и заспа.{S} Мајка му метну хладан пешкир на главу, поседе мало, па изиђе. |
| </p> <p>Он то изговори трипут.{S} Мајка му се уплаши од његове бледоће и узбуђења.{S} И то се с |
| погледаше к вратима да она уђе, а мајка му се задовољно насмеја и рече:</p> <p>— Сине, дај мајц |
| ..{S} А?...</p> <p>Он се смеје, а мајка му се стреса.{S} Камо да је она имала камен уместо сина |
| ну на сут-анин капиџик катанац, а мајка му ништа не смеде рећи, само је, са мном, крадом плакал |
| наже се да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатно; готово се наљути.{ |
| ада.{S} У тим тешким тренутцима и мајка му је на то мислила.{S} Он хтеде одмах да да реч, али м |
| — Мајко, Емир-ханум умире.</p> <p>Мајка му се одмах појави, препаднута, у дугачким белим гаћама |
| војих конака, он ће живети овде: „Мајка му воли са сестром," завршава задовољно.</p> <p>Он хоће |
| изиђем... с Фатмом, тејзе?</p> <p>Тетка му се зграну:</p> <p>— О Фатмом?!{S} Шта би рекао свет! |
| би уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је била као лед хладна, те му се учини као да њу мрт |
| а на Принкипу; он их све зна: описивала му их толико пута Нурије.{S} Али поред свих својих кона |
| и мога сина...{S} Суд му досуди — хвала му!... — уместо смртне казне или вечите робије — сургун |
| Османова енергија, мушкост; и допадала му се његова кућа, породица, и богатство. „Кад га воли, |
| лела, онолике грознице, бунцање: казала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти није назв |
| ак ни о тетки није говорила; одговарала му је на питања као обично, и ништа више.{S} После јој |
| у, која у Солуну не постоји, изговарала му име, које му је она дала, виђала га кроз кафез и кро |
| кује, изгледа, обукла му се, намирисала му се, сад потрчи к прозору, намешта око на разређене ш |
| но своје рођаке у Цариграду; и причала му, вели, да је лепа, да је слатка, да је образована, д |
| агу ништа не би наљутило, стар, отупела му осећања, а треба неко да му трља леђа канфором и шпи |
| и...{S} Енглескиња га васпитавала, била му гувернанта, као ви мени, и друкчије, јер с њим није |
| она га је за то волела као оца, и била му за поклоне захвална: кад је год пошао и дошао пољуби |
| о и дошао пољубила га у руку.{S} Родила му тек што је напунила четрнаест; али због сувишње млад |
| мила је поздрав од човека, и одговорила му је: то је много; а што се онако с њим гледала... све |
| и.{S} Фатма га очекује, изгледа, обукла му се, намирисала му се, сад потрчи к прозору, намешта |
| , а кад му чујемо глас...</p> <p>— Чула му глас; певао је.</p> <p>— А, песма и говор!...</p> <p |
| већ двадесет и толико година.{S} Дошла му је скоро дете.{S} И он је био врло млад, и увек здра |
| амбиција — био је први?{S} И пред очима му изиђоше градови у којима је живео, и они људи, оне ж |
| два конака, али су оба већ туђа, — жена му их презадужила.“ <pb n="106" /></p> <p>Ништа више.{S |
| апе па прекрсти ноге на шиљтету, а жена му принесе запаљен чибук и спусти се према њему.{S} Он |
| јчице, ја дадох нашу Фатму.</p> <p>Жена му се лудо обрадова, а мајка пљесну рукама и рече:</p> |
| е лице; он појми да омилује Памука, она му пружа своју руку.{S} Она још не погледа кроз одшкрин |
| дар</hi>, те кад год он у собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао да у том њеном устајањ |
| друштву!...{S} Он јој узе обе руке, она му то не умеде закратити...{S} Он јој пољуби руку, она |
| то што га воли и што га се не боји, она му не казује само обичне своје тајне разговоре, него и |
| каменчићем у капиџик: хоће ли доћи, она му није одговорила, каменчићем, ничим.{S} После се осуђ |
| а је мајци...{S} Анри је био с њом, она му сутрадан писала: „<foreign xml:lang="fr">Venez à la |
| а невиђено.</p> <p>— Шехназе-ханум, она му је слику видела.</p> <p>— Нурије-ханум, кћери, дођи |
| закратити...{S} Он јој пољуби руку, она му ни то не умеде закратити...{S} Поче јој говорити узб |
| у прозорје!{S} И загука њен голуб: она му глас познаде. <pb n="25" /> Није га видела читав мес |
| ење, одмах се спреми да изиђе...{S} Она му устаде, и не рекавши ни речи, испрати га само до соб |
| је била сама или с другарицама.{S} Она му прича како јој је било кад га је срела, и да је увек |
| му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не одговара.{S} И он, потпуно <pb n="242" /> полудео |
| напад, и какве су појаве његове.{S} Она му сасвим свесно и лепо исприча да јој се учинило да не |
| називајући га у души злочинцем.{S} Она му никад није могла опростити „злочин“ извршен према њо |
| ев је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и прибрано нареди да трчи с другим слугама по л |
| .</p> <p>— Али ако се опет опије, и она му не буде више жена?{S} Ми добро знамо колико га она в |
| погази траву по милим стазама, али она му се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, ожени т |
| жени: — Добро дошла, ханум!</p> <p>Она му брзо приђе, притисну му на руку усне и чело и тихо р |
| о здрава, узвикну: „Боже!{S} Боже!“, па му се поче молити топло она хладна, усрдно, како никад |
| више срећан, он се сети њених крила, па му кроз срце пројури нешто као нож.</p> <p>Колико је во |
| у; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радујем како се ником нисам радовала.{S} Боже! — |
| загледа се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је бил |
| тите се кад вам је с њим добро било, па му се покорите.{S} Праштајте, децо, и мирите се.</p> <p |
| колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се учини да је из ње изнесен мио мртвац, она.{S} И т |
| сле, док попуши цигару.{S} Она изиђе па му донесе једну дивну ружу и рече:</p> <p>— <foreign xm |
| ој, <pb n="164" /> дај тетки нож!“ Тепа му, да га одобровољи; али он није зловољан, већ луд:{S} |
| ије луд.{S} Страстан, Азијат.{S} Европа му није могла изменити крв.{S} Ох, што одведох Фатму?</ |
| је теме; она га привуче к себи, омириса му лице муцајући:</p> <p>— Боље те нашла, сине! па брзо |
| алоне и капут замени антеријом.{S} Коса му црна као гар, антерија бела као снег; без појаса је, |
| камена.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, ни сузе материне, ништа не омекша овај камен. „Прим |
| кширама је, минтану и јелеку, око врата му је дебео златан ланац.{S} То је некакав Ибрахим-ага, |
| ешетке, као да није муслиманин.{S} Сута му је показала нашу кућу...{S} Напослетку, он је муслим |
| иди, већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пред њего |
| ао земља.{S} Ја га не смедох питати шта му је.{S} После... дознадох ..{S} Један дан, кад ја нис |
| трахобу... — смождила би га.{S} А ништа му не рече, и због тога презире себе, што се претвара, |
| , њој „за инат“, ожени трећом.{S} Трећа му седе месец дана!...{S} За шта је ову отерао ни сам н |
| и, види му покрете, чује му глас, осећа му дах на лицу, у носу је голица мирис с његове косе и |
| сви: кћи, синови, жена:{S} Фатма, снаха му, не устаде.<pb n="250" /></p> <p>— Емир-Фатма-ханум! |
| снаху.“</p> <p>— Каква снаха!{S} Снаха му је за текију, виче Ариф.</p> <p>— Па шта још, слатки |
| пођоше за њим као други пут...{S} Снаха му бејаше у једној соби с улице, шијаше нешто.{S} Кад њ |
| а, да се Фатма прошета пешице.{S} Снаха му се зачуди, а жена се чисто уплаши: како ће њене кћер |
| и румену јабуку — свађа.</p> <p>— Снаха му није у тој кући.{S} Зејна не опада...{S} Она је за т |
| урио, дотиче му потиљак; једна ногавица му високо задигнута, један рукав сав каљав; у руци му н |
| шном, у белим рукавицама...{S} Рукавица му је само на десној руци, гологлав је.{S} Зар је то Ту |
| решетке!{S} Као бог.{S} Млад, наусница му као угљеном направљена, бео као снег, обрве му и тре |
| ено.{S} Уображен.{S} Његова тетка прича му да Емине-Семије-ханум хоће да се развијемо, он то од |
| да се разговарам с њим, да чујем какав му је глас, и како говори француски?{S} Знаш ли ону мал |
| — стеже, мучи, тобоже милује га, и друг му побегне; а он, исто као сад: грознице, бунцање.{S} Н |
| мтих је, и вратих се.{S} Прексутра, кад му је био ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону |
| моћнике и сведоке...{S} Како му би, кад му један пуномоћник рече: „Емир-Фатма-ханум не да ми пу |
| метну своју главу на њене груди.{S} Кад му је глава на њеним грудима, он ћути, жмури, те је и о |
| д некога видимо и допадне нам се, а кад му чујемо глас...</p> <p>— Чула му глас; певао је.</p> |
| кињама, и неговала га је баба.{S} А кад му се загледа у паметне очице, прабаба се нада да ће из |
| ко старе кадуне пита је: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не одговара. |
| јој није муж; и обузима га љубомора кад му се год учини да она слуша некога од оне двојице, док |
| ено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и кад му Мерсије прогука: „Иди, слатки Али беј течо“, он се р |
| као стара човека и као пријатеља, и кад му он, с кратким китастим уводом, поче говорити о пијан |
| воли да се меша у туђе послове; али кад му она растужено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и кад му |
| убоко замисли или је брижна.{S} Понекад му се загледа у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако |
| мастике; опет то побеле, запени се: сад му задрхта рука кад принесе чашу устима.{S} Устаде, брз |
| ио узео под своје, немајући деце; а сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио родитељима.{ |
| е а његов отац тужи мога сина...{S} Суд му досуди — хвала му!... — уместо смртне казне или вечи |
| дувком, као да је невеста, а код главе му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна...{S} И ч |
| У авлији се играху двоје млађе братове му деце, мушкарац и девојчица, тераху обруч као Европља |
| угљеном направљена, бео као снег, обрве му и трепавице црне, а очи плаве као... <hi>„Поређење < |
| било дружбом са странкињама.</p> <p>Све му казала, само није да волим Нурије-ханумина сестрића. |
| </p> <p>— Опио, прекиде га Ариф, и даде му знак очима да ћути.</p> <p>Јер она је видела да Фатм |
| га називају преживелом установом и раде му на реформи.“<pb n="57" /> Једна им објасни шта је то |
| њој.{S} А он не помишља на кафану, где му је толико друштво, и ако је од њине свадбе прошло ме |
| одина како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а други.. |
| се“.{S} Он је још обилазио око куће где му живи снаха као покајница.{S} Од „поштених" пријатељи |
| стељу, раскопчавају га, трљају га, цеде му у уста „фушкију", квасе му теме и трљају слепоочнице |
| знам...{S} Тебе много брзо пусти, отиде му неизмилована.{S} С оне три се затварао, па га нисмо |
| о фес, капут: купи га, понесе га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, н |
| у: она не диже очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га милова |
| , он сав претрне.</p> <p>Један дан дође му телеграм, а кад га је отварао, руке су му се тресле |
| прстеном на белој ручици; и час-по дође му жао што је покрила главу не само од она два младотур |
| је, па никад није долазио у Солун, није му дао стриц, који га је био узео под своје, немајући д |
| традан, Џемал се рано пробудио.{S} Није му било необично што поред себе не нађе Фатму, јер како |
| мога просиоца назвао лепотом, али није му име Лепота.{S} А кад су хтели доћи пуномоћници и све |
| ет на столу, весео, насмејан.{S} Нурије му приђе без папуча, и кад виде да се загледао у Фатмин |
| уну не постоји, изговарала му име, које му је она дала, виђала га кроз кафез и кроз пробушен ог |
| шареном руху, бисерна кићанка додирује му рамена, с феса челенка трепери, сија се као сунце: б |
| !{S} Затвори очи, види му покрете, чује му глас, осећа му дах на лицу, у носу је голица мирис с |
| е, те му се виде бели крупни зуби, жиле му на челу набрекле.</p> <p>— Наша срца, сине, нису исп |
| ћи у куту, Џемал-беј гледа ове три миле му душе, гледа их готово не дишући, и у души осећа неку |
| е му снаха код куће бити сама.{S} После му се учини да од тога нема ништа, те очајаваше.{S} Про |
| а у осмом месецу, те је умрло.{S} После му нарађала красну децу, и била добра и нежна мајка.{S} |
| срећна окрене му се, слуша га, а после му казује шта је она учила и читала.</p> <p>Кад засити |
| та отац не да, његово у Цариграду, шаље му се новац у Европу, доста за живот...{S} Па њено друш |
| , где су му друге реликвије од ње, жене му и драге, па је расплете, раскопча јој гривне и хаљин |
| о полако, да не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је тако волео кућу, к |
| то досад опазила.“ И сва срећна окрене му се, слуша га, а после му казује шта је она учила и ч |
| уктала, и њега целог обузела: без Зејне му кућа беше пуста, живот несносан, љућаше се за свашта |
| ређа им имена зетових предака и помиње му конаке: два у Бејлер-беју, два у Стамболу, један на |
| {S} Човек, те се од њега крише и сестре му од стрица: све имају љубоморне мужеве; а моје пријат |
| ех нарицати као простакуша...{S} Бистре му очи замућене, лепо очешљана коса разбарушена, каљав. |
| ају га, цеде му у уста „фушкију", квасе му теме и трљају слепоочнице сирћетом.</p> <p>Фатмина н |
| па отвори стакалце с мастиком, принесе му га:</p> <p>— Сине!</p> <p>Он ћути као да је онемео; |
| три месеца!{S} И писмо и аманет донесе му једна странкиња, говорећи му језиком који он није ра |
| !{S} Рука му је била као лед хладна, те му се учини као да њу мртву љуби...{S} Као да у кући ви |
| кафеџија је познавао и овога госта, те му донесе филџан мастике.{S} И други пут <pb n="207" /> |
| и; један крај горње усне подигао се, те му се виде бели крупни зуби, жиле му на челу набрекле.< |
| ф мали, ружичаст, сети се да је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к вратима да она |
| а кад устадох, још ми не беше добро, те му се опет не обукох; и уместо да ме жали што сам болес |
| подстрижене, и бркова подстрижених, те му се лепо виде танке усне; под ивицом белога ћулава ви |
| ачу, плачу.</p> <l>О, ждрали!{S} Кажите му да љубавна ватра...</l> <p>— Ја просто нећу то да сл |
| Ибрахим-Хасан-беја.{S} Аман!{S} Кажите му да ја нисам знала да мој сестрић пије, да је протера |
| понесите поздрав моме драгом.{S} Кажите му да ми се око од суза не суши, и да...</p> <p>— Доста |
| богат.{S} А Цариграђанин је.{S} Ви сте му виделе стрину: господска жена, старинска муслиманка, |
| ити сећате, драга госпођице; видели сте му слику у сутином салону под стиховима из Корана...</p |
| зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му казати још и с тога да не би била изобличена као пре |
| му тело снажио, младићско, па као да ће му по табанима дегенеке — издржаће: душе му се нису сет |
| м отуђио, он узе вребати прилику кад ће му снаха код куће бити сама.{S} После му се учини да од |
| јој је.{S} И после, све с њим, досадиће му се, заситиће се.</p> <p>— Ах, слатка тејзе, он мени |
| у војничке, понекад у дервишке, купиће му фес с дугачком кићанком и чалму од зелене свиле.{S} |
| ље. „Станите!“ виче мислима.{S} Насешће му крв на очи, распориће првога кога сретне; јер „од ра |
| вао се као деца у великом кашљу, а лице му сасвим поплавело; после је пљувао у једну велику бел |
| лепа срете, загледа му се у очи, и срце му тада силно куцаше, крв удараше у слепоочнице... „Осм |
| месеца; после, сваког пуног.{S} У вече му кеса пуна, ујутру празна.{S} Никад га не питах, где |
| !{S} Пошто не можеш без пића, пиј! рече му мајка.</p> <p>Он је зачуђено погледа.</p> <p>— Пију |
| везу, она мене француском језику, рече му сестра па се засмеја, поцрвене и поклопи лице на ђер |
| а, пала по челу, фес се затурио, дотиче му потиљак; једна ногавица му високо задигнута, један р |
| е се прављаше да ништа не види, угађаше му, гледаше да га се додвори.{S} Његова страст све је в |
| рли Џемал-беја, и тако пође: зашкрипаше му лаковане плитке ципеле с високим петама, а с вишњика |
| е од радости, и бацивши обруч, потрчаше му на сусрет, девојчица, плаве дуге косе, у белој антер |
| .{S} Најпосле га слуге савладаше, узеше му нож па га уведоше у једну собу, где га мајка мољаше |
| наместивши младога беја на диван, узеше му испитивати рану...</p> </div> <pb n="234" /> <div ty |
| то просу, и затражи мастике.{S} Донеше му се две чаше, једна је велика с водом.{S} Он одасу во |
| ели ћулав и пошто узе абдест, простреше му овчју кожу, да отклања вечерњу молитву.{S} Мало, па |
| .. с кућом и хиљаду лира...{S} Одредише му Солун...{S} Кад се спремих за пут и зовнух настојник |
| f target="#SRP19120_N99" />.{S} Учинише му се глупи старотурци, <pb n="200" /> муфтија, имам и |
| у по табанима дегенеке — издржаће: душе му се нису сетили.{S} Једанпут растависмо коње, па једа |
| отидем, вечито у друштву, и напоменуше му да је и за ваздух и за друштво најбољи Цариград.{S} |
| ту, она, први пут побуњена, пресекла би му зубима грло, чинило јој се...{S} После се свега свак |
| узима као хаљине?{S} Јер, и за коња би му требало више времена.</p> <p>А кад се зави, њен муж |
| а мило, јер, да јој се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S} Прође |
| си у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома тешко, застиде се... највише од Фатме, и на ње |
| ски, да не би разумео твој отац, ако би му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не сме |
| љубила. „Да се удала за другога, зар би му казала да сам ја прескакао зид, долазио њој, ноћу, и |
| три.{S} Пушећи, она говораше: — Изјави му љубав.{S} Пошаљи му ружу. <hi>Ђул: сенсин беним булб |
| пећеним сактијанским ципелама; на глави му веома мали и плитак бели ћулав и пошто узе абдест, п |
| S} Обучен у европске хаљине, а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врло драга г |
| , с муком га преваре и доведу... досади му се његово чудно миловање...{S} Кад напуни шест годин |
| о, колико га воли!{S} Затвори очи, види му покрете, чује му глас, осећа му дах на лицу, у носу |
| нке усне; под ивицом белога ћулава види му се обријан потиљак Чист је.{S} Закашљао се још уз ст |
| у кратким панталонама, са шеширом који му крије очи и врат, и једна вита Енглескиња у костиму, |
| а познадох... сутин сестрић...{S} Стоји му слика код суте...</p> <p>— Под стиховима из Корана.{ |
| Он је знао да ће их понова венчати, али му је било врло непријатно што се ово десило.{S} И како |
| терина недра могла су га отрезнити, али му не би могла ублажити бол, који осећају сви укућани, |
| слила.{S} Он хтеде одмах да да реч, али му се стегоше вилице.{S} Мртва тишина.{S} Најпосле, он |
| ач.</p> <p>— Да му дамо име, сине, вели му мајка грцајући у сузама.</p> <p>— Зар муслиманско им |
| у и камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а он погледа у Фатму: она не диже очију с ђер |
| ће извршити законске одредбе?{S} Видели му тело снажио, младићско, па као да ће му по табанима |
| а се не опије, не пада преда њ, не грли му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, они би сле |
| е, Хасан-беј позва у конак мајку: дошли му гости; а она само метну башјорти, па похита на врата |
| ул: сенсин беним булбул</hi>.{S} Пошаљи му нагорелу цигару.{S} Ти знаш да то значи „изгорех за |
| то значи „изгорех за тобом“.{S} Пошаљи му прамичак косе, и одмах везуј бошче.{S} Јер то значи: |
| говораше: — Изјави му љубав.{S} Пошаљи му ружу. <hi>Ђул: сенсин беним булбул</hi>.{S} Пошаљи м |
| робуди; држи њену руку у својој, и чини му се да је у тој малој ручици он, његова душа.{S} Он ј |
| види!{S} Никад!{S} Овај низак зид учини му се виши од највишег брега.{S} Да нису мухамеданци, с |
| Џемал погледа према Бејаз-Кули, и учини му се као да су по мору просуте звезде.{S} То су били ф |
| едо, то није жена, то је мајка,“ говори му тетка, осећајући шта мисли његова побуњена душа.{S} |
| ави нож, тетка га преклиње, и не говори му као обично француски, већ турски: „Чедо моје, око мо |
| кујчук-ханум?</p> <p>— Отишла, одговори му она а не погледа га.</p> <p>— Куда? изусти он брзо и |
| сто избезуми те климну главом, одговори му као Мадмоазел или Мадам, и задрхтавши целим телом, д |
| Кад изиђу, оне јадне малаксале...{S} Ти му отиде <hi>онако</hi>, може бити зато што ниси <hi>де |
| вши му ни добро јутро, клече и обухвати му колена, притисну на њих своје лице и заплака.{S} Он |
| , онако љут, пође у собу кћери.{S} Мати му се препаде и рече:</p> <p>— Куда ћеш, сине?</p> <p>— |
| ми-пашу, нека испита Фатму.</p> <p>Мати му се изненади и рече:</p> <p>— Ашколсун, сине!{S} Не и |
| S} Грехота је ближњега опасти, завидети му, оговорити га.{S} Пиј, сине, али мало, мање, да се н |
| ...{S} Отиде, а она га не испрати, нити му на ноге устаде: први пут како се удала; а после зари |
| ко се пре трећих петлова тргне, опрости му се.{S} Теби, Џемал-беј, певали су већ и други петли. |
| нет донесе му једна странкиња, говорећи му језиком који он није разумевао, а који је његову уху |
| ке?</p> <p>Мајка га утишаваше, говорећи му:</p> <p>— Седи с Емиром, сине, читај јој, причај јој |
| кицош, висок, витак, млад и леп, брчићи му упредени и намазани помадом, а лице набељено, у уски |
| ем.{S} Али, да ли он даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њима ч |
| јка уђе к њему и поче нежно, показујући му једно стакалце:</p> <p>— Ево, чедо, арслане мој, — м |
| него нечовеку стотину заклетава.“ Мајци му беше криво што је брз, што се не размисли, промисли, |
| и рече:</p> <p>— Вратиће се...{S} Обуци му се, чедо, госпођо снахо.</p> <p>Она, сва срећна, одс |
| адигнута, један рукав сав каљав; у руци му нож... „Падао, тешко мени!“ — „Аман, Ахмед, што си п |
| собље је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се закрвавиле, па се склапају, коса се разбарушила, |
| ару, узе једну из своје кутије, и давши му је, укреса жижицу.{S} Па се трже и рече:</p> <p>— Да |
| појави.{S} У томе, она уђе и не рекавши му ни добро јутро, клече и обухвати му колена, притисну |
| салон, па на софу — свуд празно.{S} Чак му нема ни тетке, ни мајке, ниједне слушкиње.{S} И њему |
| остане у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док му се кћи не уда...{S} Према њој, на миндерлуку, седи н |
| поче говорити о другој радости.{S} Унук му је напунио девету (он неће раније), пред његовом кућ |
| ће доћи кући, нагиздам се и потчињавам му се, те сам личила и на робињу и на милосницу...{S} Ј |
| а заспи, ја га отуд извлачим и наслањам му уста на груди без кошуље, на срце; али се увек трзам |
| е седи његова рођака, него...{S} Ја сам му жена.“ Мени се окрете соба.{S} Она ми поднесе под но |
| га не питах, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он је празнио.{S} Испрва га одвраћах ле |
| се зави, њен муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, ханум, видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су бил |
| а морам Богу црну жртву: заветовала сам му се.{S} Али, ја немам новаца за овна и свеће (свеће с |
| куће.{S} Нисам га волела, а угађала сам му: знала сам да је он муж, ја жена: облачила сам му се |
| гарицама...{S} За пет година родила сам му четворо деце (једанпут сам близнила).{S} Кад напуних |
| фти-ефендији исповедила, и пожалила сам му се и као свештеном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу |
| сам да је он муж, ја жена: облачила сам му се; кад ће доћи кући, нагиздам се и потчињавам му се |
| м га по жалосној врби...{S} На гроб сам му метнула велику киту кризантема: од мене и од свих мо |
| а да не видим младожењу!</p> <p>Кад сам му видела слику, ја сам била пала, потпуно изгубила све |
| ака, ја сам сад први пут видела а нисам му се зачудила, јер ја мислим само на своју несрећу.{S} |
| дервиш, и кад виде да обожава земљу, он му узе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога треска лонч |
| овек жени, већ као дете играчки.{S} Ово му је четврта играчка како се зове „жењен човек“, и нај |
| е“, или : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из своје |
| > <p>И то „е“, кратко изговорено, много му рече.{S} Предаје се Божјој вољи, и трпеће.{S} Само м |
| се тиче жртве, Богу је онај приноси ко му је обећа.</p> <p>— Поклонићу је Емири, рече Нурије, |
| ад се на улици срела с човеком, па, ако му се учини да од мушких погледа није сачувана, биће љу |
| Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пера зовући га у загрља |
| ећ готово у траву зарасле.{S} Али, како му би кад она њему отпоручи, да у љубави не трпи ортака |
| к-ханум, зар ниси осетила да му... како му из уста заудара... мастика?!</p> <p>— Пијан!...{S} Н |
| играду.{S} Ибрахим-Хасан-беј охол: како му се кћи испросила, венчала, он не иде где су солунски |
| набави пуномоћнике и сведоке...{S} Како му би, кад му један пуномоћник рече: „Емир-Фатма-ханум |
| у да је леп тај француски језик, а како му је ружна, грдна та реч!{S} Турски лепо, слатко: <hi> |
| Мурад-Џемал-беј што се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћути, ова млада девојка се уозбиљи |
| ек опија, од љубоморе луди...“ Али како му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и |
| не одговори, већ јој поче причати како му је било кад су се оно једанпут срели на улици.</p> < |
| S} Он се разнежио, па говори мајци како му се чини да ће скоро бити деда. „Опрости, мајчицо, шт |
| његова тетка толико је хвалила, толико му причала о њој, да је он познаје боље но своје рођаке |
| веселу: није јој њега жао.{S} И толико му дође тешко што је весела кад је он тужан...{S} Срете |
| о није ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и прит |
| ене главе и осећао се пријатно.{S} Врло му се допала; није скоро видео тако лепу турску жену (и |
| едаје се Божјој вољи, и трпеће.{S} Само му је тешко од света.{S} И боље овако.{S} Јер да је ово |
| ињом главом (с њом имао и дете) да ћемо му се осветити.{S} То јутро, имао је две жене; то вече, |
| Није, ханум...{S} Пијан.{S} Нацедићемо му у уста фушкију, говори један њен слуга.</p> <p>Носе |
| од куће само дању, после и ноћу: за то му отвори вољу Рамазан...{S} Дође Рамазан: код мене по |
| дође, што му поливамо кад се умива, што му помажемо кад се облачи, што му палимо наргиле, и што |
| што устајемо мужу кад пође и дође, што му поливамо кад се умива, што му помажемо кад се облачи |
| ре себе, што се претвара, што лаже, што му не каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов |
| ива, што му помажемо кад се облачи, што му палимо наргиле, и што кад нешто тражимо да нам каже, |
| сам даде реч, и још закле се, у све што му је најсветије и као муслиманину и као човеку: да се |
| </p> <p>Њен отац мрзи Европу а воли што му кћи зна европске језике и што свира на клавиру. „Мај |
| “ Он више није претио њој него оној што му рече: „Емир-Фатма-ханум воли вас — просите је“, прет |
| , његове душе“...{S} И дође јој жао што му је опрала пољубац.{S} Он је стваран, а она мисли на |
| ме жали што сам болесна, њему криво што му се нисам обукла...{S} У мени се зби преокрет: ја пре |
| трећу отерао за бакалске кесе, него што му је четврта отишла <hi>онако</hi>.{S} Како ће да изиђ |
| да човека у животу сналази само оно што му је писано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш |
| веком; а што јој се јавно, нарочито што му је одговорила, криће од свакога на свету, чак и од А |
| удара ногом у врата и да грди жену што му не отвара.{S} Називаше је погрдније но прошли пут.{S |
| она се збуни и више га не упита, зашто му је мајка несрећна.</p> <p>Он се из куће не миче, из |
| {S} Зар мени скут, а свекру...{S} Зашто му не устаде, кћери?</p> <p>Она бризну у плач, не одгов |
| о спонтано и пружи руку Фатми.{S} Пошто му она метну чело и уста на руку, он хтеде да је омилуј |
| н се покаја, и застиде се.{S} Али пошто му се учини да стид за ово не доликује човеку, он се на |
| у башту те закова капиџик.{S} Али пошто му се то учини мало, дозва зидара да капиџик скине и от |
| в је примила <pb n="19" /> од мужа, јер му је дошла млада: хвали се родом, поноси се богатством |
| <hi>књижевника</hi>, и беше блажен, јер му се чињаше да сам ја блажена.{S} Каква част!{S} Жена |
| о вече: имао је велику јабучицу, а глас му био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раније видел |
| ло, па дође Осман <pb n="248" /> и брат му.{S} Кад виде непознат ђерђеф мали, ружичаст, сети се |
| ато он...{S} Кад умре овај јадник (брат му је јектичав), он ће снаху узети, а може: млађи је од |
| чега је заволела ову жену?“ Ни на памет му не би пало да одговори: „Зато што је Европљанка, Фра |
| це, те не опада своју нову госпођу, већ му казује зато што је то за њу нешто страшно... „О, Бож |
| тује ону што јој је мужа родила и снагу му дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад пред њо |
| ачин добију пратиоца, удварача!{S} Даду му знак сунцобраном, или неким другим <hi>ишаретом</hi> |
| нум!</p> <p>Она му брзо приђе, притисну му на руку усне и чело и тихо рече:</p> <p>— Боље те на |
| берин натуче Џемалу фес на главу, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџијом, сасвим бесвесн |
| бар да је протеран због политике, да су му конфисковали имање „реакционари“; али овако: он убиц |
| а да је мени криво, љути се: вели да су му оне што и мушки, другови...{S} С њима се спрема за и |
| >— И сан ти се остварио..{S} Само да су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, го |
| свим приближи, виде да је бео; једра су му личила на крила каквога огромнога лабуда. „<foreign |
| ти: здраве су му руке и ноге, здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он на ово ништа не одговори, ве |
| бори очи.) „Али он ће радити: здраве су му руке и ноге, здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он на |
| с баца очи у кафезе... „Алла"! какве су му очи!“ виче узбуђено робиња; Фатма се загрцну од смех |
| ра у једну ваздан кићену кутију, где су му друге реликвије од ње, жене му и драге, па је распле |
| телеграм, а кад га је отварао, руке су му се тресле као кад је отварао писмо.</p> <p>Ибрахим-Х |
| је његову уху добро познат..{S} Руке су му се тресле кад је отварао писмо...<pb n="280" /></p> |
| се нису могле сетити живог, гледале су му слику, коју тако добро обе познају: виделе су је неб |
| е су чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му виделе сузе те две жене?</p> <p>— Оставите ме, молим |
| едном: пожутео као лимун, очни капци су му чисто отечени: боље да га данас она не види.{S} У то |
| {S} Зар је то Турчин?{S} Леп!{S} Очи су му данас јасно плаве, од задовољства.{S} Он нема очију |
| , све то није као његове очи.{S} Очи су му као сафир на белој свили, а уснице као два млаза крв |
| о видео тако лепу турску жену (и ако су му пацијенти највише оне), тако фине црте лица, и такав |
| } Сад од њега нико не тражи реч, јер су му „певали и трећи петли“.{S} Но на велико изненађење с |
| > <p>— Ја не тражим учитеље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га питам, јесу |
| тету. „Ако је мушко," мислио сам, „даћу му име Арслан и Шемси<ref target="#SRP19120_N78" />; ак |
| опет волим...{S} Смем к њему.{S} Однећу му вечеру.“</p> <p>То рекавши одскакута у кухину, и узе |
| башјортиа, да покрију главу.{S} На лицу му се смејала радост, а Ариф нестрпљиво рече:</p> <p>— |
| што на њему што ми се не допада, ја бих му гледала то сваки дан, док се не бих навикла...{S} Он |
| их Богу секла црну жртву и запалила бих му свеће у свим редом текијама...</p> </div> <pb n="223 |
| S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, миловала бих његове хаљине.</p> <p>Нури |
| а раније видела и заволела га, нити бих му спазила јабучицу, нити бих му чула глас; то јест ако |
| нити бих му спазила јабучицу, нити бих му чула глас; то јест ако бих спазила нешто на њему што |
| вање...{S} Кад напуни шест година, отац му дође да га узме, да га одведе у Европу на васпитање |
| оле учио, али их није свршио...{S} Отац му умре, а он дође да га видим ја, његова мајка, па да |
| итеља, те и не мислиш на момка.{S} Отац му био паша, то је лепо; али шта је он, какав је, шта з |
| Зет ти прост, од проста рода, јер отац му паша, али деда <hi>телак</hi>: у хамаму трља леђа и |
| Он није пио, али се коцкао.{S} И стриц му је био Европљанин, али је ипак на овај турски обичај |
| атила.{S} Јер и ако си иста, изгледаћеш му као друга.{S} Ми морамо да им се гиздамо, да их доче |
| оном свету састанеш с мужем, изгледаћеш му као невеста, па макар и стара умрла.“ Али шта да обу |
| туђим, и у њима налазим лудости, али и мудрости.{S} Пошто хоћеш кћер да удајеш, не залетај се |
| Остави се, ти си млада, скоро доведена, муж ти је млад као капља росе:{S} Бог ће вам опростити. |
| н нож ни отров, јер онај кога она воли, муж јој је.{S} Он јој прича, откад је воли а никад је н |
| </p> <p>А у предсобље је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се закрвавиле, па се склапају, коса |
| и сањаше чудновате снове: да је човек, муж те њој миле странкиње.{S} А пошто гошћа отиде, она |
| у, облаче, ките: доћи ће кући господар, муж, „севап је“.</p> <p>Код Ибрахим-Хасан-беја сви су в |
| е знао, па кћер кући довео неразведену, муж јој зацело не би „ударио печат“ за отпуштање, те би |
| е су биле срећне, ја сам била несрећна: муж ми се није допао, кад сам га видела, прво вече: има |
| а не ради преко закона; у Корану стоји: муж је за жену одговоран.{S} Он поређује жену с мачком: |
| .{S} Размисли, сестро.{S} Кад се удамо: муж, деца, данас на Јалијама, сутра на Молосу — колима. |
| а ноћ, да се сама брине за кућу и децу: муж јој не умре него га протераше у Европу за чланак у |
| али, кад ме мој бездушни <pb n="183" /> муж остави и лиши детета, ја се одадох уживањима, да ра |
| ања...</p> <p>Одавде, Ариф оде кући.{S} Муж је хтеде питати како је било на књижевничкој седниц |
| р то мушко што нас хвата за руку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж не воли? упита Емир зачуђено |
| вети, ни наше кћери, ни унуке.</p> <p>— Муж нам не сме у собу без питања, а слушкиња и робиња с |
| им душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се препаде, помислив да |
| ше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, ш |
| чуђења и радости, глас њине душе.{S} Да муж жену пољуби у руку!{S} А француска васпитаница Турк |
| излази, те цела кућа осећа да овде има муж и жена што се воле, и што су се узели пре неки дан. |
| -ханум.{S} У старотурака је обичај, кад муж пије или растура, или злоставља жену, добри људи га |
| и, толико потчињене и понижене, што куд муж оком ми скоком, што без питања не смемо никуд, што |
| е врати ни после недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је пита зашто је отишла не казавши никоме д |
| воду ономе кога жели за мужа, те да је муж воли, јер те је сузе проливала љубав...{S} Сама с њ |
| нема“.{S} Као да оне знају какав ми је муж!{S} Можда је добар, а можда и није.{S} И ја сам мож |
| SRP19120_N105" />, шта је?{S} Где ти је муж? чуше се наизменце гласови.</p> <p>Пашиница стењући |
| ија, да га негује, излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се |
| ој!{S} Како је срећна она жена којој је муж и драги један исти човек!{S} Не крије се кад га доч |
| </p> <p>— Сакриј се од њега кад ти није муж, али немој да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти имаш право |
| дотурчина, него и од њега — он јој није муж; и обузима га љубомора кад му се год учини да она с |
| о ти несрећна?{S} Како је оној којој се муж поред ње другом ожени.{S} Турска жена не зна за већ |
| а за руку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж не воли? упита Емир зачуђено.</p> <p>— А која у нас |
| чући: „Сакриј се од мене, нисам ти више муж!“ Па јој окрете папуче прстима упоље грмећи: „Иди, |
| ва: погазио је заклетву и није јој више муж.</p> <p>— Хајде, кћери, говори пашиница, и опет:{S} |
| Жена се крије од мртва мужа: нису више муж и жена — смрт их је раставила; а од жива: погазио ј |
| це једној пријатељици а мужа не пита, и муж је отера...</p> <p>Тврдо вероваше да ће се Зејна од |
| лесна...{S} После није устала свекру, и муж је отерао пре но што је била.</p> <p>— Ми смо чули |
| лунским небом; уђоше унутра.{S} И она и муж имали су јапунџа.{S} Дочека их домаћица, млада, врл |
| ој заштитник, као мој бранилац, човек и муж.{S} Па зар овако мисли она која сања о равноправнос |
| Цео Солун зна да је он снаси и девер и муж...{S} И цео Солун зна да је она, та његова снаха, ј |
| није тешко радити, јер сваку помаже или муж или брат или, чак, отац.{S} Ја сам се овде одмах с |
| у наредбу“ издату жени: „Кад ће ти доћи муж, обуци се, нагиздај се, набели се, навуци обрве, — |
| другу хаљину, накити се: сад ће ти доћи муж.{S} И не заборави, Емир, да никад пе треба да га до |
| питања слушкиња и робиња, а не може ући муж и син, нарочито кад виде „непознату“ женску обућу п |
| буним: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је „добар дан у години?</p> <p>— Сестро, што се баш |
| же, што му не каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат Осман.{S} После себе извиња |
| !{S} И како европска жена гледа кад јој муж игра с туђом женом?!{S} Читам, слушам то као бајку |
| ала.</p> <p>— Знаш шта, ханум? рече јој муж.{S} Данас ћеш имати једно лепо разонођење.{S} То је |
| икад није подигла рука.{S} Мерсије, мој муж мора свирати у пијано, знати енглески и говорити фр |
| у не верујемо.</p> <p>— Ако хоћете, мој муж довешће вам Осман-бејове другове..{S} Крије се од њ |
| ећ од главе.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је „добар дан у години |
| и, и смејући се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног дана, обузет страшћу, он поче викати на њи |
| ; јер ја желим, кад ми нешто говори мој муж, да га, слушајући га, гледам у очи с подигнутом гла |
| его друштвено уређење.</p> <p>— Зар мој муж мојој сестри туђ?!</p> <p>— Зет, што и ништа.{S} Мл |
| же, он вели: то није за жене, и што нам муж у свако доба може рећи: иди, ниси за мене, и испраћ |
| више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на равне части румену јабуку — свађа.</p> |
| узрок њене туге и ћутања.{S} Ја мислим муж... „Тражите жену“...{S} А ми, несрећнице, кад видим |
| више времена.</p> <p>А кад се зави, њен муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, ханум, видео са стрице |
| е изиђе после вечере?{S} Џемал-беј, њен муж, није дошао ни на вечеру!...{S} Пред саму зору, оте |
| мре сирота Назире-ханум, Халил-беј, њен муж, скочи с трећега ката.{S} Остаде жив, и после шест |
| начи: да ли је ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад робиња одговори: „Нема никога.“ Д |
| а мајка.{S} Ништа, драга госпођице: њен муж није ништа необично учинио; и друге наше девојке та |
| седи њен лекар, болничар и мајка — њен муж, заустављајући час-по дисање да је не узнемири.{S} |
| ошевина!{S} Чудновата шала!“ У томе њен муж дође из чаршије.</p> <p>— Око ти светло, ханум !{S} |
| им уплашеним очима виде смрт.{S} Арифин муж отрча по лекара, и лекар брзо дође: онај ономадашњи |
| а, а угађала сам му: знала сам да је он муж, ја жена: облачила сам му се; кад ће доћи кући, наг |
| ве казала, да воли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржаваше страх да је не отера, па |
| био врло нежан, више као отац, него као муж; свашта јој је куповао док је била мала, нарочито и |
| е <hi>харем</hi> не улазе други људи до муж јој, свекар, њена браћа, и један девер, према коме |
| кад би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица?</p> <p>После се уозбиљи и рече:</p> <p |
| а кад је пољубио другу, а кад би ми био муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те грешне |
| {S} Из рачуна видех: колико ми потрошио муж у Европи, трипут више ја у Стамболу...{S} Све преза |
| :</p> <p>— Сестро, да је Бог хтео да су муж и жена равноправни, он жену не би створио од мужевљ |
| ну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S} А за пуномоћнике, мој отац: „Да их дове |
| в ушло: <hi>човек је старији</hi> и <hi>муж је господар</hi>, те кад год он у собу уђе, она му |
| што, треба да кажемо: „Тражите човека, мужа“.</p> <p>Да си слободна, ја бих те питала: јеси ли |
| у избору мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац.{S} Онај који би тражио да про |
| и у избору мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац,“ тако сте ми писали.{S} Па ип |
| је то за њу нешто страшно... „О, Боже, мужа на име!“ Њему дође веома мило, јер, да јој се не д |
| Божју љубав.{S} Оца немам, брата немам, мужа немам.{S} Сама слаба женска страна.{S} Да нисмо он |
| на име као ђаурке.{S} Из такве куће, а мужа:{S} Осман!{S} Осман!{S} Као ђаурка!“ Он се задовољ |
| аде на зајам обоце једној пријатељици а мужа не пита, и муж је отера...</p> <p>Тврдо вероваше д |
| то је по избору.{S} Хаљину по избору а мужа по опису!</p> <p>Данас јој дође тејзе с најстаријо |
| а је не види.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису више муж и жена — смрт их је раставила; а од |
| а сам се по слици, и заволела сам свога мужа, јер он је био прво мушко с ким сам ја проговорила |
| ка Нури-беја...“ и казах очево име мога мужа. — „Овде не седи његова рођака, него...{S} Ја сам |
| ани ортаци, то јест по две жене једнога мужа, а оне су их радознало гледале...</p> <p>Прозори с |
| од њих сутра викнути и домамити њенога мужа! „Сутра!{S} Сутра!“ шаптала је страсно у страсну н |
| те да га молиш за хаљину, а камо ли за мужа !</p> <p>— Смем, тејзе; јер, шта ми може?{S} Да ме |
| , да је наспе у воду ономе кога жели за мужа, те да је муж воли, јер те је сузе проливала љубав |
| века, Европљанина, каквог и она жели за мужа, опече је као да је пао на њена уста; али од тога |
| с башјорти.{S} Фатма ваздан није видела мужа, избегавала га.{S} Пред вече, чу његове кораке, па |
| ф-ханум, али да она због њих не оставља мужа; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она |
| ање, неисказан гнев...{S} Гневила се на мужа, називајући га у души злочинцем.{S} Она му никад н |
| што би је могао узети: млађи је од њена мужа, те јој се не рачуна као отац, по закону...{S} Али |
| се не удала, не видела више крај скута мужа“.</p> <p>Сваки дан је изводе у шетњу, колима, а и |
| <p>„Тај човек проглашен је за најбољег мужа,“ помисли Фахрије гледајући га, и чињаше јој се не |
| ну, има право да седи под кровом бившег мужа још три месеца и десет дана: да би се за то време |
| ead> <p>Кућа Осман-беја, Фатмина другог мужа, близу је Касумије.{S} Она је велика, старинска; у |
| бисмо Отпусно Писмо.{S} Ја нађох другог мужа, младотурчина.{S} Удружих се с њим против нашег др |
| им да ме не казни, да ми уместо немилог мужа не узме које мило дете.{S} Крила сам од тебе не зб |
| а, каква је према породици свога умрлог мужа, колико је вредна и честита.{S} Хвалила ју је и ка |
| з другога; и најпосле, кад остарите, од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два прија |
| а.{S} Нарав је примила <pb n="19" /> од мужа, јер му је дошла млада: хвали се родом, поноси се |
| рекла свекрва, да је не би одвојила од мужа..</p> <p>До пред зору са женама, а онда суфур и — |
| ежи!..{S} Сакриј се!...</p> <p>— Зар од мужа?! узвикну она с чуђењем, па се насмеја.“</p> <p>К |
| да не дозна!{S} Одмах би одвео Фатму од мужа.{S} Сети се да Мерсије може бити све зна; зато је |
| е сачеках долазак свога ортака: одох од мужа, да му се никад не вратим...{S} И колико је крив, |
| {S} Пољуби ме само кад пође и дође. „Од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два прија |
| га..{S} Од двадесет четврте, ја сам код мужа без мужа, и код детета без детета.{S} Плакала сам |
| оведе ортака; да поштује ону што јој је мужа родила и снагу му дала, да јој устаје кад у собу у |
| јавити моме зету? рече Ариф, и сети се мужа: њега Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с Мерсјом |
| д двадесет четврте, ја сам код мужа без мужа, и код детета без детета.{S} Плакала сам непрестан |
| А Али-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима „ха |
| цускињи удатој за Јерменина: остала без мужа, с децом, и пошто јој је била мала пензија, она је |
| оставио саму.{S} Она је век провела без мужа, без детета, а то дете одрасло је без мајке.{S} А |
| и громове?{S} А Сафет ханум пристаје уз мужа и грди кћер:</p> <p>— Камо да сам камен имала!{S} |
| ли.{S} Фатма се не онесвести кад изгуби мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајк |
| Ти мислиш мене да превариш.{S} Кад воли мужа, зашто је онолико тужна кад није у љубави с Мадам |
| ир зачуђено.</p> <p>— А која у нас воли мужа?</p> <p>— Ариф-тејзе.</p> <p>— О-хо!{S} Ти мислиш |
| ти... ти си с Европљанком одрасла: узми мужа по избору, удај се из љубави...{S} Ја осећам да ме |
| авно жена, док год је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба да ме храни, да м |
| а, сад плач и проклињање..{S} Клела сам мужа и цариградске обичаје, што допуштају да жене јуре |
| молим се Богу по нашем закону.{S} Волим мужа и чезнем за родитељима. за онима који су ми живот |
| ивала старија, све је чешће погледала у мужа, своју неприлику, и бунила се.{S} Али одрасла у ст |
| гору и камен!), али нисам знала да зову мужа на име као ђаурке.{S} Из такве куће, а мужа:{S} Ос |
| и она која сања о равноправности између мужа и жене?{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из |
| то је казивало да су „слободне“ (немају мужа); а многе Солуњанке и неколике Цариграђанке имале |
| е се гледају: девојке, и жене што имају мужа.{S} То гледање оне зову „разговор душа“.</p> <p>Да |
| код познатих и код непознатих оговарају мужа.{S} Има и таквих које оговарају и своје деце оца.{ |
| ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац |
| ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац,“ |
| ељице вичу: „Благо теби!{S} Што ти имаш мужа, ниједна га нема“.{S} Као да оне знају какав ми је |
| ође њена сестра.</p> <p>— Ханум-ефенди, мужде! весело узвикну Фахрије-ханум поздравивши пашиниц |
| те весело рече:</p> <p>— Нурије-ханум, мужде!</p> <p>— Мени сад није до Устава.</p> <p>— Устав |
| Оне се закикоташе грлећи бабу.</p> <p>— Мужде! узвикну стара опет, кад угледа снахе.</p> <p>— З |
| прстима у прсте.<pb n="116" /></p> <p>— Мужде! узвикну стара Шехназе-ханум, кад је унуке пољуби |
| шиницу теменима.</p> <p>— Само бих дала мужде ономе који би ми вратио срећу сину.</p> <p>— Онда |
| асмеја и рече:</p> <p>— Сине, дај мајци мужде!</p> <p>— Обећавам ти, мајко, оку најфинијег дува |
| ли он не каза, изиђе.{S} Уђе нене. „Дај мужде, чедо!“ весело рече, па ме загрли и омириса ми ли |
| опет, кад угледа снахе.</p> <p>— Зашто мужде, госпођо мајко? рече Сафет пољубивши скут свекрви |
| ице као цвет или зрелу јабуку. — „Зашто мужде, нене?“ упитах зачуђено, јер нисам могла ни слути |
| нги утрча и радосно викну:</p> <p>— <hi>Мужде</hi>,<ref target="#SRP19120_N53" /> кјучук-ханум! |
| нум!</p> <p>— Ко је дошао?</p> <p>— <hi>Мужде</hi>!</p> <p>Она јој даде <hi>чејрек</hi>,<ref ta |
| о да су завладале тврдим главама својих мужева; ништа их се не тиче што су преко дан, на каквом |
| понижена као неке њене друге од својих мужева: љут, суров, — ала јој не доведе ортака.</p> <p> |
| крви и меса, с душом, својина је својих мужева.{S} Људи им се зову Шемси, Арслан, то јест сунце |
| удима</hi>...{S} Ако бисте волеле своје мужеве, гледајући ово што ја гледам, ви бисте умрле.{S} |
| ститале празник, просте су љубиле своје мужеве у скут и у руку...{S} Фатма се обукла у нову пла |
| Али ми, слатка Мерсије, волећемо своје мужеве.{S} Зар би се ти удала за човека кога не волиш?< |
| естре му од стрица: све имају љубоморне мужеве; а моје пријатељице... ниједна преда њ да изиђе. |
| је пропагирати међу људима, навикаваће мужеве на њу.{S} Јер после политичке слободе, кад би се |
| ћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви, њини млади мужеви, младожење...{S} Оне нису мог |
| опачен неразумнима!{S} Беже нам од куће мужеви, беже синови.{S} У нашу одају улази без питања с |
| видело: спремише се за људе.{S} Дођоше мужеви оних двеју нових и — Џемал-беј...{S} Џемал-беју |
| еселе са женама... а мужеви, њини млади мужеви, младожење...{S} Оне нису могле довршити мисао, |
| ди се, што траже да су заједно, да њини мужеви седе с туђим женама...</p> <p>Људи су отишли у з |
| ест смарагд, рубин, ружа, крин: да њини мужеви драго камење употребе за прстење или за дугмета |
| или жене реформних официра.{S} Док њини мужеви реформишу нашу војску, оне да реформишу наше дру |
| они људи и жене из Золиних романа, они мужеви...{S} Одакле су?{S} Из Европе.{S} Њен отац некад |
| Глупост!{S} Ово су измислили љубоморни мужеви, егоисти, како каже Емине-Семије- ханум...{S} О, |
| ушку главу".{S} И ти људи, нељуди, наши мужеви, љубоморни на своје жене, заводе туђе; и којој м |
| у и Сирију.</p> <p>— Због нас су и наши мужеви, официри, послати у Маћедонију „да умирују чете“ |
| ичке и официрске жене.{S} Ти знаш да су мужеви тих жена, <hi>само због жена</hi> растурени са с |
| да му се свети онако како су се светиле мужевима, својим неприликама, неке њене пријатељице: је |
| а равноправни, он жену не би створио од мужевља ребра, већ од главе.{S} Што се ја не буним: мој |
| ти се на кћер што од своје матере сакри мужевље пијанство.{S} Пре је замерала Госпођи Аристид ш |
| куд је пало семе од цвећа? понови Сафет мужевље речи изостављајући узвик: „ааа“!</p> <p>— Слуша |
| и протераницу.“ Мати јој, осим свога и мужевљег рода, у кућу никога не прима, јер јој се чини, |
| рати, покаја.{S} Зашто да се не користи мужевљим правом?{S} Зашто да му отидне <hi>тако</hi>?{S |
| ће пасти с девером, и то у свекровој, у мужевљој кући.{S} Али он је осетио њену љубав, опазио њ |
| а, „ћути и трпи“.</p> <p>Кад је била за мужем, Мерсије јој долазила испрва непрестано, после ни |
| ха!{S} И ја ништа не знам...{S} Оваквим мужем величала би се и падишахова кћи, а моја!... а мој |
| ити француски као Мадам.{S} Ја с таквим мужем не бих волела да живим овде, те бих молила Бога д |
| екрве, па отишла кроз капиџик са својим мужем да нени и родитељима честита празник.{S} Три дана |
| пошто дође и каже да мора да путује, с мужем, инжињером, чак у Каиро.{S} Опа се није устезала |
| ала врло млада, готово дете, и живела с мужем, миралајем<ref target="#SRP19120_N55" />, који је |
| И тако обучена, зави се и седе у кола с мужем...{S} Он је допрати до капије, па се одмах врати |
| жеш, чедо, ти пости; али... ноћу буди с мужем.</p> <p>Прође први дан поста.{S} Сестре променише |
| радан јој је било још горе.{S} Чак ни с мужем није хтела говорити о оној тајној бризи која је м |
| атме.{S} Гошћама ће казати да је Емир с мужем, и оне јој неће замерити, пошто је сасвим млада.< |
| ђе време да се на оном свету састанеш с мужем, изгледаћеш му као невеста, па макар и стара умрл |
| дима, те да у мушкарцу не бисте гледале мужјака, него човека.{S} Али каква је то шала од испрош |
| ошуљу, антерију, хаљину себи и својима, мужу, деци...{S} Па песма, по сву ноћ, весеље, шала, об |
| травом, она пружи руку, с белом крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он то учини обично, чинећи се |
| оговори Туркиња, жена потчињена човеку, мужу.{S} Не може се разорити за дан што се зидало веков |
| ам најмање мислила да га има; у човеку, мужу!...{S} И ја се буним, бунила сам се!...</p> <p>Как |
| је учи, да је светује, да се потчињава мужу, да га испраћа, да му се обуче и накити кад зна да |
| ваћена““.{S} Понеки дан, кад се загледа мужу у <pb n="239" /> „овчје очи“, које она толико мрзи |
| рема свакоме буде охола, па чак и према мужу, да никога не поштује, па чак ни свекра и свекрву. |
| о да је ово сећање било неверство према мужу.{S} Све је то сад тако далеко, као неки свет који |
| а осети у срцу два осећања: мржњу према мужу, и љубав према некоме кога никад није видела, само |
| {S} Сад само: добро, лепо, хоћу.{S} Она мужу највише угађа и потчињава се зато што <pb n="93" / |
| ла на њеној преудаји, а сад кад она оде мужу, невесела је, управо брижна је, зацело што је Осма |
| удаје, кад се с њом прашта, испраћа је мужу.{S} И једна стара комшика чуди се. „О, сваки плаче |
| шла <pb n="265" /> би сути, њему, своме мужу, да је поред њега и дању и ноћу, да никад не трене |
| ла ниједне тајне коју није казала своме мужу, своме другу и пријатељу већ двадесет и толико год |
| ариградска девојка, дата је мушком — не мужу — невиђена, као какав поклон од дрвета или камена, |
| реваривши робиње откључа врата и полете мужу на груди. „<foreign xml:lang="fr">Cocotte</foreign |
| уркиње метну пред вратима женске папуче мужу непознате, и он кад дође мисли да му је код жене п |
| мах морала ићи оцу да се никад не врати мужу, кога воли, због кога је ослабила, и пролагала се: |
| о вероваше да ће се Зејна одмах вратити мужу, или бар долазити на састанке с њим.{S} Али, она н |
| воли.</p> <p>Оде с Мерсјом у двориште к мужу, човеку од педесет и једну, две године, у ловачким |
| S} Али то време тако је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним прот |
| шетње пре сунчева захода, што устајемо мужу кад пође и дође, што му поливамо кад се умива, што |
| ати зашто.{S} Она сваки час шапће нешто мужу.{S} Он је, види се, слободи.{S} Она и сад има неку |
| њен глас, говор, смех!..{S} То је једна музика која ме просто опи, усхити, како ли да кажем.{S} |
| .{S} Она оде, а у мојим ушима остаде та музика, њено: „O, là, là!“...{S} Зове се Мадам Ажил.{S} |
| анцускиња, Мадам Ажил...</p> <p>Особита музика испуњаваше салон.{S} Странкиње су играле, а Турк |
| S} На Јалијама, тога дана, крај мора, с музиком таласа о животу и вечности, гасио се један живо |
| Кад засити чула, он потражи хране души: музику, књиге нарочито књиге.{S} Она би њега слушала не |
| дете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гледате биоскоп; али по оним затуцаним, нарочи |
| празна, и ако је пуна: поред европских музичких инструмената, ту су њен ут и њени зилови; она |
| ц, бео и округао као сребрна тепсија, а мујезин очита последње позивање на молитву, Џемал-бејов |
| а седи у башти развијена, да је не види мујезин...</p> <p>Просиоце јој помиње нене, не родитељи |
| с минара „Алла екбер“, па да је не види мујезин.{S} Навезе почетак од „мим“, првог слова у прор |
| свитање, пријатан глас једнога младога мујезина с једне старе џамије врло ме разнежи: плачем и |
| ни је страшно.{S} Па ипак, кад бих чула мујезина с минара и топ с града, било би ми теже.{S} Ов |
| акве европске оперске певачице с гласом мујезина!{S} На овој страни одакле нам се сунце рађа, ч |
| ми овде дижемо скут на главу кад чујемо мујезина.</p> <p>— Збиља, Емир, кад бисмо сад чуле куца |
| , као добра мухамеданка, трже се кад чу мујезина са минара једне оближње џамије.{S} Вече, а она |
| а балкон свога стрица.{S} У зору јој се мујезиново позивање учинило као запевка; тако пријатан |
| ута и утисака, заспа; у зору је пробуди мујезиново „Алла’ екбер“...{S} Како јој је мило то пози |
| !</p> <p>— Мука, ханум-ефенди, мука ја, мука ја, ааа! ааа! стењаше старац, али све као да прави |
| лика мука!</p> <p>— Мука, ханум-ефенди, мука ја, мука ја, ааа! ааа! стењаше старац, али све као |
| муфти-ефенди?{S} Толика мука!</p> <p>— Мука, ханум-ефенди, мука ја, мука ја, ааа! ааа! стењаше |
| и, рече: „Мука ми је, нене“. — „Од чега мука... овако рано?“ — „Јуче... јела сам зелених шљива, |
| о се не лечите, муфти-ефенди?{S} Толика мука!</p> <p>— Мука, ханум-ефенди, мука ја, мука ја, аа |
| бољи су од милостиње за којом би дошла мука нанесена оному који је милостињу примио...“ Отићи |
| престано кријући очи и црвенећи, рече: „Мука ми је, нене“. — „Од чега мука... овако рано?“ — „Ј |
| нисам имала, и ако сам бивала на живим мукама.{S} Од ове болести пати једна моја тетка годинам |
| жудно к вратима, рече:</p> <p>— Толике муке видела, како причају Цариграђанке и њена тетка.{S} |
| и чим ће да јој се освети за неисказане муке — он се понова ожени: њој „за инат“.{S} Та друга б |
| иједне: обе га остависмо.{S} И са живом муком, управо султановом Ирадом добисмо Отпусно Писмо.{ |
| ханум?</p> <p>Она сва пребледе: његовом муком заваравала је своју муку.{S} Не одговори ништа.{S |
| г Писма.{S} Најпосле га добих, једва, с муком, па се удадох за човека широких погледа, који од |
| га доводе.{S} Али и сиротињско плаче, с муком га преваре и доведу... досади му се његово чудно |
| !...{S} А стара, тресући се као прут, с муком, закле их у Божју љубав да ућуте...</p> <p>— Не, |
| сто пута сирота!прихвати њена сестра с муком, јер јој се стегле вилице и ухватио јој грч грло. |
| да га пијем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажмуре и |
| леде: његовом муком заваравала је своју муку.{S} Не одговори ништа.{S} Сва четворица је погледа |
| оручник, онај у папучама, с раскопчаним мундиром и бројаницама, заспа крај миндерлука...{S} Зас |
| их панталона, у папучама, без чарапа, у мундиру сасвим раскопчаном, с бројаницама...{S} У ову г |
| екаквог огромног тела.{S} Она скочи.{S} Муња нема.{S} Небо брзо скиде са себе црнину.{S} Она ст |
| а пијаних чочека...{S} За тренутак, као муња што осветли предмете сакривене помрчином, тако у Џ |
| !{S} Зауставља га, али ко ће зауставити муње и громове?{S} А Сафет ханум пристаје уз мужа и грд |
| <p>— Истина он, Нурије-ханумин сестрић, Мурад-Џемал-беј.</p> <p>Фатма се промени у лицу више не |
| троје деце, остаде ми само првенче.{S} Мурад-Џемал, Господу хвала!...{S} О мој Џемал!{S} Дете |
| , од велике породице; племић, принц:{S} Мурад-Џемал-беј, син Арслан-Нури-паше Емир Заде и Зених |
| л-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Нури-паша...{S} Али, <foreign xml:lang="fr">mon D |
| их је лепша, стаситија, и млада, као да Мурад-Џемал-беју није мајка него старија сестра.{S} Пор |
| еле груди.</p> <p>— Први пут је била за Мурад-Џемал-бејом, Цариграђанином.</p> <p>— Аа!{S} То ј |
| да се узме с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у г |
| повратка: ви да ме гледате испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да ме спремате за свадбу моју и ње |
| е Нурије, да вас позовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ако се |
| р Емир Фатму за Арслан-Нури-пашина сина Мурад-Џемал-беја, изговори Нурије, а сузе јој облише ли |
| ој га њена сута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући у тај дивни калпак, |
| ом младићу, о томе Французу што се зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, па су обе затварале очи да |
| а арапског принца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да то значи <hi>жеља</hi> и <hi |
| да са улице, видеше свет, али не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега да виде.{S} И |
| ја рече:</p> <p>— Али, хоће ли пристати Мурад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан један џон-турк<ref tar |
| <p>Емир-Фатма шета као голубица по кући Мурад-Џемалове тетке а своје сут-ане, па јој се чини да |
| аше осим Мерсије: како лекар рече „онај Мурад-Џемал-беј што се јуче...“ и како му Ариф даде зна |
| ио нам се, и представио нам се: „Ја сам Мурад-Џемал-беј“, поче Мерсије.</p> <p>— Аман! узвикнуш |
| ађанином.</p> <p>— Аа!{S} То је за оним Мурад-Џемал-бејом што се јуче...</p> <p>— Опио, прекиде |
| Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Нури-паша...{S} Али, <foreign |
| ну никад.{S} Малочас кад сам говорила о Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, ја сам покрила |
| ушао... не крите лице!... и к нама ушао Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам се представи |
| радознало:</p> <p>— Од кога чу да је то Мурад-Џемал-беј?</p> <p>— Гонџеђули отвори капију, нешт |
| {S} У нас, свако име нешто значи... <hi>Мурад</hi>, жеља; <hi>Џемал</hi>, лепота; <hi>Али</hi>, |
| да видите шта све ми имамо.</p> <p> <hi>Мурад-Џемил.</hi> </p> <p>И не поздрави друга, затвори |
| </p> <p>Данас у зору умре Фатма.</p> <p>Мурад-Џемал.</p> <p>— Ха! ха! ха! грохотом се он насмеј |
| доведу, одмах... који су им најближи: „Мурад-Џемал-беј чистио револвер, па се случајно ранио.. |
| и почеше разговор о женама: ова има ма’муре они, она има руке згодне за наут у зглавцима.{S} М |
| се неће удавати, Солуњанке, чак озго од Муса-Бабина Турбета, суседе напуштених турских гробља, |
| {S} Ја се обучем, а он дође па одмах за Мусаф<ref target="#SRP19120_N102" /> и бројанице — мене |
| ак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, с гостима,“ рече једна робиња, а њој дођ |
| target="#SRP19120_N3" />.</p> <p>У <hi>мусафир-одаји</hi>, то јест соби за госте, не беше ништ |
| манка и ићи развијена кроз град где има муслимана као што је мој отац?{S} На њиним свадбама међ |
| недеље, <pb n="178" /> дођоше неколико муслимана моме беју.{S} Шта су у конаку говорили, не зн |
| оговор, сутра венчање, као у старинских муслимана и по малим градовима, а одмах после венчања, |
| мо за Европљане, не за хришћане него за муслимане, младотурке.{S} И ја сам у чаршафу од девете. |
| минара <hi>језан</hi> или с града топ, муслимани се развеселе, па оног тренутка шербет или кој |
| мињао у писму једно наше пиће које воле муслимани, нарочито млади људи.{S} У Француза абсент, у |
| SRP19120_N90">Вода с једног извора који муслимани зову "Земзем".</note> <note xml:id="SRP19120_ |
| ве то волео сам због тебе.{S} Фатма, ми муслимани <hi>можемо</hi> волети.</p> <p>И пошто је сву |
| ћати срећна.{S} То што ви толики богати муслимани чините (једва неки из љубави према просвећено |
| главу са својих груди.{S} Е, али човек, муслиманин...{S} И сети се шта у њих има: задовољи се ј |
| је Јерменин, а Јеврејин не дај Воже!{S} Муслиманин је.{S} Леп!{S} Од добре, од велике породице; |
| н! да није из рђаве куће, из просте.{S} Муслиманин је, моја пријатељице; од добре породице, из |
| S} Ни кога испитуј, ни кога криви.{S} А муслиманин си, па ћути и трпи. <hi>Тако је писано</hi>. |
| азала нашу кућу...{S} Напослетку, он је муслиманин само по вери и по имену, иначе не, јер у Евр |
| пролази и гледа у решетке, као да није муслиманин.{S} Сута му је показала нашу кућу...{S} Напо |
| ењу лудост.{S} Можда је добар, али није муслиманин, него Грк, Јерменин, или чак Јеврејин.{S} Ти |
| а. „Па ко уз Рамазан не ужути, тај није муслиманин: није постио.{S} И после, мени се чини да ко |
| .</p> <p>— Никад се нисам осетио толики муслиманин кад сам прошао поред џамије, као кад сам про |
| у.{S} Долазише лекари, два Грка и један муслиманин, па кад видеше да ништа боље од њихових леко |
| ио ни с ким је седео...{S} А који је то муслиманин што не изиђе после вечере?{S} Џемал-беј, њен |
| и, и ако их никад није видео, као добар муслиманин окретао је од њих главу.</p> <p>Кад би било |
| ндију, муфтију, и још три стара честита муслиманина:{S} Решад-беја, Шефкет-беја и Махмуд-беја?< |
| е њен свекар.“ У сваком мршавом отменом муслиманину виде њеног девера. „Благо њима!{S} Они њу г |
| ле се, у све што му је најсветије и као муслиманину и као човеку: да се неће више опити. „Што с |
| рачу...{S} Побуњена, хоћу да се убијем; муслиманка ми руку задржава, меће револвер у футролу, о |
| и; она никад није држала срце.{S} Права муслиманка мири се с пријатељицом о великим празницима, |
| ила.{S} Досад нисам знала да сам оваква муслиманка: кад ми дође да на сва уста грдим, или да за |
| иделе стрину: господска жена, старинска муслиманка, „старотуркиња", како кажу ови наши чапкуни |
| ије врло ме разнежи: плачем и осећам се муслиманка и најмањим делићем своје душе, вичем, ридају |
| аки дан.{S} Ја мислим да ћу довека бити муслиманка; јер у мени час као да нешто ври па хоће да |
| о су смеле.{S} Бар то није смелост бити муслиманка и ићи развијена кроз град где има муслимана |
| : уместо да шкрипи зубима и да ћути као муслиманка, она кука. „Где ти је воља?...“ „Каква воља |
| Нени би мило што не плаче, и помисли: „Муслиманка, трпи.{S} Свет би се мени насмејао, кад би о |
| су је пробудиле из сна од опијума датог муслиманкама пре толико векова — западне књиге и жене . |
| } У њему је тешко и старијим пробуђеним муслиманкама, а камо ли младој девојци која није ни пош |
| старомодним европским чешљањем; кћери, муслиманке из Султан-Абдул-Хамидова доба, европски обра |
| е иде све онако како ви на Истоку, нове муслиманке, замишљате.{S} Ни овамо девојка из добре кућ |
| ма за свирање; да је ово соба савремене муслиманке, <hi>нове</hi>, како те савремене, француске |
| дошле; и пошто није обичај да се отмене муслиманке виде на улици после сунчева захода, оне оста |
| заплаче кад види како живе њене сестре муслиманке, невине заточенице, заточене пре толико стол |
| — Љубав. „Ја сам се могла заљубљивати у муслиманке, док се нисам заљубила у Францускињу," рече |
| и читала шта је љубав. „Љубав је, кажу муслиманке, жена која никад не иде сама, него с другари |
| ецима, беху тужне и забринуте: и оне су муслиманке, и од њих ће многе постити, и оне треба по с |
| ју на лицу њене лепе снахе осетиле нову муслиманку, пробуђену турску жену, и све три су заплака |
| као Ђаковичанку.</p> <p>— Као старинску муслиманку, Ариф-ханум.</p> <p>— Зашто си јој набављао |
| ј њеној мирноћи, нене је назирала добру муслиманку, верну кћер Ислама: помирила се са својом су |
| } Шта има?...{S} О, <hi>много</hi> има: муслиманска девојка примила је поздрав од човека, и одг |
| ана две љубави!{S} Не може...{S} Ја сам муслиманска жена, те добро знам шта је љубав.{S} Седећи |
| ј њихове песнике.{S} Али, сине, што зна муслиманске књиге, ништа; него хришћанске, европске... |
| ски трубадур, као келтски бард, или као муслимански ашик, пева, зацело своје песме.{S} Обучен у |
| "#SRP19120_N70" /></p> <p>— Овако је по муслимански, мајчице.</p> <p>— Кад си је хтео удавати п |
| ице.</p> <p>— Кад си је хтео удавати по муслимански, зашто си дао да се дружи с Европљанкама, ш |
| зашто све да вам ређам !{S} Још кад су муслимански султани имали столицу у Једрену, уз те султ |
| } И старо и младо, и богато и сирото, и муслиманско и немуслиманско, све се зачуди шта јој би.{ |
| вене као булке.{S} И богато и сирото, и муслиманско и хришћанско, јеврејско, циганско, све што |
| у мајка грцајући у сузама.</p> <p>— Зар муслиманско име ђаурском копилету?</p> <p>— То је крв т |
| и овако није имао смисла почетак нашега муслиманског писма, као сад. „У име Бога благога и мило |
| дост од њега.{S} А ти...{S} Пред младом муслиманском девојком да се љуби мушко и женско!...</p> |
| тигрица, а кад их стара закле највећом муслиманском заклетвом, Божјом љубављу, они погнуше гла |
| ена нене, сва у бело, са као снег белим муслином преко косе, — чита Коран...{S} Утрча у собу, в |
| зу видео,“ мисли нова и утире очи белим муслином са своје косе.{S} Њу, нову, од Ибрахим-бејове |
| о баште иде Нурије без јелдрма, с белим муслином преко косе, обучена.{S} Сафет слете низ степен |
| но ханума сасвим отворена лица, с белим муслином преко косе, па пуше и гледају у Босфор, у воду |
| крај ње стоји уплакана Мерсије с белим муслином на глави, јер у соби су два човека пред које о |
| строга извора, и река је, наравно, опет мутна. <hi>За просвећење својих кћери ви дајете златне |
| .{S} Ви приносите браду к пламену.{S} У мутну реку ви изручите крчаг воде с бистрога извора, и |
| /p> <p>— Пијете ли штогод против кашља, муфти-ефенди? <pb n="191" /></p> <p>— Баш ништа...{S} Ш |
| сина, те рече:</p> <p>— За Божју љубав, муфти-ефенди!</p> <p>— Па, да их венчамо, ханум-ефенди. |
| , она рече :</p> <p>— Што се не лечите, муфти-ефенди?{S} Толика мука!</p> <p>— Мука, ханум-ефен |
| бе остане <hi>бош</hi>.</p> <p>— Јесте, муфти-ефенди.</p> <p>Један од бејова рече:</p> <p>— Син |
| он врло тихо изусти:</p> <p>— Ја пијем, муфти-ефенди, али то раде и други, нарочито наши, ваљда |
| а, одмах поче да говори:</p> <p>— Аман, муфти-ефенди!{S} Били сте нам саветодавац, и исповедник |
| је писано</hi>.</p> <p>— Рђаво писано, муфти-ефенди, простења он.</p> <p>— Е! учини муфтија.</ |
| сам се...{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Шућур, муфти-ефенди, рекоше сестре и додирнуше врховима прстиј |
| дуван.</p> <p>— Хоћете ли једну цигару, муфти-ефенди? упита пашиница.</p> <p>— Ич!{S} Данас ич! |
| и, рече пашиница доста мирно, ја сам се муфти-ефендији исповедила, и пожалила сам му се и као с |
| </p> <p>Бејови су у европским хаљинама, муфтија у кафеним чошним шалварама и чалми емир-боје.{S |
| тала тешка..{S} А кад је несрећни отац, муфтија, преко једне рођаке испитао, она све казала.{S} |
| " /> кишобранима, стадоше пред капијом; муфтија лупну звекиром у капију, а она се полако поче д |
| му се глупи старотурци, <pb n="200" /> муфтија, имам и бејови, и младотуркиња његова тетка, и |
| шли су муфтија, имам и она три беја.{S} Муфтија зажмуре и поче, нихајући се:</p> <p>— Сваки гре |
| љни што ово хоће једна младотуркиња.{S} Муфтија рече:</p> <p>— Али, хоће ли пристати Мурад-Џема |
| д па своје теме.</p> <p>Нурије изиђе, а муфтија се закашља; кашљао је дуго, зацењивао се као де |
| ципелама је и гологлав!...{S} И с тога муфтија поче снебивајући се:</p> <p>— Опростите, Нурије |
| а, и осталом, њему се смркаваше.{S} Кад муфтија ућута, он хукну.</p> <p>— Не хучи, Ибрахим-Хаса |
| ну причу он саслуша готово мирно, а кад муфтија оде, он поче да виче, да на сва уста грди Нуриј |
| <p>Сутрадан, у вече, после ифтара, дође муфтија с бејовима.{S} Киша пљушти, а они, заклоњени <p |
| ам да говорим оно што није истина, рече муфтија и оде.</p> <p>Ибрахим-Хасан беј га дочека с мно |
| еће више опити. „Што се заклињеш?" виче муфтија. „Човеку је више једна реч него нечовеку стотин |
| Ибрахим-ефендију: он је старотурчин, и муфтија.</p> <p>Муфтија дође, непрестано вичући „ааа! а |
| -ефенди, простења он.</p> <p>— Е! учини муфтија.</p> <p>И то „е“, кратко изговорено, много му р |
| о поче да отвара. „Има ли кога?“ говори муфтија пре но што ступа преко прага. — „Нема никога,“ |
| часова, у кући наста журба.{S} Дошли су муфтија, имам и она три беја.{S} Муфтија зажмуре и поче |
| у: он је старотурчин, и муфтија.</p> <p>Муфтија дође, непрестано вичући „ааа! ааа!“, пошто се и |
| сву ноћ пе заспа.{S} Кад се исповедала муфтији он јој је изговорно ово:</p> <p>— Ханум-ефенди, |
| страх, бол, плач, преклињаше, грдња, и муфтијин говор, и — венчање: треће и последње.{S} Сад к |
| њену сестру : ђаурке.{S} На испричавши „муфтијину причу“ матери и жени, стрча у башту те закова |
| ако би било да зовемо Ибрахим-ефендију, муфтију, и још три стара честита муслиманина:{S} Решад- |
| ач...</p> <p>Кад се исплака, она замоли муфтију да изиђу у другу собу.{S} Њему исприча своју ис |
| :lang="fr">Mon Dieu</foreign>, арслане, мухалебија!{S} Овако добра није скоро била.{S} Једи... |
| г меса, па баклаве па разне татлије, па мухалебије од туцана пиринча, па свакојаки <hi>ошав</hi |
| авши одскакута у кухину, и узевши тањир мухалебије, оде у собу за рад.{S} Он сеђаше за столом, |
| а...{S} Мавиš преврнуо с полице сахан с мухалебијом, а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се уп |
| и рече :</p> <p>— Нема Бога осим Бога, Мухамед је послат од Бога!</p> </div> <pb n="268" /> <d |
| ко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога, Мухамед је послан од Бога“.{S} Има Бога, Јединог, Створ |
| у <hi>Левха:{S} Нема Бога осим Бога.{S} Мухамед је послат од Бога</hi>; везе, али не прелази пр |
| ити док је наше вере, јер њега је писао Мухамед.</p> <p>Пошто пређе рукама преко лица при помен |
| ко лица рукама<pb n="81" /> кад изусти „Мухамед“, не уноси се у стих, у реч, у сваки бод, но ра |
| ашјорти, с којим је малочас изишла пред Мухамеда, кад је клањала, и иде у конак, да се са синов |
| а.{S} А арапски емири... ко зна, још од Мухамеда!</p> <p>Сви пређоше рукама преко лица и очиташ |
| нихајући се почиње другу молитву, моли Мухамеда и Алију да јој сачувају сина од беде, и окрећу |
| мимо софу, и кад виде њу овакву, помену Мухамеда, пређу рукама преко лица и беже... „Зар полуде |
| Он!“ узвикнуше све три у један глас.{S} Мухамеданка не би прекинула молитву ни кад би видела зл |
| Фатма полази путем који јој је показала мухамеданка.{S} Идући њим, биће праведна, ући ће у рај, |
| љу на непозната младића; али, као добра мухамеданка, трже се кад чу мујезина са минара једне об |
| т „нов дан, султан дана у години,“ тако мухамеданци зову младенце, и очекују их као какав велик |
| у се виши од највишег брега.{S} Да нису мухамеданци, сретали би се на улици, састајали би се по |
| е и паметна као Ајше-Садика, друга жена Мухамедова, као Фатма-Зехра, кћи њихова пророка.{S} И н |
| ="31" /> међу њима.{S} Баба, Туркиња из Мухамедова доба, школована, начитана, слободна, с људим |
| много побожности.{S} То није пост пред Мухамедово рођење или пред његову смрт, већ за испаштањ |
| врата и узе је љубити; и она њу љуби и муца:</p> <p>— Срце ...нека ти је срећно! ...{S}Али как |
| си.“ Он је говорио француски, брзо, не муцајући, а она не скидаше скута с главе ни руке с лица |
| она га привуче к себи, омириса му лице муцајући:</p> <p>— Боље те нашла, сине! па брзо додаде: |
| вори:</p> <p>— Кад бих говорила, ја бих муцала.{S} Мени срећа затвара уста.</p> <p>— А ја у две |
| и, ханум-тејзе, без Фатме, ја... узе он муцати.</p> <p>— Ако мислиш с њом, ти никад нећеш изићи |
| ући га, покриваше лице рукама и плачући муцаше: „Тешко мени!...{S} Тешко мени !...“ И он се пок |
| о јутро иђаше улицом замишљен, невесео, мучен својом страшћу, па се трже јер срете оца и брата; |
| ена женска деца!{S} И ради тога ћуташе, мучећи се мишљу: „Ја сам лажљивица.{S} Неваљалица сам, |
| је био дете: друга, кога воли — стеже, мучи, тобоже милује га, и друг му побегне; а он, исто к |
| не раде.{S} И наједанпут, мене поче да мучи страшна сумња, и љубомора, јер ја сам се по хареми |
| ла говорити о оној тајној бризи која је мучи; он је то опажао и није јој хтео ништа помињати.{S |
| него ти жао њега, да не штуца, да се не мучи, говори Мерсије, палећи цигаре за све три.{S} Пуше |
| рити, шта ће чути!{S} Читав час како се мучи да пита, па не сме.{S} Тек што би изустила, срце ј |
| а Фатму, да ме мучиш.</p> <p>— Да те ја мучим!{S} Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је ко |
| нестрпљиво. — Је ли то нарочито, да ме мучиш? вели Фатма.</p> <p>— Не, кјучук-ханум. „Који вам |
| <p>— Тејзе, ти си сакрила Фатму, да ме мучиш.</p> <p>— Да те ја мучим!{S} Сад си се сетно.{S} |
| ang="fr">Fort comme la Morte</foreign>“ мучно да можемо казати.{S} А ти, можда би се састајала |
| волим, јер знам: ако није одмах, после мучно...{S} Сад није као у старо време: жене роде и пос |
| нож!</p> <p>Сви заплакаше, чак и „туђа мушка глава“...{S} Он као да се од тога отрезни, баци н |
| , а мајка, заборављајући да је ту „туђа мушка глава“ (слуга), извади недра и рече:</p> <p>— Так |
| а у њеном женском гласу понова се осети мушка енергија и одлучност.</p> <p>— Никад то неће бити |
| се играху двоје млађе братове му деце, мушкарац и девојчица, тераху обруч као Европљанчићи, па |
| .</p> <p>Пашиница, с исеченом косом као мушкарац, у белој памучној антерији, наваљена на јастук |
| обучене, по једна има исечену косу као мушкарац, пуше једну цигару, пију из једне чаше, а хану |
| икога не гледа, само њега; па деца, два мушкарца и три девојчице; она, мајка, он, отац; њено св |
| шије једне беле гаћице, женске а као за мушкарца: спрема поклон једном сирочету, девојчици; а Н |
| ине.{S} Ономад, у Скопљу, сретох једног мушкарца: у финим европским хаљиницама, с рукавицама и |
| е „од страха“, као да никад нису виделе мушкарца, човека, и покривале су главу, која махрамом, |
| <note xml:id="SRP19120_N79">Одељење за мушкарце.</note> <note xml:id="SRP19120_N80">Мало округ |
| јест исечену косу, и врло су личиле на мушкарце.{S} Енглескиња испрва није ништа разумела; али |
| зеше грабити црнкиње и црнчићи и турски мушкарци којима се још допушта да иду у женски хамам... |
| него да сте у друштву с људима, те да у мушкарцу не бисте гледале мужјака, него човека.{S} Али |
| и на лицу, трагови од мушких прстију и мушке безочности, а оне, несвесне тога понижења, сад се |
| а, по сву ноћ, весеље, шала, облачење у мушке хаљине: све што је прекодан забрањено, премда има |
| и су ханумама уз виолине.{S} Чули су се мушки звучни гласови.</p> <l>У пролазу те видех, па сад |
| p> <p>С друговима и ноћу и дању...{S} И мушки и женски заједно!{S} Мени се пред људима узме јез |
| криво, љути се: вели да су му оне што и мушки, другови...{S} С њима се спрема за испите... мора |
| рхта брада, али он, трудећи се да одржи мушки понос, не пусти ни сузе: само скупи обрве и уозби |
| раздрагати; али, у томе се чуше звучни мушки гласови.{S} У великој соби селамлика<ref target=" |
| ут, изненада, једним страсним, снажним, мушким пољупцем пољуби је у уста, а она се сад не опи к |
| у један луг од јасмина, и да не би пред мушким била с откривеном главом, једном руком диже анте |
| као да се расвешћава, узе се стидети: с мушким сама ноћу!{S} А никад досад није била ни дању, у |
| >— Ти!</p> <p>— Ја...{S} Ја.</p> <p>— С мушким!!</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, yes!</forei |
| несрећа!...{S} А то... што си седела с мушким, смем ли да кажем неком? упита Фатма.</p> <p>— С |
| е што сам покрила главу и што не умем с мушким да говорим. <foreign xml:lang="fr">„Quelle honte |
| доба, европски образоване а не смеју с мушкима да говоре, европски очешљане и обучене а, код к |
| је, кажу ове нове, дала физичка јачина мушких, људи, још се не ослобођава њина глава, њино бић |
| ла с човеком, па, ако му се учини да од мушких погледа није сачувана, биће љубоморан.{S} Она ће |
| ма, па некима чак и на лицу, трагови од мушких прстију и мушке безочности, а оне, несвесне тога |
| > <p>Он је висок као кипарис, па здрав, мушко, као неки старински витез, и ако нема мач.{S} Узе |
| д другове?!{S} О, сиромах, горд, јунак, мушко!{S} Али ти си, душо, сад слободна...{S} Сад си ра |
| женама, сасвим развијеним, виде човек, мушко, диван младић, израстао као кипарис, у црним хаљи |
| а; али он, и ако млад, мени није човек, мушко, него брат: његова мајка и моја две су рођене сес |
| и кога?“ — то значи: да ли је ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад робиња одговори: „ |
| м Џемалу, њену снагу и њену душу; а он, мушко као свако мушко, <foreign xml:lang="fr">mon Dieu< |
| тамо да ради што хоће и говоримо: „Ако, мушко је“.{S} Да поправимо то: као женску децу да васпи |
| p> <p>— Зет, што и ништа.{S} Млад, леп, мушко: она га није познавала, и није с човеком седела, |
| се просипало млеко.</p> <p>„Лепота!{S} Мушко!{S} По Богу, дали је Француз?!“ Ако је Француз, з |
| аде мислити како ће име детету. „Ако је мушко," мислио сам, „даћу му име Арслан и Шемси<ref tar |
| младом муслиманском девојком да се љуби мушко и женско!...</p> <p>— О, Боже, па... узе она збуњ |
| акох.</p> <p>— Да се мени загледа у очи мушко, ја бих пала.{S} А женско, жена, мени је пријатно |
| препаднута, у дугачким белим гаћама као мушко, у краткој кошуљи, раздрљена, с чуперцима јако ка |
| ја бежати нећу; ја хоћу да се борим као мушко с невољом, са својом несрећом.{S} И ко зна, могу |
| S} Она је учила, свршила је медресу као мушко; чита персиски и арапски; учена је и паметна као |
| лела сам свога мужа, јер он је био прво мушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је видео <pb n="1 |
| ње јутро, у кућу њена свекра дође друго мушко, за њу потпуно страно, туђе; она га никад није ви |
| нагу и њену душу; а он, мушко као свако мушко, <foreign xml:lang="fr">mon Dieu</foreign>, заљуб |
| д девете у чаршафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти ми |
| е њега лагала?{S} Да не познаје ниједно мушко, а оно... можда се с неким и љубила. „Да се удала |
| .{S} Ми то нећемо никад дознати; јер то мушко што нас хвата за руку биће — муж.</p> <p>— А зар |
| а, кикоћући се, јер су са собом довеле „мушко“, једног младог, врло лепог Турчина, који с пољуп |
| ласно и оштро...</p> <p>Од тога крупног мушког гласа Фатма задрхта, па побледе и саже главу као |
| начко двориште, да види и омилује коње: мушкој послузи је јављено, те се <pb n="110" /> сва скл |
| његовој.{S} И како ли то изгледа?{S} У мушкој великој руци женска мала ручица.{S} Али свакако |
| една дивна цариградска девојка, дата је мушком — не мужу — невиђена, као какав поклон од дрвета |
| четири године, он је својим здрављем и мушком лепотом порази.{S} Учини јој се да то није њен д |
| } Њему је импоновала Османова енергија, мушкост; и допадала му се његова кућа, породица, и бога |
| мо то: као женску децу да васпитавамо и мушку.{S} Али до колико, тешко нама!{S} До онолико док |
| сад немамо право чак ни да васпитавамо мушку децу као срећне мајке!{S} Ми нисмо училе стране ј |
| страху се не сети, да он, горд на своју мушку снагу никад се не би понизио да дигне руку на жен |
| или спремим сунцобран да га изломим о „мушку главу".{S} И ти људи, нељуди, наши мужеви, љубомо |
| аваца разлегала се страховито, звали су муштерије млекари с јогуртом и воћари с поморанџама; ма |
| на време чуло се понеко промукло „јашас'н“<ref target="#SRP19120_N85" />.{S} И пролазиле се ули |
| стотине грла као из једног: <hi>„Јашас’н!“</hi>, а опали дућани тресли су се од силних кола ко |
| раскош упропашћују земље и државе.{S}" На једној свадби у Серезу, она, хладна и озбиљна, није |
| N57"> <hi>Сто најбољих Песама (лирских) на енглеском језику</hi>.</note> <note xml:id="SRP19120 |
| S} Ти си једини предмет моје љубави. (* На турском постоји фраза "слатко срце моје", зато се ов |
| е бора и с хркама с три хиљаде прошива, на хануме искићене бисером и драгим камењем и намирисан |
| олико вечери што је мислила на другога, на своје фиктивно драго.{S} Пре но што се срела с Мадам |
| очито у њене веће градове, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А стране путнице |
| ла се!“ Али, голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.</p> <p>Мерсије |
| S} Ишле су једна за другом, најстарија, на млађа, па најмлађа, па робиња са шареном бошчом у ру |
| ад ће жене, хануме, из целог комшилука, на добродошлицу; рашчуло се да су се вратиле, па ће сва |
| е из собе.{S} Висока, мршава, сва бела, на плећима јој се подигла бела памучна антерија: изглед |
| оје, била сам код господина Аристотела, на балу...{S} Што се чудиш?...{S} Моја мајка не зна...{ |
| ну она је купује по опису: чиста свила, на цветиће, <pb n="226" /> поље зелено, цветићи црвени. |
| .{S} Кола су стајала дуго усред гробља, на једном прашљивом кратком путу; а хануме су отварале |
| етрић, намирисан сухом травом с гробља, на нечији последњи дах:{S} Фатми се учинило да је то да |
| м.{S} Ниједно место на лицу, на рукама, на грлу, у коси, не остаде јој непољубљено, и она се зб |
| ша што, тетурајући стамболским улицама, на глас читају молитву и гледају духовним очима рајске |
| густим црним <hi>печима</hi>, веловима, на лицу.{S} Она прва што сиђе, много се ослони на дилав |
| о турско богатство на искићеним колима, на богатој коњској оправи, на кочијашима, на робовима д |
| дне велике собе где су на миндерлуцима, на шиљтетима лежале, мртве уморне, жене.{S} Спавале су. |
| богатој коњској оправи, на кочијашима, на робовима дилаверима, и захорило се, наједанпут, изне |
| да ћемо до недеље , кроз неколико дана, на пут, јер ја сам се већ опоравила, и да нене не вели |
| молским хаљинама из париских магазина, на столице донете из Фатмине собе: ниско не могоше сест |
| оспратном, са шалонама и с три балкона, на грчком Пиргусу а турским - Јалијама, где су летњиков |
| изиђе сва малаксала од његова миловања, на лицу и грлу с трагом од његових пољубаца...{S} Благо |
| и гледала <pb n="48" /> у многа минара, на месечини сива као и јабланови и кипариси, и мислила. |
| прстима, чак и Џемал!{S} После ифтара, на отвореној софи, робиње простреше овчју кожу и два ћи |
| су личиле, овако без лица и без гласа, на сени умрлих усталих из неког напуштеног гробља, из г |
| од оца остали...</p> <p>Пашиница ућута, на лицу јој заиграше мишићи и ухвати је у грлу грч; мал |
| једнога белога младића.{S} Око младића, на седишту, било је пуно ружа...{S} И наједанпут, каик |
| Памука, и одмах јој се сети и сестрића, на кога није могла помислити одмах чим се пробудила: зб |
| ама, да познамо шта њих покреће nа рад, на живот.{S} Ми ни шта радимо ни <pb n="173" /> живимо; |
| {S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем |
| ака храна, да пази на стомак.{S} А сад, на првом месту — мир, заврши лекар погледав значајно у |
| ече ми — да о овоме вашим женама, овде, на свадби, држим једно предавање?{S} Ви им преводите ре |
| атрашке повуче се у један кут, ту седе, на столицу.{S} Старотурци на њему не нађоше ништа турск |
| д милости је звала „Фатуш“: болесна је, на самртној постељи, после — мртва, па иде по кући и на |
| земље и лимунова, преноси се на Јалије, на балкон свога стрица.{S} У зору јој се мујезиново поз |
| те ноћи трептала у кандилима; у џамије, на ноћну молитву, ишли су и људи и жене, а сутрадан се |
| >Најпосле уграбише прилику, те Мерсије, на француском, ако би ко прислушкивао да не разуме, поч |
| се свакога тренутка раздираше на двоје, на троје, на четворо, и кроз те раздеротине, по целом н |
| тренутка раздираше на двоје, на троје, на четворо, и кроз те раздеротине, по целом небу, покуљ |
| и разговоре, на испраћање, на изласке, на шетње, на радост кад долази, на тугу кад одлази, на |
| „Ти си злочинац, и ја пљујем на лутке, на играчке, које си ми куповао да ме превариш!...{S} Ти |
| јке.</p> <p>О, Цариграђанке!{S} Веселе, на улици кокетују с пролазницима, у лађицама се шале с |
| где највише света има, код Бејаз-Куле, на Молосу — иду отворена лица.{S} Тек кад се неко у њих |
| и наслањам му уста на груди без кошуље, на срце; али се увек трзам, прибирам пре по што сам пов |
| чући:</p> <p>— Ја пљујем на његово име, на оно које сам везла оцу душманину!...</p> <p>И за час |
| људи, прерушени у жене...{S} И у томе, на вратима софе, појави се <hi>човек</hi> у црном оделу |
| , да се убијем, да се отру...{S} О, не, на отров никад не мислим.{S} Најчешће мислим на револве |
| е и облете софу смешећи се на све жене, на младе у новомодним европским хаљинама и на старе у с |
| нском хамаму.{S} А после: „Хајде, сине, на сокак, нека те сокак васпитава.{S} А кад хоћеш у кућ |
| ну, а она је се сети: од танке паучине, на постељи је, ујутру, нашла ситну парчад...{S} Сва јој |
| ине састанке и разговоре, на испраћање, на изласке, на шетње, на радост кад долази, на тугу кад |
| ре, на испраћање, на изласке, на шетње, на радост кад долази, на тугу кад одлази, на гугут оне |
| весели бејове, води их на чочечке игре, на весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, и тако пође: зашкри |
| азак, на све њине састанке и разговоре, на испраћање, на изласке, на шетње, на радост кад долаз |
| ругарицама је седела, и разговарала се, на Нурије-ханумину клавиру одсвирала је две стране рома |
| > за подизање своје репутације,“ па се, на своју срећу, уздржа.{S} Секретар ове будуће председн |
| ога и да пред сведоцима да реч: ако се, на пример, опије, да му жена не буде више жена, да оста |
| } Отац јој седи, сав у бело, без свеће, на месечини, пушећи, и не видевши каква му кћи изгледа |
| ој новој што тражи да турске жене баце, на комаде исеку чаршаф и пече...{S} Како се вратила с Ј |
| ми и кафане.{S} Онде дуд, насред улице, на ширини, и под њим столице где седе Турци, пуше на на |
| Аристид, па се жене, све осим пашинице, на то пецкање, дирање, лукаво осмехнуше и лукаво поглед |
| на осећа да је воли.</p> <p>Једно вече, на ифтар им дођоше њени родитељи и њен стриц и стрина.{ |
| им куд идем; а кад код куће дигох пече, на очима још магла... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми |
| еликог отвореног предсобља, разастреше, на египатску асуру, бели чаршав (<hi>софра-алти</hi>), |
| ом у руци.{S} И за час, па сви скочише, на доксату опраше руке и уста; а кад се вратише, софра |
| Али, једна песма страсне чулне љубави, на старинску меланхоличну арију, зачу се из куће пуне в |
| ref target="#SRP19120_N56" /> на глави, на миндерлук, младе, у лаким белим молским хаљинама из |
| еним колима, на богатој коњској оправи, на кочијашима, на робовима дилаверима, и захорило се, н |
| огу да појмим.{S} Па они дивни градови, на сликама!{S} Али ја чак и Солун не познајем, и ако са |
| Једна стара Јерменка груну се у груди, на покри рукама очи, — да не види смрт, јер се осећало |
| радост кад долази, на тугу кад одлази, на гугут оне две гугутке, и на све друго што је било за |
| зласке, на шетње, на радост кад долази, на тугу кад одлази, на гугут оне две гугутке, и на све |
| ? <pb n="215" /></p> <p>— Неће.{S} Али, на човека, Џемал-беја...{S} За њега ме страх.{S} Аман, |
| цом тако девојкама.{S} А ноћу, на кули, на месечини веселимо се с ханумама и гледамо у Вардар.{ |
| , па на други, трећи, и пружи их Фатми, на длану.{S} Она узе средњи.</p> <p>— Добро!{S} Сад да |
| е кућу у Бејлербеју, на азиској страни, на обали Босфора.{S} Са мном су сви моји: нене, отац и |
| нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.</p> <p>Мерсије ућута и замисли се.{S} |
| </p> <p>— На средњем је био Исмаил-беј, на десном Осман-ефенди...{S} Осман је лепши од Исмаила. |
| се отворише врата и указа се Осман-беј, на њену мирном лицу све затрепери, и поцрвеневши чак и |
| и док му се кћи не уда...{S} Према њој, на миндерлуку, седи нене, опет у зеленој свили, отац и |
| же мислити на све: па први њен долазак, на све њине састанке и разговоре, на испраћање, на изла |
| о тихо у овом хучном граду: у духу сам, на светли празник, пољубила руку свима милима, с тејзом |
| е врло топло.{S} Кућа у којој гостујем, на једном је брежуљку одакле се види сав Серез.{S} Ја с |
| довољне, благо њима!{S} На мишицама им, на грудима, па некима чак и на лицу, трагови од мушких |
| ли на љубичицу.{S} Она писаше, оловком, на колену:</p> <p>Понедеоник.</p> <p>Драга моја Мерсије |
| тина лира..{S} Ја на мајку личим телом, на оца душом...{S} Код оца сам живела као и све наше ве |
| и столић с тепсијом и споља калаисаном, на којој су били сребрни судови са сиром, кајсијама, с |
| } У очеву селамлику, турски намештеном, на једној црвеној плишаној Мондије-хануминој наслоњачи, |
| ; ништа их се не тиче што су преко дан, на каквом шеталишту званом овде „пијаса“, или у чаршији |
| ануме и њене кћери!...</p> <p>Сутрадан, на капиџику нема катанца.{S} Преко баште иде Нурије без |
| е, већ се поклопи на кревет Госпођичин, на њено узглавље, и силно је пожеле, узе узглављу шапта |
| и јабланови и кипариси, и мислила... о, на шта сам све мислила.{S} Чудне мисли обузимају мене, |
| лите на мене несрећну, на наше друштво, на узроке што ми се син опија.{S} Вас три сте образован |
| нзе.{S} Ишла сам на гробље, хришћанско, на велико и дивно гробље што се зове <hi>Пер Лашез</hi> |
| е је, лежећи, отворила Мерсијино писмо, на зеленој хартији, писано француски...<pb n="287" /></ |
| могао видети он!{S} Обукла се у црвено, на глави јој зелен калпак, седе крај свекрвиних ногу, н |
| ве две и по године: на бегство Фатмино, на смрт Мерсијину.{S} И могла је чак отићи у собу где с |
| ан, јер је мирисао на рибу; али час-по, на махове, кад би духнуо западни ветрић, осетио би се м |
| наје да му отац није телаковић.{S} Јер, на пример, чим твоја снаха, опрости, забремене, твој си |
| ово могла и разумети; али од осамнаест, на Истоку зрела девојка!{S} Оно, истина, лепо понашање |
| и срећне, ви мислите мало, понеки пут, на <pb n="105" /> једну младу несрећну заточеницу, и уз |
| очетка, он је код куће бивао једну ноћ, на дежурству две.{S} Ја сам то дежурство, тако често, п |
| елен калпак, седе крај свекрвиних ногу, на један велики жут ћилим, те изгледаше као булка у жит |
| : могу га видети кроз кафез, у пролазу, на слици; али за људе: они нас узимају потпуно невиђене |
| а, весела, и обе одговарају, у пролазу, на дубока темена дубоким теменима, и, праћене свирачица |
| ва је обично ноћу у овом турском крају, на самом врху Старога Солуна, изврши се венчање.{S} Он |
| иград, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на анадолској страни, и кад јој то нене каже, она запла |
| доведе ме овде, узе кућу у Бејлербеју, на азиској страни, на обали Босфора.{S} Са мном су сви |
| ад иструлела, суха као трава по гробљу, на измаку лета.{S} Оне се мртвих не сећају на гробљу, к |
| тлост кроз врата паде на једну постељу, на кревет с црвеним покривачем, где спаваше Фатма, покр |
| та: „Не ту!“ и похита у собу на тавану, на баба-фингу.{S} Одатле се види све море и цело небо, |
| а тај каик) пређемо на европску страну, на страну румелиску, како овде кажу.{S} У башти крај Бо |
| испавате и да мислите на мене несрећну, на наше друштво, на узроке што ми се син опија.{S} Вас |
| вим почиње реформа харема...{S} Кад су, на софи, питале где је Фатма, Нурије се тако вешто прав |
| , како децом тако девојкама.{S} А ноћу, на кули, на месечини веселимо се с ханумама и гледамо у |
| ри, љубљењем.{S} Ниједно место на лицу, на рукама, на грлу, у коси, не остаде јој непољубљено, |
| ентименталну и монотону турску песмицу, на се засмејаше што певају турски, и запалише по цигару |
| ћом атови и мазге (он ће по старински): на једној ваздан искићеној мазги црној и сјајној као да |
| да ће па хаџилук, праштају се са свима: на пут ће, па „смртни" су...{S} У подне, Хасан-беј позв |
| ију, и што су из шетње донеле успомене: на мишицама модрице...{S} Страшан цариградски обичај!{S |
| уго што је било за ове две и по године: на бегство Фатмино, на смрт Мерсијину.{S} И могла је ча |
| лудела!"</p> <p>У томе се чу кашљуцање: на ручак долази Али-Рашид-беј.{S} Старац пред вратима с |
| .{S} Она претрну, али се опет ослободи: на капиџику је катанац.{S} С минара се зачу позивање на |
| ла Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: на цео дан.{S} И говориле смо о Рамазану у мојој земљи. |
| нисам се могла <pb n="294" /> уздржати: на улици сам заплакала; ишла сам, гледала у прозор, па |
| вам узвикујем као апостол, као пророк: на ноге!</p> <p> <hi>Ариф-Алије</hi>.</p> <p>Фатми се к |
| , о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: на коју ћу страну, драги Чарлсе?{S} Дошао сам на по пут |
| Корана!{S} Она би онда била с Џемалом: на улици, у кући, код њих, код суте.{S} Молила би тејзу |
| </p> <p>— Ти си луда!...{S} Ево ти ово: на!{S} Сад не волим ни њега ни тебе.</p> <p>Па извадивш |
| ад робиња рече: „Намените још једанпут: на кјучук-ханумину срећу.“</p> <p>— Ко с десне твој је, |
| је, у потпећеним сактијанским ципелама; на глави му веома мали и плитак бели ћулав и пошто узе |
| је глава, више ниједна девојка то нема; на пример Мерсије, зар јој она не би казала?{S} Она од |
| ичице и устају.{S} Соба је из дворишта; на прозорима нема завеса, те је месечина пала по ствари |
| увелике, турске улице сасвим су пусте; на месечини џамије много су се белеле и чиниле се неиск |
| а као лутка, није личила <pb n="260" /> на лутку, јер је имала душу.{S} Она је говорила не само |
| ина дворишта; метнуше око <pb n="41" /> на отвор.{S} Нигде никог!{S} Затворише нов отвор грудиц |
| ове три нове оне што вичу <pb n="75" /> на уређење садашњих харема, што се занимају феминизмом |
| ик-отосом<ref target="#SRP19120_N56" /> на глави, на миндерлук, младе, у лаким белим молским ха |
| /p> <p>И за час би према <hi>Левха</hi> на зиду, према стиховима из Корана, где је некад, како |
| раду, да би се шетали <hi>слободно</hi> на Слатким Водама, и другим шеталиштима, и гледали се с |
| А ове су жене задовољне, благо њима!{S} На мишицама им, на грудима, па некима чак и на лицу, тр |
| оперске певачице с гласом мујезина!{S} На овој страни одакле нам се сунце рађа, чије куће и џа |
| сије чисто промењена.</p> <p>— Боже!{S} На Јалији ме поздравио!...{S} То ми је био сан ... гово |
| жда те љубио?..{S} Можда...{S} Кажи!{S} На сваком кораку сретнемо по заводника, а после: ми смо |
| и на софи смеје наш турски намештај!{S} На мене се смеје.{S} Како су нам веселе густе решетке!{ |
| з Европе, из Париза, писмо и аманет!{S} На писму адреса прво француски, после турски: „Ибрахим- |
| ове француских краљева и паркове?...{S} На Пласу де ла Конкорд обузело ме једно чудно осећање, |
| го као да спава с отвореним очима...{S} На белој постељи, сва у бело, расплетена, ваљда да јој |
| аљубљена у њега, па сам љубоморна...{S} На своју сестру!{S} Лудо.{S} Ја њих све волим, ах!..{S} |
| ући се; кад се за све други брине...{S} На мојој софри вечера не разликује се од ифтара.{S} Кад |
| : познала сам га по жалосној врби...{S} На гроб сам му метнула велику киту кризантема: од мене |
| во у свакој кући не чује грамофон...{S} На азиској страни је више грамофона, него дефова, и чуд |
| и се...{S} Дадоше ми његову слику...{S} На, понеси је, Фатми, јер не верујем да је она њега мог |
| ли душа у ноћи: непрестано спавају..{S} На лицу ових младих жена огледало се задовољство; то су |
| киша лила је из ниског оловног неба.{S} На Јалијама, тога дана, крај мора, с музиком таласа о ж |
| зби једна необична природна појава.{S} На небу се појави огроман пожар, обухвати га целог.{S} |
| ела животом великих турских госпођа.{S} На њеном бледом лицу заиграше мишићи, ухвати је у грлу |
| атуцаног Турчина Ибрахим-Хасан-беја.{S} На велико изненађење свих, Сафет-ханум служаше Госпођу |
| а ово друго спутала нас је реакција.{S} На томе ћемо моћи радити тек пошто почнемо удисавати у |
| а.</p> <p>Данас сам први пут изишла.{S} На глави сам имала шешир, па озго ешарп, наше башјорти; |
| ви каква рука са зембилом и новцима.{S} На чесмама поред џамија узимали су абдест људи; а већ к |
| ају несразмерно дуже од самога рата.{S} На свим припремама радим.{S} Ја сам свакој сестри на ух |
| се час-по чуо оштар писак кларинета.{S} На тераси, ноћу, близу неба, Фатма осећаше силно, дубок |
| латна, везе, и ако не зна како везе.{S} На левој руци јој је Џемалов прстен, али она јој је под |
| грди Нурију и њену сестру : ђаурке.{S} На испричавши „муфтијину причу“ матери и жени, стрча у |
| он, исто као сад: грознице, бунцање.{S} На мене је, тешко мени!{S} И ја сам тако радила кад год |
| утекоше у главу и лице јој постаре.{S} На софи светлуца једна лампица, она застаје, диже очи к |
| лико је лепо у Бејлербеју пред вече.{S} На обали небројено четвороножних столичица без наслона, |
| га тада дао својој мајци, она мени.{S} На пошту сам однео челенку! ..{S} И сад, челенке нема, |
| је представљена Европа у миниатури.{S} На канабетима, у наслоњачама, седеле су Енглескиње које |
| на суфур, и пред њима пође посрћући.{S} На столу пуно, а ниједна ништа не окуси: за сто су селе |
| било пролеће, и јасмин просто гуши.{S} На њу ме подсећа, увек, и дување ветра, и реч récompens |
| дође мој сестрић, слатки Џемал беј.{S} На њ, што је леп као султан Азиз, Памук је страшно љубо |
| у, под једном старом кривом смоквом.{S} На тешкој зеленој свили, златом, Фатма везе оцу <hi>Лев |
| з прозор, паде на смокву пред кућом.{S} На смокви је стајала за дуго, па кад чу наш ход, она се |
| њено сопствено срце чинило огромно.{S} На очи су јој навирале сузе, а она је падала ничице и и |
| о своја башјортиа, да покрију главу.{S} На лицу му се смејала радост, а Ариф нестрпљиво рече:</ |
| це што клања: врши последњу молитву.{S} На месту где је био кипарис бели се једно серџаде у обл |
| ила сам по оном болу, по оном стиду.{S} На сваки начин гледала сам да одбраним од праведног нап |
| n="78" /> ме све, многе ме познају.{S} На једној стакленој софи прозори су били застрти газом. |
| него ортаци, пошто их обе дочекују.{S} На софи се поздравише теменима с већ дошлим гостима, Со |
| е оде без „збогом“ и не видев Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку и помисли: „Себичне!{S} Лага |
| целим лицем, и сваком цртом на лицу.{S} На овом великом балу где је било жена толиких нација, н |
| е има муслимана као што је мој отац?{S} На њиним свадбама међу њима се прошетају и људи, а оне, |
| сви ми, а ти, никако не дође.</p> <p>— На Јалије, мајчице, не волим, ја сам сто пута казао: та |
| ова два.</p> <p>Она узе десни.</p> <p>— На средњем је био Исмаил-беј, на десном Осман-ефенди... |
| , прексиноћ...</p> <p>— У сну?</p> <p>— На јави.</p> <p>— Како?</p> <p>— Преко зида.</p> <p>— Ч |
| књу, како се носи по малим градовима, а на лицу су им груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово п |
| скиња их не оговара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифом |
| е песме.{S} Обучен у европске хаљине, а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врл |
| ије-хануме позатваране су све шалоне, а на једној њеној соби из авлије, где нема шалона, навуче |
| е и меланхолију: небо је прљаво сиво, а на њему сунце опкољено белим широким кругом; слика Солу |
| да набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бокорима јасмина још само по који цвет.{S} Она је у |
| сваки час се издвајају и нешто шапћу, а на лицу им се огледа некакво необично задовољство...{S} |
| тарински, од млада месеца до пуна.{S} А на свадбу позва сав Солун, то јест сву госпоштину солун |
| главу на њене груди.{S} Кад му је глава на њеним грудима, он ћути, жмури, те је и осећа и гледа |
| е брачна постеља, и она нема више права на њу, јер јој је „пало“ венчање.</p> <p>У томе, он поч |
| ...{S} Срете га један друг, и поведе га на Молос, новим певачицама.{S} Он се као мало разгали: |
| јама: тај глас подиже човека, узноси га на небо и преводи преко <hi>срата</hi>, (моста од длаке |
| звићу је, раскопчаћу је, метнућу јој га на срце као <hi>она блага</hi>, хартије... па ћу је зак |
| радоваћеш се — зелено.“ — „Снила сам га на глави." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, као малочас, |
| слуга.</p> <p>Носе га у собу, полажу га на постељу, раскопчавају га, трљају га, цеде му у уста |
| Јуче прође пешке: принц!{S} И видех га на колима: принц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута ме је во |
| у бичевима по мокром столу и мимо њега на земљу...; и завијају је у неколико аршина бела платн |
| што му је одговорила, криће од свакога на свету, чак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум је у муса |
| та, духовним очима вид, и дизати некога на буну.{S} Гледајући њу, а не познајући Арифе, човек б |
| и.{S} Он је њу познавао боље него икога на свету.{S} Уосталом, њу је могао познати чак и онај к |
| што буне.{S} Ноћу тишина, нигде никога на улици, па се чини да и по кућама све живо спава.{S} |
| , бели чаршав (<hi>софра-алти</hi>), да на њ падају мрве, и поређаше около шиљтета.{S} Донесе с |
| а кад муфтија оде, он поче да виче, да на сва уста грди Нурију и њену сестру : ђаурке.{S} На и |
| м кућерку испод Чауш-Манастира.{S} А да на те састанке може ићи, тајну је морала поверити оној |
| далом: кроз њих ће у живот, па гледа да на њој није ништа везано, сплетено.</p> <p>Солун, 2 јун |
| а сам оваква муслиманка: кад ми дође да на сва уста грдим, или да закукам колико могу, ја узмем |
| идем пешке, смем да обучем јелдрме и да на главу метнем башјорти.{S} Али, шта је то?</p> <p>Уме |
| у басен, који би се за час препунио да на њему није цеви.{S} Под сваком цеви, или лулом, кроз |
| али, напослетку, Енглескиње сматрају да на то имају право, за то и путују.. „Што их не скупљате |
| реврће очима, раскалашно се смеје, пада на колена, простире се по поду, уједа своје голе мишице |
| а Солун је по кућама будан; пуно звезда на небу, и пуно звезда на кућама: по прозорима, од свећ |
| дан; пуно звезда на небу, и пуно звезда на кућама: по прозорима, од свећа су се чиниле светлуца |
| о за њу нешто страшно... „О, Боже, мужа на име!“ Њему дође веома мило, јер, да јој се не допада |
| и камен!), али нисам знала да зову мужа на име као ђаурке.{S} Из такве куће, а мужа:{S} Осман!{ |
| м зрну виде њега, и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе гледати у огледалу, и <pb n="158" |
| а: купио је за пет стотина лира..{S} Ја на мајку личим телом, на оца душом...{S} Код оца сам жи |
| јзе, зар ја никога немам?{S} Зар сам ја на овом свету сама?...</p> <p>Не могаше више, не даде ј |
| се очекивало, и наместивши младога беја на диван, узеше му испитивати рану...</p> </div> <pb n= |
| ирише јело и пиће и миришу чочеци, која на зумбул која на јасмин, све на зној; све се измешало, |
| >! узвикну он нагнув се над унуку, која на једном шиљтету лежаше расповијена, а она загука као |
| ће и миришу чочеци, која на зумбул која на јасмин, све на зној; све се измешало, и мирис и смра |
| што?...</p> <p>Мај.</p> <p>У нас повика на ортаке, а овде на метресе нико не виче!{S} У нас пош |
| Или кад гаче гуска, или кад виче патка на кишу.{S} Она је као патка, и иде као патка, говори Ђ |
| у, ја сам је с другарицама рашчлањавала на најситније делиће, те јој знам и почетак, и средину, |
| сад никад нисам имала, и ако сам бивала на живим мукама.{S} Од ове болести пати једна моја тетк |
| у деф, зар би се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломила кафезе, зар би бежала у свет?</ |
| с њом врло често, Фатма се увек смејала на сваки њен енглески узвик, па сваку њену енглеску реч |
| а сам своје дете, па сам их заустављала на улици и љубила их: над туђом сам децом плакала као л |
| н-бејова снаха и жена није ни помишљала на њен раскид.{S} И ако је нашла оно што је годинама тр |
| А јадна Емир у туђини.{S} Кад би знала на кога мислим...{S} Кад би звала за ким умирем!..{S} Б |
| рошла турске улице, отишла Џемалу, пала на колена и молила га да беже у свет где људи имају душ |
| b n="73" /> арију коју је Фатма свирала на клавиру с много школе а с мало осећаја.{S} После јел |
| за женска права, те ју је зато и довела на турску свадбу ноћу, кад је врло интимно, кад турске |
| сприча: <pb n="33" /> како га је видела на Јалијама, како се с њим гледала, и како ју је поздра |
| ам Аристид.{S} Она јој је увек завидела на Францускињином друштву, и вређала је : „Где је Мадам |
| се пољубише: и њој и њему душа је била на уснама...{S} Он хтеде нешто да јој говори, да је поз |
| реда мном пушила, а ја сам ти то одбила на болест.{S} Али данас...{S} Зашто не устаде свекру, к |
| се она из женског срца и духа појавила на улицу наједанпут, неочекивано, могла би букнути рево |
| је чула да је и ова Цариграђанка радила на Фатминој преудаји.{S} Прими је врло хладно, не говор |
| ажи говорила и с колико енергије радила на њеној преудаји, а сад кад она оде мужу, невесела је, |
| о до пре неколико вечери што је мислила на другога, на своје фиктивно драго.{S} Пре но што се с |
| хтела тамо, али да не би сестри учинила на жао, кријаше.{S} Испратише је до каније, Фатма са су |
| ветљену мириадом светиљака те је личила на какав чаробан вилински двор.{S} Кад је дочека домаћи |
| ижи, виде да је бео; једра су му личила на крила каквога огромнога лабуда. „<foreign xml:lang=" |
| ролазећи Латинским Квартом, ја сам чула на грамофону из једне куће турску песму, и нисам се мог |
| , као за пакост“.{S} Најпосле је изашла на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворив |
| радан је бивала блажена, као да је ишла на седмо небо, па се отуд вратила.{S} Напослетку, можда |
| на округло огледало...{S} Она је изишла на терасу и бацила очи преко црвених кровова, мимо бела |
| сутом ушла је у затворена кола и отишла на Јалије, стрицу и његовима, који су се синоћ вратили |
| шта је та зграда), свратила је и отишла на „седницу“.{S} Ушавши у једну велику собу, с прљавим |
| мала моћи да размишљам.{S} Ја сам дошла на једну мисао која ми се чини веома паметна.{S} Ми смо |
| у овој кући, у њој.{S} А он не помишља на кафану, где му је толико друштво, и ако је од њине с |
| аршина памучна платна, да чешће помишља на Страшни Суд, да тврдо верује да човека у животу снал |
| ошкама, терасама и баба-фингама (собама на тавану), и црни дилавер у рединготу, крутој огрлици |
| терасама и <hi>кафезима</hi> (решеткама на прозорима), негде густим, негде проређеним, поломљен |
| неразговетан шапат, кад клече с рукама на прсима, окрећући главу и погледајући преко једног ра |
| бузимају мене, побуњену, кад седим сама на месечини и осећам слан мирис, ваљда од језера или ча |
| илене бошчице, оне пођоше за домаћицама на софу.{S} Гошће нису мислиле да су ово јетрве, него о |
| учини јој се да јој је тамо све што има на свету, па се трже и оде у Нуријину собу за рад, и по |
| на гробљу, као што се не надају живима на улици: и једни су и други с њима у мислима по кућама |
| , а она потрча да се намести са својима на дну степеница, да дочекају госте.{S} Стадоше у два р |
| и да је угаси.{S} Растанемо се с милима на земљи да се на небу састанемо...{S} Ћути, трпи!“</p> |
| у Нурије-ханумино двориште поред ћилима на капији разапетог на дирецима. „<foreign xml:lang="fr |
| вљење од дана ноћ с фереџама и ћилимима на прозорима, где није шалона или капака, и спавање до |
| чисто светлом бојом лица седела с њима на софи и све им је потанко испричала.</p> <p>— Све си |
| ући их у чуду.{S} Они навалише питањима на робињу која беше с њом дошла.{S} Она помисли да ће ј |
| ворена кола <pb n="137" /> с вратаоцима на којима су поврх стакла шарене дашчице.{S} Једна кола |
| {S} Девојке, идући за мајкама, с печима на лицу, подрхтавале су од сусрета с младим људима: у с |
| чет брачни живот, то је зграда сазидана на песку.{S} Једна олуја, и зграда се сруши... „Да има |
| >таук</hi> (кокош), ја сам чула од жена на чифлуку.</p> <p>— О!{S} То је француска реч и значи. |
| ац, у белој памучној антерији, наваљена на јастук као да је не виде, и не чу.{S} Лепих плавих о |
| молитву, и кроз мртву тишину, с времена на време, чуло се јасно изговорено „Аллааа!!“ Седећи у |
| је заглушивала уши сватовима; с времена на време чуло се понеко промукло „јашас'н“<ref target=" |
| дигле: отишле су к Депоу.{S} С времена на време, Фатма је осетила да је пређе лака дрхтавица, |
| те: „Шта ће се, аман “ Нурије с времена на време окупи: „Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“...{S} И да |
| звекира на капијама, која се с времена на време чула и одјекивала тишином; неке куће нису биле |
| ко косе бели башјорти; а она, наслоњена на ограду, гледаше се у једном малом огледалу : како јо |
| ла два врло лепа њена огледала, обешена на зиду.{S} Он се погледа у једном: пожутео као лимун, |
| помислив да је полудела, а она, решена на смрт, смело настави: „Ти си злочинац, и ја пљујем на |
| r">Rappelle-toi</foreign>, и ако то зна на памет.{S} Па <foreign xml:lang="fr">Adieu</foreign>. |
| ликим модерним француским романима, она на то не наиђе.{S} Тамо све стварно, стварно..{S} И још |
| соби с хришћанком, а постила!...{S} Она на серџадету клања; њена госпођица за столом чита <hi>С |
| отелу д' Англетер</hi>, осећа ли да она на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он једну поз |
| лико наши људи, и наши обичаји, што она на њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој п |
| а.</p> <p>Одмах после вечерњег позивања на молитву, пред Нурије-ханумином капијом зауставише се |
| а.{S} Фатма се сети последњег гостовања на Јалијама: онда је била, за читав месец дана, са стра |
| осећи орахе устима, намени на један, па на други, трећи, и пружи их Фатми, на длану.{S} Она узе |
| оде у њену спаваћу собу, па у салон, па на софу — свуд празно.{S} Чак му нема ни тетке, ни мајк |
| едан на Нишан-Ташу, један на Бебеку, па на Принкипу; он их све зна: описивала му их толико пута |
| ју у неколико аршина бела платна.{S} Па на што су јој њени снови?{S} С ким ће да их оствари?</p |
| , новим.{S} Код Сафет-хануме чу се лупа на капији пре девет, и робиња — која се налажаше око ка |
| пакост“.{S} Прође доста, кад се чу лупа на капији. „Теча!“ изусти, и ако јој срце не каза да је |
| није одвратније од човека који заудара на пиће!{S} А наши многи књижевници пију...</p> <p>Паши |
| љена, окупана у зноју, оде да се одмара на оном белом серџадету што личи на гробну плочу, ханум |
| ма, покривена чак преко главе.{S} Стара на прстима приђе кревету, и полако диже покривач, а уну |
| бар два европска језика и ако не свира на клавиру.</p> <p>И она се младима и странкињама све в |
| му кћи зна европске језике и што свира на клавиру. „Мајчице, да сам дао још пет, десет пута за |
| едним улицама, и лупа халке или звекира на капијама, која се с времена на време чула и одјекива |
| чујем, ништа не видим, ни лупу звекира на капијама, ни жене у чаршафима с фењерима преко двори |
| мо: муж, деца, данас на Јалијама, сутра на Молосу — колима.{S} Оне нижег сталежа боље пролазе, |
| Фатма испрати миле госте: они ће сутра на чифлук.{S} Сва срећна, она оде у башту с Ђулренгијом |
| назе-ханум, да се халалимо: ја ћу сутра на пут. <pb n="60" /></p> <p>— Опет на пут!{S} А Али-бе |
| вичу побуњени.</p> <p>Њему се диже коса на глави; он изусти:</p> <p>— Алла’?!</p> <p>— Ја мрзим |
| i>Ариф-Алије</hi>.</p> <p>Фатми се коса на глави диже, исцепа писмо на најситније комадиће и да |
| атмом немирна је; ашчика отшкрине врата на кухини, повири па је нестане; робиње иду у какав буџ |
| мење употребе за прстење или за дугмета на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га замене другим; |
| а Солуна у Нови Солун, од Алаџа-Имарета на Јалије, крај мора: да ту проведе мај.</p> <p>Послужи |
| и; а она само метну башјорти, па похита на врата што везују харем с конаком, да се разговара са |
| е знамо каква му је мајка; ни два прста на руци нису једнака, а камо ли две сестре.{S} А оне ни |
| атми.{S} Пошто му она метну чело и уста на руку, он хтеде да је омилује, па се трже и брзо приђ |
| аја.{S} После јела опраше руке у и уста на абдеслуку, па се вратише на софу да пију кафу и пуше |
| ја га отуд извлачим и наслањам му уста на груди без кошуље, на срце; али се увек трзам, прибир |
| да су овде, кад устаде мати, метну уста на кћерино ухо и гласним шапатом поче да <pb n="134" /> |
| е може казати...</p> <p>— Није она љута на наше људе и жене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом |
| гледала, и непрестано је била као љута на њ: никако се није с њим разговарала.{S} Оно изненадн |
| а Ариф хладна према Нурији, готово љута на њу.{S} Али још за ифтаром, вечерас просто изврсним, |
| пешице, и с бејом су се среле више пута на улици, једанпут у дворишту, а једанпут у предсобљу; |
| ; узимање абдеста и клањање по пет пута на дан, а тада <pb n="152" /> клањају и млади, па чак и |
| оје мајке и клањао пред њим по пет пута на дан; а после сваког клањања, било дању кад пали сунц |
| бледоме младићу.{S} После све то спушта на прљав кафански сто.{S} Џемал се сети својих реликвиј |
| срце њом испуњено?</p> <p>Опет се враћа на почетак, и себе извињава: знала је да је капиџик зат |
| није крв.{S} То је нешто што ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је облије зној, а она скаче и |
| де наши људи.{S} Једног дана, он узјаха на коња, а ја, одмах за њим, уђох у затворена кола...{S |
| а, а јесењи ветар звижди, уноси, с маха на мах, кроз један отворен прозор по који мртав лист, ж |
| м мора, видело котрљање звезда и месеца на његовим таласима и осећао јак, слан и топал мирис ње |
| икну: „А то ли је он од неколико месеца на овамо дежуран сваку трећу ноћ!{S} Он се оженио друго |
| "SRP19120_N86"> <l>О да сам ја рукавица на тој руци,</l> <l>Да бих могао додирнути тај образ!</ |
| наста грљење и нежно притискивање лица на лице, пљескање по плећима и узвикивање „<hi>о, машал |
| {S} Ушавши у кућу необично брзо, натрча на Мерсију. „Хуот!{S} Хуот!{S} Хуот!“<ref target="#SRP1 |
| њене ствари, што миришу на њу.{S} Отрча на место где оставља за „по кући“ папуче: оне стоје ту, |
| сестра од стрица.{S} Обуче се, па отрча на софу да се помази око нене.{S} Видећи је овако весел |
| аните!“ виче мислима.{S} Насешће му крв на очи, распориће првога кога сретне; јер „од радости с |
| ја у црнкињиној руци изгледаше као снег на угљу: робиња принесе својим устима ханумин кажипрст, |
| улазиле поред великог ћилима разапетог на два дирека уз прву капију, да онај силан свет са ули |
| ориште поред ћилима на капији разапетог на дирецима. „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign |
| г маукања једног сиротог мачка метнутог на мангал да се осмуди, од његове треске у прозор и прш |
| што сад отиду на румелиску страну, сад на анадолску, и стану у малом пристаништу каквог лепог |
| своје фиктивно драго, или на Мадам; сад на Џемала...</p> <p>Не дочитавши песму, опет поче вести |
| По кући идем као луда.</p> <p>Он се сад на њу не осмехну нити је потапка по плећима, већ погну |
| це и ваздух!{S} И учини јој се да досад на то никад није помислила, па пошто се велика капија о |
| У своме страху се не сети, да он, горд на своју мушку снагу никад се не би понизио да дигне ру |
| пагирати међу људима, навикаваће мужеве на њу.{S} Јер после политичке слободе, кад би се она из |
| се шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пред његовом мајком пуши.{S} Може бити зат |
| с је ходала, час седала, метала лактове на колена а главу у руке, и наједанпут скакала и ослушк |
| еци, која на зумбул која на јасмин, све на зној; све се измешало, и мирис и смрад; све гуши, за |
| же напрежући се да види, а знала је све на памет:</p> <p>Ждрали, о ждрали! високо летите вичући |
| .{S} Међу турским женама обученим у све на свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине учите |
| нтерију и скиде чарапе па прекрсти ноге на шиљтету, а жена му принесе запаљен чибук и спусти се |
| а нешто сагреши.{S} Грдан грех!{S} Даде на зајам обоце једној пријатељици а мужа не пита, и муж |
| па у други, и излете кроз прозор, паде на смокву пред кућом.{S} На смокви је стајала за дуго, |
| с каквим теретом уз брдо.{S} Фатма паде на једно шиљте и зарида: страх јој је задржавао сузе, а |
| уместо да падне на врх смокве, она паде на најнижу грану.{S} Мавиш и Памук, сутанине мачке, зам |
| и његову: постеља — празна.{S} Она паде на ту милу јој постељу и зајеца.{S} А робиње иду — дођу |
| ао уз Рамазан; светлост кроз врата паде на једну постељу, на кревет с црвеним покривачем, где с |
| аше и потрчаше смокви; она прхну и паде на траву.{S} Мачке се са смокве смакоше, и хтедоше да ј |
| ја! узвикну болно, бризну у плач и паде на празну постељу.</p> <p>Али, одмах скочи: то је брачн |
| ња из Туркестана.{S} Где јој лудој паде на памет зарицање!{S} То је преживело, има га тек понег |
| е бејовице и бејовске кћери.{S} Не раде на побољшању...{S} Понекад ми се у Цариграду учинило да |
| серџадо на коме клања Емир-Фатма, стаде на њ окренута југу и уместо кратке јутарње молитве, она |
| .</p> <p>У нас повика на ортаке, а овде на метресе нико не виче!{S} У нас поштене неће с изобли |
| ато плаво небо.{S} Кад су год биле овде на брду, увек су дизале печа и гледале с усхићењем у не |
| е одмах умије и спреми, а сестру одведе на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе је, а не казах јој!{S} О |
| у кући има ђака, студента, па их одведе на софу с отвореним шалонама и прозорима, где она ради, |
| , апостолицу и мисионарку, да их изведе на прави пут, да их васпита и припреми за препорођај, з |
| да жену не нападне ножем; те је поведе на друга врата, да је води оцу.{S} Ни слутила није да ј |
| есет пет степена Реомирових да се сведе на осамнаест.,.{S} Ја ћу доћи па ћу вам показати.{S} Ув |
| Жене!{S} И бацаше пуне презрења погледе на тетку и мајку. „Не, чедо, то није жена, то је мајка, |
| таде, узе с рафа кутију с дуваном, седе на шиљте крај мангала, зави цигару, запали је, повуче д |
| е неколико месеца, кад је чула.{S} Седе на један крај Фатмине постеље, и пошто јој измириса лиц |
| , како у Солуну тако овде, воле да седе на месечини сами и да подврискују?!{S} Како је овде леп |
| нагом телу.{S} Трчи ханумама које седе на широм отвореној софи поплављеној месечином.{S} Она ћ |
| и, она тврда срца мајка.</p> <p>Он седе на миндерлук, као да га ноге не држе, и хукну двапут, п |
| тога.</p> <p>Сутрадан је примора да иде на седницу младотурака.{S} Он ће је пратити.{S} Она је |
| таје спремање за ифтар.{S} После се иде на молитву; са свих минара окићених кандилима као звезд |
| м геџелуку, расплетена, задихана, и иде на софу.{S} Отац јој седи, сав у бело, без свеће, на ме |
| брзо развесели, управо узбуди, кад виде на столу писмо Госпођичино.{S} Узе да га отвори, а руке |
| ије обичај да се отмене муслиманке виде на улици после сунчева захода, оне осташе да преноће.{S |
| а се успавала.{S} Кад отвори очи и виде на столу пошту, чисто задрхта; брзо устаде.{S} Хтеде од |
| во с ногу; па пошто се мало одмори, оде на службу.{S} У повратку, купи најфинијег ратлокума, ку |
| це, женске; она је ту у близини.{S} Оде на њу.</p> <p>У једној лепој кући, опкољеној високим ло |
| ић се успужа као мачак, а са смокве оде на зид и скочи као јелен: кроз мртву ноћну тишину одјек |
| насмејавши се загрли суту.{S} После оде на софу свекрви, то јест да јој она закопча гривну, гуј |
| ена!“</p> <p>Фатма се брзо спреми и оде на софу, где су седеле њена нене и мајка и њена тетка.{ |
| она заплака; па наједанпут скочи и оде на абдеслук: опра сапуном уста, и руке.{S} Понова леже, |
| , обуче се, па са свекрвом и заовом оде на софу.{S} Она осети сву нежност ове старице и овога д |
| дође криво, и живо се окрете и опет оде на балкон.{S} Очи јој одлетеше према малом Кара-Бурну: |
| одитељи су се већ договарали да је воде на „лакши“ ваздух.</p> <p>У исто време кад и синоћ, пре |
| n="5" /></p> <p>Мерсије изненада пређе на нешто сасвим друго.{S} То је био њен обичај.{S} Суви |
| удно утиче...{S} Необично осећање наиђе на човека кад се ноћу, у „јацију“, у ноћној тишини поме |
| јавио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на улицу.</p> </div> <pb n="204" /> <div type="chapter" |
| сте нас пробудили?!</p> <p>У томе дође на врата Ђулренги и рече:</p> <p>— Кјучук-хануме, хајде |
| а помисли на течу, толико пута јој дође на памет „као за пакост“.{S} Прође доста, кад се чу луп |
| аст за Зејном, те јој поручи да му дође на састанак испод Чауш-Манастира, милим, познатим стаза |
| година, — метне пудер понекад, кад пође на неку свадбу, ноћу.{S} И тако обучена, зави се и седе |
| ћи љубав...{S} Али, вечерас се не прође на шуштању траве...{S} Чу се каменчић у капиџик.{S} Она |
| овде Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже на софи под белим комарником, јер царство комараца још |
| а, потпуна помрчина.{S} Две сестре леже на миндерлуку, једна у једном куту, друга у другом, шћу |
| ни, баци нож, оде у теткину собу и леже на једно дугачко шиљте несвучен.{S} Мало, па се ухрка.< |
| нисте могле...</p> <p>Ариф-ханум стеже на грудима Фатмину <hi>Песму Суза</hi>, као да је то Фа |
| притисну на њу своје чело, па је подиже на своје теме; она га привуче к себи, омириса му лице м |
| уђе загушљив ваздух; а Фатма се подиже на лакат, па кад виде мајку, насред софе широм отворене |
| твори оба крила; а унука се опет подиже на лакат и погледа у башту; дрвеће је било као спарушен |
| ?{S} Својим лукавим погледима ако опазе на њој промену, ако је питају: шта ти је?{S} Шта да им |
| .....</p> <p>Силан стид натера јој сузе на очи.{S} Њему играху на лицу мишићи и доња вилица, а |
| } Фатмину оцу је мило кад се каже да је на тој и тој свадби најбогатије био обучен његов харем. |
| тугује, и где јој се сасвим чини да је на лађи, да путује у неки далеки крај до кога никад нећ |
| ти огледало, јер јој се учини као да је на лађи.{S} Конак је ушао далеко у море и чинио се као |
| њеној руци.{S} Мирно, нечујно живела је на овом свету, па тако је с њега и отишла.{S} Како је н |
| -Јер сад, што год је читала. мислила је на Џемала.{S} Пре је мислила, читајући Мисеове песме на |
| го ју је однела код Мерсије, метнула је на Мерсијин писаћи сто, и ту су је гледале, и гледале: |
| отурака.{S} Он ће је пратити.{S} Она је на те седнице редовно ишла.{S} Вече.{S} Мирише и море и |
| е и то монотоно зујање мило: подсећа је на вечери кад је, без свеће, седела са својом сестром о |
| >— Не, слатка тејзе!{S} Ко зна какав је на слици!{S} А његову слику имам у срцу, у свести.{S} Е |
| S} О колико је се зажелела!{S} Откад је на путу!{S} Била је у Серезу месец дана, па отишла у Ца |
| собу, кад су ту они црни џакови које је на улици видео, он би се згрануо...</p> <p>Шта ће бити |
| нене је пита: „Госпођо снахо, шта те је на песму окренуло?{S}" Она јој одговара: „На песму ме о |
| вену од деде.{S} Он је узе, притиште је на груди, и прислонив своје земљосано, скоро небријано |
| з њу припија, диже јој ручицу и меће је на своја уста, и наједанпут, нити осећа њену руку ни св |
| е мирна, и све невесела:{S} Фатма ми је на њу.“ Жене, слушајући то, смеју се, што лаже.{S} Оне |
| рло као неоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало у лево, младеж као најситније зрнце пржен |
| шта је од ње смрт начинила!{S} Увек је на њ мислила, од првог виђења.{S} Па се сети да га је б |
| вој сестри од тетке:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Фатма бризну у плач, изненади се, мада зна |
| на опет их одазваше:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Она оста сама с оцем понова, и тако се рас |
| асито плавом небу био је бео и личио је на округло огледало...{S} Она је изишла на терасу и бац |
| буни.{S} Изгори га, молим те, и ако је на француском.{S} У петак ћу ти доћи с овом лепом новом |
| е да Мерсије може бити све зна; зато је на свадби била брижна и обучена у загасито зелено.{S} П |
| ј ову дивну скупоцену дијадему, коју је на свадби имала још очева јој прабаба, неће први пут ме |
| } У тим тешким тренутцима и мајка му је на то мислила.{S} Он хтеде одмах да да реч, али му се с |
| о тетки није говорила; одговарала му је на питања као обично, и ништа више.{S} После јој се вра |
| ше на ифтар тамо; шесте ноћи код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним кћерима.{S |
| де мало потешко, а Емир као да не стаје на земљу, и извија се као змијица; и има глас као <hi>н |
| о...{S} У Европи, где човек жени устаје на ноге и љуби јој руку, дохвата махраму, придржава гор |
| оз кафез: свет, али нема њега. „Да није на путу?{S} Да није болестан?{S} Зашто тејзе не пошље Ф |
| што у лету сече крилима море, а доцније на ласту...{S} Она уздахну, и хтеде да се насмеје, али |
| копча, нађе свилену хамајлицу емир-боје на њеним грудима, па је подиже, и то место где је била |
| рже: неумивена је.{S} Пошто се на двоје на троје уми, она грозничаво отвори писма.{S} Била су д |
| ..{S} А кад се оне некад скупе код неке на посело, па к њима уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно |
| о неваспитане.{S} Какве су Цариграђанке на улици!{S} Улицом не смеју ићи са својима, а с туђима |
| мимо махалске кафане, мимо људе, Турке на ниским столицама: ништа не виде.{S} Он гледа једну к |
| те у кућу да каже Мерсији; њене атласке на врх прстију папучице смакоше јој се, а она их не узе |
| побеже удно собе, ту чучну, метну руке на лице и заплака.</p> <p>— Плаче сад кад треба да се с |
| жења, сад се разговарају, сад се навале на јастук и — заспе.</p> <p>Понекад каиком што стоји ис |
| што се сад разговарају а сад се навале на јастук и заспе.{S} Опијума, који им је, кажу ове нов |
| мамно.{S} А једне, што су јако мирисале на мошус, само су ћутале, тупо гледале у играчицу и жва |
| ле да је какав безочник, те су спуштале на лице пече, а њему је долазило да их задави.{S} По ма |
| ви живот харемски.{S} Оне су подстицале на рад њено велико срце.{S} Док су оне биле живе, њој с |
| та казати.</p> <p>У вече, оне су седеле на софи, обасјаној месечином; обе су биле у белим <hi>г |
| мале као детиње, чисте као да нису биле на ногама, као нове, и узе их миловати, тепати им, мета |
| то јест исечену косу, и врло су личиле на мушкарце.{S} Енглескиња испрва није ништа разумела; |
| „котрљање звезда“...{S} Двапут су ишле на мали Кара-Бурну на затвореним колима; а једанпут су |
| с препуклим плочама...{S} Па су изишле на брдо и пошле оним, обраслим у коров, гробљем, одакле |
| .{S} Јеле су ћутећи.{S} После су отишле на абдеслук те опрале руке и уста и ушле у Мондије-хану |
| > <note xml:id="SRP19120_N25">Остави ме на миру!</note> <note xml:id="SRP19120_N26"> <hi>Чевре< |
| олико пута тргли из сањарија, зовући ме на час...{S} Па кућа где нам је била, и каква!{S} Час у |
| сам добила писмо од тебе и подсетио ме на кућу у којој сам провела више од дванаест година, и |
| е до једне двоспратне црвене куће, саме на ледини пуној корова, покривене плавим солунским небо |
| ветлости.</p> <p>И пошто јој метну теме на скут и руку, брзо, без устезања, исприча јој сву тај |
| Пре је мислила, читајући Мисеове песме на своје фиктивно драго, или на Мадам; сад на Џемала... |
| у грамофон или певају нове турске песме на старе арије с веселим срцем; веселе се као да су осв |
| јој се расположење, и она се љутила, не на пашиницу, туђу жену, која је гледала да ожени сина д |
| ли он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, већ доле : њену месту окрете леђа; и ухв |
| она се уплаши, прхну, и уместо да падне на врх смокве, она паде на најнижу грану.{S} Мавиш и Па |
| се учини ниска као да хоће да јој падне на главу, те осети ону своју познату тегобу, затвори оч |
| да те лечим.</p> <p>И метну своје усне на њене, па се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али |
| а је стеже и метну своје уздрхтале усне на њено мирно чело.{S} После је ижљуби њена сута, плачу |
| вори... „Je t'aime“...{S} Притисну усне на те три речи...{S} Сва топла, хтеде да их остави с Го |
| на и сурова...</p> <p>Сву кривицу метне на своја плећа, па се погне под теретом: уместо да шкри |
| зната.{S} Севши <pb n="244" /> поред ње на столицу, опипа јој било и метну јој ухо на срце.{S} |
| црна, прљава.{S} Како ће да буде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S} Несрећна Сафет кад |
| сија, а мујезин очита последње позивање на молитву, Џемал-бејови се узнемирише што њега нема ко |
| ..{S} С минара се чује јутарње позивање на молитву, разлеже се и губи у око...{S} Још непрестан |
| бер“...{S} Како јој је мило то позивање на молитву, њој познато!{S} И овим пробуђена и разнежен |
| мислили да спава.{S} Кад се чу позивање на вечерњу молитву, <pb n="186" /> она узе две три капи |
| у абдест људи; а већ кад се чу позивање на молитву, по турским кућама, као уочи петка, запали с |
| е катанац.{S} С минара се зачу позивање на последњу молитву, а она несвесно покри косу...{S} С |
| e> <note xml:id="SRP19120_N89">Позивање на молитву.</note> <note xml:id="SRP19120_N90">Вода с ј |
| ти, јер тетка може оставити своје имање на џамије и текије...{S} Један женски студент, Француск |
| ign> наша антерија!{S} Згодно за седење на миндерлуку.</p> <p>Она од задовољства јако поцрвене, |
| гробље зарасло у коров.{S} Кад се попе на највиши врх града, што личи на последњи ред ложа как |
| није овако краткога века и да не умире на пречац. <pb n="228" /></p> <p>Ариф се насмеја и запљ |
| лико пута, нарочито у вече, кад се море на месечини бели као какво снежно поље, оне су из његов |
| облачити хурије; а кад дође време да се на оном свету састанеш с мужем, изгледаћеш му као невес |
| и...{S} Осим Госпођице, нико више да се на мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме више не...{S} Не м |
| S} Растанемо се с милима на земљи да се на небу састанемо...{S} Ћути, трпи!“</p> <p>Фатма је сл |
| адмоазел Дарно.{S} А нове, уместо да се на ово насмеју, уозбиљише се, гледајући у ствар, у ауто |
| упа баш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу викне, оно јој се отварају врата, пушта се у кућу |
| сећање, неисказан гнев...{S} Гневила се на мужа, називајући га у души злочинцем.{S} Она му ника |
| , без суза.{S} Њена сестра поклопила се на јастук па јеца; и оне четири плачу.</p> <p>Чу се топ |
| тако брзо — после три месеца.{S} Она се на тетку не наљути; томе се њени још више зачудише.{S} |
| бави; али он, засићен књигама, враћа се на љубав, почињући разговором, завршујући пољупцима...< |
| итиваће је, је ли покривала лице кад се на улици срела с човеком, па, ако му се учини да од муш |
| , промоли главу и искези зубе: смеје се на мене, и ја се насмејах на њу и рекох : „Што се смеје |
| обом довела младића; и та мајка није се на кћер наљутила, него је сву ижљубила: и опет кроз Сол |
| лушају разговор жена о женама и буне се на уређење харема.{S} Фатма их подсети на Марсела Прево |
| он као старотурчин, реакционар: пење се на јабуку...{S} Сакривен у лишћу, с јабуке је видео пет |
| Али јој румен обли све лице Срећа те се на месечини то готово и не опази.</p> <p>— Дај руку, кј |
| ме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува своју велику љубав за нешто велико.{S |
| S} Срце <pb n="102" /> ми каже да ће се на добро окренути, лудо моје срце!{S} Јер мој отац пре |
| дебелим шиљтетима око зида, навалише се на јастуке, и мати и син узеше пити кафу уз дуван, (сна |
| .{S} Да нису мухамеданци, сретали би се на улици, састајали би се по кућама, разговарали би се: |
| Пало ти је и треће венчање“... „Који се на земљи раставе, не могу се на небу састати“..{S} Она |
| ријатељи: утеши ме време.{S} Рана ми се на срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом залеченом |
| де у Нуријину собу за рад, и поклопи се на диван.{S} Би јој чудно што нема суза.{S} Али зашто д |
| влажан од земље и лимунова, преноси се на Јалије, на балкон свога стрица.{S} У зору јој се муј |
| Он ни на шта није мислио.{S} Спусти се на столицу и затражи једну кафу, а доби — мастику.{S} О |
| а јој се свети и подсмева.{S} И љути се на кћер што од своје матере сакри мужевље пијанство.{S} |
| кад она улете и облете софу смешећи се на све жене, на младе у новомодним европским хаљинама и |
| место руку мишице: оне су ослањајући се на те мишице излазиле из кола покривена лица, нечујно, |
| лосни престони град!{S} Изговарајући се на реакцију, упиремо очи у Устав, као да ће нам он изме |
| реда зуба белих као снег, насмејавши се на Ариф-хануму.{S} То је Мерсијина робиња, коју Ариф, д |
| м, да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на вас толико навикла, да понекад не умем ни Бога да мо |
| л Дарно, па и оне их не дирају, само се на њих значајно насмеше, и остављају их да ћуте, да мис |
| на с пашиницом тужно погледа и тужно се на њу осмехну, па је Нурије поче пецкати за Мадам Арист |
| , па се трже: неумивена је.{S} Пошто се на двоје на троје уми, она грозничаво отвори писма.{S} |
| . „Који се на земљи раставе, не могу се на небу састати“..{S} Она је то заборавила!{S} Писну! < |
| једра.{S} Небројени каици љуљкали су се на мало узнемиреном мору, а из њих се разлегала песма м |
| ју јој потекоше топле сузе и сливаху се на хартију, замрљаше адресу, а она то не виде...{S} Пос |
| не не знајући зашто је дира, смешаху се на њу лукаво.{S} Она се попово наљути, али се брзо повр |
| ве душе!{S} Сутра... сутра да ми дођете на разговор, и на договор! најпосле рече пашиница погле |
| у очи кад се моле Богу.{S} Фатма одлете на баба-фингу, <pb n="61" /> собу на тавану, да одатле |
| он јој летну на раме, а с рамена одлете на једну смокву; она узвикну „ааа!“ па јој засузише очи |
| га белог гаћастог голуба; он јој долете на раме ; она га нахрани из скута.{S} После, с неном од |
| } Виде суту и рече:</p> <p>— А кад ћете на ифтар, суто?{S} Доцкан је.</p> <p>— Нећемо ићи.. јав |
| прекидам, рече Фахрије-ханум.{S} Вичете на Цариграђанке, а какве су вам Солуњанке?</p> <p>— Ја |
| е времена и да се испавате и да мислите на мене несрећну, на наше друштво, на узроке што ми се |
| ј! узвикнуше све три.</p> <p>— Намените на своју срећу, рече робиња.</p> <p>— Ко с леве твој је |
| е. <hi>Оне спавају</hi>.</p> <p>Скочите на ноге, ви младе, нове, прилазите им, дрмајте их, зови |
| унцобраном по глави...{S} Па бар да сте на Јалијама, у Новом Солуну, где су толике Донме, и пун |
| p>— Ви сте, хануме, заборавиле за госте на ифтар!</p> <p>Оне се тргоше.{S} Нурије рече:</p> <p> |
| — О, Мерсије!{S} Па ви дочекујете госте на кућним вратима развијене, а све се са улице види.{S} |
| ом руком држи чибук, другом хвата прсте на нози, и нешто прича.{S} Оне се погледаше и подсмешљи |
| чекају ослушкују.{S} Ако се мало спусте на миндерлук или на шиљте, савију се у клупче.{S} И леж |
| гледати у светлост њене очи, навикнуте на помрчину?{S} Она воли сунце.{S} А наш жалосни престо |
| везује бошче, спрема постеље: сутра ће на чифлук.{S} Турске жене, једне иду, друге дођу; донос |
| нервозно, смејући се од радости што ће на далеки, давно жељени пут.{S} И занесена путем, не се |
| је страсно у страсну ноћ, кад се дрвеће на месечини чинило као авети а пљуштање шадрвана као цр |
| } Њени живци су као јако затегнуте жице на ћеманету, што кад дирнеш једну све забрује.{S} Њено |
| "40" /> наше поздрављање са женама лице на лице, тако њихово руковање с људима руку у руку.{S} |
| х спусти на узглавље и метну своје лице на њих; из очију јој потекоше топле сузе и сливаху се н |
| поједина места и, црвенећи, криле лице на грудима једна другој.{S} И шта је то што их толико р |
| на праг, после се подиже, прислони лице на врата, и заплака...{S} Уз врата је плакала као уз ка |
| па се засмеја, поцрвене и поклопи лице на ђерђеф.</p> <p>— Што, душо, то може, рече Осман задо |
| огледај ме у очи.</p> <p>Она сакри лице на теткиним грудима.</p> <p>— Емир, несрећнице! узвикну |
| засмеја, па окрену у плач, и сакри лице на Мерсијиним грудима.</p> <p>— Ала га волиш !{S} Како |
| уз врата где је он, и прислонивши лице на довратак, учини јој се да јој је тамо све што има на |
| улији, кад је наслонила своје бело лице на руку:</p> <l> <foreign xml:lang="en">O, that I were |
| в своје земљосано, скоро небријано лице на њен бео, нежан обрашчић — заплака, први пут како је |
| зила је кроз метеж главне дугачке улице на Јалијама, и зашла је у једну од споредних улица Ново |
| о, кћери моје, ко хоће с прве степенице на четврту, лако може сломити ногу или разбити главу.{S |
| Стражари су их загледали, због капуљаче на глави, али их нису заустављали, јер су имали фењер; |
| је она за време Рамазана клањала, клече на оно место, и <pb n="220" /> метну своје чело где је |
| збуњена, не знајући шта ће, спусти пече на лице.{S} Ариф и нове узеше се смејати њеној забуни, |
| хтео нико дружити. „Данас, оне ми личе на банкроте који гледају да поврате своја изгубљена гра |
| разлеже се „Алла’ екбер“, и чудно утиче на оне који су очекивали „позивање“ с нестрпљењем и мно |
| о веровала.</p> <p>Мадмоазел Дарно поче на енглеском језику бунтовнички говор:</p> <p>— Мис Пир |
| а се онесвести, те затвори очи и повуче на лице башјорти.{S} Видев то, младић узе пуну шаку руж |
| веселе!...{S} Насред Мармаре нешто пуче на лађи; капетан појури, а жене, и турске и хришћанске |
| ка: ви сте наша.“ А она јој захваљиваше на љубазности црвенећи.</p> <p>Око поноћи изведоше неве |
| меје, те је штипкаше за образе и падаше на њу; а она се брањаше, испрва молећи, после љутито. < |
| Пошто се изгрлише и истапкаше, поседаше на стакленој софи; али се девојке брзо одвојише: одоше |
| вела их је у салон.{S} Тек што поседаше на шиљтета, дођоше сестре, само у антеријама с башјорти |
| ину собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше на постељи огрнута ћурком, и ако врућина није попустила |
| а задовољно, па оде жени.{S} Она лежаше на кревету покривена лаким атласким јорганом, и изгледа |
| а главу један комад платна, који бејаше на њену ђерђефу, покри косу, јер чу с минара „Алла екбе |
| ебо, које се свакога тренутка раздираше на двоје, на троје, на четворо, и кроз те раздеротине, |
| пред њу и у предсобљу јој нешто шапташе на ухо.{S} Ариф скиде чаршаф и пече, а преко косе преба |
| ута и дубоко уздахну, а Сафет се љућаше на овај њен овакав говор, али прикриваше љутину: дошла |
| а малом Кара-Бурну: каик јој сад личаше на орла што у лету сече крилима море, а доцније на ласт |
| ш?“ страховито се захори и то не личаше на људске гласове, већ на урлање побеснелих паса.{S} До |
| праве дубока темена и радосно се смеше на њихове љубазне, пуне дражи и елеганције цариградске |
| о предсобље сасвим празно, па је попеше на један велики сто у куту испод степеница, где беше <p |
| комарнике, који се бељаху, али не више на месечини, него према свитању, јер већ се чују трећи |
| ешетке...</p> <p>Ваздан гости, долазише на добродошлицу.{S} Стрина и сестра јој доцкан чуле, па |
| се врати, берберин и кафеџија навалише на њ мастику...{S} Њему сасвим отежате очни капци.{S} П |
| ко није скоро; хиљаду успомена навалише на њу: види своју тетку дубоко погружену, где с болом п |
| ке у и уста на абдеслуку, па се вратише на софу да пију кафу и пуше.{S} Једнима је, које нису х |
| алон Мондије-ханумин, и домаћице седоше на шиљтета, гошће у наслоњаче (Ариф с десном ногом пода |
| нуме, пете ноћи сви, осим Џемала, одоше на ифтар тамо; шесте ноћи код њих је на ифтару Ариф-хан |
| ави јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и ту се питаху за здравље, за расположење.{S} |
| тују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше на једну терасу и видеше преко дворишта гомилу „црних д |
| да кажу : „Зар је то живот?!“ па одоше на терасу.{S} С терасе се виде минара, кућни кровови, с |
| а, умеша се робиња.</p> <p>Одавде одоше на баба-фингу, да гледају небо и море, и да ћеретају, д |
| с Ђулренгијом.{S} Саме су: хануме одоше на друго посело.{S} У хладу су, под једном старом криво |
| жјом љубављу, они погнуше главе и одоше на клањање.</p> <p>Стара, мало примирена, наже се над у |
| , њој се стегну вилице...{S} Опет одоше на софу.</p> <p>— Емир зацело спава...{S} Да је пробуди |
| к оне с ове веселе, шаљиве теме пређоше на једну врло озбиљну, која је у турском бољем друштву |
| ајке им не беху код куће, а оне изиђоше на балкон окренут мору.{S} Њу је Мерсије обукла у своје |
| и под њим столице где седе Турци, пуше на наргилима и пију кафу из филџана...{S} Жене се враћа |
| а, она би га увек носила.{S} Али младеж на грлу, елиф између обрва, састављене обрве, све што т |
| х персиских серџадета за шест ханума, и на њима, па крају, беху спремљени за сваку по јашмак и |
| зиђе јој цела слика харемског живота, и на тој слици не нађе ниједне живе и светле боје...{S} В |
| кад одлази, на гугут оне две гугутке, и на све друго што је било за ове две и по године: на бег |
| ешко, застиде се... највише од Фатме, и на њено велико изненађење, одмах се спреми да изиђе...{ |
| рироде: излазе у поље, нарочито жене, и на изворима се умивају, да подмладе лице, и старе и мла |
| Цариграђанка.{S} Овде жене, удовице, и на моје чуђење девојке.{S} Више пута, ја сам видела пра |
| једно серџаде у облику гробне плоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и ле |
| не по вароши?</p> <p>— По мени, чедо, и на отвореним, и пешице, по чаршији, испод руке ти њу да |
| ра... сутра да ми дођете на разговор, и на договор! најпосле рече пашиница погледајући у све ре |
| , и сама себи личим на тицу у кафезу, и на лавицу у менажерији; само што ја не дрмам дрвене каф |
| они ће јој сутра бити гости на ручку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу веселу: није јој њега ж |
| , други онеспособљени за рад леношћу, и на глас су просили, пружали руке називајући хануме лепо |
| <p>Ја мислим много и на <hi>њега</hi> и на тебе. <foreign xml:lang="en">Don't be jealous!</fore |
| и чуло се тихо и нежно: „гугу-то“!{S} И на мање осетљиво срце чудно утиче овај гугут у прозорје |
| ц!{S} И видех га на колима: принц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута ме је волела па ме тек онако ди |
| својима, а с туђима: раме уз раме.{S} И на какав сраман начин добију пратиоца, удварача!{S} Дад |
| хмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а и на дивном месту крај мора.{S} И тако Емир-Фатми за чита |
| од тога?{S} Човеково је до капије; а и на улици: гледање без говора, или, како наше жене кажу, |
| хоће да се развијемо, он то одобрава и на сва уста грди наше обичаје и друштво.</p> <p>— Мерси |
| се и потчињавам му се, те сам личила и на робињу и на милосницу...{S} Ја се обучем, а он дође |
| па.{S} Како се по многобројним собама и на софи смеје наш турски намештај!{S} На мене се смеје. |
| младе у новомодним европским хаљинама и на старе у старинским турским антеријама с три стотине |
| ром, етар, млака купатила, лака храна и на првом месту за неки дан — мир.</p> <p>Па се поклони |
| а му кћи изгледа у лицу, да је решена и на живот и на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти још не с |
| н ни по гласу не познаде да је решена и на живот и на смрт.</p> <p>— Ти због тетке...{S} Спавај |
| свирку добијају петнаестог дана поста и на Бајрам.</p> <p>Оне с кратком косом око Касумије и он |
| ком.{S} Она узме да се љути и на себе и на многе што њој долазе, за које је чула да су као она, |
| пуно <pb n="242" /> полудео, пристаје и на четврту женидбу за непуне две године!...</p> <p>За т |
| неле су, и у том часу обе би пристале и на одсецање косе и на смрт и на зближење и на пад...{S} |
| на оно како су слагали Фатму, а после и на мастику.{S} Он треба да се опије те да она иде из те |
| одсецање косе и на смрт и на зближење и на пад...{S} Јер оне проводе живот анималан: једу, пију |
| Бели се исток и мирише ваздух на море и на влажно, мокро ловорово лишће у башти.{S} Берберин на |
| су обе би пристале и на одсецање косе и на смрт и на зближење и на пад...{S} Јер оне проводе жи |
| еној сузи је он...{S} После се окрете и на прстима изиђе.</p> <p>У кући је некаква необична тиш |
| нова пробуђена турска жена што мисли и на добро своје земље.</p> <p>— Ми организаторке Револуц |
| што и у туђој земљи ради на хуманости и на култури, Арифи је била најближа.{S} Први пут осети ј |
| и с пасторком.{S} Она узме да се љути и на себе и на многе што њој долазе, за које је чула да с |
| ишицама им, на грудима, па некима чак и на лицу, трагови од мушких прстију и мушке безочности, |
| жалиш, плачеш, а ја теби завидим чак и на тим сузама које проливаш за својим дететом.{S} За чи |
| моја Мерсије,</p> <p>Ја мислим много и на <hi>њега</hi> и на тебе. <foreign xml:lang="en">Don' |
| е за чифлук, и мислиш ли на мене мало и на <hi>њега</hi> много? <foreign xml:lang="en">I am jea |
| гледа у лицу, да је решена и на живот и на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти још не спаваш, Фатм |
| су не познаде да је решена и на живот и на смрт.</p> <p>— Ти због тетке...{S} Спавај, она неће |
| пристале и на одсецање косе и на смрт и на зближење и на пад...{S} Јер оне проводе живот анимал |
| но, па јој метну хладну крпу на главу и на срце, чије се брзо и јако лупање јасно чуло, поднесе |
| авам му се, те сам личила и на робињу и на милосницу...{S} Ја се обучем, а он дође па одмах за |
| да је јектичава, сневесели се.</p> <p>И на енглеском језику отвори се готово интиман разговор.{ |
| ти се, и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, уми се, па цигару.{S} Она је јут |
| е дугачке тешке косе, па их меташе себи на лице и тепаше им.{S} Свекрва је од узбуђења јецала а |
| а, ни у Европи не иде све онако како ви на Истоку, нове муслиманке, замишљате.{S} Ни овамо дево |
| нећу удавати; јер, колико је год љубави на свету, све је код тебе, ништа није остало за другога |
| ога, што је почетак, што је семе љубави на површини срца; иначе, да је прошло време, да се укор |
| а.{S} Кад сиђоше с кола, Фатма заборави на турско господство, и уместо робиње лупну на капију с |
| Али кад чу шта учини Фатма, он заборави на пут, избезуми се.{S} Три месеца!{S} Шта су за болно |
| ман, а тетка може своје имање да остави на џамије и текије...{S} Колико је пута рекла : „Кад от |
| се из толиких грла и разлише се гласови на месечини као месечина, кад она улете и облете софу с |
| елој свили, а уснице као два млаза крви на снегу...{S} Немојте се, молим вас, смејати, кад сам |
| ама један дан идем у Фенер-Башчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син остане код к |
| н што је преварио госте; а сад се згади на ту лаж, те плати мастику и не попив је, па скочи, пр |
| прашта, прашта, све прашта кад се ради на бољитку, то јест на добру њене отаџбине.{S} Али час- |
| ова дивна жена што и у туђој земљи ради на хуманости и на култури, Арифи је била најближа.{S} П |
| десном ногом пода се, како обично седи на столици), па кафа и цигара...{S} И ако не пуши и не |
| >“.</p> <p>Као обично, она и данас седи на шиљтету у белој алватној хаљини, турској антерији, к |
| ђеш... у чаршију, с друговима...{S} Иди на ваздух...{S} Све у соби, толико време, па си побледе |
| разонођење.{S} То јест, вечерас.{S} Иди на бал код госпође Нисим.</p> <p>Она се зграну:</p> <p> |
| мир-Фатми се учини да јој сестра завиди на срећи, па јој би непријатно...{S} Неколико пута, нар |
| сте та нова, прва нова која нас изводи на пут к светлости.</p> <p>И пошто јој метну теме на ск |
| у и пригушено се смеју, да не чују људи на улици: срамота.{S} У отвореној софи на месечини се б |
| и нађе је у својој соби за одмор: лежи на миндерлуку, с чаршафом, ничице; подиже је: лице јој |
| пске, кад мрзи Европу?{S} Он много држи на своје име, и поноси се богатством.{S} Дигне главу, п |
| м показати.{S} Увек лака храна, да пази на стомак.{S} А сад, на првом месту — мир, заврши лекар |
| неки дан, а са мном откад!“ И преброји на прсте месеце: „Дванаест...{S} Година дана прошла как |
| напукнута ваза: ни за шта није, а стоји на камину, за украс...</p> <p>Париз, 10 августа 1907.</ |
| ign> „слаткога“ де Мисе, који јој стоји на ђерђефу...{S} Чита песме које је небројено пута чита |
| на која са својом претпостављеном стоји на равној нози, у погледу морала. „Не, то је иронија,“ |
| за њу улица не постоји: што год постоји на свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он не помишља |
| ући, у оградном зиду, у капији, у халки на капији... <pb n="140" /> „Ову халку хватала је њена |
| ј тајни разговарам.{S} А ви, мислите ли на мене често, или по који пут?{S} Има ли изгледа да ће |
| е може ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцрпло сву моралну снагу и изазвало |
| н“ пољубац спусти ни на руку, а камо ли на лице.{S} С тога, понеки дан, само трчи за њом, кад ј |
| и, спремаш ли се за чифлук, и мислиш ли на мене мало и на <hi>њега</hi> много? <foreign xml:lan |
| {S} У почетку се враћао пре суфура; али на што, кад није могао к мени: жене.{S} О, ви нове турс |
| орише главе дубоко: људи су се скупљали на вечерњу молитву.{S} И девојке наједанпут убрзаше ход |
| ичаста табачића, који су много мирисали на љубичицу.{S} Она писаше, оловком, на колену:</p> <p> |
| се не зна за мир; ако им муж не подели на равне части румену јабуку — свађа.</p> <p>— Снаха му |
| му је било кад су се оно једанпут срели на улици.</p> <p>— Ромео је говорио Јулији, кад је насл |
| еове песме на своје фиктивно драго, или на Мадам; сад на Џемала...</p> <p>Не дочитавши песму, о |
| све укућане да ће да иде или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а отишла <pb n="265" /> би су |
| {S} Ако се мало спусте на миндерлук или на шиљте, савију се у клупче.{S} И лежу наизменце, као |
| би се зацело бунила што су је изложили на углед као робу; али, она се удаје за онога кога јој |
| а је једва чекала да легне, па да мисли на <hi>њега</hi>, као до пре неколико вечери што је мис |
| пољубац.{S} Он је стваран, а она мисли на њ као на замишљено драго...{S} Не устаје, мисли: ота |
| а, одакле је, где је сада кад она мисли на њега, је ли у <hi>Олимпос-Паласу</hi> или <hi>Хотелу |
| силно узбуди, и иде кући, да тамо мисли на пољубац младе женице... <pb n="146" /></p> <p>Један |
| ејови вратили с Јалије, Фатма још мисли на непозната младића, али је много мирнија.{S} Јутрос ј |
| је теткине речи, па колико пута помисли на течу, толико пута јој дође на памет „као за пакост“. |
| године уочи младенаца кукурекаше петли на седалу, и турске жене се сневеселише: промениће се в |
| ела кућа крије, а старотурци су метнули на уста катанац, па су кључ у море бацили...{S} Али и а |
| !{S} Ја сам добила ортака, ви сте пошли на ортака, и то ниједна није знала: две преварио, варал |
| ли застрти газом...{S} Бал у салону, ми на софи: све смо виделе као да смо тамо биле.</p> <p>Фа |
| аместите као европској невести, и да ми на главу метнете дијадему, уместо венца од мирте или по |
| збиљну.{S} Па јој то рекох.{S} А она ми на часну реч каза да је весела <hi>само</hi> кад се опи |
| бројанице, говорећи:</p> <p>— Миришу ми на дуван.</p> <p>— Хоћете ли једну цигару, муфти-ефенди |
| Бол</hi>.{S} Од кога је то, чије је, ни на шта није мислила, већ је свирала, сва унесена у лепе |
| мири.{S} Она чак не може ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцрпло сву моралну |
| {S} Због чега је заволела ову жену?“ Ни на памет му не би пало да одговори: „Зато што је Европљ |
| обивала овде, па свако сам љубила, а ни на једно нисам вам одговорила.{S} Нисам могла, била сам |
| .{S} Сад се бави са својим болом, па ни на шта друго не мисли.{S} Оне је погледаше жуту, и чист |
| ођоше, он викну строго, како не виче ни на слушкиње:</p> <p>— Шта је ово ?</p> <p>— Па ти видиш |
| побожности и богобојазности, мислити ни на оно што јој је најмилије.{S} Видећи је веселу, мајка |
| естричини „нелегалан“ пољубац спусти ни на руку, а камо ли на лице.{S} С тога, понеки дан, само |
| већ ниједног жењеног Турчина.{S} Он ни на шта није мислио.{S} Спусти се на столицу и затражи ј |
| е?{S} Џемал-беј, њен муж, није дошао ни на вечеру!...{S} Пред саму зору, отежаше јој капци, сав |
| з сунца и ваздуха.{S} Она нема право ни на сунце и ваздух!{S} И учини јој се да досад на то ник |
| ост!</p> <p>„Да изиђу!"...{S} Њој то ни на намет није пало.</p> <p>Али он се брзо умири; чим ос |
| га гледам, па га скидала и метала мени на главу.{S} Да знаш како ми је стајао!{S} Као овој мал |
| шапатом, приносећи орахе устима, намени на један, па на други, трећи, и пружи их Фатми, на длан |
| >— Дајте мени, рече Ђулренги, па намени на два ораха и пружи их, као малочас Мерсије, Фатми:</p |
| те звезде.{S} То су били фењери обешени на мотке за једра.{S} Небројени каици љуљкали су се на |
| и скочи, али хтеде пасти, те се наслони на зид.</p> <p>— Несвест! узвикну и леже.</p> <p>Нене ј |
| .{S} Она прва што сиђе, много се ослони на дилаверову пружену мишицу.{S} Чим залупаше тучним зв |
| ти људи, нељуди, наши мужеви, љубоморни на своје жене, заводе туђе; и којој мало врдну очи, они |
| е нешто свршило, дође јој да се поклопи на диван па да закука.{S} Ариф то опази и рече:</p> <p> |
| ..{S} Она ништа не виде, већ се поклопи на кревет Госпођичин, на њено узглавље, и силно је поже |
| сасвим бесвесног, као мртвог, натовари на једна кола, понесоше га кући...</p> <p>Како је страш |
| за рад, по четврти пут, гледа у ствари на столу: у свакој ствари види њу.{S} Отвори фиоку, узе |
| аспуштеница.{S} Многе, које имају кћери на удају, задовољне су што се овај весео комад из турск |
| Сто је одавно постављен, ашчика повири на врата, па је нестане.{S} Прође и турска јација, то ј |
| се топ, оглашење суфура: ашчика повири на врата, па кад виде јад, врати се погнуте главе...</p |
| собу, весела, и одмах седе да одговори на писма.</p> <pb n="68" /> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> |
| неодређен бол.{S} Сафет скочи те отвори на софи врата...</p> <p>Испраћајући пријатељицу, Ариф п |
| ипремама радим.{S} Ја сам свакој сестри на ухо шанула о овоме.{S} И позваше ме у своје друштво |
| дан свој везен јаглук, и метну га снаси на табане.</p> <p>— Да зовемо доктора? рече Осман уплаш |
| видим...</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти на то ниси никад гледала.{S} То је као понеки у Европи, |
| ог дана, обузет страшћу, он поче викати на њихово друштво из основа рђаво, с обичајима, који су |
| ла; али кад јој Францускиња узе шаптати на ухо (као Туркиња) и она у све редом погледа, учини ј |
| била и пољубила је. „То ће те подсећати на њу, <pb n="9" /> док се не заљубши у човека.“ — Кад |
| д, ми ћемо седети зими у Стамболу, лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај конак нам је нај |
| у или у обућарском обућу,“ како примети на енглеском језику Мадмоазел Дарно.{S} А нове, уместо |
| чке собе један кипарис; и он је подсети на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се није сетила!{S} |
| т багремов лист.{S} Тај лист ме подсети на мене.</p> <p>Он прочита писмо и — прими дете; али на |
| на уређење харема.{S} Фатма их подсети на Марсела Превоа <hi>Шоншету</hi>, девојче из француск |
| ремамо за женска друштва која ће радити на просвећењу масе и блажити јад у нашој земљи.{S} Она |
| на одмах вратити мужу, или бар долазити на састанке с њим.{S} Али, она не врати се, нити учини |
| а нове пријатне утиске који ће навалити на њену женску примчиву душу кад <pb n="108" /> се укаж |
| ни руком из свести...{S} Па оде мислити на Мерсију, учини јој се да јој чује мили, слаби глас : |
| , а она још лежи.{S} Данас може мислити на све: па први њен долазак, на све њине састанке и раз |
| ао свитци.{S} Мајка метну бели башјорти на главу, па простре серџадо на коме клања Емир-Фатма, |
| ви, па хануме, све три босе, с башјорти на глави, узеше клањати вечерњу молитву, и кроз мртву т |
| не!{S} Заблуделе...{S} Ко ће их извести на прави пут?{S} Многе мисле да су нове, ако улазе у со |
| и опет га метну у куверт, па га намести на главу и пође тако по соби, — врача: да опет добије т |
| не бисмо њеној материнској осетљивости на жао учинили, са: „Нису боља од твоје деце““.</p> <p> |
| родитељима: они ће јој сутра бити гости на ручку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу веселу: ниј |
| Несрећа! промуца пашиница, па се спусти на ивицу једног шареног сандука, уз собна врата, јер ни |
| ми и обуче, али не изиђе, већ се спусти на једну столицу, и мисли шта ће: срамота га да се пред |
| е мога одмах да их отвори, но их спусти на узглавље и метну своје лице на њих; из очију јој пот |
| крила опао прах...{S} И као да се љути на онога кога је толико желела: само да се једном саста |
| чева јој прабаба, неће први пут метнути на главу њена Госпођица; али њој је умрла мајка, те се |
| а је прихваћен мој предлог, да се упути на рад наш слатки Џемал-беј!{S} Али, његова тетка и сам |
| нерасположене, читале су Коран, седећи на шиљтетима с башјорти.{S} Фатма ваздан није видела му |
| сели, и иђаше по кући певушећи, мислећи на Џемала.{S} Чини јој се као да јој је пао с душе једа |
| она вама неће доћи без мене.{S} Мислећи на њу, ја се међу нашим женама осећам као туђинка; а оп |
| уство уз кћерино неискуство.{S} Мислећи на Европу, ви се често уљуљкујете обманама.{S} И мени с |
| к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три младе Цариграђанко и Ариф-ханум, али д |
| рнебес, ушао је Џемал-беј заборављајући на све: опи га дим дувана, мирис рибе и мастике...{S} Д |
| сно рече Фатма, без устезања, ступајући на софу.</p> <p>Сестре се тргоше, уплашише се од тога п |
| Фатму да им пева.{S} Она је, свирајући на клавиру, певала као певачица: у свирку је уносила св |
| ипрст, па средњи, па домали, намењујући на њих, а после их стеже колико може.</p> <p>— Који те |
| <pb n="251" /></p> <p>Испратише је кући на колима с Ајше-кадуном, грдећи њена оца.{S} Кадуна јо |
| на улици: срамота.{S} У отвореној софи на месечини се беласају јашмаци: неколике старице клања |
| м и своје пријатељице, у свакој ситници на столу, у свачему по соби, нађе њу, и зајаука, па, по |
| викну он очајно, не одговорив свастици на њено питање.</p> <p>— Шта ћеш?{S} Удај је за Џемал-б |
| кут, ту седе, на столицу.{S} Старотурци на њему не нађоше ништа турско: у ципелама је и гологла |
| у, кикоћу гледајући невесту у наслоњачи на столу, откривена лица, оборених очију, нему, с робињ |
| ц је грдно велики, округао, црвен, личи на црвену огромну столисту ружу, а из њега лију бели мл |
| ричала.{S} Он је као Европљанин, а личи на арапског принца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а |
| па женска глава.{S} Ова млада жена личи на лотосов цвет,“ рече Ариф, за лепу Енглескињу што је |
| се попе на највиши врх града, што личи на последњи ред ложа каквога амфитеатра, заустави кола |
| ме овде занима туђ живот зато што личи на мој.{S} А понекад свратимо неком харему.{S} Све стар |
| одмара на оном белом серџадету што личи на гробну плочу, ханумама долетеше чочеци, и почеше сво |
| а се усправи и притисну своје мокре очи на његово сухо лице — кваси га, па га поквашено љуби, с |
| а молитву.{S} Са шадрвана јој одоше очи на затворен сутин капиџик, а она се не растужи: њеној м |
| , она се понова заборави, чак приставши на тајне састанке, код Ајше-кадунине сестре, једне стар |
| ва исцрпе сву моралну снагу, и клонувши на узглавље, склопи очи...</p> <p>.................</p> |
| едњи пут код вас гостовала, провела мај на Јалијама.</p> <p>— Зар нисмо обе биле срећније, Емир |
| хмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на Јалијама у оном конаку с чијег сам балкона видела Ње |
| ојала да их неће пустити да проведу мај на Јалијама; хвалила се <hi>неном</hi>; говорила је как |
| и страсну турску песму: то се Ахмед-беј на своме чардаку весели, гледајући у залив разливен на |
| се састану, и шапћу нешто једна другој на ухо, пусте се, па се лупе у груди као да су неку вел |
| егде да су јој оне завиделе и дошле јој на честитање, кад јој се кћи испросила, тек после некол |
| па опет леже; али ето онога, шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће венчање“.{S} То јој говори |
| њи први пут дошлој у Турску, и рече јој на енглеском језику: „Туркиње веле да су им на харемски |
| Мис Смит!“ уздахнух ја дубоко, али јој на питање не одговорих.{S} Да сам Туркиња свом душом, о |
| ...{S} Обуци јој свој чаршаф, метни јој на лице густо пече, па је одведи Нурије-хануми.{S} Он ј |
| И кад си? упита она радознало, а он јој на то питање не одговори, већ јој поче причати како му |
| помирише: како да је пољуби кад су јој на уснама његови пољупци, и како да мирише њено лице ка |
| х, и седе, домаћица се спусти према њој на једно шиљте и опет узвикну: „<foreign xml:lang="fr"> |
| Све презадужено!{S} И сваки лепи конак на Босфору на анадолској и румелиској страни оплаках ка |
| стриц му је био Европљанин, али је ипак на овај турски обичај пристао и дао реч.{S} Али он речи |
| изручи је у бели порцелански умиваоник на мраморној плочи.{S} После рече:</p> <p>— Устани, мон |
| да остане у соби сама, да мирише јастук на који се та страна жена наслањала, и који је мирисао |
| жна.{S} Седам, лежем, устајем, погледам на сахат. „Шта је ово?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде |
| о!{S} Кад седнем крај кафеза и погледам на улицу!</p> <p>Бог!</p> <p>Љуби вас, љуби</p> <p>ваша |
| е: „Каквог ортака?!{S} Ја и не помишљам на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело рече: „Делила бих |
| говори <hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја сам на њега већ и заборавила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја |
| бицу, али ја нисам хтела, остављала сам на Бога, и Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја сам т |
| народом од камена и бронзе.{S} Ишла сам на гробље, хришћанско, на велико и дивно гробље што се |
| у ћу страну, драги Чарлсе?{S} Дошао сам на по пута па стао, не што сам сустао, већ што нисам зн |
| Ви сте зацело очекивали да вас позовем на свадбу, јер, чим сам примила обележје, одмах сам вам |
| замисли.</p> <p>— Има ли смисла да идем на весеље кад је у породици туга?</p> <p>— Каква туга?{ |
| , наше старе Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и своме пријатељу.</p> <p>— Сине, сине, |
| а сам друкчије васпитана.{S} Ја устајем на ноге чак и оној сиротој Емине-кадуни с искрпљеним ча |
| ва се измаче вичући:</p> <p>— Ја пљујем на његово име, на оно које сам везла оцу душманину!...< |
| о настави: „Ти си злочинац, и ја пљујем на лутке, на играчке, које си ми куповао да ме превариш |
| и се гласно насмеја и рече: „Што пљујем на оно што не постоји!{S} Бога нема!“, и пустивши некол |
| је обичај, и он ме је натерао да станем на прозор.{S} Стала сам, пошто сам покрила главу (ја го |
| ! шешир !{S} Кад би дошао дан да метнем на главу шешир, ја бих скакала од среће, јагње Емир.</p |
| рућине, да бежим на чифлук, да се пењем на наше куле и чардаке, те да гледам зелено поље и по њ |
| с дубоко изрезаним струковима, с цвећем на грудима, и с лепезама, тргоше се од тога узвика у ко |
| једном малом коњићу, и пиљара с поврћем на магарцу.</p> <p>Једна млада слушкиња изнесе чинију и |
| кад сам седела с тобом загрљена с лицем на лицу.</p> <p>И та једна реч <hi>много</hi>, Мерсији |
| пред нене и мајку с човековим пољупцем на уснама, па ће им рећи „добро јутро" и гледати их у о |
| м родитељима, стрицу и стрини, одоше им на ифтар с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харе |
| нглеском језику: „Туркиње веле да су им на харемским весељима у кући саме жене, у дворишту коко |
| е какав рад.{S} Ја кад радим, заборавим на све што ме боли, он би заборавио на мастику...{S} Ал |
| бол!{S} Овако, понекад чак и заборавим на бол.{S} Пиј, сине!</p> <p>Он подиже главу и погледа |
| а чекала лето и летње врућине, да бежим на чифлук, да се пењем на наше куле и чардаке, те да гл |
| о срце моје*, ја те волим.{S} Ја мислим на тебе.{S} Ти си једини предмет моје љубави. (* На тур |
| е док ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, само, као за пакост, он је у лову.{S} Ја м |
| S} Али како сам видела овога, не мислим на онога.{S} А пре, једва чекам да легнем, у вече, па и |
| ров никад не мислим.{S} Најчешће мислим на револвер, па га у мислима узимам, сакривам под јасту |
| р.</p> <p>— Ја свирам у пијано и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу ја јадна |
| свакојаким јестивом, јелима зготовљеним на маслу, испуњавао сву чаршију.{S} Девојке, идући за м |
| шафима, с црним густим печима спуштеним на лице, те су личиле, овако без лица и без гласа, на с |
| обузет мишљу о преступу, о греху, оним на шта она није смела ни помислити.{S} И врло дрзак, не |
| се препородила; од тада, ја се не љутим на наше „старе“ што су оваке; ја их жалим; себе осећам, |
| ла у заблуди!{S} Ја ни по чему не личим на Францускињу.{S} Оне друкчије ходе, оне друкчије седе |
| и, час на баба-финги, и сама себи личим на тицу у кафезу, и на лавицу у менажерији; само што ја |
| -нену, сву у зелено, с белим башјортиом на глави; клечи поред мртве унуке и изговара: „Слатке м |
| ла ју је једна црнкиња с белим јашмаком на црној кудравој коси.{S} Пошто је помогла гостима да |
| јој направи „од земље темена“, с дувком на лицу, па се усправи и стаде пред њом с прекрштеним р |
| не мари; а овамо: чим неко лупне халком на капији, он сав претрне.</p> <p>Један дан дође му тел |
| н од снега, и уђоше, не лупајући халком на капији..</p> <p>На једној терасици окренутој мору а |
| дигао главу као кад се праштао с ћерком на њеној свадби, већ је погнуо, и погурио се...{S} И ви |
| као у џаковима са страшно црном маском на лицу — да пукну од врућине, без ваздуха, чини ти се |
| ма, набељене турским белилом, са сурмом на ивицама очних капака, имале су <hi>ладен</hi> над <h |
| ом а откривена лица, с његовим прстеном на белој ручици; и час-по дође му жао што је покрила гл |
| стоји уплакана Мерсије с белим муслином на глави, јер у соби су два човека пред које она „не из |
| мишицу.{S} Чим залупаше тучним звекиром на високој гвозденој капији те лепе куће, опкољене дивн |
| капији, јер је чула лупу месара с месом на једном малом коњићу, и пиљара с поврћем на магарцу.< |
| и са шалонама, с електричним звонцетом на капији поред халке и звекира, тако у њену велику соб |
| и очима, и целим лицем, и сваком цртом на лицу.{S} На овом великом балу где је било жена толик |
| г чега је у њином друштву, ненавикнутом на отвореност, много пута страдала.</p> <p>— Знаш шта, |
| и један човек у јапунџету, с капуљачом на глави...</p> <p>И ако је месечина као дан, они пођош |
| ва у Бејлер-беју, два у Стамболу, један на Нишан-Ташу, један на Бебеку, па на Принкипу; он их с |
| у Стамболу, један на Нишан-Ташу, један на Бебеку, па на Принкипу; он их све зна: описивала му |
| даку весели, гледајући у залив разливен на месечини.{S} Она осећа љубав у тој свирци и песми, у |
| н смех зазвони као сребрни суд испуштен на мраморно тле.</p> </div> <pb n="165" /> <div type="c |
| ти волео да говорим с људима?</p> <p>Он на ово питање не хте одговорити, већ поче, врло узбуђен |
| е, здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он на ово ништа не одговори, већ рече задовољно смејући се |
| ећање, тренутно јој нешто би криво, жао на Фатму, као да јој завиди, па скочи и рече: „Хајдемо |
| туђинка.{S} Њој дође <pb n="56" /> жао на Арифу, помисли да она хоће да уда Фатму за другога, |
| кињу, с бошчицом: иду у хамам...{S} Као на крилима оде кући.{S} У авлији се играху двоје млађе |
| радовала, већ неколико дана била је као на седмом небу: „Научиће ме француски!“ Кад донесе топа |
| и од наших у Солуну), кафези (густи као на вашим прозорима) — стежу ми срце.{S} Час ми је срце |
| понова леже, и заспа; сања њега: он као на јави, никад га није снила овако.{S} Кад устаде и спр |
| {S} Он је стваран, а она мисли на њ као на замишљено драго...{S} Не устаје, мисли: отац је не д |
| песмицу, а каик јој се приближавао као на ветровима...</p> <p>Цариградски каици лепши су од ве |
| на жели за мужа, опече је као да је пао на њена уста; али од тога дана она не отиде сестри, и а |
| и „надахнуте душе“ траг који је мирисао на мастику...{S} О, ништа ми није одвратније од човека |
| трана жена наслањала, и који је мирисао на хелиотроп...{S} Кад би после овога изишла пред матер |
| ио је тежак, непријатан, јер је мирисао на рибу; али час-по, на махове, кад би духнуо западни в |
| вац?{S} Где је мотор што га је покретао на рад — срце?{S} Где је амбиција — био је први?{S} И п |
| очију а црне косе, те је Фатму подсећао на њеног Џемала.</p> <p>— Ви сте се скоро удали? изусти |
| а је видела да Фатма не зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад овако слаба, могла би понов |
| ец, а Фатма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишла око зида, крадом, и ме |
| ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је брат отишао на чифлук.{S} Јеси ли казао, за кога ћеш дати кћер коме |
| сутрадан, Осман је, пре но што је пошао на службу, и не виде.{S} Али, како се изненади, кад, вр |
| ок јој се не приближи рок кад има право на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је |
| наду да све што има дужност има и право на <hi>право</hi>: учите их да траже право сунца.{S} На |
| не не што се мислило да оне имају право на то као грађани, већ што су људима од потребе, да им |
| амије.{S} Вече, а она је напољу, готово на улици.{S} Ушавши у кућу необично брзо, натрча на Мер |
| ј: гледало се солунско турско богатство на искићеним колима, на богатој коњској оправи, на кочи |
| Није она љута на наше људе и жене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом завади, она је оваква.{S} |
| тавио пића и имао од чега да живи, него на Нурију.{S} Да воли Фатму тобоже као своје дете, а да |
| . „Ако много пишеш, биће доказ да много на мене мислиш," тако сте ми рекли.{S} И ја сам се вежб |
| ,</p> <p>Мислиш ли мало на мене и много на <hi>њега</hi>!{S} Ја сам пуна да прснем, а немам пре |
| ива, она није могла да се задржава дуго на једном предмету.</p> <p>— Јуче сам видела Жути Врска |
| рано надгробно камење чини се као стадо на пландишту.{S} Кад су били у Ђумулџини, она се усхити |
| и башјорти на главу, па простре серџадо на коме клања Емир-Фатма, стаде на њ окренута југу и ум |
| ревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути то чело и то лице |
| /p> <p>Она обуче чаршаф, диже горњи део на главу, пошто је наместила пече, и приђе старој с реч |
| би сасвим сама, а отац јој је још седео на софи и пушио.{S} Час је ходала, час седала, метала л |
| за клавир, који се за ово посело изнео на софу.{S} Док је свирала <hi>Низамски Растанак</hi>, |
| чудила једном брату од тетке кад је био на мртвачком одру, који јој је за живота изгледао мали. |
| вим на све што ме боли, он би заборавио на мастику...{S} Али само да ради нешто што воли.{S} Ме |
| десетину дана, Џемал-беј је само мислио на одлазак у Европу; и да му је допустио понос да тражи |
| ји крв још несасирена?“ говори јој неко на ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гони руком и |
| рдо верује.{S} Али наједанпут, њој неко на ухо рече: „Пало ти је и треће венчање“... „Који се н |
| је ишла око зида, крадом, и метала око на отвор.{S} Седела је по читаве часове у нениној соби, |
| у се, сад потрчи к прозору, намешта око на разређене шалоне, сад задрхти од звеке ланца, од тре |
| доше се па одоше у башту, наместише око на пробушен зид — да виде Џемала. „Кјучук-хануме, брзо! |
| еодољива је жеља повуче да прислони око на пробушен зид сутанин; али се савлада, страх је беше |
| а се повуче у ненину одају, намести око на кафез... „Џемал!“ После два месеца!...{S} Не вероваш |
| /p> <p>Мила Емир,</p> <p>Мислиш ли мало на мене и много на <hi>њега</hi>!{S} Ја сам пуна да прс |
| собу, али се трже и саже се, метну чело на праг, после се подиже, прислони лице на врата, и зап |
| ћи.{S} Муж је хтеде питати како је било на књижевничкој седници, али видећи је страшно нераспол |
| некад учини да би се пре „небо спустило на земљу“, него што он не би одржао речи: он њу воли, о |
| дним општим именом: жене, као ово около на клупама: јастуци.{S} Ово, од свиле, напуњено памуком |
| да ли се „ствар развија“, или је прошло на лепом поклону. <pb n="67" /></p> <p>Што се тиче стил |
| бити као у Европи.{S} Ми и не помишљамо на равноправност с људима у јавном животу.{S} Како је с |
| им рукавицама...{S} Рукавица му је само на десној руци, гологлав је.{S} Зар је то Турчин?{S} Ле |
| ла сва старинска Туркиња што мисли само на своје задовољство; сад је нова пробуђена турска жена |
| исам му се зачудила, јер ја мислим само на своју несрећу.{S} Непрестано саму себе питам: „Зашто |
| некога тражи.{S} Испрва је мислио само на оно како су слагали Фатму, а после и на мастику.{S} |
| и другог, јер си врло млада.{S} Хајдемо на Родос.{S} Тамо да седимо по године, годину.{S} Ране |
| нице (њена је својина тај каик) пређемо на европску страну, на страну румелиску, како овде кажу |
| чула да те некакве нове раде да изиђемо на сокак без чаршафа и печета — у гору и камен ! — али |
| Грехота је да постимо кад и не мислимо на пост.</p> <p>— Не могу, суто, ништа.{S} Ја сам, чини |
| ини прстом по челу као да пише) кад смо на свет дошли, мора нам прећи преко главе.{S} Нисам ли |
| ја имам; ми смо једна крв, и ако нисмо на једном срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја сам крива, п |
| тми се коса на глави диже, исцепа писмо на најситније комадиће и даде Ђулренгији да то баци у в |
| јер су му „певали и трећи петли“.{S} Но на велико изненађење свих он сам даде реч, и још закле |
| небројено пута читала, и зна их одавно на памет.{S} Од свих песника, и старих и нових, и она, |
| а, нарочито последње две године, стално на дневном реду.{S} Почеше о политици и о друштву, о пр |
| јеврејско, циганско, све што није звато на свадбу, скупило се око Ибрахим-Хасан-бејове куће да |
| да одговори, љубљењем.{S} Ниједно место на лицу, на рукама, на грлу, у коси, не остаде јој непо |
| тога што ти имаш осамнаест година, што на Истоку значи: зрела девојка, још мало па уседелица.{ |
| а у капију. „Можда није пијан.{S} Зашто на колима?{S} Да се није разболео?{S} Да га није неко п |
| ула глас; то јест ако бих спазила нешто на њему што ми се не допада, ја бих му гледала то сваки |
| столицу, опипа јој било и метну јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су разголићене, јер су јој |
| ва у бело, расплетена, ваљда да јој бар на оном свету није ништа сплетено, лежи насмејана, с от |
| им је овако честитала нека што има кћер на удају, Сафет би помислила: „завиди ми".{S} Ариф чест |
| у се ход, и мало па тупо одјекну звекир на капији. „Он!“ узвикнуше све три у један глас.{S} Мух |
| заспа.{S} Мајка му метну хладан пешкир на главу, поседе мало, па изиђе...{S} Отишавши у собу с |
| као његове очи.{S} Очи су му као сафир на белој свили, а уснице као два млаза крви на снегу... |
| а старотуркиња:<pb n="263" /> позва нас на ифтар, спреми нам јела каква никад нисам окусила (ње |
| стро.{S} Кад се удамо: муж, деца, данас на Јалијама, сутра на Молосу — колима.{S} Оне нижег ста |
| уче јавише Сафет-хануми да ће јој данас на „јутарње расположење“ доћи једна стара цариградска п |
| час сам крај зида, час крај кафеза, час на софи, час на баба-финги, и сама себи личим на тицу у |
| зида, час крај кафеза, час на софи, час на баба-финги, и сама себи личим на тицу у кафезу, и на |
| у башти.{S} Берберин натуче Џемалу фес на главу, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџијом |
| омиле диња поред пруге уз станице, свет на станицама, све је подједнако зачуђава и занима; и по |
| ових корака: загледао се у неки предмет на столу, весео, насмејан.{S} Нурије му приђе без папуч |
| {S} Алла’!{S} За овим је посадише, опет на Мондије-ханумину наслоњачу, метнуту на миндерлук пре |
| тра на пут. <pb n="60" /></p> <p>— Опет на пут!{S} А Али-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа |
| прашта кад се ради на бољитку, то јест на добру њене отаџбине.{S} Али час-по, па је постајала |
| закикоташе кад једна од њих метну прст на дугме од електричног звонцета.{S} Капија стара, са з |
| ака изненада уђе у кућу, ја дигнем скут на главу.</p> <p>— О, Мерсије!{S} Па ви дочекујете гост |
| улице види.{S} Али ми овде дижемо скут на главу кад чујемо мујезина.</p> <p>— Збиља, Емир, кад |
| једном посече по руци друга, други пут на другога пуца, трећи пут на трећега...{S} Страшно!... |
| а, други пут на другога пуца, трећи пут на трећега...{S} Страшно!...{S} Прободе га ножем...{S} |
| а, због тетке, шаљући робињу, по двапут на дан, и ако је далеко, да види како јој је.{S} С оцем |
| и и то не личаше на људске гласове, већ на урлање побеснелих паса.{S} Дохватив га преко половин |
| ле молитве; разговор се водно као синоћ на француском језику.{S} У почетку, сестре су биле као |
| длете на баба-фингу, <pb n="61" /> собу на тавану, да одатле гледа ту страхоту и лепоту — запаљ |
| , па прошапта: „Не ту!“ и похита у собу на тавану, на баба-фингу.{S} Одатле се види све море и |
| , који вешаше једну мокру ловачку торбу на један дуд сав у сунцу, и замоли га.{S} Он испрва нећ |
| љун, мало даље један пас наслонио главу на шапе и исплазио језик. „Тонди ће нам липсати !“ рече |
| умири; чим осети њу, метну своју главу на њене груди.{S} Кад му је глава на њеним грудима, он |
| } Она се овоме радује као оном поздраву на Јалијама, и што је пољубио у руку „на виђењу“: и с т |
| и и руке до лактова, па метну босу ногу на мрамор.{S} Она, као да је први пут видела узимање аб |
| кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он пристаде.</p> <p>Шта ту има?{S |
| е писано“.{S} Мало па обе устану, отиду на прстима надно степеница, и ту, погнуте главе, постој |
| де зване „просјаци“, зато што сад отиду на румелиску страну, сад на анадолску, и стану у малом |
| као кајање, па као понеке жене кад дођу на гроб свога милога што се прекрсте, пољубе крст, запа |
| ивши робиње откључа врата и полете мужу на груди. „<foreign xml:lang="fr">Cocotte</foreign>“ пр |
| тужним и нежним погледима што почивају на лицу њене лепе снахе осетиле нову муслиманку, пробуђ |
| .{S} Они златни снопови са сунца падају на богате екипаже солунских богаташа поређане у дугачак |
| о одлазе да доручкују, и заједно седају на диван и загрљени читају романе, заједно седају уз Мо |
| три постеље, али девојке и не помишљају на спавање.{S} Оне хоће да седе сву ноћ, по турски, и д |
| измаку лета.{S} Оне се мртвих не сећају на гробљу, као што се не надају живима на улици: и једн |
| и гости“?</p> <p>Она је правила алузију на Нурију.{S} Ариф је зацело хтела тамо, али да не би с |
| еном главом, једном руком диже антерију на главу а другом покри лице...{S} Ово учини као у сну, |
| уткује нада, једна тајна коју све крију на дну душе.</p> <p>Да хоће да се удаје за час се рашчу |
| видела Мерсије кад је одговорила човеку на поздрав, узвикнула би престрављено: „Ти си полудела! |
| броматиум бољи је...{S} По једну кашику на два сата.{S} А етар да мирише кад...</p> <p>— Моја т |
| гу никад се не би понизио да дигне руку на жену.{S} Зарези капиџик и метну дебелу гвоздену чиви |
| rget="#SRP19120_N107" /> Зар ће он руку на жену? <pb n="215" /></p> <p>— Неће.{S} Али, на човек |
| вала Богу“ здрав, она рашири десну руку на прсима, погледа у стихове из корана који вишаху над |
| Фатмине очи приковаше се за једну тачку на зиду, где без сумње она виде тај туђи свет, свет ван |
| чула.{S} Она је сва била обузета мишљу на непозната младића; али, као добра мухамеданка, трже |
| називају преживелом установом и раде му на реформи.“<pb n="57" /> Једна им објасни шта је то ре |
| она не диже очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{ |
| те му се виде бели крупни зуби, жиле му на челу набрекле.</p> <p>— Наша срца, сине, нису испити |
| д радости, и бацивши обруч, потрчаше му на сусрет, девојчица, плаве дуге косе, у белој антерији |
| {S} Отиде, а она га не испрати, нити му на ноге устаде: први пут како се удала; а после зарида, |
| !</p> <p>Она му брзо приђе, притисну му на руку усне и чело и тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла |
| , крила ју је као нешто свето, као рану на срцу.{S} Цела кућа крије, а старотурци су метнули на |
| ове данашње запаре, да моји не побегну на чифлук још сутра, и да ја за толико не виђам <hi>њег |
| и кад су на њој, радује се, а кад падну на коју младу побуњеницу, плакала би.{S} Како је чудно, |
| собе.{S} А плаховити Ибрахим-беј викну на кћер:</p> <p>— Срам те било!{S} Боље да сам имао кам |
| рећи „право сунца“, па не могаде, клону на узглавље и склопи очи...</p> </div> </body> <back> < |
| јој се учини као да ишчезава.{S} Клону на миндерлук и стаде из свег гласа викати.{S} У томе су |
| аде јој плач, покри лице рукама и клону на миндерлук.{S} Ариф се силно растужи и, гутајући сузе |
| } Сад ми дошао... напад.</p> <p>И клону на брачну постељу тресући се.</p> <p>Он се наже над њу, |
| урско господство, и уместо робиње лупну на капију сама, не звекиром, но дланом своје мале меке |
| ..{S} Двапут су ишле на мали Кара-Бурну на затвореним колима; а једанпут су се шетале до Виле А |
| о, клече и обухвати му колена, притисну на њих своје лице и заплака.{S} Он је не пита зашто пла |
| ј мршаву, смежурану руку, јако притисну на њу своје чело, па је подиже на своје теме; она га пр |
| нахрани и измилова голуба, он јој летну на раме, а с рамена одлете на једну смокву; она узвикну |
| прошетају и људи, а оне, по неке, метну на главу — џепну марамицу.{S} Једне су сасвим гологлаве |
| ли због сина.{S} Око вечерње, она метну на главу бели башјорти, па седе у једном куту софе и св |
| и зарумењена, везући, и по навици метну на главу један комад платна, који бејаше на њену ђерђеф |
| се закашља, белу свилену махраму метну на уста; кад је измаче, она са страхом погледа у њу..</ |
| .</p> <p>А пре неки дан, мој отац метну на сут-анин капиџик катанац, а мајка му ништа не смеде |
| Донмама чак јављају људи, кад их сретну на улици и познаду их.{S} А како да их не познаду кад с |
| Погледајте!“ заврши и обрати јој пажњу на нешто што оне три нове из Цариграда називају харемск |
| њена Госпођица обраћала је велику пажњу на стил, изговарајући: „Стил је човек“.{S} А Емир-Фатма |
| шећи.{S} Јеси ли видела децу: мећу капу на главу, па оно што је напред, они окрећу натраг.{S} К |
| дође да га узме, да га одведе у Европу на васпитање и школовање.{S} Ја нисам била нежна жена, |
| и врло нежно, па јој метну хладну крпу на главу и на срце, чије се брзо и јако лупање јасно чу |
| ужено!{S} И сваки лепи конак на Босфору на анадолској и румелиској страни оплаках као оца: они |
| ма који у њој живе често чини као да су на лађи која вечито путује, носи их у неки далеки непоз |
| инио као облак изишао из мора, и кад су на таласима гледале „котрљање звезда“...{S} Двапут су и |
| х очију, осећа његове погледе, и кад су на њој, радује се, а кад падну на коју младу побуњеницу |
| и одвела је до једне велике собе где су на миндерлуцима, на шиљтетима лежале, мртве уморне, жен |
| ноћне влаге и месечина.{S} Позиване су на вечеру у групама.{S} Вечерало се у једној великој со |
| сипана, санови, поклопљени, метнути су на врућ пепео у мангалу.{S} У понекој кући, негде у буџ |
| е он појави, па да скоче...{S} И већ су на ногама сви: кћи, синови, жена:{S} Фатма, снаха му, н |
| био загушљив.{S} Мирише риба, печена ту на мангалу.{S} Около седе неколико бејова, младића, два |
| ки парк, који је опкољавао једну палату на самоме мору, осветљену мириадом светиљака те је личи |
| доше натрашке и наместише у једном куту на углед, „као у златарском излогу дијадему или у обућа |
| на Мондије-ханумину наслоњачу, метнуту на миндерлук према свекрви.{S} Мало, па јој Мерсије дон |
| о сам сањала, с Мерсијом, о дану кад ћу на главу метнути шешир.{S} Ја сам мислила да ћу полудет |
| едали се с турским женама, странци мећу на главу фес.{S} То је Фатма знала.{S} Поздрав од човек |
| њања, било дању кад пали сунце или ноћу на месечини, он гледајући у то своје дело толико се зан |
| рва, цариградска пашиница, дочека снаху на ногама с јенђама: снаха јој направи „од земље темена |
| натера јој сузе на очи.{S} Њему играху на лицу мишићи и доња вилица, а она, не гледајући га, п |
| чак кад би само видела играчку или децу на улици, почела би грчки, јер је мислила да је тај јез |
| оштене“ махале; и тад „неухваћене“ вичу на „ухваћене“, како су се могле заборавити и испрљати о |
| же је што <pb n="213" /> их обрука вичу на глас: куда ће од бруке !...{S} А стара, тресући се к |
| Загњури лице у њене ствари, што миришу на њу.{S} Отрча на место где оставља за „по кући“ папуч |
| му покрете, чује му глас, осећа му дах на лицу, у носу је голица мирис с његове косе и хаљина, |
| убе: смеје се на мене, и ја се насмејах на њу и рекох : „Што се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти с |
| у па се прошетах по соби, после га узех на глас читати.{S} Никад ми овако није имао смисла поче |
| о би кадгод изишла, носила би свој грех на челу дигнуте главе.{S} Променила се, остарела; кад у |
| n="184" /></p> <p>Нурије-ханум позва их на суфур, и пред њима пође посрћући.{S} На столу пуно, |
| бела минара и црне кипарисе, бацила их на море где је назрела црне сирене, лађе.{S} Једна ће о |
| ћи кидале су његове гранчице, метале их на уста и теме и остављале их у недра; Фатма је сузе ли |
| дара у тамбуру и весели бејове, води их на чочечке игре, на весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, и |
| мио посао, ја се не мичем, — остала бих на једном месту довека...{S} Понеки дан ми се не ради, |
| ј.{S} Ми смо позвате код Дервиш-бејових на ифтар, па можда ћемо тамо остати за суфур.</p> <p>У |
| зиле жене увијене у чаршафе црне и свих на свету боја, које су трепериле, преливале се, долазил |
| Ја, себична, занесена собом, не мислих на тебе.{S} Али, не, немој ми ништа тајно писати, јер ј |
| атичан трио.{S} Али још једна је од њих на умору...</p> <p>У овом <hi>Дневнику</hi> више ништа |
| ово омар данас?!{S} Јутрос рано изиђох на балкон, а оно море ври, преврће кључ; од обале ми се |
| петли.{S} Бели се исток и мирише ваздух на море и на влажно, мокро ловорово лишће у башти.{S} Б |
| све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па се прошетах по соби, после га узех на глас |
| {S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољубац на уснама није што мрља <pb n="88" /></p> <p>на хаљини. |
| ивене сасвим беле месечине; и пун месец на загасито плавом небу био је бео и личио је на округл |
| тре.“ А нене се клатила, и метнула кључ на бућме, да га у недрима носи... <pb n="70" /></p> <p> |
| и име момкових родитеља, те и не мислиш на момка.{S} Отац му био паша, то је лепо; али шта је о |
| т, да видим хоће ли се помирити:</p> <l>На одаји ми шарена врата,</l> <l>А у одаји софа од злат |
| на вам уста: „Култура, култура“.</l> <p>На коју ће страну под овим тешким утиском?{S} Сети се д |
| им да су оне срећне: благо њима!</p> <p>На месечини, танка минара чине ми се као авети: у свита |
| х, звецкају зиловима и певају...</p> <p>На харемским прозорима из авлије спуштене су завесе да |
| , не лупајући халком на капији..</p> <p>На једној терасици окренутој мору а опкољеној наровима |
| рлуцима и да се не лупа вратима.</p> <p>На миру је лежала три дана, не дајући да јаве њенима.{S |
| и крај до кога никад неће стићи.</p> <p>На софи је била Мадам Аристид и њене кћери, Францускиња |
| S} Ја сам данас као раздешен ут.</p> <p>На софи, стара Шехназе-ханум говораше као да чита из ка |
| нама није што мрља <pb n="88" /></p> <p>на хаљини.{S} Робиња се увуче под њен комарник, и утиша |
| 120_N64" /> </l> <pb n="83" /> <p>...{S}На њиховој капији чу се звекир!{S} Она стрпа писма у не |
| ју њене очи!“ Па праг од ваше капије.. „На њега стаје њена нога!“ У свему вашем волео сам тебе, |
| песму окренуло?{S}" Она јој одговара: „На песму ме окренуле две радости: прва и велика, што ми |
| шум нечијих корака.{S} Она се слободи: „На капиџику је катанац“...{S} Месец просијава кроз гран |
| чесма, а у харемској шадрван: ханумама „на увесељење", као да мртве ствари могу да веселе.{S} А |
| ег писма била сам се унела у француски „На, прочитај то писмо, без потписа.“ И ја узех грубу ха |
| у на Јалијама, и што је пољубио у руку „на виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже над собо |
| тми...{S} Она је опет била тамо у куту „на углед“; око ње су се скупиле друге странкиње.{S} Све |
| ао Донме?{S} Никад!</p> <p>— Или, сине, набави његову слику: то је цариградски.</p> <p>Он удари |
| га...</p> <p>И смисли да то поправи, те набави пуномоћнике и сведоке...{S} Како му би, кад му ј |
| ам знала шта је новац, јер све је други набавио, купио.{S} Мени нико никад није рекао: „не баца |
| анку, Ариф-ханум.</p> <p>— Зашто си јој набављао европске учитељице, кад си хтео да је овако уд |
| ће ти доћи муж, обуци се, нагиздај се, набели се, навуци обрве, — севап је.{S} Ако овако чиниш |
| ене из унутрашњости, с црвеним ноктима, набељене турским белилом, са сурмом на ивицама очних ка |
| му упредени и намазани помадом, а лице набељено, у уским чакширама је, минтану и јелеку, око в |
| ле отрча у башту да нахрани голуба и да набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бокорима јасмин |
| белела, бели зуби поцрнели, глатко лице набрало се; само ти је нос исти, велики као што је био. |
| виде бели крупни зуби, жиле му на челу набрекле.</p> <p>— Наша срца, сине, нису испитивана, ал |
| </p> <p>— Е, ја више нећу, рече он мало набусито, јер није марио за дуг разговор.</p> <p>„Тај ч |
| га понижења, сад се разговарају, сад се навале на јастук и — заспе.</p> <p>Понекад каиком што с |
| души), што се сад разговарају а сад се навале на јастук и заспе.{S} Опијума, који им је, кажу |
| ед вече ухвати је грозница.{S} Њен отац навалио да иду у Цариград, да опет узму кућу у Бејлер-б |
| рипреми за нове пријатне утиске који ће навалити на њену женску примчиву душу кад <pb n="108" / |
| е по другим дебелим шиљтетима око зида, навалише се на јастуке, и мати и син узеше пити кафу уз |
| ..{S} Кад се врати, берберин и кафеџија навалише на њ мастику...{S} Њему сасвим отежате очни ка |
| хитила како није скоро; хиљаду успомена навалише на њу: види своју тетку дубоко погружену, где |
| <p>Па оде остављајући их у чуду.{S} Они навалише питањима на робињу која беше с њом дошла.{S} О |
| ао мушкарац, у белој памучној антерији, наваљена на јастук као да је не виде, и не чу.{S} Лепих |
| ине постеље, и пошто јој измириса лице, наведе јој многе примере такве несреће, кривећи више не |
| ла екбер“, па да је не види мујезин.{S} Навезе почетак од „мим“, првог слова у пророкову имену, |
| поред друге, за ђерђефом.{S} Фатма сама навезе већ две „кутице".{S} Поче трећу, па устаде, оде |
| сет пара, да исплетемо кесу за грош, да навеземо чевре за двадесет пара: то нам је сва спрема з |
| чју кожу и два ћилимчића, које је Фатма навезла за клањање тетки и свекрви, па хануме, све три |
| ј<ref target="#SRP19120_N110" /> шта је навезла!{S} Ја ћу њу научити овоме везу, она мене франц |
| ајући се: „О да остави све па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро било последње да јој донесем |
| ад је вече; а као сваки дан у ово доба, навијају се сатови: подижу се тешка ђулад што би скоро |
| рила косу у памети.{S} То је тако једна навика, да кад случајно који од наших момака изненада у |
| волећете децу; нестаће страсти, настаће навика: ви нећете моћи један без другога; и најпосле, к |
| у, а оне ће је пропагирати међу људима, навикаваће мужеве на њу.{S} Јер после политичке слободе |
| данпут бити.{S} И после, ти треба да се навикаваш без њега: иде Рамазан.</p> <p>Рамазан!...{S} |
| ..{S} И ми смо били млади и имали рђаве навике...{S} И ми смо се опијали...{S} И од нас су траж |
| већу дођете.{S} Ја сам се на вас толико навикла, да понекад не умем ни Бога да молим, зато што |
| му гледала то сваки дан, док се не бих навикла...{S} Он је опазио да га не волим, па се узео п |
| и би могле гледати у светлост њене очи, навикнуте на помрчину?{S} Она воли сунце.{S} А наш жало |
| о срце чинило огромно.{S} На очи су јој навирале сузе, а она је падала ничице и изговарала: „За |
| своје главе; мајка је прекиде ..{S} Кад навирише у авлију и видеше да Џемал посрће, Фатма потрч |
| е.</p> <p>Сви су говорили француски, по навици да крију и кад немају од кога.{S} Џемал-беј слуш |
| S} Оне причају да то чине механично, по навици, и да често забораве да ли су се с неким руковал |
| > узе певушити зарумењена, везући, и по навици метну на главу један комад платна, који бејаше н |
| , у засебном купеу, уз мајку и нену, не навлачи па прозоре завесе, и одушевљена, непрестано гле |
| и да је разговоре, „лече“.{S} Тетка јој наводи хиљаде примера овакве несреће; а она говори : „Н |
| које је њена робиња у бочици донела.{S} Наврх степеница у предсобљу дочека их стара Шехназе-хан |
| кола кренуше, из дворишта овога кућерка наврх Старога Солуна, иза капије, чу се један оштар кри |
| њујући им фине плитке ципелице папучама наврх прстију; стара пашиница обу своје које је њена ро |
| небо Али док је само изишла — промена, навукоше се густи сасвим црни облаци, као да се онај жа |
| муж, обуци се, нагиздај се, набели се, навуци обрве, — севап је.{S} Ако овако чиниш увек у рај |
| имамо нешто да се разговарамо“. а да не навучемо сумњу !{S} Кад ћемо моћи остати саме са својим |
| њеној соби из авлије, где нема шалона, навучене су густе загасите завесе, те је нешто с тога а |
| пробуди се: крај њене постеље беше он, нагао се, да је пољуби; она, преплашена, одби га, и сак |
| ту жени: „Кад ће ти доћи муж, обуци се, нагиздај се, набели се, навуци обрве, — севап је.{S} Ак |
| : облачила сам му се; кад ће доћи кући, нагиздам се и потчињавам му се, те сам личила и на роби |
| к и моја Госпођица, чак и Мадам Аристид наглашују турски зато што су дуго у Турској.{S} Кад сам |
| пустих, задржах га nа годину: да га се нагледам, и да се одмори...{S} Човек, те се од њега кри |
| није ни чула, кад осети да је нестаје; нагло се подиже и заиска воде, али не могући је прогута |
| духовне очи.{S} И у овом тренутку, она нагло скочи, па као по неком нагону, као лавица у менаж |
| ога...{S} Не бој се!...{S} Седи!{S} Она нагло седе, те претури ђерђеф, и разлетеше се листови и |
| рите се.</p> <p>Сафет мало поцрвене, па нагло побледе, усне јој помодреше, а она их стисну, ваљ |
| p> <p>— <hi>Емир-Фатма</hi>! узвикну он нагнув се над унуку, која на једном шиљтету лежаше расп |
| p>— У дно салона, у куту, сву ноћ двоје нагнути једно другом...</p> <p>— Љубе се!!...</p> <p>— |
| но дугачке црне косе шибаху је по скоро нагом телу.{S} Трчи ханумама које седе на широм отворен |
| нутку, она нагло скочи, па као по неком нагону, као лавица у менажерији, задрма решетке...</p> |
| сенсин беним булбул</hi>.{S} Пошаљи му нагорелу цигару.{S} Ти знаш да то значи „изгорех за тоб |
| e> <note xml:id="SRP19120_N18">Је ли то награда, дете моје?</note> <note xml:id="SRP19120_N19"> |
| ну свадбу — да је за њене „слатке“ речи награди пољупцем, трже се као од уједа гује...{S} Зар п |
| е, за моје незаслужене патње чиме си ме наградио!..{S} Кашаљ, покаткад крв у махрами, сталне гр |
| својим противником, Алах ће бити дужан награду...“ А мајка: „Решила сам се да јој никад не оти |
| еделе су без свеће, да им не би комарци нагрдили лице и руке, и ноге, босе.{S} Из предсобља се |
| ће јој очи бити црвене ни лице од суза нагрђено, и да не осећа искрен бол и грижу савести, она |
| е-ханумина наслоњача, и посадише је.{S} Нагрну силан свет, разуме се жене, све незване, да је г |
| им зидовима, негде белим као од платна, над којима се у небо дижу црни кипариси и олеандри пуни |
| у мора чинило се као да је просута крв, над којом су летели бели галеби, вичући као да су осећа |
| ам их заустављала на улици и љубила их: над туђом сам децом плакала као луда; а кад сам год чул |
| SRP19120_N112" />, јер кровови се беле; над њима, онамо по један црни кипарис, овамо по један о |
| а с прозора се лепо види море и Олимп; над отворене шалоне наднеле се нарове гране са зарудели |
| а очних капака, имале су <hi>ладен</hi> над <hi>левом</hi> обрвом, што је значило да су „саме“ |
| {S} Из његовог дебла куљао је дим...{S} Над њим су кружиле две вране гачући као да су осетиле л |
| стављале их у недра; Фатма је сузе лила над његовим стаблом, око кога је често обавијала руку, |
| рених кућа окићених поломљеним кафезима над које се надносе особите воћке пуне рода и дижу кипа |
| ако је одударала од готово црног дрвећа над њиховим високим оградним зидовима.{S} Кад сиђоше с |
| био весео, а она тужна; у црвене нарове над својом главом гледаше и стресаше се као од крви из |
| ило, које добро осети.{S} Осман се наже над њу, узбуђен, али је не пољуби, због мајке, и рече:< |
| у постељу тресући се.</p> <p>Он се наже над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе се као |
| њу“: и с тога јој се чини да је он диже над собом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi>човек је стари |
| i>Емир-Фатма</hi>! узвикну он нагнув се над унуку, која на једном шиљтету лежаше расповијена, а |
| .</p> <p>Стара, мало примирена, наже се над унуку, па је љуби и буди:</p> <p>— Отвори очи, очи |
| ма; чучну крај њене постеље, наднесе се над њу и двапут рече:</p> <p>— Емир!{S} Емир!</p> <p>Он |
| као сестре, изјадасмо се, и заклесмо се над детињом главом (с њом имао и дете) да ћемо му се ос |
| ао да су обојени крвљу из њеног срца, и над тим цело целцато плаво небо.{S} Кад су год биле овд |
| ку хватала је њена рука!“... у кипарису над вашим кровом, у смокви с гранама преко тејзиног зид |
| погледа у стихове из корана који вишаху над једним вратима, подиже се и, са сузама у очима, узв |
| је она аутомат нових, и да је ућуткује нада, једна тајна коју све крију на дну душе.</p> <p>Да |
| се загледа у паметне очице, прабаба се нада да ће из њих прочитати, како је њеној унуци.{S} Ал |
| азиђоше се пре суфура; али уместо да се нада, Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна да од тих шт |
| осећа да она Џемала још воли и да му се нада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде да је Џемалу сасвим |
| кога она воли како је постала женом, и нада му се.{S} И она се у њ лудо заљуби, заборављајући |
| вало младост и лепоту, срца пуна жеља и нада, некад, сад иструлела, суха као трава по гробљу, н |
| , и свирајући њене мелодије, заносе се, надају се, чекају...{S} Шта чекају ?{S} Време стоји, а |
| твих не сећају на гробљу, као што се не надају живима на улици: и једни су и други с њима у мис |
| страх.{S} Шта они сад очекују, чему се надају?{S} Она га не моли да се не опије, не пада преда |
| еси причање тако лепо, те се млада жена надала.</p> <p>Пашиница рече сестри:</p> <p>— Џемал се |
| и — Џемал-беј...{S} Џемал-беју се нису надале, нарочито Фатма, те видевши га изненада, близу с |
| не бих изишла: што да изиђем кад се не надам да ћу видети тебе?!“...{S} И он тај слатки разгов |
| Али, драга госпођице, помислите,— ја се надам.{S} Срце <pb n="102" /> ми каже да ће се на добро |
| странкиње.{S} Управо, странкиње су је и надахнуле овом светом идејом:{S} Францускиња, Мадам Вер |
| не осети моја слушкиња посетиочеве ми „надахнуте душе“ траг који је мирисао на мастику...{S} О |
| у лимуне пред кућом и олеандре, који су надвисили кућни кров.{S} Ишле су једна за другом, најст |
| ...{S} Уз врата је плакала као уз какав надгробни споменик, па их је целивала, и отишла уз врат |
| еленим брсним дрвећем, чије испретурано надгробно камење чини се као стадо на пландишту.{S} Кад |
| </p> <p>— Душо, што плачеш ?{S} Не губи наде док ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, |
| О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене...“ Истрча, в |
| испољава, и то ју је тешило, давало јој наде.</p> <p>Сутрадан јој је било још горе.{S} Чак ни с |
| по име има, а пакосне хануме дадоше јој надимак.{S} Па и ти, Мерсије; нисам знала да си пакосна |
| види море и Олимп; над отворене шалоне наднеле се нарове гране са заруделим родом, ловорово ли |
| спаваше Фатма; чучну крај њене постеље, наднесе се над њу и двапут рече:</p> <p>— Емир!{S} Емир |
| S} Мало па обе устану, отиду на прстима надно степеница, и ту, погнуте главе, постоје, па отиду |
| кићених поломљеним кафезима над које се надносе особите воћке пуне рода и дижу кипариси.{S} Фењ |
| p>— За ово четири и по месеца ја сам се надобијала „слатких поздрава“ од своје суседе; а сад, и |
| су до зоре.{S} И женске!{S} Он хоће да надокнади у Француској што је у Турској изгубио у дружб |
| ејемо се, и волимо.{S} А ти, душо, имаш наду.{S} Треће венчање свршетак, четврто почетак. <pb n |
| target="#SRP19120_N14" /> узвикује тако надувено.{S} Уображен.{S} Његова тетка прича му да Емин |
| (бош), заповеди јој да иде оцу, гадну, надувену човеку, који је учио да према свакоме буде охо |
| ли, њему то каза љубав, те је раскопча, нађе свилену хамајлицу емир-боје на њеним грудима, па ј |
| ој ситници на столу, у свачему по соби, нађе њу, и зајаука, па, посрћући, побеже одатле као с г |
| уле да се с тим кога воли <pb n="47" /> нађе и разговара; а сутрадан је бивала блажена, као да |
| твац, она.{S} И тражаше њене хаљине.{S} Нађе њен чаршаф, који од удаје обуче једанпут, и њено п |
| сестри, па се уздржа. „Смејаће ми се.“ Нађе разлог да би себе извинила што је неповерљива.</p> |
| тово сам постала англофил.{S} И та жена нађе пута и начина да пошаље мени и многима правила сви |
| одоше у џамију, а он у своју собу, где нађе Фатму (свекрва је ту послала).{S} Седели су један |
| вши је у своје друштво.{S} Она седе где нађе место.{S} Пече је дигла, и цело јој се лице видело |
| пробуди тек сутрадан ујутру.{S} Кад не нађе поред себе жену, сети се шта је, и не знађаше шта |
| Није му било необично што поред себе не нађе Фатму, јер како је Рамазан, он сам леже и устаје.{ |
| јој у земљу да пропадне.{S} И зар се не нађе нигде пријатељ, да им каже!{S} Чак јој није пријат |
| ика харемског живота, и на тој слици не нађе ниједне живе и светле боје...{S} Виде један капиџи |
| ...“ Али како му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и похита мимо махалске кафа |
| неговала.{S} И плачем.{S} Међу нама се нађе дете.{S} То је крв Џемалова и моја, али то је и тв |
| ; а Ариф изиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој соби за одмор: лежи на миндерлуку, с ч |
| }-Ф.</hi> </p> <p>Опет прочита писмо, и нађе да би га могла послати, само да у њему није оно о |
| је песму с рефреном „ћути, трпи“.{S} И нађе је, па је читаше с чудно дирљивом интонацијом.</p> |
| затвори писмо непрочитано, испрати га и нађе Фатму.{S} Она бејаше у једној малој соби из двориш |
| нди, с ханумама за то: да се вашем сину нађе какав рад.{S} Ја кад радим, заборавим на све што м |
| а бих се у њега заљубила.{S} Али где да нађем човека?{S} У кући затворена, па улици у затворени |
| имам само кад ми је неко повреди...{S} Нађох себи забаве, подсекавши косу...{S} Где се скупљал |
| у срца; своје давах, а туђе...{S} Ја га нађох једанпут, онде где сам најмање мислила да га има; |
| вом Ирадом добисмо Отпусно Писмо.{S} Ја нађох другог мужа, младотурчина.{S} Удружих се с њим пр |
| е-ханум (не љути се, срце).{S} Овамо не нађох ни тебе ни Мерсије.{S} Ово што предузимам: васпит |
| арсела Превоа, Пола Буржеа, и друге.{S} Нађоше и Флобера, и Лотија, и насмејаше се, узвикнувши: |
| ту него у собу Фатмину.{S} Оне три нове нађоше у Фатминој библиотеци многе своје миле познанике |
| е, и они је тражаху до поноћи, а кад је нађоше, она их мољаше да спава с госпођом мајком.{S} И |
| е, на столицу.{S} Старотурци на њему не нађоше ништа турско: у ципелама је и гологлав!...{S} И |
| је неко напао и премлатио.{S} Сваки дан нађу неког у неком крају вароши убивеног.{S} По крајеви |
| клањање.</p> <p>Стара, мало примирена, наже се над унуку, па је љуби и буди:</p> <p>— Отвори о |
| црвенило, које добро осети.{S} Осман се наже над њу, узбуђен, али је не пољуби, због мајке, и р |
| брачну постељу тресући се.</p> <p>Он се наже над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе се |
| опал длан.{S} Он јој пружи ратлокума, и наже се да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни |
| овољан, већ луд:{S} Фатму, своју љубав, назва онако!...{S} Посрћући приђе уз једна собна врата, |
| 07.</p> <p>Ја сам свој <hi>Дневник</hi> назвала <hi>Песма</hi>; а сад додајем: <hi>Суза</hi>.{S |
| ципелама, ако су се очешљале европски и назвале турску хаљину француским именом, и изговориле у |
| } Дакле, мој отац је тога мога просиоца назвао лепотом, али није му име Лепота.{S} А кад су хте |
| шкиње и робиње нису разумеле како ју је назвао, али су познале да нешто не ваља <pb n="169" /> |
| Она погледа у руку и сети се како ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и рече:< |
| зе, и изгрдила га; а он њу како ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бунтовница, и како би њу |
| ња турска жена не може <pb n="74" /> се назвати образованом, ако не говори бар два европска јез |
| пи је брак много савршенији, па ипак га називају преживелом установом и раде му на реформи.“<pb |
| на нешто што оне три нове из Цариграда називају харемском проказом.{S} Неколике младе жене из |
| ного је савршенији од нашег, па га ипак називају несавременом, преживелом установом.{S} Јадно, |
| једно с њеним другарицама, што у лудилу називају себе новима, — протерати из Турске, и, помисли |
| еисказан гнев...{S} Гневила се на мужа, називајући га у души злочинцем.{S} Она му никад није мо |
| вући га султаном, зеницом; а он викаше, називајући своју чисту жену прљавим именима.{S} За срећ |
| шћу, и на глас су просили, пружали руке називајући хануме лепотама, султанијама, драгим камењем |
| ата и да грди жену што му не отвара.{S} Називаше је погрдније но прошли пут.{S} Она викаше као |
| рекла.{S} У оној њеној мирноћи, нене је назирала добру муслиманку, верну кћер Ислама: помирила |
| дост, госпођо снахо.{S} Кад умре сирота Назире-ханум, Халил-беј, њен муж, скочи с трећега ката. |
| рчина“, те се кроз ту помрчину чак и не назире оно чиме су се оне за ово кратко време сродиле, |
| } Наши људи су...{S} Не знам како да их назовем...{S} Али кажи, бар нека ти знају родитељи.</p> |
| црне кипарисе, бацила их на море где је назрела црне сирене, лађе.{S} Једна ће од њих сутра вик |
| виде сад нешто што досад никад није ни назрела, да он, велики грешник, није свестан свога грех |
| ерним француским романима, она на то не наиђе.{S} Тамо све стварно, стварно..{S} И још јаче поц |
| а, и чудно утиче...{S} Необично осећање наиђе на човека кад се ноћу, у „јацију“, у ноћној тишин |
| " />, шта је?{S} Где ти је муж? чуше се наизменце гласови.</p> <p>Пашиница стењући рече:.</p> < |
| на шиљте, савију се у клупче.{S} И лежу наизменце, као код тешког болесника, једне да се одморе |
| а хуманости и на култури, Арифи је била најближа.{S} Први пут осети један неисказан бол што су |
| тројицу да доведу, одмах... који су им најближи: „Мурад-Џемал-беј чистио револвер, па се случа |
| о кад се каже да је на тој и тој свадби најбогатије био обучен његов харем.{S} Али, да ли он да |
| их много увераваше да је то врло добро, најбоље, и оне пристадоше.</p> <p>Разиђоше се пре суфур |
| овор.</p> <p>„Тај човек проглашен је за најбољег мужа,“ помисли Фахрије гледајући га, и чињаше |
| јатељу, то јест своме пријатељу, јер ни најбољи човек нема више од једног пријатеља?</p> <p>— Н |
| енуше му да је и за ваздух и за друштво најбољи Цариград.{S} И отац их одмах послуша, доведе ме |
| />, иза једне дебеле завесе, седели су најбољи солунски свирачи и певали су ханумама уз виолин |
| e> <note xml:id="SRP19120_N57"> <hi>Сто најбољих Песама (лирских) на енглеском језику</hi>.</no |
| о право и за све што је европско, једна највећа <hi>нова</hi> (како младотуркиње себе зову) — м |
| оследњи пут.{S} И ко то учини?{S} Једна највећа поборница за женину слободу, за женино право и |
| лук, а свака носи бошчицу — с радом!{S} Највеће нераднице рамазанских ноћи раде: шију за Бајрам |
| вода, узима се абдест, клања се.{S} И у највећем очајању, Џемал-бејова мајка, жена и тетка не с |
| међу Арапима, дружила се с цариградским највећим харемима.{S} Отац јој је рођен у Цариграду, та |
| S} И као да су се пре неколико месеца у највећој љубави растале, тако се састаше: изгрлише се, |
| е гледаше зачуђено.</p> <p>— Биле сте у највећој љубави, а она од тебе сакрила, зато што су стр |
| p>Тигар и тигрица, а кад их стара закле највећом муслиманском заклетвом, Божјом љубављу, они по |
| их и нових, и она, као и многе Туркиње, највише воли де Миса, „слаткога де Мисеа“, како оне оби |
| ивот после смрти ..{S} Али, чини ми се, највише ме задржава од тога нежна унука, и кћи...{S} Не |
| дећи све што је старо, труло, нездраво, највише то што се и дан данас неки, многи, жене — децом |
| ао?“ и би му веома тешко, застиде се... највише од Фатме, и на њено велико изненађење, одмах се |
| ону што је отера „за бакалске кесе“, а највише ми је жао четврте, невенчане: то је његова прва |
| ја га осећам у што год живо погледам, а највише у себи...{S} Срце ми за свашта затрепери као ја |
| оши за јела: зато су и штедели.{S} Јела највише од сецканог меса, па баклаве па разне татлије, |
| се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела највише због чифлука.{S} Она наша ливада, и ако је опко |
| аду, иду у чаршију, иду у безистан; где највише света има, код Бејаз-Куле, на Молосу — иду отво |
| же колико може.</p> <p>— Који те заболе највише, кјучук-ханум ?</p> <p>Она не сме рећи.</p> <p> |
| рите им, да се некултурност једне земље највише испољује <pb n="259" /> у раскошном облачењу и |
| Ја не знам кога се више бојим.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бојим, већ ме срамота од њ |
| ..</p> <p>И после је испитује кад га се највише сећала, кад је била сама или с другарицама.{S} |
| н.{S} Он поређује жену с мачком: кад се највише умиљава — огребе.{S} Тешко њој ако је удаду за |
| цама где је било пуно Турака, пред вече највише самаца што станују по хановима.{S} Пред једном |
| лепу турску жену (и ако су му пацијенти највише оне), тако фине црте лица, и такав израз очију; |
| а.“ Али шта да обуче!{S} Коју хаљину он највише воли?{S} И сети се: једну белу, <foreign xml:la |
| ад само: добро, лепо, хоћу.{S} Она мужу највише угађа и потчињава се зато што <pb n="93" /> од |
| !{S} Овај низак зид учини му се виши од највишег брега.{S} Да нису мухамеданци, сретали би се н |
| обље зарасло у коров.{S} Кад се попе на највиши врх града, што личи на последњи ред ложа каквог |
| ка пашиница и три младе Цариграђанке из највиших кругова, те она, да би ово посело свечаније из |
| шили преуређење у нашем друштву, газећи најглавније одредбе из Корана...</p> <p>Ариф-ханум пром |
| мајка му распикућа.{S} Нурији је слала најгоре поруке и „горке поздраве“.{S} Једно једино дете |
| да гледа кућу и децу?“ И после, што је најгоре, наше жене су неискрене.{S} Прво треба васпитат |
| , узе бранити чак и оно што јој се чини најгоре.{S} Она, космополит, са странкињама је дотле до |
| ам сустао, већ што нисам знао куда ћу. „Најгоре је за онога што је умро,“ каже свет кад детету |
| седе, седе, док се најпосле не удаде за најгорега међу најгорима.{S} Захвали Богу, Емир, ако... |
| крете.{S} Па за час као да помахнита, с најгорим речима полете Фатми: дохвати је за рамена па ј |
| се најпосле не удаде за најгорега међу најгорима.{S} Захвали Богу, Емир, ако...{S} Јер ти си о |
| опи, и да му их није могла пробудити ни најдужа молитва у џамији, а пробудила их је љубав.</p> |
| на робовима дилаверима, и захорило се, наједанпут, изненада, из стотине грла као из једног: <h |
| foreign>“<ref target="#SRP19120_N10" /> Наједанпут, домаћица прекиде песму и рече:</p> <p>— Зби |
| ркиње — сироте Туркиње гледале су...{S} Наједанпут, Ариф се сети оне тајне.{S} Сва јој крв јурн |
| а у кућу, јер је одзва једна робиња.{S} Наједанпут, она испусти огледало, јер јој се учини као |
| варао их и сањао да избија дванаест.{S} Наједанпут се сети: окренуо је леђа Фатми.{S} Али кад п |
| е?...{S} Али где јој је он?{S} И понова наједанпут заплака, и наједанпут ућута...{S} Господин Х |
| Тетка се расејано с њом поздрави, а она наједанпут рече:</p> <p>— Моја тетка... умрла.</p> <p>— |
| аки час ми дотрчкаваше кроз капиџик, па наједанпут нема је.{S} Чух да је болесна...{S} Одох да |
| ети да више није чиста, она заплака; па наједанпут скочи и оде на абдеслук: опра сапуном уста, |
| из дворишта.</p> <p>— Ти си љута? пита наједанпут обгрлив је око паса.</p> <p>— Нисам.</p> <p> |
| о да бежи од <pb n="18" /> туге која је наједанпут обузе.{S} Али не побеже; туга уђе с њом у ку |
| упљали на вечерњу молитву.{S} И девојке наједанпут убрзаше ход, и ако су осетиле неисказану нем |
| ила у оковима душа, говораше, па јој се наједанпут загледа у дубоке лепе очи.</p> <p>Она се сет |
| е он?{S} И понова наједанпут заплака, и наједанпут ућута...{S} Господин Хок дође кући у три дан |
| е јој ручицу и меће је на своја уста, и наједанпут, нити осећа њену руку ни своја уста: у свему |
| ала лактове на колена а главу у руке, и наједанпут скакала и ослушкивала да ли иде теча, па кад |
| eign> поче узвикивати Нурије тапшући, и наједанпут нервозно зацика, да чује Џемал-беј.</p> <p>С |
| изати пара као с кључале воде у зиму, и наједанпут ништа се не види, ни брда, ни куће, ни лађе, |
| хнито; после јој мирисаше косу, лице; и наједанпут, изненада, једним страсним, снажним, мушким |
| осаду...{S} Кад би мало изишао?...{S} И наједанпут, он се окрете тетки и рече:</p> <p>— Да изиђ |
| м, јер очи ми лете преко редова...{S} И наједанпут узех се смејати и плакати као луда, и овако |
| , на седишту, било је пуно ружа...{S} И наједанпут, каик стаде, младић остави весла и узе <hi>у |
| ист се није покретао пре трескова.{S} И наједанпут, као да гром удари у слеме конака њеног оца, |
| енђе, пред којима је ишла свекрва.{S} И наједанпут, у дворишту пред харемом тушта и тама!{S} Св |
| : ћутала је дуго, а после, зајеца.{S} И наједанпут, ућута, и чуди се што је плакала!{S} Човек ј |
| , запушава уши да не броји часове.{S} И наједанпут, загњури главу у јастук: ћутала је дуго, а п |
| ајских чиновника, па тако не раде.{S} И наједанпут, мене поче да мучи страшна сумња, и љубомора |
| це јој дође под грло, чини јој се.{S} И наједанпут, спонтано, скиде бисер, скиде појас, свлачи |
| лице, из тога краја, туда прођоше.{S} И наједанпут, обе викнуше, у један глас: „Он!“ Обе су га |
| „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ И наједанпут, као да се расвешћава, узе се стидети: с муш |
| је здрава.{S} Свекрва јој преде свилу и наједанпут рече:</p> <p>— Од ове свиле откаћу платно... |
| И коме одговара?{S} Свекрви!"</p> <p>И наједанпут, њему се учини да она не ћути што је болесна |
| иња шапатом, отварајући писма.</p> <p>И наједанпут насмеја се и рече:</p> <p>— У ова два нема н |
| зано пријатна топлина и радост..{S} Али наједанпут, њој се учини да хоће да се онесвести, те за |
| живот после смрти тврдо верује.{S} Али наједанпут, њој неко на ухо рече: „Пало ти је и треће в |
| о видела Мерсије, смејала би се.{S} Али наједанпут, она се ућута... загледа се у један каик, ко |
| сам, а она ме зачуђено гледаше, па тек наједанпут викну: „А то ли је он од неколико месеца на |
| ету, говораше Сафет идући.{S} Па се тек наједанпут окрете свекрви и рече:</p> <p>— Шта јој је т |
| еси ли ти, кћери, при свести?! викну он наједанпут, кад се сети да тако говори с њим његова кћи |
| ћи шта она мисли, зачуди се што је тако наједанпут и пред свима зове да „изиђе“ пред човека, и |
| з женског срца и духа појавила на улицу наједанпут, неочекивано, могла би букнути револуција ка |
| их спреми за светлост с те слике, па их наједанпут отвори, погледа у слику: она јој заигра пред |
| ило јој се да некуд путује, и ако море, најежено као пред грозницу, негде као да је посуто злат |
| д кровова и торњева!{S} Била сам се сва најежила, и осећала сам хладноћу као пред грозницу, и б |
| raisonnable!“</foreign> говораше.{S} И најзад узвикну: <foreign xml:lang="fr">„Laisse moi tran |
| је замишља као крилату жену, те кад је најзадовољнији, кад се осећа и сувише срећан, он се сет |
| ерватизму, кога се тешко ослобођавају и најинтелигентније, најпросвећеније турске жене Нурије-х |
| аже да говоре што друго.</p> <p>— Ветар најјаче дува кад хоће да стане, рече Фахрије.</p> <p>А |
| дале која је најлепша, и нашле су да је најлепша једна млада Енглескиња.{S} И прошле године бил |
| х вода...</p> <p>Све су гледале која је најлепша, и нашле су да је најлепша једна млада Енглеск |
| а играчка како се зове „жењен човек“, и најлепша је: једва чека да је узме као дечко коња или д |
| е видети Солун, град у коме сам провела најлепше доба свога живота, своју рану младост, и младо |
| еду мишица, руку и грла.{S} Лице јој је најлепше, али то је увек једно исто лице.“ — „Лутка!“ п |
| жена толиких нација, најлепшу тоалету и најлепше очи имала је Францускиња, Мадам Ажил...</p> <p |
| а Босфор врло волим, а тај конак нам је најлепши, сута ми причала.“ И он ју је слушао и ћутао.{ |
| јчица лутку.{S} Кад отера најлепшу међу најлепшима, <hi>узеће га</hi> Зејна...{S} У лудилу од с |
| а полако.{S} Кад су скренуле у једну од најлепших солунских улица, Хамидију, ишле су само мало |
| е, опет беше тужан.{S} Друг га поведе к најлепшој, али он с пуно одвратности окрете главу...{S} |
| м балу где је било жена толиких нација, најлепшу тоалету и најлепше очи имала је Францускиња, М |
| коња или девојчица лутку.{S} Кад отера најлепшу међу најлепшима, <hi>узеће га</hi> Зејна...{S} |
| .{S} Ја га нађох једанпут, онде где сам најмање мислила да га има; у човеку, мужу!...{S} И ја с |
| засукасмо мишице, док са њих нестаде и најмањег трага азијатског варварства и беснила наших по |
| н, само задрхти од пламена и треска; ни најмањи лист се није покретао пре трескова.{S} И наједа |
| азнежи: плачем и осећам се муслиманка и најмањим делићем своје душе, вичем, ридајући: „О моја л |
| Емир, потомак нашега пророка, а Фатма, најмилије чедо пророково.</p> <p>— Тебе, сине, збуни им |
| ојазности, мислити ни на оно што јој је најмилије.{S} Видећи је веселу, мајка и нене јој обрадо |
| штају турске жене за мртвачким сандуком најмилијега, па се све утиша...</p> <p>Необични путници |
| ену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти најмилији обилазио у болести онолико?{S} Ко је с нама и |
| сто немиле, па се трже: прву ноћ се иде најмилијима; и она је требала отићи нени и мајци, али т |
| штва, удружења, савезе, поче она трећа, најмлађа, врло бела, болесна.{S} Ми то не видимо, али ч |
| а, ја се буним и — радим.</p> <p>Трећа, најмлађа, болесна, закашља се сухим кашљем, па рече:</p |
| дна за другом, најстарија, на млађа, па најмлађа, па робиња са шареном бошчом у руци; и кад биш |
| е чак ни право сунца и ваздуха, узвикну најмлађа, болесна.</p> <p>Док су оне говориле, једна сл |
| им је из собе нестало једне другарице, најмлађега „начелног пријатеља“. „Где је Мерсије-ханум? |
| због Мадам Аристид.{S} Францускињама би најнепријатније, сасвим видеше да није требало да су ов |
| сто да падне на врх смокве, она паде на најнижу грану.{S} Мавиш и Памук, сутанине мачке, замаук |
| унукама Фатмом и Мерсијом, обученим по најновијој париској моди: и с једне и с друге стране из |
| вела у Цариграду и са пашиницом је ишла најотменијим харемима, познаде у ове три нове оне што в |
| да ми дођете на разговор, и на договор! најпосле рече пашиница погледајући у све редом.</p> <p> |
| више да постиш.{S} Шта марим од ханума, најпосле?{S} Свет ником није направио кућу, а многима ј |
| д једнога часа како се не мичу.{S} Али, најпосле, старија сестра се усправи и рече:</p> <p>— Ал |
| е: „Отишао је у лов, као за пакост“.{S} Најпосле је изашла на баба-финту: да је ближе небу и Бо |
| амо се разлеже, далеко, деф и песма.{S} Најпосле невестин род изиђе...</p> <p>А невеста?{S} Она |
| а што ми одмах не да Отпусног Писма.{S} Најпосле га добих, једва, с муком, па се удадох за чове |
| се стегоше вилице.{S} Мртва тишина.{S} Најпосле, он врло тихо изусти:</p> <p>— Ја пијем, муфти |
| ање, стезање, тапкање и благосиљање.{S} Најпосле, сврши се: сви устадоше, а отац је ухвати благ |
| ер им толико беху олабављене вођице.{S} Најпосле кола стадоше пред једном великом двоспратном к |
| ико дана, те да га Фатма добро види.{S} Најпосле, то није европски обичај, то је наше.{S} Кафез |
| зила и излазила, тобоже нешто тражи.{S} Најпосле Фахрије нервозно рече:</p> <p>— Кад ћемо смети |
| , још пре две вечери, позвати гости.{S} Најпосле се осмели и изиђе пред хануме :</p> <p>— Ви ст |
| {S} Дим се колутао и испуњавао собу.{S} Најпосле Нурије прекиде ћутање:</p> <p>— Мој предлог је |
| их песницама и ногама, ружаше Фатму.{S} Најпосле га слуге савладаше, узеше му нож па га уведоше |
| е косе, Аталин погреб, и плакале су.{S} Најпосле су, у француским романима, тражиле „прво зближ |
| у даље, по неравној калдрми тандрчу.{S} Најпосле, једна кола стадоше пред њином капијом, а она |
| з далека јој се учини црн, после сив, а најпосле, кад се сасвим приближи, виде да је бео; једра |
| руке, па доње вилице, па целе главе, па најпосле да нема ње целе, нема је физички, а духовно је |
| лико пута прочита, и страсно пољуби, па најпосле отвори сто за писање, и у једну лепу шарену ку |
| а, сирота, заведена, седе, седе, док се најпосле не удаде за најгорега међу најгорима.{S} Захва |
| своје дело толико се заносио, да му се најпосле чинило да га те мртве очи гледају и да се та з |
| а је замуцкивала, прекидала реченице, и најпосле рекла: „Не, ја не могу даље“.</p> <p>— ...{S}Н |
| о крупној неравној чаршиској калдрми, и најпосле се зашло за угао једне старе џамије с чијим се |
| ка: ви нећете моћи један без другога; и најпосле, кад остарите, од мужа и жене биће два друга, |
| ом, не сећајући се да су ту мртви.{S} И најпосле скренуше ка једном кућерку што се бељаше према |
| крупно.{S} Боже, кад чује Фатма!</p> <p>Најпосле уграбише прилику, те Мерсије, на француском, а |
| Џемала још воли и да му се нада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде да је Џемалу сасвим добро, да је |
| амљеност, некад се од ње стреса.</p> <p>Најпосле уђоше у једно бујно-зелено двориште једне обич |
| ече: „Ала смо луде, па одатле га можемо најпре видети", а то помисли и због тога скочи.</p> <p> |
| тешко ослобођавају и најинтелигентније, најпросвећеније турске жене Нурије-ханумине врснице.</p |
| цу.{S} Свога понижења<pb n="174" /> и у најпросвећенијим народима жене нису потпуно свесне.{S} |
| е ми толико пута казали, да сваки човек најрадије говори о себи; а ја сам, опростите, у то сумњ |
| ма.</p> <p>Од оних које Фатма врло воли најређе се виђа у Нурије-хануминој кући Ариф-ханум.{S} |
| сти; да помогне пуке сироте, и то своје најрођеније.{S} Она није била свесна ничега, зато што с |
| век кога она познаје и воли.{S} Ни њени најрођенији не би смели ништа против њега рећи.{S} Он ј |
| >По здрављењу, по радости види се да су најрођенији род.{S} То је свекрва са снахама и унукама, |
| јој је њено срце изабрало, па јој се и најружнији свадбени обичај чини леп, и воли да је цео с |
| о не рекну „као људи“ и обесвете његова најсветија осећања...{S} Прича јој да му религиозна осе |
| де реч, и још закле се, у све што му је најсветије и као муслиманину и као човеку: да се неће в |
| неваљалим женама.{S} Али тако ти свега најсветијег, немој да се гдегод изрекнеш, да не чују мо |
| на побуњена, и оставила хамајлију поред најсветијих реликвија — француских писама, из којих јој |
| ја сам је с другарицама рашчлањавала на најситније делиће, те јој знам и почетак, и средину, и |
| се коса на глави диже, исцепа писмо на најситније комадиће и даде Ђулренгији да то баци у ватр |
| тми је на грлу, мало у лево, младеж као најситније зрнце пржене мока кафе.{S} Па какве су њене |
| мо обичне своје тајне разговоре, него и најскривеније своје осећаје, и тајне.</p> <p>— Све ће б |
| ј свиленој хаљини из Париза, превученој најскупоценијом чипком, дубоко изрезаној, с врло дугачк |
| кућни кров.{S} Ишле су једна за другом, најстарија, на млађа, па најмлађа, па робиња са шареном |
| биљу његову,“ тако мисли Фахрије-ханум, најстарија нова, и буни се гледајући „изложену“ Фатму, |
| кога је видела и кога воли,“ мислила је најстарија и дубоко уздисала.{S} Њих три сву ноћ ћутаху |
| мало па виде да се није преварила; јер најстарија од њих, жена од двадесет и неколико година, |
| ашид-беј, Осман-бејов отац, ожени свога најстаријег сина, Ахмед-беја, по трећи пут удовца, чове |
| по опису!</p> <p>Данас јој дође тејзе с најстаријом новом, Фахрије-ханумом, и пошто се поразгов |
| ара комшика чуди се. „О, сваки плаче, и најтврђа срца отац, јер њу, мажену, не даје другу него |
| <pb n="225" /></p> <p>Кад Фатми бејаше најтеже, њен отац уплаши се да не умре, и у томе страху |
| ама по јастуцима.{S} Ариф је прошаптала најтишим шапатом: „Да их не будимо : нек спавају, нек с |
| ори, оде на службу.{S} У повратку, купи најфинијег ратлокума, купи га <pb n="247" /> њој..{S} У |
| мужде!</p> <p>— Обећавам ти, мајко, оку најфинијег дувана.</p> <p>— Устала ти невеста, машалла’ |
| ва <hi>нова</hi> у турским харемима.{S} Најчешће је замишљам у оној њеној дугачкој антерији еми |
| ; некад је с њом нене, некад робиње.{S} Најчешће иду Арифи, па оне се враћају, а она код тетке |
| {S} О, не, на отров никад не мислим.{S} Најчешће мислим на револвер, па га у мислима узимам, са |
| а, сентиментална, страсна и способна за најчудноватија маштања.{S} Растужена, она замисли лице |
| ецом — ту сам ја.{S} Где је с њене душе накит чијој сам се лепоти и вредности ја дивила?!</p> < |
| се брзо врати у собу, па сакри хаљине и накит: кад се врати да не види да му се облачила, па ле |
| него стојећи говори: „Покупите сав овај накит, продајте га, и тим новцем створите Сиротињски фо |
| дајте њино богато, раскошно одело и њин накит!{S} Нека се сакрију и Енглескиње и Францускиње, ј |
| мир, рече јој сута, обуци другу хаљину, накити се: сад ће ти доћи муж.{S} И не заборави, Емир, |
| а мужу, да га испраћа, да му се обуче и накити кад зна да ће кући доћи, па макар јој увек и не |
| укле су се у саму свилу, у саму кадифу, накитиле се, силно се намирисале и дошле: да дочекају < |
| а разумеде само ово: „Да му се обучеш и накитиш, кћери, кад знаш да ће кући доћи, па макар ти у |
| о месец дана и више говори се о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то она |
| се њени још више зачудише.{S} Обучена, накићена, осмехнула се, а ништа није рекла.{S} У оној њ |
| носе две црне робиње обучене у црвено, накићена бисером и силним драгим камењем по врату, груд |
| ам увек, кад он дође, у другој хаљини и накићена.{S} Ја сам чула да то траже људи од својих љуб |
| с дугачким скутом, с аврапама, и много накићена, од свих је лепша, стаситија, и млада, као да |
| далеко, ухватив се обема рукама за косу накострешену од страха.</p> <p>Никога није било у кући |
| као да просе милостињу, с главама мало накриво, седе, нихају се, изговарају с хоџом, једном ст |
| на капији пре девет, и робиња — која се налажаше око капије да не би гости чекали — отвори: уђо |
| .{S} Чепркају по делима турских жена, и налазе „чулност“, а свака је од њих порочна...</p> <p>Д |
| опет... видеће га.{S} Или, нека се она налази уз капију и нека се капија отвори баш кад он про |
| „чаробни сан Истока“.{S} Напослетку, ја налазим да су оне срећне: благо њима!</p> <p>На месечин |
| тренутка.</p> <p>„Има лажи у којима ја налазим финоће, чак и нежности,“ сети се Фатма нениних |
| и с књигама, и нашим и туђим, и у њима налазим лудости, али и мудрости.{S} Пошто хоћеш кћер да |
| му харема већ за њихово уништење.{S} Ми налазимо да је неприродно ово кријење жена од људи.{S} |
| у собу за рад.{S} Он сеђаше за столом, налакћен, а она весело рече:</p> <p>— <foreign xml:lang |
| њине мајке, иду, миле...{S} Ни ходом не наличе: мајке иду с прстима у прсте.<pb n="116" /></p> |
| турске жене!...{S} Жалост је ватра: сад наложена, суха дрва букте, па прегорева, па догорева, п |
| је-хануму.{S} Њу та жена увек може и да наљути и да ражљути, може чак да је разгали, насмеје.</ |
| то да јој помиње, да је дира, да је не наљути ; јер она је њу волела <hi>само</hi> овакву: нес |
| после три месеца.{S} Она се на тетку не наљути; томе се њени још више зачудише.{S} Обучена, нак |
| да је љубим као вереник.</p> <p>Она се наљути.</p> <p>— Сматраш ли ти моју кућу за честиту или |
| ла с Мондије-ханумом?</p> <p>А гошћа се наљути, извуче се из сестрина загрљаја и рече:</p> <p>— |
| ти узвикиваше „ашколсун!“, а Мерсије се наљути.{S} Да крије од ње, сестре и другарице; и рече д |
| њему ни мало не би пријатно; готово се наљути.{S} Па пустив јој руку, скочи, а стара, видевши |
| ешаху се на њу лукаво.{S} Она се попово наљути, али се брзо поврати и растужи се.{S} Оне јој се |
| и лукаво погледаше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и загледа се у овај необи |
| е су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљути.{S} Између жена које су заиста биле за пример мн |
| Какав је мој отац, па га ја никад нисам наљутила осим...</p> <p>— Шта кажеш?{S} Твој отац! викн |
| ; први пут се запита: „да се није нешто наљутила?“ Али у друштву, с песмом и свирком, поред тет |
| о прибра, он тихо рече: „Ти си се нешто наљутила, па не знаш шта говориш.{S} Зејне-ханум врати |
| ела младића; и та мајка није се на кћер наљутила, него је сву ижљубила: и опет кроз Солун иде о |
| Емир-Фатму.“ Оне су то описивање чуле и наљутиле се.{S} Оне би волеле да их описују као Француз |
| . "</p> <p>— Абдурахман-агу ништа не би наљутило, стар, отупела му осећања, а треба неко да му |
| ражили реч: ако се не оставимо пића, да нам жена остане <hi>бош</hi>.</p> <p>Тад се окрете Џема |
| {S} Ја бих нашу стазу посула цвећем, да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на вас толико навикла |
| теља... од Нурије-ханумина сестрића: да нам је даље слама од ватре.“ А нене се клатила, и метну |
| француски језик, француске књиге.{S} Да нам је Фатма Ђаковичанка, ја се не бих бојала; али, она |
| епотама туђих земаља, него би радила да нам ти постанеш лепа.{S} Али, твоја капија мени је затв |
| урије-ханум нам је пријатељ, па неће да нам учини зло; неће у знању, али може у незнању.{S} Џем |
| и, — да не види смрт, јер се осећало да нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гледал |
| имо наргиле, и што кад нешто тражимо да нам каже, он вели: то није за жене, и што нам муж у сва |
| сутра жена!{S} Да је као у Цариграду да нам момак у кућу дође, да с нама седе, па опет тужно: ж |
| на!{S} Она се хвали, поноси!{S} Знаш да нам жене причају како се хвали?</p> <p>Нурију обузе јед |
| ни се чини, сине, не иде.{S} Аллах нека нам умудри Фатму.“</p> <p>Сви је зову „Емир“, а нене и |
| се: она је <hi>нова</hi>.{S} И долазила нам је једна Францускиња, зове се Мадам Ажил.{S} Да зна |
| аводника, а после: ми смо криве, и нема нам опроштаја...{S} Наши људи су...{S} Не знам како да |
| ело.{S} Али, зашто <hi>већ</hi>?{S} Она нам је, сине, нека је жива, ушла у деветнаесту; а ја са |
| {S} Кад нас сретне какав дервиш, склања нам се с пута, јер он, видовит, види нову струју крви и |
| ао да пише) кад смо на свет дошли, мора нам прећи преко главе.{S} Нисам ли те учила, зеницо мој |
| мана и културна женска друштва.{S} Маса нам живи у мраку.{S} Ја се сећам једанпут у једноме дру |
| га поклон који морамо вратити Богу, кад нам га затражи.{S} Живот је свећа коју Бог пали, па он |
| ствари.{S} Ви сте ми предавали, да кад нам се тако чини, то је из нас самих.{S} И до сада ја т |
| у Вардар.{S} Како сам била радосна кад нам дођу гости из вароши, и како сам била тужна кад пођ |
| } Али ово ми и није чудновато.{S} И сад нам се везирови синови заљубљују у <pb n="6" /> робиње |
| у тами), новога здравог живота (јер сад нам је живот трулеж), из кога бризга крв, црвена и врел |
| е није учио разум него срце.{S} Што год нам је писано овде (учини прстом по челу као да пише) к |
| уда, па лаже свет: „Тај што долази, род нам је“.{S} У нас ретко...{S} Не да комшилук.</p> <p>— |
| ија, зовући ме на час...{S} Па кућа где нам је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи, у |
| ици и сведоци, да ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени вереникову слику.{S} О, к |
| атом, већ изопачен неразумнима!{S} Беже нам од куће мужеви, беже синови.{S} У нашу одају улази |
| лепе књижевности, већ и ради књига које нам отварају очи и ради разговора са странкињама, Енгле |
| о: „Наше учитељице Францускиње створиле нам бол.“ Ја то пишем, мада се с тим не слажем.</p> <p> |
| асом мујезина!{S} На овој страни одакле нам се сунце рађа, чије куће и џамије према сунчевим ве |
| ас, јер понекад некога видимо и допадне нам се, а кад му чујемо глас...</p> <p>— Чула му глас; |
| није могла бити с туђим људима.. „Жене нам се заљубљују у девере и пасторке, девојке у зетове. |
| по који пут?{S} Има ли изгледа да ћете нам доћи?{S} Цела кућа запевала би, кад би угледала вас |
| S} Хвала вам.{S} За Божју љубав, будите нам и посредник... између нас и Ибрахим-Хасан-беја.{S} |
| <p>— Ми ћемо вас оним оружјем које сте нам ви дали.</p> <p>Он је пита какво је то оружје, а он |
| p> <p>— Аман, муфти-ефенди!{S} Били сте нам саветодавац, и исповедник, и пуномоћник, и сведок.{ |
| еакцију, упиремо очи у Устав, као да ће нам он изменити крв у жилама, дати нам темперамента и п |
| надолији, и по овом нашем крају, где ће нам се, свакако, како „пророци проричу", родити слобода |
| аву на шапе и исплазио језик. „Тонди ће нам липсати !“ рече она уплашено, а баба прихвати : „Па |
| е.{S} Нас ће веселити Ђулренги — певаће нам.“</p> <p>Свих седам захвално погледаше Шехназе-хану |
| флук.{S} Како ћу тамо без тебе!{S} Јуче нам је правила посету једна Цариграђанка, зове се Фахри |
| , ни наше кћери, ни унуке.</p> <p>— Муж нам не сме у собу без питања, а слушкиња и робиња сме, |
| боље овако; кад бих га узела, љубав би нам била сасвим свежа, свака реч нова.{S} Само, ја сам |
| Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам се представио, по европски, и кад би се с нама руко |
| љамо!{S} Ко би чуо, од наших, смејао би нам се.</p> <p>— Ми не можемо уништавати старо док нема |
| ела.{S} Да је умела говорити, зацело би нам рекла: „Вратите ме у затвор, јер ја <hi>не умем</hi |
| b n="263" /> позва нас на ифтар, спреми нам јела каква никад нисам окусила (њена кухина је чуве |
| ришу и да јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј с |
| а ће нам он изменити крв у жилама, дати нам темперамента и подобности за културу, за живот.</p> |
| човек?{S} Ти, која нас буниш, говорећи нам да имамо оружје свест, коју су нам пробудили наши љ |
| беку: ја Босфор врло волим, а тај конак нам је најлепши, сута ми причала.“ И он ју је слушао и |
| псетанце?!{S} Сине, сине, Нурије-ханум нам је пријатељ, па неће да нам учини зло; неће у знању |
| код простих по малим градовима За чудо нам је, Емир, што нам ти ниси јавила; јер ми смо приста |
| ј</hi>, и поклонио нам се, и представио нам се: „Ја сам Мурад-Џемал-беј“, поче Мерсије.</p> <p> |
| и к нама ушао <hi>тај</hi>, и поклонио нам се, и представио нам се: „Ја сам Мурад-Џемал-беј“, |
| ра.</p> <p>Јутрос смо устали рано, како нам није обичај, и он ме је натерао да станем на прозор |
| шетке!{S} Кроз њих гледам Њега.{S} Како нам је радосна висока ограда!{S} Иза ње је Он.{S} Како |
| <p>Ја сам срећна!</p> <p>Да видите како нам је сад лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S} Како се по мн |
| Захра с очевим...{S} Боже, Боже, колико нам је вера лепа, а колико су је наружили неразумни!</p |
| да навеземо чевре за двадесет пара: то нам је сва спрема за живот.{S} Не може бити равноправан |
| о као с братом с туђим човеком.{S} Зато нам није крива вера, него друштвено уређење.</p> <p>— З |
| лим градовима За чудо нам је, Емир, што нам ти ниси јавила; јер ми смо пристале за једанпут.{S} |
| раде и други, нарочито наши, ваљда што нам је пиће забрањено.{S} А, напослетку, кад хоћете реч |
| не. „И ако бисмо примали к срцу све што нам се учини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говори |
| олико волите, и све оне Францускиње што нам, слободне, говорише о слободи и да и ми имамо право |
| м каже, он вели: то није за жене, и што нам муж у свако доба може рећи: иди, ниси за мене, и ис |
| чак и са странкињама, турски. „Па зашто нам наши родитељи дају да учимо европске језике кад не |
| памети, рече Мерсије.{S} Али, Емир, зар нам наше Францускиње нису причале да то просто није ниш |
| пролазне, јер трају до гроба.{S} Живот нам је од Бога поклон који морамо вратити Богу, кад нам |
| виђамо, па се заљубљујемо у оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ариф</hi>.</p> < |
| и веома паметна.{S} Ми смо нове, али су нам стари обичаји.{S} Према тим обичајима треба да траж |
| мештај!{S} На мене се смеје.{S} Како су нам веселе густе решетке!{S} Кроз њих гледам Њега.{S} К |
| рећи нам да имамо оружје свест, коју су нам пробудили наши људи образовањем...</p> <p>— Буним в |
| његова борба, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама је све готово, и ми смо несрећне.</p> <p>— Кад се |
| ј сиротој кадуни што је од вас долазила нама редовно, у вашим колима, у коњима и, опрости, — у |
| чин пропије, то је страшно, зато што је нама, као што знаш, пити забрањено.{S} Како сам жењен, |
| падају, а кад проговоре, има речи које нама ништа не значе.{S} Полако, кћери моје, ко хоће с п |
| Кристал прозори отвориће се,</l> <l> И нама бакшиш пружиће се;</l> <l> О, ако ханум има добро |
| ez!</foreign>“ и врата се отворила, и к нама ушао <hi>тај</hi>, и поклонио нам се, и представио |
| би к нама ушао... не крите лице!... и к нама ушао Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам се |
| сад чуле куцање по европски, и кад би к нама ушао... не крите лице!... и к нама ушао Мурад-Џема |
| тавамо и мушку.{S} Али до колико, тешко нама!{S} До онолико док се с мајком сме купати у женско |
| брах, ја зајецах. „Тешко нама!{S} Тешко нама!“ викала сам, а она ме зачуђено гледаше, па тек на |
| а први пут уочи венчања.</p> <p>— Тешко нама! узвикну Емир.</p> <p>— Тешко нама! рече Мерсије.< |
| ешко нама! узвикну Емир.</p> <p>— Тешко нама! рече Мерсије.</p> <p>И обе дубоко уздахнуше, па у |
| .{S} Кад се прибрах, ја зајецах. „Тешко нама!{S} Тешко нама!“ викала сам, а она ме зачуђено гле |
| ариграду да нам момак у кућу дође, да с нама седе, па опет тужно: жена!“ И још плач, и песма, и |
| обилазио у болести онолико?{S} Ко је с нама и певао и плакао?{S} Ко те бранио од рђавих уста?{ |
| представио, по европски, и кад би се с нама руковао...</p> <p>Девојке цикнуше и сакрише руке и |
| скоро била.{S} Једи... сам, кад нећеш с нама.</p> <p>— Док попушим цигару, рече он...</p> <p>Он |
| ај живот неговала.{S} И плачем.{S} Међу нама се нађе дете.{S} То је крв Џемалова и моја, али то |
| амо и чујемо од странкиња што живе међу нама <pb n="76" /> и путница.{S} По нека осетљива путни |
| но што ће се закопчати, смаче кошуљу и намаза груди, грло и врат мирисом од љубичице.{S} Па оп |
| витак, млад и леп, брчићи му упредени и намазани помадом, а лице набељено, у уским чакширама је |
| као обично: тражила мене; он је у собу намамио и... она, несрећница, остала тешка..{S} А кад ј |
| етње, Турци иду да узму абдест.{S} Њима намена никако није била срећна.{S} И већ хтедоше да иду |
| ине.</note> <note xml:id="SRP19120_N35">Намене.</note> <note xml:id="SRP19120_N36">Не.</note> < |
| рсије, шапатом, приносећи орахе устима, намени на један, па на други, трећи, и пружи их Фатми, |
| </p> <p>— Дајте мени, рече Ђулренги, па намени на два ораха и пружи их, као малочас Мерсије, Фа |
| ign></p> <p>— Мени сад није до шале.{S} Наменила сам: ако ми се у нијету помену сузе, бићу неср |
| Благо њој! узвикнуше све три.</p> <p>— Намените на своју срећу, рече робиња.</p> <p>— Ко с лев |
| И већ хтедоше да иду, кад робиња рече: „Намените још једанпут: на кјучук-ханумину срећу.“</p> < |
| епу девојку, и то Францускињу?{S} И њој намењен пољубац даде Елизиној млађој кћери, коју она зо |
| <p>Пред вече опет одоше уза зид, и опет намењиваху.{S} Улицом ври; продавци, Туркиње се враћају |
| ханумин кажипрст, па средњи, па домали, намењујући на њих, а после их стеже колико може.</p> <p |
| не виде подсмех него досаду, па изиђе, намеравајући да опет уђе, с мајком <pb n="233" /> му, д |
| аремима наслушала.{S} У почетку, ја сам намеравала радити као многе учитељице: забрањивати ти ч |
| нарочито за земзем, он опази да се сви намерно склонише, и узе је страсно љубити, молећи је да |
| Виде све, па се повуче у ненину одају, намести око на кафез... „Џемал!“ После два месеца!...{S |
| ижљуби, и опет га метну у куверт, па га намести на главу и пође тако по соби, — врача: да опет |
| пред њином капијом, а она потрча да се намести са својима на дну степеница, да дочекају госте. |
| , извади груду земље из једног отвора и намести око: свет, као обично по турским махалама изјут |
| “ узвикну зачуђено Фахрије-ханум, пошто намести Фатму према Џемалу, и пошто се за тренутак насл |
| и дођоше брже но што би се очекивало, и наместивши младога беја на диван, узеше му испитивати р |
| ме било срамота.{S} Ко зна како сам га наместила!...{S} Боже, колико сам сањала, с Мерсијом, о |
| ршаф, диже горњи део на главу, пошто је наместила пече, и приђе старој с речима:</p> <p>— Шехна |
| очекају госте.{S} У предсобљу се бејаше наместила у два реда женска послуга. „<hi>Сефа гелдиниз |
| наша љубав.{S} Можда је она то нарочито наместила“.{S} Погледа у друго: посукло!{S} Он добро зн |
| 8" />“ упитала ме је кад ми је једанпут наместила витице а ја се изгубила и пољубила је. „То ће |
| су само мало пешке, па ушле у трамвај, наместиле се иза платна а ипак печа нису дигле: отишле |
| ; после га однео <pb n="59" /> у башту, наместио га под кипарисима крај гроба своје мајке и кла |
| ате за свадбу моју и његову: косу да ми наместите као европској невести, и да ми на главу метне |
| нуше као „старе“, извадише груде земље, наместише око и почеше да врачају:</p> <p>— Ко се појав |
| ше дуго, искрадоше се па одоше у башту, наместише око на пробушен зид — да виде Џемала. „Кјучук |
| pb n="128" /> па је поведоше натрашке и наместише у једном куту на углед, „као у златарском изл |
| !</p> <p>„Да изиђу!"...{S} Њој то ни на намет није пало.</p> <p>Али он се брзо умири; чим осети |
| ајем: ако је заволела једнога, а ти јој намећеш другога!...{S} Сине, сине, ти не знаш шта су же |
| намирисала му се, сад потрчи к прозору, намешта око на разређене шалоне, сад задрхти од звеке л |
| рат од тетке, па јој час брише очи, час намешта тел, час подиже какав пали прамен косе с њенога |
| француски, облачи турски; у кући јој је намештај и француски и турски ; пудлице јој имају франц |
| Мис Пирсон види унутрашњост, распоред и намештај једне велике турске куће, и одвела је до једне |
| ојним собама и на софи смеје наш турски намештај!{S} На мене се смеје.{S} Како су нам веселе гу |
| њену велику собу, у салон с „мешовитим“ намештајем, <pb n="54" /> Ариф-ханума се загледа и поми |
| роведе кроз једну велику собу с турским намештајем а с европском библиотеком, где је поред заба |
| побеже; туга уђе с њом у кућу с турским намештајем, и где је мошус просто гушио.{S} У стакленој |
| крајичак завесе, једне их крадом буше и намештају око: да виде извођење невесте, да виде људе, |
| ом од драгог камења.{S} Дијадему јој је намештала Мерсије, а она је плакала за Госпођицом и мир |
| еде је у ванредно велики салон раскошно намештен и јединствено осветљен, она се збуни.{S} Ту је |
| танким комарницима.{S} За њу је постеља намештена насред софе, а за робињу код њених ногу; кома |
| Европи, у Паризу, европски направљена и намештена.{S} А како видех овога, ја онога заборавих, к |
| и с родом.{S} У очеву селамлику, турски намештеном, на једној црвеној плишаној Мондије-ханумино |
| њим у Европу; тамо имају кућу, европски намештену; улицом иду испод руке; походе позоришта, опе |
| лоним сунце, људи, Турци, завиркују ме, намигују ми, искашљују се.{S} Ја окрећем главу или спре |
| га гадног режима дирају их, штипају их, намигују им..{S} Кад сам дошао из Европе па ово видео, |
| >, од чипака, шивену у Паризу.{S} Па се намириса по турски, то јест: пре но што ће се закопчати |
| Вече, ифтар.{S} Фатма је дивно обучена, намирисала <pb n="155" /> се.{S} Сад је цела кућа клања |
| атма га очекује, изгледа, обукла му се, намирисала му се, сад потрчи к прозору, намешта око на |
| у, у саму кадифу, накитиле се, силно се намирисале и дошле: да дочекају <hi>јенђе</hi>.{S} У ку |
| мрко-сив облак изишао из воде, ветрић, намирисан сухом травом с гробља, на нечији последњи дах |
| уме искићене бисером и драгим камењем и намирисане зумбулом, јасмином, мошусом, што кроз дим од |
| S} Робиња отвори писмо, које беше много намирисано...</p> <p>Преко ограде долете још једно, и ј |
| еја и одскакута да се преобуче, и да се намирише.</p> <p>Кад се он врати, узеше се здравити грљ |
| ранџама; мали коњи и магарци натоварени намирницама застајали су пред капијама које су се помал |
| ску жену, старотуркињу, а Ариф-ханум се намргоди и рече:</p> <p>— Лудост!...{S} То учинише с је |
| дали? изусти радознало.</p> <p>Осман се намргоди: шта се то њега тиче?</p> <p>Његова мајка рече |
| Виде оца: висок, врло црномањаст, увек намргођен, обучен европски а у фесу.{S} И зашто је обук |
| уста: двапут слушај, једанпут говори.“ Намучила се с неваљалцем, те ће знати ценити честита чо |
| су од милостиње за којом би дошла мука нанесена оному који је милостињу примио...“ Отићи ћу јо |
| а; по авлијама клепет папуча, клопарање нанула, лупа сатара: свуд се спрема за ифтар.{S} А што |
| дној ружичастој антерији, расплетена, с нанулама поврх папуча (да јој се беле атласке папуче не |
| нуминој кући сви су будни.{S} Клопарају нануле слушкиња, доноси се вода, узима се абдест, клања |
| а она је стара и слаба. „Ја немам овде наочара, дај, прочитај ми га, чедо, да видим шта је све |
| ше од часа и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готово сасвим прошао, болесничине ноге бил |
| ?</p> <p>— Пре не...{S} Сад ми дошао... напад.</p> <p>И клону на брачну постељу тресући се.</p> |
| <head>XX</head> <p>Ариф је данас имала напад.{S} Насред собе застрвене црвеним ћилимом прострт |
| те: нигде никога. „Да није тетка добила напад од узрујаности?{S} А теча, као за пакост, у лову! |
| ар пешкир.</p> <p>— Нећу то...{S} Какав напад...{S} Ја сам данас јака, јака...{S} Боже, зар неи |
| онај ономадашњи Грк.</p> <p>Њој је сад напад брже прошао, зато што је лекар брже дошао и слобо |
| као смрт, Фатма се препаде да не добије напад, те отрча по мокар пешкир.</p> <p>— Опрости!{S} Н |
| нако бледу, уплаши се да опет не добије напад, те јој рече да легне, и пошто испрати из собе Ос |
| а, пати ли од тога, или јој је ово први напад, и какве су појаве његове.{S} Она му сасвим свесн |
| сад овако слаба, могла би понова добити напад.{S} Она чу „да се опио“ и би сасвим равнодушна; с |
| нски била болесна.{S} Имала сам страшан напад, као ти, тејзе.</p> <p>И побледе.{S} Јаком вољом |
| путника.</p> <p>Јуни.</p> <p>У она два напада, ја сам се бојала за живот!{S} Сад: грознице, ја |
| га је била заборавила и у она два своја напада, кад јој се чинило да ће умрети, и би јој чудно, |
| ин гледала сам да одбраним од праведног напада своје сународнице и рекох јој да се у земљи где |
| е готово физички бол срца.</p> <p>После напада, она није могла мислити: код свести, лежала је б |
| г, врло лепог Турчина, који с пољупцима нападе лепу цариградску пашиницу.{S} Њој то би „неприро |
| а те ижљубим, ако сам неумивена, рече и нападе је пољупцима по лицу и по рукама.</p> <p>" Ариф- |
| луд, па се боји његове вике, да жену не нападне ножем; те је поведе на друга врата, да је води |
| ју вид, и цео свет...“</p> <p>А данас у нападу узвикнула је страшно: „Трећи гроб!{S} Умире нешт |
| му се што није десило, да га није неко напао и премлатио.{S} Сваки дан нађу неког у неком крај |
| о водице?</p> <p>Камо срећа да сања!{S} Напи се воде, па опет леже; али ето онога, шапће јој на |
| ши лекар погледав значајно у Османа, па написа рецепт; али, пошто га прочита, исцепа га, с речи |
| а је, делом за које је била ова реклама написана, превазишао себе.{S} Кад она уђе, ниједан се н |
| з Корана...</p> <p>Али, ах! тек што ово написах, тргох се.{S} Шта имам ја сад од тога што ми је |
| рна.</note> <note xml:id="SRP19120_N53">Напојница гласоноши.</note> <note xml:id="SRP19120_N54" |
| варају, исмејавају, и подвикнула би им: напоље! али се уздржава због Мадам Аристид.{S} Из боље |
| ветљене једном прљавом лампицом, похита напоље у помрчину с једним лепим и прилично трезним чоч |
| а тада оживе као и куће и дворишта.{S} Напољу вика продаваца, граја; по авлијама клепет папуча |
| аше више главе и хлађаше је лепезом.{S} Напољу је била несносна јулска врућина, те је, по солун |
| једне оближње џамије.{S} Вече, а она је напољу, готово на улици.{S} Ушавши у кућу необично брзо |
| ијеш преко главе као усред зиме, кад је напољу страхоба, <hi>омар</hi>, гори небо и земља!{S} Д |
| устрча уз степенице да је отац не види напољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерају; она ништа не оку |
| рало.{S} Мало, па се и унутра утиша као напољу; а хануме се разузуриле, али нису легле: онако у |
| о: „Па што ми у писму ии једном речи не напомену.“ После гласно рече:</p> <p>— Зар је тај узима |
| м, тамо куд отидем, вечито у друштву, и напоменуше му да је и за ваздух и за друштво најбољи Ца |
| е, још кад је Фатма била у Цариграду, и напомињала сам јој нешто мало, али јој нисам хтела отво |
| а, и осећала се уморна као после каквог напорног рада, и обузимала је све већа пријатност што л |
| у људи.{S} Људи су себични уопште, наши напосе: они својим женама не даду ни право сунца ни ваз |
| ваљда што нам је пиће забрањено.{S} А, напослетку, кад хоћете реч, ја вам је дајем, и ја мисли |
| поновише.{S} То беше мала непажња, али, напослетку, Енглескиње сматрају да на то имају право, з |
| ени је било одвратно што се праве...{S} Напослетку, можда се и не праве... њима није неморална |
| {S} Сута му је показала нашу кућу...{S} Напослетку, он је муслиманин само по вери и по имену, и |
| авају и сањају „чаробни сан Истока“.{S} Напослетку, ја налазим да су оне срећне: благо њима!</p |
| а на седмо небо, па се отуд вратила.{S} Напослетку, можда је и боље овако; кад бих га узела, љу |
| /hi>: у хамаму трља леђа и циганима.{S} Напослетку, тај паша и не признаје свога родитеља за ро |
| о јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Напослетку, да јој се јавио неко кога она познаје, она |
| ни два три сата не бих могла ћутати.{S} Напослетку, па и шта је то толико што се опио?{S} У нас |
| i>жена</hi>, а ти знаш шта то значи.{S} Напослетку, драга мала, ни у Европи не иде све онако ка |
| камен! рече гошћа уплашено и скочи.{S} Напослетку, ја сам још млада, душо Мерсије. <pb n="4" / |
| ну што је претпоставио жени мастику.{S} Напослетку, она се сад удала за правога племића и богат |
| пита га: „Имам ли допуст, беј-ефенди?“ Напослетку, он ништа не ради преко закона; у Корану сто |
| ч</hi>!<ref target="#SRP19120_N44" /> А напослетку можеш побећи без ичега.</p> <p>Она слуша Мер |
| ашту, у прозоре, с трамваја.{S} И једва напослетку...{S} Хтео је полудети од радости...<pb n="8 |
| ад види да ће тебе задовољити њен плач, направи весело лице кад јој речеш да не сме у шетњу, пр |
| најеш Хиснет-хануму.{S} Која још уме да направи онако грациозна темена као она?{S} Ниједна.{S} |
| у!“ Па се прибра, устаде, дубока темена направи Енглескињама и Францускињама, и изиђе...</p> <p |
| препирем него разговарам.</p> <p>После направи насмејано лице и рече:</p> <p>— Шта рече Фатма |
| ка снаху на ногама с јенђама: снаха јој направи „од земље темена“, с дувком на лицу, па се успр |
| окретоше да њу још једном виде, она им направи дубока темена и ишчезе иза капије ..</p> <p>Осв |
| их по азиски поздрави: и саже се те им направи од земље темена и пољуби их у скут и у руку.{S} |
| им грдне погрешке, и увек знам кад коју направим, па се све више збуњујем, а оне... о, да, оне |
| у.{S} Од туђе љубазнице, ако је волимо, направимо своју жену.{S} Ја сам ти може бити помињао у |
| од ханума, најпосле?{S} Свет ником није направио кућу, а многима је растурио.{S} Четрнаест ноћи |
| себе, зар мало померио памећу и узео те направио од земље бога; после га однео <pb n="59" /> у |
| о држи иглу, а она је мислила да не уме направити ниједног бода, јер, ако јој се откине пуце ил |
| о у антеријама с башјортиом преко косе; направише гостима темена, па се повукоше у један кут.{S |
| ледајући у све редом.</p> <p>Оне четири направише јој дубока темена, ћутећи. <pb n="184" /></p> |
| што се бељаше према месечини као да је направљен од снега, и уђоше, не лупајући халком на капи |
| } Она леже с Фатмом у једну постељу.{S} Направљена помрчина, све као прошлог дана; али сад Џема |
| олуну, нас у Европи, у Паризу, европски направљена и намештена.{S} А како видех овога, ја онога |
| ема.{S} Гошће су ми спавале, од дана им направљена ноћ; мене сан не ухвати: срце ми рече да ће |
| о бог.{S} Млад, наусница му као угљеном направљена, бео као снег, обрве му и трепавице црне, а |
| имају <hi>елиф</hi> (а) као црном бојом направљено; у Мерсије коса као поморанџина кора, у Емир |
| им шаркама и погледа у собу, у помрчину направљену од фереџа и ћилима као уз Рамазан; светлост |
| сине, само ти немој да..{S} Ти си мало напрасит, а она је зацело размажена, јединица је.</p> < |
| >Она плаче и облачи се у чаршаф.{S} Али напрасити беј већ се поврати, покаја.{S} Зашто да се не |
| /hi>: учите их да траже право сунца.{S} Напред ће Емине-Семије, па за њом Ђулистан-Хисмет, па з |
| храму, придржава горњу хаљину, пушта је напред и десно, и прича јој све као другу, жене се буне |
| децу: мећу капу на главу, па оно што је напред, они окрећу натраг.{S} Кад проходају, сваки час |
| .{S} Фењер, свако вече, ја носим и идем напред пред женама да им осветлим пут.{S} Чини ми се да |
| отивница идиотских бракова.{S} Брак код напредних, просвећених народа, много је савршенији од н |
| речи где јој беше прст, читаше, тобоже напрежући се да види, а знала је све на памет:</p> <p>Ж |
| мене су средства као у просјака.{S} Да напросим, па да идем даље, да продужим пут.{S} Али ја п |
| и се други пут смејала.{S} Њена сестра, напротив, сад је говорљива, и страшно расејана: пође по |
| попи земзем из једне црвене чашице као напрстак нарочито за земзем, он опази да се сви намерно |
| јој је врло лепо према сребрној коси и напудрованом лицу.{S} Једну кутију пудера она има већ ч |
| ла сам што ћу умрети.{S} Ја сам као она напукнута ваза: ни за шта није, а стоји на камину, за у |
| и му се његово чудно миловање...{S} Кад напуни шест година, отац му дође да га узме, да га одве |
| анком и чалму од зелене свиле.{S} А чим напуни четири године, он ће га дати у школу; „почетак ш |
| ><ref target="#SRP19120_N9" /> Млада, а напунила осамнаест година !{S} И ја.{S} Обе смо већ зре |
| била га у руку.{S} Родила му тек што је напунила четрнаест; али због сувишње младости, она дете |
| се једнога дана не побуни...{S} Бејаше напунила осамнаест; код ње бејаше <hi>меџлис</hi>, то ј |
| оворити о другој радости.{S} Унук му је напунио девету (он неће раније), пред његовом кућом ато |
| ро деце (једанпут сам близнила).{S} Кад напуних двадесет и једну, он оде у Европу за војног ата |
| ако се заветовао.</p> <p>Како је „бош“, напунише се три месеца и десет дана:{S} Ариф-тејзе јој |
| титељка.{S} Њене паметне очи, избелеле, напунише се сузама још како њен син поче онако дрско да |
| и, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно кућу напунише гомиле младих веселих жена, са запаљеним фењер |
| id="SRP19120_N71">Турска хаљина памуком напуњена.</note> <note xml:id="SRP19120_N72">Неваљалице |
| на клупама: јастуци.{S} Ово, од свиле, напуњено памуком, без душе, својина је Ибрахим-Хасан-бе |
| .</p> <p>Она јој поднесе уста, пошто их напући, али их Фатма не пољуби.{S} Задовољно почеше ниј |
| чак озго од Муса-Бабина Турбета, суседе напуштених турских гробља, од срца се обрадоваше Рамаза |
| збише уз прозор и не погледаше у велико напуштено гробље које их је окружавало, него у даљину.. |
| амо, испод Чауш-Манастира, поред каквог напуштеног гробља, или у каквом турбету, у текији, — ње |
| , без шума, као сени или дуси из каквог напуштеног махалског гробља с попадалим камењем, обрасл |
| гласа, на сени умрлих усталих из неког напуштеног гробља, из гробова с препуклим плочама...{S} |
| . „Неће бити добра домаћица,“ рекао.{S} Нар није луд?</p> <p>Фатма обори очи и рече:</p> <p>— К |
| Аман, кјучук-ханум! црвена си као зрели нар!“ и разлегаше се смех по одаји старе Шехназе-хануме |
| зрастао као кипарис, па румен као зрели нар; чињаше ми се као Енглез:{S} Енглескиња га васпитав |
| а, није читала, никуд се није макла.{S} Нарав је примила <pb n="19" /> од мужа, јер му је дошла |
| ође први дан поста.{S} Сестре променише нарав, због дувана Нурије, иначе говорљива, сад по вазд |
| ; али, како оде Зејне-ханум, он промени нарав.{S} Сад се каје, знам...{S} Тебе много брзо пусти |
| гаташа.{S} Само што је тај племић чудне нарави: ако га се не додвори, опет распуштеница.{S} Как |
| ахо :{S} Францускиње су јој сродније по нарави, по свему, од Енглескиња.</p> <p>Ариф отиде Нури |
| да је јектичав.{S} Иначе је добар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове деце.{S} |
| разуму може много, а разум срцу ништа, наравно у харемима.</p> <p>Пиши ми што пре: да ли се „с |
| рчаг воде с бистрога извора, и река је, наравно, опет мутна. <hi>За просвећење својих кћери ви |
| .{S} Нурије-ханум каже: смеју ти се, и, наравно, криво јој је.{S} И после, све с њим, досадиће |
| а, збуни се и обори очи.{S} Они су јој, наравно, веровали и корели је што је урадила као дете: |
| осмом месецу, те је умрло.{S} После му нарађала красну децу, и била добра и нежна мајка.{S} А |
| рица за толико година!{S} Колико смо се наразговарале!{S} Каквих смо се књига начитале!{S} Да н |
| тим, далеким светом.</p> <p>Пошто су се наразговарале, свирале су симфоније и плакале; а после |
| у помажемо кад се облачи, што му палимо наргиле, и што кад нешто тражимо да нам каже, он вели: |
| под њим столице где седе Турци, пуше на наргилима и пију кафу из филџана...{S} Жене се враћају |
| S} Готово цела Европљанка, а зна „Божју наредбу“ издату жени: „Кад ће ти доћи муж, обуци се, на |
| испрати из собе Османа, затвори шалоне, нареди да се по кући иде у терлуцима и да се не лупа вр |
| <p>Он прочита писмо и — прими дете; али нареди да се то „ђаурско копиле“ однесе у приземље, међ |
| рете јој леђа; а она му брзо и прибрано нареди да трчи с другим слугама по лекаре, тројицу да д |
| те казаше то слушкињама, и брзо, све се наредише око једног великог мангала и задимише: кад мог |
| ремском дворишту, пред женском послугом наређаном с једне и с друге стране путање, обученом у с |
| доба, а њој се <pb n="167" /> ништа не наређује ни за ручак ни за ифтар.{S} За ифтар су, још п |
| га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће нарицати као за милим мртвацем.</p> </div> <pb n="63" / |
| х свога сина, препадох се, а после узех нарицати као простакуша...{S} Бистре му очи замућене, л |
| остељи, после — мртва, па иде по кући и нариче: „Слатка моја тетка!{S} Слатка моја тетка!“ Бива |
| Он је био весео, а она тужна; у црвене нарове над својом главом гледаше и стресаше се као од к |
| и Олимп; над отворене шалоне наднеле се нарове гране са заруделим родом, ловорово лишће у башти |
| и се није сетила!{S} Скрену сузне очи у нарове: много родили...{S} У коначкој авлији је чесма, |
| евање: весеље је у башти; разгранали се нарови и смокве, дигли се у вис олеандри: под оним наро |
| ној терасици окренутој мору а опкољеној наровима пуним зрелога црвеног рода, затекоше Џемала и |
| а се не онесвестим.{S} У Паризу има два народа, један од крви и меса, други од камена и бронзе. |
| држао... „Треба поштовати обичаје свога народа; дај реч и одржи је,“ као да му нешто говораше.{ |
| ма никад дотле није била видела жену из народа који оне чак и у својим песмама помињу и који по |
| енила сина, и по обичају немуслиманских народа који живе у Турској, и она је учинила: правила ј |
| ова.{S} Брак код напредних, просвећених народа, много је савршенији од нашег, па га ипак назива |
| те жене срећне, јер су кћери културних народа.{S} А шта је она?{S} Туркиња.{S} Може бити врло |
| ала људе, него само жене, свих источних народа што живе у Солуну, и странкиње...{S} Странкињама |
| смама помињу и који познаје као и друге народе — из романа, и сад се занесе умиљатошћу ове лепе |
| не при падају једноме народу него свим народима...{S} Ови Французи чине ми се као моји сународ |
| жења<pb n="174" /> и у најпросвећенијим народима жене нису потпуно свесне.{S} А у нашем народу! |
| а се разговарала и кад је била млада, с народним чешљањем, <hi>аврапама</hi>, у народној хаљини |
| народним чешљањем, <hi>аврапама</hi>, у народној хаљини, антерији, у народној обући, за кућу, < |
| ма</hi>, у народној хаљини, антерији, у народној обући, за кућу, <hi>терлуцима</hi>; мајке, Тур |
| ми је мило што имам познанике бар међу народом од камена и бронзе.{S} Ишла сам на гробље, хриш |
| сам видела да они не при падају једноме народу него свим народима...{S} Ови Французи чине ми се |
| жене нису потпуно свесне.{S} А у нашем народу!..{S} Ох, наше жене!{S} Шта је шака свесних, у г |
| окве, дигли се у вис олеандри: под оним наром седе две, и тамо две, једнако обучене, по једна и |
| ="SRP19120_N91">За време Рамазана један нарочит оброк.</note> <note xml:id="SRP19120_N92">Боже |
| ош, и питала ме, зар ми немамо друштва, нарочито женска, за ово и против овога? „Разврат и раск |
| ападни ветрић, осетио би се мирис ружа, нарочито лудо исцветалог јасмина, по чијим су неисказан |
| уме Туркиња, јер се бојаше Солуљанака, нарочито старе Цариграђанке, која је непрестано гледаше |
| свашта јој је куповао док је била мала, нарочито играчке, и она га је за то волела као оца, и б |
| ма њој, како је она сама себи говорила, нарочито да му се свети онако како су се светиле мужеви |
| пост, Рамазан.{S} По турским махалама, нарочито у Старом Солуну дању је пусто, као да је све ж |
| миниатури Европу.{S} Међу странкињама, нарочито међу Енглескињама и Францускињама, она је имал |
| рском бољем друштву од неколико година, нарочито последње две године, стално на дневном реду.{S |
| јој би непријатно...{S} Неколико пута, нарочито у вече, кад се море на месечини бели као какво |
| p>Сафет се насмеја како се ретко смеје, нарочито пред свекрвом и рече:</p> <p>— И сад тобоже во |
| ал-беј...{S} Џемал-беју се нису надале, нарочито Фатма, те видевши га изненада, близу себе, пре |
| е то дан буђења природе: излазе у поље, нарочито жене, и на изворима се умивају, да подмладе ли |
| ци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, нарочито ону што је отера „за бакалске кесе“, а највише |
| p> <p>Кад Фатма виде ове две странкиње, нарочито Францускињу, обрадова како се није скоро; кућа |
| упита Нурије смешећи се.</p> <p>— Лепе, нарочито Енглескиња: како само може бити Енглескиња леп |
| не књиге, свешчице, писма од Госпођице, нарочито романи.{S} Хтео је да подметне који роман под |
| видеше, оне се изненадише и обрадоваше, нарочито Фатма. „Сад ћу јој казати,“ мислила је.{S} Чим |
| јем, муфти-ефенди, али то раде и други, нарочито наши, ваљда што нам је пиће забрањено.{S} А, н |
| p>Код Ибрахим-Хасан-беја сви су весели, нарочито домаћин, <pb n="205" /> јер сутра ће имати гос |
| му једно наше пиће које воле муслимани, нарочито млади људи.{S} У Француза абсент, у Енглеза ви |
| гледате биоскоп; али по оним затуцаним, нарочито старотуркињама, што би вас пљунуле усред очију |
| киња и робиња, а не може ући муж и син, нарочито кад виде „непознату“ женску обућу пред вратима |
| гледала с човеком; а што јој се јавно, нарочито што му је одговорила, криће од свакога на свет |
| .{S} Говорише о хаљини Мадмоазел Дарно, нарочито о шеширу.{S} Мерсије има нешто Фатми да каже, |
| мирис пића, и би јој веома непријатно, нарочито кад уђе један „весео“ и стаде говорити лудости |
| та, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, нарочито у танку половину — Емир-Фатму.“ Оне су то опис |
| а ниједне странкиње која дође у Турску, нарочито у њене веће градове, да не гледа, на сваки нач |
| се смејете, хануме?{S} У Старом Солуну, нарочито по нашим малим градовима, има овога често.{S} |
| тражила ту Енглескињу и ту Францускињу, нарочито Францускињу; али она се изменила.{S} Оно, да п |
| ећи према њој и гледајући њену тоалету, нарочито њен шешир, њено европско <pb n="8" /> држање, |
| а, онда кад си ти била код мене, видех, нарочито кад чух да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је д |
| дете, човек, пријатељица, другарица.{S} Нарочито дете, весело дете.{S} И да је ту било деце, он |
| нахерене трошне куће и безочне људе.{S} Нарочито у Цариграду.{S} Стид ме је било од оне стране |
| жене, по њеном мњењу, овако срећне.{S} Нарочито јој се чини да је у неком француском граду, шт |
| иш?</p> <p>— После, онако, случајно.{S} Нарочито... биће је срамота.{S} А момче је добро, од оц |
| то пуших пред старом женом, свекрвом, а нарочито што не устадох старцу, свекру.{S} Ја сам друкч |
| а, он потражи хране души: музику, књиге нарочито књиге.{S} Она би њега слушала не проговоривши |
| зем из једне црвене чашице као напрстак нарочито за земзем, он опази да се сви намерно склонише |
| . „То је наша љубав.{S} Можда је она то нарочито наместила“.{S} Погледа у друго: посукло!{S} Он |
| викнуше девојке нестрпљиво. — Је ли то нарочито, да ме мучиш? вели Фатма.</p> <p>— Не, кјучук- |
| , допустити да ми кћи види просиоца <hi>нарочито</hi>, па макар се не удала.</p> <p>— Нећеш, си |
| колико нам је вера лепа, а колико су је наружили неразумни!</p> <p>Пишем ти француски, да не би |
| нам је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи, у Паризу, европски направљена и намештена |
| : „Идите у башту, децо, веселите се.{S} Нас ће веселити Ђулренги — певаће нам.“</p> <p>Свих сед |
| вешта старотуркиња:<pb n="263" /> позва нас на ифтар, спреми нам јела каква никад нисам окусила |
| обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле, већ прв |
| p> <p>— Као милосник с милосницом .. да нас нико не види!...{S} Да изиђемо па затвореним колима |
| е чедо за те протеранице што гледају да нас пођауре?{S} Никад!</p> <p>— Или нека улицом дигне п |
| — А зар тако, сине?!{S} Ти не мариш за нас.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, и снаха, и син |
| Зато што ју је љубио човек?{S} Ти, која нас буниш, говорећи нам да имамо оружје свест, коју су |
| ум нене, ви сте та нова, прва нова која нас изводи на пут к светлости.</p> <p>И пошто јој метну |
| арема споредно.{S} За ово друго спутала нас је реакција.{S} На томе ћемо моћи радити тек пошто |
| а јој нежно одговори : „Фатма, чедо, па нас никад није било више: сви смо, Богу хвала, живи.“ О |
| остадох без ње, опет ме венчаше.{S} Па нас венчаше и трећи и последњи пут.{S} И ко то учини?{S |
| може рећи: иди, ниси за мене, и испраћа нас пошто нас је исплатио по уговору као слушкињу, и шт |
| ићи у Анадолију и Сирију.</p> <p>— Због нас су и наши мужеви, официри, послати у Маћедонију „да |
| ну живих душа, него кроз гробље.{S} Кад нас сретне какав дервиш, склања нам се с пута, јер он, |
| ерсију и Ариф-тејзу.{S} Она, научила од нас, па мени: „Душо, срце, јагње, око моје“.{S} Ваздан |
| ти долазила.{S} Сад видим да је боља од нас...{S} Не иде први који је кривљи, него који је бољи |
| дели?...{S} Не!{S} Боље да је једна од нас несрећна, него обе; јер ја бих и онда била несрећна |
| ке...{S} И ми смо се опијали...{S} И од нас су тражили реч: ако се не оставимо пића, да нам жен |
| хом изговарати „беј, ефенди“, докле год нас они остављају овако неспремне, да сашијемо кошуљу з |
| јка то не тражи; ако је штогод њено код нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна |
| кне: „Сестро, што се бојимо?{S} Не може нас друго снаћи до оно што је писано“.{S} Мало па обе у |
| жима.{S} Али да оставим политику: од ње нас већ заболела глава.{S} Лудост!{S} Па то мора једанп |
| А ми, нове?!{S} О, наши људи, зашто сте нас пробудили?!</p> <p>У томе дође на врата Ђулренги и |
| ко уздахну. „<hi>О наши људи, зашто сте нас пробудили</hi>?!" рече тихо Мерсије што малочас Фат |
| ук, зацело.{S} Да кријемо ово, иначе ће нас нове избрисати из списка.{S} Да је прихваћен мој пр |
| ераменат.{S} Она ће опет доћи и поучиће нас као старија сестра млађе сестре ...{S} О кад бисмо |
| о сатић.{S} Јадна, јадна!{S} Да не беше нас, њу би мачке појела.{S} Да је умела говорити, зацел |
| вали, да кад нам се тако чини, то је из нас самих.{S} И до сада ја то нисам опазила; а сад види |
| гошћа рече: „Ето Европљанин!{S} Наши би нас дочекали и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати, она се |
| х жена.{S} Ми људе не васпитавамо, људи нас не спремају за живот.{S} Да сашијемо кошуљу за шесе |
| био своју жену...{S} Жену!{S} Можемо ли нас две бити ортаци?...{S} Зар би она пристала да дели |
| , у пролазу, на слици; али за људе: они нас узимају потпуно невиђене. (Ја говорим уопште.) Али, |
| Како си смела?!</p> <p>— Тако...{S} Као нас две, загрљени...{S} Ја сам опазила: у игрању, дотак |
| ички бол, ми мислимо никога не боли као нас; зато што туђе болове не можемо осетити,“ каже јој |
| ="#SRP19120_N20" />?!{S} О јадне ми ако нас удаду за неке свршене правнике у кафеним кафтанима |
| нтову Башту (ти ту башту знаш).{S} Било нас је пуно: све пашинице (девет) и многе чиновничке и |
| е њој придружила, и чини ми се да бисмо нас две биле у стању побунити све жене, женске милионе |
| а радимо ни <pb n="173" /> живимо; зато нас спопада чамотиња и обузима туга.{S} Ја сам мислила |
| шо, <hi>ариф</hi> и <hi>али</hi> просто нас буни.{S} Изгори га, молим те, и ако је на француско |
| нећемо никад дознати; јер то мушко што нас хвата за руку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж не |
| {S} Да говоримо нешто друго...{S} Зашто нас је звала Нурије-ханум?</p> <p>Она сва пребледе: њег |
| иди, ниси за мене, и испраћа нас пошто нас је исплатио по уговору као слушкињу, и што никад ни |
| само кад бих одсекла косу...{S} Али, у нас то не значи што <pb n="284" /></p> <p>у њих...{S} С |
| е, а овде на метресе нико не виче!{S} У нас поштене неће с изобличенима; овде изобличене поштуј |
| д ме погледа, него кад ми се јави!{S} У нас се воле по неколико година само гледањем, и то знат |
| чуо и зато сам дошао с бејовима...{S} У нас је обичај, <pb n="193" /> као што знате, да покажем |
| вет: „Тај што долази, род нам је“.{S} У нас ретко...{S} Не да комшилук.</p> <p>— У странкиња, т |
| им, колико што ме од њега срамота.{S} У нас, пред оцем не пуши, и седи као девојка син, а камо |
| се сад ни њина имена не допадају.{S} У нас, свако име нешто значи... <hi>Мурад</hi>, жеља; <hi |
| па и шта је то толико што се опио?{S} У нас пију и жене, само крадом.</p> <p>— Не би било ништа |
| ушо моја!{S} Зар си ти прва овако?{S} У нас је више распуштеница него жена и девојака.{S} Зар с |
| упита Емир зачуђено.</p> <p>— А која у нас воли мужа?</p> <p>— Ариф-тејзе.</p> <p>— О-хо!{S} Т |
| То је све лепо, сине; али ко тако сад у нас удаје девојку?{S} Ни амалин, чијој кћери је сва нау |
| дима!{S} Зашто?...</p> <p>Мај.</p> <p>У нас повика на ортаке, а овде на метресе нико не виче!{S |
| и дан купамо...</p> <p>Јануар.</p> <p>У нас мангали, у њих камини, и ја дршћем од зиме.</p> <p> |
| жучи:</p> <p>— Оне затуцане у Цариграду нас три зову реформаторкама, као овде вашу Ариф-хануму |
| љубав, будите нам и посредник... између нас и Ибрахим-Хасан-беја.{S} Аман!{S} Кажите му да ја н |
| ла и голубице без голубова.{S} А варају нас.{S} Погледајте!“ заврши и обрати јој пажњу на нешто |
| ога лепога сна: она је срећнија од свих нас, удаје се за човека кога је видела и кога воли,“ ми |
| хрије-ханумом, и пошто се поразговараше насамо, дозваше у собу њену мајку и нене и рекоше:</p> |
| ан, и непрестано гледао да остане с њом насамо, јер га је почела обузимати љубав, страст да је |
| е сме даље. „Станите!“ виче мислима.{S} Насешће му крв на очи, распориће првога кога сретне; је |
| му према Џемалу, и пошто се за тренутак насладише њиховом забуном и љубављу која се опажала чак |
| мирише јастук на који се та страна жена наслањала, и који је мирисао на хелиотроп...{S} Кад би |
| цела кућа заспи, ја га отуд извлачим и наслањам му уста на груди без кошуље, на срце; али се у |
| ловао се, оженио се, и дошао у Солун да наследи стричево имање.{S} Њега је васпитавала његова н |
| > има пуло старога.{S} То ми је у крви, наслеђено од мојих предака.{S} Ја верујем у све у шта с |
| чу где је седела ова путница и мирисаше наслон где се осећао некакав фини парфим. „Изветрило је |
| и небројено четвороножних столичица без наслона, ниских, и небројено ханума сасвим отворена лиц |
| уплаши и скочи, али хтеде пасти, те се наслони на зид.</p> <p>— Несвест! узвикну и леже.</p> < |
| p> <p>— Ромео је говорио Јулији, кад је наслонила своје бело лице на руку:</p> <l> <foreign xml |
| се и отвориле кљун, мало даље један пас наслонио главу на шапе и исплазио језик. „Тонди ће нам |
| n="136" /> опет једна Мондије-ханумина наслоњача, и посадише је.{S} Нагрну силан свет, разуме |
| Европа у миниатури.{S} На канабетима, у наслоњачама, седеле су Енглескиње које живе у Солуну, и |
| , и домаћице седоше на шиљтета, гошће у наслоњаче (Ариф с десном ногом пода се, како обично сед |
| дној црвеној плишаној Мондије-хануминој наслоњачи, између два велика огледала, седи Емир-Фатма, |
| е погуркују, кикоћу гледајући невесту у наслоњачи на столу, откривена лица, оборених очију, нем |
| >— И то не, заврши гошћа па опет седе у наслоњачу, загрли се са сестром од стрица и удесише, вр |
| дана бејаше страшно расејана, седаше у наслоњачу где је седела ова путница и мирисаше наслон г |
| ким књигама.</p> <p>Седоше, обе у једну наслоњачу, загрлише се и почеше да се разговарају, фран |
| д стрица, већ и другарици; паде у једну наслоњачу и дубоко уздахну.{S} Мерсије се зачуди и викн |
| м је посадише, опет на Мондије-ханумину наслоњачу, метнуту на миндерлук према свекрви.{S} Мало, |
| ла јој преко косе бели башјорти; а она, наслоњена на ограду, гледаше се у једном малом огледалу |
| та романа начитала и свашта по харемима наслушала.{S} У почетку, ја сам намеравала радити као м |
| омора, јер ја сам се по харемима свашта наслушала шта све раде наши људи.{S} Једног дана, он уз |
| њама.<pb n="39" /></p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се Мерсије.</p> <p>— Ти се смејеш, а ја... не з |
| ем...</p> <p>Друга нова, Мирсаде-ханум, насмеја се и рече:</p> <p>— А кад би он вас понизно?{S} |
| тако имитујући Енглескињу, да се Фатма насмеја и рече:</p> <p>— Ти си као покојни Били, наш па |
| /></p> <p>Фатми дође смешно, али се не насмеја.</p> <p>— Трећи пољубац у уста биће од Енглески |
| мајку да јој опише тај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог те пита кад |
| другарици. „Сузе, сузе, сузе.“ Фатма се насмеја, а Мерсије рече:</p> <p>— Туђим сузама се смеје |
| Тејзе, ја ћу молити оца.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— О, кад би смела!{S} Срамота те да га |
| ну лепу Рускињу, а једна Францускиња се насмеја и изусти: „Тако упоређење умела је наћи само је |
| од мужа?! узвикну она с чуђењем, па се насмеја.“</p> <p>К њој полете Нурије:</p> <p>— Емир!{S} |
| атељем. <pb n="118" /></p> <p>Нурије се насмеја и рече:</p> <p>— Да га види..{S} Па добро...{S} |
| и да сакрије то што мрзи.{S} Мерсије се насмеја и отрча у кућу, јер је одзва једна робиња.{S} Н |
| очи задушница, рече Фатма, а Мерсије се насмеја и рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="en">You are |
| а стид за ово не доликује човеку, он се насмеја, и узе јој љубити лице, говорећи да то није ниш |
| , што се не размисли, промисли, а он се насмеја што она то говори.</p> <p>После, старотурци одо |
| по души, госпођо снахо.</p> <p>Сафет се насмеја како се ретко смеје, нарочито пред свекрвом и р |
| а пречац. <pb n="228" /></p> <p>Ариф се насмеја и запљеска сестри.</p> <p>— Кажи, кћери, ко мож |
| рати Мејрем-хануми, а Сафет се ђаволски насмеја и рече:</p> <p>— Или некоме коме треба да се ре |
| сман-беја.</p> <p>Мајка јој се грохотом насмеја, како се никад не смеје, и рече:</p> <p>— А шта |
| ал.</p> <p>— Ха! ха! ха! грохотом се он насмеја, као да смехом хоће да дозове мајку и жену.</p> |
| страх за живот, заврши, па се презриво насмеја.</p> <p>— А да ли бисте волели да не знате?</p> |
| ових речи Ариф пљуну, а Фатма се весело насмеја и одскакута да се преобуче, и да се намирише.</ |
| има да она уђе, а мајка му се задовољно насмеја и рече:</p> <p>— Сине, дај мајци мужде!</p> <p> |
| био...</p> <p>Беј се необично задовољно насмеја и рече;</p> <p>— Е, да сам знао, ханум, да си д |
| ом положају као окамењен; кћи се гласно насмеја и рече: „Што пљујем на оно што не постоји!{S} Б |
| , отварајући писма.</p> <p>И наједанпут насмеја се и рече:</p> <p>— У ова два нема ништа!</p> < |
| ја показа оба реда зуба белих као снег, насмејавши се на Ариф-хануму.{S} То је Мерсијина робиња |
| стру.</p> <p>— Сафет је Сафет, рече она насмејавши се, и додаде:{S} Ми нисмо ни биле у свађи... |
| ећи у собу, а она се трже и застиде, па насмејавши се загрли суту.{S} После оде на софу свекрви |
| S} Кад би умела мислити, грохотом би се насмејала.{S} Боји се инстинктивно, као коњ бича или па |
| е она запрепашћено, а после се грохотом насмејала и рекла: „Да сам хришћанка, ја бих бар узимал |
| едао се у неки предмет на столу, весео, насмејан.{S} Нурије му приђе без папуча, и кад виде да |
| „Бујукбурунлија“... да му је увек лепа, насмејана, да јој не доведе ортака.</p> <p>Код ових реч |
| у љубичастој свиленој европској хаљини, насмејана, весела, и обе одговарају, у пролазу, на дубо |
| и, а ја сам пред оцем као увек: мирна и насмејана.{S} Не могу у очи да га погледам ни честито п |
| на оном свету није ништа сплетено, лежи насмејана, с отвореним очима, те жене тумаче да јој је |
| рамо да им се гиздамо, да их дочекујемо насмејана лица, да их испраћамо.{S} Ти си видела старот |
| м него разговарам.</p> <p>После направи насмејано лице и рече:</p> <p>— Шта рече Фатма кад чу?< |
| Пашиница рече сестри:</p> <p>— Џемал се насмејао, и ја морам Богу црну жртву: заветовала сам му |
| : „Муслиманка, трпи.{S} Свет би се мени насмејао, кад би она роптала, јер ја сам јој била учите |
| ме и Милосрдноме: чим би ми се син опет насмејао, или само осмехнуо, ја бих Богу секла црну жрт |
| искези зубе: смеје се на мене, и ја се насмејах на њу и рекох : „Што се смејеш, црни ђаволе?“ |
| се и гледајући тетку.</p> <p>Сестре се насмејаше, а Ариф рече :</p> <p>— Можда сам се смањила. |
| друге.{S} Нађоше и Флобера, и Лотија, и насмејаше се, узвикнувши: „Гле Азијаде!{S} Она је Турки |
| с деверичићу.“</p> <p>Жене се задовољно насмејаше.{S} Фатма узвикиваше: „Слатки, слатки беј-теч |
| ></p> <p>Оне три Цариграђанке се гласно насмејаше видевши у њој, „новој“, конзервативну турску |
| и и да ражљути, може чак да је разгали, насмеје.</p> <p>Никад не каже „Алла!“; пред сваку речен |
| промену, нерасположење, па хтеде да је насмеје, те је штипкаше за образе и падаше на њу; а она |
| огу, брањаше се Мерсије, и покуша да се насмеје, а кад не мога, она заплака.</p> <p>Оне јој се |
| ласту...{S} Она уздахну, и хтеде да се насмеје, али се неисказано разнежи и заплака.</p> <p>За |
| а задрхта, и прво јој дође да се гласно насмеје, после да заплаче.{S} Он јој ухвати левом руком |
| тпуно њину енглеску учитељицу, да гошћу насмеје.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">Don't speak so |
| је пламен, а ја се савладам па чак се и насмејем!...</p> <p>Али, драга госпођице, помислите,— ј |
| мену пред друговима, бојећи се да се не насмеју, да нешто не рекну „као људи“ и обесвете његова |
| л Дарно.{S} А нове, уместо да се на ово насмеју, уозбиљише се, гледајући у ствар, у аутомат, у |
| е их не дирају, само се на њих значајно насмеше, и остављају их да ћуте, да мисле...</p> <p>Пор |
| ја бих давала по једну девојкама, да је наспе у воду ономе кога жели за мужа, те да је муж воли |
| , гробља, хамами и кафане.{S} Онде дуд, насред улице, на ширини, и под њим столице где седе Тур |
| се подиже на лакат, па кад виде мајку, насред софе широм отворене, само у дугачким белим гаћам |
| авидим: благо њима кад су веселе!...{S} Насред Мармаре нешто пуче на лађи; капетан појури, а же |
| че папуче, па потрча као без душе...{S} Насред њене собе сеђаше Џемал, без капута, раздрљених г |
| /head> <p>Ариф је данас имала напад.{S} Насред собе застрвене црвеним ћилимом прострта је посте |
| адрван: пљушти као киша!{S}" Устаде.{S} Насред баште, под отвореном ћошком је шадрван; вода му |
| арницима.{S} За њу је постеља намештена насред софе, а за робињу код њених ногу; комарници су и |
| Учини јој се као да јој отац лежи мртав насред баште...{S} Њен кипарис!{S} Из његовог дебла куљ |
| ду и лепу, с пуно страсти; па тад стаде насред софе и поче играти ногама, рукама, <pb n="123" / |
| ве турске девојке и младе жене).</p> <p>Насред великог отвореног предсобља, разастреше, на егип |
| обу „уђе и мирише мај“...</p> <p>У соби наста грљење и нежно притискивање лица на лице, пљескањ |
| све то!</p> <p>Око девет часова, у кући наста журба.{S} Дошли су муфтија, имам и она три беја.{ |
| ву, она мирно и тихо, невесела, брижна, настави:</p> <p>— Оне сиротице, просте, без књиге, с иг |
| сличар: млад а ништа не ради!{S} Зар да настави учење кад је у њему све отупело, мозак, сваки ж |
| с драги дан...</p> <p>Тек сутрадан, она настави читање.</p> <p>Париз, 23 априла 1907.</p> <p>Шт |
| е је страшио! заврши и лако задрхта, па настави: —Ја ово досад никад нисам имала, и ако сам бив |
| а јој затвори уста и силно је стеже, па настави:</p> <p>— Ах, шта је кад се чује и чита!{S} Тре |
| е старац, али све као да прави шалу, па настави: — Ама доцкан, много доцкан... старо, много ста |
| полудела, а она, решена на смрт, смело настави: „Ти си злочинац, и ја пљујем на лутке, на игра |
| сно.</p> <p>— Хвала Богу! каже и нене и наставља:{S} То је младост, госпођо снахо.{S} Кад умре |
| ођице, ја не доврших писмо...{S} Сад га настављам, и ако је врло дугачко, и почињем са: „Нема Б |
| отлу: размилели се продавци и слушкиње, настаје спремање за ифтар.{S} После се иде на молитву; |
| бејовој, и ако се сву ноћ није спавало, настала је журба од ранога јутра, спрема, врачање, као |
| е деце, волећете децу; нестаће страсти, настаће навика: ви нећете моћи један без другога; и нај |
| кад јој уђе Емир-Фатма у двориште. где насташе <pb n="138" /> силне враџбине, да би она с њени |
| ун...{S} Кад се спремих за пут и зовнух настојника добара да ми да новаца, он ми поднесе рачун: |
| то се зову „нове“, нове су дотле док не наступи неки тренутак кад из њих проговара оно што је с |
| љено с њене стране начинило је да у њој наступи осека љубави...{S} Али, једнога дана дође плима |
| доби две чаше; и сад одасу мало воде и насу мастике; опет то побеле, запени се: сад му задрхта |
| а је велика с водом.{S} Он одасу воде и насу мастике, која у води побеле, запени се.{S} Брзо по |
| </p> <p>Мерсије зажмури па отвори књигу насумце, притисну прстом једно место у књизи, и од прве |
| договарали..........</p> <p>Силан стид натера јој сузе на очи.{S} Њему играху на лицу мишићи и |
| рано, како нам није обичај, и он ме је натерао да станем на прозор.{S} Стала сам, пошто сам по |
| ћари с поморанџама; мали коњи и магарци натоварени намирницама застајали су пред капијама које |
| афеџијом, сасвим бесвесног, као мртвог, натовари на једна кола, понесоше га кући...</p> <p>Како |
| р је кроз њих гледала Џемала, и добивши натприродну снагу, својим нежним рукама ухвати решетке, |
| ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, к |
| м гробовским камењем.</p> <p>Кад пођоше натраг низ стрме улице, вранци посртаху, јер им толико |
| свирку и песму...{S} Одатле, оне пођоше натраг у град, ногу пред ногу, и требало им је много вр |
| ам је</hi>", па после: он не узима речи натраг.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као да је прелете |
| : „Завет сам испунио; поклон нисам узео натраг већ сам га купио!“...{S} А Богу и текијама учини |
| главу, па оно што је напред, они окрећу натраг.{S} Кад проходају, сваки час падају, а кад прого |
| у други, <pb n="128" /> па је поведоше натрашке и наместише у једном куту на углед, „као у зла |
| S} Врло блед, он се поклони старцима, и натрашке повуче се у један кут, ту седе, на столицу.{S} |
| p> <p>— Кали броматиум квари стомак.{S} Натри броматиум бољи је...{S} По једну кашику на два са |
| улици.{S} Ушавши у кућу необично брзо, натрча на Мерсију. „Хуот!{S} Хуот!{S} Хуот!“<ref target |
| кро ловорово лишће у башти.{S} Берберин натуче Џемалу фес на главу, метну му празну кесу у џеп, |
| убави...{S} Ја осећам да ме волиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, где сам ја одрастао. |
| топал цреп, уплашена, дршћући, не умеде наћи крпу, те га зави у један свој везен јаглук, и метн |
| меја и изусти: „Тако упоређење умела је наћи само једна Ориенталка“.{S} Али, гледајући је дуже, |
| икад, јер јој се чинило као да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике, турске улице сасвим су пусте |
| рсије, мирна, сва у бело као крин, лежи наузнак под црвеним атласким јорганом, гледајући у њу ћ |
| ане оне старе смокве.{S} Уморна, лежећи наузнак и гледајући у месец, одмара тело, чула.{S} Али, |
| војку?{S} Ни амалин, чијој кћери је сва наука плетење кеса и везење чеврета.{S} Девојка се, ист |
| веће понижење.{S} Сети се, љубави моја, науке којој те није учио разум него срце.{S} Што год на |
| ално је с њим.{S} Учи, вели, исту грану науке...{S} Дипломатске Школе.{S} Је ли то истина?</p> |
| Али он ни да чује. „Закон нема посла с науком.{S} Очева реч детету је закон.“</p> <p>Али мени |
| ћер цариградског беја што је за кћерину науку дао толики новац“.{S} Али он ни да чује. „Закон н |
| ам дрмала решетке!{S} Као бог.{S} Млад, наусница му као угљеном направљена, бео као снег, обрве |
| има ма’муре они, она има руке згодне за наут у зглавцима.{S} Међу њима су три нове из Цариграда |
| држа његова мајка.</p> <p>После псовке, научене од цариградских амала и од својих ноћних другов |
| срећа човека начини старијим но што је, научи га да дубоко осећа, да много размишља..{S} Нисам |
| помињале Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Она, научила од нас, па мени: „Душо, срце, јагње, око моје“. |
| вереник је официр.{S} И нико то не зна; научила сам да се савлађујем: нене ме учила.{S} Досад н |
| Можда је ово тренутак.{S} Госпођица је научила од наших жена да осећа и да сажаљева странца и |
| ела, свачији је бол појмила, од нене је научила да размишља, од Госпођице да ради.{S} Госпођица |
| е из постеље, да бежи.</p> <p>Она ју је научила колико треба да воли своју земљу, да у њено мрт |
| у игру коју сам девојком од наше робиње научила; и жели да сам увек, кад он дође, у другој хаљи |
| нцускињама.{S} Она је и Фатму и Мерсију научила да лудују за све што је француско, за Француски |
| ала.</p> <p>— Све си учинила како су те научили твоји учитељи, говорила је Ариф и смејале су се |
| женама, и ако воли; у Европи је с њима научио.{S} До половине Рамазана долазио кући некад пре |
| -ханум је и образована и <hi>ариф</hi>: научите ме шта ћу са сином!</p> <p>Оне три ћутаху и пуш |
| 20_N110" /> шта је навезла!{S} Ја ћу њу научити овоме везу, она мене француском језику, рече му |
| олико дана била је као на седмом небу: „Научиће ме француски!“ Кад донесе топал цреп, уплашена, |
| е : тумарамо помрчином.{S} Дању видим и нахерене трошне куће и безочне људе.{S} Нарочито у Цари |
| ма по страшној калдрми, поред трошних и нахерених кућа окићених поломљеним кафезима над које се |
| голуба; он јој долете на раме ; она га нахрани из скута.{S} После, с неном оде у коначко двори |
| 9120_N32" /> Она после отрча у башту да нахрани голуба и да набере руже.{S} Ружа је било пуно, |
| аске папуче не покваре од росе).{S} Кад нахрани и измилова голуба, он јој летну на раме, а с ра |
| S} Крв дошла до мозга, па се вратила не нахранивши мозак ..{S} И онда јој се учинило као да нес |
| > Није га видела читав месец, и није га нахранила из скута, па сад, осетио је зацело да је она |
| е.</p> <p>— Није, ханум...{S} Пијан.{S} Нацедићемо му у уста фушкију, говори један њен слуга.</ |
| затекоше пуно младотуркиња и жена свих нација, међу којима бејаше Мадам Аристид с кћерима.{S} |
| м великом балу где је било жена толиких нација, најлепшу тоалету и најлепше очи имала је Францу |
| је попреко странкиње, како путнице тако националисане, <pb n="124" /> удате за Турке, Грке и Је |
| отле добро, док јој оне не дирну у њена национална осећања.</p> <p>— Ја ћу да је испросим па ћу |
| бе нестало једне другарице, најмлађега „начелног пријатеља“. „Где је Мерсије-ханум?!“ узвикну з |
| ене веће градове, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А стране путнице уводиле с |
| о оном болу, по оном стиду.{S} На сваки начин гледала сам да одбраним од праведног напада своје |
| има: раме уз раме.{S} И на какав сраман начин добију пратиоца, удварача!{S} Даду му знак сунцоб |
| тала англофил.{S} И та жена нађе пута и начина да пошаље мени и многима правила свих њихових уд |
| се изоштрио као мач“.{S} Несрећа човека начини старијим но што је, научи га да дубоко осећа, да |
| <p>Ова песма једне страсне чулне љубави начини да жене понова полуде: довеле би крај себе те љу |
| о и ту заволела, и то исто овако, лудо, начинивши од жене, као онај лончар од земље, бога...{S} |
| .{S} Она ми је дала духовним очима вид, начинила ме новом.{S} Она ме је волела, и жалила ме је |
| се, још више волим.{S} Или, несрећа је начинила да видим колико га волим.{S} Ја сам мислила да |
| кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт начинила!{S} Увек је на њ мислила, од првог виђења.{S} |
| но, неочекивано, нежељено с њене стране начинило је да у њој наступи осека љубави...{S} Али, је |
| утра.“ О, те просте речи какав преокрет начинише у души Сафет-хануме и њене кћери!...</p> <p>Су |
| ун, 10 шабана 1323.</p> <p>Ја сам данас начисто да волим...{S} Ох, кога волим! ..{S} То сам вид |
| ишеш о љубави; о њој си се доста романа начитала и свашта по харемима наслушала.{S} У почетку, |
| е наразговарале!{S} Каквих смо се књига начитале!{S} Да нисам била с њом, ја не бих била побуње |
| Туркиња из Мухамедова доба, школована, начитана, слободна, с људима се разговарала и кад је би |
| уз велико брдо, ишло кроз Стари Солун, начичкан трошним зградама са софама и кафезима...{S} А |
| рече:</p> <p>— Ти си као покојни Били, наш папагај.{S} Он кад рекне „Мадмоазел!“, моја мајка к |
| ни: жене.{S} О, ви нове турске жене!{S} Наш верски обичај непрописан Шеријатом, већ изопачен не |
| <p>— У гору и камен! узвикну Нурије.{S} Наш Џемал-беј неће то учинити, јер је васпитан као Евро |
| но није: сахат иде, а стоји — време.{S} Наш слатки Џемал-беј треба нешто да ради.</p> <p>— Па ш |
| те на помрчину?{S} Она воли сунце.{S} А наш жалосни престони град!{S} Изговарајући се на реакци |
| о из њих оно што је за наше прилике, за наш карактер и темпераменат.{S} Она ће опет доћи и поуч |
| „нигде“?“ ја их питах. — „Наш брак, па наш брак!“ узвикују — „У Европи је брак много савршениј |
| во овде ни за оно у Цариграду није крив наш добри Пророк, већ људи, себични, они људи што су вр |
| ихваћен мој предлог, да се упути на рад наш слатки Џемал-беј!{S} Али, његова тетка и сама нерад |
| по многобројним собама и на софи смеје наш турски намештај!{S} На мене се смеје.{S} Како су на |
| На смокви је стајала за дуго, па кад чу наш ход, она се уплаши, прхну, и уместо да падне на врх |
| Бога има</hi>...</p> <p>У прошли петак (наш празник!) ја пишем, а к мени уђе отац.{S} Ја претрн |
| — „Где је то „нигде“?“ ја их питах. — „Наш брак, па наш брак!“ узвикују — „У Европи је брак мн |
| ханум.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Мајчице, наша стара Ариф-ханум нова!...{S} Ваљда због одела ?</p |
| .</p> <p>Бајрам није, а мени је Бајрам; наша ми се соба чини као џамија пуна кандила, од сваке |
| ign xml:lang="fr">saut de lit</foreign> наша антерија!{S} Згодно за седење на миндерлуку.</p> < |
| фине, с три књиге, и четири, више...{S} Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и |
| а или Јерменка, она је не би волела.{S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја сам данас учинил |
| уби, жиле му на челу набрекле.</p> <p>— Наша срца, сине, нису испитивана, али и ми смо питане х |
| баш да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ружа везана у киту с лалама.{S} Зар Нуриј |
| без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, распитај, сине; јер у Фатминим се годи |
| ето волела највише због чифлука.{S} Она наша ливада, и ако је опкољена зидом, милија ми је била |
| то огледало пукло преко средине. „То је наша љубав.{S} Можда је она то нарочито наместила“.{S} |
| идела сам, потуца по земљама као што је наша, трошећи свој новац да би просвећивала <pb n="52" |
| и моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захваљиваше на љубазности црвенећи.</p |
| уни протеривани у Европу.{S} Тој хануми наша Фатма се много допала, па је хвалила синовцу.{S} Ј |
| ића.{S} Али ти њих ниси видео...{S} Као наша Ариф-ханум.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Мајчице, наша |
| инице знају француски, али како?{S} Као наша Мондије-ханум (не љути се, срце).{S} Овамо не нађо |
| да је миришу и да јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу |
| одитељи и нене узимају земзем и мисле: „Наша Фатма не пости!” О, да, мили моји, не постим, и ме |
| кад да се с Арифом посвади, некад да се нашали.{S} Играчица полете пред једну лепу, бесну бејов |
| што снаћи.{S} Послах роба по сина...{S} Нашао га, с друговима...{S} Другови га доведоше мени.{S |
| те. <pb n="120" /></p> <p>— Од „нове“, наше старе Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и |
| </p> <p>— Да би сакриле своје погрешке, наше жене и код познатих и код непознатих оговарају муж |
| њене широке ноздрве играју као у Беле, наше ждребице, и сва се...</p> <p>— Аман! викнуше девој |
| кућу и децу?“ И после, што је најгоре, наше жене су неискрене.{S} Прво треба васпитати жене, п |
| све казала.{S} Пошто се нашли сведоци, наше слушкиње, да је завео девојку, он, по нашим закону |
| чице, да је дамо: ја њега бар познајем, наше солунско дете.{S} Да је дамо да се не огрешимо; а |
| јорти; а поврх хаљине сам имала кимоно, наше јелдрме; и чинило ми се да ме цео свет гледа, што |
| а глави сам имала шешир, па озго ешарп, наше башјорти; а поврх хаљине сам имала кимоно, наше је |
| уну, где су толике Донме, и пуно нових, наше вредне жепе; али у старом...{S} У гору и камен!</p |
| о свесне.{S} А у нашем народу!..{S} Ох, наше жене!{S} Шта је шака свесних, у гомили несвесних?{ |
| ери, да их видиш...{S} Ти њих познајеш, наше комшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди, али их ниси ско |
| њима не бих дружила.{S} С нашима морам: наше су.</p> <p>Сафет рече брзо и неочекивано:</p> <p>— |
| просто није ништа!{S} Као <pb n="40" /> наше поздрављање са женама лице на лице, тако њихово ру |
| девере и пасторке, девојке у зетове.{S} Наше проклето друштвено уређење!“ говорила је она побуњ |
| поцрвени.{S} То јој тако лепо стоји.{S} Наше жене никад не црвене.{S} Ја сам чула да Францускињ |
| је раскалашио весела, и дивна.</p> <p>— Наше жене одвратније су од људи, рече Фахрије-ханум, Ца |
| ф.{S} Женско Питање тек је у зачетку, а наше просвећене жене већ су се поделиле у два логора: ј |
| од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, а наше старе хануме!{S} Тек почеле да живе, а старе; стар |
| о литератури, о хуманим друштвима!{S} А наше?{S} Упустиле се у политику трошећи се и физички и |
| {S} Прерано је за нашу мрачну земљу, за наше потпуно непросвећено друштво.{S} Отац, ви зидате к |
| оучимо и да узмемо из њих оно што је за наше прилике, за наш карактер и темпераменат.{S} Она ће |
| Мирсаде-ханум : кад би Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала, рече Фахрије, па запали |
| авате и да мислите на мене несрећну, на наше друштво, на узроке што ми се син опија.{S} Вас три |
| оже казати...</p> <p>— Није она љута на наше људе и жене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом за |
| ине, да бежим на чифлук, да се пењем на наше куле и чардаке, те да гледам зелено поље и по њему |
| препородила; од тада, ја се не љутим на наше „старе“ што су оваке; ја их жалим; себе осећам, св |
| је опкољена зидом, милија ми је била од наше баште, зато што је бескрајна, и ми се по ваздан ју |
| у играм једну игру коју сам девојком од наше робиње научила; и жели да сам увек, кад он дође, у |
| завадиле не знам како.{S} Ако је штогод наше код суте, моја јој мајка то не тражи; ако је штого |
| — „Јесте, Емир-ханум; али где ће се ове наше срести са Жаном?{S} Биће довека Шоншете..{S} Ах, с |
| ушом...{S} Код оца сам живела као и све наше великашке кћери: затворена, у богатству истина, ал |
| муж није ништа необично учинио; и друге наше девојке тако се удају.{S} А нене?{S} Шта ће она са |
| е изменило нити се може изменити док је наше вере, јер њега је писао Мухамед.</p> <p>Пошто пређ |
| ајпосле, то није европски обичај, то је наше.{S} Кафези су истина густи; опет... видеће га.{S} |
| брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, то је наше име, истина; но ово значи још и <hi>лепота</hi>.{S |
| вим гологлаве.{S} О, што нисмо као неке наше другарице <pb n="10" /> што знају само турски и за |
| поче говорити о женама:</p> <p>— Јадне наше жене!{S} Заблуделе...{S} Ко ће их извести на прави |
| кад каиком што стоји испод конака једне наше познанице (њена је својина тај каик) пређемо на ев |
| ам видела; али сам чула да те код једне наше помињала, и много те хвалила, те ова и не слути да |
| е; и да припрема за буну свако женскиње наше што је дошло до свести било књигом било дружбом са |
| да, оне се чине невеште.{S} Како би се наше жене смејале кад би неко правио овакве погрешке го |
| .</p> <p>— Не! поцрвенеће ти очи, па ће наше жене помислити да си се с њим свађала.{S} Ти знаш |
| би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шта радише наше? упита брзо и радознало.</p> <p>— Једне као ја, та |
| ке, и, помислите, узео па је истерао из наше куће!{S} Крили од мене, а ја ипак дознадох, па ума |
| ад угледам Солун и нашу високу ограду и наше густе кафезе!{S} Кад извадим грудицу из зида и при |
| јемо, он то одобрава и на сва уста грди наше обичаје и друштво.</p> <p>— Мерсије, ја не бих мог |
| м мислима!{S} Ми то нећемо доживети, ни наше кћери, ни унуке.</p> <p>— Муж нам не сме у собу бе |
| ати ту идеју тек кад узмемо васпитавати наше жене.{S} Оне су сад за развијање потпуно неваспита |
| ти, рече Мерсије.{S} Али, Емир, зар нам наше Францускиње нису причале да то просто није ништа!{ |
| да ми је да чујем нашу песму и да видим наше жене, сакупљене!...{S} Песму у мени зовем <hi>Ност |
| понова узимам и идем да вичем, да будим наше жене, да траже право...“ Хтеде рећи „право сунца“, |
| е Сафет.</p> <p>— Искрене.{S} Да су као наше, ја се с њима не бих дружила.{S} С нашима морам: н |
| на улици: гледање без говора, или, како наше жене кажу, разговор душа...</p> <p>Кад бих нешто ј |
| сам ти може бити помињао у писму једно наше пиће које воле муслимани, нарочито млади људи.{S} |
| , па цвет, па род.</p> <p>— У Серезу су наше жепе горе но овде.{S} Ништа нису читале, јер и не |
| реформишу нашу војску, оне да реформишу наше друштво...</p> <p>— Енглескиња је путница, а Франц |
| лити да си се с њим свађала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су све женски конзервативци и реак |
| а да вас поздравим и да вам кажем ово: „Наше учитељице Францускиње створиле нам бол.“ Ја то пиш |
| ладотурчина.{S} Удружих се с њим против нашег друштвеног живота, и против политичког.</p> <p>— |
| свећених народа, много је савршенији од нашег, па га ипак називају несавременом, преживелом уст |
| у очев нос: истина велики, већи него у нашег комшије, а ја то нисам видела док други не рече.{ |
| звати „Фатма", јер то је име носила кћи нашега Пророка, слободна: разговарала се с људима.</p> |
| женско, Емир и Фатма“:{S} Емир, потомак нашега пророка, а Фатма, најмилије чедо пророково.</p> |
| Никад ми овако није имао смисла почетак нашега муслиманског писма, као сад. „У име Бога благога |
| а не бих могла).{S} О, кад сам видела с нашега прозора огроман Париз!{S} О, кад сам погледала у |
| 7" /> дан!{S} Ја сам нашу Фатму хвалила нашем Џемалу, њену снагу и њену душу; а он, мушко као с |
| рени са службом по Анадолији, и по овом нашем крају, где ће нам се, свакако, како „пророци прор |
| они после увек узму ?{S} Морали би, по нашем закону, кад би било доказа; јер они не признају.. |
| опростно с њом?..{S} Је ли оглашена по нашем закону?...{S} У чијем је гробљу сахрањена?...“ И |
| урила: покривам главу, молим се Богу по нашем закону.{S} Волим мужа и чезнем за родитељима. за |
| родима жене нису потпуно свесне.{S} А у нашем народу!..{S} Ох, наше жене!{S} Шта је шака свесни |
| ни, они људи што су вршили преуређење у нашем друштву, газећи најглавније одредбе из Корана...< |
| иш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у нашем закону, да с једним човеком можемо се венчати три |
| евојку док не рече „хоћу“, то је тако у нашем закону; а у њему се ништа није изменило нити се м |
| чношћу људи.{S} Људи су себични уопште, наши напосе: они својим женама не даду ни право сунца н |
| о „мушку главу".{S} И ти људи, нељуди, наши мужеви, љубоморни на своје жене, заводе туђе; и ко |
| <p>— А ми, нове?!{S} А ми, нове?!{S} О, наши људи, зашто сте нас пробудили?!</p> <p>У томе дође |
| апут, а гошћа рече: „Ето Европљанин!{S} Наши би нас дочекали и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати |
| и смо криве, и нема нам опроштаја...{S} Наши људи су...{S} Не знам како да их назовем...{S} Али |
| кјучук-ханум...{S} Зар само он пије?{S} Наши бећари...{S} Ти си чула какви су.</p> <p>— О, Ђули |
| ије туђ, што пред њим меће башјорти?{S} Наши обичаји: забрањено.{S} А што је забрањено...{S} Мо |
| г инжињера у нашој Беледији...</p> <p>— Наши уче, уче, па се толико преуче да не могу вршити по |
| е.{S} Она је и лепша и млађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје се да није жена некога стр |
| је од човека који заудара на пиће!{S} А наши многи књижевници пију...</p> <p>Пашиница необично |
| харемима свашта наслушала шта све раде наши људи.{S} Једног дана, он узјаха на коња, а ја, одм |
| је?{S} Какви су то толико наши људи, и наши обичаји, што она на њих баца дрвље и камење?{S}" А |
| долију и Сирију.</p> <p>— Због нас су и наши мужеви, официри, послати у Маћедонију „да умирују |
| слиманка, „старотуркиња", како кажу ови наши чапкуни протеривани у Европу.{S} Тој хануми наша Ф |
| амо оружје свест, коју су нам пробудили наши људи образовањем...</p> <p>— Буним вас, али не да |
| и са странкињама, турски. „Па зашто нам наши родитељи дају да учимо европске језике кад не воле |
| речи из писма, и дубоко уздахну. „<hi>О наши људи, зашто сте нас пробудили</hi>?!" рече тихо Ме |
| е, па шта јој је?{S} Какви су то толико наши људи, и наши обичаји, што она на њих баца дрвље и |
| и-ефенди, али то раде и други, нарочито наши, ваљда што нам је пиће забрањено.{S} А, напослетку |
| и подврискивање једнога беја.{S} Зашто наши људи, како у Солуну тако овде, воле да седе на мес |
| .{S} Ариф-ханум и сад не зна...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахмед-беј, па Исмаил Дортјоли, па Осман |
| ала код мене четири ноћи“, како се каже нашим језиком; но сву ноћ смо седеле и разговарале се, |
| невиђена човека!{S} Нека прође то момче нашим сокаком и сутра и прексутра.{S} Нека пролази неко |
| ужиш само с људима, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима налазим лудости, али и мудрости |
| е слушкиње, да је завео девојку, он, по нашим закону, морао је узети...{S} Али ја не сачеках до |
| хануме?{S} У Старом Солуну, нарочито по нашим малим градовима, има овога често.{S} Прошле годин |
| пред њима изусте и такве речи каквих у нашим језику зацело и нема, ја их бар не знам.</p> <p>Д |
| без мене.{S} Мислећи на њу, ја се међу нашим женама осећам као туђинка; а опажам да сам и ја њ |
| наше, ја се с њима не бих дружила.{S} С нашима морам: наше су.</p> <p>Сафет рече брзо и неочеки |
| пући од врућине!{S} Али сам се бојала; наших жепа с Јалија било пуно, па <pb n="78" /> ме све, |
| г трага азијатског варварства и беснила наших побеснелих људи...{S} Кад год сам гледала Ариф-те |
| њине бабе, па и матере.{S} За ово душа наших жена свуд је нова.{S} Упознала сам се с једном не |
| } Ја знам да се она од тада буни против наших људи још више; и да припрема за буну свако женски |
| оћемо да их обнављамо!{S} Ко би чуо, од наших, смејао би нам се.</p> <p>— Ми не можемо уништава |
| <p>Босфор, о коме сам толико слушала од наших жена и читала књиге ваших земљака, ја сам сад прв |
| во тренутак.{S} Госпођица је научила од наших жена да осећа и да сажаљева странца и путника.</p |
| о једна навика, да кад случајно који од наших момака изненада уђе у кућу, ја дигнем скут на гла |
| да се шетамо, око кућа зидови (виши од наших у Солуну), кафези (густи као на вашим прозорима) |
| го према расположењу.{S} Капиџик између наших дворишта никад се није затворио ни чивијом, а кам |
| е распаљују и онако распаљену фантазију наших младих жена и девојака, а Енглескиње је темперира |
| јер се никуд нису макле, а овамо вичу: „Наших обичаја нигде нема!“ — „Где је то „нигде“?“ ја их |
| д танке паучине, на постељи је, ујутру, нашла ситну парчад...{S} Сва јој крв јурну у лице, и чи |
| к, отац.{S} Ја сам се овде одмах с њима нашла:{S} Цариграђанке су, чиновничке и официрске жене. |
| ни помишљала на њен раскид.{S} И ако је нашла оно што је годинама тражила и желела, љубав, ипак |
| могу хануме, могу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <pb n="167" /> |
| јавио неко кога она познаје, она би се нашла увређена, знала би да то чини из непристојности, |
| не и чело и тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла, беј-ефенди!</p> <p>После ово неколико речи, он у |
| риса му лице муцајући:</p> <p>— Боље те нашла, сине! па брзо додаде: — А зар тако, сине?!{S} Ти |
| дошла кући, рашила је хамајлију и у њој нашла слику — Џемала!{S} Како се изненадила!{S} Јадна д |
| ни се пробудило оно што у Атале: ја сам нашла свога Кактаса. „Криј се од људи; а да се твоје оч |
| але изненађене што су у „земљи незнања" нашле толико „знања“, а странкиње које су их доводиле у |
| ше у Европу за чланак у новинама где се нашле речи <hi>звезда</hi> и <hi>слобода</hi>.{S} После |
| > <p>Све су гледале која је најлепша, и нашле су да је најлепша једна млада Енглескиња.{S} И пр |
| te> <note xml:id="SRP19120_N2">Боље вас нашле.</note> <note xml:id="SRP19120_N3">Собу за јашмак |
| ке испитао, она све казала.{S} Пошто се нашли сведоци, наше слушкиње, да је завео девојку, он, |
| пита Фатма.</p> <p>— Смеш <hi>само</hi> нашој другарици Ариф-тејзи.{S} Њено име као да је за њу |
| </p> <p>— Чијој? <pb n="97" /></p> <p>— Нашој.{S} Ово знамо само ја и Ђули.{S} Мерсије зна да г |
| е сам се стала питати: „Откуд то ?{S} У нашој <pb n="176" /> породици, ми имамо сарајских чинов |
| а Францускиња је жена једног инжињера у нашој Беледији...</p> <p>— Наши уче, уче, па се толико |
| дити на просвећењу масе и блажити јад у нашој земљи.{S} Она ће бити војске што ратују против зл |
| n="52" /> непросвећене.{S} Видела је у нашој земљи неуређеност, просјачење, пијанство, непросв |
| м ни Бога да молим, зато што вас није у нашој соби.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које би се дете |
| /foreign>), што је учила и певању!{S} И нашта јој свирање и певање?{S} Да весели жене по хареми |
| з сујете), прерано је.{S} Прерано је за нашу мрачну земљу, за наше потпуно непросвећено друштво |
| није муслиманин.{S} Сута му је показала нашу кућу...{S} Напослетку, он је муслиманин само по ве |
| екла да Мадам Аристид никад није волела нашу...</p> <p>Ариф испусти хартију.{S} То више није ро |
| госпођом мајком препирао, ја сам љубила нашу Фатму.</p> <p>Он скупи обрве:</p> <p>— Ја се са св |
| е, и певам...{S} О, кад угледам Солун и нашу високу ограду и наше густе кафезе!{S} Кад извадим |
| ође свети <pb n="117" /> дан!{S} Ја сам нашу Фатму хвалила нашем Џемалу, њену снагу и њену душу |
| Како мије било!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да видим наше жене, сакупљене!...{S} Песму |
| оде, а син мајци рече:</p> <p>— Да дамо нашу Фатму за сина Арслан-Нури-пашина?{S} А, мајчице?{S |
| е нам од куће мужеви, беже синови.{S} У нашу одају улази без питања слушкиња и робиња, а не мож |
| .{S} Ви Енглези треба да се пренесете у нашу земљу, да видите шта све ми имамо.</p> <p> <hi>Мур |
| , драга госпођице, знам ону праву танку нашу веру: њој ме је учила моја добра нене.</p> <p>Дође |
| аке, те да гледам зелено поље и по њему нашу ергелу и овце.{S} Знаш, Мерсије, како смо волеле к |
| х официра.{S} Док њини мужеви реформишу нашу војску, оне да реформишу наше друштво...</p> <p>— |
| вала би, кад би угледала вас.{S} Ја бих нашу стазу посула цвећем, да нам по цвећу дођете.{S} Ја |
| ло јој рече:</p> <p>— Мајчице, ја дадох нашу Фатму.</p> <p>Жена му се лудо обрадова, а мајка пљ |
| више ни просте (ова је пашиница проста) не подносе ову грдну срамоту, неисказано понижење, како |
| кама<pb n="81" /> кад изусти „Мухамед“, не уноси се у стих, у реч, у сваки бод, но ради расејан |
| им јексерима. <pb n="82" /></p> <p>— А, не јексери... само катанац.</p> <p>— Зар је то <hi>само |
| дских амала и од својих ноћних другова, не хтев се свући, он леже и заспа.{S} Мајка му метну хл |
| ући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих видела Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј |
| ће, па...{S} Али како сам видела овога, не мислим на онога.{S} А пре, једва чекам да легнем, у |
| е веома мило, јер, да јој се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S} |
| јој исприча.</p> <p>— Није, зете, луда, не бој се!..{S} Кћи ти је побуњена.</p> <p>— Камо срећа |
| а Њега; и да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-ханум сут-ана...</p> <p>Тај лепи м |
| кар умрла“, него „па макар се не удала, не видела више крај скута мужа“.</p> <p>Сваки дан је из |
| убила свест.{S} Колико сам тамо лежала, не знам; тек, кад се расвестих, ја не устадох: падох у |
| да пођем Солуном сама, ја не бих смела, не бих умела.</p> <p>Како је леп тај младић због кога с |
| ло јој се расположење, и она се љутила, не на пашиницу, туђу жену, која је гледала да ожени син |
| , и уместо робиње лупну на капију сама, не звекиром, но дланом своје мале меке руке, и учини јо |
| како се њима учинило, тупим погледима, не пушећи (не могу пред свекрвом), гледају у беја и слу |
| има.</p> <p>На миру је лежала три дана, не дајући да јаве њенима.{S} Четврти дан осети се сасви |
| азговор не чу Фатма.{S} Она, сакривена, не одваја се од обележја (бисерне челенке), јер у њему |
| и ону малу Фифи?{S} Кад беше заљубљена, не беше уставе која би је зауставила да пред вече не из |
| га познале.{S} Емир, узбуђена, збуњена, не знађаше шта ради те побеже удно собе, ту чучну, метн |
| ви и засмеја се од радости, и, збуњена, не знајући шта ће, спусти пече на лице.{S} Ариф и нове |
| ута додирну челом тле ..{S} И занесена, не зна да устаје, не зна да узима бројанице: уместо бро |
| ху на лицу мишићи и доња вилица, а она, не гледајући га, покриваше лице рукама и плачући муцаше |
| ујеш ли? прекиде је робиња.</p> <p>Она, не затворивши књигу, слушаше...</p> <p>— Кјучук-ханум, |
| није учио: нико њу робињу; она, робиња, не своју кћер...{S} О, ви нове душе!...{S} Ову дугачку |
| амти се у лицу, а ни речи не проговара, не уме пред човеком ..{S} А кад је сестра испраћа, она |
| екога паше; и видевши робињу како игра, не као њихове балеткиње и баханткиње, толико се усхитиш |
| а ништа не пита, историју свога живота, не сматрајући Нурију за сестру (јер пред сестром не би |
| Не крије се кад га дочекује и испраћа, не стиди се кад из собе изиђе сва малаксала од његова м |
| на, ова госпођа по изгледу мирна, тиха, не прави утисак жене што може дати нечијем духу полета, |
| а се, остарела; кад у самоћи ноћу јеца, не помиње децу но Османа, а не мисли да одузме себи жив |
| јзе, чувај ми ово; али, за Божју љубав, не казуј Емири!...{S} Поздрави је.{S} Она ће умрети сре |
| ени сад није до Устава.</p> <p>— Устав, не још...{S} Фатма-ханум је слободна.</p> <p>— За ово ч |
| заблуделе душе међу које је послао Бог, не Пророк, њу, апостолицу и мисионарку, да их изведе на |
| , и гледала би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез, не као кроз зид.{S} О слатка Мадмоаз |
| } Али он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, већ доле : њену месту окрете леђа; и |
| твеног срца.{S} Та жена, Мадам Аристид, не воли ни њену велику љубав...{S} Ноктима је дирнута р |
| да га преваримо.{S} Преварили су себе, не њега.{S} Зар су то верски обичаји!{S} Она је ту, сак |
| венчање“... „Који се на земљи раставе, не могу се на небу састати“..{S} Она је то заборавила!{ |
| ено човека!“ Јер дању, у време молитве, не дају јој да седи у башти развијена, да је не види му |
| да викне па да побегне, али не могаде, не понесоше је ноге...{S} Али кад јој се он загледа у о |
| и је даде бакшиш кафеџији и одмах пође, не ходећи поносито као арапски принц, већ чисто погурен |
| ми отац није шпијун, да ме не поткаже, не оптужи своју побуњену кћер.</p> <p>Фатма сва претрну |
| је; а Фатма би рекла нешто, па не може, не сме, чини јој се, ако проговори заплакаће, па ће јој |
| нека ти знају родитељи.</p> <p>— Тејзе, не бој се... ја сам паметна, промуца она јако поцрвенев |
| Али, од тада ја сам тужна, тешко ми је, не што сам те изневерила, већ што ништа не знаш да те в |
| се у љутини не истрчи са „<hi>нећу је, не примам је</hi>", па после: он не узима речи натраг.< |
| тле ..{S} И занесена, не зна да устаје, не зна да узима бројанице: уместо бројаница узе са шиљт |
| дају?{S} Она га не моли да се не опије, не пада преда њ, не грли му колена.{S} Да их неко пита |
| странкиње држале оне три Цариграђанке, не Енглескињу и Францускињу.{S} Оне су пред њима слобод |
| Човек је... друкчији је он.{S} И после, не заборави да си у Турској, да си Туркиња.{S} Ту су и |
| а изиђемо па затвореним колима, у поље, не по вароши?</p> <p>— По мени, чедо, и на отвореним, и |
| закикота, и говораше :</p> <p>— Не, не, не! него... у куту, да се разговарамо...{S} Благо њима! |
| ушо...</p> <p>— Умрла?</p> <p>— Не, не, не!</p> <p>— Загрлила се?...{S} Да вам се дотакну лица? |
| , Мадам Веран.{S} Исто као мене.{S} Не, не!{S} Ми ћемо смети много више пропагирати ту идеју те |
| се закикота, и говораше :</p> <p>— Не, не, не! него... у куту, да се разговарамо...{S} Благо њ |
| је душо...</p> <p>— Умрла?</p> <p>— Не, не, не!</p> <p>— Загрлила се?...{S} Да вам се дотакну л |
| p> <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... имао сам много трошка, због бол |
| тетом за жене.{S} Ми ћемо за Европљане, не за хришћане него за муслимане, младотурке.{S} И ја с |
| f target="#SRP19120_N54" /> и поцрвене, не знајући коме треба да се радује. <pb n="49" /></p> < |
| зин...</p> <p>Просиоце јој помиње нене, не родитељи.{S} Отац се разговара с ћерком као с каквим |
| њега и дању и ноћу, да никад не трене, не легне, да му она рану лечи, привија, да га негује, и |
| и пут не осети за странкињама празнине, не учини јој се да је остала сама, — он је заузео сваки |
| е и европско учење, мени се чини, сине, не иде.{S} Аллах нека нам умудри Фатму.“</p> <p>Сви је |
| још не погледа кроз одшкринуте шалоне, не сети се да погледа, јер за њу улица не постоји: што |
| д — ортака?</p> <p>Она ућута да одахне, не од говора него од некаквог тешког осећања, а Сафет-х |
| слатке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за м |
| отврди главом.</p> <p>Он седе близу ње, не питајући је ништа због мајке; мало, па изиђе да руча |
| 905.</p> <p>Слатка тејзе, дођи што пре, не могу без тебе.{S} Не могу, тејзе, слатка тејзе!{S} Д |
| д би нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми нешто говори мој му |
| тихо.{S} Што ћутиш?</p> <p>— Молим те, не дирај ме... спава ми се.</p> <p>И робиња се свуче па |
| еговим...{S} Како ми је било, да знате, не кад ме погледа, него кад ми се јави!{S} У нас се вол |
| е хоће нешто.{S} Шта хоће, оне, сироте, не знају.“ Зашто је учио?{S} Шта је сад?{S} Беспосличар |
| афир-одаји</hi>, то јест соби за госте, не беше ништа турско, само један врло мали мангал, за к |
| сунцу, и замоли га.{S} Он испрва неће, не воли да се меша у туђе послове; али кад му она расту |
| о не дође.</p> <p>— На Јалије, мајчице, не волим, ја сам сто пута казао: тамо су шалоне, балкон |
| .{S} Кад она уђе, ниједан се не помаче, не као госпођи (ко им то тражи?) него као старијој жени |
| интелигентна, и да често, кад што рече, не верује да је њено, већ да је то од некога чула или н |
| то се сасвим отрезнио, да опет не виче, не грди сироту младу женицу.{S} Слушкиње и робиње нису |
| м свету сама?...</p> <p>Не могаше више, не даде јој плач, покри лице рукама и клону на миндерлу |
| као да је направљен од снега, и уђоше, не лупајући халком на капији..</p> <p>На једној терасиц |
| лице, у очи, целог, не као кроз кафез, не као кроз зид.{S} О слатка Мадмоазел Дарно!{S} Пољуби |
| с сећала и сваки час се бунила, у себи, не говорећи никоме ништа.{S} У овој старинској кући она |
| и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, не читајте га одједанпут, један дан.{S} Кад с париских |
| оћна харемска весеља измислили су људи, не жене, — да би били они слободни.{S} Док оне овде пиш |
| омени се.{S} Она ништа не каза Мерсији, не само сестри од стрица, већ и другарици; паде у једну |
| Наша Фатма не пости!” О, да, мили моји, не постим, и мени је страшно.{S} Па ипак, кад бих чула |
| име дај</hi>.{S} Ти је васпитавај; али, не као мене.{S} Криј од ње дању сунце, ноћу свећу, и он |
| имају црне очи, да носе фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљубила што ти се јавио, има п |
| есена собом, не мислих на тебе.{S} Али, не, немој ми ништа тајно писати, јер још смо у <hi>стар |
| моме беју.{S} Шта су у конаку говорили, не знам; тек, кад уђе у харем, он беше страшан, у лицу |
| кућу: деца, тужна што их стриц не воли, не пођоше за њим као други пут...{S} Снаха му бејаше у |
| ти се допада!{S} Ја те за њега, кћери, не бих дала, па макар остала неудата.{S} И зар би се ти |
| ор је отворен; и чује само како говори, не шта говори, па се смеје, смеје.. „Француски као Фран |
| , није ни изгрејавало, само онако гори, не гори него гуши — омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо |
| сле вечере.{S} Једи...{S} Изнемогао си, не једући толико... три дана.{S} Молим те!</p> <p>Он јо |
| то на лицу, на рукама, на грлу, у коси, не остаде јој непољубљено, и она се збуни и више га не |
| аиска воде, али не могући је прогутати, не осећајући да ли је има у грлу, не осећајући себе, кл |
| аспре новаца, у глави ни трунке памети, не памети, већ свести!..</p> <p>Море удара у обалу, шуш |
| сено, ми ти не можемо одмах одговорити, не што није обичај да се одмах одговори, већ што хоћемо |
| д донесе топал цреп, уплашена, дршћући, не умеде наћи крпу, те га зави у један свој везен јаглу |
| а сам га..{S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; ако кажем да хоћу другарици, опет не да, те ја у |
| и, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да паде с неба магла, него као да се диже из мор |
| је смела ни помислити.{S} И врло дрзак, не осећајући према родитељској кући онога побожног пошт |
| <p>— Јесте, али то је... како да кажем, не умем турски да се изразим! <foreign xml:lang="fr">C' |
| давно жељени пут.{S} И занесена путем, не сети се својих, чак тренутно заборави с ким иде!{S} |
| едам ни честито пред њим да проговорим, не толико што га се бојим, колико што ме од њега срамот |
| , душо?{S} Ја, себична, занесена собом, не мислих на тебе.{S} Али, не, немој ми ништа тајно пис |
| ју је носила једном необичном силином, не слабећи ни за тренутак.</p> <p>Кад видеше Францускињ |
| е споменике покривене високим папратом, не сећајући се да су ту мртви.{S} И најпосле скренуше к |
| ваљда добродошлицом, па, чудно узбуђен, не мога, само промуца: „<foreign xml:lang="fr">Oh ma mi |
| е моли да се не опије, не пада преда њ, не грли му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, он |
| сфор, да се убијем, да се отру...{S} О, не, на отров никад не мислим.{S} Најчешће мислим на рев |
| д, долазио њој, ноћу, и љубио је?{S} О, не би.{S} Лажу младотуркиње као старотуркиње.{S} Старот |
| {S} Зар си с њом живео невенчано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она је мени била прво драга, п |
| иње с чуђењем у један глас.</p> <p>— О, не! 'Траже право сунца, изговори Ариф с неисказаним бол |
| да је то Фатма, и викну промукло : „О, не, Емир душо!{S} То ново гробље је за старе...{S} Заст |
| арлсе?{S} Дошао сам на по пута па стао, не што сам сустао, већ што нисам знао куда ћу. „Најгоре |
| ворише о слободи и да и ми имамо право, не само дужност.</p> <p>Ја мислим да ћемо до недеље , к |
| јка си.“ Он је говорио француски, брзо, не муцајући, а она не скидаше скута с главе ни руке с л |
| мантским очима.</p> <p>— Госпођо мајко, не могу сама, рече тихо.</p> <p>Пашиница, с исеченом ко |
| е.</p> <p>— Куда ? упита она радознало, не слутећи шта ће чути.</p> <p>— У Европу, рече тетка б |
| лим те?!</p> <p>— Чудо! рече он весело, не погледајући у туђе жене: „Па лепо, отерао је, нека, |
| „Мерсије душо, ми сад треба да певамо, не да плачемо: саставићемо их брзо.“ Девојка више не из |
| иној преудаји.{S} Прими је врло хладно, не говорећи с њом француски као други пут.{S} Али ова м |
| .</p> <p>— Шта ћу сад? викну он очајно, не одговорив свастици на њено питање.</p> <p>— Шта ћеш? |
| што је потицало из њеног срца морално, не осећајући гриже савести што је остала без средства д |
| олитику трошећи се и физички и морално, не мислећи да од политике и људе хвата вртоглавица.{S} |
| </hi> одаје лепу душу; али то је често, не увек.{S} Ти познајеш Хиснет-хануму.{S} Која још уме |
| ју љубав да ућуте...</p> <p>— Не, децо, не претвара се цвеће у коров, па баш да је неко време у |
| b n="8" /> држање, слушајући њен говор, не шта говори већ како говори, француски, опијаше се и |
| ајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила мајка, т |
| ли он, трудећи се да одржи мушки понос, не пусти ни сузе: само скупи обрве и уозбиљи се, поглед |
| говоре по недељу, некад дан, некад сат, не по величини увреде, него према расположењу.{S} Капиџ |
| ску, он не виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њихових корака: загледао се у неки предмет на |
| а је, стидљива.“ Она је бледа као смрт, не диже очију с платна, везе, и ако не зна како везе.{S |
| шимо децу?{S} Ко воли сунчеву светлост, не мари за месечеву.“ Емир-Фатми се учини да јој сестра |
| ог поноса, примим је и чиним се невешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју је извадила из моје к |
| дадиља?{S} Ја не могу без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила мајка, те да ми д |
| ного, све о њој, а сад... више не могу, не даду ми сузе...</p> <p>Ана Жабуле.</p> <p>Ово писмо |
| прича Мехмед, кад не може да узме ложу, не иде у позориште.</p> <p>И у вече, она се спреми за б |
| тати, не осећајући да ли је има у грлу, не осећајући себе, клону, и гласно, као здрава, узвикну |
| кћи, синови, жена:{S} Фатма, снаха му, не устаде.<pb n="250" /></p> <p>— Емир-Фатма-ханум! вик |
| хим-Хасан-беј<pb n="271" /> зове Фатму, не може сам, хануме су отишле Рашиде-хануми, бејовој се |
| , и најтврђа срца отац, јер њу, мажену, не даје другу него господару, а господара има милостиви |
| Она, у засебном купеу, уз мајку и нену, не навлачи па прозоре завесе, и одушевљена, непрестано |
| устане, и хтеде викати, па, као у сну, не могаде...{S} Робиња се не миче, а она изненада скочи |
| воли да је цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако је седела скоро до в |
| и су заплакале кад је она узела цигару, не да пуши, него да с димом гута своје сузе.{S} Тишина. |
| према сестри крај мангала, узе цигару, не пушећи је, но гутајући њен дим, гризући њу као ружу, |
| јер је мислила да је тај језик за игру, не знајући да са својим малим свакидашњим другарицама г |
| онуде...{S} Ниједна стара, у разговору, не рече ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S |
| јој опише тај бол, који она, за срећу, не познаје.{S} Моја мајка једва отвори уста и рече: „Не |
| се „духовитошћу".{S} Она говори о духу, не о срцу; па ипак, она више има срца но духа.{S} Цариг |
| а помислио, зете, да ти кћи има и душу, не само трбух за јело и снагу за одело? рече Ариф смели |
| , она ће удесити венчање."</p> <p>Ариф, не знајући шта она мисли, зачуди се што је тако наједан |
| вноправности између мужа и жене?{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час |
| ханум, али ја вам малочас не одговорих, не хтедох да вас прекидам, рече Фахрије-ханум.{S} Вичет |
| .{S} Крије се од њих што није...{S} Ох, не могу даље: срамота ме! узвикну па сакри лице у руке. |
| у затече, у геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах; а кад он дође, мени се учини хладан, па ми би |
| е зна...{S} Стојим, сирота, као кривац, не гледам га, а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али |
| Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провел |
| стаде, кћери?</p> <p>Она бризну у плач, не одговоривши свекрви.</p> <p>— Јуче си преда мном пуш |
| удрости.{S} Пошто хоћеш кћер да удајеш, не залетај се : притегни ату дизгине.{S} У ходу човек в |
| Или Мерсије, рече Фатма.</p> <p>— Ја... не... не могу, брањаше се Мерсије, и покуша да се насме |
| Мерсије.</p> <p>— Ти се смејеш, а ја... не знам шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе, па...{S} |
| прибра и рече :</p> <p>— С друговима... не верујем...{S} Негде је у послу.{S} Она се брзо врати |
| рсије, рече Фатма.</p> <p>— Ја... не... не могу, брањаше се Мерсије, и покуша да се насмеје, а |
| з тебе?...{S} Млада си, неискусна си... не знаш шта је човек...</p> <p>Она слуша свекрву и мења |
| ње по европски, и кад би к нама ушао... не крите лице!... и к нама ушао Мурад-Џемал-беј, по евр |
| и.</p> <p>— Госпођо мајко, молим вас... не могу сама, понови тише пружајући руку.</p> <p>Пашини |
| к сетих да ми не може писмо прочитати : не зна...{S} Стојим, сирота, као кривац, не гледам га, |
| Она пред њом све говори, а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто велико, крупно.{S} Боже, кад чу |
| ри, и лепо да гледа.{S} Распитај, сине: не дајеш дете из куће за дан, већ за век.</p> <p>Ибрахи |
| Фатми, али их не пустише ни у двориште: не даде Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>А Џемал је спавао ваз |
| После себе извињава: „Ћутим због деце: не бих могла без њих.{S} Нећу да будем изобличена: због |
| ...{S} Друго вече пуна кућа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с њима научи |
| и ништа не чује, јер је занесен Фатмом: не скида очију с ње, лепе и узбуђене, с чаршафом а откр |
| з предсобље и оде у сутину собу за рад; не улази код Џемала, јер пости.{S} Оне јутрошње пољупце |
| еш.</p> <p>Она с разбијеним срцем пође; не погледа се у огледалу, а и за кога?..{S} С другарица |
| .{S} Па кад се ожене, они <pb n="51" /> не знају честито ни да проговоре с честитом женом, и ни |
| одељење куће што се зове <hi>харем</hi> не улазе други људи до муж јој, свекар, њена браћа, и ј |
| Иншалла’!{S} Иншалла’!{S} Иншалла’!{S} Не заборављам ја Благога и Милосрднога, мајчице.</p> <p |
| а кад би ми био муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те грешне мисли... „Туђе људе не |
| другу, а кад би ми био муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те грешне мисли... „Туђе љ |
| ади и рече:</p> <p>— Ашколсун, сине!{S} Не иде први који је кривљи него који је бољи.{S} А она |
| но?...{S} За годину дана две љубави!{S} Не може...{S} Ја сам муслиманска жена, те добро знам шт |
| ори!{S} Или још горе: ако ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека га у мојој фијоци.“</p> <p>Па |
| јој је муж и драги један исти човек!{S} Не крије се кад га дочекује и испраћа, не стиди се кад |
| итао... „Боже, са мном као с другом!{S} Не сматра ме за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она |
| рујеш, душо?</p> <p>— Каква смелост!{S} Не, ти збијаш шалу.</p> <p>Мерсија јој затвори уста и с |
| } Сва претрну: „Зацело тетка умрла".{S} Не смеде истрчати пред њу, као други пут.{S} Кад Ариф у |
| опрости, и нене, добра моја нене!..{S} Не могу више, слова ми се замрљавају сузама...{S} И ово |
| фез... „Џемал!“ После два месеца!...{S} Не вероваше чулним очима, те их затвори: опет његова ми |
| љубав са мном, уопште да је дели?...{S} Не!{S} Боље да је једна од нас несрећна, него обе; јер |
| .{S} Да их пита где је Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој није било овако тешко.{S} Оде |
| ом:</p> <p>— Код куће нема никога...{S} Не бој се!...{S} Седи!{S} Она нагло седе, те претури ђе |
| бегнем испред невоље као кукавица...{S} Не, ја бежати нећу; ја хоћу да се борим као мушко с нев |
| али.{S} Ни он...{S} Он ме више не...{S} Не могу све да изустим... препукло би ми срце.</p> <p>3 |
| ољубио другу, а кад би ми био муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те грешне мисли... |
| а ли јој одговара!{S} Грди је или...{S} Не сме прво Госпођичино; чита теткино:</p> <p>Скопље, 1 |
| ма ништа да не пишем, ни они мени...{S} Не знају где сам?...{S} Волим да ништа не чујем, јер би |
| му кћи умре, него да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S} |
| мисли на њ као на замишљено драго...{S} Не устаје, мисли: отац је не да њему, она се буни, бежи |
| лази, род нам је“.{S} У нас ретко...{S} Не да комшилук.</p> <p>— У странкиња, тејзе?</p> <p>— Л |
| а.{S} Сад видим да је боља од нас...{S} Не иде први који је кривљи, него који је бољи.{S} Што в |
| но јадно да реч, али кад дође ноћ...{S} Не зависи од њега.{S} Уместо да му траже озбиљног лека, |
| ете, раскопча јој гривне и хаљину...{S} Не слуша је што зна ово: „колико гора висока да је, пре |
| нам опроштаја...{S} Наши људи су...{S} Не знам како да их назовем...{S} Али кажи, бар нека ти |
| твори у угљевље, а угљевље у пепео..{S} Не могоше ме утешити родитељи, ни род, ни пријатељи: ут |
| очи и рече: „Хајдемо у ненину собу“.{S} Не рече: „Ала смо луде, па одатле га можемо најпре виде |
| у тугу сваки поштује, моју исмејава.{S} Не, ја чак не смем ни да тугујем, да плачем.{S} Сто пут |
| г лепоте, биваше све милија и ближа.{S} Не прође много, а он би сав обузет мишљу о преступу, о |
| су јој уста!{S} Као расцветана ружа.{S} Не смеј ми се: она је <hi>нова</hi>.{S} И долазила нам |
| ед оцем као увек: мирна и насмејана.{S} Не могу у очи да га погледам ни честито пред њим да про |
| д политике и људе хвата вртоглавица.{S} Не чувају ту своју снагу за просвећење масе, за хумана |
| и, али да не заборави Мадам Аристид.{S} Не кажеш која је, то јест је ли путница или ће да живи |
| кну Ариф оштро и одгурну је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти си се испросила, али се ниси венчала |
| јзе, дођи што пре, не могу без тебе.{S} Не могу, тејзе, слатка тејзе!{S} Дођи што пре!{S} Хукну |
| лепа је, од породице је, богата је.{S} Не брини се за њу.</p> <p>— А ја? опет изусти нехотице. |
| <p>— Јадно ми моје спавање, Нурије.{S} Не мичем се, да тебе не пробудим.</p> <p>— Ја да спавам |
| отац, ако би му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не смем), већ по једној новој.{S |
| киња, Мадам Веран.{S} Исто као мене.{S} Не, не!{S} Ми ћемо смети много више пропагирати ту идеј |
| иближи рок кад има право на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S |
| о су биле бејовице и бејовске кћери.{S} Не раде на побољшању...{S} Понекад ми се у Цариграду уч |
| оји су овде сматрани као књижевници.{S} Не усташе јој не што је сматраху као друга, него што су |
| учена.{S} Никад јој није било овако.{S} Не осећа гриже савести, а ипак јој је некако необично т |
| пара: то нам је сва спрема за живот.{S} Не може бити равноправан онај с оним од кога изгледа да |
| уркиња, жена потчињена човеку, мужу.{S} Не може се разорити за дан што се зидало вековима.</p> |
| ила пажљива.</p> <p>Сад о себи коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више видети Солун, град у ком |
| овом муком заваравала је своју муку.{S} Не одговори ништа.{S} Сва четворица је погледаше и позн |
| и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу с |
| А јеси ли, сине, говорио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је брат отишао на чифлук.{S} Јеси л |
| овораше:</p> <p>— Душо, што плачеш ?{S} Не губи наде док ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на А |
| и она рекне: „Сестро, што се бојимо?{S} Не може нас друго снаћи до оно што је писано“.{S} Мало |
| а цариградска девојка, дата је мушком — не мужу — невиђена, као какав поклон од дрвета или каме |
| же право гласа, а џакови ћуте!</p> <p>— Не траже чак ни право сунца и ваздуха, узвикну најмлађа |
| {S} Питајте Емиру, ја ћу да...</p> <p>— Не, кћери, дођи сутра; јер Фатма тебе воли па ће приста |
| е их у Божју љубав да ућуте...</p> <p>— Не, децо, не претвара се цвеће у коров, па баш да је не |
| љубави, и врло ми је чудно...</p> <p>— Не, ја то нисам.{S} Али сам противница идиотских браков |
| , па да ме зовеш само „мајко“.</p> <p>— Не могу, госпођо мајко.{S} Ја то нећу моћи...{S} Срамот |
| чито, да ме мучиш? вели Фатма.</p> <p>— Не, кјучук-ханум. „Који вам је оно човек?“ упитах је ја |
| место да се закључа, она пође.</p> <p>— Не преда њ!..{S} Бежи!..{S} Сакриј се!...</p> <p>— Зар |
| е.{S} Срамота! узвикну Нурије.</p> <p>— Не вечерас то, Нурије-ханум!{S} Да могу да те опијем те |
| шта јој говори, како је грди.</p> <p>— Не лупај, лудаче! викну тетка ражљућена.{S} Одвели смо |
| у, рече и узе се раскопчавати.</p> <p>— Не, слатка тејзе!{S} Ко зна какав је на слици!{S} А њег |
| че с пуно бола и поче плакати.</p> <p>— Не! поцрвенеће ти очи, па ће наше жене помислити да си |
| нас пију и жене, само крадом.</p> <p>— Не би било ништа, али он је у пићу мало незгодан, видел |
| ири се, чедо, заспи само мало.</p> <p>— Не могу, нене, мозак ме боли.</p> <p>Стара се уплаши.</ |
| уга мајка по млеку, рече Емир.</p> <p>— Не драго, душо Емир.{S} Ко зна како је то?{S} Свакако в |
| тимо кад и не мислимо на пост.</p> <p>— Не могу, суто, ништа.{S} Ја сам, чини ми се, бестелесна |
| } Кад муфтија ућута, он хукну.</p> <p>— Не хучи, Ибрахим-Хасан-беј.{S} Свршено је.{S} Ни кога и |
| ци! викну Фатма и угаси свећу.</p> <p>— Не бојиш се комараца него ти жао њега, да не штуца, да |
| да је умрла, таква је у лицу.</p> <p>— Не бој се, кћери, живци... солунских Туркиња болест, го |
| >Она се закикота, и говораше :</p> <p>— Не, не, не! него... у куту, да се разговарамо...{S} Бла |
| смешећи се од среће, она рече:</p> <p>— Не мисли тако далеко, сине; а већ кад мислиш, ти се под |
| </p> <p>Снаха поћута, па рече:</p> <p>— Не могу, није да нећу.</p> <p>— То је тврдоглавост. „Је |
| то Писмо</hi>.{S} И тихо рече:</p> <p>— Не могу да не постим, госпођо мајко, није да нећу.</p> |
| ..{S} Робиња је покри шапћући:</p> <p>— Не кидај се, кјучук-ханум...{S} Зар само он пије?{S} На |
| ерсије душо...</p> <p>— Умрла?</p> <p>— Не, не, не!</p> <p>— Загрлила се?...{S} Да вам се дотак |
| — Зар ти још не спаваш, Фатма?</p> <p>— Не спавам, отац.</p> <p>Он ни по гласу не познаде да је |
| зимаше: да га ухвати, убије: „Он њу...“ Не, даље није смео. „Станите!“ виче мислима.{S} Ако вид |
| ноћу јеца, не помиње децу но Османа, а не мисли да одузме себи живот, толико тежак: грехота!.. |
| у соби пуној раскошно обучених жена, а не седа него стојећи говори: „Покупите сав овај накит, |
| у улази без питања слушкиња и робиња, а не може ући муж и син, нарочито кад виде „непознату“ же |
| ила бих с четири ортака ствар — тебе, а не могу с једним душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а м |
| еде на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе је, а не казах јој!{S} О кад чује да сам заљубљена!“</p> <p>Ф |
| не омекша овај камен. „Примио сам је, а не дам да се понова удаје за пијаницу, пропалицу и прот |
| а је пијанство само од вина и ракије, а не знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Има |
| о европски „Нема га!“- сад помислише, а не рекоше. „Није се опио,“ мислила је мајка и <pb n="19 |
| ту учиниле, и треба ханумама да кажу, а не смеју, или као да очекују неку велику несрећу, која |
| зати некога на буну.{S} Гледајући њу, а не познајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Арифи?{S |
| без венчања...</p> <p>— Јесте, зете; а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо за |
| нум?</p> <p>— Отишла, одговори му она а не погледа га.</p> <p>— Куда? изусти он брзо и строго.< |
| мршена; видим да има нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што не дође, час |
| ул-Хамидова доба, европски образоване а не смеју с мушкима да говоре, европски очешљане и обуче |
| е те нове!{S} Оне, сироте, нешто хоће а не знају шта.{S} Буне се, отимају се, беже од глупих пр |
| <p>— Тешко оном ко има шта да оплаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној мојој пријатељици беше |
| у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не може да говори, осећа грдне болове у грлу |
| све више баца Фатму у сањарије; жмури а не спава, у мислима гледа море, каик, младића и његов п |
| отшкринута врата гледа га целом душом а не пушта га унутра, док Мерсије не покрије косу...</p> |
| е оде унуци, која беше бледа као смрт а не плакаше: од страха јој сузе пресахле.{S} А а шта се |
| да у том њеном устајању види нежност а не потчињеност, притрчава јој и љуби је у руку.</p> <p> |
| би их позвала да јој виде библиотеку а не сме од Солуњанака и Цариграђанке што не скида очију |
| , пошто сам покрила главу (ја гологлава не бих могла).{S} О, кад сам видела с нашега прозора ог |
| отив развијања.{S} И ја се бојим да ова не победи, зато што је млађа, што је јача и што има уза |
| о?</p> <p>— Али како си смела! рече ова не слушајући сестру.</p> <p>— А мени је било одвратно ш |
| љи!“ Жена више не пристаје уза њ, да га не би доводила до веће јарости.{S} Он, онако љут, пође |
| а покривена тмином... али полако, да га не пробудим.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам срећн |
| је пробудио.{S} И проклела бих га да га не волим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у један глас |
| им.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не могу узети, умрла бих.{S} Умало не заборавих!{S} Јуч |
| не бих навикла...{S} Он је опазио да га не волим, па се узео проводити као младић: мене је оста |
| је хтео да ме казни што је опазио да га не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бит |
| ајда јок...{S} Кад нема фајда што да га не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се болно осмехну.</p |
| радоваше: пијан.{S} После видеше „да га не заноси глава већ срце“, и сневеселише се.</p> <p>— А |
| егова мајка, па да се врати...{S} Ја га не пустих, задржах га nа годину: да га се нагледам, и д |
| страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја га не смедох питати шта му је.{S} После... дознадох ..{S} |
| ну с дувком...{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, али га осети, па задрхта, и прво јој дође да с |
| сад очекују, чему се надају?{S} Она га не моли да се не опије, не пада преда њ, не грли му кол |
| њем дану оптужује...{S} Отиде, а она га не испрати, нити му на ноге устаде: први пут како се уд |
| у кеса пуна, ујутру празна.{S} Никад га не питах, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он |
| ј непољубљено, и она се збуни и више га не упита, зашто му је мајка несрећна.</p> <p>Он се из к |
| ; ако је штогод њено код нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу помињу, т |
| као, а малопре би га миловао.{S} Што га не погледа отворено, разуме: стиди се, нису сами; али к |
| и та жена чула како ју је лагао, зар га не би оставила и не сачекавши да јој падне треће венчањ |
| ињава се зато што <pb n="93" /> од њега не би ожалошћена и понижена као неке њене друге од свој |
| д би заволео неко дете, нико га од њега не би могао одвојити; али томе детету се брзо досади (ј |
| Богу, пре но што ће лећи, кад крај њега не би била мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не |
| је устезала да каже странкињи због чега не треба да им долази.{S} Овој бејаше жао, али ипак дођ |
| расла, те исприча Фатми све... „Ни Бога не волим овако,“ рече без страха Господњег, кад чу стра |
| е.{S} Зар би се ти удала за човека кога не волиш?</p> <p>— Никад!{S} Али за човека кога не позн |
| ?</p> <p>— Никад!{S} Али за човека кога не познајем...{S} Ја, хвала Богу, знам у каквој сам се |
| е охола, па чак и према мужу, да никога не поштује, па чак ни свекра и свекрву.{S} Отрча, донес |
| х.{S} Мени се сви допадају, а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не могу у |
| зоришта, опере, шуме — свет; она никога не гледа, само њега; па деца, два мушкарца и три девојч |
| алама изјутра и пред вече, а она никога не познаје.{S} Чим чује кола, она мисли да су гости с Ј |
| да у кући више никога нема, више никога не види, само њу: улази у теткину собу за рад, по четвр |
| ад имамо физички бол, ми мислимо никога не боли као нас; зато што туђе болове не можемо осетити |
| им свога и мужевљег рода, у кућу никога не прима, јер јој се чини, ко год би дошао, дошао би да |
| не излази, да не устају кад се пева, да не прелазе преко собе кад се плаче.{S} Енглескиња је ча |
| бојиш се комараца него ти жао њега, да не штуца, да се не мучи, говори Мерсије, палећи цигаре |
| заједно, већ по две, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су долазил |
| за њихово ослобођење.{S} И узбуђена, да не би заплакала, устаде и побеже; оне осетише то у њој |
| атре пламене:</l> <l>Да нико не зна, да не погоди </l> <l>Шта је од тебе, шта ли од мене.</l> < |
| боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа да је овај живот про |
| ледао?{S} Па се покрије преко главе, да не чује пљуштање шадрвана и песму једног заосталог слав |
| урску, нарочито у њене веће градове, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А стран |
| је зауставила да пред вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb |
| а ће уздисати крадом, да он не чује, да не посумња да уздише за неким који ју је у пролазу виде |
| 20_N30" />?</p> <p>— Ћути, Ђулренги, да не чују...{S} Жао ми је Мерсије, рече и скочи, скиде ча |
| и странкиње, али ниједна не излази, да не устају кад се пева, да не прелазе преко собе кад се |
| жаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа да је овај живот пролазан, да не |
| ад кад је озбиљна, говори француски, да не би чула и разумела послуга.{S} Малопре је била сва с |
| еразумни!</p> <p>Пишем ти француски, да не би разумео твој отац, ако би му писмо дошло у руке.{ |
| то је била болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу.{S} Осим оца, цела кућа осећа да она |
| а се сећа да је овај живот пролазан, да не смеће с ума дан кад се свила и кадифа замењује с нек |
| г врућине, кад не отворим сунцобран, да не заклоним сунце, људи, Турци, завиркују ме, намигују |
| ла.{S} Катанац је метао тако полако, да не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{S} |
| имо нечију децу, чак и кад почињемо, да не бисмо њеној материнској осетљивости на жао учинили, |
| у, тихо певају и пригушено се смеју, да не чују људи на улици: срамота.{S} У отвореној софи на |
| ону да се с њим понова венчаш одмах, да не чекаш три месеца и десет дана, јер ниси изишла из ње |
| ; а ја за њим одмах све поизотварах, да не осети моја слушкиња посетиочеве ми „надахнуте душе“ |
| етијег, немој да се гдегод изрекнеш, да не чују моји... <hi>Само</hi> за ту реч отац би ме одве |
| а макар ти увек и не било до тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде да |
| е седела, осећала је оно што обично: да не смећу с ума људи да је она жена.{S} И са разбивеним |
| сна тргну: да се не осете несрећне? да не проклињу онога који их је пробудио?...</p> <p>Била с |
| араше као сатић.{S} Јадна, јадна!{S} Да не беше нас, њу би мачке појела.{S} Да је умела говорит |
| сподар...{S} Хоће да ме уништи...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болн |
| не!{S} Ко зна шта је њега лагала?{S} Да не познаје ниједно мушко, а оно... можда се с неким и љ |
| у се у груди, на покри рукама очи, — да не види смрт, јер се осећало да нам се она ближи.{S} А |
| уше поред прага тресући се.</p> <p>— Да не учини неко чудо, Нурије?{S} Да се не огреши ?...</p> |
| Мој отац!{S} Да видим пуномоћнике, а да не видим младожењу!</p> <p>Кад сам му видела слику, ја |
| е, имамо нешто да се разговарамо“. а да не навучемо сумњу !{S} Кад ћемо моћи остати саме са сво |
| .{S} И не хте му казати још и с тога да не би била изобличена као преступна жена, па како би ње |
| дана; јер она у овим годинама гледа да не изгуби ништа од живота; а живот јој је: кућа, град г |
| Кад и непријатељ непријатељу иде, ја да не идем својој сестри и другарици!{S} Ах, како ћу, кад |
| ако лепо држи иглу, а она је мислила да не уме направити ниједног бода, јер, ако јој се откине |
| ња и обузима туга.{S} Ја сам мислила да не радим кад сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад не |
| су, као да је била нека грешница, па да не обесвети свето... „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!< |
| ишта, јер јој зуби силно цвокоћу, па да не би прегризла језик.{S} Осман пробуди и сестру. „Цреп |
| } Зар за толико месеца ја њима ништа да не пишем, ни они мени...{S} Не знају где сам?...{S} Вол |
| треса, због тога се тресе, од страха да не умре.{S} Обузе је некакав чудан, животињски страх, з |
| у Зелене Баште“; али није видела оца да не заплаче кад кћер удаје, кад се с њом прашта, испраћа |
| а свекрву и мења се у лицу: како сад да не пости, кад је постила дететом; спавала у једној соби |
| ма себи живот одузме.{S} О, само сад да не умре, да остане жива: нити ће се љутити, ни туговати |
| иде бледу као смрт, Фатма се препаде да не добије напад, те отрча по мокар пешкир.</p> <p>— Опр |
| и камен ! — али нисам знала да траже да не поштујемо никога, ни свекра, ни свекрву!{S} Ово је з |
| робиња — која се налажаше око капије да не би гости чекали — отвори: уђоше Солуњанке, старе у ц |
| иње, али све шапатом, као да се боје да не пробуде беја пре но што се сасвим отрезнио, да опет |
| осетила њине сузе онде где мене моле да не проливам своје... што у туђини дочекујем Рамазан...< |
| Оне плачу, а беј се јуначи, прави се да не мари; а овамо: чим неко лупне халком на капији, он с |
| с тетком, она је љубоморна, боји се да не воли више тетку него мајку.</p> <p>— Мајчице, мени с |
| и бејаше најтеже, њен отац уплаши се да не умре, и у томе страху обећа:{S} Богу црну жртву, тек |
| љутито рече:</p> <p>— Зарекао сам се да не зовем за жене Грка лекара, и опет...{S} Безобразан! |
| јног аташеа.{S} Мене не поведе; рече да не допушта султан...{S} За годину дана сахраних троје д |
| — Наши уче, уче, па се толико преуче да не могу вршити посао, те доводимо странце.{S} Срамота! |
| се завуче у један луг од јасмина, и да не би пред мушким била с откривеном главом, једном руко |
| и црвене ни лице од суза нагрђено, и да не осећа искрен бол и грижу савести, она би, као други |
| ити да моја кћи није верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ После три дана опет их одазваше:{S |
| о, да она није овако краткога века и да не умире на пречац. <pb n="228" /></p> <p>Ариф се насме |
| че, чу његове кораке, па отрча тетки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи з |
| није тејзе у Солуну, да њу види, али да не заборави Мадам Аристид.{S} Не кажеш која је, то јест |
| у.{S} Ариф је зацело хтела тамо, али да не би сестри учинила на жао, кријаше.{S} Испратише је д |
| се већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим колико ока имам.{ |
| смеја.</p> <p>— А да ли бисте волели да не знате?</p> <p>— Волела бих...{S} Кад ми се учинило д |
| а сакри хаљине и накит: кад се врати да не види да му се облачила, па леже.{S} Кад чује стражар |
| икати, ни пљескати; затварале су очи да не гледају чочечке игре, да се одморе, и хладиле су се |
| ад је хватају, што полети, и видевши да не може летети, завлачи се у бокоре, у жбуње, — она се |
| чује стражарову палицу, запушава уши да не броји часове.{S} И наједанпут, загњури главу у јасту |
| је неко боде ножем и запушаваше уши да не чује шта јој говори, како је грди.</p> <p>— Не лупај |
| сла једној сиротој удовици с поруком да не мора изручивати брашно — он јој џак не тражи.{S} И о |
| живи од туђе милости!{S} Он, само он да не дозна!{S} Одмах би одвео Фатму од мужа.{S} Сети се д |
| а француском, ако би ко прислушкивао да не разуме, поче говорити:</p> <p>— Прексиноћ, јагње мој |
| ш нешто говори, а ја не разумем, као да не говори мојим матерњим језиком; због вашег писма била |
| риграду? говораше Фахрије-ханум, као да не слуша Арифу.</p> <p>Пашиница се болно осмехну, а Нур |
| ерљива оријенталка претвараше се као да не разуме, питајући: „Ко?{S} Шта?“.{S} Али јој румен об |
| Мерсије иде мало потешко, а Емир као да не стаје на земљу, и извија се као змијица; и има глас |
| .{S} Фатма се прибија уз Мерсију као да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џем |
| имао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ милосница!{S} Срамота!“ пом |
| жност, деле његове пољупце...{S} Зар да не закука из гласа што нису из оне вере што не допушта |
| уда, а Францускиња је окретала главу да не гледа играчицу: стидела се од своје деце.{S} Ариф, у |
| i>.{S} И тихо рече:</p> <p>— Не могу да не постим, госпођо мајко, није да нећу.</p> <p>— Е, кад |
| промени у лицу, и пошто замоли Арифу да не оставља Фатму саму, оде мртвацу.</p> <p>Али Арифа не |
| ч, направи весело лице кад јој речеш да не сме у шетњу, прави се задовољна кад је очекивала фра |
| ходи, говори, воли...{S} О, само још да не воли!{S} Ја, драга госпођице, волим једнога одавно, |
| волиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш пешице?“...{S} Питаћете, шта каже моја мајка.{S |
| им не смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да да се не растужим...</p> <p>1 рамазана, око поноћ |
| а ту стала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљда не од његове мајке.</p> <p>О, Цариграђанке!{S} Веселе, |
| </p> <p>— Устани, монањо, да ти се вода не охлади.</p> <p>— Зар си ми донела вруће воде, Замбак |
| да смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чуда не долази к себи.</p> <p>— Ти не верујеш, душо?</p> <p> |
| и крај за којим чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је таласи запљускују целу, ките јој |
| а зајам обоце једној пријатељици а мужа не пита, и муж је отера...</p> <p>Тврдо вероваше да ће |
| ме не казни, да ми уместо немилог мужа не узме које мило дете.{S} Крила сам од тебе не због те |
| и-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима „халали“ |
| агом.{S} Кажите му да ми се око од суза не суши, и да...</p> <p>— Доста! узвикну Емир-Фатма чис |
| мазана, око поноћи.</p> <p>Он спава, ја не могу: срећа ми отерала сан.{S} Благо оном који воли! |
| да сам знао, ханум, да си долазила, ја не бих био оно учинио...{S} Али, хвала Богу, све је доб |
| ми неко каже да пођем Солуном сама, ја не бих смела, не бих умела.</p> <p>Како је леп тај млад |
| за њ има нежности и љубави... „Боже, ја не бих могао без ових груди,<pb n="143" /> без ове топл |
| обичаје и друштво.</p> <p>— Мерсије, ја не бих могла с човеком!{S} А замисли европске балове.{S |
| ала реченице, и најпосле рекла: „Не, ја не могу даље“.</p> <p>— ...{S}Ноћу ми је било лакше : т |
| <p>У прошли петак, драга госпођице, ја не доврших писмо...{S} Сад га настављам, и ако је врло |
| ино!{S} Кад бих ти се могла вратити, ја не бих губила време у сањању о лепотама туђих земаља, н |
| га начитале!{S} Да нисам била с њом, ја не бих била побуњеница.{S} Она ми је дала духовним очим |
| ала, не знам; тек, кад се расвестих, ја не устадох: падох у постељу.{S} Долазише лекари, два Гр |
| рих очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не знам кога се више бојим.{S} Нене највише; али не, ја |
| Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, зашто су њена писма некако чудна, замршена; ви |
| е, моја љубав, и измирна, моје...{S} Ја не знам с чим да поредим измирну...</p> <p>Бајрам није, |
| и још мислимо да има нешто што...{S} Ја не умем да се изразим, Мерсије.</p> <p>— <foreign xml:l |
| а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је мојој мајци; она никад није држала срце. |
| драстао, живео до пре две године.{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А знам да зна француски |
| !{S} Још не могу к себи да дођем.{S} Ја не знам какви су то родитељи, како је удадоше овакву!</ |
| боравила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја никога |
| њега не би била мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам о |
| , Алије, шта ћемо, ко да му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, али не могу: срам |
| p>Ариф плану: <pb n="95" /></p> <p>— Ја не тражим учитеље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар ме |
| мо обе биле срећније, Емир?</p> <p>— Ја не, Мерсије.{S} Ја сам сад тако срећна!</p> <p>Мерсије |
| о, постиђена.{S} Сад ње више нема, а ја не знам, је ли паметна.</p> <p>— Паметна је.{S} Други п |
| твари</hi>“ тако сте ми предавали, а ја не знам с чиме да поредим његове очи, или шта да пореди |
| о писмо...{S}" И још нешто говори, а ја не разумем, као да не говори мојим матерњим језиком; зб |
| ми мајка није купила хаљину а да је ја не видим, док се мени не допадне.{S} Ја нисам ствар, ни |
| жевља ребра, већ од главе.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је „доба |
| до пре три дана; а пре три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не знам к |
| за чистоту и код момка, и...{S} Али ја не могу о томе с тобом да говорим.</p> <p>— Женски Хилм |
| шим закону, морао је узети...{S} Али ја не сачеках долазак свога ортака: одох од мужа, да му се |
| , и на лавицу у менажерији; само што ја не дрмам дрвене кафезе као она гвоздене решетке, и што |
| треба да ме храни, да ме одева, јер ја не умем радити, зарађивати хлеб...{S} Па што ме није сп |
| ође сувише тешко, те јој одговорих: „Ја не знам за жалост, али не знам ни за радост.{S} Ти си б |
| знаш,“ рекла је она и смејала се. — „Ја не знам.{S} Кажи, молим те, каква?“ „Пијана.“ — „Ја пиј |
| еби.{S} Он не види да берберину мастика не иде у уста, већ у недра.{S} И мало, па почеше излази |
| лу...{S} Што се чудиш?...{S} Моја мајка не зна...{S} Кад би чуо отац!...{S} Одох да ноћим код С |
| <hi>све</hi> казала.{S} Али моја мајка не говори с њом!“ То <hi>све</hi> било је непознати мла |
| S} Њен отац некад дође у зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је |
| сам од себе због девојчица, да им мајка не буде изобличена као преступница.{S} А сад, побегла с |
| зе мислити, од кога јој дана та девојка не долази; први пут се запита: „да се није нешто наљути |
| ше све три у један глас.{S} Мухамеданка не би прекинула молитву ни кад би видела зликовца са се |
| дох да изгубим свест.{S} Кад та челенка не би била овде, мени би било лакше; овако, ја је осећа |
| ха, и од синова, своје деце.{S} Она ока не суши за њом, коју је чувала као дадиља и васпитавала |
| аше.</p> <p>Та цариградска пашиница ока не скидаше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад седа, г |
| ајању, Џемал-бејова мајка, жена и тетка не сумњају у Бога. „Биће што је писано.{S} Хвала ти о А |
| овако?{S} Плакала бих, никад се ућутала не бих.{S} Мени се чини да су ми живци ослабели како са |
| нарочито књиге.{S} Она би њега слушала не проговоривши задуго о љубави; али он, засићен књигам |
| ико је њих што је познају?{S} Њена дела не иду ван њене домовине, јер њен језик нико не зна и н |
| , јер је имала душу.{S} Она је говорила не само устима, него и очима, и целим лицем, и сваком ц |
| а.{S} Крв дошла до мозга, па се вратила не нахранивши мозак ..{S} И онда јој се учинило као да |
| ају гувернанте.{S} Она је дакле одрасла не само поред Туркиње него и поред Францускиње; нене јо |
| оде муж.{S} Кад је пита зашто је отишла не казавши никоме да ће ићи, она одговори брзо и смело: |
| уопште, наши напосе: они својим женама не даду ни право сунца ни ваздуха, заврши и закашља се, |
| љенија но други пут уз пост, али и сама не зна зашто је таква, да ли због дувана или због сина. |
| Оне које су је очувале, умрле су; овима не верује.{S} Заборави се, па поче гласно: „Шта!{S} Зар |
| {S} Једнима је ово било смешно, другима не-естетично.{S} Европске фризуре, европске хаљине, а п |
| ухови или сени умрлих, док се пред њима не забеле гробље...{S} Као да ће се подићи плоче и они |
| скрене.{S} Да су као наше, ја се с њима не бих дружила.{S} С нашима морам: наше су.</p> <p>Сафе |
| , затегнуто као међу туђинима.{S} Фатма не седе, већ прође кроз предсобље бацајући погледе у ши |
| {S} Нурије је угура код Фатме.{S} Фатма не плаче, завија се: проћи ће поред Џемала па да је не |
| ћути.</p> <p>Јер она је видела да Фатма не зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад овако сл |
| ене узимају земзем и мисле: „Наша Фатма не пости!” О, да, мили моји, не постим, и мени је страш |
| ама и пријатељицама.{S} Али зашто Фатма не чу бабу и мајку, кад се договараху, коме да јаве?</p |
| есе уста, пошто их напући, али их Фатма не пољуби.{S} Задовољно почеше нијете орасима.{S} Мерси |
| {S} Ево је мастика!...{S} Ја без дувана не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме спопадне бол!{S |
| ама и играчкама.{S} Док се једнога дана не побуни...{S} Бејаше напунила осамнаест; код ње бејаш |
| мо једна од друге, и читаву недељу дана не засукасмо мишице, док са њих нестаде и најмањег траг |
| „Годину дана да ниси дошао, годину дана не бих изишла: што да изиђем кад се не надам да ћу виде |
| оне три хануме и странкиње, али ниједна не излази, да не устају кад се пева, да не прелазе прек |
| ж поред ње другом ожени.{S} Турска жена не зна за већу жалост и веће понижење.{S} Сети се, љуба |
| ри образоване.{S} А данашња турска жена не може <pb n="74" /> се назвати образованом, ако не го |
| ч: ако се, на пример, опије, да му жена не буде више жена, да остане од њега <hi>бош</hi><ref t |
| е више опити, а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> <p>— Ашколсун! узвикнуше сва чет |
| душе...{S} Чак ми се сад ни њина имена не допадају.{S} У нас, свако име нешто значи... <hi>Мур |
| !{S} Младотурчин!{S} Ја за младотурчина не бих удао ни своју слушкињу, а камо ли девојку што се |
| <p>— Снаха му није у тој кући.{S} Зејна не опада...{S} Она је за текију, рече Ариф.</p> <p>— Мо |
| <p>— Бог је богат, сине.</p> <p>Да, она не треба да је више његова, јер су је преварили.{S} Он |
| мири; јер дане које проводи без ње, она не рачуна у дане живота.</p> <p>Кад робиња рече да је Ф |
| не пита.{S} Оне не могу да говоре, она не сме...{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта |
| уд, после неколико месеца, вратише, она не бејаше тужна, али не бејаше ни весела, јер турско др |
| долазити на састанке с њим.{S} Али, она не врати се, нити учини по његовим порукама, које јој д |
| S} Али кад јој се он загледа у очи, она не помисли да бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Д |
| к јој све кажу други, његова мајка: она не може, само она неће...</p> <p>Кад Џемал-беју преста |
| ели му мајка, а он погледа у Фатму: она не диже очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би |
| их се боји, па им је неискрена.{S} Она не зна да ли је родитељи воле, јер јој своје милоште не |
| <p>Он је пита какво је то оружје, а она не одговори, већ узбуђена и љута похита Фатми.</p> <p>— |
| , тејзе?</p> <p>Тетка је гледаше, а она не умеде да погоди теткине мисли...</p> <p>Ово се рашчу |
| рио француски, брзо, не муцајући, а она не скидаше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не употр |
| > <p>И наједанпут, њему се учини да она не ћути што је болесна, или што се стиди, већ што се го |
| пао на њена уста; али од тога дана она не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њен |
| је није било страх од ње мртве, кад она не сме код мртваца?{S} Али она се њој није чинила мртва |
| ад би Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала, рече Фахрије, па запаливши нову цигару по |
| , а Осман погледа у мајку љутито, и она не продужи.{S} То лекар опази, па осети нешто као страх |
| тако волео пити ће је волети.{S} И она не мари за моју љубав!{S} Из свих срца, што су око ње, |
| француски, а час неким језиком који она не разуме, и њој је било тешко, почела је да виче, и пр |
| то нема; на пример Мерсије, зар јој она не би казала?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф-теј |
| му чисто отечени: боље да га данас она не види.{S} У томе виде да је то огледало пукло преко с |
| S} А сад кад сам слободна...</p> <p>Она не доврши, застиде се, и узбуди се.{S} Ариф, смејући се |
| код оца, и није више теби...</p> <p>Она не доврши, а он поче да се буни.</p> <p>— Глупост!{S} К |
| боле највише, кјучук-ханум ?</p> <p>Она не сме рећи.</p> <p>— Кажи, око моје! вели Мерсије.</p> |
| куд муж оком ми скоком, што без питања не смемо никуд, што се морамо вратити из шетње пре сунч |
| а је Фатма испрошена, она од изненађења не могаде доћи к себи. „Каква Фатмина прошевина!{S} Чуд |
| фендији и хануми да дођу.</p> <p>Робиња не одговори ништа, и оде да их зове.</p> <p>Кад оне дођ |
| право...“ Хтеде рећи „право сунца“, па не могаде, клону на узглавље и склопи очи...</p> </div> |
| тихо рече: „Ти си се нешто наљутила, па не знаш шта говориш.{S} Зејне-ханум врати се кући, због |
| Ариф осети од кога су јој та писма, па не мога одмах да их отвори, но их спусти на узглавље и |
| а викне колико може, из свега гласа, па не даде <pb n="84" /> јава од себе...{S} Као да је од с |
| !{S} Читав час како се мучи да пита, па не сме.{S} Тек што би изустила, срце јој дође под грло, |
| {S} Мерсије има нешто Фатми да каже, па не може: никако нису саме.{S} Ђулренги је непрестано у |
| ико пута заусти нешто Фатми да каже, па не могаде.{S} Фатма, срећна, ништа не опази, нити се се |
| ту нема.{S} Хтеде да их пита где је, па не смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбејазу и брзо рече:</ |
| а пијани Џемал-беј појми да устане, па не <pb n="210" /> могаде, него паде, скљока се крај мин |
| ош пет, десет пута за Фатмино учење, па не бих жалио: волим што ми је кћи образована.“ — „И ја, |
| ацело су мислили: одрастао у Европи, па не зна турске обичаје, — да га преваримо.{S} Преварили |
| нешто?...{S} Хтеде много да говори, па не могаде, јер је сувише узбуђен.{S} Већ две недеље как |
| кад сам срећан и кад сам... поче он, па не доврши.</p> <p>— И кад си? упита она радознало, а он |
| пће Мерсије; а Фатма би рекла нешто, па не може, не сме, чини јој се, ако проговори заплакаће, |
| ињи јави човек!{S} Можда је странац, па не зна њихове обичаје, а метнуо фес да мисле да је Турч |
| ту је она с Осман-бејом... сама.{S} Па не сме даље. „Станите!“ виче мислима.{S} Насешће му крв |
| ближи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је продужавао пут |
| /p> <p>— Зар твоја сестра да... поче па не доврши због плача.</p> <p>— Сестро, ја сам своје про |
| други брине...{S} На мојој софри вечера не разликује се од ифтара.{S} Кад каква господска свадб |
| .{S} Ох, ово је хладна туђина! ..{S} Та не дође ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуде.. |
| поштених" пријатељица ниједна јој врата не отвара, а све су поштене, осим оне једне...{S} Ако б |
| ориш.</p> <p>— О, суто, ни два три сата не бих могла ћутати.{S} Напослетку, па и шта је то толи |
| букнути револуција какву историја света не памти.{S} Ми смо то већ почеле, и ради те идеје као |
| арим дервишем.{S} Родитељи свога детета не познају, јер она их се боји, па им је неискрена.{S} |
| ћну хаљину сву у везу.{S} Она јој скута не даде и рече: <pb n="45" /></p> <p>— О, добро дошла, |
| , па не могаде.{S} Фатма, срећна, ништа не опази, нити се сети питати је: што су јој писма „зам |
| ни моје преклињање, ни моје сузе, ништа не помаже: отиде с вечери, па се врати ујутру, весео.{S |
| а, ни брата му, ни сузе материне, ништа не омекша овај камен. „Примио сам је, а не дам да се по |
| еже.{S} Овако. ја ништа не чујем, ништа не видим, ни лупу звекира на капијама, ни жене у чаршаф |
| е ли се опио или је био болестан, ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатма је његова.{S} Варали |
| људе, Турке на ниским столицама: ништа не виде.{S} Он гледа једну кућу, где ће она бити са сво |
| је доба, а њој се <pb n="167" /> ништа не наређује ни за ручак ни за ифтар.{S} За ифтар су, јо |
| волиш ли свилену кошуљу?</p> <p>— Ништа не волим, одговори она хладно, а Осману сукну пламен уз |
| промени у лицу више него икад, а ништа не рече.{S} Мерсије упита радознало:</p> <p>— Од кога ч |
| та је сад?{S} Беспосличар: млад а ништа не ради!{S} Зар да настави учење кад је у њему све отуп |
| ци.{S} Али те очи су све виделе а ништа не знају.{S} Узму да је миришу и да јој говоре: „Девојк |
| живци су јој толико слаби, па да ништа не чује, и да заклони светлост.{S} Крај ње седи њен лек |
| га она вољаше, те се прављаше да ништа не види, угађаше му, гледаше да га се додвори.{S} Његов |
| Не знају где сам?...{S} Волим да ништа не чујем, јер би ме и добро растужило као зло.</p> <p>Ј |
| е!</p> <p>Он је опет тупо погледа ништа не говорећи, затварајући очи.</p> <p>— Сине!</p> <p>Он |
| да, било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не чујем, ништа не видим, ни лупу звекира на капијама, |
| а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не знам...{S} Оваквим мужем величала би се и падишахова |
| кад проговоре, има речи које нама ништа не значе.{S} Полако, кћери моје, ко хоће с прве степени |
| ћући.{S} На столу пуно, а ниједна ништа не окуси: за сто су селе обичаја ради..{S} Отклањаше са |
| а после отпоче, и ако је ниједна ништа не пита, историју свога живота, не сматрајући Нурију за |
| темена, темена!{S} Готово ниједна ништа не говори, само се разлеже, далеко, деф и песма.{S} Нај |
| оћ је.{S} Седоше да вечерају; она ништа не окуси.{S} Отац опази да је расејана, те помисли да с |
| она је понекад и чочек...{S} Она ништа не виде, већ се поклопи на кревет Госпођичин, на њено у |
| {S} Али Фатма, промени се.{S} Она ништа не каза Мерсији, не само сестри од стрица, већ и другар |
| S} Испросила се Фатма.</p> <p>Она ништа не умеде помислити до то: „Па што ми у писму ии једном |
| је грехота ни срамота.</p> <p>Она ништа не рече.</p> <p>Нене узе с рафа једну дебелу кожом укор |
| долазе лекари и жене бајалице, па ништа не помаже, свако пред вече ухвати је грозница.{S} Њен о |
| ављао је крај себе...{S} Пашиница ништа не почиње, чак и не гледа у бедног старца, оставља га д |
| да се убијеш, је ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја сам весела: певам, свирам, читам.{S} Нене |
| гова побуњена душа.{S} Јер он сад ништа не говори.{S} Затвори врата женама, мајци, тетки, робињ |
| .{S} Видевши њега крвавог, Нурије ништа не проговори, нити пусти глас изненађења или страха, ве |
| овољство...{S} Понекад, њих двоје ништа не говоре, а разумеју се: она хоће да помирише цвет он |
| вање с људима руку у руку.{S} Оне ништа не осете, ни страха, ни стида, и не узбуде се.{S} Оне п |
| ој она не би казала?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф-тејзе.{S} У толиким модерним францус |
| а?</p> <p>— Каква туга?{S} Још се ништа не зна.{S} А мени се чини да ће испасти све не може бит |
| осетише тај бол у њој, па је више ништа не питаху.</p> <p>Кад се развише Туркиње и уђоше у сало |
| S} И човек би помислио да их више ништа не може раздрагати; али, у томе се чуше звучни мушки гл |
| уша жене побуњене више од људи, и ништа не чује, јер је занесен Фатмом: не скида очију с ње, ле |
| ћна?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништа не умеде проговорити. „Луда !“ мишљаше.{S} За толики ни |
| се развеселила како није скоро; и ништа не говорећи, задовољно погледа кјучук-хануму, певуши и |
| ница се бејаше променила у лицу и ништа не говораше.{S} После их одведоше у једну собу за пун с |
| ла?</p> <p>Она нешто промуца, али ништа не умеде одговорити, јер се застиде од ове озбиљне и го |
| >Фатми би жао суте и свекрве, али ништа не рече.</p> <p>— Али шта ћемо сад ?{S} Ко сме јавити м |
| се промени у лицу, обори очи, али ништа не рече.{S} Сваким даном је бивала слабија, и родитељи |
| во вече“?</p> <p>Она поцрвене али ништа не одговори, а Ариф рече:</p> <p>— Била је удата за луд |
| у и паде онесвешћена.{S} Родитељи ништа не виде, руже је што <pb n="213" /> их обрука вичу на г |
| не баште и живе изворе.</p> <p>Ти ништа не разумеш, драги Чарлсе.{S} Ви Енглези треба да се пре |
| за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече, само брзо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и |
| ал-беј, и пуне израза.{S} Оне њој ништа не казују, она њих ништа не пита.{S} Оне не могу да гов |
| пуст, беј-ефенди?“ Напослетку, он ништа не ради преко закона; у Корану стоји: муж је за жену од |
| тавише, спремна да заплачу.{S} Он ништа не опази, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат им, стар |
| му очи и памет.“</p> <p>Он на ово ништа не одговори, већ рече задовољно смејући се:</p> <p>— И |
| ра га слуша и клима главом, и ако ништа не разуме.</p> <p>— Страшио је то осећање, рече Фатма</ |
| живи патријархалним животом: нико ништа не уради, док не пита „главу куће“, оца Осман-бејова.{S |
| не што сам те изневерила, већ што ништа не знаш да те варам, те мирно једеш и спаваш.{S} Кад чу |
| анум... "</p> <p>— Абдурахман-агу ништа не би наљутило, стар, отупела му осећања, а треба неко |
| -анин капиџик катанац, а мајка му ништа не смеде рећи, само је, са мном, крадом плакала.{S} Кат |
| Оне њој ништа не казују, она њих ништа не пита.{S} Оне не могу да говоре, она не сме...{S} Да |
| ри дну свеће и рече:</p> <p>— Док свећа не изгори довде, дотле <hi>Он</hi> све да штуца.</p> <p |
| тму саму, оде мртвацу.</p> <p>Али Арифа не послуша зета.{S} После његова одласка мало поседе ко |
| не сети се да погледа, јер за њу улица не постоји: што год постоји на свету, то је у овој кући |
| д-аги, једном самцу старцу.{S} Пашиница не би дала да јој други помаже, али њена снаха је њен с |
| и ја као моја мајка: за време бола срца не могу писати.{S} Још добро нисам ни узела перо, а већ |
| слала).{S} Седели су један поред другог не говорећи.{S} После су легли у једну постељу, али не |
| ле.{S} Из очеве куће она га никад целог не види. „Бог је створио небо за свакога, само не за ту |
| понеки у Европи, како прича Мехмед, кад не може да узме ложу, не иде у позориште.</p> <p>И у ве |
| ђо мајко, није да нећу.</p> <p>— Е, кад не можеш, чедо, ти пости; али... ноћу буди с мужем.</p> |
| к, рече Фатма.</p> <p>— То доцније, кад не лежите, рече доктор гледајући Фатму.</p> <p>И док је |
| Кад не спустим пече, због врућине, кад не отворим сунцобран, да не заклоним сунце, људи, Турци |
| рани.</p> <p>— Чиме да те послужим, кад не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет да би прекинула не |
| ј бар стисне малу, белу, милу руку, кад не сме да је пољуби.</p> <p>----</p> <p>Гости су отишли |
| се, па ни једе, ни пије, ни спава; кад не говори о њој, ћути, уздише: променио се, ослабио...< |
| з дипломације, него дирају мене.{S} Кад не спустим пече, због врућине, кад не отворим сунцобран |
| се пробуди тек сутрадан ујутру.{S} Кад не нађе поред себе жену, сети се шта је, и не знађаше ш |
| p> <p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица?</p> <p>После се уозбиљи и ре |
| Мерсије, и покуша да се насмеје, а кад не мога, она заплака.</p> <p>Оне јој се узеше смејати ш |
| и очи.“ Заклетва!{S} Каква заклетва кад не верује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми |
| сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми ћемо међу женама пропагирати идеју о ра |
| итељи дају да учимо европске језике кад не воле, стиде се да их чују у својој кући?“ Из сујете, |
| њеним кћерима.{S} Фатма се изненади кад не виде с њима Мерсију, и први пут узе мислити, од кога |
| <p>— Они знају, све.{S} Она каже: „Кад не би могао радити он, радила бих ја, па бих га хранила |
| драга госпођице.{S} Али до сада: некад не говоре по недељу, некад дан, некад сат, не по величи |
| ам се на вас толико навикла, да понекад не умем ни Бога да молим, зато што вас није у нашој соб |
| овека би се држала с њим за руку, никад не би дигла његову главу са својих груди.{S} Е, али чов |
| е тога, ја сам и сувише поносита: никад не бих понизила онога с ким век векујем...</p> <p>Друга |
| рече да га хоће, да се за другога никад не би удала.{S} Нене и мајка је одвраћаху; а кад Ариф п |
| ушо, душо, да Бог да се ни у кога никад не разочарала...</p> <p>Да сте у љубави с Нурије-ханумо |
| а је поред њега и дању и ноћу, да никад не трене, не легне, да му она рану лечи, привија, да га |
| ав је, кажу муслиманке, жена која никад не иде сама, него с другарицом, бледом девојком, распле |
| девојчице.{S} И ако занесена, она никад не помисли да ће доћи до преступа, до греха, да ће паст |
| жели да се из овога слаткога сна никад не пробуди; држи њену руку у својој, и чини му се да је |
| да се отру...{S} О, не, на отров никад не мислим.{S} Најчешће мислим на револвер, па га у мисл |
| јој тако лепо стоји.{S} Наше жене никад не црвене.{S} Ја сам чула да Францускиње уче да црвене. |
| га да се никад не расвести, да се никад не пробуди из овога лепога сна: она је срећнија од свих |
| ; иначе, она би молила Бога да се никад не расвести, да се никад не пробуди из овога лепога сна |
| тма би одмах морала ићи оцу да се никад не врати мужу, кога воли, због кога је ослабила, и прол |
| уплакана. „О, нека плаче, нека се никад не утеши!{S} Растаје се с другарицом, остаје сама у дру |
| едавши у кћер, па се трже: она се никад не заклиње у дете.</p> <p>Арифи се смрче.</p> <p>Кад је |
| S} Зар да му се досади?{S} Њој се никад не би досадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <p |
| јој се грохотом насмеја, како се никад не смеје, и рече:</p> <p>— А шта је било оно?...{S} За |
| га ортака: одох од мужа, да му се никад не вратим...{S} И колико је крив, и не хте ми дати Отпу |
| и један интензиван бол, и стид, и никад не виде колика је Туркиња као сад...{S} Овде су биле ст |
| је, јер мисли да слуша себе.{S} И никад не заборавља како ју је ова несташница једном, кад је б |
| ежна унука, и кћи...{S} Нене мени никад не би причинила бол; а родитељи... они нису свесни...{S |
| p> <p>— Ах, слатка тејзе, он мени никад не би... нити бих ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти |
| .“ А мајка: „Решила сам се да јој никад не отиднем ја прва...“ — „Паметан попушта,” вели добра |
| фу уз дуван, (снаха пред свекрвом никад не пуши).{S} И поче се разговор, затегнуто као међу туђ |
| ак да је разгали, насмеје.</p> <p>Никад не каже „Алла!“; пред сваку реченицу рекне „<foreign xm |
| моја мајка хвали суту као пре.{S} Откад не говоре, а нигде се још не видеше, за моју несрећу.{S |
| код нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу помињу, те нико и не слути да |
| чију и белих зуба, некад врло лепа, сад не, врло симпатична, ова госпођа по изгледу мирна, тиха |
| и си луда!...{S} Ево ти ово: на!{S} Сад не волим ни њега ни тебе.</p> <p>Па извадивши из недара |
| р?{S} Ти си га поквасила знојем, па сад не могу да га пољубим, рече Фатма тобоже љутито ; али р |
| пољупцем пољуби је у уста, а она се сад не опи као од пољубаца оне две жене, Францускиње и Руск |
| у по милим стазама, али она му се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, ожени трећом.{S} Тр |
| за другога нећеш...{S} Ариф-ханум и сад не зна...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахмед-беј, па Исмаил |
| ва мајка клања јутарњу молитву, али сад не пада више пута но што треба, јер је свесна, зна да ј |
| ао вихар.{S} Она је овим женама што сад не знају ни за љубав ни за мржњу него само за страст, и |
| ај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог те пита кад је то било..{S} Ја с |
| и се савлада, страх је беше да је когод не опази.{S} Виде све, па се повуче у ненину одају, нам |
| је тражио од мене многе жртве: да никуд не изиђем из куће, или ако кадгод изиђем да седнем у за |
| S} Није му било необично што поред себе не нађе Фатму, јер како је Рамазан, он сам леже и устај |
| павање, Нурије.{S} Не мичем се, да тебе не пробудим.</p> <p>— Ја да спавам!{S} Па мени је сто п |
| ице?!</p> <p>— Није шала.{S} Ја од тебе не умем да кријем...{S} Писао ми : „<foreign xml:lang=" |
| ме које мило дете.{S} Крила сам од тебе не због тебе, већ због деце: кад ме отераш лишићеш ме њ |
| .</p> <p>Он се из куће не миче, из собе не излази, те цела кућа осећа да овде има муж и жена шт |
| а не боли као нас; зато што туђе болове не можемо осетити,“ каже јој тетка, а она остаје при то |
| на.{S} А мени се чини да ће испасти све не може бити боље.</p> <p>— То је један огроман бал.{S} |
| <p>Он седе на миндерлук, као да га ноге не држе, и хукну двапут, па устаде и посрћући сиђе низ |
| ет, у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не живимо, већ животаримо. „Живот вам је анималан,“ каж |
| .“ и казах очево име мога мужа. — „Овде не седи његова рођака, него...{S} Ја сам му жена.“ Мени |
| а нене и мајка похиташе у комшилук, где не престајаше весеље; слушкиње легоше, а Фатма с робињо |
| /p> <p>Он сврати пред трећу кафану, где не бејаше већ ниједног жењеног Турчина.{S} Он ни на шта |
| француски и говори га и кад треба и где не треба: пред клањање, и код мртваца!“ Држи француске |
| е он...</p> <p>Она погледа, и кад нигде не виде запаљену цигару, узе једну из своје кутије, и д |
| е то слобода.{S} Ја, госпођице, слободе не познајем, те бих у један кут, па у други... и не зна |
| екох јој да се у земљи где нема слободе не може ништа урадити. „Какво организовање женских друш |
| ду у море те грешне мисли... „Туђе људе не виђамо, па се заљубљујемо у оне који су нам своји.“ |
| иони понижених турских жена.{S} Ми људе не васпитавамо, људи нас не спремају за живот.{S} Да са |
| ту?{S} Да није болестан?{S} Зашто тејзе не пошље Фахрије хануму сути, да јој каже због чега сам |
| и, али то јој није рекла свекрва, да је не би одвојила од мужа..</p> <p>До пред зору са женама, |
| ју јој да седи у башти развијена, да је не види мујезин...</p> <p>Просиоце јој помиње нене, не |
| ела то да јој помиње, да је дира, да је не наљути ; јер она је њу волела <hi>само</hi> овакву: |
| : ако би је икад видео туђ човек, да је не види откривене главе.{S} Ижљуби ту слику.{S} Узе кит |
| а мужа; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено повуче.</p> <p>Ариф-хану |
| Мерсијином <pb n="12" /> чаршафу, да је не би познао отац, ако би је случајно срео.</p> <p>Једн |
| јер чу с минара „Алла екбер“, па да је не види мујезин.{S} Навезе почетак од „мим“, првог слов |
| вија се: проћи ће поред Џемала па да је не види.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису више муж |
| ором заспа, и спавала би до подне да је не пробуди један грлати симиџија.{S} С њом се пробуди и |
| муж, заустављајући час-по дисање да је не узнемири.{S} Она чак не може ни мислити, ни на шта, |
| се сети оградног зида: никад више да је не види!{S} Никад!{S} Овај низак зид учини му се виши о |
| езе да има какву бригу или бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да ме овде |
| лементу“: иста је као оне...{S} И да је не зваше, ко зна докле би лежала и маштала, бежећи од ј |
| {S} Како побледи, ја се препаднем да је не снађе оно ономадашње чудо.{S} Што сам се препала!{S} |
| не улазе без терлука, ћутећи, као да је не пробуде...{S} И Ариф данас виде, духовним очима, ста |
| антерији, наваљена на јастук као да је не виде, и не чу.{S} Лепих плавих очију и широка чела, |
| , али је од тога уздржаваше страх да је не отера, па како би она без деце, јер зна да јој децу |
| ла дете па није умела; са слушкињама је не као госпођа, већ као мајка, и Осману, и због тога ка |
| та, а да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела.{S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја |
| уги пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је не смеде питати што је невесела.{S} Тетка се расејано с |
| орода, па ако он има какву ману, она је не види; јер човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку ви |
| Он јој прича, откад је воли а никад је не помену пред друговима, бојећи се да се не насмеју, д |
| о.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, али је не пољуби у руку као Европљанин Џемал већ је страсно ст |
| } Осман се наже над њу, узбуђен, али је не пољуби, због мајке, и рече:</p> <p>— Данас ти је доб |
| а видети.</p> <p>Ариф узе слику, али је не смеде погледати: ко зна какав је, можда јој није при |
| од бола...{S} А неко вече: родитељи је не даду њему, она тугује, бежи, лута с њим по свету, по |
| лику, за коју је сама спремала, баци је не помисливши: „То ми је спомен од ње из дана кад ми је |
| а, зарида гласно као дете.{S} Старци је не ућуткују, остављају је да се исплаче, јер сви знају |
| .{S} Но и да није под платном, Осман је не би видео, јер је гледа <pb n="249" /> у лепо лице, т |
| >?{S} После овога што је учинила, он је не би држао па да је султанова кћи; али, да је остала њ |
| у на њих своје лице и заплака.{S} Он је не пита зашто плаче.{S} И претвараше се као да је миран |
| ло лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је |
| она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Напослетку, да јој се јавио неко кога он |
| аградише се дебелим дамаском, и нико је не виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом |
| у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло лепа њена огледала, обе |
| ише жена!“ Она дршће као прут, страх је не од смрти, већ од оне страшне речи <hi>бош</hi>.</p> |
| о драго...{S} Не устаје, мисли: отац је не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имај |
| да вас побијемо...</p> <p>— Ваше оружје не пали...{S} Ја старинску памет, ти хаљине.</p> <p>— Е |
| емалова мајка и уздише.{S} А њене прије не питају је зашто уздише.{S} Зашто да је питају?{S} По |
| душом а не пушта га унутра, док Мерсије не покрије косу...</p> <p>Лепа девојка запламти се у ли |
| SRP19120_N31" /> балкона.{S} То Мерсије не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да |
| А њеној мајци је лако: она за друкчије не зна, и ништа није учила, није читала, никуд се није |
| мо што је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао, |
| одскаче од постеље, стара је притискује не питајући <pb n="243" /> је ништа, јер јој зуби силно |
| и би слегли раменима.{S} Али то затишје не траја дуго.{S} Она је крадом плакала сваки час, а он |
| а, и она сад може да мисли. „Ориенталке не резонују, само осећају,“ рече јој једном једна стран |
| .{S} Посрћући прође поред мајке и тетке не рекавши ни „добро вече“, а оне се обрадоваше: пијан. |
| виде један високи зид који њихове руке не покушавају оборити, јер мисле да га је подигао Алах. |
| о ли катанцем, па макар се оне завадиле не знам како.{S} Ако је штогод наше код суте, моја јој |
| , заведена, седе, седе, док се најпосле не удаде за најгорега међу најгорима.{S} Захвали Богу, |
| ијанство трпели сте годинама, а синовље не можете трпети две три године.{S} Ви мислите да је пи |
| рим уста, да ми отац није шпијун, да ме не поткаже, не оптужи своју побуњену кћер.</p> <p>Фатма |
| Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад помислим да је <hi>он</hi> истин |
| м Бога да те умори, па се уплашим да ме не казни, да ми уместо немилог мужа не узме које мило д |
| Чак не бих ни знала да је Рамазан да ме не подсетише писмом моја сута и ханум-ефенди.{S} Њина п |
| ца.{S} То помислих, па се уплаших да ме не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, а нене: „Госпођо сн |
| сијале од радости. „Благо мени! она ме не грди, слатка моја учитељица!{S} Она се само боји да |
| > за ту реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била је ваздан ти |
| мо, и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо пишете...</p> <p>Није Грк, н |
| о да му седим кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекла свега па свету |
| ез душе...{S} Некад сам сањала: отац ме не да њему, ја бежим у Европу, и — срећна сам.{S} Сан ј |
| но чудо: у туђем оку види труп, у своме не види брвно.{S} Била сам дете, па сам се једном комши |
| ине мој: ти си Фатми отац, али ти Фатме не познајеш.{S} Она је пред тобом као оне девојке што и |
| — па се обе засмејасмо.{S} Како хануме не говоре, и ми не говоримо: ја нисам хтела.{S} А данас |
| прошлог дана; али сад Џемал-беј у подне не дође, због те њене другарице.</p> <p>Трећа рамазанск |
| за човека широких погледа, који од жене не прави љубазницу и не сматра је за ствар.{S} Ја сам с |
| > <p>Јануар.</p> <p>О чему све ове жене не говоре: о позориштима, о литератури, о хуманим друшт |
| ро сте хтели доћи без ње?!“ Турске жене не знајући зашто је дира, смешаху се на њу лукаво.{S} О |
| ила је; „Па зашто говоре да турске жене не могу бити срећне?!“ Колико је она, Азијатка, срећна, |
| ном учини, да су у комитет узете и жене не што се мислило да оне имају право на то као грађани, |
| тога, што је Арнаута пуно: па они жене не би дирали, него би их грдили.{S} Па, замисли, и ја м |
| риф и смејале су се.</p> <p>— Али, мене не гризе савест: истина сам била болесна.{S} Само ме је |
| оде у Европу за војног аташеа.{S} Мене не поведе; рече да не допушта султан...{S} За годину да |
| а буним, у толико је искреније: из мене не говори моје огорчено Ја, него милиони понижених турс |
| јер ја сам се већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим колико |
| е казују, она њих ништа не пита.{S} Оне не могу да говоре, она не сме...{S} Да их пита где је Џ |
| лушајући то, смеју се, што лаже.{S} Оне не знају да он истину говори, јер она се пред њим претв |
| р и светао дан толике нове душе.{S} Оне не певају, оне се не веселе.{S} Оне плачу и дубоко жале |
| мске тајне, та би душа видела да је оне не походе често само да је болесну обиђу, већ и да је р |
| странкињама је дотле добро, док јој оне не дирну у њена национална осећања.</p> <p>— Ја ћу да ј |
| ојим.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила!{S} Ка |
| “ уздахнух ја дубоко, али јој на питање не одговорих.{S} Да сам Туркиња свом душом, осетила сам |
| ворим с људима?</p> <p>Он на ово питање не хте одговорити, већ поче, врло узбуђено:</p> <p>— Фа |
| та она радознало, а он јој на то питање не одговори, већ јој поче причати како му је било кад с |
| атма венчани су.</p> <p>— Ја то венчање не признајем.</p> <p>— Али га признаје Бог.</p> <p>— О, |
| ри рекоше да ће остати жив, ако до зоре не умре: у кризи је.{S} Мајка није ока склопила, тетка |
| е заборавити и испрљати оно што ни море не може опрати — образ!</p> <p>— А какве су странкиње? |
| олесна што си се удавала ?</p> <p>— Пре не...{S} Сад ми дошао... напад.</p> <p>И клону на брачн |
| ију, рече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не би додворила.{S} Па зар опет распуштеница?{S} А ти, |
| о је тај племић чудне нарави: ако га се не додвори, опет распуштеница.{S} Како је <pb n="229" / |
| боду.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она му не казује само обичне своје тајне разго |
| о крије зато што је била болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу.{S} Осим оца, цела кућ |
| ца него ти жао њега, да не штуца, да се не мучи, говори Мерсије, палећи цигаре за све три.{S} П |
| p>— Мисли, па тад обећавај, сине, да се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, не |
| га.{S} Пиј, сине, али мало, мање, да се не трујеш, млад си.</p> <p>— А Фатма ? изусти он нехоти |
| } Дете не дознаде очеве нежности, да се не размази — јединче...{S} Понекад, он се сувише разнеж |
| ао дете мајку, затварала сам очи, да се не онесвестим.{S} У Паризу има два народа, један од крв |
| кад се из тога дубоког сна тргну: да се не осете несрећне? да не проклињу онога који их је проб |
| Да не учини неко чудо, Нурије?{S} Да се не огреши ?...</p> <p>— Алла’!...{S} А чиме ће, кад нем |
| запали се где свећа, где лампа, — да се не буде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово д |
| и да га поменем...{S} Ваљда не да да се не растужим...</p> <p>1 рамазана, око поноћи.</p> <p>Он |
| > <p>Сафет се смејаше и мољаше је да се не љути: шали се, хтела је да је дира.</p> <p>Седеле су |
| сестра по души.{S} Говорила ми је да се не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с |
| помену пред друговима, бојећи се да се не насмеју, да нешто не рекну „као људи“ и обесвете њег |
| турских жена, а после, бојећи се да се не чује, одоше у чаршију и купише проста лица за чаршаф |
| променио се.{S} А за себе мислите да се не можете променити, као Алах!..{S} Да отворим капиџик? |
| задовољно смејући се:</p> <p>— И да се не узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је поднела т |
| и да се по кући иде у терлуцима и да се не лупа вратима.</p> <p>На миру је лежала три дана, не |
| чему се надају?{S} Она га не моли да се не опије, не пада преда њ, не грли му колена.{S} Да их |
| еш, сине, допустити, али се бојим да се не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ кога ти је Алах |
| а отворено писати: жао ми је било да се не разочара кад га воли.{S} Доцније сам крила да му не |
| наше солунско дете.{S} Да је дамо да се не огрешимо; а она, моја кћи, нека се сети оне пословиц |
| а што се онда за њ удала?{S} Само да се не зове распуштеница.{S} Може да болује и да се мази, а |
| већ се поврати, покаја.{S} Зашто да се не користи мужевљим правом?{S} Зашто да му отидне <hi>т |
| а та његова тетка: „Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} Зар да те такву затече, у геџелуку!“ Ја с |
| нцем, питају хоће ли ..{S} Па зар да се не питају фине, с три књиге, и четири, више...{S} Наша |
| љуби, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ариф, доста!{S} Ти не знаш шта |
| , ја сам се препородила; од тада, ја се не љутим на наше „старе“ што су оваке; ја их жалим; себ |
| .{S} Да нам је Фатма Ђаковичанка, ја се не бих бојала; али, она је Солуњанка...{S} Још није доц |
| м, или кад радим какав мио посао, ја се не мичем, — остала бих на једном месту довека...{S} Пон |
| па скочи и диже песницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни Бога! викну она како вичу побуњени.</p> <p> |
| да те такву затече, у геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах; а кад он дође, мени се учини хлада |
| о што је Господ...{S} Нема душе која се не би од тога бола уплашила и која се не би пред њим по |
| е не би од тога бола уплашила и која се не би пред њим поклонила, осетивши у себи</p> <p>------ |
| бејаше подигла да их моли.{S} Фатма се не онесвести кад изгуби мужа, а кад чу како је грди ота |
| > <p>— Што се бојиш?...{S}Од јасмина се не види капиџик искићен мертечким јексерима. <pb n="82" |
| очи на затворен сутин капиџик, а она се не растужи: њеној мајци срце је казало да ће се помирит |
| ах лета, — лето издише, умире, и она се не растужи него задрхта од некаквог потајног страха.{S} |
| е види све море и цело небо, али она се не сети друге лепоте до оне у њој..{S} Остаде дуго, а к |
| бих продала, да му купим њу, али она се не купује, није робиња.</p> <p>Па оде њему и узе га мил |
| а, као у сну, не могаде...{S} Робиња се не миче, а она изненада скочи, потрча, па као кокош, ка |
| а кћи. <pb n="98" /> Где је брат, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi>Гром</hi>.{S} |
| уплакане отишле крај решетке: ништа се не види, само ишарана лица и руке, јер решетке су врло |
| чале воде у зиму, и наједанпут ништа се не види, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да |
| ана не бих изишла: што да изиђем кад се не надам да ћу видети тебе?!“...{S} И он тај слатки раз |
| {S} Кад бисте се сад завадиле, никад се не бисте помириле:{S} Сафет-ханум ти не би ово опростил |
| он, горд на своју мушку снагу никад се не би понизио да дигне руку на жену.{S} Зарези капиџик |
| — У Европи се сме с љубазницом, овде се не сме са женом!{S} Саме иду као..{S} У Цариграду свуд |
| но у Турака, би одмах.{S} Око спреме се не задржаше, јер она није девојка.{S} Све се сврши за н |
| ишао и не зна шта је кафана; од жене се не одваја; по кући се ори песма од јутра до мрака, само |
| ике нове душе.{S} Оне не певају, оне се не веселе.{S} Оне плачу и дубоко жале оне своје сестре |
| е гледам где једу кувано воће, а оне се не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, |
| к је ушла у петнаесту, а Францускиње се не удају рано као Туркиње, рече Ариф жустро и одсечно.< |
| 23" /></p> <p>Фатми дође смешно, али се не насмеја.</p> <p>— Трећи пољубац у уста биће од Енгле |
| и да проговорим...{S} Бојим се да ми се не смеју.{S} Ја француски знам, а пред њима, ја замуцку |
| ном месту довека...{S} Понеки дан ми се не ради, а ја сам немирна и тужна.{S} Седам, лежем, уст |
| ако бих спазила нешто на њему што ми се не допада, ја бих му гледала то сваки дан, док се не би |
| о томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се не смеју.</p> <p>— Кад помислим, слатка тејзе : ово је |
| па узглавље, уздржавајући се, да јој се не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољубац |
| !“ Њему дође веома мило, јер, да јој се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли |
| узети: млађи је од њена мужа, те јој се не рачуна као отац, по закону...{S} Али, она се кајала. |
| што тејзе одлаже за доцније, док јој се не приближи рок кад има право на венчање.{S} Не зна да |
| ја бих му гледала то сваки дан, док се не бих навикла...{S} Он је опазио да га не волим, па се |
| те подсећати на њу, <pb n="9" /> док се не заљубши у човека.“ — Кад би тај човек био Француз, ј |
| а пијана, није могла бити весела док се не опије.{S} Ја сам је врло волела, и поред њене рђаве |
| уз степенице, и није могао даље док се не искашље, а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то к |
| але, јер им беј није хтео казати док се не одморе.{S} Фатма је много плакала и била је изнурена |
| итава.{S} А кад хоћеш у кућу, главом се не шали да уђеш док не питаш : „Да нема некога?“ то јес |
| би, да имаш какав посао?{S} Са женом се не може ни у Европи у суд, школу...{S} А кад се састане |
| азишао себе.{S} Кад она уђе, ниједан се не помаче, не као госпођи (ко им то тражи?) него као ст |
| га миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, ћути: миран је како га она никад досад није в |
| ано и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, душо Мерсиј |
| и...{S} И од нас су тражили реч: ако се не оставимо пића, да нам жена остане <hi>бош</hi>.</p> |
| ју, јер је више од једнога часа како се не мичу.{S} Али, најпосле, старија сестра се усправи и |
| ореног, у мало воде са шећером: тако се не квари стомак, рече Фатма.</p> <p>— То доцније, кад н |
| уши, што пе пије, што је уредна, што се не задужује, што бира друштво, што воли децу, што жали |
| Мајци му беше криво што је брз, што се не размисли, промисли, а он се насмеја што она то говор |
| он би готов, она рече :</p> <p>— Што се не лечите, муфти-ефенди?{S} Толика мука!</p> <p>— Мука, |
| мртвих не сећају на гробљу, као што се не надају живима на улици: и једни су и други с њима у |
| е без питања, први пут...{S} И пошто се не врати ни после недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је |
| ме кући?!{S} Ако ниси љубоморан, зар се не стидиш?!“ „Зејне-ханум, ти тако говориш за инат... ш |
| ђе јој у земљу да пропадне.{S} И зар се не нађе нигде пријатељ, да им каже!{S} Чак јој није при |
| просиоца <hi>нарочито</hi>, па макар се не удала.</p> <p>— Нећеш, сине, допустити, али се бојим |
| ече „па макар умрла“, него „па макар се не удала, не видела више крај скута мужа“.</p> <p>Сваки |
| епове“.</p> <p>Сафет се замисли, јер се не сети одмах шта то значи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда ниј |
| , осећајући љубав...{S} Али, вечерас се не прође на шуштању траве...{S} Чу се каменчић у капиџи |
| се вара!{S} Можда његов темпераменат се не испољава, и то ју је тешило, давало јој наде.</p> <p |
| на.{S} А где је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на равне части руме |
| ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и брише сузе белим јашмаком са св |
| } Куд би од бруке?{S} У своме страху се не сети, да он, горд на своју мушку снагу никад се не б |
| рдим главама својих мужева; ништа их се не тиче што су преко дан, на каквом шеталишту званом ов |
| ала физичка јачина мушких, људи, још се не ослобођава њина глава, њино биће.{S} Оне, тим опијум |
| рече : „Благо теби што ниси родила, те не знаш за жалост.{S}" Једанпут ми дође сувише тешко, т |
| оне све три уздахнуше што су удате, те не могу поћи за њ.{S} У Европи је школе учио, али их ни |
| која га је очувала, има добро срце, те не опада своју нову госпођу, већ му казује зато што је |
| S} Куд би после, црна кћери?{S} Отац те не би више у кућу.{S} Толика брука досад, заврши Сафет |
| — Кроз тејзине кафезе.</p> <p>— Отац те не би њему дао, и ако је из добре породице и богат, зат |
| јој своје милоште не показаше.{S} Дете не дознаде очеве нежности, да се не размази — јединче.. |
| је родитељи воле, јер јој своје милоште не показаше.{S} Дете не дознаде очеве нежности, да се н |
| љате.{S} Ни овамо девојка из добре куће не удаје се увек за онога који јој се „лепо јавио“.{S} |
| је мајка несрећна.</p> <p>Он се из куће не миче, из собе не излази, те цела кућа осећа да овде |
| ћ развије и укућани јој виде грдно лице не могући јој ништа — кукају.</p> <p>У Нурије-хануминој |
| реме Рамазана, кад рођаке и пријатељице не иду једна другој само ако нису у љубави.{S} Како је |
| капији. „Теча!“ изусти, и ако јој срце не каза да је он.{S} Слушкиња отвори... њен отац!{S} Он |
| дирнеш једну све забрује.{S} Њено срце не зна за године.{S} За њену душу године су само уображ |
| на је волела.{S} Она воли.{S} Њено срце не зна за године...</p> <p>— Простор и време, Емир.{S} |
| слиманин само по вери и по имену, иначе не, јер у Европи је одрастао, живео до пре две године.{ |
| таве која би је зауставила да пред вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим |
| х папуча (да јој се беле атласке папуче не покваре од росе).{S} Кад нахрани и измилова голуба, |
| м некад много, све о њој, а сад... више не могу, не даду ми сузе...</p> <p>Ана Жабуле.</p> <p>О |
| иде с њим...{S} Осим Госпођице, ја више не волим ниједну Францускињу, чак ни Мадам.{S} Можда је |
| емо: саставићемо их брзо.“ Девојка више не изиђе ово вече, а сутрадан : пре осам била је код св |
| а се затрли такви пријатељи!“ Жена више не пристаје уза њ, да га не би доводила до веће јарости |
| о <hi>уништити</hi>, пошто та кућа више не постоји, као Содом и Гомор, градови које је Бог у ја |
| агог нема: ишчезао је, да се никад више не појави...</p> <p>Попи кафу и попуши цигару, обуче бе |
| е!“ Казала сам јој, и она ми никад више не рече: „Благо теби што ниси родила!“</p> <p>Она обуче |
| њему био мир, и он је мислио да је више не воли; добио је, имао је сву, задовољио се.{S} А сад |
| е ни весела, јер турско друштво је више не занимаше, а њихова кућа чињаше јој се празна. „Како |
| мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме више не...{S} Не могу све да изустим... препукло би ми срце. |
| ико воле?</p> <p>Зора.{S} Исток се више не бели, него као да је поливен златом, а па средини ка |
| ом (нећу да му кажем име), и он се више не опи: опет воли жену, гледа кућу — други човек.{S} Да |
| евојка се уозбиљи и готово ни речи више не проговори.</p> <p>— Њега није срамота што је трећу о |
| а дана замоли ту страну жену да им више не долази, пошто дође и каже да мора да путује, с мужем |
| и рече. <pb n="275" /></p> <p>— Он више не пије, отац.</p> <p>— За протераницу?</p> <p>— Падиша |
| с ваше госпође мајке.</p> <p>Не смедоше не отићи.{S} Пресвукоше се, принеше печа и обукоше чарш |
| руку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж не воли? упита Емир зачуђено.</p> <p>— А која у нас вол |
| е жена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на равне части румену јабуку — свађа.</p> <p> |
| их! „Никад више за њега па макар...“, и не рече „па макар умрла“, него „па макар се не удала, н |
| љуби скут, пошто зна да она то не да, и не воли, него јој поможе да се изује, и обу јој њихове |
| ништа не осете, ни страха, ни стида, и не узбуде се.{S} Оне причају да то чине механично, по н |
| ако је секла поморанџу па се посекла, и не поцрвене!{S} Ко зна шта је њега лагала?{S} Да не поз |
| је не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да ме овде занима туђ живот зато што личи на м |
| кад не вратим...{S} И колико је крив, и не хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га казнити.{S |
| гом!{S} Не сматра ме за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она разумети<pb n="140" /> —жена?“ |
| спреми да изиђе...{S} Она му устаде, и не рекавши ни речи, испрати га само до собних врата: да |
| наваљена на јастук као да је не виде, и не чу.{S} Лепих плавих очију и широка чела, висока и та |
| је да легне.{S} Она оде, али не леже, и не свуче се...</p> <p>Око поноћи, кад осети да цела кућ |
| нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не може да говори, осећа грдне болове у грлу и вилицама |
| нађе поред себе жену, сети се шта је, и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће их понова в |
| оли да остави нож, тетка га преклиње, и не говори му као обично француски, већ турски: „Чедо мо |
| е.{S} Мојој мајци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста.</p> <p>Изјави својој |
| рех, испрва, а после... ослободих се, и не допаде ми се: француски говори, тврдо изговара <fore |
| стану, Фатма је загрли али не пољуби, и не помирише: како да је пољуби кад су јој на уснама њег |
| агледа у очи, она не помисли да бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије |
| бело, без свеће, на месечини, пушећи, и не видевши каква му кћи изгледа у лицу, да је решена и |
| аметна, промуца она јако поцрвеневши, и не погледа тетку у очи.</p> <p>Ариф то опази, па викну: |
| ка.{S} Страст га распињаше као демон, и не знајући чим ће да јој се освети за неисказане муке — |
| лико лепог, а који траје тако кратко, и не снива се двапут.</p> <p>Данас је петак.{S} У Нурије- |
| ан је, пре но што је пошао на службу, и не виде.{S} Али, како се изненади, кад, враћајући се у |
| не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на Јалијама у оном конаку с чијег |
| ем, те бих у један кут, па у други... и не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да пођем Солуном с |
| она с њеним сестрићем била срећна.{S} И не хтевши јој открити лица, љубљаше јој дувак с њега, у |
| ла девојка, још мало па уседелица.{S} И не чудим се што онако пишеш о љубави; о њој си се доста |
| ну, накити се: сад ће ти доћи муж.{S} И не заборави, Емир, да никад пе треба да га дочекаш у он |
| це, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му казати још и с тога да не би била изобличена |
| е је.</p> <p>Од куће оде без „збогом“ и не видев Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку и помисли |
| ечерале, јер нису могле сести доле, а и не би умеле јести прстима.{S} Једнима је ово било смешн |
| помињала, и много те хвалила, те ова и не слути да нисте у љубави.{S} Ја ти пишем француски; а |
| љају да су госпође и жене и због тога и не зову странкиње: позвала ју је да види харемско весељ |
| нидбу, и рече: „Каквог ортака?!{S} Ја и не помишљам на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело рече: |
| ир јагње, ти си завијена као Арнаутка и не смеш пешке одавде донде.</p> <p>— Моја несрећа!...{S |
| ко ју је лагао, зар га не би оставила и не сачекавши да јој падне треће венчање?{S} Што да живи |
| ји је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и не поздравивши девера седе за ђерђеф.{S} Осман се зачуд |
| е:</p> <p>— Да зовем мајку?</p> <p>Па и не сачекав одговор, отрча по матер, лупи дланом у њена |
| /p> <p>— Сине!</p> <p>Он не проговара и не гледа је, а главом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео |
| ада, али је Туркиња, те свега се сећа и не замера својој другарици, само је лукаво испитује: шт |
| а и циганима.{S} Напослетку, тај паша и не признаје свога родитеља за родитеља, а до чина паше |
| игару...{S} Грехота је да постимо кад и не мислимо на пост.</p> <p>— Не могу, суто, ништа.{S} Ј |
| е пред њом појави.{S} У томе, она уђе и не рекавши му ни добро јутро, клече и обухвати му колен |
| нике се виде три постеље, али девојке и не помишљају на спавање.{S} Оне хоће да седе сву ноћ, п |
| #SRP19120_N102" /> и бројанице — мене и не погледа.{S} Да ли је хтео да ме казни што је опазио |
| це облиле су сузе.{S} Занете њом, оне и не опазише да им је из собе нестало једне другарице, на |
| ни што је опазио да га не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бити заволела да је |
| о се праве...{S} Напослетку, можда се и не праве... њима није неморална чочечка игра; оне воле |
| да што је у гробљу, премда ниједна се и не сети где иде, да се спотиче о камење које је можда п |
| ћа ли да она на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он једну поздравио и тако је погледао?{ |
| сине, збуни име момкових родитеља, те и не мислиш на момка.{S} Отац му био паша, то је лепо; ал |
| за то и путују.. „Што их не скупљате и не говорите им, да се некултурност једне земље највише |
| ; па где су сад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те т |
| Нуријина робиња јој се обрадова, али и не покуша да јој пољуби скут, пошто зна да она то не да |
| Турској неће бити као у Европи.{S} Ми и не помишљамо на равноправност с људима у јавном животу. |
| иге.</p> <p>— Ова жена нема прошлости и не очекује будућност.{S} Она је у тренутцима у којима ж |
| па кафа и цигара...{S} И ако не пуши и не пије кафу, разговор је отпочела Ариф-ханум.{S} Била |
| а хоће па претрну, али не побеже, чак и не покри разголићен врат, као други <pb n="237" /> пут. |
| е...{S} Пашиница ништа не почиње, чак и не гледа у бедног старца, оставља га да се покашље; а к |
| помрчина“, те се кроз ту помрчину чак и не назире оно чиме су се оне за ово кратко време сродил |
| наш да ће кући доћи, па макар ти увек и не било до тога... да не би имао узрока да гледа у друг |
| на да ће кући доћи, па макар јој увек и не било до тога, те да му омили кућа и она, како не би |
| .“ И ја узех грубу хартију, па и знам и не знам, јер очи ми лете преко редова...{S} И наједанпу |
| дворишту, а једанпут у предсобљу; он и не слутећи да су у тим простим старомодним чаршафима он |
| ио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он и не мисли да се врати.{S} Лута по турским махалама као д |
| јка: „Зет ми још није у кафану отишао и не зна шта је кафана; од жене се не одваја; по кући се |
| ице Срећа те се на месечини то готово и не опази.</p> <p>— Дај руку, кјучук-ханум.</p> <p>Она п |
| !{S} Колико соба мирише!...{S} А како и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак о |
| говоре, а једна другу помињу, те нико и не слути да нису у љубави; моја мајка хвали суту као пр |
| > <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Ово писмо и не затвори, него под утиском неописане радости, која јо |
| За толики низ година она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад се мало прибра |
| куда, кад знате? рече она као љутито и не гледајући га.</p> <p>— Кажите ханум-ефендији и ханум |
| ло лепе хаљине, скупоцене... „А зашто и не би, кад је толико богата: куће, конаци, богатство?!“ |
| ре но овде.{S} Ништа нису читале, јер и не знају читати, ништа нису виделе, јер се никуд нису м |
| пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор и не погледаше у велико напуштено гробље које их је окруж |
| о, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле, већ прво да у |
| мила овако седа, јер она је друкчију и не памти, овако пуна темперамента, озбиљна а ипак као д |
| се згади на ту лаж, те плати мастику и не попив је, па скочи, продужи пут оборене главе.{S} Ви |
| ана зачас зарасте; а кад старац, њему и не зарасте: с њом иде у гроб. <pb n="225" /></p> <p>Кад |
| леда, који од жене не прави љубазницу и не сматра је за ствар.{S} Ја сам сад срећна, али знам д |
| играти Ибрахим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пера зо |
| p>— Чиме да те послужим, кад не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет да би прекинула непријатан јо |
| S} Али тек што се ухвати за резу, још и не гурну капиџик, она осети немоћ у ногама, учини јој с |
| /p> <p> <hi>Мурад-Џемил.</hi> </p> <p>И не поздрави друга, затвори писмо непрочитано, испрати г |
| е би... нити бих ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти си жена.{S} Човек је... друкчији је он.{S |
| а прерушена Нурије.{S} Она се ни у соби не разви.{S} Обе су говориле с Фатмом француски, и врло |
| не лире, а за просвећење туђих кћери ви не дате ни бакарне аспре</hi>.{S} Кажњавате се за себич |
| у би кад она њему отпоручи, да у љубави не трпи ортака!{S} Он разумеде да треба да отера жену, |
| комшије, а ја то нисам видела док други не рече.{S} Може бити мислиш, сине: момче је из добре к |
| пију, да онај силан свет са улице, људи не виде жене развијене поређане крај путање до средње к |
| ма из авлије спуштене су завесе да људи не би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, поди |
| познаје и воли.{S} Ни њени најрођенији не би смели ништа против њега рећи.{S} Он јој је дао он |
| страх ме од ове данашње запаре, да моји не побегну на чифлук још сутра, и да ја за толико не ви |
| ман-беј виде, врло јој се обрадова, али не као човек жени, већ као дете играчки.{S} Ово му је ч |
| ао да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђулистан-Немету |
| сеца, вратише, она не бејаше тужна, али не бејаше ни весела, јер турско друштво је више не зани |
| кавицама, с много бисера око врата, али не с европском фризуром, него расплетена, да јој у брач |
| и послаше је да легне.{S} Она оде, али не леже, и не свуче се...</p> <p>Око поноћи, кад осети |
| аје; нагло се подиже и заиска воде, али не могући је прогутати, не осећајући да ли је има у грл |
| д Фатме, па оде.{S} Пред вече дође, али не сама, већ с једном турском женом обученом у стар, ис |
| хамед је послат од Бога</hi>; везе, али не прелази преко лица рукама<pb n="81" /> кад изусти „М |
| м, дође јој да викне па да побегне, али не могаде, не понесоше је ноге...{S} Али кад јој се он |
| га се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, већ се спусти на једну столицу, и мисли шта ћ |
| се изује, и обу јој њихове папуче, али не као робиња госпођи, већ као кћи мајци.</p> <p>Нурије |
| гледаше Шехназе-хануму, па изиђоше, али не одоше у башту него у собу Фатмину.{S} Оне три нове н |
| де се рамазанских ноћи једе и ради, али не весели, јер, Рамазан је Рамазан, било дању или ноћу. |
| ц од <hi>њега</hi>“ хтеде она рећи, али не рече.{S} У њој, француској васпитаници, пробуди се о |
| смем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, али не могу: срамота ме.{S} Да зовемо Ариф-хануму.</p> <p>— |
| : „Не, слатка нене.{S} Ја је волим, али не знам због чега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, а г |
| плетено, с дувком од тела, с велом, али не и с венцем од мирте или неранџина цвета, него с дија |
| шта од човека.“ Он устаде постиђен, али не због онога за шта га она као у судњем дану оптужује. |
| ет-ханум.</p> <p>— Тако бива, децо, али не увек.{S} Некад се изметне од човека пас; некад, где |
| образовањем...</p> <p>— Буним вас, али не да се љубите с људима, него да сте у друштву с људим |
| ше: „Полудела!“, а друге чуше глас, али не разумеше речи: свака од њих била је по један делић о |
| ше крај зида са улице, видеше свет, али не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега да |
| ј одговорих: „Ја не знам за жалост, али не знам ни за радост.{S} Ти си била тешка, па си очекив |
| да легне.{S} Она оде у своју собу, али не леже.{S} До поноћи је била у соби сасвим сама, а ота |
| {S} После су легли у једну постељу, али не као двоје заљубљених, него као два друга.{S} Један л |
| га виде, осети шта хоће па претрну, али не побеже, чак и не покри разголићен врат, као други <p |
| ђоше под комарнике, који се бељаху, али не више на месечини, него према свитању, јер већ се чуј |
| ога се више бојим.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је |
| > туге која је наједанпут обузе.{S} Али не побеже; туга уђе с њом у кућу с турским намештајем, |
| орити матерњим језиком у туђини.{S} Али не, где је он, ту ми је отаџбина. <pb n="290" /></p> <p |
| поља, ући кроз уши у њену свест.{S} Али не, више ништа нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, кад с |
| ве; кад се састану, Фатма је загрли али не пољуби, и не помирише: како да је пољуби кад су јој |
| течу воли.{S} Тејзе, ако теча неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га молим, д |
| Сматраш ли ти моју кућу за честиту или не?</p> <p>Он се трже, и рекав Фатми „збогом“ као туђ ч |
| “...{S} Шта је живот и његова борба, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама је све готово, и ми смо неср |
| } Она као с братом.</p> <p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с братом с туђим човеком.{S} Зато нам ниј |
| је из добре куће, од добре мајке.{S} Ми не знамо каква му је мајка; ни два прста на руци нису ј |
| од наших, смејао би нам се.</p> <p>— Ми не можемо уништавати старо док немамо ново.{S} Ја сам з |
| .{S} Ја претрнух, па се тек сетих да ми не може писмо прочитати : не зна...{S} Стојим, сирота, |
| с мајком прошетах једном пијасом, па ми не погледасмо једна у другу, црвенесмо једна од друге, |
| мејасмо.{S} Како хануме не говоре, и ми не говоримо: ја нисам хтела.{S} А данас, за љубав своје |
| и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не верујеш!{S} Жене у изрезаним струковима!...</p> <p>— |
| та ли ће рећи о својој малој?{S} Ако ми не одговори!{S} Или још горе: ако ме изгрди!{S} Не, нећ |
| то то пред тобом говорим, али радост ми не да да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој је говорно, к |
| ла сам три дана, па кад устадох, још ми не беше добро, те му се опет не обукох; и уместо да ме |
| хаљину а да је ја не видим, док се мени не допадне.{S} Ја нисам ствар, нисам поклон од сребра, |
| знаш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи са „<hi>нећу је, не примам је</hi>", па после |
| мрамора и бронзе, ја сам видела да они не при падају једноме народу него свим народима...{S} О |
| тако и за брак, људи су удесили да они не пате: ако се младожењи не допадне невеста, кад је, и |
| шем закону, кад би било доказа; јер они не признају..{S} Страшни!..{S} Је ли признао Ахмед-беј? |
| десили да они не пате: ако се младожењи не допадне невеста, кад је, и венчану и њему одведену, |
| {S} Напослетку, драга мала, ни у Европи не иде све онако како ви на Истоку, нове муслиманке, за |
| p> <p>— Нисам, мајчице; такве се ствари не казују ни брату ни пријатељу.</p> <p>— Ни родитељу?< |
| јка, Фатма и Мерсије.{S} Пре две вечери не развише се, осташе у чаршафима, с печима посувраћени |
| ј намећеш другога!...{S} Сине, сине, ти не знаш шта су жене, и шта је женско срце, и шта је жен |
| ми невесела, а нене: „Госпођо снахо, ти не можеш без Нурије-ханум, познајем.{S} Године су то, о |
| брзо додаде: — А зар тако, сине?!{S} Ти не мариш за нас.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, и |
| аља.</p> <p>— Доста, Ариф, доста!{S} Ти не знаш шта је доста! рече с прага Фатмина мајка, онако |
| сила, али се ниси венчала, удала.{S} Ти не знаш шта је човек...{S} С младићем сама девојка, и т |
| .</p> <p>— Простор и време, Емир.{S} Ти не познајеш силу ни једног ни другог, јер си врло млада |
| а од чуда не долази к себи.</p> <p>— Ти не верујеш, душо?</p> <p>— Каква смелост!{S} Не, ти зби |
| ме питаш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела казати.{S} И после, ја сам мислила да он в |
| > <p>— И сутра, и прексутра...{S} Ја ти не дам више да постиш.{S} Шта марим од ханума, најпосле |
| р пешкир.</p> <p>— Опрости!{S} Никад ти не бих казала да ме ниси изазвала.{S} Ја то чувам као т |
| бре породице и богат, зато што га се ти не би могла додворити па би те пустио.{S} Куд би после, |
| нум, кћери, рече стара потресено, ми ти не можемо одмах одговорити, не што није обичај да се од |
| се не бисте помириле:{S} Сафет-ханум ти не би ово опростила.{S} Ах, сирота жена!{S} Она се хвал |
| моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у нашем закону, да с једним човеком м |
| аље, да продужим пут.{S} Али ја просити не могу: у мене нестало племићког блага, остао племићки |
| ће ти Фатма — чак ни онда. „Две страсти не могу заједно.{S} Оно пре није била љубав, већ вољење |
| и пут види, он је враћа; ако се невести не допадне младожења, она обично стегне срце па ћути и |
| брахим-Хасан-бејовој кући док му се кћи не уда...{S} Према њој, на миндерлуку, седи нене, опет |
| пу а у кућу узима Европљанку: да му кћи не би остала за пашинским кћерима, јер оне имају гуверн |
| Она плану:</p> <p>— Па ти у својој кући не треба никад ништа да затвараш: у њој ти је дисала ђа |
| као у Азији, да се готово у свакој кући не чује грамофон...{S} На азиској страни је више грамоф |
| је могла и помислити да у Елизиној деци не воли њену децу него њу.{S} Да њих две ни за тренутак |
| слика харемског живота, и на тој слици не нађе ниједне живе и светле боје...{S} Виде један кап |
| биљне, горде, хануме су и жене, ни речи не проговарају, само пуше.{S} Тако је увек дању.{S} Оне |
| а девојка запламти се у лицу, а ни речи не проговара, не уме пред човеком ..{S} А кад је сестра |
| о то: „Па што ми у писму ии једном речи не напомену.“ После гласно рече:</p> <p>— Зар је тај уз |
| са. „Криј се од људи; а да се твоје очи не би среле с човековим очима, обарај их.“ Још како сам |
| >Друга је година како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду |
| да виче, и пробудила се.{S} Свекрва јој не рече ништа, јер је била страшно забринута.</p> <p>Он |
| . да му је увек лепа, насмејана, да јој не доведе ортака.</p> <p>Код ових речи Ариф пљуну, а Фа |
| а их стисну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе последњи дах..{S} Она се мења у лицу и ћути, ј |
| уше: откуд јој та смелост!{S} Мајка јој не би вређала њен бол тако брзо — после три месеца.{S} |
| од својих мужева: љут, суров, — ала јој не доведе ортака.</p> <p>Сутрадан, Фатми се донесе обел |
| и си полудела!“ а за гледање, ништа јој не би рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако млада, Ем |
| није, Фатма са сузама у грлу: ништа јој не може казати...</p> <p>— Није она љута на наше људе и |
| азумети<pb n="140" /> —жена?“ Никад јој не рече: „То није за жене“, или : „Е, жене, шта оне зна |
| узети, довека је прекорева, и никад јој не верује.{S} Она кроз кафез погледа у голуба, он мисли |
| атрани као књижевници.{S} Не усташе јој не што је сматраху као друга, него што су јој већ учини |
| а се сама брине за кућу и децу: муж јој не умре него га протераше у Европу за чланак у новинама |
| бео залив, тренутно се разгали, док јој не одоше очи у небо као комад плаве свиле.{S} Из очеве |
| оља.</p> <p>Ах, његова мајка.{S} Он јој не отвори.{S} Хоће да је сам.{S} Види себе, дечка здрав |
| удати.</p> <p>— Устани, монањо! што јој не кажете, бујук-ханум? рече црнкиња улазећи у собу, па |
| све знала.</p> <p>— Сад знам зашто јој не идеш.{S} Али у почетку, ти си јој ишла сваки час.</p |
| ицу.{S} Њој то би „неприродно“: зар јој не види кратку косу?!{S} Она се некад прерушавала и љуб |
| иле као жене ништа, она све: у кућу јој не улазе ни оне што прерушене иду у Димитријадосев<pb n |
| се још болније осмехну.</p> <p>— Ја њој не могу ништа; а она мени... скоро ће ме под густи ред |
| што као нож.</p> <p>Колико је воли, чак не да да је послушају робиње.{S} Он јој завије цигару, |
| нам за се, први пут не постим...{S} Чак не бих ни знала да је Рамазан да ме не подсетише писмом |
| и поштује, моју исмејава.{S} Не, ја чак не смем ни да тугујем, да плачем.{S} Сто пута си срећни |
| по дисање да је не узнемири.{S} Она чак не може ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој |
| је сандук с њом, још нисам ушла, и чак не могу да прођем поред ње.{S} А кад видим официра, мен |
| не мора изручивати брашно — он јој џак не тражи.{S} И одмах купи од ње тај џак брашна, мислећи |
| алним животом: нико ништа не уради, док не пита „главу куће“, оца Осман-бејова.{S} По реду и че |
| х што се зову „нове“, нове су дотле док не наступи неки тренутак кад из њих проговара оно што ј |
| и тога.{S} Грехота је дати девојку док не рече „хоћу“, то је тако у нашем закону; а у њему се |
| ш у кућу, главом се не шали да уђеш док не питаш : „Да нема некога?“ то јест гостију твоје мајк |
| а воли вашег сина.</p> <p>— Никад Џемал не би узео ону која је била с другим.</p> <p>— Она није |
| ељ, нити ће ти то бити. „Стари пријатељ не бива непријатељ; ако буде, није лепо.“</p> <p>Снаха |
| p> <p>— Страст, моја кћери...{S} Да вам не да Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опростите.. |
| је осетно мирис.{S} Ја дуван кад гледам не марим, али кад осетим мирис запаљене цигаре...“ — па |
| наше кћери, ни унуке.</p> <p>— Муж нам не сме у собу без питања, а слушкиња и робиња сме, рече |
| дана!...{S} За шта је ову отерао ни сам не зна, те турске жене прављаху шалу: „отерао је за бак |
| анцуски као Мадам.{S} Ја с таквим мужем не бих волела да живим овде, те бих молила Бога да нешт |
| рве:</p> <p>— Ја се са својим родитељем не препирем него разговарам.</p> <p>После направи насме |
| >IX</head> <p>Ибрахим-Хасан-бејов харем не врати се морем, већ железницом, да би Фатма видела м |
| ме од њега срамота.{S} У нас, пред оцем не пуши, и седи као девојка син, а камо ли кћи-..</p> < |
| цима</hi>, и седеле су без свеће, да им не би комарци нагрдили лице и руке, и ноге, босе.{S} Из |
| , али их ниси скоро видела, па... да им не даш пуномоћје док их не видиш, то јест, док им не уп |
| “; чак робињама дајемо лепа имена да им не буде жао што су робиње.{S} Каква лепа имена!{S} Гонџ |
| о срео.</p> <p>Једно предвече, мајке им не беху код куће, а оне изиђоше на балкон окренут мору. |
| омоћје док их не видиш, то јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу познаш.<pb n="101" /> М |
| има страшном збиљом језик узео; нико им не приђе осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их |
| се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не договара, нема право никоме ни да се потужи.</p> <p> |
| то нам се учини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{S} Само ситни сваку ситницу прима |
| за расположење.{S} После, кафа (слатким не послужују старотуркиње) и цигара.{S} После, разговор |
| азан је сад само у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да да се не рас |
| и да га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p> <p>— О, суто, ни два три сата не бих мо |
| ле нам бол.“ Ја то пишем, мада се с тим не слажем.</p> <p>И још, врло драга госпођице: има Бога |
| у њину собу.</p> <p>— Да никад с тобом не изиђем!{S} Глупост!{S} Лудост!</p> <p>„Да изиђу!"... |
| и њине мајке, иду, миле...{S} Ни ходом не наличе: мајке иду с прстима у прсте.<pb n="116" /></ |
| предрасуде, старе, изанђале: с човеком не сме да седи ни савремена жена као ни она старинска ш |
| м, остаје сама у друштву где нико ником не верује.{S} У њему је тешко и старијим пробуђеним мус |
| еврета.{S} Девојка се, истина, с момком не познаје, али ипак пита се, хоће ли тога и тога.{S} Г |
| .{S} Како да се опије кад више с Фатмом не може да се венча!“...</p> <p>Капију отвори Ђулренги, |
| уга бејаше заиста красна, али с Османом не састави ни три месеца: једно јутро пређе преко пута |
| асова, уђе у своју собу.{S} Отац за њом не смеде!</p> <p>Не леже сву ноћ.{S} Ујутру посла по Ар |
| стаје кад у собу уђе, да никад пред њом не запали цигару...{S} Она нова разумеде само ово: „Да |
| -ана?{S} Моја мајка <pb n="69" /> с њом не говори.{S} Је ли то случај или судбина?{S} Оне се во |
| јући Нурију за сестру (јер пред сестром не би све говорила), већ само за нову...{S} Поче говори |
| кве су Цариграђанке на улици!{S} Улицом не смеју ићи са својима, а с туђима: раме уз раме.{S} И |
| едан пуномоћник рече: „Емир-Фатма-ханум не да ми пуномоћје: неће с тобом друго венчање!“ Он виш |
| пљиве жене толико стрпљења, да поваздан не диже главе с књиге и да учи толике језике!{S} Они ни |
| анум онолико ужутела. „Па ко уз Рамазан не ужути, тај није муслиманин: није постио.{S} И после, |
| ли она јој је под ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но и да није под платном, Осман је не би ви |
| ле, од дана им направљена ноћ; мене сан не ухвати: срце ми рече да ће ме нешто снаћи.{S} Послах |
| <p>Није Грк, није Јерменин, а Јеврејин не дај Воже!{S} Муслиманин је.{S} Леп!{S} Од добре, од |
| : како му се кћи испросила, венчала, он не иде где су солунски бејови него где су цариградске п |
| е одрекла свега па свету; ради мене, он не хте мастике!{S} Несрећна <pb n="198" /> ја! узвикну |
| љене крви.{S} Окренут леђима уласку, он не виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њихових корак |
| ћу је, не примам је</hi>", па после: он не узима речи натраг.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као |
| аше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не употреби силу, већ опет поче, брзо, журећи се: тако |
| једну чашу сипа њему, једну себи.{S} Он не види да берберину мастика не иде у уста, већ у недра |
| вету, то је у овој кући, у њој.{S} А он не помишља на кафану, где му је толико друштво, и ако ј |
| есе у приземље, међу слушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име, с |
| моран.{S} Она ће уздисати крадом, да он не чује, да не посумња да уздише за неким који ју је у |
| — Немој ти тамо нешто Хасан-беју, да он не викне.</p> <p>Ариф плану: <pb n="95" /></p> <p>— Ја |
| ога понашања младић!{S} Као други, и он не излази без оружја; па једном посече по руци друга, д |
| ћам да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каза, изиђе.{S} Уђе нене. „Дај мужде, чедо!“ весело |
| е „небо спустило на земљу“, него што он не би одржао речи: он њу воли, она осећа да је воли.</p |
| луша што га тера нешто из њега, чему он не зна имена.{S} Поред овога још је слуша: ако јој падн |
| тварајући очи.</p> <p>— Сине!</p> <p>Он не проговара и не гледа је, а главом даје знак да изиђе |
| дови, на сликама!{S} Али ја чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему родила и одрасла.</p> |
| а јој је давала пуна недра, она се за њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S} |
| ote xml:id="SRP19120_N74">Ниједна мисао не може замислити, нити језик смртнога исказати.</note> |
| још једном опијем“...{S} Ту глупу мисао не могаде довршити.{S} Је ли се опио или је био болеста |
| пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто велико, крупно.{S} Бож |
| S} Али пошто му се учини да стид за ово не доликује човеку, он се насмеја, и узе јој љубити лиц |
| јагње моје“.</p> <p>Али Францускињи ово не би смешно, јер она је сваки час са слаткоречивим Тур |
| а ове три миле му душе, гледа их готово не дишући, и у души осећа неку тегобу: каје се зашто ни |
| ави са својим болом, па ни на шта друго не мисли.{S} Оне је погледаше жуту, и чисто подбулу, с |
| еној првој прошевини: ни једно ни друго не смедоше ни сетити се тога. <pb n="145" /></p> <p>Ота |
| јача, зато што је нова.{S} А оно друго не казах, јер сам мислила: „Емир је богата, ја деце нем |
| учак: сира и хлеба, ко може да једе, ко не пости; а за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибр |
| њање па ифтар, или ифтар па клањање, ко не може клањати гладан.{S} После ифтара прање руку и ус |
| нихајући се:</p> <p>— Сваки греши, ако не у знању, оно у незнању; али, ко се пре трећих петлов |
| b n="74" /> се назвати образованом, ако не говори бар два европска језика и ако не свира на кла |
| рт, не диже очију с платна, везе, и ако не зна како везе.{S} На левој руци јој је Џемалов прсте |
| вама пуно девојака заиста чедних, и ако не црвене кад се пред њима изусте и такве речи каквих у |
| столици), па кафа и цигара...{S} И ако не пуши и не пије кафу, разговор је отпочела Ариф-ханум |
| не говори бар два европска језика и ако не свира на клавиру.</p> <p>И она се младима и странкињ |
| аклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако не учиниш ноћас нешто, купићемо ти великог дрвеног коња |
| е тако вешто правила да је весела, како не би умела ниједна глумица.{S} Смејаше се, испрекидано |
| о тога, те да му омили кућа и она, како не би имао узрока да гледа другу, или да јој доведе орт |
| p>Кад оне дођоше, он викну строго, како не виче ни на слушкиње:</p> <p>— Шта је ово ?</p> <p>— |
| ако дирала... за њега.{S} Чудим се како не умрех кад га, онда кад си ти била код мене, видех, н |
| l> <l>Сва је гора заиграла.</l> <l>Како не бих уздисала,</l> <l>Кад сам драго изгубила?</l> <p> |
| снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не дође.</p> <p>— На Јалије, мајчице, не волим, ја сам |
| ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја тако не волим...{S} Ја бих волела да изоставиш и оно „госпођ |
| , ми имамо сарајских чиновника, па тако не раде.{S} И наједанпут, мене поче да мучи страшна сум |
| на чифлук још сутра, и да ја за толико не виђам <hi>њега</hi>.</p> <p>У петак те чекам са стра |
| је <pb n="46" /> била обучена!{S} Нико не би казао да је Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је говорил |
| ал-беј се опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи реч, јер су му „певали и трећи петли“.{S} Но н |
| е смешају ватре пламене:</l> <l>Да нико не зна, да не погоди </l> <l>Шта је од тебе, шта ли од |
| ви, осим Ибрахим-бејових и Мерсије нико не зна:{S} Мадам Аристид се стидела да каже, а Ариф-хан |
| овика на ортаке, а овде на метресе нико не виче!{S} У нас поштене неће с изобличенима; овде изо |
| “, ја бих мислила да је нема.{S} И нико не зна узрок њене туге и ћутања.{S} Ја мислим муж... „Т |
| овине, јер њен језик нико не зна и нико не учи.{S} У њеној земљи пакост.{S} Она се сети неких т |
| у ван њене домовине, јер њен језик нико не зна и нико не учи.{S} У њеној земљи пакост.{S} Она с |
| „Пофранцузила се!“ Али, голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.</p> |
| ао милосник с милосницом .. да нас нико не види!...{S} Да изиђемо па затвореним колима, у поље, |
| место пилава зерде.</p> <p>— Данас нико не пости, само ја, рече ашчика, и похита ка капији, јер |
| а столице донете из Фатмине собе: ниско не могоше сести због корсета; у дну софе спустише се ро |
| и у собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатно; готово се наљути.{S} Па пустив јој руку |
| es!</foreign> Али шалу па страну, умало не умрех, испрва, а после... ослободих се, и не допаде |
| ене за овај велики празник?...{S} Умало не заборавих да је сутра Рамазан..{S} Велики празник, а |
| а га не могу узети, умрла бих.{S} Умало не заборавих!{S} Јуче ми гледала Азизе-кадун... у карте |
| и од мене, а ја ипак дознадох, па умало не умрех.{S} А она, претерано осетљива, и болесна, чуди |
| кући довео неразведену, муж јој зацело не би „ударио печат“ за отпуштање, те би довека била ра |
| цу зари беле зубиће.{S} Њему то бледило не измаче из ока, спусти се поред ње и узе је за руку.{ |
| дије-ханум (не љути се, срце).{S} Овамо не нађох ни тебе ни Мерсије.{S} Ово што предузимам: вас |
| . „Бог је створио небо за свакога, само не за турске жене.“ И понова се буни; али против кога, |
| тима. .</p> <p>О свачему говорише, само не о њеној првој прошевини: ни једно ни друго не смедош |
| срела, и да је увек желела изићи, само не једанпут, кад је чула да он није у Солуну. „Годину д |
| ијанима.{S} Говорило се о свачему, само не о књижевности.{S} Који је год икада од кога критичар |
| ова заљубила, и то опет у жену!{S} Само не знам откуд у жену Москова, којима ми плашимо децу?{S |
| какви су.</p> <p>— О, Ђули, да ми само не рече оно, ону страну реч!..</p> <p>— Па шта, то није |
| иф.</p> <p>— Како у Цариграду, кад тамо не сме да иде? рече пашиница.</p> <p>— Ах, да, рече Ари |
| азница.{S} Ми овамо од жене коју волимо не правимо љубазницу.{S} Од туђе љубазнице, ако је воли |
| “ И понова се буни; али против кога, то не зна...{S} Виде појас њихове баште и дворишта — оград |
| волела сам да сам изгубила свест, да то не осећам...{S} То осећање је страшио! заврши и лако за |
| бележила, али Ариф јој даде знак да то не чини.{S} Фатмина мајка хтеде да јој окрене леђа, али |
| ам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, и страх ме од ове данашње запаре, да моји не |
| :</p> <p>— О још колико!</p> <p>— Ја то не знам, и ако сам Цариграђанка.{S} Овде жене, удовице, |
| се ваљда спремамо, време је; али ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва чекала лето и |
| , као храст оборен секиром.{S} Мајка то не види, а плаче. „Хи, хи хи!“ — некако тако заплака.{S |
| штогод наше код суте, моја јој мајка то не тражи; ако је штогод њено код нас, ми јој га не враћ |
| модерним француским романима, она на то не наиђе.{S} Тамо све стварно, стварно..{S} И још јаче |
| ткине пуце или копча с антерије, она то не пришива сама, него робиње.{S} Сад шије брзо и лепо ј |
| е на хартију, замрљаше адресу, а она то не виде...{S} После је, лежећи, отворила Мерсијино писм |
| да јој пољуби скут, пошто зна да она то не да, и не воли, него јој поможе да се изује, и обу јо |
| ни осећања, је ли, Емир?</p> <p>— И то не, заврши гошћа па опет седе у наслоњачу, загрли се са |
| турски језик, и мало француски (па и то не свима).{S} Она познаје и друкчије своје другове, кул |
| . „Куда ћеш?“ страховито се захори и то не личаше на људске гласове, већ на урлање побеснелих п |
| Бог је богат, децо,“ вели стара, али то не помаже.{S} Фатмину оцу је мило кад се каже да је на |
| најмлађа, врло бела, болесна.{S} Ми то не видимо, али читамо и чујемо од странкиња што живе ме |
| осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да свијемо гнез |
| ...{S} Он јој пољуби руку, она му ни то не умеде закратити...{S} Поче јој говорити узбуђено да |
| Само, ја нећу да проводаџишем, мени то не иде од руке.</p> <p>— Ја ћу, рече Фахрије.</p> <p>— |
| си плаховита али ниси лажљива.{S} Ти то не знаш зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p> |
| јер мој вереник је официр.{S} И нико то не зна; научила сам да се савлађујем: нене ме учила.{S} |
| ад бих одсекла косу...{S} Али, у нас то не значи што <pb n="284" /></p> <p>у њих...{S} Слатка т |
| обученом у црно — с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом љубављу је румена девојка, лепо |
| у!...{S} Он јој узе обе руке, она му то не умеде закратити...{S} Он јој пољуби руку, она му ни |
| Али, да ли он даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њима чини да |
| ја сам страшно немирна, нигде ме место не држи: час сам крај зида, час крај кафеза, час на соф |
| а, што пише, што зна толике језике, што не пуши, што пе пије, што је уредна, што се не задужује |
| отерао пашину <pb n="264" /> кћер, што не би моју!{S} Трећу је отерао за бакалске кесе, четврт |
| ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: на коју ћу страну, драги Чарлсе?{S} Дошао сам |
| Ох, да ми је да га данас видим!{S} Што не могу да се разговарам с њим, да чујем какав му је гл |
| , чедо, арслане мој, — мастика..{S} Што не би?{S} Пио си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ја са |
| варају?{S} Па што тако изненада?{S} Што не јависте? узвикиваше, па се с ханумама изгрли, истапк |
| i> и оделом и душом.{S} И жалила је што не може он да је види, овде, те га слала па Јалије, сва |
| не сме од Солуњанака и Цариграђанке што не скида очију с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у |
| акука из гласа што нису из оне вере што не допушта оволико понижење жене скопчано с неисказаним |
| кафезе као она гвоздене решетке, и што не вичем као она.{S} Али, задрмала сам их кад дођох с Ј |
| {S} Буни се што сам покрила главу и што не умем с мушким да говорим. <foreign xml:lang="fr">„Qu |
| може, и час ми се учини да га брани што не дође, час да га осуђује, оптужује.{S} Ономад каже: „ |
| седео...{S} А који је то муслиманин што не изиђе после вечере?{S} Џемал-беј, њен муж, није доша |
| ича или пас батине.{S} Нени би мило што не плаче, и помисли: „Муслиманка, трпи.{S} Свет би се м |
| насмеја и рече: „Што пљујем на оно што не постоји!{S} Бога нема!“, и пустивши неколико лудачки |
| старом женом, свекрвом, а нарочито што не устадох старцу, свекру.{S} Ја сам друкчије васпитана |
| огрешно: мислила сам да је то нешто што не може бити никад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} |
| је тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува своју велику љубав за нешто велико.{S} Саније-х |
| , за један драги камен из прстена. „Што не оснујете једно женско друштво против луксуза?“ рече |
| ила на болест.{S} Али данас...{S} Зашто не устаде свекру, кћери?</p> <p>Она плаче и облачи се у |
| : пушила је, и цела је кућа знала зашто не пости.{S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар с |
| а, бојећи се да се не насмеју, да нешто не рекну „као људи“ и обесвете његова најсветија осећањ |
| о ју је назвао, али су познале да нешто не ваља <pb n="169" /> кад су хануме онолико викнуле.{S |
| } И кад је дувао вардар?{S} Да то нешто не значи?</p> <p>Што је више освајао дан, она се све ви |
| , ужуте...</p> <p>— Сине, пиј!{S} Пошто не можеш без пића, пиј! рече му мајка.</p> <p>Он је зач |
| иш с њом, ти никад нећеш изићи, или бар не скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш какав п |
| у нашим језику зацело и нема, ја их бар не знам.</p> <p>Дакле, драга мала, мени није за чудо шт |
| ан!{S} Аман !{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Зар не пушите?</p> <p>— Од јуче у вече ич, па фајда јок...{ |
| д уза ме иђаше слушкиња, хришћанка, јер не видим куд идем; а кад код куће дигох пече, на очима |
| у слику...{S} На, понеси је, Фатми, јер не верујем да је она њега могла видети.</p> <p>Ариф узе |
| дах..{S} Она се мења у лицу и ћути, јер не може да проговори, а њена се кћи смеје, да би прикри |
| стала пођоше ходом, и застајкиваху, јер не могаху даље од силног света.{S} Врева је заглушивала |
| и видела је оца где пољубив мртву кћер не заплака, па се није чудила: умрла „отишла у Зелене Б |
| ину пред Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не би остала овде ни тренутка.</p> <p>„Има лажи у којим |
| :</p> <p>— О, ханум-нене, умало ме Емир не удави.</p> <p>— Хоће?!{S} И ако момка није видела!</ |
| упи врата и изиђе.</p> <p>Овај разговор не чу Фатма.{S} Она, сакривена, не одваја се од обележј |
| стрча, сестри да каже.{S} Њој овај глас не би пријатан.</p> <p>— Знаш, Нурије, како је море пре |
| на.{S} Ми људе не васпитавамо, људи нас не спремају за живот.{S} Да сашијемо кошуљу за шесет па |
| овуче један дим, разгаљује се.{S} Данас не би тако.{S} Кад оде у своју собу, она јој се учини п |
| простите Ариф-ханум, али ја вам малочас не одговорих, не хтедох да вас прекидам, рече Фахрије-х |
| а Црни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За онога што онак |
| S} А твоја мајка, и да је удовица, опет не би допустила, јер је паметна...{S} Али што си таква, |
| е да; ако кажем да хоћу другарици, опет не да, те ја уочи сваког петка: „За Божју љубав, пусти |
| пре но што се сасвим отрезнио, да опет не виче, не грди сироту младу женицу.{S} Слушкиње и роб |
| ши Фатму онако бледу, уплаши се да опет не добије напад, те јој рече да легне, и пошто испрати |
| , Емир?“ она хтеде проговорити, па опет не смеде.{S} Он продужи пут, а робиња викну: „Аман, кју |
| ох, још ми не беше добро, те му се опет не обукох; и уместо да ме жали што сам болесна, њему кр |
| и коње с богатом оправом, а да му опет не види харем.{S} Попушта вођице и пење се уз брдо, зат |
| } Боље је да си се претварала, а савест не би гризла твоју учитељицу.{S} Њему је жена што фес, |
| одредио, па сам своју дужност, дужност не по разуму већ по срцу, испунила, а ти ради како хоће |
| , и обући се: како знам за се, први пут не постим...{S} Чак не бих ни знала да је Рамазан да ме |
| то јој је раширио румено лице: први пут не осети за странкињама празнине, не учини јој се да је |
| и родила и одрасла.{S} За Црни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не б |
| је <hi>изнесена</hi>... а ја у ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуженик...</p> <p> |
| час-по дође му жао што је покрила главу не само од она два младотурчина, него и од њега — он јо |
| За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За онога што онако рђаво изговара француски |
| она дубоко уздахну.{S} У овоме друштву не осташе дуго, искрадоше се па одоше у башту, наместиш |
| неискрена и неповерљива, што осим Богу не верује више ником.{S} Мерсије опази њену промену, не |
| е-ханум, Цариграђанка.{S} Људи бар пију не кријући, а жене...</p> <p>— Али, та је била просто д |
| ела.{S} Францускиња има очи којима боју не знам, као ни мору.{S} Једни кажу: море је плаво; а к |
| неће пољубити <pb n="232" /> жену коју не воли, као некад.{S} Побеже из кафане, вукући са собо |
| слатку“ реч, па се трза, јер „то човеку не доликује”, чак ни кад је отац. „Покојна моја нене бе |
| не.{S} У ходу човек види оно што у трку не <pb n="119" /> би видео.{S} Распитај, сине.{S} Добио |
| — после три месеца.{S} Она се на тетку не наљути; томе се њени још више зачудише.{S} Обучена, |
| својим „застарелим погледима“ о моралу не да да се њеној сестричини „нелегалан“ пољубац спусти |
| међу слушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име, сине, вели му ма |
| кад га воли.{S} Доцније сам крила да му не би отишла с <hi>мераком</hi><ref target="#SRP19120_N |
| што га воли и што га се не боји, она му не казује само обичне своје тајне разговоре, него и нај |
| умре брат... да му буде жена.{S} Она му не одговара.{S} И он, потпуно <pb n="242" /> полудео, п |
| p> <p>— Али ако се опет опије, и она му не буде више жена?{S} Ми добро знамо колико га она воли |
| хобу... — смождила би га.{S} А ништа му не рече, и због тога презире себе, што се претвара, што |
| ина недра могла су га отрезнити, али му не би могла ублажити бол, који осећају сви укућани, па |
| себе, што се претвара, што лаже, што му не каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов бра |
| ара ногом у врата и да грди жену што му не отвара.{S} Називаше је погрдније но прошли пут.{S} О |
| Зар мени скут, а свекру...{S} Зашто му не устаде, кћери?</p> <p>Она бризну у плач, не одговори |
| а је заволела ову жену?“ Ни на памет му не би пало да одговори: „Зато што је Европљанка, Францу |
| седе, на столицу.{S} Старотурци на њему не нађоше ништа турско: у ципелама је и гологлав!...{S} |
| о заједно, и ако она пости.{S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дуб |
| да сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему не личим на Францускињу.{S} Оне друкчије ходе, оне друк |
| т, луд, па се боји његове вике, да жену не нападне ножем; те је поведе на друга врата, да је во |
| о да су муж и жена равноправни, он жену не би створио од мужевља ребра, већ од главе.{S} Што се |
| О томе свету сањам и ако његову даљину не могу да појмим.{S} Па они дивни градови, на сликама! |
| ала, гледала његову кућу, која у Солуну не постоји, изговарала му име, које му је она дала, виђ |
| и идем као луда.</p> <p>Он се сад на њу не осмехну нити је потапка по плећима, већ погну главу |
| и лепша и млађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје се да није жена некога странога послани |
| и.{S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дубоко замисли или је брижна |
| зимала туга кад јој се учинило да он њу не воли као она <pb n="238" /> њега, а некад само кад п |
| /p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не верујемо.</p> <p>— Ако хоћете, мој муж довешће вам О |
| уди...“ Али како му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и похита мимо махалске к |
| Не спавам, отац.</p> <p>Он ни по гласу не познаде да је решена и на живот и на смрт.</p> <p>— |
| месту окрете леђа; и ухвати се за косу не пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к њему и поче нежно, п |
| ђи вашој мајци...{S} Јер ја своју срећу не замишљам без вашег повратка: ви да ме гледате испрош |
| а жена прављаше се као да њену хладноћу не опажа, те весело рече:</p> <p>— Нурије-ханум, мужде! |
| један крај горње усне; она у том осмеху не виде подсмех него досаду, па изиђе, намеравајући да |
| ко би она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му казати још и с тога да не би |
| те у друштву с људима, те да у мушкарцу не бисте гледале мужјака, него човека.{S} Али каква је |
| : утеши ме време.{S} Рана ми се на срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом залеченом пођох по |
| рији <hi>Први Бол</hi>, осетиле су душу не онога чија је она, већ ове младе лепе жене, па су пл |
| ме жали, те сам се чудила што ми одмах не да Отпусног Писма.{S} Најпосле га добих, једва, с му |
| слуша Мерсију и смеје се, али јој смех не иде од срца. <pb n="38" /></p> <p>Кад попушише цигар |
| xml:lang="fr">Mon Dieu</foreign>, да их не дирамо.. млади,“ вели тетка. — „Да Бог да им довека |
| на као дан, они пођоше с фењером, да их не би зауставио стражар држећи их за лопове, и вођени с |
| ког времена није држала слушкињу, да их не уходи..{S} Припремало се за Устав, за слободу...{S} |
| шају дрске љубавне изјаве људи, а да их не примају у кућу.{S} Плакала сам без суза: срце ми је |
| да им осветлим пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз варош пуну живих душа, него кроз гробље.{ |
| Може да болује и да се мази, али да их не поштује...{S} Кад би запалила цигару пред његовом ма |
| на улици и познаду их.{S} А како да их не познаду кад су скоро развијене!{S} Ја просто обожава |
| је прошаптала најтишим шапатом: „Да их не будимо : нек спавају, нек сањају чаробни сан Истока. |
| стију папучице смакоше јој се, а она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: тражи Мерсију.{S |
| бразованија од свих, ова Францускиња их не оговара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отва |
| иф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их не дирају, само се на њих значајно насмеше, и остављају |
| три Цариграђанке похиташе Фатми, али их не пустише ни у двориште: не даде Ибрахим-Хасан-беј.</p |
| , рече Фатма равнодушно.</p> <p>— Ти их не познајеш, зато тако говориш.</p> <p>— Дајте мени, ре |
| ла, па... да им не даш пуномоћје док их не видиш, то јест, док им не упамтиш глас, да их по гла |
| о имају право, за то и путују.. „Што их не скупљате и не говорите им, да се некултурност једне |
| </p> <p>— Три одједанпут!..{S} Зашто их не читаш?...{S} Ја ћу ово да отворим, и ова два, говора |
| робљу, на измаку лета.{S} Оне се мртвих не сећају на гробљу, као што се не надају живима на ули |
| море, и небо, кјучук-ханум.“ Фатма њих не чује... чује њега: прозор је отворен; и чује само ка |
| ђанко и Ариф-ханум, али да она због њих не оставља мужа; но кад је виде с цигаром, да је не би |
| } Колико лажнога морала.{S} Која од њих не жели ово?</p> <p>— Али како си смела! рече ова не сл |
| Османом била развијена, јер за пољубац не зна — ја му нисам казала...{S} Госпођица ме непреста |
| н, отац; њено све у Солуну — ништа отац не да, његово у Цариграду, шаље му се новац у Европу, д |
| !{S} Она устрча уз степенице да је отац не види напољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерају; она ништ |
| много слободнија од мене.{S} Теби отац не брани да носиш <hi>јелдрме</hi> и <hi>башјорти</hi>, |
| оно — ти си га испунила...{S} Твој отац не би мене за зета, пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти |
| потрча у кућу: деца, тужна што их стриц не воли, не пођоше за њим као други пут...{S} Снаха му |
| шње чудо.{S} Што сам се препала!{S} Још не могу к себи да дођем.{S} Ја не знам какви су то роди |
| .</p> <p>Прође читав месец, а Фатма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишл |
| ка, она му пружа своју руку.{S} Она још не погледа кроз одшкринуте шалоне, не сети се да поглед |
| S} Али Фатме нема међу њима; она се још не одваја од Џемала.{S} Нурије само ћути, уозбиљила се; |
| пре.{S} Откад не говоре, а нигде се још не видеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чујем да је неко |
| на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти још не спаваш, Фатма?</p> <p>— Не спавам, отац.</p> <p>Он н |
| им да је и Солун, као и Цариград, варош не само космополита већ и полиглота.{S} Једнога дана Ар |
| и дубоко жале оне своје сестре по вери (не по души), што се сад разговарају а сад се навале на |
| ма учинило, тупим погледима, не пушећи (не могу пред свекрвом), гледају у беја и слушају га; он |
| дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не смем), већ по једној новој.{S} Развићу је, раскопчаћ |
| и, али како?{S} Као наша Мондије-ханум (не љути се, срце).{S} Овамо не нађох ни тебе ни Мерсије |
| рна.</note> <note xml:id="SRP19120_N52">Не буди љубоморна.</note> <note xml:id="SRP19120_N53">Н |
| маке.</note> <note xml:id="SRP19120_N4">Не буди урока.</note> <note xml:id="SRP19120_N5">Хвала |
| ене.</note> <note xml:id="SRP19120_N36">Не.</note> <note xml:id="SRP19120_N37">Да, тако је.</no |
| обро.</note> <note xml:id="SRP19120_N8">Не говори тако лудо.</note> <note xml:id="SRP19120_N9"> |
| рекла: „Вратите ме у затвор, јер ја <hi>не умем</hi> у слободу...“ Ето, драга госпођице, ја сам |
| у собу.{S} Отац за њом не смеде!</p> <p>Не леже сву ноћ.{S} Ујутру посла по Ариф-хануму.{S} Све |
| ар сам ја на овом свету сама?...</p> <p>Не могаше више, не даде јој плач, покри лице рукама и к |
| , или на Мадам; сад на Џемала...</p> <p>Не дочитавши песму, опет поче вести. „<foreign xml:lang |
| ми, зову вас ваше госпође мајке.</p> <p>Не смедоше не отићи.{S} Пресвукоше се, принеше печа и о |
| , и пепео сам ушила У хамајлију.</p> <p>Не каза где јој је хамајлија; али, њему то каза љубав, |
| може мислити за један кратак тренутак! „Не, није пијан...{S} Како да се опије кад више с Фатмом |
| тоји на равној нози, у погледу морала. „Не, то је иронија,“ помисли Ариф.{S} Говор jе држала бу |
| уне презрења погледе на тетку и мајку. „Не, чедо, то није жена, то је мајка,“ говори му тетка, |
| примера овакве несреће; а она говори : „Не, то није тако.{S} Њој није било као мени.“ — „Кад им |
| ранцускињу?“ А она је нени одговорила: „Не, слатка нене.{S} Ја је волим, али не знам због чега |
| прекидала реченице, и најпосле рекла: „Не, ја не могу даље“.</p> <p>— ...{S}Ноћу ми је било ла |
| их остави с Госпођичиним, па прошапта: „Не ту!“ и похита у собу на тавану, на баба-фингу.{S} Од |
| га осуђује, оптужује.{S} Ономад каже: „Не зависи од њега већ...“ па ту стала.{S} Од кога завис |
| естра је зачуђено погледа, а она рече: „Не могу без дувана, па макар отишла у пакао.“ Робиње, в |
| } Моја мајка једва отвори уста и рече: „Не могу... хоћу да се повредим...{S} Сутра.“ Сутрадан ј |
| ш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... имао сам много трошка, због |
| купио.{S} Мени нико никад није рекао: „не бацај паре у лудо“, или „чувај беле паре за црне дан |
| а!“ Унука је загрли и размажено отеже; „Не-неее !“ Стара је омилова по лицу и омириса јој косу, |
| ни сваку ситницу примају за увреду.“ — „Не могу,“ каже мајка, „осим да чујем да је...“ — „Умрла |
| да чујем да је...“ — „Умрла, је ли?“ — „Не, него да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја, госпођ |
| јер у соби су два човека пред које она „не излази“, Фатмин теча и брат од тетке, па јој час бри |
| ицао се облака, и црњи од малопређашњег неба; од његових грана чиниле су јој се руке.{S} И опет |
| а јесења киша лила је из ниског оловног неба.{S} На Јалијама, тога дана, крај мора, с музиком т |
| ровови, смокве, одеандри, залив, и мало неба.{S} Сиђоше у башту; <pb n="32" /> зид, зид, и више |
| ће, ни лађе, ни каици, не као да паде с неба магла, него као да се диже из мора пара, а небо по |
| верује да су четири свете књиге пале с неба.{S} Па устаде, откључа врата, и оде у теткин <fore |
| ак кларинета.{S} На тераси, ноћу, близу неба, Фатма осећаше силно, дубоко, до лудила...{S} Кад |
| говим очима.{S} Зумбул, љубичица, море, небо, све то није као његове очи.{S} Очи су му као сафи |
| е кад се пада у сањарије и меланхолију: небо је прљаво сиво, а на њему сунце опкољено белим шир |
| ог тела.{S} Она скочи.{S} Муња нема.{S} Небо брзо скиде са себе црнину.{S} Она стрча доле.{S} И |
| ла, него као да се диже из мора пара, а небо поче да се спушта као да хоће неко да поклони онај |
| и очи кроз прозор.{S} Виде сав залив, а небо као комад плаве свиле.{S} Кад би нешто имао крила, |
| а: тај глас подиже човека, узноси га на небо и преводи преко <hi>срата</hi>, (моста од длаке).{ |
| што је то било чудно, и страшно!{S} Сад небо високо, али омар!{S} Једва дођох.</p> <p>— Е, Јасм |
| епе, али... плаве.“ — „Плаво је море, и небо, кјучук-ханум.“ Фатма њих не чује... чује њега: пр |
| .{S} Сва дршћући, она жмури и опет види небо, које се свакога тренутка раздираше на двоје, на т |
| је напољу страхоба, <hi>омар</hi>, гори небо и земља!{S} Дигни се, јагње, да видиш мајку ти; го |
| у изгледали такви као да ће им изгорети небо, те неће имати према коме да подижу очи кад се мол |
| Мерсије, то је за мене нешто далеко као небо, тај свет који сам из књига познала и о коме ми је |
| еног срца, и над тим цело целцато плаво небо.{S} Кад су год биле овде на брду, увек су дизале п |
| га никад целог не види. „Бог је створио небо за свакога, само не за турске жене.“ И понова се б |
| ингу.{S} Одатле се види све море и цело небо, али она се не сети друге лепоте до оне у њој..{S} |
| бивала блажена, као да је ишла на седмо небо, па се отуд вратила.{S} Напослетку, можда је и бољ |
| е гледа ту страхоту и лепоту — запаљено небо Али док је само изишла — промена, навукоше се густ |
| ре се тако плави као да је доле свучено небо.{S} Први снег.{S} И она се овом живописном, весело |
| т, сине, рече његова мајка па погледа у небо.</p> <p>— Беј комши, мој сестрић је син Арслан-Нур |
| и и викну, пошто се уозбиљи и погледа у небо:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Je suis une vraie |
| де белим као од платна, над којима се у небо дижу црни кипариси и олеандри пуни црвенога цвета; |
| Олимп, који се дизао из воде и пео се у небо, бела минара, црне кипарисе, црвене кровове што се |
| утно се разгали, док јој не одоше очи у небо као комад плаве свиле.{S} Из очеве куће она га ник |
| адовала.{S} Боже! — заврши погледавши у небо, па се закашља, белу свилену махраму метну на уста |
| су дизале печа и гледале с усхићењем у небо као у нешто што је толико дивно а оне га тако ретк |
| старе џамије с чијим се минаретом пео у небо један кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико брдо, |
| >Одавде одоше на баба-фингу, да гледају небо и море, и да ћеретају, да говоре о том непознатом |
| .{S} Њој се понекад учини да би се пре „небо спустило на земљу“, него што он не би одржао речи: |
| што имао крила, па да полети, да га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули родитељи: „Зав |
| ах екбер“ и губи се у висину под плавим небом.{S} Уска улица, дугачка, закрчена је колима и све |
| уној корова, покривене плавим солунским небом; уђоше унутра.{S} И она и муж имали су јапунџа.{S |
| застаде пред једном кафаном под ведрим небом.{S} Турци су тражили кафу, а кафеџија им доносио |
| уди, и прислонив своје земљосано, скоро небријано лице на њен бео, нежан обрашчић — заплака, пр |
| ли фењери обешени на мотке за једра.{S} Небројени каици љуљкали су се на мало узнемиреном мору, |
| ма, с тејзом и Мерсијом сам се загрлила небројено пута, и било ми је мило и лако.</p> <p>Новемб |
| се.{S} И ако је млада, она је била код небројено невеста и мртваца, и видела је оца где пољуби |
| оји на ђерђефу...{S} Чита песме које је небројено пута читала, и зна их одавно на памет.{S} Од |
| ју тако добро обе познају: виделе су је небројено пута.{S} Једанпут ју је Нурије-ханум дала Фат |
| ножних столичица без наслона, ниских, и небројено ханума сасвим отворена лица, с белим муслином |
| епо у Бејлербеју пред вече.{S} На обали небројено четвороножних столичица без наслона, ниских, |
| о нећу моћи сама; али са мном саосећају небројено нових у Серезу, у Солуну, у Скопљу, пропагато |
| ф-ханум љуби само кога много воли; и њу небројено пута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу да с |
| и једна необична природна појава.{S} На небу се појави огроман пожар, обухвати га целог.{S} Међ |
| олун је по кућама будан; пуно звезда на небу, и пуно звезда на кућама: по прозорима, од свећа с |
| Растанемо се с милима на земљи да се на небу састанемо...{S} Ћути, трпи!“</p> <p>Фатма је слуша |
| Који се на земљи раставе, не могу се на небу састати“..{S} Она је то заборавила!{S} Писну! <pb |
| ле је изашла на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши врата осетила је сву све |
| једна лампица, она застаје, диже очи к небу, пружа руке: проси милост од Господа, као просјаки |
| тејзе!</p> <p>А његова мајка диже очи к небу и рече :</p> <p>— Нема Бога осим Бога, Мухамед је |
| тељ, рече он, поклони се, па диже очи к небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ја сам дао реч... " |
| есечине; и пун месец на загасито плавом небу био је бео и личио је на округло огледало...{S} Он |
| етворо, и кроз те раздеротине, по целом небу, покуљаваше пламен с треском.{S} Иначе, ваздух је |
| већ неколико дана била је као на седмом небу: „Научиће ме француски!“ Кад донесе топал цреп, уп |
| 20_C15"> <head>XV</head> <p> <hi>Султан-нев руз</hi>, то јест „нов дан, султан дана у години,“ |
| . само допусти она која је или луда или неваљала.{S} Луда, па лаже свет: „Тај што долази, род н |
| уђе; и којој мало врдну очи, они вичу: „Неваљала!“.{S} Људи су криви што су жене неваљале, а же |
| де свратио, преда њ истрча један турски неваљалац, кицош, висок, витак, млад и леп, брчићи му у |
| еваљала!“.{S} Људи су криви што су жене неваљале, а жене су криве што су људи неваспитани.{S} Ј |
| То је француска реч и значи... каже се неваљалим женама.{S} Али тако ти свега најсветијег, нем |
| мучећи се мишљу: „Ја сам лажљивица.{S} Неваљалица сам, а изигравам поштену жену — нисам „ухваћ |
| браниш овакве жене!{S} Зејна је проста неваљалица.</p> <p>— Боже сачувај!{S} - Јадна Зејна...{ |
| ена.</note> <note xml:id="SRP19120_N72">Неваљалице.</note> <note xml:id="SRP19120_N73">Јака као |
| мо још по старински: комшије хватају (у неваљалству) комшике, па кад коју ухвате, закују од ње |
| слушај, једанпут говори.“ Намучила се с неваљалцем, те ће знати ценити честита човека.“</p> <p> |
| ене.{S} Оне су сад за развијање потпуно неваспитане.{S} Какве су Цариграђанке на улици!{S} Улиц |
| е неваљале, а жене су криве што су људи неваспитани.{S} Још док је мало, ми га пуштамо да ради |
| ило да су „саме“ (немају драгог), друге невезану траку око врата, што је казивало да су „слобод |
| закон!{S} У овој кући ја нећу да седим невенчана.{S} Нећу!{S} И зашто да му седим кад...{S} О, |
| ди ме оцу.{S} У овој кући нећу да седим невенчана...{S} Зар да му будем љубазница?...</p> <p>— |
| ске кесе“, а највише ми је жао четврте, невенчане: то је његова прва жртва.{S} Оне три нису изг |
| ш: какво венчање?{S} Зар си с њом живео невенчано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она је мени б |
| и Фахрије гледајући га, и чињаше јој се неверица; јер он није имао нежан изглед, и ако је био н |
| она њему никад <pb n="24" /> није била неверна, он њој често, једанпут се уверила, умрла од бо |
| мо</hi> кад се опије.{S} И ја, замисли, невероватно, купих флашу пива, донесох је у моју кућу и |
| ем...{S} Како сам могла пред оцем!..{S} Невероватно, па ипак, било је...{S} Али, моја срећа: он |
| Да га није неко премлатио, тешко мени?“ Невероватно је, колико се може мислити за један кратак |
| некако тешко, као да је ово сећање било неверство према мужу.{S} Све је то сад тако далеко, као |
| латећи се, а кад он, весео, ућута, она, невесела, поче:</p> <p>— То је све лепо, сине; али ко т |
| адићу, Мерсије је била некако необична, невесела, и неколико пута заусти нешто Фатми да каже, п |
| повезала,</l> <l>Тужна сам ти, сестро, невесела:</l> <l>Кроз густи сам кафез погледала,</l> <l |
| очита кратку молитву, она мирно и тихо, невесела, брижна, настави:</p> <p>— Оне сиротице, прост |
| њеној преудаји, а сад кад она оде мужу, невесела је, управо брижна је, зацело што је Осман-беј |
| „Покојна моја нене бејаше мирна, и све невесела:{S} Фатма ми је на њу.“ Жене, слушајући то, см |
| е у собу, она је не смеде питати што је невесела.{S} Тетка се расејано с њом поздрави, а она на |
| уплаших да ме не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, а нене: „Госпођо снахо, ти не можеш без Нуриј |
| а.{S} Кад се отуд вратила, била је врло невесела.{S} Пред вече, њен син, дошав из чаршије, весе |
| .{S} Једно јутро иђаше улицом замишљен, невесео, мучен својом страшћу, па се трже јер срете оца |
| ех да је изгубио лепу боју, да је често невесео, замишљен, ја се сасвим расвестих, у мени се пр |
| и излазе, пењу се у затворена кола.{S} Невеста истина развијена, али кола, притерана уз капију |
| Најпосле невестин род изиђе...</p> <p>А невеста?{S} Она је у конаку, да се опрости с родом.{S} |
| ње, разговарају се, шале се, она весела невеста...{S} Зар да јој је тај Осман-беј ближи од мене |
| м, од ружичасте свиле дувком, као да је невеста, а код главе му озго јашмак, да се зна да је у |
| ни не пате: ако се младожењи не допадне невеста, кад је, и венчану и њему одведену, први пут ви |
| и једно осећање.</p> <p>Сви плачу, па и невеста.{S} Она је у овом интимном и светом тренутку са |
| Вече у очи четвртка, дана кад се одводи невеста; трећа ноћ како траје харемско весеље.{S} Месец |
| ану четвртак, дан кад се води младожењи невеста.{S} Турске жене разишле су се кад се добро сван |
| у најфинијег дувана.</p> <p>— Устала ти невеста, машалла’!</p> <p>Он чисто бојажљиво погледа у |
| ажна, у једној прљавој уличици, а у њој невеста и сватови у свили, у кадифи, у злату, у бисеру, |
| ђе, како да их погледа у очи?{S} Па као невеста прво јутро: крије очи...{S} Она се њима учини б |
| ету састанеш с мужем, изгледаћеш му као невеста, па макар и стара умрла.“ Али шта да обуче!{S} |
| ако је млада, она је била код небројено невеста и мртваца, и видела је оца где пољубив мртву кћ |
| ма, харемским весељима; али младе жене, невесте у меденим месецима, беху тужне и забринуте: и о |
| иња; ти знаш шта су Турци, шта траже од невесте...{S} А ако неки неку коју је завео, мора узети |
| буше и намештају око: да виде извођење невесте, да виде људе, да виде тога лепог младића Цариг |
| ену, први пут види, он је враћа; ако се невести не допадне младожења, она обично стегне срце па |
| низа крупнога бисера, а водиље подигоше невести дувак...{S} Лепа пашиница заплака кад виде снах |
| ову: косу да ми наместите као европској невести, и да ми на главу метнете дијадему, уместо венц |
| због тебе, па што се кроз прсте гледало невести, то се замера жени.</p> <p>— Па нисмо непрестан |
| ткиних речи: „Што се кроз прсте гледало невести, замериће се жени“, и врати се.{S} Међу гостима |
| </hi>!{S} Ту није место онима који нису невести род; то осећају и оне три хануме и странкиње, а |
| Све су развијене: развијају их робиње, невестин род, и пребацују чаршафе преко рамена невестин |
| злеже, далеко, деф и песма.{S} Најпосле невестин род изиђе...</p> <p>А невеста?{S} Она је у кон |
| и јој: „Мис Пирсон, то је женско, једна невестина рођака: прерушила се у човека“.{S} Кад Енглес |
| диже с пода простирка), где их дочекују невестина мајка и нене, и после поздрава седају по ниск |
| н род, и пребацују чаршафе преко рамена невестине стрине, тетке и неких рођака из Цариграда: св |
| ..</p> <p>Људи се вратише у селамлик, а невесту уведоше у харем две младице с једним венчањем, |
| ма, врачање, као и ноћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изведе: све да |
| чином...</p> <p>Оне две водиље одведоше невесту доле у једно велико предсобље сасвим празно, па |
| ти црвенећи.</p> <p>Око поноћи изведоше невесту.</p> <p>У бледо ружичастој свиленој хаљини из П |
| ве, неке се погуркују, кикоћу гледајући невесту у наслоњачи на столу, откривена лица, оборених |
| веже.{S} Он то учини обично, чинећи се невешт.{S} Опет су непрестано заједно, и ако она пости. |
| племићког поноса, примим је и чиним се невешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју је извадила и |
| ваки час, а он је то опазио, и чинио се невешт, али није био расположен.{S} Осећајући да му је |
| е збуњујем, а оне... о, да, оне се чине невеште.{S} Како би се наше жене смејале кад би неко пр |
| Дао ме као неки поклон: поклон се даје невиђен.“ О, врло драга госпођице, зашто узех тек онако |
| ска девојка, дата је мушком — не мужу — невиђена, као какав поклон од дрвета или камена, и она |
| Она, готово цела Европљанка, да пође за невиђена човека!{S} Нека прође то момче нашим сокаком и |
| 0_N73" /></p> <p>— О, душо, полазити за невиђена човека, непозната...{S} Што сам срећна ја.. то |
| и; али за људе: они нас узимају потпуно невиђене. (Ја говорим уопште.) Али, ипак, као за све та |
| тма тебе воли па ће пристати да пође за невиђено.</p> <p>— Шехназе-ханум, она му је слику видел |
| али ти оде...</p> <p>— Кад се удајеш за невиђено, како можеш да си весела! ...{S}И оне пре трис |
| </p> <p>— А отац ти мисли да полазиш за невиђено, ха! ха! ха!...{S} Видела си га кроз кафез?... |
| за непозната јој момка, и да жене момка невиђеном девојком.{S} За девојке опет боље: могу га ви |
| } Давао ме туђем човеку као неку ствар, невиђену!{S} Па и ствар, кад се купује, тражи се да се |
| и нисам могла...{S} Испросих за јединца невиђену девојку...{S} Ја бих, чини ми се, казала, па к |
| види како живе њене сестре муслиманке, невине заточенице, заточене пре толико столећа себичнош |
| матрам и за срамоту: да побегнем испред невоље као кукавица...{S} Не, ја бежати нећу; ја хоћу д |
| ти војске што ратују против зла, беде и невоље.{S} Припреме за рат трају несразмерно дуже од са |
| стид, а она, једанпут, кад виде тејзу у невољи, окрете јој леђа. „Колико је ситна,“ говораше је |
| и нећу; ја хоћу да се борим као мушко с невољом, са својом несрећом.{S} И ко зна, могу и да је |
| кафезима</hi> (решеткама на прозорима), негде густим, негде проређеним, поломљеним, поред чатрљ |
| ред чатрља с високим оградним зидовима, негде белим као од платна, над којима се у небо дижу цр |
| рућ пепео у мангалу.{S} У понекој кући, негде у буџаку, стоји котлић с водом где се хлади ракиј |
| (решеткама на прозорима), негде густим, негде проређеним, поломљеним, поред чатрља с високим ог |
| и ако море, најежено као пред грозницу, негде као да је посуто златом а негде крвљу, није покре |
| p> <p>— С друговима... не верујем...{S} Негде је у послу.{S} Она се брзо врати у собу, па сакри |
| озницу, негде као да је посуто златом а негде крвљу, није покретало ову лађу.{S} Путује у Каиро |
| е њено, већ да је то од некога чула или негде прочитала.</p> <p>Њен отац мрзи Европу а воли што |
| зе!</p> <p>— Твоја фантазија.{S} Или си негде читала, па...{S} Је ли имао свилене лествице ?</p |
| ршио; јер Сафет их је увредила, рекавши негде да су јој оне завиделе и дошле јој на честитање, |
| е у граду где се родила и одрасла, него негде далеко, у једном од њој непознатих градова, где с |
| ом харему.{S} Све старинско, као да смо негде далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, да |
| ју жену.{S} О како би били срећни да су негде тамо где се ради и живи: дању да раде, ноћу да се |
| кота, и говораше :</p> <p>— Не, не, не! него... у куту, да се разговарамо...{S} Благо њима!{S} |
| омаче, не као госпођи (ко им то тражи?) него као старијој жени.{S} Чак ни они за које она није |
| макар...“, и не рече „па макар умрла“, него „па макар се не удала, не видела више крај скута м |
| Што се ја не буним: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је „добар дан у години?</p> <p>— Сест |
| да би се пре „небо спустило на земљу“, него што он не би одржао речи: он њу воли, она осећа да |
| а?{S} Али она се њој није чинила мртва, него као да спава с отвореним очима...{S} На белој пост |
| сташе јој не што је сматраху као друга, него што су јој већ учинили одликовање позвавши је у св |
| и је било, да знате, не кад ме погледа, него кад ми се јави!{S} У нас се воле по неколико годин |
| је: из мене не говори моје огорчено Ја, него милиони понижених турских жена.{S} Ми људе не васп |
| ни мислила да те удајем за Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али Фахрије-ханум... "</p> <p>— |
| ије се видео темпераменат, ни енергија, него оно њино расно: млакост, тромост...{S} Да Бог да д |
| га мужа. — „Овде не седи његова рођака, него...{S} Ја сам му жена.“ Мени се окрете соба.{S} Она |
| да у мушкарцу не бисте гледале мужјака, него човека.{S} Али каква је то шала од испрошенице?!</ |
| ни каици, не као да паде с неба магла, него као да се диже из мора пара, а небо поче да се спу |
| а; и та мајка није се на кћер наљутила, него је сву ижљубила: и опет кроз Солун иде озбиљио, ст |
| а није у граду где се родила и одрасла, него негде далеко, у једном од њој непознатих градова, |
| p> <p>— Ја за Рашиде-хануму нисам чула, него друго... *</p> <p>— Слатка тејзе!</p> <p>— Емир ду |
| време у сањању о лепотама туђих земаља, него би радила да нам ти постанеш лепа.{S} Али, твоја к |
| е, нисам затворио капиџик од пријатеља, него од непријатеља... од Нурије-ханумина сестрића: да |
| пча с антерије, она то не пришива сама, него робиње.{S} Сад шије брзо и лепо једну женску антер |
| услиманке, жена која никад не иде сама, него с другарицом, бледом девојком, расплетеном, обучен |
| уним вас, али не да се љубите с људима, него да сте у друштву с људима, те да у мушкарцу не бис |
| ушу.{S} Она је говорила не само устима, него и очима, и целим лицем, и сваком цртом на лицу.{S} |
| и пушта дивљачки глас... „То није жена, него страст!“ виче једна Немица, а она лепа бесна бејов |
| главу не само од она два младотурчина, него и од њега — он јој није муж; и обузима га љубомора |
| S} На азиској страни је више грамофона, него дефова, и чудно утиче...{S} Необично осећање наиђе |
| е!{S} Боље да је једна од нас несрећна, него обе; јер ја бих и онда била несрећна... данас сам |
| м човеком.{S} Зато нам није крива вера, него друштвено уређење.</p> <p>— Зар мој муж мојој сест |
| с венцем од мирте или неранџина цвета, него с дијадемом од драгог камења.{S} Дијадему јој је н |
| их не водим кроз варош пуну живих душа, него кроз гробље.{S} Кад нас сретне какав дервиш, склањ |
| S} Гошће нису мислиле да су ово јетрве, него ортаци, пошто их обе дочекују.{S} На софи се поздр |
| да устане, па не <pb n="210" /> могаде, него паде, скљока се крај миндерлука као животиња...</p |
| дан, некад сат, не по величини увреде, него према расположењу.{S} Капиџик између наших дворишт |
| за турске жене, и зато није звала људе, него само жене, свих источних народа што живе у Солуну, |
| вам је толико врућина?!</p> <p>— Није, него да брже изиђе ђаурски дах, рече Сафет.</p> <p>Она |
| што ниси <hi>девојка</hi>.{S} Али није, него зато што си болесна.{S} Он је човек према сиромаси |
| вори...{S} Па бар да је миран кад пије, него грди, псује, онај лепога понашања младић!{S} Као д |
| анога посланика, некога из дипломације, него дирају мене.{S} Кад не спустим пече, због врућине, |
| ена.{S} И рече:</p> <p>— То нису маске, него турске жене.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">Dear |
| ујем да је...“ — „Умрла, је ли?“ — „Не, него да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја, госпођо сн |
| ва.{S} Он нема очију за развијене жене, него за ону с дувком...{S} Њој потрча.{S} Она га не вид |
| <p>— Није она љута на наше људе и жене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом завади, она је овакв |
| ца оне две жене, Францускиње и Рускиње, него се отрезни, расвести и скочи, пређе башту као па к |
| мој отац пре би пристао да му кћи умре, него да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре убио него шт |
| зује само обичне своје тајне разговоре, него и најскривеније своје осећаје, и тајне.</p> <p>— С |
| а што је трећу отерао за бакалске кесе, него што му је четврта отишла <hi>онако</hi>.{S} Како ћ |
| се оставио пића и имао од чега да живи, него на Нурију.{S} Да воли Фатму тобоже као своје дете, |
| Арнаута пуно: па они жене не би дирали, него би их грдили.{S} Па, замисли, и ја морам такво печ |
| </p> <p>Зора.{S} Исток се више не бели, него као да је поливен златом, а па средини као да ће с |
| , пошто зна да она то не да, и не воли, него јој поможе да се изује, и обу јој њихове папуче, а |
| д нас...{S} Не иде први који је кривљи, него који је бољи.{S} Што већа душа, то бржи опроштај.{ |
| оји се бељаху, али не више на месечини, него према свитању, јер већ се чују трећи петли и гугут |
| Ф.</hi> </p> <p>Ово писмо и не затвори, него под утиском неописане радости, која јој сву душу о |
| ла држати у <pb n="42" /> њиховој кући, него ју је однела код Мерсије, метнула је на Мерсијин п |
| ле кад је она узела цигару, не да пуши, него да с димом гута своје сузе.{S} Тишина.{S} Само се |
| око врата, али не с европском фризуром, него расплетена, да јој у брачном животу <pb n="132" /> |
| орећи:</p> <p>— Није луд, кјучук-ханум, него...{S} Ја сам ово чула, али доцкан — била си венчан |
| S} Можда је добар, али није муслиманин, него Грк, Јерменин, или чак Јеврејин.{S} Ти знаш да су |
| ије твој „стари Џеми“, како си ме звао, него Џемал-беј, страстан источњак, коме <hi>волети</hi> |
| он, и ако млад, мени није човек, мушко, него брат: његова мајка и моја две су рођене сестре...{ |
| напуштено гробље које их је окружавало, него у даљину...{S} Каква живописна слика!{S} Од Солунс |
| ј није луд. него пуст...{S} Није ни то, него горд, због своје лепоте, поче Ариф.</p> <p>Сафет ј |
| на: пре би пристала да кћер види мртву, него осрамоћену.{S} И сети се шта њена мајка прича о Ма |
| а; он зна да није испросио Ђаковичанку, него Солуњанку, кћер цариградског беја што је за кћерин |
| у постељу, али не као двоје заљубљених, него као два друга.{S} Један леп брачни живот за час се |
| детету, био врло нежан, више као отац, него као муж; свашта јој је куповао док је била мала, н |
| није за чудо што онако о љубави пишеш, него ми је за чудо што си се заљубила у човека кога пе |
| у и камен!</p> <p>— Па и овај није луд. него пуст...{S} Није ни то, него горд, због своје лепот |
| сине, што зна муслиманске књиге, ништа; него хришћанске, европске... француски језик, француске |
| у да употребим глагол <hi>разорити</hi> него <hi>уништити</hi>, пошто та кућа више не постоји, |
| о оно њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Него да позовемо Ибрахим-ефендију: он је старотурчин, и |
| везир нек је, својој драгој роб бива,“ него је слуша што га тера нешто из њега, чему он не зна |
| пуној раскошно обучених жена, а не седа него стојећи говори: „Покупите сав овај накит, продајте |
| ада, као да Мурад-Џемал-беју није мајка него старија сестра.{S} Поред ње, врло озбиљне, готово |
| бела, лепа недра.{S} И та што није жена него страст, одрасла је у кући Ибрахим-Хасан-бејовој, и |
| сећање, осећала сам се више Францускиња него Туркиња; у једном тренутку појави ми се неодољива |
| p> <p>Она ућута да одахне, не од говора него од некаквог тешког осећања, а Сафет-ханум рече:</p |
| си свећу.</p> <p>— Не бојиш се комараца него ти жао њега, да не штуца, да се не мучи, говори Ме |
| {S} Он се сети да он није само пијаница него и злочинац...{S} Он је суђен као убица, и због уби |
| ва овако?{S} У нас је више распуштеница него жена и девојака.{S} Зар си само ти несрећна?{S} Ка |
| ело и снагу за одело? рече Ариф смелије него икад.</p> <p>— Шта ћу сад? викну он очајно, не одг |
| у лето.{S} Па ипак, много је пријатније него у лето, нема несносне летње врућине, ни прекодан п |
| ве зна лепо, учила је много више и боље него слободна.{S} После, у башти, позва свога белог гаћ |
| шта помињати.{S} Он је њу познавао боље него икога на свету.{S} Уосталом, њу је могао познати ч |
| S} Ми ћемо за Европљане, не за хришћане него за муслимане, младотурке.{S} И ја сам у чаршафу од |
| ="126" /> да овде заиста нису само жене него и људи, прерушени у жене...{S} И у томе, на вратим |
| .{S} Гонџеђули и Ђулренги, то нису жене него робиње, а тетка је тетка, мајка је мајка...{S} Ах, |
| ас с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него код куће.{S} Кад би неко могао загледати у душу ов |
| ишта заједничко, ниједан гест њен, мање него да им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чинила |
| је дакле одрасла не само поред Туркиње него и поред Францускиње; нене јој тумачи Коран и говор |
| а брине за кућу и децу: муж јој не умре него га протераше у Европу за чланак у новинама где се |
| шету.{S} Сестро, пре бих скочила у море него што бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало |
| , појави се њена страст за дуваном јаче него икад, и немајући тако јаке воље да је савлада, она |
| оге примере такве несреће, кривећи више него икад њино друштво, уздишући за оним великим даном |
| се смејале; Фатма је љубила тетку више него икад, а оне три правиле су јој дубока темена; Мерс |
| еј.</p> <p>Фатма се промени у лицу више него икад, а ништа не рече.{S} Мерсије упита радознало: |
| је.{S} Ово кратко ћутање зближи их више него цео дуги разговор...</p> <p>Како је била весела Ар |
| же!...{S} А тејза вели: „Прими је лепше него мене.“</p> <p>— Жури се, има ваљда неке поруке.{S} |
| нчала, он не иде где су солунски бејови него где су цариградске паше; а где се год састане са С |
| Кипарис јој се лежећи учини много дужи него кад је стајао и дотицао се облака, и црњи од малоп |
| лето издише, умире, и она се не растужи него задрхта од некаквог потајног страха.{S} Она је про |
| ун, сине!{S} Не иде први који је кривљи него који је бољи.{S} А она је за тебе питала и поздрав |
| и изгрејавало, само онако гори, не гори него гуши — омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у бело, |
| агледах у очев нос: истина велики, већи него у нашег комшије, а ја то нисам видела док други не |
| друго венчање!“ Он више није претио њој него оној што му рече: „Емир-Фатма-ханум воли вас — про |
| — Ја се са својим родитељем не препирем него разговарам.</p> <p>После направи насмејано лице и |
| ви моја, науке којој те није учио разум него срце.{S} Што год нам је писано овде (учини прстом |
| ш, умрећеш,“ и она је више волела дуван него живот.{S} Тако и он може бити више мастику него Фа |
| Срам те било!{S} Боље да сам имао камен него кћер!{S} Од једнога побеже, други је отера.{S} Ока |
| и у три дана једанпут, а он није Турчин него Немац...{S} И у Европи свако чудо има.{S} Па они љ |
| га осрамоти...{S} Не, он би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам |
| и подигао главу, више се чини да је љут него тужан.{S} Она нова загледа се у њ. „Нигде сузе!“ м |
| рца отац, јер њу, мажену, не даје другу него господару, а господара има милостивих, али <pb n=" |
| ела да они не при падају једноме народу него свим народима...{S} Ови Французи чине ми се као мо |
| от.{S} Тако и он може бити више мастику него Фатму.{S} За неколико дана побледе, ужуте...</p> < |
| убоморна, боји се да не воли више тетку него мајку.</p> <p>— Мајчице, мени се чини да је тејзе |
| то сад не знају ни за љубав ни за мржњу него само за страст, играла пуне две ноћи, час сва у бе |
| ануму, па изиђоше, али не одоше у башту него у собу Фатмину.{S} Оне три нове нађоше у Фатминој |
| ти да у Елизиној деци не воли њену децу него њу.{S} Да њих две ни за тренутак нису биле у љубав |
| усне; она у том осмеху не виде подсмех него досаду, па изиђе, намеравајући да опет уђе, с мајк |
| виче муфтија. „Човеку је више једна реч него нечовеку стотину заклетава.“ Мајци му беше криво ш |
| ла његова нене, њу њена...{S} Њена нене неговала јој душу као нежну биљку, учила ју је да Бога |
| је било у приземљу, међу слушкињама, и неговала га је баба.{S} А кад му се загледа у паметне о |
| моја свилена косо, ја сам те чешљала и неговала!“ После јој миловаше руке, тепајући им, па кад |
| живот дали и за оном која је тај живот неговала.{S} И плачем.{S} Међу нама се нађе дете.{S} То |
| заједно с њеном мајком, нежно гледао и неговао.{S} То је једини човек кога она познаје и воли. |
| не, да му она рану лечи, привија, да га негује, излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта је с |
| ни њега ни тебе.</p> <p>Па извадивши из недара слику, баци јој је љутито, а она је узе блажена, |
| а, и раскопчаваше се да извади нешто из недара.</p> <p>— Писмо!{S} Али зашто у недрима кад је т |
| ади недра и рече:</p> <p>— Тако ти ових недара што те одојила и снагу ти дала, баци нож!</p> <p |
| кујући слепоочнице.</p> <p>Прође читава недеља дана, а рана младе жене никако да зарасте.{S} Ка |
| зазвало овакву живчану кризу.{S} За две недеље три гроба!{S} О, те три миле душе!{S} Оне су јој |
| нема ни мајке ни сестре“.{S} После две недеље, <pb n="178" /> дођоше неколико муслимана моме б |
| гаде, јер је сувише узбуђен.{S} Већ две недеље како је у њему био мир, и он је мислио да је виш |
| она се кајала...{S} Пролазили су дани и недеље, она га није гледала, и непрестано је била као љ |
| неше.</p> <p>— Другима месец има четири недеље; вама шест...{S} Оно истина, меден и треба да је |
| мо дужност.</p> <p>Ја мислим да ћемо до недеље , кроз неколико дана, на пут, јер ја сам се већ |
| ана; треће године дође без детета, седе недељу; четврте године опет ми нема детета, али ни њега |
| пут...{S} И пошто се не врати ни после недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је пита зашто је оти |
| кћи; али, да је остала његова још само недељу дана...{S} Кад се рашчује, он неће смети изићи п |
| ице.{S} Али до сада: некад не говоре по недељу, некад дан, некад сат, не по величини увреде, не |
| угу, црвенесмо једна од друге, и читаву недељу дана не засукасмо мишице, док са њих нестаде и н |
| оцрвенела кад јој је кћи родила првенче недоношче...{S} О те добре мајке странкиње!{S} А њена?{ |
| ?{S} Шта да му се сад каже?{S} Материна недра могла су га отрезнити, али му не би могла ублажит |
| има одрасла.{S} А да јој је давала пуна недра, она се за њ не би могла удати, јер он би јој био |
| ма кити робињина разголићена бела, лепа недра.{S} И та што није жена него страст, одрасла је у |
| е ту „туђа мушка глава“ (слуга), извади недра и рече:</p> <p>— Тако ти ових недара што те одоји |
| жену која није никад родила, давала јој недра, те је она за то и зове „<hi>суто</hi>“.</p> <p>К |
| пији чу се звекир!{S} Она стрпа писма у недра па полете у кућу без душе.</p> <p>---------</p> < |
| овде кратили време.{S} Црни Грк стрпа у недра вереничина писма и косу и из чађаве кафане, освет |
| берберину мастика не иде у уста, већ у недра.{S} И мало, па почеше излазити бејови и чочеци... |
| „слаткима поздравом", а она га метну у недра, па правећи дубока темена и смејући се изиђе.{S} |
| <hi>његова</hi> писма, брзо их метну у недра, па саши јастук...{S} Узе та мила писма, отвори.. |
| тале их на уста и теме и остављале их у недра; Фатма је сузе лила над његовим стаблом, око кога |
| узе их миловати, тепати им, метати их у недра.{S} Па оде у собу где је она за време Рамазана кл |
| дно великим лепезама.{S} Да се удаје за недраго или за непозната човека, француска васпитаница |
| атила, и метнула кључ на бућме, да га у недрима носи... <pb n="70" /></p> <p>Мерсије је „лежала |
| љину уздрхталим прстима, и притискаше у недрима нешто, неко сакривено благо...{S} Кад сиђе, она |
| недара.</p> <p>— Писмо!{S} Али зашто у недрима кад је толики омар?{S} Ти си га поквасила зноје |
| Унука је загрли и размажено отеже; „Не-неее !“ Стара је омилова по лицу и омириса јој косу, па |
| осано, скоро небријано лице на њен бео, нежан обрашчић — заплака, први пут како је постао човек |
| малој ручици он, његова душа.{S} Он је нежан, питом, воли да се мази као дете око жене што за |
| ињаше јој се неверица; јер он није имао нежан изглед, и ако је био нежан.</p> <p>Још исто вече, |
| он није имао нежан изглед, и ако је био нежан.</p> <p>Још исто вече, они одведоше Фатму оцу.{S} |
| ожи (како га она прозвала), како је био нежан с њом кад им се приближавало прво вече...{S} И се |
| је према својој жени, детету, био врло нежан, више као отац, него као муж; свашта јој је купов |
| јку.{S} И ово би изненада, неочекивано, нежељено с њене стране, као њен преступ, и опа се избез |
| оварала.{S} Оно изненадно, неочекивано, нежељено с њене стране начинило је да у њој наступи осе |
| , сирота, мисли удаје се без ортака, за нежењена човека...{S} Побегла сам, јер зашто да она буд |
| <hi>Ариф</hi>, разумна; <hi>Зариф</hi>, нежна; <hi>Сафи</hi>, чиста: <hi>Хисмет</hi>, поштена; |
| идесет деветој години, ожени га једном, нежна здравља, једанаестогодишњом девојчицом из унутраш |
| чини ми се, највише ме задржава од тога нежна унука, и кћи...{S} Нене мени никад не би причинил |
| Ја нисам била нежна жена, али сам била нежна, добра мајка...{S} За дететом сам ридала и чупала |
| васпитање и школовање.{S} Ја нисам била нежна жена, али сам била нежна, добра мајка...{S} За де |
| му нарађала красну децу, и била добра и нежна мајка.{S} А као жена, што је бивала старија, све |
| о осећање, љубомора?{S} Она зна да је и нежна и сурова...</p> <p>Сву кривицу метне на своја пле |
| у овом интимном и светом тренутку само нежна кћи и унука, осетљива женска душа што се одваја о |
| а сута и ханум-ефенди.{S} Њина писма су нежна увек; али јучерашње...{S} Ја сам у њему осетила њ |
| и да проговоре с честитом женом, и нису нежни, одвојени од мајке рано...{S} У Европи, где човек |
| снама, у њеним сузама, у њеним тужним и нежним погледима што почивају на лицу њене лепе снахе о |
| ла, и добивши натприродну снагу, својим нежним рукама ухвати решетке, повуче их, — срушише се: |
| ам ја мила.{S} А тебе, врло драга мала, нежно љуби</p> <p>твоја учитељица и пријатељица</p> <p> |
| пошто је пољуби у чело, у лице, у уста, нежно рече: ”</p> <p>— Је ли, душо, шта си ти онда мисл |
| , па к њима уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно им виче: „Ууу!{S} Колико соба мирише!...{S} А как |
| и увек болесну, заједно с њеном мајком, нежно гледао и неговао.{S} То је једини човек кога она |
| викну она гласно; после додаде понизно, нежно, тихо: — Ја те молим, отац.</p> <p>— Никад то нећ |
| <p>— Слатка моја Ариф-тејзе! рече гошћа нежно.{S} Пакосне хануме кажу: „Женски Хилми-Паша.{S} О |
| тепајући им, па кад виде ожиљак, она је нежно прекори: „Ето, баш си као дете: да сечеш поморанџ |
| помислише даје таква због тетке, те је нежно тешаху, и послаше је да легне.{S} Она оде, али не |
| ајући гласа.{S} Мајка уђе к њему и поче нежно, показујући му једно стакалце:</p> <p>— Ево, чедо |
| упа, и препуни се топлином и љубављу, и нежно погледа у лекара: учини јој се близу, као свој, ш |
| ше мај“...</p> <p>У соби наста грљење и нежно притискивање лица на лице, пљескање по плећима и |
| око отворених прозора и чуло се тихо и нежно: „гугу-то“!{S} И на мање осетљиво срце чудно утич |
| скорије дође, па ижљуби и матер и кћери нежно као малу децу.{S} А кад се врати и виде отворена |
| вако саме, нене?“ упита бабу; а она јој нежно одговори : „Фатма, чедо, па нас никад није било в |
| уркиња болест, говораше уплашено и врло нежно, па јој метну хладну крпу на главу и на срце, чиј |
| и, „женски конзервативци“, у овој силно нежној, страној арији <hi>Први Бол</hi>, осетиле су душ |
| уд је нова.{S} Упознала сам се с једном нежном, белом Цариграђанком.{S} Све жене веселе, она ту |
| лико воли, у љубави добије ортака: деле нежност, деле његове пољупце...{S} Зар да не закука из |
| нако ни жали; друкчије исказују љубав и нежност једни, друкчије други.{S} Једни срећни мисле да |
| ој доказао да у том њеном устајању види нежност а не потчињеност, притрчава јој и љуби је у рук |
| и заовом оде на софу.{S} Она осети сву нежност ове старице и овога девојчета, па јој дође жао. |
| се мази као дете око жене што за њ има нежности и љубави... „Боже, ја не бих могао без ових гр |
| е не показаше.{S} Дете не дознаде очеве нежности, да се не размази — јединче...{S} Понекад, он |
| их кћери које су јој се с њене болећиве нежности отеле, она се полако, неприметно, отуђивала од |
| госпођом мајком.{S} И сећа се свекрвине нежности, и кад је једном грдила сина злочинца.{S} Плаш |
| лажи у којима ја налазим финоће, чак и нежности,“ сети се Фатма нениних речи, увек кад год сла |
| а...{S} Њена нене неговала јој душу као нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, |
| атлазом ; у обе подвољак округао па као незагризена јабука ; у обе грло као неоткинут крин, а Е |
| ам.{S} Види себе, дечка здрава али увек незадовољна: чезне за мајком.{S} Криви оца, па га правд |
| звала за ким умирем!..{S} Боже, за моје незаслужене патње чиме си ме наградио!..{S} Кашаљ, пока |
| три месеца?!{S} У његову срцу ране још незасушене, у њену зарасле!{S} Жене!{S} И бацаше пуне п |
| о значи</hi>, и заборавивши да је дошла незвана (домаћица је није звала), окрете се Госпођи Ари |
| Нагрну силан свет, разуме се жене, све незване, да је гледају: буле у чаршафима с подигнутим п |
| Не би било ништа, али он је у пићу мало незгодан, видела си ноћас..</p> <p>Она погледа у руку и |
| , њима, грдећи све што је старо, труло, нездраво, највише то што се и дан данас неки, многи, же |
| младих!{S} Њина срећа је жртва мрака и незнања, заврши пашиница и заплака.</p> <p>— Обећај неш |
| це су бивале изненађене што су у „земљи незнања" нашле толико „знања“, а странкиње које су их д |
| покри лице...{S} Ово учини као у сну, у незнању...{S} И он се увуче у луг и паде у траву, крај |
| нам учини зло; неће у знању, али може у незнању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њен |
| <p>— Сваки греши, ако не у знању, оно у незнању; али, ко се пре трећих петлова тргне, опрости м |
| Он је умро, с њим је свршено; али, дете неизведено па пут, поведено па остављено...{S} Ако је с |
| > <p>Ибрахим-Хасан-беј узе се смејати с неизказаним задовољством и кроз смех говораше: „О, ако, |
| лим, лаким хаљинама, бео као млеко због неизлажења и много изгубљене крви.{S} Окренут леђима ул |
| м...{S} Тебе много брзо пусти, отиде му неизмилована.{S} С оне три се затварао, па га нисмо виђ |
| ка.“ И онда је обузимало друго осећање, неисказан гнев...{S} Гневила се на мужа, називајући га |
| и тужио се смешила.{S} Њом овлада један неисказан скептицизам.{S} Та је говорила течно, и лепо, |
| била најближа.{S} Први пут осети један неисказан бол што су те жене срећне, јер су кћери култу |
| и не знајући чим ће да јој се освети за неисказане муке — он се понова ожени: њој „за инат“.{S} |
| а, играше.{S} Њена вешта игра, играна с неисказаним осећајем и за чудо грациозним покретима, ус |
| опушта оволико понижење жене скопчано с неисказаним болом.{S} Да бежи с њим из ове земље?...{S} |
| не! 'Траже право сунца, изговори Ариф с неисказаним болом, и оне осетише тај бол у њој, па је в |
| а проста) не подносе ову грдну срамоту, неисказано понижење, како су то подносиле њине бабе, па |
| било пријатно.{S} И сад је обузе једна неисказано пријатна топлина и радост..{S} Али наједанпу |
| киваше робиња весело.</p> <p>А Фатма се неисказано обрадова, али, лукава <pb n="37" /> и непове |
| и џамије много су се белеле и чиниле се неисказано велике; и њина кућа, бела, јако је одударала |
| уздахну, и хтеде да се насмеје, али се неисказано разнежи и заплака.</p> <p>Запад је био као у |
| .{S} Кад чујем да мирно спаваш, онда те неисказано мрзим, и молим Бога да те умори, па се уплаш |
| је залупало необично, и за дуго лупало неисказано брзо и јако, она га чула.</p> <p>— Никако ни |
| а уђу у метеж код Ћемер Капије, у једно неисказано гурање, где је вика продаваца просто заглуша |
| слушкињом, увек је у души осећала нешто неисказано тешко.{S} То тешко долазило јој је кад види |
| то лудо исцветалог јасмина, по чијим су неисказано великим жбуновима певали славуји.{S} Као да |
| аједанпут убрзаше ход, и ако су осетиле неисказану немоћ у ногама, и дах... као последњи дах ле |
| ој васпитаници, пробуди се оријенталка, неискрена и неповерљива, што осим Богу не верује више н |
| то мора да крије, да се претвара, да је неискрена, и мора са свима, чак и са странкињама, турск |
| е познају, јер она их се боји, па им је неискрена.{S} Она не зна да ли је родитељи воле, јер јо |
| Ја сам данас јака, јака...{S} Боже, зар неискрена она, моја другарица за толико година!{S} Коли |
| “ И после, што је најгоре, наше жене су неискрене.{S} Прво треба васпитати жене, па после људе, |
| се вратиле, па ће свакидашњи разговори, неискрено сажаљевање што их за толико нису виделе; а мо |
| , од пре двеста, триста година: осмеси, неискреност, сумња, ухођење: зар бих смела оставити пис |
| зе додир лица, затварају очи.{S} Колико неискрености!{S} Колико лажнога морала.{S} Која од њих |
| н толико дана без тебе?...{S} Млада си, неискусна си... не знаш шта је човек...</p> <p>Она слуш |
| овде је родитељево искуство уз кћерино неискуство.{S} Мислећи на Европу, ви се често уљуљкујет |
| и одвели га“; њој грунуше сузе — отишао неиспраћен !{S} И сваки час да се одвајају, да се одуча |
| вија се као змијица; и има глас као <hi>неј</hi> то јест дервишку свирку у текијама: тај глас п |
| е из свега младог грла: нек се пробуде, нек се расвесте, нек виде да нису ствари, јер имају душ |
| грла: нек се пробуде, нек се расвесте, нек виде да нису ствари, јер имају душу, нек дознаду да |
| не, овако кажи, трипут: „Ако се опијем, нек Емир-Фатма-ханум, моја жена, од мене остане <hi>бош |
| апатом: „Да их не будимо : нек спавају, нек сањају чаробни сан Истока.{S} Колико ми пута дође д |
| ек виде да нису ствари, јер имају душу, нек дознаду да све што има дужност има и право на <hi>п |
| ла најтишим шапатом: „Да их не будимо : нек спавају, нек сањају чаробни сан Истока.{S} Колико м |
| зовите их, вичите из свега младог грла: нек се пробуде, нек се расвесте, нек виде да нису ствар |
| и ми био муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те грешне мисли... „Туђе људе не виђамо, |
| чајно.</p> <p>— Нешто... што воли...{S} Нек продужи школу.</p> <p>— Где да је продужи? <pb n="1 |
| а нене, венчања ми с њим више нема“.{S} Нек јој све кажу други, његова мајка: она не може, само |
| је припремимо...<pb n="162" /></p> <p>— Нек спава, Алије... доста ће јој бати.</p> <p>Пашиница |
| и што зна да <hi>он</hi> постоји.{S} А нек пије... само да буде њен.</p> <p>Тај дан ништа нису |
| ми кћер, отац, и опрости ми!{S} И мајка нек ми опрости, и нене, добра моја нене!..{S} Не могу в |
| сам пута зажалила што нисам Донме, Бог нек ми опрости, те да идем готово развијена, да сам по |
| да је, преко ње пут бива; а човек везир нек је, својој драгој роб бива,“ него је слуша што га т |
| >Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <l>Нек се смешају ватре пламене:</l> <l>Да нико не зна, да |
| <l>Од мога драгог ко ме одвоји —</l> <l>Нек с торбом пође од врата до врата!</l> <p>— Помириће |
| кога бојати...{S} Ти одовуд, она отуд, нека је између вас — праг.</p> <p>— Па после би требало |
| ајући у туђе жене: „Па лепо, отерао је, нека, има хвала Богу она коме да се врати.{S} Кад је от |
| ашто <hi>већ</hi>?{S} Она нам је, сине, нека је жива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим година |
| замишљена је, уплакана. „О, нека плаче, нека се никад не утеши!{S} Растаје се с другарицом, ост |
| стина густи; опет... видеће га.{S} Или, нека се она налази уз капију и нека се капија отвори ба |
| ако ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека га у мојој фијоци.“</p> <p>Па ипак, још исти дан, |
| амо да се не огрешимо; а она, моја кћи, нека се сети оне пословице из буквара: „Два уха, једна |
| му.{S} А после: „Хајде, сине, на сокак, нека те сокак васпитава.{S} А кад хоћеш у кућу, главом |
| лости.{S} И замишљена је, уплакана. „О, нека плаче, нека се никад не утеши!{S} Растаје се с дру |
| е, ја ћу да позовем женског Хилми-пашу, нека испита Фатму.</p> <p>Мати му се изненади и рече:</ |
| едавање?{S} Ви им преводите реч по реч; нека им свака реч уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ уздахну |
| опљанка, да пође за невиђена човека!{S} Нека прође то момче нашим сокаком и сутра и прексутра.{ |
| богато, раскошно одело и њин накит!{S} Нека се сакрију и Енглескиње и Францускиње, јер ће им о |
| а пашиница.</p> <p>— Ах, да, жена...{S} Нека учи у Цариграду, рече Ариф.</p> <p>— Како у Царигр |
| е нашим сокаком и сутра и прексутра.{S} Нека пролази неколико дана, те да га Фатма добро види.{ |
| p>— За тебе, рече Ариф очајно.</p> <p>— Нека га моли теча... он течу воли.{S} Тејзе, ако теча н |
| па онда испитуј, рече јој зет.</p> <p>— Нека је срећно, да Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ј |
| е сама.</p> <p>Да им је овако честитала нека што има кћер на удају, Сафет би помислила: „завиди |
| ула снахи дувак ни косу, као да је била нека грешница, па да не обесвети свето... „<foreign xml |
| , рече Ариф, па се замисли.</p> <p>— Па нека иде у службу, у ћатибе, рече једна Цариграђанка.</ |
| дбину, и почела сам сумњати у Бога, Бог нека ми опрости!.. <hi>Бога има</hi>...</p> <p>У прошли |
| ствар, па су јој све подједнако миле; и нека у кући помену шта хоће и кога хоће, она ће остати |
| {S} Или, нека се она налази уз капију и нека се капија отвори баш кад он пролази, те и он њу да |
| ад, така лепа рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чисто зајаука.{S} Да јој <pb n="2 |
| да нас пођауре?{S} Никад!</p> <p>— Или нека улицом дигне пече, кад ће с њим да се сретне.</p> |
| игла бела памучна антерија: изгледа као нека светитељка.{S} Њене паметне очи, избелеле, напуниш |
| у осећале пријатно, а сад им је све као нека далека пријатна прошлост.{S} Сафет-ханум је једва |
| } Ове просте речи кроз мене прођоше као нека струја...{S} Стајала сам као окамењена, а она ме о |
| — по избору.{S} Као да је то избор ако нека жена каже: млад је, леп је, из куће је, богат је, |
| еђу нама <pb n="76" /> и путница.{S} По нека осетљива путница заплаче кад види како живе њене с |
| како да их назовем...{S} Али кажи, бар нека ти знају родитељи.</p> <p>— Тејзе, не бој се... ја |
| е, мени се чини, сине, не иде.{S} Аллах нека нам умудри Фатму.“</p> <p>Сви је зову „Емир“, а не |
| и она њу љуби и муца:</p> <p>— Срце ...нека ти је срећно! ...{S}Али како... изненада...</p> <p |
| ...{S} Лепих плавих очију и белих зуба, некад врло лепа, сад не, врло симпатична, ова госпођа п |
| ладост и лепоту, срца пуна жеља и нада, некад, сад иструлела, суха као трава по гробљу, на изма |
| Рамазана долазио кући некад пре суфура, некад после; а после: једанпут се раздани — њега нема.{ |
| на, а на њу виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифом посвади, некад да се нашали.{S} Иг |
| колима, а и пешке; некад је с њом нене, некад робиње.{S} Најчешће иду Арифи, па оне се враћају, |
| ра врата, некад да се с Арифом посвади, некад да се нашали.{S} Играчица полете пред једну лепу, |
| век, кад је говорила била је у емоцији, некад великој да је замуцкивала, прекидала реченице, и |
| : некад не говоре по недељу, некад дан, некад сат, не по величини увреде, него према расположењ |
| свим сама, па некад воли ту усамљеност, некад се од ње стреса.</p> <p>Најпосле уђоше у једно бу |
| Али до сада: некад не говоре по недељу, некад дан, некад сат, не по величини увреде, него према |
| знате, драга госпођице.{S} Али до сада: некад не говоре по недељу, некад дан, некад сат, не по |
| н је изводе у шетњу, колима, а и пешке; некад је с њом нене, некад робиње.{S} Најчешће иду Ариф |
| век.{S} Некад се изметне од човека пас; некад, где је расло цвеће, изникне коров.</p> <p>— Ааа! |
| !{S} Она верује у карте, у духове...{S} Некад, по ваздан држи сточић.{S} Сви ми још мислимо да |
| ме и довели у земљу духа без душе...{S} Некад сам сањала: отац ме не да њему, ја бежим у Европу |
| > <p>— Тако бива, децо, али не увек.{S} Некад се изметне од човека пас; некад, где је расло цве |
| не воли као она <pb n="238" /> њега, а некад само кад погледа женску децу. „Јадне, јадне моје |
| мило и немило бележићу од данас, те да некад видим како ми је било кад сам оставила своју земљ |
| мало разгали Да је сад као што је била некад, она би тражила ту Енглескињу и ту Францускињу, н |
| мала, често учини да је сасвим сама, па некад воли ту усамљеност, некад се од ње стреса.</p> <p |
| се све мало, ситно, ништа, због чега је некад призивала смрт, и чак мислила да сама себи живот |
| зиду, према стиховима из Корана, где је некад, како писаше Госпођици, у свакоме стиху видела Бо |
| лтер, Ђулсу, Ђулзаде ..{S} А кад се оне некад скупе код неке на посело, па к њима уђе моја слат |
| зар јој не види кратку косу?!{S} Она се некад прерушавала и љубила жене, али није била љубљена. |
| то уљуљкујете обманама.{S} И мени су се некад <hi>тако</hi> допадали; па где су сад они?{S} Ја |
| о.{S} До половине Рамазана долазио кући некад пре суфура, некад после; а после: једанпут се раз |
| питанице и пријатељице...{S} Писаћу вам некад много, све о њој, а сад... више не могу, не даду |
| и <pb n="232" /> жену коју не воли, као некад.{S} Побеже из кафане, вукући са собом свој терет; |
| S} Одакле су?{S} Из Европе.{S} Њен отац некад дође у зору, па мајка не пита ни где је био ни с |
| се смејала.</p> <p>13 новембра.</p> <p>Некад сам свирала срцем, сад пишем срцем.</p> <p>14 нов |
| ресе, од страха да не умре.{S} Обузе је некакав чудан, животињски страх, за који она досад није |
| рата му је дебео златан ланац.{S} То је некакав Ибрахим-ага, берберин што тако дивно удара у та |
| Нурије-хануме, ја сам друга, у мени се некакав преокрет збио, ја сам се препородила; од тада, |
| путница и мирисаше наслон где се осећао некакав фини парфим. „Изветрило је,“ рече јој трећег да |
| но поље, оне су из његових дубина чуле „некакав говор“.{S} Оне нису знале да је то био говор во |
| јој се да почиње нешто важно, да отвара некаква велика врата споља затворена катанцем, изнутра |
| те и на прстима изиђе.</p> <p>У кући је некаква необична тишина.{S} Сви посте, осим Нурије.{S} |
| ман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам чула за некакве нове, и да оне траже да се развијемо (у гору и |
| свекрвом, цигару..{S} Ја сам чула да те некакве нове раде да изиђемо на сокак без чаршафа и печ |
| од Арифе.{S} По читаве часове водиле су некакве тајне врло озбиљне разговоре.{S} Изгледало је к |
| према врелом јулском сунцу мирисало је некаквим тешким мирисом, који је осећала Фатма и чинило |
| омисли: „Срећна!“ и обузе је, тренутно, некакво тешко осећање, тренутно јој нешто би криво, жао |
| у и нешто шапћу, а на лицу им се огледа некакво необично задовољство...{S} Понекад, њих двоје н |
| т“ књижевници.{S} Организовали у Солуну некакво Књижевничко Друштво, па су за чланове узели и ж |
| а мало после тога чу се туп, потмуо пад некаквог огромног тела.{S} Она скочи.{S} Муња нема.{S} |
| ре, и она се не растужи него задрхта од некаквог потајног страха.{S} Она је пролетос осетила ка |
| а ућута да одахне, не од говора него од некаквог тешког осећања, а Сафет-ханум рече:</p> <p>— С |
| ине црте лица, и такав израз очију; пун некаквог бола.{S} А и он је леп човек, лепих плавих очи |
| ла) с разапетом белом свилом, да је учи некаквом новом везу.{S} Дуго су седеле једна поред друг |
| цигаре, спремише се за спавање, очиташе некакву кратку молитву и уђоше под комарнике, који се б |
| есто кратке јутарње молитве, она изврши некакву дугачку: тридесет пута паде и устаде, тридесет |
| зато што се готово без свести бацила у некакву струју која ју је носила једном необичном силин |
| еобично, некако свечано, некако велико, некако страшно, као да ћу да изиђем пред Бога.{S} Јуче |
| некако ми је необично, некако свечано, некако велико, некако страшно, као да ћу да изиђем пред |
| и топлоте.{S} И некако ми је необично, некако свечано, некако велико, некако страшно, као да ћ |
| , Нурије, како је море пред буру: тихо, некако страшно тихо? рече пашиница с много бриге.</p> < |
| јка то не види, а плаче. „Хи, хи хи!“ — некако тако заплака.{S} Нурије је угура код Фатме.{S} Ф |
| ворило о лепом младићу, Мерсије је била некако необична, невесела, и неколико пута заусти нешто |
| њој!{S} Ја не знам, зашто су њена писма некако чудна, замршена; видим да има нешто да ми каже а |
| } Не осећа гриже савести, а ипак јој је некако необично тешко, и непрестано је држи луди страх: |
| а је то јутарња молитва.{S} Душа јој се некако утишала.{S} Син ће јој доћи пијан као много пута |
| мени је сад и светлости и топлоте.{S} И некако ми је необично, некако свечано, некако велико, н |
| пца оне младе и лепе Рускиње, па јој би некако тешко, као да је ово сећање било неверство према |
| пробудило, и она тада чује у левом уху некаку страшну свирку. „То није крв.{S} То је нешто што |
| е светиле мужевима, својим неприликама, неке њене пријатељице: једна јој се пријатељица волела |
| е су у путничким костимима са шеширима, неке у капама, са штаповима (унеле их у собу!).{S} Ариф |
| и мајка, стриц и стрина, тетка и теча, неке блиске материне јој рођаке, Цариграђанке, и њен бр |
| еде.{S} Од странкиња што у Солуну живе, неке се погуркују, кикоћу гледајући невесту у наслоњачи |
| ена на време чула и одјекивала тишином; неке куће нису биле у реду с другим, већ су заузимале с |
| ске жене долазе да обиђу болесну Фатму; неке јој понуде шаљу, а неке доносе поморанџе, ратлокум |
| болесну Фатму; неке јој понуде шаљу, а неке доносе поморанџе, ратлокума.{S} Већина долази из р |
| него мене.“</p> <p>— Жури се, има ваљда неке поруке.{S} А тебе, док бисмо пробудили, док би се |
| 20" />?!{S} О јадне ми ако нас удаду за неке свршене правнике у кафеним кафтанима и белим чалма |
| заде ..{S} А кад се оне некад скупе код неке на посело, па к њима уђе моја слатка Ариф-тејзе, н |
| ене „comme il fault“, већ .. пуштене из неке рђаве куће...{S} И оне продужују пут ћутећи!...{S} |
| од њега не би ожалошћена и понижена као неке њене друге од својих мужева: љут, суров, — ала јој |
| у сасвим гологлаве.{S} О, што нисмо као неке наше другарице <pb n="10" /> што знају само турски |
| па да сад с њима клања.{S} Гледа их као неке духове или светитељке кад оне завршише клањање и п |
| еђу њима се прошетају и људи, а оне, по неке, метну на главу — џепну марамицу.{S} Једне су сасв |
| о кад мислим: „Може бити сад ме гледају неке очи црвене од плача с оваког бола какав је мој“.{S |
| ету, Фатма-Фахреназу, Ниђар-хануму, још неке и — мене.{S} Један је дошао, у име друштва, да ми |
| осјака, па неки доби плећку, неки врат, неки бут: пашиници остаде само леви бубрег...{S} Па се |
| неколико просјака, па неки доби плећку, неки врат, неки бут: пашиници остаде само леви бубрег.. |
| и, шта да пијем?{S} Ааа! ааа !</p> <p>— Неки шуруп.</p> <p>— Дуван кажите ми, дууувааан!{S} Ама |
| и толики богати муслимани чините (једва неки из љубави према просвећености, сви из сујете), пре |
| упатила, лака храна и на првом месту за неки дан — мир.</p> <p>Па се поклони болесници, омилова |
| а можда и није.{S} И ја сам можда имала неки бол, али га нисам свету причала.{S} Што се тиче то |
| еним чаршафима, и неколико просјака, па неки доби плећку, неки врат, неки бут: пашиници остаде |
| оће ли пристати Мурад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан један џон-турк<ref target="#SRP19120_N98" /> у |
| ле, чини ми се неће никад.</p> <p>А пре неки дан, мој отац метну на сут-анин капиџик катанац, а |
| ам јој први.{S} С њим се познаје од пре неки дан, а са мном откад!“ И преброји на прсте месеце: |
| жена што се воле, и што су се узели пре неки дан.{S} Робиње мисле: „Благо њој!{S} Како је срећн |
| октор!“ викну она онако страшно као пре неки дан, јер својим уплашеним очима виде смрт.{S} Ариф |
| — Откуд ви овде, ханум, кад сам вас пре неки дан видео близу Касумије: било вам је „прво вече“? |
| и то знате, драга госпођице.</p> <p>Пре неки дан сам видела човека чини ми се први пут у животу |
| 5" /></p> <p>девојке осетише празнину и неки неодређен бол.{S} Сафет скочи те отвори на софи вр |
| ву „нове“, нове су дотле док не наступи неки тренутак кад из њих проговара оно што је с њима ср |
| мужу.{S} Све је то сад тако далеко, као неки свет који је ишчезао.{S} Али тај свет она ипак вол |
| висок као кипарис, па здрав, мушко, као неки старински витез, и ако нема мач.{S} Узео ут, па ка |
| тез, и ако нема мач.{S} Узео ут, па као неки провансалски трубадур, као келтски бард, или као м |
| ује, тражи се да се види.{S} Дао ме као неки поклон: поклон се даје невиђен.“ О, врло драга гос |
| Турци, шта траже од невесте...{S} А ако неки неку коју је завео, мора узети, довека је прекорев |
| он тражи да му свирам, да му певам, по неки пут да му играм једну игру коју сам девојком од на |
| нездраво, највише то што се и дан данас неки, многи, жене — децом.</p> <p>Она би њему све казал |
| сасвим чини да је на лађи, да путује у неки далеки крај до кога никад неће стићи.</p> <p>На со |
| не чу шум њихових корака: загледао се у неки предмет на столу, весео, насмејан.{S} Нурије му пр |
| у на лађи која вечито путује, носи их у неки далеки непознати крај за којим чезну, и ако се та |
| > <p>— Док ..тор! гласно узвикну Фатма, неким страним, страшним гласом, јер јој се учини да уми |
| ила за добрим човеком, а њена сестра за неким који је лутао по Европи, а жену оставио саму.{S} |
| он не чује, да не посумња да уздише за неким који ју је у пролазу видео,“ мисли нова и утире о |
| је била врло млада, развеселила се пред неким непознатим ханумама, а оне су се смејале, задирки |
| арача!{S} Даду му знак сунцобраном, или неким другим <hi>ишаретом</hi><ref target="#SRP19120_N9 |
| и мишицу...{S} Емир-Фатма баци поглед с неким чудним осећањем у прозоре с решеткама, и први пут |
| наје ниједно мушко, а оно... можда се с неким и љубила. „Да се удала за другога, зар би му каза |
| вици, и да често забораве да ли су се с неким руковале, те питају: „Пардон!{S} Да ли сам се с в |
| ће и кад кудгод отидем; али кад седим с неким кога волим, или кад радим какав мио посао, ја се |
| ворити час турски, час француски, а час неким језиком који она не разуме, и њој је било тешко, |
| њима!{S} На мишицама им, на грудима, па некима чак и на лицу, трагови од мушких прстију и мушке |
| преко рамена невестине стрине, тетке и неких рођака из Цариграда: све су само у хаљинама, разн |
| S} У њеној земљи пакост.{S} Она се сети неких типова.{S} -Једна мало млађа од ње а још девојка. |
| прстима, и притискаше у недрима нешто, неко сакривено благо...{S} Кад сиђе, она из своје библи |
| ушај!...</p> <p>Уз капиџик се чу говор; неко говори, француски:</p> <p>— Фатма, јагње моје, Фат |
| и у њој је певало нешто, <pb n="112" /> неко.{S} Сад је страх, од смрти, можда што је у гробљу, |
| вере.{S} Код Арифе су неко вече пуно, а неко, оне две младе Цариграђанке (трећа је умрла), Џема |
| анпут се уверила, умрла од бола...{S} А неко вече: родитељи је не даду њему, она тугује, бежи, |
| тило, стар, отупела му осећања, а треба неко да му трља леђа канфором и шпиритусом и да му кува |
| попадаше у море...{S} Побојав се да га неко из конака није видео, одмах узе весла и похита пре |
| обу, затвори очи...{S} Око собних врата неко зашушка; она се трже; врата се већ одшкринуше и по |
| n="55" /> Памук; топи се од милине кад неко рече да личи па Францускињу, и поноси се „духовито |
| е падала ничице и изговарала: „Зар може неко да узме из мене ово чим сам пуна?...{S} - Ја волим |
| >срата</hi>, (моста од длаке).{S} Да је неко праведан као дете, огрешио би се кад би погледао у |
| ла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“...{S} И да је неко упита како се каже „Бог“ француски, она би одговор |
| за моју несрећу.{S} Ја чим чујем да је неко у комшилуку болестан, молим мајку да га обиђе; све |
| но прошли пут.{S} Она викаше као да је неко боде ножем и запушаваше уши да не чује шта јој гов |
| претвара се цвеће у коров, па баш да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ружа везана |
| д сам прошао поред ваше куће.{S} Кад је неко изустио: „љубав“, ја сам видео тебе ..</p> <p>И по |
| ма, осећајући да је имам само кад ми је неко повреди...{S} Нађох себи забаве, подсекавши косу.. |
| , и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало тражи од онога с ким треба век да ве |
| ха да му се што није десило, да га није неко напао и премлатио.{S} Сваки дан нађу неког у неком |
| ?{S} Да се није разболео?{S} Да га није неко премлатио, тешко мени?“ Невероватно је, колико се |
| лети до последњега часа ..{S} Кад би ме неко питао где ми је отаџбина, ја бих одговорила: тамо |
| ало од страсти.{S} Мадмоазел Дарно, пре неко време усхићена њеном игром, сад сваки час несвесно |
| лосу — иду отворена лица.{S} Тек кад се неко у њих добро загледа, спусте пече...{S} Али шта има |
| гори, не гори него гуши — омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у бело, говори робиња и полази да |
| а, а небо поче да се спушта као да хоће неко да поклони онај котао с водом што кључа.{S} Боже, |
| ноћива код ње него код куће.{S} Кад би неко могао загледати у душу ове младе и лепе турске дев |
| {S} Како би се наше жене смејале кад би неко правио овакве погрешке говорећи турски!{S} Десет, |
| у други... и не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да пођем Солуном сама, ја не бих смела, не би |
| прага тресући се.</p> <p>— Да не учини неко чудо, Нурије?{S} Да се не огреши ?...</p> <p>— Алл |
| <p>— Ни један минут.</p> <p>И дође јој неко необично осећање, као да обамире, да умире.{S} Она |
| ј стоји крв још несасирена?“ говори јој неко на ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гони ру |
| ти тврдо верује.{S} Али наједанпут, њој неко на ухо рече: „Пало ти је и треће венчање“... „Који |
| начи, прави се да не мари; а овамо: чим неко лупне халком на капији, он сав претрне.</p> <p>Јед |
| али страсне природе.{S} Кад би заволео неко дете, нико га од њега не би могао одвојити; али то |
| познаје.{S} Напослетку, да јој се јавио неко кога она познаје, она би се нашла увређена, знала |
| ри робиња и полази да отвори врата, јер неко зачагрља резом.</p> <p>У собу уђе Мерсијина робиња |
| оној вили кују завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно, а неко, оне две младе Цариграђанке (тре |
| да преда њ, не грли му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, они би слегли раменима.{S} Али |
| .</p> <p>Опет поче Фахрије:</p> <p>— Од неког времена, ја пратим све феминистичке листове, па в |
| век <hi>човек</hi>.“ Али колико бола од неког времена, како од госпођине деце посташе девојке, |
| {S} Говорило се турски, јер домаћица од неког времена није држала слушкињу, да их не уходи..{S} |
| итан, воли своју кућу и жену.{S} Али од неког времена, он се развесели...{S} Проклета мастика!{ |
| и без гласа, на сени умрлих усталих из неког напуштеног гробља, из гробова с препуклим плочама |
| ко напао и премлатио.{S} Сваки дан нађу неког у неком крају вароши убивеног.{S} По крајевима гд |
| да није жена некога странога посланика, некога из дипломације, него дирају мене.{S} Кад не спус |
| ати.{S} Лута по турским махалама као да некога тражи.{S} Испрва је мислио само на оно како су с |
| м иде!{S} Ишла је из собе у собу као да некога тражи да му каже, седала је уз кафез, силазила ј |
| овара дивно — никад!{S} Ми ћемо поћи за некога кога смо виделе кроз решетке, виделе га први пут |
| њени ту су, а њој се ипак чини да нема некога који је испуњавао ову кућу.</p> <p>Данас помиње |
| не шали да уђеш док не питаш : „Да нема некога?“ то јест гостију твоје мајке и сестара. „Уместо |
| људи њу не дирају, боје се да није жена некога странога посланика, некога из дипломације, него |
| бомора кад му се год учини да она слуша некога од оне двојице, док говори.{S} А она, и ако <pb |
| сам се с вама поздравила?“ Па ипак, кад некога воле, ја мислим да морају да се узбуде кад осете |
| разговара, да му чује глас, јер понекад некога видимо и допадне нам се, а кад му чујемо глас... |
| , не верује да је њено, већ да је то од некога чула или негде прочитала.</p> <p>Њен отац мрзи Е |
| скиња, Мадмоазел Дарио, гувернанта деце некога паше; и видевши робињу како игра, не као њихове |
| ебе и за тичиће“.</p> <p>— То је све из некога романа.{S} Шта си читала ово време...</p> <p>— < |
| Зар мислите да је убица само онај који некога прободе ножем или убије пушком?</p> <p>— О, то п |
| ху полета, духовним очима вид, и дизати некога на буну.{S} Гледајући њу, а не познајући Арифе, |
| и.</p> <p>— Кажи, кћери, ко може волети некога кога никад није видео?</p> <p>— О, може, рече Ца |
| ли свакако то је пријатно.</p> <p>— Ако некога волиш.{S} Ја кад осетим Ариф-ханумино лице, и Ну |
| улици у затвореним колима.{S} Видим по некога кроз решетке, кроз колске прозоре, али то није н |
| им гавазом.{S} Ја помислих да је синчић некога европског конзула, те се савих да га омилујем, к |
| ј софи на месечини се беласају јашмаци: неколике старице клањају јацију; у једну собу из баште |
| с њима би се веселиле још три ноћи.{S} Неколике старе певаху, помажући људима, и пљескаху, а п |
| риграда називају харемском проказом.{S} Неколике младе жене из унутрашњости, с црвеним ноктима, |
| им по једној старој слушкињи бакшиш.{S} Неколике средовечне бацаху једна другој у крило запаљен |
| тељице, Туркиња, Гркиња и Енглескиња, и неколике странкиње, и Мадам Аристид са својим лепим кће |
| дне“ (немају мужа); а многе Солуњанке и неколике Цариграђанке имале су <hi>аврапе</hi>, то јест |
| , а пред Нуријином средњом капијом беху неколике Туркиње у искрпљеним чаршафима, и неколико про |
| ао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, неколико пута, учинило као да чујем пољупце, и мислила |
| ди на срећи, па јој би непријатно...{S} Неколико пута, нарочито у вече, кад се море на месечини |
| .{S} Мислила да остане годину, па једва неколико дана; јер она у овим годинама гледа да не изгу |
| оквирила јој као смрт бледо лице.{S} За неколико часова очи јој чисто утекоше у главу и лице јо |
| оже бити више мастику него Фатму.{S} За неколико дана побледе, ужуте...</p> <p>— Сине, пиј!{S} |
| ер она није девојка.{S} Све се сврши за неколико дана, — одведоше је.{S} И старо и младо, и бог |
| исеа“, како оне обично кажу.{S} Прочита неколико стихова из његове <hi>Мајске Ноћи</hi>, и неко |
| тек наједанпут викну: „А то ли је он од неколико месеца на овамо дежуран сваку трећу ноћ!{S} Он |
| љну, која је у турском бољем друштву од неколико година, нарочито последње две године, стално н |
| ба, печена ту на мангалу.{S} Около седе неколико бејова, младића, два официра, и чочеци...{S} С |
| харемима разгали.{S} Кад се отуд, после неколико месеца, вратише, она не бејаше тужна, али не б |
| је као у старо време: жене роде и после неколико година“.</p> <p>Прође и <hi>Кадр-Лејле</hi>, т |
| ње, кад јој се кћи испросила, тек после неколико дана.</p> <p>И долазиле су оне три нове, али п |
| е мало боље, то цела кућа опажа; од пре неколико дана, она се покаткад осмехне, а јуче се обукл |
| target="#SRP19120_N55" />, који је пре неколико година умро, непрестано у Солуну, немајући сво |
| #SRP19120_N62" /> </l> <p>Писано је пре неколико дана.{S} Руке су јој дрхтале ]сад отвори друго |
| да дочека суседу.{S} И као да су се пре неколико месеца у највећој љубави растале, тако се саст |
| више од пола столећа, служила је до пре неколико година, док се није почело говорити о вези изм |
| а да мисли на <hi>њега</hi>, као до пре неколико вечери што је мислила на другога, на своје фик |
| разговара као с другарицом.{S} Још пре неколико година с њом се могло разговарати као са зрело |
| го крива што им није казала све још пре неколико месеца, кад је чула.{S} Седе на један крај Фат |
| е један младић.{S} То јест, појавише се неколико младића, и Фатма викну и покри лице.</p> <p>— |
| После две недеље, <pb n="178" /> дођоше неколико муслимана моме беју.{S} Шта су у конаку говори |
| > <p>Ја мислим да ћемо до недеље , кроз неколико дана, на пут, јер ја сам се већ опоравила, и д |
| из његове <hi>Августовске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Децембарске Ноћи</hi>.{S |
| ихова из његове <hi>Мајске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Августовске Ноћи</hi>, и |
| је је била некако необична, невесела, и неколико пута заусти нешто Фатми да каже, па не могаде. |
| олике Туркиње у искрпљеним чаршафима, и неколико просјака, па неки доби плећку, неки врат, неки |
| у конаку, жене у харему, где је било и неколико Нуријиних пријатељица.{S} После ифтара, уместо |
| р најстарија од њих, жена од двадесет и неколико година, врло лепа, Фахрије-ханум, поче с пуно |
| данпут у једноме друштву, од тридесет и неколико жена пет шест је било писмених, а <pb n="292" |
| до друге, све их познаје: од тридесет и неколико свега седам осам писмених, и ако су бејовске ж |
| ом и сутра и прексутра.{S} Нека пролази неколико дана, те да га Фатма добро види.{S} Најпосле, |
| не постоји!{S} Бога нема!“, и пустивши неколико лудачких гласова, уђе у своју собу.{S} Отац за |
| урезано сусретом те туђе жене...{S} Ово неколико вечери, тога фиктивног драгог нема: ишчезао је |
| те нашла, беј-ефенди!</p> <p>После ово неколико речи, он уђе у собу те се пресвуче: панталоне |
| его кад ми се јави!{S} У нас се воле по неколико година само гледањем, и то знате, драга госпођ |
| ћају, а она код тетке остаје и „лежи по неколико ноћи“; с тетком се шета, код тетке седи ноћу с |
| ма дан кад се свила и кадифа замењује с неколико аршина памучна платна, да чешће помишља на Стр |
| м сам примила обележје, одмах сам вам с неколико речи јавила.{S} Али, од моје свадбе ништа није |
| смо од миле Госпођице.{S} После га опет неколико пута прочита, и страсно пољуби, па најпосле от |
| !“ Она се овој снаси врло радовала, већ неколико дана била је као на седмом небу: „Научиће ме ф |
| мимо њега на земљу...; и завијају је у неколико аршина бела платна, мећу је у ковчег и долази |
| и гробови; спуштају их у њих, увијене у неколико аршина бела платна...</p> <p>Седе за сто, узе |
| ободити тек кад дође ред да их завију у неколико аршина бела платна.{S} Па на што су јој њени с |
| одмах! заврши узбуђено, и пољуби Фатму неколико пута, па посрћући као пијана, похита без „због |
| официрској униформи...{S} Било је и још неколико турских жена.{S} Говорило се турски, јер домаћ |
| то си седела с мушким, смем ли да кажем неком? упита Фатма.</p> <p>— Смеш <hi>само</hi> нашој д |
| што личи на мој.{S} А понекад свратимо неком харему.{S} Све старинско, као да смо негде далеко |
| ом тренутку, она нагло скочи, па као по неком нагону, као лавица у менажерији, задрма решетке.. |
| и премлатио.{S} Сваки дан нађу неког у неком крају вароши убивеног.{S} По крајевима где Турци |
| срећне.{S} Нарочито јој се чини да је у неком француском граду, што непрестано говоре француски |
| сећања: мржњу према мужу, и љубав према некоме кога никад није видела, само га замишљала...{S} |
| е ђаволски насмеја и рече:</p> <p>— Или некоме коме треба да се рече „срећни ти гости“?</p> <p> |
| а оваквог, она се промени, јер је имала неку необјашњиву <pb n="254" /> одвратност према пијани |
| је, види се, слободи.{S} Она и сад има неку тајну.{S} А досад, она није имала ниједне тајне ко |
| ина, — метне пудер понекад, кад пође на неку свадбу, ноћу.{S} И тако обучена, зави се и седе у |
| еда их готово не дишући, и у души осећа неку тегобу: каје се зашто није и сам постио, па да сад |
| , шта траже од невесте...{S} А ако неки неку коју је завео, мора узети, довека је прекорева, и |
| е то горка истина.{S} Час-по, кад осети неку мисао, она запушава уши, као да ће она доћи <pb n= |
| } Па осети нешто као пресићеност, и као неку одвратност.{S} Откуда то сад?{S} Дотакла се лептир |
| вако</hi>?{S} Давао ме туђем човеку као неку ствар, невиђену!{S} Па и ствар, кад се купује, тра |
| да кажу, а не смеју, или као да очекују неку велику несрећу, која ће у овој кући окренути све т |
| пусте се, па се лупе у груди као да су неку велику штету учиниле, и треба ханумама да кажу, а |
| е да ће да иде или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а отишла <pb n="265" /> би сути, њему, с |
| {S} Фатма се радовала, чинило јој се да некуд путује, и ако море, најежено као пред грозницу, н |
| их не скупљате и не говорите им, да се некултурност једне земље највише испољује <pb n="259" / |
| о моралу не да да се њеној сестричини „нелегалан“ пољубац спусти ни на руку, а камо ли на лице |
| изломим о „мушку главу".{S} И ти људи, нељуди, наши мужеви, љубоморни на своје жене, заводе ту |
| ка према младој Европљанки била сам што нем човек према грому.“ Код две унуке остаде без унуке. |
| д кажем.{S} Ко се ни с ким не договара, нема право никоме ни да се потужи.</p> <p>То рече, па и |
| ају? </p> <pb n="203" /> <l>Нема греха, нема греха </l> <l>Што ја идем у механу </l> <l>И што п |
| еле главе, па најпосле да нема ње целе, нема је физички, а духовно је има, и због тога је то та |
| мене виде; а ја помислих: „Заволела ме, нема ни мајке ни сестре“.{S} После две недеље, <pb n="1 |
| , и изнемогавају, падају.{S} Затворене, нема ничега што би им скренуло мисли с онога због чега |
| ипак, много је пријатније него у лето, нема несносне летње врућине, ни прекодан прашине ни у в |
| елики и страшан као што је Господ...{S} Нема душе која се не би од тога бола уплашила и која се |
| жи Фатму: од прекјуче је није видео.{S} Нема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту |
| и, златом, Фатма везе оцу <hi>Левха:{S} Нема Бога осим Бога.{S} Мухамед је послат од Бога</hi>; |
| /l> <l>И што пијем рујна вина.</l> <p>— Нема греха, сине.{S} Грехота је ближњега опасти, завиде |
| вори, тако ти материне љубави!</p> <p>— Нема матере.{S} Проводи се с човеком, после мајка.</p> |
| мајка диже очи к небу и рече :</p> <p>— Нема Бога осим Бога, Мухамед је послат од Бога!</p> </d |
| и Божје љубави! <pb n="221" /></p> <p>— Нема Бога.</p> <p>— Алла’! виче Нурије и покрива лице р |
| жени како је уморан, много је радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како нема |
| т насмеја се и рече:</p> <p>— У ова два нема ништа!</p> <p>— Како ништа?! изусти Фатма чисто уп |
| о теби!{S} Што ти имаш мужа, ниједна га нема“.{S} Као да оне знају какав ми је муж!{S} Можда је |
| мо дошао он.{S} Откад смо овде!{S} Њега нема!{S} Мерсије ми пише (преко једне своје другарице о |
| ле; а после: једанпут се раздани — њега нема.{S} Гошће су ми спавале, од дана им направљена ноћ |
| ву, Џемал-бејови се узнемирише што њега нема код куће. „Нема га!“ прошапћу све три и згледају с |
| о пљујем на оно што не постоји!{S} Бога нема!“, и пустивши неколико лудачких гласова, уђе у сво |
| ва заклетва кад не верује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао д |
| ву љуби...{S} Као да у кући више никога нема, више никога не види, само њу: улази у теткину соб |
| и сама.{S} После му се учини да од тога нема ништа, те очајаваше.{S} Прође година дана како се |
| е вилице, па целе главе, па најпосле да нема ње целе, нема је физички, а духовно је има, и због |
| е полудела кад пљује... ломи... виче да нема...</p> <p>Све није смео изрећи, и није смео да је |
| : сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема некога који је испуњавао ову кућу.</p> <p>Данас по |
| сно и лепо исприча да јој се учинило да нема десне руке, а кад је пробала, она је могла да је с |
| не колико хоће, после јој се учинило да нема леве руке, па доње вилице, па целе главе, па најпо |
| м се не шали да уђеш док не питаш : „Да нема некога?“ то јест гостију твоје мајке и сестара. „У |
| ли су се и последњи ноћници :{S} Џемала нема.{S} Његова мајка клања јутарњу молитву, али сад не |
| са или стражарева палица.</p> <p>Џемала нема.</p> <p>„Так!{S} Так!{S} Так!“ чу се у калдрму под |
| устаде и спреми се, пође по кући; бола нема, и она задовољно погледа у сваку ствар, па су јој |
| дустадох од тога, знајући да у романима нема ништа слично тим разговорима.{S} То је тако, мала, |
| у.{S} Соба је из дворишта; на прозорима нема завеса, те је месечина пала по стварима и по ханум |
| ке или арапске књиге.</p> <p>— Ова жена нема прошлости и не очекује будућност.{S} Она је у трен |
| ида да вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема право ни на сунце и ваздух!{S} И учини јој се да д |
| дмах скочи: то је брачна постеља, и она нема више права на њу, јер јој је „пало“ венчање.</p> < |
| ог огромног тела.{S} Она скочи.{S} Муња нема.{S} Небо брзо скиде са себе црнину.{S} Она стрча д |
| ћ пије, да је протеран и да нигде ништа нема.</p> <p>— Зар и ја да лажем, Нурије-ханум?</p> <p> |
| јер су је преварили.{S} Он нигде ништа нема и ни за шта није спреман, а тетка може своје имање |
| Ибрахим-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема и да живи од туђе милости!{S} Он, само он да не до |
| уши у њену свест.{S} Али не, више ништа нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, |
| Сад <pb n="175" /> осећам душу, а душа нема година.{S} Моја душа родила се ко зна кад пре мене |
| неколико вечери, тога фиктивног драгог нема: ишчезао је, да се никад више не појави...</p> <p> |
| ..</p> <p>— Алла’!...{S} А чиме ће, кад нема оружја?</p> <p>— Џемале, сине, отвори, тако ти Бож |
| јуче у вече ич, па фајда јок...{S} Кад нема фајда што да га не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она |
| па цигару.{S} Она је јутром тужна и кад нема узрока; али кад попуши цигару, или чим је запали и |
| рече:</p> <p>— Ако ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој га и дал |
| м опрости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суза, али није дигао главу као кад се праштао с ће |
| своје другове, културне; али, њих овде нема.{S} Уместо мириса мошуса, као у каквој старинској |
| , а на једној њеној соби из авлије, где нема шалона, навучене су густе загасите завесе, те је н |
| народнице и рекох јој да се у земљи где нема слободе не може ништа урадити. „Какво организовање |
| кле, а овамо вичу: „Наших обичаја нигде нема!“ — „Где је то „нигде“?“ ја их питах. — „Наш брак, |
| хвала, добро сам“, ја бих мислила да је нема.{S} И нико не зна узрок њене туге и ћутања.{S} Ја |
| ако страшно, кад све зна, а мисли да је нема: срце јој је залупало необично, и за дуго лупало н |
| сам однео челенку! ..{S} И сад, челенке нема, из куће је <hi>изнесена</hi>... а ја у ту собу не |
| олела бих...{S} Кад ми се учинило да ме нема физички, волела сам да сам изгубила свест, да то н |
| које су дошле ради Фатме.{S} Али Фатме нема међу њима; она се још не одваја од Џемала.{S} Нури |
| о је леђа Фатми.{S} Али кад погледа, ње нема...{S} Устала!{S} Зашто данас пре њега, кад увек ус |
| мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, хануме, из целог комшилука, на доб |
| сукњу, рече шапатом:</p> <p>— Код куће нема никога...{S} Не бој се!...{S} Седи!{S} Она нагло с |
| .{S} Мога куражног и енергичног Ја више нема.</p> <p>.................</p> <p>Децембарско је ју |
| .{S} Тога куражног и енергичног Ја више нема.{S} Ја сам <pb n="286" /> сад као ут с покиданим ж |
| она збуњено, постиђена.{S} Сад ње више нема, а ја не знам, је ли паметна.</p> <p>— Паметна је. |
| че: „Слатка нене, венчања ми с њим више нема“.{S} Нек јој све кажу други, његова мајка: она не |
| по заводника, а после: ми смо криве, и нема нам опроштаја...{S} Наши људи су...{S} Не знам как |
| велико.</p> <p>— Сунца, кјучук-ханум, и нема, није ни изгрејавало, само онако гори, не гори нег |
| Ово се рашчу по целом Солуну.{S} Више и нема шта да се крије.{S} Оне три Цариграђанке похиташе |
| кве речи каквих у нашим језику зацело и нема, ја их бар не знам.</p> <p>Дакле, драга мала, мени |
| ној соби, гледала кроз кафез: свет, али нема њега. „Да није на путу?{S} Да није болестан?{S} За |
| з моје кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више ми нема венчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се |
| та, седе недељу; четврте године опет ми нема детета, али ни њега..{S} Од двадесет четврте, ја с |
| исано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући нема нових, све су старе, све верују у судбину, у <hi>к |
| л-бејова мајка правећи се као да у души нема ништа ни из прошлости ни из садашњости, дирнута го |
| лисаће, ако за њ другога рада у Турској нема.</p> <p>— Племић амалин!</p> <p>— Он има очи... он |
| т своме пријатељу, јер ни најбољи човек нема више од једног пријатеља?</p> <p>— Нисам, мајчице; |
| анас јасно плаве, од задовољства.{S} Он нема очију за развијене жене, него за ону с дувком...{S |
| ки новац“.{S} Али он ни да чује. „Закон нема посла с науком.{S} Очева реч детету је закон.“</p> |
| етој...</p> <p>— У Старом Солуну готово нема куће без пријатељица...{S} Има ли тога у Цариграду |
| ао, тај није ни волео.{S} Тешко оном ко нема шта да оплаче!</p> <p>— Тешко оном ко има шта да о |
| тарије те има моралне снаге, шта ће ако нема средстава?{S} У мене су средства као у просјака.{S |
| мушко, као неки старински витез, и ако нема мач.{S} Узео ут, па као неки провансалски трубадур |
| га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а он погледа у Фатму: она не д |
| антазије глава, више ниједна девојка то нема; на пример Мерсије, зар јој она не би казала?{S} О |
| S} А где ће опрати душу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Како би изишао пред њу?{S} Обуче се и по |
| оклопи се на диван.{S} Би јој чудно што нема суза.{S} Али зашто да плаче кад јој је он жив и ни |
| који је воли као да је његова, зато што нема своје деце.</p> <p>— Ништа више.{S} Да те водимо о |
| сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема од срца порода, па ако он има какву ману, она је н |
| S} Ноћу Туркиње, дању странкиње.{S} Јер нема ваљда ниједне странкиње која дође у Турску, нарочи |
| дотрчкаваше кроз капиџик, па наједанпут нема је.{S} Чух да је болесна...{S} Одох да је обиђем.{ |
| кћери!...</p> <p>Сутрадан, на капиџику нема катанца.{S} Преко баште иде Нурије без јелдрма, с |
| он, па на софу — свуд празно.{S} Чак му нема ни тетке, ни мајке, ниједне слушкиње.{S} И њему се |
| поред ашчике и слушкиња!{S} Фатме ни ту нема.{S} Хтеде да их пита где је, па не смеде.{S} У пре |
| га преседела?...{S} Леп али луд.{S} Још нема пуних тридесет а већ отерао три жене.{S} И за шта? |
| дервиши певају? </p> <pb n="203" /> <l>Нема греха, нема греха </l> <l>Што ја идем у механу </l |
| се узнемирише што њега нема код куће. „Нема га!“ прошапћу све три и згледају се.{S} Палицом с |
| вор, питање : „Има ли кога?“ Одговор : „Нема никога“; и скидање ципела, обување папуча.{S} Он о |
| , и ако је врло дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога, Мухамед је послан од Бога“.{S} Има |
| остави ђинђухе и сасвим трезвено рече: „Нема ни Ахмеда, Нурије1“ — „Нема, сестро.“ Она пружи ру |
| муж.{S} И лепо чу кад робиња одговори: „Нема никога.“ Дакле, он треба да се уклони, да дођу оне |
| о из Азије, из своје отаџбине, Турске? „Нема ништа: ја бих то досад опазила.“ И сва срећна окре |
| уфтија пре но што ступа преко прага. — „Нема никога,“ чује се из дворишта женски глас и широм с |
| вено рече: „Нема ни Ахмеда, Нурије1“ — „Нема, сестро.“ Она пружи руке и очајно изусти: „Алла’!“ |
| шест пута: дванаест часова по европски „Нема га!“- сад помислише, а не рекоше. „Није се опио,“ |
| и, — човек!...{S} Она хтеде бежати, али немаде снаге да устане, и хтеде викати, па, као у сну, |
| ртака.{S} Мис Пирсон!{S} Ове жене имена немају.{S} Њих зову једним општим именом: жене, као ово |
| </foreign>, срећни што они један другог немају за шта прекорети и у томе уђе Ариф по турски — б |
| или француски, по навици да крију и кад немају од кога.{S} Џемал-беј слуша жене побуњене више о |
| хлади ракија...{S} А турске жене, које немају ашчике, досад засуканих рукава, у уским гаћама, |
| је дао оно што и многе хришћанске жене немају — слободу.{S} И зато што га воли и што га се не |
| ла.{S} Ми немамо духа колико оне, а оне немају душе колико ми.{S} Мени је јутрос позлило, једна |
| Опет кажем да ове жене имају духа, али немају душе...{S} Чак ми се сад ни њина имена не допада |
| расуда,“ говориле су оне мајци, с којом немају готово ништа заједничко, ниједан гест њен, мање |
| i> обрвом, што је значило да су „саме“ (немају драгог), друге невезану траку око врата, што је |
| рата, што је казивало да су „слободне“ (немају мужа); а многе Солуњанке и неколике Цариграђанке |
| тила у слободи једна ослобођена робиња, немајући коме да се потужи...{S} Осим Госпођице, нико в |
| ијатељице својих рођака...{S} Само ове, немајући додира с људима, продужују то и доцније.{S} Ем |
| о стриц, који га је био узео под своје, немајући деце; а сад му је тај стриц умро, и он се одма |
| латног подножја, и вукла га по прашини, немајући срца за њен бол, јер није имала свести за свој |
| олико година умро, непрестано у Солуну, немајући своје деце и волећи туђу: за сваким сестриним |
| љуну, појми да устане, да се правда, па немајући снаге, јаукну и паде онесвешћена.{S} Родитељи |
| ена страст за дуваном јаче него икад, и немајући тако јаке воље да је савлада, она седе према с |
| >њега</hi>!{S} Ја сам пуна да прснем, а немам пред ким да се испричам.{S} Ми се спремамо за чиф |
| им скут и руку!{S} Тејзе, зар ја никога немам?{S} Зар сам ја на овом свету сама?...</p> <p>Не м |
| љубав.{S} Оца немам, брата немам, мужа немам.{S} Сама слаба женска страна.{S} Да нисмо он и ја |
| жртву: заветовала сам му се.{S} Али, ја немам новаца за овна и свеће (свеће сам обећала текијам |
| та, одавно жена, док год је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба да ме храни |
| зех тек онако оно што ми писасте: да ја немам своје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору м |
| верни за Пророком, испустила сам, и ја немам снаге да је подигнем, јер немам срца за њу.{S} Ја |
| од радости, а она је стара и слаба. „Ја немам овде наочара, дај, прочитај ми га, чедо, да видим |
| ој, за Божју љубав.{S} Оца немам, брата немам, мужа немам.{S} Сама слаба женска страна.{S} Да н |
| ида.{S} Кажите њену оцу и њој: да ништа немам, све отишло за дуг, ја сам пропали племић, принц. |
| } Аман, оче мој, за Божју љубав.{S} Оца немам, брата немам, мужа немам.{S} Сама слаба женска ст |
| огроман бал.{S} Како могу ја тамо, кад немам тоалету...{S} А волела бих да видим...</p> <p>— О |
| р сам мислила: „Емир је богата, ја деце немам...{S} Само кад се воле...“</p> <p>— Али кад проси |
| вала сам што као моја Сафет и моја Елиз немам кћери да удајем, па да добијем унучад: да се подм |
| м, и ја немам снаге да је подигнем, јер немам срца за њу.{S} Ја нисам више апостолица и мисиона |
| које ће тражити турске жене.{S} Ми сад немамо право чак ни да васпитавамо мушку децу као срећн |
| им капиџик?{S} Кључ је у мене, а сад се немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, она отуд, нека је и |
| бар.</p> <p>Шта сам данас видела.{S} Ми немамо духа колико оне, а оне немају душе колико ми.{S} |
| , разврат и раскош, и питала ме, зар ми немамо друштва, нарочито женска, за ово и против овога? |
| <p>— Ми не можемо уништавати старо док немамо ново.{S} Ја сам за то.{S} Ја молим хануме, и ја |
| ви који чувају моје пробуђене сестре од немани...{S} Кад зажмурим, руке ми се учине толико дуга |
| ри дана једанпут, а он није Турчин него Немац...{S} И у Европи свако чудо има.{S} Па они људи и |
| .{S} А знам да зна француски, енглески, немачки...{S} Енглескиња га васпитавала, била му гуверн |
| турски, Гркињу за грчки и Енглескињу"за немачки и енглески) она је волела, али као Францускињу |
| атмина учитељица за клавир и енглески и немачки језик и једна смеђа Францускиња, Мадмоазел Дари |
| о наша, ти нам већ и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави се да не мари |
| ан, луд. „Ако опет дођеш пијан, да више немаш жене..“ И ја <pb n="202" /> дадох реч.{S} Пошто о |
| није од породице, из добре куће?{S} Ти немаш своје ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору м |
| а ли си уз Емине-Семију или уз Ђулистан-Немету.{S} Сад видим: ти си уз Ђулистан-Исмету, ти ниси |
| итале баш прву ноћ?“ И дођоше јој чисто немиле, па се трже: прву ноћ се иде најмилијима; и она |
| тобра 1906.</p> <p>Све што ми је мило и немило бележићу од данас, те да некад видим како ми је |
| се уплашим да ме не казни, да ми уместо немилог мужа не узме које мило дете.{S} Крила сам од те |
| милостивих, али <pb n="133" /> их има и немилостивих, кога данас може дворити сама, сутра с орт |
| њу и из књига, и који ми је стран, туђ, немио: он ме је лишио тебе; годинама сам те желела, чез |
| нак.</note> <note xml:id="SRP19120_N94">Немир.</note> <note xml:id="SRP19120_N95">Сируп.</note> |
| т, онако обучена, па сад је нестрпљива, немирна: устане, приђе прозору, гледа кроз разређене <p |
| <p>А Францускиња, опазивши да је Фатма немирна, рече:</p> <p>— Махните се, хануме, политике.{S |
| .{S} Понеки дан ми се не ради, а ја сам немирна и тужна.{S} Седам, лежем, устајем, погледам на |
| Она се зграну:</p> <p>— Зар сад кад сам немирна како никад нисам била?!</p> <p>— О, била си.{S} |
| постављено.{S} Она са сестром и Фатмом немирна је; ашчика отшкрине врата на кухини, повири па |
| {S} Иначе, како би легла у постељу тако немирна.{S} Иди.{S} Ја ћу чекати...</p> <p>Она се замис |
| свака реч нова.{S} Само, ја сам страшно немирна, нигде ме место не држи: час сам крај зида, час |
| оре, у вечитом покрету и свако предвече немирно, ударало је снажно и ритмично у обалу, у зидове |
| Оне су странкињама биле одвратне; једна Немица поређиваше их с преживарима.{S} Сафет, увек свес |
| „То није жена, него страст!“ виче једна Немица, а она лепа бесна бејовнца скаче са свога места |
| е којима је матерњи језик француски, па Немице, Италијанке...{S} Све су у балским тоалетама, ос |
| нглескиње, сутра Францускиње, прексутра Немице.{S} И девојке су се осећале срећне што су са сва |
| нум, њихова суседа, о Мадам Христуригу, Немици, удатој за Грка: кћи јој се испросила без њена з |
| нама.{S} Али тако ти свега најсветијег, немој да се гдегод изрекнеш, да не чују моји... <hi>Сам |
| а собом, не мислих на тебе.{S} Али, не, немој ми ништа тајно писати, јер још смо у <hi>старој</ |
| а развијаше, ти се кријеш од људи...{S} Немој од мене...{S} Није грехота: ти нећеш „покварити“ |
| ав је, можда јој није прилика.</p> <p>— Немој ти тамо нешто Хасан-беју, да он не викне.</p> <p> |
| на.</p> <p>— И она ћути, зете?</p> <p>— Немој ми бунити дете, рече Сафет љутито.</p> <p>— А, ја |
| Сакриј се од њега кад ти није муж, али немој да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти имаш право по закону |
| цу...</p> <p>— Оздравиће, сине, само ти немој да..{S} Ти си мало напрасит, а она је зацело разм |
| његово место свежим.{S} Мис Пирсон!{S} Немојте мислити да се турској женској деци имена драгог |
| снице као два млаза крви на снегу...{S} Немојте се, молим вас, смејати, кад сам ја оволико озби |
| летку, можда се и не праве... њима није неморална чочечка игра; оне воле без људи, две и две, ј |
| резу, још и не гурну капиџик, она осети немоћ у ногама, учини јој се да јој срце стаде.{S} Шта |
| брзаше ход, и ако су осетиле неисказану немоћ у ногама, и дах... као последњи дах лета које јут |
| столу, откривена лица, оборених очију, нему, с робињама крај себе које је хладе грдно великим |
| } Домаћица је женила сина, и по обичају немуслиманских народа који живе у Турској, и она је учи |
| адо, и богато и сирото, и муслиманско и немуслиманско, све се зачуди шта јој би.{S} Једне жене |
| отворена, због чега је у њином друштву, ненавикнутом на отвореност, много пута страдала.</p> <p |
| толи лица; жене неочешљане, необучене, ненавучених обрва, без белила, сурме и бојадисања нокат |
| непрестано сами... госпођа мајка, сута, нене, моја мајка, Мерсије.</p> <p>— Мерсије?</p> <p>— С |
| цвет или зрелу јабуку. — „Зашто мужде, нене?“ упитах зачуђено, јер нисам могла ни слутити чим |
| јући очи и црвенећи, рече: „Мука ми је, нене“. — „Од чега мука... овако рано?“ — „Јуче... јела |
| е јој се празна. „Како ћемо овако саме, нене?“ упита бабу; а она јој нежно одговори : „Фатма, ч |
| та није рекла.{S} У оној њеној мирноћи, нене је назирала добру муслиманку, верну кћер Ислама: п |
| ла, зато си тако весела". — „Снила сам, нене, зелен калпак.“ — „Ако си га снила онако, радоваће |
| "145" /></p> <p>Отац јој долази петком, нене и мајка сваки дан, а њу виде у три дана једанпут. |
| .{S} У зеленој антерији, с каик отосом, нене зајеца кад угледа унуку сасвим измењену, врло руме |
| љуби нену у руку и рече:</p> <p>— Аман, нене, где је та ханума што ми је донела од тејзе писмо? |
| едо, заспи само мало.</p> <p>— Не могу, нене, мозак ме боли.</p> <p>Стара се уплаши.</p> <p>— О |
| виде сакупљене под њеним прозором жене: нене, мајка, робиња и слушкиње.{S} И она оде међу њих.{ |
| обали Босфора.{S} Са мном су сви моји: нене, отац и мајка, и Ђулренги...</p> <p>Босфор, о коме |
| о не зна; научила сам да се савлађујем: нене ме учила.{S} Досад нисам знала да сам оваква мусли |
| поред Туркиње него и поред Францускиње; нене јој тумачи Коран и говори о светости затвора; Госп |
| држава од тога нежна унука, и кћи...{S} Нене мени никад не би причинила бол; а родитељи... они |
| ри очи, а после их затвори и зарида.{S} Нене је утишава, милује јој косу и говори: „О, моја сви |
| да се за другога никад не би удала.{S} Нене и мајка је одвраћаху; а кад Ариф помену зету, он г |
| ала је сасвим умирена.{S} Дође вече.{S} Нене леже поред унуке.{S} У кући се сасвим утишало.{S} |
| ја сам весела: певам, свирам, читам.{S} Нене ме зове кумријом, зато што јој певам.{S} Размисли, |
| и!{S} Ја не знам кога се више бојим.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бојим, већ ме срамота |
| > <p>Послуживање ратлокумом и водом.{S} Нене и родитеље послужи Фатме остале Ђулбејаз.{S} После |
| ш исто вече, они одведоше Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле су као убијене, а претварале се, прав |
| отпуне“: оне су однеле нешто од њих.{S} Нене им чита персиске песнике, и оне је слушају расејан |
| ола, зла, али је честита.{S} А „слатка“ нене!{S} Она је учила, свршила је медресу као мушко; чи |
| ри Фатму.“</p> <p>Сви је зову „Емир“, а нене и родитељи „Фатма“, јер то је име кћери њихова про |
| це, моја мајка везује бошчице и пева, а нене је пита: „Госпођо снахо, шта те је на песму окрену |
| е не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, а нене: „Госпођо снахо, ти не можеш без Нурије-ханум, поз |
| о тако полако, да не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је тако волео ку |
| друге наше девојке тако се удају.{S} А нене?{S} Шта ће она сама?{S} Чула сам где говори сину: |
| рића: да нам је даље слама од ватре.“ А нене се клатила, и метнула кључ на бућме, да га у недри |
| осле вечере, Фатмин отац оде у кафану а нене и мајка похиташе у комшилук, где не престајаше вес |
| во имање.{S} Њега је васпитавала његова нене, њу њена...{S} Њена нене неговала јој душу као неж |
| пут, јер ја сам се већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим к |
| ује”, чак ни кад је отац. „Покојна моја нене бејаше мирна, и све невесела:{S} Фатма ми је на њу |
| ајка нек ми опрости, и нене, добра моја нене!..{S} Не могу више, слова ми се замрљавају сузама. |
| “ А она је нени одговорила: „Не, слатка нене.{S} Ја је волим, али не знам због чега је волим“.< |
| истину.{S} Како?{S} И да рече: „Слатка нене, венчања ми с њим више нема“.{S} Нек јој све кажу |
| х.{S} Њу је <pb n="50" /> једном питала нене : „Волиш ли Ариф-хануму, чедо, или што је весела и |
| од ње, и од Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бело, са као снег белим муслином преко косе |
| итавала његова нене, њу њена...{S} Њена нене неговала јој душу као нежну биљку, учила ју је да |
| преми и оде на софу, где су седеле њена нене и мајка и њена тетка.{S} Чучну према тетки и загле |
| ју слепоочнице сирћетом.</p> <p>Фатмина нене отклањала јутарњу молитву, а родитељи јој узели аб |
| у нашу веру: њој ме је учила моја добра нене.</p> <p>Дође тренутак кад ми се душа развесели, и |
| рва...“ — „Паметан попушта,” вели добра нене. „И ако бисмо примали к срцу све што нам се учини |
| . пољуби у уста!{S} И она ће сутра пред нене и мајку с човековим пољупцем на уснама, па ће им р |
| је двема младицама срећним у браку пред нене и мајку, да их по азиски поздрави: и саже се те им |
| је разумела, свачији је бол појмила, од нене је научила да размишља, од Госпођице да ради.{S} Г |
| каже.{S} Али он не каза, изиђе.{S} Уђе нене. „Дај мужде, чедо!“ весело рече, па ме загрли и ом |
| ини болесна. „Шта ти је, чедо?“ пита је нене забринуто; а она, непрестано кријући очи и црвенећ |
| ко сам обукла чаршаф, овако су ме училе нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви то знате, др |
| што не скида очију с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у башту, децо, веселите се.{S} Нас ће |
| и мујезин...</p> <p>Просиоце јој помиње нене, не родитељи.{S} Отац се разговара с ћерком као с |
| , и ништа више.{S} После јој се вратише нене и мајка и казаше да је болесници боље, неће умрети |
| прости ми!{S} И мајка нек ми опрости, и нене, добра моја нене!..{S} Не могу више, слова ми се з |
| о Фатма-Зехра, кћи њихова пророка.{S} И нене је путовала: прошла је сву турску царевину, живела |
| најмилије.{S} Видећи је веселу, мајка и нене јој обрадоваше се: заборавила је Џемала и са судби |
| ј облише лице.</p> <p>И Фатмина мајка и нене заплакаше; оцу јој задрхта брада, али он, трудећи |
| рка), где их дочекују невестина мајка и нене, и после поздрава седају по ниским миндерлуцима.{S |
| дошли су сви Фатмини...</p> <p>Мајка и нене ништа нису знале, јер им беј није хтео казати док |
| ка радосно.</p> <p>— Хвала Богу! каже и нене и наставља:{S} То је младост, госпођо снахо.{S} Ка |
| черњег <hi>језана</hi>; моји родитељи и нене узимају земзем и мисле: „Наша Фатма не пости!” О, |
| аше насамо, дозваше у собу њену мајку и нене и рекоше:</p> <p>— Ми, богме, хоћемо свадбу?</p> < |
| да...{S} Према њој, на миндерлуку, седи нене, опет у зеленој свили, отац и мајка, стриц и стрин |
| лен калпак снивала је често, и увек јој нене рекла да ће се удати.</p> <p>— Устани, монањо! што |
| етњу, колима, а и пешке; некад је с њом нене, некад робиње.{S} Најчешће иду Арифи, па оне се вр |
| узвикнувши узбуђено:</p> <p>— О, ханум нене, ви сте та нова, прва нова која нас изводи на пут |
| е се, па отрча на софу да се помази око нене.{S} Видећи је овако веселу, мајка јој узвикиваше: |
| еју, на анадолској страни, и кад јој то нене каже, она заплаче; иначе је мирна, „ћути и трпи“.< |
| но сам седела и гледала путнике и своју нене, и мајку: и оне се грдно препале — за мене. „И за |
| е изведена, пољубила је у скут и у руку нене и родитеље, поздравила се с родом, и сад седи обор |
| у, Ариф изиђе и рече:</p> <p>— О, ханум-нене, умало ме Емир не удави.</p> <p>— Хоће?!{S} И ако |
| ј се, Ариф-ханум?</p> <p>— Много, ханум-нене.</p> <p>— Али ја бих, кћери, волела да се с њим ра |
| риф.{S} О Шехназе-ханум! о слатка ханум-нене! да знате како ме је било срамота од оне стране же |
| бунила сам се!...</p> <p>Како је ханум-нене?{S} Шехназе-ханум, то је она права <hi>нова</hi> у |
| да се сване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се обрадова и узвикну:</p> <p>— Иншалла’!{S} Сутра |
| p> <p>— Несвест! узвикну и леже.</p> <p>Нене је трљаше, да јој поврати моћ.</p> <p>— Умири се, |
| амота.</p> <p>Она ништа не рече.</p> <p>Нене узе с рафа једну дебелу кожом укоричену књигу, сед |
| , сине.{S} Она тога човека воли.</p> <p>Нене оде унуци, која беше бледа као смрт а не плакаше: |
| ктивно, као коњ бича или пас батине.{S} Нени би мило што не плаче, и помисли: „Муслиманка, трпи |
| абдест: прострем серџаде, па клањам; а нени и мајци мило: молитвом се стишава љутина и блажи ј |
| отишла кроз капиџик са својим мужем да нени и родитељима честита празник.{S} Три дана <pb n="1 |
| све за мене...“ Истрча, весела, да каже нени и мајци шта пише тејзе, то јест да им изјави поздр |
| ињама и што воли Францускињу?“ А она је нени одговорила: „Не, слатка нене.{S} Ја је волим, али |
| иде најмилијима; и она је требала отићи нени и мајци, али то јој није рекла свекрва, да је не б |
| } Али доста.</p> <p>Изјави својој ханум нени моје одлично поштовање.{S} Срдачно поздрави госпођ |
| а, прими је лепше но мене.</p> <p>Ханум-нени љубим скут, зету Хасан-беју правим темена, сестру |
| у њено меко женско срце утискују се две ненине речи, двеста Госпођичиних.{S} Кад се чује какав |
| виделе.{S} Али га видесмо кроз кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан га видим; сваки час пролази |
| т. „Моја сута ту, пре једног сата!{S} И ненине је очи гледале!“ Па се загледа у те очи као поне |
| и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја га познадох... сутин сестрић...{S} |
| покри лице рукама, па се врати и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али се трже |
| финоће, чак и нежности,“ сети се Фатма нениних речи, увек кад год слаже.</p> <p>Али Џемал-беј |
| отвор.{S} Седела је по читаве часове у нениној соби, гледала кроз кафез: свет, али нема њега. |
| то помисли и због тога скочи.</p> <p>У нениној соби седеле су позадуго.{S} Што би људи и жена |
| д не опази.{S} Виде све, па се повуче у ненину одају, намести око на кафез... „Џемал!“ После дв |
| икну из куће Ђулренги, а оне потрчаше у ненину собу.{S} Џемал!{S} Стоји под прозором, и разгова |
| јој завиди, па скочи и рече: „Хајдемо у ненину собу“.{S} Не рече: „Ала смо луде, па одатле га м |
| е запали искром из ока.</l> <l>Зар да у нено сам се претворим?</l> <pb n="125" /> <l>Дођи док б |
| ; она га нахрани из скута.{S} После, с неном оде у коначко двориште, да види и омилује коње: м |
| јаци од капије до капије.{S} И ја сам с неном и мајком међу тим ханумама, и ја гледам у те лађи |
| проведу мај на Јалијама; хвалила се <hi>неном</hi>; говорила је како њена мајка и сад као увек |
| S} Ћути, трпи!“</p> <p>Фатма је слушала нену и изгледала је сасвим умирена.{S} Дође вече.{S} Не |
| а.{S} Она, у засебном купеу, уз мајку и нену, не навлачи па прозоре завесе, и одушевљена, непре |
| ољуби писмо, па истрча из собе и пољуби нену у руку и рече:</p> <p>— Аман, нене, где је та хану |
| и као луда, и овако млада и јака стегох нену, да је удавим.{S} Могла сам је и удавити, јер сам |
| данас виде, духовним очима, стару ханум-нену, сву у зелено, с белим башјортиом на глави; клечи |
| .{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, необичан мир.{S} Пре су имали још два венчања, па оноли |
| о кћи мајци.</p> <p>Нурије-ханум, један необичан тип Туркиње, црномањаста и жива, Сафетиних год |
| прстима изиђе.</p> <p>У кући је некаква необична тишина.{S} Сви посте, осим Нурије.{S} Пашиница |
| била ни до пола пута, кад се зби једна необична природна појава.{S} На небу се појави огроман |
| о лепом младићу, Мерсије је била некако необична, невесела, и неколико пута заусти нешто Фатми |
| рзо се трже, прибра и загледа се у овај необични тип, Мондије-хануму.{S} Њу та жена увек може и |
| најмилијега, па се све утиша...</p> <p>Необични путници спустише се код Ћемер-Капије у чаршију |
| био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичним усхићењем једанпут кад су ишле каиком према О |
| ла сам је просто зато што је била лепа, необично лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја сам волела |
| офона, него дефова, и чудно утиче...{S} Необично осећање наиђе на човека кад се ноћу, у „јацију |
| де јој у реч Мирсаде (што је код харема необично и врло неучтиво), па видим : жене траже право |
| та, драга госпођице: њен муж није ништа необично учинио; и друге наше девојке тако се удају.{S} |
| то се забринуле?{S} Фатми то није ништа необично а камо ли страшио: она је из тога друштва.</p> |
| ноги књижевници пију...</p> <p>Пашиница необично побледе.</p> <p>— Опростите Ариф-ханум, али ја |
| светлости и топлоте.{S} И некако ми је необично, некако свечано, некако велико, некако страшно |
| ко су говориле странкиње, а бичеви њене необично дугачке црне косе шибаху је по скоро нагом тел |
| : променио се, ослабио...</p> <p>Беј се необично задовољно насмеја и рече;</p> <p>— Е, да сам з |
| ој!“...{S} Скинула је страшно мршавим и необично белим рукама с врата хамајлију, одвојену од др |
| о шапћу, а на лицу им се огледа некакво необично задовољство...{S} Понекад, њих двоје ништа не |
| ећа гриже савести, а ипак јој је некако необично тешко, и непрестано је држи луди страх: ако ју |
| Ни један минут.</p> <p>И дође јој неко необично осећање, као да обамире, да умире.{S} Она се у |
| мисли да је нема: срце јој је залупало необично, и за дуго лупало неисказано брзо и јако, она |
| Џемал се рано пробудио.{S} Није му било необично што поред себе не нађе Фатму, јер како је Рама |
| поведе је јенђама; робиње јој носе скут необично дугачак, Мерсије јој придржава тел, дувак који |
| пољу, готово на улици.{S} Ушавши у кућу необично брзо, натрча на Мерсију. „Хуот!{S} Хуот!{S} Ху |
| некакву струју која ју је носила једном необичном силином, не слабећи ни за тренутак.</p> <p>Ка |
| </p> <p>Па ипак, још исти дан, у једном необичном тренутном расположењу испрати га.{S} А после, |
| се кћи смеје, да би прикрила узбуђење и необичну радост. „Моја сута ту, пре једног сата!{S} И н |
| квог, она се промени, јер је имала неку необјашњиву <pb n="254" /> одвратност према пијанима.{S |
| за <hi>нове</hi>... ваде их из дрвених, необојених мртвачких сандука — платно се бели као снег. |
| у организму ових пробуђених створова, и необуздану бујицу што носи из мрачне ноћи у ведар и све |
| ање цвећа а толи лица; жене неочешљане, необучене, ненавучених обрва, без белила, сурме и бојад |
| и у башту, и загледа готово сваку ружу, неодољива је жеља повуче да прислони око на пробушен зи |
| Туркиња; у једном тренутку појави ми се неодољива жеља да и ја положим главу за Француску као Ш |
| </p> <p>девојке осетише празнину и неки неодређен бол.{S} Сафет скочи те отвори на софи врата.. |
| је био шешир!{S} Плавичаст, или управо неодређене боје као њене очи.{S} Видела да га гледам, п |
| а, а ја сам волела да је једанпут видим неозбиљну.{S} Па јој то рекох.{S} А она ми на часну реч |
| е с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено повуче.</p> <p>Ариф-ханум је саслушала пашини |
| .“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, и неописана љутина, јер види собу једну: ту је она с Осма |
| !{S} Може бити ово је тај Осман-беј!“ И неописана љутина га обузимаше: да га ухвати, убије: „Он |
| во писмо и не затвори, него под утиском неописане радости, која јој сву душу обузе, поче друго: |
| време чинило своје, брисало је, полако, неосетно, оно што беше у њеном срцу дубоко урезано суср |
| као незагризена јабука ; у обе грло као неоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало у лево, м |
| м промени разговор, а та промена бејаше неочекивана.</p> <p>— Да би сакриле своје погрешке, наш |
| испроси девојку.{S} И ово би изненада, неочекивано, нежељено с њене стране, као њен преступ, и |
| је с њим разговарала.{S} Оно изненадно, неочекивано, нежељено с њене стране начинило је да у њо |
| ца и духа појавила на улицу наједанпут, неочекивано, могла би букнути револуција какву историја |
| брачни живот за час се и <pb n="194" /> неочекивано поквари.{S} Осећали су међу собом нешто што |
| орам: наше су.</p> <p>Сафет рече брзо и неочекивано:</p> <p>— Пишу ли љубавна писма кћери твоје |
| к као дете.{S} Притрча јој, у геџелуку, неочешљана, па и неумивена, и стаде да се с њом грли, д |
| ије добро, или није расположена, ваздан неочешљана, а у вече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој |
| чак ни мирисање цвећа а толи лица; жене неочешљане, необучене, ненавучених обрва, без белила, с |
| то све друге поновише.{S} То беше мала непажња, али, напослетку, Енглескиње сматрају да на то |
| исму било погрешака с неуредности или с непажње.<pb n="29" /></p> <p>Затвори га, адресова га, п |
| ача, и међу старим гробовима један нов, непобусан гроб...{S} Виде: у њеној кући је молитва за д |
| } Туркиња.{S} У њену културу гледа се с неповерењем; или, њена култура <pb n="258" /> прима се |
| пољубила у оба образа и оба ока, али је неповерљива пред Туркињама, па макар те Туркиње биле и |
| Нађе разлог да би себе извинила што је неповерљива.</p> <p>Прођоше и та два дана, сврши се мај |
| о обрадова, али, лукава <pb n="37" /> и неповерљива оријенталка претвараше се као да не разуме, |
| ци, пробуди се оријенталка, неискрена и неповерљива, што осим Богу не верује више ником.{S} Мер |
| н <pb n="248" /> и брат му.{S} Кад виде непознат ђерђеф мали, ружичаст, сети се да је њен, те м |
| — О, душо, полазити за невиђена човека, непозната...{S} Што сам срећна ја.. то је случај. „<for |
| езама.{S} Да се удаје за недраго или за непозната човека, француска васпитаница би се зацело бу |
| едан страшан обичај, да дају девојку за непозната јој момка, и да жене момка невиђеном девојком |
| ви вратили с Јалије, Фатма још мисли на непозната младића, али је много мирнија.{S} Јутрос је в |
| ла.{S} Она је сва била обузета мишљу на непозната младића; али, као добра мухамеданка, трже се |
| аше зачуђено, пошто сам јој била сасвим непозната. „Ја сам погрешила,“ рекох. „Ја сам мислила д |
| е одмара.{S} Она је доктору била сасвим непозната.{S} Севши <pb n="244" /> поред ње на столицу, |
| е метну пред вратима женске папуче мужу непознате, и он кад дође мисли да му је код жене пријат |
| говори с њом!“ То <hi>све</hi> било је непознати младић и његов поздрав.</p> <p>У конаку су љу |
| ја вечито путује, носи их у неки далеки непознати крај за којим чезну, и ако се та лађа не љуља |
| и јој се да то није њен девер, већ онај непознати, кога она воли како је постала женом, и нада |
| читају нешто ново и чезну за тим туђим, непознатим, далеким светом.</p> <p>Пошто су се наразгов |
| а врло млада, развеселила се пред неким непознатим ханумама, а оне су се смејале, задиркивале ј |
| рија, она добија крила и у духу лети по непознатим световима, заносећи се животом који познаје |
| ако болесну одведе у Скопље, да се међу непознатим и веселим харемима разгали.{S} Кад се отуд, |
| огрешке, наше жене и код познатих и код непознатих оговарају мужа.{S} Има и таквих које оговара |
| сла, него негде далеко, у једном од њој непознатих градова, где су жене, по њеном мњењу, овако |
| и море, и да ћеретају, да говоре о том непознатом младићу, о томе Французу што се зове Мурад-Џ |
| може ући муж и син, нарочито кад виде „непознату“ женску обућу пред вратима!...{S} Мој син, ка |
| ском.{S} Иначе, ваздух је сасвим миран, непокретан, само задрхти од пламена и треска; ни најмањ |
| рукама, на грлу, у коси, не остаде јој непољубљено, и она се збуни и више га не упита, зашто м |
| <p>Гости су отишли; њих две су остале „непотпуне“: оне су однеле нешто од њих.{S} Нене им чита |
| пуши, сузе јој обливају сасвим мирно и непоцрвенело лице.{S} Опа плаче како обично плачу жене, |
| ене, па се праве поштене и неће у кућу „непоштеној".{S} Није ми жао Осман-бејова оца: како је в |
| не се људи против стања у земљи, против неправде, али, жене!...{S} Кад имају шта јести, пити; к |
| отац, <hi>Гром</hi>.{S} Али нећу чинити неправду удовицама; јер и оне... само допусти она која |
| осад увек... ти прва?{S} Па баш да те и неправедно увредила, опрости јој.{S} Слушај, кћери, ово |
| њено писмо, у које се она сва уносила, непрестано гледајући душом вас, и влажила га сузама а с |
| авлачи па прозоре завесе, и одушевљена, непрестано гледа у лепу земљу са њеним брдима и бистрим |
| , чедо?“ пита је нене забринуто; а она, непрестано кријући очи и црвенећи, рече: „Мука ми је, н |
| турчин, и муфтија.</p> <p>Муфтија дође, непрестано вичући „ааа! ааа!“, пошто се искашљао; оне г |
| гал!“ виче стара кћери, младој девојци, непрестано трљајући Фатму и мењајући јој хладне крпе; а |
| " />, који је пре неколико година умро, непрестано у Солуну, немајући своје деце и волећи туђу: |
| рак, мрак, ноћ у души, или душа у ноћи: непрестано спавају..{S} На лицу ових младих жена огледа |
| јер ја мислим само на своју несрећу.{S} Непрестано саму себе питам: „Зашто ме отац удавао <hi>о |
| а за мужем, Мерсије јој долазила испрва непрестано, после никако, чак ни за време Рамазана, кад |
| арне су, и између себе и својих госпођа непрестано виде један високи зид који њихове руке не по |
| и врло тихо, а једна радознала слушкиња непрестано је улазила и излазила.{S} После су ове две о |
| а, нарочито старе Цариграђанке, која је непрестано гледаше.</p> <p>Та цариградска пашиница ока |
| >Док су оне говориле, једна слушкиња је непрестано улазила и излазила, тобоже нешто тражи.{S} Н |
| може: никако нису саме.{S} Ђулренги је непрестано у соби, седи и пуши.{S} Она пред њом све гов |
| е могао даље док се не искашље, а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шали.{S} По |
| — ја му нисам казала...{S} Госпођица ме непрестано уверава да ме он воли.{S} И мени се понекад |
| Како су њих двоје заједно, робињама се непрестано чини празник, и сваки час се издвајају и неш |
| ашић, ханумин сестрић," каже она, па се непрестано смеје.</p> <p>— Срећа! виче Мерсије радосно |
| у бело, час крај његовог дебла, које се непрестано пушило, час крај врха који је ударао <pb n=" |
| а, Нурије-ханум.</p> <p>Цариграђанке се непрестано смејаху, а она им, мало увређена, рече :</p> |
| у дани и недеље, она га није гледала, и непрестано је била као љута на њ: никако се није с њим |
| ест дана; Џемал је долазио сваки дан, и непрестано гледао да остане с њом насамо, јер га је поч |
| а ипак јој је некако необично тешко, и непрестано је држи луди страх: ако ју је нешто отац вид |
| унесе у Коран: чита, преврће листове и непрестано се ниха.{S} Фатма је данас у зеленој антериј |
| ица.</p> <p>— Ич!{S} Данас ич! говори и непрестано жмури, па тек отвори очи и рече: — Кад га ви |
| то може, рече Осман задовољно гледајући непрестано вратима.</p> <p>И ето Фатме, у белој турској |
| и код детета без детета.{S} Плакала сам непрестано, очи бејах исплакала.{S} У сваком детету пла |
| и, то се замера жени.</p> <p>— Па нисмо непрестано сами... госпођа мајка, сута, нене, моја мајк |
| ела, и по своме обичају мењала је место непрестано.{S} Кад је весела, <hi>само</hi> кад је весе |
| ини да је у неком француском граду, што непрестано говоре француски.{S} Мондије-ханум започиње |
| , па опет отвори књигу, и тражећи нешто непрестано понављаше „<foreign xml:lang="fr">Adieu, Suz |
| ни обично, чинећи се невешт.{S} Опет су непрестано заједно, и ако она пости.{S} Она њему не пом |
| итву, разлеже се и губи у око...{S} Још непрестано је мртва тишина, само покаткад чује се страж |
| зао влажан, слан мирис, и био је тежак, непријатан, јер је мирисао на рибу; али час-по, на махо |
| пијеш кафу? рече Сафет да би прекинула непријатан јој разговор</p> <p>— Отровом, рече Ариф.{S} |
| великој радости као у великој жалости: непријатељ се с непријатељем мири; а она теби није непр |
| ће ти то бити. „Стари пријатељ не бива непријатељ; ако буде, није лепо.“</p> <p>Снаха поћута, |
| се с непријатељем мири; а она теби није непријатељ, нити ће ти то бити. „Стари пријатељ не бива |
| .</p> <p>27 рамазана 1323.</p> <p>Кад и непријатељ непријатељу иде, ја да не идем својој сестри |
| да ћу млада умрети, ваљда од харемског непријатеља, јектике, која ће ми доћи од љубави, или зб |
| затворио капиџик од пријатеља, него од непријатеља... од Нурије-ханумина сестрића: да нам је д |
| као у великој жалости: непријатељ се с непријатељем мири; а она теби није непријатељ, нити ће |
| рамазана 1323.</p> <p>Кад и непријатељ непријатељу иде, ја да не идем својој сестри и другариц |
| p> <p>— Верујем, рече лекар и додаде: — Непријатно, а није опасно...</p> <p>— Чиме се лечи? реч |
| а овде осети мирис пића, и би јој веома непријатно, нарочито кад уђе један „весео“ и стаде гово |
| а јој сестра завиди на срећи, па јој би непријатно...{S} Неколико пута, нарочито у вече, кад се |
| , јер би се они стидели, па би њој било непријатно.{S} После ифтара почела је разговор пашиница |
| их понова венчати, али му је било врло непријатно што се ово десило.{S} И како ће да издржи св |
| ако како су се светиле мужевима, својим неприликама, неке њене пријатељице: једна јој се пријат |
| а, све је чешће погледала у мужа, своју неприлику, и бунила се.{S} Али одрасла у строго морално |
| одробовала седам година, удали за њену неприлику, једнога богатог старог агу).{S} У дну су сед |
| болећиве нежности отеле, она се полако, неприметно, отуђивала од жене која јој је била своја, у |
| а њихово уништење.{S} Ми налазимо да је неприродно ово кријење жена од људи.{S} Жене, несвесне |
| SRP19120_N82">Увек без људи...{S} То је неприродно.</note> <note xml:id="SRP19120_N83">Булка.</ |
| епу цариградску пашиницу.{S} Њој то би „неприродно“: зар јој не види кратку косу?!{S} Она се не |
| нашла увређена, знала би да то чини из непристојности, „да се око ње дира“..{S} А за овога... |
| вачког сандука.{S} Белу заставу, символ непроливања крви и свитања дана, око које су се скупљал |
| нове турске жене!{S} Наш верски обичај непрописан Шеријатом, већ изопачен неразумнима!{S} Беже |
| новац да би просвећивала <pb n="52" /> непросвећене.{S} Видела је у нашој земљи неуређеност, п |
| е за нашу мрачну земљу, за наше потпуно непросвећено друштво.{S} Отац, ви зидате кућу с крова.{ |
| мљи неуређеност, просјачење, пијанство, непросвећеност, дивљаштво, разврат и раскош, и питала м |
| ђење: зар бих смела оставити писмо њима непрочитано? „Ко зна од кога је?...“</p> <p>Од дана как |
| > <p>И не поздрави друга, затвори писмо непрочитано, испрати га и нађе Фатму.{S} Она бејаше у ј |
| лудео, пристаје и на четврту женидбу за непуне две године!...</p> <p>За таквога се удаде, по др |
| а кола су лупала, тандркала по крупној, неравној калдрми и јурила према чаршији, спустила се и |
| су зврјала, шкрипала, пуцала по крупној неравној чаршиској калдрми, и најпосле се зашло за угао |
| } Кола су милела балансујући по страшно неравној <pb n="16" /> калдрми, а кочијаш је затезао во |
| Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по неравној калдрми тандрчу.{S} Најпосле, једна кола стадо |
| јој све као другу, жене се буне против неравноправности с људима!{S} А шта да радимо ми, толик |
| Џемал-беј!{S} Али, његова тетка и сама нерадница, па и мајка, проводила се, а за рад...</p> <p |
| вака носи бошчицу — с радом!{S} Највеће нераднице рамазанских ноћи раде: шију за Бајрам кошуљу, |
| је ово раније знао, па кћер кући довео неразведену, муж јој зацело не би „ударио печат“ за отп |
| тварима и по ханумама; покаткад се чује неразговетан шапат, кад клече с рукама на прсима, окрећ |
| м је вера лепа, а колико су је наружили неразумни!</p> <p>Пишем ти француски, да не би разумео |
| „О моја лепа веро, како су те изопачили неразумни!“ Ја, драга госпођице, знам ону праву танку н |
| ичај непрописан Шеријатом, већ изопачен неразумнима!{S} Беже нам од куће мужеви, беже синови.{S |
| с велом, али не и с венцем од мирте или неранџина цвета, него с дијадемом од драгог камења.{S} |
| е је пљувао у једну велику белу махраму нерасклопљену, и пошто је то лепо увио, остављао је кра |
| ила...</p> <p>Она се врати у своју собу нерасположена; али се брзо развесели, управо узбуди, ка |
| До подне су спавале; од подне, гладне и нерасположене, читале су Коран, седећи на шиљтетима с б |
| евничкој седници, али видећи је страшно нерасположену, уздржа се од тога.</p> <p>Сутрадан је пр |
| е ником.{S} Мерсије опази њену промену, нерасположење, па хтеде да је насмеје, те је штипкаше з |
| ише кад...</p> <p>— Моја тетка га узима нераствореног, у мало воде са шећером: тако се не квари |
| аф, слушајући снаху с чуђењем.</p> <p>— Нервоза, ханум, нервозно лупање срца.{S} Све турске жен |
| упање срца.{S} Све турске жене веома су нервозне, и хистеричне...{S} А нестајање, ишчезавање, т |
| аху с чуђењем.</p> <p>— Нервоза, ханум, нервозно лупање срца.{S} Све турске жене веома су нерво |
| тобоже нешто тражи.{S} Најпосле Фахрије нервозно рече:</p> <p>— Кад ћемо смети рећи слушкињама |
| </p> <p>Седе за сто, узе писати, брзо и нервозно, сав унесен у речи које писаше крупним енглеск |
| бина је Француска, мисли и хода по соби нервозно, смејући се од радости што ће на далеки, давно |
| узвикивати Нурије тапшући, и наједанпут нервозно зацика, да чује Џемал-беј.</p> <p>С њеном весе |
| авршенији од нашег, па га ипак називају несавременом, преживелом установом.{S} Јадно, јадно ово |
| тима је дирнута рана у којој је крв још несасирена.{S} Она је опет само жена чије је срце претр |
| ктима дирати рану у којој стоји крв још несасирена?“ говори јој неко на ухо, увлачећи се у њену |
| одно ово кријење жена од људи.{S} Жене, несвесне свога положаја у друштву, мисле да су цвет ств |
| шких прстију и мушке безочности, а оне, несвесне тога понижења, сад се разговарају, сад се нава |
| жене!{S} Шта је шака свесних, у гомили несвесних?{S} Да се васпитавамо, па да се припремамо за |
| А он скиде фес, па ми се поклони, и ја, несвесно, климнух главом, а срце ми толико залупа да из |
| фе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Она, несвесно, смаче папуче, па потрча као без душе...{S} На |
| ачу позивање на последњу молитву, а она несвесно покри косу...{S} С оградног зида паде цреп; об |
| мисли и скочи; па и остале туђе скочише несвесно и пођоше за њом јенђама.{S} А робиње хлађаху к |
| час несвесно покриваше очи од стида, и несвесно их откриваше да види што никад није видела: иг |
| еме усхићена њеном игром, сад сваки час несвесно покриваше очи од стида, и несвесно их откриваш |
| е пасти, те се наслони на зид.</p> <p>— Несвест! узвикну и леже.</p> <p>Нене је трљаше, да јој |
| а: да нисам склопила очи, ја бих пала у несвест.{S} Па ипак, зашто ми је овако?{S} Плакала бих, |
| кину собу и леже на једно дугачко шиљте несвучен.{S} Мало, па се ухрка.</p> <p>И сад се пробуди |
| аште, Емир-Фатма се завуче под комарник несвучена.{S} Никад јој није било овако.{S} Не осећа гр |
| једном куту, друга у другом, шћућурене, несвучене, покривене дугим ћурковима постављеним крзном |
| остима су и две њене другарице, Зехра и Несиме, она мора сву ноћ с њима седети. „Што су похитал |
| гостима, обучена си.{S} Ту су и Зехра и Несиме, твоје другарице : ред је да изиђеш.</p> <p>Она |
| рца, стотину глупости; све тако просто, несложено.{S} Зацело су мислили: одрастао у Европи, па |
| ла: без Зејне му кућа беше пуста, живот несносан, љућаше се за свашта...{S} И једно лепо јутро, |
| и хлађаше је лепезом.{S} Напољу је била несносна јулска врућина, те је, по солунском обичају, с |
| , много је пријатније него у лето, нема несносне летње врућине, ни прекодан прашине ни у вече и |
| нди“, докле год нас они остављају овако неспремне, да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплете |
| беде и невоље.{S} Припреме за рат трају несразмерно дуже од самога рата.{S} На свим припремама |
| га, чини ми се, још више волим.{S} Или, несрећа је начинила да видим колико га волим.{S} Ја сам |
| ист; „разум ми се изоштрио као мач“.{S} Несрећа човека начини старијим но што је, научи га да д |
| p> <p>— Откуд ви, у ово доба?!</p> <p>— Несрећа! промуца пашиница, па се спусти на ивицу једног |
| драве“.{S} Једно једино дете, па оваква несрећа, оволика срамота!{S} Кад се сети како се хвалил |
| смеш пешке одавде донде.</p> <p>— Моја несрећа!...{S} А то... што си седела с мушким, смем ли |
| чекује несрећа!{S} Као да лупа баш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу викне, оно јој се отва |
| је страшна лупа у врата кад се очекује несрећа!{S} Као да лупа баш сама несрећа.{S} И уместо д |
| радосно пљескајући.</p> <p>— И срећа и несрећа: ко би моју мајку тамо одвео? говори Фатма и уз |
| се онда понекад учинило да ће их обићи несрећа, тако им се и сад чини.{S} Неће Бог!{S} Зар да |
| о им мајке вриште, јер сама нису свесна несреће.{S} Једна стара Јерменка груну се у груди, на п |
| Тетка јој наводи хиљаде примера овакве несреће; а она говори : „Не, то није тако.{S} Њој није |
| са лице, наведе јој многе примере такве несреће, кривећи више него икад њино друштво, уздишући |
| ада би јој викнули родитељи: „Завиј се, несрећна кћери, ено човека!“ Јер дању, у време молитве, |
| ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S} Несрећна Сафет кад чује!{S} Поносила се, хвалила се.{S} |
| свету; ради мене, он не хте мастике!{S} Несрећна <pb n="198" /> ја! узвикну болно, бризну у пла |
| ам.{S} Сан је остварен, само што сам ја несрећна...{S} Пољуби ме само кад пође и дође. „Од мужа |
| је тетка, мајка је мајка...{S} Ах, моја несрећна мајка! <pb n="141" /></p> <p>Њу то врло изнена |
| и и више га не упита, зашто му је мајка несрећна.</p> <p>Он се из куће не миче, из собе не изла |
| рећна, него обе; јер ја бих и онда била несрећна... данас сам била љубоморна кад је пољубио дру |
| ела.{S} Оне су биле срећне, ја сам била несрећна: муж ми се није допао, кад сам га видела, прво |
| биљивши се упита:</p> <p>— Зашто је она несрећна, кад си јој ти срећан?</p> <p>Али он избеже да |
| .{S} Побегла сам, јер зашто да она буде несрећна?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништа не умеде п |
| лила ме је кад год сам била болесна или несрећна, обилазила ме, чувала, за мном плакала.{S} Да |
| него жена и девојака.{S} Зар си само ти несрећна?{S} Како је оној којој се муж поред ње другом |
| рила 1907.</p> <p>Шта да пишем, кад сам несрећна.{S} Он до куће дође увек с по једном девојком. |
| о овај други-..{S} Алла'!{S} Колико сам несрећна! „<foreign xml:lang="en">No thought can think, |
| и?...{S} Не!{S} Боље да је једна од нас несрећна, него обе; јер ја бих и онда била несрећна... |
| „Ако се у мом нијету помену сузе, бићу несрећна,“ и рече: — Ја сам готова.</p> <p>Мерсије зажм |
| м: ако ми се у нијету помену сузе, бићу несрећна...</p> <p>— <foreign xml:lang="en">That's stup |
| тога дубоког сна тргну: да се не осете несрећне? да не проклињу онога који их је пробудио?...< |
| ерсије.{S} Нама је све готово, и ми смо несрећне.</p> <p>— Кад се понекад размислим како живимо |
| несрећница, остала тешка..{S} А кад је несрећни отац, муфтија, преко једне рођаке испитао, она |
| сам сад срећна, али знам да су милиони несрећни, и ради тих својих сестара, ја се буним и — ра |
| и да се оцу вратила... отерана.{S} Мој несрећни син због такве жене да се рани.{S} Кад је чуо |
| заборавила, али није мајка...{S} А ја, несрећница, мајка женске деце!...“ </p> <p>Ова веза тра |
| ла мене; он је у собу намамио и... она, несрећница, остала тешка..{S} А кад је несрећни отац, м |
| ислим муж... „Тражите жену“...{S} А ми, несрећнице, кад видимо овако што, треба да кажемо: „Тра |
| ице на теткиним грудима.</p> <p>— Емир, несрећнице! узвикну Ариф оштро и одгурну је од себе.{S} |
| образ!{S} Обрука ме!{S} Како ћу у свет, несрећнице?{S} Хвалио сам се свету ћерком, добром и пам |
| сти, дирнута говором и кашљем ове младе несрећнице, осети да јој се стегоше вилице.{S} Дуго је |
| а и да се испавате и да мислите на мене несрећну, на наше друштво, на узроке што ми се син опиј |
| неки пут, на <pb n="105" /> једну младу несрећну заточеницу, и узимајте њено писмо, у које се о |
| се борим као мушко с невољом, са својом несрећом.{S} И ко зна, могу и да је победим, па после д |
| сад би ме зацело видео; али ја сам, за несрећу, као цариградске велике госпође: никад пешке, у |
| е зачудила, јер ја мислим само на своју несрећу.{S} Непрестано саму себе питам: „Зашто ме отац |
| воре, а нигде се још не видеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чујем да је неко у комшилуку болеста |
| е смеју, или као да очекују неку велику несрећу, која ће у овој кући окренути све тумбе, срушит |
| љу дана не засукасмо мишице, док са њих нестаде и најмањег трага азијатског варварства и беснил |
| веома су нервозне, и хистеричне...{S} А нестајање, ишчезавање, то је синкопа.{S} Крв дошла до м |
| озак ..{S} И онда јој се учинило као да нестаје, ишчезава.</p> <p>Стара га слуша и клима главом |
| она досад није ни чула, кад осети да је нестаје; нагло се подиже и заиска воде, али не могући ј |
| живот!{S} Сад: грознице, ја венем, мене нестаје, и ја сам весела, — весела сам што ћу умрети.{S |
| њом, оне и не опазише да им је из собе нестало једне другарице, најмлађега „начелног пријатеља |
| пут.{S} Али ја просити не могу: у мене нестало племићког блага, остао племићки понос.{S} Од те |
| оже бити никад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, али нисам знала |
| остављен, ашчика повири на врата, па је нестане.{S} Прође и турска јација, то јест доба кад је |
| отшкрине врата на кухини, повири па је нестане; робиње иду у какав буџак, и ту нешто шапћу и в |
| волећете се; биће деце, волећете децу; нестаће страсти, настаће навика: ви нећете моћи један б |
| ef target="#SRP19120_N22" /> узвикиваше несташна Мерсије исто као њена енглеска учитељица, и ух |
| {S} И никад не заборавља како ју је ова несташница једном, кад је била мала, питала: „Мис Блак, |
| она је њу волела <hi>само</hi> овакву: несташну младу женицу, девојку, или управо дете. <pb n= |
| су сами; али крадом...{S} С грозничавим нестрпљењем погледа у часовник: да ручају, па да се он |
| е на оне који су очекивали „позивање“ с нестрпљењем и много побожности.{S} То није пост пред Му |
| ну, па од ње ишла сама тамо где ју је с нестрпљењем чекао њен страсни девер.{S} Али кад се год |
| скут...{S} Воли те, љуби те, чека те с нестрпљењем, са чудном жељом, жудњом, страсно те чека</ |
| ала, пети пут, онако обучена, па сад је нестрпљива, немирна: устане, приђе прозору, гледа кроз |
| ривезивала за тај рад.{S} Ја сам жива и нестрпљива, па имам обичај да мењам места и код куће и |
| а млада, сви су се чудили: откуд у тако нестрпљиве жене толико стрпљења, да поваздан не диже гл |
| ва се...</p> <p>— Аман! викнуше девојке нестрпљиво. — Је ли то нарочито, да ме мучиш? вели Фатм |
| Алаџа-Имарета, застаде се...{S} Коњи су нестрпљиво фркали и лупали новим потковицама, а дилавер |
| S} На лицу му се смејала радост, а Ариф нестрпљиво рече:</p> <p>— Шта би, молим те?!</p> <p>— Ч |
| Једни кажу: море је плаво; а како је то нетачно!{S} Оно је час плаво, час зелено, час сиво...{S |
| на свадби имала још очева јој прабаба, неће први пут метнути на главу њена Госпођица; али њој |
| и мајка и казаше да је болесници боље, неће умрети.{S} Она се развесели, и иђаше по кући певуш |
| : „Емир-Фатма-ханум не да ми пуномоћје: неће с тобом друго венчање!“ Он више није претио њој не |
| је пријатељ, па неће да нам учини зло; неће у знању, али може у незнању.{S} Џемал-беј је њен с |
| бићи несрећа, тако им се и сад чини.{S} Неће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје што се толико воле?< |
| е ми бити овако: ја то осећам.</p> <p>— Неће тако, душо; али ипак добро.{S} Сад се волите, и во |
| н руку на жену? <pb n="215" /></p> <p>— Неће.{S} Али, на човека, Џемал-беја...{S} За њега ме ст |
| сав у сунцу, и замоли га.{S} Он испрва неће, не воли да се меша у туђе послове; али кад му она |
| рвенивши захвали јој извињавајући се да неће да га изненади — туђинка.{S} Њој дође <pb n="56" / |
| је још једна у Солуну, па и она знам да неће доћи.</p> <p>— Шта те брига?!{S} Кад ја желим, шта |
| {S} Ја знам да је ниси видела: она вама неће доћи без мене.{S} Мислећи на њу, ја се међу нашим |
| p> <p>— Ти због тетке...{S} Спавај, она неће умрети.</p> <p>— Отац, сви су те молили да ме удаш |
| ру.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, али она неће бити девојка.{S} Како је то тужно: сутра жена!{S} |
| ги, његова мајка: она не може, само она неће...</p> <p>Кад Џемал-беју преста пена па уста, њего |
| ади (јер он га стиска, да га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује, у бунцању тражи |
| сине, Нурије-ханум нам је пријатељ, па неће да нам учини зло; неће у знању, али може у незнању |
| еча... он течу воли.{S} Тејзе, ако теча неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га |
| но одвратности окрете главу...{S} Никад неће пољубити <pb n="232" /> жену коју не воли, као нек |
| путује у неки далеки крај до кога никад неће стићи.</p> <p>На софи је била Мадам Аристид и њене |
| зрак Француске, земље коју можда никад неће видети, а толико је воле, говоре њеним слатким јез |
| але: запамтиле су је тако како је никад неће заборавити...{S} Преко кровова, гледале су море... |
| и другарице; и рече да и она њој одсад неће просто ништа казати.</p> <p>У вече, оне су седеле |
| једанпут виде Фатму, и то случајно; све неће да је узнемирује, да је буди из спа, толико лепог, |
| метресе нико не виче!{S} У нас поштене неће с изобличенима; овде изобличене поштују.{S} Синоћ |
| е и као муслиманину и као човеку: да се неће више опити. „Што се заклињеш?" виче муфтија. „Чове |
| пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ако се опије да му жена не буде више |
| S} Кад се нису сад помириле, чини ми се неће никад.</p> <p>А пре неки дан, мој отац метну на су |
| оне лепе <pb n="153" /> девојке што се неће удавати, Солуњанке, чак озго од Муса-Бабина Турбет |
| ли такви као да ће им изгорети небо, те неће имати према коме да подижу очи кад се моле Богу.{S |
| .{S} И после, ја сам мислила да он више неће <pb n="166" /> пити.{S} Како је њу видео, није се |
| рила с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, и неће!{S} Један капиџик од целог комшилука, па и он затв |
| Нису изобличене, па се праве поштене и неће у кућу „непоштеној".{S} Није ми жао Осман-бејова о |
| да седимо по године, годину.{S} Ране ти неће проћи, али ће се залечити.{S} Са залеченим ранама |
| камен! узвикну Нурије.{S} Наш Џемал-беј неће то учинити, јер је васпитан као Европ...{S} Он је |
| ће казати да је Емир с мужем, и оне јој неће замерити, пошто је сасвим млада.</p> <p>Одмах посл |
| нско Питање.{S} Женско Питање у Турској неће бити као у Европи.{S} Ми и не помишљамо на равнопр |
| мо недељу дана...{S} Кад се рашчује, он неће смети изићи пред другове: исмејаће га...</p> <p>И |
| дости.{S} Унук му је напунио девету (он неће раније), пред његовом кућом атови и мазге (он ће п |
| </hi> остаће, може бити, нечитана, нико неће дознати колико је патила у слободи једна ослобођен |
| енергија и одлучност.</p> <p>— Никад то неће бити! загрме он, па скочи и диже песницу.</p> <p>— |
| — Ја те молим, отац.</p> <p>— Никад то неће бити! узвикну он одлучно.</p> <p>— Отац!{S} Ја хоћ |
| штању траве и шуму корака...{S} Сву ноћ неће ући у кућу, остаће крај јасмина седећи, осећајући |
| је отац љут, како се врло бојала да их неће пустити да проведу мај на Јалијама; хвалила се <hi |
| нет пиринач и брашно, већ их изгорела. „Неће бити добра домаћица,“ рекао.{S} Нар није луд?</p> |
| на ифтар, суто?{S} Доцкан је.</p> <p>— Нећемо ићи.. јавили смо...{S} Алла’!...{S} Дај да те за |
| остати саме са својим мислима!{S} Ми то нећемо доживети, ни наше кћери, ни унуке.</p> <p>— Муж |
| } Свакако врло, врло пријатно.{S} Ми то нећемо никад дознати; јер то мушко што нас хвата за рук |
| цу; нестаће страсти, настаће навика: ви нећете моћи један без другога; и најпосле, кад остарите |
| то</hi>, па макар се не удала.</p> <p>— Нећеш, сине, допустити, али се бојим да се не кајеш.{S} |
| није казала, јер је знала да за другога нећеш...{S} Ариф-ханум и сад не зна...{S} Знаш наши бећ |
| ра није скоро била.{S} Једи... сам, кад нећеш с нама.</p> <p>— Док попушим цигару, рече он...</ |
| ти.</p> <p>— Ако мислиш с њом, ти никад нећеш изићи, или бар не скоро.{S} Па како би да си у сл |
| на вера, верски обичаји. „Дај реч да се нећеш опити, иначе да ти жена није више жена.“ — „Боже, |
| Сине, дај реч пред сведоцима да се више нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена остане бош.</p> |
| S} Немој од мене...{S} Није грехота: ти нећеш „покварити“ венчање, — девојка си.“ Он је говорио |
| p> <p>Она заврте главом.</p> <p>— Ах ти нећеш да пушиш преда мном.{S} Али кад је човек брижан и |
| и их слати свакога петка...{S} Ти ми то нећеш одбити, ако је у теби заостало ма шта од човека.“ |
| {S} Или још горе: ако ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека га у мојој фијоци.“</p> <p>Па ипа |
| рекла: ако ми се у нијету помене црно, нећу бити срећна.{S} И после, ти си своје драго видела |
| ејати што плаче.</p> <p>— Ја и да могу, нећу никад више да отидем Нурије-хануми, рече Ариф. „Ou |
| сетих ваших предавања, <hi>Стила</hi>: нећу да употребим глагол <hi>разорити</hi> него <hi>уни |
| и и тебе је занела Европа.{S} Слику!{S} Нећу, мајчице, допустити да ми кћи види просиоца <hi>на |
| оца слободно ни у очи погледала!...{S} Нећу да је убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу |
| вој кући ја нећу да седим невенчана.{S} Нећу!{S} И зашто да му седим кад...{S} О, Алла’! он ме |
| тим због деце: не бих могла без њих.{S} Нећу да будем изобличена: због женске деце.“ Турске жен |
| ј жени, доносећи мокар пешкир.</p> <p>— Нећу то...{S} Какав напад...{S} Ја сам данас јака, јака |
| е из сестрина загрљаја и рече:</p> <p>— Нећу више с тобом. <hi>Сут-ана</hi>!<ref target="#SRP19 |
| гу да не постим, госпођо мајко, није да нећу.</p> <p>— Е, кад не можеш, чедо, ти пости; али... |
| ута, па рече:</p> <p>— Не могу, није да нећу.</p> <p>— То је тврдоглавост. „Једна поштена реч и |
| Да те удамо за Џемал-беја?{S} Само, ја нећу да проводаџишем, мени то не иде од руке.</p> <p>— |
| /p> <p>— Какав закон!{S} У овој кући ја нећу да седим невенчана.{S} Нећу!{S} И зашто да му седи |
| подвлаченим оловком...{S} И ја... никад нећу као жене из романа!{S} Ја сам друкчије васпитана, |
| она вели:</p> <p>— Душо Емир, ја ти се нећу удавати; јер, колико је год љубави на свету, све ј |
| и поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу, рече он мало набусито, јер није марио за дуг разг |
| премамо, време је; али ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва чекала лето и летње врућ |
| тац, овакав отац, <hi>Гром</hi>.{S} Али нећу чинити неправду удовицама; јер и оне... само допус |
| невоље као кукавица...{S} Не, ја бежати нећу; ја хоћу да се борим као мушко с невољом, са својо |
| чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећу да седим невенчана...{S} Зар да му будем љубазница |
| ко: ослобођење харема.{S} Истина, ја то нећу моћи сама; али са мном саосећају небројено нових у |
| > <p>— Не могу, госпођо мајко.{S} Ја то нећу моћи...{S} Срамота ме.</p> <p>— Код простих све бо |
| да љубавна ватра...</l> <p>— Ја просто нећу то да слушам, викну Фатма и запуши уши.</p> <p>— < |
| огодише се овако с једним младим бејом (нећу да му кажем име), и он се више не опи: опет воли ж |
| , љут: да се у љутини не истрчи са „<hi>нећу је, не примам је</hi>", па после: он не узима речи |
| S} Ја мислим да те у овом животу</l> <l>Нећу видети никад више.</l> </note> <note xml:id="SRP19 |
| /p> <p>Је ли ово она жена што свекрви: „Нећу да се покорим Нурији"?{S} Сад само: добро, лепо, х |
| сећа те толике чудне погледе, па јој је неугодно.</p> <p>Фатми су ближе по души чак и од матере |
| ј.{S} Кад сам била с њима, мени је било неугодно: срамота ме да преко собе пређем, чак и да про |
| га, кћери, не бих дала, па макар остала неудата.{S} И зар би се ти код њега преседела?...{S} Ле |
| м с девојкама и младим женама, и осећам неуздржану струју новога живота, која се просто и очито |
| мишљаше.{S} За толики низ година она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад се |
| аде.{S} Хтеде одмах читати, па се трже: неумивена је.{S} Пошто се на двоје на троје уми, она гр |
| итрча јој, у геџелуку, неочешљана, па и неумивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и да с |
| — -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим, ако сам неумивена, рече и нападе је пољупцима по лицу и по рука |
| ло кад би у њену писму било погрешака с неуредности или с непажње.<pb n="29" /></p> <p>Затвори |
| епросвећене.{S} Видела је у нашој земљи неуређеност, просјачење, пијанство, непросвећеност, див |
| е протерају из „поштене“ махале; и тад „неухваћене“ вичу на „ухваћене“, како су се могле забора |
| саде (што је код харема необично и врло неучтиво), па видим : жене траже право гласа, а џакови |
| сном, веселом сликом развесели.{S} Али, нехотице скрену очи у таваницу, и она јој се учини ниск |
| ни се за њу.</p> <p>— А ја? опет изусти нехотице.</p> <p>— Ти...{S} Ми бисмо, сине, тебе опет о |
| , млад си.</p> <p>— А Фатма ? изусти он нехотице.</p> <p>— Фатма...{S} Фатма би се, сине, удала |
| спа.{S} А њена свекрва и сута као да се нечему чуде, пљесну рукама и забринуто изусте: „Шта ће |
| влажан јесењи ветар, и час се чинио као нечије церекање, а час као јецање и запевка; црна, једн |
| иха, не прави утисак жене што може дати нечијем духу полета, духовним очима вид, и дизати неког |
| ић, намирисан сухом травом с гробља, на нечији последњи дах:{S} Фатми се учинило да је то дах л |
| зу и бршљан чује се шуштање траве и шум нечијих корака.{S} Она се слободи: „На капиџику је ката |
| љубав често себична: завиди кад хвалимо нечију децу, чак и кад почињемо, да не бисмо њеној мате |
| је да му је кћи у Европи.{S} Зар у том нечистом делу света нешто од њега, то јест цео он!...{S |
| <hi>Песма Суза</hi> остаће, може бити, нечитана, нико неће дознати колико је патила у слободи |
| муфтија. „Човеку је више једна реч него нечовеку стотину заклетава.“ Мајци му беше криво што је |
| мишице излазиле из кола покривена лица, нечујно, и улазиле у Нурије-ханумино двориште поред ћил |
| ше клањање, свих шест помакоше се мало, нечујно као ноћни дуси, и прекрстивши ноге, узеше од ур |
| хладнела ручица у њеној руци.{S} Мирно, нечујно живела је на овом свету, па тако је с њега и от |
| p> <p>Нурију обузе једно тешко осећање, нешто као стид, као жалост, као кајање, па као понеке ж |
| нум!{S} О, све те нове!{S} Оне, сироте, нешто хоће а не знају шта.{S} Буне се, отимају се, беже |
| -беј?</p> <p>— Гонџеђули отвори капију, нешто да купи, промоли главу и искези зубе: смеје се на |
| а ради? викну пашиница очајно.</p> <p>— Нешто... што воли...{S} Нек продужи школу.</p> <p>— Где |
| е загасите завесе, те је нешто с тога а нешто с облачног времена, потпуна помрчина.{S} Две сест |
| — време.{S} Наш слатки Џемал-беј треба нешто да ради.</p> <p>— Па шта да ради? викну пашиница |
| уговима, бојећи се да се не насмеју, да нешто не рекну „као људи“ и обесвете његова најсветија |
| е, да ниједној није било као њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у кћерину собу, кад су ту о |
| ла да живим овде, те бих молила Бога да нешто скриви и да га прогнају: да с њим идем у свет, у |
| ле како ју је назвао, али су познале да нешто не ваља <pb n="169" /> кад су хануме онолико викн |
| бити муслиманка; јер у мени час као да нешто ври па хоће да прекипи, час као да букти па хоће |
| на њу што не чува своју велику љубав за нешто велико.{S} Саније-ханум је сто пута рекла да Мада |
| није од Устава, као да се припремају за нешто скоро, и биле су врло задовољне што је „човекова |
| у руку, пољуби је.{S} Кроз жене забруја нешто као звоно.{S} То су њини гласови, гласови чуђења |
| <p>Емир, срде моје,</p> <p>Ти си имала нешто да ми кажеш, уз капију.{S} Шта, душо?{S} Ја, себи |
| њеном слушкињом, увек је у души осећала нешто неисказано тешко.{S} То тешко долазило јој је кад |
| ја сам тако радила кад год сам изгубила нешто што волим.</p> <p>— Луд, Алије.</p> <p>— Није луд |
| х му чула глас; то јест ако бих спазила нешто на њему што ми се не допада, ја бих му гледала то |
| S} Радост.</p> <p>Од јутрос сам учинила нешто што никад: задрмала сам решетке, трипут...{S} О к |
| Азизе-кадун... у карте, па ми је рекла нешто увијено, као да ћу млада умрети, ваљда од харемск |
| анцуз!“ шапће Мерсије; а Фатма би рекла нешто, па не може, не сме, чини јој се, ако проговори з |
| Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чула нешто и о Елизи...{S} Век проведох у тражењу срца; свој |
| ма некако чудна, замршена; видим да има нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да га бра |
| жи сточић.{S} Сви ми још мислимо да има нешто што...{S} Ја не умем да се изразим, Мерсије.</p> |
| овор, па испратише Фатму:{S} Нурије има нешто да каже...</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">O, mon |
| арно, нарочито о шеширу.{S} Мерсије има нешто Фатми да каже, па не може: никако нису саме.{S} Ђ |
| И после, мени се чини да код ње <hi>има нешто</hi>...{S} Мојој госпођи мајци криво што тако одм |
| рхталим прстима, и притискаше у недрима нешто, неко сакривено благо...{S} Кад сиђе, она из свој |
| "5" /></p> <p>Мерсије изненада пређе на нешто сасвим друго.{S} То је био њен обичај.{S} Сувише |
| гледајте!“ заврши и обрати јој пажњу на нешто што оне три нове из Цариграда називају харемском |
| а свашта...{S} И једно лепо јутро, жена нешто сагреши.{S} Грдан грех!{S} Даде на зајам обоце је |
| /p> <p>— Кад си га заволела?</p> <p>Она нешто промуца, али ништа не умеде одговорити, јер се за |
| ој роб бива,“ него је слуша што га тера нешто из њега, чему он не зна имена.{S} Поред овога још |
| вропи.{S} Зар у том нечистом делу света нешто од њега, то јест цео он!...{S} Што год би у кући |
| блачи, што му палимо наргиле, и што кад нешто тражимо да нам каже, он вели: то није за жене, и |
| аљење: узе да га сажаљева, јер виде сад нешто што досад никад није ни назрела, да он, велики гр |
| га благога и милосрднога,” то ми је сад нешто огромно значило. „Беј-ефенди, за кога дајеш своју |
| у душа је била на уснама...{S} Он хтеде нешто да јој говори, да је поздрави ваљда добродошлицом |
| е непрестано улазила и излазила, тобоже нешто тражи.{S} Најпосле Фахрије нервозно рече:</p> <p> |
| f target="#SRP19120_N68" />.{S} О да је нешто мало пре гром пукао, по свој башти би разнео Џема |
| авучене су густе загасите завесе, те је нешто с тога а нешто с облачног времена, потпуна помрчи |
| ј час другој странкињи и говорила им је нешто, само да им скрене пажњу с те игре крви и меса; а |
| овори, а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто велико, крупно.{S} Боже, кад чује Фатма!</p> <p>Н |
| срећа!{S} Али... жена побуњеник, то је нешто ново.{S} Буне се људи против стања у земљи, проти |
| страшну свирку. „То није крв.{S} То је нешто што ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је облиј |
| епрестано је држи луди страх: ако ју је нешто отац видео !{S} О, лудост!{S} Да ју је видео, зар |
| долази; први пут се запита: „да се није нешто наљутила?“ Али у друштву, с песмом и свирком, пор |
| } Ооо!{S} Никад, никад!{S} Вечност није нешто што пролази.{S} Увек ће ми бити овако: ја то осећ |
| румене, као да никада досад нису виделе нешто што толико желе да виде, човека!...{S} Исправљен |
| ве су остале „непотпуне“: оне су однеле нешто од њих.{S} Нене им чита персиске песнике, и оне ј |
| не сан не ухвати: срце ми рече да ће ме нешто снаћи.{S} Послах роба по сина...{S} Нашао га, с д |
| имена не допадају.{S} У нас, свако име нешто значи... <hi>Мурад</hi>, жеља; <hi>Џемал</hi>, ле |
| ена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешто знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} Заиста, да је знал |
| Мадам.{S} Свет, Мерсије, то је за мене нешто далеко као небо, тај свет који сам из књига позна |
| n="26" /> косу; учини јој се да почиње нешто важно, да отвара некаква велика врата споља затво |
| има кад су веселе!...{S} Насред Мармаре нешто пуче на лађи; капетан појури, а жене, и турске и |
| кнула је страшно: „Трећи гроб!{S} Умире нешто у мени!“, и осетила је готово физички бол срца.</ |
| ису носиле.{S} И учини јој се као да се нешто свршило, дође јој да се поклопи на диван па да за |
| а га испратих у школу!{S} Осетих кад се нешто од мене откиде.</p> <p>1 рамазана, пред вече.</p> |
| исприча откуд јој је то дошло, да ли се нешто љутила, шта је јела, пати ли од тога, или јој је |
| <p>Данас у махрами крв...{S} У мени се нешто прекиде кад се одвојих од Џиџи...</p> <p>12 новем |
| се мало прибра, он тихо рече: „Ти си се нешто наљутила, па не знаш шта говориш.{S} Зејне-ханум |
| ацили...{S} Али и ако се крило, ипак се нешто чуло, од младића, Џемал-бејових ононоћних другова |
| ј.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешто пре ње тргло, пробудило, и она тада чује у левом |
| ле шта се по Европи ради, па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће, оне, сироте, не знају.“ Зашто је уч |
| ће знати зашто.{S} Она сваки час шапће нешто мужу.{S} Он је, види се, слободи.{S} Она и сад им |
| узрујана.</p> <p>Ариф опази то, па поче нешто сасвим десето.</p> <p>Али сутрадан ове опет дођош |
| му бејаше у једној соби с улице, шијаше нешто.{S} Кад њега виде, осети шта хоће па претрну, али |
| жи чибук, другом хвата прсте на нози, и нешто прича.{S} Оне се погледаше и подсмешљиво осмехнуш |
| ини празник, и сваки час се издвајају и нешто шапћу, а на лицу им се огледа некакво необично за |
| , кад сам ја оволико озбиљна.{S} Кад би нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ј |
| а небо као комад плаве свиле.{S} Кад би нешто имао крила, па да полети, да га под небом види!{S |
| дете одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, распитај, сине; јер у |
| палицом; а ја помислих: комшија кад би нешто умро, одмах би тамо отишле и мајка и сута: прогов |
| т закикота, и раскопчаваше се да извади нешто из недара.</p> <p>— Писмо!{S} Али зашто у недрима |
| равио на мастику...{S} Али само да ради нешто што воли.{S} Мени је рад што другоме афион.<ref t |
| кривац, не гледам га, а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каза, изиђе.{S} Уђе нене |
| у књигу и рече:</p> <p>— Фатуш, помисли нешто. <pb n="34" /></p> <p>Она се малопре смејала кад |
| се, не бих волела; јер ја желим, кад ми нешто говори мој муж, да га, слушајући га, гледам у очи |
| а се опи брже но други пут, и још учини нешто што дотле никад није учинио — истуче жену...{S} О |
| ти њених крила, па му кроз срце пројури нешто као нож.</p> <p>Колико је воли, чак не да да је п |
| ви.{S} Стара се брањаше, и рече: „Ти си нешто лепо снила, зато си тако весела". — „Снила сам, н |
| кћи му то не зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њима чини да их понижава, обоје страшно ви |
| <pb n="217" /></p> <p>— Фатма, чедо, ти нешто ружно сањаш.{S} Хоћеш ли мало водице?</p> <p>Камо |
| не продужи.{S} То лекар опази, па осети нешто као страх, те узе шешир, уставши, и рече:</p> <p> |
| ..{S} Отац није код куће...{S} Па осети нешто као пресићеност, и као неку одвратност.{S} Откуда |
| есец дана...</p> <p>Али данас, он осети нешто као умор, као досаду...{S} Кад би мало изишао?... |
| бична, невесела, и неколико пута заусти нешто Фатми да каже, па не могаде.{S} Фатма, срећна, ни |
| имену, па опет отвори књигу, и тражећи нешто непрестано понављаше „<foreign xml:lang="fr">Adie |
| ше; учини јој се као да се сасвим сврши нешто бескрајно пријатно, мило.<pb n="149" /></p> <p>— |
| рши пашиница и заплака.</p> <p>— Обећај нешто Богу, сестро, рече Нурије.</p> <p>А пашиница поче |
| S} Али, шта је то?</p> <p>Уместо да јој нешто одговори, Фатма се приљуби уз њу.{S} Обе се замис |
| а: понекад, кад је у послу, или кад јој нешто није добро, или није расположена, ваздан неочешља |
| била у Цариграду, и напомињала сам јој нешто мало, али јој нисам хтела отворено писати: жао ми |
| но, некакво тешко осећање, тренутно јој нешто би криво, жао на Фатму, као да јој завиди, па ско |
| у, она похита пред њу и у предсобљу јој нешто шапташе на ухо.{S} Ариф скиде чаршаф и пече, а пр |
| а:</p> <p>— Ах, слатка тејзе!.. ја имам нешто да ти кажем.</p> <p>Али она одмахну руком и рече: |
| p>— Опростите, Нурије-ханум, али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с бејовима...{S} У нас је об |
| ивано поквари.{S} Осећали су међу собом нешто што их раздваја, удаљава, туђи.</p> <p>А пашиница |
| ком није показала рану, крила ју је као нешто свето, као рану на срцу.{S} Цела кућа крије, а ст |
| ак...{S} Ко би све изређао! ..{S} Свако нешто значи...{S} И још шта сам опазила: ми смо чистији |
| ад се рађало пролеће, и у њој је певало нешто, <pb n="112" /> неко.{S} Сад је страх, од смрти, |
| а детињи глас, увек ми кроз срце прошло нешто као нож, па сам зајаукала.{S} Нисам ћутала, нисам |
| слушкињама и робињама: „Изиђите, имамо нешто да се разговарамо“. а да не навучемо сумњу !{S} К |
| ој није прилика.</p> <p>— Немој ти тамо нешто Хасан-беју, да он не викне.</p> <p>Ариф плану: <p |
| ко кад говорим о њему...{S} Да говоримо нешто друго...{S} Зашто нас је звала Нурије-ханум?</p> |
| е и запалише цигаре.</p> <p>— Кад бисмо нешто сад чуле куцање, и ми рекле : „<foreign xml:lang= |
| е кад се плаче.{S} Енглескиња је час-по нешто бележила, али Ариф јој даде знак да то не чини.{S |
| рну.{S} И кад је дувао вардар?{S} Да то нешто не значи?</p> <p>Што је више освајао дан, она се |
| тила сам погрешно: мислила сам да је то нешто што не може бити никад ни мало, а камо ли да га н |
| о кратко време сродиле, саме постале то нешто тајно и озбиљно.{S} И Мерсије је посвећена у ову |
| ком као с дететом! „Ако не учиниш ноћас нешто, купићемо ти великог дрвеног коња и сабљу“.{S} И |
| печа и гледале с усхићењем у небо као у нешто што је толико дивно а оне га тако ретко виде, гле |
| говоре.{S} Изгледало је као да спремају нешто озбиљније од Устава, као да се припремају за нешт |
| верски обреди?{S} Зар они прости знају нешто?...{S} Хтеде много да говори, па не могаде, јер ј |
| ањају о Француској.{S} Сваки дан читају нешто ново и чезну за тим туђим, непознатим, далеким св |
| е; хоће да ослушну, па се трзају: крију нешто од ње ..{S} Вече прошло увелике, а оне сад клањај |
| народа; дај реч и одржи је,“ као да му нешто говораше.{S} Он се сети да он није само пијаница |
| тако у Џемаловој помућеној свести сину нешто кад виде једнога Грка с љубавним писмима и косом |
| ођу, већ му казује зато што је то за њу нешто страшно... „О, Боже, мужа на име!“ Њему дође веом |
| нестане; робиње иду у какав буџак, и ту нешто шапћу и врте главом.</p> <p>Џемал је отишао од ку |
| ознале; у предсобљу се састану, и шапћу нешто једна другој на ухо, пусте се, па се лупе у груди |
| а заблуда!...{S} Једнога дана, ја бејах нешто болесна, а та његова тетка: „Аман!{S} Зар да се н |
| е кажу, разговор душа...</p> <p>Кад бих нешто ја као друге излазила и у јутру и у подне и у сва |
| и, чедо, добно једно писмо...{S}" И још нешто говори, а ја не разумем, као да не говори мојим м |
| и се јавио, има плаве очи.</p> <p>И још нешто, драга мала.{S} И ако изгледа фин, можда је из пр |
| о од петнаест дана...{S} Ни моја молба, ни моје преклињање, ни моје сузе, ништа не помаже: отид |
| и она њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је продужавао пут мислећи: „Сви су око ње, |
| знала да траже да не поштујемо никога, ни свекра, ни свекрву!{S} Ово је за чудо!{S} По кући ид |
| {S} Уз Рамазан, дању, ни хлеб, ни вода, ни дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа а толи лица; ж |
| и наједанпут ништа се не види, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да паде с неба магла |
| рце је од камена.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, ни сузе материне, ништа не омекша овај кам |
| та то значи.{S} Напослетку, драга мала, ни у Европи не иде све онако како ви на Истоку, нове му |
| не видим, ни лупу звекира на капијама, ни жене у чаршафима с фењерима преко дворишта... ни жаг |
| поклон од сребра, од злата, од камена, ни од свиле, ни од памука, већ сам створење од крви и м |
| раже да не поштујемо никога, ни свекра, ни свекрву!{S} Ово је за чудо!{S} По кући идем као луда |
| боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само ради живота.{S} И кад јој се чини да ч |
| руку.{S} Оне ништа не осете, ни страха, ни стида, и не узбуде се.{S} Оне причају да то чине мех |
| познат, јер није ни мошус, ни љубичица, ни јасмин... „То је мирис од њега, његове душе“...{S} И |
| ј години.{S} Уз Рамазан, дању, ни хлеб, ни вода, ни дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа а тол |
| Не могоше ме утешити родитељи, ни род, ни пријатељи: утеши ме време.{S} Рана ми се на срцу не |
| Dieu</foreign>, заљубио се, па ни једе, ни пије, ни спава; кад не говори о њој, ћути, уздише: п |
| се не види, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да паде с неба магла, него као да се д |
| ви Бол</hi>.{S} Од кога је то, чије је, ни на шта није мислила, већ је свирала, сва унесена у л |
| eign>, заљубио се, па ни једе, ни пије, ни спава; кад не говори о њој, ћути, уздише: променио с |
| — свуд празно.{S} Чак му нема ни тетке, ни мајке, ниједне слушкиње.{S} И њему се срце следи, он |
| ебра, од злата, од камена, ни од свиле, ни од памука, већ сам створење од крви и меса, што има |
| ад су озбиљне, горде, хануме су и жене, ни речи не проговарају, само пуше.{S} Тако је увек дању |
| го у лето, нема несносне летње врућине, ни прекодан прашине ни у вече и ноћу комараца.{S} Сад б |
| .{S} Ни моја молба, ни моје преклињање, ни моје сузе, ништа не помаже: отиде с вечери, па се вр |
| има руку у руку.{S} Оне ништа не осете, ни страха, ни стида, и не узбуде се.{S} Оне причају да |
| пут ништа се не види, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да паде с неба магла, него ка |
| у зиму, и наједанпут ништа се не види, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да паде с н |
| пео..{S} Не могоше ме утешити родитељи, ни род, ни пријатељи: утеши ме време.{S} Рана ми се на |
| } Ми то нећемо доживети, ни наше кћери, ни унуке.</p> <p>— Муж нам не сме у собу без питања, а |
| и хануме се нису могле више усхићавати, ни викати, ни пљескати; затварале су очи да не гледају |
| нису могле више усхићавати, ни викати, ни пљескати; затварале су очи да не гледају чочечке игр |
| ојим мислима!{S} Ми то нећемо доживети, ни наше кћери, ни унуке.</p> <p>— Муж нам не сме у собу |
| знемири.{S} Она чак не може ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцрпло сву мора |
| мре, да остане жива: нити ће се љутити, ни туговати, волеће много — живот.</p> <p>По лекара отр |
| беј.{S} Свршено је.{S} Ни кога испитуј, ни кога криви.{S} А муслиманин си, па ћути и трпи. <hi> |
| очи погледала!...{S} Нећу да је убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено здравље, п |
| олико месеца ја њима ништа да не пишем, ни они мени...{S} Не знају где сам?...{S} Волим да ништ |
| ако. ја ништа не чујем, ништа не видим, ни лупу звекира на капијама, ни жене у чаршафима с фење |
| азан, дању, ни хлеб, ни вода, ни дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа а толи лица; жене неочеш |
| испусти хартију.{S} То више није роман, ни стихови из Корана, већ историја њенога сопственог ср |
| ана с њим не говориш.</p> <p>— О, суто, ни два три сата не бих могла ћутати.{S} Напослетку, па |
| S} Шта ми имамо азијатско?{S} Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, чак ни покрете.</p> <p>— Чак ни |
| с фењерима преко дворишта... ни жагор, ни кикот...{S} Рамазан је сад само у мени.{S} Ја пред њ |
| рис њој није познат, јер није ни мошус, ни љубичица, ни јасмин... „То је мирис од њега, његове |
| вору и ходу није се видео темпераменат, ни енергија, него оно њино расно: млакост, тромост...{S |
| ена.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, ни сузе материне, ништа не омекша овај камен. „Примио с |
| у минулој години.{S} Уз Рамазан, дању, ни хлеб, ни вода, ни дуван, ни кафа, чак ни мирисање цв |
| чаршафима с фењерима преко дворишта... ни жагор, ни кикот...{S} Рамазан је сад само у мени.{S} |
| рети.{S} Ја сам као она напукнута ваза: ни за шта није, а стоји на камину, за украс...</p> <p>П |
| орише, само не о њеној првој прошевини: ни једно ни друго не смедоше ни сетити се тога. <pb n=" |
| ријадосев<pb n="262" /></p> <p>„Салон“; ни оне што у чаршији код Јевреја чаршаф, пече, свилену |
| ајке.{S} Ми не знамо каква му је мајка; ни два прста на руци нису једнака, а камо ли две сестре |
| етан, само задрхти од пламена и треска; ни најмањи лист се није покретао пре трескова.{S} И нај |
| есец је тада био од петнаест дана...{S} Ни моја молба, ни моје преклињање, ни моје сузе, ништа |
| о робиње, и њине мајке, иду, миле...{S} Ни ходом не наличе: мајке иду с прстима у прсте.<pb n=" |
| аманет од ваше и своје Емир-Фатме...{S} Ни смрт моје мајке није ме више потресла од смрти моје |
| удима тога човека срце је од камена.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, ни сузе материне, ништа |
| и, Ибрахим-Хасан-беј.{S} Свршено је.{S} Ни кога испитуј, ни кога криви.{S} А муслиманин си, па |
| Истоку, нове муслиманке, замишљате.{S} Ни овамо девојка из добре куће не удаје се увек за оног |
| кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила није да хвалећи њу, себе хвали; да волећи ње |
| ице, нико више да се на мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме више не...{S} Не могу све да изустим. |
| едини човек кога она познаје и воли.{S} Ни њени најрођенији не би смели ништа против њега рећи. |
| веде на друга врата, да је води оцу.{S} Ни слутила није да јој је син као заклан, као храст обо |
| мрвљена.{S} По коју би цену сад пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. |
| нцускиње.{S} Шта ми имамо азијатско?{S} Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, чак ни покрете.</p> <p |
| али ко тако сад у нас удаје девојку?{S} Ни амалин, чијој кћери је сва наука плетење кеса и везе |
| казују ни брату ни пријатељу.</p> <p>— Ни родитељу?</p> <p>— О, мајчице, Алах па родитељ, рече |
| Јеси ли спавала бар један сат?</p> <p>— Ни један минут.</p> <p>И дође јој неко необично осећање |
| Османа удавала, и да сам распуштеница?“ Ни слутила није зашто тејзе одлаже за доцније, док јој |
| фи?{S} Због чега је заволела ову жену?“ Ни на памет му не би пало да одговори: „Зато што је Евр |
| м добивала овде, па свако сам љубила, а ни на једно нисам вам одговорила.{S} Нисам могла, била |
| ава: знала је да је капиџик затворен, а ни помислила није да ће он преко зида.{S} Зна за свилен |
| > <p>Лепа девојка запламти се у лицу, а ни речи не проговара, не уме пред човеком ..{S} А кад ј |
| ега просто никад нисам видела, нисам га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</hi>! |
| Ево ти ово: на!{S} Сад не волим ни њега ни тебе.</p> <p>Па извадивши из недара слику, баци јој |
| видела? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему не личим на Францускињу.{S} Оне друкчије ход |
| но што ми писасте: да ја немам своје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти |
| це, из добре куће?{S} Ти немаш своје ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину |
| нене?“ упитах зачуђено, јер нисам могла ни слутити чим би ме могла обрадовати. „Ми испратисмо м |
| пу, о греху, оним на шта она није смела ни помислити.{S} И врло дрзак, не осећајући према родит |
| начи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда није била ни до пола пута, кад се зби једна необична природна пој |
| м сама ноћу!{S} А никад досад није била ни дању, у друштву!...{S} Он јој узе обе руке, она му т |
| обе моле да једе.{S} Али још није била ни до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Она, несвесн |
| ни.{S} Чак ни они за које она није чула ни да постоје, а који су овде сматрани као књижевници.{ |
| а којим чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је таласи запљускују целу, ките јој пенама |
| виде; а ја помислих: „Заволела ме, нема ни мајке ни сестре“.{S} После две недеље, <pb n="178" / |
| а на софу — свуд празно.{S} Чак му нема ни тетке, ни мајке, ниједне слушкиње.{S} И њему се срце |
| и ђинђухе и сасвим трезвено рече: „Нема ни Ахмеда, Нурије1“ — „Нема, сестро.“ Она пружи руке и |
| ут, за час прешла па десето.</p> <p>Она ни јуче није постила, није могла; а њеној сестри, у ово |
| "fr">mon Dieu</foreign>, заљубио се, па ни једе, ни пије, ни спава; кад не говори о њој, ћути, |
| ако.{S} Сад се бави са својим болом, па ни на шта друго не мисли.{S} Оне је погледаше жуту, и ч |
| тац некад дође у зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је то мусл |
| човек брижан или болестан, није грехота ни срамота.</p> <p>Она ништа не рече.</p> <p>Нене узе с |
| ским јорганом, и изгледаше као да ништа ни мисли ни осећа, толико је мирна; а свекрва јој сеђаш |
| јка правећи се као да у души нема ништа ни из прошлости ни из садашњости, дирнута говором и каш |
| ни својим женама не даду ни право сунца ни ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму и Мерсију од т |
| вим женама што сад не знају ни за љубав ни за мржњу него само за страст, играла пуне две ноћи, |
| Емир.{S} Ти не познајеш силу ни једног ни другог, јер си врло млада.{S} Хајдемо на Родос.{S} Т |
| м да је то нешто што не може бити никад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била из бог |
| ха, али немају душе...{S} Чак ми се сад ни њина имена не допадају.{S} У нас, свако име нешто зн |
| ти се, срце).{S} Овамо не нађох ни тебе ни Мерсије.{S} Ово што предузимам: васпитавање и припре |
| уцајући, а она не скидаше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не употреби силу, већ опет поче, |
| е воли њену децу него њу.{S} Да њих две ни за тренутак нису биле у љубави, осим Ибрахим-бејових |
| } Кад би он чуо, Емир не би остала овде ни тренутка.</p> <p>„Има лажи у којима ја налазим финоћ |
| харемског живота.{S} Али ни за ово овде ни за оно у Цариграду није крив наш добри Пророк, већ љ |
| ово је хладна туђина! ..{S} Та не дође ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуде...{S} Ниј |
| маш какав посао?{S} Са женом се не може ни у Европи у суд, школу...{S} А кад се састанете после |
| е да је не узнемири.{S} Она чак не може ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцр |
| ене ништа, она све: у кућу јој не улазе ни оне што прерушене иду у Димитријадосев<pb n="262" /> |
| <p>— Сунца, кјучук-ханум, и нема, није ни изгрејавало, само онако гори, не гори него гуши — ом |
| а и овај није луд. него пуст...{S} Није ни то, него горд, због своје лепоте, поче Ариф.</p> <p> |
| </p> <p>— Једанпут само, и више га није ни видела: отишао... то јест протеран у Европу.{S} Кад |
| ама, а камо ли младој девојци која није ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и познала сву зби |
| е-ханум, Осман-бејова снаха и жена није ни помишљала на њен раскид.{S} И ако је нашла оно што ј |
| уместо руку Госпођичиних.{S} Никад није ни помислила да јој ову дивну скупоцену дијадему, коју |
| јер виде сад нешто што досад никад није ни назрела, да он, велики грешник, није свестан свога г |
| ивотињски страх, за који она досад није ни чула, кад осети да је нестаје; нагло се подиже и заи |
| у њој пола века провела, а она је није ни видела.{S} Чешља се француски, облачи турски; у кући |
| кћери, ко се пије разочаравао, тај није ни волео.{S} Тешко оном ко нема шта да оплаче!</p> <p>— |
| <pb n="237" /> пут...{S} Никад јој није ни алузијом поменуо о љубави, а сад јој приђе смело, др |
| м, предала се вољи Божјој.{S} Нико није ни слутио да је она аутомат нових, и да је ућуткује над |
| , а тај мирис њој није познат, јер није ни мошус, ни љубичица, ни јасмин... „То је мирис од њег |
| њој се <pb n="167" /> ништа не наређује ни за ручак ни за ифтар.{S} За ифтар су, још пре две ве |
| а помислих: „Заволела ме, нема ни мајке ни сестре“.{S} После две недеље, <pb n="178" /> дођоше |
| ни с ким не договара, нема право никоме ни да се потужи.</p> <p>То рече, па изиђе из собе чисто |
| чуче поред ашчике и слушкиња!{S} Фатме ни ту нема.{S} Хтеде да их пита где је, па не смеде.{S} |
| д се ућути, нити ће јој очи бити црвене ни лице од суза нагрђено, и да не осећа искрен бол и гр |
| осне летње врућине, ни прекодан прашине ни у вече и ноћу комараца.{S} Сад би хануме шетале пова |
| зочарање...{S} Душо, душо, да Бог да се ни у кога никад не разочарала...</p> <p>Да сте у љубави |
| То је била прерушена Нурије.{S} Она се ни у соби не разви.{S} Обе су говориле с Фатмом францус |
| , и сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не договара, нема право никоме ни да се потужи |
| а за просвећење туђих кћери ви не дате ни бакарне аспре</hi>.{S} Кажњавате се за себичност...{ |
| е дођоше, он викну строго, како не виче ни на слушкиње:</p> <p>— Шта је ово ?</p> <p>— Па ти ви |
| ише, она не бејаше тужна, али не бејаше ни весела, јер турско друштво је више не занимаше, а њи |
| обила ортака.{S} Видиш, срце моје, више ни просте (ова је пашиница проста) не подносе ову грдну |
| ђанке похиташе Фатми, али их не пустише ни у двориште: не даде Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>А Џема |
| прошевини: ни једно ни друго не смедоше ни сетити се тога. <pb n="145" /></p> <p>Отац јој долаз |
| и Јулија.{S} Али њој није потребан нож ни отров, јер онај кога она воли, муж јој је.{S} Он јој |
| је преварили.{S} Он нигде ништа нема и ни за шта није спреман, а тетка може своје имање да ост |
| је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао, зар га |
| у његовој кеси ни аспре новаца, у глави ни трунке памети, не памети, већ свести!..</p> <p>Море |
| заиста красна, али с Османом не састави ни три месеца: једно јутро пређе преко пута без питања, |
| , она је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само ради живота.{S} И кад јој с |
| аре, изанђале: с човеком не сме да седи ни савремена жена као ни она старинска што тврдо верује |
| четврте године опет ми нема детета, али ни њега..{S} Од двадесет четврте, ја сам код мужа без м |
| нског болесног харемског живота.{S} Али ни за ово овде ни за оно у Цариграду није крив наш добр |
| рца.{S} Та жена, Мадам Аристид, не воли ни њену велику љубав...{S} Ноктима је дирнута рана у ко |
| аном, и изгледаше као да ништа ни мисли ни осећа, толико је мирна; а свекрва јој сеђаше више гл |
| рцу све што нам се учини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{S} Само ситни сваку ситн |
| шта њих покреће nа рад, на живот.{S} Ми ни шта радимо ни <pb n="173" /> живимо; зато нас спопад |
| Ниједна стара, у разговору, не рече ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак |
| никад бесвестан.{S} Сад у његовој кеси ни аспре новаца, у глави ни трунке памети, не памети, в |
| p>— Како си могла изгубити оно што ниси ни имала?{S} Тај лепи још ти није драги.{S} А ко зна, м |
| ања, први пут...{S} И пошто се не врати ни после недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је пита заш |
| Европи, и да му их није могла пробудити ни најдужа молитва у џамији, а пробудила их је љубав.</ |
| из побожности и богобојазности, мислити ни на оно што јој је најмилије.{S} Видећи је веселу, ма |
| ао да у души нема ништа ни из прошлости ни из садашњости, дирнута говором и кашљем ове младе не |
| удећи се да одржи мушки понос, не пусти ни сузе: само скупи обрве и уозбиљи се, погледа у мајку |
| ј сестричини „нелегалан“ пољубац спусти ни на руку, а камо ли на лице.{S} С тога, понеки дан, с |
| ла једном необичном силином, не слабећи ни за тренутак.</p> <p>Кад видеше Францускињу, Фатма и |
| е; они њој и она њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је продужавао пут мислећи: „Сви |
| ћи прође поред мајке и тетке не рекавши ни „добро вече“, а оне се обрадоваше: пијан.{S} После в |
| изиђе...{S} Она му устаде, и не рекавши ни речи, испрати га само до собних врата: даље је ноге |
| имим је и чиним се невешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју је извадила из моје кесе. </p> <p> |
| јецала а нити је додирнула снахи дувак ни косу, као да је била нека грешница, па да не обесвет |
| трза, јер „то човеку не доликује”, чак ни кад је отац. „Покојна моја нене бејаше мирна, и све |
| и хлеб, ни вода, ни дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа а толи лица; жене неочешљане, необуче |
| S} Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, чак ни покрете.</p> <p>— Чак ни мисли, чак ни осећања, је л |
| азијатско?{S} Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, чак ни покрете.</p> <p>— Чак ни мисли, чак ни о |
| на, јер ниси изишла из његове куће, чак ни из ваше брачне собе.{S} Ти треба...</p> <p>Она преки |
| ни покрете.</p> <p>— Чак ни мисли, чак ни осећања, је ли, Емир?</p> <p>— И то не, заврши гошћа |
| ла испрва непрестано, после никако, чак ни за време Рамазана, кад рођаке и пријатељице не иду ј |
| помисли да бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије кад је одговорила чо |
| више не волим ниједну Францускињу, чак ни Мадам.{S} Можда је ово тренутак.{S} Госпођица је нау |
| p>Сутрадан јој је било још горе.{S} Чак ни с мужем није хтела говорити о оној тајној бризи која |
| тражи?) него као старијој жени.{S} Чак ни они за које она није чула ни да постоје, а који су о |
| оју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. „Две страсти не могу заједно.{S} Оно пре није |
| ак ни ход, чак ни покрете.</p> <p>— Чак ни мисли, чак ни осећања, је ли, Емир?</p> <p>— И то не |
| да јој се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S} Прође поред старе п |
| рема мужу, да никога не поштује, па чак ни свекра и свекрву.{S} Отрча, донесе јој чаршаф и пече |
| а, а џакови ћуте!</p> <p>— Не траже чак ни право сунца и ваздуха, узвикну најмлађа, болесна.</p |
| еко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није говорила; одговарала му је на питања ка |
| турске жене.{S} Ми сад немамо право чак ни да васпитавамо мушку децу као срећне мајке!{S} Ми ни |
| ="167" /> ништа не наређује ни за ручак ни за ифтар.{S} За ифтар су, још пре две вечери, позват |
| љ, да им каже!{S} Чак јој није пријатељ ни њена сестра од тетке.{S} Сви су знали, осим њих! „Ни |
| мејана.{S} Не могу у очи да га погледам ни честито пред њим да проговорим, не толико што га се |
| живео до пре две године.{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А знам да зна француски, енглес |
| рих: „Ја не знам за жалост, али не знам ни за радост.{S} Ти си била тешка, па си очекивала, пит |
| икад нисам пешке пошла, те никога нисам ни видела: удадох се по слици...{S} Послаше га са служб |
| слала да се светиш лудаку.{S} Ја нисам ни мислила да те удајем за Осман-беја, него за Абдурахм |
| том — и мени је све пуно: официра нисам ни опазила, Босфор ми је чудно леп, кипариси ми се чине |
| Ко зна ко је покварио...{S} Ја је нисам ни носила.</p> <p>— Она вам је свекрвина?</p> <p>— Мајк |
| ако сам видео тебе, ја друге жене нисам ни погледао.{S} Гонџеђули и Ђулренги, то нису жене него |
| срца не могу писати.{S} Још добро нисам ни узела перо, а већ срце повредим..{S} Мајка је зуб из |
| е, моју исмејава.{S} Не, ја чак не смем ни да тугујем, да плачем.{S} Сто пута си срећнија од ме |
| сад само у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да да се не растужим... |
| вас толико навикла, да понекад не умем ни Бога да молим, зато што вас није у нашој соби.{S} Ја |
| и диже песницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни Бога! викну она како вичу побуњени.</p> <p>Њему се д |
| !...{S} Ево ти ово: на!{S} Сад не волим ни њега ни тебе.</p> <p>Па извадивши из недара слику, б |
| м говорим, али радост ми не да да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој је говорно, како ће његов ун |
| аше већ ниједног жењеног Турчина.{S} Он ни на шта није мислио.{S} Спусти се на столицу и затраж |
| рину науку дао толики новац“.{S} Али он ни да чује. „Закон нема посла с науком.{S} Очева реч де |
| ма?</p> <p>— Не спавам, отац.</p> <p>Он ни по гласу не познаде да је решена и на живот и на смр |
| рчин!{S} Ја за младотурчина не бих удао ни своју слушкињу, а камо ли девојку што се од мога срц |
| ускиња има очи којима боју не знам, као ни мору.{S} Једни кажу: море је плаво; а како је то нет |
| ом не сме да седи ни савремена жена као ни она старинска што тврдо верује да су четири свете књ |
| И ако је децембар увелике, још није пао ни први снег.{S} У ову зору обелеше кровови и улице.{S} |
| месец дана!...{S} За шта је ову отерао ни сам не зна, те турске жене прављаху шалу: „отерао је |
| чере?{S} Џемал-беј, њен муж, није дошао ни на вечеру!...{S} Пред саму зору, отежаше јој капци, |
| без сунца и ваздуха.{S} Она нема право ни на сунце и ваздух!{S} И учини јој се да досад на то |
| , ова млада девојка се уозбиљи и готово ни речи више не проговори.</p> <p>— Њега није срамота ш |
| у зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је то муслиманин што не |
| у наших дворишта никад се није затворио ни чивијом, а камо ли катанцем, па макар се оне завадил |
| а...</p> <p>Цео свет ни воли подједнако ни жали; друкчије исказују љубав и нежност једни, друкч |
| {S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене...“ Истрча |
| е nа рад, на живот.{S} Ми ни шта радимо ни <pb n="173" /> живимо; зато нас спопада чамотиња и о |
| учини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{S} Само ситни сваку ситницу примају за увр |
| на насмејавши се, и додаде:{S} Ми нисмо ни биле у свађи...{S} Хајдете!...{S} Да се развијете... |
| мо не о њеној првој прошевини: ни једно ни друго не смедоше ни сетити се тога. <pb n="145" /></ |
| } И то онаква кћи што није оца слободно ни у очи погледала!...{S} Нећу да је убијем, ни да је б |
| Лудост!</p> <p>„Да изиђу!"...{S} Њој то ни на намет није пало.</p> <p>Али он се брзо умири; чим |
| .{S} Још није доцкан, сине, није донето ни обележје, а камо ли да је било венчање: да питамо Фа |
| она која га досад од стида није честито ни у очи погледала.</p> <p>— Камо да нисам! викну она г |
| ене, они <pb n="51" /> не знају честито ни да проговоре с честитом женом, и нису нежни, одвојен |
| се могле заборавити и испрљати оно што ни море не може опрати — образ!</p> <p>— А какве су стр |
| пријатељу, то јест своме пријатељу, јер ни најбољи човек нема више од једног пријатеља?</p> <p> |
| у је он, његова душа...</p> <p>Цео свет ни воли подједнако ни жали; друкчије исказују љубав и н |
| {S} Мухамеданка не би прекинула молитву ни кад би видела зликовца са секиром више своје главе; |
| наши напосе: они својим женама не даду ни право сунца ни ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму |
| {S} Она је овим женама што сад не знају ни за љубав ни за мржњу него само за страст, играла пун |
| сам, мајчице; такве се ствари не казују ни брату ни пријатељу.</p> <p>— Ни родитељу?</p> <p>— О |
| ста, и наједанпут, нити осећа њену руку ни своја уста: у свему је он, његова душа...</p> <p>Цео |
| р и време, Емир.{S} Ти не познајеш силу ни једног ни другог, јер си врло млада.{S} Хајдемо на Р |
| ратити...{S} Он јој пољуби руку, она му ни то не умеде закратити...{S} Поче јој говорити узбуђе |
| ави.{S} У томе, она уђе и не рекавши му ни добро јутро, клече и обухвати му колена, притисну на |
| љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатно; готово се наљути.{S} Па пустив |
| та све има.</p> <p>— О, много!.. о чему ни појма нисам имала, кад сам седела с тобом загрљена с |
| ирили.{S} А како да се мире кад се нису ни завадили!</p> <p>У свитање, по танком сухом снегу за |
| ице; такве се ствари не казују ни брату ни пријатељу.</p> <p>— Ни родитељу?</p> <p>— О, мајчице |
| се, први пут не постим...{S} Чак не бих ни знала да је Рамазан да ме не подсетише писмом моја с |
| м (не љути се, срце).{S} Овамо не нађох ни тебе ни Мерсије.{S} Ово што предузимам: васпитавање |
| рана зарасла, те исприча Фатми све... „Ни Бога не волим овако,“ рече без страха Господњег, кад |
| што се буне и што буне.{S} Ноћу тишина, нигде никога на улици, па се чини да и по кућама све жи |
| нова.{S} Само, ја сам страшно немирна, нигде ме место не држи: час сам крај зида, час крај каф |
| а кад дођоше близу куће и окретоше се: нигде никог, а њима се чинило да за њима иде <hi>он</hi |
| ла је уз кафез, силазила је у двориште: нигде никога. „Да није тетка добила напад од узрујаност |
| заиграше мишићи, ухвати је у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не може да говор |
| метнуше око <pb n="41" /> на отвор.{S} Нигде никог!{S} Затворише нов отвор грудицом земље, па |
| кроз разређене <pb n="160" /> шалоне — нигде никога.{S} Седне, погледа у озбиљне и забринуте с |
| али суту као пре.{S} Откад не говоре, а нигде се још не видеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чује |
| а мој сестрић пије, да је протеран и да нигде ништа нема.</p> <p>— Зар и ја да лажем, Нурије-ха |
| ису макле, а овамо вичу: „Наших обичаја нигде нема!“ — „Где је то „нигде“?“ ја их питах. — „Наш |
| у, рече он...</p> <p>Она погледа, и кад нигде не виде запаљену цигару, узе једну из своје кутиј |
| земљу да пропадне.{S} И зар се не нађе нигде пријатељ, да им каже!{S} Чак јој није пријатељ ни |
| више његова, јер су је преварили.{S} Он нигде ништа нема и ни за шта није спреман, а тетка може |
| И кад чује Ибрахим-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема и да живи од туђе милости!{S} Он, само |
| его тужан.{S} Она нова загледа се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} И а |
| аших обичаја нигде нема!“ — „Где је то „нигде“?“ ја их питах. — „Наш брак, па наш брак!“ узвику |
| сти на ручку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу веселу: није јој њега жао.{S} И толико му дође |
| ију, Ђулистан-Хисмету, Фатма-Фахреназу, Ниђар-хануму, још неке и — мене.{S} Један је дошао, у и |
| ис, овамо по један оловни врх минара; а ниже, далеко, море се тако плави као да је доле свучено |
| ијама, сутра на Молосу — колима.{S} Оне нижег сталежа боље пролазе, њих је увек пуна чаршија.{S |
| а мном као с другом!{S} Не сматра ме за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она разумети<pb n=" |
| вским камењем.</p> <p>Кад пођоше натраг низ стрме улице, вранци посртаху, јер им толико беху ол |
| хукну двапут, па устаде и посрћући сиђе низ степенице, оде у приземље.</p> <p>— <hi>Емир-Фатма< |
| да у тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то видела Мерсије, смејала би се.{S |
| ном преко косе, обучена.{S} Сафет слете низ степенице, да дочека суседу.{S} И као да су се пре |
| оворити. „Луда !“ мишљаше.{S} За толики низ година она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад |
| пута, она тад као луда полете.{S} Трчи низ степенице, боса, у белом геџелуку, расплетена, зади |
| кама.{S} Свекрва извади „бакшиш“, много низа крупнога бисера, а водиље подигоше невести дувак.. |
| д више да је не види!{S} Никад!{S} Овај низак зид учини му се виши од највишег брега.{S} Да нис |
| ло изнео на софу.{S} Док је свирала <hi>Низамски Растанак</hi>, старе су плакале а младе су ост |
| се улице, уличице, лево, десно, узбрдо, низбрдо док се није сишло у чаршију, да се застане, да |
| а Францускиња, и ако је лепа као лутка, није личила <pb n="260" /> на лутку, јер је имала душу. |
| есето.</p> <p>Она ни јуче није постила, није могла; а њеној сестри, у овом силном душевном болу |
| за друкчије не зна, и ништа није учила, није читала, никуд се није макла.{S} Нарав је примила < |
| .</p> <p>— Сунца, кјучук-ханум, и нема, није ни изгрејавало, само онако гори, не гори него гуши |
| х што су онда мислиле да сам ја пијана, није могла бити весела док се не опије.{S} Ја сам је вр |
| свадби у Серезу, она, хладна и озбиљна, није се могла уздржати од гласног исказивања своје запр |
| пријатељ не бива непријатељ; ако буде, није лепо.“</p> <p>Снаха поћута, па рече:</p> <p>— Не м |
| сузама...{S} И ово црвено, то су сузе, није крв...{S} Збогом, отац, опростите ми сви!</p> <p>К |
| , да му купим њу, али она се не купује, није робиња.</p> <p>Па оде њему и узе га миловати по ко |
| мислити за један кратак тренутак! „Не, није пијан...{S} Како да се опије кад више с Фатмом не |
| Солуњанка...{S} Још није доцкан, сине, није донето ни обележје, а камо ли да је било венчање: |
| ђе после вечере?{S} Џемал-беј, њен муж, није дошао ни на вечеру!...{S} Пред саму зору, отежаше |
| ад помислим да је <hi>он</hi> истински, није га створила фантазија младе турске девојке...{S} О |
| није ни назрела, да он, велики грешник, није свестан свога греха. <pb n="241" /></p> <p>Осман с |
| ми тако лепо пишете...</p> <p>Није Грк, није Јерменин, а Јеврејин не дај Воже!{S} Муслиманин је |
| лагала: откуд ће да пуши пред свекрвом, није полудела!"</p> <p>У томе се чу кашљуцање: на ручак |
| и сву ноћ, а кад се пробудио сутрадан, није знао да ли је вече или јутро: отварао је очи, затв |
| } Али кад је човек брижан или болестан, није грехота ни срамота.</p> <p>Она ништа не рече.</p> |
| е удаје, па никад није долазио у Солун, није му дао стриц, који га је био узео под своје, немај |
| b n="166" /> пити.{S} Како је њу видео, није се опио... већ толико месеца.{S} И пијанство је ст |
| >— Не могу да не постим, госпођо мајко, није да нећу.</p> <p>— Е, кад не можеш, чедо, ти пости; |
| наха поћута, па рече:</p> <p>— Не могу, није да нећу.</p> <p>— То је тврдоглавост. „Једна поште |
| као да је посуто златом а негде крвљу, није покретало ову лађу.{S} Путује у Каиро... „Али зар |
| питала, тешко њој!{S} Па извињава себе: није била сама. „Ја стара Азијатка према младој Европља |
| Рамазан не ужути, тај није муслиманин: није постио.{S} И после, мени се чини да код ње <hi>има |
| на вечери: петак је.{S} Ниди њу веселу: није јој њега жао.{S} И толико му дође тешко што је вес |
| ећао се пријатно.{S} Врло му се допала; није скоро видео тако лепу турску жену (и ако су му пац |
| 5" /> па заплака. „Да, теби је до шале; није ти жао што кроз два дана идем.{S}- Мерсије се раст |
| , удавала, она њему никад <pb n="24" /> није била неверна, он њој често, једанпут се уверила, у |
| луб: она му глас познаде. <pb n="25" /> Није га видела читав месец, и није га нахранила из скут |
| поштене и неће у кућу „непоштеној".{S} Није ми жао Осман-бејова оца: како је васпитао сина?{S} |
| дара... мастика?!</p> <p>— Пијан!...{S} Није луд!...{S} Благо мени! узвикну опа, и весело тапшу |
| ријеш од људи...{S} Немој од мене...{S} Није грехота: ти нећеш „покварити“ венчање, — девојка с |
| p>— Па и овај није луд. него пуст...{S} Није ни то, него горд, због своје лепоте, поче Ариф.</p |
| прилично, и као да се од њега опила.{S} Није тражила да види „двоје младих", јер би се они стид |
| о изненадила колико ме је забринула.{S} Није ме изненадила с тога што ти имаш осамнаест година, |
| <p>Сутрадан, Џемал се рано пробудио.{S} Није му било необично што поред себе не нађе Фатму, јер |
| >— Зар вам је толико врућина?!</p> <p>— Није, него да брже изиђе ђаурски дах, рече Сафет.</p> < |
| ва је то шала од испрошенице?!</p> <p>— Није шала.{S} Ја од тебе не умем да кријем...{S} Писао |
| в твоје крви.</p> <p>— Копиле!</p> <p>— Није копиле, сине:{S} Џемал и Фатма венчани су.</p> <p> |
| у: ништа јој не може казати...</p> <p>— Није она љута на наше људе и жене, него на Елизу.{S} Ка |
| {S} Осман је лепши од Исмаила.</p> <p>— Није леп ниједан, рече Фатма равнодушно.</p> <p>— Ти их |
| е француско, за Францускињама.</p> <p>— Није чудо, госпођо снахо :{S} Францускиње су јој сродни |
| иф-хануму.{S} Све јој исприча.</p> <p>— Није, зете, луда, не бој се!..{S} Кћи ти је побуњена.</ |
| то волим.</p> <p>— Луд, Алије.</p> <p>— Није луд.{S} Страстан, Азијат.{S} Европа му није могла |
| ка Нурије кад виде да га носе.</p> <p>— Није, ханум...{S} Пијан.{S} Нацедићемо му у уста фушкиј |
| ацени се од смеха, после рече:</p> <p>— Није ми до снаге било, Бога ми!</p> <p>А Фатма отвори м |
| <p>Робиња је прекиде говорећи:</p> <p>— Није луд, кјучук-ханум, него...{S} Ја сам ово чула, али |
| ина с Мон... с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, рече она и дубоко уздахну.</p> <p>Мерсије хтеде д |
| нђе помирила с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, и неће!{S} Један капиџик од целог комшилука, па и |
| трос позлило, једна укућанка је чула, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да са |
| кад год се пред њом поменула кошуља, а није поцрвенела кад јој је кћи родила првенче недоношче |
| м, рече лекар и додаде: — Непријатно, а није опасно...</p> <p>— Чиме се лечи? рече Осман брижно |
| ичиле на мушкарце.{S} Енглескиња испрва није ништа разумела; али кад јој Францускиња узе шаптат |
| страха да му се што није десило, да га није неко напао и премлатио.{S} Сваки дан нађу неког у |
| олима?{S} Да се није разболео?{S} Да га није неко премлатио, тешко мени?“ Невероватно је, колик |
| .{S} Пролазили су дани и недеље, она га није гледала, и непрестано је била као љута на њ: никак |
| то и ништа.{S} Млад, леп, мушко: она га није познавала, и није с човеком седела, осећала да је |
| па; сања њега: он као на јави, никад га није снила овако.{S} Кад устаде и спреми се, пође по ку |
| врдо.</p> <p>— Једанпут само, и више га није ни видела: отишао... то јест протеран у Европу.{S} |
| и речи више не проговори.</p> <p>— Њега није срамота што је трећу отерао за бакалске кесе, него |
| , као да је замишљала струк брата, кога није имала.{S} Како ће им бити кад га понесу!{S} Одглед |
| и одмах јој се сети и сестрића, на кога није могла помислити одмах чим се пробудила: збунила је |
| рене главе.{S} Пред кафанама већ никога није било, осим самаца што станују по хановима.{S} И он |
| у накострешену од страха.</p> <p>Никога није било у кући који би видео овај страшан призор.</p> |
| е Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! да није из рђаве куће, из просте.{S} Муслиманин је, моја п |
| ти.{S} Кад сам је питала „како сте“, да није одговорила „хвала, добро сам“, ја бих мислила да ј |
| ма.{S} Почех га пуштати с друговима, да није сам.{S} Онако млад требао је ићи са својим врсници |
| а.{S} Сад би хануме шетале поваздан, да није пост, Рамазан.{S} По турским махалама, нарочито у |
| но је и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне још сањају чаробни с |
| али нема њега. „Да није на путу?{S} Да није болестан?{S} Зашто тејзе не пошље Фахрије хануму с |
| ежје, то није толика срамота; он зна да није испросио Ђаковичанку, него Солуњанку, кћер царигра |
| замишљале су Џемала, и кад су виделе да није он, враћала им се снага, моћ, могле су ићи за мајк |
| е, а наши људи њу не дирају, боје се да није жена некога странога посланика, некога из дипломац |
| ма би најнепријатније, сасвим видеше да није требало да су овде, кад устаде мати, метну уста на |
| рђефом, те је Осман не види.{S} Но и да није под платном, Осман је не би видео, јер је гледа <p |
| моја учитељица!{S} Она се само боји да није Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! да није из рђав |
| етке а своје сут-ане, па јој се чини да није у граду где се родила и одрасла, него негде далеко |
| и час пролази и гледа у решетке, као да није муслиманин.{S} Сута му је показала нашу кућу...{S} |
| {S} У овим тренутцима Емир-Фатма као да није <pb n="15" /> имала физичких очију и ушију, чула.{ |
| и за читави месец дана чинило се као да није у Солуну.{S} Данас Енглескиње, сутра Францускиње, |
| м?</p> <p>— О, то питање!...{S} Само да није било тога питања, шаптала је она у постељи притиск |
| >— Па зар би ти, беј, дао своју кћер да није добро, красно...</p> <p>Је ли ово она жена што све |
| ош „поштена жена“, и ако добро знају да није: чуле су за њену грешну љубав.{S} Чуло се, свет го |
| .</note> <note xml:id="SRP19120_N32">Да није урока.</note> <note xml:id="SRP19120_N33">Боже мој |
| ла кроз кафез: свет, али нема њега. „Да није на путу?{S} Да није болестан?{S} Зашто тејзе не по |
| лазила је у двориште: нигде никога. „Да није тетка добила напад од узрујаности?{S} А теча, као |
| а, ако му се учини да од мушких погледа није сачувана, биће љубоморан.{S} Она ће уздисати крадо |
| е се кола и чу се лупа у капију. „Можда није пијан.{S} Зашто на колима?{S} Да се није разболео? |
| његова кћи, она која га досад од стида није честито ни у очи погледала.</p> <p>— Камо да нисам |
| х шта то значи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда није била ни до пола пута, кад се зби једна необична пр |
| у Ариф-ханум.</p> <p>— Што сам ја тврда није чудо, али Ђулренги!{S} И она је све знала.</p> <p> |
| орила течно, и лепо, мада ниједна идеја није нова.{S} Све су те идеје Енглескиња, које, путујућ |
| а задрхтах као прут: његова канцеларија није у Стамболу...{S} После дуге вожње, кочијаш отвори |
| иманкама, а камо ли младој девојци која није ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и познала св |
| је очувала, и што је чудно за жену која није никад родила, давала јој недра, те је она за то и |
| е...{S} Побојав се да га неко из конака није видео, одмах узе весла и похита према малом Кара-Б |
| о до зоре не умре: у кризи је.{S} Мајка није ока склопила, тетка и жена удариле у ход: час отид |
| е и за собом довела младића; и та мајка није се на кћер наљутила, него је сву ижљубила: и опет |
| драге госте, сестру и сестрића, и мајка није отишла.{S} Кад се нису сад помириле, чини ми се не |
| е ми писали.{S} Па ипак, никад ми мајка није купила хаљину а да је ја не видим, док се мени не |
| е удави.</p> <p>— Хоће?!{S} И ако момка није видела!</p> <p>— Хоће.{S} Зато што је Нурије-ханум |
| великој соби са улице.{S} А каквих јела није било!{S} За једну софру и странкиње су биле позват |
| да је капиџик затворен, а ни помислила није да ће он преко зида.{S} Зна за свилене лествице, а |
| бави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила није да хвалећи њу, себе хвали; да волећи њену децу, њу |
| га врата, да је води оцу.{S} Ни слутила није да јој је син као заклан, као храст оборен секиром |
| ала, и да сам распуштеница?“ Ни слутила није зашто тејзе одлаже за доцније, док јој се не прибл |
| вије,</l> <l>Ал' до вас пута прокрчила није.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> <p> |
| ешко њој, шта ће ?{S} Пољубац на уснама није што мрља <pb n="88" /></p> <p>на хаљини.{S} Робиња |
| Европи много штошта што она у романима није читала, казује јој о школи, ређа јој шта је све чи |
| Напослетку, можда се и не праве... њима није неморална чочечка игра; оне воле без људи, две и д |
| га бризга крв, црвена и врела; а и њима није тешко радити, јер сваку помаже или муж или брат ил |
| } Садржина тога драгога мирисавог писма није ме толико изненадила колико ме је забринула.{S} Ни |
| але воду...{S} После, осмог дана, Фатма није постила: пушила је, и цела је кућа знала зашто не |
| гу собу, али и тамо су ћутале:{S} Фатма није умела говорити, Мерсије није могла.</p> <p>Ариф, с |
| ара је објављено вече одавно, али Фатма није чула: занела се гиздањем.{S} Виде суту и рече:</p> |
| и пут!{S} И то само због тога што Фатма није знала.{S} И заиста, све би било по старом, да Џема |
| повратише куће и конаци...</p> <p>Фатма није ништа разумела...{S} Свекрва јој закопча гривну, а |
| ану и обучену, с цигаром.{S} Седам дана није постила: осмог оде у хамам и — запости.{S} Те вече |
| ио, а четврти...{S} Богу хвала кад рана није била смртна, а била је опасна.</p> <p>— Ханум-ефен |
| писа, о враћеном обележју...{S} Ниједна није рекла „писао је тај и тај“, а све су се смејале; Ф |
| а, ви сте пошли на ортака, и то ниједна није знала: две преварио, варалица!“...{S} И загрлисмо |
| Зејне-ханум, Осман-бејова снаха и жена није ни помишљала на њен раскид.{S} И ако је нашла оно |
| реч да се нећеш опити, иначе да ти жена није више жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Ха! ха! х |
| е турски, јер домаћица од неког времена није држала слушкињу, да их не уходи..{S} Припремало се |
| а постељи огрнута ћурком, и ако врућина није попустила.{S} Кад њега виде много побледе, усне јо |
| је био њен обичај.{S} Сувише жива, она није могла да се задржава дуго на једном предмету.</p> |
| ички бол срца.</p> <p>После напада, она није могла мислити: код свести, лежала је без свести.</ |
| свет говори, али она није ухваћена, она није изобличена, нити сама што говори, осим код своје п |
| а и сад има неку тајну.{S} А досад, она није имала ниједне тајне коју није казала своме мужу, с |
| сироте, и то своје најрођеније.{S} Она није била свесна ничега, зато што се готово без свести |
| ону која је била с другим.</p> <p>— Она није...{S} Била је болесна...{S} После није устала свек |
| и знам све њене појаве као и то, да она није овако краткога века и да не умире на пречац. <pb n |
| љу о преступу, о греху, оним на шта она није смела ни помислити.{S} И врло дрзак, не осећајући |
| таријој жени.{S} Чак ни они за које она није чула ни да постоје, а који су овде сматрани као књ |
| љубав.{S} Чуло се, свет говори, али она није ухваћена, она није изобличена, нити сама што говор |
| .{S} Око спреме се не задржаше, јер она није девојка.{S} Све се сврши за неколико дана, — одвед |
| је била до једне куће, или, кафане (она није знала шта је та зграда), свратила је и отишла на „ |
| њеног бескрајног осмеха трзаху се. „Она није свесна свога расположења; иначе, она би молила Бог |
| акпу...</p> <p>Хтео је рећи чапкуна, па није могао, а његовим <pb n="216" /> слушкињама дође см |
| то су око ње, да скупи љубав уједно, па није колико моја...“ После се мало разгали: „Ја сам јој |
| дана, и боље, јер онда је била дете па није умела; са слушкињама је не као госпођа, већ као ма |
| n>, арслане, мухалебија!{S} Овако добра није скоро била.{S} Једи... сам, кад нећеш с нама.</p> |
| а сам као она напукнута ваза: ни за шта није, а стоји на камину, за украс...</p> <p>Париз, 10 а |
| или.{S} Он нигде ништа нема и ни за шта није спреман, а тетка може своје имање да остави на џам |
| >.{S} Од кога је то, чије је, ни на шта није мислила, већ је свирала, сва унесена у лепе арије: |
| једног жењеног Турчина.{S} Он ни на шта није мислио.{S} Спусти се на столицу и затражи једну ка |
| љубави на свету, све је код тебе, ништа није остало за другога.</p> <p>Емир је тада пољуби и ка |
| ј у брачном животу <pb n="132" /> ништа није сплетено, с дувком од тела, с велом, али не и с ве |
| бучена, накићена, осмехнула се, а ништа није рекла.{S} У оној њеној мирноћи, нене је назирала д |
| д је чуо да се преудала, три дана ништа није окусио, нити је ишта проговорио, а четврти...{S} Б |
| слушкивала да ли иде теча, па кад ништа није <pb n="274" /> чула, изговарала је: „Отишао је у л |
| чи јавила.{S} Али, од моје свадбе ништа није било, нити ће бити...</p> <p>У Турака, затуцаних к |
| тако у нашем закону; а у њему се ништа није изменило нити се може изменити док је наше вере, ј |
| <p>У овом <hi>Дневнику</hi> више ништа није било.{S} Арифа се била унела у хартију, заборављај |
| ом турбету, у текији, — њему више ништа није свето...</p> <p>— Остављао сам је, морао сам: бежа |
| е лако: она за друкчије не зна, и ништа није учила, није читала, никуд се није макла.{S} Нарав |
| а праве се поштене...</p> <p>Али ништа није трајно, стално.{S} Изненада дође једна велика пром |
| о јој придржава ћурак, све то њој ништа није према ономе што јој свашта прича као другу, као чо |
| а и цвећа дају случајно!{S} У њих ништа није случајно: о свему су мислили, размишљали њини људи |
| ој деци име <hi>Ариф</hi>? „У њих ништа није случајно.“ И кад се Мадам Аристид и Мадмоазел Дарн |
| хим-бејовима да им сад све исприча, кад није раније.{S} Али тек што се ухвати за резу, још и не |
| обућу пред вратима!...{S} Мој син, кад није затекао код мене весеље, ушао је у собу где ми је |
| у се враћао пре суфура; али на што, кад није могао к мени: жене.{S} О, ви нове турске жене!{S} |
| д воли мужа, зашто је онолико тужна кад није у љубави с Мадам Аристид ?</p> <p>— Али ми, слатка |
| око мене обилази његов друг Шарл; и кад није он овде, Шарл ми прича о „пријатељицама“, и даје м |
| н садашњи турски харем као данас; никад није у мање особа оволико оличен.{S} Пет особа три гене |
| руке уместо руку Госпођичиних.{S} Никад није ни помислила да јој ову дивну скупоцену дијадему, |
| а њу потпуно страно, туђе; она га никад није видела.{S} То је Осман-беј, њен млађи девер.{S} Он |
| кћери, ко може волети некога кога никад није видео?</p> <p>— О, може, рече Цариграђанка.{S} Ја |
| а мужу, и љубав према некоме кога никад није видела, само га замишљала...{S} Она је чезнула за |
| pb n="235" /> а тако и удата, она никад није помислила да му се свети за злочин извршен према њ |
| а не знам шта је мојој мајци; она никад није држала срце.{S} Права муслиманка мири се с пријате |
| о још дететом, пре њене удаје, па никад није долазио у Солун, није му дао стриц, који га је био |
| ева, јер виде сад нешто што досад никад није ни назрела, да он, велики грешник, није свестан св |
| е сто пута рекла да Мадам Аристид никад није волела нашу...</p> <p>Ариф испусти хартију.{S} То |
| пут, и још учини нешто што дотле никад није учинио — истуче жену...{S} Оставите се тога, Нуриј |
| руги набавио, купио.{S} Мени нико никад није рекао: „не бацај паре у лудо“, или „чувај беле пар |
| {S} И учини јој се да досад на то никад није помислила, па пошто се велика капија отвори, она п |
| несвесно их откриваше да види што никад није видела: игру крви и меса.{S} Међу турским женама о |
| о одговори : „Фатма, чедо, па нас никад није било више: сви смо, Богу хвала, живи.“ Она се трже |
| екрви и сути.{S} Она пред свекрву никад није изишла овако.{S} Сад се бави са својим болом, па н |
| ћи га у души злочинцем.{S} Она му никад није могла опростити „злочин“ извршен према њој, детету |
| но, цветићи црвени.{S} Она хаљину никад није тако купила, већ су јој из чаршије доношена лица: |
| ове, које он силно мрзи, и ако их никад није видео, као добар муслиманин окретао је од њих глав |
| ..{S} Тако ми дође, али ми се још никад није подигла рука.{S} Мерсије, мој муж мора свирати у п |
| ћи, робиња и све слушкиње.</p> <p>Никад није оволико испољен садашњи турски харем као данас; ни |
| : ако није одмах, после мучно...{S} Сад није као у старо време: жене роде и после неколико годи |
| </p> <p>— Била ти добра годинама, а сад није!</p> <p>— Променила се.</p> <p>— Ви садашње, чим с |
| слагала Сад ... он!</p> <p>Фатма се сад није могла претварати.{S} Прво се засмеја, па окрену у |
| ћа знала зашто не пости.{S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, очешљану и об |
| су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће |
| Нурије-ханум, мужде!</p> <p>— Мени сад није до Устава.</p> <p>— Устав, не још...{S} Фатма-хану |
| t!{S} What!</foreign></p> <p>— Мени сад није до шале.{S} Наменила сам: ако ми се у нијету помен |
| ан, животињски страх, за који она досад није ни чула, кад осети да је нестаје; нагло се подиже |
| и: с мушким сама ноћу!{S} А никад досад није била ни дању, у друштву!...{S} Он јој узе обе руке |
| ћути: миран је како га она никад досад није видела.{S} Обрадовавши се, истрча, сестри да каже. |
| што није дошао!...{S} Уз Рамазан досад није била жена.{S} Јако побледе, усне јој поплавеше; уч |
| е... ломи... виче да нема...</p> <p>Све није смео изрећи, и није смео да је види.</p> <p>— Јеси |
| али мангал, за кафу и цигаре, коме овде није место, јер је топло те су сви прозори отворени, да |
| с фереџама и ћилимима на прозорима, где није шалона или капака, и спавање до само подне, да би |
| ин. „О моја слатка сута!{S} Пошто тејзе није у Солуну, ја бих сути <hi>све</hi> казала.{S} Али |
| утрадан је извадила зуб, али Ариф-тејзе није дошла.{S} Прође много времена, кад се Ариф-тејзе с |
| да је у њој пола века провела, а она је није ни видела.{S} Чешља се француски, облачи турски; у |
| ју је Нурије-ханум дала Фатми, а она је није смела држати у <pb n="42" /> њиховој кући, него ју |
| авивши да је дошла незвана (домаћица је није звала), окрете се Госпођи Аристид и слободно турск |
| ене да је она пијана. </p> <p>Нурије је није видела одавно овакву.{S} Вечерас, она је знала да |
| ше.{S} Он потражи Фатму: од прекјуче је није видео.{S} Нема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да је |
| па тако је с њега и отишла.{S} Како је није било страх од ње мртве, кад она не сме код мртваца |
| Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је није тако волео пити ће је волети.{S} И она не мари за |
| а овим ситницама што кућу држе нико је није учио: нико њу робињу; она, робиња, не своју кћер.. |
| :{S} Фатма није умела говорити, Мерсије није могла.</p> <p>Ариф, с оне три нове, проведе кроз л |
| <p>Да би Ариф била сама са својима које није тако дуго видела, Францускиња с кћерима оде; турск |
| оје Емир-Фатме...{S} Ни смрт моје мајке није ме више потресла од смрти моје мале, добре васпита |
| није...{S} Била је болесна...{S} После није устала свекру, и муж је отерао пре но што је била. |
| врло лепу Рускињу.{S} Фатма никад дотле није била видела жену из народа који оне чак и у својим |
| а га ухвати, убије: „Он њу...“ Не, даље није смео. „Станите!“ виче мислима.{S} Ако виде кога се |
| , и можеш за кога хоћеш.</p> <p>— Да ме није пустио, отерао, ја бих се убила.{S} А сад кад сам |
| радити, зарађивати хлеб...{S} Па што ме није спремио за живот, да будем самостална?{S} Право ка |
| ило је и таквих с којима се једно време није хтео нико дружити. „Данас, оне ми личе на банкроте |
| Две страсти не могу заједно.{S} Оно пре није била љубав, већ вољење.{S} Јер како је могла бити |
| амазан.</p> <p>Рамазан!...{S} Она га се није ниједанпут сетила, а тек што није дошао!...{S} Уз |
| обу где јој лежаше нова снаха.{S} Да се није тресла, она би помислила да је умрла, таква је у л |
| ије пијан.{S} Зашто на колима?{S} Да се није разболео?{S} Да га није неко премлатио, тешко мени |
| и што се буне.{S} И мало па виде да се није преварила; јер најстарија од њих, жена од двадесет |
| а не долази; први пут се запита: „да се није нешто наљутила?“ Али у друштву, с песмом и свирком |
| Њена љубав је сасвим свежа, јер она се није с њим састајала.{S} Онај један ноћни састанак у ба |
| де пољубив мртву кћер не заплака, па се није чудила: умрла „отишла у Зелене Баште“; али није ви |
| ужем, инжињером, чак у Каиро.{S} Опа се није устезала да каже странкињи због чега не треба да и |
| жена, заљубљених...</p> <p>— И ништа се није свршило.{S} Чини ми се да је почетак без свршетка. |
| Капиџик између наших дворишта никад се није затворио ни чивијом, а камо ли катанцем, па макар |
| ништа није учила, није читала, никуд се није макла.{S} Нарав је примила <pb n="19" /> од мужа, |
| оспођица; али њој је умрла мајка, те се није могла вратити у Солун, да, по уговору, остане у Иб |
| адне.{S} Дим се дизао од дувана, али се није задржавао: прозори су широм отворени.{S} Измешали |
| срећне, ја сам била несрећна: муж ми се није допао, кад сам га видела, прво вече: имао је велик |
| на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се није сетила!{S} Скрену сузне очи у нарове: много родили |
| ф.{S} Џемал је веровао њој, али ипак се није развеселио.</p> <p>— Лаж, Ариф-ханум од почетка до |
| ужила је до пре неколико година, док се није почело говорити о вези између снахе и девера...</p |
| це, лево, десно, узбрдо, низбрдо док се није сишло у чаршију, да се застане, да се одгуши, па д |
| пансионата. „Она је волела Лујзу док се није срела са Жаном,“ рече им француски. — „Јесте, Емир |
| слугу по Џемала, и <pb n="163" /> он се није вратио.{S} Очи, утекле у главу, чисто се исколачиш |
| нарочито Францускињу, обрадова како се није скоро; кућа јој се учини лепша, и као да је у њој |
| естано је била као љута на њ: никако се није с њим разговарала.{S} Оно изненадно, неочекивано, |
| а: свуд се спрема за ифтар.{S} А што се није окусило преко целе године, уз Рамазан се окуси, је |
| ства, он је бољи.{S} И може бити што се није родио у Цариграду.{S} И може бити што није учио у |
| од пламена и треска; ни најмањи лист се није покретао пре трескова.{S} И наједанпут, као да гро |
| S} Сети се, љубави моја, науке којој те није учио разум него срце.{S} Што год нам је писано овд |
| ст; али због сувишње младости, она дете није могла донети; родила га у осмом месецу, те је умрл |
| ио окуженик...</p> <p>Па ипак моје срце није било лудо.{S} После овога, ја прођох Пером и Галат |
| ас прешла па десето.</p> <p>Она ни јуче није постила, није могла; а њеној сестри, у овом силном |
| звала, и ако за њу, за њену душу, више није постојало друго место до ово где су Џемал и Фатма. |
| очи, продужи пут оборене главе.{S} Више није ништа видео, ништа чуо, ништа осетио, као да је ли |
| чију, — чистоту.{S} Кад се сети да више није чиста, она заплака; па наједанпут скочи и оде на а |
| отишао од куће још по подне, па се више није вратио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он и не мис |
| е: неће с тобом друго венчање!“ Он више није претио њој него оној што му рече: „Емир-Фатма-хану |
| /p> <p>Ариф испусти хартију.{S} То више није роман, ни стихови из Корана, већ историја њенога с |
| што му не каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат Осман.{S} После себе извињава: |
| јка.{S} Ништа, драга госпођице: њен муж није ништа необично учинио; и друге наше девојке тако с |
| д, леп, мушко: она га није познавала, и није с човеком седела, осећала да је гледа.{S} И после, |
| е осетила да је пређе лака дрхтавица, и није знала зашто, да ли што јој се малопре учинило да у |
| о.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и није више теби...</p> <p>Она не доврши, а он поче да се |
| је.{S} Закашљао се још уз степенице, и није могао даље док се не искашље, а после непрестано в |
| нема...</p> <p>Све није смео изрећи, и није смео да је види.</p> <p>— Јеси ли икада помислио, |
| n="25" /> Није га видела читав месец, и није га нахранила из скута, па сад, осетио је зацело да |
| ми је муж!{S} Можда је добар, а можда и није.{S} И ја сам можда имала неки бол, али га нисам св |
| је погледа, па кад виде да је слагала и није поцрвенела, збуни се и обори очи.{S} Они су јој, н |
| Али зашто да плаче кад јој је он жив и није луд...{S} Отрезниће се, доћи ће јој, говориће јој |
| заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово ми и није чудновато.{S} И сад нам се везирови синови заљубљу |
| тек отвори очи и рече: — Кад га видим и није ми толико колико кад говорим о њему...{S} Да говор |
| ј бризи која је мучи; он је то опажао и није јој хтео ништа помињати.{S} Он је њу познавао боље |
| авила; а од жива: погазио је заклетву и није јој више муж.</p> <p>— Хајде, кћери, говори пашини |
| атељ се с непријатељем мири; а она теби није непријатељ, нити ће ти то бити. „Стари пријатељ не |
| {S} Зар би те твој отац дао човеку који није од породице, из добре куће?{S} Ти немаш своје ја н |
| и како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није говорила; одговарала му је на питања као обично, и |
| Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суза, али није дигао главу као кад се праштао с ћерком на њеној с |
| сасвим пријатељски, зато је весела, али није хтела то да јој помиње, да је дира, да је не наљут |
| {S} Мислила је: „Она се заборавила, али није мајка...{S} А ја, несрећница, мајка женске деце!.. |
| се некад прерушавала и љубила жене, али није била љубљена...{S} И те, веселе, развише се и замо |
| и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, али није овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га |
| тога мога просиоца назвао лепотом, али није му име Лепота.{S} А кад су хтели доћи пуномоћници |
| Лето је умирало, то јест премирало, али није умрло.{S} Они златни снопови са сунца падају на бо |
| ме мњењу лудост.{S} Можда је добар, али није муслиманин, него Грк, Јерменин, или чак Јеврејин.{ |
| ајка прекорно.{S} Твој отац је љут, али није луд...{S} У гору и камен!</p> <p>— Па и овај није |
| он је то опазио, и чинио се невешт, али није био расположен.{S} Осећајући да му је воља врло сл |
| ила: умрла „отишла у Зелене Баште“; али није видела оца да не заплаче кад кћер удаје, кад се с |
| зато што ниси <hi>девојка</hi>.{S} Али није, него зато што си болесна.{S} Он је човек према си |
| ослу, или кад јој нешто није добро, или није расположена, ваздан неочешљана, а у вече: чешља се |
| .{S} Ја без дувана не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме спопадне бол!{S} Овако, понекад чак |
| чијег сам балкона видела Њега; и да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-ханум сут- |
| </p> <p>— Али ја бих то учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се воле...{S} |
| ејова, не бих видела Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед- |
| је мирисао на мастику...{S} О, ништа ми није одвратније од човека који заудара на пиће!{S} А на |
| не знам.</p> <p>Дакле, драга мала, мени није за чудо што онако о љубави пишеш, него ми је за чу |
| а, као с вама; али он, и ако млад, мени није човек, мушко, него брат: његова мајка и моја две с |
| а?...</p> <p>— Сакриј се од њега кад ти није муж, али немој да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти имаш п |
| ла, још кад си била у Цариграду, али ти није казала, јер је знала да за другога нећеш...{S} Ари |
| ф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бунтовница, и како |
| жљућена.{S} Одвели смо је оцу, пошто ти није више жена.</p> <p>— Секиру!... да разбијем кућу! ( |
| о што ниси ни имала?{S} Тај лепи још ти није драги.{S} А ко зна, можда је и жењен. <pb n="36" / |
| „Како сам могла и помислити да моја кћи није верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ После три |
| бичај пристао и дао реч.{S} Али он речи није одржао... „Треба поштовати обичаје свога народа; д |
| .{S} У гору и камен!</p> <p>— Па и овај није луд. него пуст...{S} Није ни то, него горд, због с |
| жутела. „Па ко уз Рамазан не ужути, тај није муслиманин: није постио.{S} И после, мени се чини |
| нум, кћери, ко се пије разочаравао, тај није ни волео.{S} Тешко оном ко нема шта да оплаче!</p> |
| јка и нене ништа нису знале, јер им беј није хтео казати док се не одморе.{S} Фатма је много пл |
| а, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да сам сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, |
| је Мерсијина робиња, коју Ариф, да јој није жао што је црна, зове „Јасмин-ханум“...{S} Уместо |
| е...{S} Ариф би мислила да спава да јој није охладнела ручица у њеној руци.{S} Мирно, нечујно ж |
| е погледати: ко зна какав је, можда јој није прилика.</p> <p>— Немој ти тамо нешто Хасан-беју, |
| . то јест протеран у Европу.{S} Кад јој није туђ, што пред њим меће башјорти?{S} Наши обичаји: |
| руги <pb n="237" /> пут...{S} Никад јој није ни алузијом поменуо о љубави, а сад јој приђе смел |
| че под комарник несвучена.{S} Никад јој није било овако.{S} Не осећа гриже савести, а ипак јој |
| ал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој није било овако тешко.{S} Оде у једну собу из дворишта, |
| зиђе.</p> <p>„Видео је мастику, али јој није осетно мирис.{S} Ја дуван кад гледам не марим, али |
| нигде пријатељ, да им каже!{S} Чак јој није пријатељ ни њена сестра од тетке.{S} Сви су знали, |
| а младотурчина, него и од њега — он јој није муж; и обузима га љубомора кад му се год учини да |
| требала отићи нени и мајци, али то јој није рекла свекрва, да је не би одвојила од мужа..</p> |
| тка, а она остаје при томе, да ниједној није било као њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у |
| она говори : „Не, то није тако.{S} Њој није било као мени.“ — „Кад имамо физички бол, ми мисли |
| кроз њих ће у живот, па гледа да на њој није ништа везано, сплетено.</p> <p>Солун, 2 јуна 1905. |
| а не сме код мртваца?{S} Али она се њој није чинила мртва, него као да спава с отвореним очима. |
| љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој није потребан нож ни отров, јер онај кога она воли, муж |
| с његове косе и хаљина, а тај мирис њој није познат, јер није ни мошус, ни љубичица, ни јасмин. |
| х прозвала ђулистан (ружичњак) да у њој није и један замбак и један јасмин“.{S} А робиње се рад |
| нога побожног поштовања, зато што у њој није одрастао, што се готово сасвим отуђио, он узе вреб |
| заиста, све би било по старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође пијан, Фатма је распуштениц |
| /p> <p>Јутрос смо устали рано, како нам није обичај, и он ме је натерао да станем на прозор.{S} |
| о с братом с туђим човеком.{S} Зато нам није крива вера, него друштвено уређење.</p> <p>— Зар м |
| чим да поредим измирну...</p> <p>Бајрам није, а мени је Бајрам; наша ми се соба чини као џамија |
| јој је било још горе.{S} Чак ни с мужем није хтела говорити о оној тајној бризи која је мучи; о |
| Чинило јој се да је много крива што им није казала све још пре неколико месеца, кад је чула.{S |
| јој је пао с душе један терет под којим није смела, из побожности и богобојазности, мислити ни |
| нта, као ви мени, и друкчије, јер с њим није била мајка...{S} Мени је све сута причала.{S} Он ј |
| кад сече поморанџу.</p> <p>Фатма ником није показала рану, крила ју је као нешто свето, као ра |
| арим од ханума, најпосле?{S} Свет ником није направио кућу, а многима је растурио.{S} Четрнаест |
| е паре за црне дане“; и нико преда мном није изустио: „дуг је зао друг“...{S} Мајка ми је била |
| а шиљтетима с башјорти.{S} Фатма ваздан није видела мужа, избегавала га.{S} Пред вече, чу његов |
| ранио се због ње, за њу.{S} Да је Осман није отерао, она би се развила, развијена би прошла тур |
| им расти као њена унука пред њом.{S} Он није имао сина да облачи, те ће облачити унука: сад у г |
| његова стрица тражише овако реч.{S} Он није пио, али се коцкао.{S} И стриц му је био Европљани |
| Хок дође кући у три дана једанпут, а он није Турчин него Немац...{S} И у Европи свако чудо има. |
| ћи, само не једанпут, кад је чула да он није у Солуну. „Годину дана да ниси дошао, годину дана |
| му нешто говораше.{S} Он се сети да он није само пијаница него и злочинац...{S} Он је суђен ка |
| ј ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а она одмах устаје, као млада, пребаци п |
| странкиња, говорећи му језиком који он није разумевао, а који је његову уху добро познат..{S} |
| нож!“ Тепа му, да га одобровољи; али он није зловољан, већ луд:{S} Фатму, своју љубав, назва он |
| м мајком пуши.{S} Може бити зато што он није пашић, јер, што се тиче племства и богатства, он ј |
| ћи га, и чињаше јој се неверица; јер он није имао нежан изглед, и ако је био нежан.</p> <p>Још |
| она, кад год очи склопим — она.{S} Ово није твој „стари Џеми“, како си ме звао, него Џемал-беј |
| ман, полудео! виче Нурије.</p> <p>— Ово није љубав но страст.{S} Ја се сећам кад је био дете: д |
| S} Ја мислим да никад нико никога волео није као ја њега.{S} Ја мислим да, кад бисмо се понова |
| о тако одмах, а ја волим, јер знам: ако није одмах, после мучно...{S} Сад није као у старо врем |
| сле се осуђује: што није бежала?{S} Ако није могла побећи, што није викала?{S} Да је викала, ск |
| де.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бремен, па после у своја уста.{S} Оне имају духа, |
| узех на глас читати.{S} Никад ми овако није имао смисла почетак нашега муслиманског писма, као |
| љена.{S} И Ћулренги се развеселила како није скоро; и ништа не говорећи, задовољно погледа кјуч |
| били у Ђумулџини, она се усхитила како није скоро; хиљаду успомена навалише на њу: види своју |
| нум започиње (и осећа се задовољна како није скоро).{S} Час-по па се Фатми учини да је у земљи |
| у да узму абдест.{S} Њима намена никако није била срећна.{S} И већ хтедоше да иду, кад робиња р |
| Азијатка, срећна, њој се чини да толико није ниједна Европљанка.{S} Њена љубав је сасвим свежа, |
| дбином, предала се вољи Божјој.{S} Нико није ни слутио да је она аутомат нових, и да је ућуткуј |
| ју, а ова плаче.{S} Новима и Арифи нико није био ближи од свекрве.{S} И ако у антерији, у аврап |
| тражи то дете.{S} Он је волео како нико није, лудо, страсно.{S} Увек сам гледала да заволи сиро |
| странкињама.</p> <p>Све му казала, само није да волим Нурије-ханумина сестрића.{S} То није смел |
| ислила да не радим кад сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми ћемо међу женама |
| да и по кућама све живо спава.{S} А оно није: у Старом Солуну, у овој кући жене шенлуче; у Ново |
| на сахат. „Шта је ово?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде, а стоји — време.{S} Наш слатки Џемал-б |
| {S} Била је врло весела, какву је скоро није видела Нурије-ханум, а какву ју је волела, и по св |
| , ону страну реч!..</p> <p>— Па шта, то није ништа. <hi>Коко</hi>, то је <hi>таук</hi> (кокош), |
| е говори сину: „Да вратимо обележје, то није толика срамота; он зна да није испросио Ђаковичанк |
| да га Фатма добро види.{S} Најпосле, то није европски обичај, то је наше.{S} Кафези су истина г |
| овакве несреће; а она говори : „Не, то није тако.{S} Њој није било као мени.“ — „Кад имамо физ |
| погледе на тетку и мајку. „Не, чедо, то није жена, то је мајка,“ говори му тетка, осећајући шта |
| нешто тражимо да нам каже, он вели: то није за жене, и што нам муж у свако доба може рећи: иди |
| а волим Нурије-ханумина сестрића.{S} То није смела, због мене; јер он би мени подвикнуо: „Како |
| с нестрпљењем и много побожности.{S} То није пост пред Мухамедово рођење или пред његову смрт, |
| на јој заигра пред очима...</p> <p>— То није он! викну промукло и страшно, па се заљуља и паде. |
| м лепотом порази.{S} Учини јој се да то није њен девер, већ онај непознати, кога она воли како |
| , и узе јој љубити лице, говорећи да то није ништа; он јој је што и стран, туђ човек, пошто би |
| твараше се као да је миран, и као да то није ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко: стид |
| S} Зумбул, љубичица, море, небо, све то није као његове очи.{S} Очи су му као сафир на белој св |
| оз решетке, кроз колске прозоре, али то није ништа.{S} Понекад ми дође да поломим решетке...{S} |
| жи.{S} Па што се забринуле?{S} Фатми то није ништа необично а камо ли страшио: она је из тога д |
| вам Донме, зато што су смеле.{S} Бар то није смелост бити муслиманка и ићи развијена кроз град |
| оле мишице и пушта дивљачки глас... „То није жена, него страст!“ виче једна Немица, а она лепа |
| у левом уху некаку страшну свирку. „То није крв.{S} То је нешто што ме подсећа на моја три гро |
| i>жена</hi>.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене.“</l> <l>С физичке снаге у поносу своме</l |
| пате с њоме.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене“.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“ |
| "140" /> —жена?“ Никад јој не рече: „То није за жене“, или : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово му ј |
| је једно весеље за турске жене, и зато није звала људе, него само жене, свих источних народа ш |
| е Францускиње нису причале да то просто није ништа!{S} Као <pb n="40" /> наше поздрављање са же |
| е бежала?{S} Ако није могла побећи, што није викала?{S} Да је викала, скупио би се свет...{S} К |
| нчићем, ничим.{S} После се осуђује: што није бежала?{S} Ако није могла побећи, што није викала? |
| радознало. <pb n="227" /></p> <p>— Што није оставила кесе у којима је из чаршије донет пиринач |
| зголићена бела, лепа недра.{S} И та што није жена него страст, одрасла је у кући Ибрахим-Хасан- |
| ришћанско, јеврејско, циганско, све што није звато на свадбу, скупило се око Ибрахим-Хасан-бејо |
| и ти не можемо одмах одговорити, не што није обичај да се одмах одговори, већ што хоћемо да пит |
| 7" /> дрхтала је од страха да му се што није десило, да га није неко напао и премлатио.{S} Свак |
| рту што није устала свекру, пету ће што није обрисала нос деверичићу.“</p> <p>Жене се задовољно |
| није учио у Европи.{S} И може бити што није младотурчин.{S} Па што се онда за њ удала?{S} Само |
| е родио у Цариграду.{S} И може бити што није учио у Европи.{S} И може бити што није младотурчин |
| } А она да виче!{S} И то онаква кћи што није оца слободно ни у очи погледала!...{S} Нећу да је |
| га се није ниједанпут сетила, а тек што није дошао!...{S} Уз Рамазан досад није била жена.{S} Ј |
| ко можеш, доведи и Мадам Ажил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њу види, али да не заборави Мад |
| трипут, и сад морам да говорим оно што није истина, рече муфтија и оде.</p> <p>Ибрахим-Хасан б |
| евојка!{S} Заљубила се у зета, зато што није могла бити с туђим људима.. „Жене нам се заљубљују |
| је отерао за бакалске кесе, четврту што није устала свекру, пету ће што није обрисала нос девер |
| бејове другове..{S} Крије се од њих што није...{S} Ох, не могу даље: срамота ме! узвикну па сак |
| у души осећа неку тегобу: каје се зашто није и сам постио, па да сад с њима клања.{S} Гледа их |
| екад, кад је у послу, или кад јој нешто није добро, или није расположена, ваздан неочешљана, а |
| доцкан чуле, па доцкан и дошле; и пошто није обичај да се отмене муслиманке виде на улици после |
| еће бити добра домаћица,“ рекао.{S} Нар није луд?</p> <p>Фатма обори очи и рече:</p> <p>— Какав |
| ог шареног сандука, уз собна врата, јер није могла да стоји.</p> <p>Дисала је тешко и убрзано, |
| прашини, немајући срца за њен бол, јер није имала свести за свој грех...</p> <p>Зашто је поред |
| а више нећу, рече он мало набусито, јер није марио за дуг разговор.</p> <p>„Тај човек проглашен |
| аљина, а тај мирис њој није познат, јер није ни мошус, ни љубичица, ни јасмин... „То је мирис о |
| тео толике улице; журно уђе у собу, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и пох |
| не умем ни Бога да молим, зато што вас није у нашој соби.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које би |
| {S} Час-по па се расприча, како њен зет није као што су солунски младићи, да се скита и пије, в |
| <p>„Да изиђу!"...{S} Њој то ни на намет није пало.</p> <p>Али он се брзо умири; чим осети њу, м |
| е?!{S} Ооо!{S} Никад, никад!{S} Вечност није нешто што пролази.{S} Увек ће ми бити овако: ја то |
| pb n="36" /></p> <p>— Моје суте сестрић није жењен, рече она убедљиво, и покаја се што је Мерси |
| Ибрахим Хасан-бејовој, и ако се сву ноћ није спавало, настала је журба од ранога јутра, спрема, |
| ли ни за ово овде ни за оно у Цариграду није крив наш добри Пророк, већ људи, себични, они људи |
| ри, кад ходи.{S} У његову говору и ходу није се видео темпераменат, ни енергија, него оно њино |
| итија, и млада, као да Мурад-Џемал-беју није мајка него старија сестра.{S} Поред ње, врло озбиљ |
| другарицом, а сад жали што и она своју није тако васпитало.{S} Па бар да је протеран због поли |
| осад, она није имала ниједне тајне коју није казала своме мужу, своме другу и пријатељу већ два |
| и, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и брат толико старији од њега, он би се |
| енчићем у капиџик: хоће ли доћи, она му није одговорила, каменчићем, ничим.{S} После се осуђује |
| луд.{S} Страстан, Азијат.{S} Европа му није могла изменити крв.{S} Ох, што одведох Фатму?</p> |
| умену јабуку — свађа.</p> <p>— Снаха му није у тој кући.{S} Зејна не опада...{S} Она је за теки |
| , који би се за час препунио да на њему није цеви.{S} Под сваком цеви, или лулом, кроз коју иде |
| да би га могла послати, само да у њему није оно о замишљеном драгом. „Како сам јој могла писат |
| о се зове <hi>Турска Свадба</hi>!{S} Ту није место онима који нису невести род; то осећају и он |
| плетена, ваљда да јој бар на оном свету није ништа сплетено, лежи насмејана, с отвореним очима, |
| да је лупнула срцем; и никад јој у срцу није одјекнула овако звека ланца с чивијом, нити јој је |
| е па више страна Новога Солуна.{S} Ариф није била из овога друштва, па ипак сврати да види које |
| ариграђанка па се засмеја, али јој смех није ишао од срца...</p> <p>После додаде:</p> <p>— Јест |
| за њ.{S} У Европи је школе учио, али их није свршио...{S} Отац му умре, а он дође да га видим ј |
| а, јер је дуго био у Европи, и да му их није могла пробудити ни најдужа молитва у џамији, а про |
| о, зар би она још била жива?...{S} Отац није код куће...{S} Па осети нешто као пресићеност, и к |
| рем с конаком закључана су кад год отац није код куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и зарони |
| ђеног оца, па затворим уста, да ми отац није шпијун, да ме не поткаже, не оптужи своју побуњену |
| и!...{S} По имену се познаје да му отац није телаковић.{S} Јер, на пример, чим твоја снаха, опр |
| а је.{S} И ако је децембар увелике, још није пао ни први снег.{S} У ову зору обелеше кровови и |
| бојала; али, она је Солуњанка...{S} Још није доцкан, сине, није донето ни обележје, а камо ли д |
| им комарником, јер царство комараца још није прошло, зује као пре, а њој је и то монотоно зујањ |
| му, да га обе моле да једе.{S} Али још није била ни до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Он |
| се хвали као ниједна мајка: „Зет ми још није у кафану отишао и не зна шта је кафана; од жене се |
| д страсти, чак заборавља да му брат још није умро.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, али је не пољу |
| рдите, ви ми тако лепо пишете...</p> <p>Није Грк, није Јерменин, а Јеврејин не дај Воже!{S} Мус |
| Нема га!“- сад помислише, а не рекоше. „Није се опио,“ мислила је мајка и <pb n="197" /> дрхтал |
| шљива,“ рече, па још више поцрвене. — „Није то само од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а ду |
| исана, превазишао себе.{S} Кад она уђе, ниједан се не помаче, не као госпођи (ко им то тражи?) |
| с којом немају готово ништа заједничко, ниједан гест њен, мање него да им је она гувернанта; а |
| какву своју тајну, нисам је умела крити ниједан дан.{S} А тајну овога младог лепог човека и ове |
| је лепши од Исмаила.</p> <p>— Није леп ниједан, рече Фатма равнодушно.</p> <p>— Ти их не позна |
| н.</p> <p>Рамазан!...{S} Она га се није ниједанпут сетила, а тек што није дошао!...{S} Уз Рамаз |
| вичу: „Благо теби!{S} Што ти имаш мужа, ниједна га нема“.{S} Као да оне знају какав ми је муж!{ |
| љубоморне мужеве; а моје пријатељице... ниједна преда њ да изиђе.{S} Код мене се продужавало го |
| ђе, а камо ли да ми донесе понуде...{S} Ниједна стара, у разговору, не рече ми ни „кћери“, а ка |
| без потписа, о враћеном обележју...{S} Ниједна није рекла „писао је тај и тај“, а све су се см |
| рави онако грациозна темена као она?{S} Ниједна.{S} А у које је још онаква душа као у ње?</p> < |
| њима пође посрћући.{S} На столу пуно, а ниједна ништа не окуси: за сто су селе обичаја ради..{S |
| .{S} Та је говорила течно, и лепо, мада ниједна идеја није нова.{S} Све су те идеје Енглескиња, |
| од смрти, можда што је у гробљу, премда ниједна се и не сети где иде, да се спотиче о камење ко |
| правила да је весела, како не би умела ниједна глумица.{S} Смејаше се, испрекидано говорећи: „ |
| покајница.{S} Од „поштених" пријатељица ниједна јој врата не отвара, а све су поштене, осим оне |
| гутајући сузе, а после отпоче, и ако је ниједна ништа не пита, историју свога живота, не сматра |
| тка, срећна, њој се чини да толико није ниједна Европљанка.{S} Њена љубав је сасвим свежа, јер |
| То само њена пупа фантазије глава, више ниједна девојка то нема; на пример Мерсије, зар јој она |
| ећају и оне три хануме и странкиње, али ниједна не излази, да не устају кад се пева, да не прел |
| и!“ Тад иде у комшилук, па се хвали као ниједна мајка: „Зет ми још није у кафану отишао и не зн |
| опет: темена, темена, темена!{S} Готово ниједна ништа не говори, само се разлеже, далеко, деф и |
| ла ортака, ви сте пошли на ортака, и то ниједна није знала: две преварио, варалица!“...{S} И за |
| мрт.</note> <note xml:id="SRP19120_N74">Ниједна мисао не може замислити, нити језик смртнога ис |
| зно.{S} Чак му нема ни тетке, ни мајке, ниједне слушкиње.{S} И њему се срце следи, оно срце што |
| S} То јутро, имао је две жене; то вече, ниједне: обе га остависмо.{S} И са живом муком, управо |
| киње, дању странкиње.{S} Јер нема ваљда ниједне странкиње која дође у Турску, нарочито у њене в |
| неку тајну.{S} А досад, она није имала ниједне тајне коју није казала своме мужу, своме другу |
| аремског живота, и на тој слици не нађе ниједне живе и светле боје...{S} Виде један капиџик, је |
| Али он избеже да одговори, љубљењем.{S} Ниједно место на лицу, на рукама, на грлу, у коси, не о |
| на шта је њега лагала?{S} Да не познаје ниједно мушко, а оно... можда се с неким и љубила. „Да |
| у, а она је мислила да не уме направити ниједног бода, јер, ако јој се откине пуце или копча с |
| ти пред трећу кафану, где не бејаше већ ниједног жењеног Турчина.{S} Он ни на шта није мислио.{ |
| же јој тетка, а она остаје при томе, да ниједној није било као њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан б |
| ...{S} Осим Госпођице, ја више не волим ниједну Францускињу, чак ни Мадам.{S} Можда је ово трен |
| као око писаљке увијаних.</p> <p>— Први нијет је твој, Емир <foreign xml:lang="en">darling</for |
| да је тужна и рече:</p> <p>— Још један нијет, да видим хоће ли се помирити:</p> <l>На одаји ми |
| их Фатма не пољуби.{S} Задовољно почеше нијете орасима.{S} Мерсије, шапатом, приносећи орахе ус |
| ихо певајући љубавне песме и отварајући нијете.{S} Док се говорило о лепом младићу, Мерсије је |
| ви, певаће љубавне песме и отвараће <hi>нијете</hi>.<ref target="#SRP19120_N35" /> Мерсије, леп |
| ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се у мом нијету помену сузе, бићу несрећна,“ и рече: — Ја сам го |
| </p> <p>— Ниси ваљда рекла: ако ми се у нијету помене црно, нећу бити срећна.{S} И после, ти си |
| е до шале.{S} Наменила сам: ако ми се у нијету помену сузе, бићу несрећна...</p> <p>— <foreign |
| јаукала.{S} Нисам ћутала, нисам трпела, никад нисам рекла <hi>ксмет</hi>...{S} О, ви нове турск |
| !..{S} Зар да прође?!{S} Ооо!{S} Никад, никад!{S} Вечност није нешто што пролази.{S} Увек ће ми |
| ориште ретко улазила, кад однекуд дође, никад више.{S} А кад се врати у башту, и загледа готово |
| а истина.{S} Кад бисте се сад завадиле, никад се не бисте помириле:{S} Сафет-ханум ти не би ово |
| же, и заспа; сања њега: он као на јави, никад га није снила овако.{S} Кад устаде и спреми се, п |
| отац,“ тако сте ми писали.{S} Па ипак, никад ми мајка није купила хаљину а да је ја не видим, |
| ала, довека би се држала с њим за руку, никад не би дигла његову главу са својих груди.{S} Е, а |
| пак, зашто ми је овако?{S} Плакала бих, никад се ућутала не бих.{S} Мени се чини да су ми живци |
| има исподвлаченим оловком...{S} И ја... никад нећу као жене из романа!{S} Ја сам друкчије васпи |
| ога крију?{S} Па се сети оградног зида: никад више да је не види!{S} Никад!{S} Овај низак зид у |
| се тиче тога, ја сам и сувише поносита: никад не бих понизила онога с ким век векујем...</p> <p |
| есрећу, као цариградске велике госпође: никад пешке, увек у затвореним колима...</p> <p>Само се |
| рија је страшна.{S} Кћи сам Али-пашина; никад нисам пешке пошла, те никога нисам ни видела: уда |
| испољен садашњи турски харем као данас; никад није у мање особа оволико оличен.{S} Пет особа тр |
| дног зида: никад више да је не види!{S} Никад!{S} Овај низак зид учини му се виши од највишег б |
| а по мокар пешкир.</p> <p>— Опрости!{S} Никад ти не бих казала да ме ниси изазвала.{S} Ја то чу |
| волела!..{S} Зар да прође?!{S} Ооо!{S} Никад, никад!{S} Вечност није нешто што пролази.{S} Уве |
| рат, као други <pb n="237" /> пут...{S} Никад јој није ни алузијом поменуо о љубави, а сад јој |
| н с пуно одвратности окрете главу...{S} Никад неће пољубити <pb n="232" /> жену коју не воли, к |
| ма се завуче под комарник несвучена.{S} Никад јој није било овако.{S} Не осећа гриже савести, а |
| У вече му кеса пуна, ујутру празна.{S} Никад га не питах, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила |
| роста лица за чаршафе и дебела печа.{S} Никад нису дошле све три заједно, већ по две, или само |
| где је Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој није било овако тешко.{S} Оде у једну собу из |
| соби, после га узех на глас читати.{S} Никад ми овако није имао смисла почетак нашега муслиман |
| трине руке уместо руку Госпођичиних.{S} Никад није ни помислила да јој ову дивну скупоцену дија |
| а се сретне.</p> <p>— Зар као Донме?{S} Никад!</p> <p>— Или, сине, набави његову слику: то је ц |
| теранице што гледају да нас пођауре?{S} Никад!</p> <p>— Или нека улицом дигне пече, кад ће с њи |
| била прво драга, па вереница, па жена — никад љубазница.{S} Ми овамо од жене коју волимо не пра |
| анцуски а уображава да изговара дивно — никад!{S} Ми ћемо поћи за некога кога смо виделе кроз р |
| и) она је волела, али као Францускињу — никад.{S} О, она бела Енглескиња што се зове Госпођица |
| ћеш?{S} Удај је за Џемал-беја.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Допусти, зете, да је ја водим својој ку |
| шег сина: она воли вашег сина.</p> <p>— Никад Џемал не би узео ону која је била с другим.</p> < |
| о пољуби, после додирну челом.</p> <p>— Никад се нисам осетио толики муслиманин кад сам прошао |
| ти мушка енергија и одлучност.</p> <p>— Никад то неће бити! загрме он, па скочи и диже песницу. |
| но, тихо: — Ја те молим, отац.</p> <p>— Никад то неће бити! узвикну он одлучно.</p> <p>— Отац!{ |
| удала за човека кога не волиш?</p> <p>— Никад!{S} Али за човека кога не познајем...{S} Ја, хвал |
| е то она разумети<pb n="140" /> —жена?“ Никад јој не рече: „То није за жене“, или : „Е, жене, ш |
| зе се стидети: с мушким сама ноћу!{S} А никад досад није била ни дању, у друштву!...{S} Он јој |
| ој је.{S} Он јој прича, откад је воли а никад је не помену пред друговима, бојећи се да се не н |
| :</p> <p>— Па ти у својој кући не треба никад ништа да затвараш: у њој ти је дисала ђаурка трин |
| зва нас на ифтар, спреми нам јела каква никад нисам окусила (њена кухина је чувена: богата a <f |
| шко, за њу потпуно страно, туђе; она га никад није видела.{S} То је Осман-беј, њен млађи девер. |
| ад плаве свиле.{S} Из очеве куће она га никад целог не види. „Бог је створио небо за свакога, с |
| опет рече да га хоће, да се за другога никад не би удала.{S} Нене и мајка је одвраћаху; а кад |
| Кажи, кћери, ко може волети некога кога никад није видео?</p> <p>— О, може, рече Цариграђанка.{ |
| о и све моје другарице — за човека кога никад нисам видела.{S} Оне су биле срећне, ја сам била |
| у према мужу, и љубав према некоме кога никад није видела, само га замишљала...{S} Она је чезну |
| и, да путује у неки далеки крај до кога никад неће стићи.</p> <p>На софи је била Мадам Аристид |
| .{S} Душо, душо, да Бог да се ни у кога никад не разочарала...</p> <p>Да сте у љубави с Нурије- |
| дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад пред њом не запали цигару...{S} Она нова разумеде |
| ти доћи муж.{S} И не заборави, Емир, да никад пе треба да га дочекаш у оној хаљини у којој си г |
| ужу, да је поред њега и дању и ноћу, да никад не трене, не легне, да му она рану лечи, привија, |
| љутито, па оде у њину собу.</p> <p>— Да никад с тобом не изиђем!{S} Глупост!{S} Лудост!</p> <p> |
| амо зато што је он мој.{S} Ја мислим да никад нико никога волео није као ја њега.{S} Ја мислим |
| Оне су све вриштале „од страха“, као да никад нису виделе мушкарца, човека, и покривале су глав |
| и чист зрак Француске, земље коју можда никад неће видети, а толико је воле, говоре њеним слатк |
| е:</p> <p>— Какав је мој отац, па га ја никад нисам наљутила осим...</p> <p>— Шта кажеш?{S} Тво |
| . „Љубав је, кажу муслиманке, жена која никад не иде сама, него с другарицом, бледом девојком, |
| дну младу и врло лепу Рускињу.{S} Фатма никад дотле није била видела жену из народа који оне ча |
| расне девојчице.{S} И ако занесена, она никад не помисли да ће доћи до преступа, до греха, да ћ |
| ући, <pb n="235" /> а тако и удата, она никад није помислила да му се свети за злочин извршен п |
| .{S} Ја не знам шта је мојој мајци; она никад није држала срце.{S} Права муслиманка мири се с п |
| се не брани, ћути: миран је како га она никад досад није видела.{S} Обрадовавши се, истрча, сес |
| има, и жели да се из овога слаткога сна никад не пробуди; држи њену руку у својој, и чини му се |
| отишао још дететом, пре њене удаје, па никад није долазио у Солун, није му дао стриц, који га |
| ожењу.{S} Капиџик између наших дворишта никад се није затворио ни чивијом, а камо ли катанцем, |
| бијем, да се отру...{S} О, не, на отров никад не мислим.{S} Најчешће мислим на револвер, па га |
| лако задрхта, па настави: —Ја ово досад никад нисам имала, и ако сам бивала на живим мукама.{S} |
| сажаљева, јер виде сад нешто што досад никад није ни назрела, да он, велики грешник, није свес |
| анум је сто пута рекла да Мадам Аристид никад није волела нашу...</p> <p>Ариф испусти хартију.{ |
| и гледале: запамтиле су је тако како је никад неће заборавити...{S} Преко кровова, гледале су м |
| увала, и што је чудно за жену која није никад родила, давала јој недра, те је она за то и зове |
| други пут, и још учини нешто што дотле никад није учинио — истуче жену...{S} Оставите се тога, |
| мене ниси волео, јер <pb n="240" /> ме никад ниси видео, а узео си дете ради једног тренутка г |
| S} То јој тако лепо стоји.{S} Наше жене никад не црвене.{S} Ја сам чула да Францускиње уче да ц |
| иктивног драгог нема: ишчезао је, да се никад више не појави...</p> <p>Попи кафу и попуши цигар |
| ила Бога да се никад не расвести, да се никад не пробуди из овога лепога сна: она је срећнија о |
| ложења; иначе, она би молила Бога да се никад не расвести, да се никад не пробуди из овога лепо |
| ио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се никад не врати мужу, кога воли, због кога је ослабила, |
| ви то знате, драга госпођице.{S} Ја се никад нисам срела с човеком, па зато нисам имала потреб |
| а је, уплакана. „О, нека плаче, нека се никад не утеши!{S} Растаје се с другарицом, остаје сама |
| т погледавши у кћер, па се трже: она се никад не заклиње у дете.</p> <p>Арифи се смрче.</p> <p> |
| сади!{S} Зар да му се досади?{S} Њој се никад не би досадило: она је чак и у сну била с њим; а |
| >Мајка јој се грохотом насмеја, како се никад не смеје, и рече:</p> <p>— А шта је било оно?...{ |
| ак свога ортака: одох од мужа, да му се никад не вратим...{S} И колико је крив, и не хте ми дат |
| д се нису сад помириле, чини ми се неће никад.</p> <p>А пре неки дан, мој отац метну на сут-ани |
| вео, мора узети, довека је прекорева, и никад јој не верује.{S} Она кроз кафез погледа у голуба |
| ф осети један интензиван бол, и стид, и никад не виде колика је Туркиња као сад...{S} Овде су б |
| учини јој се као да је лупнула срцем; и никад јој у срцу није одјекнула овако звека ланца с чив |
| се смеје, јер мисли да слуша себе.{S} И никад не заборавља како ју је ова несташница једном, ка |
| >Само</hi> за ту реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била је |
| почео пити, бивао је весео, и луд, али никад бесвестан.{S} Сад у његовој кеси ни аспре новаца, |
| нија од мене!“ Казала сам јој, и она ми никад више не рече: „Благо теби што ниси родила!“</p> < |
| тога нежна унука, и кћи...{S} Нене мени никад не би причинила бол; а родитељи... они нису свесн |
| се.</p> <p>— Ах, слатка тејзе, он мени никад не би... нити бих ја...</p> <p>— Он теби не би, ј |
| је једна од њих рекла: „Ханум, ти ниси никад толико слатка као кад си <hi>онаква</hi>“. — „Как |
| > <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти на то ниси никад гледала.{S} То је као понеки у Европи, како прича |
| н муцати.</p> <p>— Ако мислиш с њом, ти никад нећеш изићи, или бар не скоро.{S} Па како би да с |
| као сваки сан.</p> <p>— Тејзе, онда ти никад никога ниси волела!..{S} Зар да прође?!{S} Ооо!{S |
| да те у овом животу</l> <l>Нећу видети никад више.</l> </note> <note xml:id="SRP19120_N61">Збо |
| ила сам да је то нешто што не може бити никад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била |
| раду...“ А мајка: „Решила сам се да јој никад не отиднем ја прва...“ — „Паметан попушта,” вели |
| ити кафу уз дуван, (снаха пред свекрвом никад не пуши).{S} И поче се разговор, затегнуто као ме |
| једно пиће кад се причешћујем.{S} Овако никад“.{S} Та ханума чудила се и заклињала јој се да су |
| е молити топло она хладна, усрдно, како никад — за живот!{S} И учини јој се све мало, ситно, ни |
| жавала њиној кући, она се радовала како никад, јер јој се чинило као да ће у њој наћи њега.{S} |
| в, ипак је врло често бивала тужна како никад раније.{S} Обично је обузимала туга кад јој се уч |
| :</p> <p>— Зар сад кад сам немирна како никад нисам била?!</p> <p>— О, била си.{S} И ја се сећа |
| .{S} Ко би је чуо!{S} Тешко јој је како никад до сада; жао јој је: она је изгубила оно што у њи |
| е и мора у даљини које је бљештало како никад досада с разливене сасвим беле месечине; и пун ме |
| е је други набавио, купио.{S} Мени нико никад није рекао: „не бацај паре у лудо“, или „чувај бе |
| ко врло, врло пријатно.{S} Ми то нећемо никад дознати; јер то мушко што нас хвата за руку биће |
| аздух!{S} И учини јој се да досад на то никад није помислила, па пошто се велика капија отвори, |
| шић, други човек.</p> <p>Ја њега просто никад нисам видела, нисам га ни у сну снила, и он је тр |
| исплатио по уговору као слушкињу, и што никад нисмо сигурне од — ортака?</p> <p>Она ућута да од |
| да, и несвесно их откриваше да види што никад није видела: игру крви и меса.{S} Међу турским же |
| </p> <p>Од јутрос сам учинила нешто што никад: задрмала сам решетке, трипут...{S} О како су ми |
| та би рекли старотурци?</p> <p>— Па зар никад с њом да пе пођем!?</p> <p>— Можеш.. њеним родите |
| ј нежно одговори : „Фатма, чедо, па нас никад није било више: сви смо, Богу хвала, живи.“ Она с |
| ема свекрви и сути.{S} Она пред свекрву никад није изишла овако.{S} Сад се бави са својим болом |
| сети, да он, горд на своју мушку снагу никад се не би понизио да дигне руку на жену.{S} Зарези |
| че:</p> <p>— Е, откуд, откуд?!{S} Ја му никад с мајком нисам о томе говорила...{S} Емир, чедо, |
| зивајући га у души злочинцем.{S} Она му никад није могла опростити „злочин“ извршен према њој, |
| опет се за њ просила, удавала, она њему никад <pb n="24" /> није била неверна, он њој често, је |
| су ми косу, кроз башјорти.{S} Откривену никад.{S} Малочас кад сам говорила о Мурад-Џемал-беју, |
| е зелено, цветићи црвени.{S} Она хаљину никад није тако купила, већ су јој из чаршије доношена |
| што плаче.</p> <p>— Ја и да могу, нећу никад више да отидем Нурије-хануми, рече Ариф. „Oui, s' |
| ј је покаткад задржавао воду дању; ноћу никад, да му пљушти као киша, да га успављује.{S} Скоро |
| фине нове, које он силно мрзи, и ако их никад није видео, као добар муслиманин окретао је од њи |
| шетке...{S} Тако ми дође, али ми се још никад није подигла рука.{S} Мерсије, мој муж мора свира |
| може чак да је разгали, насмеје.</p> <p>Никад не каже „Алла!“; пред сваку реченицу рекне „<fore |
| на и кћи, робиња и све слушкиње.</p> <p>Никад није оволико испољен садашњи турски харем као дан |
| а од тетке.{S} Сви су знали, осим њих! „Никад више за њега па макар...“, и не рече „па макар ум |
| се.“ А мајка, љута, грди сутану, виче: „Никад, госпођо мајко.“ — „Што сад тако, кад досад увек. |
| деци,“ говораше он потресен до суза — „Никад!“ узвикну она. „Ово дана, која год је овде дошла |
| ју се, стежу се, уздишу, румене, као да никада досад нису виделе нешто што толико желе да виде, |
| о да га волиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш пешице?“...{S} Питаћете, шта каже моја м |
| ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не дође.</p> <p>— На Јалије, мајчице, не волим, |
| и бојим.{S} Да је било једно или друго, никако обоје.{S} Коран и романи, решетке и европско уче |
| је има нешто Фатми да каже, па не може: никако нису саме.{S} Ђулренги је непрестано у соби, сед |
| ла, и непрестано је била као љута на њ: никако се није с њим разговарала.{S} Оно изненадно, нео |
| зано брзо и јако, она га чула.</p> <p>— Никако нисам мислила да ћу остати жива, па сам се бојал |
| урци иду да узму абдест.{S} Њима намена никако није била срећна.{S} И већ хтедоше да иду, кад р |
| е јој долазила испрва непрестано, после никако, чак ни за време Рамазана, кад рођаке и пријатељ |
| е читава недеља дана, а рана младе жене никако да зарасте.{S} Кад год је испере и обложи хајдуч |
| м камен имала!{S} Сејала сам босиљак, а никао ми пелен; садила сам цвеће, а израсло ми трње.{S} |
| Суза</hi> остаће, може бити, нечитана, нико неће дознати колико је патила у слободи једна осло |
| е природе.{S} Кад би заволео неко дете, нико га од њега не би могао одвојити; али томе детету с |
| коме да се потужи...{S} Осим Госпођице, нико више да се на мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме ви |
| ; у њој се живи патријархалним животом: нико ништа не уради, док не пита „главу куће“, оца Осма |
| ницама што кућу држе нико је није учио: нико њу робињу; она, робиња, не своју кћер...{S} О, ви |
| _N31" /> балкона.{S} То Мерсије не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не пр |
| д овом њима страшном збиљом језик узео; нико им не приђе осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па |
| како је <pb n="46" /> била обучена!{S} Нико не би казао да је Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је го |
| туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је није тако волео пити ће је волети.{S} И она не |
| ом судбином, предала се вољи Божјој.{S} Нико није ни слутио да је она аутомат нових, и да је ућ |
| и Џемал-беј се опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи реч, јер су му „певали и трећи петли“.{S} |
| Нек се смешају ватре пламене:</l> <l>Да нико не зна, да не погоди </l> <l>Шта је од тебе, шта л |
| то што је он мој.{S} Ја мислим да никад нико никога волео није као ја њега.{S} Ја мислим да, ка |
| с другарицом, остаје сама у друштву где нико ником не верује.{S} У њему је тешко и старијим про |
| че кола; а овим ситницама што кућу држе нико је није учио: нико њу робињу; она, робиња, не свој |
| љубави, осим Ибрахим-бејових и Мерсије нико не зна:{S} Мадам Аристид се стидела да каже, а Ари |
| нас повика на ортаке, а овде на метресе нико не виче!{S} У нас поштене неће с изобличенима; овд |
| кад не говоре, а једна другу помињу, те нико и не слути да нису у љубави; моја мајка хвали суту |
| апију, заградише се дебелим дамаском, и нико је не виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф |
| , или „чувај беле паре за црне дане“; и нико преда мном није изустио: „дуг је зао друг“...{S} М |
| о сам“, ја бих мислила да је нема.{S} И нико не зна узрок њене туге и ћутања.{S} Ја мислим муж. |
| јарост, јер мој вереник је официр.{S} И нико то не зна; научила сам да се савлађујем: нене ме у |
| е домовине, јер њен језик нико не зна и нико не учи.{S} У њеној земљи пакост.{S} Она се сети не |
| ер све је други набавио, купио.{S} Мени нико никад није рекао: „не бацај паре у лудо“, или „чув |
| е смеју, а ова плаче.{S} Новима и Арифи нико није био ближи од свекрве.{S} И ако у антерији, у |
| не иду ван њене домовине, јер њен језик нико не зна и нико не учи.{S} У њеној земљи пакост.{S} |
| киње. „Пофранцузила се!“ Али, голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење |
| аквих с којима се једно време није хтео нико дружити. „Данас, оне ми личе на банкроте који глед |
| рике и разне судове, и шарао их је како нико дотле, украшавао их, па од тога ситног, финог посл |
| цању тражи то дете.{S} Он је волео како нико није, лудо, страсно.{S} Увек сам гледала да заволи |
| p>— Као милосник с милосницом .. да нас нико не види!...{S} Да изиђемо па затвореним колима, у |
| амо уместо пилава зерде.</p> <p>— Данас нико не пости, само ја, рече ашчика, и похита ка капији |
| дођоше близу куће и окретоше се: нигде никог, а њима се чинило да за њима иде <hi>он</hi>.{S} |
| ше око <pb n="41" /> на отвор.{S} Нигде никог!{S} Затворише нов отвор грудицом земље, па одоше |
| љубљено?{S} Зацело.</p> <p>— Зацело.{S} Никога нисам смела питати...{S} А кад сам то видела, ја |
| оме буде охола, па чак и према мужу, да никога не поштује, па чак ни свекра и свекрву.{S} Отрча |
| ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не |
| му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја никога немам?{S} Зар сам ја на овом свету сама?...</p> |
| у, рече шапатом:</p> <p>— Код куће нема никога...{S} Не бој се!...{S} Седи!{S} Она нагло седе, |
| питање : „Има ли кога?“ Одговор : „Нема никога“; и скидање ципела, обување папуча.{S} Он опет п |
| S} И лепо чу кад робиња одговори: „Нема никога.“ Дакле, он треба да се уклони, да дођу оне, те |
| а пре но што ступа преко прага. — „Нема никога,“ чује се из дворишта женски глас и широм се отв |
| ходе позоришта, опере, шуме — свет; она никога не гледа, само њега; па деца, два мушкарца и три |
| ким махалама изјутра и пред вече, а она никога не познаје.{S} Чим чује кола, она мисли да су го |
| ваки сан.</p> <p>— Тејзе, онда ти никад никога ниси волела!..{S} Зар да прође?!{S} Ооо!{S} Ника |
| буне и што буне.{S} Ноћу тишина, нигде никога на улици, па се чини да и по кућама све живо спа |
| уз кафез, силазила је у двориште: нигде никога. „Да није тетка добила напад од узрујаности?{S} |
| разређене <pb n="160" /> шалоне — нигде никога.{S} Седне, погледа у озбиљне и забринуте сестре, |
| Али-пашина; никад нисам пешке пошла, те никога нисам ни видела: удадох се по слици...{S} Послаш |
| S} Као да у кући више никога нема, више никога не види, само њу: улази у теткину собу за рад, п |
| њу мртву љуби...{S} Као да у кући више никога нема, више никога не види, само њу: улази у тетк |
| о је он мој.{S} Ја мислим да никад нико никога волео није као ја њега.{S} Ја мислим да, кад бис |
| ли нисам знала да траже да не поштујемо никога, ни свекра, ни свекрву!{S} Ово је за чудо!{S} По |
| .“ — „Кад имамо физички бол, ми мислимо никога не боли као нас; зато што туђе болове не можемо |
| око оборене главе.{S} Пред кафанама већ никога није било, осим самаца што станују по хановима.{ |
| јој, осим свога и мужевљег рода, у кућу никога не прима, јер јој се чини, ко год би дошао, доша |
| за косу накострешену од страха.</p> <p>Никога није било у кући који би видео овај страшан приз |
| посече кад сече поморанџу.</p> <p>Фатма ником није показала рану, крила ју је као нешто свето, |
| већ чујем ход, па му се радујем како се ником нисам радовала.{S} Боже! — заврши погледавши у не |
| поверљива, што осим Богу не верује више ником.{S} Мерсије опази њену промену, нерасположење, па |
| гарицом, остаје сама у друштву где нико ником не верује.{S} У њему је тешко и старијим пробуђен |
| Шта марим од ханума, најпосле?{S} Свет ником није направио кућу, а многима је растурио.{S} Чет |
| ваки час се бунила, у себи, не говорећи никоме ништа.{S} У овој старинској кући она је у духу б |
| Кад је пита зашто је отишла не казавши никоме да ће ићи, она одговори брзо и смело: „Побегла с |
| Ко се ни с ким не договара, нема право никоме ни да се потужи.</p> <p>То рече, па изиђе из соб |
| е зна, и ништа није учила, није читала, никуд се није макла.{S} Нарав је примила <pb n="19" /> |
| м, па је тражио од мене многе жртве: да никуд не изиђем из куће, или ако кадгод изиђем да седне |
| знају читати, ништа нису виделе, јер се никуд нису макле, а овамо вичу: „Наших обичаја нигде не |
| оком ми скоком, што без питања не смемо никуд, што се морамо вратити из шетње пре сунчева заход |
| нож, па сам зајаукала.{S} Нисам ћутала, нисам трпела, никад нисам рекла <hi>ксмет</hi>...{S} О, |
| > <p>Ја њега просто никад нисам видела, нисам га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi> |
| го, замишљала сам га.{S} Ја, затворена, нисам могла виђати младиће, па...{S} Али како сам видел |
| ј то у лице вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти више муж!“ Па јој окрете папуче прстима упоље |
| творио капиџик.“</p> <p>— „Ја, мајчице, нисам затворио капиџик од пријатеља, него од непријатељ |
| бих крити сто година.</p> <p>— Сестро, нисам знала да си ти поборница слободне љубави, и врло |
| се мени не допадне.{S} Ја нисам ствар, нисам поклон од сребра, од злата, од камена, ни од свил |
| ...{S} Кад сам имала какву своју тајну, нисам је умела крити ниједан дан.{S} А тајну овога млад |
| ори брзо и смело: „Побегла сам од куће: нисам могла сачекати ортака.“ Он се зачуди, мислећи да |
| адоше јој надимак.{S} Па и ти, Мерсије; нисам знала да си пакосна.</p> <p>— <foreign xml:lang=" |
| сам то чула, али појам <hi>велико</hi> нисам умела схватити, то јест схватила сам погрешно: ми |
| ите робије — сургун...{S} У Арабију!{S} Нисам могла.{S} Подмитих кадије... с кућом и хиљаду лир |
| да дубоко осећа, да много размишља..{S} Нисам веровала у судбину, и почела сам сумњати у Бога, |
| шло нешто као нож, па сам зајаукала.{S} Нисам ћутала, нисам трпела, никад нисам рекла <hi>ксмет |
| а ни на једно нисам вам одговорила.{S} Нисам могла, била сам болесна.{S} И шта да вам одговори |
| т дошли, мора нам прећи преко главе.{S} Нисам ли те учила, зеницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти |
| дић: мене је остављао саму код куће.{S} Нисам га волела, а угађала сам му: знала сам да је он м |
| о нисам имала потребе да очи обарам.{S} Нисам до пре три дана; а пре три дана... и ја не оборих |
| и дођете!{S} Ала сам себична, јелте?{S} Нисам себична, али вас волим, волим...</p> <p>Одговорит |
| аљалица сам, а изигравам поштену жену — нисам „ухваћена““.{S} Понеки дан, кад се загледа мужу у |
| аједанпут обгрлив је око паса.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Болесна?</p> <p>Она слеже раменима.</p> |
| нема више од једног пријатеља?</p> <p>— Нисам, мајчице; такве се ствари не казују ни брату ни п |
| х земљака, ја сам сад први пут видела а нисам му се зачудила, јер ја мислим само на своју несре |
| p> <p>Он је ноћас дошао доцкан, и ја га нисам смела питати где је био.{S} А он је љубоморан чак |
| } И ја сам можда имала неки бол, али га нисам свету причала.{S} Што се тиче тога, ја сам и суви |
| ?{S} Зацело.</p> <p>— Зацело.{S} Никога нисам смела питати...{S} А кад сам то видела, ја сам се |
| ина; никад нисам пешке пошла, те никога нисам ни видела: удадох се по слици...{S} Послаше га са |
| ..</p> <p>Да нисам била у овој кући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих видела Њега.{S} |
| д грозницу, и била сам толико слаба: да нисам склопила очи, ја бих пала у несвест.{S} Па ипак, |
| {S} Каквих смо се књига начитале!{S} Да нисам била с њом, ја не бих била побуњеница.{S} Она ми |
| слим шта сам све од ње сакрила!{S} А да нисам волела Емиру...</p> <p>— Ја сам мајка, али нисам |
| па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да нисам читала...{S} Романи су ме и довели у земљу духа б |
| Да се кријем, увек да се кријем, као да нисам у Солуну рођена и одрасла.{S} Овде се турске жене |
| то ни у очи погледала.</p> <p>— Камо да нисам! викну она гласно; после додаде понизно, нежно, т |
| м стиху ја сад видим Бога!...</p> <p>Да нисам била у овој кући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејо |
| p>— Можда сам се смањила.{S} Истина, ја нисам мала, ја сам средња, као Сафет.</p> <p>Сафет рече |
| хануме не говоре, и ми не говоримо: ја нисам хтела.{S} А данас, за љубав своје султаније, прог |
| нисам више апостолица и мисионарка; ја нисам више добра кћи Турске.{S} Ја сам сад само жена чи |
| нке!{S} Да их је видела тејзе!...{S} Ја нисам у свом елементу.{S} Ја сам њима туђа, и оне мени. |
| ма њему охладнех, и оставих га...{S} Ја нисам осетила да ме жали, те сам се чудила што ми одмах |
| не видим, док се мени не допадне.{S} Ја нисам ствар, нисам поклон од сребра, од злата, од камен |
| Европу на васпитање и школовање.{S} Ја нисам била нежна жена, али сам била нежна, добра мајка. |
| нисам слала да се светиш лудаку.{S} Ја нисам ни мислила да те удајем за Осман-беја, него за Аб |
| е подигнем, јер немам срца за њу.{S} Ја нисам више апостолица и мисионарка; ја нисам више добра |
| шо, шта си ти онда мислила?</p> <p>— Ја нисам мислила ништа.{S} Ја сам само осећала.</p> <p>— К |
| , а какве су вам Солуњанке?</p> <p>— Ја нисам Солуњанка.{S} Ја сам Скопљанка.{S} Али, ја се осе |
| Хасан-беја.{S} Аман!{S} Кажите му да ја нисам знала да мој сестрић пије, да је протеран и да ни |
| сле... дознадох ..{S} Један дан, кад ја нисам била код куће, девојка дошла кроз капиџик, развиј |
| е лице као Арнаутка!</p> <p>— Па кад ја нисам крила лице?{S} Пече... <foreign xml:lang="fr">Mon |
| очинца, као зликовца, као убицу, али ја нисам хтела, остављала сам на Бога, и Бог те је казнио. |
| е мој?</p> <p>— Што, мајчице?{S} Зар ја нисам распитао и дознао да је истина пашић, да је истин |
| еп.{S} Сафет јагње, ја тако лепа човека нисам више видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ја била |
| познала из кола и из каика; ја улицама нисам пешке пошла, ја се Босфором нисам лађом прошетала |
| а.</p> <p>— О, много!.. о чему ни појма нисам имала, кад сам седела с тобом загрљена с лицем на |
| и Галатом — и мени је све пуно: официра нисам ни опазила, Босфор ми је чудно леп, кипариси ми с |
| а.{S} Нисам ћутала, нисам трпела, никад нисам рекла <hi>ксмет</hi>...{S} О, ви нове турске жене |
| е страшна.{S} Кћи сам Али-пашина; никад нисам пешке пошла, те никога нисам ни видела: удадох се |
| с на ифтар, спреми нам јела каква никад нисам окусила (њена кухина је чувена: богата a <foreign |
| е моје другарице — за човека кога никад нисам видела.{S} Оне су биле срећне, ја сам била несрећ |
| <p>— Какав је мој отац, па га ја никад нисам наљутила осим...</p> <p>— Шта кажеш?{S} Твој отац |
| адрхта, па настави: —Ја ово досад никад нисам имала, и ако сам бивала на живим мукама.{S} Од ов |
| знате, драга госпођице.{S} Ја се никад нисам срела с човеком, па зато нисам имала потребе да о |
| <p>— Зар сад кад сам немирна како никад нисам била?!</p> <p>— О, била си.{S} И ја се сећам: кад |
| руги човек.</p> <p>Ја њега просто никад нисам видела, нисам га ни у сну снила, и он је требао д |
| се савлађујем: нене ме учила.{S} Досад нисам знала да сам оваква муслиманка: кад ми дође да на |
| </hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Мадам Аристид нисам видела; али сам чула да те код једне наше помињал |
| а?{S} Ко зна ко је покварио...{S} Ја је нисам ни носила.</p> <p>— Она вам је свекрвина?</p> <p> |
| <p>— Како сам видео тебе, ја друге жене нисам ни погледао.{S} Гонџеђули и Ђулренги, то нису жен |
| после додирну челом.</p> <p>— Никад се нисам осетио толики муслиманин кад сам прошао поред џам |
| ђаурима сам више од годину дана, али се нисам пођаурила: покривам главу, молим се Богу по нашем |
| могла заљубљивати у муслиманке, док се нисам заљубила у Францускињу," рече Емир.{S} И помињаху |
| агрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се нисам предала вољи Божјој.{S} Овако су завијене с тога, |
| ануме, а она звата, окупи...{S} Тамо се нисам развила те хтедох пући од врућине!{S} Али сам се |
| и што сам болесна, њему криво што му се нисам обукла...{S} У мени се зби преокрет: ја према њем |
| а: како је васпитао сина?{S} Али, ја те нисам слала да се светиш лудаку.{S} Ја нисам ни мислила |
| грамофону из једне куће турску песму, и нисам се могла <pb n="294" /> уздржати: на улици сам за |
| ела јутрос рано, писала сам га ваздан и нисам га завршила..{S} Ја бих вама писала и данас и сут |
| да се развијемо (у гору и камен!), али нисам знала да зову мужа на име као ђаурке.{S} Из такве |
| ела Емиру...</p> <p>— Ја сам мајка, али нисам могла...{S} Испросих за јединца невиђену девојку. |
| ане.{S} Ја сам била из богате куће, али нисам знала шта је новац, јер све је други набавио, куп |
| ршафа и печета — у гору и камен ! — али нисам знала да траже да не поштујемо никога, ни свекра, |
| напомињала сам јој нешто мало, али јој нисам хтела отворено писати: жао ми је било да се не ра |
| о мајко.</p> <p>— Госпођо снахо, ја вам нисам казала крај те приповетке.{S} Крај јој је овакав: |
| јем ход, па му се радујем како се ником нисам радовала.{S} Боже! — заврши погледавши у небо, па |
| откуд, откуд?!{S} Ја му никад с мајком нисам о томе говорила...{S} Емир, чедо, запали и ти циг |
| ицама нисам пешке пошла, ја се Босфором нисам лађом прошетала, по Принкипу нисам друкчије прошл |
| а, мислећи : „Завет сам испунио; поклон нисам узео натраг већ сам га купио!“...{S} А Богу и тек |
| зо и јако, она га чула.</p> <p>— Никако нисам мислила да ћу остати жива, па сам се бојала смрти |
| вде, па свако сам љубила, а ни на једно нисам вам одговорила.{S} Нисам могла, била сам болесна. |
| бола срца не могу писати.{S} Још добро нисам ни узела перо, а већ срце повредим..{S} Мајка је |
| врло ми је чудно...</p> <p>— Не, ја то нисам.{S} Али сам противница идиотских бракова.{S} Брак |
| ики, већи него у нашег комшије, а ја то нисам видела док други не рече.{S} Може бити мислиш, си |
| то је из нас самих.{S} И до сада ја то нисам опазила; а сад видим да је све из мене; јер у мен |
| се никад нисам срела с човеком, па зато нисам имала потребе да очи обарам.{S} Нисам до пре три |
| е</hi>?{S} Колико сам пута зажалила што нисам Донме, Бог нек ми опрости, те да идем готово разв |
| .{S} Ариф често каже: „Ја час жалим што нисам мајка, час волим; јер материна је љубав често себ |
| ута па стао, не што сам сустао, већ што нисам знао куда ћу. „Најгоре је за онога што је умро,“ |
| ашто мужде, нене?“ упитах зачуђено, јер нисам могла ни слутити чим би ме могла обрадовати. „Ми |
| е Нурије:</p> <p>— Алла’!{S} Ја и данас нисам постила, те сам имала моћи да размишљам.{S} Ја са |
| евате.</p> <p>— Али ја у свом пијанству нисам била убица.</p> <p>— Зар мислите да је убица само |
| азвијена, јер за пољубац не зна — ја му нисам казала...{S} Госпођица ме непрестано уверава да м |
| ш, тејзе?!</p> <p>— Ја за Рашиде-хануму нисам чула, него друго... *</p> <p>— Слатка тејзе!</p> |
| ором нисам лађом прошетала, по Принкипу нисам друкчије прошла до колима <pb n="179" /> или мазг |
| ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако си украла ханумин |
| је се; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла, и чак не могу да прођем поред ње.{S} А кад |
| то нам муж у свако доба може рећи: иди, ниси за мене, и испраћа нас пошто нас је исплатио по уг |
| рете папуче прстима упоље грмећи: „Иди, ниси ми више жена!“ Она дршће као прут, страх је не од |
| ју и певају .{S} Узми један гутљај..{S} Ниси је окусио за толико, како оде она...{S} Ах, сине, |
| ли, сине, говорио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је брат отишао на чифлук.{S} Јеси ли казао |
| им се повезала! узвикну Фатма.</p> <p>— Ниси ваљда рекла: ако ми се у нијету помене црно, нећу |
| зненађено Ариф. <pb n="272" /></p> <p>— Ниси дошла да ми јавиш, тејзе?!</p> <p>— Ја за Рашиде-х |
| н.</p> <p>— Тејзе, онда ти никад никога ниси волела!..{S} Зар да прође?!{S} Ооо!{S} Никад, ника |
| ћи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Тога ниси помињала! упита Емир врло радосно.</p> <p>— Један |
| а признаје Бог.</p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешт |
| ла да он није у Солуну. „Годину дана да ниси дошао, годину дана не бих изишла: што да изиђем ка |
| — мастика..{S} Што не би?{S} Пио си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ја сам <pb n="230" /> ти, |
| ниси волео, јер <pb n="240" /> ме никад ниси видео, а узео си дете ради једног тренутка где си |
| ијатељицу?{S} Овако...{S} Ја знам да је ниси видела: она вама неће доћи без мене.{S} Мислећи на |
| прости!{S} Никад ти не бих казала да ме ниси изазвала.{S} Ја то чувам као тајну већ толико врем |
| и куповао да ме превариш!...{S} Ти мене ниси волео, јер <pb n="240" /> ме никад ниси видео, а у |
| шалиш се!{S} Ти си се испросила, али се ниси венчала, удала.{S} Ти не знаш шта је човек...{S} С |
| у с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А што се ниси развила, што плачеш, <hi>кјучук-ханум</hi><ref tar |
| и одсечно.</p> <p>— Ти си плаховита али ниси лажљива.{S} Ти то не знаш зато што су странкиње <h |
| н јој је једна од њих рекла: „Ханум, ти ниси никад толико слатка као кад си <hi>онаква</hi>“. — |
| Сад видим: ти си уз Ђулистан-Исмету, ти ниси за ослобођење харема, за развијаше, ти се кријеш о |
| лествице ?</p> <p>— Је ли могуће да ти ниси пољубила Мадам Емину кћер како се воли?{S} Зато шт |
| довима За чудо нам је, Емир, што нам ти ниси јавила; јер ми смо пристале за једанпут.{S} И онда |
| д знаш каква сам зовеш ме кући?!{S} Ако ниси љубоморан, зар се не стидиш?!“ „Зејне-ханум, ти та |
| има је растурио.{S} Четрнаест ноћи како ниси његова!</p> <p>К њој уђе свекрва и рече :</p> <p>— |
| ..</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти на то ниси никад гледала.{S} То је као понеки у Европи, како |
| ли уз деф, а друкчије уз пијано.{S} Што ниси закратио да се дружи с новима?</p> <p>— Какве су т |
| ени мало-мало па рече : „Благо теби што ниси родила, те не знаш за жалост.{S}" Једанпут ми дође |
| ми никад више не рече: „Благо теби што ниси родила!“</p> <p>Она обуче чаршаф, диже горњи део н |
| /l> <p>— Како си могла изгубити оно што ниси ни имала?{S} Тај лепи још ти није драги.{S} А ко з |
| тиде <hi>онако</hi>, може бити зато што ниси <hi>девојка</hi>.{S} Али није, него зато што си бо |
| Осман Егрибаџак...{S} Кјучук-ханум, зар ниси осетила да му... како му из уста заудара... мастик |
| а не чекаш три месеца и десет дана, јер ниси изишла из његове куће, чак ни из ваше брачне собе. |
| мшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди, али их ниси скоро видела, па... да им не даш пуномоћје док их |
| е са стрином тога пашића.{S} Али ти њих ниси видео...{S} Као наша Ариф-ханум.</p> <p>— Ха! ха! |
| вече, она се спреми за бал код госпође Нисим.{S} Очешља је једна младотуркиња, онако како ју ј |
| ест, вечерас.{S} Иди на бал код госпође Нисим.</p> <p>Она се зграну:</p> <p>— Зар сад кад сам н |
| је била свадба, бедна и жалосна, мала, ниска, влажна, у једној прљавој уличици, а у њој невест |
| .</p> <p>Шта ту има?{S} Једна кафаница, ниска и чађава.{S} Ваздух је био загушљив.{S} Мирише ри |
| рену очи у таваницу, и она јој се учини ниска као да хоће да јој падне на главу, те осети ону с |
| мо махалске кафане, мимо људе, Турке на ниским столицама: ништа не виде.{S} Он гледа једну кућу |
| ајка и нене, и после поздрава седају по ниским миндерлуцима.{S} Свекрва је у челу, до ње с десн |
| но четвороножних столичица без наслона, ниских, и небројено ханума сасвим отворена лица, с бели |
| ина, на столице донете из Фатмине собе: ниско не могоше сести због корсета; у дну софе спустише |
| но, страшно то ново осећање!{S} Како је ниско!{S} Она завиди Фахрије-хануми што је лепа, и крив |
| ред оног узвишеног осећања, љубави, оно ниско осећање, љубомора?{S} Она зна да је и нежна и сур |
| днолика, дугачка јесења киша лила је из ниског оловног неба.{S} На Јалијама, тога дана, крај мо |
| д, па смо гледале у сут-анино двориште: нисмо га виделе.{S} Али га видесмо кроз кафез из ненине |
| лована.{S} С оне три се затварао, па га нисмо виђали поваздан.{S} Кад изиђу, оне јадне малаксал |
| мам.{S} Сама слаба женска страна.{S} Да нисмо он и ја комшије, ја бих сама... али страх ме, как |
| невести, то се замера жени.</p> <p>— Па нисмо непрестано сами... госпођа мајка, сута, нене, мој |
| ио по уговору као слушкињу, и што никад нисмо сигурне од — ортака?</p> <p>Она ућута да одахне, |
| у Хилми-пашом.{S} Али оне се варају: ми нисмо за реформу харема већ за њихово уништење.{S} Ми н |
| ога града: и ја ћу с тобом у Европу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Нурије, као да ја имам; ми смо |
| вамо мушку децу као срећне мајке!{S} Ми нисмо училе стране језике само да се рекне да смо образ |
| рече она насмејавши се, и додаде:{S} Ми нисмо ни биле у свађи...{S} Хајдете!...{S} Да се развиј |
| као да ја имам; ми смо једна крв, и ако нисмо на једном срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја сам кр |
| S} Једне су сасвим гологлаве.{S} О, што нисмо као неке наше другарице <pb n="10" /> што знају с |
| , провела мај на Јалијама.</p> <p>— Зар нисмо обе биле срећније, Емир?</p> <p>— Ја не, Мерсије. |
| много те хвалила, те ова и не слути да нисте у љубави.{S} Ја ти пишем француски; а ти, кад чит |
| дам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захваљиваше на љ |
| ар вам је остварење сна гробље ?{S} Зар нисте могле...</p> <p>Ариф-ханум стеже на грудима Фатми |
| елу набрекле.</p> <p>— Наша срца, сине, нису испитивана, али и ми смо питане хоћемо ли, и ако с |
| не погледа отворено, разуме: стиди се, нису сами; али крадом...{S} С грозничавим нестрпљењем п |
| е види.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису више муж и жена — смрт их је раставила; а од жива: |
| на, моме оцу дође један стари пријатељ; нису се били видели одавно, те се изгрлише као жене.{S} |
| хаљину, златне обоце купују — телом.{S} Нису изобличене, па се праве поштене и неће у кућу „неп |
| ини му се виши од највишег брега.{S} Да нису мухамеданци, сретали би се на улици, састајали би |
| е пробуде, нек се расвесте, нек виде да нису ствари, јер имају душу, нек дознаду да све што има |
| мама, волеле као своје гувернанте; и да нису овде ове три Цариграђанке, оне би је сад пољубиле |
| дна другу помињу, те нико и не слути да нису у љубави; моја мајка хвали суту као пре.{S} Откад |
| папучице, мале као детиње, чисте као да нису биле на ногама, као нове, и узе их миловати, тепат |
| кну да би све чуле: „Зато што са женама нису људи“.{S} Оне три нове из Цариграда, обучене као з |
| рви, зато што им мајке вриште, јер сама нису свесна несреће.{S} Једна стара Јерменка груну се у |
| .{S} Прича јој да му религиозна осећања нису била будна, јер је дуго био у Европи, и да му их н |
| лама.{S} Зар Нурије-ханум и њена сестра нису добре?{S} Оставите ме, децо, с Фатмом, да је испит |
| ни јој се <pb n="126" /> да овде заиста нису само жене него и људи, прерушени у жене...{S} И у |
| су читале, јер и не знају читати, ништа нису виделе, јер се никуд нису макле, а овамо вичу: „На |
| езу су наше жепе горе но овде.{S} Ништа нису читале, јер и не знају читати, ништа нису виделе, |
| ви Фатмини...</p> <p>Мајка и нене ништа нису знале, јер им беј није хтео казати док се не одмор |
| само да буде њен.</p> <p>Тај дан ништа нису питале Фатму; оставиле су је да се одмори, испава. |
| ах.</p> <p>Мерсије и Фатма готово ништа нису говориле: стиделе су се да говоре пред странкињама |
| ај, наместиле се иза платна а ипак печа нису дигле: отишле су к Депоу.{S} С времена на време, Ф |
| } Хвалила ју је и кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила није да хвалећи њу, себе х |
| чао?{S} Људи.{S} Али зар су то људи кад нису ништа мислили пре но што ће извршити законске одре |
| лица за чаршафе и дебела печа.{S} Никад нису дошле све три заједно, већ по две, или само једна, |
| све вриштале „од страха“, као да никад нису виделе мушкарца, човека, и покривале су главу, кој |
| се, уздишу, румене, као да никада досад нису виделе нешто што толико желе да виде, човека!...{S |
| читати, ништа нису виделе, јер се никуд нису макле, а овамо вичу: „Наших обичаја нигде нема!“ — |
| је <pb n="229" /> венчана, оне три нове нису излазиле од Арифе.{S} По читаве часове водиле су н |
| ру и странкиње су биле позвате; али све нису вечерале, јер нису могле сести доле, а и не би уме |
| и га само до собних врата: даље је ноге нису носиле.{S} И учини јој се као да се нешто свршило, |
| на би, чини јој се, пала, јер њене ноге нису јаке, да би могле држати, носити толику радост.{S} |
| јела врло мало од ифтара, а за суфур је нису хтели звати, јер су мислили да спава.{S} Кад се чу |
| а пију кафу и пуше.{S} Једнима је, које нису хтеле кафу, донета по чаша мирисавог ружичастог си |
| ца и жене...{S} Пашиница и Цариграђанке нису је познавале овакву каква је вечерас била, па су с |
| " /> и у најпросвећенијим народима жене нису потпуно свесне.{S} А у нашем народу!..{S} Ох, наше |
| е да црвене.{S} И вероватно, јер .. оне нису баш стидљиве.{S} А њен глас, говор, смех!..{S} То |
| њини млади мужеви, младожење...{S} Оне нису могле довршити мисао, јер им се срце стезало, и ле |
| вих дубина чуле „некакав говор“.{S} Оне нису знале да је то био говор вода.{S} Оне су га слушал |
| једнака, а камо ли две сестре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{S} Нурије је била за добрим чов |
| роту младу женицу.{S} Слушкиње и робиње нису разумеле како ју је назвао, али су познале да нешт |
| {S} Али, Емир, зар нам наше Францускиње нису причале да то просто није ништа!{S} Као <pb n="40" |
| але очи да гледају њега ; али кад га се нису могле сетити живог, гледале су му слику, коју тако |
| естрића, и мајка није отишла.{S} Кад се нису сад помириле, чини ми се неће никад.</p> <p>А пре |
| е измирили.{S} А како да се мире кад се нису ни завадили!</p> <p>У свитање, по танком сухом сне |
| де и разговарају се о Цариграду, где се нису осећале пријатно, а сад им је све као нека далека |
| она бивша бела робиња.{S} Али хануме се нису могле више усхићавати, ни викати, ни пљескати; зат |
| нових и — Џемал-беј...{S} Џемал-беју се нису надале, нарочито Фатма, те видевши га изненада, бл |
| абанима дегенеке — издржаће: душе му се нису сетили.{S} Једанпут растависмо коње, па један од т |
| ме чула и одјекивала тишином; неке куће нису биле у реду с другим, већ су заузимале сокак, а у |
| пођоше за домаћицама на софу.{S} Гошће нису мислиле да су ово јетрве, него ортаци, пошто их об |
| ито ни да проговоре с честитом женом, и нису нежни, одвојени од мајке рано...{S} У Европи, где |
| у, као што је и она, а ови њени другови нису.{S} Њима је доста турски језик, и мало француски ( |
| вадба</hi>!{S} Ту није место онима који нису невести род; то осећају и оне три хануме и странки |
| као напољу; а хануме се разузуриле, али нису легле: онако уморне седе и разговарају се о Царигр |
| а видим да су оне промениле хаљине, али нису душу.{S} Душа им је као у оних старих слепих дерви |
| не би причинила бол; а родитељи... они нису свесни...{S} И кад то добро знам, зашто да их дубо |
| с књиге и да учи толике језике!{S} Они нису знали да је то била љубав која ме је привезивала з |
| не: то је његова прва жртва.{S} Оне три нису изгубиле као жене ништа, она све: у кућу јој не ул |
| каква му је мајка; ни два прста на руци нису једнака, а камо ли две сестре.{S} А оне нису сестр |
| и осмехнуше, и упитавши бабу да ли јој нису што потребне, изиђоше и одоше у једну собу окренут |
| у него њу.{S} Да њих две ни за тренутак нису биле у љубави, осим Ибрахим-бејових и Мерсије нико |
| мртве ствари могу да веселе.{S} Али ово нису мртве ствари, ово су живе: шадрван, лимуни, кипари |
| ријатељице не иду једна другој само ако нису у љубави.{S} Како је остала <hi>бош</hi>, то јест |
| нешто Фатми да каже, па не може: никако нису саме.{S} Ђулренги је непрестано у соби, седи и пуш |
| , неискрено сажаљевање што их за толико нису виделе; а можда ће њу молити да им свира, да им пе |
| и погледао.{S} Гонџеђули и Ђулренги, то нису жене него робиње, а тетка је тетка, мајка је мајка |
| енглеских жена.{S} И рече:</p> <p>— То нису маске, него турске жене.</p> <p>— <foreign xml:lan |
| вропе па ово видео, ја сам мислио да то нису жене „comme il fault“, већ .. пуштене из неке рђав |
| пце...{S} Зар да не закука из гласа што нису из оне вере што не допушта оволико понижење жене с |
| иле позвате; али све нису вечерале, јер нису могле сести доле, а и не би умеле јести прстима.{S |
| гледали, због капуљаче на глави, али их нису заустављали, јер су имали фењер; а они су ишли ћут |
| {S} И Донме, што се готово развиле, још нису почеле улицом с људима.{S} И шта би рекли старотур |
| ирка и песма: хануме <pb n="278" /> још нису спавале.{S} Стражари су их загледали, због капуљач |
| инској осетљивости на жао учинили, са: „Нису боља од твоје деце““.</p> <p>— Ја ћу Фатми, зете.{ |
| Да сам га раније видела и заволела га, нити бих му спазила јабучицу, нити бих му чула глас; то |
| она није ухваћена, она није изобличена, нити сама што говори, осим код своје пријатељице, оне ш |
| астанке с њим.{S} Али, она не врати се, нити учини по његовим порукама, које јој доношаше она с |
| гаде.{S} Фатма, срећна, ништа не опази, нити се сети питати је: што су јој писма „замршена“.{S} |
| ега крвавог, Нурије ништа не проговори, нити пусти глас изненађења или страха, већ сама полете |
| ужује...{S} Отиде, а она га не испрати, нити му на ноге устаде: први пут како се удала; а после |
| 0_N74">Ниједна мисао не може замислити, нити језик смртнога исказати.</note> <note xml:id="SRP1 |
| плачу жене, за ситницу; и кад се ућути, нити ће јој очи бити црвене ни лице од суза нагрђено, и |
| тељем мири; а она теби није непријатељ, нити ће ти то бити. „Стари пријатељ не бива непријатељ; |
| одјекнула овако звека ланца с чивијом, нити јој је икада овако било кад је прелазила авлију и |
| е преудала, три дана ништа није окусио, нити је ишта проговорио, а четврти...{S} Богу хвала кад |
| S} Али, од моје свадбе ништа није било, нити ће бити...</p> <p>У Турака, затуцаних као што је м |
| и меће је на своја уста, и наједанпут, нити осећа њену руку ни своја уста: у свему је он, њего |
| олела га, нити бих му спазила јабучицу, нити бих му чула глас; то јест ако бих спазила нешто на |
| х, слатка тејзе, он мени никад не би... нити бих ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти си жена.{ |
| О, само сад да не умре, да остане жива: нити ће се љутити, ни туговати, волеће много — живот.</ |
| им.{S} Свекрва је од узбуђења јецала а нити је додирнула снахи дувак ни косу, као да је била н |
| многе француске писце лудо заљубљена а нити сам их видела нити ћу их видети: физички су мртви. |
| сце лудо заљубљена а нити сам их видела нити ћу их видети: физички су мртви.</p> <p>— Ја сам Ос |
| закону; а у њему се ништа није изменило нити се може изменити док је наше вере, јер њега је пис |
| луда.</p> <p>Он се сад на њу не осмехну нити је потапка по плећима, већ погну главу па оде у њи |
| : чита, преврће листове и непрестано се ниха.{S} Фатма је данас у зеленој антерији.{S} Прође кр |
| илостињу, с главама мало накриво, седе, нихају се, изговарају с хоџом, једном старом Туркињом, |
| на три беја.{S} Муфтија зажмуре и поче, нихајући се:</p> <p>— Сваки греши, ако не у знању, оно |
| иња кору хлеба од богаташа, па зажмури, нихајући се као дервиш у молитви, вичући као дервиш: „А |
| их, врховима прстију додирује рамена, и нихајући се почиње другу молитву, моли Мухамеда и Алију |
| знемогавају, падају.{S} Затворене, нема ничега што би им скренуло мисли с онога због чега пате. |
| је најрођеније.{S} Она није била свесна ничега, зато што се готово без свести бацила у некакву |
| ћи, она му није одговорила, каменчићем, ничим.{S} После се осуђује: што није бежала?{S} Ако ниј |
| одмор: лежи на миндерлуку, с чаршафом, ничице; подиже је: лице јој је мокро од суза! „Мерсије |
| и су јој навирале сузе, а она је падала ничице и изговарала: „Зар може неко да узме из мене ово |
| свим се смрче.{S} Она се уплаши, и паде ничице.{S} Али одмах устаде.{S} И у томе осветли се сав |
| боји, побеже у собу с постељом, и паде ничице па зајеца. „Како си смела!{S} Како си смела нокт |
| ој се очи, и у томе, тресак је подиже и ничице обори.{S} Сва дршћући, она жмури и опет види неб |
| шмацима: свих шест окренуте југу падају ничице и устају.{S} Соба је из дворишта; на прозорима н |
| у Бејлер-беју, два у Стамболу, један на Нишан-Ташу, један на Бебеку, па на Принкипу; он их све |
| стара Нишлика, рођака Хасан-бејова, по нишком обичају, кади амбром и прска ђулсуом, ступају у |
| жена, улазе у кућу, где их једна стара Нишлика, рођака Хасан-бејова, по нишком обичају, кади а |
| а каже, па не могаде.{S} Фатма, срећна, ништа не опази, нити се сети питати је: што су јој писм |
| е год љубави на свету, све је код тебе, ништа није остало за другога.</p> <p>Емир је тада пољуб |
| } Али, сине, што зна муслиманске књиге, ништа; него хришћанске, европске... француски језик, фр |
| олба, ни моје преклињање, ни моје сузе, ништа не помаже: отиде с вечери, па се врати ујутру, ве |
| ли-беја, ни брата му, ни сузе материне, ништа не омекша овај камен. „Примио сам је, а не дам да |
| ављено: „Ти си полудела!“ а за гледање, ништа јој не би рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако |
| е истина: оволико писмо, па све о себи, ништа о вама.{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја вас вол |
| шта нису читале, јер и не знају читати, ништа нису виделе, јер се никуд нису макле, а овамо вич |
| и ми теже.{S} Овако. ја ништа не чујем, ништа не видим, ни лупу звекира на капијама, ни жене у |
| .{S} Је ли се опио или је био болестан, ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатма је његова.{S} В |
| раг који је мирисао на мастику...{S} О, ништа ми није одвратније од човека који заудара на пиће |
| а суто, шта ти је?!</p> <p>— Емир чедо, ништа...{S} Мавиš преврнуо с полице сахан с мухалебијом |
| борене главе.{S} Више није ништа видео, ништа чуо, ништа осетио, као да је лишен чула.{S} Ишао |
| вот!{S} И учини јој се све мало, ситно, ништа, због чега је некад призивала смрт, и чак мислила |
| ислимо на пост.</p> <p>— Не могу, суто, ништа.{S} Ја сам, чини ми се, бестелесна.{S} Сад би ишл |
| е.{S} Више није ништа видео, ништа чуо, ништа осетио, као да је лишен чула.{S} Ишао је, и заста |
| , мимо људе, Турке на ниским столицама: ништа не виде.{S} Он гледа једну кућу, где ће она бити |
| {S} Па су уплакане отишле крај решетке: ништа се не види, само ишарана лица и руке, јер решетке |
| е је до каније, Фатма са сузама у грлу: ништа јој не може казати...</p> <p>— Није она љута на н |
| завладале тврдим главама својих мужева; ништа их се не тиче што су преко дан, на каквом шеталиш |
| да јој у брачном животу <pb n="132" /> ништа није сплетено, с дувком од тела, с велом, али не |
| с ципела поотпадале, оно <pb n="104" /> ништа!{S} И ја се једанпут с мајком прошетах једном пиј |
| ћ које је доба, а њој се <pb n="167" /> ништа не наређује ни за ручак ни за ифтар.{S} За ифтар |
| ..{S} Питаћете, шта каже моја мајка.{S} Ништа, драга госпођице: њен муж није ништа необично учи |
| У Серезу су наше жепе горе но овде.{S} Ништа нису читале, јер и не знају читати, ништа нису ви |
| а, мајка, он, отац; њено све у Солуну — ништа отац не да, његово у Цариграду, шаље му се новац |
| ова, зато што нема своје деце.</p> <p>— Ништа више.{S} Да те водимо оцу.</p> <p>— Па како си по |
| агње, волиш ли свилену кошуљу?</p> <p>— Ништа не волим, одговори она хладно, а Осману сукну пла |
| тма се промени у лицу више него икад, а ништа не рече.{S} Мерсије упита радознало:</p> <p>— Од |
| .{S} Обучена, накићена, осмехнула се, а ништа није рекла.{S} У оној њеној мирноћи, нене је нази |
| сети страхобу... — смождила би га.{S} А ништа му не рече, и због тога презире себе, што се прет |
| ?{S} Шта је сад?{S} Беспосличар: млад а ништа не ради!{S} Зар да настави учење кад је у њему св |
| ој унуци.{S} Али те очи су све виделе а ништа не знају.{S} Узму да је миришу и да јој говоре: „ |
| инвалида.{S} Кажите њену оцу и њој: да ништа немам, све отишло за дуг, ја сам пропали племић, |
| рамом: живци су јој толико слаби, па да ништа не чује, и да заклони светлост.{S} Крај ње седи њ |
| е; али га она вољаше, те се прављаше да ништа не види, угађаше му, гледаше да га се додвори.{S} |
| ка и један муслиманин, па кад видеше да ништа боље од њихових лекова, они рекоше моме оцу да тр |
| ...{S} Не знају где сам?...{S} Волим да ништа не чујем, јер би ме и добро растужило као зло.</p |
| м атласким јорганом, и изгледаше као да ништа ни мисли ни осећа, толико је мирна; а свекрва јој |
| ј, сине!</p> <p>Он је опет тупо погледа ништа не говорећи, затварајући очи.</p> <p>— Сине!</p> |
| с града, било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не чујем, ништа не видим, ни лупу звекира на капи |
| аташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не знам...{S} Оваквим мужем величала би се и пади |
| онда мислила?</p> <p>— Ја нисам мислила ништа.{S} Ја сам само осећала.</p> <p>— Како сам видео |
| ју, а кад проговоре, има речи које нама ништа не значе.{S} Полако, кћери моје, ко хоће с прве с |
| меја се и рече:</p> <p>— У ова два нема ништа!</p> <p>— Како ништа?! изусти Фатма чисто уплашен |
| а.{S} После му се учини да од тога нема ништа, те очајаваше.{S} Прође година дана како се врати |
| дох од тога, знајући да у романима нема ништа слично тим разговорима.{S} То је тако, мала, па и |
| ова мајка правећи се као да у души нема ништа ни из прошлости ни из садашњости, дирнута говором |
| Азије, из своје отаџбине, Турске? „Нема ништа: ја бих то досад опазила.“ И сва срећна окрене му |
| } Боже!{S} Зар за толико месеца ја њима ништа да не пишем, ни они мени...{S} Не знају где сам?. |
| {S} Кад је чуо да се преудала, три дана ништа није окусио, нити је ишта проговорио, а четврти.. |
| е посрћући.{S} На столу пуно, а ниједна ништа не окуси: за сто су селе обичаја ради..{S} Отклањ |
| сузе, а после отпоче, и ако је ниједна ништа не пита, историју свога живота, не сматрајући Нур |
| мена, темена, темена!{S} Готово ниједна ништа не говори, само се разлеже, далеко, деф и песма.{ |
| ољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерају; она ништа не окуси.{S} Отац опази да је расејана, те помисл |
| илови; она је понекад и чочек...{S} Она ништа не виде, већ се поклопи на кревет Госпођичин, на |
| Фатму.{S} Али Фатма, промени се.{S} Она ништа не каза Мерсији, не само сестри од стрица, већ и |
| нум !{S} Испросила се Фатма.</p> <p>Она ништа не умеде помислити до то: „Па што ми у писму ии ј |
| ан, није грехота ни срамота.</p> <p>Она ништа не рече.</p> <p>Нене узе с рафа једну дебелу кожо |
| с њеним љубазником, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да нисам читала...{S} |
| есна; долазе лекари и жене бајалице, па ништа не помаже, свако пред вече ухвати је грозница.{S} |
| , провикаће, па ће се испавати, и сутра ништа.{S} А какву је борбу сама собом издржала прошли п |
| о, остављао је крај себе...{S} Пашиница ништа не почиње, чак и не гледа у бедног старца, остављ |
| ђе ти да се убијеш, је ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја сам весела: певам, свирам, читам.{S} |
| ла и ослушкивала да ли иде теча, па кад ништа није <pb n="274" /> чула, изговарала је: „Отишао |
| <p>— Па ти у својој кући не треба никад ништа да затвараш: у њој ти је дисала ђаурка тринаест г |
| сли његова побуњена душа.{S} Јер он сад ништа не говори.{S} Затвори врата женама, мајци, тетки, |
| ико речи јавила.{S} Али, од моје свадбе ништа није било, нити ће бити...</p> <p>У Турака, затуц |
| сестрић пије, да је протеран и да нигде ништа нема.</p> <p>— Зар и ја да лажем, Нурије-ханум?</ |
| егова, јер су је преварили.{S} Он нигде ништа нема и ни за шта није спреман, а тетка може своје |
| чује Ибрахим-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема и да живи од туђе милости!{S} Он, само он да |
| да се у земљи где нема слободе не може ништа урадити. „Какво организовање женских друштава у з |
| ритискује не питајући <pb n="243" /> је ништа, јер јој зуби силно цвокоћу, па да не би прегризл |
| /p> <p>Он седе близу ње, не питајући је ништа због мајке; мало, па изиђе да руча, по турски, го |
| на мушкарце.{S} Енглескиња испрва није ништа разумела; али кад јој Францускиња узе шаптати на |
| тише куће и конаци...</p> <p>Фатма није ништа разумела...{S} Свекрва јој закопча гривну, а она |
| продужи пут оборене главе.{S} Више није ништа видео, ништа чуо, ништа осетио, као да је лишен ч |
| S} Ништа, драга госпођице: њен муж није ништа необично учинио; и друге наше девојке тако се уда |
| њих ће у живот, па гледа да на њој није ништа везано, сплетено.</p> <p>Солун, 2 јуна 1905.</p> |
| страну реч!..</p> <p>— Па шта, то није ништа. <hi>Коко</hi>, то је <hi>таук</hi> (кокош), ја с |
| зе јој љубити лице, говорећи да то није ништа; он јој је што и стран, туђ човек, пошто би је мо |
| ше се као да је миран, и као да то није ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко: стид га ј |
| шетке, кроз колске прозоре, али то није ништа.{S} Понекад ми дође да поломим решетке...{S} Тако |
| } Па што се забринуле?{S} Фатми то није ништа необично а камо ли страшио: она је из тога друштв |
| нцускиње нису причале да то просто није ништа!{S} Као <pb n="40" /> наше поздрављање са женама |
| на, ваљда да јој бар на оном свету није ништа сплетено, лежи насмејана, с отвореним очима, те ж |
| волвер.{S} Видевши њега крвавог, Нурије ништа не проговори, нити пусти глас изненађења или стра |
| но задовољство...{S} Понекад, њих двоје ништа не говоре, а разумеју се: она хоће да помирише цв |
| с се бунила, у себи, не говорећи никоме ништа.{S} У овој старинској кући она је у духу била нов |
| ртва.{S} Оне три нису изгубиле као жене ништа, она све: у кућу јој не улазе ни оне што прерушен |
| и су сви Фатмини...</p> <p>Мајка и нене ништа нису знале, јер им беј није хтео казати док се не |
| о руковање с људима руку у руку.{S} Оне ништа не осете, ни страха, ни стида, и не узбуде се.{S} |
| зар јој она не би казала?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф-тејзе.{S} У толиким модерним ф |
| то је тако у нашем закону; а у њему се ништа није изменило нити се може изменити док је наше в |
| ци туга?</p> <p>— Каква туга?{S} Још се ништа не зна.{S} А мени се чини да ће испасти све не мо |
| и пробудила се.{S} Свекрва јој не рече ништа, јер је била страшно забринута.</p> <p>Он сврати |
| ји</hi>, то јест соби за госте, не беше ништа турско, само један врло мали мангал, за кафу и ци |
| кроз уши у њену свест.{S} Али не, више ништа нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне и |
| ..</p> <p>У овом <hi>Дневнику</hi> више ништа није било.{S} Арифа се била унела у хартију, забо |
| и оне осетише тај бол у њој, па је више ништа не питаху.</p> <p>Кад се развише Туркиње и уђоше |
| у башту; <pb n="32" /> зид, зид, и више ништа! „Нове“, а уз оградни зид чучнуше као „старе“, из |
| у каквом турбету, у текији, — њему више ништа није свето...</p> <p>— Остављао сам је, морао сам |
| рије.{S} И човек би помислио да их више ништа не може раздрагати; али, у томе се чуше звучни му |
| толицу.{S} Старотурци на њему не нађоше ништа турско: у ципелама је и гологлав!...{S} И с тога |
| ајци је лако: она за друкчије не зна, и ништа није учила, није читала, никуд се није макла.{S} |
| беј слуша жене побуњене више од људи, и ништа не чује, јер је занесен Фатмом: не скида очију с |
| несрећна?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништа не умеде проговорити. „Луда !“ мишљаше.{S} За тол |
| дговарала му је на питања као обично, и ништа више.{S} После јој се вратише нене и мајка и каза |
| ренги се развеселила како није скоро; и ништа не говорећи, задовољно погледа кјучук-хануму, пев |
| д младих жена, заљубљених...</p> <p>— И ништа се није свршило.{S} Чини ми се да је почетак без |
| S} Машалла'!“ А Фатма: „Слатка суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и остави јој се да је сву и |
| мојој сестри туђ?!</p> <p>— Зет, што и ништа.{S} Млад, леп, мушко: она га није познавала, и ни |
| а пашиница се бејаше променила у лицу и ништа не говораше.{S} После их одведоше у једну собу за |
| она у овим годинама гледа да не изгуби ништа од живота; а живот јој је: кућа, град где се осећ |
| заволела?</p> <p>Она нешто промуца, али ништа не умеде одговорити, јер се застиде од ове озбиљн |
| /p> <p>Фатми би жао суте и свекрве, али ништа не рече.</p> <p>— Али шта ћемо сад ?{S} Ко сме ја |
| p>Она се промени у лицу, обори очи, али ништа не рече.{S} Сваким даном је бивала слабија, и род |
| је „прво вече“?</p> <p>Она поцрвене али ништа не одговори, а Ариф рече:</p> <p>— Била је удата |
| о она, а праве се поштене...</p> <p>Али ништа није трајно, стално.{S} Изненада дође једна велик |
| оли.{S} Ни њени најрођенији не би смели ништа против њега рећи.{S} Он јој је дао оно што и мног |
| јаукну и паде онесвешћена.{S} Родитељи ништа не виде, руже је што <pb n="213" /> их обрука вич |
| не мислих на тебе.{S} Али, не, немој ми ништа тајно писати, јер још смо у <hi>старој</hi> Турск |
| аваравала је своју муку.{S} Не одговори ништа.{S} Сва четворица је погледаше и познадоше да је |
| нуми да дођу.</p> <p>Робиња не одговори ништа, и оде да их зове.</p> <p>Кад оне дођоше, он викн |
| е зелене баште и живе изворе.</p> <p>Ти ништа не разумеш, драги Чарлсе.{S} Ви Енглези треба да |
| н, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече, само брзо устаде и оде.{S} Мало, па се в |
| ућани јој виде грдно лице не могући јој ништа — кукају.</p> <p>У Нурије-хануминој кући сви су б |
| ао Џемал-беј, и пуне израза.{S} Оне њој ништа не казују, она њих ништа не пита.{S} Оне не могу |
| му, што јој придржава ћурак, све то њој ништа није према ономе што јој свашта прича као другу, |
| , културнија од много њих овде, па ипак ништа:{S} Туркиња.{S} У њену културу гледа се с неповер |
| ије... само да буде њен.</p> <p>Тај дан ништа нису питале Фатму; оставиле су је да се одмори, и |
| ли допуст, беј-ефенди?“ Напослетку, он ништа не ради преко закона; у Корану стоји: муж је за ж |
| га оставише, спремна да заплачу.{S} Он ништа не опази, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат им |
| ве су му очи и памет.“</p> <p>Он на ово ништа не одговори, већ рече задовољно смејући се:</p> < |
| гао Алах.</p> <p>Мерсије и Фатма готово ништа нису говориле: стиделе су се да говоре пред стран |
| иле су оне мајци, с којом немају готово ништа заједничко, ниједан гест њен, мање него да им је |
| е мучи; он је то опажао и није јој хтео ништа помињати.{S} Он је њу познавао боље него икога на |
| <p>Стара га слуша и клима главом, и ако ништа не разуме.</p> <p>— Страшио је то осећање, рече Ф |
| p>— У ова два нема ништа!</p> <p>— Како ништа?! изусти Фатма чисто уплашено.</p> <p>— Само по ј |
| ој се живи патријархалним животом: нико ништа не уради, док не пита „главу куће“, оца Осман-беј |
| жене, само крадом.</p> <p>— Не би било ништа, али он је у пићу мало незгодан, видела си ноћас. |
| ; и рече да и она њој одсад неће просто ништа казати.</p> <p>У вече, оне су седеле на софи, оба |
| и је, не што сам те изневерила, већ што ништа не знаш да те варам, те мирно једеш и спаваш.{S} |
| као с кључале воде у зиму, и наједанпут ништа се не види, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, |
| рије-ханум... "</p> <p>— Абдурахман-агу ништа не би наљутило, стар, отупела му осећања, а треба |
| олније осмехну.</p> <p>— Ја њој не могу ништа; а она мени... скоро ће ме под густи ред селвија. |
| на сут-анин капиџик катанац, а мајка му ништа не смеде рећи, само је, са мном, крадом плакала.{ |
| S} Људи.{S} Али зар су то људи кад нису ништа мислили пре но што ће извршити законске одредбе?{ |
| х: срце разуму може много, а разум срцу ништа, наравно у харемима.</p> <p>Пиши ми што пре: да л |
| за.{S} Оне њој ништа не казују, она њих ништа не пита.{S} Оне не могу да говоре, она не сме...{ |
| камења и цвећа дају случајно!{S} У њих ништа није случајно: о свему су мислили, размишљали њин |
| женској деци име <hi>Ариф</hi>? „У њих ништа није случајно.“ И кад се Мадам Аристид и Мадмоазе |
| фти-ефенди? <pb n="191" /></p> <p>— Баш ништа...{S} Шта да пијем, ханум-ефенди, шта да пијем?{S |
| <ref target="#SRP19120_N63" /> </l> <p>Ништа више.{S} Јучерашњи датум.{S} Отвори треће много у |
| их презадужила.“ <pb n="106" /></p> <p>Ништа више.{S} Ја се загледах у крупна и искривљена сло |
| не уноси се у стих, у реч, у сваки бод, но ради расејано, и сваки час оставља иглу па преврће < |
| крај мангала, узе цигару, не пушећи је, но гутајући њен дим, гризући њу као ружу, пошто је изми |
| е, трипут...{S} О како су ми руке јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака, решетке би се поломиле |
| а писма, па не мога одмах да их отвори, но их спусти на узглавље и метну своје лице на њих; из |
| биње лупну на капију сама, не звекиром, но дланом своје мале меке руке, и учини јој се као да ј |
| — Е, мој зете, боље да променимо памет, но хаљине.{S} Ономад, у Скопљу, сретох једног мушкарца: |
| м, али да она због њих не оставља мужа; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она се не |
| .{S} Али Џемал, то је наше име, истина; но ово значи још и <hi>лепота</hi>.{S} Дакле, мој отац |
| тири ноћи“, како се каже нашим језиком; но сву ноћ смо седеле и разговарале се, о њему...{S} Пр |
| ч, јер су му „певали и трећи петли“.{S} Но на велико изненађење свих он сам даде реч, и још зак |
| е под ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но и да није под платном, Осман је не би видео, јер је |
| осим Нурије.{S} Пашиница је замишљенија но други пут уз пост, али и сама не зна зашто је таква, |
| жи од своје рођене куће.{S} И више љута но тужна дочека госте...{S} Ову ноћ и њена свекрва шије |
| арњу молитву, али сад не пада више пута но што треба, јер је свесна, зна да је то јутарња молит |
| , не о срцу; па ипак, она више има срца но духа.{S} Цариграђанка, кћи цариградског паше (и мајк |
| о! виче Нурије.</p> <p>— Ово није љубав но страст.{S} Ја се сећам кад је био дете: друга, кога |
| а и снага...</p> <p>Иначе, овде је теже но у Солуну: турске жене као у џаковима са страшно црно |
| ђе, мени се учини хладан, па ми би теже но од болести.{S} И први пут, увређена, ја почех да раз |
| љала се и пала...{S} Лекари дођоше брже но што би се очекивало, и наместивши младога беја на ди |
| "199" /></p> <p>Али, он се сад опи брже но прошли пут.{S} И опет страх, бол, плач, преклињаше, |
| младим бејом, у Скопљу, па се опи брже но други пут, и још учини нешто што дотле никад није уч |
| ско је јутро.{S} Ариф се пробуди раније но обично, и окренувши се к прозорима, она чисто весело |
| му не отвара.{S} Називаше је погрдније но прошли пут.{S} Она викаше као да је неко боде ножем |
| рским махалама, пред вече је било живље но обично: дерњава продаваца разлегала се страховито, з |
| му причала о њој, да је он познаје боље но своје рођаке у Цариграду; и причала му, вели, да је |
| преми се и оде.{S} Прашине је било мање но други пут, јер је ноћас пала плаха киша.{S} Пролазил |
| од.</p> <p>— У Серезу су наше жепе горе но овде.{S} Ништа нису читале, јер и не знају читати, н |
| ћила свекрва, а сутрадан, Осман је, пре но што је пошао на службу, и не виде.{S} Али, како се и |
| им улицама ишла пешице још дететом, пре но што су јој обукли чаршаф...{S} Фатма се пред Мерсијо |
| те.{S} Које би се дете молило Богу, пре но што ће лећи, кад крај њега не би била мајка или дади |
| Па се намириса по турски, то јест: пре но што ће се закопчати, смаче кошуљу и намаза груди, гр |
| , али — <pb n="208" /> кафана...{S} Пре но што би и овде свратио, преда њ истрча један турски н |
| ругога, на своје фиктивно драго.{S} Пре но што се срела с Мадам, она је једнога „створила“, вол |
| , као да се боје да не пробуде беја пре но што се сасвим отрезнио, да опет не виче, не грди сир |
| вара. „Има ли кога?“ говори муфтија пре но што ступа преко прага. — „Нема никога,“ чује се из д |
| мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што се испросила.</p> <p>— У великој радости као у в |
| хартији, да пише Госпођици.{S} Али пре но што ће почети писмо, она одреши појас и расплете <pb |
| тако брзо и тако просто.</p> <p>Али пре но што су се разишли, старотурци су опет узели од Џемал |
| р су то људи кад нису ништа мислили пре но што ће извршити законске одредбе?{S} Видели му тело |
| није устала свекру, и муж је отерао пре но што је била.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу |
| због Мадам Аристид.{S} Из боље породице но остале, образованија од свих, ова Францускиња их не |
| ућу.</p> <p>Данас помиње Парижанку више но обично „отуд што мирише јасмин“.</p> <p>— И онда је |
| {S} Кад ти дође та нова, прими је лепше но мене.</p> <p>Ханум-нени љубим скут, зету Хасан-беју |
| би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица?</p> <p>После се уозбиљи и рече:</p> <p>— Ј |
| мач“.{S} Несрећа човека начини старијим но што је, научи га да дубоко осећа, да много размишља. |
| кад у самоћи ноћу јеца, не помиње децу но Османа, а не мисли да одузме себи живот, толико тежа |
| на отвор.{S} Нигде никог!{S} Затворише нов отвор грудицом земље, па одоше те чучнуше крај зида |
| а вртача, и међу старим гробовима један нов, непобусан гроб...{S} Виде: у њеној кући је молитва |
| > <p> <hi>Султан-нев руз</hi>, то јест „нов дан, султан дана у години,“ тако мухамеданци зову м |
| смрт.</p> <p>5 рамазана.</p> <p>О, ја, нова!{S} И мој ће крај бити онакав као оне једне нове и |
| p>— О, ханум нене, ви сте та нова, прва нова која нас изводи на пут к светлости.</p> <p>И пошто |
| онога с ким век векујем...</p> <p>Друга нова, Мирсаде-ханум, насмеја се и рече:</p> <p>— А кад |
| ,“ тако мисли Фахрије-ханум, најстарија нова, и буни се гледајући „изложену“ Фатму, дијадему, о |
| овој старинској кући она је у духу била нова, придружила се, у духу, њима, грдећи све што је ст |
| 19120_N59" /> узвикну Мис Блак, а једна нова, лепа али врло бела, као да је јектичава, сневесел |
| кад пред њом не запали цигару...{S} Она нова разумеде само ово: „Да му се обучеш и накитиш, кће |
| ше се чини да је љут него тужан.{S} Она нова загледа се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди |
| закопчати, завити...{S} Кад ти дође та нова, прими је лепше но мене.</p> <p>Ханум-нени љубим с |
| ђено:</p> <p>— О, ханум нене, ви сте та нова, прва нова која нас изводи на пут к светлости.</p> |
| а поче:</p> <p>— Сва, цела моја душа је нова, али у њој <pb n="222" /> има пуло старога.{S} То |
| мисли само на своје задовољство; сад је нова пробуђена турска жена што мисли и на добро своје з |
| тере.{S} За ово душа наших жена свуд је нова.{S} Упознала сам се с једном нежном, белом Царигра |
| ело јој је, сине, старинско, али јој је нова душа.{S} Слушај, сине мој: ти си Фатми отац, али т |
| ова друга страст бити јача, зато што је нова.{S} А оно друго не казах, јер сам мислила: „Емир ј |
| течно, и лепо, мада ниједна идеја није нова.{S} Све су те идеје Енглескиња, које, путујући, ид |
| е легла.{S} Утрча у собу где јој лежаше нова снаха.{S} Да се није тресла, она би помислила да ј |
| еким који ју је у пролазу видео,“ мисли нова и утире очи белим муслином са своје косе.{S} Њу, н |
| ори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђулис |
| ! ха!{S} Мајчице, наша стара Ариф-ханум нова!...{S} Ваљда због одела ?</p> <p>— Одело јој је, с |
| о каже Емине-Семије- ханум...{S} О, зар нова, па тако?{S} Скини скут с главе!{S} Ружно...{S} Сп |
| бав би нам била сасвим свежа, свака реч нова.{S} Само, ја сам страшно немирна, нигде ме место н |
| ричала робињи; али је младотуркиња, <hi>нова</hi>.{S} Седе да исприча хартији, да пише Госпођиц |
| о</hi> је удајеш“.{S} А како би ти, <hi>нова</hi>, хтела?{S} Пет година да јој је драги, и пет |
| ?{S} Шехназе-ханум, то је она права <hi>нова</hi> у турским харемима.{S} Најчешће је замишљам у |
| све што је европско, једна највећа <hi>нова</hi> (како младотуркиње себе зову) — моја тетка!{S |
| ана, да је готово Европљанка, да је <hi>нова</hi> и оделом и душом.{S} И жалила је што не може |
| тана ружа.{S} Не смеј ми се: она је <hi>нова</hi>.{S} И долазила нам је једна Францускиња, зове |
| Е.</p> <p>РОМАН.</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> |
| е куће, где лепи конаци, где земља, где новац?!{S} Из рачуна видех: колико ми потрошио муж у Ев |
| из богате куће, али нисам знала шта је новац, јер све је други набавио, купио.{S} Мени нико ни |
| празна.{S} Никад га не питах, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он је празнио.{S} Испр |
| ц не да, његово у Цариграду, шаље му се новац у Европу, доста за живот...{S} Па њено друштво, љ |
| беја што је за кћерину науку дао толики новац“.{S} Али он ни да чује. „Закон нема посла с науко |
| о земљама као што је наша, трошећи свој новац да би просвећивала <pb n="52" /> непросвећене.{S} |
| пут и зовнух настојника добара да ми да новаца, он ми поднесе рачун: од великог имања и богатст |
| рата бацајући преко <pb n="135" /> себе новаца за који се узеше грабити црнкиње и црнчићи и тур |
| жена, све би ми дала!{S} И сад ми даје новаца, хаљина, храни мене, моју мајку и моју жену.{S} |
| свестан.{S} Сад у његовој кеси ни аспре новаца, у глави ни трунке памети, не памети, већ свести |
| опу; и да му је допустио понос да тражи новаца од тетке, он би већ био далеко од града где је т |
| заветовала сам му се.{S} Али, ја немам новаца за овна и свеће (свеће сам обећала текијама).{S} |
| кијама шарене свеће, сиротињи милостињу новаца.</p> <p>— Мајчице, ако да Бог да ми Фатми буде б |
| } Она зна да од тих што се зову „нове“, нове су дотле док не наступи неки тренутак кад из њих п |
| еле, и ради те идеје као и ради Устава, нове много путују.{S} Ја ћу може бити ићи у Анадолију и |
| /hi>.</p> <p>Скочите на ноге, ви младе, нове, прилазите им, дрмајте их, зовите их, вичите из св |
| риз, 27 априла 1907.</p> <p>Где сте ви, нове, што тражите да смо с <hi>људима</hi>...{S} Ако би |
| не су...</p> <p>— А ми, нове?!{S} А ми, нове?!{S} О, наши људи, зашто сте нас пробудили?!</p> < |
| дне чаше; и срећне су...</p> <p>— А ми, нове?!{S} А ми, нове?!{S} О, наши људи, зашто сте нас п |
| опи не иде све онако како ви на Истоку, нове муслиманке, замишљате.{S} Ни овамо девојка из добр |
| у отвори се готово интиман разговор.{S} Нове казаше да су све три биле распуштенице (једна још |
| енглеском језику Мадмоазел Дарно.{S} А нове, уместо да се на ово насмеју, уозбиљише се, гледај |
| хтеде да се Фатма одмори и припреми за нове пријатне утиске који ће навалити на њену женску пр |
| , и, стар, плаши се од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, а наше старе хануме!{S} Тек почеле да |
| ко је Шехназе-ханум, Емир-ханум?{S} Две нове, Емир и Мерсије седоше међу старе, раздрагане грам |
| них мертечким ексерима.{S} Ја и оне две нове идемо за њима, и питамо се: коме ли су сагрешиле?{ |
| о.{S} Последње две вечери имала сам две нове посете: једну Енглескињу и једну Францускињу.{S} Д |
| ан-беј, аман!{S} Ја сам чула за некакве нове, и да оне траже да се развијемо (у гору и камен!), |
| , цигару..{S} Ја сам чула да те некакве нове раде да изиђемо на сокак без чаршафа и печета — у |
| заспе.{S} Опијума, који им је, кажу ове нове, дала физичка јачина мушких, људи, још се не ослоб |
| Емир душо, и Мерсију, и све младе, све нове.{S} По сто пута вам узвикујем као апостол, као про |
| мрачне ноћи у ведар и светао дан толике нове душе.{S} Оне не певају, оне се не веселе.{S} Оне п |
| и свитања дана, око које су се скупљале нове, коју сам дизала високо, идући за Емине-Семијом и |
| а огледало се задовољство; то су виделе нове, па су им завиделе. „<hi>Оне још сањају чаробни са |
| И мој ће крај бити онакав као оне једне нове из Цариграда, од оних што су сачињавале симпатичан |
| стим старомодним чаршафима оне три фине нове, које он силно мрзи, и ако их никад није видео, ка |
| етињарије...{S} Па та Ариф-ханум, па те нове!{S} Читале шта се по Европи ради, па и оне хоће не |
| а, и нову душу, и, стар, плаши се од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, а наше старе хануме!{S} |
| осмехну.{S} О, Ариф-ханум!{S} О, све те нове!{S} Оне, сироте, нешто хоће а не знају шта.{S} Бун |
| у биле старотуркиње, три пара ортака, и нове, многе пашинице дошле из Цариграда, с кћерима, кој |
| д Туркињама, па макар те Туркиње биле и нове. „Да сте слободне, да сте с људима!{S}" О како су |
| чудо грациозним покретима, усхићаваше и нове као и старе; а њено бело зарумењено лице очараваше |
| ницима и пио сам ..{S} Ми, младотурци и нове, срушићемо све препреке: оборићемо престоле, поуби |
| шта ће, спусти пече на лице.{S} Ариф и нове узеше се смејати њеној забуни, и подигавши јој печ |
| записиваше Францускињин говор, а Ариф и нове, врло узбуђене, са сузама у очима, загрлише је.{S} |
| нисам рекла <hi>ксмет</hi>...{S} О, ви нове турске жене!...{S} Жалост је ватра: сад наложена, |
| она, робиња, не своју кћер...{S} О, ви нове душе!...{S} Ову дугачку причу почела сам због сина |
| , кад није могао к мени: жене.{S} О, ви нове турске жене!{S} Наш верски обичај непрописан Шериј |
| рати се погнуте главе...</p> <p>— О, ви нове душе!{S} Сутра... сутра да ми дођете на разговор, |
| она поцрвене.</p> <p>— Откуд то?!{S} Ви нове проводаџишете новој за старотурчина!</p> <p>— Отуд |
| , и мислила сам да их познајем...{S} Ми нове луде, мислимо да су само у Турској људи <hi>људи</ |
| а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо за вас оружје, да вас побијемо...</p> <p> |
| засмеју и вичу, питају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај њихов смех!</p> <p>Последњих де |
| ајотменијим харемима, познаде у ове три нове оне што вичу <pb n="75" /> на уређење садашњих хар |
| Како је <pb n="229" /> венчана, оне три нове нису излазиле од Арифе.{S} По читаве часове водиле |
| то што са женама нису људи“.{S} Оне три нове из Цариграда, обучене као за европски бал у беле л |
| у башту него у собу Фатмину.{S} Оне три нове нађоше у Фатминој библиотеци многе своје миле позн |
| свекрви шта је снила: као дошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале говорити час турски, час фра |
| икати.{S} У томе су биле ушле и оне три нове и Мерсије.{S} Све потрчаше око ње с хладним крпама |
| /foreign>“ одобраваху задовољно оне три нове и Ариф.{S} Она је чула да је ова Енглескиња „журна |
| и обрати јој пажњу на нешто што оне три нове из Цариграда називају харемском проказом.{S} Некол |
| сије није могла.</p> <p>Ариф, с оне три нове, проведе кроз лавиринт што се зове Ибрахим-Хасан-б |
| лико дана.</p> <p>И долазиле су оне три нове, али преобучене, прерушене: уместо кокетних и с мн |
| е са свима поздрави.{S} С тетком, с три нове, с Мадам Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби се у ј |
| а наут у зглавцима.{S} Међу њима су три нове из Цариграда, па радознало слушају разговор жена о |
| , чисте као да нису биле на ногама, као нове, и узе их миловати, тепати им, метати их у недра.{ |
| оја ми се чини веома паметна.{S} Ми смо нове, али су нам стари обичаји.{S} Према тим обичајима |
| се дружи с новима?</p> <p>— Какве су то нове, мајчице?</p> <p>— Онакве као оне младе Цариграђан |
| дам Арстид, јелте?“ питаху у један глас нове, а она одобри главом: у то је тврдо веровала.</p> |
| зацело.{S} Да кријемо ово, иначе ће нас нове избрисати из списка.{S} Да је прихваћен мој предло |
| задовољне, слушају грамофон или певају нове турске песме на старе арије с веселим срцем; весел |
| ести на прави пут?{S} Многе мисле да су нове, ако улазе у собу у ципелама, ако су се очешљале е |
| урно уђе у собу, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе по своја башј |
| а је ово соба савремене муслиманке, <hi>нове</hi>, како те савремене, француске васпитанице, се |
| дим гробље с отвореним гробовима за <hi>нове</hi>... ваде их из дрвених, необојених мртвачких с |
| мо ми <hi>стари</hi>, шта хоћете ви <hi>нове</hi>: да се развијете, и да се „узимате“ онако, бе |
| да се смеје и рече:</p> <p>— Ми смо <hi>нове</hi>, а оне су Европљанке, Францускиње.{S} Шта ми |
| .</p> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>НОВЕ.</p> <p>РОМАН.</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>НОВА ШТАМПАР |
| <pb n="32" /> зид, зид, и више ништа! „Нове“, а уз оградни зид чучнуше као „старе“, извадише г |
| дравила те. <pb n="120" /></p> <p>— Од „нове“, наше старе Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јалије |
| Трећа генерација, жене из ње зову себе „нове“, и једне су за реформу харема, друге за његово „у |
| ајна.{S} Она зна да од тих што се зову „нове“, нове су дотле док не наступи неки тренутак кад и |
| пута, и било ми је мило и лако.</p> <p>Новембар.</p> <p>Данас ми је била Госпођица са својим р |
| подобности за културу, за живот.</p> <p>Новембар.</p> <p>Бајрам дође и прође, тако тихо у овом |
| hi> осетити куцање мога срца?</p> <p>10 новембра.</p> <p>Слатка моја отаџбино!{S} Кад бих ти се |
| иде кад се одвојих од Џиџи...</p> <p>12 новембра.</p> <p>Већ си код деде!{S} Кад би знала, душо |
| плакала, а ти си се смејала.</p> <p>13 новембра.</p> <p>Некад сам свирала срцем, сад пишем срц |
| те звати <hi>Џиџи</hi>.</p> <p>Париз, 4 новембра 1907.</p> <p>Душо!{S} Сиротице без имена!{S} М |
| ирала срцем, сад пишем срцем.</p> <p>14 новембра.</p> <p>Данас... у махрами опет крв...</p> <p> |
| анас... у махрами опет крв...</p> <p>15 новембра.</p> <p>Да ли ће се у мојој <hi>Песми Суза</hi |
| е отвори, биће доцкан.</p> <p>Париз, 25 новембра 1907.</p> <p>У његовим лепим плавим очима, кој |
| /head> <p>Рамазан дође.{S} Први су дани новембра месеца а време је као с пролећа: зеленило трав |
| хмед-бејову харему, из Старога Солуна у Нови Солун, од Алаџа-Имарета на Јалије, крај мора: да т |
| терији и старинском чешљању, она јој је новија од свих.{S} Њу је <pb n="50" /> једном питала не |
| размилеле жене у разнобојним чаршафима, новим.{S} Код Сафет-хануме чу се лупа на капији пре дев |
| те га један друг, и поведе га на Молос, новим певачицама.{S} Он се као мало разгали: сад ће с п |
| .{S} Коњи су нестрпљиво фркали и лупали новим потковицама, а дилавери, у крутим огрлицама, реди |
| аше господара и госпође, и двораше их с новим јелом у руци.{S} И за час, па сви скочише, на док |
| ="#SRP19120_N26" /> и кесама, Арнаута у новим ћулавима и Туркиња у отрцаним фереџама, дечака у |
| Друге се свекрве смеју, а ова плаче.{S} Новима и Арифи нико није био ближи од свекрве.{S} И ако |
| другарицама, што у лудилу називају себе новима, — протерати из Турске, и, помислите, узео па је |
| ано.{S} Што ниси закратио да се дружи с новима?</p> <p>— Какве су то нове, мајчице?</p> <p>— Он |
| с тетком се шета, код тетке седи ноћу с новима, с онима <pb n="269" /> што се буне и што буне.{ |
| него га протераше у Европу за чланак у новинама где се нашле речи <hi>звезда</hi> и <hi>слобод |
| .{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући нема нових, све су старе, све верују у судбину, у <hi>к'смет |
| ве њине старе суседе, у другом једна од нових, она што изгледа јектичава, Мадам Аристид, Мадмоа |
| а памет.{S} Од свих песника, и старих и нових, и она, као и многе Туркиње, највише воли де Миса |
| и сама; али са мном саосећају небројено нових у Серезу, у Солуну, у Скопљу, пропагатори светлос |
| вом Солуну, где су толике Донме, и пуно нових, наше вредне жепе; али у старом...{S} У гору и ка |
| } Нико није ни слутио да је она аутомат нових, и да је ућуткује нада, једна тајна коју све криј |
| ма, и кад дође време да се чује протест нових, да их пред Европом брани, заступа.{S} С великим |
| се за људе.{S} Дођоше мужеви оних двеју нових и — Џемал-беј...{S} Џемал-беју се нису надале, на |
| и из заблуде, васпитати и припремити за ново доба, за оно свето и велико: ослобођење харема.{S} |
| и не можемо уништавати старо док немамо ново.{S} Ја сам за то.{S} Ја молим хануме, и ја молим с |
| кну промукло : „О, не, Емир душо!{S} То ново гробље је за старе...{S} Заставу понова узимам и и |
| лакала би.{S} Како је чудно, страшно то ново осећање!{S} Како је ниско!{S} Она завиди Фахрије-х |
| !{S} Али... жена побуњеник, то је нешто ново.{S} Буне се људи против стања у земљи, против непр |
| о Француској.{S} Сваки дан читају нешто ново и чезну за тим туђим, непознатим, далеким светом.< |
| пагатори светлости (јер ми смо у тами), новога здравог живота (јер сад нам је живот трулеж), из |
| } Таквих скупова било је па више страна Новога Солуна.{S} Ариф није била из овога друштва, па и |
| , и зашла је у једну од споредних улица Новога Солуна.{S} Кад је била до једне куће, или, кафан |
| адим женама, и осећам неуздржану струју новога живота, која се просто и очито види у организму |
| у, која махрамом, која хаљином.{S} Она „новодошла“ Енглескиња прво помисли да је то младожења, |
| их Мадам Макс.</p> <p>— Зацело су обе „новодошле“?{S} Ти си Самуилу књижару поручила да ти пош |
| књигу, а Мадам Макс да ти доведе сваку „новодошлу“ страну жену.{S} Али, ко су то?{S} Путнице ил |
| лу књижару поручила да ти пошаље сваку „новоизашлу" страну књигу, а Мадам Макс да ти доведе сва |
| Јавио јој се као познаници Европљанки, новој, оној новој што тражи да турске жене баце, на ком |
| p>— Откуд то?!{S} Ви нове проводаџишете новој за старотурчина!</p> <p>— Отуд што је леп... леп. |
| м ти га поштом (не смем), већ по једној новој.{S} Развићу је, раскопчаћу је, метнућу јој га на |
| е као познаници Европљанки, новој, оној новој што тражи да турске жене баце, на комаде исеку ча |
| ма, које међу собом говоре енглески, по новој моди, јер француски је почело поодавно бивати ста |
| нке се гласно насмејаше видевши у њој, „новој“, конзервативну турску жену, старотуркињу, а Ариф |
| је дала духовним очима вид, начинила ме новом.{S} Она ме је волела, и жалила ме је кад год сам |
| апетом белом свилом, да је учи некаквом новом везу.{S} Дуго су седеле једна поред друге, за ђер |
| > <p>Данас јој дође тејзе с најстаријом новом, Фахрије-ханумом, и пошто се поразговараше насамо |
| ком.{S} У петак ћу ти доћи с овом лепом новом и још с две њене пријатељице, и с Мадмоазел Дарно |
| лави...{S} Па бар да сте на Јалијама, у Новом Солуну, где су толике Донме, и пуно нових, наше в |
| ром Солуну, у овој кући жене шенлуче; у Новом, у оној вили кују завере.{S} Код Арифе су неко ве |
| као да је од атлаза, јаше његов унук у новом шареном руху, бисерна кићанка додирује му рамена, |
| шест у бело, Цариграђанке без корсета у новомодним реформама; свих шест забрадиле су се за клањ |
| софу смешећи се на све жене, на младе у новомодним европским хаљинама и на старе у старинским т |
| агим камењем по врату, грудима и глави, новомодној европској фризури, она, Европљанка, доведена |
| не листове и чита само о обичајима, и о новостима, да би била „<foreign xml:lang="fr">au courra |
| чи белим муслином са своје косе.{S} Њу, нову, од Ибрахим-бејове старе комшике раздвајају читава |
| естром не би све говорила), већ само за нову...{S} Поче говорити течно и лепо француски:</p> <p |
| очивају на лицу њене лепе снахе осетиле нову муслиманку, пробуђену турску жену, и све три су за |
| овит, види нову струју крви и живота, и нову душу, и, стар, плаши се од те нове душе, од нове ж |
| ња нам се с пута, јер он, видовит, види нову струју крви и живота, и нову душу, и, стар, плаши |
| е би ћутала, рече Фахрије, па запаливши нову цигару поче своју историју, пошто рече: „Молим вас |
| олун, једну слику толико познату а увек нову — залив, Олимп, који се дизао из воде и пео се у н |
| у скут и у руку...{S} Фатма се обукла у нову плаву свилену хаљину, коју је добила од свекрве, п |
| вала, има добро срце, те не опада своју нову госпођу, већ му казује зато што је то за њу нешто |
| пите сав овај накит, продајте га, и тим новцем створите Сиротињски фонд; и знајте да би он био |
| а бесна бејовнца скаче са свога места и новцима кити робињина разголићена бела, лепа недра.{S} |
| роз њих појави каква рука са зембилом и новцима.{S} На чесмама поред џамија узимали су абдест љ |
| аг од ваше капије.. „На њега стаје њена нога!“ У свему вашем волео сам тебе, у кући, у оградном |
| ес се затурио, дотиче му потиљак; једна ногавица му високо задигнута, један рукав сав каљав; у |
| е као детиње, чисте као да нису биле на ногама, као нове, и узе их миловати, тепати им, метати |
| н појави, па да скоче...{S} И већ су на ногама сви: кћи, синови, жена:{S} Фатма, снаха му, не у |
| , цариградска пашиница, дочека снаху на ногама с јенђама: снаха јој направи „од земље темена“, |
| на врата, и грувајући у њих песницама и ногама, ружаше Фатму.{S} Најпосле га слуге савладаше, у |
| па тад стаде насред софе и поче играти ногама, рукама, <pb n="123" /> мишицама, плећима, бедри |
| але у софу: мајке им седе с подавијеним ногама и, како се њима учинило, тупим погледима, не пуш |
| ш и не гурну капиџик, она осети немоћ у ногама, учини јој се да јој срце стаде.{S} Шта ће рећи |
| од, и ако су осетиле неисказану немоћ у ногама, и дах... као последњи дах лета које јутрос умре |
| </p> <p>Он седе на миндерлук, као да га ноге не држе, и хукну двапут, па устаде и посрћући сиђе |
| м узвикујем као апостол, као пророк: на ноге!</p> <p> <hi>Ариф-Алије</hi>.</p> <p>Фатми се коса |
| .{S} У Европи, где човек жени устаје на ноге и љуби јој руку, дохвата махраму, придржава горњу |
| <hi>Оне спавају</hi>.</p> <p>Скочите на ноге, ви младе, нове, прилазите им, дрмајте их, зовите |
| ам друкчије васпитана.{S} Ја устајем на ноге чак и оној сиротој Емине-кадуни с искрпљеним чарша |
| Отиде, а она га не испрати, нити му на ноге устаде: први пут како се удала; а после зарида, пр |
| спрати га само до собних врата: даље је ноге нису носиле.{S} И учини јој се као да се нешто свр |
| побегне, али не могаде, не понесоше је ноге...{S} Али кад јој се он загледа у очи, она не поми |
| ног града о чију су калдрму данас хтеле ноге поломити?{S} Да, то су његове становнице, Туркиње. |
| ка кафе.{S} Па какве су њене руке, њене ноге!{S} Емир-Фатма има једнога белог гаћастог голуба, |
| {S} Она би, чини јој се, пала, јер њене ноге нису јаке, да би могле држати, носити толику радос |
| е био готово сасвим прошао, болесничине ноге биле су се загрејале, она се умирила, и осећала се |
| м не би комарци нагрдили лице и руке, и ноге, босе.{S} Из предсобља се шири дим од омана; кроз |
| аве руке и ноге.</p> <p>— Здраве руке и ноге су за амалина.</p> <p>— Амалисаће, ако за њ другог |
| <p>— Радиће...{S} Он има здраве руке и ноге.</p> <p>— Здраве руке и ноге су за амалина.</p> <p |
| ирише, и узе јој трљати сирћетом руке и ноге готово укочене.{S} Фатма се тресе, одскаче од пост |
| „Али он ће радити: здраве су му руке и ноге, здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он на ово ништа |
| елу антерију и скиде чарапе па прекрсти ноге на шиљтету, а жена му принесе запаљен чибук и спус |
| , нечујно као ноћни дуси, и прекрстивши ноге, узеше од урминих коштица бројанице, и уз тихо жуб |
| енчање.</p> <p>У томе, он поче да удара ногом у врата и да грди жену што му не отвара.{S} Назив |
| љтета, гошће у наслоњаче (Ариф с десном ногом пода се, како обично седи на столици), па кафа и |
| ..{S} Одатле, оне пођоше натраг у град, ногу пред ногу, и требало им је много времена да сиђу и |
| оноси се богатством.{S} Дигне главу, па ногу пред ногу, и због тога су га прозвали <hi>Бујукбур |
| ле, оне пођоше натраг у град, ногу пред ногу, и требало им је много времена да сиђу и да уђу у |
| огатством.{S} Дигне главу, па ногу пред ногу, и због тога су га прозвали <hi>Бујукбурунли</hi>, |
| степенице на четврту, лако може сломити ногу или разбити главу.{S} И ви морате као Бог.{S} Он у |
| о, по свој башти би разнео Џемала: тамо ногу, тамо руку, тамо главу...{S} А где ли би било срце |
| , па изиђе да руча, по турски, готово с ногу; па пошто се мало одмори, оде на службу.{S} У повр |
| н-Бајрам; робиње и слушкиње падале су с ногу.</p> <p>Дошао је Бајрам.{S} Зурне и бубњеви заглуш |
| , у уста, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, нарочито у танку половину — Емир-Фатму.“ Оне су т |
| ра уши и руке до лактова, па метну босу ногу на мрамор.{S} Она, као да је први пут видела узима |
| има се сијају коњи сасвим врани, танких ногу и мале главе, дугачких репова, што осећају да ће с |
| тена насред софе, а за робињу код њених ногу; комарници су им били високи као шатори, а кроз та |
| ног великог мачка што лежаше крај њених ногу, сасвим белог, због чега га она и зове „Памук“, и |
| јој зелен калпак, седе крај свекрвиних ногу, на један велики жут ћилим, те изгледаше као булка |
| tte</foreign>“ превали он опет и подиже нож, а оне све три, писнуше као црв.{S} У томе робиње в |
| учаше...</p> <p>Мајка га моли да остави нож, тетка га преклиње, и не говори му као обично франц |
| , султане мој, <pb n="164" /> дај тетки нож!“ Тепа му, да га одобровољи; али он није зловољан, |
| ра што те одојила и снагу ти дала, баци нож!</p> <p>Сви заплакаше, чак и „туђа мушка глава“...{ |
| .{S} Он као да се од тога отрезни, баци нож, оде у теткину собу и леже на једно дугачко шиљте н |
| омео и Јулија.{S} Али њој није потребан нож ни отров, јер онај кога она воли, муж јој је.{S} Он |
| рата) продера се он и узе из џепа један нож да удари слугу.</p> <p>Робиње и слушкиње узеше да в |
| рила, па му кроз срце пројури нешто као нож.</p> <p>Колико је воли, чак не да да је послушају р |
| лас, увек ми кроз срце прошло нешто као нож, па сам зајаукала.{S} Нисам ћутала, нисам трпела, н |
| } Најпосле га слуге савладаше, узеше му нож па га уведоше у једну собу, где га мајка мољаше да |
| гнута, један рукав сав каљав; у руци му нож... „Падао, тешко мени!“ — „Аман, Ахмед, што си пуст |
| главу, чисто се исколачише кад рече : „Нож!...“ Нурије се стресе. „И револвер... има!“ И у том |
| Али како му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и похита мимо махалске кафане, м |
| д њега, тога бола, крију оружје, пушке, ножеве, јатагане.{S} Кад изиђе у двориште, тетка похита |
| трећега...{S} Страшно!...{S} Прободе га ножем...{S} Младић умре а његов отац тужи мога сина...{ |
| пут.{S} Она викаше као да је неко боде ножем и запушаваше уши да не чује шта јој говори, како |
| је убица само онај који некога прободе ножем или убије пушком?</p> <p>— О, то питање!...{S} Са |
| се боји његове вике, да жену не нападне ножем; те је поведе на друга врата, да је води оцу.{S} |
| засукав рукаве, удари под грло живинче (ножем за „курбан“): шикну црвена, врела крв, запуши се |
| ена се чисто уплаши: како ће њене кћери ножице по рђавој калдрми!...{S} Она је солунским улицам |
| подржа затворена уста, и из две широке ноздрве покуља као из димњака; загледа се у тај густи к |
| S} Гледамо се и смејемо се: њене широке ноздрве играју као у Беле, наше ждребице, и сва се...</ |
| руком држи чибук, другом хвата прсте на нози, и нешто прича.{S} Оне се погледаше и подсмешљиво |
| својом претпостављеном стоји на равној нози, у погледу морала. „Не, то је иронија,“ помисли Ар |
| ! говораше Мерсије и запали свећу, зари нокат чак при дну свеће и рече:</p> <p>— Док свећа не и |
| х обрва, без белила, сурме и бојадисања ноката; прављење од дана ноћ с фереџама и ћилимима на п |
| тид, не воли ни њену велику љубав...{S} Ноктима је дирнута рана у којој је крв још несасирена.{ |
| ајеца. „Како си смела!{S} Како си смела ноктима дирати рану у којој стоји крв још несасирена?“ |
| е младе жене из унутрашњости, с црвеним ноктима, набељене турским белилом, са сурмом на ивицама |
| p> <p>— Било је сасвим мирно, срце куца нормално, тонови су чисти...</p> <p>Па је замоли да му |
| стала свекру, пету ће што није обрисала нос деверичићу.“</p> <p>Жене се задовољно насмејаше.{S} |
| ао што је био.“ И ја се загледах у очев нос: истина велики, већи него у нашег комшије, а ја то |
| и се окрете соба.{S} Она ми поднесе под нос сирће од руже, и њиме ми истрља слепе очи.{S} Кад с |
| ели, глатко лице набрало се; само ти је нос исти, велики као што је био.“ И ја се загледах у оч |
| едном комшији подсмевала што има велики нос, и звала сам га „носоња“.{S} Једног дана, моме оцу |
| ршаф, с кога је „запт“ дигнут поодавно, носе обичне, а фереџу велике госпође, због одлажења у Ј |
| мој мртав! закука Нурије кад виде да га носе.</p> <p>— Није, ханум...{S} Пијан.{S} Нацедићемо м |
| епи, црномањасти, да имају црне очи, да носе фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљубила шт |
| , с оцем и мајком.{S} Робиње јој и даље носе скут, Мерсије јој придржава дувак, и, уз свирку и |
| мишицу и поведе је јенђама; робиње јој носе скут необично дугачак, Мерсије јој придржава тел, |
| ној, с врло дугачким скутом који за њом носе две црне робиње обучене у црвено, накићена бисером |
| фушкију, говори један њен слуга.</p> <p>Носе га у собу, полажу га на постељу, раскопчавају га, |
| и као да су на лађи која вечито путује, носи их у неки далеки непознати крај за којим чезну, и |
| кле, с фењерима иду у комшилук, а свака носи бошчицу — с радом!{S} Највеће нераднице рамазански |
| метнула кључ на бућме, да га у недрима носи... <pb n="70" /></p> <p>Мерсије је „лежала код мен |
| о прост као много убрану сукњу, како се носи по малим градовима, а на лицу су им груба печа.{S} |
| ђених створова, и необуздану бујицу што носи из мрачне ноћи у ведар и светао дан толике нове ду |
| м оне једне...{S} Ако би кадгод изишла, носила би свој грех на челу дигнуте главе.{S} Променила |
| иза, па се измицала, и опет гледала, па носила огледало према светлости, и у засенак: огледала |
| ести бацила у некакву струју која ју је носила једном необичном силином, не слабећи ни за трену |
| — Ја ћу те звати „Фатма", јер то је име носила кћи нашега Пророка, слободна: разговарала се с љ |
| зна ко је покварио...{S} Ја је нисам ни носила.</p> <p>— Она вам је свекрвина?</p> <p>— Мајкина |
| } И кад би смела од оца, она би га увек носила.{S} Али младеж на грлу, елиф између обрва, саста |
| само до собних врата: даље је ноге нису носиле.{S} И учини јој се као да се нешто свршило, дође |
| дижу кипариси.{S} Фењер, свако вече, ја носим и идем напред пред женама да им осветлим пут.{S} |
| ене ноге нису јаке, да би могле држати, носити толику радост.{S} И час-по, обузета овом мишљу и |
| днија од мене.{S} Теби отац не брани да носиш <hi>јелдрме</hi> и <hi>башјорти</hi>, то што мој |
| прозвали <hi>Бујукбурунли</hi>, то јест носоња, што ће рећи охол.{S} Па како је љут, и љубомора |
| ала што има велики нос, и звала сам га „носоња“.{S} Једног дана, моме оцу дође један стари приј |
| сакупљене!...{S} Песму у мени зовем <hi>Носталгија</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>Он је ноћас дошао д |
| , чује му глас, осећа му дах на лицу, у носу је голица мирис с његове косе и хаљина, а тај мири |
| у бејовске жене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, или душа у ноћи: непрестано спавају..{S} На |
| уз степенице да је отац не види напољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерају; она ништа не окуси.{S} О |
| се чинило као да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике, турске улице сасвим су пусте; на месечини |
| Једна моја другарица поста удовицом за ноћ, да се сама брине за кућу и децу: муж јој не умре н |
| /hi>, то јест двадесет седма рамазанска ноћ.{S} Минара су те ноћи трептала у кандилима; у џамиј |
| њене другарице.</p> <p>Трећа рамазанска ноћ.{S} Сад ће они заједно, па макар ко дошао: договори |
| е и бојадисања ноката; прављење од дана ноћ с фереџама и ћилимима на прозорима, где није шалона |
| ће су ми спавале, од дана им направљена ноћ; мене сан не ухвати: срце ми рече да ће ме нешто сн |
| ртка, дана кад се одводи невеста; трећа ноћ како траје харемско весеље.{S} Месец је грдно велик |
| у“.{S} И оно јадно да реч, али кад дође ноћ...{S} Не зависи од њега.{S} Уместо да му траже озби |
| ленило траве је свеже, киша падне преко ноћ, а ујутру је сасвим суво, јер огреје топло сунце, п |
| ше љута но тужна дочека госте...{S} Ову ноћ и њена свекрва шије; она јој се загледа у десну рук |
| ђоше јој чисто немиле, па се трже: прву ноћ се иде најмилијима; и она је требала отићи нени и м |
| њима седети. „Што су похитале баш прву ноћ?“ И дођоше јој чисто немиле, па се трже: прву ноћ с |
| жао сам од своје куће због гостију, сву ноћ сам седео с бескућницима и пио сам ..{S} Ми, младот |
| ела!</p> <p>— У дно салона, у куту, сву ноћ двоје нагнути једно другом...</p> <p>— Љубе се!!... |
| у шуштању траве и шуму корака...{S} Сву ноћ неће ући у кућу, остаће крај јасмина седећи, осећај |
| , па јој дође и једна другарица.{S} Сву ноћ седеше; у зору све се разиђоше, осим те њене другар |
| другарице, Зехра и Несиме, она мора сву ноћ с њима седети. „Што су похитале баш прву ноћ?“ И до |
| а, удаљава, туђи.</p> <p>А пашиница сву ноћ пе заспа.{S} Кад се исповедала муфтији он јој је из |
| ају на спавање.{S} Оне хоће да седе сву ноћ, по турски, и да спавају до подне.{S} Пушиће, говор |
| тац за њом не смеде!</p> <p>Не леже сву ноћ.{S} Ујутру посла по Ариф-хануму.{S} Све јој исприча |
| ући-Ибрахим Хасан-бејовој, и ако се сву ноћ није спавало, настала је журба од ранога јутра, спр |
| .</p> <p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио сутрадан, није знао да ли је веч |
| арија и дубоко уздисала.{S} Њих три сву ноћ ћутаху, као да им се пред овом њима страшном збиљом |
| ћи“, како се каже нашим језиком; но сву ноћ смо седеле и разговарале се, о њему...{S} Пробушиле |
| јима, мужу, деци...{S} Па песма, по сву ноћ, весеље, шала, облачење у мушке хаљине: све што је |
| их ће многе постити, и оне треба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви, њини |
| зан...{S} Дође Рамазан: код мене по сву ноћ весеље — мој син с друговима.{S} У почетку се враћа |
| бро знам шта је љубав.{S} Седећи по сву ноћ, пушећи и пијући кафу, ја сам је с другарицама рашч |
| слала па Јалије, свако предвече, сваку ноћ, кад је била месечина.{S} И он ју је тражио, а знао |
| собу.{S} И често се сећа, кад се једну ноћ сакри у метле, и они је тражаху до поноћи, а кад је |
| ротив људи...</p> <p>— Долазно ми једну ноћ...{S} Синоћ, прексиноћ...</p> <p>— У сну?</p> <p>— |
| Од почетка, он је код куће бивао једну ноћ, на дежурству две.{S} Ја сам то дежурство, тако чес |
| ко она пости.{S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дубоко замисли ил |
| S} Сутра!“ шаптала је страсно у страсну ноћ, кад се дрвеће на месечини чинило као авети а пљушт |
| ико месеца на овамо дежуран сваку трећу ноћ!{S} Он се оженио другом!{S} Ја сам добила ортака, в |
| у <hi>к'смет</hi>.</p> <p>У овој кући, ноћас, као да је био какав тежак болесник, за кога лека |
| га.{S} Јуче сам била тужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или |
| сталгија</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>Он је ноћас дошао доцкан, и ја га нисам смела питати где је б |
| ашине је било мање но други пут, јер је ноћас пала плаха киша.{S} Пролазила је кроз метеж главн |
| и он је у пићу мало незгодан, видела си ноћас..</p> <p>Она погледа у руку и сети се како ју је |
| С човеком као с дететом! „Ако не учиниш ноћас нешто, купићемо ти великог дрвеног коња и сабљу“. |
| а, Мадам Аристид, Мадмоазел Дарно и она ноћашња Енглескиња.{S} Око ње су Мерсије, црна Ђулренги |
| вачица.{S} Хануме, оне бесне раскалашне ноћашње хануме, сад су озбиљне, горде, хануме су и жене |
| е хаљине.</p> <p>Нурије се сети његових ноћашњих хаљина и рече: <pb n="168" /></p> <p>— Е, да м |
| њу него само за страст, играла пуне две ноћи, час сва у бело као крин, час сва у црвено као кар |
| олико стихова из његове <hi>Августовске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Децембарске |
| а неколико стихова из његове <hi>Мајске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Августовске |
| олико стихова из његове <hi>Децембарске Ноћи</hi>.{S} Прочита цело <foreign xml:lang="fr">Rappe |
| , она смете с ума братучеду...{S} Седме ноћи, ту су сви Фатмини, чак и слушкиње; људи су с Џема |
| и необуздану бујицу што носи из мрачне ноћи у ведар и светао дан толике нове душе.{S} Оне не п |
| т седма рамазанска ноћ.{S} Минара су те ноћи трептала у кандилима; у џамије, на ноћну молитву, |
| рсије за који дан код Ариф-хануме, пете ноћи сви, осим Џемала, одоше на ифтар тамо; шесте ноћи |
| е..{S} Ах, страшно!...“ </p> <p>Четврте ноћи одоше Фатминим родитељима, стрицу и стрини, одоше |
| осим Џемала, одоше на ифтар тамо; шесте ноћи код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и |
| > <p>Мерсије је „лежала код мене четири ноћи“, како се каже нашим језиком; но сву ноћ смо седел |
| певајући промуклим гласовима.{S} За три ноћи, оне су ћутале само док игра, бесни она бивша бела |
| Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{S} Неколике старе певаху, помажући људима, и пљес |
| на код тетке остаје и „лежи по неколико ноћи“; с тетком се шета, код тетке седи ноћу с новима, |
| p>Серез, јуна 1905.</p> <p>Прошло је по ноћи, сви спавају, а ја седох теби да пишем.{S} У ово д |
| и очајно изусти: „Алла’!“</p> <p>Око по ноћи послале су слугу по Џемала, и <pb n="163" /> он се |
| ћу, а многима је растурио.{S} Четрнаест ноћи како ниси његова!</p> <p>К њој уђе свекрва и рече |
| !{S} Мрак, мрак, ноћ у души, или душа у ноћи: непрестано спавају..{S} На лицу ових младих жена |
| _N58"> <l>Ми ослушкивасмо њено дисање у ноћи</l> <l>Њено дисање тихо и полако.</l> </note> <not |
| отворивши врата осетила је сву свежину ноћи и силан мирис орошене, влажне земље и мора у даљин |
| ено, премда има кућа где се рамазанских ноћи једе и ради, али не весели, јер, Рамазан је Рамаза |
| радом!{S} Највеће нераднице рамазанских ноћи раде: шију за Бајрам кошуљу, антерију, хаљину себи |
| час с мајком час с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него код куће.{S} Кад би неко могао загле |
| зан! <pb n="246" /></p> <p>Код Фатме је ноћила свекрва, а сутрадан, Осман је, пре но што је пош |
| на...{S} Кад би чуо отац!...{S} Одох да ноћим код Саније-хануме, а она звата, окупи...{S} Тамо |
| итва, сестре опет клањаше...{S} Тишина, ноћна, у турском граду, у чисто турском крају, само што |
| ле саме, оне спавају саме.{S} Ова силна ноћна харемска весеља измислили су људи, не жене, — да |
| , а биле су мртве пијане: опијала их је ноћна тишина, мирис ноћне влаге и месечина.{S} Позиване |
| јане: опијала их је ноћна тишина, мирис ноћне влаге и месечина.{S} Позиване су на вечеру у груп |
| мој!</note> <note xml:id="SRP19120_N34">Ноћне хаљине.</note> <note xml:id="SRP19120_N35">Намене |
| се није с њим састајала.{S} Онај један ноћни састанак у башти она је сматрала као походу душе |
| свих шест помакоше се мало, нечујно као ноћни дуси, и прекрстивши ноге, узеше од урминих коштиц |
| гробља, од срца се обрадоваше Рамазану, ноћним поселима, харемским весељима; али младе жене, не |
| учене од цариградских амала и од својих ноћних другова, не хтев се свући, он леже и заспа.{S} М |
| Својим кућама вратили су се и последњи ноћници :{S} Џемала нема.{S} Његова мајка клања јутарњу |
| ђе на човека кад се ноћу, у „јацију“, у ноћној тишини помеша глас какве европске оперске певачи |
| да понова легне.{S} Фатма изиђе само у ноћној хаљини, и седе према свекрви и сути.{S} Она пред |
| увек дању.{S} Оне ноћу полуде, опију се ноћном тишином, мирисом влажне земље и месечином...</p> |
| икота се и похита да пољуби Фатми скут, ноћну хаљину сву у везу.{S} Она јој скута не даде и реч |
| ноћи трептала у кандилима; у џамије, на ноћну молитву, ишли су и људи и жене, а сутрадан се отп |
| тужује.{S} А кад збаци покривач и осети ноћну свежину, мирис влажан од земље и лимунова, пренос |
| у, обуче бели <hi>геџелук</hi>, то јест ноћну хаљину, сву у везу, повади игле из комарника, па |
| де на зид и скочи као јелен: кроз мртву ноћну тишину одјекну тупо његов скок...</p> </div> <pb |
| тамо где се ради и живи: дању да раде, ноћу да се шетају поред каквог плавог језера...</p> <p> |
| не као мене.{S} Криј од ње дању сунце, ноћу свећу, и она ће се осећати срећна.{S} То што ви то |
| уо оштар писак кларинета.{S} На тераси, ноћу, близу неба, Фатма осећаше силно, дубоко, до лудил |
| а да сам ја прескакао зид, долазио њој, ноћу, и љубио је?{S} О, не би.{S} Лажу младотуркиње као |
| ла, скупио би се свет...{S} Какав свет, ноћу...{S} Ко би је чуо!{S} Тешко јој је како никад до |
| пудер понекад, кад пође на неку свадбу, ноћу.{S} И тако обучена, зави се и седе у кола с мужем. |
| Е, кад не можеш, чедо, ти пости; али... ноћу буди с мужем.</p> <p>Прође први дан поста.{S} Сест |
| ер беј је покаткад задржавао воду дању; ноћу никад, да му пљушти као киша, да га успављује.{S} |
| b n="269" /> што се буне и што буне.{S} Ноћу тишина, нигде никога на улици, па се чини да и по |
| у биле саме?{S} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу Туркиње, дању странкиње.{S} Јер нема ваљда ниједне |
| више ништа нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешто пре ње тргло, п |
| ораха, како децом тако девојкама.{S} А ноћу, на кули, на месечини веселимо се с ханумама и гле |
| свешћава, узе се стидети: с мушким сама ноћу!{S} А никад досад није била ни дању, у друштву!... |
| само пуше.{S} Тако је увек дању.{S} Оне ноћу полуде, опију се ноћном тишином, мирисом влажне зе |
| Необично осећање наиђе на човека кад се ноћу, у „јацију“, у ноћној тишини помеша глас какве евр |
| ле саме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу Туркиње, дању странкиње.{S} |
| чног живота!{S} Она је о овоме сањала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење даде једну златну кути |
| 0 априла, у јутру.</p> <p>С друговима и ноћу и дању...{S} И мушки и женски заједно!{S} Мени се |
| прва је ишао од куће само дању, после и ноћу: за то му отвори вољу Рамазан...{S} Дође Рамазан: |
| рућине, ни прекодан прашине ни у вече и ноћу комараца.{S} Сад би хануме шетале поваздан, да ниј |
| и.{S} А ти, можда би се састајала чак и ноћу да си удовичка кћи. <pb n="98" /> Где је брат, па |
| од ранога јутра, спрема, врачање, као и ноћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће |
| , своме мужу, да је поред њега и дању и ноћу, да никад не трене, не легне, да му она рану лечи, |
| ноћи“; с тетком се шета, код тетке седи ноћу с новима, с онима <pb n="269" /> што се буне и што |
| г клањања, било дању кад пали сунце или ноћу на месечини, он гледајући у то своје дело толико с |
| јер, Рамазан је Рамазан, било дању или ноћу.{S} По поноћи топ, објављује <hi>суфур</hi><ref ta |
| . — „Није то само од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а дувао вардар,“ умеша се мајка.{S} Она |
| S} Променила се, остарела; кад у самоћи ноћу јеца, не помиње децу но Османа, а не мисли да одуз |
| рије...</p> <p>У тишини каква је обично ноћу у овом турском крају, на самом врху Старога Солуна |
| енти.{S} А ко зна да ли су ове жене што ноћу седе с људима, <hi>студенти</hi>?...</p> <p>30 апр |
| те ју је зато и довела на турску свадбу ноћу, кад је врло интимно, кад турске жене заборављају |
| ..{S} С младићем сама девојка, и то још ноћу!..{S} Ти си луда!...{S} А зар мислиш да они после |
| : „Не, ја не могу даље“.</p> <p>— ...{S}Ноћу ми је било лакше : тумарамо помрчином.{S} Дању вид |
| свитање, за једним старим Турчином што ношаше пред њима фењер, уздахну.{S} Мадмоазел Дарно ушл |
| „Ја сам мислила да ту седи једна рођака Нури-беја...“ и казах очево име мога мужа. — „Овде не с |
| д-паша је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Нури-паша...{S} Али, <foreign xml:lang="fr">mon Dieu</f |
| пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Нури-паша...{S} Али, <foreign xml:l |
| н-Нури-пашина?{S} А, мајчице?{S} Арслан-Нури!...{S} По имену се познаје да му отац није телаков |
| трић је син Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паш |
| просим твоју кћер Емир Фатму за Арслан-Нури-пашина сина Мурад-Џемал-беја, изговори Нурије, а с |
| <p>— Да дамо нашу Фатму за сина Арслан-Нури-пашина?{S} А, мајчице?{S} Арслан-Нури!...{S} По им |
| , принц:{S} Мурад-Џемал-беј, син Арслан-Нури-паше Емир Заде и Зенихе-Алије-хануме...{S} Од стар |
| >— Беј комши, мој сестрић је син Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-паши |
| </hi>, лепота; <hi>Али</hi>, висок; <hi>Нури</hi>, видело; <hi>Шемси</hi>, сунце; <hi>Мелек</hi |
| или шест година, и пита која је, па јој Нурија каза да је то пашиница, њена сестра, млађа од ње |
| 79" /></p> <p>Истога дана, у исто доба, Нурије и Алије укрцале су се у један брод за Цариград.< |
| о — истуче жену...{S} Оставите се тога, Нурије-ханум.</p> <p>Цариграђанке се непрестано смејаху |
| сасвим трезвено рече: „Нема ни Ахмеда, Нурије1“ — „Нема, сестро.“ Она пружи руке и очајно изус |
| му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, али не могу: срамота ме.{S} Да зовемо Ари |
| } Кад су, на софи, питале где је Фатма, Нурије се тако вешто правила да је весела, како не би у |
| лажемо, Алије?</p> <p>— Грдна срамота, Нурије.{S} Али она прва, једна твоја лаж изазива ове др |
| јаше револвер.{S} Видевши њега крвавог, Нурије ништа не проговори, нити пусти глас изненађења и |
| ај лепи младић сестрић је моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити сећате, драга го |
| као тицу или псетанце?!{S} Сине, сине, Нурије-ханум нам је пријатељ, па неће да нам учини зло; |
| и рече:</p> <p>— Јадно ми моје спавање, Нурије.{S} Не мичем се, да тебе не пробудим.</p> <p>— Ј |
| оче снебивајући се:</p> <p>— Опростите, Нурије-ханум, али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с б |
| ништа нема.</p> <p>— Зар и ја да лажем, Нурије-ханум?</p> <p>— Једна лаж повлачи стотину...{S} |
| и сад дочекаше само с покривеном косом, Нурије, заборављајући правила њихових друштвених обичај |
| пов и шапатом рече:</p> <p>— Истина он, Нурије-ханумин сестрић, Мурад-Џемал-беј.</p> <p>Фатма с |
| ући се.</p> <p>— Да не учини неко чудо, Нурије?{S} Да се не огреши ?...</p> <p>— Алла’!...{S} А |
| мир зацело спава...{S} Да је пробудимо, Нурије, да је припремимо...<pb n="162" /></p> <p>— Нек |
| узвикну Нурије.</p> <p>— Не вечерас то, Нурије-ханум!{S} Да могу да те опијем те да будеш весел |
| вај глас не би пријатан.</p> <p>— Знаш, Нурије, како је море пред буру: тихо, некако страшно ти |
| „Хи, хи хи!“ — некако тако заплака.{S} Нурије је угура код Фатме.{S} Фатма не плаче, завија се |
| има; она се још не одваја од Џемала.{S} Нурије само ћути, уозбиљила се; а кад кроз прозор спази |
| <p>— Емир, очи моје, хајде гостима.{S} Нурије-ханум каже: смеју ти се, и, наравно, криво јој ј |
| уплашише се од тога простог питања.{S} Нурије се прибра и рече :</p> <p>— С друговима... не ве |
| осте на ифтар!</p> <p>Оне се тргоше.{S} Нурије рече:</p> <p>— Алла’!{S} Зејнеб-кадун!...{S} За |
| ре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{S} Нурије је била за добрим човеком, а њена сестра за неки |
| и предмет на столу, весео, насмејан.{S} Нурије му приђе без папуча, и кад виде да се загледао у |
| говор, разговор, па испратише Фатму:{S} Нурије има нешто да каже...</p> <p>— <foreign xml:lang= |
| ханум, она му је слику видела.</p> <p>— Нурије-ханум, кћери, дођи сутра.{S} Хоћу да говорим са |
| преко лица и очиташе молитву.</p> <p>— Нурије ханум, кћери, рече стара потресено, ми ти не мож |
| ноћу не опажа, те весело рече:</p> <p>— Нурије-ханум, мужде!</p> <p>— Мени сад није до Устава.< |
| крва пође, посрћући, говорећи:</p> <p>— Нурије ће вам све испричати.</p> <p>Па оде остављајући |
| ли управо дете. <pb n="171" /></p> <p>— Нурије-ханум, рече она врло весело.{S} Последње две веч |
| и забринуто изусте: „Шта ће се, аман “ Нурије с времена на време окупи: „Алла’!{S} Алла’!{S} А |
| исто се исколачише кад рече : „Нож!...“ Нурије се стресе. „И револвер... има!“ И у томе се чу б |
| фу.</p> <p>Пашиница се болно осмехну, а Нурије и Ариф рекоше:</p> <p>— О још колико!</p> <p>— Ј |
| ма поклон једном сирочету, девојчици; а Нурије ће њеној браћи за Бајрам купити хаљине и за све |
| n Dieu!</foreign>“ узвикну још срећнија Нурије кад се међу женама, сасвим развијеним, виде чове |
| /p> <p>— Аман, арслан мој мртав! закука Нурије кад виде да га носе.</p> <p>— Није, ханум...{S} |
| мо нешто друго...{S} Зашто нас је звала Нурије-ханум?</p> <p>Она сва пребледе: његовом муком за |
| врло весела, какву је скоро није видела Нурије-ханум, а какву ју је волела, и по своме обичају |
| и није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-ханум сут-ана...</p> <p>Тај лепи младић сестрић |
| м у Европу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Нурије, као да ја имам; ми смо једна крв, и ако нисмо н |
| арицама је седела, и разговарала се, на Нурије-ханумину клавиру одсвирала је две стране романсе |
| {S} Сестре променише нарав, због дувана Нурије, иначе говорљива, сад по ваздан ћути, све је вре |
| скрпљен чаршаф.{S} То је била прерушена Нурије.{S} Она се ни у соби не разви.{S} Обе су говорил |
| >Mon Dieu!</foreign>“ узвикиваше срећна Нурије кад јој уђе Емир-Фатма у двориште. где насташе < |
| ако је госпођа твоја мајка у љубави са Нурије-ханумом, те ти тамо идеш, много је поздрави. <hi |
| о, доста!{S} Сестро!“ буди је из заноса Нурије „Чујеш ли <hi>сабах</hi>?...{S} С минара се чује |
| <p>— А какве су те две странкиње? упита Нурије смешећи се.</p> <p>— Лепе, нарочито Енглескиња: |
| их све зна: описивала му их толико пута Нурије.{S} Али поред свих својих конака, он ће живети о |
| .</p> <p>У исто време кад и синоћ, пред Нурије-ханумином кућом стадоше затворена кола, са Арифо |
| осле вечерњег позивања на молитву, пред Нурије-ханумином капијом зауставише се једна затворена |
| н огроман <pb n="211" /> пожар.{S} Пред Нурије-ханумином кућом зауставише се кола и чу се лупа |
| од пријатеља, него од непријатеља... од Нурије-ханумина сестрића: да нам је даље слама од ватре |
| S} Па се закла још један ован, жртва од Нурије: он се посла дервишима, и у текије велике, ишара |
| , слушаше...</p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава! понови робиња.</p> <p>— Чујем |
| </foreign>“.</p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава..{S} Чујеш ли? прекиде је роби |
| киша.{S} Сад силно духа вардар.{S} Код Нурије-хануме позатваране су све шалоне, а на једној ње |
| >Од дана како сам последњи пут била код Нурије-хануме, ја сам друга, у мени се некакав преокрет |
| .{S} Хтео је да подметне који роман под Нурије-ханумину кућу, више од годину дана пусту, па га |
| к!{S} Так!{S} Так!“ чу се у калдрму под Нурије-хануминим прозором. „Један, два, три,“ броје сес |
| се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже на софи под белим ком |
| пиџику нема катанца.{S} Преко баште иде Нурије без јелдрма, с белим муслином преко косе, обучен |
| свему, од Енглескиња.</p> <p>Ариф отиде Нурије-хануми, или, како је Туркиње зову, Мондије-ханум |
| погледа и тужно се на њу осмехну, па је Нурије поче пецкати за Мадам Аристид, па се жене, све о |
| у.</p> <p>Фахрије оде Нурији.{S} Кад је Нурије виде, смрче јој се, јер она је чула да је и ова |
| е.{S} Шта имам ја сад од тога што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} Моја мајка <pb n="69" /> с њом |
| пила сам пуне две чаше сирупа, а у њ је Нурије била метнула бенђелук, зацело.{S} Да кријемо ово |
| е видела!</p> <p>— Хоће.{S} Зато што је Нурије-ханумин сестрић... и видела га кроз кафез.</p> < |
| су је небројено пута.{S} Једанпут ју је Нурије-ханум дала Фатми, а она је није смела држати у < |
| е колутао и испуњавао собу.{S} Најпосле Нурије прекиде ћутање:</p> <p>— Мој предлог је врло доб |
| лигентније, најпросвећеније турске жене Нурије-ханумине врснице.</p> <p>Она се загледа у Арифу, |
| ем, па се насмеја.“</p> <p>К њој полете Нурије:</p> <p>— Емир!{S} Кључ!...</p> <p>И долетеше Ђу |
| еде; а сад, и од њене кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у томе дође њена сестра.</p> <p>— Хану |
| ово ?</p> <p>— Па ти видиш шта је, рече Нурије трудећи се да изгледа равнодушна.</p> <p>— Тејзе |
| бећа.</p> <p>— Поклонићу је Емири, рече Нурије, кад узе белензуку.</p> <p>Сутрадан ујутру, у Ну |
| p> <p>— Обећај нешто Богу, сестро, рече Нурије.</p> <p>А пашиница поче:</p> <p>— Сва, цела моја |
| иф-ханум хтеде говорити, али је претече Нурије:</p> <p>— Алла’!{S} Ја и данас нисам постила, те |
| p> <p>— Нема Бога.</p> <p>— Алла’! виче Нурије и покрива лице рукама.</p> <p>— Отвори, тако ти |
| сле мајка.</p> <p>— Аман, полудео! виче Нурије.</p> <p>— Ово није љубав но страст.{S} Ја се сећ |
| ета Ђулренгијине ђинђухе. „Алије!“ виче Нурије-ханум уплашено, јер види да јој сестру ухватило |
| — Ја сам се са сестром договорила, поче Нурије, да вас позовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј д |
| а нене: „Госпођо снахо, ти не можеш без Нурије-ханум, познајем.{S} Године су то, откад живите к |
| {S} Ја кад осетим Ариф-ханумино лице, и Нурије-ханумино — задрхтим, а једна ми је тетка, друга |
| !“ И у томе се чу бахат: оне скочише, и Нурије полете ка капији, а пашиница у собу, где спаваше |
| ушише зид између Ибрахим-Хасан-бејова и Нурије-ханумина дворишта; метнуше око <pb n="41" /> на |
| .{S} То је био један Џемал-бејов друг и Нурије...</p> <p>У тишини каква је обично ноћу у овом т |
| им са сином и снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде, а син мајци рече:</p> <p>— Да дамо нашу Фат |
| ни јој на лице густо пече, па је одведи Нурије-хануми.{S} Он јој је као род... сестрић је жене |
| -пашина сина Мурад-Џемал-беја, изговори Нурије, а сузе јој облише лице.</p> <p>И Фатмина мајка |
| {S} Mon Dieu!</foreign> поче узвикивати Нурије тапшући, и наједанпут нервозно зацика, да чује Џ |
| Ариф.</p> <p>— Па венчаћемо их, изусти Нурије.{S} А после их много увераваше да је то врло доб |
| људе? зваћу их за после ифтара, заврши Нурије.</p> <p>А пашиница рече:</p> <p>— Волела бих чут |
| Ја и да могу, нећу никад више да отидем Нурије-хануми, рече Ариф. „Oui, s'est comme ça.“ Францу |
| p> <p>Све му казала, само није да волим Нурије-ханумина сестрића.{S} То није смела, због мене; |
| ква необична тишина.{S} Сви посте, осим Нурије.{S} Пашиница је замишљенија но други пут уз пост |
| екну крај крста и викну да кукају, тако Нурије: после овога разговора устаде, узе с рафа кутију |
| .</p> <p>— Сирота моја Емир! рече болно Нурије-ханум.</p> <p>—По сто пута сирота!прихвати њена |
| је ружа везана у киту с лалама.{S} Зар Нурије-ханум и њена сестра нису добре?{S} Оставите ме, |
| и се помирила госпођа стрина с Мон... с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, рече она и дубоко уздахн |
| 2" /> - Је ли се ханум-јенђе помирила с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, и неће!{S} Један капиџик |
| разочарала...</p> <p>Да сте у љубави с Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чула нешто и о Елизи. |
| преседела између два велика огледала, у Нурије-ханумином салону искићеном од горе до доле спрем |
| зе белензуку.</p> <p>Сутрадан ујутру, у Нурије-ханумину дворишту био је велики црни ован — с ва |
| а и говор!...</p> <p>— И да говори... у Нурије-хануминој башти, миловао голуба.</p> <p>— А, из |
| се двапут.</p> <p>Данас је петак.{S} У Нурије-хануминој кући је пуно жена, старих али и младих |
| које Фатма врло воли најређе се виђа у Нурије-хануминој кући Ариф-ханум.{S} Дође свега трипут, |
| е срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике у Нурије-хануминој кући прође месец дана, и кад се појави |
| ла покривена лица, нечујно, и улазиле у Нурије-ханумино двориште поред ћилима на капији разапет |
| не могући јој ништа — кукају.</p> <p>У Нурије-хануминој кући сви су будни.{S} Клопарају нануле |
| е доводимо странце.{S} Срамота! узвикну Нурије.</p> <p>— Не вечерас то, Нурије-ханум!{S} Да мог |
| згрди.</p> <p>— У гору и камен! узвикну Нурије.{S} Наш Џемал-беј неће то учинити, јер је васпит |
| “<ref target="#SRP19120_N92" /> узвикну Нурије улазећи у собу, а она се трже и застиде, па насм |
| тврдо уверене да је она пијана. </p> <p>Нурије је није видела одавно овакву.{S} Вечерас, она је |
| дна твоја лаж изазива ове друге.</p> <p>Нурије извињава себе:</p> <p>— Ко би смео говорити исти |
| ини ми се, казала, па како буде.</p> <p>Нурије узе себе извињавати:</p> <p>— Али ја бих то учин |
| овима прстију под па своје теме.</p> <p>Нурије изиђе, а муфтија се закашља; кашљао је дуго, зац |
| уке, миловала бих његове хаљине.</p> <p>Нурије се сети његових ноћашњих хаљина и рече: <pb n="1 |
| биња госпођи, већ као кћи мајци.</p> <p>Нурије-ханум, један необичан тип Туркиње, црномањаста и |
| ни који су протеривани у Европу.</p> <p>Нурије узвикну:</p> <p>— За Божју љубав, махни се полит |
| а темена, ћутећи. <pb n="184" /></p> <p>Нурије-ханум позва их на суфур, и пред њима пође посрћу |
| том и пријатељем. <pb n="118" /></p> <p>Нурије се насмеја и рече:</p> <p>— Да га види..{S} Па д |
| овако: он убица, мајка му распикућа.{S} Нурији је слала најгоре поруке и „горке поздраве“.{S} Ј |
| обрве и уозбиљи се, погледа у мајку.{S} Нурији рече:</p> <p>— Па то је твоја жеља, ханум, одавн |
| ариграђанке озбиљне а Ариф хладна према Нурији, готово љута на њу.{S} Али још за ифтаром, вечер |
| где људи имају душу.</p> <p>Фахрије оде Нурији.{S} Кад је Нурије виде, смрче јој се, јер она је |
| ецу, остала с једним...{S} Сафет говори Нурији: „Мој пријатељу, усрећила си ми јединицу —хвала |
| а жена што свекрви: „Нећу да се покорим Нурији"?{S} Сад само: добро, лепо, хоћу.{S} Она мужу на |
| .{S} Ариф их прекори, што се подсмевају Нурији, кад она мисли да се овим почиње реформа харема. |
| } Дај ми за њу колико за овна...</p> <p>Нурији грунуше сузе.</p> <p>— Зар твоја сестра да... по |
| иде чаршаф и пече, а преко косе пребаци Нуријин башјорти, и оде у собу младенцима.{S} Они су об |
| ких ствари она меће европске.“</p> <p>И Нуријина робиња јој се обрадова, али и не покуша да јој |
| , жене у харему, где је било и неколико Нуријиних пријатељица.{S} После ифтара, уместо да отиду |
| гога и Милосрднога, мајчице.</p> <p>И у Нуријиној кући је постављено.{S} Она са сестром и Фатмо |
| одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била је ваздан тишина, као да сви посте |
| раву.{S} Касапин овна рашчеречи, а пред Нуријином средњом капијом беху неколике Туркиње у искрп |
| ожени, да би стекао право. (Венча се с Нуријином робињом, па је одмах пусти.) Сад може да се у |
| ве што има на свету, па се трже и оде у Нуријину собу за рад, и поклопи се на диван.{S} Би јој |
| </hi>, то јест мајци по млеку.{S} Као у Нуријину старинску кућу с кафезима а и са шалонама, с е |
| вила Фатма: друга, што ћу се помирити с Нуријом“. — „Откуд знаш, госпођо снахо?“ — „Срце ми каж |
| ио пића и имао од чега да живи, него на Нурију.{S} Да воли Фатму тобоже као своје дете, а да св |
| ости“?</p> <p>Она је правила алузију на Нурију.{S} Ариф је зацело хтела тамо, али да не би сест |
| е то би брзо.{S} Он иде по башти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затрли такви пријатељи!“ |
| е, он поче да виче, да на сва уста грди Нурију и њену сестру : ђаурке.{S} На испричавши „муфтиј |
| а, историју свога живота, не сматрајући Нурију за сестру (јер пред сестром не би све говорила), |
| нам жене причају како се хвали?</p> <p>Нурију обузе једно тешко осећање, нешто као стид, као ж |
| {S} Пре но што би и овде свратио, преда њ истрча један турски неваљалац, кицош, висок, витак, м |
| а не моли да се не опије, не пада преда њ, не грли му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, |
| ве; а моје пријатељице... ниједна преда њ да изиђе.{S} Код мене се продужавало гостовање: увек |
| се закључа, она пође.</p> <p>— Не преда њ!..{S} Бежи!..{S} Сакриј се!...</p> <p>— Зар од мужа?! |
| није младотурчин.{S} Па што се онда за њ удала?{S} Само да се не зове распуштеница.{S} Може да |
| ова жена, одрасла у богатству, пошла за њ само што је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни да |
| 1" /></p> <p>Осман се ожени.{S} Жена за њ би годину дана.{S} У њему се понова разбукта страст з |
| да јој је давала пуна недра, она се за њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S |
| н ју је салетао пољупцима, и опет се за њ просила, удавала, она њему никад <pb n="24" /> није б |
| била распуштеница понова, ја бих се за њ удала, ако је старотурчин; удала бих се због његове л |
| ахнуше што су удате, те не могу поћи за њ.{S} У Европи је школе учио, али их није свршио...{S} |
| за амалина.</p> <p>— Амалисаће, ако за њ другога рада у Турској нема.</p> <p>— Племић амалин!< |
| оли да се мази као дете око жене што за њ има нежности и љубави... „Боже, ја не бих могао без о |
| и пријатељи!“ Жена више не пристаје уза њ, да га не би доводила до веће јарости.{S} Он, онако љ |
| ђе мој сестрић, слатки Џемал беј.{S} На њ, што је леп као султан Азиз, Памук је страшно љубомор |
| ели чаршав (<hi>софра-алти</hi>), да на њ падају мрве, и поређаше около шиљтета.{S} Донесе се с |
| едала, и непрестано је била као љута на њ: никако се није с њим разговарала.{S} Оно изненадно, |
| џадо на коме клања Емир-Фатма, стаде на њ окренута југу и уместо кратке јутарње молитве, она из |
| а је од ње смрт начинила!{S} Увек је на њ мислила, од првог виђења.{S} Па се сети да га је била |
| врати, берберин и кафеџија навалише на њ мастику...{S} Њему сасвим отежате очни капци.{S} Потп |
| љубац.{S} Он је стваран, а она мисли на њ као на замишљено драго...{S} Не устаје, мисли: отац ј |
| не диже очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{S} |
| S} Попила сам пуне две чаше сирупа, а у њ је Нурије била метнула бенђелук, зацело.{S} Да кријем |
| мшилука, па и он затворен.{S} Кад год у њ погледам, ја заплачем. <pb n="5" /></p> <p>Мерсије из |
| ут него тужан.{S} Она нова загледа се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} |
| тала женом, и нада му се.{S} И она се у њ лудо заљуби, заборављајући да је жена, да је мајка че |
| , широко, велико, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{S} Твој отац |
| оја није ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу његову,“ тако мисли Фахрије- |
| оломљеним зиловима: кад би се ударало у њ, одјекивало би тупо као да се удара у плот или у покл |
| енуо је леђа Фатми.{S} Али кад погледа, ње нема...{S} Устала!{S} Зашто данас пре њега, кад увек |
| ен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, хануме, из целог комшилука, на |
| ко нам је радосна висока ограда!{S} Иза ње је Он.{S} Како су светли стихови из Корана!{S} У сва |
| ице, па целе главе, па најпосле да нема ње целе, нема је физички, а духовно је има, и због тога |
| Њој је и пријатно, мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да је Осман није отерао, она би се развил |
| преступница.{S} А сад, побегла сам због ње, свога ортака...{S} И она, сирота, мисли удаје се бе |
| а... узе она збуњено, постиђена.{S} Сад ње више нема, а ја не знам, је ли паметна.</p> <p>— Пам |
| епозната.{S} Севши <pb n="244" /> поред ње на столицу, опипа јој било и метну јој ухо на срце.{ |
| ије мајка него старија сестра.{S} Поред ње, врло озбиљне, готово брижне, корача њена сестра, у |
| едило не измаче из ока, спусти се поред ње и узе је за руку.{S} Рука јој је хладна као лед, њен |
| ћна?{S} Како је оној којој се муж поред ње другом ожени.{S} Турска жена не зна за већу жалост и |
| сам ушла, и чак не могу да прођем поред ње.{S} А кад видим официра, мене обузме љутина, јарост, |
| ила, сећала се, знала је да је он поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га |
| сестринску љубав: с њим је одрасла, од ње је старији две године, а од родитеља је скоро отишао |
| режима.{S} Али да оставим политику: од ње нас већ заболела глава.{S} Лудост!{S} Па то мора јед |
| p>— Махните се, хануме, политике.{S} Од ње хвата вртоглавица и људе.{S} Гледајте ви да радите з |
| а је то пашиница, њена сестра, млађа од ње, па се она с пашиницом тужно погледа и тужно се на њ |
| и неких типова.{S} -Једна мало млађа од ње а још девојка.{S} Чепркају по делима турских жена, и |
| Laura</foreign>.{S} Она је ипак боља од ње, честитија; казала је мајци...{S} Анри је био с њом, |
| је, зар јој она не би казала?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф-тејзе.{S} У толиким модерни |
| ушавала се у просту стару кадуну, па од ње ишла сама тамо где ју је с нестрпљењем чекао њен стр |
| е, ја се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао из Цариграда Мехм |
| вала ми.{S} Кад помислим шта сам све од ње сакрила!{S} А да нисам волела Емиру...</p> <p>— Ја с |
| овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и притисну своје мокре очи на њег |
| ала, па кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт начинила!{S} Увек је на њ мислила, од првог виђ |
| ну кутију, где су му друге реликвије од ње, жене му и драге, па је расплете, раскопча јој гривн |
| !“, а Мерсије се наљути.{S} Да крије од ње, сестре и другарице; и рече да и она њој одсад неће |
| а некад воли ту усамљеност, некад се од ње стреса.</p> <p>Најпосле уђоше у једно бујно-зелено д |
| њој, да је убије, њен отац измаче се од ње далеко, ухватив се обема рукама за косу накострешену |
| ејзе, то јест да им изјави поздрав и од ње, и од Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бело, |
| ице.{S} Један од ових био је старији од ње; други њених година, али су изгледали много млађи је |
| Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато што је била болесна, да се не уплаш |
| он јој џак не тражи.{S} И одмах купи од ње тај џак брашна, мислећи : „Завет сам испунио; поклон |
| аспитавај; али, не као мене.{S} Криј од ње дању сунце, ноћу свећу, и она ће се осећати срећна.{ |
| и је не помисливши: „То ми је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, |
| е одвајају, да се одучавају...{S} Он од ње да се одучава, да се туђи...{S} И опет чу: „Има ли к |
| а ослушну, па се трзају: крију нешто од ње ..{S} Вече прошло увелике, а оне сад клањају вечерњу |
| комшике, па кад коју ухвате, закују од ње капиџик или је протерају из „поштене“ махале; и тад |
| и отишла.{S} Како је није било страх од ње мртве, кад она не сме код мртваца?{S} Али она се њој |
| ни...{S} Бејаше напунила осамнаест; код ње бејаше <hi>меџлис</hi>, то јест скуп жена; свираху, |
| м час с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него код куће.{S} Кад би неко могао загледати у душу |
| постио.{S} И после, мени се чини да код ње <hi>има нешто</hi>...{S} Мојој госпођи мајци криво ш |
| се црна, прљава.{S} Како ће да буде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S} Несрећна Сафет |
| јатељици што се воли с пасторком, и код ње се спремала, прерушавала се у просту стару кадуну, п |
| и од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све |
| , кад се тргне из сна, већ се нешто пре ње тргло, пробудило, и она тада чује у левом уху некаку |
| е бојим.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила!{S} |
| с њом помири; јер дане које проводи без ње, она не рачуна у дане живота.</p> <p>Кад робиња рече |
| ам Аристид?{S} Добро сте хтели доћи без ње?!“ Турске жене не знајући зашто је дира, смешаху се |
| 202" /> дадох реч.{S} Пошто остадох без ње, опет ме венчаше.{S} Па нас венчаше и трећи и послед |
| ђе у њину собу, па му се учини да је из ње изнесен мио мртвац, она.{S} И тражаше њене хаљине.{S |
| </hi>.</p> <p>Трећа генерација, жене из ње зову себе „нове“, и једне су за реформу харема, друг |
| он се увуче у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако убрзаним дисањем.{S} Она хтеде да ви |
| не чује, и да заклони светлост.{S} Крај ње седи њен лекар, болничар и мајка — њен муж, заустављ |
| е воли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње стоји уплакана Мерсије с белим муслином на глави, је |
| и, гутајући сузе, приђе јој, седе крај ње и, милујући је, говораше:</p> <p>— Душо, што плачеш |
| толико старији од њега, он би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе говорити мајци а добацивати |
| миндерлуцима.{S} Свекрва је у челу, до ње с десне стране њена сестра, с леве њена рођака дошла |
| идем.{S}- Мерсије се растужи, и седе до ње.{S} У овој тузи, она заусти да каже сестри, па се уз |
| а ово: „колико гора висока да је, преко ње пут бива; а човек везир нек је, својој драгој роб би |
| е опет била тамо у куту „на углед“; око ње су се скупиле друге странкиње.{S} Све је гледаху дуг |
| страшно, па се заљуља и паде...{S} Око ње се скупи сав харем, и отац јој...</p> </div> <pb n=" |
| Дарно и она ноћашња Енглескиња.{S} Око ње су Мерсије, црна Ђулренги и бела Ђулбејаз (она страс |
| а то чини из непристојности, „да се око ње дира“..{S} А за овога... она би се удала, и зна да б |
| три нове и Мерсије.{S} Све потрчаше око ње с хладним крпама, с врућим цреповима, са сирћетом и |
| је продужавао пут мислећи: „Сви су око ње, разговарају се, шале се, она весела невеста...{S} З |
| моју љубав!{S} Из свих срца, што су око ње, да скупи љубав уједно, па није колико моја...“ Посл |
| а цариградска пашиница ока не скидаше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад у |
| јер је занесен Фатмом: не скида очију с ње, лепе и узбуђене, с чаршафом а откривена лица, с њег |
| ака и Цариграђанке што не скида очију с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у башту, децо, весе |
| а.{S} А у које је још онаква душа као у ње?</p> <p>И после, драга мала, заљубити се тако, то је |
| то потврди главом.</p> <p>Он седе близу ње, не питајући је ништа због мајке; мало, па изиђе да |
| и моме зету? рече Ариф, и сети се мужа: њега Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с Мерсјом у дво |
| да он њу не воли као она <pb n="238" /> њега, а некад само кад погледа женску децу. „Јадне, јад |
| е овамо дошао он.{S} Откад смо овде!{S} Њега нема!{S} Мерсије ми пише (преко једне своје другар |
| о у Солун да наследи стричево имање.{S} Њега је васпитавала његова нене, њу њена...{S} Њена нен |
| д после; а после: једанпут се раздани — њега нема.{S} Гошће су ми спавале, од дана им направљен |
| ствар — тебе, а не могу с једним душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а муж ми је твој брат Осман |
| ово ни речи више не проговори.</p> <p>— Њега није срамота што је трећу отерао за бакалске кесе, |
| S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пред његовом мајком пуши.{S} Мож |
| бичаји!{S} Она је ту, сакрили су је, да њега преваре, уплаше.{S} Па отиде у теткину собу за рад |
| на је једнога „створила“, волела га, за њега се просила, удавала, он је изневеравао, она је бил |
| је волела па ме тек онако дирала... за њега.{S} Чудим се како не умрех кад га, онда кад си ти |
| {S} Али, на човека, Џемал-беја...{S} За њега ме страх.{S} Аман, оче мој, за Божју љубав!</p> <p |
| ла једанпут.{S} И све због њега, све за њега: седела код куће, облачила се, гиздала се.{S} Загњ |
| target="#SRP19120_N42" /> удаћеш се за њега.</p> <p>— За кога? упиташе девојке у један глас.</ |
| .</p> <p>— Он ти се допада!{S} Ја те за њега, кћери, не бих дала, па макар остала неудата.{S} И |
| Сви су знали, осим њих! „Никад више за њега па макар...“, и не рече „па макар умрла“, него „па |
| м.</p> <p>— Има занимања и у Турској за њега ученог.</p> <p>— Јеси ли ти, кћери, при свести?! в |
| ем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажмуре и узе мирис |
| . „Кад га воли, мајчице, да је дамо: ја њега бар познајем, наше солунско дете.{S} Да је дамо да |
| Емир-ханум?</p> <p>— Ја... јесам.{S} Ја њега познајем, одговори Фатма збуњено.</p> <p>Колико је |
| да никад нико никога волео није као ја њега.{S} Ја мислим да, кад бисмо се понова растали, ја |
| био други пашић, други човек.</p> <p>Ја њега просто никад нисам видела, нисам га ни у сну снила |
| оном конаку с чијег сам балкона видела Њега; и да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нур |
| кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих видела Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би м |
| оби, гледала кроз кафез: свет, али нема њега. „Да није на путу?{S} Да није болестан?{S} Зашто т |
| лу д' Англетер</hi>, осећа ли да она на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он једну поздра |
| одакле је, где је сада кад она мисли на њега, је ли у <hi>Олимпос-Паласу</hi> или <hi>Хотелу д' |
| ори <hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја сам на њега већ и заборавила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не |
| њене очи!“ Па праг од ваше капије.. „На њега стаје њена нога!“ У свему вашем волео сам тебе, у |
| еси је, Фатми, јер не верујем да је она њега могла видети.</p> <p>Ариф узе слику, али је не сме |
| изударао душу — Живот.{S} А како је она њега волела!{S} Узе притискати главу, стезати слепоочни |
| {S} Рано, те понова леже, и заспа; сања њега: он као на јави, никад га није снила овако.{S} Кад |
| зидове толиких лепих кућа и конака; са њега се, као увек у ово доба, дизао влажан, слан мирис, |
| ни најрођенији не би смели ништа против њега рећи.{S} Он јој је дао оно што и многе хришћанске |
| м га је метнула једанпут.{S} И све због њега, све за њега: седела код куће, облачила се, гиздал |
| м, и ако врућина није попустила.{S} Кад њега виде много побледе, усне јој поплавеше, она у доњу |
| дној соби с улице, шијаше нешто.{S} Кад њега виде, осети шта хоће па претрну, али не побеже, ча |
| ли!...{S} Кад се спустим, срећна, поред њега, пољубићу га у два плава дубока језера покривена т |
| био обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мртвог чучале све у бело, час крај његовог дебла, |
| би сути, њему, своме мужу, да је поред њега и дању и ноћу, да никад не трене, не легне, да му |
| потчињава се зато што <pb n="93" /> од њега не би ожалошћена и понижена као неке њене друге од |
| S} Кад би заволео неко дете, нико га од њега не би могао одвојити; али томе детету се брзо доса |
| <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи реч, јер су му „певали и трећи петли |
| ло!“ А тад брзо, јављајући јој да је од њега слободна (бош), заповеди јој да иде оцу, гадну, на |
| олико што га се бојим, колико што ме од њега срамота.{S} У нас, пред оцем не пуши, и седи као д |
| му жена не буде више жена, да остане од њега <hi>бош</hi><ref target="#SRP19120_N96" />, како м |
| P19120_N95" /> прилично, и као да се од њега опила.{S} Није тражила да види „двоје младих", јер |
| м, и да се одмори...{S} Човек, те се од њега крише и сестре му од стрица: све имају љубоморне м |
| дем љубазница?...</p> <p>— Сакриј се од њега кад ти није муж, али немој да идеш, кјучук-ханум.{ |
| га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје, пушке, ножеве, јатагане. |
| само од она два младотурчина, него и од њега — он јој није муж; и обузима га љубомора кад му се |
| ије овде мајка и брат толико старији од њега, он би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе говори |
| еч, али кад дође ноћ...{S} Не зависи од њега.{S} Уместо да му траже озбиљног лека, они: детињар |
| оптужује.{S} Ономад каже: „Не зависи од њега већ...“ па ту стала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљда н |
| Зар у том нечистом делу света нешто од њега, то јест цео он!...{S} Што год би у кући европско, |
| љубичица, ни јасмин... „То је мирис од њега, његове душе“...{S} И дође јој жао што му је опрал |
| ... једанпут..</p> <p>— То је лудост од њега.{S} А ти...{S} Пред младом муслиманском девојком д |
| в је страст, и ја сам мислила да ће код њега ова друга страст бити јача, зато што је нова.{S} А |
| р остала неудата.{S} И зар би се ти код њега преседела?...{S} Леп али луд.{S} Још нема пуних тр |
| је он дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе гледа |
| је више лађа, и једна од њих донела је њега; а оне, можда баш тога дана, биле су мирне, равнод |
| осекла, и не поцрвене!{S} Ко зна шта је њега лагала?{S} Да не познаје ниједно мушко, а оно... м |
| јучук-ханум.“ Фатма њих не чује... чује њега: прозор је отворен; и чује само како говори, не шт |
| ше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега да виде.{S} И Мерсије би га познала по слици.{S} О |
| га преваримо.{S} Преварили су себе, не њега.{S} Зар су то верски обичаји!{S} Она је ту, сакрил |
| е нема...{S} Устала!{S} Зашто данас пре њега, кад увек устају заједно, заједно се умивају и обл |
| } И после, ти треба да се навикаваш без њега: иде Рамазан.</p> <p>Рамазан!...{S} Она га се није |
| укнула сам у хартију, ту је мој дах: из њега ћеш прочитати да треба што пре да дођеш, да те чек |
| име помиње...{S} Отвори друго писмо; из њега испаде једна карта.<pb n="288" /></p> <p>Драга хан |
| и на црвену огромну столисту ружу, а из њега лију бели млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову баш |
| угачак а узан, право турски јастук и из њега извади <hi>његова</hi> писма, брзо их метну у недр |
| ва,“ него је слуша што га тера нешто из њега, чему он не зна имена.{S} Поред овога још је слуша |
| ло од те лепоте, па сам се припијала уз њега, хватала га за руку као дете мајку, затварала сам |
| ва страст све је више и више буктала, и њега целог обузела: без Зејне му кућа беше пуста, живот |
| тим обележја!{S} У Цариград су донели и њега, то обележје, ваљда да ме њим занесу: богато је, с |
| музику, књиге нарочито књиге.{S} Она би њега слушала не проговоривши задуго о љубави; али он, з |
| ...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекла свега па свету; ради мене, он н |
| врте године опет ми нема детета, али ни њега..{S} Од двадесет четврте, ја сам код мужа без мужа |
| .{S} Ево ти ово: на!{S} Сад не волим ни њега ни тебе.</p> <p>Па извадивши из недара слику, баци |
| е света, па ми се све чини да ћу видети Њега ..{S} Кад пођемо Бејлербејом, да се шетамо, око ку |
| јер јој се чинило као да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике, турске улице сасвим су пусте; на |
| свирку је уносила сву душу, замишљајући њега, њихово миловање, а жене су „падале у севдах“ и је |
| сне стране, бејаше револвер.{S} Видевши њега крвавог, Нурије ништа не проговори, нити пусти гла |
| о да хоће да се прибере где је.{S} Крај њега, с десне стране, бејаше револвер.{S} Видевши њега |
| лило Богу, пре но што ће лећи, кад крај њега не би била мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас |
| Загледа се у далеки Олимп, у пут покрај њега којим лађе иду у Анадолију... „Тим путем је отишла |
| : петак је.{S} Ниди њу веселу: није јој њега жао.{S} И толико му дође тешко што је весела кад ј |
| еселе густе решетке!{S} Кроз њих гледам Њега.{S} Како нам је радосна висока ограда!{S} Иза ње ј |
| бежи!..{S} Хвала ти, суто!...{S} Ја сам њега волела..{S} Сад га, чини ми се, још више волим.{S} |
| икада од кога критичара био изгрђен, он њега овде изгрди...{S} Уз пиће, разговарало се, пљувало |
| > <p>— Не бојиш се комараца него ти жао њега, да не штуца, да се не мучи, говори Мерсије, палећ |
| косе, у белој антеријици, скакуташе око њега, и тапшући викаше : „Татли беј-аџо“,<ref target="# |
| шуме — свет; она никога не гледа, само њега; па деца, два мушкарца и три девојчице; она, мајка |
| пада у бичевима по мокром столу и мимо њега на земљу...; и завијају је у неколико аршина бела |
| ханум-ефенди, беј је изишао: дођоше по њега двојица, другови...</p> <p>Свекрва као смрт поблед |
| ло.</p> <p>Осман се намргоди: шта се то њега тиче?</p> <p>Његова мајка рече :</p> <p>— Доктор-е |
| молитву, Џемал-бејови се узнемирише што њега нема код куће. „Нема га!“ прошапћу све три и зглед |
| се може изменити док је наше вере, јер њега је писао Мухамед.</p> <p>Пошто пређе рукама преко |
| ице — кваси га, па га поквашено љуби, с њега пије своје сузе, <hi>њега</hi>: у свакој тој њеној |
| о живела је на овом свету, па тако је с њега и отишла.{S} Како је није било страх од ње мртве, |
| и јој открити лица, љубљаше јој дувак с њега, узимаше крајеве с њене дугачке тешке косе, па их |
| свој махали (он ће све по старински); у њега је сва госпоштина солунска, а за обрезање свога ун |
| <p>Снила сам да је Мерсије заљубљена у њега, па сам љубоморна...{S} На своју сестру!{S} Лудо.{ |
| д би тај човек био Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} Али где да нађем човека?{S} У кући за |
| -по, па су обе затварале очи да гледају њега ; али кад га се нису могле сетити живог, гледале с |
| ашено љуби, с њега пије своје сузе, <hi>њега</hi>: у свакој тој њеној сузи је он...{S} После се |
| је васпитана, и рођена, и ја волим, <hi>њега</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>И синоћ седење!{S} Звао м |
| е девојке у један глас.</p> <p>— За <hi>њега/</hi>!{S} Ашколсун!{S} Ашколсун! узвикиваше робиња |
| ерсије,</p> <p>Ја мислим много и на <hi>њега</hi> и на тебе. <foreign xml:lang="en">Don't be je |
| флук, и мислиш ли на мене мало и на <hi>њега</hi> много? <foreign xml:lang="en">I am jealous.</ |
| два чекала да легне, па да мисли на <hi>њега</hi>, као до пре неколико вечери што је мислила на |
| p>Мислиш ли мало на мене и много на <hi>њега</hi>!{S} Ја сам пуна да прснем, а немам пред ким д |
| се љубе...</p> <p>„Трећи пољубац од <hi>њега</hi>“ хтеде она рећи, али не рече.{S} У њој, франц |
| ш сутра, и да ја за толико не виђам <hi>њега</hi>.</p> <p>У петак те чекам са странкињама и Цар |
| јој се близу, као свој, што помену <hi>њега</hi>, и што зна да <hi>он</hi> постоји.{S} А нек п |
| нуше у једну малу собу да се исмеју.{S} Његов глас се сасвим променио: пискав је и промукао.</p |
| , бе,“<ref target="#SRP19120_N103" /> а његов златни унук понављаће „елиф, бе“; он сам послужив |
| S} Прободе га ножем...{S} Младић умре а његов отац тужи мога сина...{S} Суд му досуди — хвала м |
| ст...{S} Да Бог да да се вара!{S} Можда његов темпераменат се не испољава, и то ју је тешило, д |
| на је жена,“ говори, а у томе се зачује његов ход.</p> <p>— Ето га! узвикне Фатма радосно и ско |
| родитељем.“ Он јој је говорно, како ће његов унук пред њим расти као њена унука пред њом.{S} О |
| ној и сјајној као да је од атлаза, јаше његов унук у новом шареном руху, бисерна кићанка додиру |
| као лед, њени укочени прсти притиснуше његов топал длан.{S} Он јој пружи ратлокума, и наже се |
| , у мислима гледа море, каик, младића и његов поздрав, и онај дуги и дубоки поглед; по стоти пу |
| <hi>све</hi> било је непознати младић и његов поздрав.</p> <p>У конаку су људи: њен отац, слуге |
| <p>И ако сам „оваква“, око мене обилази његов друг Шарл; и кад није он овде, Шарл ми прича о „п |
| тој и тој свадби најбогатије био обучен његов харем.{S} Али, да ли он даје сиротињи, кћи му то |
| еда <hi>Карађоз</hi>.{S} Стамбол је као његов пожар <pb n="182" /> што избије из једне куће па |
| н: кроз мртву ноћну тишину одјекну тупо његов скок...</p> </div> <pb n="86" /> <div type="chapt |
| е да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат Осман.{S} После себе извињава: „Ћутим због д |
| ова растали, ја бих умрла.{S} Овде, дах његов мени је ваздух.</p> <p>Уочи Рамазана.</p> <p>Сутр |
| Отац му умре, а он дође да га видим ја, његова мајка, па да се врати...{S} Ја га не пустих, зад |
| <p>Кад Џемал-беју преста пена па уста, његова тетка метну па главу башјорти и пође Ибрахим-беј |
| м само по харемима.{S} Ја сам Цариград, његова села и његове улице познала из кола и из каика; |
| више нема“.{S} Нек јој све кажу други, његова мајка: она не може, само она неће...</p> <p>Кад |
| ти на рад наш слатки Џемал-беј!{S} Али, његова тетка и сама нерадница, па и мајка, проводила се |
| рахим-Хасан-бејова, Ибрахим)-Хасан-беј, његова жена и кћи, робиња и све слушкиње.</p> <p>Никад |
| њену руку ни своја уста: у свему је он, његова душа...</p> <p>Цео свет ни воли подједнако ни жа |
| чини му се да је у тој малој ручици он, његова душа.{S} Он је нежан, питом, воли да се мази као |
| г рода, затекоше Џемала и његову мајку, његова два друга из Париза, Турчина, и њену тетку и теч |
| твори, арслане! чу се споља.</p> <p>Ах, његова мајка.{S} Он јој не отвори.{S} Хоће да је сам.{S |
| /> кухину, отвори врата и изненади се: његова мајка и тетка чуче поред ашчике и слушкиња!{S} Ф |
| лад, мени није човек, мушко, него брат: његова мајка и моја две су рођене сестре...{S} Ви то зн |
| мост у Галати, а ја задрхтах као прут: његова канцеларија није у Стамболу...{S} После дуге вож |
| ну „амин!“; и он сам раздаће им симите; његова мајчица куваће шербет, комшиска момчад послужива |
| и последњи ноћници :{S} Џемала нема.{S} Његова мајка клања јутарњу молитву, али сад не пада виш |
| гађаше му, гледаше да га се додвори.{S} Његова страст све је више и више буктала, и њега целог |
| узвикује тако надувено.{S} Уображен.{S} Његова тетка прича му да Емине-Семије-ханум хоће да се |
| т, комшиска момчад послуживаће госте, а његова слатка Фатма и њена мајка растрчаће се по кући: |
| p> <p>— Проси ми Фатму, тејзе!</p> <p>А његова мајка диже очи к небу и рече :</p> <p>— Нема Бог |
| бејаз уђе и рече: „По беја су дошла два његова друга, и одвели га“; њој грунуше сузе — отишао н |
| подиже руку да га удари, али је задржа његова мајка.</p> <p>После псовке, научене од цариградс |
| стричево имање.{S} Њега је васпитавала његова нене, њу њена...{S} Њена нене неговала јој душу |
| да је султанова кћи; али, да је остала његова још само недељу дана...{S} Кад се рашчује, он не |
| муфтија, имам и бејови, и младотуркиња његова тетка, и њина вера, верски обичаји. „Дај реч да |
| муж...{S} И цео Солун зна да је она, та његова снаха, јетрве опадала, зато он...{S} Кад умре ов |
| нога дана, ја бејах нешто болесна, а та његова тетка: „Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} Зар да |
| ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та његова жена, одрасла у богатству, пошла за њ само што ј |
| и се кад из собе изиђе сва малаксала од његова миловања, на лицу и грлу с трагом од његових пољ |
| <p>Џемал се, као кроза сан, сети кад од његова стрица тражише овако реч.{S} Он није пио, али се |
| ма грлећи човека који је воли као да је његова, зато што нема своје деце.</p> <p>— Ништа више.{ |
| та не зна.{S} Па и да се опио, Фатма је његова.{S} Варали га као дете.{S} Каква три венчања, ка |
| ише ми је жао четврте, невенчане: то је његова прва жртва.{S} Оне три нису изгубиле као жене ни |
| <p>Али Арифа не послуша зета.{S} После његова одласка мало поседе код Фатме, па оде.{S} Пред в |
| читају молитву за здравље и добро учење његова унука и узвикну „амин!“; и он сам раздаће им сим |
| ова енергија, мушкост; и допадала му се његова кућа, породица, и богатство. „Кад га воли, мајчи |
| да нешто не рекну „као људи“ и обесвете његова најсветија осећања...{S} Прича јој да му религио |
| носито.</p> <p>Бог је богат, сине, рече његова мајка па погледа у небо.</p> <p>— Беј комши, мој |
| ине.</p> <p>Да, она не треба да је више његова, јер су је преварили.{S} Он нигде ништа нема и н |
| , пијете, спавате“...{S} Шта је живот и његова борба, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама је све гото |
| ах очево име мога мужа. — „Овде не седи његова рођака, него...{S} Ја сам му жена.“ Мени се окре |
| ,“ говори му тетка, осећајући шта мисли његова побуњена душа.{S} Јер он сад ништа не говори.{S} |
| е растурио.{S} Четрнаест ноћи како ниси његова!</p> <p>К њој уђе свекрва и рече :</p> <p>— Узел |
| анпут, кад се сети да тако говори с њим његова кћи, она која га досад од стида није честито ни |
| седео код куће, али је био расејан, као његова мајка уз Рамазан.{S} Њој су говорили: „ако пушиш |
| а година, како се вратио из Европе, јер његова тетка толико је хвалила, толико му причала о њој |
| оваше чулним очима, те их затвори: опет његова мила слика, — сачувале је духовне очи.{S} И у ов |
| астим уводом, поче говорити о пијанству његова бившег зета, и осталом, њему се смркаваше.{S} Ка |
| би сасвим равнодушна; само, при помену његова имена, затрепта и поцрвене, а њено измучено срце |
| раво турски јастук и из њега извади <hi>његова</hi> писма, брзо их метну у недра, па саши јасту |
| е намргоди: шта се то њега тиче?</p> <p>Његова мајка рече :</p> <p>— Доктор-ефенди, сад им је ђ |
| ица, ни јасмин... „То је мирис од њега, његове душе“...{S} И дође јој жао што му је опрала пољу |
| b n="270" /> седи оборених очију, осећа његове погледе, и кад су на њој, радује се, а кад падну |
| , ако је старотурчин; удала бих се због његове лепоте, рече Цариграђанка па се засмеја, али јој |
| чка метнутог на мангал да се осмуди, од његове треске у прозор и прштања разбијеног прозорског |
| тала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљда не од његове мајке.</p> <p>О, Цариграђанке!{S} Веселе, на ули |
| говори трипут.{S} Мајка му се уплаши од његове бледоће и узбуђења.{S} И то се сврши тако брзо и |
| ући, у соби...{S} Седела сам с њим, код његове тетке.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја...{S} Ја.</p> <p |
| ој је ово први напад, и какве су појаве његове.{S} Она му сасвим свесно и лепо исприча да јој с |
| вала.{S} Кад га, кроз кафез, видеше две његове рођаке и једна сестра од стрица, оне све три узд |
| убави добије ортака: деле нежност, деле његове пољупце...{S} Зар да не закука из гласа што нису |
| но кажу.{S} Прочита неколико стихова из његове <hi>Мајске Ноћи</hi>, и неколико стихова из њего |
| товске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Децембарске Ноћи</hi>.{S} Прочита цело <fore |
| Мајске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Августовске Ноћи</hi>, и неколико стихова из |
| месеца и десет дана, јер ниси изишла из његове куће, чак ни из ваше брачне собе.{S} Ти треба... |
| мима.{S} Ја сам Цариград, његова села и његове улице познала из кола и из каика; ја улицама нис |
| ј је син као други пут, луд, па се боји његове вике, да жену не нападне ножем; те је поведе на |
| едавали, а ја не знам с чиме да поредим његове очи, или шта да поредим с његовим очима.{S} Зумб |
| , љубичица, море, небо, све то није као његове очи.{S} Очи су му као сафир на белој свили, а ус |
| алла’<ref target="#SRP19120_N69" /> ето његове стрине с обележјем.</p> <p>Мајка га слушаше клат |
| у дах на лицу, у носу је голица мирис с његове косе и хаљина, а тај мирис њој није познат, јер |
| крај оградног зида, и плачући кидале су његове гранчице, метале их на уста и теме и остављале и |
| данас хтеле ноге поломити?{S} Да, то су његове становнице, Туркиње.{S} Погледајте њино богато, |
| а мужа, избегавала га.{S} Пред вече, чу његове кораке, па отрча тетки да не буде с њим сама...{ |
| он, па бих му љубила руке, миловала бих његове хаљине.</p> <p>Нурије се сети његових ноћашњих х |
| како да је пољуби кад су јој на уснама његови пољупци, и како да мирише њено лице кад је мирис |
| >Хтео је рећи чапкуна, па није могао, а његовим <pb n="216" /> слушкињама дође смешно, те се гу |
| ско дете, па <pb n="180" /> сам плаћала његовим родитељима да га доводе.{S} Али и сиротињско пл |
| ора, видело котрљање звезда и месеца на његовим таласима и осећао јак, слан и топал мирис његов |
| љале их у недра; Фатма је сузе лила над његовим стаблом, око кога је често обавијала руку, као |
| {S} Али, она не врати се, нити учини по његовим порукама, које јој доношаше она стара кадуна; с |
| збуђене, с чаршафом а откривена лица, с његовим прстеном на белој ручици; и час-по дође му жао |
| ви пут у животу: моје очи среле су се с његовим...{S} Како ми је било, да знате, не кад ме погл |
| оредим његове очи, или шта да поредим с његовим очима.{S} Зумбул, љубичица, море, небо, све то |
| p> <p>Париз, 25 новембра 1907.</p> <p>У његовим лепим плавим очима, које ја толико волим јутрос |
| орена кола и отишла на Јалије, стрицу и његовима, који су се синоћ вратили из турског краја, да |
| лађи је од брата.{S} И она лепа, млада, његових година.{S} А где је у кући више жена, ту се не |
| блака, и црњи од малопређашњег неба; од његових грана чиниле су јој се руке.{S} И опет се чуђаш |
| ва миловања, на лицу и грлу с трагом од његових пољубаца...{S} Благо њој!“ Па се грабе која ће |
| и бели као какво снежно поље, оне су из његових дубина чуле „некакав говор“.{S} Оне нису знале |
| их његове хаљине.</p> <p>Нурије се сети његових ноћашњих хаљина и рече: <pb n="168" /></p> <p>— |
| куда то сад?{S} Дотакла се лептира, а с његових лепих крила опао прах...{S} И као да се љути на |
| ласима и осећао јак, слан и топал мирис његових вода...</p> <p>Све су гледале која је најлепша, |
| ; њено све у Солуну — ништа отац не да, његово у Цариграду, шаље му се новац у Европу, доста за |
| и једне су за реформу харема, друге за његово „уништење”.</p> <p>Пошто се изгрлише и истапкаше |
| ако да мирише њено лице кад је мирисала његово!{S} Мерсије је млада, али је Туркиња, те свега с |
| е усправи и притисну своје мокре очи на његово сухо лице — кваси га, па га поквашено љуби, с ње |
| се измаче вичући:</p> <p>— Ја пљујем на његово име, на оно које сам везла оцу душманину!...</p> |
| ком га преваре и доведу... досади му се његово чудно миловање...{S} Кад напуни шест година, ота |
| а, па кад увене да га баце попуњавајући његово место свежим.{S} Мис Пирсон!{S} Немојте мислити |
| а које су га читале...{S} Гледала сам у његово лепо лице од мрамора, и плакала сам...{S} Гледај |
| в насред баште...{S} Њен кипарис!{S} Из његовог дебла куљао је дим...{S} Над њим су кружиле две |
| њега мртвог чучале све у бело, час крај његовог дебла, које се непрестано пушило, час крај врха |
| дале су море...{S} Одатле, са залива, с његовог пристаништа, полазиле су лађе за Цариград, за А |
| „Превазишао Себе“, зато што је у једној његовој књижевничкој реклами тако стајало, то јест да ј |
| па, од емира...{S} Ја сам вам причала о његовој лепоти, доброти, о роду...</p> <p>— И о богатст |
| ше о Осман-беју, хвалећи га, говорећи о његовој лепоти; и Фатма опет рече да га хоће, да се за |
| о, и луд, али никад бесвестан.{S} Сад у његовој кеси ни аспре новаца, у глави ни трунке памети, |
| ају да се узбуде кад осете своју руку у његовој.{S} И како ли то изгледа?{S} У мушкој великој р |
| Нурије-ханум?</p> <p>Она сва пребледе: његовом муком заваравала је своју муку.{S} Не одговори |
| е напунио девету (он неће раније), пред његовом кућом атови и мазге (он ће по старински): на је |
| ун каза, да њега зове на име, и да пред његовом мајком пуши.{S} Може бити зато што он није паши |
| штује...{S} Кад би запалила цигару пред његовом мајком сада!...{S} И поче у њему да ври, а он с |
| н bureau и пишу или њеној учитељици или његовом другу Чарлсу?{S} И сети се свега: њине лажи, св |
| ђем да седнем у затворена кола с једном његовом тетком; јер он је само тој тетки веровао.{S} Ка |
| срце што се малочас слободило, смејало његовом страху.{S} Сиђе у <pb n="219" /> кухину, отвори |
| кући Ибрахим-Хасан-бејовој, играла се с његовом јединицом!...</p> <p>Кад ова, помамна, одлете с |
| ејзе!{S} Ко зна какав је на слици!{S} А његову слику имам у срцу, у свести.{S} Ево је, рече па |
| ла од бола; па опет оживљавала, гледала његову кућу, која у Солуну не постоји, изговарала му им |
| држала с њим за руку, никад не би дигла његову главу са својих груди.{S} Е, али човек, муслиман |
| је пост пред Мухамедово рођење или пред његову смрт, већ за испаштање грехова у минулој години. |
| је учила шта ће да каже „Грому“: да је његову кћер Осман беј отерао.</p> <p>— Само полако, леп |
| зиком који он није разумевао, а који је његову уху добро познат..{S} Руке су му се тресле кад ј |
| зрелога црвеног рода, затекоше Џемала и његову мајку, његова два друга из Париза, Турчина, и ње |
| од свога гласа и потрча у своју собу и његову: постеља — празна.{S} Она паде на ту милу јој по |
| еја, ви да ме спремате за свадбу моју и његову: косу да ми наместите као европској невести, и д |
| е?{S} Никад!</p> <p>— Или, сине, набави његову слику: то је цариградски.</p> <p>Он удари у грох |
| сан-беја, договарали се...{S} Дадоше ми његову слику...{S} На, понеси је, Фатми, јер не верујем |
| на страховале, а ти...{S} Донела сам ти његову слику, рече и узе се раскопчавати.</p> <p>— Не, |
| ел и Мадам.{S} О томе свету сањам и ако његову даљину не могу да појмим.{S} Па они дивни градов |
| Шта су за болно срце три месеца?!{S} У његову срцу ране још незасушене, у њену зарасле!{S} Жен |
| јој је млак кад говори, кад ходи.{S} У његову говору и ходу није се видео темпераменат, ни ене |
| а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу његову,“ тако мисли Фахрије-ханум, најстарија нова, и б |
| l> О, ако ханум има добро срце:</l> <l> Њезина кеса одрешиће се...</l> <p>Бакшиш за песму и сви |
| х; и уместо да ме жали што сам болесна, њему криво што му се нисам обукла...{S} У мени се зби п |
| пустим болесну... луду?</p> <p>У томе, њему јавише да му је умрла сестра од тетке.{S} Он се пр |
| > <p>Не каза где јој је хамајлија; али, њему то каза љубав, те је раскопча, нађе свилену хамајл |
| госте, а отишла <pb n="265" /> би сути, њему, своме мужу, да је поред њега и дању и ноћу, да ни |
| ијанству његова бившег зета, и осталом, њему се смркаваше.{S} Кад муфтија ућута, он хукну.</p> |
| вара?{S} Свекрви!"</p> <p>И наједанпут, њему се учини да она не ћути што је болесна, или што се |
| дете, рана зачас зарасте; а кад старац, њему и не зарасте: с њом иде у гроб. <pb n="225" /></p> |
| е-тејзе с Ајше-кадуном“ (слушкињом).{S} Њему заигра доња вилица и потрча у кућу: деца, тужна шт |
| и кафеџија навалише на њ мастику...{S} Њему сасвим отежате очни капци.{S} Потпоручник, онај у |
| она у доњу усницу зари беле зубиће.{S} Њему то бледило не измаче из ока, спусти се поред ње и |
| p>Силан стид натера јој сузе на очи.{S} Њему играху на лицу мишићи и доња вилица, а она, не гле |
| помену зету, он готов, и врло весео.{S} Њему је импоновала Османова енергија, мушкост; и допада |
| амоли муфтију да изиђу у другу собу.{S} Њему исприча своју историју као оним женама, па се врат |
| савест не би гризла твоју учитељицу.{S} Њему је жена што фес, капут: купи га, понесе га, изиђе |
| обља, или у каквом турбету, у текији, — њему више ништа није свето...</p> <p>— Остављао сам је, |
| ешто страшно... „О, Боже, мужа на име!“ Њему дође веома мило, јер, да јој се не допада, Не би м |
| езочник, те су спуштале на лице пече, а њему је долазило да их задави.{S} По махалама текије, т |
| о...{S} Не устаје, мисли: отац је не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имају кућу |
| е...{S} Некад сам сањала: отац ме не да њему, ја бежим у Европу, и — срећна сам.{S} Сан је оств |
| ...{S} У мени се зби преокрет: ја према њему охладнех, и оставих га...{S} Ја нисам осетила да м |
| принесе запаљен чибук и спусти се према њему.{S} Он повуче, дубоко, три дима, подржа затворена |
| а; а после зарида, први пут осети према њему сажаљење: узе да га сажаљева, јер виде сад нешто ш |
| меланхолију: небо је прљаво сиво, а на њему сунце опкољено белим широким кругом; слика Солуна |
| басен, који би се за час препунио да на њему није цеви.{S} Под сваком цеви, или лулом, кроз кој |
| дно серџаде у облику гробне плоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и лепа, |
| , ту седе, на столицу.{S} Старотурци на њему не нађоше ништа турско: у ципелама је и гологлав!. |
| глас; то јест ако бих спазила нешто на њему што ми се не допада, ја бих му гледала то сваки да |
| а, и опет се за њ просила, удавала, она њему никад <pb n="24" /> није била неверна, он њој чест |
| естано заједно, и ако она пости.{S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад с |
| и ортака.“ Он се зачуди, мислећи да она њему пребацује за женидбу, и рече: „Каквог ортака?!{S} |
| аву зарасле.{S} Али, како му би кад она њему отпоручи, да у љубави не трпи ортака!{S} Он разуме |
| а узе служити мастиком: једну чашу сипа њему, једну себи.{S} Он не види да берберину мастика не |
| е не купује, није робиња.</p> <p>Па оде њему и узе га миловати по коси и опалу лицу; он се не б |
| тетке, ни мајке, ниједне слушкиње.{S} И њему се срце следи, оно срце што се малочас слободило, |
| е сретоше, душе им се пољубише: и њој и њему душа је била на уснама...{S} Он хтеде нешто да јој |
| не допадне невеста, кад је, и венчану и њему одведену, први пут види, он је враћа; ако се невес |
| еки, многи, жене — децом.</p> <p>Она би њему све казала, да воли Османа, да јој је он муж, али |
| тејзине кафезе.</p> <p>— Отац те не би њему дао, и ако је из добре породице и богат, зато што |
| косу не пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к њему и поче нежно, показујући му једно стакалце:</p> <p |
| га стиска, да га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује, у бунцању тражи то дете.{S} |
| ге.</p> <p>— Ја опет волим...{S} Смем к њему.{S} Однећу му вечеру.“</p> <p>То рекавши одскакута |
| сву ноћ смо седеле и разговарале се, о њему...{S} Пробушиле смо зид, па смо гледале у сут-анин |
| м и није ми толико колико кад говорим о њему...{S} Да говоримо нешто друго...{S} Зашто нас је з |
| сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је љубав. „Љу |
| чардаке, те да гледам зелено поље и по њему нашу ергелу и овце.{S} Знаш, Мерсије, како смо вол |
| да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатно; готово се наљути.{S} Па пу |
| жени.{S} Жена за њ би годину дана.{S} У њему се понова разбукта страст за Зејном, те јој поручи |
| друштву где нико ником не верује.{S} У њему је тешко и старијим пробуђеним муслиманкама, а кам |
| „хоћу“, то је тако у нашем закону; а у њему се ништа није изменило нити се може изменити док ј |
| нађе да би га могла послати, само да у њему није оно о замишљеном драгом. „Како сам јој могла |
| итај ми га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па се прошет |
| главе му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна...{S} И чу крик, тужан, оштар, и сад јој је |
| ради!{S} Зар да настави учење кад је у њему све отупело, мозак, сваки живац?{S} Где је мотор ш |
| ше узбуђен.{S} Већ две недеље како је у њему био мир, и он је мислио да је више не воли; добио |
| веће у коров, па баш да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ружа везана у киту с лала |
| чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему родила и одрасла.</p> <p>Заћута, и пођоше јој сузе |
| ред његовом мајком сада!...{S} И поче у њему да ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је пр |
| ежна увек; али јучерашње...{S} Ја сам у њему осетила њине сузе онде где мене моле да не пролива |
| се од обележја (бисерне челенке), јер у њему види и воли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и ве |
| о.{S} Али тај свет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике у Нурије-ха |
| ...{S} А неко вече: родитељи је не даду њему, она тугује, бежи, лута с њим по свету, по Европи, |
| јом сестром од стрица, и говорила о <hi>њему</hi>.{S} Много уморна од пута и утисака, заспа; у |
| а! викну она како вичу побуњени.</p> <p>Њему се диже коса на глави; он изусти:</p> <p>— Алла’?! |
| 25" /></p> <p>Кад Фатми бејаше најтеже, њен отац уплаши се да не умре, и у томе страху обећа:{S |
| > <p>Уместо да пође к њој, да је убије, њен отац измаче се од ње далеко, ухватив се обема рукам |
| а, била је врло невесела.{S} Пред вече, њен син, дошав из чаршије, весело јој рече:</p> <p>— Ма |
| ало више времена.</p> <p>А кад се зави, њен муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, ханум, видео са ст |
| то не изиђе после вечере?{S} Џемал-беј, њен муж, није дошао ни на вечеру!...{S} Пред саму зору, |
| ад умре сирота Назире-ханум, Халил-беј, њен муж, скочи с трећега ката.{S} Остаде жив, и после ш |
| никад није видела.{S} То је Осман-беј, њен млађи девер.{S} Он јој је врсник.{S} У Цариград је |
| то значи: да ли је ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад робиња одговори: „Нема никога |
| коћу се, јер чују домаћицу Ајше-хануму, њен глас „ухваћен“: „Добро јутро, Сафет-ханум! <pb n="8 |
| не каза да је он.{S} Слушкиња отвори... њен отац!{S} Она устрча уз степенице да је отац не види |
| се стаје кад се узима абдест.{S} Гледа: њен отац, сав у бело, <pb n="109" /> опра уши и руке до |
| моја мајка.{S} Ништа, драга госпођице: њен муж није ништа необично учинио; и друге наше девојк |
| његов поздрав.</p> <p>У конаку су људи: њен отац, слуге, кочијаш, роб дилавер, а у харему жене: |
| јој отац лежи мртав насред баште...{S} Њен кипарис!{S} Из његовог дебла куљао је дим...{S} Над |
| свако пред вече ухвати је грозница.{S} Њен отац навалио да иду у Цариград, да опет узму кућу у |
| њену душу године су само уображење.{S} Њен дух се обнавља свако јутро, као што се сунце рађа с |
| ужеви...{S} Одакле су?{S} Из Европе.{S} Њен отац некад дође у зору, па мајка не пита ни где је |
| ј ње седи њен лекар, болничар и мајка — њен муж, заустављајући час-по дисање да је не узнемири. |
| кну опа, и весело тапшући засмеја се, а њен смех зазвони као сребрни суд испуштен на мраморно т |
| ги помаже, али њена снаха је њен син, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: тол |
| тно, јер .. оне нису баш стидљиве.{S} А њен глас, говор, смех!..{S} То је једна музика која ме |
| њани, један Скопљанац: сви богати.{S} А њен отац жели да овај брак буде потпуно европски — по и |
| и вукла га по прашини, немајући срца за њен бол, јер није имала свести за свој грех...</p> <p>З |
| славујева песма у прозорје!{S} И загука њен голуб: она му глас познаде. <pb n="25" /> Није га в |
| та смелост!{S} Мајка јој не би вређала њен бол тако брзо — после три месеца.{S} Она се на тетк |
| ејова снаха и жена није ни помишљала на њен раскид.{S} И ако је нашла оно што је годинама тражи |
| воје земљосано, скоро небријано лице на њен бео, нежан обрашчић — заплака, први пут како је пос |
| јој се да је она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад |
| оне безглавна, удовица; али њој је жив њен <hi>Бујукбурунлија</hi>.{S} Њеног оца зову још и <h |
| p> <p>на хаљини.{S} Робиња се увуче под њен комарник, и утишаваше је.</p> <p>Пред саму зору, за |
| постоји.{S} А нек пије... само да буде њен.</p> <p>Тај дан ништа нису питале Фатму; оставиле с |
| она.{S} И тражаше њене хаљине.{S} Нађе њен чаршаф, који од удаје обуче једанпут, и њено пече, |
| ат ђерђеф мали, ружичаст, сети се да је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к вратима |
| да јој други помаже, али њена снаха је њен син, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гости с |
| њу, али може у незнању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема од срц |
| едог старца, господског изгледа: „То је њен свекар.“ У сваком мршавом отменом муслиманину виде |
| отом порази.{S} Учини јој се да то није њен девер, већ онај непознати, кога она воли како је по |
| а прошевина!{S} Чудновата шала!“ У томе њен муж дође из чаршије.</p> <p>— Око ти светло, ханум |
| разговарати с Мерсијом, а Фатму опијаше њен особито пријатан глас и њен говор, и мишљаше; „О, к |
| ке материне јој рођаке, Цариграђанке, и њен брат од тетке, дошао из Цариграда за њену свадбу.{S |
| ече, на ифтар им дођоше њени родитељи и њен стриц и стрина.{S} За време вечере, они јој опазише |
| тму опијаше њен особито пријатан глас и њен говор, и мишљаше; „О, како говори француски, као да |
| о да пољуби хануми скут, црнкиња пољуби њен јорган, и предаде јој два писма: једно од Мерсијине |
| .{S} Данас може мислити на све: па први њен долазак, на све њине састанке и разговоре, на испра |
| и да заклони светлост.{S} Крај ње седи њен лекар, болничар и мајка — њен муж, заустављајући ча |
| о често, Фатма се увек смејала на сваки њен енглески узвик, па сваку њену енглеску реч.{S} Јер |
| и бели галеби, вичући као да су осећали њен мирис; месец је изгрејавао из једнога малога црног |
| х, плаче кад види да ће тебе задовољити њен плач, направи весело лице кад јој речеш да не сме у |
| , узе цигару, не пушећи је, но гутајући њен дим, гризући њу као ружу, пошто је измирише.{S} Сес |
| европско <pb n="8" /> држање, слушајући њен говор, не шта говори већ како говори, француски, оп |
| боко уздахну, а Сафет се љућаше на овај њен овакав говор, али прикриваше љутину: дошла је с пут |
| едићемо му у уста фушкију, говори један њен слуга.</p> <p>Носе га у собу, полажу га на постељу, |
| ј је тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико ј |
| еочекивано, нежељено с њене стране, као њен преступ, и опа се избезуми.{S} Хтела је да закука.{ |
| сама тамо где ју је с нестрпљењем чекао њен страсни девер.{S} Али кад се год вратила пријатељиц |
| еђе на нешто сасвим друго.{S} То је био њен обичај.{S} Сувише жива, она није могла да се задржа |
| огаташа.{S} Час-по па се расприча, како њен зет није као што су солунски младићи, да се скита и |
| , избелеле, напунише се сузама још како њен син поче онако дрско да <pb n="92" /> се смеје.{S} |
| њој и гледајући њену тоалету, нарочито њен шешир, њено европско <pb n="8" /> држање, слушајући |
| о стрине тетка: њена сута...{S} И пошто њен отац хтеде да је све по старински, њу сакрише.{S} А |
| Њена дела не иду ван њене домовине, јер њен језик нико не зна и нико не учи.{S} У њеној земљи п |
| џаковић!{S} И кад би био богат!{S} -Јер њен отац тражи зета из добре куће, од великог рода, и б |
| у готово ништа заједничко, ниједан гест њен, мање него да им је она гувернанта; а Ариф им је ип |
| је није видео.{S} Нема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су |
| европских музичких инструмената, ту су њен ут и њени зилови; она је понекад и чочек...{S} Она |
| некога чула или негде прочитала.</p> <p>Њен отац мрзи Европу а воли што му кћи зна европске јез |
| изнао Ахмед-беј?{S} И после, младожења, њена прилика, врати је мајци прво јутро; и она, сирота, |
| , па јој Нурија каза да је то пашиница, њена сестра, млађа од ње, па се она с пашиницом тужно п |
| ну културу гледа се с неповерењем; или, њена култура <pb n="258" /> прима се с резервом.{S} Сам |
| не улазе други људи до муж јој, свекар, њена браћа, и један девер, према коме осећа сестринску |
| на би волела да је уместо стрине тетка: њена сута...{S} И пошто њен отац хтеде да је све по ста |
| ав и од ње, и од Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бело, са као снег белим муслином преко |
| кочијаш, роб дилавер, а у харему жене: њена баба, мајка, она, слушкиња, робиња њена другарица. |
| и њу.{S} Отвори фиоку, узе једну слику: њена слика; он ју је сликао с башјортиом: ако би је ика |
| постила!...{S} Она на серџадету клања; њена госпођица за столом чита <hi>Свето Писмо</hi>.{S} |
| свему, и по осећању, по срцу и по души; њена права отаџбина је Француска, мисли и хода по соби |
| васпитавала његова нене, њу њена...{S} Њена нене неговала јој душу као нежну биљку, учила ју ј |
| зарида.{S} Ридала је дуго, без суза.{S} Њена сестра поклопила се на јастук па јеца; и оне четир |
| и да толико није ниједна Европљанка.{S} Њена љубав је сасвим свежа, јер она се није с њим саста |
| лаче, зашта би се други пут смејала.{S} Њена сестра, напротив, сад је говорљива, и страшно расе |
| обучена у црвено као ватра, играше.{S} Њена вешта игра, играна с неисказаним осећајем и за чуд |
| ла очешљала Елиза за Фатмину свадбу.{S} Њена седа коса, тих дана мивена, била је просто <pb n=" |
| } Али, колико је њих што је познају?{S} Њена дела не иду ван њене домовине, јер њен језик нико |
| ћи испросила? брзо рече Сафет.</p> <p>— Њена кћи тек је ушла у петнаесту, а Францускиње се не у |
| ицу и ћути, јер не може да проговори, а њена се кћи смеје, да би прикрила узбуђење и необичну р |
| {S} Нурије је била за добрим човеком, а њена сестра за неким који је лутао по Европи, а жену ос |
| ну реч.{S} Фатма готово изгуби свест, а њена свекрва пође, посрћући, говорећи:</p> <p>— Нурије |
| ...{S} О те добре мајке странкиње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда би била друкчија да је као оне б |
| ој капци, савлада је сан, — заспа.{S} А њена свекрва и сута као да се нечему чуде, пљесну рукам |
| свиле и крупна бисера; а донела јој га њена сута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{S} |
| ина.{S} И он ју је тражио, а знао је да њена рођака има плаве очи, а она црне; ударао је у ут, |
| рамора, а дугачка, <pb n="285" /> тешка њена коса сија се као злато и пада у бичевима по мокром |
| жели за мужа, опече је као да је пао на њена уста; али од тога дана она не отиде сестри, и ако |
| њена баба, мајка, она, слушкиња, робиња њена другарица.{S} А врата што везују харем с конаком з |
| је не беше.{S} Ту су била два врло лепа њена огледала, обешена на зиду.{S} Он се погледа у једн |
| атма и поцрвене.</p> <p>- Одакле? упита њена мајка зачуђено.</p> <p>— Кроз тејзине кафезе.</p> |
| ртву, него осрамоћену.{S} И сети се шта њена мајка прича о Мадам Вахрам, Францускињи удатој за |
| с решеткама, и први пут у животу: кућа њена родитеља учини јој се као хапсана.{S} Крај мора, к |
| ње, врло озбиљне, готово брижне, корача њена сестра, у љубичастој свиленој европској хаљини, на |
| амоли је да сакрије ту „свету тајну“ од њена сина.</p> <p>— Јер мој син је...</p> <p>— Променио |
| к, пошто би је могао узети: млађи је од њена мужа, те јој се не рачуна као отац, по закону...{S |
| о ње с десне стране њена сестра, с леве њена рођака дошла из Цариграда за свадбу њена јединца.{ |
| аљда, рече Нурије љутито, и у томе дође њена сестра.</p> <p>— Ханум-ефенди, мужде! весело узвик |
| заћута, као да изгуби језик У томе уђе њена сестра.</p> <p>— Ја сам се са сестром договорила, |
| .. <pb n="140" /> „Ову халку хватала је њена рука!“... у кипарису над вашим кровом, у смокви с |
| стију; стара пашиница обу своје које је њена робиња у бочици донела.{S} Наврх степеница у предс |
| Па праг од ваше капије.. „На њега стаје њена нога!“ У свему вашем волео сам тебе, у кући, у огр |
| рзо спреми и оде на софу, где су седеле њена нене и мајка и њена тетка.{S} Чучну према тетки и |
| Свекрва је у челу, до ње с десне стране њена сестра, с леве њена рођака дошла из Цариграда за с |
| у овом силном душевном болу, појави се њена страст за дуваном јаче него икад, и немајући тако |
| датој за Грка: кћи јој се испросила без њена знања; испрошена била три године; кад јој вереник |
| харема, њено интернационално друштво, и њена пријатељица, сестра по души, Мадам Аристид.{S} Чин |
| софу, где су седеле њена нене и мајка и њена тетка.{S} Чучну према тетки и загледа јој се у мил |
| луживаће госте, а његова слатка Фатма и њена мајка растрчаће се по кући: доливају шербет, испра |
| 7" /> Е, али она мајка из тога романа и њена: пре би пристала да кћер види мртву, него осрамоће |
| уке видела, како причају Цариграђанке и њена тетка.{S} Удали је за пијаницу, пропалицу...</p> < |
| у киту с лалама.{S} Зар Нурије-ханум и њена сестра нису добре?{S} Оставите ме, децо, с Фатмом, |
| а но тужна дочека госте...{S} Ову ноћ и њена свекрва шије; она јој се загледа у десну руку: как |
| е поднети.“ Али њу је васпитавала још и њена гувернанта, Францускиња.{S} Кад им је дошла, њој ј |
| обличена као преступна жена, па како би њена женска деца!{S} И ради тога ћуташе, мучећи се мишљ |
| на њено мирно чело.{S} После је ижљуби њена сута, плачући од радости и вичући: „Алла’1 Алла’!{ |
| ки час беше врло замишљена.{S} То опази њена мајка и као права Туркиња сети се шта је, те једно |
| ица не би дала да јој други помаже, али њена снаха је њен син, а њен син њено друго Ја.{S} Она |
| закитила.</p> <p>— Е, хвала Богу! вели њена мајка радосно.</p> <p>— Хвала Богу! каже и нене и |
| да им каже!{S} Чак јој није пријатељ ни њена сестра од тетке.{S} Сви су знали, осим њих! „Никад |
| ум.</p> <p>—По сто пута сирота!прихвати њена сестра с муком, јер јој се стегле вилице и ухватио |
| е кући на колима с Ајше-кадуном, грдећи њена оца.{S} Кадуна јој уз пут говораше: „Сваки час ова |
| ер.</p> <p>Фатма сва претрну.{S} У кући њена оца да се овако говори!{S} И учини јој се да таван |
| д је све буди: тице, цвеће, воће ; крај њена прозора смоква буди је, шушти, и час-по удари гран |
| ве, и њу, изложену као њени дарови, као њена богата спрема, као њено одело.{S} А она, опет с он |
| ј помодреше, а она их стисну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе последњи дах..{S} Она се мења |
| , како ће његов унук пред њим расти као њена унука пред њом.{S} Он није имао сина да облачи, те |
| /> узвикиваше несташна Мерсије исто као њена енглеска учитељица, и ухвати Фатму.{S} Али Фатма, |
| ила се <hi>неном</hi>; говорила је како њена мајка и сад као увек само <hi>пеки</hi><ref target |
| </hi>!“ прошапта и поцрвене.{S} То само њена пупа фантазије глава, више ниједна девојка то нема |
| нчара.</p> <p>И Фатма заплака, зато што њена тетка плаче.</p> <p>— Ариф-ханум, кћери, ко се пиј |
| , брисала, исправљала, преписивала; јер њена Госпођица обраћала је велику пажњу на стил, изгова |
| одговор, отрча по матер, лупи дланом у њена врата вичући:</p> <p>— Мајко, Емир-ханум умире.</p |
| је дотле добро, док јој оне не дирну у њена национална осећања.</p> <p>— Ја ћу да је испросим |
| ена рођака дошла из Цариграда за свадбу њена јединца.{S} И опет: темена, темена, темена!{S} Гот |
| прабаба, неће први пут метнути на главу њена Госпођица; али њој је умрла мајка, те се није могл |
| /p> <p>— Шта кажеш?{S} Твој отац! викну њена мајка прекорно.{S} Твој отац је љут, али није луд. |
| {S} Њега је васпитавала његова нене, њу њена...{S} Њена нене неговала јој душу као нежну биљку, |
| .{S} Благо њој!{S} Ја не знам, зашто су њена писма некако чудна, замршена; видим да има нешто д |
| љу.</p> <p>Једно пролетње јутро, у кућу њена свекра дође друго мушко, за њу потпуно страно, туђ |
| еми нам јела каква никад нисам окусила (њена кухина је чувена: богата a <foreign xml:lang="fr"> |
| тоји испод конака једне наше познанице (њена је својина тај каик) пређемо на европску страну, н |
| .{S} А једно вече, <pb n="87" /></p> <p>њена петнаестогодишња кћи вратила се из шетње и за собо |
| не мока кафе.{S} Па какве су њене руке, њене ноге!{S} Емир-Фатма има једнога белог гаћастог гол |
| проговорих.{S} Гледамо се и смејемо се: њене широке ноздрве играју као у Беле, наше ждребице, и |
| сти, она полете у кућу да каже Мерсији; њене атласке на врх прстију папучице смакоше јој се, а |
| терија: изгледа као нека светитељка.{S} Њене паметне очи, избелеле, напунише се сузама још како |
| талих од једне велике старе културе.{S} Њене пријатељице, Туркиње, полиглоти су, као што је и о |
| па јој било и метну јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су разголићене, јер су јој дигли крпу, |
| бавна писма кћери твоје Елизе?</p> <p>— Њене кћери!{S} Деца! викну увређено Ариф.</p> <p>— Коли |
| прихвата Џемалова мајка и уздише.{S} А њене прије не питају је зашто уздише.{S} Зашто да је пи |
| из Париза за Фатмину свадбу — да је за њене „слатке“ речи награди пољупцем, трже се као од ује |
| те лечим.</p> <p>И метну своје усне на њене, па се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али за |
| ири; чим осети њу, метну своју главу на њене груди.{S} Кад му је глава на њеним грудима, он ћут |
| страну жену? упита Сафет.</p> <p>— Због њене земље.{S} Да је Мадам Аристид оваква иста, а да је |
| пије.{S} Ја сам је врло волела, и поред њене рђаве репутације (говорило се да има љубазника).{S |
| че, па потрча као без душе...{S} Насред њене собе сеђаше Џемал, без капута, раздрљених груди, о |
| поздрава“ од своје суседе; а сад, и од њене кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у томе дође њен |
| м скоком дође до кафеза што је крију од њене девете године, који су јој пре кратког времена, ка |
| ирала од чежње за њим, састајали се код њене Ариф-тејзе, остајали сами, он ју је салетао пољупц |
| “, и врати се.{S} Међу гостима су и две њене другарице, Зехра и Несиме, она мора сву ноћ с њима |
| ти доћи с овом лепом новом и још с две њене пријатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с Мис Блак. <f |
| љива путница заплаче кад види како живе њене сестре муслиманке, невине заточенице, заточене пре |
| почетак, и средину, и крај, и знам све њене појаве као и то, да она није овако краткога века и |
| тиле мужевима, својим неприликама, неке њене пријатељице: једна јој се пријатељица волела с пас |
| га не би ожалошћена и понижена као неке њене друге од својих мужева: љут, суров, — ала јој не д |
| „по кући“ папуче: оне стоје ту, слатке њене папучице, мале као детиње, чисте као да нису биле |
| ерсијом и Ариф-тејзом, сестром од тетке њене матере, двапут њених година, а с којом се разговар |
| зе да га отвори, а руке јој дршћу, лепе њене ручице...</p> <p>Париз, 11 јуна 1905</p> <p>Драга |
| } У Цариград је отишао још дететом, пре њене удаје, па никад није долазио у Солун, није му дао |
| о јој је кад види пријатељицу и сети се њене везе.{S} Мислила је: „Она се заборавила, али није |
| сад Џемал-беј у подне не дође, због те њене другарице.</p> <p>Трећа рамазанска ноћ.{S} Сад ће |
| седеше; у зору све се разиђоше, осим те њене другарице...{S} Она леже с Фатмом у једну постељу. |
| S} Да су купљене и сачуване у стаклу те њене сузе, ја бих давала по једну девојкама, да је насп |
| зачуди, а жена се чисто уплаши: како ће њене кћери ножице по рђавој калдрми!...{S} Она је солун |
| е изнесен мио мртвац, она.{S} И тражаше њене хаљине.{S} Нађе њен чаршаф, који од удаје обуче је |
| .</p> <p>С њеном веселом циком залајаше њене пудлице, Фидел и Мињон, и запеваше јој канарине.</ |
| } Ижљуби ту слику.{S} Узе киту цвећа из њене косе, измириса је — њу мирише.{S} Баци поглед па р |
| </p> <p>На софи је била Мадам Аристид и њене кћери, Францускиња и солунске Гркиње...{S} Лепих п |
| драгу Мерсије-хануму, госпођу Аристид и њене кћери, и све друге које ја волим и којима сам ја м |
| преокрет начинише у души Сафет-хануме и њене кћери!...</p> <p>Сутрадан, на капиџику нема катанц |
| т, како су говориле странкиње, а бичеви њене необично дугачке црне косе шибаху је по скоро наго |
| воре њеним слатким језиком, и свирајући њене мелодије, заносе се, надају се, чекају...{S} Шта ч |
| — сама.{S} Око подне, пробуди се: крај њене постеље беше он, нагао се, да је пољуби; она, преп |
| но лице очараваше све.</p> <p>Пред крај њене веште, уметничке, топле игре дођоше оне две странк |
| а у собу, где спаваше Фатма; чучну крај њене постеље, наднесе се над њу и двапут рече:</p> <p>— |
| лила да је нема.{S} И нико не зна узрок њене туге и ћутања.{S} Ја мислим муж... „Тражите жену“. |
| тима четири велика лимуна, под прозором њене девојачке собе један кипарис; и он је подсети на с |
| што је познају?{S} Њена дела не иду ван њене домовине, јер њен језик нико не зна и нико не учи. |
| ио их, а сад окреће главу да би избегао њене погледе.{S} Он ћути, али зна да је њој све тетка к |
| авичаст, или управо неодређене боје као њене очи.{S} Видела да га гледам, па га скидала и метал |
| {S} Али он је осетио њену љубав, опазио њене топле а збуњене погледе, и грозничавост кад јој се |
| њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њене ноге нису јаке, да би могле држати, носити толику |
| аше јој дувак с њега, узимаше крајеве с њене дугачке тешке косе, па их меташе себи на лице и те |
| и сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с њене душе накит чијој сам се лепоти и вредности ја диви |
| утицајем својих кћери које су јој се с њене болећиве нежности отеле, она се полако, неприметно |
| во би изненада, неочекивано, нежељено с њене стране, као њен преступ, и опа се избезуми.{S} Хте |
| Оно изненадно, неочекивано, нежељено с њене стране начинило је да у њој наступи осека љубави.. |
| а!{S} Да ли би могле гледати у светлост њене очи, навикнуте на помрчину?{S} Она воли сунце.{S} |
| е остала сама, — он је заузео сваки кут њене душе, он је с њом...{S} Ариф-ханум испрати странки |
| гошћа се зацени од смеха гледајући је у њене стиснуте вилице.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O |
| ачила се, гиздала се.{S} Загњури лице у њене ствари, што миришу на њу.{S} Отрча на место где ос |
| " />, и пољубивши је у очи, плаве као у њене матере, изусти сва срећна: „Зато, <pb n="127" /> м |
| ну! чуђаше се лекар гледајући чежњиво у њене као снег беле груди.</p> <p>— Први пут је била за |
| ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би избегао |
| транкиње која дође у Турску, нарочито у њене веће градове, да не гледа, на сваки начин, да уђе |
| ам их и мислим: „Боже, кроз њих гледају њене очи!“ Па праг од ваше капије.. „На њега стаје њена |
| зо, без устезања, исприча јој сву тајну њене унуке.{S} Она, плачући од радости, замоли је да са |
| ад се ради на бољитку, то јест на добру њене отаџбине.{S} Али час-по, па је постајала страшан с |
| зрнце пржене мока кафе.{S} Па какве су њене руке, њене ноге!{S} Емир-Фатма има једнога белог г |
| ани, па као тога голуба крила, такве су њене руке.{S} Мерсије иде мало потешко, а Емир као да н |
| Пре је замерала Госпођи Аристид што су њене кћери с њом као с другарицом, а сад жали што и она |
| од младожење и драгог, шивеној по укусу њене Госпођице, у белим ципелама, у белим рукавицама, с |
| и нежним погледима што почивају на лицу њене лепе снахе осетиле нову муслиманку, пробуђену турс |
| за руку.{S} Рука јој је хладна као лед, њени укочени прсти притиснуше његов топал длан.{S} Он ј |
| којима живи.{S} Она живи од утисака.{S} Њени живци су као јако затегнуте жице на ћеманету, што |
| .{S} Она се на тетку не наљути; томе се њени још више зачудише.{S} Обучена, накићена, осмехнула |
| рос је врло весела: доћи ће јој у госте њени с Јалије, стрина и сестра од стрица.{S} Обуче се, |
| .</p> <p>Једно вече, на ифтар им дођоше њени родитељи и њен стриц и стрина.{S} За време вечере, |
| х музичких инструмената, ту су њен ут и њени зилови; она је понекад и чочек...{S} Она ништа не |
| , полиглоти су, као што је и она, а ови њени другови нису.{S} Њима је доста турски језик, и мал |
| мо, Богу хвала, живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема некога који је и |
| ни човек кога она познаје и воли.{S} Ни њени најрођенији не би смели ништа против њега рећи.{S} |
| аршина бела платна.{S} Па на што су јој њени снови?{S} С ким ће да их оствари?</p> <p>Сутрадан, |
| еле, гледале дарове, и њу, изложену као њени дарови, као њена богата спрема, као њено одело.{S} |
| овакву.{S} Вечерас, она је знала да су њени односи с Елизом сасвим пријатељски, зато је весела |
| осећам да ми се овлажи лице... сузама, њеним сузама, и: губим свест. „Отац ти, чедо, добно јед |
| ад с њом да пе пођем!?</p> <p>— Можеш.. њеним родитељима, кроз капиџик... <pb n="142" /></p> <p |
| ву на њене груди.{S} Кад му је глава на њеним грудима, он ћути, жмури, те је и осећа и гледа је |
| ча, нађе свилену хамајлицу емир-боје на њеним грудима, па је подиже, и то место где је била она |
| вљена, непрестано гледа у лепу земљу са њеним брдима и бистрим рекама, и час-по па се обрадује |
| рча доле.{S} Из софе виде сакупљене под њеним прозором жене: нене, мајка, робиња и слушкиње.{S} |
| о за њеном слободом.{S} Он стражари под њеним прозором.{S} И зар она зна шта је то слобода?..{S |
| д неће видети, а толико је воле, говоре њеним слатким језиком, и свирајући њене мелодије, занос |
| на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним кћерима.{S} Фатма се изненади кад не виде с њима |
| срећне што су са сваком могле говорити њеним матерњим језиком.{S} Путнице су бивале изненађене |
| ој њеној дугачкој антерији емир-боје, с њеним сребрним аврапама: кад јој Ђулренги јави да је до |
| n="138" /> силне враџбине, да би она с њеним сестрићем била срећна.{S} И не хтевши јој открити |
| један маркиз у ложи са својом женом и с њеним љубазником, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја сам |
| овница, и како би њу требало, заједно с њеним другарицама, што у лудилу називају себе новима, — |
| им уздрхталим уснама, у њеним сузама, у њеним тужним и нежним погледима што почивају на лицу ње |
| м бледилу, у њеним уздрхталим уснама, у њеним сузама, у њеним тужним и нежним погледима што поч |
| у њеној озбиљности, у њеном бледилу, у њеним уздрхталим уснама, у њеним сузама, у њеним тужним |
| у је лежала три дана, не дајући да јаве њенима.{S} Четврти дан осети се сасвим добро и устаде, |
| дочека домаћица, једна богата Јеврејка, њених година а као младица, толико дотерана и дивно обу |
| како се растужују осетљиве жене, младе, њених година.{S} Гледа ту тетку, стару, која ју је врло |
| ом место где ће сести и она прође поред њених гостију, жена, старих, младих, и седе, домаћица с |
| намештена насред софе, а за робињу код њених ногу; комарници су им били високи као шатори, а к |
| ца.{S} Пуно је младих људи и жена, деце њених пријатељица, који је зову „тетка“ или чак „Ариф“, |
| ала је пријатељица) као и све младе а и њених година хануме, притрчавала је час једној час друг |
| дан од ових био је старији од ње; други њених година, али су изгледали много млађи јер су обоји |
| ад се осећа и сувише срећан, он се сети њених крила, па му кроз срце пројури нешто као нож.</p> |
| ва једног великог мачка што лежаше крај њених ногу, сасвим белог, због чега га она и зове „Паму |
| а сушила уздасима и топлотом што бије с њених раширених зеница, где се чита један жесток бол, в |
| м, сестром од тетке њене матере, двапут њених година, а с којом се разговара као с другарицом.{ |
| оде, а у мојим ушима остаде та музика, њено: „O, là, là!“...{S} Зове се Мадам Ажил.{S} Говорљи |
| кућа, град где се осећа покрет харема, њено интернационално друштво, и њена пријатељица, сестр |
| ајући њену тоалету, нарочито њен шешир, њено европско <pb n="8" /> држање, слушајући њен говор, |
| игавши јој пече, бише дубоко потресене: њено зарумењено лице облиле су сузе.{S} Занете њом, оне |
| и три девојчице; она, мајка, он, отац; њено све у Солуну — ништа отац не да, његово у Цариград |
| и како се вардар раздухао као луд...{S} Њено лице поцрвене, чак и чело: поклопи се у руке и зај |
| у, што кад дирнеш једну све забрује.{S} Њено срце не зна за године.{S} За њену душу године су с |
| амо</hi> нашој другарици Ариф-тејзи.{S} Њено име као да је за њу измишљено, јер она је <hi>ариф |
| зна.{S} Она је волела.{S} Она воли.{S} Њено срце не зна за године...</p> <p>— Простор и време, |
| ну његова имена, затрепта и поцрвене, а њено измучено срце опет тренутно брзо залупа, и препуни |
| етима, усхићаваше и нове као и старе; а њено бело зарумењено лице очараваше све.</p> <p>Пред кр |
| ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено здравље, памет.{S} Она је полудела кад пљује... ло |
| већ се поклопи на кревет Госпођичин, на њено узглавље, и силно је пожеле, узе узглављу шаптати |
| он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, већ доле : њену месту окрете леђа; и ухвати |
| е стеже и метну своје уздрхтале усне на њено мирно чело.{S} После је ижљуби њена сута, плачући |
| о, застиде се... највише од Фатме, и на њено велико изненађење, одмах се спреми да изиђе...{S} |
| кну он очајно, не одговорив свастици на њено питање.</p> <p>— Шта ћеш?{S} Удај је за Џемал-беја |
| новац у Европу, доста за живот...{S} Па њено друштво, људи и жене, Францускиње, она је „у свом |
| т харемски.{S} Оне су подстицале на рад њено велико срце.{S} Док су оне биле живе, њој се њено |
| ја јој мајка то не тражи; ако је штогод њено код нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, |
| да често, кад што рече, не верује да је њено, већ да је то од некога чула или негде прочитала.< |
| али, она се удаје за онога кога јој је њено срце изабрало, па јој се и најружнији свадбени оби |
| о срце.{S} Док су оне биле живе, њој се њено сопствено срце чинило огромно.{S} На очи су јој на |
| у младу несрећну заточеницу, и узимајте њено писмо, у које се она сва уносила, непрестано гледа |
| уснама његови пољупци, и како да мирише њено лице кад је мирисала његово!{S} Мерсије је млада, |
| чаршаф, који од удаје обуче једанпут, и њено пече, што је крило њено девојачко лице, јер женом |
| Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема од срца порода, па ако он има как |
| е, али њена снаха је њен син, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: толико бога |
| ени дарови, као њена богата спрема, као њено одело.{S} А она, опет с оним осмехом што јој је ра |
| орен прозор по који мртав лист, жут као њено лице, као да би хтео тешити њену мајку, опомињући |
| јко“...{S} Слатка моја мајка!{S} Слатко њено срце!</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> </div> <pb n= |
| n="220" /> метну своје чело где је било њено.{S} После поче да је замишља од своје руке и да јо |
| уче једанпут, и њено пече, што је крило њено девојачко лице, јер женом га је метнула једанпут.{ |
| и...{S} Ја ћу је питати.{S} Да испитамо њено срце...{S} Ја ћу га испитати.{S} Да видимо да ли ј |
| l:id="SRP19120_N58"> <l>Ми ослушкивасмо њено дисање у ноћи</l> <l>Њено дисање тихо и полако.</l |
| иф-хануму.</p> <p>— О, њу би снашло оно њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Него да позовемо Ибра |
| е помирити са својом суседом...{S} О то њено срце!{S} Кад би га могла узети и метнути у своје!. |
| колико треба да воли своју земљу, да у њено мртво тело уноси животни сок.{S} И њу, њеног бога, |
| чита романе и описује чари слободе, и у њено меко женско срце утискују се две ненине речи, двес |
| , заборављајући ко је писао, и да се ту њено име помиње...{S} Отвори друго писмо; из њега испад |
| ослушкивасмо њено дисање у ноћи</l> <l>Њено дисање тихо и полако.</l> </note> <note xml:id="SR |
| мртво тело уноси животни сок.{S} И њу, њеног бога, Сафет је скинула са златног подножја, и вук |
| је жив њен <hi>Бујукбурунлија</hi>.{S} Њеног оца зову још и <hi>Јилдирим</hi><ref target="#SRP |
| анпут, као да гром удари у слеме конака њеног оца, и она замре од страха; а мало после тога чу |
| ју а црне косе, те је Фатму подсећао на њеног Џемала.</p> <p>— Ви сте се скоро удали? изусти ра |
| че живу и интелигентну Емир-Фатму, и од њеног бескрајног осмеха трзаху се. „Она није свесна сво |
| сваком мршавом отменом муслиманину виде њеног девера. „Благо њима!{S} Они њу гледају, они су јо |
| а је то доброчинство што је потицало из њеног срца морално, не осећајући гриже савести што је о |
| атми учинише као да су обојени крвљу из њеног срца, и над тим цело целцато плаво небо.{S} Кад с |
| ћну руку, или, у хитњи, дотаћи се телом њеног срећног тела...{S} Како су њих двоје заједно, роб |
| е Туркиња колико смо ми Францускиње.“ С њеног стола за писање Фахрије-ханум узе <foreign xml:la |
| ман, ни стихови из Корана, већ историја њенога сопственог срца.{S} Та жена, Мадам Аристид, не в |
| една ће од њих сутра викнути и домамити њенога мужа! „Сутра!{S} Сутра!“ шаптала је страсно у ст |
| ел, час подиже какав пали прамен косе с њенога лепог чела.</p> <p>Послуживање ратлокумом и водо |
| рен сутин капиџик, а она се не растужи: њеној мајци срце је казало да ће се помирити са својом |
| Она ни јуче није постила, није могла; а њеној сестри, у овом силном душевном болу, појави се ње |
| њој ако је удаду за старотурчина!{S} А њеној мајци је лако: она за друкчије не зна, и ништа ни |
| говорила и с колико енергије радила на њеној преудаји, а сад кад она оде мужу, невесела је, уп |
| ао главу као кад се праштао с ћерком на њеној свадби, већ је погнуо, и погурио се...{S} И виде: |
| се нада да ће из њих прочитати, како је њеној унуци.{S} Али те очи су све виделе а ништа не зна |
| тарелим погледима“ о моралу не да да се њеној сестричини „нелегалан“ пољубац спусти ни на руку, |
| једном сирочету, девојчици; а Нурије ће њеној браћи за Бајрам купити хаљине и за све време Рама |
| ју уз Мондије-ханумин bureau и пишу или њеној учитељици или његовом другу Чарлсу?{S} И сети се |
| а лице.{S} Ариф и нове узеше се смејати њеној забуни, и подигавши јој пече, бише дубоко потресе |
| позатваране су све шалоне, а на једној њеној соби из авлије, где нема шалона, навучене су густ |
| хнула се, а ништа није рекла.{S} У оној њеној мирноћи, нене је назирала добру муслиманку, верну |
| аремима.{S} Најчешће је замишљам у оној њеној дугачкој антерији емир-боје, с њеним сребрним авр |
| своје сузе, <hi>њега</hi>: у свакој тој њеној сузи је он...{S} После се окрете и на прстима изи |
| .</p> <p>О свачему говорише, само не о њеној првој прошевини: ни једно ни друго не смедоше ни |
| у децу, чак и кад почињемо, да не бисмо њеној материнској осетљивости на жао учинили, са: „Нису |
| један нов, непобусан гроб...{S} Виде: у њеној кући је молитва за душу Емире и Мерсије; у соби г |
| н језик нико не зна и нико не учи.{S} У њеној земљи пакост.{S} Она се сети неких типова.{S} -Је |
| да спава да јој није охладнела ручица у њеној руци.{S} Мирно, нечујно живела је на овом свету, |
| их, — срушише се: две дашчице осташе у њеној искрвављеној десној руци...</p> <p>Уместо да пође |
| И ако у антерији, у аврапама, оне су у њеној озбиљности, у њеном бледилу, у њеним уздрхталим у |
| у децу, њу воли; да лудујући за њом, за њеном земљом лудује. „Тамо је просвећеност, <pb n="114" |
| лимуни, кипарис.{S} Обучен је у црно за њеном слободом.{S} Он стражари под њеним прозором.{S} И |
| животом великих турских госпођа.{S} На њеном бледом лицу заиграше мишићи, ухвати је у грлу грч |
| адмоазел Дарно, пре неко време усхићена њеном игром, сад сваки час несвесно покриваше очи од ст |
| устане; он, да би јој доказао да у том њеном устајању види нежност а не потчињеност, притрчава |
| њој непознатих градова, где су жене, по њеном мњењу, овако срећне.{S} Нарочито јој се чини да ј |
| ријатељици, да се пресвуче и иде кући с њеном слушкињом, увек је у души осећала нешто неисказан |
| њу, у младости увек болесну, заједно с њеном мајком, нежно гледао и неговао.{S} То је једини ч |
| зно зацика, да чује Џемал-беј.</p> <p>С њеном веселом циком залајаше њене пудлице, Фидел и Мињо |
| аврапама, оне су у њеној озбиљности, у њеном бледилу, у њеним уздрхталим уснама, у њеним сузам |
| о.</p> <p>— Отац!{S} Ја хоћу, рече, а у њеном женском гласу понова се осети мушка енергија и од |
| ло је, полако, неосетно, оно што беше у њеном срцу дубоко урезано сусретом те туђе жене...{S} О |
| ом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога човека |
| Ја сам нашу Фатму хвалила нашем Џемалу, њену снагу и њену душу; а он, мушко као свако мушко, <f |
| би за рад, не на њено место, већ доле : њену месту окрете леђа; и ухвати се за косу не пуштајућ |
| а и лепа турска жена прављаше се као да њену хладноћу не опажа, те весело рече:</p> <p>— Нурије |
| три, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није постојало друго место до ово где с |
| е.{S} Њено срце не зна за године.{S} За њену душу године су само уображење.{S} Њен дух се обнав |
| ен брат од тетке, дошао из Цариграда за њену свадбу.{S} У једном куту су две њине старе суседе, |
| им је одробовала седам година, удали за њену неприлику, једнога богатог старог агу).{S} У дну с |
| , и ако добро знају да није: чуле су за њену грешну љубав.{S} Чуло се, свет говори, али она ниј |
| 48" /></p> <p>— Тејзе, ти си заборавила њену тајну!{S} Седела је с оним што говори <hi>к-к</hi> |
| отворише врата и указа се Осман-беј, на њену мирном лицу све затрепери, и поцрвеневши чак и по |
| лаву један комад платна, који бејаше на њену ђерђефу, покри косу, јер чу с минара „Алла екбер“, |
| ове пријатне утиске који ће навалити на њену женску примчиву душу кад <pb n="108" /> се укаже С |
| на своја уста, и наједанпут, нити осећа њену руку ни своја уста: у свему је он, његова душа...< |
| ме тетка храни као инвалида.{S} Кажите њену оцу и њој: да ништа немам, све отишло за дуг, ја с |
| д бурунџука, она од венедика; потражише њену, а она је се сети: од танке паучине, на постељи је |
| његова два друга из Париза, Турчина, и њену тетку и течу, и једног младог имама.{S} Оно двоје |
| атму хвалила нашем Џемалу, њену снагу и њену душу; а он, мушко као свако мушко, <foreign xml:la |
| е да виче, да на сва уста грди Нурију и њену сестру : ђаурке.{S} На испричавши „муфтијину причу |
| ога слаткога сна никад не пробуди; држи њену руку у својој, и чини му се да је у тој малој ручи |
| не верује више ником.{S} Мерсије опази њену промену, нерасположење, па хтеде да је насмеје, те |
| и помислити да у Елизиној деци не воли њену децу него њу.{S} Да њих две ни за тренутак нису би |
| .{S} Та жена, Мадам Аристид, не воли ни њену велику љубав...{S} Ноктима је дирнута рана у којој |
| ут као њено лице, као да би хтео тешити њену мајку, опомињући је овим да све што живи умире; а |
| је да хвалећи њу, себе хвали; да волећи њену децу, њу воли; да лудујући за њом, за њеном земљом |
| лажаше.{S} Седећи према њој и гледајући њену тоалету, нарочито њен шешир, њено европско <pb n=" |
| .{S} Сама с њим... као два пања, ја сам њену децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по б |
| ј оно што је затражила, додирнути руком њену срећну руку, или, у хитњи, дотаћи се телом њеног с |
| ј, у мужевљој кући.{S} Али он је осетио њену љубав, опазио њене топле а збуњене погледе, и гроз |
| ећ да седи код куће и воли жену, и како њену кћер свекрва воли, свашта јој купује и за Бајрам ј |
| S} У његову срцу ране још незасушене, у њену зарасле!{S} Жене!{S} И бацаше пуне презрења поглед |
| ђе једна велика промена у њиној кући, у њену животу, у љубави: задовољен њом, Осман-беј испроси |
| х овде, па ипак ништа:{S} Туркиња.{S} У њену културу гледа се с неповерењем; или, њена култура |
| е у теткину собу за рад — празна; оде у њену спаваћу собу, па у салон, па на софу — свуд празно |
| “ говори јој неко на ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гони руком из свести...{S} Па оде |
| е била уредна, те би је болело кад би у њену писму било погрешака с неуредности или с непажње.< |
| ћи <pb n="283" /> споља, ући кроз уши у њену свест.{S} Али не, више ништа нема споља: све је у |
| на капији поред халке и звекира, тако у њену велику собу, у салон с „мешовитим“ намештајем, <pb |
| се поразговараше насамо, дозваше у собу њену мајку и нене и рекоше:</p> <p>— Ми, богме, хоћемо |
| а на сваки њен енглески узвик, па сваку њену енглеску реч.{S} Јер Мерсије је потпуно подражавал |
| удостоји своје посете „геније“; а ја за њим одмах све поизотварах, да не осети моја слушкиња по |
| } Кад изиђе у двориште, тетка похита за њим, тобоже онако, да се прошета; кад пође ка капији, с |
| похита кроз једна вратаоца, она пође за њим, па се сети теткиних речи: „Што се кроз прсте гледа |
| ушен оградни зид, премирала од чежње за њим, састајали се код њене Ариф-тејзе, остајали сами, о |
| ужна што их стриц не воли, не пођоше за њим као други пут...{S} Снаха му бејаше у једној соби с |
| ити кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће нарицати као за милим мртвацем.</p> </div> <pb n |
| га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је волео к |
| дана, он узјаха на коња, а ја, одмах за њим, уђох у затворена кола...{S} Затутње мост у Галати, |
| Из његовог дебла куљао је дим...{S} Над њим су кружиле две вране гачући као да су осетиле леш.. |
| Рамазан је сад само у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да да се не |
| ју да он истину говори, јер она се пред њим претвара...{S} Она је жива и весела, и зато је сви |
| S} А можда је она све знала, па се пред њим претварала.{S} И она уме да лаже.{S} Оно вече слага |
| тога бола уплашила и која се не би пред њим поклонила, осетивши у себи</p> <p>----------------- |
| јој је говорно, како ће његов унук пред њим расти као њена унука пред њом.{S} Он није имао сина |
| ма крај гроба своје мајке и клањао пред њим по пет пута на дан; а после сваког клањања, било да |
| гу у очи да га погледам ни честито пред њим да проговорим, не толико што га се бојим, колико шт |
| у Европу.{S} Кад јој није туђ, што пред њим меће башјорти?{S} Наши обичаји: забрањено.{S} А што |
| нде дуд, насред улице, на ширини, и под њим столице где седе Турци, пуше на наргилима и пију ка |
| коју кап земзема, ако га има: „Агара је њим угасила жеђ сину Исмајилу".. а за овим цигаре, ко п |
| донели и њега, то обележје, ваљда да ме њим занесу: богато је, скупоцено је.{S} Један дан, мајк |
| и јој је показала мухамеданка.{S} Идући њим, биће праведна, ући ће у рај, састаће се с човеком |
| баш волела да се она, крадом од оца, с њим састане и поразговара, јер с Европљанком је одрасла |
| љ.{S} Како је то лудо!{S} Он је умро, с њим је свршено; али, дете неизведено па пут, поведено п |
| р, према коме осећа сестринску љубав: с њим је одрасла, од ње је старији две године, а од родит |
| си, чедо, земзем, па сад иди Џемалу; с њим вечерај па спавај.{S} Ми смо позвате код Дервиш-беј |
| се мало разгали: „Ја сам јој први.{S} С њим се познаје од пре неки дан, а са мном откад!“ И пре |
| да нешто скриви и да га прогнају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не |
| ек би га слушала, довека би се држала с њим за руку, никад не би дигла његову главу са својих г |
| би досадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би се пробудила, сећала се, з |
| те је сузе проливала љубав...{S} Сама с њим... као два пања, ја сам њену децу волела.{S} О кад |
| ба ти да га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p> <p>— О, суто, ни два три сата не би |
| море и земља.{S} Звезде дрхте.{S} Она с њим иђаше кроз Тефтердарову Башту.{S} Одоше до једне дв |
| не даду њему, она тугује, бежи, лута с њим по свету, по Европи, срећна је.{S} Доцније само Мад |
| аравно, криво јој је.{S} И после, све с њим, досадиће му се, заситиће се.</p> <p>— Ах, слатка т |
| и.</p> <p> <hi>Она</hi>... стално иде с њим...{S} Осим Госпођице, ја више не волим ниједну Фран |
| ове кораке, па отрча тетки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи земзем из ј |
| атељем у завади, сетите се кад вам је с њим добро било, па му се покорите.{S} Праштајте, децо, |
| енски студент, Францускиња, стално је с њим.{S} Учи, вели, исту грану науке...{S} Дипломатске Ш |
| убав је сасвим свежа, јер она се није с њим састајала.{S} Онај један ноћни састанак у башти она |
| је била као љута на њ: никако се није с њим разговарала.{S} Оно изненадно, неочекивано, нежељен |
| ти мужу, или бар долазити на састанке с њим.{S} Али, она не врати се, нити учини по његовим пор |
| <p>— Али ја бих, кћери, волела да се с њим разговара, да му чује глас, јер понекад некога види |
| нум.{S} Ти имаш право по закону да се с њим понова венчаш одмах, да не чекаш три месеца и десет |
| Кад се Џемал врати, она седе, пита се с њим и рече:</p> <p>— Аман, децо, где сте?</p> <p>Они се |
| и, па ће наше жене помислити да си се с њим свађала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су све жен |
| ако га је видела на Јалијама, како се с њим гледала, и како ју је поздравио, то јест да ју је п |
| гог мужа, младотурчина.{S} Удружих се с њим против нашег друштвеног живота, и против политичког |
| ми га доводити сваке године, и да ће с њим код мене седети по три месеца...{S} У томе ми прола |
| ене из комшилука!{S} Свеједно: она ће с њим.{S} Он похита кроз једна вратаоца, она пође за њим, |
| >— Или нека улицом дигне пече, кад ће с њим да се сретне.</p> <p>— Зар као Донме?{S} Никад!</p> |
| беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно разговарала, као с вама; али он, и а |
| иновцу.{S} Ја видех момка, мајчице, и с њим се разговарах.{S} Млад, а како говори!{S} О, оне оч |
| кријем очи, <pb n="27" /> гледам га и с њим се разговарам...{S} Ви сте ме толико пута тргли из |
| етка, и она би ишла тамо, и седела би с њим, и разговарала се, и гледала би га у лице, у очи, ц |
| ј падне треће венчање?{S} Што да живи с њим лажљивим, у лажљивој кући?{S} Он ће учинити шта тре |
| отац је не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имају кућу, европски намештену; улиц |
| пчано с неисказаним болом.{S} Да бежи с њим из ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} И понова |
| } И да рече: „Слатка нене, венчања ми с њим више нема“.{S} Нек јој све кажу други, његова мајка |
| аједанпут, кад се сети да тако говори с њим његова кћи, она која га досад од стида није честито |
| и од оба Бајрама: срешће се може бити с њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њене ноге нису ј |
| оперу руке и уста, она ће се одвојити с њим...{S} Обоје грозничаво чекају тај тренутак...{S} У |
| идим!{S} Што не могу да се разговарам с њим, да чујем какав му је глас, и како говори француски |
| <p>— У кући, у соби...{S} Седела сам с њим, код његове тетке.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја...{S} Ј |
| пошао да просим жену коју сам сравнио с њим...“ Они кажу:{S} У лажи започет брачни живот, то је |
| ла му је: то је много; а што се онако с њим гледала... све се гледају: девојке, и жене што имај |
| ернанта, као ви мени, и друкчије, јер с њим није била мајка...{S} Мени је све сута причала.{S} |
| ече:</p> <p>— Ти, Емир, мораш вечерас с њим, па макар ко дошао.</p> <p>Она силно поцрвене, заст |
| ... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне градове, Париз... све што сам из |
| убави, како да кажем.</p> <p>— Ја бих с њим, Мерсије душо...</p> <p>— Умрла?</p> <p>— Не, не, н |
| духу била нова, придружила се, у духу, њима, грдећи све што је старо, труло, нездраво, највише |
| .{S} Напослетку, можда се и не праве... њима није неморална чочечка игра; оне воле без људи, дв |
| из шетње, Турци иду да узму абдест.{S} Њима намена никако није била срећна.{S} И већ хтедоше д |
| о је и она, а ови њени другови нису.{S} Њима је доста турски језик, и мало француски (па и то н |
| лизу куће и окретоше се: нигде никог, а њима се чинило да за њима иде <hi>он</hi>.{S} Само роби |
| м..</p> <p>Ишле су по турски, мајке, за њима кћери, за овима робиње (завијене у чаршафе као хан |
| се: нигде никог, а њима се чинило да за њима иде <hi>он</hi>.{S} Само робиње, и њине мајке, иду |
| елама.{S} Читав буљук послуге похита за њима, а једна робиња однесе њине чаршафе, „пелерине“ и |
| ексерима.{S} Ја и оне две нове идемо за њима, и питамо се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад |
| !..{S} Боже!{S} Зар за толико месеца ја њима ништа да не пишем, ни они мени...{S} Не знају где |
| сећам као туђинка; а опажам да сам и ја њима туђа.{S} Две три пашинице знају француски, али как |
| озлаћују сребрну коњску оправу, а према њима се сијају коњи сасвим врани, танких ногу и мале гл |
| ерсиских серџадета за шест ханума, и на њима, па крају, беху спремљени за сваку по јашмак и бро |
| они су јој ближи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је проду |
| ели се башта; од дугачке сенке олеандра њима се, час-по, учини човек; с оне стране зида обрасло |
| 9120_N112" />, јер кровови се беле; над њима, онамо по један црни кипарис, овамо по један оловн |
| ерберинове руке и хтеде кући; али, пред њима стадоше једна затворена кола, берберин угура у њих |
| м; под оном смоквом седе десетину, пред њима је грамофон: пригушено се смеју, кикоћу се, јер чу |
| не смеју.{S} Ја француски знам, а пред њима, ја замуцкујем, и ја правим грдне погрешке, и увек |
| и кад уђоше, пољуби им скут и пође пред њима, поведе их уском стазом посутом ситним шљунком; а |
| ћу, обе, и с пуно поштовања полазе пред њима, да их <pb n="72" /> уведу у кућу.{S} За Цариграђа |
| ста чедних, и ако не црвене кад се пред њима изусте и такве речи каквих у нашим језику зацело и |
| као духови или сени умрлих, док се пред њима не забеле гробље...{S} Као да ће се подићи плоче и |
| једним старим Турчином што ношаше пред њима фењер, уздахну.{S} Мадмоазел Дарно ушла је у сушти |
| >Нурије-ханум позва их на суфур, и пред њима пође посрћући.{S} На столу пуно, а ниједна ништа н |
| нглескињу и Францускињу.{S} Оне су пред њима слободне; Францускиња их је бунила кад год су биле |
| еста прво јутро: крије очи...{S} Она се њима учини болесна. „Шта ти је, чедо?“ пита је нене заб |
| им седе с подавијеним ногама и, како се њима учинило, тупим погледима, не пушећи (не могу пред |
| зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њима чини да их понижава, обоје страшно вичу.{S} Мајка |
| ј софи поплављеној месечином.{S} Она ће њима и вечерас играти, летећи као ветар или обрћући се |
| из кога бризга крв, црвена и врела; а и њима није тешко радити, јер сваку помаже или муж или бр |
| л, и Мадам...</p> <p>Овакви разговори и њима слични понављали су се сваки дан, кад су биле саме |
| не некад скупе код неке на посело, па к њима уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно им виче: „Ууу!{S |
| {S} Ја нисам у свом елементу.{S} Ја сам њима туђа, и оне мени...</p> <p>Децембар.</p> <p>Шта са |
| сву ноћ ћутаху, као да им се пред овом њима страшном збиљом језик узео; нико им не приђе осим |
| вини.{S} А ове су жене задовољне, благо њима!{S} На мишицама им, на грудима, па некима чак и на |
| тку, ја налазим да су оне срећне: благо њима!</p> <p>На месечини, танка минара чине ми се као а |
| а их гледам и пакосно им завидим: благо њима кад су веселе!...{S} Насред Мармаре нешто пуче на |
| разговарамо...{S} Благо њима!{S} Благо њима! додаде пошто се уозбиљи.</p> <p>— И те с толиким |
| . у куту, да се разговарамо...{S} Благо њима!{S} Благо њима! додаде пошто се уозбиљи.</p> <p>— |
| м муслиманину виде њеног девера. „Благо њима!{S} Они њу гледају, они су јој ближи од мене; они |
| , ухођење: зар бих смела оставити писмо њима непрочитано? „Ко зна од кога је?...“</p> <p>Од дан |
| ла је у суштину свега што је око њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају женској деци име <hi>Ар |
| уза се људе, организаторе револуције: с њима се разговара и договара, она им ради.{S} А Емине-С |
| су му оне што и мушки, другови...{S} С њима се спрема за испите... мора радити, јер тетка може |
| , и с чисто светлом бојом лица седела с њима на софи и све им је потанко испричала.</p> <p>— Св |
| то су дуго у Турској.{S} Кад сам била с њима, мени је било неугодно: срамота ме да преко собе п |
| се зашто није и сам постио, па да сад с њима клања.{S} Гледа их као неке духове или светитељке |
| има.{S} Фатма се изненади кад не виде с њима Мерсију, и први пут узе мислити, од кога јој дана |
| виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше на једну терасу и видеше преко дворишта |
| же са женама, и ако воли; у Европи је с њима научио.{S} До половине Рамазана долазио кући некад |
| нутак кад из њих проговара оно што је с њима срођено, што им је у крви, чега ће се оне ослободи |
| p>— Искрене.{S} Да су као наше, ја се с њима не бих дружила.{S} С нашима морам: наше су.</p> <p |
| ак „Ариф“, као другарицу, зато што се с њима играла, као дете, кад су били мали. „Деца и жене, |
| крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{S} Неколике старе пев |
| у живима на улици: и једни су и други с њима у мислима по кућама уз свирку и песму...{S} Одатле |
| ју остави теткино писмо и рече: „Буди с њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није њ |
| ских писама, остави га шапћући: „Буди с њима: сва су ми од моје Госпођице“, и загледа се у лепи |
| ице, Зехра и Несиме, она мора сву ноћ с њима седети. „Што су похитале баш прву ноћ?“ И дођоше ј |
| и, чак, отац.{S} Ја сам се овде одмах с њима нашла:{S} Цариграђанке су, чиновничке и официрске |
| рене дашчице.{S} Једна кола одјурише: у њима је свекрва са сестром; остала пођоше ходом, и заст |
| а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима налазим лудости, али и мудрости.{S} Пошто хоћеш кћ |
| уштину свега што је око њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају женској деци име <hi>Ариф</hi>? |
| ије, и каква разлика <pb n="31" /> међу њима.{S} Баба, Туркиња из Мухамедова доба, школована, н |
| уке згодне за наут у зглавцима.{S} Међу њима су три нове из Цариграда, па радознало слушају раз |
| је мој отац?{S} На њиним свадбама међу њима се прошетају и људи, а оне, по неке, метну на глав |
| ошле ради Фатме.{S} Али Фатме нема међу њима; она се још не одваја од Џемала.{S} Нурије само ћу |
| рава.“ Њих је било мало.{S} Главна међу њима имала је бити председница „Друштва за подизање дру |
| о из основа рђаво, с обичајима, који су њима постали закон, до зла Бога изопаченим.{S} У том тр |
| Она ми поднесе под нос сирће од руже, и њиме ми истрља слепе очи.{S} Кад се прибрах, ја зајецах |
| у ?{S} Време стоји, а оне, њине године, њин живот пролази.{S} Иду, иду, иду, и кад помисле да с |
| огледајте њино богато, раскошно одело и њин накит!{S} Нека се сакрију и Енглескиње и Францускињ |
| м.{S} Јадно, јадно ово двоје младих!{S} Њина срећа је жртва мрака и незнања, заврши пашиница и |
| ише писмом моја сута и ханум-ефенди.{S} Њина писма су нежна увек; али јучерашње...{S} Ја сам у |
| чина мушких, људи, још се не ослобођава њина глава, њино биће.{S} Оне, тим опијумом опијене, сп |
| опет га криви и правда.{S} Крива му је њина вера и обичаји, цело њино друштво устајало као бар |
| бејови, и младотуркиња његова тетка, и њина вера, верски обичаји. „Дај реч да се нећеш опити, |
| белеле и чиниле се неисказано велике; и њина кућа, бела, јако је одударала од готово црног дрве |
| али немају душе...{S} Чак ми се сад ни њина имена не допадају.{S} У нас, свако име нешто значи |
| {S} Шта чекају ?{S} Време стоји, а оне, њине године, њин живот пролази.{S} Иду, иду, иду, и кад |
| говом другу Чарлсу?{S} И сети се свега: њине лажи, свога сумњања у Бога, и лутања, махалских ка |
| је онај „геније“, гојазан и мастан.{S} Њине жене књижевници звале су га још и „Превазишао Себе |
| и јучерашње...{S} Ја сам у њему осетила њине сузе онде где мене моле да не проливам своје... шт |
| , где му је толико друштво, и ако је од њине свадбе прошло месец дана...</p> <p>Али данас, он о |
| за њену свадбу.{S} У једном куту су две њине старе суседе, у другом једна од нових, она што изг |
| ити на све: па први њен долазак, на све њине састанке и разговоре, на испраћање, на изласке, на |
| исказано понижење, како су то подносиле њине бабе, па и матере.{S} За ово душа наших жена свуд |
| е похита за њима, а једна робиња однесе њине чаршафе, „пелерине“ и печа, да их завије и остави |
| њима иде <hi>он</hi>.{S} Само робиње, и њине мајке, иду, миле...{S} Ни ходом не наличе: мајке и |
| гласови, гласови чуђења и радости, глас њине душе.{S} Да муж жену пољуби у руку!{S} А француска |
| Францускиње, то јест воли просвећеност њине земље, а Ђулистан-Исмет-ханум Енглескиње, то јест |
| посукло!{S} Он добро зна шта све знају њине жене.{S} И уместо да је и даље тражи, он се закључ |
| анум Енглескиње, то јест високу културу њине земље. „Францускиње распаљују и онако распаљену фа |
| е и да се веселе са женама... а мужеви, њини млади мужеви, младожење...{S} Оне нису могле доврш |
| И чуди се, што траже да су заједно, да њини мужеви седе с туђим женама...</p> <p>Људи су отишл |
| то јест смарагд, рубин, ружа, крин: да њини мужеви драго камење употребе за прстење или за дуг |
| лучајно: о свему су мислили, размишљали њини људи, брутални егоисти!</p> <p>Енглескиња записива |
| нице или жене реформних официра.{S} Док њини мужеви реформишу нашу војску, оне да реформишу наш |
| жене забруја нешто као звоно.{S} То су њини гласови, гласови чуђења и радости, глас њине душе. |
| ма муслимана као што је мој отац?{S} На њиним свадбама међу њима се прошетају и људи, а оне, по |
| људи, још се не ослобођава њина глава, њино биће.{S} Оне, тим опијумом опијене, спавају и сања |
| е такве несреће, кривећи више него икад њино друштво, уздишући за оним великим даном кад ће оне |
| гове становнице, Туркиње.{S} Погледајте њино богато, раскошно одело и њин накит!{S} Нека се сак |
| } Крива му је њина вера и обичаји, цело њино друштво устајало као баруштина.{S} Исти луди појмо |
| део темпераменат, ни енергија, него оно њино расно: млакост, тромост...{S} Да Бог да да се вара |
| лаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног погледа човек се опија као од вина с бенђелуком ; |
| и жене ..{S} Кад се колима приближавала њиној кући, она се радовала како никад, јер јој се чини |
| е сутане — као сад.</p> <p>Тишина, а по њиној кући све се устумарало.{S} Мало, па се и унутра у |
| се у подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње већ четрдесет година: „Аман, Осман- |
| S} Изненада дође једна велика промена у њиној кући, у њену животу, у љубави: задовољен њом, Осм |
| у.{S} Најпосле, једна кола стадоше пред њином капијом, а она потрча да се намести са својима на |
| рена, и сувише отворена, због чега је у њином друштву, ненавикнутом на отвореност, много пута с |
| кну Мерсије озбиљно и имитујући потпуно њину енглеску учитељицу, да гошћу насмеје.</p> <p>— <fo |
| те једно, говораше он љутито, па оде у њину собу.</p> <p>— Да никад с тобом не изиђем!{S} Глуп |
| ка по плећима, већ погну главу па оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше на постељи огр |
| ди да је воли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се учини да је из ње изнесен мио мртва |
| кво необично задовољство...{S} Понекад, њих двоје ништа не говоре, а разумеју се: она хоће да п |
| има.{S} Оне нижег сталежа боље пролазе, њих је увек пуна чаршија.{S} А <hi>Донме</hi>?{S} Колик |
| друкчије своје другове, културне; али, њих овде нема.{S} Уместо мириса мошуса, као у каквој ст |
| би.</p> <p>----</p> <p>Гости су отишли; њих две су остале „непотпуне“: оне су однеле нешто од њ |
| ила је најстарија и дубоко уздисала.{S} Њих три сву ноћ ћутаху, као да им се пред овом њима стр |
| ис Пирсон!{S} Ове жене имена немају.{S} Њих зову једним општим именом: жене, као ово около на к |
| - Ја волим!{S} Ја волим!{S} Ја волим — њих две, моје подмлађено Ја, њу, мојих духовних очију в |
| b n="127" /> мацкице, како си ми лепа!“ Њих три учинише јој се као три слике уоквирене сунчевим |
| врате своја изгубљена грађанска права.“ Њих је било мало.{S} Главна међу њима имала је бити пре |
| ј деци не воли њену децу него њу.{S} Да њих две ни за тренутак нису биле у љубави, осим Ибрахим |
| да нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле, већ прво да узму абдест и да клањају, па та |
| а...{S} На своју сестру!{S} Лудо.{S} Ја њих све волим, ах!..{S} Боже!{S} Зар за толико месеца ј |
| о је море, и небо, кјучук-ханум.“ Фатма њих не чује... чује њега: прозор је отворен; и чује сам |
| о наши људи, и наши обичаји, што она на њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој прид |
| арно, па и оне их не дирају, само се на њих значајно насмеше, и остављају их да ћуте, да мисле. |
| пусти на узглавље и метну своје лице на њих; из очију јој потекоше топле сузе и сливаху се на х |
| ст, па средњи, па домали, намењујући на њих, а после их стеже колико може.</p> <p>— Који те заб |
| клече и обухвати му колена, притисну на њих своје лице и заплака.{S} Он је не пита зашто плаче. |
| израза.{S} Оне њој ништа не казују, она њих ништа не пита.{S} Оне не могу да говоре, она не сме |
| {S} Да живим као европске жене!...“ Она њих познаје, Мадмоазел, Мадам, Мадам Аристид, и толике |
| недељу дана не засукасмо мишице, док са њих нестаде и најмањег трага азијатског варварства и бе |
| скињама и Францускињама, да познамо шта њих покреће nа рад, на живот.{S} Ми ни шта радимо ни <p |
| играђанко и Ариф-ханум, али да она због њих не оставља мужа; но кад је виде с цигаром, да је не |
| е госте опази кроз прозор и похита пред њих као девојчица: беше радосно изненађена. <pb n="113" |
| је покривено лице, чочеци полазе испред њих, звецкају зиловима и певају...</p> <p>На харемским |
| да се није преварила; јер најстарија од њих, жена од двадесет и неколико година, врло лепа, Фах |
| и!{S} Колико лажнога морала.{S} Која од њих не жели ово?</p> <p>— Али како си смела! рече ова н |
| ше глас, али не разумеше речи: свака од њих била је по један делић оне раскалашне играчице која |
| пију се оне три закикоташе кад једна од њих метну прст на дугме од електричног звонцета.{S} Кап |
| погледале.{S} Сутрадан јој је једна од њих рекла: „Ханум, ти ниси никад толико слатка као кад |
| ога дана дошло је више лађа, и једна од њих донела је њега; а оне, можда баш тога дана, биле су |
| не су европски обучене.{S} Али једна од њих, мршава висока старица, у белој памучној антерији ј |
| жена, и налазе „чулност“, а свака је од њих порочна...</p> <p>Док је она, ћутећи, седела и разм |
| симпатичан трио.{S} Али још једна је од њих на умору...</p> <p>У овом <hi>Дневнику</hi> више ни |
| део, као добар муслиманин окретао је од њих главу.</p> <p>Кад би било живе душе која може завир |
| ; а те старе“: једне су мало старије од њих, друге су њихових година.{S} Фатма иђаше очима од ј |
| д сусрета с младим људима: у свакоме од њих замишљале су Џемала, и кад су виделе да није он, вр |
| м Осман-бејове другове..{S} Крије се од њих што није...{S} Ох, не могу даље: срамота ме! узвикн |
| зрела црне сирене, лађе.{S} Једна ће од њих сутра викнути и домамити њенога мужа! „Сутра!{S} Су |
| ј кући „светле“, јер цела кућа дршће од њих; а жене:{S} Зумбрит, Јакут, Ђул, Замбак, то јест см |
| и забринуте: и оне су муслиманке, и од њих ће многе постити, и оне треба по сву ноћ да седе и |
| сти: „Где је Осман (брат им, старији од њих)?{S} Девојчица одговори : „Код Емине-тејзе с Ајше-к |
| још шта сам опазила: ми смо чистији од њих; ми се сваки дан купамо...</p> <p>Јануар.</p> <p>У |
| але „непотпуне“: оне су однеле нешто од њих.{S} Нене им чита персиске песнике, и оне је слушају |
| "231" /> сретао жене и окретао главу од њих с пуно мржње.{S} А кога год човека, млада и лепа ср |
| жбом, код њих руча, код њих вечера, код њих спава: соба му до собе вереничине...{S} И ова мајка |
| та где је са службом, код њих руча, код њих вечера, код њих спава: соба му до собе вереничине.. |
| а била с Џемалом: на улици, у кући, код њих, код суте.{S} Молила би тејзу да га позива свакога |
| ик дође из места где је са службом, код њих руча, код њих вечера, код њих спава: соба му до соб |
| ла, одоше на ифтар тамо; шесте ноћи код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним кће |
| ли она се изменила.{S} Оно, да пију код њих и жене, готово је обезбрижи.{S} Па што се забринуле |
| Само кад је познаду.{S} Али, колико је њих што је познају?{S} Њена дела не иду ван њене домови |
| већ због деце: кад ме отераш лишићеш ме њих.{S} Крила сам од себе због девојчица, да им мајка н |
| ве је готово, и ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи у своју собу, где ће ћеретати до зоре.{S} |
| ава: „Ћутим због деце: не бих могла без њих.{S} Нећу да будем изобличена: због женске деце.“ Ту |
| ли су се на мало узнемиреном мору, а из њих се разлегала песма младих јеврејских жена и ударање |
| тле док не наступи неки тренутак кад из њих проговара оно што је с њима срођено, што им је у кр |
| паметне очице, прабаба се нада да ће из њих прочитати, како је њеној унуци.{S} Али те очи су св |
| е богати екипажи турских богаташа, и из њих излазиле жене увијене у чаршафе црне и свих на свет |
| зауставише се једна затворена кола и из њих изиђоше оне три Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} То су |
| х ми прочитамо, проучимо и да узмемо из њих оно што је за наше прилике, за наш карактер и темпе |
| е...{S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз њих гледају њене очи!“ Па праг од ваше капије.. „На њег |
| ворена катанцем, изнутра мандалом: кроз њих ће у живот, па гледа да на њој није ништа везано, с |
| ко су нам веселе густе решетке!{S} Кроз њих гледам Њега.{S} Како нам је радосна висока ограда!{ |
| оспођици, били толико мили, јер је кроз њих гледала Џемала, и добивши натприродну снагу, својим |
| а које су се помало отварале да се кроз њих појави каква рука са зембилом и новцима.{S} На чесм |
| их доведем, кћери, да их видиш...{S} Ти њих познајеш, наше комшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди, а |
| ођоше са стрином тога пашића.{S} Али ти њих ниси видео...{S} Као наша Ариф-ханум.</p> <p>— Ха! |
| сестра од тетке.{S} Сви су знали, осим њих! „Никад више за њега па макар...“, и не рече „па ма |
| бити врло културна, културнија од много њих овде, па ипак ништа:{S} Туркиња.{S} У њену културу |
| арно ушла је у суштину свега што је око њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају женској деци име |
| е печа, која малочас беху подигле: мимо њих је прошао Џемал, познао их по робињама откривена ли |
| </p> <p>Јануар.</p> <p>У нас мангали, у њих камини, и ја дршћем од зиме.</p> <p>Јануар.</p> <p> |
| гога камења и цвећа дају случајно!{S} У њих ништа није случајно: о свему су мислили, размишљали |
| једна затворена кола, берберин угура у њих Џемала, попе се и сам и рече кочијашу да тера.{S} О |
| човек, муслиманин...{S} И сети се шта у њих има: задовољи се једном, па се жени другом; прва, к |
| иђе уз једна собна врата, и грувајући у њих песницама и ногама, ружаше Фатму.{S} Најпосле га сл |
| иду отворена лица.{S} Тек кад се неко у њих добро загледа, спусте пече...{S} Али шта имају од т |
| ; жао јој је: она је изгубила оно што у њих девојке чувају више од очију, — чистоту.{S} Кад се |
| о, плитки турски гробови; спуштају их у њих, увијене у неколико аршина бела платна...</p> <p>Се |
| то не значи што <pb n="284" /></p> <p>у њих...{S} Слатка тејзе, чувај ми ово; али, за Божју љуб |
| дају женској деци име <hi>Ариф</hi>? „У њих ништа није случајно.“ И кад се Мадам Аристид и Мадм |
| а, робиња и слушкиње.{S} И она оде међу њих.{S} Учини јој се као да јој отац лежи мртав насред |
| телом њеног срећног тела...{S} Како су њих двоје заједно, робињама се непрестано чини празник, |
| ом обичају, све скроз било отворено.{S} Њихов ђердек је из баште, а с прозора се лепо види море |
| едање, ништа јој не би рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако млада, Емир се са стотину жена о |
| е: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај њихов смех!</p> <p>Последњих десетину дана, Џемал-беј ј |
| а се сети шта им је причала Ајше-ханум, њихова суседа, о Мадам Христуригу, Немици, удатој за Гр |
| р турско друштво је више не занимаше, а њихова кућа чињаше јој се празна. „Како ћемо овако саме |
| јаше кафа, Ђултер удараше у деф а једна њихова бела бивша робиња, обучена у црвено као ватра, и |
| и родитељи „Фатма“, јер то је име кћери њихова пророка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| а жена Мухамедова, као Фатма-Зехра, кћи њихова пророка.{S} И нене је путовала: прошла је сву ту |
| аве дубока темена и радосно се смеше на њихове љубазне, пуне дражи и елеганције цариградске поз |
| и човек!{S} Можда је странац, па не зна њихове обичаје, а метнуо фес да мисле да је Турчин.{S} |
| а непрестано виде један високи зид који њихове руке не покушавају оборити, јер мисле да га је п |
| n="90" /> и арапској књизи и читала јој њихове песнике.{S} Али, сине, што зна муслиманске књиге |
| него јој поможе да се изује, и обу јој њихове папуче, али не као робиња госпођи, већ као кћи м |
| аше; и видевши робињу како игра, не као њихове балеткиње и баханткиње, толико се усхитише, да е |
| против кога, то не зна...{S} Виде појас њихове баште и дворишта — оградни зид, покривен лозом и |
| је одударала од готово црног дрвећа над њиховим високим оградним зидовима.{S} Кад сиђоше с кола |
| их је бунила кад год су биле саме, пред њиховим гувернантама.{S} Оне су ову смеђу, експансивну |
| ом косом, Нурије, заборављајући правила њихових друштвених обичаја, одмах поче да говори:</p> < |
| лиманин, па кад видеше да ништа боље од њихових лекова, они рекоше моме оцу да треба да промени |
| виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њихових корака: загледао се у неки предмет на столу, ве |
| једне су мало старије од њих, друге су њихових година.{S} Фатма иђаше очима од једне до друге, |
| а да пошаље мени и многима правила свих њихових удружења <pb n="53" /> и женских друштава, те д |
| је уносила сву душу, замишљајући њега, њихово миловање, а жене су „падале у севдах“ и једна др |
| их васпита и припреми за препорођај, за њихово ослобођење.{S} И узбуђена, да не би заплакала, у |
| рају: ми нисмо за реформу харема већ за њихово уништење.{S} Ми налазимо да је неприродно ово кр |
| дана, обузет страшћу, он поче викати на њихово друштво из основа рђаво, с обичајима, који су њи |
| оздрављање са женама лице на лице, тако њихово руковање с људима руку у руку.{S} Оне ништа не о |
| на је није смела држати у <pb n="42" /> њиховој кући, него ју је однела код Мерсије, метнула је |
| _N64" /> </l> <pb n="83" /> <p>...{S}На њиховој капији чу се звекир!{S} Она стрпа писма у недра |
| ><ref target="#SRP19120_N7" />, како по њиховој кући по вас драги дан <hi>пеки</hi>, само да је |
| емалу, и пошто се за тренутак насладише њиховом забуном и љубављу која се опажала чак и у вибри |
| За Цариграђанке спремљене су папуче, по њихову обичају, и слушкиње с робињом приђоше да их прео |
| пријатељице, а кад би требала да рида, њој се стегну вилице...{S} Опет одоше на софу.</p> <p>— |
| нанта, Францускиња.{S} Кад им је дошла, њој је тада било тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а |
| ћне?!“ Колико је она, Азијатка, срећна, њој се чини да толико није ниједна Европљанка.{S} Њена |
| о велико срце.{S} Док су оне биле живе, њој се њено сопствено срце чинило огромно.{S} На очи су |
| ући у тај дивни калпак, своје обележје, њој толико мило, мислила је; „Па зашто говоре да турске |
| ако су ове припреме огромне, и страшне, њој се каткад дизала коса па глави.{S} И овде јој се је |
| Мерсијом радовала; а кад пођоше пешице, њој се овај радни дан учини већи од оба Бајрама: срешће |
| ли она му се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, ожени трећом.{S} Трећа му седе месец дан |
| а топлина и радост..{S} Али наједанпут, њој се учини да хоће да се онесвести, те затвори очи и |
| смрти тврдо верује.{S} Али наједанпут, њој неко на ухо рече: „Пало ти је и треће венчање“... „ |
| ако јој је мило то позивање на молитву, њој познато!{S} И овим пробуђена и разнежена, чу шадрва |
| а неисказане муке — он се понова ожени: њој „за инат“.{S} Та друга бејаше заиста красна, али с |
| пођице, знам ону праву танку нашу веру: њој ме је учила моја добра нене.</p> <p>Дође тренутак к |
| у дошла два његова друга, и одвели га“; њој грунуше сузе — отишао неиспраћен !{S} И сваки час д |
| p>„Мерсије је понегована, лепо ожаљена; њој се зна гроб.{S} А Емир, слатка моја Емир!...{S} У т |
| нијег ратлокума, купи га <pb n="247" /> њој..{S} Уз капију опет је била она стара и чудно је из |
| ст!{S} Лудост!</p> <p>„Да изиђу!"...{S} Њој то ни на намет није пало.</p> <p>Али он се брзо уми |
| вијене жене, него за ону с дувком...{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, али га осети, па задрхта |
| се да неће да га изненади — туђинка.{S} Њој дође <pb n="56" /> жао на Арифу, помисли да она хоћ |
| које познаје из живота и из романа.{S} Њој је лако: она зна француски, она је као Францускиња, |
| адовавши се, истрча, сестри да каже.{S} Њој овај глас не би пријатан.</p> <p>— Знаш, Нурије, ка |
| све тетка казала: припремила ју је.{S} Њој се понекад учини да би се пре „небо спустило на зем |
| асејан, као његова мајка уз Рамазан.{S} Њој су говорили: „ако пушиш, умрећеш,“ и она је више во |
| е; а она говори : „Не, то није тако.{S} Њој није било као мени.“ — „Кад имамо физички бол, ми м |
| ма нападе лепу цариградску пашиницу.{S} Њој то би „неприродно“: зар јој не види кратку косу?!{S |
| ег, кад чу страшну и пријатну причу.{S} Њој је и пријатно, мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да |
| .{S} Досади!{S} Зар да му се досади?{S} Њој се никад не би досадило: она је чак и у сну била с |
| ка се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <pb n="167" /> ништа не наређује ни за ручак ни |
| тем је отишла Мадам".{S} Пета година, а њој се учини као да је јуче било.{S} Гледа у тај „воден |
| одаји, с гостима,“ рече једна робиња, а њој дође криво, и живо се окрете и опет оде на балкон.{ |
| {S} Он опет похита кроз она вратаоца, а њој се смрче: дошле оне три младе Цариграђанке, мора ос |
| мараца још није прошло, зује као пре, а њој је и то монотоно зујање мило: подсећа је на вечери |
| , живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема некога који је испуњавао ову к |
| Она се још болније осмехну.</p> <p>— Ја њој не могу ништа; а она мени... скоро ће ме под густи |
| ибија уз Мерсију као да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала, често учини |
| ј кући док му се кћи не уда...{S} Према њој, на миндерлуку, седи нене, опет у зеленој свили, от |
| ладих, и седе, домаћица се спусти према њој на једно шиљте и опет узвикну: „<foreign xml:lang=" |
| која им често долажаше.{S} Седећи према њој и гледајући њену тоалету, нарочито њен шешир, њено |
| могла опростити „злочин“ извршен према њој, детету.{S} Преварио ју је луткама..{S} Она се сећа |
| да му се свети за злочин извршен према њој, како је она сама себи говорила, нарочито да му се |
| ом: кроз њих ће у живот, па гледа да на њој није ништа везано, сплетено.</p> <p>Солун, 2 јуна 1 |
| } Својим лукавим погледима ако опазе на њој промену, ако је питају: шта ти је?{S} Шта да им одг |
| чију, осећа његове погледе, и кад су на њој, радује се, а кад падну на коју младу побуњеницу, п |
| ње, сестре и другарице; и рече да и она њој одсад неће просто ништа казати.</p> <p>У вече, оне |
| одрасла, него негде далеко, у једном од њој непознатих градова, где су жене, по њеном мњењу, ов |
| њене погледе.{S} Он ћути, али зна да је њој све тетка казала: припремила ју је.{S} Њој се понек |
| мајлију, одвојену од других, пружила је њој.{S} А она, пошто је дошла кући, рашила је хамајлију |
| атељица волела с пасторком, и о томе је њој отворено причала, а она се љутила и гадила.</p> <p> |
| и, као Џемал-беј, и пуне израза.{S} Оне њој ништа не казују, она њих ништа не пита.{S} Оне не м |
| д она не сме код мртваца?{S} Али она се њој није чинила мртва, него као да спава с отвореним оч |
| а дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо нас две биле у ст |
| ше чудновате снове: да је човек, муж те њој миле странкиње.{S} А пошто гошћа отиде, она гледа д |
| час неким језиком који она не разуме, и њој је било тешко, почела је да виче, и пробудила се.{S |
| и им се сретоше, душе им се пољубише: и њој и њему душа је била на уснама...{S} Он хтеде нешто |
| ти лепу девојку, и то Францускињу?{S} И њој намењен пољубац даде Елизиној млађој кћери, коју он |
| рани као инвалида.{S} Кажите њену оцу и њој: да ништа немам, све отишло за дуг, ја сам пропали |
| ћавај, сине, да се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... |
| е младих", јер би се они стидели, па би њој било непријатно.{S} После ифтара почела је разговор |
| пали и повуче два три дима, па је пружи њој, молећи је: кад мало попуши да му је врати... послу |
| а да је као оне безглавна, удовица; али њој је жив њен <hi>Бујукбурунлија</hi>.{S} Њеног оца зо |
| ут метнути на главу њена Госпођица; али њој је умрла мајка, те се није могла вратити у Солун, д |
| од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој није потребан нож ни отров, јер онај кога она воли, |
| се чини да је он диже над собом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi>човек је старији</hi> и <hi>муж |
| гледају, они су јој ближи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, о |
| другарица.{S} Она се теби јадала, ти си њој гукала, она је плакала, а ти си се смејала.</p> <p> |
| апали цигару.{S} Свекрва бејаше пошла к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три м |
| десној руци...</p> <p>Уместо да пође к њој, да је убије, њен отац измаче се од ње далеко, ухва |
| трнаест ноћи како ниси његова!</p> <p>К њој уђе свекрва и рече :</p> <p>— Узела си, чедо, земзе |
| она с чуђењем, па се насмеја.“</p> <p>К њој полете Нурије:</p> <p>— Емир!{S} Кључ!...</p> <p>И |
| кад <pb n="24" /> није била неверна, он њој често, једанпут се уверила, умрла од бола...{S} А н |
| не чудим се што онако пишеш о љубави; о њој си се доста романа начитала и свашта по харемима на |
| толико је хвалила, толико му причала о њој, да је он познаје боље но своје рођаке у Цариграду; |
| могла бити љубав, кад он: много пута о њој говорио, свега је двапут видео.{S} Утисци јаки, али |
| ице...{S} Писаћу вам некад много, све о њој, а сад... више не могу, не даду ми сузе...</p> <p>А |
| еде, ни пије, ни спава; кад не говори о њој, ћути, уздише: променио се, ослабио...</p> <p>Беј с |
| S} - Јадна Зејна...{S} Али, други пут о њој, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, врло тихо изу |
| мирину, дошла Ариф.{S} Џемал је веровао њој, али ипак се није развеселио.</p> <p>— Лаж, Ариф-ха |
| аје при томе, да ниједној није било као њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у кћерину собу, |
| мо у љубави, госпођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што се испросила.</p> <p>— У ве |
| рави је.{S} Она ће умрети срећна, благо њој!“...{S} Скинула је страшно мршавим и необично белим |
| да је он у Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, зашто су њена писма некако чудна, з |
| трагом од његових пољубаца...{S} Благо њој!“ Па се грабе која ће је послушати, и, додајући јој |
| хрина. — Појави се дете.</p> <p>— Благо њој! узвикнуше све три.</p> <p>— Намените на своју срећ |
| и пре неки дан.{S} Робиње мисле: „Благо њој!{S} Како је срећна она жена којој је муж и драги је |
| казала да сам ја прескакао зид, долазио њој, ноћу, и љубио је?{S} О, не би.{S} Лажу младотуркињ |
| бом друго венчање!“ Он више није претио њој него оној што му рече: „Емир-Фатма-ханум воли вас — |
| о мајка.{S} Како ју је васпитала, тешко њој!{S} Па извињава себе: није била сама. „Ја стара Ази |
| да јој се не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољубац на уснама није што мрља <pb n= |
| д се највише умиљава — огребе.{S} Тешко њој ако је удаду за старотурчина!{S} А њеној мајци је л |
| ад се коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела највише због чифлука. |
| бескрајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с другарицама, или се играмо лончића и ораха, како |
| ахраму, што јој придржава ћурак, све то њој ништа није према ономе што јој свашта прича као дру |
| зме да се љути и на себе и на многе што њој долазе, за које је чула да су као она, а праве се п |
| што слободно тугује, што се изјада час њој час Ариф-тејзи, те јој буде лакше.</p> <p>Турске же |
| рис с његове косе и хаљина, а тај мирис њој није познат, јер није ни мошус, ни љубичица, ни јас |
| постоји на свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он не помишља на кафану, где му је толико дру |
| ући не треба никад ништа да затвараш: у њој ти је дисала ђаурка тринаест година.</p> <p>Сафет с |
| асумије.{S} Она је велика, старинска; у њој се живи патријархалним животом: нико ништа не уради |
| си ли видела ону шарену кутију?...{S} У њој је све твоје, цвеће... и чини ми се да би то свето |
| /hi>“ хтеде она рећи, али не рече.{S} У њој, француској васпитаници, пробуди се оријенталка, не |
| , влажна, у једној прљавој уличици, а у њој невеста и сватови у свили, у кадифи, у злату, у бис |
| а бих прозвала ђулистан (ружичњак) да у њој није и један замбак и један јасмин“.{S} А робиње се |
| нежељено с њене стране начинило је да у њој наступи осека љубави...{S} Али, једнога дана дође п |
| ори о Француској да човек мисли да је у њој пола века провела, а она је није ни видела.{S} Чешљ |
| кућа јој се учини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику радост сакри так |
| мирише!...{S} А како и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од руже, вода од |
| Али не, више ништа нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешто пре ње |
| ли она се не сети друге лепоте до оне у њој..{S} Остаде дуго, а кад отвори врата, из собе се ос |
| ко никад, јер јој се чинило као да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике, турске улице сасвим су п |
| етос осетила кад се рађало пролеће, и у њој је певало нешто, <pb n="112" /> неко.{S} Сад је стр |
| је дошла кући, рашила је хамајлију и у њој нашла слику — Џемала!{S} Како се изненадила!{S} Јад |
| мора, готово у мору, те се онима који у њој живе често чини као да су на лађи која вечито путуј |
| <p>— Сва, цела моја душа је нова, али у њој <pb n="222" /> има пуло старога.{S} То ми је у крви |
| играђанке се гласно насмејаше видевши у њој, „новој“, конзервативну турску жену, старотуркињу, |
| сказаним болом, и оне осетише тај бол у њој, па је више ништа не питаху.</p> <p>Кад се развише |
| кала, устаде и побеже; оне осетише то у њој и остадоше дубоко погружене ...</p> <p>Она понова о |
| ћи онога побожног поштовања, зато што у њој није одрастао, што се готово сасвим отуђио, он узе |
| једанпут у писму помену Мерсије, и коју њој, прошле године, доведе Мадам Макс.{S} Та Францускињ |
| а, и цело јој се лице видело.{S} Они су њој били страни.{S} Она се у сасвим друкчијем друштву к |
| то, младић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попадаше у море...{S} Побојав се да |
| брзо дође: онај ономадашњи Грк.</p> <p>Њој је сад напад брже прошао, зато што је лекар брже до |
| иф ју је гледала и тужио се смешила.{S} Њом овлада један неисказан скептицизам.{S} Та је говори |
| чи, пређе башту као па крилима...{S} За њом полете груда земље...{S} Уз једну стару широку смок |
| сунца.{S} Напред ће Емине-Семије, па за њом Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви: да о |
| а.{S} И чим она пође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што |
| чна антерија јој раскопчана, вуче се за њом... дугачка; а црна густа коса уоквирила јој као смр |
| стале туђе скочише несвесно и пођоше за њом јенђама.{S} А робиње хлађаху кјучук-хануму лепезама |
| ара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифом посвади, некад д |
| резаној, с врло дугачким скутом који за њом носе две црне робиње обучене у црвено, накићена бис |
| лећи њену децу, њу воли; да лудујући за њом, за њеном земљом лудује. „Тамо је просвећеност, <pb |
| це.{S} С тога, понеки дан, само трчи за њом, кад је ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се вич |
| нова, своје деце.{S} Она ока не суши за њом, коју је чувала као дадиља и васпитавала као мајка. |
| х гласова, уђе у своју собу.{S} Отац за њом не смеде!</p> <p>Не леже сву ноћ.{S} Ујутру посла п |
| унук пред њим расти као њена унука пред њом.{S} Он није имао сина да облачи, те ће облачити уну |
| естано у соби, седи и пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто |
| ој устаје кад у собу уђе, да никад пред њом не запали цигару...{S} Она нова разумеде само ово: |
| ком на лицу, па се усправи и стаде пред њом с прекрштеним рукама.{S} Свекрва извади „бакшиш“, м |
| , и мисли шта ће: срамота га да се пред њом појави.{S} У томе, она уђе и не рекавши му ни добро |
| ла за пример: црвенела је и кад се пред њом помене кошуља.{S} А једно вече, <pb n="87" /></p> < |
| , стидљиво, и опет поцрвени кад се пред њом помене кошуља.{S} Па се сети шта им је причала Ајше |
| Ајше-ханум, црвенела је кад год се пред њом поменула кошуља, а није поцрвенела кад јој је кћи р |
| то је забрањено...{S} Може бити те пред њом љубио?</p> <p>— Па... једанпут..</p> <p>— То је луд |
| па тек успори ход: опет кафана, и пред њом Турци, самци што седе по хаповима: седе, пуше, пију |
| Је ли она луда!{S} Срамота је било пред њом о томе и да мисли...{S} Поцепа завој.</p> <p>P.{S}S |
| она се изгуби кад Џемал своју жену пред њом пољуби.{S} Пољубац млада и лепа човека, Европљанина |
| едну слику коју често гледају а увек се њом усхићују као да су је први пут виделе.{S} Оне се зб |
| румењено лице облиле су сузе.{S} Занете њом, оне и не опазише да им је из собе нестало једне др |
| и би било срце, оно широко, велико срце њом испуњено?</p> <p>Опет се враћа на почетак, и себе и |
| ући, у њену животу, у љубави: задовољен њом, Осман-беј испроси девојку.{S} И ово би изненада, н |
| сте; а кад старац, њему и не зарасте: с њом иде у гроб. <pb n="225" /></p> <p>Кад Фатми бејаше |
| сут-ана?{S} Моја мајка <pb n="69" /> с њом не говори.{S} Је ли то случај или судбина?{S} Оне с |
| не пробуди један грлати симиџија.{S} С њом се пробуди и <hi>оно</hi> што је заспало кад и она. |
| да јој донесем воде да се умије и да с њом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, али она |
| а срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом залеченом пођох по другарицама, осећајући да је има |
| о се књига начитале!{S} Да нисам била с њом, ја не бих била побуњеница.{S} Она ми је дала духов |
| ругарицом.{S} Још пре неколико година с њом се могло разговарати као са зрелом женом; све је ра |
| јају читава столећа, а у овоме је она с њом једна мисао и једно осећање.</p> <p>Сви плачу, па и |
| p> <p>Шта ћу?{S} Више ми нема венчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је |
| кли старотурци?</p> <p>— Па зар никад с њом да пе пођем!?</p> <p>— Можеш.. њеним родитељима, кр |
| пут обузе.{S} Али не побеже; туга уђе с њом у кућу с турским намештајем, и где је мошус просто |
| у шетњу, колима, а и пешке; некад је с њом нене, некад робиње.{S} Најчешће иду Арифи, па оне с |
| ми је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и још мн |
| је заузео сваки кут њене душе, он је с њом...{S} Ариф-ханум испрати странкиње чак до прве капи |
| год је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло често, Фатма се увек смејала на сваки њен енгл |
| ки дан, и непрестано гледао да остане с њом насамо, јер га је почела обузимати љубав, страст да |
| ћу је у ковчег и долази јој род да се с њом опрости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суза, ал |
| ешљана, па и неумивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, |
| жене која је пољуби у уста као да се с њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби је као Мадам!{S} И |
| ј се да се брзо врати само зато да се с њом помири; јер дане које проводи без ње, она не рачуна |
| да не заплаче кад кћер удаје, кад се с њом прашта, испраћа је мужу.{S} И једна стара комшика ч |
| и жене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да су се за |
| вих кућа, долазиле су јој, дружиле се с њом као пре, јер она је још „поштена жена“, и ако добро |
| навалише питањима на робињу која беше с њом дошла.{S} Она помисли да ће је беј убити што је кри |
| и,<pb n="130" /> а после се опростише с њом и пођоше да се код куће одморе и припреме за <hi>је |
| ала Госпођи Аристид што су њене кћери с њом као с другарицом, а сад жали што и она своју није т |
| > казала.{S} Али моја мајка не говори с њом!“ То <hi>све</hi> било је непознати младић и његов |
| {S} Питаћеш: какво венчање?{S} Зар си с њом живео невенчано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она |
| {S} Прими је врло хладно, не говорећи с њом француски као други пут.{S} Али ова млада и лепа ту |
| попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, али она неће бити девојка.{S} Како је то тужно: су |
| , и бојим је се; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла, и чак не могу да прођем поред ње.{ |
| о га она прозвала), како је био нежан с њом кад им се приближавало прво вече...{S} И сећа се се |
| да у часовник: да ручају, па да се он с њом одвоји... сад је здрава.{S} Свекрва јој преде свилу |
| ја; казала је мајци...{S} Анри је био с њом, она му сутрадан писала: „<foreign xml:lang="fr">Ve |
| познати чак и онај који се само мало с њом дружи, јер она је била отворена, и сувише отворена, |
| што је невесела.{S} Тетка се расејано с њом поздрави, а она наједанпут рече:</p> <p>— Моја тетк |
| изгледала мртва?...{S} Ко се опростно с њом?..{S} Је ли оглашена по нашем закону?...{S} У чијем |
| .. узе он муцати.</p> <p>— Ако мислиш с њом, ти никад нећеш изићи, или бар не скоро.{S} Па како |
| се, и заклесмо се над детињом главом (с њом имао и дете) да ћемо му се осветити.{S} То јутро, и |
| воме</l> <l>К'о са својином поступате с њоме.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене“.</l> <l> |
| Ја волим — њих две, моје подмлађено Ја, њу, мојих духовних очију вид, и цео свет...“</p> <p>А д |
| ње.{S} Њега је васпитавала његова нене, њу њена...{S} Њена нене неговала јој душу као нежну биљ |
| њен отац хтеде да је све по старински, њу сакрише.{S} А гостију одмах пуно, јер су јавили цело |
| уше међу које је послао Бог, не Пророк, њу, апостолицу и мисионарку, да их изведе на прави пут, |
| боље него икога на свету.{S} Уосталом, њу је могао познати чак и онај који се само мало с њом |
| .{S} Да зовемо Ариф-хануму.</p> <p>— О, њу би снашло оно њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Него |
| ић.{S} Јадна, јадна!{S} Да не беше нас, њу би мачке појела.{S} Да је умела говорити, зацело би |
| ћи њу, себе хвали; да волећи њену децу, њу воли; да лудујући за њом, за њеном земљом лудује. „Т |
| ре очи белим муслином са своје косе.{S} Њу, нову, од Ибрахим-бејове старе комшике раздвајају чи |
| у овај необични тип, Мондије-хануму.{S} Њу та жена увек може и да наљути и да ражљути, може чак |
| оне изиђоше на балкон окренут мору.{S} Њу је Мерсије обукла у своје ружичасто јелдрме и пребац |
| чешљању, она јој је новија од свих.{S} Њу је <pb n="50" /> једном питала нене : „Волиш ли Ариф |
| киту цвећа из њене косе, измириса је — њу мирише.{S} Баци поглед па разређене шалоне.{S} Шта ћ |
| олази петком, нене и мајка сваки дан, а њу виде у три дана једанпут. „Ах, <foreign xml:lang="fr |
| Ажил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њу види, али да не заборави Мадам Аристид.{S} Не кажеш |
| м Аристид и Мадмоазел Дарно окретоше да њу још једном виде, она им направи дубока темена и ишче |
| а као лед хладна, те му се учини као да њу мртву љуби...{S} Као да у кући више никога нема, виш |
| и пријатно, мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да је Осман није отерао, она би се развила, разв |
| у кућу њена свекра дође друго мушко, за њу потпуно страно, туђе; она га никад није видела.{S} Т |
| ама под белим танким комарницима.{S} За њу је постеља намештена насред софе, а за робињу код ње |
| снаге да је подигнем, јер немам срца за њу.{S} Ја нисам више апостолица и мисионарка; ја нисам |
| ци Ариф-тејзи.{S} Њено име као да је за њу измишљено, јер она је <hi>ариф</hi><ref target="#SRP |
| родице је, богата је.{S} Не брини се за њу.</p> <p>— А ја? опет изусти нехотице.</p> <p>— Ти... |
| сафирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу колико за овна...</p> <p>Нурији грунуше сузе.</p> <p |
| иде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није постојало друго место до ов |
| оспођу, већ му казује зато што је то за њу нешто страшно... „О, Боже, мужа на име!“ Њему дође в |
| е шалоне, не сети се да погледа, јер за њу улица не постоји: што год постоји на свету, то је у |
| То је Фатма знала.{S} Поздрав од човека њу просто избезуми те климну главом, одговори му као Ма |
| ло пролеће, и јасмин просто гуши.{S} На њу ме подсећа, увек, и дување ветра, и реч récompense. |
| ња их не оговара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифом пос |
| рачна постеља, и она нема више права на њу, јер јој је „пало“ венчање.</p> <p>У томе, он поче д |
| риф хладна према Нурији, готово љута на њу.{S} Али још за ифтаром, вечерас просто изврсним, рас |
| кући идем као луда.</p> <p>Он се сад на њу не осмехну нити је потапка по плећима, већ погну гла |
| ирати међу људима, навикаваће мужеве на њу.{S} Јер после политичке слободе, кад би се она из же |
| женске; она је ту у близини.{S} Оде на њу.</p> <p>У једној лепој кући, опкољеној високим ловор |
| ирна, и све невесела:{S} Фатма ми је на њу.“ Жене, слушајући то, смеју се, што лаже.{S} Оне не |
| баш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу викне, оно јој се отварају врата, пушта се у кућу; а |
| кажу да је тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува своју велику љубав за нешто велико.{S} С |
| с пашиницом тужно погледа и тужно се на њу осмехну, па је Нурије поче пецкати за Мадам Аристид, |
| не знајући зашто је дира, смешаху се на њу лукаво.{S} Она се попово наљути, али се брзо поврати |
| е, те је штипкаше за образе и падаше на њу; а она се брањаше, испрва молећи, после љутито. <for |
| није скоро; хиљаду успомена навалише на њу: види своју тетку дубоко погружену, где с болом поми |
| а и пољубила је. „То ће те подсећати на њу, <pb n="9" /> док се не заљубши у човека.“ — Кад би |
| вама неће доћи без мене.{S} Мислећи на њу, ја се међу нашим женама осећам као туђинка; а опажа |
| ршаву, смежурану руку, јако притисну на њу своје чело, па је подиже на своје теме; она га приву |
| гњури лице у њене ствари, што миришу на њу.{S} Отрча на место где оставља за „по кући“ папуче: |
| : смеје се на мене, и ја се насмејах на њу и рекох : „Што се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си м |
| ј руке око врата и узе је љубити; и она њу љуби и муца:</p> <p>— Срце ...нека ти је срећно! ... |
| сине, обриши их, скупи их у махраму, па њу дај мајци: мајка ће је својом руком опрати...{S} Ево |
| које добро осети.{S} Осман се наже над њу, узбуђен, али је не пољуби, због мајке, и рече:</p> |
| стељу тресући се.</p> <p>Он се наже над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе се као да ј |
| чучну крај њене постеље, наднесе се над њу и двапут рече:</p> <p>— Емир!{S} Емир!</p> <p>Она от |
| роз прозор спази Арифу, она похита пред њу и у предсобљу јој нешто шапташе на ухо.{S} Ариф скид |
| аку, где су слуге.{S} Један истрча пред њу, и видев је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брз |
| тетка умрла".{S} Не смеде истрчати пред њу, као други пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је не см |
| што нема Фатме.{S} Како би изишао пред њу?{S} Обуче се и пође по кући, и сети се: „Ако се још |
| !“ Робиње пролазе мимо софу, и кад виде њу овакву, помену Мухамеда, пређу рукама преко лица и б |
| тници на столу, у свачему по соби, нађе њу, и зајаука, па, посрћући, побеже одатле као с гробља |
| а је дира, да је не наљути ; јер она је њу волела <hi>само</hi> овакву: несташну младу женицу, |
| н је био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости увек болесну, заједно с њеном мајком, не |
| није јој хтео ништа помињати.{S} Он је њу познавао боље него икога на свету.{S} Уосталом, њу ј |
| ше неће <pb n="166" /> пити.{S} Како је њу видео, није се опио... већ толико месеца.{S} И пијан |
| то их за толико нису виделе; а можда ће њу молити да им свира, да им пева...{S} Како да пева ка |
| е топлине и мириса!“ мисли и јаче се уз њу припија, диже јој ручицу и меће је на своја уста, и |
| Слатка суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и остави јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше на соф |
| јој нешто одговори, Фатма се приљуби уз њу.{S} Обе се замислише.{S} Дубоке Емир-Фатмине очи при |
| су долазиле, седеле, гледале дарове, и њу, изложену као њени дарови, као њена богата спрема, к |
| Ариф-ханум љуби само кога много воли; и њу небројено пута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу д |
| н, и море, црно, порасло као брег.{S} И њу као да обузе пламен, засенише јој се очи, и у томе, |
| њено мртво тело уноси животни сок.{S} И њу, њеног бога, Сафет је скинула са златног подножја, и |
| ски Хилми-паша, и бунтовница, и како би њу требало, заједно с њеним другарицама, што у лудилу н |
| у ствари на столу: у свакој ствари види њу.{S} Отвори фиоку, узе једну слику: њена слика; он ју |
| а ручку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу веселу: није јој њега жао.{S} И толико му дође тешко |
| је и лепша и млађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје се да није жена некога странога посл |
| жи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је васпитавала још и њена гувернанта, Францускиња.{S |
| виде њеног девера. „Благо њима!{S} Они њу гледају, они су јој ближи од мене; они њој и она њим |
| ону своју белензуку са сафирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу колико за овна...</p> <p>Нури |
| им, и пешице, по чаршији, испод руке ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле |
| </p> <p>Али он се брзо умири; чим осети њу, метну своју главу на њене груди.{S} Кад му је глава |
| у љубави.{S} Ни слутила није да хвалећи њу, себе хвали; да волећи њену децу, њу воли; да лудују |
| пушећи је, но гутајући њен дим, гризући њу као ружу, пошто је измирише.{S} Сестра је зачуђено п |
| , и дизати некога на буну.{S} Гледајући њу, а не познајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Ар |
| ћемо ?{S} Себе бих продала, да му купим њу, али она се не купује, није робиња.</p> <p>Па оде ње |
| итичку слободу као озебао сунце; па чим њу добијемо, ми ћемо покренути Женско Питање.{S} Женско |
| мљу“, него што он не би одржао речи: он њу воли, она осећа да је воли.</p> <p>Једно вече, на иф |
| ости.{S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дубоко замисли или је бри |
| зала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бунтовни |
| обузимала туга кад јој се учинило да он њу не воли као она <pb n="238" /> њега, а некад само ка |
| пија отвори баш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, може бити, младотурчин...</p> <p>— |
| га обузимаше: да га ухвати, убије: „Он њу...“ Не, даље није смео. „Станите!“ виче мислима.{S} |
| у Елизиној деци не воли њену децу него њу.{S} Да њих две ни за тренутак нису биле у љубави, ос |
| а што кућу држе нико је није учио: нико њу робињу; она, робиња, не своју кћер...{S} О, ви нове |
| никога нема, више никога не види, само њу: улази у теткину собу за рад, по четврти пут, гледа |
| то се не врати ни после недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је пита зашто је отишла не казавши н |
| сваки плаче, и најтврђа срца отац, јер њу, мажену, не даје другу него господару, а господара и |
| е да свира; али, он диже очи, погледа у њу, и кад им се погледи сусретоше, устаде, јави јој се |
| кад је измаче, она са страхом погледа у њу..</p> <p>Ових пет беху дубоко потресене.{S} Џемал-бе |
| а.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не верујемо.</p> <p>— Ако хоћете, мој муж довешће ва |
| црвеним атласким јорганом, гледајући у њу ћутећи; и окрете се зиду, утиша се...{S} Ариф би мис |
| шусом, што кроз дим од дувана гледаху у њу, младу и лепу, с пуно страсти; па тад стаде насред с |
| 19120_N110" /> шта је навезла!{S} Ја ћу њу научити овоме везу, она мене француском језику, рече |
| им лепим кћерима спремљеним као за бал (њу је позвала Сафет, остале је довела Ариф), и једне су |
| а несрећна мајка! <pb n="141" /></p> <p>Њу то врло изненади, и уозбиљивши се упита:</p> <p>— За |
| ше сузе белим јашмаком са своје главе. „Њу, чисту даје човеку.{S} А човек слободан и пре женидб |
| Отровом, рече Ариф.{S} О Шехназе-ханум! о слатка ханум-нене! да знате како ме је било срамота о |
| „Да сте слободне, да сте с људима!{S}" О како су свете те речи, као стихови из Корана!{S} Она |
| м је причала Ајше-ханум, њихова суседа, о Мадам Христуригу, Немици, удатој за Грка: кћи јој се |
| све ове жене не говоре: о позориштима, о литератури, о хуманим друштвима!{S} А наше?{S} Упусти |
| рале: о Цариграду, о писму без потписа, о враћеном обележју...{S} Ниједна није рекла „писао је |
| но сву ноћ смо седеле и разговарале се, о њему...{S} Пробушиле смо зид, па смо гледале у сут-ан |
| луну се само о томе говораше: о свадби, о богатој свадби кћери Ибрахим-Хасан-беја Цариграђанина |
| од мене.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <p>Ова песма једне страсне чулне љубави нач |
| а горим.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <l>Нек се смешају ватре пламене:</l> <l>Да |
| а знала је све на памет:</p> <p>Ждрали, о ждрали! високо летите вичући.{S} Кад пођете одавде, п |
| не говоре: о позориштима, о литератури, о хуманим друштвима!{S} А наше?{S} Упустиле се у полити |
| вам причала о његовој лепоти, доброти, о роду...</p> <p>— И о богатству, рече Ибрахим-Хасан-бе |
| тици и о друштву, о првом с много жучи, о другом с много срца.{S} Опет поче Ариф, с пуно темпер |
| S} Боже, колико сам сањала, с Мерсијом, о дану кад ћу на главу метнути шешир.{S} Ја сам мислила |
| ђе — кадиско.{S} Па шта је мени остало, о Алла’!{S} Где су толике куће, где лепи конаци, где зе |
| ц и мајка, и Ђулренги...</p> <p>Босфор, о коме сам толико слушала од наших жена и читала књиге |
| реду.{S} Почеше о политици и о друштву, о првом с много жучи, о другом с много срца.{S} Опет по |
| е, и много се разговарале: о Цариграду, о писму без потписа, о враћеном обележју...{S} Ниједна |
| и од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: на коју ћу страну |
| о, а он би сав обузет мишљу о преступу, о греху, оним на шта она није смела ни помислити.{S} И |
| ју, да говоре о том непознатом младићу, о томе Французу што се зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, |
| тује: шта све има.</p> <p>— О, много!.. о чему ни појма нисам имала, кад сам седела с тобом заг |
| ао и јабланови и кипариси, и мислила... о, на шта сам све мислила.{S} Чудне мисли обузимају мен |
| авим, па се све више збуњујем, а оне... о, да, оне се чине невеште.{S} Како би се наше жене сме |
| странкињама о овако озбиљним стварима: о правима жене.{S} Оне су за странкиње држале оне три Ц |
| , ту су ручале, и много се разговарале: о Цариграду, о писму без потписа, о враћеном обележју.. |
| .</p> <p>О чему све ове жене не говоре: о позориштима, о литератури, о хуманим друштвима!{S} А |
| .{S} По Солуну се само о томе говораше: о свадби, о богатој свадби кћери Ибрахим-Хасан-беја Цар |
| случајно!{S} У њих ништа није случајно: о свему су мислили, размишљали њини људи, брутални егои |
| И не чудим се што онако пишеш о љубави; о њој си се доста романа начитала и свашта по харемима |
| > <l> И нама бакшиш пружиће се;</l> <l> О, ако ханум има добро срце:</l> <l> Њезина кеса одреши |
| страх: ако ју је нешто отац видео !{S} О, лудост!{S} Да ју је видео, зар би она још била жива? |
| /hi><ref target="#SRP19120_N20" />?!{S} О јадне ми ако нас удаду за неке свршене правнике у каф |
| .{S} Како ће да изиђе пред другове?!{S} О, сиромах, горд, јунак, мушко!{S} Али ти си, душо, сад |
| p> <p>— А ми, нове?!{S} А ми, нове?!{S} О, наши људи, зашто сте нас пробудили?!</p> <p>У томе д |
| у кризу.{S} За две недеље три гроба!{S} О, те три миле душе!{S} Оне су јој оживљавале мртви жив |
| .</p> <p>О моја сирота без отаџбине!{S} О моја сирота без имена!{S} Да је у Турској, занета за |
| , са страшним мислима: „О, ако умре!{S} О, ако умре!“ Она се овој снаси врло радовала, већ неко |
| дела с нашега прозора огроман Париз!{S} О, кад сам погледала у шуму од кровова и торњева!{S} Би |
| e> <note xml:id="SRP19120_N10">Дођи!{S} О, дођи, мога живота милино.</note> <note xml:id="SRP19 |
| разговарах.{S} Млад, а како говори!{S} О, оне очи!{S} Пашић, <hi>џемал</hi>!...{S} Баш ми се д |
| <p>„О!{S} Изведе је, а не казах јој!{S} О кад чује да сам заљубљена!“</p> <p>Фатма се брзо спре |
| тужно се осмехну.{S} О, Ариф-ханум!{S} О, све те нове!{S} Оне, сироте, нешто хоће а не знају ш |
| дна пева, пева...{S} Како мије било!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да видим наше жене, с |
| к-ханум?</p> <p>— Ууу! ја заборавих!{S} О што волим кад ме зовеш именом које ми даде слатка Ари |
| а главу (ја гологлава не бих могла).{S} О, кад сам видела с нашега прозора огроман Париз!{S} О, |
| као старија сестра млађе сестре ...{S} О кад бисмо били слободни, прво бисмо, ми просвећене же |
| е.{S} Мурад-Џемал, Господу хвала!...{S} О мој Џемал!{S} Дете добра срца, али страсне природе.{S |
| хануму: она пиво попи, па се опи!...{S} О, певала ми је.{S} О, звецкала ми је чампарама и играл |
| никад нисам рекла <hi>ксмет</hi>...{S} О, ви нове турске жене!...{S} Жалост је ватра: сад нало |
| е?{S} Шта да покваре?{S} Шта има?...{S} О, <hi>много</hi> има: муслиманска девојка примила је п |
| Француз, зар она да промени веру?...{S} О, кад би био Турчин, Цариграђанин, цариградски оџакови |
| Нећу!{S} И зашто да му седим кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекл |
| елим зубићима уснице, да поцрвене...{S} О, кад је види он!.. „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu, |
| ј је кћи родила првенче недоношче...{S} О те добре мајке странкиње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда |
| на живи, дише, ходи, говори, воли...{S} О, само још да не воли!{S} Ја, драга госпођице, волим ј |
| ..{S} Говорим, смејем се, и певам...{S} О, кад угледам Солун и нашу високу ограду и наше густе |
| ће се помирити са својом суседом...{S} О то њено срце!{S} Кад би га могла узети и метнути у св |
| ти, како каже Емине-Семије- ханум...{S} О, зар нова, па тако?{S} Скини скут с главе!{S} Ружно.. |
| обињу; она, робиња, не своју кћер...{S} О, ви нове душе!...{S} Ову дугачку причу почела сам збо |
| кад: задрмала сам решетке, трипут...{S} О како су ми руке јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака |
| “ траг који је мирисао на мастику...{S} О, ништа ми није одвратније од човека који заудара на п |
| Босфор, да се убијем, да се отру...{S} О, не, на отров никад не мислим.{S} Најчешће мислим на |
| </hi><ref target="#SRP19120_N68" />.{S} О да је нешто мало пре гром пукао, по свој башти би раз |
| ничаво отвори писма.{S} Била су два.{S} О како су јој оба мила!{S} Једно је од тетке, друго од |
| S} А онај заостали славуј опет пева.{S} О, како је тужна та славујева песма у прозорје!{S} И за |
| о два пања, ја сам њену децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, како сам срећна |
| је, од лавежа пса од хода, од шушња.{S} О, кад би је могао видети он!{S} Обукла се у црвено, на |
| волела, али као Францускињу — никад.{S} О, она бела Енглескиња што се зове Госпођица Црна (<for |
| не као кроз кафез, не као кроз зид.{S} О слатка Мадмоазел Дарно!{S} Пољубила би је чак и у уст |
| амицу.{S} Једне су сасвим гологлаве.{S} О, што нисмо као неке наше другарице <pb n="10" /> што |
| и с њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се |
| и, па се опи!...{S} О, певала ми је.{S} О, звецкала ми је чампарама и играла као чочек!...{S} Б |
| к мислила да сама себи живот одузме.{S} О, само сад да не умре, да остане жива: нити ће се љути |
| на што, кад није могао к мени: жене.{S} О, ви нове турске жене!{S} Наш верски обичај непрописан |
| тетки и загледа јој се у мило лице.{S} О колико је се зажелела!{S} Откад је на путу!{S} Била ј |
| ирам у пијано и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, д |
| .{S} Ако можеш, доведи и Мадам Ажил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њу види, али да не забора |
| је толико причала Мадмоазел и Мадам.{S} О томе свету сањам и ако његову даљину не могу да појми |
| емићки понос.{S} Од тетке да просим.{S} О, та добра, мало смешна жена, све би ми дала!{S} И сад |
| а не могу без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила мајка, те да ми дођете!{S} Ал |
| астика!...{S} Ја без дувана не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме спопадне бол!{S} Овако, пон |
| кан смо легле, по харемском обичају.{S} О моја песма!...{S} Разочарање...{S} Душо, душо, да Бог |
| јзе, и донесе мени вереникову слику.{S} О, кад га видех!...{S} То је био други пашић, други чов |
| у свакој лепој жени виде своју жену.{S} О како би били срећни да су негде тамо где се ради и жи |
| рота жена!“ рече и тужно се осмехну.{S} О, Ариф-ханум!{S} О, све те нове!{S} Оне, сироте, нешто |
| азговор</p> <p>— Отровом, рече Ариф.{S} О Шехназе-ханум! о слатка ханум-нене! да знате како ме |
| је лепа, дође јој мило, засмеја се:{S} О, „nešto кад ме види он... у белој хаљини...“ па штипк |
| зид, долазио њој, ноћу, и љубио је?{S} О, не би.{S} Лажу младотуркиње као старотуркиње.{S} Ста |
| ње?{S} Зар си с њом живео невенчано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она је мени била прво драга |
| емирна како никад нисам била?!</p> <p>— О, била си.{S} И ја се сећам: кад кудгод одеш, разгалиш |
| да се љуби мушко и женско!...</p> <p>— О, Боже, па... узе она збуњено, постиђена.{S} Сад ње ви |
| јад, врати се погнуте главе...</p> <p>— О, ви нове душе!{S} Сутра... сутра да ми дођете на разг |
| ти оца.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— О, кад би смела!{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а |
| лукаво испитује: шта све има.</p> <p>— О, много!.. о чему ни појма нисам имала, кад сам седела |
| ше од бог зна коликог причања.</p> <p>— О, Емир, кад само помислим: „Она је жена,“ говори, а у |
| </p> <p>— Али га признаје Бог.</p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим |
| оли мужа?</p> <p>— Ариф-тејзе.</p> <p>— О-хо!{S} Ти мислиш мене да превариш.{S} Кад воли мужа, |
| боли.</p> <p>Стара се уплаши.</p> <p>— О, да хоће да се сване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене |
| ескиње с чуђењем у један глас.</p> <p>— О, не! 'Траже право сунца, изговори Ариф с неисказаним |
| члана.{S} Отиди бар једанпут.</p> <p>— О, па баш данас!{S} Ја чекам, ти знаш.</p> <p>— Чекаћу |
| кућу, ја дигнем скут на главу.</p> <p>— О, Мерсије!{S} Па ви дочекујете госте на кућним вратима |
| а сам чула од жена на чифлуку.</p> <p>— О!{S} То је француска реч и значи... каже се неваљалим |
| ме.{S} Да зовемо Ариф-хануму.</p> <p>— О, њу би снашло оно њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Н |
| ари...{S} Ти си чула какви су.</p> <p>— О, Ђули, да ми само не рече оно, ону страну реч!..</p> |
| два три дана с њим не говориш.</p> <p>— О, суто, ни два три сата не бих могла ћутати.{S} Напосл |
| таше Фатму, Ариф изиђе и рече:</p> <p>— О, ханум-нене, умало ме Емир не удави.</p> <p>— Хоће?!{ |
| мехну, а Нурије и Ариф рекоше:</p> <p>— О још колико!</p> <p>— Ја то не знам, и ако сам Царигра |
| е прекиде узвикнувши узбуђено:</p> <p>— О, ханум нене, ви сте та нова, прва нова која нас извод |
| зе?</p> <p>Тетка му се зграну:</p> <p>— О Фатмом?!{S} Шта би рекао свет!...{S} Као ђаури, или Ј |
| <ref target="#SRP19120_N73" /></p> <p>— О, душо, полазити за невиђена човека, непозната...{S} Ш |
| не даде и рече: <pb n="45" /></p> <p>— О, добро дошла, Јасмин-ханум !{S} Али како се то смејеш |
| S} Где ли је твоја Мадмоазел ?</p> <p>— О, Мадмоазел!{S} Она верује у карте, у духове...{S} Нек |
| рободе ножем или убије пушком?</p> <p>— О, то питање!...{S} Само да није било тога питања, шапт |
| некога кога никад није видео?</p> <p>— О, може, рече Цариграђанка.{S} Ја сам у многе француске |
| ијатељу.</p> <p>— Ни родитељу?</p> <p>— О, мајчице, Алах па родитељ, рече он, поклони се, па ди |
| а, где види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те просте речи какав преокрет начинише у души Сафет- |
| о неки поклон: поклон се даје невиђен.“ О, врло драга госпођице, зашто узех тек онако оно што м |
| Зејну, са својим „застарелим погледима“ о моралу не да да се њеној сестричини „нелегалан“ пољуб |
| земзем и мисле: „Наша Фатма не пости!” О, да, мили моји, не постим, и мени је страшно.{S} Па и |
| ожава земљу, он му узе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога треска лончар се расвести и виде — |
| чили улице.{S} Хоћете ли — рече ми — да о овоме вашим женама, овде, на свадби, држим једно пред |
| становнице овога прљавог, трошног града о чију су калдрму данас хтеле ноге поломити?{S} Да, то |
| рапа, од емира...{S} Ја сам вам причала о његовој лепоти, доброти, о роду...</p> <p>— И о богат |
| ка толико је хвалила, толико му причала о њој, да је он познаје боље но своје рођаке у Цариград |
| е воле...{S} Ариф-ханум ми је испричала о Емирином болу...{S} Да ме питаш, Алије, кога више вол |
| са својом сестром од стрица, и говорила о <hi>њему</hi>.{S} Много уморна од пута и утисака, зас |
| вену никад.{S} Малочас кад сам говорила о Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, ја сам покрил |
| .{S} Ја сам свакој сестри на ухо шанула о овоме.{S} И позваше ме у своје друштво људи.{S} И пок |
| вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој тајни разговарам.{S} А ви, мислите ли на мене |
| тиделе су се да говоре пред странкињама о овако озбиљним стварима: о правима жене.{S} Оне су за |
| у, к светлости, врати се, удари крилима о зид, па у један кут одаје, па у други, и излете кроз |
| ада, па радознало слушају разговор жена о женама и буне се на уређење харема.{S} Фатма их подсе |
| уж.{S} Па зар овако мисли она која сања о равноправности између мужа и жене?{S} Ах, не из мене, |
| тога дана, крај мора, с музиком таласа о животу и вечности, гасио се један живот — умирала је |
| је могла бити љубав, кад он: много пута о њој говорио, свега је двапут видео.{S} Утисци јаки, а |
| на: оволико писмо, па све о себи, ништа о вама.{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па |
| она би се питала: „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ И наједанпут, као да се расвешћава, узе |
| ћену.{S} И сети се шта њена мајка прича о Мадам Вахрам, Францускињи удатој за Јерменина: остала |
| Шарл; и кад није он овде, Шарл ми прича о „пријатељицама“, и даје ми да читам романе с местима |
| је, ти си увек била пажљива.</p> <p>Сад о себи коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више видети С |
| ељице...{S} Писаћу вам некад много, све о њој, а сад... више не могу, не даду ми сузе...</p> <p |
| дим да је истина: оволико писмо, па све о себи, ништа о вама.{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја |
| рећу тражи од брачног живота!{S} Она је о овоме сањала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење даде |
| спремали за ифтар.{S} После смо почеле о љубави, али мени срећа затвара уста.{S} Много смо пом |
| „духовитошћу".{S} Она говори о духу, не о срцу; па ипак, она више има срца но духа.{S} Цариграђ |
| а. .</p> <p>О свачему говорише, само не о њеној првој прошевини: ни једно ни друго не смедоше н |
| нима.{S} Говорило се о свачему, само не о књижевности.{S} Који је год икада од кога критичара б |
| у небо и море, и да ћеретају, да говоре о том непознатом младићу, о томе Французу што се зове М |
| , саплетали су се у коров, спотицали се о оборене споменике покривене високим папратом, не сећа |
| ба буде, по месец дана и више говори се о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S |
| ге, те седеше до зоре, разговарајући се о Џемалу, тихо певајући љубавне песме и отварајући није |
| вратност према пијанима.{S} Говорило се о свачему, само не о књижевности.{S} Који је год икада |
| гле: онако уморне седе и разговарају се о Цариграду, где се нису осећале пријатно, а сад им је |
| п жена; свираху, певаху, разговараху се о свачему па и о свадбеној кошуљи: ова имала од бурунџу |
| а спавају до подне.{S} Пушиће, говориће о љубави, певаће љубавне песме и отвараће <hi>нијете</h |
| дна се и не сети где иде, да се спотиче о камење које је можда притискивало младост и лепоту, с |
| дине, стално на дневном реду.{S} Почеше о политици и о друштву, о првом с много жучи, о другом |
| сутрадан ове опет дођоше и одмах почеше о Осман-беју, хвалећи га, говорећи о његовој лепоти; и |
| Францускиње што нам, слободне, говорише о слободи и да и ми имамо право, не само дужност.</p> < |
| у расејано.{S} Одвојише се.{S} Говорише о хаљини Мадмоазел Дарно, нарочито о шеширу.{S} Мерсије |
| ване листове и чита само о обичајима, и о новостима, да би била „<foreign xml:lang="fr">au cour |
| ој се пријатељица волела с пасторком, и о томе је њој отворено причала, а она се љутила и гадил |
| ј лепоти, доброти, о роду...</p> <p>— И о богатству, рече Ибрахим-Хасан-беј поносито.</p> <p>Бо |
| о, тај свет који сам из књига познала и о коме ми је толико причала Мадмоазел и Мадам.{S} О том |
| , певаху, разговараху се о свачему па и о свадбеној кошуљи: ова имала од бурунџука, она од вене |
| на дневном реду.{S} Почеше о политици и о друштву, о првом с много жучи, о другом с много срца. |
| ханумом, ти би, без сумње. чула нешто и о Елизи...{S} Век проведох у тражењу срца; своје давах, |
| исли се.{S} Емир је држала да она мисли о Ариф-тејзи, али Мерсије узвикну:</p> <p>— Ах ! шешир |
| .{S} Али то време тако је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним пр |
| , да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није говорила; одговарала му је на питања као о |
| е она спрема за плач, он говори, говори о времену, како је данас ваздан киша, и како се вардар |
| поноси се „духовитошћу".{S} Она говори о духу, не о срцу; па ипак, она више има срца но духа.{ |
| казали, да сваки човек најрадије говори о себи; а ја сам, опростите, у то сумњала.{S} Сад видим |
| једе, ни пије, ни спава; кад не говори о њој, ћути, уздише: променио се, ослабио...</p> <p>Беј |
| цускиње; нене јој тумачи Коран и говори о светости затвора; Госпођица јој чита романе и описује |
| ало турско место, и са протестом говори о турском друштвеном уређењу.{S} Овде је била удата јед |
| au courrant</foreign>“, и толико говори о Француској да човек мисли да је у њој пола века прове |
| Бога. „Биће што је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући нема нових, све су старе, све веру |
| .{S} Чак ни с мужем није хтела говорити о оној тајној бризи која је мучи; он је то опажао и ниј |
| кла чаршаф, одмах ти је почела говорити о девојачкој чистоти: да је чуваш више од очију... (И з |
| кратким китастим уводом, поче говорити о пијанству његова бившег зета, и осталом, њему се смрк |
| лила је.{S} Чим седе, она поче говорити о женама:</p> <p>— Јадне наше жене!{S} Заблуделе...{S} |
| спраћају га гостима.{S} И поче говорити о другој радости.{S} Унук му је напунио девету (он неће |
| т дана:{S} Ариф-тејзе јој поче говорити о удаји!{S} Сви се згрануше: откуд јој та смелост!{S} М |
| ико година, док се није почело говорити о вези између снахе и девера...</p> <p>Пре деветнаест г |
| друго пажљиво преписа. „Шта ли ће рећи о својој малој?{S} Ако ми не одговори!{S} Или још горе: |
| чеше о Осман-беју, хвалећи га, говорећи о његовој лепоти; и Фатма опет рече да га хоће, да се з |
| сала.{S} Овако отворено...{S} Госпођици о љубави!{S} Је ли она луда!{S} Срамота је било пред њо |
| а као другу, као човеку...{S} Прича јој о Европи много штошта што она у романима није читала, к |
| она у романима није читала, казује јој о школи, ређа јој шта је све читао... „Боже, са мном ка |
| ће оне бити слободне.{S} И говораше јој о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Она во |
| ви пут, увређена, ја почех да размишљам о своме брачном животу.{S} Лежала сам три дана, па кад |
| , откуд?!{S} Ја му никад с мајком нисам о томе говорила...{S} Емир, чедо, запали и ти цигару... |
| аву или спремим сунцобран да га изломим о „мушку главу".{S} И ти људи, нељуди, наши мужеви, љуб |
| дим и није ми толико колико кад говорим о њему...{S} Да говоримо нешто друго...{S} Зашто нас је |
| а буди је, шушти, и час-по удари граном о отворено прозорско крило...</p> <p>Кад је требала да |
| и она луда!{S} Срамота је било пред њом о томе и да мисли...{S} Поцепа завој.</p> <p>P.{S}S.{S} |
| Права муслиманка мири се с пријатељицом о великим празницима, или кад дођу гости.{S} Сута је до |
| време тако је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним против људи.. |
| би њега слушала не проговоривши задуго о љубави; али он, засићен књигама, враћа се на љубав, п |
| а, разговарали би се: он би јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је пита хоће ли да |
| драга мала, мени није за чудо што онако о љубави пишеш, него ми је за чудо што си се заљубила у |
| и отварајући нијете.{S} Док се говорило о лепом младићу, Мерсије је била некако необична, невес |
| д, као и све младе, ја сам клањала само о Рамазану; сад сваки дан.{S} Ја мислим да ћу довека би |
| снахом отклања (а унука јој клања само о Рамазану, као све турске девојке и младе жене).</p> < |
| анцуске илустроване листове и чита само о обичајима, и о новостима, да би била „<foreign xml:la |
| споштину солунску.{S} По Солуну се само о томе говораше: о свадби, о богатој свадби кћери Ибрах |
| о турски: на цео дан.{S} И говориле смо о Рамазану у мојој земљи.{S} Она се сећа час овога обич |
| могла послати, само да у њему није оно о замишљеном драгом. „Како сам јој могла писати <hi>то< |
| рише о хаљини Мадмоазел Дарно, нарочито о шеширу.{S} Мерсије има нешто Фатми да каже, па не мож |
| е сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је љубав. „ |
| .{S} Никад јој није ни алузијом поменуо о љубави, а сад јој приђе смело, дрско...{S} Изгледаше |
| 56" /> жене с Фатмом, и почеше разговор о женама: ова има ма’муре они, она има руке згодне за н |
| !{S} - Јадна Зејна...{S} Али, други пут о њој, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, врло тихо и |
| етна.</p> <p>— Паметна је.{S} Други пут о томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се не смеју.</p> <p |
| оту и код момка, и...{S} Али ја не могу о томе с тобом да говорим.</p> <p>— Женски Хилми-паша, |
| романа.{S} Оне живе у Турској, а сањају о Француској.{S} Сваки дан читају нешто ново и чезну за |
| } Ми ћемо међу женама пропагирати идеју о развијању, а оне ће је пропагирати међу људима, навик |
| е прође много, а он би сав обузет мишљу о преступу, о греху, оним на шта она није смела ни поми |
| ратити, ја не бих губила време у сањању о лепотама туђих земаља, него би радила да нам ти поста |
| елица.{S} И не чудим се што онако пишеш о љубави; о њој си се доста романа начитала и свашта по |
| С физичке снаге у поносу своме</l> <l>К'о са својином поступате с њоме.</l> <l>Још јој кажете: |
| ика.</note> <note xml:id="SRP19120_N50">О, да, госпођица Блак ће доћи теби.</note> <note xml:id |
| че!</note> <note xml:id="SRP19120_N112">О, какав живописан поглед!</note> </div> </back> </text |
| /l> </note> <note xml:id="SRP19120_N59">О, да, Томе Худа песма <hi>Самртна Постеља</hi> врло је |
| е речи из писма, и дубоко уздахну. „<hi>О наши људи, зашто сте нас пробудили</hi>?!" рече тихо |
| , пљескање по плећима и узвикивање „<hi>о, машалла</hi>!“ А тек што поседаше, стара, преко обич |
| </note> <note xml:id="SRP19120_N86"> <l>О да сам ја рукавица на тој руци,</l> <l>Да бих могао д |
| љена.{S} Заљубљени плачу, плачу.</p> <l>О, ждрали!{S} Кажите му да љубавна ватра...</l> <p>— Ја |
| , затварајући јој уста устима. .</p> <p>О свачему говорише, само не о њеној првој прошевини: ни |
| као пера зовући га у загрљај...</p> <p>О, колико је интиман и свет овај тренутак, овај кратак |
| , бол — смрт.</p> <p>5 рамазана.</p> <p>О, ја, нова!{S} И мој ће крај бити онакав као оне једне |
| >Ја сам мајка</p> <p>29 августа.</p> <p>О моја сирота без отаџбине!{S} О моја сирота без имена! |
| си?{S} Ваљда не од његове мајке.</p> <p>О, Цариграђанке!{S} Веселе, на улици кокетују с пролазн |
| помакоше се узимајући бројанице.</p> <p>О, све је готово, и ифтар и молитва; сад ће њих двоје и |
| а дршћем од зиме.</p> <p>Јануар.</p> <p>О чему све ове жене не говоре: о позориштима, о литерат |
| зато што је то за њу нешто страшно... „О, Боже, мужа на име!“ Њему дође веома мило, јер, да јо |
| жалости.{S} И замишљена је, уплакана. „О, нека плаче, нека се никад не утеши!{S} Растаје се с |
| ужу.{S} И једна стара комшика чуди се. „О, сваки плаче, и најтврђа срца отац, јер њу, мажену, н |
| , па и он обрастао у исцветали јасмин. „О моја слатка сута!{S} Пошто тејзе није у Солуну, ја би |
| као да је то Фатма, и викну промукло : „О, не, Емир душо!{S} То ново гробље је за старе...{S} З |
| ице.{S} Дође јој да викне странкињама: „О, ви срећне жене, спасите Емир-Фатму!“ Па се прибра, у |
| да послуша матер, са страшним мислима: „О, ако умре!{S} О, ако умре!“ Она се овој снаси врло ра |
| S} Ђулренги узе јецати присећајући се: „О да остави све па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро |
| ним задовољством и кроз смех говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што је Европљанче!“ |
| је утишава, милује јој косу и говори: „О, моја свилена косо, ја сам те чешљала и неговала!“ По |
| м делићем своје душе, вичем, ридајући: „О моја лепа веро, како су те изопачили неразумни!“ Ја, |
| , кад ти спусти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирну |
| диже се и, са сузама у очима, узвикну: „О, Шућур!“<ref target="#SRP19120_N5" /> И понова грљење |
| пријатан глас и њен говор, и мишљаше; „О, како говори француски, као да цвркуће тица!“</p> <p> |
| реч; нека им свака реч уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ уздахнух ја дубоко, али јој на питање не |
| преми, а сестру одведе на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе је, а не казах јој!{S} О кад чује да сам з |
| е и скренула крај мора, па ту стала.{S} Оба млада човека сиђоше.{S} Џемал погледа према Бејаз-К |
| ао гар, с белим башјортиом, која показа оба реда зуба белих као снег, насмејавши се на Ариф-хан |
| це, њој се овај радни дан учини већи од оба Бајрама: срешће се може бити с њим!{S} Она би, чини |
| а.“ Фатма би је пољубила у оба образа и оба ока, али је неповерљива пред Туркињама, па макар те |
| и с другог прозора смаче ћилим и отвори оба крила; а унука се опет подиже на лакат и погледа у |
| смаче с једнога прозора фереџу и отвори оба крила.{S} Споља уђе загушљив ваздух; а Фатма се под |
| писма.{S} Била су два.{S} О како су јој оба мила!{S} Једно је од тетке, друго од Госпођице!{S} |
| а сте с људима.“ Фатма би је пољубила у оба образа и оба ока, али је неповерљива пред Туркињама |
| заљубљену турску девојчицу, пољуби је у оба ока и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби |
| Цариграђанке, оне би је сад пољубиле у оба образа, сад кад рече: „Гледајте ви да радите: да ст |
| огат!{S} Лаж!{S} Има два конака, али су оба већ туђа, — жена му их презадужила.“ <pb n="106" /> |
| над његовим стаблом, око кога је често обавијала руку, као да је замишљала струк брата, кога н |
| око руку, змије око врата да су тобоже обазриве...{S} Где си ти, чедо, видела мога сина?</p> < |
| алкон, а оно море ври, преврће кључ; од обале ми се учини котао, па се тек поче дизати пара као |
| ибарски чамац, који се љуљаше крај саме обале, па да иде према <hi>Олимпос-Паласу</hi>, ту да и |
| аљда од језера или чак од мора, чије су обале засађене маслином, и чујем један кларинет и подвр |
| ућу у Бејлербеју, на азиској страни, на обали Босфора.{S} Са мном су сви моји: нене, отац и мај |
| о је лепо у Бејлербеју пред вече.{S} На обали небројено четвороножних столичица без наслона, ни |
| мети, већ свести!..</p> <p>Море удара у обалу, шушти.{S} Кукуречу други петли.{S} Бели се исток |
| немирно, ударало је снажно и ритмично у обалу, у зидове толиких лепих кућа и конака; са њега се |
| дође јој неко необично осећање, као да обамире, да умире.{S} Она се уплаши и скочи, али хтеде |
| воје очи не би среле с човековим очима, обарај их.“ Још како сам обукла чаршаф, овако су ме учи |
| ком, па зато нисам имала потребе да очи обарам.{S} Нисам до пре три дана; а пре три дана... и ј |
| исмет, па за овом ја, па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да уништавамо, да сечемо, да цепамо |
| трзам, прибирам пре по што сам повукла обарачу...{S} Побуњена, хоћу да се убијем; муслиманка м |
| .</p> <p>У вече, оне су седеле на софи, обасјаној месечином; обе су биле у белим <hi>геџелуцима |
| ди их на чочечке игре, на весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, и тако пође: зашкрипаше му лаковане |
| а.</p> <p>— Ти си љута? пита наједанпут обгрлив је око паса.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Болесна?< |
| гу, рече, па затвори врата.</p> <p>Оне, обе, чучнуше поред прага тресући се.</p> <p>— Да не учи |
| ким и енглеским књигама.</p> <p>Седоше, обе у једну наслоњачу, загрлише се и почеше да се разго |
| , стоји домаћица Сафет-ханум с јетрвом, обе у плавим свиленим антеријама, и док чељад љуби скут |
| а краја, туда прођоше.{S} И наједанпут, обе викнуше, у један глас: „Он!“ Обе су га познале.{S} |
| цариградске поздраве, и тад се окрећу, обе, и с пуно поштовања полазе пред њима, да их <pb n=" |
| ро, имао је две жене; то вече, ниједне: обе га остависмо.{S} И са живом муком, управо султаново |
| су седеле на софи, обасјаној месечином; обе су биле у белим <hi>геџелуцима</hi>, и седеле су бе |
| и косу...{S} С оградног зида паде цреп; обе дигоше очи, — човек!...{S} Она хтеде бежати, али не |
| напунила осамнаест година !{S} И ја.{S} Обе смо већ зреле девојке, јер смо Азијатке.</p> <p>Гош |
| урије.{S} Она се ни у соби не разви.{S} Обе су говориле с Фатмом француски, и врло тихо, а једн |
| то одговори, Фатма се приљуби уз њу.{S} Обе се замислише.{S} Дубоке Емир-Фатмине очи приковаше |
| анпут, обе викнуше, у један глас: „Он!“ Обе су га познале.{S} Емир, узбуђена, збуњена, не знађа |
| уђе, с мајком <pb n="233" /> му, да га обе моле да једе.{S} Али још није била ни до софе, из с |
| У овој једној она је гледала, замишљала обе, и зато је рекла „слатке моје гугутке"...{S} И виде |
| снаћи до оно што је писано“.{S} Мало па обе устану, отиду на прстима надно степеница, и ту, пог |
| ла ни дању, у друштву!...{S} Он јој узе обе руке, она му то не умеде закратити...{S} Он јој пољ |
| рала ханумино белило,“ каже она — па се обе засмејасмо.{S} Како хануме не говоре, и ми не говор |
| .</p> <p>— Сирота!{S} Сирота! узвикнуше обе девојке и робиња.</p> <p>— Ко с десне, срећа је Зех |
| европској хаљини, насмејана, весела, и обе одговарају, у пролазу, на дубока темена дубоким тем |
| <p>— Тешко нама! рече Мерсије.</p> <p>И обе дубоко уздахнуше, па устадоше и одоше у башту, проб |
| Боље да је једна од нас несрећна, него обе; јер ја бих и онда била несрећна... данас сам била |
| убила бих се.</p> <p>— Како?{S} Ми ћемо обе за младотурке; а они праве правила са женским комит |
| ела мај на Јалијама.</p> <p>— Зар нисмо обе биле срећније, Емир?</p> <p>— Ја не, Мерсије.{S} Ја |
| г, гледале су му слику, коју тако добро обе познају: виделе су је небројено пута.{S} Једанпут ј |
| к округао па као незагризена јабука ; у обе грло као неоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, м |
| е орахове превучене црвеним атлазом ; у обе подвољак округао па као незагризена јабука ; у обе |
| нске руке што се занимају само везом; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у он |
| зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, па су обе затварале очи да гледају њега ; али кад га се нису |
| ла ми их Мадам Макс.</p> <p>— Зацело су обе „новодошле“?{S} Ти си Самуилу књижару поручила да т |
| с Родолфом, и црвенеле су, и у том часу обе би пристале и на одсецање косе и на смрт и на зближ |
| да су ово јетрве, него ортаци, пошто их обе дочекују.{S} На софи се поздравише теменима с већ д |
| ше, кад у собу уђоше две робиње.</p> <p>Обе су врло лепе.{S} Домаћица се зове Зехра-Мерсије а г |
| {S} Једна Туркиња овако их је описала. „Обе су високе као селвије, и танке да би их могле обухв |
| Оно, да пију код њих и жене, готово је обезбрижи.{S} Па што се забринуле?{S} Фатми то није ниш |
| тма.{S} Она, сакривена, не одваја се од обележја (бисерне челенке), јер у њему види и воли свој |
| ислим да сам испрошена!{S} Кад се сетим обележја!{S} У Цариград су донели и њега, то обележје, |
| отац рече: пашић, <hi>џемал</hi>...{S} Обележје јој је донела она стара Цариграђанка, у антери |
| позовем на свадбу, јер, чим сам примила обележје, одмах сам вам с неколико речи јавила.{S} Али, |
| на, гледајући у тај дивни калпак, своје обележје, њој толико мило, мислила је; „Па зашто говоре |
| ртака.</p> <p>Сутрадан, Фатми се донесе обележје; али пре овога, мајка склони сина да се пита Ф |
| 0"> <head>X</head> <p>Емир-Фатми донеше обележје, калпак од црвене кадифе, извезен златом, подн |
| } Још није доцкан, сине, није донето ни обележје, а камо ли да је било венчање: да питамо Фатму |
| } Чула сам где говори сину: „Да вратимо обележје, то није толика срамота; он зна да није испрос |
| жја!{S} У Цариград су донели и њега, то обележје, ваљда да ме њим занесу: богато је, скупоцено |
| ="#SRP19120_N69" /> ето његове стрине с обележјем.</p> <p>Мајка га слушаше клатећи се, а кад он |
| играду, о писму без потписа, о враћеном обележју...{S} Ниједна није рекла „писао је тај и тај“, |
| ош није пао ни први снег.{S} У ову зору обелеше кровови и улице.{S} Својим кућама вратили су се |
| отац измаче се од ње далеко, ухватив се обема рукама за косу накострешену од страха.</p> <p>Ник |
| насмеју, да нешто не рекну „као људи“ и обесвете његова најсветија осећања...{S} Прича јој да м |
| као да је била нека грешница, па да не обесвети свето... „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</fo |
| е, цвеће... и чини ми се да би то свето обесветиле чак и очи моје мајке, зато сам затворио.</p> |
| простакуша.{S} Он, дирнут мојим јадом, обећа да ће ми га доводити сваке године, и да ће с њим |
| че жртве, Богу је онај приноси ко му је обећа.</p> <p>— Поклонићу је Емири, рече Нурије, кад уз |
| ц уплаши се да не умре, и у томе страху обећа:{S} Богу црну жртву, текијама шарене свеће, сирот |
| плаши се и рече:</p> <p>— Мисли, па тад обећавај, сине, да се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, |
| p> <p>— Сине, дај мајци мужде!</p> <p>— Обећавам ти, мајко, оку најфинијег дувана.</p> <p>— Уст |
| ња, заврши пашиница и заплака.</p> <p>— Обећај нешто Богу, сестро, рече Нурије.</p> <p>А пашини |
| немам новаца за овна и свеће (свеће сам обећала текијама).{S} Хоћеш <pb n="267" /> ли да ти про |
| Ту су била два врло лепа њена огледала, обешена на зиду.{S} Он се погледа у једном: пожутео као |
| ру просуте звезде.{S} То су били фењери обешени на мотке за једра.{S} Небројени каици љуљкали с |
| у комшилуку болестан, молим мајку да га обиђе; све мислим биће тамо сута, па ће проговорити.{S} |
| ладна туђина! ..{S} Та не дође ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуде...{S} Ниједна стар |
| .{S} Чух да је болесна...{S} Одох да је обиђем.{S} Она писну као црв, кад мене виде; а ја помис |
| уде лакше.</p> <p>Турске жене долазе да обиђу болесну Фатму; неке јој понуде шаљу, а неке донос |
| оне не походе често само да је болесну обиђу, већ и да је разговоре, „лече“.{S} Тетка јој наво |
| че.</p> <p>И ако сам „оваква“, око мене обилази његов друг Шарл; и кад није он овде, Шарл ми пр |
| кад год сам била болесна или несрећна, обилазила ме, чувала, за мном плакала.{S} Да су купљене |
| те?{S} Ко ти је оне што су ти најмилији обилазио у болести онолико?{S} Ко је с нама и певао и п |
| ерао је за бакалске кесе“.{S} Он је још обилазио око куће где му живи снаха као покајница.{S} О |
| } Колико ли је боловала?...{S} Ко ју је обилазно?...{S} Каква ли је изгледала мртва?...{S} Ко с |
| би им се онда понекад учинило да ће их обићи несрећа, тако им се и сад чини.{S} Неће Бог!{S} З |
| ништа јој не би рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако млада, Емир се са стотину жена овако п |
| и људи, Ариф-ханум.{S} У старотурака је обичај, кад муж пије или растура, или злоставља жену, д |
| ...{S} Ја сам ти казала, ако би како је обичај, ти би требала да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Ал |
| ато сам дошао с бејовима...{S} У нас је обичај, <pb n="193" /> као што знате, да покажемо пут о |
| p>Јутрос смо устали рано, како нам није обичај, и он ме је натерао да станем на прозор.{S} Стал |
| не можемо одмах одговорити, не што није обичај да се одмах одговори, већ што хоћемо да питамо Ф |
| н чуле, па доцкан и дошле; и пошто није обичај да се отмене муслиманке виде на улици после сунч |
| ицама модрице...{S} Страшан цариградски обичај!{S} И уместо да су у жена сви сунцобрани поломље |
| бро види.{S} Најпосле, то није европски обичај, то је наше.{S} Кафези су истина густи; опет... |
| } О, ви нове турске жене!{S} Наш верски обичај непрописан Шеријатом, већ изопачен неразумнима!{ |
| Европљанин, али је ипак на овај турски обичај пристао и дао реч.{S} Али он речи није одржао... |
| абрало, па јој се и најружнији свадбени обичај чини леп, и воли да је цео свет види, гледа срећ |
| д.{S} Ја сам жива и нестрпљива, па имам обичај да мењам места и код куће и кад кудгод отидем; а |
| још постоји један чудан, један страшан обичај, да дају девојку за непозната јој момка, и да же |
| на нешто сасвим друго.{S} То је био њен обичај.{S} Сувише жива, она није могла да се задржава д |
| у мојој земљи.{S} Она се сећа час овога обичаја, час оне хануме, па јој је пријатно.{S} И сећа |
| ниједна ништа не окуси: за сто су селе обичаја ради..{S} Отклањаше сабах, у оној великој соби |
| /hi>!“ А тек што поседаше, стара, преко обичаја турског, већ упита за здравље домаћиново; и кад |
| !{S} Пољубила би је чак и у уста, преко обичаја турског, и француског.{S} И док се Францускиња, |
| аборављајући правила њихових друштвених обичаја, одмах поче да говори:</p> <p>— Аман, муфти-ефе |
| никуд нису макле, а овамо вичу: „Наших обичаја нигде нема!“ — „Где је то „нигде“?“ ја их питах |
| !{S} Можда је странац, па не зна њихове обичаје, а метнуо фес да мисле да је Турчин.{S} То у Ту |
| ињање..{S} Клела сам мужа и цариградске обичаје, што допуштају да жене јуре улицама откривена л |
| ли: одрастао у Европи, па не зна турске обичаје, — да га преваримо.{S} Преварили су себе, не ње |
| да уништавамо те застареле, луде, глупе обичаје, ми хоћемо да их обнављамо!{S} Ко би чуо, од на |
| упост!{S} Која вера још има такве глупе обичаје?{S} Јесу ли то верски обреди?{S} Зар они прости |
| он то одобрава и на сва уста грди наше обичаје и друштво.</p> <p>— Мерсије, ја не бих могла с |
| он речи није одржао... „Треба поштовати обичаје свога народа; дај реч и одржи је,“ као да му не |
| ви и правда.{S} Крива му је њина вера и обичаји, цело њино друштво устајало као баруштина.{S} И |
| ркиња његова тетка, и њина вера, верски обичаји. „Дај реч да се нећеш опити, иначе да ти жена н |
| и су себе, не њега.{S} Зар су то верски обичаји!{S} Она је ту, сакрили су је, да њега преваре, |
| опет чу: „Има ли кога?“.{S} Луди, глупи обичаји!{S} Да човек бежи од своје рођене куће.{S} И ви |
| метна.{S} Ми смо нове, али су нам стари обичаји.{S} Према тим обичајима треба да тражимо лека о |
| уђ, што пред њим меће башјорти?{S} Наши обичаји: забрањено.{S} А што је забрањено...{S} Може би |
| S} Какви су то толико наши људи, и наши обичаји, што она на њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, |
| али су нам стари обичаји.{S} Према тим обичајима треба да тражимо лека овоме злу.{S} Кажите, х |
| цуске илустроване листове и чита само о обичајима, и о новостима, да би била „<foreign xml:lang |
| ти на њихово друштво из основа рђаво, с обичајима, који су њима постали закон, до зла Бога изоп |
| ханум, а какву ју је волела, и по своме обичају мењала је место непрестано.{S} Кад је весела, < |
| хмед-беј с харемом дошао је да, по свом обичају, проведе Рамазан с мајком и братом.{S} Пошто је |
| тишина: доцкан смо легле, по харемском обичају.{S} О моја песма!...{S} Разочарање...{S} Душо, |
| сна јулска врућина, те је, по солунском обичају, све скроз било отворено.{S} Њихов ђердек је из |
| Нишлика, рођака Хасан-бејова, по нишком обичају, кади амбром и прска ђулсуом, ступају у једну в |
| бично.{S} Домаћица је женила сина, и по обичају немуслиманских народа који живе у Турској, и он |
| грађанке спремљене су папуче, по њихову обичају, и слушкиње с робињом приђоше да их преобују, з |
| оше у једно бујно-зелено двориште једне обичне двоспратне куће крај мора, готово у мору, те се |
| с кога је „запт“ дигнут поодавно, носе обичне, а фереџу велике госпође, због одлажења у Јилдиз |
| то га се не боји, она му не казује само обичне своје тајне разговоре, него и најскривеније свој |
| и је почело поодавно бивати стара мода, обично.{S} Домаћица је женила сина, и по обичају немусл |
| есто бивала тужна како никад раније.{S} Обично је обузимала туга кад јој се учинило да он њу не |
| а радост! рече и загрли тетку.</p> <p>— Обично је обратно.{S} Али код младих жена, заљубљених.. |
| ко се невести не допадне младожења, она обично стегне срце па ћути и трпи...</p> <p>За читави м |
| уг и Нурије...</p> <p>У тишини каква је обично ноћу у овом турском крају, на самом врху Старога |
| то, па се осмехну и благо рече, како је обично говорио с децом, са старима, с болеснима, и са с |
| оним, обраслим у коров, гробљем, одакле обично гледају Солун, једну слику толико познату а увек |
| де Миса, „слаткога де Мисеа“, како оне обично кажу.{S} Прочита неколико стихова из његове <hi> |
| м, мужу, да јој он веже.{S} Он то учини обично, чинећи се невешт.{S} Опет су непрестано заједно |
| ни разним живим бојама, а седишта су им обично црвена, једра бела.{S} И овај каик у који се заг |
| ојка дошла кроз капиџик, развијена, као обично: тражила мене; он је у собу намамио и... она, не |
| /p> <p>И дадоше је!</p> <p>Венчање, као обично у Турака, би одмах.{S} Око спреме се не задржаше |
| једног отвора и намести око: свет, као обично по турским махалама изјутра и пред вече, а она н |
| оворила; одговарала му је на питања као обично, и ништа више.{S} После јој се вратише нене и ма |
| , тетка га преклиње, и не говори му као обично француски, већ турски: „Чедо моје, око моје, лав |
| а то и зове „<hi>суто</hi>“.</p> <p>Као обично, она и данас седи на шиљтету у белој алватној ха |
| њаче (Ариф с десном ногом пода се, како обично седи на столици), па кафа и цигара...{S} И ако н |
| и непоцрвенело лице.{S} Опа плаче како обично плачу жене, за ситницу; и кад се ућути, нити ће |
| је јутро.{S} Ариф се пробуди раније но обично, и окренувши се к прозорима, она чисто весело уз |
| им махалама, пред вече је било живље но обично: дерњава продаваца разлегала се страховито, звал |
| .</p> <p>Данас помиње Парижанку више но обично „отуд што мирише јасмин“.</p> <p>— И онда је бил |
| } Док год је седела, осећала је оно што обично: да не смећу с ума људи да је она жена.{S} И са |
| рти, и оде у собу младенцима.{S} Они су обично у соби где је Мондије-ханумин <foreign xml:lang= |
| руку, и чу где уздахну.{S} С минара је објављено вече одавно, али Фатма није чула: занела се г |
| , било дању или ноћу.{S} По поноћи топ, објављује <hi>суфур</hi><ref target="#SRP19120_N91" />, |
| е му на реформи.“<pb n="57" /> Једна им објасни шта је то реформа, а оне се развикаше : „Шта! в |
| ранкиње које су их доводиле у ову кућу, објашњавале су им да је и Солун, као и Цариград, варош |
| Олимп је личио па један велики мрко-сив облак изишао из воде, ветрић, намирисан сухом травом с |
| иком према Олимпу, који им се чинио као облак изишао из мора, и кад су на таласима гледале „кот |
| ц је изгрејавао из једнога малога црног облака и био је сасвим бео; а море, у вечитом покрету и |
| го дужи него кад је стајао и дотицао се облака, и црњи од малопређашњег неба; од његових грана |
| промена, навукоше се густи сасвим црни облаци, као да се онај жар претвори у угаљ.{S} Сасвим с |
| чупаве, сад се умивају, беле, чешљају, облаче, ките: доћи ће кући господар, муж, „севап је“.</ |
| тву по коју француску реч.{S} А како се облаче! рече она, погледавши у стару.</p> <p>— Као деца |
| ек устају заједно, заједно се умивају и облаче и заједно одлазе да доручкују, и заједно седају |
| {S} Па песма, по сву ноћ, весеље, шала, облачење у мушке хаљине: све што је прекодан забрањено, |
| ише испољује <pb n="259" /> у раскошном облачењу и кинђурењу жена?“ рече посланиковица, а Ариф |
| није ни видела.{S} Чешља се француски, облачи турски; у кући јој је намештај и француски и тур |
| унука пред њом.{S} Он није имао сина да облачи, те ће облачити унука: сад у грађанске хаљине, п |
| из једног филџана пију обоје... дању је облачи, кити; у вече јој узима цвеће из косе, па га зат |
| мо кад се умива, што му помажемо кад се облачи, што му палимо наргиле, и што кад нешто тражимо |
| стаде свекру, кћери?</p> <p>Она плаче и облачи се у чаршаф.{S} Али напрасити беј већ се поврати |
| бог њега, све за њега: седела код куће, облачила се, гиздала се.{S} Загњури лице у њене ствари, |
| ам му: знала сам да је он муж, ја жена: облачила сам му се; кад ће доћи кући, нагиздам се и пот |
| накит: кад се врати да не види да му се облачила, па леже.{S} Кад чује стражарову палицу, запуш |
| е.{S} Ако овако чиниш увек у рају ће те облачити хурије; а кад дође време да се на оном свету с |
| .{S} Он није имао сина да облачи, те ће облачити унука: сад у грађанске хаљине, после у војничк |
| изгуби у каквом сивом или снежно белом облачку.{S} Влага, мирише земља и дрвеће...{S} Из комши |
| те завесе, те је нешто с тога а нешто с облачног времена, потпуна помрчина.{S} Две сестре леже |
| месечини као месечина, кад она улете и облете софу смешећи се на све жене, на младе у новомодн |
| тајући: „Ко?{S} Шта?“.{S} Али јој румен обли све лице Срећа те се на месечини то готово и не оп |
| дима и узе плакати: она пуши, сузе јој обливају сасвим мирно и непоцрвенело лице.{S} Опа плаче |
| трже се кад чу мујезина са минара једне оближње џамије.{S} Вече, а она је напољу, готово на ули |
| ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је облије зној, а она скаче из постеље, да бежи.</p> <p>Он |
| а она, видевши јој кроз густи вео само облик лица, погурне је лактом..</p> <p>Ишле су по турск |
| је био кипарис бели се једно серџаде у облику гробне плоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејова |
| дубоко потресене: њено зарумењено лице облиле су сузе.{S} Занете њом, оне и не опазише да им ј |
| Џемал-беја, изговори Нурије, а сузе јој облише лице.</p> <p>И Фатмина мајка и нене заплакаше; о |
| како да зарасте.{S} Кад год је испере и обложи хајдучком травом, она пружи руку, с белом крпом, |
| слећи на Европу, ви се често уљуљкујете обманама.{S} И мени су се некад <hi>тако</hi> допадали; |
| године су само уображење.{S} Њен дух се обнавља свако јутро, као што се сунце рађа свако јутро. |
| е, луде, глупе обичаје, ми хоћемо да их обнављамо!{S} Ко би чуо, од наших, смејао би нам се.</p |
| о занесеног један дервиш, и кад виде да обожава земљу, он му узе бога и тресну га о земљу.{S} О |
| ду кад су скоро развијене!{S} Ја просто обожавам Донме, зато што су смеле.{S} Бар то није смело |
| нешто што се њима чини да их понижава, обоје страшно вичу.{S} Мајка јој је охола, зла, али је |
| ..{S} Прве године дође, доведе ми дете: обоје осташе три месеца; друге године проведоше код мен |
| и уста, она ће се одвојити с њим...{S} Обоје грозничаво чекају тај тренутак...{S} У предсобљу |
| сведоцима опуномоћи једног комшију, па обоје узеше абдест; после комшија, засукав рукаве, удар |
| .{S} Да је било једно или друго, никако обоје.{S} Коран и романи, решетке и европско учење, мен |
| ослужи је кафом: из једног филџана пију обоје... дању је облачи, кити; у вече јој узима цвеће и |
| е што се једном Фатми учинише као да су обојени крвљу из њеног срца, и над тим цело целцато пла |
| ): шикну црвена, врела крв, запуши се и обоји зелену траву.{S} Касапин овна рашчеречи, а пред Н |
| на, али су изгледали много млађи јер су обојили — косу и бркове; трећи, човек испод четрдесет г |
| пе се и сам и рече кочијашу да тера.{S} Обојица су ћутали, а кола су лупала, тандркала по крупн |
| ије да јој је син као заклан, као храст оборен секиром.</p> <p>— Аман, арслан мој мртав! закука |
| и две слуге; а он као заклан, као храст оборен секиром.{S} Мајка то не види, а плаче. „Хи, хи х |
| тње, промичу мимо људе покривена лица и оборене главе, иду ћутећи, без шума, као сени или дуси |
| саплетали су се у коров, спотицали се о оборене споменике покривене високим папратом, не сећају |
| рапски принц, већ чисто погурен, дубоко оборене главе.{S} Пред кафанама већ никога није било, о |
| ку и не попив је, па скочи, продужи пут оборене главе.{S} Више није ништа видео, ништа чуо, ниш |
| рада пре двадесет година, плакале су за обореним кипарисом као за својим првим солунским пријат |
| који се дизао из корова по гробовима с обореним гробовским камењем.</p> <p>Кад пођоше натраг н |
| у у наслоњачи на столу, откривена лица, оборених очију, нему, с робињама крај себе које је хлад |
| ри.{S} А она, и ако <pb n="270" /> седи оборених очију, осећа његове погледе, и кад су на њој, |
| теље, поздравила се с родом, и сад седи оборених очију, бледа и тужна, јер се пева тужна песма |
| , и рекав Фатми „збогом“ као туђ човек, обори главу и оде.{S} А Фатма рече:</p> <p>— Тејзе, ја |
| ваки час.</p> <p>Она се промени у лицу, обори очи, али ништа не рече.{S} Сваким даном је бивала |
| о кад је била мала, а „последње збогом“ обори је у постељу.{S} Мајка јој се уплаши те је онако |
| ,“ рекао.{S} Нар није луд?</p> <p>Фатма обори очи и рече:</p> <p>— Какав је мој отац, па га ја |
| чи, и у томе, тресак је подиже и ничице обори.{S} Сва дршћући, она жмури и опет види небо, које |
| ја, па бих га хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он ће радити: здраве су му руке и ноге |
| е слагала и није поцрвенела, збуни се и обори очи.{S} Они су јој, наравно, веровали и корели је |
| соки зид који њихове руке не покушавају оборити, јер мисле да га је подигао Алах.</p> <p>Мерсиј |
| дотурци и нове, срушићемо све препреке: оборићемо престоле, поубијаћемо тиране, поломићемо кафе |
| пре три дана; а пре три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не знам кога |
| оје они зову „дућани", а поред Касумије оборише главе дубоко: људи су се скупљали на вечерњу мо |
| {S} И за шта?{S} Прву, што је позајмила обоце једној комшики; другу, што је отишла у комшилук б |
| ја чаршаф, пече, свилену хаљину, златне обоце купују — телом.{S} Нису изобличене, па се праве п |
| агреши.{S} Грдан грех!{S} Даде на зајам обоце једној пријатељици а мужа не пита, и муж је отера |
| ве две странкиње, нарочито Францускињу, обрадова како се није скоро; кућа јој се учини лепша, и |
| ване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се обрадова и узвикну:</p> <p>— Иншалла’!{S} Сутра рано.</ |
| опске.“</p> <p>И Нуријина робиња јој се обрадова, али и не покуша да јој пољуби скут, пошто зна |
| ек“, кад је Осман-беј виде, врло јој се обрадова, али не као човек жени, већ као дете играчки.{ |
| адох нашу Фатму.</p> <p>Жена му се лудо обрадова, а мајка пљесну рукама и рече:</p> <p>— Шта уч |
| ња весело.</p> <p>А Фатма се неисказано обрадова, али, лукава <pb n="37" /> и неповерљива орије |
| како га она никад досад није видела.{S} Обрадовавши се, истрча, сестри да каже.{S} Њој овај гла |
| а с Мадам Аристид, рече Сафет гледајући обрадовану сестру.</p> <p>— Сафет је Сафет, рече она на |
| нисам могла ни слутити чим би ме могла обрадовати. „Ми испратисмо младожењи челенку".{S} Ове п |
| собу, ја осетих мирис мошуса, и врло се обрадовах; <pb n="66" /> јер тај мирис јавио ми је да с |
| е напуштених турских гробља, од срца се обрадоваше Рамазану, ноћним поселима, харемским весељим |
| ке не рекавши ни „добро вече“, а оне се обрадоваше: пијан.{S} После видеше „да га не заноси гла |
| тма и Мерсије поцрвенеше, узбудише се и обрадоваше се као да су виделе оно чиме су пуне, Европу |
| .{S} Кад је видеше, оне се изненадише и обрадоваше, нарочито Фатма. „Сад ћу јој казати,“ мислил |
| .{S} Видећи је веселу, мајка и нене јој обрадоваше се: заборавила је Џемала и са судбином се по |
| брдима и бистрим рекама, и час-по па се обрадује мору, кад се заплави између зелених брежуљака. |
| прљати оно што ни море не може опрати — образ!</p> <p>— А какве су странкиње? умеша се Сафет.</ |
| ога побеже, други је отера.{S} Окаља ми образ!{S} Обрука ме!{S} Како ћу у свет, несрећнице?{S} |
| руци,</l> <l>Да бих могао додирнути тај образ!</l> </note> <note xml:id="SRP19120_N87">Вечерњи |
| д и с Мадмоазел Дарно пољуби се у један образ па у други, <pb n="128" /> па је поведоше натрашк |
| е с људима.“ Фатма би је пољубила у оба образа и оба ока, али је неповерљива пред Туркињама, па |
| играђанке, оне би је сад пољубиле у оба образа, сад кад рече: „Гледајте ви да радите: да сте сл |
| хтеде да је насмеје, те је штипкаше за образе и падаше на њу; а она се брањаше, испрва молећи, |
| , вели, да је лепа, да је слатка, да је образована, да је готово Европљанка, да је <hi>нова</hi |
| с три сте образоване, а Ариф-ханум је и образована и <hi>ариф</hi>: научите ме шта ћу са сином! |
| е, па не бих жалио: волим што ми је кћи образована.“ — „И ја, сине, волим, али се и бојим.{S} Д |
| оке што ми се син опија.{S} Вас три сте образоване, а Ариф-ханум је и образована и <hi>ариф</hi |
| из Султан-Абдул-Хамидова доба, европски образоване а не смеју с мушкима да говоре, европски оче |
| ?“ Из сујете, да се каже да су им кћери образоване.{S} А данашња турска жена не може <pb n="74" |
| е стране језике само да се рекне да смо образоване или само ради стране лепе књижевности, већ и |
| Аристид.{S} Из боље породице но остале, образованија од свих, ова Францускиња их не оговара:{S} |
| а жена не може <pb n="74" /> се назвати образованом, ако не говори бар два европска језика и ак |
| уз Ђулистан-Исмет-хануму, младу и врло образовану, — против развијања.{S} И ја се бојим да ова |
| свест, коју су нам пробудили наши људи образовањем...</p> <p>— Буним вас, али не да се љубите |
| г махалског гробља с попадалим камењем, обраслим у коров.{S} Џемал-беј застаде пред једном кафа |
| .{S} Па су изишле на брдо и пошле оним, обраслим у коров, гробљем, одакле обично гледају Солун, |
| час-по, учини човек; с оне стране зида обраслог у винову лозу и бршљан чује се шуштање траве и |
| едан једини од целог комшилука, па и он обрастао у исцветали јасмин. „О моја слатка сута!{S} По |
| А варају нас.{S} Погледајте!“ заврши и обрати јој пажњу на нешто што оне три нове из Цариграда |
| рече и загрли тетку.</p> <p>— Обично је обратно.{S} Али код младих жена, заљубљених...</p> <p>— |
| ављала, преписивала; јер њена Госпођица обраћала је велику пажњу на стил, изговарајући: „Стил ј |
| скоро небријано лице на њен бео, нежан обрашчић — заплака, први пут како је постао човек.</p> |
| ила.{S} Али младеж на грлу, елиф између обрва, састављене обрве, све што толико воле старотурки |
| жене неочешљане, необучене, ненавучених обрва, без белила, сурме и бојадисања ноката; прављење |
| кастог феса кићанка удараше га по црним обрвама.</p> <p>Кад дођоше до једне раскрснице, Џемал с |
| у као угљеном направљена, бео као снег, обрве му и трепавице црне, а очи плаве као... <hi>„Поре |
| на грлу, елиф између обрва, састављене обрве, све што толико воле старотуркиње, она је страшно |
| сам љубила нашу Фатму.</p> <p>Он скупи обрве:</p> <p>— Ја се са својим родитељем не препирем н |
| шки понос, не пусти ни сузе: само скупи обрве и уозбиљи се, погледа у мајку.{S} Нурији рече:</p |
| буци се, нагиздај се, набели се, навуци обрве, — севап је.{S} Ако овако чиниш увек у рају ће те |
| сви плачу осим оца.{S} Он, блед, скупио обрве и подигао главу, више се чини да је љут него тужа |
| ле су <hi>ладен</hi> над <hi>левом</hi> обрвом, што је значило да су „саме“ (немају драгог), др |
| кве глупе обичаје?{S} Јесу ли то верски обреди?{S} Зар они прости знају нешто?...{S} Хтеде мног |
| у њега је сва госпоштина солунска, а за обрезање свога унука довео је веште бербере чак из Анад |
| не; под ивицом белога ћулава види му се обријан потиљак Чист је.{S} Закашљао се још уз степениц |
| p> <p>У та кола, затворена, уђоше један обријан Енглез у кратким панталонама, са шеширом који м |
| ије, рече и скочи, скиде чаршаф и пече, обриса очи, изиђе: отац јој долази из чаршије.</p> <p>— |
| то није устала свекру, пету ће што није обрисала нос деверичићу.“</p> <p>Жене се задовољно насм |
| она је у тим сузама: исплачи их, сине, обриши их, скупи их у махраму, па њу дај мајци: мајка ћ |
| te> <note xml:id="SRP19120_N87">Вечерњи оброк уз Рамазан.</note> <note xml:id="SRP19120_N88">Је |
| 20_N91">За време Рамазана један нарочит оброк.</note> <note xml:id="SRP19120_N92">Боже мој, как |
| есну бејовицу, и поче „други део“ игре: обрће се, лети, застаје, тресе плећима, увија трбухом, |
| и вечерас играти, летећи као ветар или обрћући се као вихар.{S} Она је овим женама што сад не |
| , други је отера.{S} Окаља ми образ!{S} Обрука ме!{S} Како ћу у свет, несрећнице?{S} Хвалио сам |
| не виде, руже је што <pb n="213" /> их обрука вичу на глас: куда ће од бруке !...{S} А стара, |
| стрица, зацикаше од радости, и бацивши обруч, потрчаше му на сусрет, девојчица, плаве дуге кос |
| е му деце, мушкарац и девојчица, тераху обруч као Европљанчићи, па кад видеше стрица, зацикаше |
| папучама наврх прстију; стара пашиница обу своје које је њена робиња у бочици донела.{S} Наврх |
| не воли, него јој поможе да се изује, и обу јој њихове папуче, али не као робиња госпођи, већ к |
| опаса везен појас с искићеном пафтом и обу беле атласке папучице златом везене.{S} Па узе бисе |
| она зна шта је то слобода?..{S} И пошто обу папуче „за по кући“, оде уз степенице брзо као да б |
| овор : „Нема никога“; и скидање ципела, обување папуча.{S} Он опет похита кроз она вратаоца, а |
| очешљане и обучене а, код куће, турски обувене.</p> <p>У све три генерације поздрави турски : |
| тога се тресе, од страха да не умре.{S} Обузе је некакав чудан, животињски страх, за који она д |
| црно, порасло као брег.{S} И њу као да обузе пламен, засенише јој се очи, и у томе, тресак је |
| , а Фатму и Мерсију од тога сухог кашља обузе хладноћа.</p> <p>Опет поче Фахрије:</p> <p>— Од н |
| увек јој је било пријатно.{S} И сад је обузе једна неисказано пријатна топлина и радост..{S} А |
| Погледа у Фатму и помисли: „Срећна!“ и обузе је, тренутно, некакво тешко осећање, тренутно јој |
| д <pb n="18" /> туге која је наједанпут обузе.{S} Али не побеже; туга уђе с њом у кућу с турски |
| не причају како се хвали?</p> <p>Нурију обузе једно тешко осећање, нешто као стид, као жалост, |
| ом неописане радости, која јој сву душу обузе, поче друго:</p> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> <p>В |
| ве је више и више буктала, и њега целог обузела: без Зејне му кућа беше пуста, живот несносан, |
| и паркове?...{S} На Пласу де ла Конкорд обузело ме једно чудно осећање, осећала сам се више Фра |
| е: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног дана, обузет страшћу, он поче викати на њихово друштво из осн |
| и ближа.{S} Не прође много, а он би сав обузет мишљу о преступу, о греху, оним на шта она није |
| ати, носити толику радост.{S} И час-по, обузета овом мишљу и чудном милином, окрене се Мерсији, |
| очију и ушију, чула.{S} Она је сва била обузета мишљу на непозната младића; али, као добра муха |
| нако зачуђава и занима; и подједнако је обузима чудно-пријатно, топло верско осећање, кад се го |
| на, него и од њега — он јој није муж; и обузима га љубомора кад му се год учини да она слуша не |
| /> живимо; зато нас спопада чамотиња и обузима туга.{S} Ја сам мислила да не радим кад сам туж |
| на шта сам све мислила.{S} Чудне мисли обузимају мене, побуњену, кад седим сама на месечини и |
| а тужна како никад раније.{S} Обично је обузимала туга кад јој се учинило да он њу не воли као |
| морна као после каквог напорног рада, и обузимала је све већа пријатност што лежи, што се одмар |
| и мајка им била така и така.“ И онда је обузимало друго осећање, неисказан гнев...{S} Гневила с |
| а остане с њом насамо, јер га је почела обузимати љубав, страст да је има.{S} И чим она пође из |
| е тај Осман-беј!“ И неописана љутина га обузимаше: да га ухвати, убије: „Он њу...“ Не, даље ниј |
| поред ње.{S} А кад видим официра, мене обузме љутина, јарост, јер мој вереник је официр.{S} И |
| обучен европски а у фесу.{S} И зашто је обукао те хаљине, европске, кад мрзи Европу?{S} Он мног |
| ће кући.{S} Фатма га очекује, изгледа, обукла му се, намирисала му се, сад потрчи к прозору, н |
| ња.{S} О, кад би је могао видети он!{S} Обукла се у црвено, на глави јој зелен калпак, седе кра |
| и у човека...{S} Мајка твоја, чим ти је обукла чаршаф, одмах ти је почела говорити о девојачкој |
| а балкон окренут мору.{S} Њу је Мерсије обукла у своје ружичасто јелдрме и пребацила јој преко |
| е мужеве у скут и у руку...{S} Фатма се обукла у нову плаву свилену хаљину, коју је добила од с |
| ана, она се покаткад осмехне, а јуче се обукла и закитила.</p> <p>— Е, хвала Богу! вели њена ма |
| вековим очима, обарај их.“ Још како сам обукла чаршаф, овако су ме училе нене и мајка, и ако са |
| сам болесна, њему криво што му се нисам обукла...{S} У мени се зби преокрет: ја према њему охла |
| ануло, и пошто су одспавале сахат, два, обукле су се у саму свилу, у саму кадифу, накитиле се, |
| у кафану; жене, пошто су се очешљале и обукле, с фењерима иду у комшилук, а свака носи бошчицу |
| нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле, већ прво да узму абдест и да клањају, па тад, с |
| а пешице још дететом, пре но што су јој обукли чаршаф...{S} Фатма се пред Мерсијом радовала; а |
| те такву затече, у геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах; а кад он дође, мени се учини хладан, |
| још ми не беше добро, те му се опет не обукох; и уместо да ме жали што сам болесна, њему криво |
| отићи.{S} Пресвукоше се, принеше печа и обукоше чаршафе, па с робињом одоше у комшилук.{S} Мајк |
| викнуле.{S} Пред вече се све очешљаше и обукоше осим Емир-Фатме.{S} Гошћама ће казати да је Еми |
| и, па кад пред вратима види обуће као у обућарници врати се и оде од куће: тако данас, тако сут |
| „као у златарском излогу дијадему или у обућарском обућу,“ како примети на енглеском језику Мад |
| син пође мени, па кад пред вратима види обуће као у обућарници врати се и оде од куће: тако дан |
| имају шта јести, пити; кад имају у шта обући се; кад се за све други брине...{S} На мојој софр |
| на.</p> <p>И ја ћу сад сести и јести, и обући се: како знам за се, први пут не постим...{S} Чак |
| француски, затуцане, у турској хаљини и обући, са старомодним европским чешљањем; кћери, муслим |
| у народној хаљини, антерији, у народној обући, за кућу, <hi>терлуцима</hi>; мајке, Туркиње из С |
| уом, ступају у једну врло велику собу с обућом (јер се у оваквим приликама диже с пода простирк |
| е гледајући „изложену“ Фатму, дијадему, обућу...{S} После је Мерсије одведе у другу собу, али и |
| Рашид-беј.{S} Старац пред вратима скида обућу, а ови гледају да се он појави, па да скоче...{S} |
| вцима воћа и халве, и с онима што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледам и пакосно им завид |
| арском излогу дијадему или у обућарском обућу,“ како примети на енглеском језику Мадмоазел Дарн |
| н, нарочито кад виде „непознату“ женску обућу пред вратима!...{S} Мој син, кад није затекао код |
| ва.{S} На небу се појави огроман пожар, обухвати га целог.{S} Међу животињама завлада паника ка |
| и не рекавши му ни добро јутро, клече и обухвати му колена, притисну на њих своје лице и заплак |
| оке као селвије, и танке да би их могле обухватити и оне женске руке што се занимају само везом |
| а захода.</p> <p>— Емир, рече јој сута, обуци другу хаљину, накити се: сад ће ти доћи муж.{S} И |
| едбу“ издату жени: „Кад ће ти доћи муж, обуци се, нагиздај се, набели се, навуци обрве, — севап |
| рибра и рече:</p> <p>— Вратиће се...{S} Обуци му се, чедо, госпођо снахо.</p> <p>Она, сва срећн |
| А, из далека, глас чисто промењен...{S} Обуци јој свој чаршаф, метни јој на лице густо пече, па |
| ..{S} А волела бих да видим...</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти на то ниси никад гледала.{S} То ј |
| доцкан, пошто је Осман увелике отишао, обуче се, па са свекрвом и заовом оде на софу.{S} Она о |
| ви...</p> <p>Попи кафу и попуши цигару, обуче бели <hi>геџелук</hi>, то јест ноћну хаљину, сву |
| с Јалије, стрина и сестра од стрица.{S} Обуче се, па отрча на софу да се помази око нене.{S} Ви |
| ма Фатме.{S} Како би изишао пред њу?{S} Обуче се и пође по кући, и сети се: „Ако се још једном |
| та, па макар и стара умрла.“ Али шта да обуче!{S} Коју хаљину он највише воли?{S} И сети се: је |
| , спрема, врачање, као и ноћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изведе: с |
| махрама, он јој је дохвати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га придржи.{S} Она се овоме радује |
| куцања.{S} Џемал похита у другу собу да обуче капут, а гошћа рече: „Ето Европљанин!{S} Наши би |
| Благо теби што ниси родила!“</p> <p>Она обуче чаршаф, диже горњи део на главу, пошто је намести |
| љине.{S} Нађе њен чаршаф, који од удаје обуче једанпут, и њено пече, што је крило њено девојачк |
| и, кад осети да цела кућа спава, она се обуче у Ђулренгијин чаршаф и тихо изиђе из своје собе.{ |
| потчињава мужу, да га испраћа, да му се обуче и накити кад зна да ће кући доћи, па макар јој ув |
| <p>Она, сва срећна, одскакута да му се обуче.{S} Готово цела Европљанка, а зна „Божју наредбу“ |
| ијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, већ се спусти на једну столицу, и |
| изиђе из собе чисто посрћући.</p> <p>Он обуче своју белу антерију и скиде чарапе па прекрсти но |
| {S} Истина, смем да идем пешке, смем да обучем јелдрме и да на главу метнем башјорти.{S} Али, ш |
| и на робињу и на милосницу...{S} Ја се обучем, а он дође па одмах за Мусаф<ref target="#SRP191 |
| фтанима и белим чалмама, па ми да им се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не поглед |
| висок, врло црномањаст, увек намргођен, обучен европски а у фесу.{S} И зашто је обукао те хаљин |
| рвом), гледају у беја и слушају га; он, обучен а бос, једном руком држи чибук, другом хвата прс |
| нски ашик, пева, зацело своје песме.{S} Обучен у европске хаљине, а на глави му фес.{S} Леп!!{S |
| о су живе: шадрван, лимуни, кипарис.{S} Обучен је у црно за њеном слободом.{S} Он стражари под |
| м је радосну добродошлицу, и ако је био обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мртвог чучале с |
| је на тој и тој свадби најбогатије био обучен његов харем.{S} Али, да ли он даје сиротињи, кћи |
| Ђулзаде <ref target="#SRP19120_N48" />, обучена у бели чаршаф а црна као гар, и искезивши беле |
| <p>— Душо, јагње, хајде одмах гостима, обучена си.{S} Ту су и Зехра и Несиме, твоје другарице |
| у деф а једна њихова бела бивша робиња, обучена у црвено као ватра, играше.{S} Њена вешта игра, |
| Шта је то, доктор-ефенди ? упита стара, обучена у чаршаф, слушајући снаху с чуђењем.</p> <p>— Н |
| ерсије је вечерас бледа, бела као снег, обучена у врло загасито зелено као кипарис, символ жало |
| з јелдрма, с белим муслином преко косе, обучена.{S} Сафет слете низ степенице, да дочека суседу |
| атељице.{S} И Фатма је данас изишла.{S} Обучена у ружичасту хаљину, са чаршафом од плаве свиле |
| ути; томе се њени још више зачудише.{S} Обучена, накићена, осмехнула се, а ништа није рекла.{S} |
| .{S} Да знаш како је <pb n="46" /> била обучена!{S} Нико не би казао да је Туркиња!{S} И лепа!{ |
| ве зна; зато је на свадби била брижна и обучена у загасито зелено.{S} Па је испита.</p> <p>— Зн |
| } И Фатма је отклањала, пети пут, онако обучена, па сад је нестрпљива, немирна: устане, приђе п |
| ад пође на неку свадбу, ноћу.{S} И тако обучена, зави се и седе у кола с мужем...{S} Он је допр |
| .</p> <p>Вече, ифтар.{S} Фатма је дивно обучена, намирисала <pb n="155" /> се.{S} Сад је цела к |
| а као младица, толико дотерана и дивно обучена, и уведе је у ванредно велики салон раскошно на |
| су људи“.{S} Оне три нове из Цариграда, обучене као за европски бал у беле лаке хаљине с дубоко |
| скутом који за њом носе две црне робиње обучене у црвено, накићена бисером и силним драгим каме |
| мушкима да говоре, европски очешљане и обучене а, код куће, турски обувене.</p> <p>У све три г |
| ише.{S} Као укућанке, и оне су европски обучене.{S} Али једна од њих, мршава висока старица, у |
| ; оне воле без људи, две и две, једнако обучене, с једном цигаром, с водом из једне чаше; и сре |
| ним наром седе две, и тамо две, једнако обучене, по једна има исечену косу као мушкарац, пуше ј |
| таше до три часа по подне, па се, овако обучени, укрцаше у један велики морски брод за Марсељ.. |
| назе-ханум с унукама Фатмом и Мерсијом, обученим по најновијој париској моди: и с једне и с дру |
| гру крви и меса.{S} Међу турским женама обученим у све на свету живе боје, и у бело, биле су тр |
| ећем, воћем и халвама кроз шпалир дивно обучених жена, улазе у кућу, где их једна стара Нишлика |
| едва се усправила у соби пуној раскошно обучених жена, а не седа него стојећи говори: „Покупите |
| еђаном с једне и с друге стране путање, обученом у свечано рухо шарено као по ливади цвеће, сто |
| угарицом, бледом девојком, расплетеном, обученом у црно — с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер |
| али не сама, већ с једном турском женом обученом у стар, искрпљен чаршаф.{S} То је била преруше |
| , али ју је бар смео љубити, очешљану и обучену, с цигаром.{S} Седам дана није постила: осмог о |
| чук-ханум, све гори.{S} Али, шта ћеш да обучеш?</p> <p>— Плаву антерију, Замбак-ханум.</p> <p>— |
| та његова тетка: „Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} Зар да те такву затече, у геџелуку!“ Ја се н |
| } Она нова разумеде само ово: „Да му се обучеш и накитиш, кћери, кад знаш да ће кући доћи, па м |
| кад врло лепа, сад не, врло симпатична, ова госпођа по изгледу мирна, тиха, не прави утисак жен |
| е...“ и како му Ариф даде знак да ћути, ова млада девојка се уозбиљи и готово ни речи више не п |
| ди за добро своје отаџбине.{S} Од свих, ова дивна жена што и у туђој земљи ради на хуманости и |
| родице но остале, образованија од свих, ова Францускиња их не оговара:{S} Сафет то зна, а на њу |
| е с Фатмом, и почеше разговор о женама: ова има ма’муре они, она има руке згодне за наут у згла |
| у се о свачему па и о свадбеној кошуљи: ова имала од бурунџука, она од венедика; потражише њену |
| </hi>; а сад додајем: <hi>Суза</hi>.{S} Ова <hi>Песма Суза</hi> остаће, може бити, нечитана, ни |
| т и једна за чудо лепа женска глава.{S} Ова млада жена личи на лотосов цвет,“ рече Ариф, за леп |
| не се веселе саме, оне спавају саме.{S} Ова силна ноћна харемска весеља измислили су људи, не ж |
| ве персиске или арапске књиге.</p> <p>— Ова жена нема прошлости и не очекује будућност.{S} Она |
| ум-ефенди?! пита она зачуђено.</p> <p>— Ова... брзо устани!...</p> <p>Она скочи и, уместо да се |
| и плакала.{S} Друге се свекрве смеју, а ова плаче.{S} Новима и Арифи нико није био ближи од све |
| страст, и ја сам мислила да ће код њега ова друга страст бити јача, зато што је нова.{S} А оно |
| — против развијања.{S} И ја се бојим да ова не победи, зато што је млађа, што је јача и што има |
| Он се задовољно осмехну, јер је знао да ова стара која га је очувала, има добро срце, те не опа |
| ејана, седаше у наслоњачу где је седела ова путница и мирисаше наслон где се осећао некакав фин |
| о, то јест да је, делом за које је била ова реклама написана, превазишао себе.{S} Кад она уђе, |
| а се с његовом јединицом!...</p> <p>Кад ова, помамна, одлете са софе, и раздрљена, окупана у зн |
| p>— Добро!{S} Сад да видимо који ћеш од ова два.</p> <p>Она узе десни.</p> <p>— На средњем је б |
| е три нове и Ариф.{S} Она је чула да је ова Енглескиња „журналист“ и велика поборница за женска |
| било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турска жена распуштеница.{S} Многе, ко |
| ебе.{S} И никад не заборавља како ју је ова несташница једном, кад је била мала, питала: „Мис Б |
| е наше помињала, и много те хвалила, те ова и не слути да нисте у љубави.{S} Ја ти пишем францу |
| и ово?</p> <p>— Али како си смела! рече ова не слушајући сестру.</p> <p>— А мени је било одврат |
| не читаш?...{S} Ја ћу ово да отворим, и ова два, говораше робиња шапатом, отварајући писма.</p> |
| ава: соба му до собе вереничине...{S} И ова мајка, вели Ајше-ханум, црвенела је кад год се пред |
| , смрче јој се, јер она је чула да је и ова Цариграђанка радила на Фатминој преудаји.{S} Прими |
| сто.{S} Прошле године, Ибрахим-ефенди и ова три честита стара беја погодише се овако с једним м |
| p>— Алије, ти можеш да спаваш!</p> <p>И ова одмах устаде, као да је једва чекала, и рече:</p> < |
| и које је Бог у јарости уништио.{S} Али ова кућа била је храм, где су гореле свеће, моја љубав, |
| и с њом француски као други пут.{S} Али ова млада и лепа турска жена прављаше се као да њену хл |
| пође да затвори кћери уста.</p> <p>Али ова се измаче вичући:</p> <p>— Ја пљујем на његово име, |
| аједанпут насмеја се и рече:</p> <p>— У ова два нема ништа!</p> <p>— Како ништа?! изусти Фатма |
| а.{S} Видиш, срце моје, више ни просте (ова је пашиница проста) не подносе ову грдну срамоту, н |
| >Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <p>Ова песма једне страсне чулне љубави начини да жене пон |
| рећница, мајка женске деце!...“ </p> <p>Ова веза трајала је позадуго, и Зејне-ханум, Осман-бејо |
| колико је интиман и свет овај тренутак, овај кратак чин из дуге комедије што се зове <hi>Турска |
| никад више да је не види!{S} Никад!{S} Овај низак зид учини му се виши од највишег брега.{S} Д |
| анац: сви богати.{S} А њен отац жели да овај брак буде потпуно европски — по избору.{S} Као да |
| живе у Солуну, и из Цариграда, дошле за овај бал, и једно енглеско женско друштво што путује за |
| азан!{S} Како моји спремају без мене за овај велики празник?...{S} Умало не заборавих да је сут |
| и дубоко уздахну, а Сафет се љућаше на овај њен овакав говор, али прикриваше љутину: дошла је |
| иц му је био Европљанин, али је ипак на овај турски обичај пристао и дао реч.{S} Али он речи ни |
| а му, ни сузе материне, ништа не омекша овај камен. „Примио сам је, а не дам да се понова удаје |
| седа него стојећи говори: „Покупите сав овај накит, продајте га, и тим новцем створите Сиротињс |
| е мрзи, да не оговара, да се сећа да је овај живот пролазан, да не смеће с ума дан кад се свила |
| јетрве опадала, зато он...{S} Кад умре овај јадник (брат му је јектичав), он ће снаху узети, а |
| м радовала; а кад пођоше пешице, њој се овај радни дан учини већи од оба Бајрама: срешће се мож |
| ају кћери на удају, задовољне су што се овај весео комад из турског живота, „брак из љубави", о |
| {S} И на мање осетљиво срце чудно утиче овај гугут у прозорје ранога лета.{S} А онај заостали с |
| а су им обично црвена, једра бела.{S} И овај каик у који се загледа Емир-Фатма био је као цариг |
| луд...{S} У гору и камен!</p> <p>— Па и овај није луд. него пуст...{S} Није ни то, него горд, з |
| мејати сестра од стрица. „Зна ли турски овај Француз, а, Емир?“ она хтеде проговорити, па опет |
| авши се, истрча, сестри да каже.{S} Њој овај глас не би пријатан.</p> <p>— Знаш, Нурије, како ј |
| rget="#SRP19120_N74" /> И сад изговарам овај Шекспиров стих и гутам своје сузе...</p> <p>Ја сам |
| ђе тренутак кад зарида.{S} Сад је дошао овај други-..{S} Алла'!{S} Колико сам несрећна! „<forei |
| p>Никога није било у кући који би видео овај страшан призор.</p> <p>Отац стајаше у оном положај |
| ј...</p> <p>О, колико је интиман и свет овај тренутак, овај кратак чин из дуге комедије што се |
| и и брзо се трже, прибра и загледа се у овај необични тип, Мондије-хануму.{S} Њу та жена увек м |
| еневши, па залупи врата и изиђе.</p> <p>Овај разговор не чу Фатма.{S} Она, сакривена, не одваја |
| је брат, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi>Гром</hi>.{S} Али нећу чинити неправду |
| зала крај те приповетке.{S} Крај јој је овакав: „Али лончар је волео и оне црвене црепове“.</p> |
| уздахну, а Сафет се љућаше на овај њен овакав говор, али прикриваше љутину: дошла је с пута.</ |
| врдо верујући да је права европска жена оваква, савршенство, она је свакоме дала знак да јој је |
| рке поздраве“.{S} Једно једино дете, па оваква несрећа, оволика срамота!{S} Кад се сети како се |
| Због њене земље.{S} Да је Мадам Аристид оваква иста, а да је Гркиња или Јерменка, она је не би |
| изу.{S} Кад год се с њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да су се завадиле, зато и лута |
| уплашено, а баба прихвати : „Па кад је оваква врућина, цркавају кокоши, пси, мачке“.{S} Кад ст |
| е ме учила.{S} Досад нисам знала да сам оваква муслиманка: кад ми дође да на сва уста грдим, ил |
| Кадуна јој уз пут говораше: „Сваки час оваква шетња.{S} Беше добар; али, како оде Зејне-ханум, |
| 30 априла, пред вече.</p> <p>И ако сам „оваква“, око мене обилази његов друг Шарл; и кад није о |
| че“.{S} Тетка јој наводи хиљаде примера овакве несреће; а она говори : „Не, то није тако.{S} Њо |
| вене и рече:) Збиља, суто, откуд то, из овакве куће момак да пије?!</p> <p>Она болно и стидљиво |
| се наше жене смејале кад би неко правио овакве погрешке говорећи турски!{S} Десет, па све младе |
| пет распуштеница?{S} А ти, Ариф, браниш овакве жене!{S} Зејна је проста неваљалица.</p> <p>— Бо |
| се родила Мадмоазел, и Мадам...</p> <p>Овакви разговори и њима слични понављали су се сваки да |
| Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не знам...{S} Оваквим мужем величала би се и падишахова кћи, а моја!. |
| дну врло велику собу с обућом (јер се у оваквим приликама диже с пода простирка), где их дочеку |
| и стаде говорити лудости.{S} Видевши га оваквог, она се промени, јер је имала неку необјашњиву |
| ти ; јер она је њу волела <hi>само</hi> овакву: несташну младу женицу, девојку, или управо дете |
| шиница и Цариграђанке нису је познавале овакву каква је вечерас била, па су се чудиле.{S} Она ј |
| м какви су то родитељи, како је удадоше овакву!</p> <p>А Осман-беј, погледајући жудно к вратима |
| је исцрпло сву моралну снагу и изазвало овакву живчану кризу.{S} За две недеље три гроба!{S} О, |
| а. </p> <p>Нурије је није видела одавно овакву.{S} Вечерас, она је знала да су њени односи с Ел |
| Робиње пролазе мимо софу, и кад виде њу овакву, помену Мухамеда, пређу рукама преко лица и беже |
| , ја се не љутим на наше „старе“ што су оваке; ја их жалим; себе осећам, све више и више, као а |
| ад из турског живота, „брак из љубави", овако тужно свршио; јер Сафет их је увредила, рекавши н |
| шава: „Болесна је.{S} Шта је препатила, овако млада!{S} А Ајше-кадун под старост се пролагала: |
| печима спуштеним на лице, те су личиле, овако без лица и без гласа, на сени умрлих усталих из н |
| <p>Један од бејова рече:</p> <p>— Сине, овако кажи, трипут: „Ако се опијем, нек Емир-Фатма-хану |
| >Ту осташе до три часа по подне, па се, овако обучени, укрцаше у један велики морски брод за Ма |
| о седа, јер она је друкчију и не памти, овако пуна темперамента, озбиљна а ипак као дете.{S} Пр |
| х градова, где су жене, по њеном мњењу, овако срећне.{S} Нарочито јој се чини да је у неком фра |
| обарај их.“ Још како сам обукла чаршаф, овако су ме училе нене и мајка, и ако сам онда била дет |
| „Мука ми је, нене“. — „Од чега мука... овако рано?“ — „Јуче... јела сам зелених шљива,“ рече, |
| ка не би била овде, мени би било лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, |
| Dieu</foreign>, арслане, мухалебија!{S} Овако добра није скоро била.{S} Једи... сам, кад нећеш |
| ми није дувана кад ме спопадне бол!{S} Овако, понекад чак и заборавим на бол.{S} Пиј, сине!</p |
| p>— Да је ту Сафет, Шехназе-ханум...{S} Овако, ја се бојим...</p> <p>— За живот! рече Фатма иро |
| ресова га, па се сети шта је писала.{S} Овако отворено...{S} Госпођици о љубави!{S} Је ли она л |
| нара и топ с града, било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не чујем, ништа не видим, ни лупу звеки |
| и би се: он би јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубаз |
| рај, састаће се с човеком кога воли.{S} Овако тужна, она у живот после смрти тврдо верује.{S} А |
| и ако се нисам предала вољи Божјој.{S} Овако су завијене с тога, што је Арнаута пуно: па они ж |
| имала једно пиће кад се причешћујем.{S} Овако никад“.{S} Та ханума чудила се и заклињала јој се |
| рече:</p> <p>— Откуда то, по Богу ?{S} Овако изненада!</p> <p>— Кажи срећно, па онда испитуј, |
| ла: јеси ли видела моју пријатељицу?{S} Овако...{S} Ја знам да је ниси видела: она вама неће до |
| <ref target="#SRP19120_N70" /></p> <p>— Овако је по муслимански, мајчице.</p> <p>— Кад си је хт |
| боди душу, душо моја!{S} Зар си ти прва овако?{S} У нас је више распуштеница него жена и девоја |
| века ланца с чивијом, нити јој је икада овако било кад је прелазила авлију и гледала према капи |
| прешла четрдесету.</p> <p>Фатми је мила овако седа, јер она је друкчију и не памти, овако пуна |
| га: он као на јави, никад га није снила овако.{S} Кад устаде и спреми се, пође по кући; бола не |
| рцем; и никад јој у срцу није одјекнула овако звека ланца с чивијом, нити јој је икада овако би |
| .{S} Она пред свекрву никад није изишла овако.{S} Сад се бави са својим болом, па ни на шта дру |
| S} И ако млада, Емир се са стотину жена овако погледала, и увек јој је било пријатно.{S} И сад |
| је а гошћа Емир-Фатма.{S} Једна Туркиња овако их је описала. „Обе су високе као селвије, и танк |
| терао. <pb n="261" /></p> <p>— Да отера овако лепу жену! чуђаше се лекар гледајући чежњиво у ње |
| да је пуцао на себе, па кад би чула сад овако слаба, могла би понова добити напад.{S} Она чу „д |
| гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, необичан мир.{S} Пре су имали још два ве |
| о европске учитељице, кад си хтео да је овако удајеш?</p> <p>— Е, мода.{S} Зар да ми кажу: „твр |
| пала у несвест.{S} Па ипак, зашто ми је овако?{S} Плакала бих, никад се ућутала не бих.{S} Мени |
| офу да се помази око нене.{S} Видећи је овако веселу, мајка јој узвикиваше: „<hi>Машалла</hi>!“ |
| м!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им је овако честитала нека што има кћер на удају, Сафет би по |
| м све њене појаве као и то, да она није овако краткога века и да не умире на пречац. <pb n="228 |
| S} Само му је тешко од света.{S} И боље овако.{S} Јер да је ово раније знао, па кћер кући довео |
| вратила.{S} Напослетку, можда је и боље овако; кад бих га узела, љубав би нам била сасвим свежа |
| а сва претрну.{S} У кући њена оца да се овако говори!{S} И учини јој се да таван, под, зидови з |
| ова три честита стара беја погодише се овако с једним младим бејом (нећу да му кажем име), и о |
| сан, сети кад од његова стрица тражише овако реч.{S} Он није пио, али се коцкао.{S} И стриц му |
| т узех се смејати и плакати као луда, и овако млада и јака стегох нену, да је удавим.{S} Могла |
| ина, меден и треба да је мало дужи, али овако дуг...</p> <p>Они се понова погледаше и поцрвенеш |
| у конфисковали имање „реакционари“; али овако: он убица, мајка му распикућа.{S} Нурији је слала |
| сле га узех на глас читати.{S} Никад ми овако није имао смисла почетак нашега муслиманског писм |
| тамо рачунају у зреле девојке.{S} Ја ти овако пишем с тога, што је почетак, што је семе љубави |
| е нешто што пролази.{S} Увек ће ми бити овако: ја то осећам.</p> <p>— Неће тако, душо; али ипак |
| исприча Фатми све... „Ни Бога не волим овако,“ рече без страха Господњег, кад чу страшну и при |
| деле су се да говоре пред странкињама о овако озбиљним стварима: о правима жене.{S} Оне су за с |
| ли се, навуци обрве, — севап је.{S} Ако овако чиниш увек у рају ће те облачити хурије; а кад до |
| вели тетка. — „Да Бог да им довека било овако“, прихвата Џемалова мајка и уздише.{S} А њене при |
| арник несвучена.{S} Никад јој није било овако.{S} Не осећа гриже савести, а ипак јој је некако |
| {S} Не, лећи ће.{S} Никад јој није било овако тешко.{S} Оде у једну собу из дворишта, па крај о |
| а кућа чињаше јој се празна. „Како ћемо овако саме, нене?“ упита бабу; а она јој нежно одговори |
| ену“...{S} А ми, несрећнице, кад видимо овако што, треба да кажемо: „Тражите човека, мужа“.</p> |
| она би зацело и ту заволела, и то исто овако, лудо, начинивши од жене, као онај лончар од земљ |
| , од драгог и драге два пријатеља.“ Зар овако брзо то да дође?...</p> <p>Мај.</p> <p>Данас, про |
| ао мој бранилац, човек и муж.{S} Па зар овако мисли она која сања о равноправности између мужа |
| ј, ефенди“, докле год нас они остављају овако неспремне, да сашијемо кошуљу за шесет пара, да и |
| у себе питам: „Зашто ме отац удавао <hi>овако</hi>?{S} Давао ме туђем човеку као неку ствар, не |
| и остане иза пашинских?{S} Кажеш : „<hi>овако</hi> је удајеш“.{S} А како би ти, <hi>нова</hi>, |
| д ме гледају неке очи црвене од плача с оваког бола какав је мој“.{S} А та душа, гледајући кроз |
| над њима, онамо по један црни кипарис, овамо по један оловни врх минара; а ниже, далеко, море |
| ша Мондије-ханум (не љути се, срце).{S} Овамо не нађох ни тебе ни Мерсије.{S} Ово што предузима |
| нису виделе, јер се никуд нису макле, а овамо вичу: „Наших обичаја нигде нема!“ — „Где је то „н |
| , и као да то није ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се ус |
| а беј се јуначи, прави се да не мари; а овамо: чим неко лупне халком на капији, он сав претрне. |
| у: „А то ли је он од неколико месеца на овамо дежуран сваку трећу ноћ!{S} Он се оженио другом!{ |
| да би ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{S} Откад смо овде!{S} Њега нема!{S} Мер |
| х теби да пишем.{S} У ово доба године и овамо је врло топло.{S} Кућа у којој гостујем, на једно |
| еница, па жена — никад љубазница.{S} Ми овамо од жене коју волимо не правимо љубазницу.{S} Од т |
| току, нове муслиманке, замишљате.{S} Ни овамо девојка из добре куће не удаје се увек за онога к |
| а смеју, зацењујући се. „Сине, погледај овамо,“ рече јој баба и с другог прозора смаче ћилим и |
| је-ханумину дворишту био је велики црни ован — с вараклаисаним роговима и црвеним тракама као з |
| леви бубрег...{S} Па се закла још један ован, жртва од Нурије: он се посла дервишима, и у текиј |
| ли — рече ми — да о овоме вашим женама, овде, на свадби, држим једно предавање?{S} Ви им превод |
| ом јача и воља и снага...</p> <p>Иначе, овде је теже но у Солуну: турске жене као у џаковима са |
| И жалила је што не може он да је види, овде, те га слала па Јалије, свако предвече, сваку ноћ, |
| е пију... само та разлика: тамо чочеци, овде студенти.{S} А ко зна да ли су ове жене што ноћу с |
| </p> <p>— У Европи се сме с љубазницом, овде се не сме са женом!{S} Саме иду као..{S} У Царигра |
| еја, из „добре куће“, али беспосличари: овде кратили време.{S} Црни Грк стрпа у недра вереничин |
| !{S} У нас поштене неће с изобличенима; овде изобличене поштују.{S} Синоћ у Позоришту: један ма |
| ипариси и олеандри пуни црвенога цвета; овде се појави хамам покривен маховином као ћилимом, он |
| проричу", родити слобода.<pb n="64" /> Овде је свега пет, а мени се чини да их има пет стотина |
| од људи и жена; враћају се кућама...{S} Овде онде фењери светлуцају као свитци.{S} Мајка метну |
| не виде колика је Туркиња као сад...{S} Овде су биле старотуркиње, три пара ортака, и нове, мно |
| то не знам, и ако сам Цариграђанка.{S} Овде жене, удовице, и на моје чуђење девојке.{S} Више п |
| смо се понова растали, ја бих умрла.{S} Овде, дах његов мени је ваздух.</p> <p>Уочи Рамазана.</ |
| да нисам у Солуну рођена и одрасла.{S} Овде се турске жене мало крију, ви то знате, драга госп |
| говори о турском друштвеном уређењу.{S} Овде је била удата једна дивна цариградска девојка, дат |
| p>Мај.</p> <p>У нас повика на ортаке, а овде на метресе нико не виче!{S} У нас поштене неће с и |
| њим свађала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су све женски конзервативци и реакционари, чланови |
| од кога критичара био изгрђен, он њега овде изгрди...{S} Уз пиће, разговарало се, пљувало се, |
| погледа, учини јој се <pb n="126" /> да овде заиста нису само жене него и људи, прерушени у жен |
| з собе не излази, те цела кућа осећа да овде има муж и жена што се воле, и што су се узели пре |
| ма, мени слата у Солун, ја сам добивала овде, па свако сам љубила, а ни на једно нисам вам одго |
| ом?{S} Кад би он чуо, Емир не би остала овде ни тренутка.</p> <p>„Има лажи у којима ја налазим |
| бим свест.{S} Кад та челенка не би била овде, мени би било лакше; овако, ја је осећам, и ако је |
| о у каквој старинској турској кући, она овде осети мирис пића, и би јој веома непријатно, нароч |
| оре и шарају капљама кров.{S} Овог лета овде станује Ариф-ханум.</p> <p>Ариф своје госте опази |
| глед па разређене шалоне.{S} Шта ће сад овде?{S} Кога крију?{S} Па се сети оградног зида: никад |
| огледима дочекују и испраћају мале лађе овде зване „просјаци“, зато што сад отиду на румелиску |
| д!“ узвикну она. „Ово дана, која год је овде дошла ја сам јој казала, све сам јој испричала као |
| е шта се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже на софи под бели |
| чини сами и да подврискују?!{S} Како је овде лепо што је створила природа, а како је ружно што |
| и.{S} Мерсије зна да га волим, али није овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га у ва |
| чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и брат толико старији од њега, он би сео кра |
| целцато плаво небо.{S} Кад су год биле овде на брду, увек су дизале печа и гледале с усхићењем |
| уђ живот!“ Она, јадна, и не слути да ме овде занима туђ живот зато што личи на мој.{S} А понека |
| .{S} И отац их одмах послуша, доведе ме овде, узе кућу у Бејлербеју, на азиској страни, на обал |
| рло мали мангал, за кафу и цигаре, коме овде није место, јер је топло те су сви прозори отворен |
| , — да би били они слободни.{S} Док оне овде пиште и вршите саме, они су с чочекињама и кафешан |
| ж или брат или, чак, отац.{S} Ја сам се овде одмах с њима нашла:{S} Цариграђанке су, чиновничке |
| стоји фраза "слатко срце моје", зато се овде тако преводи.)</note> <note xml:id="SRP19120_N65"> |
| је ми пише (преко једне своје другарице овде удате) и каже да је он у Солуну, виђа га...{S} Бла |
| у Турској људи <hi>људи</hi>; а оно, и овде пију... само та разлика: тамо чочеци, овде студент |
| за онога који јој се „лепо јавио“.{S} И овде је родитељево искуство уз кћерино неискуство.{S} М |
| ој се каткад дизала коса па глави.{S} И овде јој се једном учини, да су у комитет узете и жене |
| анка и Цариграђанка.{S} И тамо сам се и овде пробудила.{S} До после тридесете сам спавала.{S} М |
| n="208" /> кафана...{S} Пре но што би и овде свратио, преда њ истрча један турски неваљалац, ки |
| им умири, лекар рече:</p> <p>— Откуд ви овде, ханум, кад сам вас пре неки дан видео близу Касум |
| у свет, у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не живимо, већ животаримо. „Живот вам је анималан, |
| јене, а све се са улице види.{S} Али ми овде дижемо скут на главу кад чујемо мујезина.</p> <p>— |
| поред свих својих конака, он ће живети овде: „Мајка му воли са сестром," завршава задовољно.</ |
| ости, а она је стара и слаба. „Ја немам овде наочара, дај, прочитај ми га, чедо, да видим шта ј |
| а с таквим мужем не бих волела да живим овде, те бих молила Бога да нешто скриви и да га прогна |
| у преко дан, на каквом шеталишту званом овде „пијаса“, или у чаршији, кроз редове људи, пролази |
| обилази његов друг Шарл; и кад није он овде, Шарл ми прича о „пријатељицама“, и даје ми да чит |
| играду нас три зову реформаторкама, као овде вашу Ариф-хануму Хилми-пашом.{S} Али оне се варају |
| колска врата и рече: „Ефендија је ушао овде“.{S} Погледах, двоспратна кућа с кафезима...{S} Уп |
| сног харемског живота.{S} Али ни за ово овде ни за оно у Цариграду није крив наш добри Пророк, |
| опску страну, на страну румелиску, како овде кажу.{S} У башти крај Босфора, где се под црним ки |
| {S} Зашто наши људи, како у Солуну тако овде, воле да седе на месечини сами и да подврискују?!{ |
| чула да је овамо дошао он.{S} Откад смо овде!{S} Њега нема!{S} Мерсије ми пише (преко једне сво |
| </p> <p>— У Серезу су наше жепе горе но овде.{S} Ништа нису читале, јер и не знају читати, ништ |
| зум него срце.{S} Што год нам је писано овде (учини прстом по челу као да пише) кад смо на свет |
| је, сасвим видеше да није требало да су овде, кад устаде мати, метну уста на кћерино ухо и глас |
| Аристид и слободно турски рече: „Да су овде и људи, весеље би било пристојније и природније“.{ |
| ма с толиким људима?{S} Од жена које су овде чланови, само је још једна у Солуну, па и она знам |
| она није чула ни да постоје, а који су овде сматрани као књижевници.{S} Не усташе јој не што ј |
| волеле као своје гувернанте; и да нису овде ове три Цариграђанке, оне би је сад пољубиле у оба |
| кчије своје другове, културне; али, њих овде нема.{S} Уместо мириса мошуса, као у каквој старин |
| врло културна, културнија од много њих овде, па ипак ништа:{S} Туркиња.{S} У њену културу глед |
| еја...“ и казах очево име мога мужа. — „Овде не седи његова рођака, него...{S} Ја сам му жена.“ |
| але су.{S} Енглескиња од <pb n="129" /> ове слике трже се.{S} Свака је у положају како ју је са |
| доведу жени — ортака.{S} Мис Пирсон!{S} Ове жене имена немају.{S} Њих зову једним општим именом |
| . „Ми испратисмо младожењи челенку".{S} Ове просте речи кроз мене прођоше као нека струја...{S} |
| о!{S} Мени се пред људима узме језик, а ове жене!...{S} У соби, до собе где спавамо, где сам ја |
| оне у пространој турској царевини.{S} А ове су жене задовољне, благо њима!{S} На мишицама им, н |
| } Али она прва, једна твоја лаж изазива ове друге.</p> <p>Нурије извињава себе:</p> <p>— Ко би |
| да јој пољубе скут...{S} Опет кажем да ове жене имају духа, али немају душе...{S} Чак ми се са |
| ллааа!!“ Седећи у куту, Џемал-беј гледа ове три миле му душе, гледа их готово не дишући, и у ду |
| гугутке, и на све друго што је било за ове две и по године: на бегство Фатмино, на смрт Мерсиј |
| — други човек.{S} Да позовемо за сутра ове људе? зваћу их за после ифтара, заврши Нурије.</p> |
| и ако сам бивала на живим мукама.{S} Од ове болести пати једна моја тетка годинама, још од свој |
| де свилу и наједанпут рече:</p> <p>— Од ове свиле откаћу платно...{S} Емир-ханум, јагње, волиш |
| не умеде одговорити, јер се застиде од ове озбиљне и готово увек замишљене жене.</p> <p>— Е, т |
| S} Ја сад за то не марим, и страх ме од ове данашње запаре, да моји не побегну на чифлук још су |
| зиме.</p> <p>Јануар.</p> <p>О чему све ове жене не говоре: о позориштима, о литератури, о хума |
| ле као своје гувернанте; и да нису овде ове три Цариграђанке, оне би је сад пољубиле у оба обра |
| скајући играчици.</p> <p>Кад Фатма виде ове две странкиње, нарочито Францускињу, обрадова како |
| ки. — „Јесте, Емир-ханум; али где ће се ове наше срести са Жаном?{S} Биће довека Шоншете..{S} А |
| о свадбу?</p> <p>— Какву свадбу? рекоше ове у један глас.</p> <p>Да удајемо Емиру, рече Ариф и |
| могао без ових груди,<pb n="143" /> без ове топлине и мириса!“ мисли и јаче се уз њу припија, д |
| неисказаним болом.{S} Да бежи с њим из ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} И понова наједан |
| х пече, на очима још магла... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми се бунимо!...{S} Валијиница прав |
| {S} А тајну овога младог лепог човека и ове младе лепе жене умела бих крити сто година.</p> <p> |
| од матере оне три младе Цариграђанке и ове две странкиње а она то мора да крије, да се претвар |
| е што се заљубљују у калуђерице, тако и ове, док су врло младе, у своје учитељице, ако их имају |
| :</p> <p>— Мис Пирсон!{S} Ви сте видели ове жене!{S} Оне се веселе саме, оне спавају саме.{S} О |
| м огорчена као жена, а побуњена као кћи ове земље, рече друга, млађа, Мирсаде-ханум.{S} Ја се б |
| из садашњости, дирнута говором и кашљем ове младе несрећнице, осети да јој се стегоше вилице.{S |
| ешто сасвим десето.</p> <p>Али сутрадан ове опет дођоше и одмах почеше о Осман-беју, хвалећи га |
| у пријатељице својих рођака...{S} Само ове, немајући додира с људима, продужују то и доцније.{ |
| аван, прав и висок као џин, као стражар ове куће, или као домаћин, и шумео им је радосну доброд |
| се, на своју срећу, уздржа.{S} Секретар ове будуће председнице имала је бити једна која са свој |
| а друштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ове веселе, шаљиве теме пређоше на једну врло озбиљну, |
| м оде на софу.{S} Она осети сву нежност ове старице и овога девојчета, па јој дође жао.{S} Заов |
| етиле су душу не онога чија је она, већ ове младе лепе жене, па су плакале.</p> <p>Свршило се!. |
| е ишла најотменијим харемима, познаде у ове три нове оне што вичу <pb n="75" /> на уређење сада |
| о везом; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њ |
| к и заспе.{S} Опијума, који им је, кажу ове нове, дала физичка јачина мушких, људи, још се не о |
| тано је улазила и излазила.{S} После су ове две отишле, а дошли су сви Фатмини...</p> <p>Мајка |
| ци, овде студенти.{S} А ко зна да ли су ове жене што ноћу седе с људима, <hi>студенти</hi>?...< |
| о се за Устав, за слободу...{S} Како су ове припреме огромне, и страшне, њој се каткад дизала к |
| — из романа, и сад се занесе умиљатошћу ове лепе жене која је пољуби у уста као да се с њом бог |
| .{S} Кад би неко могао загледати у душу ове младе и лепе турске девојке, видео би да она сестру |
| одмладе лице, и старе и младе...</p> <p>Ове године уочи младенаца кукурекаше петли на седалу, и |
| једноме народу него свим народима...{S} Ови Французи чине ми се као моји сународници и мили су |
| и меса, други од камена и бронзе...{S} Ови други сви имају душу, и ја многе познајем, па ми је |
| киње, полиглоти су, као што је и она, а ови њени другови нису.{S} Њима је доста турски језик, и |
| .{S} Старац пред вратима скида обућу, а ови гледају да се он појави, па да скоче...{S} И већ су |
| а муслиманка, „старотуркиња", како кажу ови наши чапкуни протеривани у Европу.{S} Тој хануми на |
| се јаше, како да каса кад вуче кола; а овим ситницама што кућу држе нико је није учио: нико њу |
| се:{S} Мондије да виче:{S} Алла’!{S} За овим је посадише, опет на Мондије-ханумину наслоњачу, м |
| е њим угасила жеђ сину Исмајилу".. а за овим цигаре, ко пуши.{S} После, клањање па ифтар, или и |
| култура“.</l> <p>На коју ће страну под овим тешким утиском?{S} Сети се друге седнице, женске; |
| тар или обрћући се као вихар.{S} Она је овим женама што сад не знају ни за љубав ни за мржњу не |
| би хтео тешити њену мајку, опомињући је овим да све што живи умире; а жене улазе без терлука, ћ |
| подсмевају Нурији, кад она мисли да се овим почиње реформа харема...{S} Кад су, на софи, питал |
| позивање на молитву, њој познато!{S} И овим пробуђена и разнежена, чу шадрван: пљушти као киша |
| .{S} У чијем је гробљу сахрањена?...“ И овим тужним мислима и представама Ариф понова исцрпе св |
| д у шуми: толико је много славуја.{S} У овим тренутцима Емир-Фатма као да није <pb n="15" /> им |
| дину, па једва неколико дана; јер она у овим годинама гледа да не изгуби ништа од живота; а жив |
| и?{S} Оне које су је очувале, умрле су; овима не верује.{S} Заборави се, па поче гласно: „Шта!{ |
| су по турски, мајке, за њима кћери, за овима робиње (завијене у чаршафе као хануме). <pb n="11 |
| људи, младих, осим тројице.{S} Један од ових био је старији од ње; други њених година, али су и |
| на, да јој не доведе ортака.</p> <p>Код ових речи Ариф пљуну, а Фатма се весело насмеја и одска |
| и љубави... „Боже, ја не бих могао без ових груди,<pb n="143" /> без ове топлине и мириса!“ ми |
| , извади недра и рече:</p> <p>— Тако ти ових недара што те одојила и снагу ти дала, баци нож!</ |
| која се просто и очито види у организму ових пробуђених створова, и необуздану бујицу што носи |
| у ноћи: непрестано спавају..{S} На лицу ових младих жена огледало се задовољство; то су виделе |
| е, она са страхом погледа у њу..</p> <p>Ових пет беху дубоко потресене.{S} Џемал-бејова мајка п |
| у је гледала и тужио се смешила.{S} Њом овлада један неисказан скептицизам.{S} Та је говорила т |
| опет узе мирисати, и ја осећам да ми се овлажи лице... сузама, њеним сузама, и: губим свест. „О |
| а сам му се.{S} Али, ја немам новаца за овна и свеће (свеће сам обећала текијама).{S} Хоћеш <pb |
| Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу колико за овна...</p> <p>Нурији грунуше сузе.</p> <p>— Зар твоја |
| уши се и обоји зелену траву.{S} Касапин овна рашчеречи, а пред Нуријином средњом капијом беху н |
| а веселе.{S} Али ово нису мртве ствари, ово су живе: шадрван, лимуни, кипарис.{S} Обучен је у ц |
| вредила, опрости јој.{S} Слушај, кћери, ово су речи из Корана: „Човек је брз по природи...{S} О |
| анцуски; а ти, кад читаш својој рођаци, ово прескочи.{S} Љубим те, љубим.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.< |
| а сам сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово је хладна туђина! ..{S} Та не дође ни да ме обиђе, |
| .</p> <p>— Кад помислим, слатка тејзе : ово је јава!</p> <p>— То је сан, и проћи ће брзо као св |
| „О да остави све па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро било последње да јој донесем воде да се |
| ного!... „Каква грехота!{S} Глупост!{S} Ово су измислили љубоморни мужеви, егоисти, како каже Е |
| ујемо никога, ни свекра, ни свекрву!{S} Ово је за чудо!{S} По кући идем као луда.</p> <p>Он се |
| око урезано сусретом те туђе жене...{S} Ово неколико вечери, тога фиктивног драгог нема: ишчеза |
| рију на главу а другом покри лице...{S} Ово учини као у сну, у незнању...{S} И он се увуче у лу |
| .{S} Утисци јаки, али мало успомена.{S} Ово сад љубав је: колико успомена, колико радости,“ мис |
| ам — она, кад год очи склопим — она.{S} Ово није твој „стари Џеми“, како си ме звао, него Џемал |
| ице их испратише чак до прве капије.{S} Ово кратко ћутање зближи их више него цео дуги разговор |
| } Овамо не нађох ни тебе ни Мерсије.{S} Ово што предузимам: васпитавање и припремање жена, масе |
| м све говори, а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто велико, крупно.{S} Боже, кад чује Фатма!</ |
| ао човек жени, већ као дете играчки.{S} Ово му је четврта играчка како се зове „жењен човек“, и |
| , као ово около на клупама: јастуци.{S} Ово, од свиле, напуњено памуком, без душе, својина је И |
| Чијој? <pb n="97" /></p> <p>— Нашој.{S} Ово знамо само ја и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, а |
| >— Аман, полудео! виче Нурије.</p> <p>— Ово није љубав но страст.{S} Ја се сећам кад је био дет |
| жене“, или : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из с |
| уше, својина је Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, с душом, својина је својих мужева. |
| и и пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто велико, крупно.{S} |
| им груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово позајме у простих, старих турских жена, а после, бо |
| ми немамо друштва, нарочито женска, за ово и против овога? „Разврат и раскош упропашћују земље |
| подносиле њине бабе, па и матере.{S} За ово душа наших жена свуд је нова.{S} Упознала сам се с |
| став; ослобођење харема споредно.{S} За ово друго спутала нас је реакција.{S} На томе ћемо моћи |
| S} Фатма-ханум је слободна.</p> <p>— За ово четири и по месеца ја сам се надобијала „слатких по |
| ет Рамазан!{S} Шта сам све препатила за ово годину дана!{S} А јадна Емир у туђини.{S} Кад би зн |
| се.{S} Али пошто му се учини да стид за ово не доликује човеку, он се насмеја, и узе јој љубити |
| у чак и не назире оно чиме су се оне за ово кратко време сродиле, саме постале то нешто тајно и |
| гошће, Фатма седе за клавир, који се за ово посело изнео на софу.{S} Док је свирала <hi>Низамск |
| темперирају,“ вели она.{S} Ја сам се за ово време, док сам год била с овом радном, тачном и уре |
| болесног харемског живота.{S} Али ни за ово овде ни за оно у Цариграду није крив наш добри Прор |
| заврши и лако задрхта, па настави: —Ја ово досад никад нисам имала, и ако сам бивала на живим |
| све из некога романа.{S} Шта си читала ово време...</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Fort comme |
| оазел Дарно.{S} А нове, уместо да се на ово насмеју, уозбиљише се, гледајући у ствар, у аутомат |
| волео да говорим с људима?</p> <p>Он на ово питање не хте одговорити, већ поче, врло узбуђено:< |
| здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он на ово ништа не одговори, већ рече задовољно смејући се:</ |
| ивне и хаљину...{S} Не слуша је што зна ово: „колико гора висока да је, преко ње пут бива; а чо |
| тејзу.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би могле гледати у светлост њене о |
| гују им..{S} Кад сам дошао из Европе па ово видео, ја сам мислио да то нису жене „comme il faul |
| да буде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S} Несрећна Сафет кад чује!{S} Поносила се, хв |
| авићемо их брзо.“ Девојка више не изиђе ово вече, а сутрадан : пре осам била је код своје куће. |
| многим инструментима за свирање; да је ово соба савремене муслиманке, <hi>нове</hi>, како те с |
| прозора, и сви широм отворени.{S} Да је ово девојачка соба, види се по силном мирису и по многи |
| киње, па јој би некако тешко, као да је ово сећање било неверство према мужу.{S} Све је то сад |
| од света.{S} И боље овако.{S} Јер да је ово раније знао, па кћер кући довео неразведену, муж јо |
| Францускињу, чак ни Мадам.{S} Можда је ово тренутак.{S} Госпођица је научила од наших жена да |
| е би умеле јести прстима.{S} Једнима је ово било смешно, другима не-естетично.{S} Европске фриз |
| не виче ни на слушкиње:</p> <p>— Шта је ово ?</p> <p>— Па ти видиш шта је, рече Нурије трудећи |
| ем, устајем, погледам на сахат. „Шта је ово?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде, а стоји — време. |
| </p> <p>— Слатка кјучук-ханум, какав је ово омар данас?!{S} Јутрос рано изиђох на балкон, а оно |
| та је јела, пати ли од тога, или јој је ово први напад, и какве су појаве његове.{S} Она му сас |
| мела мислити, она би се питала: „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ И наједанпут, као да се ра |
| Боље те нашла, беј-ефенди!</p> <p>После ово неколико речи, он уђе у собу те се пресвуче: пантал |
| оварала: „Зар може неко да узме из мене ово чим сам пуна?...{S} - Ја волим!{S} Ја волим!{S} Ја |
| ку дубоко погружену, где с болом помиње ово мало турско место, и са протестом говори о турском |
| , али му је било врло непријатно што се ово десило.{S} И како ће да издржи све то!</p> <p>Око д |
| , слова ми се замрљавају сузама...{S} И ово црвено, то су сузе, није крв...{S} Збогом, отац, оп |
| ен њом, Осман-беј испроси девојку.{S} И ово би изненада, неочекивано, нежељено с њене стране, к |
| зна да га волим, али није овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој башти?</p> |
| анке из највиших кругова, те она, да би ово посело свечаније изгледало, позва све своје пријате |
| и дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не знам кога се више бојим.{S} Нен |
| бисте помириле:{S} Сафет-ханум ти не би ово опростила.{S} Ах, сирота жена!{S} Она се хвали, пон |
| р да није добро, красно...</p> <p>Је ли ово она жена што свекрви: „Нећу да се покорим Нурији"?{ |
| , европске хаљине, а прстима!{S} Е, али ово је кућа затуцаног Турчина Ибрахим-Хасан-беја.{S} На |
| арев син заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово ми и није чудновато.{S} И сад нам се везирови синов |
| да мртве ствари могу да веселе.{S} Али ово нису мртве ствари, ово су живе: шадрван, лимуни, ки |
| лажнога морала.{S} Која од њих не жели ово?</p> <p>— Али како си смела! рече ова не слушајући |
| > <p>у њих...{S} Слатка тејзе, чувај ми ово; али, за Божју љубав, не казуј Емири!...{S} Поздрав |
| вор:</p> <p>— Како се теби, ханум, чини ово за Фатму?</p> <p>— А, беј, красно: машалла’!{S} Сна |
| ли „јагње моје“.</p> <p>Али Францускињи ово не би смешно, јер она је сваки час са слаткоречивим |
| икну:</p> <p>— Ти си луда!...{S} Ево ти ово: на!{S} Сад не волим ни њега ни тебе.</p> <p>Па изв |
| слепоочнице... „Осман-беј!{S} Може бити ово је тај Осман-беј!“ И неописана љутина га обузимаше: |
| ко бисте волеле своје мужеве, гледајући ово што ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја полако ум |
| је луд, кјучук-ханум, него...{S} Ја сам ово чула, али доцкан — била си венчана...{S} Мерсије-ха |
| тих и гутам своје сузе...</p> <p>Ја сам ово писмо почела јутрос рано, писала сам га ваздан и ни |
| молила да вас поздравим и да вам кажем ово: „Наше учитељице Францускиње створиле нам бол.“ Ја |
| их зову једним општим именом: жене, као ово около на клупама: јастуци.{S} Ово, од свиле, напуње |
| ушу, више није постојало друго место до ово где су Џемал и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма врл |
| али цигару...{S} Она нова разумеде само ово: „Да му се обучеш и накитиш, кћери, кад знаш да ће |
| метнула бенђелук, зацело.{S} Да кријемо ово, иначе ће нас нове избрисати из списка.{S} Да је пр |
| } Али Џемал, то је наше име, истина; но ово значи још и <hi>лепота</hi>.{S} Дакле, мој отац је |
| , преживелом установом.{S} Јадно, јадно ово двоје младих!{S} Њина срећа је жртва мрака и незнањ |
| иштење.{S} Ми налазимо да је неприродно ово кријење жена од људи.{S} Жене, несвесне свога полож |
| исповедала муфтији он јој је изговорно ово:</p> <p>— Ханум-ефенди, своје пијанство трпели сте |
| .</p> <p>Они су били врло задовољни што ово хоће једна младотуркиња.{S} Муфтија рече:</p> <p>— |
| ма из Корана...</p> <p>Али, ах! тек што ово написах, тргох се.{S} Шта имам ја сад од тога што м |
| узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ово снађе пре молитве: да се молитвом умирите.{S} Молит |
| Ибрахим-беј викну:</p> <p>— Откуд ви, у ово доба?!</p> <p>— Несрећа! промуца пашиница, па се сп |
| спавају, а ја седох теби да пишем.{S} У ово доба године и овамо је врло топло.{S} Кућа у којој |
| је окренуо ханумама леђа...{S} Она је у ово двориште ретко улазила, кад однекуд дође, никад виш |
| х кућа и конака; са њега се, као увек у ово доба, дизао влажан, слан мирис, и био је тежак, неп |
| помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово доба, навијају се сатови: подижу се тешка ђулад што |
| а где су пољупци љубави.</p> <p>Мерсију ово силно узбуди, и иде кући, да тамо мисли на пољубац |
| ма на софу.{S} Гошће нису мислиле да су ово јетрве, него ортаци, пошто их обе дочекују.{S} На с |
| ут!..{S} Зашто их не читаш?...{S} Ја ћу ово да отворим, и ова два, говораше робиња шапатом, отв |
| ло.{S} Да си од тринаест година, ја бих ово могла и разумети; али од осамнаест, на Истоку зрела |
| убим.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Ово писмо и не затвори, него под утиском неописане радо |
| ива, смешљива:{S} Францускиња...</p> <p>Ово ћеретање пашиницу мало разгали Да је сад као што је |
| умеде да погоди теткине мисли...</p> <p>Ово се рашчу по целом Солуну.{S} Више и нема шта да се |
| ду ми сузе...</p> <p>Ана Жабуле.</p> <p>Ово писмо је дугачко, роман...{S} Ариф га узе читати ка |
| е си ти, чедо, видела мога сина?</p> <p>Ово изненадно питање збуни Фатму.</p> <p>— Кад? рече ве |
| тресен до суза — „Никад!“ узвикну она. „Ово дана, која год је овде дошла ја сам јој казала, све |
| орене прозоре и шарају капљама кров.{S} Овог лета овде станује Ариф-ханум.</p> <p>Ариф своје го |
| а, Мирсаде-ханум.{S} Ја се буним против овог срамног режима.{S} Једна моја другарица поста удов |
| Ја сам онога гледала само умним очима; овога сам видела чулним, па га гледам умним, па ћу га о |
| тојности, „да се око ње дира“..{S} А за овога... она би се удала, и зна да би била срећна.{S} Д |
| и младиће, па...{S} Али како сам видела овога, не мислим на онога.{S} А пре, једва чекам да лег |
| нарочито по нашим малим градовима, има овога често.{S} Прошле године, Ибрахим-ефенди и ова три |
| } А кад се та кола кренуше, из дворишта овога кућерка наврх Старога Солуна, иза капије, чу се ј |
| уштва, нарочито женска, за ово и против овога? „Разврат и раскош упропашћују земље и државе.{S} |
| из њега, чему он не зна имена.{S} Поред овога још је слуша: ако јој падне махрама, он јој је до |
| а и викну да кукају, тако Нурије: после овога разговора устаде, узе с рафа кутију с дуваном, се |
| ипак моје срце није било лудо.{S} После овога, ја прођох Пером и Галатом — и мени је све пуно: |
| то да му отидне <hi>тако</hi>?{S} После овога што је учинила, он је не би држао па да је султан |
| мирисао на хелиотроп...{S} Кад би после овога изишла пред матер и бабу, црвенела би од стида и |
| адан, Фатми се донесе обележје; али пре овога, мајка склони сина да се пита Фатма.{S} Питала ју |
| емеше од чуда.{S} Јесу ли то становнице овога прљавог, трошног града о чију су калдрму данас хт |
| ана Новога Солуна.{S} Ариф није била из овога друштва, па ипак сврати да види које су ту, шта х |
| леда је духовним очима, и жели да се из овога слаткога сна никад не пробуди; држи њену руку у с |
| не расвести, да се никад не пробуди из овога лепога сна: она је срећнија од свих нас, удаје се |
| у свуд иду, па све саме, а безочници из овога гадног режима дирају их, штипају их, намигују им. |
| <p>— Сине, пиј!{S} А после да бежимо из овога проклетога града: и ја ћу с тобом у Европу; ми ни |
| {S} Она осети сву нежност ове старице и овога девојчета, па јој дође жао.{S} Заова јој донесе ј |
| едну кафу!“, али кафеџија је познавао и овога госта, те му донесе филџан мастике.{S} И други пу |
| о ми каза? упита Ариф.</p> <p>— Тако ми овога детета! рече Сафет погледавши у кћер, па се трже: |
| азану у мојој земљи.{S} Она се сећа час овога обичаја, час оне хануме, па јој је пријатно.{S} И |
| је умела крити ниједан дан.{S} А тајну овога младог лепог човека и ове младе лепе жене умела б |
| направљена и намештена.{S} А како видех овога, ја онога заборавих, кућу разорих, то јест <hi>ун |
| им је куповао скупоцене поклоне?{S} Ја: овој удовици иглу од педесет лира, оној белензуке од ос |
| ињи због чега не треба да им долази.{S} Овој бејаше жао, али ипак дође „да им каже збогом".{S} |
| ерске певачице с гласом мујезина!{S} На овој страни одакле нам се сунце рађа, чије куће и џамиј |
| : „О, ако умре!{S} О, ако умре!“ Она се овој снаси врло радовала, већ неколико дана била је као |
| у.{S} Да знаш како ми је стајао!{S} Као овој малој Францускињи.{S} Боже, како су јој лепе очи!{ |
| они фанатици, „женски конзервативци“, у овој силно нежној, страној арији <hi>Први Бол</hi>, осе |
| пава.{S} А оно није: у Старом Солуну, у овој кући жене шенлуче; у Новом, у оној вили кују завер |
| бињу и рече:</p> <p>— Какав закон!{S} У овој кући ја нећу да седим невенчана.{S} Нећу!{S} И заш |
| у себи, не говорећи никоме ништа.{S} У овој старинској кући она је у духу била нова, придружил |
| Мерсије се растужи, и седе до ње.{S} У овој тузи, она заусти да каже сестри, па се уздржа. „См |
| је пече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећу да седим невенчана...{S} Зар да му будем |
| и изговара: „Слатке моје гугутке!“ — У овој једној она је гледала, замишљала обе, и зато је ре |
| д видим Бога!...</p> <p>Да нисам била у овој кући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих ви |
| старој Ајше-кадуни, која је слушкиња у овој кући већ четрдесет година, прохтело се да пуши у с |
| тоји: што год постоји на свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он не помишља на кафану, где му |
| очекују неку велику несрећу, која ће у овој кући окренути све тумбе, срушити је до темеља.</p> |
| у судбину, у <hi>к'смет</hi>.</p> <p>У овој кући, ноћас, као да је био какав тежак болесник, з |
| } Једно једино дете, па оваква несрећа, оволика срамота!{S} Кад се сети како се хвалила, дође ј |
| езда</hi> и <hi>слобода</hi>.{S} После, оволики шпијуни! за тридесет лира месечно, за двадесет, |
| то сумњала.{S} Сад видим да је истина: оволико писмо, па све о себи, ништа о вама.{S} Опростит |
| арем као данас; никад није у мање особа оволико оличен.{S} Пет особа три генерације, и каква ра |
| ојте се, молим вас, смејати, кад сам ја оволико озбиљна.{S} Кад би нешто био мали, ја га, чини |
| аса што нису из оне вере што не допушта оволико понижење жене скопчано с неисказаним болом.{S} |
| обиња и све слушкиње.</p> <p>Никад није оволико испољен садашњи турски харем као данас; никад н |
| S} Сви лажу.</p> <p>— Је ли срамота што оволико лажемо, Алије?</p> <p>— Грдна срамота, Нурије.{ |
| емије, па за њом Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да уништ |
| им лицем, и сваком цртом на лицу.{S} На овом великом балу где је било жена толиких нација, најл |
| , зар ја никога немам?{S} Зар сам ја на овом свету сама?...</p> <p>Не могаше више, не даде јој |
| ој руци.{S} Мирно, нечујно живела је на овом свету, па тако је с њега и отишла.{S} Како је није |
| ити толику радост.{S} И час-по, обузета овом мишљу и чудном милином, окрене се Мерсији, а она, |
| х три сву ноћ ћутаху, као да им се пред овом њима страшном збиљом језик узео; нико им не приђе |
| {S} Управо, странкиње су је и надахнуле овом светом идејом:{S} Францускиња, Мадам Веран.{S} Ист |
| свучено небо.{S} Први снег.{S} И она се овом живописном, веселом сликом развесели.{S} Али, нехо |
| растурени са службом по Анадолији, и по овом нашем крају, где ће нам се, свакако, како „пророци |
| сам се за ово време, док сам год била с овом радном, тачном и уредном, трезвеном Енглескињом сл |
| мајка јој је била кћи пашина; она је с овом сестром сестра само по оцу), она се удала врло мла |
| на француском.{S} У петак ћу ти доћи с овом лепом новом и још с две њене пријатељице, и с Мадм |
| постила, није могла; а њеној сестри, у овом силном душевном болу, појави се њена страст за дув |
| тва, да примају у кућу туђе људе?!{S} У овом тренутку ја осећам револуцију и у духу и у срцу.{S |
| <p>Сви плачу, па и невеста.{S} Она је у овом интимном и светом тренутку само нежна кћи и унука, |
| 0_N60"> <l>Збогом!{S} Ја мислим да те у овом животу</l> <l>Нећу видети никад више.</l> </note> |
| лика, — сачувале је духовне очи.{S} И у овом тренутку, она нагло скочи, па као по неком нагону, |
| /p> <p>Бајрам дође и прође, тако тихо у овом хучном граду: у духу сам, на светли празник, пољуб |
| </p> <p>У тишини каква је обично ноћу у овом турском крају, на самом врху Старога Солуна, изврш |
| ош једна је од њих на умору...</p> <p>У овом <hi>Дневнику</hi> више ништа није било.{S} Арифа с |
| ема тим обичајима треба да тражимо лека овоме злу.{S} Кажите, хануме, како би било да зовемо Иб |
| уче ћурак, он јој га придржи.{S} Она се овоме радује као оном поздраву на Јалијама, и што је по |
| /> шта је навезла!{S} Ја ћу њу научити овоме везу, она мене француском језику, рече му сестра |
| ли улице.{S} Хоћете ли — рече ми — да о овоме вашим женама, овде, на свадби, држим једно предав |
| S} Ја сам свакој сестри на ухо шанула о овоме.{S} И позваше ме у своје друштво људи.{S} И показ |
| ћу тражи од брачног живота!{S} Она је о овоме сањала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење даде је |
| ас Фатма, па и она дубоко уздахну.{S} У овоме друштву не осташе дуго, искрадоше се па одоше у б |
| комшике раздвајају читава столећа, а у овоме је она с њом једна мисао и једно осећање.</p> <p> |
| своју кћер...{S} О, ви нове душе!...{S} Ову дугачку причу почела сам због сина.{S} Родитељи ми |
| да од руже, ружичаста, кћи ружина...{S} Ову собу ја бих прозвала ђулистан (ружичњак) да у њој н |
| И више љута но тужна дочека госте...{S} Ову ноћ и њена свекрва шије; она јој се загледа у десну |
| о ли, и ако смо знале само за Коран.{S} Ову свету књигу смем да поменем по правом имену: абдесл |
| „Шта је Арифи?{S} Због чега је заволела ову жену?“ Ни на памет му не би пало да одговори: „Зато |
| ећа му седе месец дана!...{S} За шта је ову отерао ни сам не зна, те турске жене прављаху шалу: |
| сте (ова је пашиница проста) не подносе ову грдну срамоту, неисказано понижење, како су то подн |
| иних.{S} Никад није ни помислила да јој ову дивну скупоцену дијадему, коју је на свадби имала ј |
| к чини да нема некога који је испуњавао ову кућу.</p> <p>Данас помиње Парижанку више но обично |
| то златом а негде крвљу, није покретало ову лађу.{S} Путује у Каиро... „Али зар се Мадам сећа о |
| свим раскопчаном, с бројаницама...{S} У ову грају, у урнебес, ушао је Џемал-беј заборављајући н |
| велике, још није пао ни први снег.{S} У ову зору обелеше кровови и улице.{S} Својим кућама врат |
| и озбиљно.{S} И Мерсије је посвећена у ову тајну.{S} Понекад се засмеју и вичу, питају се: „Је |
| ања“, а странкиње које су их доводиле у ову кућу, објашњавале су им да је и Солун, као и Царигр |
| ким пријатељем: кад су први пут дошле у ову башту, он је стајао тако усправан, прав и висок као |
| е, пред њиховим гувернантама.{S} Оне су ову смеђу, експансивну Францускињу што пљеска играчици |
| ариграђанке, чиновничке жене.{S} Оне су ову седницу сазвале за припрему два велика женска друшт |
| и, у халки на капији... <pb n="140" /> „Ову халку хватала је њена рука!“... у кипарису над ваши |
| дам зелено поље и по њему нашу ергелу и овце.{S} Знаш, Мерсије, како смо волеле кад се коси тра |
| , кад се загледа мужу у <pb n="239" /> „овчје очи“, које она толико мрзи, и кад чује да јој каж |
| је луткама..{S} Она се сећа тога вука у овчјој кожи (како га она прозвала), како је био нежан с |
| ра, на отвореној софи, робиње простреше овчју кожу и два ћилимчића, које је Фатма навезла за кл |
| ћулав и пошто узе абдест, простреше му овчју кожу, да отклања вечерњу молитву.{S} Мало, па и ж |
| ...{S} Ко се опростно с њом?..{S} Је ли оглашена по нашем закону?...{S} У чијем је гробљу сахра |
| ; и оне четири плачу.</p> <p>Чу се топ, оглашење суфура: ашчика повири на врата, па кад виде ја |
| здвајају и нешто шапћу, а на лицу им се огледа некакво необично задовољство...{S} Понекад, њих |
| огледало према светлости, и у засенак: огледала се.{S} Ето то је по избору.{S} Хаљину по избор |
| -хануминој наслоњачи, између два велика огледала, седи Емир-Фатма, у белој свиленој хаљини из П |
| ан је Фатма преседела између два велика огледала, у Нурије-ханумином салону искићеном од горе д |
| беше.{S} Ту су била два врло лепа њена огледала, обешена на зиду.{S} Он се погледа у једном: п |
| се измицала, и опет гледала, па носила огледало према светлости, и у засенак: огледала се.{S} |
| о спавају..{S} На лицу ових младих жена огледало се задовољство; то су виделе нове, па су им за |
| една робиња.{S} Наједанпут, она испусти огледало, јер јој се учини као да је на лађи.{S} Конак |
| м небу био је бео и личио је на округло огледало...{S} Она је изишла на терасу и бацила очи пре |
| ас она не види.{S} У томе виде да је то огледало пукло преко средине. „То је наша љубав.{S} Мож |
| на на ограду, гледаше се у једном малом огледалу : како јој лепо стоји башјорти !{S} И кад би с |
| разбијеним срцем пође; не погледа се у огледалу, а и за кога?..{S} С другарицама је седела, и |
| метала их од лица до доле, гледала се у огледалу изблиза, па се измицала, и опет гледала, па но |
| пам младеж и елиф“, рече гледајући се у огледалу, и повуче танки башјорти да сакрије то што мрз |
| па веза на врат.{S} Па се узе гледати у огледалу, и <pb n="158" /> видевши да је лепа, дође јој |
| ева, да буде скромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа да је овај живот пролазан, да не см |
| зованија од свих, ова Францускиња их не оговара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отвара |
| их оговарају мужа.{S} Има и таквих које оговарају и своје деце оца.{S} Мени моје пријатељице ви |
| о Туркиње.{S} Она осећа да их странкиње оговарају, исмејавају, и подвикнула би им: напоље! али |
| ше жене и код познатих и код непознатих оговарају мужа.{S} Има и таквих које оговарају и своје |
| се зачуди шта јој би.{S} Једне жене је оговараху, друге је брањаху : осветила се Цариграђанину |
| рехота је ближњега опасти, завидети му, оговорити га.{S} Пиј, сине, али мало, мање, да се не тр |
| де без унуке...</p> <p>Јесен је, позна, оголела као просјакиња; црну влажну земљу покрива жуто, |
| ињу долазити до свести.</p> <p>— Ја сам огорчена као жена, а побуњена као кћи ове земље, рече д |
| ко је искреније: из мене не говори моје огорчено Ја, него милиони понижених турских жена.{S} Ми |
| дам Њега.{S} Како нам је радосна висока ограда!{S} Иза ње је Он.{S} Како су светли стихови из К |
| чак ред дуж Ибрахим-Хасан-бејове куће и ограде, и још даље, далеко, позлаћују сребрну коњску оп |
| зимајући робињину руку, а у томе, преко ограде долете писмо.</p> <p>Ханума скочи да бежи, а роб |
| е беше много намирисано...</p> <p>Преко ограде долете још једно, и још једно.</p> <p>— Три одје |
| ма од цвећа, у водоскок, у кипарисе око ограде, смокве и палме, у лимуне пред кућом и олеандре, |
| S} Виде појас њихове баште и дворишта — оградни зид, покривен лозом и бршљаном, и пред духовне |
| /> зид, зид, и више ништа! „Нове“, а уз оградни зид чучнуше као „старе“, извадише груде земље, |
| оља, с мандалима изнутра, у грдно висок оградни зид.{S} И она ће ту, иза тих густих решетака и |
| а, виђала га кроз кафез и кроз пробушен оградни зид, премирала од чежње за њим, састајали се ко |
| готово црног дрвећа над њиховим високим оградним зидовима.{S} Кад сиђоше с кола, Фатма заборави |
| ним, поломљеним, поред чатрља с високим оградним зидовима, негде белим као од платна, над којим |
| га Солуна са шареним кућама и с високим оградним зидовима, гдегде опалим исподупираним дирецима |
| живота, корачају, миле, ишчезавају иза оградних зидова, иза високих капија, окованих мертечким |
| сад овде?{S} Кога крију?{S} Па се сети оградног зида: никад више да је не види!{S} Никад!{S} О |
| дарао <pb n="62" /> чак у последњи крај оградног зида, и плачући кидале су његове гранчице, мет |
| а јој засузише очи.{S} После чучну крај оградног зида, у јасмину, извади груду земље из једног |
| итву, а она несвесно покри косу...{S} С оградног зида паде цреп; обе дигоше очи, — човек!...{S} |
| У свему вашем волео сам тебе, у кући, у оградном зиду, у капији, у халки на капији... <pb n="14 |
| косе бели башјорти; а она, наслоњена на ограду, гледаше се у једном малом огледалу : како јој л |
| .{S} О, кад угледам Солун и нашу високу ограду и наше густе кафезе!{S} Кад извадим грудицу из з |
| много исцветалом, хануме, кроз гвоздену ограду, сасвим европску, опазише једну дежмекасту црнки |
| жену с мачком: кад се највише умиљава — огребе.{S} Тешко њој ако је удаду за старотурчина!{S} А |
| преко ноћ, а ујутру је сасвим суво, јер огреје топло сунце, понеки дан велико као у лето.{S} Па |
| не учини неко чудо, Нурије?{S} Да се не огреши ?...</p> <p>— Алла’!...{S} А чиме ће, кад нема о |
| е солунско дете.{S} Да је дамо да се не огрешимо; а она, моја кћи, нека се сети оне пословице и |
| лаке).{S} Да је неко праведан као дете, огрешио би се кад би погледао у лице, или у око, у уста |
| Мисли, па тад обећавај, сине, да се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, не мо |
| новим потковицама, а дилавери, у крутим огрлицама, рединготу и фесу, отварали су вратаоца с кол |
| ти целу тоалету за једно зрно бисера из огрлице, за један драги камен из прстена. „Што не оснуј |
| , <hi>дилавер</hi>, у рединготу, крутој огрлици и фесу, и отворив вратанца, окрете им леђа и пр |
| ну), и црни дилавер у рединготу, крутој огрлици и фесу, скочи те отвори вратаоца, па окрете леђ |
| } Ту беше Фатма сама, сеђаше на постељи огрнута ћурком, и ако врућина није попустила.{S} Кад ње |
| .{S} О, кад сам видела с нашега прозора огроман Париз!{S} О, кад сам погледала у шуму од кровов |
| бела дана, кад се сунце чини као какав огроман пожар!“ рече Фатмина мајка, гледајући у залив п |
| има пет стотина, пет хиљада: тако им је огроман рад.{S} Сад им је главно Устав; ослобођење харе |
| а природна појава.{S} На небу се појави огроман пожар, обухвати га целог.{S} Међу животињама за |
| не може бити боље.</p> <p>— То је један огроман бал.{S} Како могу ја тамо, кад немам тоалету... |
| јити, отворити, да се отуд појави један огроман <pb n="211" /> пожар.{S} Пред Нурије-ханумином |
| {S} Зеленило траве, широколисти дудови, огромне гомиле диња поред пруге уз станице, свет на ста |
| , за слободу...{S} Како су ове припреме огромне, и страшне, њој се каткад дизала коса па глави. |
| живе, њој се њено сопствено срце чинило огромно.{S} На очи су јој навирале сузе, а она је падал |
| гога и милосрднога,” то ми је сад нешто огромно значило. „Беј-ефенди, за кога дајеш своју кћер? |
| сле тога чу се туп, потмуо пад некаквог огромног тела.{S} Она скочи.{S} Муња нема.{S} Небо брзо |
| ео; једра су му личила на крила каквога огромнога лабуда. „<foreign xml:lang="en">Come!{S} O, c |
| велики, округао, црвен, личи на црвену огромну столисту ружу, а из њега лију бели млазеви и пл |
| ти</hi>, то што мој отац зове „европски огртач за прашину и европска махрама за позориште“.</p> |
| gn xml:lang="fr">saut-de lit</foreign>, од чипака, шивену у Паризу.{S} Па се намириса по турски |
| старите, од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.</p> <p>— Тејзе!{S} И ј |
| и дође. „Од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.“ Зар овако брзо то да |
| онакав као оне једне нове из Цариграда, од оних што су сачињавале симпатичан трио.{S} Али још ј |
| д треске чивије, од лавежа пса од хода, од шушња.{S} О, кад би је могао видети он!{S} Обукла се |
| како и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од руже, вода од руже, ружичаста, |
| сретне; јер „од радости се човек опија, од љубоморе луди...“ Али како му би тешко кад у џепу не |
| и се соба чини као џамија пуна кандила, од сваке књиге по једно кандило, и од других ствари.{S} |
| смрт начинила!{S} Увек је на њ мислила, од првог виђења.{S} Па се сети да га је била заборавила |
| ве је разумела, свачији је бол појмила, од нене је научила да размишља, од Госпођице да ради.{S |
| ећа сестринску љубав: с њим је одрасла, од ње је старији две године, а од родитеља је скоро оти |
| бета, суседе напуштених турских гробља, од срца се обрадоваше Рамазану, ноћним поселима, харемс |
| ојмила, од нене је научила да размишља, од Госпођице да ради.{S} Госпођица <pb n="21" /> је сва |
| и пуно звезда на кућама: по прозорима, од свећа су се чиниле светлуцаве жмираве звезде...{S} И |
| пијем, нек Емир-Фатма-ханум, моја жена, од мене остане <hi>бош</hi>“</p> <p>Он то изговори трип |
| м скутом, с аврапама, и много накићена, од свих је лепша, стаситија, и млада, као да Мурад-Џема |
| познајете Џемала...{S} По оцу од Арапа, од емира...{S} Ја сам вам причала о његовој лепоти, доб |
| Ја нисам ствар, нисам поклон од сребра, од злата, од камена, ни од свиле, ни од памука, већ сам |
| твар, нисам поклон од сребра, од злата, од камена, ни од свиле, ни од памука, већ сам створење |
| ене шалоне, сад задрхти од звеке ланца, од треске чивије, од лавежа пса од хода, од шушња.{S} О |
| који се с разапетим једрима указа отуд, од онога „воденога пута“.{S} Из далека јој се учини црн |
| S} Леп!{S} Очи су му данас јасно плаве, од задовољства.{S} Он нема очију за развијене жене, нег |
| би се, сине, удала: млада је, лепа је, од породице је, богата је.{S} Не брини се за њу.</p> <p |
| дрхти од звеке ланца, од треске чивије, од лавежа пса од хода, од шушња.{S} О, кад би је могао |
| ти и жене: ишле су од рођаке до рођаке, од пријатељице до пријатељице.{S} И Фатма је данас изиш |
| ако, „господски“...{S} Старичине унуке, од једног сина и од другог, две младе, врло лепе девојк |
| ни — њега нема.{S} Гошће су ми спавале, од дана им направљена ноћ; мене сан не ухвати: срце ми |
| а и гадила.</p> <p>Пролазиле су године, од слабуњаве једанаестогодишње девојчице постала је здр |
| {S} Муслиманин је.{S} Леп!{S} Од добре, од велике породице; племић, принц:{S} Мурад-Џемал-беј, |
| рти, она се стреса, због тога се тресе, од страха да не умре.{S} Обузе је некакав чудан, животи |
| без другога; и најпосле, кад остарите, од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пр |
| е велике, ишаране зеленим воском свеће, од пашинице, мајке Џемал бејове.</p> <p>Кад почастише и |
| -Јер њен отац тражи зета из добре куће, од великог рода, и богата...<pb n="14" /> Он је млад, л |
| и мислиш, сине: момче је из добре куће, од добре мајке.{S} Ми не знамо каква му је мајка; ни дв |
| ушу, и, стар, плаши се од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, а наше старе хануме!{S} Тек почеле |
| мачка метнутог на мангал да се осмуди, од његове треске у прозор и прштања разбијеног прозорск |
| но.</p> <p>Он хоће свадбу по старински, од млада месеца до пуна.{S} А на свадбу позва сав Солун |
| на Бога, и Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја сам тужна, тешко ми је, не што сам те изневе |
| сам вам с неколико речи јавила.{S} Али, од моје свадбе ништа није било, нити ће бити...</p> <p> |
| за пуну софру.{S} Али пре тога Цигани, од прозора до прозора, с бубњем и песмом, певају:</p> < |
| с њима Мерсију, и први пут узе мислити, од кога јој дана та девојка не долази; први пут се запи |
| p>— Мајкина, чедо.{S} Све што још имам, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, па... к’смет.</p> |
| S} И виде: ковчег јој покривен везеним, од ружичасте свиле дувком, као да је невеста, а код гла |
| харему, из Старога Солуна у Нови Солун, од Алаџа-Имарета на Јалије, крај мора: да ту проведе ма |
| ово около на клупама: јастуци.{S} Ово, од свиле, напуњено памуком, без душе, својина је Ибрахи |
| својина је Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, с душом, својина је својих мужева.{S} Љ |
| Али и ако се крило, ипак се нешто чуло, од младића, Џемал-бејових ононоћних другова.{S} Радозна |
| И после, у кући где гостујем све старо, од пре двеста, триста година: осмеси, неискреност, сумњ |
| . биће је срамота.{S} А момче је добро, од оца, из куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј, дао свој |
| и хоћемо да их обнављамо!{S} Ко би чуо, од наших, смејао би нам се.</p> <p>— Ми не можемо уништ |
| ли.{S} И ти си, сине, млад, леп, добар, од рода...</p> <p>— И богат.</p> <p>— Бог је богат, син |
| н-беј убедљиво.</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, понови Сафет-ханум.</p> <p>— Тако бива |
| реман за живот?</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, мајчице, рече Ибрахим-Хасан-беј убедљи |
| кога дајеш своју кћер?{S} Зет ти прост, од проста рода, јер отац му паша, али деда <hi>телак</h |
| им муслином са своје косе.{S} Њу, нову, од Ибрахим-бејове старе комшике раздвајају читава столе |
| Ја се сећам једанпут у једноме друштву, од тридесет и неколико жена пет шест је било писмених, |
| ње су јој сродније по нарави, по свему, од Енглескиња.</p> <p>Ариф отиде Нурије-хануми, или, ка |
| , <pb n="112" /> неко.{S} Сад је страх, од смрти, можда што је у гробљу, премда ниједна се и не |
| ик од пријатеља, него од непријатеља... од Нурије-ханумина сестрића: да нам је даље слама од ва |
| сам му метнула велику киту кризантема: од мене и од свих мојих сестара које су га читале...{S} |
| чима од једне до друге, све их познаје: од тридесет и неколико свега седам осам писмених, и ако |
| која беше бледа као смрт а не плакаше: од страха јој сузе пресахле.{S} А а шта се боји?{S} За |
| дика; потражише њену, а она је се сети: од танке паучине, на постељи је, ујутру, нашла ситну па |
| а да ми да новаца, он ми поднесе рачун: од великог имања и богатства, остало само једна кућа и |
| ног режима.{S} Али да оставим политику: од ње нас већ заболела глава.{S} Лудост!{S} Па то мора |
| старотурци одоше.{S} Он потражи Фатму: од прекјуче је није видео.{S} Нема је.{S} Он оде у њен |
| е облака, и црњи од малопређашњег неба; од његових грана чиниле су јој се руке.{S} И опет се чу |
| Фатми је мало боље, то цела кућа опажа; од пре неколико дана, она се покаткад осмехне, а јуче с |
| в преокрет збио, ја сам се препородила; од тада, ја се не љутим на наше „старе“ што су оваке; ј |
| у кафану отишао и не зна шта је кафана; од жене се не одваја; по кући се ори песма од јутра до |
| ђе у башту.{S} Месечина, бели се башта; од дугачке сенке олеандра њима се, час-по, учини човек; |
| а узме папуче.{S} До подне су спавале; од подне, гладне и нерасположене, читале су Коран, седе |
| е плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног погледа човек се опија као од вина с бенђелуко |
| те.{S} Муслиманин је, моја пријатељице; од добре породице, из отмене куће, господске; богат... |
| а балкон, а оно море ври, преврће кључ; од обале ми се учини котао, па се тек поче дизати пара |
| а и потчињава се зато што <pb n="93" /> од њега не би ожалошћена и понижена као неке њене друге |
| аз-кутију<ref target="#SRP19120_N17" /> од љуске орахове превучене црвеним атлазом ; у обе подв |
| акла.{S} Нарав је примила <pb n="19" /> од мужа, јер му је дошла млада: хвали се родом, поноси |
| даљину...{S} Каква живописна слика!{S} Од Солунског залива им се учини широко поље покривено с |
| дај Воже!{S} Муслиманин је.{S} Леп!{S} Од добре, од велике породице; племић, принц:{S} Мурад-Џ |
| S} Боље да сам имао камен него кћер!{S} Од једнога побеже, други је отера.{S} Окаља ми образ!{S |
| м.{S} Мени се чини да баш уђе, па...{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а |
| е Емир Заде и Зенихе-Алије-хануме...{S} Од старе емирске арапске породице, по оцу, а по матери |
| Бром, етар, купање у млакој води...{S} Од двадесет пет степена Реомирових да се сведе на осамн |
| е опет ми нема детета, али ни њега..{S} Од двадесет четврте, ја сам код мужа без мужа, и код де |
| Свршило</hi> се и <hi>Први Бол</hi>.{S} Од кога је то, чије је, ни на шта није мислила, већ је |
| зависи од њега већ...“ па ту стала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљда не од његове мајке.</p> <p>О, |
| а, и ако сам бивала на живим мукама.{S} Од ове болести пати једна моја тетка годинама, још од с |
| јчицу, пољуби је у оба ока и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби и заплака, гласно, ка |
| уће где му живи снаха као покајница.{S} Од „поштених" пријатељица ниједна јој врата не отвара, |
| латиле једној Јеврејки да их доведе.{S} Од странкиња што у Солуну живе, неке се погуркују, кико |
| > <p>— Махните се, хануме, политике.{S} Од ње хвата вртоглавица и људе.{S} Гледајте ви да радит |
| еба да ради за добро своје отаџбине.{S} Од свих, ова дивна жена што и у туђој земљи ради на хум |
| емићког блага, остао племићки понос.{S} Од тетке да просим.{S} О, та добра, мало смешна жена, с |
| та читала, и зна их одавно на памет.{S} Од свих песника, и старих и нових, и она, као и многе Т |
| рло леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} Од почетка, он је код куће бивао једну ноћ, на дежурств |
| он му узе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога треска лончар се расвести и виде — црвене црепо |
| не коју волимо не правимо љубазницу.{S} Од туђе љубазнице, ако је волимо, направимо своју жену. |
| <p>— Како ћу сама с толиким људима?{S} Од жена које су овде чланови, само је још једна у Солун |
| да каже?{S} Ако погоде?{S} Ако чују?{S} Од кога да чују кад само она зна...{S} Ако дознаду па п |
| че Ибрахим-Хасан-беј убедљиво.</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, понови Сафет-ханум.</p> |
| оћа.</p> <p>Опет поче Фахрије:</p> <p>— Од неког времена, ја пратим све феминистичке листове, п |
| преде свилу и наједанпут рече:</p> <p>— Од ове свиле откаћу платно...{S} Емир-ханум, јагње, вол |
| е.{S} Мерсије упита радознало:</p> <p>— Од кога чу да је то Мурад-Џемал-беј?</p> <p>— Гонџеђули |
| поздравила те. <pb n="120" /></p> <p>— Од „нове“, наше старе Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јал |
| ! ааа!</p> <p>— Зар не пушите?</p> <p>— Од јуче у вече ич, па фајда јок...{S} Кад нема фајда шт |
| а зна, је ли спреман за живот?</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, мајчице, рече Ибрахим-Х |
| ја сам се надобијала „слатких поздрава“ од своје суседе; а сад, и од њене кћери ваљда, рече Нур |
| , замоли је да сакрије ту „свету тајну“ од њена сина.</p> <p>— Јер мој син је...</p> <p>— Проме |
| одрасла, од ње је старији две године, а од родитеља је скоро отишао, оженив се и добив службу у |
| е учини широко поље покривено снегом, а од кућа и џамија велика шарена <pb n="17" /> шума. „Отк |
| ше муж и жена — смрт их је раставила; а од жива: погазио је заклетву и није јој више муж.</p> < |
| т од Господа, као просјакиња кору хлеба од богаташа, па зажмури, нихајући се као дервиш у молит |
| сву ноћ није спавало, настала је журба од ранога јутра, спрема, врачање, као и ноћу, ко ће да |
| S} Али, чини ми се, највише ме задржава од тога нежна унука, и кћи...{S} Нене мени никад не би |
| га гласа, па не даде <pb n="84" /> јава од себе...{S} Као да је од страха полудела, онемела, шт |
| ..{S} Па се закла још један ован, жртва од Нурије: он се посла дервишима, и у текије велике, иш |
| леђа канфором и шпиритусом и да му кува од зове теј.{S} Ја сам такав случај видела у Скопљу, ре |
| е.{S} Кад би заволео неко дете, нико га од њега не би могао одвојити; али томе детету се брзо д |
| кад му се год учини да она слуша некога од оне двојице, док говори.{S} А она, и ако <pb n="270" |
| Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна да од тих што се зову „нове“, нове су дотле док не наступи |
| куће бити сама.{S} После му се учини да од тога нема ништа, те очајаваше.{S} Прође година дана |
| срела с човеком, па, ако му се учини да од мушких погледа није сачувана, биће љубоморан.{S} Она |
| и се и физички и морално, не мислећи да од политике и људе хвата вртоглавица.{S} Не чувају ту с |
| не о књижевности.{S} Који је год икада од кога критичара био изгрђен, он њега овде изгрди...{S |
| увијено, као да ћу млада умрети, ваљда од харемског непријатеља, јектике, која ће ми доћи од љ |
| на месечини и осећам слан мирис, ваљда од језера или чак од мора, чије су обале засађене масли |
| жа, од руже ружа, пупољак од руже, вода од руже, ружичаста, кћи ружина...{S} Ову собу ја бих пр |
| а да је то пашиница, њена сестра, млађа од ње, па се она с пашиницом тужно погледа и тужно се н |
| ног Аблул-Меџидова доба, и ако је млађа од мене: говори са мном, и чух дубоко дише — заспала!{S |
| , Енглескиње.{S} Она је и лепша и млађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје се да није жена |
| сети неких типова.{S} -Једна мало млађа од ње а још девојка.{S} Чепркају по делима турских жена |
| испрошенице?!</p> <p>— Није шала.{S} Ја од тебе не умем да кријем...{S} Писао ми : „<foreign xm |
| ме нема међу њима; она се још не одваја од Џемала.{S} Нурије само ћути, уозбиљила се; а кад кро |
| ука, осетљива женска душа што се одваја од оних које воли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње с |
| и старинском чешљању, она јој је новија од свих.{S} Њу је <pb n="50" /> једном питала нене : „В |
| з боље породице но остале, образованија од свих, ова Францускиња их не оговара:{S} Сафет то зна |
| у их за жене.{S} Ти си много слободнија од мене.{S} Теби отац не брани да носиш <hi>јелдрме</hi |
| {S} Може бити врло културна, културнија од много њих овде, па ипак ништа:{S} Туркиња.{S} У њену |
| ди из овога лепога сна: она је срећнија од свих нас, удаје се за човека кога је видела и кога в |
| јем, да плачем.{S} Сто пута си срећнија од мене!“ Казала сам јој, и она ми никад више не рече: |
| реда ме изиђе једна млада жена, старија од мене, па ме гледаше зачуђено, пошто сам јој била сас |
| де да се није преварила; јер најстарија од њих, жена од двадесет и неколико година, врло лепа, |
| ости!{S} Колико лажнога морала.{S} Која од њих не жели ово?</p> <p>— Али како си смела! рече ов |
| чуше глас, али не разумеше речи: свака од њих била је по један делић оне раскалашне играчице к |
| Шта рече Фатма кад чу?</p> <p>— Заплака од радости... изгрли ме.{S} Хоћеш ли, беј, да је видиш? |
| е, она се полако, неприметно, отуђивала од жене која јој је била своја, удаљавала се од онога к |
| а метнем на главу шешир, ја бих скакала од среће, јагње Емир.</p> <p>— А ја бих, душо Мерсије, |
| чему па и о свадбеној кошуљи: ова имала од бурунџука, она од венедика; потражише њену, а она је |
| е; и њина кућа, бела, јако је одударала од готово црног дрвећа над њиховим високим оградним зид |
| и кроз пробушен оградни зид, премирала од чежње за њим, састајали се код њене Ариф-тејзе, оста |
| веравао, она је била љубоморна, умирала од бола; па опет оживљавала, гледала његову кућу, која |
| тиди се кад из собе изиђе сва малаксала од његова миловања, на лицу и грлу с трагом од његових |
| а, него човека.{S} Али каква је то шала од испрошенице?!</p> <p>— Није шала.{S} Ја од тебе не у |
| p> <p>Босфор, о коме сам толико слушала од наших жена и читала књиге ваших земљака, ја сам сад |
| > <p>— А ја бих, душо Мерсије, полудела од радости.</p> <p>И мада су говориле француски, тргоше |
| прстима, ћутећи.{S} Робиња примаше јела од ашчике, служаше господара и госпође, и двораше их с |
| лепо стоји башјорти !{S} И кад би смела од оца, она би га увек носила.{S} Али младеж на грлу, е |
| нене, где је та ханума што ми је донела од тејзе писмо?</p> <p>— Отишла, сине.</p> <p>— Отишла! |
| ко је опкољена зидом, милија ми је била од наше баште, зато што је бескрајна, и ми се по ваздан |
| ву плаву свилену хаљину, коју је добила од свекрве, па отишла кроз капиџик са својим мужем да н |
| ије рекла свекрва, да је не би одвојила од мужа..</p> <p>До пред зору са женама, а онда суфур и |
| е Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Она, научила од нас, па мени: „Душо, срце, јагње, око моје“.{S} Вазд |
| е ово тренутак.{S} Госпођица је научила од наших жена да осећа и да сажаљева странца и путника. |
| човек <hi>човек</hi>.“ Али колико бола од неког времена, како од госпођине деце посташе девојк |
| н њој често, једанпут се уверила, умрла од бола...{S} А неко вече: родитељи је не даду њему, он |
| и смрт моје мајке није ме више потресла од смрти моје мале, добре васпитанице и пријатељице...{ |
| па га задржала мајка.{S} Стара је чула од Арифе где јој је унука, и крила је од свакога, чак и |
| о је <hi>таук</hi> (кокош), ја сам чула од жена на чифлуку.</p> <p>— О!{S} То је француска реч |
| та ти долазила.{S} Сад видим да је боља од нас...{S} Не иде први који је кривљи, него који је б |
| ne Laura</foreign>.{S} Она је ипак боља од ње, честитија; казала је мајци...{S} Анри је био с њ |
| тљивости на жао учинили, са: „Нису боља од твоје деце““.</p> <p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А што р |
| било њено.{S} После поче да је замишља од своје руке и да јој љуби уста и пије очи.{S} Као луд |
| ханумина сестрића: да нам је даље слама од ватре.“ А нене се клатила, и метнула кључ на бућме, |
| ими од љубичице и хелиотроп с ливантама од јасмина и јоргована.{S} Па су се, после, поделиле у |
| ић, а то је што и њено дете, пошто нема од срца порода, па ако он има какву ману, она је не вид |
| во на то као грађани, већ што су људима од потребе, да им буду сигурна „преносна средства“: под |
| ку, и како да прави темена пред млађима од себе, како пред старијима, као коња: како да држи гл |
| врсницима, а он пошао с много старијима од себе: водили га по кафанама, и да гледа <hi>Карађоз< |
| рунделе“ као два дивна уметничка ћилима од цвећа, у водоскок, у кипарисе око ограде, смокве и п |
| су њихових година.{S} Фатма иђаше очима од једне до друге, све их познаје: од тридесет и неколи |
| жене се не одваја; по кући се ори песма од јутра до мрака, само певају као тице“.{S} Жене се по |
| у гореле Фатмине књиге, свешчице, писма од Госпођице, нарочито романи.{S} Хтео је да подметне к |
| деле као да смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чуда не долази к себи.</p> <p>— Ти не верујеш, душо? |
| те опијем те да будеш весела.{S} Једна од тих што су онда мислиле да сам ја пијана, није могла |
| капију се оне три закикоташе кад једна од њих метну прст на дугме од електричног звонцета.{S} |
| је дели?...{S} Не!{S} Боље да је једна од нас несрећна, него обе; јер ја бих и онда била несре |
| је погледале.{S} Сутрадан јој је једна од њих рекла: „Ханум, ти ниси никад толико слатка као к |
| еднога дана дошло је више лађа, и једна од њих донела је њега; а оне, можда баш тога дана, биле |
| и оне су европски обучене.{S} Али једна од њих, мршава висока старица, у белој памучној антериј |
| у две њине старе суседе, у другом једна од нових, она што изгледа јектичава, Мадам Аристид, Мад |
| гледасмо једна у другу, црвенесмо једна од друге, и читаву недељу дана не засукасмо мишице, док |
| преварила; јер најстарија од њих, жена од двадесет и неколико година, врло лепа, Фахрије-ханум |
| опијеш да Емир-Фатма-ханум, твоја жена од тебе остане <hi>бош</hi>.</p> <p>— Јесте, муфти-ефен |
| азимо да је неприродно ово кријење жена од људи.{S} Жене, несвесне свога положаја у друштву, ми |
| уже, у погледу боје; као да је створена од воска, у погледу мишица, руку и грла.{S} Лице јој је |
| у Енглескињу: „...{S}Као да је створена од кринова и руже, у погледу боје; као да је створена о |
| ставити писмо њима непрочитано? „Ко зна од кога је?...“</p> <p>Од дана како сам последњи пут би |
| на</hi>,</l> <l>Ствар од дрвета, хаљина од ткива.</l> <l>Од сто вам лета малолетна бива.</l> <l |
| и Мухамеда и Алију да јој сачувају сина од беде, и окрећући главу духну преко једнога рамена, п |
| ној кошуљи: ова имала од бурунџука, она од венедика; потражише њену, а она је се сети: од танке |
| робиња рече да је Фатма испрошена, она од изненађења не могаде доћи к себи. „Каква Фатмина про |
| главу, лице.{S} Он дршће од љубави, она од страха.{S} Узе се трести као у грозници, и да је уме |
| рсије, зар јој она не би казала?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф-тејзе.{S} У толиким моде |
| <p>— Биле сте у највећој љубави, а она од тебе сакрила, зато што су странкиње <hi>искрене</hi> |
| несе један мали фин ђерђеф (који је она од куће донела) с разапетом белом свилом, да је учи нек |
| срамоту издржала.{S} Ја знам да се она од тада буни против наших људи још више; и да припрема |
| дно за седење на миндерлуку.</p> <p>Она од задовољства јако поцрвене, па клече крај миндерлука |
| ворила о <hi>њему</hi>.{S} Много уморна од пута и утисака, заспа; у зору је пробуди мујезиново |
| Солун, град где су је пробудиле из сна од опијума датог муслиманкама пре толико векова — запад |
| рне, жене.{S} Спавале су.{S} Енглескиња од <pb n="129" /> ове слике трже се.{S} Свака је у поло |
| </p> <p>Она осети да говори искрено, па од радости заплака.</p> <p>— А где су, душо, моја писма |
| рерушавала се у просту стару кадуну, па од ње ишла сама тамо где ју је с нестрпљењем чекао њен |
| их је како нико дотле, украшавао их, па од тога ситног, финог посла куд је уносно себе, зар мал |
| ине, ти детету, теби Бог, рече мајка па од радости заплака.</p> <p>После два, три часа, ту су б |
| аклињем се пред Богом да је моја сестра од стрица заљубљена у лепу Рускињу!</note> <note xml:id |
| томе, њему јавише да му је умрла сестра од тетке.{S} Он се промени у лицу, и пошто замоли Арифу |
| видеше две његове рођаке и једна сестра од стрица, оне све три уздахнуше што су удате, те не мо |
| S} Чак јој није пријатељ ни њена сестра од тетке.{S} Сви су знали, осим њих! „Никад више за њег |
| у госте њени с Јалије, стрина и сестра од стрица.{S} Обуче се, па отрча на софу да се помази о |
| заплакаће, па ће јој се смејати сестра од стрица. „Зна ли турски овај Француз, а, Емир?“ она х |
| ланца, од треске чивије, од лавежа пса од хода, од шушња.{S} О, кад би је могао видети он!{S} |
| тога лепог младића Цариграђанина, брата од тетке Емир-Фатми, и видевши га, погуркују се, стежу |
| и не, ја се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао из Цариграда М |
| -нене! да знате како ме је било срамота од оне стране жене!{S} То је једна богата енглеска Мис, |
| и преводи преко <hi>срата</hi>, (моста од длаке).{S} Да је неко праведан као дете, огрешио би |
| умире, и она се не растужи него задрхта од некаквог потајног страха.{S} Она је пролетос осетила |
| ш одбити, ако је у теби заостало ма шта од човека.“ Он устаде постиђен, али не због онога за шт |
| овим годинама гледа да не изгуби ништа од живота; а живот јој је: кућа, град где се осећа покр |
| ми шарена врата,</l> <l>А у одаји софа од злата:</l> <l>Од мога драгог ко ме одвоји —</l> <l>Н |
| оспођице.</p> <p>Примите много пољубаца од ваше мале, срећне ученице, васпитанице и пријатељице |
| живи у Солуну.{S} Прими хиљаду пољубаца од своје сестре и верне другарице</p> <p> <hi>Емир-Фатм |
| да му је допустио понос да тражи новаца од тетке, он би већ био далеко од града где је толико о |
| але милостињу из кеса, кћери из торбица од црвеног атлаза, везених златом.{S} Ишле су све ћутећ |
| на.{S} Говорило се турски, јер домаћица од неког времена није држала слушкињу, да их не уходи.. |
| на главу метнете дијадему, уместо венца од мирте или поморанџина цвета.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</h |
| погледе: истина слаба, али лепа, лепша од оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није о |
| у фес.{S} То је Фатма знала.{S} Поздрав од човека њу просто избезуми те климну главом, одговори |
| муслиманска девојка примила је поздрав од човека, и одговорила му је: то је много; а што се он |
| же, кроз њих гледају њене очи!“ Па праг од ваше капије.. „На њега стаје њена нога!“ У свему ваш |
| е, у жбуње, — она се завуче у један луг од јасмина, и да не би пред мушким била с откривеном гл |
| p> <p>Џемал се, као кроза сан, сети кад од његова стрица тражише овако реч.{S} Он није пио, али |
| р у њему се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике у Нурије-хануминој кући прође месец дана, и кад |
| где никога. „Да није тетка добила напад од узрујаности?{S} А теча, као за пакост, у лову!“ Упам |
| p> <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи реч, јер су му „певали и трећи пе |
| о написах, тргох се.{S} Шта имам ја сад од тога што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} Моја мајка < |
| ори с њим његова кћи, она која га досад од стида није честито ни у очи погледала.</p> <p>— Камо |
| ајала страшан скептик, кад је год когод од тих официра говорио или прелазио<pb n="256" /> преко |
| е за пашића, „џемала”, ја сам, ван себе од радости, брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, то је наше |
| сам је и удавити, јер сам била ван себе од радости, а она је стара и слаба. „Ја немам овде наоч |
| слатка тејзе! узвикиваше Фатма ван себе од радости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе |
| ио!</p> <p>— Сута! викну Фатма ван себе од радости.</p> <p>— Јесте, чедо, сута ти долазила.{S} |
| еровала ми.{S} Кад помислим шта сам све од ње сакрила!{S} А да нисам волела Емиру...</p> <p>— Ј |
| алошћена и понижена као неке њене друге од својих мужева: љут, суров, — ала јој не доведе ортак |
| ја нећу да проводаџишем, мени то не иде од руке.</p> <p>— Ја ћу, рече Фахрије.</p> <p>— Или Мер |
| Мерсију и смеје се, али јој смех не иде од срца. <pb n="38" /></p> <p>Кад попушише цигаре, спре |
| шта не умеде одговорити, јер се застиде од ове озбиљне и готово увек замишљене жене.</p> <p>— Е |
| и обуће као у обућарници врати се и оде од куће: тако данас, тако сутра.{S} Ја с пријатељицама |
| а, и плакала сам...{S} Гледајући у људе од мрамора и бронзе, ја сам видела да они не при падају |
| ко ме одвоји —</l> <l>Нек с торбом пође од врата до врата!</l> <p>— Помириће се, очију ми! јер, |
| уркиња; ти знаш шта су Турци, шта траже од невесте...{S} А ако неки неку коју је завео, мора уз |
| знају шта.{S} Буне се, отимају се, беже од глупих предрасуда и опет им се враћају.{S} Раде, а ш |
| Припреме за рат трају несразмерно дуже од самога рата.{S} На свим припремама радим.{S} Ја сам |
| себи на лице и тепаше им.{S} Свекрва је од узбуђења јецала а нити је додирнула снахи дувак ни к |
| , а овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и притисну своје мокре очи на |
| а јој га њена сута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући у тај дивни калп |
| било!“ А тад брзо, јављајући јој да је од њега слободна (бош), заповеди јој да иде оцу, гадну, |
| n="84" /> јава од себе...{S} Као да је од страха полудела, онемела, шта ли...{S} Он поче да го |
| кићеној мазги црној и сјајној као да је од атлаза, јаше његов унук у новом шареном руху, бисерн |
| их жена, и налазе „чулност“, а свака је од њих порочна...</p> <p>Док је она, ћутећи, седела и р |
| ла је мајка и <pb n="197" /> дрхтала је од страха да му се што није десило, да га није неко нап |
| а од Арифе где јој је унука, и крила је од свакога, чак и од снаха, и од синова, своје деце.{S} |
| ле симпатичан трио.{S} Али још једна је од њих на умору...</p> <p>У овом <hi>Дневнику</hi> више |
| е у Цариграду, а други...{S} Ах, шта је од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар |
| Џемала, па кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт начинила!{S} Увек је на њ мислила, од првог |
| ико не зна, да не погоди </l> <l>Шта је од тебе, шта ли од мене.</l> <l>Заједно да горимо дођи, |
| ј.{S} Али у грудима тога човека срце је од камена.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, ни сузе м |
| в), он ће снаху узети, а може: млађи је од брата.{S} И она лепа, млада, његових година.{S} А гд |
| овек, пошто би је могао узети: млађи је од њена мужа, те јој се не рачуна као отац, по закону.. |
| ава:{S} Ахмед-беј, мој брат, старији је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и не поздравивши девера |
| а воли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржаваше страх да је не отера, па како би она |
| ица стењући рече:.</p> <p>— Ваша кћи је од мога сипа ... бош.</p> <p>— Бош?!!</p> <p>С каквим с |
| не, јер трају до гроба.{S} Живот нам је од Бога поклон који морамо вратити Богу, кад нам га зат |
| видео, као добар муслиманин окретао је од њих главу.</p> <p>Кад би било живе душе која може за |
| ану, где му је толико друштво, и ако је од њине свадбе прошло месец дана...</p> <p>Али данас, о |
| ф-ханум.{S} Дође свега трипут, и ако је од свадбе толико прошло; само једанпут виде Фатму, и то |
| {S} О како су јој оба мила!{S} Једно је од тетке, друго од Госпођице!{S} Шта ли јој одговара!{S |
| xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign> то је од вас лепо, Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руком мест |
| обињи, и у једној сиротој кадуни што је од вас долазила нама редовно, у вашим колима, у коњима |
| ећнице! узвикну Ариф оштро и одгурну је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти си се испросила, али се |
| : „Ја сам јој први.{S} С њим се познаје од пре неки дан, а са мном откад!“ И преброји на прсте |
| баклаве па разне татлије, па мухалебије од туцана пиринча, па свакојаки <hi>ошав</hi>, то јест |
| ићену кутију, где су му друге реликвије од ње, жене му и драге, па је расплете, раскопча јој гр |
| ар би те твој отац дао човеку који није од породице, из добре куће?{S} Ти немаш своје ја ни у и |
| дало је као да спремају нешто озбиљније од Устава, као да се припремају за нешто скоро, и биле |
| стику...{S} О, ништа ми није одвратније од човека који заудара на пиће!{S} А наши многи књижевн |
| ном; а те старе“: једне су мало старије од њих, друге су њихових година.{S} Фатма иђаше очима о |
| сун!“, а Мерсије се наљути.{S} Да крије од ње, сестре и другарице; и рече да и она њој одсад не |
| мала па да је не види.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису више муж и жена — смрт их је растав |
| ци иглу од педесет лира, оној белензуке од осамдесет, једној удовичкој кћери мираз кућу, другој |
| p> <p>Емир-Фатмине очи просто су сијале од радости. „Благо мени! она ме не грди, слатка моја уч |
| довела Ариф), и једне су просто викале од чуда, а Францускиња је окретала главу да не гледа иг |
| /> венчана, оне три нове нису излазиле од Арифе.{S} По читаве часове водиле су некакве тајне в |
| дом, и застајкиваху, јер не могаху даље од силног света.{S} Врева је заглушивала уши сватовима; |
| муслиманин, па кад видеше да ништа боље од њихових лекова, они рекоше моме оцу да треба да пром |
| она је красна: за опстанак се бори боље од човека, рече стара јер зна да се Ариф умири и развес |
| е толико што га се бојим, колико што ме од њега срамота.{S} У нас, пред оцем не пуши, и седи ка |
| у!{S} Ја сад за то не марим, и страх ме од ове данашње запаре, да моји не побегну на чифлук још |
| ше кад једна од њих метну прст на дугме од електричног звонцета.{S} Капија стара, са звекиром и |
| Ааа!{S} Одкуд ће коров куд је пало семе од цвећа? рече Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>— Откуд ће кор |
| p> <p>— Откуд ће коров куд је пало семе од цвећа? понови Сафет мужевље речи изостављајући узвик |
| у од сусрета с младим људима: у свакоме од њих замишљале су Џемала, и кад су виделе да није он, |
| позвала да јој виде библиотеку а не сме од Солуњанака и Цариграђанке што не скида очију с ње.{S |
| ортака?</p> <p>Она ућута да одахне, не од говора него од некаквог тешког осећања, а Сафет-хану |
| у стала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљда не од његове мајке.</p> <p>О, Цариграђанке!{S} Веселе, на |
| жена!“ Она дршће као прут, страх је не од смрти, већ од оне страшне речи <hi>бош</hi>.</p> <p> |
| да му жена не буде више жена, да остане од њега <hi>бош</hi><ref target="#SRP19120_N96" />, как |
| оже бити сад ме гледају неке очи црвене од плача с оваког бола какав је мој“.{S} А та душа, гле |
| ова мајка.</p> <p>После псовке, научене од цариградских амала и од својих ноћних другова, не хт |
| прво вече...{S} И сећа се себе уплашене од те вечери, свога сакривања у свекрвину собу.{S} И че |
| дем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног погледа човек се опија |
| као слушкињу, и што никад нисмо сигурне од — ортака?</p> <p>Она ућута да одахне, не од говора н |
| децо, али не увек.{S} Некад се изметне од човека пас; некад, где је расло цвеће, изникне коров |
| ла, сурме и бојадисања ноката; прављење од дана ноћ с фереџама и ћилимима на прозорима, где ниј |
| д свиле, ни од памука, већ сам створење од крви и меса, што има душу.{S} Та душа сад силно пати |
| а јој се беле атласке папуче не покваре од росе).{S} Кад нахрани и измилова голуба, он јој летн |
| и у слеме конака њеног оца, и она замре од страха; а мало после тога чу се туп, потмуо пад нека |
| инови који чувају моје пробуђене сестре од немани...{S} Кад зажмурим, руке ми се учине толико д |
| #SRP19120_N95" /> прилично, и као да се од њега опила.{S} Није тражила да види „двоје младих", |
| и „туђа мушка глава“...{S} Он као да се од тога отрезни, баци нож, оде у теткину собу и леже на |
| ећи је страшно нерасположену, уздржа се од тога.</p> <p>Сутрадан је примора да иде на седницу м |
| Фатма.{S} Она, сакривена, не одваја се од обележја (бисерне челенке), јер у њему види и воли с |
| г времена, она се заборави и засмеја се од радости, и, збуњена, не знајући шта ће, спусти пече |
| не која јој је била своја, удаљавала се од онога који јој је био близу. „То је жена застарелих |
| главу да не гледа играчицу: стидела се од своје деце.{S} Ариф, у свиленој љубичастој антерији |
| , па некад воли ту усамљеност, некад се од ње стреса.</p> <p>Најпосле уђоше у једно бујно-зелен |
| вам Осман-бејове другове..{S} Крије се од њих што није...{S} Ох, не могу даље: срамота ме! узв |
| } На мојој софри вечера не разликује се од ифтара.{S} Кад каква господска свадба буде, по месец |
| едам, и да се одмори...{S} Човек, те се од њега крише и сестре му од стрица: све имају љубоморн |
| к њој, да је убије, њен отац измаче се од ње далеко, ухватив се обема рукама за косу накостреш |
| у.</p> <p>Сестре се тргоше, уплашише се од тога простог питања.{S} Нурије се прибра и рече :</p |
| ћем на грудима, и с лепезама, тргоше се од тога узвика у коме су оне опазиле протест душе, и по |
| то шали, па се опет закикота, зацени се од смеха, после рече:</p> <p>— Није ми до снаге било, Б |
| а, Мавиш и <pb n="55" /> Памук; топи се од милине кад неко рече да личи па Францускињу, и понос |
| а „мајчице“.{S} А кад ућута, смешећи се од среће, она рече:</p> <p>— Не мисли тако далеко, сине |
| сли и хода по соби нервозно, смејући се од радости што ће на далеки, давно жељени пут.{S} И зан |
| живота, и нову душу, и, стар, плаши се од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, а наше старе хану |
| јој се тај шапат чудан учини, уплаши се од свога гласа и потрча у своју собу и његову: постеља |
| е: ја сам нашла свога Кактаса. „Криј се од људи; а да се твоје очи не би среле с човековим очим |
| будем љубазница?...</p> <p>— Сакриј се од њега кад ти није муж, али немој да идеш, кјучук-хану |
| , баци јој то у лице вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти више муж!“ Па јој окрете папуче прсти |
| воју слушкињу, а камо ли девојку што се од мога срца одвојила.{S} Зар да удам своје чедо за те |
| с’н!“</hi>, а опали дућани тресли су се од силних кола која су зврјала, шкрипала, пуцала по кру |
| рској, занета за Француском мајка би те од мила звала <hi>Лулу</hi> или <hi>Мими</hi>; у Францу |
| на како пијем пусти дуван; био сам дете од седам година кад сам узео да га пијем и да га волим. |
| познаде рукопис.{S} Аманет: женско дете од три месеца!{S} И писмо и аманет донесе му једна стра |
| 213" /> их обрука вичу на глас: куда ће од бруке !...{S} А стара, тресући се као прут, с муком, |
| назрела црне сирене, лађе.{S} Једна ће од њих сутра викнути и домамити њенога мужа! „Сутра!{S} |
| еја.</p> <p>— Трећи пољубац у уста биће од Енглескиње.{S} Оне, хладне, слободно се љубе...</p> |
| о, нарочито што му је одговорила, криће од свакога на свету, чак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-хану |
| е јасно чуло, поднесе јој лимун и сирће од руже да мирише, и узе јој трљати сирћетом руке и ног |
| е соба.{S} Она ми поднесе под нос сирће од руже, и њиме ми истрља слепе очи.{S} Кад се прибрах, |
| елој кући „светле“, јер цела кућа дршће од њих; а жене:{S} Зумбрит, Јакут, Ђул, Замбак, то јест |
| еј, красно: машалла’!{S} Снага ми дршће од радости.{S} Док си се ти с госпођом мајком препирао, |
| година крила: главу, лице.{S} Он дршће од љубави, она од страха.{S} Узе се трести као у грозни |
| ти, нити ће јој очи бити црвене ни лице од суза нагрђено, и да не осећа искрен бол и грижу саве |
| ле...{S} Гледала сам у његово лепо лице од мрамора, и плакала сам...{S} Гледајући у људе од мра |
| ово укочене.{S} Фатма се тресе, одскаче од постеље, стара је притискује не питајући <pb n="243" |
| ml:id="SRP19120_N80">Мало округло парче од једне врсте црне смоле.</note> <note xml:id="SRP1912 |
| љанчићи, па кад видеше стрица, зацикаше од радости, и бацивши обруч, потрчаше му на сусрет, дев |
| о ноћни дуси, и прекрстивши ноге, узеше од урминих коштица бројанице, и уз тихо жуберкање зачу |
| ђоше у салон, енглеске путнице занемеше од чуда.{S} Јесу ли то становнице овога прљавог, трошно |
| ји роман под Нурије-ханумину кућу, више од годину дана пусту, па га задржала мајка.{S} Стара је |
| тио ме на кућу у којој сам провела више од дванаест година, и где су са мном поступали врло леп |
| ијатељу, јер ни најбољи човек нема више од једног пријатеља?</p> <p>— Нисам, мајчице; такве се |
| ћа је служила за пример Солуњанима више од пола столећа, служила је до пре неколико година, док |
| дна реч <hi>много</hi>, Мерсији је више од бог зна коликог причања.</p> <p>— О, Емир, кад само |
| век би помислио да спавају, јер је више од једнога часа како се не мичу.{S} Али, најпосле, стар |
| .{S} Џемал-беј слуша жене побуњене више од људи, и ништа не чује, јер је занесен Фатмом: не ски |
| ц, опрости ми.{S} Међу ђаурима сам више од годину дана, али се нисам пођаурила: покривам главу, |
| едва један пристао да дође, прошло више од часа и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готов |
| убила оно што у њих девојке чувају више од очију, — чистоту.{S} Кад се сети да више није чиста, |
| о девојачкој чистоти: да је чуваш више од очију... (И заврши:) Како је могао доћи?..{S} Кажи ј |
| и му веома тешко, застиде се... највише од Фатме, и на њено велико изненађење, одмах се спреми |
| ела: зато су и штедели.{S} Јела највише од сецканог меса, па баклаве па разне татлије, па мухал |
| ајан осмех.{S} После је водиље поведоше од рођаке до рођаке, редом, да се са свима поздрави.{S} |
| па га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје, пушке, ножеве, јатага |
| крила је од свакога, чак и од снаха, и од синова, своје деце.{S} Она ока не суши за њом, коју |
| ких поздрава“ од своје суседе; а сад, и од њене кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у томе дође |
| жне и забринуте: и оне су муслиманке, и од њих ће многе постити, и оне треба по сву ноћ да седе |
| то јест да им изјави поздрав и од ње, и од Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бело, са као |
| притисну прстом једно место у књизи, и од прве речи где јој беше прст, читаше, тобоже напрежућ |
| ила, од сваке књиге по једно кандило, и од других ствари.{S} Ви сте ми предавали, да кад нам се |
| иначе живу и интелигентну Емир-Фатму, и од њеног бескрајног осмеха трзаху се. „Она није свесна |
| авике...{S} И ми смо се опијали...{S} И од нас су тражили реч: ако се не оставимо пића, да нам |
| псовке, научене од цариградских амала и од својих ноћних другова, не хтев се свући, он леже и з |
| тетку, стару, која ју је врло волела и од милости је звала „Фатуш“: болесна је, на самртној по |
| д вина и ракије, а не знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време с |
| ..{S} Старичине унуке, од једног сина и од другог, две младе, врло лепе девојке, значајно се по |
| рсије не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад помислим |
| е тејзе, то јест да им изјави поздрав и од ње, и од Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бел |
| .{S} Све што још имам, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, па... к’смет.</p> <p>Фатма чује да |
| тнула велику киту кризантема: од мене и од свих мојих сестара које су га читале...{S} Гледала с |
| је унука, и крила је од свакога, чак и од снаха, и од синова, своје деце.{S} Она ока не суши з |
| орила, криће од свакога на свету, чак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, с гос |
| је она мила другарица!{S} Милија чак и од Мерсије.{S} У турској старинској антерији и старинск |
| а, али лепа, лепша од оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и брат толи |
| но.</p> <p>Фатми су ближе по души чак и од матере оне три младе Цариграђанке и ове две странкињ |
| не само од она два младотурчина, него и од њега — он јој није муж; и обузима га љубомора кад му |
| а изишла пред матер и бабу, црвенела би од стида и крила очи.{S} Весела девојчица промени се, у |
| е, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху се не сети, да он, горд на |
| је Господ...{S} Нема душе која се не би од тога бола уплашила и која се не би пред њим поклонил |
| зиски поздрави: и саже се те им направи од земље темена и пољуби их у скут и у руку.{S} У зелен |
| еј да му зет нигде ништа нема и да живи од туђе милости!{S} Он, само он да не дозна!{S} Одмах б |
| у тренутцима у којима живи.{S} Она живи од утисака.{S} Њени живци су као јако затегнуте жице на |
| удима, па некима чак и на лицу, трагови од мушких прстију и мушке безочности, а оне, несвесне т |
| два народа, један од крви и меса, други од камена и бронзе...{S} Ови други сви имају душу, и ја |
| кићена.{S} Ја сам чула да то траже људи од својих љубазница, па сам ипак све чинила, јер сам га |
| .{S} Да јој је неко рекао да мало тражи од онога с ким треба век да векује, она би се зачудила |
| а Туркиња Фатма, какву већу срећу тражи од брачног живота!{S} Она је о овоме сањала и ноћу и да |
| ући“, оде уз степенице брзо као да бежи од <pb n="18" /> туге која је наједанпут обузе.{S} Али |
| } Луди, глупи обичаји!{S} Да човек бежи од своје рођене куће.{S} И више љута но тужна дочека го |
| ..{S} Зар да јој је тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети ка |
| ма!{S} Они њу гледају, они су јој ближи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледајући ни у кога |
| .{S} Новима и Арифи нико није био ближи од свекрве.{S} И ако у антерији, у аврапама, оне су у њ |
| просвећених народа, много је савршенији од нашег, па га ипак називају несавременом, преживелом |
| изусти: „Где је Осман (брат им, старији од њих)?{S} Девојчица одговори : „Код Емине-тејзе с Ајш |
| ројице.{S} Један од ових био је старији од ње; други њених година, али су изгледали много млађи |
| урске.{S} Поред тога што је био старији од своје жене двадесет седам година, он је увек изгледа |
| у није овде мајка и брат толико старији од њега, он би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе гов |
| } И још шта сам опазила: ми смо чистији од њих; ми се сваки дан купамо...</p> <p>Јануар.</p> <p |
| удадох за човека широких погледа, који од жене не прави љубазницу и не сматра је за ствар.{S} |
| е њене хаљине.{S} Нађе њен чаршаф, који од удаје обуче једанпут, и њено пече, што је крило њено |
| тако једна навика, да кад случајно који од наших момака изненада уђе у кућу, ја дигнем скут на |
| е погоди </l> <l>Шта је од тебе, шта ли од мене.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <p> |
| и се нешто љутила, шта је јела, пати ли од тога, или јој је ово први напад, и какве су појаве њ |
| пече је као да је пао на њена уста; али од тога дана она не отиде сестри, и ако ју је звала, и |
| одина, ја бих ово могла и разумети; али од осамнаест, на Истоку зрела девојка!{S} Оно, истина, |
| ед Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато што је била болесна, да се не уп |
| аспитан, воли своју кућу и жену.{S} Али од неког времена, он се развесели...{S} Проклета мастик |
| су се разишли, старотурци су опет узели од Џемала реч: „Ако се опије,“ и тако даље <pb n="199" |
| ео па је истерао из наше куће!{S} Крили од мене, а ја ипак дознадох, па умало не умрех.{S} А он |
| е је добар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је према |
| и.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Б |
| о писмо и рече: „Буди с њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било |
| ави га шапћући: „Буди с њима: сва су ми од моје Госпођице“, и загледа се у лепи рукопис, у кара |
| иској страни оплаках као оца: они су ми од оца остали...</p> <p>Пашиница ућута, на лицу јој заи |
| ром отворени.{S} Измешали су се парфими од љубичице и хелиотроп с ливантама од јасмина и јоргов |
| клон од сребра, од злата, од камена, ни од свиле, ни од памука, већ сам створење од крви и меса |
| а, од злата, од камена, ни од свиле, ни од памука, већ сам створење од крви и меса, што има душ |
| честитом женом, и нису нежни, одвојени од мајке рано...{S} У Европи, где човек жени устаје на |
| у.</p> <p>А Мерсијина црнкиња се зацени од смеха, после рече:</p> <p>— Слатка кјучук-ханум, как |
| eign> понови домаћица а гошћа се зацени од смеха гледајући је у њене стиснуте вилице.</p> <p>— |
| ...{S} Виде један капиџик, један једини од целог комшилука, па и он обрастао у исцветали јасмин |
| д је стајао и дотицао се облака, и црњи од малопређашњег неба; од његових грана чиниле су јој с |
| — он јој џак не тражи.{S} И одмах купи од ње тај џак брашна, мислећи : „Завет сам испунио; пок |
| су отишле Рашиде-хануми, бејовој сестри од тетке:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Фатма бризну |
| а ништа не каза Мерсији, не само сестри од стрица, већ и другарици; паде у једну наслоњачу и ду |
| јавио!{S} То ме је забринуло.{S} Да си од тринаест година, ја бих ово могла и разумети; али од |
| Хиљаду пријатеља, један истински: ти си од пријатеља затворио капиџик.“</p> <p>— „Ја, мајчице, |
| а реч, али кад дође ноћ...{S} Не зависи од њега.{S} Уместо да му траже озбиљног лека, они: дети |
| е, оптужује.{S} Ономад каже: „Не зависи од њега већ...“ па ту стала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљд |
| ладна и озбиљна, није се могла уздржати од гласног исказивања своје запрепашћености.{S} Кућа, г |
| једва напослетку...{S} Хтео је полудети од радости...<pb n="85" /> Јавио јој се као познаници Е |
| шешир.{S} Ја сам мислила да ћу полудети од радости; а данас — ја сам тужна!...{S} Кад су ишла к |
| аминонде...{S} Робиња оде, а Ариф осети од кога су јој та писма, па не мога одмах да их отвори, |
| та око на разређене шалоне, сад задрхти од звеке ланца, од треске чивије, од лавежа пса од хода |
| сасвим миран, непокретан, само задрхти од пламена и треска; ни најмањи лист се није покретао п |
| ешице, њој се овај радни дан учини већи од оба Бајрама: срешће се може бити с њим!{S} Она би, ч |
| о зна докле би лежала и маштала, бежећи од јаве.{S} Ах, јава?{S} Како да изиђе, како да их погл |
| онесу модрице, кикоћући се или црвенећи од задовољства, да примају у кућу туђе људе?!{S} У овом |
| г непријатеља, јектике, која ће ми доћи од љубави, или због љубави, како да кажем.</p> <p>— Ја |
| деда име да, да те деда очува, кријући од тебе и сунце и свећу.</p> <p>Истога дана у вече.</p> |
| S} Тамо се нисам развила те хтедох пући од врућине!{S} Али сам се бојала; наших жепа с Јалија б |
| ј сву тајну њене унуке.{S} Она, плачући од радости, замоли је да сакрије ту „свету тајну“ од ње |
| .{S} После је ижљуби њена сута, плачући од радости и вичући: „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су |
| да му је одговорила.{S} Робиња тапшући од радости узвикиваше „ашколсун!“, а Мерсије се наљути. |
| ке, тако по вас драги дан, као просјаци од капије до капије.{S} И ја сам с неном и мајком међу |
| м, сад сваки час несвесно покриваше очи од стида, и несвесно их откриваше да види што никад ниј |
| изговори трипут.{S} Мајка му се уплаши од његове бледоће и узбуђења.{S} И то се сврши тако брз |
| олела, и то исто овако, лудо, начинивши од жене, као онај лончар од земље, бога...{S} И тврдо в |
| кад!{S} Овај низак зид учини му се виши од највишег брега.{S} Да нису мухамеданци, сретали би с |
| ом, да се шетамо, око кућа зидови (виши од наших у Солуну), кафези (густи као на вашим прозорим |
| есном Осман-ефенди...{S} Осман је лепши од Исмаила.</p> <p>— Није леп ниједан, рече Фатма равно |
| е васпитавај; али, не као мене.{S} Криј од ње дању сунце, ноћу свећу, и она ће се осећати срећн |
| ијаше, ти се кријеш од људи...{S} Немој од мене...{S} Није грехота: ти нећеш „покварити“ венчањ |
| данас дошла у Турску, и узвикну једној од путница: „Мама!{S} Пуно је двориште црних домина!“ А |
| лој свиленој хаљини из Париза добивеној од младожење и драгог, шивеној по укусу њене Госпођице, |
| у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од руже, вода од руже, ружичаста, кћи ружина...{S} Ову |
| > <p>Емир-Фатми донеше обележје, калпак од црвене кадифе, извезен златом, поднизан бисером, с к |
| а је не види мујезин.{S} Навезе почетак од „мим“, првог слова у пророкову имену, па опет отвори |
| ћам слан мирис, ваљда од језера или чак од мора, чије су обале засађене маслином, и чујем један |
| /p> <p>— Није, и неће!{S} Један капиџик од целог комшилука, па и он затворен.{S} Кад год у њ по |
| >— „Ја, мајчице, нисам затворио капиџик од пријатеља, него од непријатеља... од Нурије-ханумина |
| , већ изопачен неразумнима!{S} Беже нам од куће мужеви, беже синови.{S} У нашу одају улази без |
| она одговори брзо и смело: „Побегла сам од куће: нисам могла сачекати ортака.“ Он се зачуди, ми |
| жа не узме које мило дете.{S} Крила сам од тебе не због тебе, већ због деце: кад ме отераш лиши |
| ме отераш лишићеш ме њих.{S} Крила сам од себе због девојчица, да им мајка не буде изобличена |
| ја сам требала да ти се осветим чим сам од детета постала жена, да те казним као злочинца, као |
| — Остављао сам је, морао сам: бежао сам од своје куће због гостију, сву ноћ сам седео с бескућн |
| нас мангали, у њих камини, и ја дршћем од зиме.</p> <p>Јануар.</p> <p>О чему све ове жене не г |
| ком од тела, с велом, али не и с венцем од мирте или неранџина цвета, него с дијадемом од драго |
| мбулом, јасмином, мошусом, што кроз дим од дувана гледаху у њу, младу и лепу, с пуно страсти; п |
| ноге, босе.{S} Из предсобља се шири дим од омана; кроз комарнике се виде три постеље, али девој |
| ом, кајсијама, с татлијама и са слатким од смокава; па су и старе и младе почеле јести прстима |
| На сваки начин гледала сам да одбраним од праведног напада своје сународнице и рекох јој да се |
| S} Не може бити равноправан онај с оним од кога изгледа да га храни.</p> <p>— Чиме да те послуж |
| ти не дам више да постиш.{S} Шта марим од ханума, најпосле?{S} Свет ником није направио кућу, |
| је цела кућа клањала пре ифтара, те чим од стола устану и оперу руке и уста, она ће се одвојити |
| егова миловања, на лицу и грлу с трагом од његових пољубаца...{S} Благо њој!“ Па се грабе која |
| риф-ханум, баш волела да се она, крадом од оца, с њим састане и поразговара, јер с Европљанком |
| ило што имам познанике бар међу народом од камена и бронзе.{S} Ишла сам на гробље, хришћанско, |
| ="132" /> ништа није сплетено, с дувком од тела, с велом, али не и с венцем од мирте или неранџ |
| а му играм једну игру коју сам девојком од наше робиње научила; и жели да сам увек, кад он дође |
| ен златом, поднизан бисером, с кићанком од свиле и крупна бисера; а донела јој га њена сута, те |
| е или неранџина цвета, него с дијадемом од драгог камења.{S} Дијадему јој је намештала Мерсије, |
| и одрасла, него негде далеко, у једном од њој непознатих градова, где су жене, по њеном мњењу, |
| ла, у Нурије-ханумином салону искићеном од горе до доле спремом, даровима.{S} Лепота!{S} То су |
| је пред Мерсијом и Ариф-тејзом, сестром од тетке њене матере, двапут њених година, а с којом се |
| седе у наслоњачу, загрли се са сестром од стрица и удесише, врло тихо, једну сентименталну и м |
| је, без свеће, седела са својом сестром од стрица, и говорила о <hi>њему</hi>.{S} Много уморна |
| уљу и намаза груди, грло и врат мирисом од љубичице.{S} Па опаса везен појас с искићеном пафтом |
| Обучена у ружичасту хаљину, са чаршафом од плаве свиле и с црним густим печетом, са свекрвом и |
| је развеселио.</p> <p>— Лаж, Ариф-ханум од почетка до краја.{S} Камо срећа да је знала да пијем |
| стим.{S} У Паризу има два народа, један од крви и меса, други од камена и бронзе...{S} Ови друг |
| ст људи, младих, осим тројице.{S} Један од ових био је старији од ње; други њених година, али с |
| .{S} Једанпут растависмо коње, па један од туге пресвисну.{S} А људе, човека и жену што се воле |
| <p>— Јесте, муфти-ефенди.</p> <p>Један од бејова рече:</p> <p>— Сине, овако кажи, трипут: „Ако |
| вач и осети ноћну свежину, мирис влажан од земље и лимунова, преноси се на Јалије, на балкон св |
| „Нема Бога осим Бога, Мухамед је послан од Бога“.{S} Има Бога, Јединог, Створитеља света, и ја |
| љаше према месечини као да је направљен од снега, и уђоше, не лупајући халком на капији..</p> < |
| баци је не помисливши: „То ми је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајк |
| а се одвајају, да се одучавају...{S} Он од ње да се одучава, да се туђи...{S} И опет чу: „Има л |
| па тек наједанпут викну: „А то ли је он од неколико месеца на овамо дежуран сваку трећу ноћ!{S} |
| ости се чуде: толико богатство — поклон од цица!..{S} Све шију, тихо певају и пригушено се смеј |
| — не мужу — невиђена, као какав поклон од дрвета или камена, и она се побунила, прва за коју А |
| опадне.{S} Ја нисам ствар, нисам поклон од сребра, од злата, од камена, ни од свиле, ни од паму |
| аде су остајале хладне.{S} Дим се дизао од дувана, али се није задржавао: прозори су широм отво |
| не; од њиног погледа човек се опија као од вина с бенђелуком ; у повијама имају <hi>елиф</hi> ( |
| коса као поморанџина кора, у Емире као од печеног кестена љуска, и сјајна као зрела маслинка.{ |
| тке“ речи награди пољупцем, трже се као од уједа гује...{S} Зар пред харемима сме пољубити лепу |
| својом главом гледаше и стресаше се као од крви из својих шупљих груди...{S} Груди јој се учини |
| љуби је у уста, а она се сад не опи као од пољубаца оне две жене, Францускиње и Рускиње, него с |
| И виде: мртву је купају... тело јој као од белог мрамора, а дугачка, <pb n="285" /> тешка њена |
| оким оградним зидовима, негде белим као од платна, над којима се у небо дижу црни кипариси и ол |
| евојком, како би се оставио пића и имао од чега да живи, него на Нурију.{S} Да воли Фатму тобож |
| ахвати целу махалу...{S} Испрва је ишао од куће само дању, после и ноћу: за то му отвори вољу Р |
| а па се засмеја, али јој смех није ишао од срца...</p> <p>После додаде:</p> <p>— Јесте ли га ви |
| га госпођице.{S} Мој отац с писмом ишао од познаника до познаника: све истина онако.{S} И он га |
| у и врте главом.</p> <p>Џемал је отишао од куће још по подне, па се више није вратио.{S} Оне га |
| сам затворио капиџик од пријатеља, него од непријатеља... од Нурије-ханумина сестрића: да нам ј |
| >Она ућута да одахне, не од говора него од некаквог тешког осећања, а Сафет-ханум рече:</p> <p> |
| то се неће удавати, Солуњанке, чак озго од Муса-Бабина Турбета, суседе напуштених турских гробљ |
| ј оба мила!{S} Једно је од тетке, друго од Госпођице!{S} Шта ли јој одговара!{S} Грди је или... |
| {S} Пио мастике...{S} Месец је тада био од петнаест дана...{S} Ни моја молба, ни моје преклињањ |
| мало померио памећу и узео те направио од земље бога; после га однео <pb n="59" /> у башту, на |
| pb n="177" /> да га волим, па је тражио од мене многе жртве: да никуд не изиђем из куће, или ак |
| нама и певао и плакао?{S} Ко те бранио од рђавих уста?{S} Хиљаду пријатеља, један истински: ти |
| жена равноправни, он жену не би створио од мужевља ребра, већ од главе.{S} Што се ја не буним: |
| Али колико бола од неког времена, како од госпођине деце посташе девојке, како су у друштву св |
| и новаца од тетке, он би већ био далеко од града где је толико ожалошћен и осрамоћен.{S} Али ка |
| моме драгом.{S} Кажите му да ми се око од суза не суши, и да...</p> <p>— Доста! узвикну Емир-Ф |
| јој вољи, и трпеће.{S} Само му је тешко од света.{S} И боље овако.{S} Јер да је ово раније знао |
| души...{S} Још синоћ је јела врло мало од ифтара, а за суфур је нису хтели звати, јер су мисли |
| ићем свога тела, које је горело, играло од страсти.{S} Мадмоазел Дарно, пре неко време усхићена |
| } Син ми је био весео...{S} Дете весело од пића!...{S} Пио мастике...{S} Месец је тада био од п |
| арочито у Цариграду.{S} Стид ме је било од оне стране жене, Енглескиње.{S} Она је и лепша и мла |
| кроз париске улице, мене је страх било од те лепоте, па сам се припијала уз њега, хватала га з |
| па жена — никад љубазница.{S} Ми овамо од жене коју волимо не правимо љубазницу.{S} Од туђе љу |
| ође му жао што је покрила главу не само од она два младотурчина, него и од њега — он јој није м |
| ине.{S} Ви мислите да је пијанство само од вина и ракије, а не знате да га има и од радости, и |
| , па још више поцрвене. — „Није то само од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а дувао вардар,“ |
| S} Ми то не видимо, али читамо и чујемо од странкиња што живе међу нама <pb n="76" /> и путница |
| ј мирис јавио ми је да сам добила писмо од тебе и подсетио ме на кућу у којој сам провела више |
| — врача: да опет добије тако мило писмо од миле Госпођице.{S} После га опет неколико пута прочи |
| мени се учини хладан, па ми би теже но од болести.{S} И први пут, увређена, ја почех да размиш |
| јорган, и предаде јој два писма: једно од Мерсијине мајке, друго из Француске — дошло јој прек |
| старога.{S} То ми је у крви, наслеђено од мојих предака.{S} Ја верујем у све у шта су веровале |
| Растужена, она замисли лице Госпођичино од своје руке, па је ижљуби.{S} И друге своје учитељице |
| м, ничице; подиже је: лице јој је мокро од суза! „Мерсије душо, ми сад треба да певамо, не да п |
| ече, не верује да је њено, већ да је то од некога чула или негде прочитала.</p> <p>Њен отац мрз |
| ти и подсмева.{S} И љути се на кћер што од своје матере сакри мужевље пијанство.{S} Пре је заме |
| {S} Зар у том нечистом делу света нешто од њега, то јест цео он!...{S} Што год би у кући европс |
| остале „непотпуне“: оне су однеле нешто од њих.{S} Нене им чита персиске песнике, и оне је слуш |
| спратих у школу!{S} Осетих кад се нешто од мене откиде.</p> <p>1 рамазана, пред вече.</p> <p>Бл |
| е да ослушну, па се трзају: крију нешто од ње ..{S} Вече прошло увелике, а оне сад клањају вече |
| још је вама <hi>жена</hi>,</l> <l>Ствар од дрвета, хаљина од ткива.</l> <l>Од сто вам лета мало |
| } Бежи!..{S} Сакриј се!...</p> <p>— Зар од мужа?! узвикну она с чуђењем, па се насмеја.“</p> <p |
| удо, начинивши од жене, као онај лончар од земље, бога...{S} И тврдо верујући да је права европ |
| тискати главу, стезати слепоочнице, јер од те мисли осећа грдне болове.</p> <p>— Да зовемо хећи |
| ни љубичица, ни јасмин... „То је мирис од њега, његове душе“...{S} И дође јој жао што му је оп |
| Нема Бога осим Бога, Мухамед је послат од Бога!</p> </div> <pb n="268" /> <div type="chapter" |
| ма Бога осим Бога.{S} Мухамед је послат од Бога</hi>; везе, али не прелази преко лица рукама<pb |
| оје она „не излази“, Фатмин теча и брат од тетке, па јој час брише очи, час намешта тел, час по |
| не јој рођаке, Цариграђанке, и њен брат од тетке, дошао из Цариграда за њену свадбу.{S} У једно |
| би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се она, |
| <p>Драга ханум,</p> <p>Шаљем вам аманет од ваше и своје Емир-Фатме...{S} Ни смрт моје мајке ниј |
| Па... једанпут..</p> <p>— То је лудост од њега.{S} А ти...{S} Пред младом муслиманском девојко |
| же очи к небу, пружа руке: проси милост од Господа, као просјакиња кору хлеба од богаташа, па з |
| ену не би створио од мужевља ребра, већ од главе.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, нег |
| шће као прут, страх је не од смрти, већ од оне страшне речи <hi>бош</hi>.</p> <p>— Сине!{S} Син |
| н се одмах вратио родитељима.{S} Младић од двадесет четири године, он је својим здрављем и мушк |
| син врати у Стамбол...{S} Бејаше младић од деветнаест година, израстао као кипарис, па румен ка |
| n="231" /> сретао жене и окретао главу од њих с пуно мржње.{S} А кога год човека, млада и лепа |
| збиљну, која је у турском бољем друштву од неколико година, нарочито последње две године, сталн |
| м као с другом!{S} Не сматра ме за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она разумети<pb n="140" |
| нцуски, по навици да крију и кад немају од кога.{S} Џемал-беј слуша жене побуњене више од људи, |
| агледа, спусте пече...{S} Али шта имају од тога?{S} Човеково је до капије; а и на улици: гледањ |
| жавају, затварају се, али се и отварају од лупе у поломљена ћерчива и грозног маукања једног си |
| шије брзо и лепо једну женску антерију од цица, а снахи дала да јој сашије једне беле гаћице, |
| дним скоком дође до кафеза што је крију од њене девете године, који су јој пре кратког времена, |
| заврши и закашља се, а Фатму и Мерсију од тога сухог кашља обузе хладноћа.</p> <p>Опет поче Фа |
| ву) комшике, па кад коју ухвате, закују од ње капиџик или је протерају из „поштене“ махале; и т |
| Оде с Мерсјом у двориште к мужу, човеку од педесет и једну, две године, у ловачким хаљинама, ко |
| оцене поклоне?{S} Ја: овој удовици иглу од педесет лира, оној белензуке од осамдесет, једној уд |
| <hi>узеће га</hi> Зејна...{S} У лудилу од страсти, чак заборавља да му брат још није умро.</p> |
| Човек, те се од њега крише и сестре му од стрица: све имају љубоморне мужеве; а моје пријатељи |
| пиће му фес с дугачком кићанком и чалму од зелене свиле.{S} А чим напуни четири године, он ће г |
| он да не дозна!{S} Одмах би одвео Фатму од мужа.{S} Сети се да Мерсије може бити све зна; зато |
| едну озбиљну, отмену и врло лепу хануму од тридесет пет или шест година, и пита која је, па јој |
| н Париз!{S} О, кад сам погледала у шуму од кровова и торњева!{S} Била сам се сва најежила, и ос |
| е улице на Јалијама, и зашла је у једну од споредних улица Новога Солуна.{S} Кад је била до јед |
| кама полако.{S} Кад су скренуле у једну од најлепших солунских улица, Хамидију, ишле су само ма |
| загука као да се радује имену добивену од деде.{S} Он је узе, притиште је на груди, и прислони |
| елим рукама с врата хамајлију, одвојену од других, пружила је њој.{S} А она, пошто је дошла кућ |
| и погледа у собу, у помрчину направљену од фереџа и ћилима као уз Рамазан; светлост кроз врата |
| ив се обема рукама за косу накострешену од страха.</p> <p>Никога није било у кући који би видео |
| страшно црном маском на лицу — да пукну од врућине, без ваздуха, чини ти се и без живота, корач |
| виче узбуђено робиња; Фатма се загрцну од смеха, а Мерсије вели: „Лепе, али... плаве.“ — „Плав |
| па се Фатми учини да је у земљи где су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој није потреба |
| дивна.</p> <p>— Наше жене одвратније су од људи, рече Фахрије-ханум, Цариграђанка.{S} Људи бар |
| јкама, с печима на лицу, подрхтавале су од сусрета с младим људима: у свакоме од њих замишљале |
| ли само људи, а четврти и жене: ишле су од рођаке до рођаке, од пријатељице до пријатељице.{S} |
| ена реч и један опроштај увреде бољи су од милостиње за којом би дошла мука нанесена оному који |
| ма...</p> <p>Цариградски каици лепши су од венецијанских гондола, то јест пријатнији су за око, |
| велики, као што се чудила једном брату од тетке кад је био на мртвачком одру, који јој је за ж |
| <p>Све што ми је мило и немило бележићу од данас, те да некад видим како ми је било кад сам ост |
| мане, младотурке.{S} И ја сам у чаршафу од девете.{S} Па ипак, Емир, моје је друго: видели су м |
| м; да цвеће метну за појас или у рупицу од капута, па кад увене да га баце попуњавајући његово |
| ете мајку, сестру, братаницу, девојчицу од својих десет година, и једну слушкињу, с бошчицом: и |
| Фатму, ви познајете Џемала...{S} По оцу од Арапа, од емира...{S} Ја сам вам причала о његовој л |
| изненади, кад, враћајући се у подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње већ четрдес |
| га и отишла.{S} Како је није било страх од ње мртве, кад она не сме код мртваца?{S} Али она се |
| лица: гледала их, бирала их, метала их од лица до доле, гледала се у огледалу изблиза, па се и |
| У мени се нешто прекиде кад се одвојих од Џиџи...</p> <p>12 новембра.</p> <p>Већ си код деде!{ |
| сточњачких, али пуних лепоте, заосталих од једне велике старе културе.{S} Њене пријатељице, Тур |
| а пред девојчицама говори, ја одустадох од тога, знајући да у романима нема ништа слично тим ра |
| а не сачеках долазак свога ортака: одох од мужа, да му се никад не вратим...{S} И колико је кри |
| ободно се љубе...</p> <p>„Трећи пољубац од <hi>њега</hi>“ хтеде она рећи, али не рече.{S} У њој |
| ђење харема, за развијаше, ти се кријеш од људи...{S} Немој од мене...{S} Није грехота: ти неће |
| > <p>— Добро!{S} Сад да видимо који ћеш од ова два.</p> <p>Она узе десни.</p> <p>— На средњем ј |
| сти пати једна моја тетка годинама, још од своје четрнаесте.</p> <p>— Шта је то, доктор-ефенди |
| рића.{S} А арапски емири... ко зна, још од Мухамеда!</p> <p>Сви пређоше рукама преко лица и очи |
| твар од дрвета, хаљина од ткива.</l> <l>Од сто вам лета малолетна бива.</l> <l>Дивљаци! жена јо |
| </l> <l>А у одаји софа од злата:</l> <l>Од мога драгог ко ме одвоји —</l> <l>Нек с торбом пође |
| свести.</p> <p>.................</p> <p>Од кризе прођоше два дана, и она сад може да мисли. „Ор |
| икну Осман-беј гласно и оштро...</p> <p>Од тога крупног мушког гласа Фатма задрхта, па побледе |
| сто до ово где су Џемал и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма врло воли најређе се виђа у Нурије-х |
| н ће јој све писати: утешиће је.</p> <p>Од куће оде без „збогом“ и не видев Фатму.{S} На софи в |
| кићена, сва у црвено:{S} Радост.</p> <p>Од јутрос сам учинила нешто што никад: задрмала сам реш |
| очитано? „Ко зна од кога је?...“</p> <p>Од дана како сам последњи пут била код Нурије-хануме, ј |
| м жељом, жудњом, страсно те чека</p> <p>од свег срца твоја... твоја сестричина</p> <p> <hi>Емир |
| спођице, примите хиљаду пољубаца</p> <p>од своје мале</p> <p> <hi>Емир-Фатме.</hi> </p> <p>P.{S |
| ...{S} Лед!</p> <p>— Што се бојиш?...{S}Од јасмина се не види капиџик искићен мертечким јексери |
| ...{S} Пољуби ме само кад пође и дође. „Од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пр |
| црвенећи, рече: „Мука ми је, нене“. — „Од чега мука... овако рано?“ — „Јуче... јела сам зелени |
| весна, трезвена, чак и онда кад тобоже „од севдаха" губи свест, гледала је попреко странкиње, к |
| и и измилова...{S} Оне су све вриштале „од страха“, као да никад нису виделе мушкарца, човека, |
| на ногама с јенђама: снаха јој направи „од земље темена“, с дувком на лицу, па се усправи и ста |
| очи, распориће првога кога сретне; јер „од радости се човек опија, од љубоморе луди...“ Али как |
| и завијена као Арнаутка и не смеш пешке одавде донде.</p> <p>— Моја несрећа!...{S} А то... што |
| ли! високо летите вичући.{S} Кад пођете одавде, понесите поздрав моме драгом.{S} Кажите му да м |
| харемима и држе им предавања...</p> <p>Одавде, Ариф оде кући.{S} Муж је хтеде питати како је б |
| упирање кошуља, умеша се робиња.</p> <p>Одавде одоше на баба-фингу, да гледају небо и море, и д |
| а слушам оца, и да га се бојим и удата, одавно жена, док год је он жив а ја немам мужа!{S} И за |
| е:</p> <p>— Па то је твоја жеља, ханум, одавно: како се Фатма родила.</p> <p>— Ја познајем Фатм |
| ерњава продаваца заглушивала је уши.{S} Одавно је прошао Касумију и Алаџа-Имарет с конаком свог |
| !{S} Ја, драга госпођице, волим једнога одавно, још како сам вам почела долазити јутром у посте |
| зненади се, мада зна да јој је та тетка одавно болесна, па се спреми, и седе у затворена кола с |
| а пијана. </p> <p>Нурије је није видела одавно овакву.{S} Вечерас, она је знала да су њени одно |
| ристид и Мерсијину гувернанту, и ако је одавно отишла, и духовиту Мадмоазел Дарно, коју ви толи |
| ад клањају вечерњу молитву...{S} Сто је одавно постављен, ашчика повири на врата, па је нестане |
| уздахну.{S} С минара је објављено вече одавно, али Фатма није чула: занела се гиздањем.{S} Вид |
| дан стари пријатељ; нису се били видели одавно, те се изгрлише као жене.{S} Пријатељ потапка мо |
| н — била си венчана...{S} Мерсије-ханум одавно чула, још кад си била у Цариграду, али ти није к |
| чела сам због сина.{S} Родитељи ми беху одавно умрли, кад ми се син врати у Стамбол...{S} Бејаш |
| које је небројено пута читала, и зна их одавно на памет.{S} Од свих песника, и старих и нових, |
| 183" /> муж остави и лиши детета, ја се одадох уживањима, да ране залечим.{S} У кући, где је за |
| о милим стазама, али она му се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, ожени трећом.{S} Трећа |
| ерује у к’смет!“ После три дана опет их одазваше:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Она оста сама |
| о, истина, лепо понашање <hi>често</hi> одаје лепу душу; али то је често, не увек.{S} Ти познај |
| собље бацајући погледе у широм отворене одаје с постељама под белим танким комарницима.{S} За њ |
| {S} Али га видесмо кроз кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан га видим; сваки час пролази и гледа |
| {S} Кад с париских улица допире до ваше одаје хука и кад чујете јако, снажно било једног велико |
| се, удари крилима о зид, па у један кут одаје, па у други, и излете кроз прозор, паде на смокву |
| да видим хоће ли се помирити:</p> <l>На одаји ми шарена врата,</l> <l>А у одаји софа од злата:< |
| као зрели нар!“ и разлегаше се смех по одаји старе Шехназе-хануме.</p> <p>Сва срећна, Фатма ис |
| <l>На одаји ми шарена врата,</l> <l>А у одаји софа од злата:</l> <l>Од мога драгог ко ме одвоји |
| Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, с гостима,“ рече једна робиња, а њој дође криво, |
| "#SRP19120_N3" />.</p> <p>У <hi>мусафир-одаји</hi>, то јест соби за госте, не беше ништа турско |
| ази.{S} Виде све, па се повуче у ненину одају, намести око на кафез... „Џемал!“ После два месец |
| од куће мужеви, беже синови.{S} У нашу одају улази без питања слушкиња и робиња, а не може ући |
| , па их Сафет с јетрвом одведе у јашмак-одају, да се развију.{S} Кад се развише и чељад узеше о |
| еча, да их завије и остави у <hi>јашмак-одају</hi><ref target="#SRP19120_N3" />.</p> <p>У <hi>м |
| и дубоки поглед; по стоти пут се пита, одакле је, где је сада кад она мисли на њега, је ли у < |
| ше Џемал, без капута, раздрљених груди, одакле је ишла јасна крв, и окреташе се, као да хоће да |
| пошле оним, обраслим у коров, гробљем, одакле обично гледају Солун, једну слику толико познату |
| видела, рече Фатма и поцрвене.</p> <p>- Одакле? упита њена мајка зачуђено.</p> <p>— Кроз тејзин |
| ене из Золиних романа, они мужеви...{S} Одакле су?{S} Из Европе.{S} Њен отац некад дође у зору, |
| м.{S} Јадне, јадне ми!...{S} А знате ли одакле сам га видела?{S} С беј-аџова<ref target="#SRP19 |
| це с гласом мујезина!{S} На овој страни одакле нам се сунце рађа, чије куће и џамије према сунч |
| у којој гостујем, на једном је брежуљку одакле се види сав Серез.{S} Ја сам до сад седела код о |
| ли жене по харемима, као чочек!</p> <p>„Одакле је <hi>он</hi>?“ прошапта па баци очи кроз прозо |
| , и опет затражи и доби две чаше; и сад одасу мало воде и насу мастике; опет то побеле, запени |
| ве чаше, једна је велика с водом.{S} Он одасу воде и насу мастике, која у води побеле, запени с |
| спустила се и окренула према Хамидији, одатле, поред Бејаз-Куле, појурила су широком улицом к |
| S} Преко кровова, гледале су море...{S} Одатле, са залива, с његовог пристаништа, полазиле су л |
| слима по кућама уз свирку и песму...{S} Одатле, оне пођоше натраг у град, ногу пред ногу, и тре |
| ита у собу на тавану, на баба-фингу.{S} Одатле се види све море и цело небо, али она се не сети |
| фингу, <pb n="61" /> собу на тавану, да одатле гледа ту страхоту и лепоту — запаљено небо Али д |
| ну собу“.{S} Не рече: „Ала смо луде, па одатле га можемо најпре видети", а то помисли и због то |
| ађе њу, и зајаука, па, посрћући, побеже одатле као с гробља, где јој се учинило да се дижу плоч |
| игурне од — ортака?</p> <p>Она ућута да одахне, не од говора него од некаквог тешког осећања, а |
| агао се, да је пољуби; она, преплашена, одби га, и сакри лице...</p> <p>— Па зар цео месец тако |
| че си преда мном пушила, а ја сам ти то одбила на болест.{S} Али данас...{S} Зашто не устаде св |
| лати свакога петка...{S} Ти ми то нећеш одбити, ако је у теби заостало ма шта од човека.“ Он ус |
| уђу: за сваким сестриним умрлим дететом одболовала је; сина јој, јединца, воли као да га је род |
| дави), па неће више к њему; а он за њим одболује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је волео како |
| стиду.{S} На сваки начин гледала сам да одбраним од праведног напада своје сународнице и рекох |
| овор не чу Фатма.{S} Она, сакривена, не одваја се од обележја (бисерне челенке), јер у њему вид |
| о и не зна шта је кафана; од жене се не одваја; по кући се ори песма од јутра до мрака, само пе |
| Али Фатме нема међу њима; она се још не одваја од Џемала.{S} Нурије само ћути, уозбиљила се; а |
| ћи и унука, осетљива женска душа што се одваја од оних које воли и који је воле.{S} Плаче, а кр |
| тишао неиспраћен !{S} И сваки час да се одвајају, да се одучавају...{S} Он од ње да се одучава, |
| година, отац му дође да га узме, да га одведе у Европу на васпитање и школовање.{S} Ја нисам б |
| а многе своје познанице.{S} Домаћица је одведе уврх сале и посади до једне енглеске посланикови |
| дијадему, обућу...{S} После је Мерсије одведе у другу собу, али и тамо су ћутале:{S} Фатма ниј |
| грациозна темена, па их Сафет с јетрвом одведе у јашмак-одају, да се развију.{S} Кад се развише |
| Мајка јој се уплаши те је онако болесну одведе у Скопље, да се међу непознатим и веселим хареми |
| ри да се одмах умије и спреми, а сестру одведе на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе је, а не казах јој |
| као да у кући има ђака, студента, па их одведе на софу с отвореним шалонама и прозорима, где он |
| падне невеста, кад је, и венчану и њему одведену, први пут види, он је враћа; ако се невести не |
| аф, метни јој на лице густо пече, па је одведи Нурије-хануми.{S} Он јој је као род... сестрић ј |
| човека и жену што се воле..{S} Ох, што одведох Фатму?...{S} Кад сам имала какву своју тајну, н |
| му није могла изменити крв.{S} Ох, што одведох Фатму?</p> <p>— Па, пала им венчања.</p> <p>— К |
| придржава дувак, и, уз свирку и песму, одведоше је горе у ону велику собу пуну јенђа; приведош |
| ка.{S} Све се сврши за неколико дана, — одведоше је.{S} И старо и младо, и богато и сирото, и м |
| ље и месечином...</p> <p>Оне две водиље одведоше невесту доле у једно велико предсобље сасвим п |
| је био нежан.</p> <p>Још исто вече, они одведоше Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле су као убијене |
| у лицу и ништа не говораше.{S} После их одведоше у једну собу за пун сто.{S} Јеле су ћутећи.{S} |
| Паласу</hi>, ту да изиђе и да се колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да иду на мали |
| у чаршију која спаваше дубоким сном, и одвезоше се близу мора, у <hi>Хотел д'Англетер</hi>.</p |
| и намештај једне велике турске куће, и одвела је до једне велике собе где су на миндерлуцима, |
| упај, лудаче! викну тетка ражљућена.{S} Одвели смо је оцу, пошто ти није више жена.</p> <p>— Се |
| : „По беја су дошла два његова друга, и одвели га“; њој грунуше сузе — отишао неиспраћен !{S} И |
| и... <hi>Само</hi> за ту реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У Нуријиној кући |
| S} Он, само он да не дозна!{S} Одмах би одвео Фатму од мужа.{S} Сети се да Мерсије може бити св |
| срећа и несрећа: ко би моју мајку тамо одвео? говори Фатма и уздише.</p> <p>Све три седоше и з |
| ан, много доцкан... старо, много старо, одвише старо, ааа! ааа!</p> <p>— Пијете ли штогод проти |
| /p> <p>Вече у очи четвртка, дана кад се одводи невеста; трећа ноћ како траје харемско весеље.{S |
| оговоре с честитом женом, и нису нежни, одвојени од мајке рано...{S} У Европи, где човек жени у |
| еобично белим рукама с врата хамајлију, одвојену од других, пружила је њој.{S} А она, пошто је |
| а од злата:</l> <l>Од мога драгог ко ме одвоји —</l> <l>Нек с торбом пође од врата до врата!</l |
| часовник: да ручају, па да се он с њом одвоји... сад је здрава.{S} Свекрва јој преде свилу и н |
| , а камо ли девојку што се од мога срца одвојила.{S} Зар да удам своје чедо за те протеранице ш |
| то јој није рекла свекрва, да је не би одвојила од мужа..</p> <p>До пред зору са женама, а онд |
| а устану и оперу руке и уста, она ће се одвојити с њим...{S} Обоје грозничаво чекају тај тренут |
| неко дете, нико га од њега не би могао одвојити; али томе детету се брзо досади (јер он га сти |
| рв...{S} У мени се нешто прекиде кад се одвојих од Џиџи...</p> <p>12 новембра.</p> <p>Већ си ко |
| песнике, и оне је слушају расејано.{S} Одвојише се.{S} Говорише о хаљини Мадмоазел Дарно, наро |
| на стакленој софи; али се девојке брзо одвојише: одоше да свирају.{S} Свирале су <hi>Изгубљену |
| акале саказ.{S} Оне су странкињама биле одвратне; једна Немица поређиваше их с преживарима.{S} |
| рисао на мастику...{S} О, ништа ми није одвратније од човека који заудара на пиће!{S} А наши мн |
| шио весела, и дивна.</p> <p>— Наше жене одвратније су од људи, рече Фахрије-ханум, Цариграђанка |
| ушајући сестру.</p> <p>— А мени је било одвратно што се праве...{S} Напослетку, можда се и не п |
| е имала неку необјашњиву <pb n="254" /> одвратност према пијанима.{S} Говорило се о свачему, са |
| осети нешто као пресићеност, и као неку одвратност.{S} Откуда то сад?{S} Дотакла се лептира, а |
| уг га поведе к најлепшој, али он с пуно одвратности окрете главу...{S} Никад неће пољубити <pb |
| унила кесу, он је празнио.{S} Испрва га одвраћах лепим, после ружним: и да ми реч, закуне се, п |
| а никад не би удала.{S} Нене и мајка је одвраћаху; а кад Ариф помену зету, он готов, и врло вес |
| ef target="#SRP19120_N84" />.{S} Она их одгледа с оним осмехом што јој је раширио румено лице: |
| испрати странкиње чак до прве капије, и одгледавши их, кроз свитање, за једним старим Турчином |
| а.{S} Како ће им бити кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће нарицати као за милим мртвацем |
| омисли: „Какав је то одговор!{S} И коме одговара?{S} Свекрви!"</p> <p>И наједанпут, њему се учи |
| е брат... да му буде жена.{S} Она му не одговара.{S} И он, потпуно <pb n="242" /> полудео, прис |
| та те је на песму окренуло?{S}" Она јој одговара: „На песму ме окренуле две радости: прва и вел |
| етке, друго од Госпођице!{S} Шта ли јој одговара!{S} Грди је или...{S} Не сме прво Госпођичино; |
| опској хаљини, насмејана, весела, и обе одговарају, у пролазу, на дубока темена дубоким теменим |
| S} С оцем чак ни о тетки није говорила; одговарала му је на питања као обично, и ништа више.{S} |
| редсобљу говор, питање : „Има ли кога?“ Одговор : „Нема никога“; и скидање ципела, обување папу |
| Да зовем мајку?</p> <p>Па и не сачекав одговор, отрча по матер, лупи дланом у њена врата вичућ |
| иња рече:</p> <p>— Кјучук-ханум, има ли одговор за моју кјучук хануму?{S} Хоћемо у хамам, па мо |
| пламен уз лице, и помисли: „Какав је то одговор!{S} И коме одговара?{S} Свекрви!"</p> <p>И наје |
| закона; у Корану стоји: муж је за жену одговоран.{S} Он поређује жену с мачком: кад се највише |
| — Где је кујчук-ханум?</p> <p>— Отишла, одговори му она а не погледа га.</p> <p>— Куда? изусти |
| .{S} За кога?</p> <p>— За старотурчина, одговори Мерсије уозбиљивши се.</p> <p>— У гору и камен |
| блузи и старомодној европској фризури, одговори да је „хвала Богу“ здрав, она рашири десну рук |
| <p>— Ја... јесам.{S} Ја њега познајем, одговори Фатма збуњено.</p> <p>Колико је бледа, још виш |
| вилену кошуљу?</p> <p>— Ништа не волим, одговори она хладно, а Осману сукну пламен уз лице, и п |
| ка њу просто избезуми те климну главом, одговори му као Мадмоазел или Мадам, и задрхтавши целим |
| p>— Шта ћеш ?{S} Да се удаш, срце Емир, одговори домаћица.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Quel |
| /foreign><ref target="#SRP19120_N76" /> одговори Фатма збуњено, употребивши „<foreign xml:lang= |
| упитах је ја озбиљно. — „Из Стамбола,“ одговори она па се смеје. „Који из Стамбола?“ рекох ја. |
| } Утрча у собу, весела, и одмах седе да одговори на писма.</p> <pb n="68" /> <p>Солун, 15 јуна |
| јој ти срећан?</p> <p>Али он избеже да одговори, љубљењем.{S} Ниједно место на лицу, на рукама |
| ову жену?“ Ни на памет му не би пало да одговори: „Зато што је Европљанка, Францускиња“.{S} Да |
| отишла не казавши никоме да ће ићи, она одговори брзо и смело: „Побегла сам од куће: нисам могл |
| о, он, њен муж.{S} И лепо чу кад робиња одговори: „Нема никога.“ Дакле, он треба да се уклони, |
| (брат им, старији од њих)?{S} Девојчица одговори : „Код Емине-тејзе с Ајше-кадуном“ (слушкињом) |
| м муком заваравала је своју муку.{S} Не одговори ништа.{S} Сва четворица је погледаше и познадо |
| Он је пита какво је то оружје, а она не одговори, већ узбуђена и љута похита Фатми.</p> <p>— Сл |
| дији и хануми да дођу.</p> <p>Робиња не одговори ништа, и оде да их зове.</p> <p>Кад оне дођоше |
| вече“?</p> <p>Она поцрвене али ништа не одговори, а Ариф рече:</p> <p>— Била је удата за лудога |
| очи и памет.“</p> <p>Он на ово ништа не одговори, већ рече задовољно смејући се:</p> <p>— И да |
| она радознало, а он јој на то питање не одговори, већ јој поче причати како му је било кад су с |
| ли ће рећи о својој малој?{S} Ако ми не одговори!{S} Или још горе: ако ме изгрди!{S} Не, нећу г |
| ако је питају: шта ти је?{S} Шта да им одговори?{S} Како да каже?{S} Ако погоде?{S} Ако чују?{ |
| аме, нене?“ упита бабу; а она јој нежно одговори : „Фатма, чедо, па нас никад није било више: с |
| , шта је то?</p> <p>Уместо да јој нешто одговори, Фатма се приљуби уз њу.{S} Обе се замислише.{ |
| оворити, не што није обичај да се одмах одговори, већ што хоћемо да питамо Фатму, и што хоћемо |
| p> <p>— Шта ћу сад? викну он очајно, не одговорив свастици на њено питање.</p> <p>— Шта ћеш?{S} |
| де, кћери?</p> <p>Она бризну у плач, не одговоривши свекрви.</p> <p>— Јуче си преда мном пушила |
| очи.{S} Да ју је видела Мерсије кад је одговорила човеку на поздрав, узвикнула би престрављено |
| то јест да ју је поздравио, и да му је одговорила.{S} Робиња тапшући од радости узвикиваше „аш |
| а што јој се јавно, нарочито што му је одговорила, криће од свакога на свету, чак и од Ариф-те |
| } Кад сам је питала „како сте“, да није одговорила „хвала, добро сам“, ја бих мислила да је нем |
| ем у капиџик: хоће ли доћи, она му није одговорила, каменчићем, ничим.{S} После се осуђује: што |
| девојка примила је поздрав од човека, и одговорила му је: то је много; а што се онако с њим гле |
| та како се каже „Бог“ француски, она би одговорила: „Алла’“.{S} Али та „Францускиња“ час-по па |
| и што воли Францускињу?“ А она је нени одговорила: „Не, слатка нене.{S} Ја је волим, али не зн |
| chère</foreign>“ као што би, кад би јој одговорила турски, рекла „душо“ или „јагње моје“.</p> < |
| ако сам љубила, а ни на једно нисам вам одговорила.{S} Нисам могла, била сам болесна.{S} И шта |
| е неко питао где ми је отаџбина, ја бих одговорила: тамо где је он.</p> <p>10 рамазана.</p> <p> |
| огла, била сам болесна.{S} И шта да вам одговорим, шта да вам пишем после онога што сам вам пис |
| себична, али вас волим, волим...</p> <p>Одговорите ми, врло драга госпођице.</p> <p>Примите мно |
| p>Она нешто промуца, али ништа не умеде одговорити, јер се застиде од ове озбиљне и готово увек |
| људима?</p> <p>Он на ово питање не хте одговорити, већ поче, врло узбуђено:</p> <p>— Фатма, ка |
| где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта ће чути!{S} Читав час како се мучи да п |
| стара потресено, ми ти не можемо одмах одговорити, не што није обичај да се одмах одговори, ве |
| здахнух ја дубоко, али јој на питање не одговорих.{S} Да сам Туркиња свом душом, осетила сам по |
| стите Ариф-ханум, али ја вам малочас не одговорих, не хтедох да вас прекидам, рече Фахрије-хану |
| " Једанпут ми дође сувише тешко, те јој одговорих: „Ја не знам за жалост, али не знам ни за рад |
| сно домаћице. „<hi>Сефа булдумиз!</hi>“ одговорише, такође радосно, гошће.{S} Гошће се развише. |
| Емир, несрећнице! узвикну Ариф оштро и одгурну је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти си се испроси |
| е сишло у чаршију, да се застане, да се одгуши, па да се продужи пут преко Хамидије, и дуж цело |
| ?..{S} И пошто обу папуче „за по кући“, оде уз степенице брзо као да бежи од <pb n="18" /> туге |
| две „кутице".{S} Поче трећу, па устаде, оде са софе.{S} Мало, па дође Осман <pb n="248" /> и бр |
| та у кухину, и узевши тањир мухалебије, оде у собу за рад.{S} Он сеђаше за столом, налакћен, а |
| а устаде и посрћући сиђе низ степенице, оде у приземље.</p> <p>— <hi>Емир-Фатма</hi>! узвикну о |
| Он као да се од тога отрезни, баци нож, оде у теткину собу и леже на једно дугачко шиљте несвуч |
| готово с ногу; па пошто се мало одмори, оде на службу.{S} У повратку, купи најфинијег ратлокума |
| а се спреми и оде једној својој рођаци, оде без питања, први пут...{S} И пошто се не врати ни п |
| са софе, и раздрљена, окупана у зноју, оде да се одмара на оном белом серџадету што личи на гр |
| замоли Арифу да не оставља Фатму саму, оде мртвацу.</p> <p>Али Арифа не послуша зета.{S} После |
| еља.</p> <p>— Тејзе!{S} И ја га пустих, оде ! рече с пуно бола и поче плакати.</p> <p>— Не! поц |
| а отиде у теткину собу за рад — празна; оде у њену спаваћу собу, па у салон, па на софу — свуд |
| еднице, женске; она је ту у близини.{S} Оде на њу.</p> <p>У једној лепој кући, опкољеној високи |
| {S} Никад јој није било овако тешко.{S} Оде у једну собу из дворишта, па крај отворена прозора |
| дубоко погружене ...</p> <p>Она понова оде Ибрахим-Хасан-бејовима.{S} Кад је видеше, оне се из |
| он саслуша готово мирно, а кад муфтија оде, он поче да виче, да на сва уста грди Нурију и њену |
| чицом: иду у хамам...{S} Као на крилима оде кући.{S} У авлији се играху двоје млађе братове му |
| тако дуго видела, Францускиња с кћерима оде; турске <pb n="115" /></p> <p>девојке осетише празн |
| ће сутра на чифлук.{S} Сва срећна, она оде у башту с Ђулренгијом.{S} Саме су: хануме одоше на |
| етку и рече јој да иде да легне.{S} Она оде у своју собу, али не леже.{S} До поноћи је била у с |
| о тешаху, и послаше је да легне.{S} Она оде, али не леже, и не свуче се...</p> <p>Око поноћи, к |
| о опи, усхити, како ли да кажем.{S} Она оде, а у мојим ушима остаде та музика, њено: „O, là, là |
| радила на њеној преудаји, а сад кад она оде мужу, невесела је, управо брижна је, зацело што је |
| ене, мајка, робиња и слушкиње.{S} И она оде међу њих.{S} Учини јој се као да јој отац лежи мрта |
| дошло јој преко Епаминонде...{S} Робиња оде, а Ариф осети од кога су јој та писма, па не мога о |
| егова одласка мало поседе код Фатме, па оде.{S} Пред вече дође, али не сама, већ с једном турск |
| ре потапкав је по плећима задовољно, па оде жени.{S} Она лежаше на кревету покривена лаким атла |
| једно те једно, говораше он љутито, па оде у њину собу.</p> <p>— Да никад с тобом не изиђем!{S |
| омилова по лицу и омириса јој косу, па оде те смаче с једнога прозора фереџу и отвори оба крил |
| а она га гони руком из свести...{S} Па оде мислити на Мерсију, учини јој се да јој чује мили, |
| ти, тепати им, метати их у недра.{S} Па оде у собу где је она за време Рамазана клањала, клече |
| ef target="#SRP19120_N47" />, заврши па оде те донесе бокал воде и изручи је у бели порцелански |
| потапка по плећима, већ погну главу па оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше на посте |
| на се не купује, није робиња.</p> <p>Па оде њему и узе га миловати по коси и опалу лицу; он се |
| Нурије ће вам све испричати.</p> <p>Па оде остављајући их у чуду.{S} Они навалише питањима на |
| аром.{S} Седам дана није постила: осмог оде у хамам и — запости.{S} Те вечери тетка јој рече:</ |
| згаљује се.{S} Данас не би тако.{S} Кад оде у своју собу, она јој се учини пуста, празна, и ако |
| ј кћери волим Сафетину кћер.</p> <p>Кад оде Хасан-бејову харему, она, уместо да честита, рече:< |
| младић се успужа као мачак, а са смокве оде на зид и скочи као јелен: кроз мртву ноћну тишину о |
| ином и снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде, а син мајци рече:</p> <p>— Да дамо нашу Фатму за с |
| вет где људи имају душу.</p> <p>Фахрије оде Нурији.{S} Кад је Нурије виде, смрче јој се, јер он |
| па насмејавши се загрли суту.{S} После оде на софу свекрви, то јест да јој она закопча гривну, |
| зауставила да пред вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb n= |
| е.{S} Она тога човека воли.</p> <p>Нене оде унуци, која беше бледа као смрт а не плакаше: од ст |
| све писати: утешиће је.</p> <p>Од куће оде без „збогом“ и не видев Фатму.{S} На софи виде мајк |
| с неба.{S} Па устаде, откључа врата, и оде у теткин <foreign xml:lang="fr">bureau</foreign> ил |
| ођу.</p> <p>Робиња не одговори ништа, и оде да их зове.</p> <p>Кад оне дођоше, он викну строго, |
| преко косе пребаци Нуријин башјорти, и оде у собу младенцима.{S} Они су обично у соби где је М |
| рим оно што није истина, рече муфтија и оде.</p> <p>Ибрахим-Хасан беј га дочека с много поштова |
| м, па се застидеше.{S} Свекрва устаде и оде, а она сути рече:</p> <p>— Госпођа мајка бежи!..{S} |
| н-беј ништа не рече, само брзо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и рече:</p> <p>— Мајчице, ја |
| одмори се...</p> <p>Она одмах устаде и оде преко предсобља као дух, приђе уз врата где је он, |
| тамо све што има на свету, па се трже и оде у Нуријину собу за рад, и поклопи се на диван.{S} Б |
| иса своје сестричине лице, истапка је и оде.</p> </div> <pb n="151" /> <div type="chapter" xml: |
| ној антерији.{S} Прође кроз предсобље и оде у сутину собу за рад; не улази код Џемала, јер пост |
| > <p>Она с разбивеним срцем спреми се и оде.{S} Прашине је било мање но други пут, јер је ноћас |
| види обуће као у обућарници врати се и оде од куће: тако данас, тако сутра.{S} Ја с пријатељиц |
| } Хтела је да закука.{S} Па се спреми и оде једној својој рођаци, оде без питања, први пут...{S |
| љубљена!“</p> <p>Фатма се брзо спреми и оде на софу, где су седеле њена нене и мајка и њена тет |
| аска и покри лице рукама, па се врати и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али с |
| ста, она заплака; па наједанпут скочи и оде на абдеслук: опра сапуном уста, и руке.{S} Понова л |
| и „збогом“ као туђ човек, обори главу и оде.{S} А Фатма рече:</p> <p>— Тејзе, ја ћу молити оца. |
| сам ти, тејзе, све хтела казати, али ти оде...</p> <p>— Кад се удајеш за невиђено, како можеш д |
| и Францускињама, и изиђе...</p> <p>Кући оде пред подне, и затече Фатму....</p> <p>— Боже мој! у |
| ишао, обуче се, па са свекрвом и заовом оде на софу.{S} Она осети сву нежност ове старице и ово |
| га нахрани из скута.{S} После, с неном оде у коначко двориште, да види и омилује коње: мушкој |
| а).{S} Кад напуних двадесет и једну, он оде у Европу за војног аташеа.{S} Мене не поведе; рече |
| екјуче је није видео.{S} Нема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} |
| оваква шетња.{S} Беше добар; али, како оде Зејне-ханум, он промени нарав.{S} Сад се каје, знам |
| љај..{S} Ниси је окусио за толико, како оде она...{S} Ах, сине, зар је она достојна тога бола, |
| им само вас, а после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид и Мерсијину гувернанту, и |
| њој дође криво, и живо се окрете и опет оде на балкон.{S} Очи јој одлетеше према малом Кара-Бур |
| се не врати ни после недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је пита зашто је отишла не казавши нико |
| рже им предавања...</p> <p>Одавде, Ариф оде кући.{S} Муж је хтеде питати како је било на књижев |
| не је поднела толике жртве.</p> <p>Ариф оде и однесе Фатми „слатки поздрав“.{S} Али она удеси п |
| <p>Те вечери после вечере, Фатмин отац оде у кафану а нене и мајка похиташе у комшилук, где не |
| жа: њега Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с Мерсјом у двориште к мужу, човеку од педесет и је |
| се виде минара, кућни кровови, смокве, одеандри, залив, и мало неба.{S} Сиђоше у башту; <pb n= |
| све то?{S} Што треба да ме храни, да ме одева, јер ја не умем радити, зарађивати хлеб...{S} Па |
| стара Ариф-ханум нова!...{S} Ваљда због одела ?</p> <p>— Одело јој је, сине, старинско, али јој |
| нова!...{S} Ваљда због одела ?</p> <p>— Одело јој је, сине, старинско, али јој је нова душа.{S} |
| душу, не само трбух за јело и снагу за одело? рече Ариф смелије него икад.</p> <p>— Шта ћу сад |
| арови, као њена богата спрема, као њено одело.{S} А она, опет с оним осмехом што јој је раширио |
| ње.{S} Погледајте њино богато, раскошно одело и њин накит!{S} Нека се сакрију и Енглескиње и Фр |
| отово Европљанка, да је <hi>нова</hi> и оделом и душом.{S} И жалила је што не може он да је вид |
| ; и док кочијаш, Арнаутин, у арнаутском оделу, затезаше вођице танконогим ватреним вранцима с п |
| софе, појави се <hi>човек</hi> у црном оделу, с фесом, „леп као султан Азиз“, а турске жене вр |
| буде, по месец дана и више говори се о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S} |
| да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење куће што се зове <hi>харем</hi> не улазе други |
| нце.</note> <note xml:id="SRP19120_N79">Одељење за мушкарце.</note> <note xml:id="SRP19120_N80" |
| , била си.{S} И ја се сећам: кад кудгод одеш, разгалиш се.{S} Иначе, како би легла у постељу та |
| рсије се насмеја и отрча у кућу, јер је одзва једна робиња.{S} Наједанпут, она испусти огледало |
| а и прексутра...{S} А ви, не читајте га одједанпут, један дан.{S} Кад с париских улица допире д |
| те још једно, и још једно.</p> <p>— Три одједанпут!..{S} Зашто их не читаш?...{S} Ја ћу ово да |
| јама, која се с времена на време чула и одјекивала тишином; неке куће нису биле у реду с другим |
| мљеним зиловима: кад би се ударало у њ, одјекивало би тупо као да се удара у плот или у поклопа |
| и, <pb n="20" /> она остаје хладна; кад одјекне каква европска арија, она добија крила и у духу |
| сухом снегу зачу се ход, и мало па тупо одјекну звекир на капији. „Он!“ узвикнуше све три у јед |
| кочи као јелен: кроз мртву ноћну тишину одјекну тупо његов скок...</p> </div> <pb n="86" /> <di |
| лупнула срцем; и никад јој у срцу није одјекнула овако звека ланца с чивијом, нити јој је икад |
| у чочеци, подврискују бејови и официри, одјекује чађава кафана, тресу се испрскали прозори, и и |
| рх стакла шарене дашчице.{S} Једна кола одјурише: у њима је свекрва са сестром; остала пођоше х |
| цвеће, изникне коров.</p> <p>— Ааа!{S} Одкуд ће коров куд је пало семе од цвећа? рече Ибрахим- |
| пуштеница?“ Ни слутила није зашто тејзе одлаже за доцније, док јој се не приближи рок кад има п |
| е обичне, а фереџу велике госпође, због одлажења у Јилдиз.</p> <p>До средње капије у харемском |
| етину дана, Џемал-беј је само мислио на одлазак у Европу; и да му је допустио понос да тражи но |
| , заједно се умивају и облаче и заједно одлазе да доручкују, и заједно седају на диван и загрље |
| етње, на радост кад долази, на тугу кад одлази, на гугут оне две гугутке, и на све друго што је |
| ва.{S} Радознале и злураде турске жене, одлазиле су Фатминој мајци и испитивале је; а она се св |
| Арифа не послуша зета.{S} После његова одласка мало поседе код Фатме, па оде.{S} Пред вече дођ |
| јединицом!...</p> <p>Кад ова, помамна, одлете са софе, и раздрљена, окупана у зноју, оде да се |
| а подижу очи кад се моле Богу.{S} Фатма одлете на баба-фингу, <pb n="61" /> собу на тавану, да |
| олуба, он јој летну на раме, а с рамена одлете на једну смокву; она узвикну „ааа!“ па јој засуз |
| окрете и опет оде на балкон.{S} Очи јој одлетеше према малом Кара-Бурну: каик јој сад личаше на |
| као друга, него што су јој већ учинили одликовање позвавши је у своје друштво.{S} Она седе где |
| Један је дошао, у име друштва, да ми то одликовање јави.{S} Десну ми руку пружи да ме подигне д |
| а.</p> <p>Изјави својој ханум нени моје одлично поштовање.{S} Срдачно поздрави госпођу твоју ма |
| /p> <p>— Никад то неће бити! узвикну он одлучно.</p> <p>— Отац!{S} Ја хоћу, рече, а у њеном жен |
| гласу понова се осети мушка енергија и одлучност.</p> <p>— Никад то неће бити! загрме он, па с |
| љна?“...{S} Па питала је чак и за зета, одљутила се сасвим, и кад пођоше, она га топло поздрави |
| на, лежећи наузнак и гледајући у месец, одмара тело, чула.{S} Али, једна песма страсне чулне љу |
| и раздрљена, окупана у зноју, оде да се одмара на оном белом серџадету што личи на гробну плочу |
| је све већа пријатност што лежи, што се одмара.{S} Она је доктору била сасвим непозната.{S} Сев |
| } Једног дана, он узјаха на коња, а ја, одмах за њим, уђох у затворена кола...{S} Затутње мост |
| ући правила њихових друштвених обичаја, одмах поче да говори:</p> <p>— Аман, муфти-ефенди!{S} Б |
| свадбу, јер, чим сам примила обележје, одмах сам вам с неколико речи јавила.{S} Али, од моје с |
| од Фатме, и на њено велико изненађење, одмах се спреми да изиђе...{S} Она му устаде, и не река |
| адашње, чим се с пријатељем споречкате, одмах: променио се.{S} А за себе мислите да се не может |
| ч и паде на празну постељу.</p> <p>Али, одмах скочи: то је брачна постеља, и она нема више прав |
| јав се да га неко из конака није видео, одмах узе весла и похита према малом Кара-Бурну, а за к |
| ја помислих: комшија кад би нешто умро, одмах би тамо отишле и мајка и сута: проговориле би код |
| м слугама по лекаре, тројицу да доведу, одмах... који су им најближи: „Мурад-Џемал-беј чистио р |
| } Мајка твоја, чим ти је обукла чаршаф, одмах ти је почела говорити о девојачкој чистоти: да је |
| а мном, и чух дубоко дише — заспала!{S} Одмах после ручка, кад би човек требао да има мира; али |
| милости!{S} Он, само он да не дозна!{S} Одмах би одвео Фатму од мужа.{S} Сети се да Мерсије мож |
| ико година заспало — љубав материна.{S} Одмах растурих друштво, и затворих врата пријатељицама; |
| нских муслимана и по малим градовима, а одмах после венчања, они узеше спремати за свадбу; хаљи |
| Алије, ти можеш да спаваш!</p> <p>И ова одмах устаде, као да је једва чекала, и рече:</p> <p>— |
| ети од кога су јој та писма, па не мога одмах да их отвори, но их спусти на узглавље и метну св |
| ..</p> <p>Тврдо вероваше да ће се Зејна одмах вратити мужу, или бар долазити на састанке с њим. |
| се свану, одоше по Ариф-хануму.{S} Она одмах дође, али је дршћући прошла кроз кућу свога зета. |
| -Хасан-беју, па он није у конаку, а она одмах устаје, као млада, пребаци преко косе танки башјо |
| па лези, заспи, одмори се...</p> <p>Она одмах устаде и оде преко предсобља као дух, приђе уз вр |
| осницу...{S} Ја се обучем, а он дође па одмах за Мусаф<ref target="#SRP19120_N102" /> и бројани |
| брат или, чак, отац.{S} Ја сам се овде одмах с њима нашла:{S} Цариграђанке су, чиновничке и оф |
| у, чисто задрхта; брзо устаде.{S} Хтеде одмах читати, па се трже: неумивена је.{S} Пошто се на |
| мајка му је на то мислила.{S} Он хтеде одмах да да реч, али му се стегоше вилице.{S} Мртва тиш |
| n="149" /></p> <p>— Душо, јагње, хајде одмах гостима, обучена си.{S} Ту су и Зехра и Несиме, т |
| о. (Венча се с Нуријином робињом, па је одмах пусти.) Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да она х |
| о одмах, а ја волим, јер знам: ако није одмах, после мучно...{S} Сад није као у старо време: же |
| ао Сафет.</p> <p>Сафет рече кћери да се одмах умије и спреми, а сестру одведе на софу.</p> <p>„ |
| ах одговорити, не што није обичај да се одмах одговори, већ што хоћемо да питамо Фатму, и што х |
| ем...{S} Он је допрати до капије, па се одмах врати жући, а она уђе у двориште, или у један вел |
| це; а сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио родитељима.{S} Младић од двадесет четири г |
| о, Емир-ханум умире.</p> <p>Мајка му се одмах појави, препаднута, у дугачким белим гаћама као м |
| ди које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљути.{S} Између жена које су заиста биле за при |
| " /> сутиних мачака, Мавиша и Памука, и одмах јој се сети и сестрића, на кога није могла помисл |
| ита Коран...{S} Утрча у собу, весела, и одмах седе да одговори на писма.</p> <pb n="68" /> <p>С |
| па кафана под широколистим дудовима, и одмах гробље зарасло у коров.{S} Кад се попе на највиши |
| а тобом“.{S} Пошаљи му прамичак косе, и одмах везуј бошче.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал бени — |
| огатство?!“ Турске жене се погуркују, и одмах, врло озбиљно, питају што је Емир-Фатма-ханум оно |
| вати брашно — он јој џак не тражи.{S} И одмах купи од ње тај џак брашна, мислећи : „Завет сам и |
| .</p> <p>Али сутрадан ове опет дођоше и одмах почеше о Осман-беју, хвалећи га, говорећи о његов |
| шу воде, попи је даде бакшиш кафеџији и одмах пође, не ходећи поносито као арапски принц, већ ч |
| /p> <p>Венчање, као обично у Турака, би одмах.{S} Око спреме се не задржаше, јер она није девој |
| следње.{S} Сад кад би се опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се никад не врати мужу, кога во |
| S} Она се уплаши, и паде ничице.{S} Али одмах устаде.{S} И у томе осветли се сав Солун, и море, |
| ила да ме жали, те сам се чудила што ми одмах не да Отпусног Писма.{S} Најпосле га добих, једва |
| /p> <p>Сафет се замисли, јер се не сети одмах шта то значи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда није била н |
| сестрића, на кога није могла помислити одмах чим се пробудила: збунила је баба, па раздрагана |
| ћу видети како ћу то да удесим.{S} Идем одмах! заврши узбуђено, и пољуби Фатму неколико пута, п |
| тоји своје посете „геније“; а ја за њим одмах све поизотварах, да не осети моја слушкиња посети |
| ама.{S} Оно двоје што су дошли с Фатмом одмах се развише...{S} То је био један Џемал-бејов друг |
| оја снаха, опрости, забремене, твој син одмах стаде мислити како ће име детету. „Ако је мушко," |
| .{S} Мојој госпођи мајци криво што тако одмах, а ја волим, јер знам: ако није одмах, после мучн |
| , рече стара потресено, ми ти не можемо одмах одговорити, не што није обичај да се одмах одгово |
| по старински, њу сакрише.{S} А гостију одмах пуно, јер су јавили целом комшилуку, свим рођакам |
| друштво најбољи Цариград.{S} И отац их одмах послуша, доведе ме овде, узе кућу у Бејлербеју, н |
| аво по закону да се с њим понова венчаш одмах, да не чекаш три месеца и десет дана, јер ниси из |
| замерити, пошто је сасвим млада.</p> <p>Одмах после вечерњег позивања на молитву, пред Нурије-х |
| у њему види и воли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и венчање!{S} Журе се Цариграђани, младић |
| имам нешто да ти кажем.</p> <p>Али она одмахну руком и рече:</p> <p>— Остави ме, дете!{S} Ја с |
| је потражи, и нађе је у својој соби за одмор: лежи на миндерлуку, с чаршафом, ничице; подиже ј |
| , јер им беј није хтео казати док се не одморе.{S} Фатма је много плакала и била је изнурена.{S |
| у очи да не гледају чочечке игре, да се одморе, и хладиле су се лепезама, откопчавајући струков |
| , као код тешког болесника, једне да се одморе, док га друге чувају.{S} И као што би им се онда |
| опростише с њом и пођоше да се код куће одморе и припреме за <hi>јенђе</hi><ref target="#SRP191 |
| утра, чедо.{S} А ти иди па лези, заспи, одмори се...</p> <p>Она одмах устаде и оде преко предсо |
| е спусти брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и припреми за нове пријатне утиске који ће навал |
| нису питале Фатму; оставиле су је да се одмори, испава.{S} Сутрадан је устала кад и оне, и с чи |
| а nа годину: да га се нагледам, и да се одмори...{S} Човек, те се од њега крише и сестре му од |
| турски, готово с ногу; па пошто се мало одмори, оде на службу.{S} У повратку, купи најфинијег р |
| тинктивно склопи очи, као да хоће да их одмори, да их спреми за светлост с те слике, па их наје |
| на је у ово двориште ретко улазила, кад однекуд дође, никад више.{S} А кад се врати у башту, и |
| <pb n="42" /> њиховој кући, него ју је однела код Мерсије, метнула је на Мерсијин писаћи сто, |
| ; њих две су остале „непотпуне“: оне су однеле нешто од њих.{S} Нене им чита персиске песнике, |
| зео те направио од земље бога; после га однео <pb n="59" /> у башту, наместио га под кипарисима |
| својој мајци, она мени.{S} На пошту сам однео челенку! ..{S} И сад, челенке нема, из куће је <h |
| е; али нареди да се то „ђаурско копиле“ однесе у приземље, међу слушкиње, да га он не види, да |
| розор откиде један багремов лист, да га однесе тетки као спомен из Ђумулџине...</p> <p>Вече се |
| послуге похита за њима, а једна робиња однесе њине чаршафе, „пелерине“ и печа, да их завије и |
| поднела толике жртве.</p> <p>Ариф оде и однесе Фатми „слатки поздрав“.{S} Али она удеси причање |
| } Mon Dieu!</foreign> Идем Џемалу да му однесем радостан глас.</p> <p>Сутрадан је, за љубав Еми |
| p>— Ја опет волим...{S} Смем к њему.{S} Однећу му вечеру.“</p> <p>То рекавши одскакута у кухину |
| анум!“ па узевши младу хануму као дете, однеше је у собу и закључаше...</p> <p>Мајка га моли да |
| ву.{S} Вечерас, она је знала да су њени односи с Елизом сасвим пријатељски, зато је весела, али |
| емије-ханум хоће да се развијемо, он то одобрава и на сва уста грди наше обичаје и друштво.</p> |
| ng="en">Yes!{S} Yes!{S} Yes!</foreign>“ одобраваху задовољно оне три нове и Ариф.{S} Она је чул |
| знате...{S} Све смо биле младе“.{S} Оне одобраваху то и смејаху се, а пашиница се бејаше промен |
| /foreign><ref target="#SRP19120_N37" /> одобраваше Мерсије.{S} Али, да довршим.</p> <p>— Остави |
| p>— С Алаховим допуштењем, с Пророковим одобрењем, ја сам дошла, Ибрахим-Хасан-беј, да просим т |
| јелте?“ питаху у један глас нове, а она одобри главом: у то је тврдо веровала.</p> <p>Мадмоазел |
| "164" /> дај тетки нож!“ Тепа му, да га одобровољи; али он није зловољан, већ луд:{S} Фатму, св |
| е, а сад се немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, она отуд, нека је између вас — праг.</p> <p>— П |
| че:</p> <p>— Тако ти ових недара што те одојила и снагу ти дала, баци нож!</p> <p>Сви заплакаше |
| Али ја не сачеках долазак свога ортака: одох од мужа, да му се никад не вратим...{S} И колико ј |
| јка не зна...{S} Кад би чуо отац!...{S} Одох да ноћим код Саније-хануме, а она звата, окупи...{ |
| пут нема је.{S} Чух да је болесна...{S} Одох да је обиђем.{S} Она писну као црв, кад мене виде; |
| горе.{S} Ја осећам и грижу савести.{S} Одох лепо својој пријатељици и затражих јој кћер сасвим |
| ексутра, кад му је био ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе је |
| риф-хануме, пете ноћи сви, осим Џемала, одоше на ифтар тамо; шесте ноћи код њих је на ифтару Ар |
| пове, и вођени својим дугачким сенкама, одоше уз брдо...</p> <p>Пролазили су многе криве, уске |
| жена, а после, бојећи се да се не чује, одоше у чаршију и купише проста лица за чаршафе и дебел |
| е Фатминим родитељима, стрицу и стрини, одоше им на ифтар с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-б |
| а’!{S} Сутра рано.</p> <p>Чим се свану, одоше по Ариф-хануму.{S} Она одмах дође, али је дршћући |
| ној софи; али се девојке брзо одвојише: одоше да свирају.{S} Свирале су <hi>Изгубљену Срећу</hi |
| и остави јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и ту се питаху за здравље, за расположењ |
| то путују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше на једну терасу и видеше преко дворишта гомилу „ц |
| с њим иђаше кроз Тефтердарову Башту.{S} Одоше до једне двоспратне црвене куће, саме на ледини п |
| Затворише нов отвор грудицом земље, па одоше те чучнуше крај зида са улице, видеше свет, али н |
| е, као да кажу : „Зар је то живот?!“ па одоше на терасу.{S} С терасе се виде минара, кућни кров |
| друштву не осташе дуго, искрадоше се па одоше у башту, наместише око на пробушен зид — да виде |
| узе.</p> <p>Седоше у двоја кола, па све одоше Ариф-хануми где затекоше пуно младотуркиња и жена |
| кошуља, умеша се робиња.</p> <p>Одавде одоше на баба-фингу, да гледају небо и море, и да ћерет |
| башту с Ђулренгијом.{S} Саме су: хануме одоше на друго посело.{S} У хладу су, под једном старом |
| даше Шехназе-хануму, па изиђоше, али не одоше у башту него у собу Фатмину.{S} Оне три нове нађо |
| залив, тренутно се разгали, док јој не одоше очи у небо као комад плаве свиле.{S} Из очеве кућ |
| ом, Божјом љубављу, они погнуше главе и одоше на клањање.</p> <p>Стара, мало примирена, наже се |
| е се по трави, после затворише отворе и одоше у кућу.</p> <p>Пред вече опет одоше уза зид, и оп |
| p>И обе дубоко уздахнуше, па устадоше и одоше у башту, пробушише зид између Ибрахим-Хасан-бејов |
| да ли јој нису што потребне, изиђоше и одоше у једну собу окренуту мору, с мало отвореним шало |
| } Ах, страшно!...“ </p> <p>Четврте ноћи одоше Фатминим родитељима, стрицу и стрини, одоше им на |
| е опије да изгуби мазгу!</p> <p>Сведоци одоше у џамију, а он у своју собу, где нађе Фатму (свек |
| она то говори.</p> <p>После, старотурци одоше.{S} Он потражи Фатму: од прекјуче је није видео.{ |
| а спреми за молитву.{S} Са шадрвана јој одоше очи на затворен сутин капиџик, а она се не растуж |
| ше печа и обукоше чаршафе, па с робињом одоше у комшилук.{S} Мајке су им већ биле тамо; жена пу |
| а рида, њој се стегну вилице...{S} Опет одоше на софу.</p> <p>— Емир зацело спава...{S} Да је п |
| е и одоше у кућу.</p> <p>Пред вече опет одоше уза зид, и опет намењиваху.{S} Улицом ври; продав |
| вршеног клањања, скидоше јашмаке и опет одоше у онај типичан салон Мондије-ханумин, и домаћице |
| м косом.{S} Осим те старице, све у собу одоше с ципелама.{S} Читав буљук послуге похита за њима |
| ријатељица и казивала је где је рођена, одрасла, шта је учила, како је васпитана, каква је прем |
| ам га било!{S} И кад би та његова жена, одрасла у богатству, пошла за њ само што је богат?{S} П |
| дра.{S} И та што није жена него страст, одрасла је у кући Ибрахим-Хасан-бејовој, играла се с ње |
| ... сестрић је жене пред чијим је очима одрасла.{S} А да јој је давала пуна недра, она се за њ |
| а коме осећа сестринску љубав: с њим је одрасла, од ње је старији две године, а од родитеља је |
| ане и поразговара, јер с Европљанком је одрасла, па ме страх да...</p> <p>Ариф је прекиде узвик |
| р оне имају гувернанте.{S} Она је дакле одрасла не само поред Туркиње него и поред Францускиње; |
| се чини да није у граду где се родила и одрасла, него негде далеко, у једном од њој непознатих |
| , знам у каквој сам се средини родила и одрасла.{S} За Црни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес не |
| познајем, и ако сам се у њему родила и одрасла.</p> <p>Заћута, и пођоше јој сузе.</p> <p>— Што |
| кријем, као да нисам у Солуну рођена и одрасла.{S} Овде се турске жене мало крију, ви то знате |
| а, своју неприлику, и бунила се.{S} Али одрасла у строго моралној кући, <pb n="235" /> а тако и |
| Захвали Богу, Емир, ако...{S} Јер ти си одрасла с Францускињом, али си Туркиња; ти знаш шта су |
| ромах.{S} Али ти... ти си с Европљанком одрасла: узми мужа по избору, удај се из љубави...{S} Ј |
| провела без мужа, без детета, а то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша |
| росто, несложено.{S} Зацело су мислили: одрастао у Европи, па не зна турске обичаје, — да га пр |
| у пара, па да бежимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он говори, она ћути као да |
| и и по имену, иначе не, јер у Европи је одрастао, живео до пре две године.{S} Ја не знам ни да |
| Отац јој је рођен у Цариграду, тамо је одрастао, школовао се, оженио се, и дошао у Солун да на |
| побожног поштовања, зато што у њој није одрастао, што се готово сасвим отуђио, он узе вребати п |
| зна да му је слика из Париза и да је он одрастао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и зна |
| ење у нашем друштву, газећи најглавније одредбе из Корана...</p> <p>Ариф-ханум промени разговор |
| мислили пре но што ће извршити законске одредбе?{S} Видели му тело снажио, младићско, па као да |
| И користи се једном тачком у верској им одредби.{S} Узе џак брашна и у брашно завуче завежљај с |
| сам ти мајка, пријатељ кога ти је Алах одредио, па сам своју дужност, дужност не по разуму већ |
| х кадије... с кућом и хиљаду лира...{S} Одредише му Солун...{S} Кад се спремих за пут и зовнух |
| он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекла свега па свету; ради мене, он не хте мастике!{S |
| {S} Али пре но што ће почети писмо, она одреши појас и расплете <pb n="26" /> косу; учини јој с |
| нум има добро срце:</l> <l> Њезина кеса одрешиће се...</l> <p>Бакшиш за песму и свирку добијају |
| у, помажући људима, и пљескаху, а после одрешише кесе и послаше им по једној старој слушкињи ба |
| пристао и дао реч.{S} Али он речи није одржао... „Треба поштовати обичаје свога народа; дај ре |
| о спустило на земљу“, него што он не би одржао речи: он њу воли, она осећа да је воли.</p> <p>Ј |
| реч, ја вам је дајем, и ја мислим да... одржаћу је.</p> <p>— Ако се опијеш да Емир-Фатма-ханум, |
| ој задрхта брада, али он, трудећи се да одржи мушки понос, не пусти ни сузе: само скупи обрве и |
| штовати обичаје свога народа; дај реч и одржи је,“ као да му нешто говораше.{S} Он се сети да о |
| а бивша робиња коју су они, пошто им је одробовала седам година, удали за њену неприлику, једно |
| брату од тетке кад је био на мртвачком одру, који јој је за живота изгледао мали.{S} Жене, гос |
| сестре и другарице; и рече да и она њој одсад неће просто ништа казати.</p> <p>У вече, оне су с |
| говарала се, на Нурије-ханумину клавиру одсвирала је две стране романсе без речи: <hi>Свршило</ |
| а ћу умрети као Грацијела; само кад бих одсекла косу...{S} Али, у нас то не значи што <pb n="28 |
| е су, и у том часу обе би пристале и на одсецање косе и на смрт и на зближење и на пад...{S} Је |
| та из француских романа:{S} Грацијелино одсецање косе, Аталин погреб, и плакале су.{S} Најпосле |
| ју рано као Туркиње, рече Ариф жустро и одсечно.</p> <p>— Ти си плаховита али ниси лажљива.{S} |
| госпођо снахо.</p> <p>Она, сва срећна, одскакута да му се обуче.{S} Готово цела Европљанка, а |
| Ариф пљуну, а Фатма се весело насмеја и одскакута да се преобуче, и да се намирише.</p> <p>Кад |
| S} Однећу му вечеру.“</p> <p>То рекавши одскакута у кухину, и узевши тањир мухалебије, оде у со |
| ноге готово укочене.{S} Фатма се тресе, одскаче од постеље, стара је притискује не питајући <pb |
| су се кад се добро свануло, и пошто су одспавале сахат, два, обукле су се у саму свилу, у саму |
| ас уз други, сад сиђу у двориште, после оду до капије: чекају ослушкују.{S} Ако се мало спусте |
| зано велике; и њина кућа, бела, јако је одударала од готово црног дрвећа над њиховим високим ог |
| не помиње децу но Османа, а не мисли да одузме себи живот, толико тежак: грехота!...{S} А Осман |
| смрт, и чак мислила да сама себи живот одузме.{S} О, само сад да не умре, да остане жива: нити |
| по харемима пред девојчицама говори, ја одустадох од тога, знајући да у романима нема ништа сли |
| једнога рамена, па преко другог, као да одуха прашину с хаљине... „Сестро, доста!{S} Сестро!“ б |
| у, да се одучавају...{S} Он од ње да се одучава, да се туђи...{S} И опет чу: „Има ли кога?“.{S} |
| !{S} И сваки час да се одвајају, да се одучавају...{S} Он од ње да се одучава, да се туђи...{S |
| и нену, не навлачи па прозоре завесе, и одушевљена, непрестано гледа у лепу земљу са њеним брди |
| ханум, Фатмина баба, сва у бело, полако одшкрину једна врата с подмазаним шаркама и погледа у с |
| своју руку.{S} Она још не погледа кроз одшкринуте шалоне, не сети се да погледа, јер за њу ули |
| неко зашушка; она се трже; врата се већ одшкринуше и помоли се глава Ђулзаде, црнкиње, црне као |
| И кад то добро знам, зашто да их дубоко ожалостим и грдно осрамотим?..{S} Ја то сматрам и за ср |
| и већ био далеко од града где је толико ожалошћен и осрамоћен.{S} Али кад чу шта учини Фатма, о |
| се зато што <pb n="93" /> од њега не би ожалошћена и понижена као неке њене друге од својих муж |
| ...</p> <p>„Мерсије је понегована, лепо ожаљена; њој се зна гроб.{S} А Емир, слатка моја Емир!. |
| чекиње и кафанске девојке.{S} Па кад се ожене, они <pb n="51" /> не знају честито ни да прогово |
| сад не одазва, те се он, њој „за инат“, ожени трећом.{S} Трећа му седе месец дана!...{S} За шта |
| овца, човека у тридесет деветој години, ожени га једном, нежна здравља, једанаестогодишњом дево |
| одина, Али-Рашид-беј, Осман-бејов отац, ожени свога најстаријег сина, Ахмед-беја, по трећи пут |
| S} Остаде жив, и после шест месеца се — ожени.{S} Кад се посече дете, рана зачас зарасте; а кад |
| свети за неисказане муке — он се понова ожени: њој „за инат“.{S} Та друга бејаше заиста красна, |
| пашиницу, туђу жену, која је гледала да ожени сина добром и богатом девојком, како би се остави |
| а греха. <pb n="241" /></p> <p>Осман се ожени.{S} Жена за њ би годину дана.{S} У њему се понова |
| ко је оној којој се муж поред ње другом ожени.{S} Турска жена не зна за већу жалост и веће пони |
| и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би стекао право. (Венча се с Нуријином робињо |
| године, а од родитеља је скоро отишао, оженив се и добив службу у Скопљу.</p> <p>Једно пролетњ |
| <p>— Ти...{S} Ми бисмо, сине, тебе опет оженили.{S} И ти си, сине, млад, леп, добар, од рода... |
| риграду, тамо је одрастао, школовао се, оженио се, и дошао у Солун да наследи стричево имање.{S |
| овамо дежуран сваку трећу ноћ!{S} Он се оженио другом!{S} Ја сам добила ортака, ви сте пошли на |
| .{S} Улице су пусте до вечерње, а тада оживе као и куће и дворишта.{S} Напољу вика продаваца, |
| оложење турских жена промени се: сестре оживеше, Цариграђанке се развеселише, Ариф поста говорљ |
| ила љубоморна, умирала од бола; па опет оживљавала, гледала његову кућу, која у Солуну не посто |
| !{S} О, те три миле душе!{S} Оне су јој оживљавале мртви живот харемски.{S} Оне су подстицале н |
| сирота!“ А она мирно, тихо, па поступно оживљује, распаљује се, као дервиш у молитви; па подиже |
| миловаше руке, тепајући им, па кад виде ожиљак, она је нежно прекори: „Ето, баш си као дете: да |
| посечеш!{S} Па сад, така лепа рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чисто зајаука.{S} |
| је сву ижљубила: и опет кроз Солун иде озбиљио, стидљиво, и опет поцрвени кад се пред њом поме |
| ју и не памти, овако пуна темперамента, озбиљна а ипак као дете.{S} Притрча јој, у геџелуку, не |
| ила лепа, необично лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја сам волела да је једанпут видим неозбиљну |
| шалила, говорила је турски, сад кад је озбиљна, говори француски, да не би чула и разумела пос |
| је тужна, или што је шаљива или што је озбиљна, или што чита, што пише, што зна толике језике, |
| а једној свадби у Серезу, она, хладна и озбиљна, није се могла уздржати од гласног исказивања с |
| молим вас, смејати, кад сам ја оволико озбиљна.{S} Кад би нешто био мали, ја га, чини ми се, н |
| умеде одговорити, јер се застиде од ове озбиљне и готово увек замишљене жене.</p> <p>— Е, тако, |
| естре су биле као убијене, Цариграђанке озбиљне а Ариф хладна према Нурији, готово љута на њу.{ |
| него старија сестра.{S} Поред ње, врло озбиљне, готово брижне, корача њена сестра, у љубичасто |
| аве часове водиле су некакве тајне врло озбиљне разговоре.{S} Изгледало је као да спремају нешт |
| оне — нигде никога.{S} Седне, погледа у озбиљне и забринуте сестре, побледи.{S} Око свекрвиних |
| бесне раскалашне ноћашње хануме, сад су озбиљне, горде, хануме су и жене, ни речи не проговарај |
| .{S} Изгледало је као да спремају нешто озбиљније од Устава, као да се припремају за нешто скор |
| у се да говоре пред странкињама о овако озбиљним стварима: о правима жене.{S} Оне су за странки |
| . „Који вам је оно човек?“ упитах је ја озбиљно. — „Из Стамбола,“ одговори она па се смеје. „Ко |
| у стару.</p> <p>— Као деца, рече стара озбиљно, пушећи.{S} Јеси ли видела децу: мећу капу на г |
| arget="#SRP19120_N8" /> узвикну Мерсије озбиљно и имитујући потпуно њину енглеску учитељицу, да |
| сродиле, саме постале то нешто тајно и озбиљно.{S} И Мерсије је посвећена у ову тајну.{S} Поне |
| Турске жене се погуркују, и одмах, врло озбиљно, питају што је Емир-Фатма-ханум онолико ужутела |
| е зависи од њега.{S} Уместо да му траже озбиљног лека, они: детињарије...{S} Па та Ариф-ханум, |
| у антерији, у аврапама, оне су у њеној озбиљности, у њеном бледилу, у њеним уздрхталим уснама, |
| селе, шаљиве теме пређоше на једну врло озбиљну, која је у турском бољем друштву од неколико го |
| теменима, све редом, па Ариф виде једну озбиљну, отмену и врло лепу хануму од тридесет пет или |
| изишла.{S} На глави сам имала шешир, па озго ешарп, наше башјорти; а поврх хаљине сам имала ким |
| јке што се неће удавати, Солуњанке, чак озго од Муса-Бабина Турбета, суседе напуштених турских |
| вком, као да је невеста, а код главе му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна...{S} И чу к |
| е две радости: прва и велика, што ми је оздравила Фатма: друга, што ћу се помирити с Нуријом“. |
| с, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила мајка, те да ми дођете!{S} Ала сам себична, ј |
| и је за пијаницу, пропалицу...</p> <p>— Оздравиће, сине, само ти немој да..{S} Ти си мало напра |
| за Устав, чекамо политичку слободу као озебао сунце; па чим њу добијемо, ми ћемо покренути Жен |
| .. <hi>„Поређење <pb n="28" /> служи да означи сличност која постоји између две особе или две с |
| Фатма би је пољубила у оба образа и оба ока, али је неповерљива пред Туркињама, па макар те Тур |
| бљену турску девојчицу, пољуби је у оба ока и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби и за |
| снаха, и од синова, своје деце.{S} Она ока не суши за њом, коју је чувала као дадиља и васпита |
| гледаше.</p> <p>Та цариградска пашиница ока не скидаше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад сед |
| зоре не умре: у кризи је.{S} Мајка није ока склопила, тетка и жена удариле у ход: час отиду уз |
| зубиће.{S} Њему то бледило не измаче из ока, спусти се поред ње и узе је за руку.{S} Рука јој ј |
| да горим:</l> <l>Ти ме запали искром из ока.</l> <l>Зар да у нено сам се претворим?</l> <pb n=" |
| ља, ја бих се измерила, да видим колико ока имам.{S} Тако моје тело: лице ми се заруменело; а д |
| се прекрсте, пољубе крст, запале свећу, окаде гроб и опет се прекрсте, па тад клекну крај крста |
| } Од једнога побеже, други је отера.{S} Окаља ми образ!{S} Обрука ме!{S} Како ћу у свет, несрећ |
| /p> <p>Отац стајаше у оном положају као окамењен; кћи се гласно насмеја и рече: „Што пљујем на |
| е као нека струја...{S} Стајала сам као окамењена, а она ме опет узе мирисати, и ја осећам да м |
| После се иде на молитву; са свих минара окићених кандилима као звездама, разлеже се „Алла’ екбе |
| калдрми, поред трошних и нахерених кућа окићених поломљеним кафезима над које се надносе особит |
| , пред вече.</p> <p>И ако сам „оваква“, око мене обилази његов друг Шарл; и кад није он овде, Ш |
| > И виде: велико гробље под кипарисима, око текије, где се сваког четвртка чује молитва дервиша |
| символ непроливања крви и свитања дана, око које су се скупљале нове, коју сам дизала високо, и |
| да се не растужим...</p> <p>1 рамазана, око поноћи.</p> <p>Он спава, ја не могу: срећа ми отера |
| ично француски, већ турски: „Чедо моје, око моје, лаве мој, султане мој, <pb n="164" /> дај тет |
| ла од нас, па мени: „Душо, срце, јагње, око моје“.{S} Ваздан смо говориле турски, и тако ми је |
| </p> <p>Она не сме рећи.</p> <p>— Кажи, око моје! вели Мерсије.</p> <p>— Домали.</p> <p>— Он, к |
| Фатма је сузе лила над његовим стаблом, око кога је често обавијала руку, као да је замишљала с |
| } Кад пођемо Бејлербејом, да се шетамо, око кућа зидови (виши од наших у Солуну), кафези (густи |
| у уским чакширама је, минтану и јелеку, око врата му је дебео златан ланац.{S} То је некакав Иб |
| и пођоше јој сузе.</p> <p>— Што плачеш, око моје?{S} Шта ја више знам?{S} Истина, смем да идем |
| на је опет била тамо у куту „на углед“; око ње су се скупиле друге странкиње.{S} Све је гледаху |
| ло и страшно, па се заљуља и паде...{S} Око ње се скупи сав харем, и отац јој...</p> </div> <pb |
| своју познату тегобу, затвори очи...{S} Око собних врата неко зашушка; она се трже; врата се ве |
| са затвореним шалонама леже — сама.{S} Око подне, пробуди се: крај њене постеље беше он, нагао |
| ва, да ли због дувана или због сина.{S} Око вечерње, она метну на главу бели башјорти, па седе |
| азел Дарно и она ноћашња Енглескиња.{S} Око ње су Мерсије, црна Ђулренги и бела Ђулбејаз (она с |
| ога старца и једнога белога младића.{S} Око младића, на седишту, било је пуно ружа...{S} И наје |
| озбиљне и забринуте сестре, побледи.{S} Око свекрвиних очију и уста виде боре: где су те боре б |
| та има, Ајше-кадун ?</p> <p>— Много.{S} Око икиндије устаде, па пред старом ханумом, својом све |
| чање, као обично у Турака, би одмах.{S} Око спреме се не задржаше, јер она није девојка.{S} Све |
| томе њен муж дође из чаршије.</p> <p>— Око ти светло, ханум !{S} Испросила се Фатма.</p> <p>Он |
| елику собу, с прљавим подом, она угледа око једног дугачког стола, без чаршава, десетину петнае |
| нских гондола, то јест пријатнији су за око, весели су, јер су бели, ишарани разним живим бојам |
| , па је ишла око зида, крадом, и метала око на отвор.{S} Седела је по читаве часове у нениној с |
| пуцао на себе, да се ранио, па је ишла око зида, крадом, и метала око на отвор.{S} Седела је п |
| тужно.{S} Гугутке су залепршале крилима око отворених прозора и чуло се тихо и нежно: „гугу-то“ |
| S} Поседаше по другим дебелим шиљтетима око зида, навалише се на јастуке, и мати и син узеше пи |
| ама, у белим рукавицама, с много бисера око врата, али не с европском фризуром, него расплетена |
| ла му се, сад потрчи к прозору, намешта око на разређене шалоне, сад задрхти од звеке ланца, од |
| Ти си љута? пита наједанпут обгрлив је око паса.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Болесна?</p> <p>Она |
| ел Дарно ушла је у суштину свега што је око њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају женској деци |
| > <pb n="159" /> <p>— Е, девојке, змије око руку, змије око врата да су тобоже обазриве...{S} Г |
| <p>— Е, девојке, змије око руку, змије око врата да су тобоже обазриве...{S} Где си ти, чедо, |
| , па потрчавши пред тетку сави јој руке око врата и узе је љубити; и она њу љуби и муца:</p> <p |
| би да то чини из непристојности, „да се око ње дира“..{S} А за овога... она би се удала, и зна |
| драв моме драгом.{S} Кажите му да ми се око од суза не суши, и да...</p> <p>— Доста! узвикну Ем |
| ве што није звато на свадбу, скупило се око Ибрахим-Хасан-бејове куће да гледа сватове.{S} А шт |
| ћилима од цвећа, у водоскок, у кипарисе око ограде, смокве и палме, у лимуне пред кућом и олеан |
| нежан, питом, воли да се мази као дете око жене што за њ има нежности и љубави... „Боже, ја не |
| пре девет, и робиња — која се налажаше око капије да не би гости чекали — отвори: уђоше Солуња |
| уге косе, у белој антеријици, скакуташе око њега, и тапшући викаше : „Татли беј-аџо“,<ref targe |
| оне три нове и Мерсије.{S} Све потрчаше око ње с хладним крпама, с врућим цреповима, са сирћето |
| то слушкињама, и брзо, све се наредише око једног великог мангала и задимише: кад могу хануме, |
| старе“, извадише груде земље, наместише око и почеше да врачају:</p> <p>— Ко се појави први с л |
| скрадоше се па одоше у башту, наместише око на пробушен зид — да виде Џемала. „Кјучук-хануме, б |
| ова и Нурије-ханумина дворишта; метнуше око <pb n="41" /> на отвор.{S} Нигде никог!{S} Затвориш |
| Обуче се, па отрча на софу да се помази око нене.{S} Видећи је овако веселу, мајка јој узвикива |
| у, неодољива је жеља повуче да прислони око на пробушен зид сутанин; али се савлада, страх је б |
| е, па се повуче у ненину одају, намести око на кафез... „Џемал!“ После два месеца!...{S} Не вер |
| груду земље из једног отвора и намести око: свет, као обично по турским махалама изјутра и пре |
| Кад извадим грудицу из зида и прислоним око!{S} Кад седнем крај кафеза и погледам на улицу!</p> |
| и на Бајрам.</p> <p>Оне с кратком косом око Касумије и оне лепе <pb n="153" /> девојке што се н |
| а! па узе једну кесицу пуну хартија као око писаљке увијаних.</p> <p>— Први нијет је твој, Емир |
| а бакалске кесе“.{S} Он је још обилазио око куће где му живи снаха као покајница.{S} Од „поштен |
| ote> <note xml:id="SRP19120_N111">Једно око моје, то јест јединче!</note> <note xml:id="SRP1912 |
| озивање на молитву, разлеже се и губи у око...{S} Још непрестано је мртва тишина, само покаткад |
| шио би се кад би погледао у лице, или у око, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, нарочи |
| авесе, једне их крадом буше и намештају око: да виде извођење невесте, да виде људе, да виде то |
| “ (немају драгог), друге невезану траку око врата, што је казивало да су „слободне“ (немају муж |
| , он је продужавао пут мислећи: „Сви су око ње, разговарају се, шале се, она весела невеста...{ |
| за моју љубав!{S} Из свих срца, што су око ње, да скупи љубав уједно, па није колико моја...“ |
| .{S} И како ће да издржи све то!</p> <p>Око девет часова, у кући наста журба.{S} Дошли су муфти |
| е, али не леже, и не свуче се...</p> <p>Око поноћи, кад осети да цела кућа спава, она се обуче |
| ваљиваше на љубазности црвенећи.</p> <p>Око поноћи изведоше невесту.</p> <p>У бледо ружичастој |
| имају за шалу и једва је чекају.</p> <p>Око подне чу се зврјање кола, уши да заглухну: пред кап |
| и руке и очајно изусти: „Алла’!“</p> <p>Око по ноћи послале су слугу по Џемала, и <pb n="163" / |
| за оградних зидова, иза високих капија, окованих мертечким ексерима.{S} Ја и оне две нове идемо |
| о да си дошла с робије где ти је била у оковима душа, говораше, па јој се наједанпут загледа у |
| } Мирише риба, печена ту на мангалу.{S} Около седе неколико бејова, младића, два официра, и чоч |
| </hi>), да на њ падају мрве, и поређаше около шиљтета.{S} Донесе се софра; они поседаше и почеш |
| ову једним општим именом: жене, као ово около на клупама: јастуци.{S} Ово, од свиле, напуњено п |
| олико потчињене и понижене, што куд муж оком ми скоком, што без питања не смемо никуд, што се м |
| о, обузета овом мишљу и чудном милином, окрене се Мерсији, а она, видевши јој кроз густи вео са |
| ја бих то досад опазила.“ И сва срећна окрене му се, слуша га, а после му казује шта је она уч |
| не чини.{S} Фатмина мајка хтеде да јој окрене леђа, али се уздржа због Мадам Аристид.{S} Франц |
| огла претварати.{S} Прво се засмеја, па окрену у плач, и сакри лице на Мерсијиним грудима.</p> |
| еда у очи, она не помисли да бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије ка |
| сто лице.“ — „Лутка!“ проговори Ариф, и окрену поглед к Францускињи, Мадам Ажил, коју једанпут |
| {S} Ариф се пробуди раније но обично, и окренувши се к прозорима, она чисто весело узвикну: „<f |
| и и јурила према чаршији, спустила се и окренула према Хамидији, одатле, поред Бејаз-Куле, поју |
| уло?{S}" Она јој одговара: „На песму ме окренуле две радости: прва и велика, што ми је оздравил |
| ита: „Госпођо снахо, шта те је на песму окренуло?{S}" Она јој одговара: „На песму ме окренуле д |
| избија дванаест.{S} Наједанпут се сети: окренуо је леђа Фатми.{S} Али кад погледа, ње нема...{S |
| сва склонила, осим коњушара, али он је окренуо ханумама леђа...{S} Она је у ово двориште ретко |
| г неизлажења и много изгубљене крви.{S} Окренут леђима уласку, он не виде мајку и тетку, а зане |
| беху код куће, а оне изиђоше на балкон окренут мору.{S} Њу је Мерсије обукла у своје ружичасто |
| до на коме клања Емир-Фатма, стаде на њ окренута југу и уместо кратке јутарње молитве, она извр |
| е за клањање белим јашмацима: свих шест окренуте југу падају ничице и устају.{S} Соба је из дво |
| еку велику несрећу, која ће у овој кући окренути све тумбе, срушити је до темеља.</p> <p>— Је л |
| pb n="102" /> ми каже да ће се на добро окренути, лудо моје срце!{S} Јер мој отац пре би приста |
| м на капији..</p> <p>На једној терасици окренутој мору а опкољеној наровима пуним зрелога црвен |
| потребне, изиђоше и одоше у једну собу окренуту мору, с мало отвореним шалонама, па брзо пређо |
| просто викале од чуда, а Францускиња је окретала главу да не гледа играчицу: стидела се од свој |
| Улицом је <pb n="231" /> сретао жене и окретао главу од њих с пуно мржње.{S} А кога год човека |
| никад није видео, као добар муслиманин окретао је од њих главу.</p> <p>Кад би било живе душе к |
| ених груди, одакле је ишла јасна крв, и окреташе се, као да хоће да се прибере где је.{S} Крај |
| дошла незвана (домаћица је није звала), окрете се Госпођи Аристид и слободно турски рече: „Да с |
| тој огрлици и фесу, и отворив вратанца, окрете им леђа и пружи мишицу, а из кола изиђоше три ха |
| она, једанпут, кад виде тејзу у невољи, окрете јој леђа. „Колико је ситна,“ говораше једном мој |
| н истрча пред њу, и видев је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и прибрано нареди да трч |
| ="92" /> се смеје.{S} Кад дође до прага окрете се, готово се сасвим исправи и рече:</p> <p>— А |
| ци и фесу, скочи те отвори вратаоца, па окрете леђа и опружи мишицу...{S} Емир-Фатма баци погле |
| као да пребраја жице.{S} Осману се софа окрете.{S} Па за час као да помахнита, с најгорим речим |
| Ја сам сад тако срећна!</p> <p>Мерсије окрете главу да сакрије сузе.</p> <p>Седоше у двоја кол |
| дам поцрвене и слеже раменима, а она се окрете оној Енглескињи први пут дошлој у Турску, и рече |
| елдрма, башјорти, алафранга...{S} Па се окрете жени: — Добро дошла, ханум!</p> <p>Она му брзо п |
| жена остане <hi>бош</hi>.</p> <p>Тад се окрете Џемалу и рече.</p> <p>— Сине, дај реч пред сведо |
| кој тој њеној сузи је он...{S} После се окрете и на прстима изиђе.</p> <p>У кући је некаква нео |
| ка, него...{S} Ја сам му жена.“ Мени се окрете соба.{S} Она ми поднесе под нос сирће од руже, и |
| мало изишао?...{S} И наједанпут, он се окрете тетки и рече:</p> <p>— Да изиђем... с Фатмом, те |
| дна робиња, а њој дође криво, и живо се окрете и опет оде на балкон.{S} Очи јој одлетеше према |
| ским јорганом, гледајући у њу ћутећи; и окрете се зиду, утиша се...{S} Ариф би мислила да спава |
| к најлепшој, али он с пуно одвратности окрете главу...{S} Никад неће пољубити <pb n="232" /> ж |
| се од мене, нисам ти више муж!“ Па јој окрете папуче прстима упоље грмећи: „Иди, ниси ми више |
| ше Сафет идући.{S} Па се тек наједанпут окрете свекрви и рече:</p> <p>— Шта јој је та страна же |
| не на њено место, већ доле : њену месту окрете леђа; и ухвати се за косу не пуштајући гласа.{S} |
| и ишле, ишле, а кад дођоше близу куће и окретоше се: нигде никог, а њима се чинило да за њима и |
| кад се Мадам Аристид и Мадмоазел Дарно окретоше да њу још једном виде, она им направи дубока т |
| се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би избегао њене погледе.{S} Он ћути, ал |
| ју ме, намигују ми, искашљују се.{S} Ја окрећем главу или спремим сунцобран да га изломим о „му |
| еганције цариградске поздраве, и тад се окрећу, обе, и с пуно поштовања полазе пред њима, да их |
| апу на главу, па оно што је напред, они окрећу натраг.{S} Кад проходају, сваки час падају, а ка |
| ан шапат, кад клече с рукама на прсима, окрећући главу и погледајући преко једног рамена па пре |
| и Алију да јој сачувају сина од беде, и окрећући главу духну преко једнога рамена, па преко дру |
| емско весеље.{S} Месец је грдно велики, округао, црвен, личи на црвену огромну столисту ружу, а |
| дана, и кад се појави пун месец, бео и округао као сребрна тепсија, а мујезин очита последње п |
| вучене црвеним атлазом ; у обе подвољак округао па као незагризена јабука ; у обе грло као неот |
| ака: дугачке браде, длаке сасвим праве, округло подстрижене, и бркова подстрижених, те му се ле |
| ам Макс.{S} Плава, у љубичастој хаљини, округло изрезаној... „Хаљина јој изгледа као какав егзо |
| то плавом небу био је бео и личио је на округло огледало...{S} Она је изишла на терасу и бацила |
| /note> <note xml:id="SRP19120_N80">Мало округло парче од једне врсте црне смоле.</note> <note x |
| ше у велико напуштено гробље које их је окружавало, него у даљину...{S} Каква живописна слика!{ |
| .</p> <p> <hi>Песма</hi>.</p> <p>Париз, октобра 1906.</p> <p>Све што ми је мило и немило бележи |
| То је отаџбина онога кога волим.</p> <p>Октобра.</p> <p>Јутрос смо устали рано, како нам није о |
| јци мужде!</p> <p>— Обећавам ти, мајко, оку најфинијег дувана.</p> <p>— Устала ти невеста, маша |
| јер човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку види труп, у своме не види брвно.{S} Била сам дете, |
| обу не смем да уђем, као да је тамо био окуженик...</p> <p>Па ипак моје срце није било лудо.{S} |
| , помамна, одлете са софе, и раздрљена, окупана у зноју, оде да се одмара на оном белом серџаде |
| а ноћим код Саније-хануме, а она звата, окупи...{S} Тамо се нисам развила те хтедох пући од вру |
| моју мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, који она, за срећу, не позн |
| ће се, аман “ Нурије с времена на време окупи: „Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“...{S} И да је неко |
| и.{S} На столу пуно, а ниједна ништа не окуси: за сто су селе обичаја ради..{S} Отклањаше сабах |
| је.{S} Седоше да вечерају; она ништа не окуси.{S} Отац опази да је расејана, те помисли да се у |
| кусило преко целе године, уз Рамазан се окуси, једе; сиротнија класа сву уштеду потроши за јела |
| фтар, спреми нам јела каква никад нисам окусила (њена кухина је чувена: богата a <foreign xml:l |
| уд се спрема за ифтар.{S} А што се није окусило преко целе године, уз Рамазан се окуси, једе; с |
| ају .{S} Узми један гутљај..{S} Ниси је окусио за толико, како оде она...{S} Ах, сине, зар је о |
| чуо да се преудала, три дана ништа није окусио, нити је ишта проговорио, а четврти...{S} Богу х |
| це, вранци посртаху, јер им толико беху олабављене вођице.{S} Најпосле кола стадоше пред једном |
| сечина, бели се башта; од дугачке сенке олеандра њима се, час-по, учини човек; с оне стране зид |
| , смокве и палме, у лимуне пред кућом и олеандре, који су надвисили кућни кров.{S} Ишле су једн |
| д којима се у небо дижу црни кипариси и олеандри пуни црвенога цвета; овде се појави хамам покр |
| нали се нарови и смокве, дигли се у вис олеандри: под оним наром седе две, и тамо две, једнако |
| , опкољеној високим ловоровим дрвећем и олеандрима, у једној великој чистој соби, седеле су мла |
| ику толико познату а увек нову — залив, Олимп, који се дизао из воде и пео се у небо, бела мина |
| луна се видела кроз врло танку маглу, а Олимп је личио па један велики мрко-сив облак изишао из |
| баште, а с прозора се лепо види море и Олимп; над отворене шалоне наднеле се нарове гране са з |
| а турскога детета?“ Загледа се у далеки Олимп, у пут покрај њега којим лађе иду у Анадолију... |
| да поздравља сватове; па скренуше поред Олимпос-Паласа и Хотела д’ Англетер, па потераше у друг |
| ше крај саме обале, па да иде према <hi>Олимпос-Паласу</hi>, ту да изиђе и да се колима одвезе |
| сада кад она мисли на њега, је ли у <hi>Олимпос-Паласу</hi> или <hi>Хотелу д' Англетер</hi>, ос |
| ћењем једанпут кад су ишле каиком према Олимпу, који им се чинио као облак изишао из мора, и ка |
| данас; никад није у мање особа оволико оличен.{S} Пет особа три генерације, и каква разлика <p |
| го мирисали на љубичицу.{S} Она писаше, оловком, на колену:</p> <p>Понедеоник.</p> <p>Драга мој |
| да читам романе с местима исподвлаченим оловком...{S} И ја... никад нећу као жене из романа!{S} |
| о по један црни кипарис, овамо по један оловни врх минара; а ниже, далеко, море се тако плави к |
| , дугачка јесења киша лила је из ниског оловног неба.{S} На Јалијама, тога дана, крај мора, с м |
| о је зграда сазидана на песку.{S} Једна олуја, и зграда се сруши... „Да има Бога, он би ми се ј |
| е, босе.{S} Из предсобља се шири дим од омана; кроз комарнике се виде три постеље, али девојке |
| о, само онако гори, не гори него гуши — омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у бело, говори роби |
| о!{S} Али зашто у недрима кад је толики омар?{S} Ти си га поквасила знојем, па сад не могу да г |
| дно, и страшно!{S} Сад небо високо, али омар!{S} Једва дођох.</p> <p>— Е, Јасмин-ханум, зашта т |
| <p>— Слатка кјучук-ханум, какав је ово омар данас?!{S} Јутрос рано изиђох на балкон, а оно мор |
| усред зиме, кад је напољу страхоба, <hi>омар</hi>, гори небо и земља!{S} Дигни се, јагње, да ви |
| ни брата му, ни сузе материне, ништа не омекша овај камен. „Примио сам је, а не дам да се понов |
| ар јој увек и не било до тога, те да му омили кућа и она, како не би имао узрока да гледа другу |
| — мир.</p> <p>Па се поклони болесници, омилова јој погледима лепо лице и разголићене груди и и |
| агне да га пољуби.{S} А он, запет оним, омилова децу механично и готово хладно; она то осетише, |
| ц са шарене кутије.{S} Мили рукопис!{S} Омилова га и погледом и руком, па, осврћући се, отвори |
| и размажено отеже; „Не-неее !“ Стара је омилова по лицу и омириса јој косу, па оде те смаче с ј |
| зиз, Памук је страшно љубоморан, рече и омилова једног великог мачка што лежаше крај њених ногу |
| а у стихове из корана.{S} У својој соби омилова погледом свој пијано, своју библиотеку, кревете |
| он јој поднесе своје лице; он појми да омилује Памука, она му пружа своју руку.{S} Она још не |
| тну чело и уста на руку, он хтеде да је омилује, па се трже и брзо приђе мајци:</p> <p>— Добро |
| зор и истицале Фатмину лепу главу да је омилује ветрић, који се дизао из корова по гробовима с |
| неном оде у коначко двориште, да види и омилује коње: мушкој послузи је јављено, те се <pb n="1 |
| га европског конзула, те се савих да га омилујем, кад он мене штапом по глави, и: „Ђувенде!“... |
| delight!</foreign>“, певушила је своју омиљену песмицу, а каик јој се приближавао као на ветро |
| е на своје теме; она га привуче к себи, омириса му лице муцајући:</p> <p>— Боље те нашла, сине! |
| жде, чедо!“ весело рече, па ме загрли и омириса ми лице као цвет или зрелу јабуку. — „Зашто муж |
| „Не-неее !“ Стара је омилова по лицу и омириса јој косу, па оде те смаче с једнога прозора фер |
| l:lang="fr">Les demi-Vierges</foreign>: омирисана јој коса, ижљубљене руке, пољубљена уста...{S |
| И зашто да му седим кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекла свега па |
| умре овај јадник (брат му је јектичав), он ће снаху узети, а може: млађи је од брата.{S} И она |
| је прогука: „Иди, слатки Али беј течо“, он се разнежи, и похита да се пресвуче.{S} Док се он пр |
| осе).{S} Кад нахрани и измилова голуба, он јој летну на раме, а с рамена одлете на једну смокву |
| је.{S} Она кроз кафез погледа у голуба, он мисли у човека...{S} Мајка твоја, чим ти је обукла ч |
| јер, што се тиче племства и богатства, он је бољи.{S} И може бити што се није родио у Цариград |
| де мајка и брат толико старији од њега, он би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе говорити мај |
| уја, и зграда се сруши... „Да има Бога, он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на |
| и пече...{S} Како се вратила с Јалија, он као старотурчин, реакционар: пење се на јабуку...{S} |
| урије.{S} Али поред свих својих конака, он ће живети овде: „Мајка му воли са сестром," завршава |
| а мушкарца и три девојчице; она, мајка, он, отац; њено све у Солуну — ништа отац не да, његово |
| куће, чиновник у Сарају.{S} Од почетка, он је код куће бивао једну ноћ, на дежурству две.{S} Ја |
| волела га, за њега се просила, удавала, он је изневеравао, она је била љубоморна, умирала од бо |
| хол: како му се кћи испросила, венчала, он не иде где су солунски бејови него где су цариградск |
| ко</hi>?{S} После овога што је учинила, он је не би држао па да је султанова кћи; али, да је ос |
| учила и читала.</p> <p>Кад засити чула, он потражи хране души: музику, књиге нарочито књиге.{S} |
| га још је слуша: ако јој падне махрама, он јој је дохвати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га п |
| ује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим жену коју сам |
| и.{S} Кад му је глава на њеним грудима, он ћути, жмури, те је и осећа и гледа је духовним очима |
| рамоћен.{S} Али кад чу шта учини Фатма, он заборави на пут, избезуми се.{S} Три месеца!{S} Шта |
| шта све раде наши људи.{S} Једног дана, он узјаха на коња, а ја, одмах за њим, уђох у затворена |
| у кућу и жену.{S} Али од неког времена, он се развесели...{S} Проклета мастика!{S} Мене је стра |
| ји од своје жене двадесет седам година, он је увек изгледао као болестан: висок, мршав, жут, те |
| никад <pb n="24" /> није била неверна, он њој често, једанпут се уверила, умрла од бола...{S} |
| шта сад говори.{S} Кад се мало прибра, он тихо рече: „Ти си се нешто наљутила, па не знаш шта |
| екоше старци.</p> <p>После четврт часа, он је био ту.{S} Врло блед, он се поклони старцима, и н |
| ему се смркаваше.{S} Кад муфтија ућута, он хукну.</p> <p>— Не хучи, Ибрахим-Хасан-беј.{S} Сврше |
| !“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је продужавао пут мислећи: „Сви су око ње, разговара |
| внух настојника добара да ми да новаца, он ми поднесе рачун: од великог имања и богатства, оста |
| ве Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је према својој жени, детету, био врло нежан, више к |
| се не размази — јединче...{S} Понекад, он се сувише разнежи, и рекао би јој коју „слатку“ реч, |
| етврт часа, он је био ту.{S} Врло блед, он се поклони старцима, и натрашке повуче се у један ку |
| т да је има.{S} И чим она пође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та |
| аслуша готово мирно, а кад муфтија оде, он поче да виче, да на сва уста грди Нурију и њену сест |
| је само тој тетки веровао.{S} Кад дође, он тражи да му свирам, да му певам, по неки пут да му и |
| е, и што кад нешто тражимо да нам каже, он вели: то није за жене, и што нам муж у свако доба мо |
| заситиће се.</p> <p>— Ах, слатка тејзе, он мени никад не би... нити бих ја...</p> <p>— Он теби |
| ко гледа и рече:</p> <p>— Слатка тејзе, он је човек према болеснима.{S} Ја сам истински била бо |
| на све види, и смејући се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног дана, обузет страшћу, он поче ви |
| само недељу дана...{S} Кад се рашчује, он неће смети изићи пред другове: исмејаће га...</p> <p |
| опустио понос да тражи новаца од тетке, он би већ био далеко од града где је толико ожалошћен и |
| робиња одговори: „Нема никога.“ Дакле, он треба да се уклони, да дођу оне, те жене из комшилук |
| ..{S} Он, Европљанин, па...{S} И после, он ју је питао каменчићем у капиџик: хоће ли доћи, она |
| е вилице.{S} Мртва тишина.{S} Најпосле, он врло тихо изусти:</p> <p>— Ја пијем, муфти-ефенди, а |
| р јој је „пало“ венчање.</p> <p>У томе, он поче да удара ногом у врата и да грди жену што му не |
| кћи умре, него да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S} А до |
| х се одрекла свега па свету; ради мене, он не хте мастике!{S} Несрећна <pb n="198" /> ја! узвик |
| е свиле.{S} А чим напуни четири године, он ће га дати у школу; „почетак школе" биће свечан: гос |
| а.{S} Младић од двадесет четири године, он је својим здрављем и мушком лепотом порази.{S} Учини |
| видела Жути Врскапут...{S} Сретосмо се, он ми се загледа у очи, ја се спотакох.</p> <p>— Да се |
| оде да их зове.</p> <p>Кад оне дођоше, он викну строго, како не виче ни на слушкиње:</p> <p>— |
| ма, — он је заузео сваки кут њене душе, он је с њом...{S} Ариф-ханум испрати странкиње чак до п |
| венчану и њему одведену, први пут види, он је враћа; ако се невести не допадне младожења, она о |
| е жене.{S} И уместо да је и даље тражи, он се закључа у собу где им је био „ђердек”<ref target= |
| овамо: чим неко лупне халком на капији, он сав претрне.</p> <p>Један дан дође му телеграм, а ка |
| } Она је мислила да хоће да свира; али, он диже очи, погледа у њу, и кад им се погледи сусретош |
| и тако даље <pb n="199" /></p> <p>Али, он се сад опи брже но прошли пут.{S} И опет страх, бол, |
| а мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све писати: утешиће је.</p> <p>Од куће оде бе |
| ад радим, заборавим на све што ме боли, он би заборавио на мастику...{S} Али само да ради нешто |
| се код њене Ариф-тејзе, остајали сами, он ју је салетао пољупцима, и опет се за њ просила, уда |
| Бог хтео да су муж и жена равноправни, он жену не би створио од мужевља ребра, већ од главе.{S |
| њу кад пали сунце или ноћу на месечини, он гледајући у то своје дело толико се заносио, да му с |
| војих ноћних другова, не хтев се свући, он леже и заспа.{S} Мајка му метну хладан пешкир на гла |
| ефенди!</p> <p>После ово неколико речи, он уђе у собу те се пресвуче: панталоне и капут замени |
| це!“ Ухвати је за руку...{S} Гледа јој, он први, што је толико година крила: главу, лице.{S} Он |
| ој је дохвати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га придржи.{S} Она се овоме радује као оном позд |
| чашице као напрстак нарочито за земзем, он опази да се сви намерно склонише, и узе је страсно љ |
| оворили, не знам; тек, кад уђе у харем, он беше страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја га не смед |
| Беше добар; али, како оде Зејне-ханум, он промени нарав.{S} Сад се каје, знам...{S} Тебе много |
| ебе не нађе Фатму, јер како је Рамазан, он сам леже и устаје.{S} Али кад се сети шта је било, с |
| овољнији, кад се осећа и сувише срећан, он се сети њених крила, па му кроз срце пројури нешто к |
| “ Али лепи Турчин сврати у један дућан, он продужи пут.</p> <p>Кад се врати кући, беше вече уве |
| од икада од кога критичара био изгрђен, он њега овде изгрди...{S} Уз пиће, разговарало се, пљув |
| ом своје веренице.{S} Мали, ситан, црн, он вади из капута писма и чита их једном бледоме младић |
| они црни џакови које је на улици видео, он би се згрануо...</p> <p>Шта ће бити с Емир-Фатмом?{S |
| довољио се.{S} А сад кад ју је изгубио, он види да је воли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, |
| одрастао, што се готово сасвим отуђио, он узе вребати прилику кад ће му снаха код куће бити са |
| о он!...{S} Што год би у кући европско, он растури, испродава, испоклања, спали.{S} Колика је б |
| “ — то значи: да ли је ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад робиња одговори: „Нема ни |
| мине-Семије-ханум хоће да се развијемо, он то одобрава и на сва уста грди наше обичаје и друштв |
| прошло месец дана...</p> <p>Али данас, он осети нешто као умор, као досаду...{S} Кад би мало и |
| ислим на Али-беја, само, као за пакост, он је у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити врло доцкан |
| Кад би мало изишао?...{S} И наједанпут, он се окрете тетки и рече:</p> <p>— Да изиђем... с Фатм |
| чини да стид за ово не доликује човеку, он се насмеја, и узе јој љубити лице, говорећи да то ни |
| ци, наше слушкиње, да је завео девојку, он, по нашим закону, морао је узети...{S} Али ја не сач |
| губљене крви.{S} Окренут леђима уласку, он не виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њихових ко |
| је показала нашу кућу...{S} Напослетку, он је муслиманин само по вери и по имену, иначе не, јер |
| мам ли допуст, беј-ефенди?“ Напослетку, он ништа не ради преко закона; у Корану стоји: муж је з |
| зла Бога изопаченим.{S} У том тренутку, он се Арифи учини као странац, па, као добра кћи Турске |
| Пошто му она метну чело и уста на руку, он хтеде да је омилује, па се трже и брзо приђе мајци:< |
| ан дервиш, и кад виде да обожава земљу, он му узе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога треска л |
| нила).{S} Кад напуних двадесет и једну, он оде у Европу за војног аташеа.{S} Мене не поведе; ре |
| лушају робиње.{S} Он јој завије цигару, он запали и повуче два три дима, па је пружи њој, молећ |
| се шали.{S} Пошто добише кафу и цигару, он поче:</p> <p>— Ааа! ааа!{S} Добро ли сте ?{S} Шта им |
| ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он је празнио.{S} Испрва га одвраћах лепим, после ружни |
| а је одвраћаху; а кад Ариф помену зету, он готов, и врло весео.{S} Њему је импоновала Османова |
| љем: кад су први пут дошле у ову башту, он је стајао тако усправан, прав и висок као џин, као с |
| мој муж!“ Једног дана, обузет страшћу, он поче викати на њихово друштво из основа рђаво, с оби |
| јер се сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне г |
| да је бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже као човек и рече:</p> <p>— Шта ти је, ханум? |
| а је ћутала; кад се она спрема за плач, он говори, говори о времену, како је данас ваздан киша, |
| дила!{S} Малопре сам те слагала Сад ... он!</p> <p>Фатма се сад није могла претварати.{S} Прво |
| ф очајно.</p> <p>— Нека га моли теча... он течу воли.{S} Тејзе, ако теча неће или не сме, ко см |
| S} Не, он би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се била разболе |
| — Племић амалин!</p> <p>— Он има очи... он зна писати...</p> <p>— Коме?{S} Младотурцима у Париз |
| кога су ми моји изабрали, и заволех га: он је био врло леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} Од п |
| но, те понова леже, и заспа; сања њега: он као на јави, никад га није снила овако.{S} Кад устад |
| па ипак, било је...{S} Али, моја срећа: он је држао да сам полудела.{S} А може бити да сам баш |
| закла још један ован, жртва од Нурије: он се посла дервишима, и у текије велике, ишаране зелен |
| >нећу је, не примам је</hi>", па после: он не узима речи натраг.</p> <p>Али-беј се врати брзо, |
| али би се по кућама, разговарали би се: он би јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да ј |
| земљу“, него што он не би одржао речи: он њу воли, она осећа да је воли.</p> <p>Једно вече, на |
| књига, и који ми је стран, туђ, немио: он ме је лишио тебе; годинама сам те желела, чезнула за |
| сковали имање „реакционари“; али овако: он убица, мајка му распикућа.{S} Нурији је слала најгор |
| .{S} Него да позовемо Ибрахим-ефендију: он је старотурчин, и муфтија.</p> <p>Муфтија дође, непр |
| његов златни унук понављаће „елиф, бе“; он сам послуживаће халвом и пилавом ђаке, пошто очитају |
| шти, позва свога белог гаћастог голуба; он јој долете на раме ; она га нахрани из скута.{S} Пос |
| свекрвом), гледају у беја и слушају га; он, обучен а бос, једном руком држи чибук, другом хвата |
| ори фиоку, узе једну слику: њена слика; он ју је сликао с башјортиом: ако би је икад видео туђ |
| тац ми је био Турчин, мајка Черкескиња; он племић, она робиња: купио је за пет стотина лира..{S |
| атимо обележје, то није толика срамота; он зна да није испросио Ђаковичанку, него Солуњанку, кћ |
| љубити лице, говорећи да то није ништа; он јој је што и стран, туђ човек, пошто би је могао узе |
| е кад год он у собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао да у том њеном устајању види нежн |
| к, развијена, као обично: тражила мене; он је у собу намамио и... она, несрећница, остала тешка |
| омирише цвет он јој поднесе своје лице; он појми да омилује Памука, она му пружа своју руку.{S} |
| о султан Азиз“, а турске жене вриснуше; он их салете: једне пољуби, друге претури и измилова... |
| ени.</p> <p>Њему се диже коса на глави; он изусти:</p> <p>— Алла’?!</p> <p>— Ја мрзим Бога, зат |
| орити о оној тајној бризи која је мучи; он је то опажао и није јој хтео ништа помињати.{S} Он ј |
| а пости.{S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дубоко замисли или је |
| пут у дворишту, а једанпут у предсобљу; он и не слутећи да су у тим простим старомодним чаршафи |
| -Ташу, један на Бебеку, па на Принкипу; он их све зна: описивала му их толико пута Нурије.{S} А |
| а; слуга му доноси воде, ручак, вечеру; он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да |
| и узе га миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, ћути: миран је како га она никад досад |
| ле су слугу по Џемала, и <pb n="163" /> он се није вратио.{S} Очи, утекле у главу, чисто се иск |
| великог рода, и богата...<pb n="14" /> Он је млад, леп, отмен, али она га воли што јој се јави |
| тпоручи, да у љубави не трпи ортака!{S} Он разумеде да треба да отера жену, те према жени поста |
| ини, седели су до зоре.{S} И женске!{S} Он хоће да надокнади у Француској што је у Турској изгу |
| јој је тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Ник |
| ишта нема и да живи од туђе милости!{S} Он, само он да не дозна!{S} Одмах би одвео Фатму од муж |
| — Домали.</p> <p>— Он, кјучук-ханум!{S} Он, тако ми Пророка!{S} Тако ми земље где сам се родила |
| ту умре родитељ.{S} Како је то лудо!{S} Он је умро, с њим је свршено; али, дете неизведено па п |
| стила“.{S} Погледа у друго: посукло!{S} Он добро зна шта све знају њине жене.{S} И уместо да је |
| ца на овамо дежуран сваку трећу ноћ!{S} Он се оженио другом!{S} Ја сам добила ортака, ви сте по |
| сад није била ни дању, у друштву!...{S} Он јој узе обе руке, она му то не умеде закратити...{S} |
| плакаше, чак и „туђа мушка глава“...{S} Он као да се од тога отрезни, баци нож, оде у теткину с |
| е, Ариф се сети описа Хамилтонова...{S} Он описиваше једну Енглескињу: „...{S}Као да је створен |
| сваки дан, док се не бих навикла...{S} Он је опазио да га не волим, па се узео проводити као м |
| њој и њему душа је била на уснама...{S} Он хтеде нешто да јој говори, да је поздрави ваљда добр |
| рађанка.</p> <p>— Пашин син ћатиб...{S} Он је почео дипломатске школе.{S} И после, зар је младо |
| ла фантазија младе турске девојке...{S} Он истина живи, дише, ходи, говори, воли...{S} О, само |
| ме ће те хранити?</p> <p>— Радиће...{S} Он има здраве руке и ноге.</p> <p>— Здраве руке и ноге |
| страха полудела, онемела, шта ли...{S} Он поче да говори брзо као да се жури: „Ја знам да си н |
| за свилене лествице, али у Европи...{S} Он, Европљанин, па...{S} И после, он ју је питао каменч |
| уке, она му то не умеде закратити...{S} Он јој пољуби руку, она му ни то не умеде закратити...{ |
| на, зави се и седе у кола с мужем...{S} Он је допрати до капије, па се одмах врати жући, а она |
| ам узео да га пијем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа! стењаше па за |
| ше да се на мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме више не...{S} Не могу све да изустим... препукло |
| чинити, јер је васпитан као Европ...{S} Он је арапски племић.</p> <p>— Па позовите га, рекоше с |
| с да се одвајају, да се одучавају...{S} Он од ње да се одучава, да се туђи...{S} И опет чу: „Им |
| еде по хаповима: седе, пуше, пију...{S} Он и ту сврати, и опет затражи и доби две чаше; и сад о |
| ије само пијаница него и злочинац...{S} Он је суђен као убица, и због убиства протеран из Цариг |
| шалу: „отерао је за бакалске кесе“.{S} Он је још обилазио око куће где му живи снаха као покај |
| у данас јасно плаве, од задовољства.{S} Он нема очију за развијене жене, него за ону с дувком.. |
| један дуд сав у сунцу, и замоли га.{S} Он испрва неће, не воли да се меша у туђе послове; али |
| ритисну на њих своје лице и заплака.{S} Он је не пита зашто плаче.{S} И претвараше се као да је |
| имора да иде на седницу младотурака.{S} Он ће је пратити.{S} Она је на те седнице редовно ишла. |
| у се споља.</p> <p>Ах, његова мајка.{S} Он јој не отвори.{S} Хоће да је сам.{S} Види себе, дечк |
| ајка...{S} Мени је све сута причала.{S} Он је као Европљанин, а личи на арапског принца, принц |
| нутцима и мајка му је на то мислила.{S} Он хтеде одмах да да реч, али му се стегоше вилице.{S} |
| прво мушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је видео <pb n="177" /> да га волим, па је тражио од |
| води их на чочечке игре, на весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, и тако пође: зашкрипаше му лакова |
| оведе га на Молос, новим певачицама.{S} Он се као мало разгали: сад ће с певачицама: али кад до |
| бејаше већ ниједног жењеног Турчина.{S} Он ни на шта није мислио.{S} Спусти се на столицу и зат |
| Али није, него зато што си болесна.{S} Он је човек према сиромасима, старима и болеснима.“</p> |
| > <p>Шта да пишем, кад сам несрећна.{S} Он до куће дође увек с по једном девојком...{S} И кад п |
| а и чудно је изгледала, забезекнута.{S} Он опази то, па се осмехну и благо рече, како је обично |
| кидаше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не употреби силу, већ опет поче, брзо, журећи се: та |
| и бледи и тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, блед, скупио обрве и подигао главу, више се чини да |
| “; и скидање ципела, обување папуча.{S} Он опет похита кроз она вратаоца, а њој се смрче: дошле |
| сне хануме кажу: „Женски Хилми-Паша.{S} Он изводи реформу у држави, она у друштву".{S} И грде ј |
| у тој малој ручици он, његова душа.{S} Он је нежан, питом, воли да се мази као дете око жене ш |
| ридала и чупала косу као простакуша.{S} Он, дирнут мојим јадом, обећа да ће ми га доводити свак |
| збити главу.{S} И ви морате као Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па цвет, па род.</p> <p>— |
| тањир мухалебије, оде у собу за рад.{S} Он сеђаше за столом, налакћен, а она весело рече:</p> < |
| да се радује имену добивену од деде.{S} Он је узе, притиште је на груди, и прислонив своје земљ |
| ће главу да би избегао њене погледе.{S} Он ћути, али зна да је њој све тетка казала: припремила |
| хтеде проговорити, па опет не смеде.{S} Он продужи пут, а робиња викну: „Аман, кјучук-ханум! цр |
| на ниским столицама: ништа не виде.{S} Он гледа једну кућу, где ће она бити са својим родитељи |
| с белом крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он то учини обично, чинећи се невешт.{S} Опет су непрес |
| прекјуче је није видео.{S} Нема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше. |
| јер онај кога она воли, муж јој је.{S} Он јој прича, откад је воли а никад је не помену пред д |
| о је веште бербере чак из Анадолије.{S} Он је то говорио врло узбуђено, почињући сваку реченицу |
| више да му је умрла сестра од тетке.{S} Он се промени у лицу, и пошто замоли Арифу да не остављ |
| е: гласно је говорно, и оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му виделе сузе те две жене?</ |
| у Старога Солуна, изврши се венчање.{S} Он је био весео, а она тужна; у црвене нарове над својо |
| и, чак не да да је послушају робиње.{S} Он јој завије цигару, он запали и повуче два три дима, |
| м одболује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је волео како нико није, лудо, страсно.{S} Увек сам |
| је толико година крила: главу, лице.{S} Он дршће од љубави, она од страха.{S} Узе се трести као |
| се гласно насмеје, после да заплаче.{S} Он јој ухвати левом руком десну руку, пољуби је.{S} Кро |
| одржи је,“ као да му нешто говораше.{S} Он се сети да он није само пијаница него и злочинац...{ |
| ори.</p> <p>После, старотурци одоше.{S} Он потражи Фатму: од прекјуче је није видео.{S} Нема је |
| м: једну чашу сипа њему, једну себи.{S} Он не види да берберину мастика не иде у уста, већ у не |
| се шта је, и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће их понова венчати, али му је било врло |
| је више његова, јер су је преварили.{S} Он нигде ништа нема и ни за шта није спреман, а тетка м |
| то пече, па је одведи Нурије-хануми.{S} Он јој је као род... сестрић је жене пред чијим је очим |
| ажао и није јој хтео ништа помињати.{S} Он је њу познавао боље него икога на свету.{S} Уосталом |
| и цела је кућа знала зашто не пости.{S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, о |
| а га не би доводила до веће јарости.{S} Он, онако љут, пође у собу кћери.{S} Мати му се препаде |
| не би смели ништа против њега рећи.{S} Он јој је дао оно што и многе хришћанске жене немају — |
| лечи, привија, да га негује, излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али |
| Ти си као покојни Били, наш папагај.{S} Он кад рекне „Мадмоазел!“, моја мајка каже „Фатма!“, је |
| е Фатми, у сумраку, учини као Џемал.{S} Он!{S} Само мало старији.</p> <p>— Госпођо мајко, молим |
| омшилука!{S} Свеједно: она ће с њим.{S} Он похита кроз једна вратаоца, она пође за њим, па се с |
| Обучен је у црно за њеном слободом.{S} Он стражари под њеним прозором.{S} И зар она зна шта је |
| е две чаше, једна је велика с водом.{S} Он одасу воде и насу мастике, која у води побеле, запен |
| д њим расти као њена унука пред њом.{S} Он није имао сина да облачи, те ће облачити унука: сад |
| и прсти притиснуше његов топал длан.{S} Он јој пружи ратлокума, и наже се да је љуби али у собу |
| ану стоји: муж је за жену одговоран.{S} Он поређује жену с мачком: кад се највише умиљава — огр |
| е и отвор зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се з |
| S} То је Осман-беј, њен млађи девер.{S} Он јој је врсник.{S} У Цариград је отишао још дететом, |
| „до четрдесете ће отерати четрдесет.{S} Он луд“, вели, „а има подбадача снаху.“</p> <p>— Каква |
| лепа њена огледала, обешена на зиду.{S} Он се погледа у једном: пожутео као лимун, очни капци с |
| .{S} Она сваки час шапће нешто мужу.{S} Он је, види се, слободи.{S} Она и сад има неку тајну.{S |
| х водиле Исмаил-Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а и на дивном месту крај мора.{S} И тако Е |
| атражи једну кафу, а доби — мастику.{S} Он то просу, и затражи мастике.{S} Донеше му се две чаш |
| слагали Фатму, а после и на мастику.{S} Он треба да се опије те да она иде из те лажљиве куће.{ |
| апаљен чибук и спусти се према њему.{S} Он повуче, дубоко, три дима, подржа затворена уста, и и |
| утра ће имати госте, Џемала и Фатму.{S} Он се разнежио, па говори мајци како му се чини да ће с |
| Она је о овоме сањала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење даде једну златну кутију пуну „просута |
| па га оставише, спремна да заплачу.{S} Он ништа не опази, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат |
| ђе јој жао што му је опрала пољубац.{S} Он је стваран, а она мисли на њ као на замишљено драго. |
| од његова стрица тражише овако реч.{S} Он није пио, али се коцкао.{S} И стриц му је био Европљ |
| иви с њим лажљивим, у лажљивој кући?{S} Он ће учинити шта треба, а она мора отићи.{S} А ако чуј |
| е хаљине, европске, кад мрзи Европу?{S} Он много држи на своје име, и поноси се богатством.{S} |
| е, не учини јој се да је остала сама, — он је заузео сваки кут њене душе, он је с њом...{S} Ари |
| она два младотурчина, него и од њега — он јој није муж; и обузима га љубомора кад му се год уч |
| , спавала је врло мало, и чим се трже — он, опет леп, опет мио, колико га воли!{S} Затвори очи, |
| е да јој се освети за неисказане муке — он се понова ожени: њој „за инат“.{S} Та друга бејаше з |
| поруком да не мора изручивати брашно — он јој џак не тражи.{S} И одмах купи од ње тај џак браш |
| нема.</p> <p>— Племић амалин!</p> <p>— Он има очи... он зна писати...</p> <p>— Коме?{S} Младот |
| никад не би... нити бих ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти си жена.{S} Човек је... друкчији |
| вели Мерсије.</p> <p>— Домали.</p> <p>— Он, кјучук-ханум!{S} Он, тако ми Пророка!{S} Тако ми зе |
| више побледе и крадом уздахну.</p> <p>— Он ти се допада!{S} Ја те за њега, кћери, не бих дала, |
| а се он и рече. <pb n="275" /></p> <p>— Он више не пије, отац.</p> <p>— За протераницу?</p> <p> |
| жа:{S} Осман!{S} Осман!{S} Као ђаурка!“ Он се задовољно осмехну, јер је знао да ова стара која |
| пуномоћје: неће с тобом друго венчање!“ Он више није претио њој него оној што му рече: „Емир-Фа |
| етка: „За Божју љубав, пусти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја идем другарицама...{S} За пет г |
| од куће: нисам могла сачекати ортака.“ Он се зачуди, мислећи да она њему пребацује за женидбу, |
| о је у теби заостало ма шта од човека.“ Он устаде постиђен, али не због онога за шта га она као |
| ћеш „покварити“ венчање, — девојка си.“ Он је говорио француски, брзо, не муцајући, а она не ск |
| т ми не да да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој је говорно, како ће његов унук пред њим расти ка |
| милосник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се препаде, помислив да је полудела, а она, решена н |
| где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он говори, она ћути као да је онемела, и двапут јој се |
| викиваше: „Слатки, слатки беј-течо!“, а он продужаваше:</p> <p>— „Како је почео“, вели, „до чет |
| ине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а он погледа у Фатму: она не диже очију с ђерђефа.{S} Дођ |
| ад требао је ићи са својим врсницима, а он пошао с много старијима од себе: водили га по кафана |
| аџа-Имарет с конаком свога господара, а он тера и даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибрахи |
| бу, легао...{S} Друго вече пуна кућа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с њ |
| се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... имао сам много |
| ли их није свршио...{S} Отац му умре, а он дође да га видим ја, његова мајка, па да се врати... |
| је брз, што се не размисли, промисли, а он се насмеја што она то говори.</p> <p>После, старотур |
| ком сада!...{S} И поче у њему да ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је препатила, овако |
| је више теби...</p> <p>Она не доврши, а он поче да се буни.</p> <p>— Глупост!{S} Која вера још |
| њу и на милосницу...{S} Ја се обучем, а он дође па одмах за Мусаф<ref target="#SRP19120_N102" / |
| ве милија и ближа.{S} Не прође много, а он би сав обузет мишљу о преступу, о греху, оним на шта |
| > <p>— И кад си? упита она радознало, а он јој на то питање не одговори, већ јој поче причати к |
| .{S} Она је крадом плакала сваки час, а он је то опазио, и чинио се невешт, али није био распол |
| ин Хок дође кући у три дана једанпут, а он није Турчин него Немац...{S} И у Европи свако чудо и |
| вратио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он и не мисли да се врати.{S} Лута по турским махалама |
| мазгу!</p> <p>Сведоци одоше у џамију, а он у своју собу, где нађе Фатму (свекрва је ту послала) |
| казала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бунто |
| а: кафеџија с берберином и две слуге; а он као заклан, као храст оборен секиром.{S} Мајка то не |
| тобоже милује га, и друг му побегне; а он, исто као сад: грознице, бунцање.{S} На мене је, теш |
| да легне зовући га султаном, зеницом; а он викаше, називајући своју чисту жену прљавим именима. |
| а, да га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је в |
| >Стара ућута и загледа се у очи сину; а он поче:</p> <p>— Да се испита Фатмино срце ?{S} Ха! ха |
| нашем Џемалу, њену снагу и њену душу; а он, мушко као свако мушко, <foreign xml:lang="fr">mon D |
| ољаше га да се сагне да га пољуби.{S} А он, запет оним, омилова децу механично и готово хладно; |
| е учини као да ће да се онесвести.{S} А он јој дочепа руке и стаде их љубити страсно, махнито; |
| а свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он не помишља на кафану, где му је толико друштво, и ак |
| га нисам смела питати где је био.{S} А он је љубоморан чак што сам пред Османом била развијена |
| е очајне сестре покривајући главу.{S} А он, посрћући, превали преко језика: „Фатма!“ — „Џемал б |
| , и то знате, драга госпођице.</p> <p>А он скиде фес, па ми се поклони, и ја, несвесно, климнух |
| однесе у приземље, међу слушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име |
| што што досад никад није ни назрела, да он, велики грешник, није свестан свога греха. <pb n="24 |
| бруке?{S} У своме страху се не сети, да он, горд на своју мушку снагу никад се не би понизио да |
| убоморан.{S} Она ће уздисати крадом, да он не чује, да не посумња да уздише за неким који ју је |
| <p>— Немој ти тамо нешто Хасан-беју, да он не викне.</p> <p>Ариф плану: <pb n="95" /></p> <p>— |
| а казати.{S} И после, ја сам мислила да он више неће <pb n="166" /> пити.{S} Како је њу видео, |
| изићи, само не једанпут, кад је чула да он није у Солуну. „Годину дана да ниси дошао, годину да |
| кад има право на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би з |
| се чини да се отвори сутина капија и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја |
| да му нешто говораше.{S} Он се сети да он није само пијаница него и злочинац...{S} Он је суђен |
| ла, јер сам га волела, и мислила сам да он мене воли.{S} Али, каква заблуда!...{S} Једнога дана |
| је обузимала туга кад јој се учинило да он њу не воли као она <pb n="238" /> њега, а некад само |
| смеју се, што лаже.{S} Оне не знају да он истину говори, јер она се пред њим претвара...{S} Он |
| о лопов и шапатом рече:</p> <p>— Истина он, Нурије-ханумин сестрић, Мурад-Џемал-беј.</p> <p>Фат |
| он мене мрзи.</p> <p>— Алла’?! простења он и пође да затвори кћери уста.</p> <p>Али ова се изма |
| >— Рђаво писано, муфти-ефенди, простења он.</p> <p>— Е! учини муфтија.</p> <p>И то „е“, кратко |
| жи.{S} Живот је свећа коју Бог пали, па он треба и да је угаси.{S} Растанемо се с милима на зем |
| тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а она одмах устаје, као млада, пребац |
| е.{S} Јер како је могла бити љубав, кад он: много пута о њој говорио, свега је двапут видео.{S} |
| робиње научила; и жели да сам увек, кад он дође, у другој хаљини и накићена.{S} Ја сам чула да |
| онзула, те се савих да га омилујем, кад он мене штапом по глави, и: „Ђувенде!“...<ref target="# |
| > <p>Мајка га слушаше клатећи се, а кад он, весео, ућута, она, невесела, поче:</p> <p>— То је с |
| старца, оставља га да се покашље; а кад он би готов, она рече :</p> <p>— Што се не лечите, муфт |
| луку!“ Ја се не обукох, не могах; а кад он дође, мени се учини хладан, па ми би теже но од боле |
| м срећна кад он једе, ја сам срећна кад он спава, ја сам увек срећна...{S} И он воли као што је |
| да га не пробудим.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам срећна кад он спава, ја сам увек срећна |
| еал, Европљанин, Француз; она слуша кад он говори француски. <pb n="148" /></p> <p>— Тејзе, ти |
| па се чуђаше што вичу, вриште; али кад он салете турске жене пољупцима, претурајући их и милуј |
| капију и нека се капија отвори баш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, може бити, мла |
| и <hi>муж је господар</hi>, те кад год он у собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао да |
| лом и душом.{S} И жалила је што не може он да је види, овде, те га слала па Јалије, свако предв |
| Али, ханум-тејзе, без Фатме, ја... узе он муцати.</p> <p>— Ако мислиш с њом, ти никад нећеш из |
| лудог Осман-беја због вашег сина, да је он отера те да узме вашег сина: она воли вашег сина.</p |
| хвалила, толико му причала о њој, да је он познаје боље но своје рођаке у Цариграду; и причала |
| сто јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту, она, први пут побуњена, пресекла би му зубим |
| !“ изусти, и ако јој срце не каза да је он.{S} Слушкиња отвори... њен отац!{S} Она устрча уз ст |
| братова деца...{S} Цео Солун зна да је он снаси и девер и муж...{S} И цео Солун зна да је она, |
| воје другарице овде удате) и каже да је он у Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, за |
| се пробудила, сећала се, знала је да је он поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, ув |
| на зна да му је слика из Париза и да је он одрастао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и з |
| „на виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже над собом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi>човек |
| лела, а угађала сам му: знала сам да је он муж, ја жена: облачила сам му се; кад ће доћи кући, |
| лепим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи са „<hi>нећу је, |
| тац му био паша, то је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, је ли спреман за живот?</p> <p>— |
| лико му дође тешко што је весела кад је он тужан...{S} Срете га један друг, и поведе га на Моло |
| бојим и удата, одавно жена, док год је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба |
| њим језиком у туђини.{S} Али не, где је он, ту ми је отаџбина. <pb n="290" /></p> <p>12 рамазан |
| редсобља као дух, приђе уз врата где је он, и прислонивши лице на довратак, учини јој се да јој |
| таџбина, ја бих одговорила: тамо где је он.</p> <p>10 рамазана.</p> <p>И данас ми је била Госпо |
| естелесна.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, миловала бих његове хаљине.< |
| је радосна висока ограда!{S} Иза ње је Он.{S} Како су светли стихови из Корана!{S} У сваком ст |
| мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је није тако волео пити ће је |
| i>њега</hi>: у свакој тој њеној сузи је он...{S} После се окрете и на прстима изиђе.</p> <p>У к |
| ти си жена.{S} Човек је... друкчији је он.{S} И после, не заборави да си у Турској, да си Турк |
| е, па тек наједанпут викну: „А то ли је он од неколико месеца на овамо дежуран сваку трећу ноћ! |
| у све казала, да воли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржаваше страх да је не отера, |
| суза.{S} Али зашто да плаче кад јој је он жив и није луд...{S} Отрезниће се, доћи ће јој, гово |
| њим из ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} И понова наједанпут заплака, и наједанпут ућута. |
| атом везене.{S} Па узе бисер што јој је он дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљуби |
| дне болове у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљао, она је ћутала; кад се она спрема за плач, он |
| то пута више волим, јер Цариграђанин је он.{S} Ако можеш, доведи и Мадам Ажил.{S} О што није те |
| сутина капија и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја га познадох... сутин |
| срећна!{S} Срећна сам само зато што је он мој.{S} Ја мислим да никад нико никога волео није ка |
| њега мисли, или је се и не сећа: зар је он једну поздравио и тако је погледао?{S} Па се покрије |
| ећа њену руку ни своја уста: у свему је он, његова душа...</p> <p>Цео свет ни воли подједнако н |
| љале су Џемала, и кад су виделе да није он, враћала им се снага, моћ, могле су ићи за мајкама п |
| ене обилази његов друг Шарл; и кад није он овде, Шарл ми прича о „пријатељицама“, и даје ми да |
| у не каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат Осман.{S} После себе извињава: „Ћути |
| ј заигра пред очима...</p> <p>— То није он! викну промукло и страшно, па се заљуља и паде...{S} |
| одним чаршафима оне три фине нове, које он силно мрзи, и ако их никад није видео, као добар мус |
| } Госпођица ме непрестано уверава да ме он воли.{S} И мени се понекад учини да ме воли, па сам |
| i>.{S} Како сам могла и помислити да ме он узме?{S} Зар ће он мене узети кад је принц?{S} Јуче |
| ст.</p> <p>— Никад то неће бити! загрме он, па скочи и диже песницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни |
| погледа у часовник: да ручају, па да се он с њом одвоји... сад је здрава.{S} Свекрва јој преде |
| ратима скида обућу, а ови гледају да се он појави, па да скоче...{S} И већ су на ногама сви: кћ |
| — Зар да те удам за пијаницу! прибра се он и рече. <pb n="275" /></p> <p>— Он више не пије, ота |
| кућу! (уместо да рече врата) продера се он и узе из џепа један нож да удари слугу.</p> <p>Робињ |
| еобуче, и да се намирише.</p> <p>Кад се он врати, узеше се здравити грљењем и љубљењем...</p> < |
| а, али она му се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, ожени трећом.{S} Трећа му седе месец |
| е понесоше је ноге...{S} Али кад јој се он загледа у очи, она не помисли да бежи, и не окрену г |
| ежи, и похита да се пресвуче.{S} Док се он пресвлачио, жена га је учила шта ће да каже „Грому“: |
| Џемал.</p> <p>— Ха! ха! ха! грохотом се он насмеја, као да смехом хоће да дозове мајку и жену.< |
| џик затворен, а ни помислила није да ће он преко зида.{S} Зна за свилене лествице, али у Европи |
| јој живац затрепери, јер се сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим |
| и ми, суто, шта ћу ја данас, и докле ће он спавати?</p> <p>— До сутра, чедо.{S} А ти иди па лез |
| :{S} Бог ће вам опростити.{S} И како ће он толико дана без тебе?...{S} Млада си, неискусна си.. |
| !<ref target="#SRP19120_N107" /> Зар ће он руку на жену? <pb n="215" /></p> <p>— Неће.{S} Али, |
| ла и помислити да ме он узме?{S} Зар ће он мене узети кад је принц?{S} Јуче прође пешке: принц! |
| Шта би, молим те?!</p> <p>— Чудо! рече он весело, не погледајући у туђе жене: „Па лепо, отерао |
| <p>— О, мајчице, Алах па родитељ, рече он, поклони се, па диже очи к небу: брада му задрхта.{S |
| нама.</p> <p>— Док попушим цигару, рече он...</p> <p>Она погледа, и кад нигде не виде запаљену |
| та Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу, рече он мало набусито, јер није марио за дуг разговор.</p> < |
| >— Коме?{S} Младотурцима у Паризу? рече он с подсмехом.</p> <p>— Има занимања и у Турској за ње |
| ворим: кад сам срећан и кад сам... поче он, па не доврши.</p> <p>— И кад си? упита она радознал |
| ра, прексутра: једно те једно, говораше он љутито, па оде у њину собу.</p> <p>— Да никад с тобо |
| младу...{S} Хајде кући, деци,“ говораше он потресен до суза — „Никад!“ узвикну она. „Ово дана, |
| дне, пробуди се: крај њене постеље беше он, нагао се, да је пољуби; она, преплашена, одби га, и |
| младим бејом (нећу да му кажем име), и он се више не опи: опет воли жену, гледа кућу — други ч |
| исам видела, нисам га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S} А за пуномо |
| но јутро пређе преко пута без питања, и он је — отера.{S} Опет зва Зејну да погази траву по мил |
| ојима је живео, и они људи, оне жене, и он у сваком радном човеку виде себе, у свакој лепој жен |
| вратима женске папуче мужу непознате, и он кад дође мисли да му је код жене пријатељица, а оно |
| лепога понашања младић!{S} Као други, и он не излази без оружја; па једном посече по руци друга |
| ш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, може бити, младотурчин...</p> <p>— Ха! ха! ха!{S |
| ижна.{S} Понекад му се загледа у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би |
| мо устали рано, како нам није обичај, и он ме је натерао да станем на прозор.{S} Стала сам, пош |
| руги пут <pb n="207" /> је тако било, и он је био задовољан што је преварио госте; а сад се зга |
| ући деце; а сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио родитељима.{S} Младић од двадесет че |
| ећ две недеље како је у њему био мир, и он је мислио да је више не воли; добио је, имао је сву, |
| га му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он пристаде.</p> <p>Шта ту има?{S} Једна кафаница, ниск |
| учење његова унука и узвикну „амин!“; и он сам раздаће им симите; његова мајчица куваће шербет, |
| ом њене девојачке собе један кипарис; и он је подсети на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се ни |
| е не надам да ћу видети тебе?!“...{S} И он тај слатки разговор завршава, затварајући јој уста у |
| асан-беју, близу Алаџа-Имарета“...{S} И он познаде рукопис.{S} Аманет: женско дете од три месец |
| ад он спава, ја сам увек срећна...{S} И он воли као што је волео првога дана, као што ће волети |
| Ово учини као у сну, у незнању...{S} И он се увуче у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с ја |
| им самаца што станују по хановима.{S} И он ће кући.{S} Фатма га очекује, изгледа, обукла му се, |
| , сваку ноћ, кад је била месечина.{S} И он ју је тражио, а знао је да њена рођака има плаве очи |
| буде жена.{S} Она му не одговара.{S} И он, потпуно <pb n="242" /> полудео, пристаје и на четвр |
| година.{S} Дошла му је скоро дете.{S} И он је био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости |
| ка до познаника: све истина онако.{S} И он га тада дао својој мајци, она мени.{S} На пошту сам |
| : „Тешко мени!...{S} Тешко мени !...“ И он се покаја, и застиде се.{S} Али пошто му се учини да |
| ак нам је најлепши, сута ми причала.“ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би т |
| израз очију; пун некаквог бола.{S} А и он је леп човек, лепих плавих очију а црне косе, те је |
| , један једини од целог комшилука, па и он обрастао у исцветали јасмин. „О моја слатка сута!{S} |
| Један капиџик од целог комшилука, па и он затворен.{S} Кад год у њ погледам, ја заплачем. <pb |
| м доносио мастику.{S} Опет лаж.{S} Па и он рече, пошто седе и тупо погледа у кафеџију: „Једну к |
| капија отвори баш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, може бити, младотурчин...</p> < |
| Доцније само Мадам.{S} После и Мадам и он.{S} Последње године готово само он, јер је време чин |
| о станују по хановима.{S} Пред једном и он седе и затражи чашу воде, попи је даде бакшиш кафеџи |
| више волела дуван него живот.{S} Тако и он може бити више мастику него Фатму.{S} За неколико да |
| н рок прошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би стекао право. (Венча се с Н |
| творите Сиротињски фонд; и знајте да би он био толики да би издржавао све сереске слепе, кљасте |
| ј изгубио у дружби са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад би изиша |
| говорити истину пред Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не би остала овде ни тренутка.</p> <p>„Има |
| м, насмеја се и рече:</p> <p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица?</p> < |
| снице, да поцрвене...{S} О, кад је види он!.. „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu, qu' elle est be |
| о, засмеја се:{S} О, „nešto кад ме види он... у белој хаљини...“ па штипкаше руменим прстима ли |
| ра као странац, као Француз.{S} Мерсији он изиђе пред очи као жив.{S} Леп је, сећа се.{S} Погле |
| пе заспа.{S} Кад се исповедала муфтији он јој је изговорно ово:</p> <p>— Ханум-ефенди, своје п |
| дна странкиња, говорећи му језиком који он није разумевао, а који је његову уху добро познат..{ |
| е био обучен његов харем.{S} Али, да ли он даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући де |
| е заплакаше; оцу јој задрхта брада, али он, трудећи се да одржи мушки понос, не пусти ни сузе: |
| 10" /> сва склонила, осим коњушара, али он је окренуо ханумама леђа...{S} Она је у ово двориште |
| крадом.</p> <p>— Не би било ништа, али он је у пићу мало незгодан, видела си ноћас..</p> <p>Он |
| жан.{S} Друг га поведе к најлепшој, али он с пуно одвратности окрете главу...{S} Никад неће пољ |
| p> <p>— Јуче је био у црном капуту, али он је мени Жути Врскапут, као и онај други Браон Фес, к |
| е слободно разговарала, као с вама; али он, и ако млад, мени није човек, мушко, него брат: њего |
| ла не проговоривши задуго о љубави; али он, засићен књигама, враћа се на љубав, почињући разгов |
| ки нож!“ Тепа му, да га одобровољи; али он није зловољан, већ луд:{S} Фатму, своју љубав, назва |
| ци узеше играти Ибрахим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као |
| > <p>— А ја се удадох за луда...{S} Али он је био паметан.{S} Да знаш како ми је говорио!..{S} |
| кћерину науку дао толики новац“.{S} Али он ни да чује. „Закон нема посла с науком.{S} Очева реч |
| осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каза, изиђе.{S} Уђе нене. „Дај мужде, чедо!“ весе |
| премаше да га прати, кријући се.{S} Али он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, већ |
| то у свекровој, у мужевљој кући.{S} Али он је осетио њену љубав, опазио њене топле а збуњене по |
| турски обичај пристао и дао реч.{S} Али он речи није одржао... „Треба поштовати обичаје свога н |
| ој то ни на намет није пало.</p> <p>Али он се брзо умири; чим осети њу, метну своју главу на ње |
| рећна, кад си јој ти срећан?</p> <p>Али он избеже да одговори, љубљењем.{S} Ниједно место на ли |
| анила.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он ће радити: здраве су му руке и ноге, здраве су му оч |
| ml:lang="fr">Cocotte</foreign>“ превали он опет и подиже нож, а оне све три, писнуше као црв.{S |
| , нико више да се на мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме више не...{S} Не могу све да изустим... |
| од шушња.{S} О, кад би је могао видети он!{S} Обукла се у црвено, на глави јој зелен калпак, с |
| е.{S} Она каже: „Кад не би могао радити он, радила бих ја, па бих га хранила.“ (Он поцрвене и о |
| >— Добро дошле !{S} Добро дошле! изусти он готово спонтано и пружи руку Фатми.{S} Пошто му она |
| јеш, млад си.</p> <p>— А Фатма ? изусти он нехотице.</p> <p>— Фатма...{S} Фатма би се, сине, уд |
| а не погледа га.</p> <p>— Куда? изусти он брзо и строго.</p> <p>— Па што питате куда, кад знат |
| , и чини му се да је у тој малој ручици он, његова душа.{S} Он је нежан, питом, воли да се мази |
| пружи руку, с белом крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он то учини обично, чинећи се невешт.{S} Оп |
| ију, упиремо очи у Устав, као да ће нам он изменити крв у жилама, дати нам темперамента и подоб |
| ло лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{S} Откад смо овде!{S} Њега нема!{S} Мерсије ми пише |
| м делу света нешто од њега, то јест цео он!...{S} Што год би у кући европско, он растури, испро |
| дете, пошто нема од срца порода, па ако он има какву ману, она је не види; јер човек је, сине, |
| и да живи од туђе милости!{S} Он, само он да не дозна!{S} Одмах би одвео Фатму од мужа.{S} Сет |
| ам и он.{S} Последње године готово само он, јер је време чинило своје, брисало је, полако, неос |
| е кидај се, кјучук-ханум...{S} Зар само он пије?{S} Наши бећари...{S} Ти си чула какви су.</p> |
| } Сама слаба женска страна.{S} Да нисмо он и ја комшије, ја бих сама... али страх ме, какав је |
| , та његова снаха, јетрве опадала, зато он...{S} Кад умре овај јадник (брат му је јектичав), он |
| пре „небо спустило на земљу“, него што он не би одржао речи: он њу воли, она осећа да је воли. |
| лла’?!</p> <p>— Ја мрзим Бога, зато што он мене мрзи.</p> <p>— Алла’?! простења он и пође да за |
| овом мајком пуши.{S} Може бити зато што он није пашић, јер, што се тиче племства и богатства, о |
| о слици, и заволела сам свога мужа, јер он је био прво мушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је |
| какав дервиш, склања нам се с пута, јер он, видовит, види нову струју крви и живота, и нову душ |
| дра, она се за њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш |
| </p> <p>— О, њу би снашло оно њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Него да позовемо Ибрахим-ефенди |
| ајући га, и чињаше јој се неверица; јер он није имао нежан изглед, и ако је био нежан.</p> <p>Ј |
| трића.{S} То није смела, због мене; јер он би мени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си г |
| орена кола с једном његовом тетком; јер он је само тој тетки веровао.{S} Кад дође, он тражи да |
| шта мисли његова побуњена душа.{S} Јер он сад ништа не говори.{S} Затвори врата женама, мајци, |
| ти; али томе детету се брзо досади (јер он га стиска, да га удави), па неће више к њему; а он з |
| разумеју се: она хоће да помирише цвет он јој поднесе своје лице; он појми да омилује Памука, |
| стара човека и као пријатеља, и кад му он, с кратким китастим уводом, поче говорити о пијанств |
| е слуша што га тера нешто из њега, чему он не зна имена.{S} Поред овога још је слуша: ако јој п |
| мрла.“ Али шта да обуче!{S} Коју хаљину он највише воли?{S} И сети се: једну белу, <foreign xml |
| — Јеси ли ти, кћери, при свести?! викну он наједанпут, кад се сети да тако говори с њим његова |
| е него икад.</p> <p>— Шта ћу сад? викну он очајно, не одговорив свастици на њено питање.</p> <p |
| .</p> <p>— <hi>Емир-Фатма</hi>! узвикну он нагнув се над унуку, која на једном шиљтету лежаше р |
| ц.</p> <p>— Никад то неће бити! узвикну он одлучно.</p> <p>— Отац!{S} Ја хоћу, рече, а у њеном |
| па ће се удати.</p> <p>Ту страшну причу он саслуша готово мирно, а кад муфтија оде, он поче да |
| петли“.{S} Но на велико изненађење свих он сам даде реч, и још закле се, у све што му је најсве |
| он, радила бих ја, па бих га хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он ће радити: здраве су |
| ије), пред његовом кућом атови и мазге (он ће по старински): на једној ваздан искићеној мазги ц |
| убњи и зурне разлежу се по свој махали (он ће све по старински); у њега је сва госпоштина солун |
| радости.{S} Унук му је напунио девету (он неће раније), пред његовом кућом атови и мазге (он ћ |
| помену <hi>њега</hi>, и што зна да <hi>он</hi> постоји.{S} А нек пије... само да буде њен.</p> |
| ог, а њима се чинило да за њима иде <hi>он</hi>.{S} Само робиње, и њине мајке, иду, миле...{S} |
| прокаже.</p> <p>Кад помислим да је <hi>он</hi> истински, није га створила фантазија младе турс |
| емима, као чочек!</p> <p>„Одакле је <hi>он</hi>?“ прошапта па баци очи кроз прозор.{S} Виде сав |
| >— Док свећа не изгори довде, дотле <hi>Он</hi> све да штуца.</p> <p>— Комарци! викну Фатма и у |
| /> Али сад, ти ми изиђе пред очи, и <hi>он</hi>.{S} Како сам могла и помислити да ме он узме?{S |
| p>— Устала ти невеста, машалла’!</p> <p>Он чисто бојажљиво погледа у мајку и рече:</p> <p>— Е, |
| езнула за тобом...{S} Пиј, сине!</p> <p>Он је опет тупо погледа ништа не говорећи, затварајући |
| заборавим на бол.{S} Пиј, сине!</p> <p>Он подиже главу и погледа у мајку тупо.</p> <p>— Сине, |
| затварајући очи.</p> <p>— Сине!</p> <p>Он не проговара и не гледа је, а главом даје знак да из |
| м, принесе му га:</p> <p>— Сине!</p> <p>Он ћути као да је онемео; она изиђе смрвљена.{S} По кој |
| толико... три дана.{S} Молим те!</p> <p>Он јој опет рече да ће после, док попуши цигару.{S} Она |
| и у старом...{S} У гору и камен!</p> <p>Он се буни:</p> <p>— У Европи се сме с љубазницом, овде |
| бог чега си отерана?...{S} А?...</p> <p>Он се смеје, а мајка му се стреса.{S} Камо да је она им |
| чудо!{S} По кући идем као луда.</p> <p>Он се сад на њу не осмехну нити је потапка по плећима, |
| онесвести, она тврда срца мајка.</p> <p>Он седе на миндерлук, као да га ноге не држе, и хукну д |
| еш без пића, пиј! рече му мајка.</p> <p>Он је зачуђено погледа.</p> <p>— Пију хоџе, пију имами, |
| те молили да ме удаш за Џемала.</p> <p>Он испусти чибук и погледа кћер разрогачено.</p> <p>— Ј |
| и за дан што се зидало вековима.</p> <p>Он је висок као кипарис, па здрав, мушко, као неки стар |
| ита, зашто му је мајка несрећна.</p> <p>Он се из куће не миче, из собе не излази, те цела кућа |
| , јер је била страшно забринута.</p> <p>Он сврати пред трећу кафану, где не бејаше већ ниједног |
| сата или два, милост.. још већа.</p> <p>Он само чује: „Па како би да си у служби, да имаш какав |
| {S} Тај лист ме подсети на мене.</p> <p>Он прочита писмо и — прими дете; али нареди да се то „ђ |
| ну на брачну постељу тресући се.</p> <p>Он се наже над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стр |
| његову слику: то је цариградски.</p> <p>Он удари у грохотан смех и рече:</p> <p>— Опрости, мајч |
| им оружјем које сте нам ви дали.</p> <p>Он је пита какво је то оружје, а она не одговори, већ у |
| , сине, умири се, мајка те моли.</p> <p>Он се трже, застиде се: гласно је говорно, и оне су чул |
| .</p> <p>1 рамазана, око поноћи.</p> <p>Он спава, ја не могу: срећа ми отерала сан.{S} Благо он |
| па изиђе из собе чисто посрћући.</p> <p>Он обуче своју белу антерију и скиде чарапе па прекрсти |
| <hi>Носталгија</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>Он је ноћас дошао доцкан, и ја га нисам смела питати гд |
| ?</p> <p>Она то потврди главом.</p> <p>Он седе близу ње, не питајући је ништа због мајке; мало |
| са сестром," завршава задовољно.</p> <p>Он хоће свадбу по старински, од млада месеца до пуна.{S |
| пирао, ја сам љубила нашу Фатму.</p> <p>Он скупи обрве:</p> <p>— Ја се са својим родитељем не п |
| Фатма?</p> <p>— Не спавам, отац.</p> <p>Он ни по гласу не познаде да је решена и на живот и на |
| .<ref target="#SRP19120_N104" /></p> <p>Он се подиже и рече трипут: <pb n="206" /></p> <p>— Инш |
| ><ref target="#SRP19120_N108" /></p> <p>Он се осмехну, подигнув један крај горње усне; она у то |
| Mon Dieu!{S} Mon Dieu!</foreign></p> <p>Он се трже и спонтано рече:</p> <p>— Проси ми Фатму, те |
| би ти волео да говорим с људима?</p> <p>Он на ово питање не хте одговорити, већ поче, врло узбу |
| ти моју кућу за честиту или не?</p> <p>Он се трже, и рекав Фатми „збогом“ као туђ човек, обори |
| ноге, здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он на ово ништа не одговори, већ рече задовољно смејући |
| на, од мене остане <hi>бош</hi>“</p> <p>Он то изговори трипут.{S} Мајка му се уплаши од његове |
| мало па тупо одјекну звекир на капији. „Он!“ узвикнуше све три у један глас.{S} Мухамеданка не |
| ина га обузимаше: да га ухвати, убије: „Он њу...“ Не, даље није смео. „Станите!“ виче мислима.{ |
| наједанпут, обе викнуше, у један глас: „Он!“ Обе су га познале.{S} Емир, узбуђена, збуњена, не |
| осто су сијале од радости. „Благо мени! она ме не грди, слатка моја учитељица!{S} Она се само б |
| снахо, шта те је на песму окренуло?{S}" Она јој одговара: „На песму ме окренуле две радости: пр |
| венчано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она је мени била прво драга, па вереница, па жена — ник |
| чки и Енглескињу"за немачки и енглески) она је волела, али као Францускињу — никад.{S} О, она б |
| је с овом сестром сестра само по оцу), она се удала врло млада, готово дете, и живела с мужем, |
| не-ханум, јагње, хоћеш ли да спавамо?“, она се стреса, грози, у срцу осети страхобу... — сможди |
| о поноћи, кад осети да цела кућа спава, она се обуче у Ђулренгијин чаршаф и тихо изиђе из своје |
| } То је био њен обичај.{S} Сувише жива, она није могла да се задржава дуго на једном предмету.< |
| и покуша да се насмеје, а кад не мога, она заплака.</p> <p>Оне јој се узеше смејати што плаче. |
| /p> <p>— Бог је богат, сине.</p> <p>Да, она не треба да је више његова, јер су је преварили.{S} |
| немајући тако јаке воље да је савлада, она седе према сестри крај мангала, узе цигару, не пуше |
| чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код небројено невеста и мртваца, и видела ј |
| физички бол срца.</p> <p>После напада, она није могла мислити: код свести, лежала је без свест |
| ецом, и пошто јој је била мала пензија, она је радила; у честитости је Солуњанкама служила за п |
| адна; кад одјекне каква европска арија, она добија крила и у духу лети по непознатим световима, |
| и у већи плач...</p> <p>Кад се исплака, она замоли муфтију да изиђу у другу собу.{S} Њему испри |
| вер, а у харему жене: њена баба, мајка, она, слушкиња, робиња њена другарица.{S} А врата што ве |
| шкрипи зубима и да ћути као муслиманка, она кука. „Где ти је воља?...“ „Каква воља у онога који |
| их очију и широка чела, висока и танка, она се Фатми, у сумраку, учини као Џемал.{S} Он!{S} Сам |
| аква иста, а да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела.{S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— |
| своје лице; он појми да омилује Памука, она му пружа своју руку.{S} Она још не погледа кроз одш |
| адбеној кошуљи: ова имала од бурунџука, она од венедика; потражише њену, а она је се сети: од т |
| о да нема десне руке, а кад је пробала, она је могла да је стегне колико хоће, после јој се учи |
| пцима, и опет се за њ просила, удавала, она њему никад <pb n="24" /> није била неверна, он њој |
| } Она се теби јадала, ти си њој гукала, она је плакала, а ти си се смејала.</p> <p>13 новембра. |
| је весела, <hi>само</hi> кад је весела, она је <hi>она</hi>, млада жена, дете, човек, пријатељи |
| је виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено повуче.</p> <p>Ариф-ханум је саслушала |
| на никога не познаје.{S} Чим чује кола, она мисли да су гости с Јалије, и потрчи, али кола иду |
| ежаше нова снаха.{S} Да се није тресла, она би помислила да је умрла, таква је у лицу.</p> <p>— |
| мрт, а сад кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за |
| чито међу Енглескињама и Францускињама, она је имала многе своје познанице.{S} Домаћица је одве |
| У толиким модерним француским романима, она на то не наиђе.{S} Тамо све стварно, стварно..{S} И |
| но обично, и окренувши се к прозорима, она чисто весело узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Oh, q |
| .{S} Прошавши кроз предсобље, без шума, она се заустави код изласка и покри лице рукама, па се |
| здрава, дивна жена.{S} И једнога дана, она осети у срцу два осећања: мржњу према мужу, и љубав |
| цела кућа опажа; од пре неколико дана, она се покаткад осмехне, а јуче се обукла и закитила.</ |
| а најчудноватија маштања.{S} Растужена, она замисли лице Госпођичино од своје руке, па је ижљуб |
| ебе, пред собом, после толиког времена, она се заборави и засмеја се од радости, и, збуњена, не |
| ве красне девојчице.{S} И ако занесена, она никад не помисли да ће доћи до преступа, до греха, |
| се, свет говори, али она није ухваћена, она није изобличена, нити сама што говори, осим код сво |
| >Кад робиња рече да је Фатма испрошена, она од изненађења не могаде доћи к себи. „Каква Фатмина |
| се с човеком кога воли.{S} Овако тужна, она у живот после смрти тврдо верује.{S} Али наједанпут |
| они ће сутра на чифлук.{S} Сва срећна, она оде у башту с Ђулренгијом.{S} Саме су: хануме одоше |
| а; ако се невести не допадне младожења, она обично стегне срце па ћути и трпи...</p> <p>За чита |
| говор душа“.</p> <p>Да је старотуркиња, она би већ све испричала робињи; али је младотуркиња, < |
| војку“.{S} Поред тога што је врло лепа, она је и добра: у кући са свима лепо, свекру и свекрви |
| луције: с њима се разговара и договара, она им ради.{S} А Емине-Семије-ханум има уза се жене и |
| асла.{S} А да јој је давала пуна недра, она се за њ не би могла удати, јер он би јој био брат о |
| ој кући, <pb n="235" /> а тако и удата, она никад није помислила да му се свети за злочин изврш |
| оту.{S} Кад се сети да више није чиста, она заплака; па наједанпут скочи и оде на абдеслук: опр |
| им од стола устану и оперу руке и уста, она ће се одвојити с њим...{S} Обоје грозничаво чекају |
| у калдрму: так! так! так!... шест пута, она тад као луда полете.{S} Трчи низ степенице, боса, у |
| аше клатећи се, а кад он, весео, ућута, она, невесела, поче:</p> <p>— То је све лепо, сине; али |
| } Оне три нису изгубиле као жене ништа, она све: у кућу јој не улазе ни оне што прерушене иду у |
| човеком ..{S} А кад је сестра испраћа, она вели:</p> <p>— Душо Емир, ја ти се нећу удавати; је |
| аре.{S} На софи светлуца једна лампица, она застаје, диже очи к небу, пружа руке: проси милост |
| ји башјорти !{S} И кад би смела од оца, она би га увек носила.{S} Али младеж на грлу, елиф изме |
| њим.{S} Он похита кроз једна вратаоца, она пође за њим, па се сети теткиних речи: „Што се кроз |
| > <p>Она скочи и, уместо да се закључа, она пође.</p> <p>— Не преда њ!..{S} Бежи!..{S} Сакриј с |
| ури, одговори да је „хвала Богу“ здрав, она рашири десну руку на прсима, погледа у стихове из к |
| ља га да се покашље; а кад он би готов, она рече :</p> <p>— Што се не лечите, муфти-ефенди?{S} |
| оворити лудости.{S} Видевши га оваквог, она се промени, јер је имала неку необјашњиву <pb n="25 |
| азгали Да је сад као што је била некад, она би тражила ту Енглескињу и ту Францускињу, нарочито |
| } Она и сад има неку тајну.{S} А досад, она није имала ниједне тајне коју није казала своме муж |
| је стајала за дуго, па кад чу наш ход, она се уплаши, прхну, и уместо да падне на врх смокве, |
| се немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, она отуд, нека је између вас — праг.</p> <p>— Па после |
| прхну, и уместо да падне на врх смокве, она паде на најнижу грану.{S} Мавиш и Памук, сутанине м |
| а југу и уместо кратке јутарње молитве, она изврши некакву дугачку: тридесет пута паде и устаде |
| у јој казати,“ мислила је.{S} Чим седе, она поче говорити о женама:</p> <p>— Јадне наше жене!{S |
| л Дарно окретоше да њу још једном виде, она им направи дубока темена и ишчезе иза капије ..</p> |
| миле странкиње.{S} А пошто гошћа отиде, она гледа да остане у соби сама, да мирише јастук на ко |
| о, неко сакривено благо...{S} Кад сиђе, она из своје библиотеке узимаше једну по једну свешчицу |
| осподар</hi>, те кад год он у собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао да у том њеном уст |
| долској страни, и кад јој то нене каже, она заплаче; иначе је мирна, „ћути и трпи“.</p> <p>Кад |
| да јој се јавио неко кога она познаје, она би се нашла увређена, знала би да то чини из неприс |
| ој се откине пуце или копча с антерије, она то не пришива сама, него робиње.{S} Сад шије брзо и |
| ажи од онога с ким треба век да векује, она би се зачудила и узвикнула: „Како мало!{S} Јавио се |
| , у друштву!...{S} Он јој узе обе руке, она му то не умеде закратити...{S} Он јој пољуби руку, |
| , пси, мачке“.{S} Кад стара рече мачке, она се сети <pb n="44" /> сутиних мачака, Мавиша и Паму |
| болесничине ноге биле су се загрејале, она се умирила, и осећала се уморна као после каквог на |
| елом Цариграђанком.{S} Све жене веселе, она тужна.{S} Све жене говоре, она ћути.{S} Кад сам је |
| јој се с њене болећиве нежности отеле, она се полако, неприметно, отуђивала од жене која јој ј |
| ајала...{S} Пролазили су дани и недеље, она га није гледала, и непрестано је била као љута на њ |
| уђењем упита какво је то женско весеље, она викну да би све чуле: „Зато што са женама нису људи |
| у и две њене другарице, Зехра и Несиме, она мора сву ноћ с њима седети. „Што су похитале баш пр |
| та га да се пред њом појави.{S} У томе, она уђе и не рекавши му ни добро јутро, клече и обухват |
| ило...</p> <p>Кад је требала да устане, она савладана умором заспа, и спавала би до подне да је |
| м помири; јер дане које проводи без ње, она не рачуна у дане живота.</p> <p>Кад робиња рече да |
| брве, све што толико воле старотуркиње, она је страшно мрзела. „Кад бих могла да ишчупам младеж |
| њено друштво, људи и жене, Францускиње, она је „у свом елементу“: иста је као оне...{S} И да је |
| г дувана или због сина.{S} Око вечерње, она метну на главу бели башјорти, па седе у једном куту |
| ишта не пита.{S} Оне не могу да говоре, она не сме...{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна |
| веселе, она тужна.{S} Све жене говоре, она ћути.{S} Кад сам је питала „како сте“, да није одго |
| Сви су око ње, разговарају се, шале се, она весела невеста...{S} Зар да јој је тај Осман-беј бл |
| “.{S} А кад ућута, смешећи се од среће, она рече:</p> <p>— Не мисли тако далеко, сине; а већ ка |
| ека у кући помену шта хоће и кога хоће, она ће остати равнодушна.{S} Седе за клавир, и поче вес |
| , весело дете.{S} И да је ту било деце, она би оставила жене, па би се с децом играла лутке, ло |
| у махраму метну на уста; кад је измаче, она са страхом погледа у њу..</p> <p>Ових пет беху дубо |
| а није свесна свога расположења; иначе, она би молила Бога да се никад не расвести, да се никад |
| би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече, она угледа кроз прозор Ариф-тејзу: смакла с главе чарша |
| у, не иде у позориште.</p> <p>И у вече, она се спреми за бал код госпође Нисим.{S} Очешља је је |
| виде много побледе, усне јој поплавеше, она у доњу усницу зари беле зубиће.{S} Њему то бледило |
| ако узму да је сажаљевају, да је теше, она ће ударити у већи плач...</p> <p>Кад се исплака, он |
| е отуд, после неколико месеца, вратише, она не бејаше тужна, али не бејаше ни весела, јер турск |
| је тражаху до поноћи, а кад је нађоше, она их мољаше да спава с госпођом мајком.{S} И сећа се |
| зета, одљутила се сасвим, и кад пођоше, она га топло поздрави.</p> <p>Довезавши се до Ћемер-Кап |
| ла: главу, лице.{S} Он дршће од љубави, она од страха.{S} Узе се трести као у грозници, и да је |
| ми-Паша.{S} Он изводи реформу у држави, она у друштву".{S} И грде је због Францускиње. „Пофранц |
| о на Елизу.{S} Кад год се с њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да су се завадиле, зато |
| растужи, и седе до ње.{S} У овој тузи, она заусти да каже сестри, па се уздржа. „Смејаће ми се |
| И зато што га воли и што га се не боји, она му не казује само обичне своје тајне разговоре, нег |
| еко упита како се каже „Бог“ француски, она би одговорила: „Алла’“.{S} Али та „Францускиња“ час |
| ана.{S} Њој је лако: она зна француски, она је као Францускиња, по свему, и по осећању, по срцу |
| Ђаковичанка, ја се не бих бојала; али, она је Солуњанка...{S} Још није доцкан, сине, није доне |
| су је изложили на углед као робу; али, она се удаје за онога кога јој је њено срце изабрало, п |
| и ми се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, она врло лепо пише, врло драга госпођице.{S} Мој отац с |
| е рачуна као отац, по закону...{S} Али, она се кајала...{S} Пролазили су дани и недеље, она га |
| бар долазити на састанке с њим.{S} Али, она не врати се, нити учини по његовим порукама, које ј |
| свирком, поред тетке коју толико воли, она смете с ума братучеду...{S} Седме ноћи, ту су сви Ф |
| о што он не би одржао речи: он њу воли, она осећа да је воли.</p> <p>Једно вече, на ифтар им до |
| је.{S} Пошто се на двоје на троје уми, она грозничаво отвори писма.{S} Била су два.{S} О како |
| пландишту.{S} Кад су били у Ђумулџини, она се усхитила како није скоро; хиљаду успомена навали |
| разговор о женама: ова има ма’муре они, она има руке згодне за наут у зглавцима.{S} Међу њима с |
| еднога дана дође плима и сву је потопи, она се понова заборави, чак приставши на тајне састанке |
| .<pb n="58" /></p> <p>— Воли је, кћери, она је красна: за опстанак се бори боље од човека, рече |
| одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он говори, она ћути као да је онемела, и двапут јој се учини као д |
| лила, па пошто се велика капија отвори, она потрча, гурну средњу; хоће да протестује, да виче.{ |
| и глави, новомодној европској фризури, она, Европљанка, доведена је двема младицама срећним у |
| , па изиђе...{S} Отишавши у собу снаси, она исцепа башјорти са своје главе и зави јој рањену ру |
| не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене...“ Истрча, весела, да каже нени и м |
| али и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати, она седе, пита се с њим и рече:</p> <p>— Аман, децо, гд |
| као у грозници, и да је умела мислити, она би се питала: „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ |
| ој се чини да чује грозне кораке смрти, она се стреса, због тога се тресе, од страха да не умре |
| да не осећа искрен бол и грижу савести, она би, као други пут, за час прешла па десето.</p> <p> |
| p> <p>Баба зајаука, мајка се онесвести, она тврда срца мајка.</p> <p>Он седе на миндерлук, као |
| а четрнаест; али због сувишње младости, она дете није могла донети; родила га у осмом месецу, т |
| ...“</p> <p>У првом узбуђењу и радости, она полете у кућу да каже Мерсији; њене атласке на врх |
| е, палећи цигаре за све три.{S} Пушећи, она говораше: — Изјави му љубав.{S} Пошаљи му ружу. <hi |
| је отишла не казавши никоме да ће ићи, она одговори брзо и смело: „Побегла сам од куће: нисам |
| е сети да тако говори с њим његова кћи, она која га досад од стида није честито ни у очи поглед |
| тао каменчићем у капиџик: хоће ли доћи, она му није одговорила, каменчићем, ничим.{S} После се |
| , као у каквој старинској турској кући, она овде осети мирис пића, и би јој веома непријатно, н |
| Кад се колима приближавала њиној кући, она се радовала како никад, јер јој се чинило као да ће |
| подиже и ничице обори.{S} Сва дршћући, она жмури и опет види небо, које се свакога тренутка ра |
| нако.{S} И он га тада дао својој мајци, она мени.{S} На пошту сам однео челенку! ..{S} И сад, ч |
| ...{S} Али кад јој се он загледа у очи, она не помисли да бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{ |
| > По сто пута јазук!</p> <p>То рекавши, она пљуну у лице кћер која се бејаше подигла да их моли |
| т.</p> <p>— Ти због тетке...{S} Спавај, она неће умрети.</p> <p>— Отац, сви су те молили да ме |
| руке, тепајући им, па кад виде ожиљак, она је нежно прекори: „Ето, баш си као дете: да сечеш п |
| Она говори о духу, не о срцу; па ипак, она више има срца но духа.{S} Цариграђанка, кћи царигра |
| ухвати за резу, још и не гурну капиџик, она осети немоћ у ногама, учини јој се да јој срце стад |
| драго.{S} Пре но што се срела с Мадам, она је једнога „створила“, волела га, за њега се просил |
| од је испере и обложи хајдучком травом, она пружи руку, с белом крпом, мужу, да јој он веже.{S} |
| и у једну велику собу, с прљавим подом, она угледа око једног дугачког стола, без чаршава, десе |
| једном грдно великом јапанском лепезом, она се узе смејати како се деца смеју, зацењујући се. „ |
| </p> <p>Кад јој се кћи милује с тетком, она је љубоморна, боји се да не воли више тетку него ма |
| азала је мајци...{S} Анри је био с њом, она му сутрадан писала: „<foreign xml:lang="fr">Venez à |
| пре срела с којом другом Францускињом, она би зацело и ту заволела, и то исто овако, лудо, нач |
| устаје; чак кад је девојка за клавиром, она је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа |
| ила је, „она ће ме измирити са Сафетом, она ће удесити венчање."</p> <p>Ариф, не знајући шта он |
| ђе за невиђено.</p> <p>— Шехназе-ханум, она му је слику видела.</p> <p>— Нурије-ханум, кћери, д |
| ице... <pb n="146" /></p> <p>Један дан, она се изгуби кад Џемал своју жену пред њом пољуби.{S} |
| значи?</p> <p>Што је више освајао дан, она се све више развесељавала; по кући је ишла пуна рад |
| с вас драги дан...</p> <p>Тек сутрадан, она настави читање.</p> <p>Париз, 23 априла 1907.</p> < |
| скошно намештен и јединствено осветљен, она се збуни.{S} Ту је представљена Европа у миниатури. |
| ела, али као Францускињу — никад.{S} О, она бела Енглескиња што се зове Госпођица Црна (<foreig |
| се просила, удавала, он је изневеравао, она је била љубоморна, умирала од бола; па опет оживљав |
| у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљао, она је ћутала; кад се она спрема за плач, он говори, го |
| ње, за њу.{S} Да је Осман није отерао, она би се развила, развијена би прошла турске улице, от |
| стина.{S} Час-по, кад осети неку мисао, она запушава уши, као да ће она доћи <pb n="283" /> спо |
| ц, муфтија, преко једне рођаке испитао, она све казала.{S} Пошто се нашли сведоци, наше слушкињ |
| рава европска жена оваква, савршенство, она је свакоме дала знак да јој је та жена интимна приј |
| за дуго лупало неисказано брзо и јако, она га чула.</p> <p>— Никако нисам мислила да ћу остати |
| ици.{S} Али пре но што ће почети писмо, она одреши појас и расплете <pb n="26" /> косу; учини ј |
| ове „<hi>суто</hi>“.</p> <p>Као обично, она и данас седи на шиљтету у белој алватној хаљини, ту |
| није видела одавно овакву.{S} Вечерас, она је знала да су њени односи с Елизом сасвим пријатељ |
| р је одзва једна робиња.{S} Наједанпут, она испусти огледало, јер јој се учини као да је на лађ |
| сије, смејала би се.{S} Али наједанпут, она се ућута... загледа се у један каик, који се с раза |
| ио Турчин, мајка Черкескиња; он племић, она робиња: купио је за пет стотина лира..{S} Ја на мај |
| као други пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је не смеде питати што је невесела.{S} Тетка се рас |
| ас не би тако.{S} Кад оде у своју собу, она јој се учини пуста, празна, и ако је пуна: поред ев |
| имена пророкова и очита кратку молитву, она мирно и тихо, невесела, брижна, настави:</p> <p>— О |
| авезла!{S} Ја ћу њу научити овоме везу, она мене француском језику, рече му сестра па се засмеј |
| државе.{S}" На једној свадби у Серезу, она, хладна и озбиљна, није се могла уздржати од гласно |
| и руку!“ То рекав, повуче јој антерију, она спаде: остаде јој откривена глава „Откриј лице!“ Ух |
| уне израза.{S} Оне њој ништа не казују, она њих ништа не пита.{S} Оне не могу да говоре, она не |
| е „да им каже збогом".{S} При растанку, она страсно пољуби лепу заљубљену турску девојчицу, пољ |
| етпоставио жени мастику.{S} Напослетку, она се сад удала за правога племића и богаташа.{S} Само |
| е је духовне очи.{S} И у овом тренутку, она нагло скочи, па као по неком нагону, као лавица у м |
| еде закратити...{S} Он јој пољуби руку, она му ни то не умеде закратити...{S} Поче јој говорити |
| } Не устаје, мисли: отац је не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имају кућу, евро |
| А неко вече: родитељи је не даду њему, она тугује, бежи, лута с њим по свету, по Европи, срећн |
| ер.</p> <p>Кад оде Хасан-бејову харему, она, уместо да честита, рече:</p> <p>— Откуда то, по Бо |
| срца порода, па ако он има какву ману, она је не види; јер човек је, сине, чудно чудо: у туђем |
| аринској антерији и старинском чешљању, она јој је новија од свих.{S} Њу је <pb n="50" /> једно |
| очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту, она, први пут побуњена, пресекла би му зубима грло, чин |
| и поцрвеневши чак и по челу и по врату, она склопи очи, као да би хтела сакрити то црвенило, ко |
| исту жену прљавим именима.{S} За срећу, она чу само оно једно.{S} Сестре чуше све, па се грожах |
| љила се; а кад кроз прозор спази Арифу, она похита пред њу и у предсобљу јој нешто шапташе на у |
| а бола, тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим сузама: исплачи их, сине, обриши их, скупи |
| ољупцима, претурајући их и милујући их, она скочи да бежи вичући: „<foreign xml:lang="en">It's |
| старе суседе, у другом једна од нових, она што изгледа јектичава, Мадам Аристид, Мадмоазел Дар |
| е учини да је из ње изнесен мио мртвац, она.{S} И тражаше њене хаљине.{S} Нађе њен чаршаф, који |
| „да се око ње дира“..{S} А за овога... она би се удала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је |
| тражила мене; он је у собу намамио и... она, несрећница, остала тешка..{S} А кад је несрећни от |
| а, меће револвер у футролу, оставља га: она верује у живот после смрти ..{S} Али, чини ми се, н |
| } Нек јој све кажу други, његова мајка: она не може, само она неће...</p> <p>Кад Џемал-беју пре |
| Овако...{S} Ја знам да је ниси видела: она вама неће доћи без мене.{S} Мислећи на њу, ја се ме |
| , да је он отера те да узме вашег сина: она воли вашег сина.</p> <p>— Никад Џемал не би узео он |
| е никад не пробуди из овога лепога сна: она је срећнија од свих нас, удаје се за човека кога је |
| есма у прозорје!{S} И загука њен голуб: она му глас познаде. <pb n="25" /> Није га видела читав |
| че Сафет погледавши у кћер, па се трже: она се никад не заклиње у дете.</p> <p>Арифи се смрче.< |
| јој је како никад до сада; жао јој је: она је изгубила оно што у њих девојке чувају више од оч |
| Као расцветана ружа.{S} Не смеј ми се: она је <hi>нова</hi>.{S} И долазила нам је једна Францу |
| х двоје ништа не говоре, а разумеју се: она хоће да помирише цвет он јој поднесе своје лице; он |
| је, повуче два три дима и узе плакати: она пуши, сузе јој обливају сасвим мирно и непоцрвенело |
| није ништа необично а камо ли страшио: она је из тога друштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ов |
| старотурчина!{S} А њеној мајци је лако: она за друкчије не зна, и ништа није учила, није читала |
| из живота и из романа.{S} Њој је лако: она зна француски, она је као Францускиња, по свему, и |
| Зет, што и ништа.{S} Млад, леп, мушко: она га није познавала, и није с човеком седела, осећала |
| досади?{S} Њој се никад не би досадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би |
| оне, те жене из комшилука!{S} Свеједно: она ће с њим.{S} Он похита кроз једна вратаоца, она пођ |
| их наједанпут отвори, погледа у слику: она јој заигра пред очима...</p> <p>— То није он! викну |
| ?“ вели му мајка, а он погледа у Фатму: она не диже очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад |
| х је у моју кућу и доведох лепу хануму: она пиво попи, па се опи!...{S} О, певала ми је.{S} О, |
| аћастог голуба; он јој долете на раме ; она га нахрани из скута.{S} После, с неном оде у коначк |
| чи...{S} Око собних врата неко зашушка; она се трже; врата се већ одшкринуше и помоли се глава |
| ади Фатме.{S} Али Фатме нема међу њима; она се још не одваја од Џемала.{S} Нурије само ћути, уо |
| г паше (и мајка јој је била кћи пашина; она је с овом сестром сестра само по оцу), она се удала |
| руго мушко, за њу потпуно страно, туђе; она га никад није видела.{S} То је Осман-беј, њен млађи |
| осте...{S} Ову ноћ и њена свекрва шије; она јој се загледа у десну руку: како лепо држи иглу, а |
| ском?{S} Сети се друге седнице, женске; она је ту у близини.{S} Оде на њу.</p> <p>У једној лепо |
| своје чело, па је подиже на своје теме; она га привуче к себи, омириса му лице муцајући:</p> <p |
| смехну, подигнув један крај горње усне; она у том осмеху не виде подсмех него досаду, па изиђе, |
| па деца, два мушкарца и три девојчице; она, мајка, он, отац; њено све у Солуну — ништа отац не |
| — ваш сан, идеал, Европљанин, Француз; она слуша кад он говори француски. <pb n="148" /></p> < |
| остеље беше он, нагао се, да је пољуби; она, преплашена, одби га, и сакри лице...</p> <p>— Па з |
| ине мачке, замаукаше и потрчаше смокви; она прхну и паде на траву.{S} Мачке се са смокве смакош |
| струмената, ту су њен ут и њени зилови; она је понекад и чочек...{S} Она ништа не виде, већ се |
| кава.{S} Ја не знам шта је мојој мајци; она никад није држала срце.{S} Права муслиманка мири се |
| Сине!</p> <p>Он ћути као да је онемео; она изиђе смрвљена.{S} По коју би цену сад пио?{S} Ни п |
| омилова децу механично и готово хладно; она то осетише, па га оставише, спремна да заплачу.{S} |
| ; походе позоришта, опере, шуме — свет; она никога не гледа, само њега; па деца, два мушкарца и |
| аме, а с рамена одлете на једну смокву; она узвикну „ааа!“ па јој засузише очи.{S} После чучну |
| напољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерају; она ништа не окуси.{S} Отац опази да је расејана, те по |
| држе нико је није учио: нико њу робињу; она, робиња, не своју кћер...{S} О, ви нове душе!...{S} |
| #SRP19120_N29" /> азиски, <pb n="20" /> она остаје хладна; кад одјекне каква европска арија, он |
| ла</hi>!“<ref target="#SRP19120_N32" /> Она после отрча у башту да нахрани голуба и да набере р |
| вање на вечерњу молитву, <pb n="186" /> она узе две три капи земзема, па запали цигару.{S} Свек |
| одно“: зар јој не види кратку косу?!{S} Она се некад прерушавала и љубила жене, али није била љ |
| вете те речи, као стихови из Корана!{S} Она би онда била с Џемалом: на улици, у кући, код њих, |
| и ово опростила.{S} Ах, сирота жена!{S} Она се хвали, поноси!{S} Знаш да нам жене причају како |
| већу срећу тражи од брачног живота!{S} Она је о овоме сањала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђењ |
| а ме не грди, слатка моја учитељица!{S} Она се само боји да није Грк, или Јерменин, и чак Јевре |
| мејаше се, узвикнувши: „Гле Азијаде!{S} Она је Туркиња колико смо ми Францускиње.“ С њеног стол |
| >— Мерсије?</p> <p>— Слатка Мерсије!{S} Она као с братом.</p> <p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с б |
| али је честита.{S} А „слатка“ нене!{S} Она је учила, свршила је медресу као мушко; чита персис |
| никога...{S} Не бој се!...{S} Седи!{S} Она нагло седе, те претури ђерђеф, и разлетеше се листо |
| е њега.{S} Зар су то верски обичаји!{S} Она је ту, сакрили су је, да њега преваре, уплаше.{S} П |
| а Мадмоазел ?</p> <p>— О, Мадмоазел!{S} Она верује у карте, у духове...{S} Некад, по ваздан држ |
| Бајрама: срешће се може бити с њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њене ноге нису јаке, да |
| о то ново осећање!{S} Како је ниско!{S} Она завиди Фахрије-хануми што је лепа, и криво јој је ш |
| литература, како јој је све то мило!{S} Она све зна лепо, учила је много више и боље него слобо |
| ..{S}На њиховој капији чу се звекир!{S} Она стрпа писма у недра па полете у кућу без душе.</p> |
| а она, весела и срећна, рече: хоћу!{S} Она је синоћ прислушкивала... чула је кад отац рече: па |
| он.{S} Слушкиња отвори... њен отац!{S} Она устрча уз степенице да је отац не види напољу: ноћ |
| нцускињу, и поноси се „духовитошћу".{S} Она говори о духу, не о срцу; па ипак, она више има срц |
| и мало француски (па и то не свима).{S} Она познаје и друкчије своје другове, културне; али, њи |
| ној соби с хришћанком, а постила!...{S} Она на серџадету клања; њена госпођица за столом чита < |
| е кћери ножице по рђавој калдрми!...{S} Она је солунским улицама ишла пешице још дететом, пре н |
| де цреп; обе дигоше очи, — човек!...{S} Она хтеде бежати, али немаде снаге да устане, и хтеде в |
| ега: иде Рамазан.</p> <p>Рамазан!...{S} Она га се није ниједанпут сетила, а тек што није дошао! |
| а гомилу „црних домина“. „Маске!“...{S} Она уздисаше слушајући узвике енглеских жена.{S} И рече |
| ије у тој кући.{S} Зејна не опада...{S} Она је за текију, рече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не |
| , али он је окренуо ханумама леђа...{S} Она је у ово двориште ретко улазила, кад однекуд дође, |
| ад није видела, само га замишљала...{S} Она је чезнула за тим замишљеним човеком, тврдо верујућ |
| ори, јер она се пред њим претвара...{S} Она је жива и весела, и зато је сви воле.{S} Она је она |
| енађење, одмах се спреми да изиђе...{S} Она му устаде, и не рекавши ни речи, испрати га само до |
| е се осети мирис изгореле хартије...{S} Она задовољно закопча хаљину уздрхталим прстима, и прит |
| разиђоше, осим те њене другарице...{S} Она леже с Фатмом у једну постељу.{S} Направљена помрчи |
| ише је.{S} После све пођоше Фатми...{S} Она је опет била тамо у куту „на углед“; око ње су се с |
| као невеста прво јутро: крије очи...{S} Она се њима учини болесна. „Шта ти је, чедо?“ пита је н |
| ни зилови; она је понекад и чочек...{S} Она ништа не виде, већ се поклопи на кревет Госпођичин, |
| ео и личио је на округло огледало...{S} Она је изишла на терасу и бацила очи преко црвених кров |
| а никад пред њом не запали цигару...{S} Она нова разумеде само ово: „Да му се обучеш и накитиш, |
| крилима море, а доцније на ласту...{S} Она уздахну, и хтеде да се насмеје, али се неисказано р |
| ставе, не могу се на небу састати“..{S} Она је то заборавила!{S} Писну! <pb n="217" /></p> <p>— |
| детету.{S} Преварио ју је луткама..{S} Она се сећа тога вука у овчјој кожи (како га она прозва |
| кћи, да јој не изиђе последњи дах..{S} Она се мења у лицу и ћути, јер не може да проговори, а |
| </hi><ref target="#SRP19120_N21" />.{S} Она је мислила да хоће да свира; али, он диже очи, погл |
| </hi><ref target="#SRP19120_N84" />.{S} Она их одгледа с оним осмехом што јој је раширио румено |
| l:lang="fr">Cousine Laura</foreign>.{S} Она је ипак боља од ње, честитија; казала је мајци...{S |
| а сам му жена.“ Мени се окрете соба.{S} Она ми поднесе под нос сирће од руже, и њиме ми истрља |
| више се и замолише Фатму да им пева.{S} Она је, свирајући на клавиру, певала као певачица: у св |
| е развеселише, Ариф поста говорљива.{S} Она је била говорљива само кад је добро расположена.{S} |
| је њен син, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: толико богатство — поклон од |
| е уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући у тај дивни калпак, своје обележје, њој |
| шуштање траве и шум нечијих корака.{S} Она се слободи: „На капиџику је катанац“...{S} Месец пр |
| ... а дувао вардар,“ умеша се мајка.{S} Она претрну.{S} И кад је дувао вардар?{S} Да то нешто н |
| ам лето волела највише због чифлука.{S} Она наша ливада, и ако је опкољена зидом, милија ми је |
| ца.{S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Она воли.{S} Њено срце не зна за године...</p> <p>— Про |
| , потмуо пад некаквог огромног тела.{S} Она скочи.{S} Муња нема.{S} Небо брзо скиде са себе црн |
| имала физичких очију и ушију, чула.{S} Она је сва била обузета мишљу на непозната младића; али |
| има на робињу која беше с њом дошла.{S} Она помисли да ће је беј убити што је крила и побеже из |
| ње.{S} Она је луда за Францускињама.{S} Она је и Фатму и Мерсију научила да лудују за све што ј |
| кад је била сама или с другарицама.{S} Она му прича како јој је било кад га је срела, и да је |
| исте постеље са шареним покривачима.{S} Она је једва чекала да легне, па да мисли на <hi>њега</ |
| , теби је до шале! прекори је Фатма.{S} Она рече:</p> <p>— Још један теби.</p> <l>Колико сам уз |
| е.</p> <p>Овај разговор не чу Фатма.{S} Она, сакривена, не одваја се од обележја (бисерне челен |
| м који познаје из француских романа.{S} Она је Туркиња, сентиментална, страсна и способна за на |
| кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не одговара.{S} И он, потпуно <pb n="242" /> пол |
| рана у којој је крв још несасирена.{S} Она је опет само жена чије је срце претрпело катастрофу |
| она их се боји, па им је неискрена.{S} Она не зна да ли је родитељи воле, јер јој своје милошт |
| раше јој о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Она воли.{S} Њено срце не зна за годи |
| оју собу и његову: постеља — празна.{S} Она паде на ту милу јој постељу и зајеца.{S} А робиње и |
| а се нада, Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна да од тих што се зову „нове“, нове су дотле док |
| ато што је била лепа, необично лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја сам волела да је једанпут вид |
| пријатност што лежи, што се одмара.{S} Она је доктору била сасвим непозната.{S} Севши <pb n="2 |
| ање.</p> <p>Сви плачу, па и невеста.{S} Она је у овом интимном и светом тренутку само нежна кћи |
| задрхта од некаквог потајног страха.{S} Она је пролетос осетила кад се рађало пролеће, и у њој |
| ог зида да вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема право ни на сунце и ваздух!{S} И учини јој се |
| ен бол тако брзо — после три месеца.{S} Она се на тетку не наљути; томе се њени још више зачуди |
| ла с њом, ја не бих била побуњеница.{S} Она ми је дала духовним очима вид, начинила ме новом.{S |
| S} Ти си јој била и кћи и другарица.{S} Она се теби јадала, ти си њој гукала, она је плакала, а |
| одне.{S} И говораше јој о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Она воли.{S} Њено срце |
| оред пруге што води преко Дедеагача.{S} Она, у засебном купеу, уз мајку и нену, не навлачи па п |
| го за ону с дувком...{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, али га осети, па задрхта, и прво јој до |
| слаба, могла би понова добити напад.{S} Она чу „да се опио“ и би сасвим равнодушна; само, при п |
| да је дира, вређа за Мадам Аристид.{S} Она јој је увек завидела на Францускињином друштву, и в |
| рви напад, и какве су појаве његове.{S} Она му сасвим свесно и лепо исприча да јој се учинило д |
| ћ, принц...</p> <p>— Они знају, све.{S} Она каже: „Кад не би могао радити он, радила бих ја, па |
| души: музику, књиге нарочито књиге.{S} Она би њега слушала не проговоривши задуго о љубави; ал |
| , не казуј Емири!...{S} Поздрави је.{S} Она ће умрети срећна, благо њој!“...{S} Скинула је стра |
| мина другог мужа, близу је Касумије.{S} Она је велика, старинска; у њој се живи патријархалним |
| пуке сироте, и то своје најрођеније.{S} Она није била свесна ничега, зато што се готово без све |
| шаф.{S} То је била прерушена Нурије.{S} Она се ни у соби не разви.{S} Обе су говориле с Фатмом |
| је прекорева, и никад јој не верује.{S} Она кроз кафез погледа у голуба, он мисли у човека...{S |
| а, исприча јој сву тајну њене унуке.{S} Она, плачући од радости, замоли је да сакрије ту „свету |
| ва је вечерас била, па су се чудиле.{S} Она је то опазила и испричала им како једанпут, кад је |
| е жива и весела, и зато је сви воле.{S} Она је онаква каква је пред Мерсијом и Ариф-тејзом, сес |
| за тетку и рече јој да иде да легне.{S} Она оде у своју собу, али не леже.{S} До поноћи је била |
| нежно тешаху, и послаше је да легне.{S} Она оде, али не леже, и не свуче се...</p> <p>Око поноћ |
| /p> <p>— Бог ће јој опростити, сине.{S} Она тога човека воли.</p> <p>Нене оде унуци, која беше |
| врло му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и притисну своје мокре очи на његово сух |
| то говоре турски и пуше као Туркиње.{S} Она осећа да их странкиње оговарају, исмејавају, и подв |
| било од оне стране жене, Енглескиње.{S} Она је и лепша и млађа од мене, а наши људи њу не дирај |
| > <p>— И сад тобоже воли Енглескиње.{S} Она је луда за Францускињама.{S} Она је и Фатму и Мерси |
| о осећање, као да обамире, да умире.{S} Она се уплаши и скочи, али хтеде пасти, те се наслони н |
| и чак и оно што јој се чини најгоре.{S} Она, космополит, са странкињама је дотле добро, док јој |
| ати Фатму.{S} Али Фатма, промени се.{S} Она ништа не каза Мерсији, не само сестри од стрица, ве |
| м кћерима, јер оне имају гувернанте.{S} Она је дакле одрасла не само поред Туркиње него и поред |
| ише и море и земља.{S} Звезде дрхте.{S} Она с њим иђаше кроз Тефтердарову Башту.{S} Одоше до је |
| и од снаха, и од синова, своје деце.{S} Она ока не суши за њом, коју је чувала као дадиља и вас |
| претвори у угаљ.{S} Сасвим се смрче.{S} Она се уплаши, и паде ничице.{S} Али одмах устаде.{S} И |
| } Она је у тренутцима у којима живи.{S} Она живи од утисака.{S} Њени живци су као јако затегнут |
| то мужу.{S} Он је, види се, слободи.{S} Она и сад има неку тајну.{S} А досад, она није имала ни |
| е да обуче ћурак, он јој га придржи.{S} Она се овоме радује као оном поздраву на Јалијама, и шт |
| уда ћеш, сине?</p> <p>— Оној ђаурки.{S} Она је знала, а крила!</p> <p>— Волела га је.</p> <p>— |
| вориле смо о Рамазану у мојој земљи.{S} Она се сећа час овога обичаја, час оне хануме, па јој ј |
| њу масе и блажити јад у нашој земљи.{S} Она ће бити војске што ратују против зла, беде и невоље |
| е видело.{S} Они су њој били страни.{S} Она се у сасвим друкчијем друштву креће.{S} У друштву с |
| 226" /> поље зелено, цветићи црвени.{S} Она хаљину никад није тако купила, већ су јој из чаршиј |
| е по плећима задовољно, па оде жени.{S} Она лежаше на кревету покривена лаким атласким јорганом |
| дајући у залив разливен на месечини.{S} Она осећа љубав у тој свирци и песми, у месечини, у мир |
| ући час-по дисање да је не узнемири.{S} Она чак не може ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно |
| случајно ранио...“ Па похита сестри.{S} Она је била доле, па кад је дотрчала Ђулбејаз и рекла ј |
| е да је болесници боље, неће умрети.{S} Она се развесели, и иђаше по кући певушећи, мислећи на |
| цу младотурака.{S} Он ће је пратити.{S} Она је на те седнице редовно ишла.{S} Вече.{S} Мирише и |
| непрестано заједно, и ако она пости.{S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, к |
| хаљини, и седе према свекрви и сути.{S} Она пред свекрву никад није изишла овако.{S} Сад се бав |
| S} И Мерсије би га познала по слици.{S} Она зна да му је слика из Париза и да је он одрастао и |
| и је непрестано у соби, седи и пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово не може: не сме.{S} Ово |
| раве...{S} Чу се каменчић у капиџик.{S} Она претрну, али се опет ослободи: на капиџику је катан |
| , само трчи за њом, кад је ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се виче: „Тејзе, он је мој муж! |
| је болесна...{S} Одох да је обиђем.{S} Она писну као црв, кад мене виде; а ја помислих: „Завол |
| росто опи, усхити, како ли да кажем.{S} Она оде, а у мојим ушима остаде та музика, њено: „O, là |
| ње, ћутећи, с јако убрзаним дисањем.{S} Она хтеде да виче, да викне колико може, из свега гласа |
| ужа, називајући га у души злочинцем.{S} Она му никад није могла опростити „злочин“ извршен прем |
| ховним очима вид, начинила ме новом.{S} Она ме је волела, и жалила ме је кад год сам била болес |
| тељице, оне што се воли с пасторком.{S} Она узме да се љути и на себе и на многе што њој долазе |
| главу, која махрамом, која хаљином.{S} Она „новодошла“ Енглескиња прво помисли да је то младож |
| твореној софи поплављеној месечином.{S} Она ће њима и вечерас играти, летећи као ветар или обрћ |
| , више се чини да је љут него тужан.{S} Она нова загледа се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се |
| гледа није сачувана, биће љубоморан.{S} Она ће уздисати крадом, да он не чује, да не посумња да |
| до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Она, несвесно, смаче папуче, па потрча као без душе...{ |
| то је дира, смешаху се на њу лукаво.{S} Она се попово наљути, али се брзо поврати и растужи се. |
| иковање позвавши је у своје друштво.{S} Она седе где нађе место.{S} Пече је дигла, и цело јој с |
| ма.{S} Али то затишје не траја дуго.{S} Она је крадом плакала сваки час, а он је то опазио, и ч |
| и затражих јој кћер сасвим слободно.{S} Она, честита, веровала ми.{S} Кад помислим шта сам све |
| <p>И у Нуријиној кући је постављено.{S} Она са сестром и Фатмом немирна је; ашчика отшкрине вра |
| Осман-беј љут.{S} Ко ће знати зашто.{S} Она сваки час шапће нешто мужу.{S} Он је, види се, слоб |
| као ветар или обрћући се као вихар.{S} Она је овим женама што сад не знају ни за љубав ни за м |
| ктова, па метну босу ногу на мрамор.{S} Она, као да је први пут видела узимање абдеста, тако је |
| ике, за наш карактер и темпераменат.{S} Она ће опет доћи и поучиће нас као старија сестра млађе |
| орима јасмина још само по који цвет.{S} Она је у једној ружичастој антерији, расплетена, с нану |
| е молим Богу за њено здравље, памет.{S} Она је полудела кад пљује... ломи... виче да нема...</p |
| женско срце, и шта је женска памет.{S} Она, готово цела Европљанка, да пође за невиђена човека |
| ико не учи.{S} У њеној земљи пакост.{S} Она се сети неких типова.{S} -Једна мало млађа од ње а |
| ма прошлости и не очекује будућност.{S} Она је у тренутцима у којима живи.{S} Она живи од утиса |
| Називаше је погрдније но прошли пут.{S} Она викаше као да је неко боде ножем и запушаваше уши д |
| Фатми скут, ноћну хаљину сву у везу.{S} Она јој скута не даде и рече: <pb n="45" /></p> <p>— О, |
| о смо помињале Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Она, научила од нас, па мени: „Душо, срце, јагње, око м |
| у а ти си јој купио турску антерију.{S} Она се тебе боји, па зато пред тобом једно мисли а друг |
| једну дежмекасту црнкињу, капиџику.{S} Она им отвори, и кад уђоше, пољуби им скут и пође пред |
| ује Памука, она му пружа своју руку.{S} Она још не погледа кроз одшкринуте шалоне, не сети се д |
| . не верујем...{S} Негде је у послу.{S} Она се брзо врати у собу, па сакри хаљине и накит: кад |
| утао по Европи, а жену оставио саму.{S} Она је век провела без мужа, без детета, а то дете одра |
| епрочитано, испрати га и нађе Фатму.{S} Она бејаше у једној малој соби из дворишта.</p> <p>— Ти |
| >Чим се свану, одоше по Ариф-хануму.{S} Она одмах дође, али је дршћући прошла кроз кућу свога з |
| , трећи, и пружи их Фатми, на длану.{S} Она узе средњи.</p> <p>— Добро!{S} Сад да видимо који ћ |
| храни мене, моју мајку и моју жену.{S} Она ми пружи лиру, а ја, пун племићког поноса, примим ј |
| .{S} Небо брзо скиде са себе црнину.{S} Она стрча доле.{S} Из софе виде сакупљене под њеним про |
| у злату, у бисеру, у драгом камењу.{S} Она, висока, једва се усправила у соби пуној раскошно о |
| ем Мадмоазел Дарно и ону Енглескињу.{S} Она је тобоже хтела да Мис Пирсон види унутрашњост, рас |
| в глас.{S} Скочи, уми се, па цигару.{S} Она је јутром тужна и кад нема узрока; али кад попуши ц |
| рече да ће после, док попуши цигару.{S} Она изиђе па му донесе једну дивну ружу и рече:</p> <p> |
| азваше:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Она оста сама с оцем понова, и тако се растужи како се |
| ји"?{S} Сад само: добро, лепо, хоћу.{S} Она мужу највише угађа и потчињава се зато што <pb n="9 |
| па са свекрвом и заовом оде на софу.{S} Она осети сву нежност ове старице и овога девојчета, па |
| <hi>печима</hi>, веловима, на лицу.{S} Она прва што сиђе, много се ослони на дилаверову пружен |
| који су много мирисали на љубичицу.{S} Она писаше, оловком, на колену:</p> <p>Понедеоник.</p> |
| е гуска, или кад виче патка на кишу.{S} Она је као патка, и иде као патка, говори Ђулренги и пр |
| 260" /> на лутку, јер је имала душу.{S} Она је говорила не само устима, него и очима, и целим л |
| аваху задовољно оне три нове и Ариф.{S} Она је чула да је ова Енглескиња „журналист“ и велика п |
| једним смехом који је личио па плач.{S} Она се тако смејала увек кад је врло узбуђена.</p> <p>— |
| атми отац, али ти Фатме не познајеш.{S} Она је пред тобом као оне девојке што изигравају у Еден |
| аволело.{S} Али, зашто <hi>већ</hi>?{S} Она нам је, сине, нека је жива, ушла у деветнаесту; а ј |
| р Мерсије, зар јој она не би казала?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф-тејзе.{S} У толиким |
| љубави, оно ниско осећање, љубомора?{S} Она зна да је и нежна и сурова...</p> <p>Сву кривицу ме |
| естин род изиђе...</p> <p>А невеста?{S} Она је у конаку, да се опрости с родом.{S} У очеву села |
| Шта они сад очекују, чему се надају?{S} Она га не моли да се не опије, не пада преда њ, не грли |
| ост њене очи, навикнуте на помрчину?{S} Она воли сунце.{S} А наш жалосни престони град!{S} Изго |
| летети, завлачи се у бокоре, у жбуње, — она се завуче у један луг од јасмина, и да не би пред м |
| У целој кући је она: куд год погледам — она, кад год очи склопим — она.{S} Ово није твој „стари |
| д погледам — она, кад год очи склопим — она.{S} Ово није твој „стари Џеми“, како си ме звао, не |
| о...{S} Ја је нисам ни носила.</p> <p>— Она вам је свекрвина?</p> <p>— Мајкина, чедо.{S} Све шт |
| зео ону која је била с другим.</p> <p>— Она није...{S} Била је болесна...{S} После није устала |
| упоље грмећи: „Иди, ниси ми више жена!“ Она дршће као прут, страх је не од смрти, већ од оне ст |
| мислима: „О, ако умре!{S} О, ако умре!“ Она се овој снаси врло радовала, већ неколико дана била |
| или бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да ме овде занима туђ живот зато |
| т...{S} Да живим као европске жене!...“ Она њих познаје, Мадмоазел, Мадам, Мадам Аристид, и тол |
| } Ја и не помишљам на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело рече: „Делила бих с четири ортака ства |
| , а с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чисто зајаука.{S} Да јој <pb n="214" /> сад каже ис |
| после помисли: „Срамота је, стидљива.“ Она је бледа као смрт, не диже очију с платна, везе, и |
| Снила сам га на глави." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, као малочас, јер зелен калпак снивала ј |
| било више: сви смо, Богу хвала, живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема |
| а ни Ахмеда, Нурије1“ — „Нема, сестро.“ Она пружи руке и очајно изусти: „Алла’!“</p> <p>Око по |
| „Зна ли турски овај Француз, а, Емир?“ она хтеде проговорити, па опет не смеде.{S} Он продужи |
| бињи заједно са „слаткима поздравом", а она га метну у недра, па правећи дубока темена и смејућ |
| вој кући?{S} Он ће учинити шта треба, а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све |
| ирише.{S} Сестра је зачуђено погледа, а она рече: „Не могу без дувана, па макар отишла у пакао. |
| .{S} Питала ју је једна млада рођака, а она, весела и срећна, рече: хоћу!{S} Она је синоћ присл |
| е не можемо осетити,“ каже јој тетка, а она остаје при томе, да ниједној није било као њој.{S} |
| ом, и о томе је њој отворено причала, а она се љутила и гадила.</p> <p>Пролазиле су године, од |
| мисли да је у њој пола века провела, а она је није ни видела.{S} Чешља се француски, облачи ту |
| се препаде, помислив да је полудела, а она, решена на смрт, смело настави: „Ти си злочинац, и |
| ље, ушао је у собу где ми је постеља, а она празна; отишао у своју собу, легао...{S} Друго вече |
| .{S} Мадам поцрвене и слеже раменима, а она се окрете оној Енглескињи први пут дошлој у Турску, |
| на једном шиљтету лежаше расповијена, а она загука као да се радује имену добивену од деде.{S} |
| руја...{S} Стајала сам као окамењена, а она ме опет узе мирисати, и ја осећам да ми се овлажи л |
| им, мушким пољупцем пољуби је у уста, а она се сад не опи као од пољубаца оне две жене, Францус |
| играху на лицу мишићи и доња вилица, а она, не гледајући га, покриваше лице рукама и плачући м |
| ена, него страст!“ виче једна Немица, а она лепа бесна бејовнца скаче са свога места и новцима |
| Колико је волела тејзе Мадам Аристид, а она, једанпут, кад виде тејзу у невољи, окрете јој леђа |
| ид, јелте?“ питаху у један глас нове, а она одобри главом: у то је тврдо веровала.</p> <p>Мадмо |
| о у судњем дану оптужује...{S} Отиде, а она га не испрати, нити му на ноге устаде: први пут как |
| е застидеше.{S} Свекрва устаде и оде, а она сути рече:</p> <p>— Госпођа мајка бежи!..{S} Хвала |
| омно.{S} На очи су јој навирале сузе, а она је падала ничице и изговарала: „Зар може неко да уз |
| /p> <p>Он је пита какво је то оружје, а она не одговори, већ узбуђена и љута похита Фатми.</p> |
| S} Дијадему јој је намештала Мерсије, а она је плакала за Госпођицом и мирисала сестрине руке у |
| ло је,“ рече јој трећег дана Мерсије, а она се застиде што је „ухваћена у тајни“. „Ти си се пон |
| .{S} Одох да ноћим код Саније-хануме, а она звата, окупи...{S} Тамо се нисам развила те хтедох |
| врх прстију папучице смакоше јој се, а она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: тражи Мер |
| минара једне оближње џамије.{S} Вече, а она је напољу, готово на улици.{S} Ушавши у кућу необич |
| турским махалама изјутра и пред вече, а она никога не познаје.{S} Чим чује кола, она мисли да с |
| у, не могаде...{S} Робиња се не миче, а она изненада скочи, потрча, па као кокош, кад је хватај |
| ориш, тејзе?</p> <p>Тетка је гледаше, а она не умеде да погоди теткине мисли...</p> <p>Ово се р |
| па нагло побледе, усне јој помодреше, а она их стисну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе посл |
| </p> <p>— Биле сте у највећој љубави, а она од тебе сакрила, зато што су странкиње <hi>искрене< |
| {S} Тетка се расејано с њом поздрави, а она наједанпут рече:</p> <p>— Моја тетка... умрла.</p> |
| и чудном милином, окрене се Мерсији, а она, видевши јој кроз густи вео само облик лица, погурн |
| данпут ју је Нурије-ханум дала Фатми, а она је није смела држати у <pb n="42" /> њиховој кући, |
| ти, јер сам била ван себе од радости, а она је стара и слаба. „Ја немам овде наочара, дај, проч |
| ти до капије, па се одмах врати жући, а она уђе у двориште, или у један велики парк, који је оп |
| говорио француски, брзо, не муцајући, а она не скидаше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не у |
| знао је да њена рођака има плаве очи, а она црне; ударао је у ут, кад је пролазно чамцем поред |
| оја три гроба.“ И сву је облије зној, а она скаче из постеље, да бежи.</p> <p>Она ју је научила |
| одоше очи на затворен сутин капиџик, а она се не растужи: њеној мајци срце је казало да ће се |
| шко нама!{S} Тешко нама!“ викала сам, а она ме зачуђено гледаше, па тек наједанпут викну: „А то |
| една кола стадоше пред њином капијом, а она потрча да се намести са својима на дну степеница, д |
| > <p>............</p> <p>Четврти дан, а она још лежи.{S} Данас може мислити на све: па први њен |
| је опрала пољубац.{S} Он је стваран, а она мисли на њ као на замишљено драго...{S} Не устаје, |
| ад.{S} Он сеђаше за столом, налакћен, а она весело рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Di |
| зврши се венчање.{S} Он је био весео, а она тужна; у црвене нарове над својом главом гледаше и |
| риф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а она зове једну Јасмин, другу Замбак, рече робиња, па се |
| из недара слику, баци јој је љутито, а она је узе блажена, и инстинктивно склопи очи, као да х |
| ти немој да..{S} Ти си мало напрасит, а она је зацело размажена, јединица је.</p> <p>— Гле, ага |
| еко на ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гони руком из свести...{S} Па оде мислити на Мер |
| 92" /> узвикну Нурије улазећи у собу, а она се трже и застиде, па насмејавши се загрли суту.{S} |
| се зачу позивање на последњу молитву, а она несвесно покри косу...{S} С оградног зида паде цреп |
| ајчешће иду Арифи, па оне се враћају, а она код тетке остаје и „лежи по неколико ноћи“; с тетко |
| јом; муфтија лупну звекиром у капију, а она се полако поче да отвара. „Има ли кога?“ говори муф |
| ахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а она одмах устаје, као млада, пребаци преко косе танки б |
| да у десну руку: како лепо држи иглу, а она је мислила да не уме направити ниједног бода, јер, |
| ела...{S} Свекрва јој закопча гривну, а она је пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С минара је |
| ука, она од венедика; потражише њену, а она је се сети: од танке паучине, на постељи је, ујутру |
| иваху се на хартију, замрљаше адресу, а она то не виде...{S} После је, лежећи, отворила Мерсији |
| p>Цариграђанке се непрестано смејаху, а она им, мало увређена, рече :</p> <p>— Што се смејете, |
| се стара, друкчијих очију, безбојних, а она има загасито плаве очи, као Џемал-беј, и пуне израз |
| видев је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и прибрано нареди да трчи с другим слугама |
| мехну.</p> <p>— Ја њој не могу ништа; а она мени... скоро ће ме под густи ред селвија.{S} Шесет |
| ле су Фатминој мајци и испитивале је; а она се све више и више хвалила што је кћер удала за цар |
| наводи хиљаде примера овакве несреће; а она говори : „Не, то није тако.{S} Њој није било као ме |
| и: непријатељ се с непријатељем мири; а она теби није непријатељ, нити ће ти то бити. „Стари пр |
| ебацила јој преко косе бели башјорти; а она, наслоњена на ограду, гледаше се у једном малом огл |
| позва у конак мајку: дошли му гости; а она само метну башјорти, па похита на врата што везују |
| ете.{S} Да је дамо да се не огрешимо; а она, моја кћи, нека се сети оне пословице из буквара: „ |
| ти је, чедо?“ пита је нене забринуто; а она, непрестано кријући очи и црвенећи, рече: „Мука ми |
| о ћемо овако саме, нене?“ упита бабу; а она јој нежно одговори : „Фатма, чедо, па нас никад ниј |
| је штипкаше за образе и падаше на њу; а она се брањаше, испрва молећи, после љутито. <foreign x |
| који је кривљи него који је бољи.{S} А она је за тебе питала и поздравила те. <pb n="120" /></ |
| оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи што није оца слободно н |
| некога од оне двојице, док говори.{S} А она, и ако <pb n="270" /> седи оборених очију, осећа ње |
| двојену од других, пружила је њој.{S} А она, пошто је дошла кући, рашила је хамајлију и у њој н |
| ена богата спрема, као њено одело.{S} А она, опет с оним осмехом што јој је раширио зарумењено |
| јој сестру ухватило верско лудило.{S} А она као да се из сна трже, остави ђинђухе и сасвим трез |
| ипак дознадох, па умало не умрех.{S} А она, претерано осетљива, и болесна, чудим се како је ту |
| дим неозбиљну.{S} Па јој то рекох.{S} А она ми на часну реч каза да је весела <hi>само</hi> кад |
| ица и беже... „Зар полудела, сирота!“ А она мирно, тихо, па поступно оживљује, распаљује се, ка |
| иф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захваљиваше на љубазности црвенећи.</p> <p>Око |
| странкињама и што воли Францускињу?“ А она је нени одговорила: „Не, слатка нене.{S} Ја је воли |
| ладе Цариграђанке и ове две странкиње а она то мора да крије, да се претвара, да је неискрена, |
| дуни хиљаду гроша, рече мајци.</p> <p>А она, познајући сина, уплаши се и рече:</p> <p>— Мисли, |
| :</p> <p>— Зашто само ћутиш ?</p> <p>А она проговори:</p> <p>— Кад бих говорила, ја бих муцала |
| о слици познала, кјучук-ханум?</p> <p>А она под тим утиском, у радости, све исприча: <pb n="33" |
| е да једе, ко не пости; а за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибрахим-бејови, само уместо п |
| њених ногу, сасвим белог, због чега га она и зове „Памук“, и без премишљања позва Арифу да јој |
| е постиђен, али не због онога за шта га она као у судњем дану оптужује...{S} Отиде, а она га не |
| жени постаде суров, вређаше је; али га она вољаше, те се прављаше да ништа не види, угађаше му |
| он се не брани, ћути: миран је како га она никад досад није видела.{S} Обрадовавши се, истрча, |
| е сећа тога вука у овчјој кожи (како га она прозвала), како је био нежан с њом кад им се прибли |
| више жена?{S} Ми добро знамо колико га она воли, рече Ариф.</p> <p>— Па венчаћемо их, изусти Н |
| ије њен девер, већ онај непознати, кога она воли како је постала женом, и нада му се.{S} И она |
| је потребан нож ни отров, јер онај кога она воли, муж јој је.{S} Он јој прича, откад је воли а |
| о и неговао.{S} То је једини човек кога она познаје и воли.{S} Ни њени најрођенији не би смели |
| тајну.{S} Што да тера шалу с оним кога она воли!</p> <p>— Збиља, је ли се помирила госпођа стр |
| } Напослетку, да јој се јавио неко кога она познаје, она би се нашла увређена, знала би да то ч |
| ај, и знам све њене појаве као и то, да она није овако краткога века и да не умире на пречац. < |
| и.) Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али-беј |
| ћута и замисли се.{S} Емир је држала да она мисли о Ариф-тејзи, али Мерсије узвикну:</p> <p>— А |
| мио.{S} С чежњом погледаше к вратима да она уђе, а мајка му се задовољно насмеја и рече:</p> <p |
| покуша да јој пољуби скут, пошто зна да она то не да, и не воли, него јој поможе да се изује, и |
| остељу.{S} Осим оца, цела кућа осећа да она Џемала још воли и да му се нада.</p> <p>Најпосле Ар |
| мастику.{S} Он треба да се опије те да она иде из те лажљиве куће.{S} А можда је она све знала |
| ладе и лепе турске девојке, видео би да она сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и шт |
| hi>Хотелу д' Англетер</hi>, осећа ли да она на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он једну |
| младе Цариграђанко и Ариф-ханум, али да она због њих не оставља мужа; но кад је виде с цигаром, |
| <pb n="56" /> жао на Арифу, помисли да она хоће да уда Фатму за другога, те понова поче да је |
| зима га љубомора кад му се год учини да она слуша некога од оне двојице, док говори.{S} А она, |
| "</p> <p>И наједанпут, њему се учини да она не ћути што је болесна, или што се стиди, већ што с |
| екати ортака.“ Он се зачуди, мислећи да она њему пребацује за женидбу, и рече: „Каквог ортака?! |
| човека...{S} Побегла сам, јер зашто да она буде несрећна?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништа н |
| џемал</hi>...{S} Обележје јој је донела она стара Цариграђанка, у антерији, хрци<ref target="#S |
| а, па је подиже, и то место где је била она, прво пољуби, после додирну челом.</p> <p>— Никад с |
| 247" /> њој..{S} Уз капију опет је била она стара и чудно је изгледала, забезекнута.{S} Он опаз |
| а је пао на њена уста; али од тога дана она не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за |
| ас јака, јака...{S} Боже, зар неискрена она, моја другарица за толико година!{S} Колико смо се |
| уда !“ мишљаше.{S} За толики низ година она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад говори.{S} |
| ње мисле: „Благо њој!{S} Како је срећна она жена којој је муж и драги један исти човек!{S} Не к |
| , ханум?</p> <p>— Болесна сам, простења она.</p> <p>— Кад си болесна што си се удавала ?</p> <p |
| пудрованом лицу.{S} Једну кутију пудера она има већ четрнаест година, — метне пудер понекад, ка |
| > <p>— Каква врата, ханум-ефенди?! пита она зачуђено.</p> <p>— Ова... брзо устани!...</p> <p>Он |
| -беј хоће да иде.</p> <p>— Куда ? упита она радознало, не слутећи шта ће чути.</p> <p>— У Европ |
| па не доврши.</p> <p>— И кад си? упита она радознало, а он јој на то питање не одговори, већ ј |
| мишљу о преступу, о греху, оним на шта она није смела ни помислити.{S} И врло дрзак, не осећај |
| и венчање."</p> <p>Ариф, не знајући шта она мисли, зачуди се што је тако наједанпут и пред свим |
| е, не бој се... ја сам паметна, промуца она јако поцрвеневши, и не погледа тетку у очи.</p> <p> |
| е гласови на месечини као месечина, кад она улете и облете софу смешећи се на све жене, на млад |
| ако је није било страх од ње мртве, кад она не сме код мртваца?{S} Али она се њој није чинила м |
| прекори, што се подсмевају Нурији, кад она мисли да се овим почиње реформа харема...{S} Кад су |
| клама написана, превазишао себе.{S} Кад она уђе, ниједан се не помаче, не као госпођи (ко им то |
| пут се пита, одакле је, где је сада кад она мисли на њега, је ли у <hi>Олимпос-Паласу</hi> или |
| ије радила на њеној преудаји, а сад кад она оде мужу, невесела је, управо брижна је, зацело што |
| у траву зарасле.{S} Али, како му би кад она њему отпоручи, да у љубави не трпи ортака!{S} Он ра |
| " /> —Шта ти је? упита Мерсије; али кад она смаче руке, уплаши се — била је бледа као смрт.</p> |
| му жао што је покрила главу не само од она два младотурчина, него и од њега — он јој није муж; |
| у с отвореним шалонама и прозорима, где она ради, мисли, осећа, радује се и тугује, и где јој с |
| >„Трећи пољубац од <hi>њега</hi>“ хтеде она рећи, али не рече.{S} У њој, француској васпитаници |
| .{S} Ниси је окусио за толико, како оде она...{S} Ах, сине, зар је она достојна тога бола, тих |
| ох ја. — „Пашић, ханумин сестрић," каже она, па се непрестано смеје.</p> <p>— Срећа! виче Мерси |
| и ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„ |
| —„Ако си украла ханумино белило,“ каже она — па се обе засмејасмо.{S} Како хануме не говоре, и |
| женско!...</p> <p>— О, Боже, па... узе она збуњено, постиђена.{S} Сад ње више нема, а ја не зн |
| девер и муж...{S} И цео Солун зна да је она, та његова снаха, јетрве опадала, зато он...{S} Кад |
| ј се да су оне биле тврдо уверене да је она пијана. </p> <p>Нурије је није видела одавно овакву |
| птати своју тајну, и учини јој се да је она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{S} |
| то обично: да не смећу с ума људи да је она жена.{S} И са разбивеним срцем изиђе, иђаше улицом |
| понеси је, Фатми, јер не верујем да је она њега могла видети.</p> <p>Ариф узе слику, али је не |
| љи Божјој.{S} Нико није ни слутио да је она аутомат нових, и да је ућуткује нада, једна тајна к |
| з скута, па сад, осетио је зацело да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је све буди |
| је, а мајка му се стреса.{S} Камо да је она имала камен уместо сина!{S} Зауставља га, али ко ће |
| средине. „То је наша љубав.{S} Можда је она то нарочито наместила“.{S} Погледа у друго: посукло |
| а иде из те лажљиве куће.{S} А можда је она све знала, па се пред њим претварала.{S} И она уме |
| </hi>, осетиле су душу не онога чија је она, већ ове младе лепе жене, па су плакале.</p> <p>Свр |
| <hi>онаква</hi>“. — „Каква?“ упитала је она радознало. „Па.. ти знаш,“ рекла је она и смејала с |
| мо да није било тога питања, шаптала је она у постељи притискујући слепоочнице.</p> <p>Прође чи |
| роклето друштвено уређење!“ говорила је она побуњена, и оставила хамајлију поред најсветијих ре |
| она радознало. „Па.. ти знаш,“ рекла је она и смејала се. — „Ја не знам.{S} Кажи, молим те, как |
| а?“ „Пијана.“ — „Ја пијана!“ викнула је она запрепашћено, а после се грохотом насмејала и рекла |
| су кћери културних народа.{S} А шта је она?{S} Туркиња.{S} Може бити врло културна, културнија |
| се, слуша га, а после му казује шта је она учила и читала.</p> <p>Кад засити чула, он потражи |
| ску жену, и све три су заплакале кад је она узела цигару, не да пуши, него да с димом гута свој |
| јутро" и гледати их у очи!...{S} Сад је она као оне из романа <foreign xml:lang="fr">Les demi-V |
| ати их у недра.{S} Па оде у собу где је она за време Рамазана клањала, клече на оно место, и <p |
| раздвајају читава столећа, а у овоме је она с њом једна мисао и једно осећање.</p> <p>Сви плачу |
| е никад родила, давала јој недра, те је она за то и зове „<hi>суто</hi>“.</p> <p>Као обично, он |
| ј донесе један мали фин ђерђеф (који је она од куће донела) с разапетом белом свилом, да је учи |
| дим колико је волим.{S} У целој кући је она: куд год погледам — она, кад год очи склопим — она. |
| се опет вратила у Серез.{S} Како јој је она мила другарица!{S} Милија чак и од Мерсије.{S} У ту |
| вака је од њих порочна...</p> <p>Док је она, ћутећи, седела и размишљала, тужна, у собу улете ј |
| о, ниједан гест њен, мање него да им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чинила радост поклони |
| ти за злочин извршен према њој, како је она сама себи говорила, нарочито да му се свети онако к |
| јој изударао душу — Живот.{S} А како је она њега волела!{S} Узе притискати главу, стезати слепо |
| е жене не могу бити срећне?!“ Колико је она, Азијатка, срећна, њој се чини да толико није нијед |
| је ханум-нене?{S} Шехназе-ханум, то је она права <hi>нова</hi> у турским харемима.{S} Најчешће |
| уозбиљивши се упита:</p> <p>— Зашто је она несрећна, кад си јој ти срећан?</p> <p>Али он избеж |
| ко, како оде она...{S} Ах, сине, зар је она достојна тога бола, тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, |
| постоји, изговарала му име, које му је она дала, виђала га кроз кафез и кроз пробушен оградни |
| сана љутина, јер види собу једну: ту је она с Осман-бејом... сама.{S} Па не сме даље. „Станите! |
| шта јој не може казати...</p> <p>— Није она љута на наше људе и жене, него на Елизу.{S} Кад год |
| мужу у <pb n="239" /> „овчје очи“, које она толико мрзи, и кад чује да јој каже благо, онаквим |
| ао старијој жени.{S} Чак ни они за које она није чула ни да постоје, а који су овде сматрани ка |
| ави, јер у соби су два човека пред које она „не излази“, Фатмин теча и брат од тетке, па јој ча |
| е за једну тачку на зиду, где без сумње она виде тај туђи свет, свет ван Солуна, далеки Париз, |
| боже љутито ; али робиња је знала да се она то шали, па се опет закикота, зацени се од смеха, п |
| S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се она, крадом од оца, с њим састане и поразговара, јер с |
| же као Азијат Осман.{S} Али осети да се она тресе те је пусти, погледа је, па кад виде да је бл |
| е ту срамоту издржала.{S} Ја знам да се она од тада буни против наших људи још више; и да припр |
| сти; опет... видеће га.{S} Или, нека се она налази уз капију и нека се капија отвори баш кад он |
| шиница, њена сестра, млађа од ње, па се она с пашиницом тужно погледа и тужно се на њу осмехну, |
| Док је он кашљао, она је ћутала; кад се она спрема за плач, он говори, говори о времену, како ј |
| варају врата, пушта се у кућу; а кад се она већ развије и укућани јој виде грдно лице не могући |
| еницу, и узимајте њено писмо, у које се она сва уносила, непрестано гледајући душом вас, и влаж |
| Јер после политичке слободе, кад би се она из женског срца и духа појавила на улицу наједанпут |
| не види смрт, јер се осећало да нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гледала путни |
| едне енглеске посланиковице, с којом се она упознала у Цариграду, и која јој често пише, дајући |
| де Цариграђанке из највиших кругова, те она, да би ово посело свечаније изгледало, позва све св |
| неку мисао, она запушава уши, као да ће она доћи <pb n="283" /> споља, ући кроз уши у њену свес |
| јке тако се удају.{S} А нене?{S} Шта ће она сама?{S} Чула сам где говори сину: „Да вратимо обел |
| не виде.{S} Он гледа једну кућу, где ће она бити са својим родитељима: они ће јој сутра бити го |
| била блажена и утркивала би се коме ће она више бити друг или другарица.{S} Пуно је младих људ |
| као комад плаве свиле.{S} Из очеве куће она га никад целог не види. „Бог је створио небо за сва |
| , тејзе, моли мога оца за венчање! рече она гласом у коме су се осећале сузе.</p> <p>Ариф се за |
| ранцуску реч.{S} А како се облаче! рече она, погледавши у стару.</p> <p>— Као деца, рече стара |
| . с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, рече она и дубоко уздахну.</p> <p>Мерсије хтеде да је дира, |
| n="171" /></p> <p>— Нурије-ханум, рече она врло весело.{S} Последње две вечери имала сам две н |
| <p>— Моје суте сестрић није жењен, рече она убедљиво, и покаја се што је Мерсији казала своју т |
| у сестру.</p> <p>— Сафет је Сафет, рече она насмејавши се, и додаде:{S} Ми нисмо ни биле у свађ |
| p>— Па што питате куда, кад знате? рече она као љутито и не гледајући га.</p> <p>— Кажите ханум |
| ио језик. „Тонди ће нам липсати !“ рече она уплашено, а баба прихвати : „Па кад је оваква врући |
| женска друштва, удружења, савезе, поче она трећа, најмлађа, врло бела, болесна.{S} Ми то не ви |
| по његовим порукама, које јој доношаше она стара кадуна; само се задовољаваше виђајући децу св |
| обување папуча.{S} Он опет похита кроз она вратаоца, а њој се смрче: дошле оне три младе Цариг |
| киња узе шаптати на ухо (као Туркиња) и она у све редом погледа, учини јој се <pb n="126" /> да |
| би тејзу да га позива свакога петка, и она би ишла тамо, и седела би с њим, и разговарала се, |
| и, одмах скочи: то је брачна постеља, и она нема више права на њу, јер јој је „пало“ венчање.</ |
| црвеним ћилимом прострта је постеља, и она лежи у белу геџелуку, готово сасвим седа; уши је за |
| и спреми се, пође по кући; бола нема, и она задовољно погледа у сваку ствар, па су јој све подј |
| ...</p> <p>Од кризе прођоше два дана, и она сад може да мисли. „Ориенталке не резонују, само ос |
| ао какав поклон од дрвета или камена, и она се побунила, прва за коју Ариф зна, побунила се — ћ |
| ју,“ рече јој једном једна странкиња, и она сад види како је то горка истина.{S} Час-по, кад ос |
| лаву јој сину једна мисао, врло лепа, и она се зарадова:{S} Ариф-хануми ће говорити за Џемала и |
| гром удари у слеме конака њеног оца, и она замре од страха; а мало после тога чу се туп, потму |
| еп је, из куће је, богат је, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар кад купује хаљину она је купује |
| бамо.</p> <p>— Али ако се опет опије, и она му не буде више жена?{S} Ми добро знамо колико га о |
| о док је била мала, нарочито играчке, и она га је за то волела као оца, и била му за поклоне за |
| а кући, променило јој се расположење, и она се љутила, не на пашиницу, туђу жену, која је гледа |
| је то дах лета, — лето издише, умире, и она се не растужи него задрхта од некаквог потајног стр |
| : кад би Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала, рече Фахрије, па запаливши нову цигар |
| ној мојој пријатељици беше умрла кћи, и она мени мало-мало па рече : „Благо теби што ниси родил |
| си срећнија од мене!“ Казала сам јој, и она ми никад више не рече: „Благо теби што ниси родила! |
| лиманских народа који живе у Турској, и она је учинила: правила је једно весеље за турске жене, |
| е веселих жена, с пригушеним кикотом, и она скочи и полете, у танкој, провидној хаљини црвеној |
| већ се нешто пре ње тргло, пробудило, и она тада чује у левом уху некаку страшну свирку. „То ни |
| у, у коси, не остаде јој непољубљено, и она се збуни и више га не упита, зашто му је мајка неср |
| атно, а Осман погледа у мајку љутито, и она не продужи.{S} То лекар опази, па осети нешто као с |
| S} Криј од ње дању сунце, ноћу свећу, и она ће се осећати срећна.{S} То што ви толики богати му |
| Али, нехотице скрену очи у таваницу, и она јој се учини ниска као да хоће да јој падне на глав |
| S} Од свих песника, и старих и нових, и она, као и многе Туркиње, највише воли де Миса, „слатко |
| Божјој, јер верује у <hi>Писмо</hi>; и она рекне: „Сестро, што се бојимо?{S} Не може нас друго |
| се трже: прву ноћ се иде најмилијима; и она је требала отићи нени и мајци, али то јој није рекл |
| и јој руке око врата и узе је љубити; и она њу љуби и муца:</p> <p>— Срце ...нека ти је срећно! |
| а прилика, врати је мајци прво јутро; и она, сирота, заведена, седе, седе, док се најпосле не у |
| {S} И да је љуби... пољуби у уста!{S} И она ће сутра пред нене и мајку с човековим пољупцем на |
| ја тврда није чудо, али Ђулренги!{S} И она је све знала.</p> <p>— Сад знам зашто јој не идеш.{ |
| а све то?“ мислила сам. „За живот!{S} И она стара Јерменка воли га!...“ Ја сам, драга госпођице |
| бегла сам због ње, свога ортака...{S} И она, сирота, мисли удаје се без ортака, за нежењена чов |
| знала, па се пред њим претварала.{S} И она уме да лаже.{S} Оно вече слага оца и мајку како је |
| вим солунским небом; уђоше унутра.{S} И она и муж имали су јапунџа.{S} Дочека их домаћица, млад |
| узети, а може: млађи је од брата.{S} И она лепа, млада, његових година.{S} А где је у кући виш |
| е доле свучено небо.{S} Први снег.{S} И она се овом живописном, веселом сликом развесели.{S} Ал |
| знутра, у грдно висок оградни зид.{S} И она ће ту, иза тих густих решетака и високог зида да ве |
| е: нене, мајка, робиња и слушкиње.{S} И она оде међу њих.{S} Учини јој се као да јој отац лежи |
| ко је постала женом, и нада му се.{S} И она се у њ лудо заљуби, заборављајући да је жена, да је |
| није тако волео пити ће је волети.{S} И она не мари за моју љубав!{S} Из свих срца, што су око |
| вака испрошеница, сакривена.</p> <p>— И она ћути, зете?</p> <p>— Немој ми бунити дете, рече Саф |
| ој су говорили: „ако пушиш, умрећеш,“ и она је више волела дуван него живот.{S} Тако и он може |
| од ње, сестре и другарице; и рече да и она њој одсад неће просто ништа казати.</p> <p>У вече, |
| амо то да буде! рече Цариграђанка, па и она поцрвене.</p> <p>— Откуд то?!{S} Ви нове проводаџиш |
| че тихо Мерсије што малочас Фатма, па и она дубоко уздахну.{S} У овоме друштву не осташе дуго, |
| анови, само је још једна у Солуну, па и она знам да неће доћи.</p> <p>— Шта те брига?!{S} Кад ј |
| не било до тога, те да му омили кућа и она, како не би имао узрока да гледа другу, или да јој |
| да и лепа човека, Европљанина, каквог и она жели за мужа, опече је као да је пао на њена уста; |
| уди и <hi>оно</hi> што је заспало кад и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома тешко: пл |
| це, Туркиње, полиглоти су, као што је и она, а ови њени другови нису.{S} Њима је доста турски ј |
| о јој показа руком место где ће сести и она прође поред њених гостију, жена, старих, младих, и |
| ју, они су јој ближи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је п |
| аста журба.{S} Дошли су муфтија, имам и она три беја.{S} Муфтија зажмуре и поче, нихајући се:</ |
| де с њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи земзем из једне црвене чашице као напрстак нар |
| ичава, Мадам Аристид, Мадмоазел Дарно и она ноћашња Енглескиња.{S} Око ње су Мерсије, црна Ђулр |
| њом као с другарицом, а сад жали што и она своју није тако васпитало.{S} Па бар да је протеран |
| ика и ако не свира на клавиру.</p> <p>И она се младима и странкињама све више душом приближује, |
| ше <pb n="138" /> силне враџбине, да би она с њеним сестрићем била срећна.{S} И не хтевши јој о |
| риф-тејзу.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би могле гледати у светлост ње |
| пи.{S} Свет би се мени насмејао, кад би она роптала, јер ја сам јој била учитељ.“</p> <p>— Хоће |
| жаваше страх да је не отера, па како би она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хт |
| S} О, лудост!{S} Да ју је видео, зар би она још била жива?...{S} Отац није код куће...{S} Па ос |
| мо ли нас две бити ортаци?...{S} Зар би она пристала да дели своју љубав са мном, уопште да је |
| јзе је окупи да јој опише тај бол, који она, за срећу, не познаје.{S} Моја мајка једва отвори у |
| екакав чудан, животињски страх, за који она досад није ни чула, кад осети да је нестаје; нагло |
| час француски, а час неким језиком који она не разуме, и њој је било тешко, почела је да виче, |
| рено...{S} Госпођици о љубави!{S} Је ли она луда!{S} Срамота је било пред њом о томе и да мисли |
| у да погази траву по милим стазама, али она му се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, оже |
| ..<ref target="#SRP19120_N67" /> Е, али она мајка из тога романа и њена: пре би пристала да кће |
| шну љубав.{S} Чуло се, свет говори, али она није ухваћена, она није изобличена, нити сама што г |
| цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, али она неће бити девојка.{S} Како је то тужно: сутра жена! |
| b n="14" /> Он је млад, леп, отмен, али она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Н |
| а левој руци јој је Џемалов прстен, али она јој је под ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но и д |
| датле се види све море и цело небо, али она се не сети друге лепоте до оне у њој..{S} Остаде ду |
| } Себе бих продала, да му купим њу, али она се не купује, није робиња.</p> <p>Па оде њему и узе |
| Францускињу, нарочито Францускињу; али она се изменила.{S} Оно, да пију код њих и жене, готово |
| и однесе Фатми „слатки поздрав“.{S} Али она удеси причање тако лепо, те се млада жена надала.</ |
| јасно што ју је онолико гледала.{S} Али она би волела да је уместо стрине тетка: њена сута...{S |
| ђе пијан, Фатма је распуштеница.{S} Али она, по закону, има право да седи под кровом бившег муж |
| </p> <p>— Грдна срамота, Нурије.{S} Али она прва, једна твоја лаж изазива ове друге.</p> <p>Нур |
| зацело да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: тице, цвеће, воће ; крај |
| лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику радост сакри тако вешто, како то са |
| тве, кад она не сме код мртваца?{S} Али она се њој није чинила мртва, него као да спава с отвор |
| . ја имам нешто да ти кажем.</p> <p>Али она одмахну руком и рече:</p> <p>— Остави ме, дете!{S} |
| ака, а Енглескиње је темперирају,“ вели она.{S} Ја сам се за ово време, док сам год била с овом |
| лац, човек и муж.{S} Па зар овако мисли она која сања о равноправности између мужа и жене?{S} А |
| не сме да седи ни савремена жена као ни она старинска што тврдо верује да су четири свете књиге |
| оћи, оне су ћутале само док игра, бесни она бивша бела робиња.{S} Али хануме се нису могле више |
| царски сан сања“ : крај турских ствари она меће европске.“</p> <p>И Нуријина робиња јој се обр |
| шуљу?</p> <p>— Ништа не волим, одговори она хладно, а Осману сукну пламен уз лице, и помисли: „ |
| е ја озбиљно. — „Из Стамбола,“ одговори она па се смеје. „Који из Стамбола?“ рекох ја. — „Пашић |
| ду удовицама; јер и оне... само допусти она која је или луда или неваљала.{S} Луда, па лаже све |
| а.{S} Онај један ноћни састанак у башти она је сматрала као походу душе души.</p> <p>Данас дого |
| никоме ништа.{S} У овој старинској кући она је у духу била нова, придружила се, у духу, њима, г |
| пружи руке као кад се Богу моли, да јој она што скорије дође, па ижљуби и матер и кћери нежно к |
| сле оде на софу свекрви, то јест да јој она закопча гривну, гују с дијамантским очима.</p> <p>— |
| јка то нема; на пример Мерсије, зар јој она не би казала?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф |
| „Слатке моје гугутке!“ — У овој једној она је гледала, замишљала обе, и зато је рекла „слатке |
| имати љубав, страст да је има.{S} И чим она пође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ар |
| е да направи онако грациозна темена као она?{S} Ниједна.{S} А у које је још онаква душа као у њ |
| само што ја не дрмам дрвене кафезе као она гвоздене решетке, и што не вичем као она.{S} Али, з |
| кад јој се учинило да он њу не воли као она <pb n="238" /> њега, а некад само кад погледа женск |
| весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам као она напукнута ваза: ни за шта није, а стоји на камину, |
| на гвоздене решетке, и што не вичем као она.{S} Али, задрмала сам их кад дођох с Јалије...</p> |
| а Мис Блак, и говори, изговара исто као она.{S} И Мис Блак се смеје, јер мисли да слуша себе.{S |
| о њој долазе, за које је чула да су као она, а праве се поштене...</p> <p>Али ништа није трајно |
| није добро, красно...</p> <p>Је ли ово она жена што свекрви: „Нећу да се покорим Нурији"?{S} С |
| т.{S} Опет су непрестано заједно, и ако она пости.{S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу не пита |
| !{S} Боже!“, па му се поче молити топло она хладна, усрдно, како никад — за живот!{S} И учини ј |
| други, његова мајка: она не може, само она неће...</p> <p>Кад Џемал-беју преста пена па уста, |
| } Ако чују?{S} Од кога да чују кад само она зна...{S} Ако дознаду па покваре?{S} Шта да покваре |
| за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она разумети<pb n="140" /> —жена?“ Никад јој не рече: „ |
| о толико наши људи, и наши обичаји, што она на њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њ |
| размисли, промисли, а он се насмеја што она то говори.</p> <p>После, старотурци одоше.{S} Он по |
| {S} Прича јој о Европи много штошта што она у романима није читала, казује јој о школи, ређа јо |
| цајем, оне су и волеле и мрзеле све што она воли и мрзи.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">C'est |
| дали је Француз?!“ Ако је Француз, зар она да промени веру?...{S} О, кад би био Турчин, Царигр |
| н стражари под њеним прозором.{S} И зар она зна шта је то слобода?..{S} И пошто обу папуче „за |
| у.</p> <p>Фатми је мила овако седа, јер она је друкчију и не памти, овако пуна темперамента, оз |
| нка.{S} Њена љубав је сасвим свежа, јер она се није с њим састајала.{S} Онај један ноћни састан |
| е су јој, дружиле се с њом као пре, јер она је још „поштена жена“, и ако добро знају да није: ч |
| } Кад је Нурије виде, смрче јој се, јер она је чула да је и ова Цариграђанка радила на Фатминој |
| дмах.{S} Око спреме се не задржаше, јер она није девојка.{S} Све се сврши за неколико дана, — о |
| онај који се само мало с њом дружи, јер она је била отворена, и сувише отворена, због чега је у |
| } Оне не знају да он истину говори, јер она се пред њим претвара...{S} Она је жива и весела, и |
| Њено име као да је за њу измишљено, јер она је <hi>ариф</hi><ref target="#SRP19120_N16" />.</p> |
| p>Али Францускињи ово не би смешно, јер она је сваки час са слаткоречивим Туркињама, а Ариф јој |
| } Родитељи свога детета не познају, јер она их се боји, па им је неискрена.{S} Она не зна да ли |
| миње, да је дира, да је не наљути ; јер она је њу волела <hi>само</hi> овакву: несташну младу ж |
| ане годину, па једва неколико дана; јер она у овим годинама гледа да не изгуби ништа од живота; |
| даде му знак очима да ћути.</p> <p>Јер она је видела да Фатма не зна да је пуцао на себе, па к |
| и су му чисто отечени: боље да га данас она не види.{S} У томе виде да је то огледало пукло пре |
| и свет који је ишчезао.{S} Али тај свет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемалом.</p> <p>Ка |
| Па се сети да га је била заборавила и у она два своја напада, кад јој се чинило да ће умрети, и |
| транца и путника.</p> <p>Јуни.</p> <p>У она два напада, ја сам се бојала за живот!{S} Сад: гроз |
| а лепо, отерао је, нека, има хвала Богу она коме да се врати.{S} Кад је отерао пашину <pb n="26 |
| алватној хаљини, турској антерији, коју она зове <foreign xml:lang="fr">saut de lit</foreign>, |
| ољубац даде Елизиној млађој кћери, коју она зове „<foreign xml:lang="en">Poppy</foreign>“<ref t |
| оћу, да никад не трене, не легне, да му она рану лечи, привија, да га негује, излечи.{S} Он јој |
| и да се меша у туђе послове; али кад му она растужено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и кад му Ме |
| чук-ханум?</p> <p>— Отишла, одговори му она а не погледа га.</p> <p>— Куда? изусти он брзо и ст |
| понтано и пружи руку Фатми.{S} Пошто му она метну чело и уста на руку, он хтеде да је омилује, |
| на каже: хоћу.{S} Зар кад купује хаљину она је купује по опису: чиста свила, на цветиће, <pb n= |
| </p> <p>— Ја се не бојим ни Бога! викну она како вичу побуњени.</p> <p>Њему се диже коса на гла |
| ита Фатми.</p> <p>— Слатка тејзе! викну она радосно, па потрчавши пред тетку сави јој руке око |
| огледала.</p> <p>— Камо да нисам! викну она гласно; после додаде понизно, нежно, тихо: — Ја те |
| о крила да јој помогну. „Доктор!“ викну она онако страшно као пре неки дан, јер својим уплашени |
| ang="fr">Quelle idée</foreign>! узвикну она.{S} За кога?</p> <p>— За старотурчина, одговори Мер |
| ј се!...</p> <p>— Зар од мужа?! узвикну она с чуђењем, па се насмеја.“</p> <p>К њој полете Нури |
| ез устезања.</p> <p>— У Европу! узвикну она и пребледе.</p> <p>— У Европу.{S} Сутра...</p> <p>— |
| xml:lang="en">O, yes!</foreign> узвикну она весело па отвори себи: „Смех, песма“.</p> <p>— Благ |
| он потресен до суза — „Никад!“ узвикну она. „Ово дана, која год је овде дошла ја сам јој казал |
| језика: „Фатма!“ — „Џемал беј!“ узвикну она па преваривши робиње откључа врата и полете мужу на |
| Кад је била до једне куће, или, кафане (она није знала шта је та зграда), свратила је и отишла |
| Мерсије, црна Ђулренги и бела Ђулбејаз (она страсна бивша робиња коју су они, пошто им је одроб |
| ужило као зло.</p> <p>Јуни.</p> <p> <hi>Она</hi>... стално иде с њим...{S} Осим Госпођице, ја в |
| <hi>само</hi> кад је весела, она је <hi>она</hi>, млада жена, дете, човек, пријатељица, другари |
| чаћу је, метнућу јој га на срце као <hi>она блага</hi>, хартије... па ћу је закопчати, завити.. |
| дошао?</p> <p>— <hi>Мужде</hi>!</p> <p>Она јој даде <hi>чејрек</hi>,<ref target="#SRP19120_N54 |
| е лепоти и вредности ја дивила?!</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну а стара Шехназе-ханум рече:< |
| , из овакве куће момак да пије?!</p> <p>Она болно и стидљиво рече:</p> <p>— Е, откуд, откуд?!{S |
| не да Бог да је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније осмехну.</p> <p>— Ја њој не могу ниш |
| то да га не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се болно осмехну.</p> <p>— Страст, моја кћери...{S} |
| пашиница, и опет:{S} Хи, хи, хи!</p> <p>Она мисли да јој је син као други пут, луд, па се боји |
| рете жени: — Добро дошла, ханум!</p> <p>Она му брзо приђе, притисну му на руку усне и чело и ти |
| ут рече:</p> <p>— Емир!{S} Емир!</p> <p>Она отвори очи.</p> <p>— Устани, чедо... закључај врата |
| и остадоше дубоко погружене ...</p> <p>Она понова оде Ибрахим-Хасан-бејовима.{S} Кад је видеше |
| </p> <p>— Ова... брзо устани!...</p> <p>Она скочи и, уместо да се закључа, она пође.</p> <p>— Н |
| ..</p> <p>— Тејзе, шта ћемо ?...</p> <p>Она слеже раменима и поче ходати по соби.</p> <p>— Иди, |
| ваше брачне собе.{S} Ти треба...</p> <p>Она прекиде робињу и рече:</p> <p>— Какав закон!{S} У о |
| будили, док би се ти спремила...</p> <p>Она се врати у своју собу нерасположена; али се брзо ра |
| ла.{S} А сад кад сам слободна...</p> <p>Она не доврши, застиде се, и узбуди се.{S} Ариф, смејућ |
| иди па лези, заспи, одмори се...</p> <p>Она одмах устаде и оде преко предсобља као дух, приђе у |
| је код оца, и није више теби...</p> <p>Она не доврши, а он поче да се буни.</p> <p>— Глупост!{ |
| ирна.{S} Иди.{S} Ја ћу чекати...</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— Има ли смисла да идем на весељ |
| на си... не знаш шта је човек...</p> <p>Она слуша свекрву и мења се у лицу: како сад да не пост |
| — Док попушим цигару, рече он...</p> <p>Она погледа, и кад нигде не виде запаљену цигару, узе ј |
| вилице и ухватио јој грч грло...</p> <p>Она плаче за једну увредљиву реч какве своје пријатељиц |
| мало незгодан, видела си ноћас..</p> <p>Она погледа у руку и сети се како ју је назвао, па јој |
| оваспитавање и васпитавање</hi>.</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну, а Сафет се љућаше на овај њ |
| д да видимо који ћеш од ова два.</p> <p>Она узе десни.</p> <p>— На средњем је био Исмаил-беј, н |
| послетку можеш побећи без ичега.</p> <p>Она слуша Мерсију и смеје се, али јој смех не иде од ср |
| , ханум !{S} Испросила се Фатма.</p> <p>Она ништа не умеде помислити до то: „Па што ми у писму |
| {S} Чујеш ли? прекиде је робиња.</p> <p>Она, не затворивши књигу, слушаше...</p> <p>— Кјучук-ха |
| лестан, није грехота ни срамота.</p> <p>Она ништа не рече.</p> <p>Нене узе с рафа једну дебелу |
| криваше љутину: дошла је с пута.</p> <p>Она устаде и рече да хоће да сврати Мејрем-хануми, а Са |
| p> <p>— Тејзе, ја ћу молити оца.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— О, кад би смела!{S} Срамота те |
| ке жене Нурије-ханумине врснице.</p> <p>Она се загледа у Арифу, и кроз главу јој сину једна мис |
| а она скаче из постеље, да бежи.</p> <p>Она ју је научила колико треба да воли своју земљу, да |
| ну су седеле свирачице и чочеци.</p> <p>Она, малопре изведена, пољубила је у скут и у руку нене |
| анпут загледа у дубоке лепе очи.</p> <p>Она се сети што је тако гледа и рече:</p> <p>— Слатка т |
| ква, Емир?{S} Погледај ме у очи.</p> <p>Она сакри лице на теткиним грудима.</p> <p>— Емир, неср |
| м па ћу да је љубим као вереник.</p> <p>Она се наљути.</p> <p>— Сматраш ли ти моју кућу за чест |
| су ти медена, дај да их пољубим.</p> <p>Она јој поднесе уста, пошто их напући, али их Фатма не |
| S} Иди на бал код госпође Нисим.</p> <p>Она се зграну:</p> <p>— Зар сад кад сам немирна како ни |
| данас неки, многи, жене — децом.</p> <p>Она би њему све казала, да воли Османа, да јој је он му |
| /p> <p>— Дај руку, кјучук-ханум.</p> <p>Она пружи своју малу белу ручицу, која у црнкињиној руц |
| ечерас с њим, па макар ко дошао.</p> <p>Она силно поцрвене, застиде се.</p> <p>— И сутра, и пре |
| и моје мајке, зато сам затворио.</p> <p>Она осети да говори искрено, па од радости заплака.</p> |
| до ?{S} Дуван и афион све једно.</p> <p>Она заврте главом.</p> <p>— Ах ти нећеш да пушиш преда |
| ги пут, за час прешла па десето.</p> <p>Она ни јуче није постила, није могла; а њеној сестри, у |
| буци му се, чедо, госпођо снахо.</p> <p>Она, сва срећна, одскакута да му се обуче.{S} Готово це |
| четку, ти си јој ишла сваки час.</p> <p>Она се промени у лицу, обори очи, али ништа не рече.{S} |
| е изиђе ђаурски дах, рече Сафет.</p> <p>Она плану:</p> <p>— Па ти у својој кући не треба никад |
| Згодно за седење на миндерлуку.</p> <p>Она од задовољства јако поцрвене, па клече крај миндерл |
| је другарице : ред је да изиђеш.</p> <p>Она с разбијеним срцем пође; не погледа се у огледалу, |
| те се тиче свет? <pb n="253" /></p> <p>Она с разбивеним срцем спреми се и оде.{S} Прашине је б |
| уш, помисли нешто. <pb n="34" /></p> <p>Она се малопре смејала кад је видела лудога Соломона, а |
| четврто почетак. <pb n="218" /></p> <p>Она рашири зенице.</p> <p>— Шта говориш, тејзе?</p> <p> |
| м се дотакну лица? <pb n="79" /></p> <p>Она се закикота, и говораше :</p> <p>— Не, не, не! него |
| <p>— Данас ти је добро, ханум ?</p> <p>Она то потврди главом.</p> <p>Он седе близу ње, не пита |
| е заболе највише, кјучук-ханум ?</p> <p>Она не сме рећи.</p> <p>— Кажи, око моје! вели Мерсије. |
| сумије: било вам је „прво вече“?</p> <p>Она поцрвене али ништа не одговори, а Ариф рече:</p> <p |
| ба да се рече „срећни ти гости“?</p> <p>Она је правила алузију на Нурију.{S} Ариф је зацело хте |
| никад нисмо сигурне од — ортака?</p> <p>Она ућута да одахне, не од говора него од некаквог тешк |
| хо.</p> <p>— Кад си га заволела?</p> <p>Она нешто промуца, али ништа не умеде одговорити, јер с |
| <p>— А где су, душо, моја писма?</p> <p>Она поцрвене, збуни се, па рече:</p> <p>— Прво их саших |
| p> <p>— Нисам.</p> <p>— Болесна?</p> <p>Она слеже раменима.</p> <p>— Дај да те лечим.</p> <p>И |
| ..{S} Зашто му не устаде, кћери?</p> <p>Она бризну у плач, не одговоривши свекрви.</p> <p>— Јуч |
| } Зашто не устаде свекру, кћери?</p> <p>Она плаче и облачи се у чаршаф.{S} Али напрасити беј ве |
| Џемал-беју...{S} А?{S} Да идем?</p> <p>Она јако отвори очи, а после их затвори и зарида.{S} Не |
| Зашто нас је звала Нурије-ханум?</p> <p>Она сва пребледе: његовом муком заваравала је своју мук |
| е: „Благо теби што ниси родила!“</p> <p>Она обуче чаршаф, диже горњи део на главу, пошто је нам |
| а је куражна и енергична,“ мислила је, „она ће ме измирити са Сафетом, она ће удесити венчање." |
| уркиња“, како је још зову турске жене, „она толико воли француски и говори га и кад треба и где |
| hi>, девојче из француског пансионата. „Она је волела Лујзу док се није срела са Жаном,“ рече и |
| љања позва Арифу да јој види сестрића. „Она је куражна и енергична,“ мислила је, „она ће ме изм |
| од њеног бескрајног осмеха трзаху се. „Она није свесна свога расположења; иначе, она би молила |
| цу и сети се њене везе.{S} Мислила је: „Она се заборавила, али није мајка...{S} А ја, несрећниц |
| .</p> <p>— О, Емир, кад само помислим: „Она је жена,“ говори, а у томе се зачује његов ход.</p> |
| да је миран кад пије, него грди, псује, онај лепога понашања младић!{S} Као други, и он не изла |
| вим отежате очни капци.{S} Потпоручник, онај у папучама, с раскопчаним мундиром и бројаницама, |
| муж отрча по лекара, и лекар брзо дође: онај ономадашњи Грк.</p> <p>Њој је сад напад брже проша |
| жа, јер она се није с њим састајала.{S} Онај један ноћни састанак у башти она је сматрала као п |
| мене и умреће ко зна кад после мене.{S} Онај што се правилно развијао дао је у двадесет петој о |
| ира мајка, мужа ће ти изабрати отац.{S} Онај који би тражио да проговори твоје срце, то је твој |
| овај гугут у прозорје ранога лета.{S} А онај заостали славуј опет пева.{S} О, како је тужна та |
| апетог на два дирека уз прву капију, да онај силан свет са улице, људи не виде жене развијене п |
| и, човек испод четрдесет година, био је онај „геније“, гојазан и мастан.{S} Њине жене књижевниц |
| оћердала.{S} Што се тиче жртве, Богу је онај приноси ко му је обећа.</p> <p>— Поклонићу је Емир |
| се густи сасвим црни облаци, као да се онај жар претвори у угаљ.{S} Сасвим се смрче.{S} Она се |
| море, каик, младића и његов поздрав, и онај дуги и дубоки поглед; по стоти пут се пита, одакле |
| {S} Уосталом, њу је могао познати чак и онај који се само мало с њом дружи, јер она је била отв |
| апут, као и онај други Браон Фес, као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Тога ниси по |
| ту, али он је мени Жути Врскапут, као и онај други Браон Фес, као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко |
| а се спушта као да хоће неко да поклони онај котао с водом што кључа.{S} Боже, што је то било ч |
| и је и треће венчање“.{S} То јој говори онај што јој изударао душу — Живот.{S} А како је она ње |
| а за живот.{S} Не може бити равноправан онај с оним од кога изгледа да га храни.</p> <p>— Чиме |
| сто овако, лудо, начинивши од жене, као онај лончар од земље, бога...{S} И тврдо верујући да је |
| .</p> <p>— Али ја сам данас учинила као онај дервиш из приче, госпођо мајко.</p> <p>— Госпођо с |
| .</p> <p>— Зар мислите да је убица само онај који некога прободе ножем или убије пушком?</p> <p |
| де је жена ствар и где је слободан само онај који угушује слободу?{S}" Емине-Семије-ханум воли |
| Али њој није потребан нож ни отров, јер онај кога она воли, муж јој је.{S} Он јој прича, откад |
| Учини јој се да то није њен девер, већ онај непознати, кога она воли како је постала женом, и |
| клањања, скидоше јашмаке и опет одоше у онај типичан салон Мондије-ханумин, и домаћице седоше н |
| асмејаше осим Мерсије: како лекар рече „онај Мурад-Џемал-беј што се јуче...“ и како му Ариф дад |
| > <p>О, ја, нова!{S} И мој ће крај бити онакав као оне једне нове из Цариграда, од оних што су |
| вима седели су просјаци у ритама, једни онакажени болешћу, други онеспособљени за рад леношћу, |
| и весела, и зато је сви воле.{S} Она је онаква каква је пред Мерсијом и Ариф-тејзом, сестром од |
| жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи што није оца слободно ни у очи погледала!... |
| као она?{S} Ниједна.{S} А у које је још онаква душа као у ње?</p> <p>И после, драга мала, заљуб |
| ниси никад толико слатка као кад си <hi>онаква</hi>“. — „Каква?“ упитала је она радознало. „Па. |
| p>— Какве су то нове, мајчице?</p> <p>— Онакве као оне младе Цариграђанке што дођоше са стрином |
| ико мрзи, и кад чује да јој каже благо, онаквим гласом као кад се спремао за извршење злочина: |
| а је доста! рече с прага Фатмина мајка, онако у гаћама и кошуљи и с јапанском лепезом.</p> <p>К |
| Нисим.{S} Очешља је једна младотуркиња, онако како ју је била очешљала Елиза за Фатмину свадбу. |
| ш ли, беј, да је видиш?</p> <p>— После, онако, случајно.{S} Нарочито... биће је срамота.{S} А м |
| не би доводила до веће јарости.{S} Он, онако љут, пође у собу кћери.{S} Мати му се препаде и р |
| се.{S} И Фатма је отклањала, пети пут, онако обучена, па сад је нестрпљива, немирна: устане, п |
| а хануме се разузуриле, али нису легле: онако уморне седе и разговарају се о Цариграду, где се |
| га пуштати с друговима, да није сам.{S} Онако млад требао је ићи са својим врсницима, а он поша |
| hi>: да се развијете, и да се „узимате“ онако, без венчања...</p> <p>— Јесте, зете; а не знам д |
| , већ луд:{S} Фатму, своју љубав, назва онако!...{S} Посрћући приђе уз једна собна врата, и гру |
| нене, зелен калпак.“ — „Ако си га снила онако, радоваћеш се — зелено.“ — „Снила сам га на глави |
| о од познаника до познаника: све истина онако.{S} И он га тада дао својој мајци, она мени.{S} Н |
| ила да јој помогну. „Доктор!“ викну она онако страшно као пре неки дан, јер својим уплашеним оч |
| тку, драга мала, ни у Европи не иде све онако како ви на Истоку, нове муслиманке, замишљате.{S} |
| у двориште, тетка похита за њим, тобоже онако, да се прошета; кад пође ка капији, слуга се спре |
| у постељу.{S} Мајка јој се уплаши те је онако болесну одведе у Скопље, да се међу непознатим и |
| одговорила му је: то је много; а што се онако с њим гледала... све се гледају: девојке, и жене |
| апунише се сузама још како њен син поче онако дрско да <pb n="92" /> се смеје.{S} Кад дође до п |
| ру њине земље. „Францускиње распаљују и онако распаљену фантазију наших младих жена и девојака, |
| снет-хануму.{S} Која још уме да направи онако грациозна темена као она?{S} Ниједна.{S} А у које |
| себи говорила, нарочито да му се свети онако како су се светиле мужевима, својим неприликама, |
| : принц!{S} Сута ме је волела па ме тек онако дирала... за њега.{S} Чудим се како не умрех кад |
| О, врло драга госпођице, зашто узех тек онако оно што ми писасте: да ја немам своје Ја ни у изб |
| анум, и нема, није ни изгрејавало, само онако гори, не гори него гуши — омар.{S} Биће неко чудо |
| За Зрелу Смокву не бих.{S} За онога што онако рђаво изговара француски а уображава да изговара |
| мало па уседелица.{S} И не чудим се што онако пишеш о љубави; о њој си се доста романа начитала |
| акле, драга мала, мени није за чудо што онако о љубави пишеш, него ми је за чудо што си се заљу |
| јој руку, скочи, а стара, видевши Фатму онако бледу, уплаши се да опет не добије напад, те јој |
| кесе, него што му је четврта отишла <hi>онако</hi>.{S} Како ће да изиђе пред другове?!{S} О, си |
| е јадне малаксале...{S} Ти му отиде <hi>онако</hi>, може бити зато што ниси <hi>девојка</hi>.{S |
| 112" />, јер кровови се беле; над њима, онамо по један црни кипарис, овамо по један оловни врх |
| њега.{S} Чудим се како не умрех кад га, онда кад си ти била код мене, видех, нарочито кад чух д |
| ће брзо као сваки сан.</p> <p>— Тејзе, онда ти никад никога ниси волела!..{S} Зар да прође?!{S |
| и спаваш.{S} Кад чујем да мирно спаваш, онда те неисказано мрзим, и молим Бога да те умори, па |
| е сети последњег гостовања на Јалијама: онда је била, за читав месец дана, са странкињама.{S} С |
| који би ми вратио срећу сину.</p> <p>— Онда мени, ханум-ефенди.</p> <p>— Ми смо све чуле, и да |
| мужа..</p> <p>До пред зору са женама, а онда суфур и — пост.{S} Свуче се, па у соби са затворен |
| вако изненада!</p> <p>— Кажи срећно, па онда испитуј, рече јој зет.</p> <p>— Нека је срећно, да |
| га друге чувају.{S} И као што би им се онда понекад учинило да ће их обићи несрећа, тако им се |
| бити што није младотурчин.{S} Па што се онда за њ удала?{S} Само да се не зове распуштеница.{S} |
| се вратила не нахранивши мозак ..{S} И онда јој се учинило као да нестаје, ишчезава.</p> <p>Ст |
| ; јер ми смо пристале за једанпут.{S} И онда, била је вешта старотуркиња:<pb n="263" /> позва н |
| но „отуд што мирише јасмин“.</p> <p>— И онда је било пролеће, и јасмин просто гуши.{S} На њу ме |
| говорити мајка им била така и така.“ И онда је обузимало друго осећање, неисказан гнев...{S} Г |
| {S} Сафет, увек свесна, трезвена, чак и онда кад тобоже „од севдаха" губи свест, гледала је поп |
| од нас несрећна, него обе; јер ја бих и онда била несрећна... данас сам била љубоморна кад је п |
| речи, као стихови из Корана!{S} Она би онда била с Џемалом: на улици, у кући, код њих, код сут |
| ојим чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је таласи запљускују целу, ките јој пенама зат |
| .{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. „Две страсти не могу заједно.{S} Оно пре није бил |
| рече: ”</p> <p>— Је ли, душо, шта си ти онда мислила?</p> <p>— Ја нисам мислила ништа.{S} Ја са |
| ако су ме училе нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви то знате, драга госпођице.{S} Ја се |
| „води чест“ као првих дана, и боље, јер онда је била дете па није умела; са слушкињама је не ка |
| да будеш весела.{S} Једна од тих што су онда мислиле да сам ја пијана, није могла бити весела д |
| и хамам покривен маховином као ћилимом, онде се укаже текија опкољена гробовима као стадима, и |
| вах, а туђе...{S} Ја га нађох једанпут, онде где сам најмање мислила да га има; у човеку, мужу! |
| ије, турба, гробља, хамами и кафане.{S} Онде дуд, насред улице, на ширини, и под њим столице гд |
| ди и жена; враћају се кућама...{S} Овде онде фењери светлуцају као свитци.{S} Мајка метну бели |
| е...{S} Ја сам у њему осетила њине сузе онде где мене моле да не проливам своје... што у туђини |
| а се све више збуњујем, а оне... о, да, оне се чине невеште.{S} Како би се наше жене смејале ка |
| нке виде на улици после сунчева захода, оне осташе да преноће.{S} Девојке се зажелеле једна дру |
| екрве.{S} И ако у антерији, у аврапама, оне су у њеној озбиљности, у њеном бледилу, у њеним узд |
| ица.{S} Како је <pb n="229" /> венчана, оне три нове нису излазиле од Арифе.{S} По читаве часов |
| о укуса и елеганције скројених чаршафа, оне имају горњи <pb n="224" /> део прост као много убра |
| његове рођаке и једна сестра од стрица, оне све три уздахнуше што су удате, те не могу поћи за |
| } Оне друкчије ходе, оне друкчије седе, оне се друкчије смеју, оне друкчије говоре, оне друкчиј |
| м на Францускињу.{S} Оне друкчије ходе, оне друкчије седе, оне се друкчије смеју, оне друкчије |
| и.</p> <p>Довезавши се до Ћемер-Капије, оне пођоше уз брдо, поред хамама покривених маховином к |
| е; и да нису овде ове три Цариграђанке, оне би је сад пољубиле у оба образа, сад кад рече: „Гле |
| их Мис Блак упита зашто су се развеле, оне с пуно ироније рекоше: <hi>Кисмет</hi>.{S} Француск |
| кућама уз свирку и песму...{S} Одатле, оне пођоше натраг у град, ногу пред ногу, и требало им |
| на месечини бели као какво снежно поље, оне су из његових дубина чуле „некакав говор“.{S} Оне н |
| видели ове жене!{S} Оне се веселе саме, оне спавају саме.{S} Ова силна ноћна харемска весеља из |
| Само се чују песме певачица.{S} Хануме, оне бесне раскалашне ноћашње хануме, сад су озбиљне, го |
| се друкчије смеју, оне друкчије говоре, оне друкчије изговарају<pb n="291" /><hi>р</hi>.{S} Чак |
| ради, па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће, оне, сироте, не знају.“ Зашто је учио?{S} Шта је сад?{S |
| што говори, осим код своје пријатељице, оне што се воли с пасторком.{S} Она узме да се љути и н |
| еџе и јашмаке у шарене свилене бошчице, оне пођоше за домаћицама на софу.{S} Гошће нису мислиле |
| еће просто ништа казати.</p> <p>У вече, оне су седеле на софи, обасјаној месечином; обе су биле |
| рахим-Хасан-бејовима.{S} Кад је видеше, оне се изненадише и обрадоваше, нарочито Фатма. „Сад ћу |
| ке, питаше, јесу ли то они црни џакови, оне сени без лица, без гласа, што тумарају улицама као |
| градови у којима је живео, и они људи, оне жене, и он у сваком радном човеку виде себе, у свак |
| ћи промуклим гласовима.{S} За три ноћи, оне су ћутале само док игра, бесни она бивша бела робињ |
| пуне, Европу.{S} Под Арифиним утицајем, оне су и волеле и мрзеле све што она воли и мрзи.</p> < |
| ено лице облиле су сузе.{S} Занете њом, оне и не опазише да им је из собе нестало једне другари |
| зговарах.{S} Млад, а како говори!{S} О, оне очи!{S} Пашић, <hi>џемал</hi>!...{S} Баш ми се допа |
| S} Код Арифе су неко вече пуно, а неко, оне две младе Цариграђанке (трећа је умрла), Џемал-бејо |
| о време није хтео нико дружити. „Данас, оне ми личе на банкроте који гледају да поврате своја и |
| га нисмо виђали поваздан.{S} Кад изиђу, оне јадне малаксале...{S} Ти му отиде <hi>онако</hi>, м |
| дан толике нове душе.{S} Оне не певају, оне се не веселе.{S} Оне плачу и дубоко жале оне своје |
| е друкчије седе, оне се друкчије смеју, оне друкчије говоре, оне друкчије изговарају<pb n="291" |
| Док њини мужеви реформишу нашу војску, оне да реформишу наше друштво...</p> <p>— Енглескиња је |
| е уче да црвене.{S} И вероватно, јер .. оне нису баш стидљиве.{S} А њен глас, говор, смех!..{S} |
| отишли; њих две су остале „непотпуне“: оне су однеле нешто од њих.{S} Нене им чита персиске пе |
| и пружали ханумама уместо руку мишице: оне су ослањајући се на те мишице излазиле из кола покр |
| место где оставља за „по кући“ папуче: оне стоје ту, слатке њене папучице, мале као детиње, чи |
| револвер... има!“ И у томе се чу бахат: оне скочише, и Нурије полете ка капији, а пашиница у со |
| пе зубима, па се уношаше у лице женама; оне су мислиле да је какав безочник, те су спуштале на |
| ве... њима није неморална чочечка игра; оне воле без људи, две и две, једнако обучене, с једном |
| а, да не би заплакала, устаде и побеже; оне осетише то у њој и остадоше дубоко погружене ...</p |
| е Фатма. — Појави се Исмаил-бејов унук; оне се подмигнуше.</p> <p>— Ко с десне твој је, Фатма, |
| вичући „ааа! ааа!“, пошто се искашљао; оне га и сад дочекаше само с покривеном косом, Нурије, |
| S} О, Ариф-ханум!{S} О, све те нове!{S} Оне, сироте, нешто хоће а не знају шта.{S} Буне се, оти |
| с Пирсон!{S} Ви сте видели ове жене!{S} Оне се веселе саме, оне спавају саме.{S} Ова силна ноћн |
| е три гроба!{S} О, те три миле душе!{S} Оне су јој оживљавале мртви живот харемски.{S} Оне су п |
| пољуби, друге претури и измилова...{S} Оне су све вриштале „од страха“, као да никад нису виде |
| еви, њини млади мужеви, младожење...{S} Оне нису могле довршити мисао, јер им се срце стезало, |
| ви знате...{S} Све смо биле младе“.{S} Оне одобраваху то и смејаху се, а пашиница се бејаше пр |
| уле: „Зато што са женама нису људи“.{S} Оне три нове из Цариграда, обучене као за европски бал |
| његових дубина чуле „некакав говор“.{S} Оне нису знале да је то био говор вода.{S} Оне су га сл |
| невенчане: то је његова прва жртва.{S} Оне три нису изгубиле као жене ништа, она све: у кућу ј |
| нису знале да је то био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичним усхићењем једанпут кад су |
| е очи, као Џемал-беј, и пуне израза.{S} Оне њој ништа не казују, она њих ништа не пита.{S} Оне |
| ет, али не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега да виде.{S} И Мерсије би га познала |
| — за човека кога никад нисам видела.{S} Оне су биле срећне, ја сам била несрећна: муж ми се ниј |
| иле саме, пред њиховим гувернантама.{S} Оне су ову смеђу, експансивну Францускињу што пљеска иг |
| Јалијама, сутра на Молосу — колима.{S} Оне нижег сталежа боље пролазе, њих је увек пуна чаршиј |
| о Французи своје јунакиње из романа.{S} Оне живе у Турској, а сањају о Француској.{S} Сваки дан |
| је много плакала и била је изнурена.{S} Оне помислише даје таква због тетке, те је нежно тешаху |
| као трава по гробљу, на измаку лета.{S} Оне се мртвих не сећају на гробљу, као што се не надају |
| та не казују, она њих ништа не пита.{S} Оне не могу да говоре, она не сме...{S} Да их пита где |
| није бремен, па после у своја уста.{S} Оне имају духа, али.. ...</p> <p>Истога дана пред вече. |
| ознао их по робињама откривена лица.{S} Оне су претекле своје мајке и ишле, ишле, а кад дођоше |
| хвата прсте на нози, и нешто прича.{S} Оне се погледаше и подсмешљиво осмехнуше, као да кажу : |
| е, слушајући то, смеју се, што лаже.{S} Оне не знају да он истину говори, јер она се пред њим п |
| уну.{S} Више и нема шта да се крије.{S} Оне три Цариграђанке похиташе Фатми, али их не пустише |
| хићују као да су је први пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор и не погледаше у велико напуштен |
| {S} Оне не певају, оне се не веселе.{S} Оне плачу и дубоко жале оне своје сестре по вери (не по |
| о озбиљним стварима: о правима жене.{S} Оне су за странкиње држале оне три Цариграђанке, не Енг |
| , све Цариграђанке, чиновничке жене.{S} Оне су ову седницу сазвале за припрему два велика женск |
| ек кад узмемо васпитавати наше жене.{S} Оне су сад за развијање потпуно неваспитане.{S} Какве с |
| и девојке и не помишљају на спавање.{S} Оне хоће да седе сву ноћ, по турски, и да спавају до по |
| и пољубац у уста биће од Енглескиње.{S} Оне, хладне, слободно се љубе...</p> <p>„Трећи пољубац |
| ни страха, ни стида, и не узбуде се.{S} Оне причају да то чине механично, по навици, и да често |
| су то описивање чуле и наљутиле се.{S} Оне би волеле да их описују као Французи своје јунакиње |
| и, али се брзо поврати и растужи се.{S} Оне јој се учинише заблуделе душе међу које је послао Б |
| скиде бисер, скиде појас, свлачи се.{S} Оне то гледају, ћуте.{S} Да их пита где је Џемал-беј?.. |
| не ослобођава њина глава, њино биће.{S} Оне, тим опијумом опијене, спавају и сањају „чаробни са |
| ведар и светао дан толике нове душе.{S} Оне не певају, оне се не веселе.{S} Оне плачу и дубоко |
| гледале у играчицу и жвакале саказ.{S} Оне су странкињама биле одвратне; једна Немица поређива |
| јој оживљавале мртви живот харемски.{S} Оне су подстицале на рад њено велико срце.{S} Док су он |
| болом, па ни на шта друго не мисли.{S} Оне је погледаше жуту, и чисто подбулу, с увезаном руко |
| рад; не улази код Џемала, јер пости.{S} Оне јутрошње пољупце давала је душа души...{S} Још сино |
| сије.</p> <p>Појави се луди Соломон.{S} Оне прснуше у смех и простреше се по трави, после затво |
| ош по подне, па се више није вратио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он и не мисли да се врати.{ |
| дошлицу, и ако је био обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мртвог чучале све у бело, час кра |
| ихово руковање с људима руку у руку.{S} Оне ништа не осете, ни страха, ни стида, и не узбуде се |
| е одоше у башту него у собу Фатмину.{S} Оне три нове нађоше у Фатминој библиотеци многе своје м |
| ју, само пуше.{S} Тако је увек дању.{S} Оне ноћу полуде, опију се ноћном тишином, мирисом влажн |
| ни по чему не личим на Францускињу.{S} Оне друкчије ходе, оне друкчије седе, оне се друкчије с |
| ађанке, не Енглескињу и Францускињу.{S} Оне су пред њима слободне; Францускиња их је бунила кад |
| ори.{S} Је ли то случај или судбина?{S} Оне се воле, а сваки час се споречкавају као деца, ви т |
| ице.{S} Да се потужи којој слушкињи?{S} Оне које су је очувале, умрле су; овима не верује.{S} З |
| хо, невесела, брижна, настави:</p> <p>— Оне сиротице, просте, без књиге, с иглом и концем, пита |
| хрије-ханум, поче с пуно жучи:</p> <p>— Оне затуцане у Цариграду нас три зову реформаторкама, к |
| ти нам већ и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави се да не мари; а овам |
| арочито у танку половину — Емир-Фатму.“ Оне су то описивање чуле и наљутиле се.{S} Оне би волел |
| рече:</p> <p>— Ми смо <hi>нове</hi>, а оне су Европљанке, Францускиње.{S} Шта ми имамо азијатс |
| е и тетке не рекавши ни „добро вече“, а оне се обрадоваше: пијан.{S} После видеше „да га не зан |
| ци, то јест по две жене једнога мужа, а оне су их радознало гледале...</p> <p>Прозори су били ш |
| ла се пред неким непознатим ханумама, а оне су се смејале, задиркивале је, и чудно је погледале |
| > Једна им објасни шта је то реформа, а оне се развикаше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а м |
| Фатма је љубила тетку више него икад, а оне три правиле су јој дубока темена; Мерсијина мајка у |
| у собу, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе по своја башјортиа, д |
| ешто од ње ..{S} Вече прошло увелике, а оне сад клањају вечерњу молитву...{S} Сто је одавно пос |
| видела.{S} Ми немамо духа колико оне, а оне немају душе колико ми.{S} Мени је јутрос позлило, ј |
| на, јуче гледам где једу кувано воће, а оне се не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко |
| предвече, мајке им не беху код куће, а оне изиђоше на балкон окренут мору.{S} Њу је Мерсије об |
| reign>“ превали он опет и подиже нож, а оне све три, писнуше као црв.{S} У томе робиње викнуше: |
| ануме, брзо!“ викну из куће Ђулренги, а оне потрчаше у ненину собу.{S} Џемал!{S} Стоји под проз |
| адбама међу њима се прошетају и људи, а оне, по неке, метну на главу — џепну марамицу.{S} Једне |
| ју...{S} Шта чекају ?{S} Време стоји, а оне, њине године, њин живот пролази.{S} Иду, иду, иду, |
| од мушких прстију и мушке безочности, а оне, несвесне тога понижења, сад се разговарају, сад се |
| ју направим, па се све више збуњујем, а оне... о, да, оне се чине невеште.{S} Како би се наше ж |
| епотама, султанијама, драгим камењем, а оне су им прилазиле, мајке давале милостињу из кеса, кћ |
| женама пропагирати идеју о развијању, а оне ће је пропагирати међу људима, навикаваће мужеве на |
| лађа, и једна од њих донела је њега; а оне, можда баш тога дана, биле су мирне, равнодушне!... |
| уском стазом посутом ситним шљунком; а оне, идући тихо, господски, бацаху погледе у кратко оши |
| ису једнака, а камо ли две сестре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{S} Нурије је била за добрим |
| небо као у нешто што је толико дивно а оне га тако ретко виде, гледају.{S} Али данас је било в |
| н!{S} Ја сам чула за некакве нове, и да оне траже да се развијемо (у гору и камен!), али нисам |
| имаш мужа, ниједна га нема“.{S} Као да оне знају какав ми је муж!{S} Можда је добар, а можда и |
| митет узете и жене не што се мислило да оне имају право на то као грађани, већ што су људима од |
| су у тим простим старомодним чаршафима оне три фине нове, које он силно мрзи, и ако их никад н |
| леже се „Алла’ екбер“, и чудно утиче на оне који су очекивали „позивање“ с нестрпљењем и много |
| некад робиње.{S} Најчешће иду Арифи, па оне се враћају, а она код тетке остаје и „лежи по некол |
| „То није за жене“, или : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово му је све из Европе; а да ли има што из |
| та, а она се сад не опи као од пољубаца оне две жене, Францускиње и Рускиње, него се отрезни, р |
| ана, са странкињама.{S} Сети се пољупца оне младе и лепе Рускиње, па јој би некако тешко, као д |
| а их као неке духове или светитељке кад оне завршише клањање и помакоше се узимајући бројанице. |
| ори ништа, и оде да их зове.</p> <p>Кад оне дођоше, он викну строго, како не виче ни на слушкињ |
| му се год учини да она слуша некога од оне двојице, док говори.{S} А она, и ако <pb n="270" /> |
| не! да знате како ме је било срамота од оне стране жене!{S} То је једна богата енглеска Мис, ко |
| гледе: истина слаба, али лепа, лепша од оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није овде |
| чито у Цариграду.{S} Стид ме је било од оне стране жене, Енглескиње.{S} Она је и лепша и млађа |
| као прут, страх је не од смрти, већ од оне страшне речи <hi>бош</hi>.</p> <p>— Сине!{S} Сине! |
| енијим харемима, познаде у ове три нове оне што вичу <pb n="75" /> на уређење садашњих харема, |
| зел Дарно, коју ви толико волите, и све оне Францускиње што нам, слободне, говорише о слободи и |
| харемске тајне, та би душа видела да је оне не походе често само да је болесну обиђу, већ и да |
| лео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти најмилији обилазио у болести онолико?{S} |
| е не веселе.{S} Оне плачу и дубоко жале оне своје сестре по вери (не по души), што се сад разго |
| има жене.{S} Оне су за странкиње држале оне три Цариграђанке, не Енглескињу и Францускињу.{S} О |
| роз она вратаоца, а њој се смрче: дошле оне три младе Цариграђанке, мора остати.{S} Мало, па јо |
| а прича свекрви шта је снила: као дошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале говорити час турски, |
| исту ружу што провирује кроз сиве гране оне старе смокве.{S} Уморна, лежећи наузнак и гледајући |
| е, и жене што имају мужа.{S} То гледање оне зову „разговор душа“.</p> <p>Да је старотуркиња, он |
| >Фатми су ближе по души чак и од матере оне три младе Цариграђанке и ове две странкиње а она то |
| , Ђултер, Ђулсу, Ђулзаде ..{S} А кад се оне некад скупе код неке на посело, па к њима уђе моја |
| а срођено, што им је у крви, чега ће се оне ослободити тек кад дође ред да их завију у неколико |
| ивијом, а камо ли катанцем, па макар се оне завадиле не знам како.{S} Ако је штогод наше код су |
| ати за вечерашњи ифтар.{S} Уз капију се оне три закикоташе кад једна од њих метну прст на дугме |
| помрчину чак и не назире оно чиме су се оне за ово кратко време сродиле, саме постале то нешто |
| , уздишући за оним великим даном кад ће оне бити слободне.{S} И говораше јој о болу срца.{S} Он |
| мртву видиш, госпођо мајко!“...{S} Јуче оне тако говоре, а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ј |
| ску жену (и ако су му пацијенти највише оне), тако фине црте лица, и такав израз очију; пун нек |
| е једна затворена кола и из њих изиђоше оне три Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} То су ти очекиван |
| ене веште, уметничке, топле игре дођоше оне две странкиње које Мерсије у свом писму помену, јед |
| отрчаше.</p> <p>— Шта ти је?! узвикнуше оне престрављено погледавши га у лице које беше страшно |
| } Зар да не закука из гласа што нису из оне вере што не допушта оволико понижење жене скопчано |
| у свом елементу.{S} Ја сам њима туђа, и оне мени...</p> <p>Децембар.</p> <p>Шта сам данас видел |
| их.{S} Нене им чита персиске песнике, и оне је слушају расејано.{S} Одвојише се.{S} Говорише о |
| S} Гошће се развише.{S} Као укућанке, и оне су европски обучене.{S} Али једна од њих, мршава ви |
| ераваше да је то врло добро, најбоље, и оне пристадоше.</p> <p>Разиђоше се пре суфура; али умес |
| услиманке, и од њих ће многе постити, и оне треба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама.. |
| Гошћама ће казати да је Емир с мужем, и оне јој неће замерити, пошто је сасвим млада.</p> <p>Од |
| а, изговори Ариф с неисказаним болом, и оне осетише тај бол у њој, па је више ништа не питаху.< |
| трже, застиде се: гласно је говорно, и оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му виделе суз |
| ним месецима, беху тужне и забринуте: и оне су муслиманке, и од њих ће многе постити, и оне тре |
| ледала путнике и своју нене, и мајку: и оне се грдно препале — за мене. „И за шта све то?“ мисл |
| естра поклопила се на јастук па јеца; и оне четири плачу.</p> <p>Чу се топ, оглашење суфура: аш |
| ћ .. пуштене из неке рђаве куће...{S} И оне продужују пут ћутећи!...{S} Па и људи ћуте, они кој |
| а, окованих мертечким ексерима.{S} Ја и оне две нове идемо за њима, и питамо се: коме ли су саг |
| !{S} Читале шта се по Европи ради, па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће, оне, сироте, не знају.“ За |
| осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их не дирају, само се на њих значајно насмеше, и ос |
| ри, испава.{S} Сутрадан је устала кад и оне, и с чисто светлом бојом лица седела с њима на софи |
| > <p>Оне с кратком косом око Касумије и оне лепе <pb n="153" /> девојке што се неће удавати, Со |
| гласа викати.{S} У томе су биле ушле и оне три нове и Мерсије.{S} Све потрчаше око ње с хладни |
| је, и танке да би их могле обухватити и оне женске руке што се занимају само везом; у обе су оч |
| ј јој је овакав: „Али лончар је волео и оне црвене црепове“.</p> <p>Сафет се замисли, јер се не |
| и нећу чинити неправду удовицама; јер и оне... само допусти она која је или луда или неваљала.{ |
| ала и задимише: кад могу хануме, могу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ које је доба, а њ |
| има који нису невести род; то осећају и оне три хануме и странкиње, али ниједна не излази, да н |
| иђено, како можеш да си весела! ...{S}И оне пре триста година страховале, а ти...{S} Донела сам |
| ле није била видела жену из народа који оне чак и у својим песмама помињу и који познаје као и |
| уну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попадаше у море...{S} Побојав се да га неко из кона |
| де вашу Ариф-хануму Хилми-пашом.{S} Али оне се варају: ми нисмо за реформу харема већ за њихово |
| адосев<pb n="262" /></p> <p>„Салон“; ни оне што у чаршији код Јевреја чаршаф, пече, свилену хаљ |
| ништа, она све: у кућу јој не улазе ни оне што прерушене иду у Димитријадосев<pb n="262" /></p |
| ној загушљивој <pb n="201" /> атмосфери оне сироте сањају свеж и чист зрак Француске, земље кој |
| огрешимо; а она, моја кћи, нека се сети оне пословице из буквара: „Два уха, једна уста: двапут |
| едале су...{S} Наједанпут, Ариф се сети оне тајне.{S} Сва јој крв јурну у лице.{S} Дође јој да |
| са странкињама је дотле добро, док јој оне не дирну у њена национална осећања.</p> <p>— Ја ћу |
| их је увредила, рекавши негде да су јој оне завиделе и дошле јој на честитање, кад јој се кћи и |
| из тога друштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ове веселе, шаљиве теме пређоше на једну врло озб |
| жене, — да би били они слободни.{S} Док оне овде пиште и вршите саме, они су с чочекињама и каф |
| у и Енглескиње и Францускиње, јер ће им оне купити целу тоалету за једно зрно бисера из огрлице |
| врата не отвара, а све су поштене, осим оне једне...{S} Ако би кадгод изишла, носила би свој гр |
| гледати их у очи!...{S} Сад је она као оне из романа <foreign xml:lang="fr">Les demi-Vierges</ |
| нова!{S} И мој ће крај бити онакав као оне једне нове из Цариграда, од оних што су сачињавале |
| у то нове, мајчице?</p> <p>— Онакве као оне младе Цариграђанке што дођоше са стрином тога пашић |
| о зна, можда би била друкчија да је као оне безглавна, удовица; али њој је жив њен <hi>Бујукбур |
| , она је „у свом елементу“: иста је као оне...{S} И да је не зваше, ко зна докле би лежала и ма |
| е не познајеш.{S} Она је пред тобом као оне девојке што изигравају у Еден-Театру.{S} Смеје се, |
| ебо, али она се не сети друге лепоте до оне у њој..{S} Остаде дуго, а кад отвори врата, из собе |
| воли де Миса, „слаткога де Мисеа“, како оне обично кажу.{S} Прочита неколико стихова из његове |
| данас видела.{S} Ми немамо духа колико оне, а оне немају душе колико ми.{S} Мени је јутрос поз |
| S} Yes!</foreign>“ одобраваху задовољно оне три нове и Ариф.{S} Она је чула да је ова Енглескињ |
| заврши и обрати јој пажњу на нешто што оне три нове из Цариграда називају харемском проказом.{ |
| јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три младе Цариграђанко и Ариф-ханум, али да она збо |
| не би остала за пашинским кћерима, јер оне имају гувернанте.{S} Она је дакле одрасла не само п |
| .{S} Енглескиње, путнице, похиташе, јер оне кад путују хоће све да виде, „за то путују“.{S} И А |
| а смрт и на зближење и на пад...{S} Јер оне проводе живот анималан: једу, пију, спавају — тако |
| ити, Мерсије није могла.</p> <p>Ариф, с оне три нове, проведе кроз лавиринт што се зове Ибрахим |
| леандра њима се, час-по, учини човек; с оне стране зида обраслог у винову лозу и бршљан чује се |
| брзо пусти, отиде му неизмилована.{S} С оне три се затварао, па га нисмо виђали поваздан.{S} Ка |
| .{S} Она се сећа час овога обичаја, час оне хануме, па јој је пријатно.{S} И сећа се шта смо св |
| ад долази, на тугу кад одлази, на гугут оне две гугутке, и на све друго што је било за ове две |
| чи: свака од њих била је по један делић оне раскалашне играчице која је све страсније и помамни |
| о бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног погледа човек се оп |
| уђе људе не виђамо, па се заљубљујемо у оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ариф |
| “ Дакле, он треба да се уклони, да дођу оне, те жене из комшилука!{S} Свеједно: она ће с њим.{S |
| а је мени криво, љути се: вели да су му оне што и мушки, другови...{S} С њима се спрема за испи |
| нума чудила се и заклињала јој се да су оне биле тврдо уверене да је она пијана. </p> <p>Нурије |
| е зову) — моја тетка!{S} Ја видим да су оне промениле хаљине, али нису душу.{S} Душа им је као |
| стока“.{S} Напослетку, ја налазим да су оне срећне: благо њима!</p> <p>На месечини, танка минар |
| сле неколико дана.</p> <p>И долазиле су оне три нове, али преобучене, прерушене: уместо кокетни |
| идеја и глупих предрасуда,“ говориле су оне мајци, с којом немају готово ништа заједничко, није |
| ама, тргоше се од тога узвика у коме су оне опазиле протест душе, и помислише: „Полудела!“, а д |
| цале на рад њено велико срце.{S} Док су оне биле живе, њој се њено сопствено срце чинило огромн |
| звикну најмлађа, болесна.</p> <p>Док су оне говориле, једна слушкиња је непрестано улазила и из |
| им другарицама говори зато грчки што су оне Гркињице.{S} Како је велика, чим хоће да се шали, г |
| е, жваћу саказ, задремају, и заспе. <hi>Оне спавају</hi>.</p> <p>Скочите на ноге, ви младе, нов |
| обро, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>.{S} Како ће им б |
| су виделе нове, па су им завиделе. „<hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>,“ изусти Фатма ш |
| hi>: научите ме шта ћу са сином!</p> <p>Оне три ћутаху и пушаху; Ариф-ханум хтеде говорити, али |
| е, заборавиле за госте на ифтар!</p> <p>Оне се тргоше.{S} Нурије рече:</p> <p>— Алла’!{S} Зејне |
| исом влажне земље и месечином...</p> <p>Оне две водиље одведоше невесту доле у једно велико пре |
| еје, а кад не мога, она заплака.</p> <p>Оне јој се узеше смејати што плаче.</p> <p>— Ја и да мо |
| м другу, рече, па затвори врата.</p> <p>Оне, обе, чучнуше поред прага тресући се.</p> <p>— Да н |
| тнаестог дана поста и на Бајрам.</p> <p>Оне с кратком косом око Касумије и оне лепе <pb n="153" |
| ашиница погледајући у све редом.</p> <p>Оне четири направише јој дубока темена, ћутећи. <pb n=" |
| м, кад је унуке пољубише у руку.</p> <p>Оне се закикоташе грлећи бабу.</p> <p>— Мужде! узвикну |
| хом хоће да дозове мајку и жену.</p> <p>Оне дотрчаше.</p> <p>— Шта ти је?! узвикнуше оне престр |
| то турски кажемо. <pb n="188" /></p> <p>Оне три Цариграђанке се гласно насмејаше видевши у њој, |
| ебе...{S} Као да је од страха полудела, онемела, шта ли...{S} Он поче да говори брзо као да се |
| са мном?“ Он говори, она ћути као да је онемела, и двапут јој се учини као да ће да се онесвест |
| /p> <p>— Сине!</p> <p>Он ћути као да је онемео; она изиђе смрвљена.{S} По коју би цену сад пио? |
| јаше подигла да их моли.{S} Фатма се не онесвести кад изгуби мужа, а кад чу како је грди отац, |
| , и двапут јој се учини као да ће да се онесвести.{S} А он јој дочепа руке и стаде их љубити ст |
| наједанпут, њој се учини да хоће да се онесвести, те затвори очи и повуче на лице башјорти.{S} |
| ла Фатма.</p> <p>Баба зајаука, мајка се онесвести, она тврда срца мајка.</p> <p>Он седе на минд |
| дете мајку, затварала сам очи, да се не онесвестим.{S} У Паризу има два народа, један од крви и |
| равда, па немајући снаге, јаукну и паде онесвешћена.{S} Родитељи ништа не виде, руже је што <pb |
| ритама, једни онакажени болешћу, други онеспособљени за рад леношћу, и на глас су просили, пру |
| видеше да ништа боље од њихових лекова, они рекоше моме оцу да треба да променим ваздух, и да с |
| а.{S} Уместо да му траже озбиљног лека, они: детињарије...{S} Па та Ариф-ханум, па те нове!{S} |
| } Па они људи и жене из Золиних романа, они мужеви...{S} Одакле су?{S} Из Европе.{S} Њен отац н |
| малим градовима, а одмах после венчања, они узеше спремати за свадбу; хаљине поручише у Паризу |
| ћу капу на главу, па оно што је напред, они окрећу натраг.{S} Кад проходају, сваки час падају, |
| лена.{S} Да их неко пита да ли се воле, они би слегли раменима.{S} Али то затишје не траја дуго |
| и.{S} Док оне овде пиште и вршите саме, они су с чочекињама и кафешантанским девојкама, где им |
| и кафанске девојке.{S} Па кад се ожене, они <pb n="51" /> не знају честито ни да проговоре с че |
| њен стриц и стрина.{S} За време вечере, они јој опазише увезану руку и уплашено је упиташе шта |
| ужују пут ћутећи!...{S} Па и људи ћуте, они који су протеривани у Европу.</p> <p>Нурије узвикну |
| ако је био нежан.</p> <p>Још исто вече, они одведоше Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле су као уби |
| ив наш добри Пророк, већ људи, себични, они људи што су вршили преуређење у нашем друштву, газе |
| е, заводе туђе; и којој мало врдну очи, они вичу: „Неваљала!“.{S} Људи су криви што су жене нев |
| ви...</p> <p>И ако је месечина као дан, они пођоше с фењером, да их не би зауставио стражар држ |
| n="154" /> <p>Кад поседаше за пун сто, они почеше, ћутећи, јести прстима, чак и Џемал!{S} Посл |
| девера. „Благо њима!{S} Они њу гледају, они су јој ближи од мене; они њој и она њима!“ Па не гл |
| муслиманском заклетвом, Божјом љубављу, они погнуше главе и одоше на клањање.</p> <p>Стара, мал |
| икад не би причинила бол; а родитељи... они нису свесни...{S} И кад то добро знам, зашто да их |
| , где ће она бити са својим родитељима: они ће јој сутра бити гости на ручку, и на вечери: пета |
| ој и румелиској страни оплаках као оца: они су ми од оца остали...</p> <p>Пашиница ућута, на ли |
| афез, у пролазу, на слици; али за људе: они нас узимају потпуно невиђене. (Ја говорим уопште.) |
| S} Људи су себични уопште, наши напосе: они својим женама не даду ни право сунца ни ваздуха, за |
| p>Сва срећна, Фатма испрати миле госте: они ће сутра на чифлук.{S} Сва срећна, она оде у башту |
| ђаше около шиљтета.{S} Донесе се софра; они поседаше и почеше јести прстима, ћутећи.{S} Робиња |
| и њу гледају, они су јој ближи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шт |
| нину виде њеног девера. „Благо њима!{S} Они њу гледају, они су јој ближи од мене; они њој и она |
| лаве с књиге и да учи толике језике!{S} Они нису знали да је то била љубав која ме је привезива |
| н башјорти, и оде у собу младенцима.{S} Они су обично у соби где је Мондије-ханумин <foreign xm |
| је поцрвенела, збуни се и обори очи.{S} Они су јој, наравно, веровали и корели је што је урадил |
| ејући се, улазећи да им каже збогом.{S} Они се застидеше и пустише се; Фатма похита да испрати |
| је дигла, и цело јој се лице видело.{S} Они су њој били страни.{S} Она се у сасвим друкчијем др |
| , то јест премирало, али није умрло.{S} Они златни снопови са сунца падају на богате екипаже со |
| /p> <p>Па оде остављајући их у чуду.{S} Они навалише питањима на робињу која беше с њом дошла.{ |
| а сам пропали племић, принц...</p> <p>— Они знају, све.{S} Она каже: „Кад не би могао радити он |
| просим жену коју сам сравнио с њим...“ Они кажу:{S} У лажи започет брачни живот, то је зграда |
| е муфтија с бејовима.{S} Киша пљушти, а они, заклоњени <pb n="190" /> кишобранима, стадоше пред |
| елим чалмама, па ми да им се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не погледају, и ако |
| — Како?{S} Ми ћемо обе за младотурке; а они праве правила са женским комитетом за жене.{S} Ми ћ |
| нису заустављали, јер су имали фењер; а они су ишли ћутом, као духови или сени умрлих, док се п |
| е од мрамора и бронзе, ја сам видела да они не при падају једноме народу него свим народима...{ |
| све тако и за брак, људи су удесили да они не пате: ако се младожењи не допадне невеста, кад ј |
| ..{S} Ти си луда!...{S} А зар мислиш да они после увек узму ?{S} Морали би, по нашем закону, ка |
| авијене с тога, што је Арнаута пуно: па они жене не би дирали, него би их грдили.{S} Па, замисл |
| ...{S} И у Европи свако чудо има.{S} Па они људи и жене из Золиних романа, они мужеви...{S} Ода |
| његову даљину не могу да појмим.{S} Па они дивни градови, на сликама!{S} Али ја чак и Солун не |
| енчања, па онолики бол, и страх.{S} Шта они сад очекују, чему се надају?{S} Она га не моли да с |
| д <hi>тако</hi> допадали; па где су сад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си јо |
| ховином као ћилимом, поред дашчара које они зову „дућани", а поред Касумије оборише главе дубок |
| чеше разговор о женама: ова има ма’муре они, она има руке згодне за наут у зглавцима.{S} Међу њ |
| ажила да види „двоје младих", јер би се они стидели, па би њој било непријатно.{S} После ифтара |
| </p> <p>Трећа рамазанска ноћ.{S} Сад ће они заједно, па макар ко дошао: договорили се; али Ђулб |
| сећа, кад се једну ноћ сакри у метле, и они је тражаху до поноћи, а кад је нађоше, она их мољаш |
| му изиђоше градови у којима је живео, и они људи, оне жене, и он у сваком радном човеку виде се |
| Ћемер-Капији: свет, трговци дућанџије и они с коњима и магарцима, и улични продавци свега и сва |
| робље...{S} Као да ће се подићи плоче и они ишчезнути под тим плочама...{S} Али они су ишли, уд |
| ти су јој преко дирака летели.{S} Чак и они фанатици, „женски конзервативци“, у овој силно нежн |
| н, или чак Јеврејин.{S} Ти знаш да су и они лепи, црномањасти, да имају црне очи, да носе фес.. |
| они ишчезнути под тим плочама...{S} Али они су ишли, ударивши кроз то гробље, саплетали су се у |
| змислили су људи, не жене, — да би били они слободни.{S} Док оне овде пиште и вршите саме, они |
| ко месеца ја њима ништа да не пишем, ни они мени...{S} Не знају где сам?...{S} Волим да ништа н |
| ажи?) него као старијој жени.{S} Чак ни они за које она није чула ни да постоје, а који су овде |
| бројено пута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ариф, доста!{S} |
| буњене Цариграђанке, питаше, јесу ли то они црни џакови, оне сени без лица, без гласа, што тума |
| >Reproche d'Amour</foreign>, срећни што они један другог немају за шта прекорети и у томе уђе А |
| је?{S} Јесу ли то верски обреди?{S} Зар они прости знају нешто?...{S} Хтеде много да говори, па |
| о нашем закону, кад би било доказа; јер они не признају..{S} Страшни!..{S} Је ли признао Ахмед- |
| изговарати „беј, ефенди“, докле год нас они остављају овако неспремне, да сашијемо кошуљу за ше |
| бејаз (она страсна бивша робиња коју су они, пошто им је одробовала седам година, удали за њену |
| Хасан беј уђе у кћерину собу, кад су ту они црни џакови које је на улици видео, он би се зграну |
| а је мало дужи, али овако дуг...</p> <p>Они се понова погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Јагње Џе |
| нуше сва четворица у један глас.</p> <p>Они су били врло задовољни што ово хоће једна младотурк |
| е:</p> <p>— Аман, децо, где сте?</p> <p>Они се погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Другима месец и |
| и сав обузет мишљу о преступу, о греху, оним на шта она није смела ни помислити.{S} И врло дрза |
| ариграђанином.</p> <p>— Аа!{S} То је за оним Мурад-Џемал-бејом што се јуче...</p> <p>— Опио, пр |
| ише него икад њино друштво, уздишући за оним великим даном кад ће оне бити слободне.{S} И говор |
| и смокве, дигли се у вис олеандри: под оним наром седе две, и тамо две, једнако обучене, по је |
| чама...{S} Па су изишле на брдо и пошле оним, обраслим у коров, гробљем, одакле обично гледају |
| обу.{S} Њему исприча своју историју као оним женама, па се вратише у салон...</p> <p>— Бејови, |
| лушате музику и гледате биоскоп; али по оним затуцаним, нарочито старотуркињама, што би вас пљу |
| {S} Могла бих у слободу, али како?{S} С оним који зна шта је то слобода.{S} Ја, госпођице, слоб |
| "#SRP19120_N84" />.{S} Она их одгледа с оним осмехом што јој је раширио румено лице: први пут н |
| и заборавила њену тајну!{S} Седела је с оним што говори <hi>к-к</hi>, тако тврдо.</p> <p>— Једа |
| ти тако, слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним што говори <hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја сам на њег |
| вот.{S} Не може бити равноправан онај с оним од кога изгледа да га храни.</p> <p>— Чиме да те п |
| према, као њено одело.{S} А она, опет с оним осмехом што јој је раширио зарумењено лице, мислил |
| зала своју тајну.{S} Што да тера шалу с оним кога она воли!</p> <p>— Збиља, је ли се помирила г |
| -паша, ха! ха! ха!</p> <p>— Ми ћемо вас оним оружјем које сте нам ви дали.</p> <p>Он је пита ка |
| а се сагне да га пољуби.{S} А он, запет оним, омилова децу механично и готово хладно; она то ос |
| } Волим мужа и чезнем за родитељима. за онима који су ми живот дали и за оном која је тај живот |
| не куће крај мора, готово у мору, те се онима који у њој живе често чини као да су на лађи која |
| hi>Турска Свадба</hi>!{S} Ту није место онима који нису невести род; то осећају и оне три ханум |
| е шета, код тетке седи ноћу с новима, с онима <pb n="269" /> што се буне и што буне.{S} Ноћу ти |
| се шале с продавцима воћа и халве, и с онима што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледам и |
| "193" /> као што знате, да покажемо пут онима који су пошли странпутицом...{S} И ми смо били мл |
| кав као оне једне нове из Цариграда, од оних што су сачињавале симпатичан трио.{S} Али још једн |
| , осетљива женска душа што се одваја од оних које воли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње стој |
| до ово где су Џемал и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма врло воли најређе се виђа у Нурије-хану |
| : спремише се за људе.{S} Дођоше мужеви оних двеју нових и — Џемал-беј...{S} Џемал-беју се нису |
| ине, али нису душу.{S} Душа им је као у оних старих слепих дервиша што, тетурајући стамболским |
| ломљени и све пете с ципела поотпадале, оно <pb n="104" /> ништа!{S} И ја се једанпут с мајком |
| кад помисле да су стигле куд су хтеле, оно: гробови, растурени тамо амо, плитки турски гробови |
| несрећа.{S} И уместо да се на њу викне, оно јој се отварају врата, пушта се у кућу; а кад се он |
| тамо главу...{S} А где ли би било срце, оно широко, велико срце њом испуњено?</p> <p>Опет се вр |
| е поред оног узвишеног осећања, љубави, оно ниско осећање, љубомора?{S} Она зна да је и нежна и |
| едне слушкиње.{S} И њему се срце следи, оно срце што се малочас слободило, смејало његовом стра |
| ло своје, брисало је, полако, неосетно, оно што беше у њеном срцу дубоко урезано сусретом те ту |
| :</p> <p>— Сваки греши, ако не у знању, оно у незнању; али, ко се пре трећих петлова тргне, опр |
| харем људи, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно кућу напунише гомиле младих веселих жена, са запаље |
| осамнаест, на Истоку зрела девојка!{S} Оно, истина, лепо понашање <hi>често</hi> одаје лепу ду |
| море је плаво; а како је то нетачно!{S} Оно је час плаво, час зелено, час сиво...{S} И <pb n="1 |
| есец има четири недеље; вама шест...{S} Оно истина, меден и треба да је мало дужи, али овако ду |
| њ: никако се није с њим разговарала.{S} Оно изненадно, неочекивано, нежељено с њене стране начи |
| то Францускињу; али она се изменила.{S} Оно, да пију код њих и жене, готово је обезбрижи.{S} Па |
| тетку и течу, и једног младог имама.{S} Оно двоје што су дошли с Фатмом одмах се развише...{S} |
| им претварала.{S} И она уме да лаже.{S} Оно вече слага оца и мајку како је секла поморанџу па с |
| онда. „Две страсти не могу заједно.{S} Оно пре није била љубав, већ вољење.{S} Јер како је мог |
| а после људе, или <hi>само жене</hi>, а оно после само по себи долази.{S} Тамо још по старински |
| мисли да му је код жене пријатељица, а оно љубазник.{S} Лажљивице!“ узвикну и зашкрипе зубима, |
| ас?!{S} Јутрос рано изиђох на балкон, а оно море ври, преврће кључ; од обале ми се учини котао, |
| гала?{S} Да не познаје ниједно мушко, а оно... можда се с неким и љубила. „Да се удала за друго |
| о, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{S} Твој отац не би мене за з |
| тишина, као да сви посте па спавају, а оно, сви су будни, осим Џемала, и сви говоре, осим Фатм |
| су само у Турској људи <hi>људи</hi>; а оно, и овде пију... само та разлика: тамо чочеци, овде |
| ам мислила да не радим кад сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми ћемо међу же |
| ини да и по кућама све живо спава.{S} А оно није: у Старом Солуну, у овој кући жене шенлуче; у |
| траст бити јача, зато што је нова.{S} А оно друго не казах, јер сам мислила: „Емир је богата, ј |
| дам на сахат. „Шта је ово?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде, а стоји — време.{S} Наш слатки Џем |
| васпитати и припремити за ново доба, за оно свето и велико: ослобођење харема.{S} Истина, ја то |
| ког живота.{S} Али ни за ово овде ни за оно у Цариграду није крив наш добри Пророк, већ људи, с |
| да су ми живци ослабели како сам имала оно с оцем...{S} Како сам могла пред оцем!..{S} Неверов |
| ад до сада; жао јој је: она је изгубила оно што у њих девојке чувају више од очију, — чистоту.{ |
| ишљала на њен раскид.{S} И ако је нашла оно што је годинама тражила и желела, љубав, ипак је вр |
| и:</p> <p>— Ја пљујем на његово име, на оно које сам везла оцу душманину!...</p> <p>И за час би |
| она за време Рамазана клањала, клече на оно место, и <pb n="220" /> метну своје чело где је бил |
| оже ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцрпло сву моралну снагу и изазвало ова |
| ожности и богобојазности, мислити ни на оно што јој је најмилије.{S} Видећи је веселу, мајка и |
| е гласно насмеја и рече: „Што пљујем на оно што не постоји!{S} Бога нема!“, и пустивши неколико |
| кога тражи.{S} Испрва је мислио само на оно како су слагали Фатму, а после и на мастику.{S} Он |
| ли видела децу: мећу капу на главу, па оно што је напред, они окрећу натраг.{S} Кад проходају, |
| тупи неки тренутак кад из њих проговара оно што је с њима срођено, што им је у крви, чега ће се |
| побледи, ја се препаднем да је не снађе оно ономадашње чудо.{S} Што сам се препала!{S} Још не м |
| дница.{S} Док год је седела, осећала је оно што обично: да не смећу с ума људи да је она жена.{ |
| /p> <p>— Не, кјучук-ханум. „Који вам је оно човек?“ упитах је ја озбиљно. — „Из Стамбола,“ одго |
| и га могла послати, само да у њему није оно о замишљеном драгом. „Како сам јој могла писати <hi |
| ише се и обрадоваше се као да су виделе оно чиме су пуне, Европу.{S} Под Арифиним утицајем, оне |
| те се кроз ту помрчину чак и не назире оно чиме су се оне за ово кратко време сродиле, саме по |
| поче причати како му је било кад су се оно једанпут срели на улици.</p> <p>— Ромео је говорио |
| у.</p> <p>— О, Ђули, да ми само не рече оно, ону страну реч!..</p> <p>— Па шта, то није ништа. |
| е, а не знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време спавању, време |
| ти великог дрвеног коња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч, али кад дође ноћ...{S} Не зависи од њ |
| као добра кћи Турске, узе бранити чак и оно што јој се чини најгоре.{S} Она, космополит, са стр |
| ику једнога правог турског града, као и оно мртвило по споредним улицама, и лупа халке или звек |
| {S} И мало па се кроз авлију чу говор и оно стереотипно „има ли кога.“ „Има ли кога?“ — то знач |
| олим...{S} Ја бих волела да изоставиш и оно „госпођо“, па да ме зовеш само „мајко“.</p> <p>— Не |
| тегни ату дизгине.{S} У ходу човек види оно што у трку не <pb n="119" /> би видео.{S} Распитај, |
| се сасвим расвестих, у мени се пробуди оно што је пре толико година заспало — љубав материна.{ |
| како су се могле заборавити и испрљати оно што ни море не може опрати — образ!</p> <p>— А какв |
| губила?</l> <p>— Како си могла изгубити оно што ниси ни имала?{S} Тај лепи још ти није драги.{S |
| е која ће је послушати, и, додајући јој оно што је затражила, додирнути руком њену срећну руку, |
| авилно развијао дао је у двадесет петој оно што ћу ја, можда, дати у четрдесет петој...</p> <p> |
| ав, и то трипут, и сад морам да говорим оно што није истина, рече муфтија и оде.</p> <p>Ибрахим |
| ишта против њега рећи.{S} Он јој је дао оно што и многе хришћанске жене немају — слободу.{S} И |
| е видео темпераменат, ни енергија, него оно њино расно: млакост, тромост...{S} Да Бог да да се |
| е бојимо?{S} Не може нас друго снаћи до оно што је писано“.{S} Мало па обе устану, отиду на прс |
| о, ханум, да си долазила, ја не бих био оно учинио...{S} Али, хвала Богу, све је добро.</p> <p> |
| о драга госпођице, зашто узех тек онако оно што ми писасте: да ја немам своје Ја ни у избору ха |
| е смеје, и рече:</p> <p>— А шта је било оно?...{S} За годину дана две љубави!{S} Не може...{S} |
| а госпођице,</p> <p>У мени се пробудило оно што у Атале: ја сам нашла свога Кактаса. „Криј се о |
| о Ариф-хануму.</p> <p>— О, њу би снашло оно њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Него да позовемо |
| верује да човека у животу сналази само оно што му је писано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, |
| љавим именима.{S} За срећу, она чу само оно једно.{S} Сестре чуше све, па се грожаху, стресаху |
| јући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење куће што се зове <hi>харем</hi> не улазе др |
| прочитамо, проучимо и да узмемо из њих оно што је за наше прилике, за наш карактер и темпераме |
| ати симиџија.{S} С њом се пробуди и <hi>оно</hi> што је заспало кад и она.{S} Шта је то?{S} Сет |
| с града топ, муслимани се развеселе, па оног тренутка шербет или коју кап земзема, ако га има: |
| и за свој грех...</p> <p>Зашто је поред оног узвишеног осећања, љубави, оно ниско осећање, љубо |
| е бих.{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За онога што онако рђаво изговара француски а уображава да |
| што нисам знао куда ћу. „Најгоре је за онога што је умро,“ каже свет кад детету умре родитељ.{ |
| на углед као робу; али, она се удаје за онога кога јој је њено срце изабрало, па јој се и најру |
| војка из добре куће не удаје се увек за онога који јој се „лепо јавио“.{S} И овде је родитељево |
| и намештена.{S} А како видех овога, ја онога заборавих, кућу разорих, то јест <hi>уништих</hi> |
| сувише поносита: никад не бих понизила онога с ким век векујем...</p> <p>Друга нова, Мирсаде-х |
| ила опао прах...{S} И као да се љути на онога кога је толико желела: само да се једном састану, |
| Али како сам видела овога, не мислим на онога.{S} А пре, једва чекам да легнем, у вече, па и пр |
| , Париз је мени свој!{S} То је отаџбина онога кога волим.</p> <p>Октобра.</p> <p>Јутрос смо уст |
| утује у Каиро... „Али зар се Мадам сећа онога турскога детета?“ Загледа се у далеки Олимп, у пу |
| стен да те подсетим да је данас седница онога солунског Књижевничког Друштва, где су те узели з |
| овека.“ Он устаде постиђен, али не због онога за шта га она као у судњем дану оптужује...{S} От |
| и се с разапетим једрима указа отуд, од онога „воденога пута“.{S} Из далека јој се учини црн, п |
| која јој је била своја, удаљавала се од онога који јој је био близу. „То је жена застарелих иде |
| } Да јој је неко рекао да мало тражи од онога с ким треба век да векује, она би се зачудила и у |
| а вам одговорим, шта да вам пишем после онога што сам вам писала у данима своје среће?{S} Ви ст |
| и <hi>Први Бол</hi>, осетиле су душу не онога чија је она, већ ове младе лепе жене, па су плака |
| ак, не осећајући према родитељској кући онога побожног поштовања, зато што у њој није одрастао, |
| .{S} А ономе је дао душу Бог.{S} Ја сам онога гледала само умним очима; овога сам видела чулним |
| ока.{S} Колико ми пута дође да прокунем онога који ме је пробудио.{S} И проклела бих га да га н |
| ...{S} Све су у балским тоалетама, осим онога енглеског туристичког друштва.{S} Те Енглескиње б |
| {S} Напи се воде, па опет леже; али ето онога, шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће венчање“. |
| нема ничега што би им скренуло мисли с онога због чега пате.</p> <p>Па ипак, Фатми је мало бољ |
| ука. „Где ти је воља?...“ „Каква воља у онога који воли?“</p> <p>............</p> <p>Четврти да |
| да се не осете несрећне? да не проклињу онога који их је пробудио?...</p> <p>Била сам у соби с |
| отићи душа?{S} А ко зна да ли и има <hi>онога</hi> света?{S} Ја памтим шта је говорила Мадам.{S |
| Ја: овој удовици иглу од педесет лира, оној белензуке од осамдесет, једној удовичкој кћери мир |
| јој се као познаници Европљанки, новој, оној новој што тражи да турске жене баце, на комаде исе |
| рече:</p> <p>— Куда ћеш, сине?</p> <p>— Оној ђаурки.{S} Она је знала, а крила!</p> <p>— Волела |
| {S} Зар си само ти несрећна?{S} Како је оној којој се муж поред ње другом ожени.{S} Турска жена |
| рвене и слеже раменима, а она се окрете оној Енглескињи први пут дошлој у Турску, и рече јој на |
| васпитана.{S} Ја устајем на ноге чак и оној сиротој Емине-кадуни с искрпљеним чаршафом — зато |
| анке може ићи, тајну је морала поверити оној својој пријатељици што се воли с пасторком, и код |
| S} Чак ни с мужем није хтела говорити о оној тајној бризи која је мучи; он је то опажао и није |
| венчање!“ Он више није претио њој него оној што му рече: „Емир-Фатма-ханум воли вас — просите |
| у, у овој кући жене шенлуче; у Новом, у оној вили кују завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно, |
| ле обичаја ради..{S} Отклањаше сабах, у оној великој соби без завеса, па се гошће завише и пођо |
| осмехнула се, а ништа није рекла.{S} У оној њеној мирноћи, нене је назирала добру муслиманку, |
| ким харемима.{S} Најчешће је замишљам у оној њеној дугачкој антерији емир-боје, с њеним сребрни |
| Емир, да никад пе треба да га дочекаш у оној хаљини у којој си га испратила.{S} Јер и ако си ис |
| , па је пала и побацила... зато је била онолика вика у кући коју је чула Ајше-кадун...{S} Сви л |
| добро зна зашто сам се била разболела, онолике грознице, бунцање: казала му Ариф-тејзе, и изгр |
| ир.{S} Пре су имали још два венчања, па онолики бол, и страх.{S} Шта они сад очекују, чему се н |
| да превариш.{S} Кад воли мужа, зашто је онолико тужна кад није у љубави с Мадам Аристид ?</p> < |
| стрина...{S} Сад јој је јасно што ју је онолико гледала.{S} Али она би волела да је уместо стри |
| то не ваља <pb n="169" /> кад су хануме онолико викнуле.{S} Пред вече се све очешљаше и обукоше |
| што су ти најмилији обилазио у болести онолико?{S} Ко је с нама и певао и плакао?{S} Ко те бра |
| озбиљно, питају што је Емир-Фатма-ханум онолико ужутела. „Па ко уз Рамазан не ужути, тај није м |
| ку.{S} Али до колико, тешко нама!{S} До онолико док се с мајком сме купати у женском хамаму.{S} |
| ма. за онима који су ми живот дали и за оном која је тај живот неговала.{S} И плачем.{S} Међу н |
| а, окупана у зноју, оде да се одмара на оном белом серџадету што личи на гробну плочу, ханумама |
| ачити хурије; а кад дође време да се на оном свету састанеш с мужем, изгледаћеш му као невеста, |
| у бело, расплетена, ваљда да јој бар на оном свету није ништа сплетено, лежи насмејана, с отвор |
| у и погуркују се смејући се крадом; под оном смоквом седе десетину, пред њима је грамофон: приг |
| , и, праћене свирачицама и певачицама и оном туштом и тамом, пролазе мимо црнкиње и црнчиће с ц |
| га придржи.{S} Она се овоме радује као оном поздраву на Јалијама, и што је пољубио у руку „на |
| не могу: срећа ми отерала сан.{S} Благо оном који воли!...{S} Кад се спустим, срећна, поред њег |
| азочаравао, тај није ни волео.{S} Тешко оном ко нема шта да оплаче!</p> <p>— Тешко оном ко има |
| м ко нема шта да оплаче!</p> <p>— Тешко оном ко има шта да оплаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Је |
| вом душом, осетила сам по оном болу, по оном стиду.{S} На сваки начин гледала сам да одбраним о |
| сам Туркиња свом душом, осетила сам по оном болу, по оном стиду.{S} На сваки начин гледала сам |
| вашим колима, у коњима и, опрости, — у оном вашем великом псу...{S} У свему вашем, у сваком из |
| , и не бих ја провела мај на Јалијама у оном конаку с чијег сам балкона видела Њега; и да ми ни |
| ј страшан призор.</p> <p>Отац стајаше у оном положају као окамењен; кћи се гласно насмеја и реч |
| е дође, час да га осуђује, оптужује.{S} Ономад каже: „Не зависи од њега већ...“ па ту стала.{S} |
| боље да променимо памет, но хаљине.{S} Ономад, у Скопљу, сретох једног мушкарца: у финим европ |
| еди, ја се препаднем да је не снађе оно ономадашње чудо.{S} Што сам се препала!{S} Још не могу |
| трча по лекара, и лекар брзо дође: онај ономадашњи Грк.</p> <p>Њој је сад напад брже прошао, за |
| ја сам га задахнула својом душом.{S} А ономе је дао душу Бог.{S} Ја сам онога гледала само умн |
| жава ћурак, све то њој ништа није према ономе што јој свашта прича као другу, као човеку...{S} |
| теменима.</p> <p>— Само бих дала мужде ономе који би ми вратио срећу сину.</p> <p>— Онда мени, |
| не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бремен, па после у своја уст |
| по једну девојкама, да је наспе у воду ономе кога жели за мужа, те да је муж воли, јер те је с |
| Корана: „Човек је брз по природи...{S} Оному који прашта и мири се са својим противником, Алах |
| лостиње за којом би дошла мука нанесена оному који је милостињу примио...“ Отићи ћу јој ја, гос |
| е нешто чуло, од младића, Џемал-бејових ононоћних другова.{S} Радознале и злураде турске жене, |
| > <p>— О, Ђули, да ми само не рече оно, ону страну реч!..</p> <p>— Па шта, то није ништа. <hi>К |
| антерију, Замбак-ханум.</p> <p>— Белу, ону што је као паучина.{S} Врућина, кјучук-ханум, да се |
| н нема очију за развијене жене, него за ону с дувком...{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, али г |
| упцима...</p> <p>— Душо, јеси ли видела ону шарену кутију?...{S} У њој је све твоје, цвеће... и |
| у, или да јој доведе ортака; да поштује ону што јој је мужа родила и снагу му дала, да јој уста |
| ја у мислима загрлим само вас, а после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид и Мерси |
| и ако она пости.{S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дубоко замисл |
| хим-Хасан-бејов харем Мадмоазел Дарно и ону Енглескињу.{S} Она је тобоже хтела да Мис Пирсон ви |
| ас, и како говори француски?{S} Знаш ли ону малу Фифи?{S} Кад беше заљубљена, не беше уставе ко |
| да хоће да јој падне на главу, те осети ону своју познату тегобу, затвори очи...{S} Око собних |
| S} Хоћеш <pb n="267" /> ли да ти продам ону своју белензуку са сафирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај |
| и неразумни!“ Ја, драга госпођице, знам ону праву танку нашу веру: њој ме је учила моја добра н |
| г сина.</p> <p>— Никад Џемал не би узео ону која је била с другим.</p> <p>— Она није...{S} Била |
| Ја му жалим три венчане жене, нарочито ону што је отера „за бакалске кесе“, а највише ми је жа |
| ише се, гледајући у ствар, у аутомат, у ону иначе живу и интелигентну Емир-Фатму, и од њеног бе |
| , уз свирку и песму, одведоше је горе у ону велику собу пуну јенђа; приведоше је свекрви.{S} Св |
| д код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе једна млада жена, старија о |
| ога ниси волела!..{S} Зар да прође?!{S} Ооо!{S} Никад, никад!{S} Вечност није нешто што пролази |
| ју сасвим мирно и непоцрвенело лице.{S} Опа плаче како обично плачу жене, за ситницу; и кад се |
| је, с мужем, инжињером, чак у Каиро.{S} Опа се није устезала да каже странкињи због чега не тре |
| ељено с њене стране, као њен преступ, и опа се избезуми.{S} Хтела је да закука.{S} Па се спреми |
| {S} Није луд!...{S} Благо мени! узвикну опа, и весело тапшући засмеја се, а њен смех зазвони ка |
| — Снаха му није у тој кући.{S} Зејна не опада...{S} Она је за текију, рече Ариф.</p> <p>— Моја |
| ја га је очувала, има добро срце, те не опада своју нову госпођу, већ му казује зато што је то |
| до чина паше доспео је лажући, уходећи, опадајући...{S} И како богат!{S} Лаж!{S} Има два конака |
| зна да је она, та његова снаха, јетрве опадала, зато он...{S} Кад умре овај јадник (брат му је |
| ипак, Фатми је мало боље, то цела кућа опажа; од пре неколико дана, она се покаткад осмехне, а |
| ена прављаше се као да њену хладноћу не опажа, те весело рече:</p> <p>— Нурије-ханум, мужде!</p |
| адише њиховом забуном и љубављу која се опажала чак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе |
| међу нашим женама осећам као туђинка; а опажам да сам и ја њима туђа.{S} Две три пашинице знају |
| ној тајној бризи која је мучи; он је то опажао и није јој хтео ништа помињати.{S} Он је њу позн |
| ; друге вичу: срамота!{S} И час-по, кад опазе додир лица, затварају очи.{S} Колико неискрености |
| плаче?{S} Својим лукавим погледима ако опазе на њој промену, ако је питају: шта ти је?{S} Шта |
| м Богу не верује више ником.{S} Мерсије опази њену промену, нерасположење, па хтеде да је насме |
| а не могаде.{S} Фатма, срећна, ништа не опази, нити се сети питати је: што су јој писма „замрше |
| ише, спремна да заплачу.{S} Он ништа не опази, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат им, старији |
| е савлада, страх је беше да је когод не опази.{S} Виде све, па се повуче у ненину одају, намест |
| Срећа те се на месечини то готово и не опази.</p> <p>— Дај руку, кјучук-ханум.</p> <p>Она пруж |
| ује Ариф-ханум.</p> <p>Ариф своје госте опази кроз прозор и похита пред њих као девојчица: беше |
| ице као напрстак нарочито за земзем, он опази да се сви намерно склонише, и узе је страсно љуби |
| чудно је изгледала, забезекнута.{S} Он опази то, па се осмехну и благо рече, како је обично го |
| и сваки час беше врло замишљена.{S} То опази њена мајка и као права Туркиња сети се шта је, те |
| клопи на диван па да закука.{S} Ариф то опази и рече:</p> <p>— Емир, очи моје, хајде гостима.{S |
| не погледа тетку у очи.</p> <p>Ариф то опази, па викну:</p> <p>— Ти си луда!...{S} Ево ти ово: |
| у љутито, и она не продужи.{S} То лекар опази, па осети нешто као страх, те узе шешир, уставши, |
| заврши Сафет врло узрујана.</p> <p>Ариф опази то, па поче нешто сасвим десето.</p> <p>Али сутра |
| а вечерају; она ништа не окуси.{S} Отац опази да је расејана, те помисли да се уплашила за тетк |
| не, рече Фахрије.</p> <p>А Францускиња, опазивши да је Фатма немирна, рече:</p> <p>— Махните се |
| е, Турске? „Нема ништа: ја бих то досад опазила.“ И сва срећна окрене му се, слуша га, а после |
| — и мени је све пуно: официра нисам ни опазила, Босфор ми је чудно леп, кипариси ми се чине ка |
| .{S} Као нас две, загрљени...{S} Ја сам опазила: у игрању, дотакну се лицем...</p> <p>— Ако се |
| } Свако нешто значи...{S} И још шта сам опазила: ми смо чистији од њих; ми се сваки дан купамо. |
| из нас самих.{S} И до сада ја то нисам опазила; а сад видим да је све из мене; јер у мени је с |
| рас била, па су се чудиле.{S} Она је то опазила и испричала им како једанпут, кад је била врло |
| тргоше се од тога узвика у коме су оне опазиле протест душе, и помислише: „Полудела!“, а друге |
| ј кући.{S} Али он је осетио њену љубав, опазио њене топле а збуњене погледе, и грозничавост кад |
| дан, док се не бих навикла...{S} Он је опазио да га не волим, па се узео проводити као младић: |
| да.{S} Да ли је хтео да ме казни што је опазио да га не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја би |
| је крадом плакала сваки час, а он је то опазио, и чинио се невешт, али није био расположен.{S} |
| кроз гвоздену ограду, сасвим европску, опазише једну дежмекасту црнкињу, капиџику.{S} Она им о |
| облиле су сузе.{S} Занете њом, оне и не опазише да им је из собе нестало једне другарице, најмл |
| ц и стрина.{S} За време вечере, они јој опазише увезану руку и уплашено је упиташе шта је то?</ |
| а као из једног: <hi>„Јашас’н!“</hi>, а опали дућани тресли су се од силних кола која су зврјал |
| а и с високим оградним зидовима, гдегде опалим исподупираним дирецима; а чардаци, ћошке, софе, |
| Па оде њему и узе га миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, ћути: миран је како га она |
| кла се лептира, а с његових лепих крила опао прах...{S} И као да се љути на онога кога је толик |
| грло и врат мирисом од љубичице.{S} Па опаса везен појас с искићеном пафтом и обу беле атласке |
| да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би знала, преварила би све укућане да ће |
| ла кад рана није била смртна, а била је опасна.</p> <p>— Ханум-ефенди, Емир-Фатма удала се за < |
| че лекар и додаде: — Непријатно, а није опасно...</p> <p>— Чиме се лечи? рече Осман брижно. <pb |
| ема греха, сине.{S} Грехота је ближњега опасти, завидети му, оговорити га.{S} Пиј, сине, али ма |
| лицом иду испод руке; походе позоришта, опере, шуме — свет; она никога не гледа, само њега; па |
| оћној тишини помеша глас какве европске оперске певачице с гласом мујезина!{S} На овој страни о |
| ла пре ифтара, те чим од стола устану и оперу руке и уста, она ће се одвојити с њим...{S} Обоје |
| огата спрема, као њено одело.{S} А она, опет с оним осмехом што јој је раширио зарумењено лице, |
| и...{S} А твоја мајка, и да је удовица, опет не би допустила, јер је паметна...{S} Али што си т |
| али: сад ће с певачицама: али кад дође, опет беше тужан.{S} Друг га поведе к најлепшој, али он |
| ије јагње, ја сам то читала...{S} Сузе, опет сузе.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">What!{S} Wha |
| S} Према њој, на миндерлуку, седи нене, опет у зеленој свили, отац и мајка, стриц и стрина, тет |
| /> дадох реч.{S} Пошто остадох без ње, опет ме венчаше.{S} Па нас венчаше и трећи и последњи п |
| виче:{S} Алла’!{S} За овим је посадише, опет на Мондије-ханумину наслоњачу, метнуту на миндерлу |
| мић чудне нарави: ако га се не додвори, опет распуштеница.{S} Како је <pb n="229" /> венчана, о |
| ци, не да; ако кажем да хоћу другарици, опет не да, те ја уочи сваког петка: „За Божју љубав, п |
| ешећи се.</p> <p>— Само се једно бојим, опет поче Ариф.{S} Женско Питање тек је у зачетку, а на |
| авала је врло мало, и чим се трже — он, опет леп, опет мио, колико га воли!{S} Затвори очи, вид |
| с бистрога извора, и река је, наравно, опет мутна. <hi>За просвећење својих кћери ви дајете зл |
| рло мало, и чим се трже — он, опет леп, опет мио, колико га воли!{S} Затвори очи, види му покре |
| на Џемала...</p> <p>Не дочитавши песму, опет поче вести. „<foreign xml:lang="fr">Adieu, Suzon, |
| рзо, као да ће кући, па тек успори ход: опет кафана, и пред њом Турци, самци што седе по хапови |
| да му кажем име), и он се више не опи: опет воли жену, гледа кућу — други човек.{S} Да позовем |
| е вероваше чулним очима, те их затвори: опет његова мила слика, — сачувале је духовне очи.{S} И |
| ; и сад одасу мало воде и насу мастике; опет то побеле, запени се: сад му задрхта рука кад прин |
| то је наше.{S} Кафези су истина густи; опет... видеће га.{S} Или, нека се она налази уз капију |
| спод степеница, где беше <pb n="136" /> опет једна Мондије-ханумина наслоњача, и посадише је.{S |
| е.{S} Не брини се за њу.</p> <p>— А ја? опет изусти нехотице.</p> <p>— Ти...{S} Ми бисмо, сине, |
| ала да рида, њој се стегну вилице...{S} Опет одоше на софу.</p> <p>— Емир зацело спава...{S} Да |
| да је преваре да јој пољубе скут...{S} Опет кажем да ове жене имају духа, али немају душе...{S |
| ко пута без питања, и он је — отера.{S} Опет зва Зејну да погази траву по милим стазама, али он |
| с много жучи, о другом с много срца.{S} Опет поче Ариф, с пуно темперамента.{S} Док се шалила, |
| н то учини обично, чинећи се невешт.{S} Опет су непрестано заједно, и ако она пости.{S} Она њем |
| кафу, а кафеџија им доносио мастику.{S} Опет лаж.{S} Па и он рече, пошто седе и тупо погледа у |
| S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: на коју ћу страну, драги Чар |
| ћу сутра на пут. <pb n="60" /></p> <p>— Опет на пут!{S} А Али-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без |
| губила... луд.{S} А сад кад видим да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и рече:) Збиља, суто, о |
| ло писмо од миле Госпођице.{S} После га опет неколико пута прочита, и страсно пољуби, па најпос |
| ла чулним, па га гледам умним, па ћу га опет гледати чулним, даће Бог!</p> <p>Госпођице, то ваљ |
| Њен отац навалио да иду у Цариград, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на анадолској страни, и к |
| беја пре но што се сасвим отрезнио, да опет не виче, не грди сироту младу женицу.{S} Слушкиње |
| главу и пође тако по соби, — врача: да опет добије тако мило писмо од миле Госпођице.{S} После |
| видевши Фатму онако бледу, уплаши се да опет не добије напад, те јој рече да легне, и пошто исп |
| него досаду, па изиђе, намеравајући да опет уђе, с мајком <pb n="233" /> му, да га обе моле да |
| ече пашиница с много бриге.</p> <p>— Ја опет волим...{S} Смем к њему.{S} Однећу му вечеру.“</p> |
| га, говорећи о његовој лепоти; и Фатма опет рече да га хоће, да се за другога никад не би удал |
| да не верује у к’смет!“ После три дана опет их одазваше:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Она о |
| </hi><ref target="#SRP19120_N91" />, па опет седање за пуну софру.{S} Али пре тога Цигани, од п |
| м момак у кућу дође, да с нама седе, па опет тужно: жена!“ И још плач, и песма, и шаптање, и св |
| Камо срећа да сања!{S} Напи се воде, па опет леже; али ето онога, шапће јој на ухо : „Пало ти ј |
| осле ружним: и да ми реч, закуне се, па опет...{S} Кад видех да је изгубио лепу боју, да је чес |
| уз, а, Емир?“ она хтеде проговорити, па опет не смеде.{S} Он продужи пут, а робиња викну: „Аман |
| мим“, првог слова у пророкову имену, па опет отвори књигу, и тражећи нешто непрестано понављаше |
| је била љубоморна, умирала од бола; па опет оживљавала, гледала његову кућу, која у Солуну не |
| прошла како сам је први пут видео.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, и неописана љутина, јер |
| Емир?</p> <p>— И то не, заврши гошћа па опет седе у наслоњачу, загрли се са сестром од стрица и |
| ећи бабу.</p> <p>— Мужде! узвикну стара опет, кад угледа снахе.</p> <p>— Зашто мужде, госпођо м |
| </p> <p>— Ти...{S} Ми бисмо, сине, тебе опет оженили.{S} И ти си, сине, млад, леп, добар, од ро |
| сасвим десето.</p> <p>Али сутрадан ове опет дођоше и одмах почеше о Осман-беју, хвалећи га, го |
| {S} После све пођоше Фатми...{S} Она је опет била тамо у куту „на углед“; око ње су се скупиле |
| којој је крв још несасирена.{S} Она је опет само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Ос |
| за тобом...{S} Пиј, сине!</p> <p>Он је опет тупо погледа ништа не говорећи, затварајући очи.</ |
| момка невиђеном девојком.{S} За девојке опет боље: могу га видети кроз кафез, у пролазу, на сли |
| {S} Стајала сам као окамењена, а она ме опет узе мирисати, и ја осећам да ми се овлажи лице... |
| без детета, седе недељу; четврте године опет ми нема детета, али ни њега..{S} Од двадесет четвр |
| ст доба кад је последња молитва, сестре опет клањаше...{S} Тишина, ноћна, у турском граду, у чи |
| мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним против људи...</p> <p>— Долазно ми једну ноћ |
| че ћилим и отвори оба крила; а унука се опет подиже на лакат и погледа у башту; дрвеће је било |
| асмин, другу Замбак, рече робиња, па се опет закикота, и раскопчаваше се да извади нешто из нед |
| обиња је знала да се она то шали, па се опет закикота, зацени се од смеха, после рече:</p> <p>— |
| а у Цариград с једном Енглескињо, па се опет вратила у Серез.{S} Како јој је она мила другарица |
| енчић у капиџик.{S} Она претрну, али се опет ослободи: на капиџику је катанац.{S} С минара се з |
| кад год слаже.</p> <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи реч, јер су му „ |
| сестру: да пробамо.</p> <p>— Али ако се опет опије, и она му не буде више жена?{S} Ми добро зна |
| устадох, још ми не беше добро, те му се опет не обукох; и уместо да ме жали што сам болесна, ње |
| наш карактер и темпераменат.{S} Она ће опет доћи и поучиће нас као старија сестра млађе сестре |
| хове из Корана, где види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те просте речи какав преокрет начинише |
| трепта и поцрвене, а њено измучено срце опет тренутно брзо залупа, и препуни се топлином и љуба |
| отворе и одоше у кућу.</p> <p>Пред вече опет одоше уза зид, и опет намењиваху.{S} Улицом ври; п |
| а мајком.{S} Криви оца, па га правда, и опет га криви и правда.{S} Крива му је њина вера и обич |
| е у огледалу изблиза, па се измицала, и опет гледала, па носила огледало према светлости, и у з |
| али сами, он ју је салетао пољупцима, и опет се за њ просила, удавала, она њему никад <pb n="24 |
| м се да не зовем за жене Грка лекара, и опет...{S} Безобразан! <pb n="246" /></p> <p>Код Фатме |
| > <p>— Хајде, кћери, говори пашиница, и опет:{S} Хи, хи, хи!</p> <p>Она мисли да јој је син као |
| </p> <p>Пред вече опет одоше уза зид, и опет намењиваху.{S} Улицом ври; продавци, Туркиње се вр |
| лише се, измирисаше се, истапкаше се, и опет се изгрлише.{S} Ибрахим-Хасан-беј узвикује весело: |
| т пута пољуби, па га извади и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га намести на главу и пође т |
| еде, пуше, пију...{S} Он и ту сврати, и опет затражи и доби две чаше; и сад одасу мало воде и н |
| пет кроз Солун иде озбиљио, стидљиво, и опет поцрвени кад се пред њом помене кошуља.{S} Па се с |
| кћер наљутила, него је сву ижљубила: и опет кроз Солун иде озбиљио, стидљиво, и опет поцрвени |
| од ње да се одучава, да се туђи...{S} И опет чу: „Има ли кога?“.{S} Луди, глупи обичаји!{S} Да |
| Цариграда за свадбу њена јединца.{S} И опет: темена, темена, темена!{S} Готово ниједна ништа н |
| гових грана чиниле су јој се руке.{S} И опет се чуђаше како је велики, као што се чудила једном |
| зговор, тих, који се за час сврши.{S} И опет ћутање.{S} После, по жељи те отмене гошће, Фатма с |
| он се сад опи брже но прошли пут.{S} И опет страх, бол, плач, преклињаше, грдња, и муфтијин го |
| отимају се, беже од глупих предрасуда и опет им се враћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта мо |
| пољубе крст, запале свећу, окаде гроб и опет се прекрсте, па тад клекну крај крста и викну да к |
| сле свршеног клањања, скидоше јашмаке и опет одоше у онај типичан салон Мондије-ханумин, и дома |
| м грдила сина злочинца.{S} Плашила се и опет се радовала луткама и играчкама.{S} Док се једнога |
| а, а њој дође криво, и живо се окрете и опет оде на балкон.{S} Очи јој одлетеше према малом Кар |
| ца се спусти према њој на једно шиљте и опет узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreig |
| чице обори.{S} Сва дршћући, она жмури и опет види небо, које се свакога тренутка раздираше на д |
| >14 новембра.</p> <p>Данас... у махрами опет крв...</p> <p>15 новембра.</p> <p>Да ли ће се у мо |
| .. три дана.{S} Молим те!</p> <p>Он јој опет рече да ће после, док попуши цигару.{S} Она изиђе |
| ранога лета.{S} А онај заостали славуј опет пева.{S} О, како је тужна та славујева песма у про |
| Благоме и Милосрдноме: чим би ми се син опет насмејао, или само осмехнуо, ја бих Богу секла црн |
| и скидање ципела, обување папуча.{S} Он опет похита кроз она вратаоца, а њој се смрче: дошле он |
| lang="fr">Cocotte</foreign>“ превали он опет и подиже нож, а оне све три, писнуше као црв.{S} У |
| двапут сам дошао кући пијан, луд. „Ако опет дођеш пијан, да више немаш жене..“ И ја <pb n="202 |
| тајни“. „Ти си се понова заљубила, и то опет у жену!{S} Само не знам откуд у жену Москова, који |
| ја кћи га се не би додворила.{S} Па зар опет распуштеница?{S} А ти, Ариф, браниш овакве жене!{S |
| уке с лица.{S} Он не употреби силу, већ опет поче, брзо, журећи се: тако много има да јој каже, |
| пи га <pb n="247" /> њој..{S} Уз капију опет је била она стара и чудно је изгледала, забезекнут |
| кола и коње с богатом оправом, а да му опет не види харем.{S} Попушта вођице и пење се уз брдо |
| пре но што су се разишли, старотурци су опет узели од Џемала реч: „Ако се опије,“ и тако даље < |
| ом живео невенчано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она је мени била прво драга, па вереница, па |
| бала.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Опет прочита писмо, и нађе да би га могла послати, само |
| тога сухог кашља обузе хладноћа.</p> <p>Опет поче Фахрије:</p> <p>— Од неког времена, ја пратим |
| са срцем!</p> <p>1 рамазана 1324</p> <p>Опет Рамазан!{S} Шта сам све препатила за ово годину да |
| ироко, велико срце њом испуњено?</p> <p>Опет се враћа на почетак, и себе извињава: знала је да |
| Европљанина, каквог и она жели за мужа, опече је као да је пао на њена уста; али од тога дана о |
| ушао је Џемал-беј заборављајући на све: опи га дим дувана, мирис рибе и мастике...{S} Дим се ди |
| ље <pb n="199" /></p> <p>Али, он се сад опи брже но прошли пут.{S} И опет страх, бол, плач, пре |
| упцем пољуби је у уста, а она се сад не опи као од пољубаца оне две жене, Францускиње и Рускиње |
| (нећу да му кажем име), и он се више не опи: опет воли жену, гледа кућу — други човек.{S} Да по |
| ведох лепу хануму: она пиво попи, па се опи!...{S} О, певала ми је.{S} О, звецкала ми је чампар |
| с једним младим бејом, у Скопљу, па се опи брже но други пут, и још учини нешто што дотле ника |
| ..{S} То је једна музика која ме просто опи, усхити, како ли да кажем.{S} Она оде, а у мојим уш |
| год слаже.</p> <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи реч, јер су му „певал |
| ало, и мирис и смрад; све гуши, заноси, опија; очни капци отежавају, затварају се, али се и отв |
| Имарета црне; од њиног погледа човек се опија као од вина с бенђелуком ; у повијама имају <hi>е |
| а кога сретне; јер „од радости се човек опија, од љубоморе луди...“ Али како му би тешко кад у |
| а наше друштво, на узроке што ми се син опија.{S} Вас три сте образоване, а Ариф-ханум је и обр |
| ду уз ратлокум, а биле су мртве пијане: опијала их је ноћна тишина, мирис ноћне влаге и месечин |
| и имали рђаве навике...{S} И ми смо се опијали...{S} И од нас су тражили реч: ако се не остави |
| шта говори већ како говори, француски, опијаше се и сањаше чудновате снове: да је човек, муж т |
| се узе разговарати с Мерсијом, а Фатму опијаше њен особито пријатан глас и њен говор, и мишљаш |
| ед сведоцима да реч: ако се, на пример, опије, да му жена не буде више жена, да остане од њега |
| у се надају?{S} Она га не моли да се не опије, не пада преда њ, не грли му колена.{S} Да их нек |
| ијана, није могла бити весела док се не опије.{S} Ја сам је врло волела, и поред њене рђаве реп |
| а после и на мастику.{S} Он треба да се опије те да она иде из те лажљиве куће.{S} А можда је о |
| нутак! „Не, није пијан...{S} Како да се опије кад више с Фатмом не може да се венча!“...</p> <p |
| каза да је весела <hi>само</hi> кад се опије.{S} И ја, замисли, невероватно, купих флашу пива, |
| тако просто, као да је дао реч, ако се опије да изгуби мазгу!</p> <p>Сведоци одоше у џамију, а |
| да реч да се неће више опити, а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> <p>— Ашколсун! |
| ци су опет узели од Џемала реч: „Ако се опије,“ и тако даље <pb n="199" /></p> <p>Али, он се са |
| у: да пробамо.</p> <p>— Али ако се опет опије, и она му не буде више жена?{S} Ми добро знамо ко |
| <p>— Сине, овако кажи, трипут: „Ако се опијем, нек Емир-Фатма-ханум, моја жена, од мене остане |
| ерас то, Нурије-ханум!{S} Да могу да те опијем те да будеш весела.{S} Једна од тих што су онда |
| по кући, и сети се: „Ако се још једном опијем“...{S} Ту глупу мисао не могаде довршити.{S} Је |
| глава, њино биће.{S} Оне, тим опијумом опијене, спавају и сањају „чаробни сан Истока“.{S} Напо |
| ислим да... одржаћу је.</p> <p>— Ако се опијеш да Емир-Фатма-ханум, твоја жена од тебе остане < |
| доцима да се више нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена остане бош.</p> <p>Џемал се, као кроз |
| Тако је увек дању.{S} Оне ноћу полуде, опију се ноћном тишином, мирисом влажне земље и месечин |
| у а сад се навале на јастук и заспе.{S} Опијума, који им је, кажу ове нове, дала физичка јачина |
| лун, град где су је пробудиле из сна од опијума датог муслиманкама пре толико векова — западне |
| ђава њина глава, њино биће.{S} Оне, тим опијумом опијене, спавају и сањају „чаробни сан Истока“ |
| 0_N95" /> прилично, и као да се од њега опила.{S} Није тражила да види „двоје младих", јер би с |
| рад-Џемал-бејом што се јуче...</p> <p>— Опио, прекиде га Ариф, и даде му знак очима да ћути.</p |
| о болестан, ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатма је његова.{S} Варали га као дете.{S} Каква |
| и понова добити напад.{S} Она чу „да се опио“ и би сасвим равнодушна; само, при помену његова и |
| " /> пити.{S} Како је њу видео, није се опио... већ толико месеца.{S} И пијанство је страст, и |
| “- сад помислише, а не рекоше. „Није се опио,“ мислила је мајка и <pb n="197" /> дрхтала је од |
| ање: треће и последње.{S} Сад кад би се опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се никад не врат |
| у мисао не могаде довршити.{S} Је ли се опио или је био болестан, ништа не зна.{S} Па и да се о |
| је миран, и као да то није ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S} О |
| апослетку, па и шта је то толико што се опио?{S} У нас пију и жене, само крадом.</p> <p>— Не би |
| вши <pb n="244" /> поред ње на столицу, опипа јој било и метну јој ухо на срце.{S} Њене груди б |
| S} Али, гледајући је дуже, Ариф се сети описа Хамилтонова...{S} Он описиваше једну Енглескињу: |
| мир-Фатма.{S} Једна Туркиња овако их је описала. „Обе су високе као селвије, и танке да би их м |
| Бебеку, па на Принкипу; он их све зна: описивала му их толико пута Нурије.{S} Али поред свих с |
| танку половину — Емир-Фатму.“ Оне су то описивање чуле и наљутиле се.{S} Оне би волеле да их оп |
| Ариф се сети описа Хамилтонова...{S} Он описиваше једну Енглескињу: „...{S}Као да је створена о |
| о избору.{S} Хаљину по избору а мужа по опису!</p> <p>Данас јој дође тејзе с најстаријом новом, |
| Зар кад купује хаљину она је купује по опису: чиста свила, на цветиће, <pb n="226" /> поље зел |
| ти затвора; Госпођица јој чита романе и описује чари слободе, и у њено меко женско срце утискуј |
| е и наљутиле се.{S} Оне би волеле да их описују као Французи своје јунакиње из романа.{S} Оне ж |
| слиманину и као човеку: да се неће више опити. „Што се заклињеш?" виче муфтија. „Човеку је више |
| Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> |
| а, верски обичаји. „Дај реч да се нећеш опити, иначе да ти жена није више жена.“ — „Боже, што ј |
| дај реч пред сведоцима да се више нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена остане бош.</p> <p>Џе |
| ољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, који она, за срећу, не познаје.{S} Моја |
| се Ариф-тејзе сети да моли мајку да јој опише тај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих у |
| риште, или у један велики парк, који је опкољавао једну палату на самоме мору, осветљену мириад |
| вином као ћилимом, онде се укаже текија опкољена гробовима као стадима, и мало па кафана под ши |
| г чифлука.{S} Она наша ливада, и ако је опкољена зидом, милија ми је била од наше баште, зато ш |
| високој гвозденој капији те лепе куће, опкољене дивним парком а покривене лозом, бршљаном и ди |
| сасвим пусте; из белих кућа с кафезима, опкољеним високим зидовима, чула се свирка и песма: хан |
| у: небо је прљаво сиво, а на њему сунце опкољено белим широким кругом; слика Солуна се видела к |
| Оде на њу.</p> <p>У једној лепој кући, опкољеној високим ловоровим дрвећем и олеандрима, у јед |
| <p>На једној терасици окренутој мору а опкољеној наровима пуним зрелога црвеног рода, затекоше |
| сфору на анадолској и румелиској страни оплаках као оца: они су ми од оца остали...</p> <p>Паши |
| ни волео.{S} Тешко оном ко нема шта да оплаче!</p> <p>— Тешко оном ко има шта да оплаче а не с |
| лаче!</p> <p>— Тешко оном ко има шта да оплаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној мојој пријатељ |
| лице, као да би хтео тешити њену мајку, опомињући је овим да све што живи умире; а жене улазе б |
| еколико дана, на пут, јер ја сам се већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се изме |
| па наједанпут скочи и оде на абдеслук: опра сапуном уста, и руке.{S} Понова леже, плачући, пок |
| а: њен отац, сав у бело, <pb n="109" /> опра уши и руке до лактова, па метну босу ногу на мрамо |
| на искићеним колима, на богатој коњској оправи, на кочијашима, на робовима дилаверима, и захори |
| коногим ватреним вранцима с посребреном оправом, с бока тих кола скочи млад црнац, <hi>дилавер< |
| асан-бејова дивна кола и коње с богатом оправом, а да му опет не види харем.{S} Попушта вођице |
| даље, далеко, позлаћују сребрну коњску оправу, а према њима се сијају коњи сасвим врани, танки |
| ве душе“...{S} И дође јој жао што му је опрала пољубац.{S} Он је стваран, а она мисли на њ као |
| тећи.{S} После су отишле на абдеслук те опрале руке и уста и ушле у Мондије-ханумин типичан сал |
| вити и испрљати оно што ни море не може опрати — образ!</p> <p>— А какве су странкиње? умеша се |
| Прљав.{S} Да иде у хамам...{S} А где ће опрати душу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Како би изиш |
| њу дај мајци: мајка ће је својом руком опрати...{S} Ево је мастика!...{S} Ја без дувана не мог |
| о школе а с мало осећаја.{S} После јела опраше руке у и уста на абдеслуку, па се вратише на соф |
| S} И за час, па сви скочише, на доксату опраше руке и уста; а кад се вратише, софра дигнута, „с |
| аш, рече Ариф, па се са свима „халали“, опрости, јер — „смртни" су.</p> <p>Фатма је испрати до |
| {S} Па баш да те и неправедно увредила, опрости јој.{S} Слушај, кћери, ово су речи из Корана: „ |
| ић.{S} Јер, на пример, чим твоја снаха, опрости, забремене, твој син одмах стаде мислити како ћ |
| у; али, ко се пре трећих петлова тргне, опрости му се.{S} Теби, Џемал-беј, певали су већ и друг |
| ма редовно, у вашим колима, у коњима и, опрости, — у оном вашем великом псу...{S} У свему вашем |
| ну већ толико време.{S} Сад се истрчах, опрости! говораше Сафет врло узбуђено: жао јој беше Ари |
| рао писмо...<pb n="280" /></p> <p>Отац, опрости ми.{S} Међу ђаурима сам више од годину дана, ал |
| и писмо тејзино, послато преко мене.{S} Опрости што сам га отворила: била сам радознала!{S} Да |
| пад, те отрча по мокар пешкир.</p> <p>— Опрости!{S} Никад ти не бих казала да ме ниси изазвала. |
| удари у грохотан смех и рече:</p> <p>— Опрости, мајчице, али и тебе је занела Европа.{S} Слику |
| <p>А невеста?{S} Она је у конаку, да се опрости с родом.{S} У очеву селамлику, турски намештено |
| себичност...{S} Чувај ми кћер, отац, и опрости ми!{S} И мајка нек ми опрости, и нене, добра мо |
| почела сам сумњати у Бога, Бог нека ми опрости!.. <hi>Бога има</hi>...</p> <p>У прошли петак ( |
| , отац, и опрости ми!{S} И мајка нек ми опрости, и нене, добра моја нене!..{S} Не могу више, сл |
| та зажалила што нисам Донме, Бог нек ми опрости, те да идем готово развијена, да сам по ваздан |
| волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је код младих... љубомора „Љуба |
| е у ковчег и долази јој род да се с њом опрости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суза, али ни |
| како му се чини да ће скоро бити деда. „Опрости, мајчицо, што то пред тобом говорим, али радост |
| е помириле:{S} Сафет-ханум ти не би ово опростила.{S} Ах, сирота жена!{S} Она се хвали, поноси! |
| овек најрадије говори о себи; а ја сам, опростите, у то сумњала.{S} Сад видим да је истина: ово |
| о су сузе, није крв...{S} Збогом, отац, опростите ми сви!</p> <p>Кад хтедох затворити писмо, ве |
| писмо, па све о себи, ништа о вама.{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с |
| <p>Пашиница необично побледе.</p> <p>— Опростите Ариф-ханум, али ја вам малочас не одговорих, |
| а муфтија поче снебивајући се:</p> <p>— Опростите, Нурије-ханум, али ја сам нешто чуо и зато са |
| а Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опростите...{S} Силан господар...{S} Хоће да ме уништи. |
| и злочинцем.{S} Она му никад није могла опростити „злочин“ извршен према њој, детету.{S} Превар |
| ој судити, мајчице.</p> <p>— Бог ће јој опростити, сине.{S} Она тога човека воли.</p> <p>Нене о |
| и је млад као капља росе:{S} Бог ће вам опростити.{S} И како ће он толико дана без тебе?...{S} |
| дуго, ћутећи,<pb n="130" /> а после се опростише с њом и пођоше да се код куће одморе и припре |
| аква ли је изгледала мртва?...{S} Ко се опростно с њом?..{S} Је ли оглашена по нашем закону?... |
| товање, па пољупци, загрљаји, мољење за опроштај, праштање, љубљење по челу, по расплетеној кос |
| који је бољи.{S} Што већа душа, то бржи опроштај.{S} Кад сте с пријатељем у завади, сетите се к |
| врдоглавост. „Једна поштена реч и један опроштај увреде бољи су од милостиње за којом би дошла |
| ника, а после: ми смо криве, и нема нам опроштаја...{S} Наши људи су...{S} Не знам како да их н |
| чи те отвори вратаоца, па окрете леђа и опружи мишицу...{S} Емир-Фатма баци поглед с неким чудн |
| <p>— Воли је, кћери, она је красна: за опстанак се бори боље од човека, рече стара јер зна да |
| отац није шпијун, да ме не поткаже, не оптужи своју побуњену кћер.</p> <p>Фатма сва претрну.{S |
| а брани што не дође, час да га осуђује, оптужује.{S} Ономад каже: „Не зависи од њега већ...“ па |
| г онога за шта га она као у судњем дану оптужује...{S} Отиде, а она га не испрати, нити му на н |
| рбан-Бајрам.{S} Пашиница пред сведоцима опуномоћи једног комшију, па обоје узеше абдест; после |
| хануму, певуши и ради, слаже у сандуке, опшивене телећом кожом, рубље, хаљине, везује бошче, сп |
| е жене имена немају.{S} Њих зову једним општим именом: жене, као ово около на клупама: јастуци. |
| а не пољуби.{S} Задовољно почеше нијете орасима.{S} Мерсије, шапатом, приносећи орахе устима, н |
| е мени, рече Ђулренги, па намени на два ораха и пружи их, као малочас Мерсије, Фатми:</p> <p>Фа |
| с другарицама, или се играмо лончића и ораха, како децом тако девојкама.{S} А ноћу, на кули, н |
| орасима.{S} Мерсије, шапатом, приносећи орахе устима, намени на један, па на други, трећи, и пр |
| <ref target="#SRP19120_N17" /> од љуске орахове превучене црвеним атлазом ; у обе подвољак окру |
| ађа, што је јача и што има уза се људе, организаторе револуције: с њима се разговара и договара |
| сли и на добро своје земље.</p> <p>— Ми организаторке Револуције за Устав, чекамо политичку сло |
| а живота, која се просто и очито види у организму ових пробуђених створова, и необуздану бујицу |
| ободни, прво бисмо, ми просвећене жене, организовале једно велико, монументално друштво које би |
| казаше ми „своју милост“ књижевници.{S} Организовали у Солуну некакво Књижевничко Друштво, па с |
| а слободе не може ништа урадити. „Какво организовање женских друштава у земљи где је жена ствар |
| рему два велика женска друштва, која ће организовати чим буду смеле.{S} Таквих скупова било је |
| оде и права, боре се за слободу и право организујући женска друштва, удружења, савезе, поче она |
| афана; од жене се не одваја; по кући се ори песма од јутра до мрака, само певају као тице“.{S} |
| Тако упоређење умела је наћи само једна Ориенталка“.{S} Али, гледајући је дуже, Ариф се сети оп |
| оше два дана, и она сад може да мисли. „Ориенталке не резонују, само осећају,“ рече јој једном |
| али, лукава <pb n="37" /> и неповерљива оријенталка претвараше се као да не разуме, питајући: „ |
| њој, француској васпитаници, пробуди се оријенталка, неискрена и неповерљива, што осим Богу не |
| алом Кара-Бурну: каик јој сад личаше на орла што у лету сече крилима море, а доцније на ласту.. |
| етила је сву свежину ноћи и силан мирис орошене, влажне земље и мора у даљини које је бљештало |
| лушкињу, и што никад нисмо сигурне од — ортака?</p> <p>Она ућута да одахне, не од говора него о |
| ви порађа срећна мисао да доведу жени — ортака.{S} Мис Пирсон!{S} Ове жене имена немају.{S} Њих |
| а.{S} А сад, побегла сам због ње, свога ортака...{S} И она, сирота, мисли удаје се без ортака, |
| и...{S} Али ја не сачеках долазак свога ортака: одох од мужа, да му се никад не вратим...{S} И |
| } Он се оженио другом!{S} Ја сам добила ортака, ви сте пошли на ортака, и то ниједна није знала |
| Једна пашиница врло тужна: скоро добила ортака.{S} Видиш, срце моје, више ни просте (ова је паш |
| } Ја сам добила ортака, ви сте пошли на ортака, и то ниједна није знала: две преварио, варалица |
| {S} Овде су биле старотуркиње, три пара ортака, и нове, многе пашинице дошле из Цариграда, с кћ |
| у пребацује за женидбу, и рече: „Каквог ортака?!{S} Ја и не помишљам на женидбу, а ти...“ Она б |
| увек лепа, насмејана, да јој не доведе ортака.</p> <p>Код ових речи Ариф пљуну, а Фатма се вес |
| мужева: љут, суров, — ала јој не доведе ортака.</p> <p>Сутрадан, Фатми се донесе обележје; али |
| зрока да гледа другу, или да јој доведе ортака; да поштује ону што јој је мужа родила и снагу м |
| а, која га толико воли, у љубави добије ортака: деле нежност, деле његове пољупце...{S} Зар да |
| ..{S} И она, сирота, мисли удаје се без ортака, за нежењена човека...{S} Побегла сам, јер зашто |
| она њему отпоручи, да у љубави не трпи ортака!{S} Он разумеде да треба да отера жену, те према |
| брзо и смело рече: „Делила бих с четири ортака ствар — тебе, а не могу с једним душу — њега.{S} |
| бегла сам од куће: нисам могла сачекати ортака.“ Он се зачуди, мислећи да она њему пребацује за |
| ?...</p> <p>Мај.</p> <p>У нас повика на ортаке, а овде на метресе нико не виче!{S} У нас поштен |
| , кога данас може дворити сама, сутра с ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли |
| странкиње...{S} Странкињама су показани ортаци, то јест по две жене једнога мужа, а оне су их р |
| у...{S} Жену!{S} Можемо ли нас две бити ортаци?...{S} Зар би она пристала да дели своју љубав с |
| сама, сутра с ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и брише сузе белим |
| шће нису мислиле да су ово јетрве, него ортаци, пошто их обе дочекују.{S} На софи се поздравише |
| </p> <p>Што се тиче стила, и граматике, ортографије, ти си увек била пажљива.</p> <p>Сад о себи |
| > <p>— Алла’!...{S} А чиме ће, кад нема оружја?</p> <p>— Џемале, сине, отвори, тако ти Божје љу |
| ладић!{S} Као други, и он не излази без оружја; па једном посече по руци друга, други пут на др |
| ружје, да вас побијемо...</p> <p>— Ваше оружје не пали...{S} Ја старинску памет, ти хаљине.</p> |
| , која нас буниш, говорећи нам да имамо оружје свест, коју су нам пробудили наши људи образовањ |
| ви дали.</p> <p>Он је пита какво је то оружје, а она не одговори, већ узбуђена и љута похита Ф |
| ули ви стари да ми нове спремамо за вас оружје, да вас побијемо...</p> <p>— Ваше оружје не пали |
| е као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје, пушке, ножеве, јатагане.{S} Кад изиђе у дворишт |
| , ха! ха! ха!</p> <p>— Ми ћемо вас оним оружјем које сте нам ви дали.</p> <p>Он је пита какво ј |
| ре женидбе, и после, с упрљаним телом и осакаћеном душом, кад је љуби испитиваће је, је ли покр |
| нице, моја ружо бела, која си ме волела осам дана.</note> <note xml:id="SRP19120_N62">Драга мој |
| ише не изиђе ово вече, а сутрадан : пре осам била је код своје куће.</p> <p>Сви су говорили фра |
| аје: од тридесет и неколико свега седам осам писмених, и ако су бејовске жене и кћери!{S} Мрак, |
| иглу од педесет лира, оној белензуке од осамдесет, једној удовичкој кћери мираз кућу, другој ду |
| get="#SRP19120_N9" /> Млада, а напунила осамнаест година !{S} И ја.{S} Обе смо већ зреле девојк |
| га дана не побуни...{S} Бејаше напунила осамнаест; код ње бејаше <hi>меџлис</hi>, то јест скуп |
| т пет степена Реомирових да се сведе на осамнаест.,.{S} Ја ћу доћи па ћу вам показати.{S} Увек |
| на, ја бих ово могла и разумети; али од осамнаест, на Истоку зрела девојка!{S} Оно, истина, леп |
| ом, гајио је, чувао је као зеницу пуних осамнаест година, па зар да је сад другом даш као тицу |
| } Није ме изненадила с тога што ти имаш осамнаест година, што на Истоку значи: зрела девојка, ј |
| а то нешто не значи?</p> <p>Што је више освајао дан, она се све више развесељавала; по кући је |
| ка темена и ишчезе иза капије ..</p> <p>Освану четвртак, дан кад се води младожењи невеста.{S} |
| ао демон, и не знајући чим ће да јој се освети за неисказане муке — он се понова ожени: њој „за |
| е жене је оговараху, друге је брањаху : осветила се Цариграђанину што је претпоставио жени маст |
| животињу.{S} И ја сам требала да ти се осветим чим сам од детета постала жена, да те казним ка |
| лавом (с њом имао и дете) да ћемо му се осветити.{S} То јутро, имао је две жене; то вече, нијед |
| ичице.{S} Али одмах устаде.{S} И у томе осветли се сав Солун, и море, црно, порасло као брег.{S |
| чочека...{S} За тренутак, као муња што осветли предмете сакривене помрчином, тако у Џемаловој |
| а носим и идем напред пред женама да им осветлим пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз варош п |
| и салон раскошно намештен и јединствено осветљен, она се збуни.{S} Ту је представљена Европа у |
| ничина писма и косу и из чађаве кафане, осветљене једном прљавом лампицом, похита напоље у помр |
| опкољавао једну палату на самоме мору, осветљену мириадом светиљака те је личила на какав чаро |
| је с веселим срцем; веселе се као да су освојиле свет, или као да су завладале тврдим главама с |
| !{S} Омилова га и погледом и руком, па, осврћући се, отвори долап; раши мало један дугачак а уз |
| ене стране начинило је да у њој наступи осека љубави...{S} Али, једнога дана дође плима и сву ј |
| е, ја мислим да морају да се узбуде кад осете своју руку у његовој.{S} И како ли то изгледа?{S} |
| е с људима руку у руку.{S} Оне ништа не осете, ни страха, ни стида, и не узбуде се.{S} Оне прич |
| се из тога дубоког сна тргну: да се не осете несрећне? да не проклињу онога који их је пробуди |
| улице, шијаше нешто.{S} Кад њега виде, осети шта хоће па претрну, али не побеже, чак и не покр |
| говором и кашљем ове младе несрећнице, осети да јој се стегоше вилице.{S} Дуго је ћутала, гута |
| } Њој потрча.{S} Она га не виде, али га осети, па задрхта, и прво јој дође да се гласно насмеје |
| ава, дивна жена.{S} И једнога дана, она осети у срцу два осећања: мржњу према мужу, и љубав пре |
| ти за резу, још и не гурну капиџик, она осети немоћ у ногама, учини јој се да јој срце стаде.{S |
| а свекрвом и заовом оде на софу.{S} Она осети сву нежност ове старице и овога девојчета, па јој |
| је мајке, зато сам затворио.</p> <p>Она осети да говори искрено, па од радости заплака.</p> <p> |
| и она не продужи.{S} То лекар опази, па осети нешто као страх, те узе шешир, уставши, и рече:</ |
| жива?...{S} Отац није код куће...{S} Па осети нешто као пресићеност, и као неку одвратност.{S} |
| ах, за који она досад није ни чула, кад осети да је нестаје; нагло се подиже и заиска воде, али |
| и не свуче се...</p> <p>Око поноћи, кад осети да цела кућа спава, она се обуче у Ђулренгијин ча |
| како је то горка истина.{S} Час-по, кад осети неку мисао, она запушава уши, као да ће она доћи |
| аквој старинској турској кући, она овде осети мирис пића, и би јој веома непријатно, нарочито к |
| ја за њим одмах све поизотварах, да не осети моја слушкиња посетиочеве ми „надахнуте душе“ тра |
| јој је раширио румено лице: први пут не осети за странкињама празнине, не учини јој се да је ос |
| рече, а у њеном женском гласу понова се осети мушка енергија и одлучност.</p> <p>— Никад то нећ |
| де дуго, а кад отвори врата, из собе се осети мирис изгореле хартије...{S} Она задовољно закопч |
| се год хтело.{S} И као жена, за час се осети увређена, понижена, побуни се, па се трже: прашта |
| а као да хоће да јој падне на главу, те осети ону своју познату тегобу, затвори очи...{S} Око с |
| је растужује.{S} А кад збаци покривач и осети ноћну свежину, мирис влажан од земље и лимунова, |
| страсно стеже као Азијат Осман.{S} Али осети да се она тресе те је пусти, погледа је, па кад в |
| пало.</p> <p>Али он се брзо умири; чим осети њу, метну своју главу на њене груди.{S} Кад му је |
| е дајући да јаве њенима.{S} Четврти дан осети се сасвим добро и устаде, истина доцкан, пошто је |
| ошло месец дана...</p> <p>Али данас, он осети нешто као умор, као досаду...{S} Кад би мало изиш |
| и хтела сакрити то црвенило, које добро осети.{S} Осман се наже над њу, узбуђен, али је не пољу |
| како се удала; а после зарида, први пут осети према њему сажаљење: узе да га сажаљева, јер виде |
| ри, Арифи је била најближа.{S} Први пут осети један неисказан бол што су те жене срећне, јер су |
| спавамо?“, она се стреса, грози, у срцу осети страхобу... — смождила би га.{S} А ништа му не ре |
| урењу жена?“ рече посланиковица, а Ариф осети један интензиван бол, и стид, и никад не виде кол |
| еко Епаминонде...{S} Робиња оде, а Ариф осети од кога су јој та писма, па не мога одмах да их о |
| ила и која се не би пред њим поклонила, осетивши у себи</p> <p>--------------------</p> <p>Пета |
| дговорих.{S} Да сам Туркиња свом душом, осетила сам по оном болу, по оном стиду.{S} На сваки на |
| же небу и Богу ваљда; и отворивши врата осетила је сву свежину ноћи и силан мирис орошене, влаж |
| Депоу.{S} С времена на време, Фатма је осетила да је пређе лака дрхтавица, и није знала зашто, |
| „Трећи гроб!{S} Умире нешто у мени!“, и осетила је готово физички бол срца.</p> <p>После напада |
| Егрибаџак...{S} Кјучук-ханум, зар ниси осетила да му... како му из уста заудара... мастика?!</ |
| у охладнех, и оставих га...{S} Ја нисам осетила да ме жали, те сам се чудила што ми одмах не да |
| вог потајног страха.{S} Она је пролетос осетила кад се рађало пролеће, и у њој је певало нешто, |
| увек; али јучерашње...{S} Ја сам у њему осетила њине сузе онде где мене моле да не проливам сво |
| ежној, страној арији <hi>Први Бол</hi>, осетиле су душу не онога чија је она, већ ове младе леп |
| ма што почивају на лицу њене лепе снахе осетиле нову муслиманку, пробуђену турску жену, и све т |
| м су кружиле две вране гачући као да су осетиле леш...{S} Кипарис јој се лежећи учини много дуж |
| евојке наједанпут убрзаше ход, и ако су осетиле неисказану немоћ у ногама, и дах... као последњ |
| о.</p> <p>— Ако некога волиш.{S} Ја кад осетим Ариф-ханумино лице, и Нурије-ханумино — задрхтим |
| } Ја дуван кад гледам не марим, али кад осетим мирис запаљене цигаре...“ — па отвори стакалце с |
| , и није га нахранила из скута, па сад, осетио је зацело да је она ту, па је буди.{S} Али она ј |
| а махове, кад би духнуо западни ветрић, осетио би се мирис ружа, нарочито лудо исцветалог јасми |
| Више није ништа видео, ништа чуо, ништа осетио, као да је лишен чула.{S} Ишао је, и застајкивао |
| векровој, у мужевљој кући.{S} Али он је осетио њену љубав, опазио њене топле а збуњене погледе, |
| додирну челом.</p> <p>— Никад се нисам осетио толики муслиманин кад сам прошао поред џамије, к |
| Да ли ће се у мојој <hi>Песми Суза</hi> осетити куцање мога срца?</p> <p>10 новембра.</p> <p>Сл |
| као нас; зато што туђе болове не можемо осетити,“ каже јој тетка, а она остаје при томе, да ниј |
| вом, а срце ми толико залупа да излети, осетих га под грлом.{S} Јадне, јадне ми!...{S} А знате |
| их у џамију, ја га испратих у школу!{S} Осетих кад се нешто од мене откиде.</p> <p>1 рамазана, |
| се из вароши и улазећи у своју собу, ја осетих мирис мошуса, и врло се обрадовах; <pb n="66" /> |
| е; турске <pb n="115" /></p> <p>девојке осетише празнину и неки неодређен бол.{S} Сафет скочи т |
| а не би заплакала, устаде и побеже; оне осетише то у њој и остадоше дубоко погружене ...</p> <p |
| зговори Ариф с неисказаним болом, и оне осетише тај бол у њој, па је више ништа не питаху.</p> |
| децу механично и готово хладно; она то осетише, па га оставише, спремна да заплачу.{S} Он ништ |
| светом тренутку само нежна кћи и унука, осетљива женска душа што се одваја од оних које воли и |
| ама <pb n="76" /> и путница.{S} По нека осетљива путница заплаче кад види како живе њене сестре |
| па умало не умрех.{S} А она, претерано осетљива, и болесна, чудим се како је ту срамоту издржа |
| ва, и тако се растужи како се растужују осетљиве жене, младе, њених година.{S} Гледа ту тетку, |
| е тихо и нежно: „гугу-то“!{S} И на мање осетљиво срце чудно утиче овај гугут у прозорје ранога |
| почињемо, да не бисмо њеној материнској осетљивости на жао учинили, са: „Нису боља од твоје дец |
| </p> <p>„Видео је мастику, али јој није осетно мирис.{S} Ја дуван кад гледам не марим, али кад |
| у</hi> или <hi>Хотелу д' Англетер</hi>, осећа ли да она на њега мисли, или је се и не сећа: зар |
| онама и прозорима, где она ради, мисли, осећа, радује се и тугује, и где јој се сасвим чини да |
| кала би а не може, и не може да говори, осећа грдне болове у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљ |
| ори очи, види му покрете, чује му глас, осећа му дах на лицу, у носу је голица мирис с његове к |
| ако <pb n="270" /> седи оборених очију, осећа његове погледе, и кад су на њој, радује се, а кад |
| учини јој се да је она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; |
| } Госпођица је научила од наших жена да осећа и да сажаљева странца и путника.</p> <p>Јуни.</p> |
| д би знала, душо моја, како ти се мајка осећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћи и другарица.{S} |
| еда у стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те толике чудне погледе, па јој је неугодно.</p> |
| о он не би одржао речи: он њу воли, она осећа да је воли.</p> <p>Једно вече, на ифтар им дођоше |
| оворе турски и пуше као Туркиње.{S} Она осећа да их странкиње оговарају, исмејавају, и подвикну |
| ћи у залив разливен на месечини.{S} Она осећа љубав у тој свирци и песми, у месечини, у мирису |
| падне у постељу.{S} Осим оца, цела кућа осећа да она Џемала још воли и да му се нада.</p> <p>На |
| е миче, из собе не излази, те цела кућа осећа да овде има муж и жена што се воле, и што су се у |
| , њена браћа, и један девер, према коме осећа сестринску љубав: с њим је одрасла, од ње је стар |
| на.{S} Никад јој није било овако.{S} Не осећа гриже савести, а ипак јој је некако необично тешк |
| рвене ни лице од суза нагрђено, и да не осећа искрен бол и грижу савести, она би, као други пут |
| тра по души.{S} Говорила ми је да се не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с ње |
| жену, те кад је најзадовољнији, кад се осећа и сувише срећан, он се сети њених крила, па му кр |
| вота; а живот јој је: кућа, град где се осећа покрет харема, њено интернационално друштво, и ње |
| </p> <p>Фатма чује да јој дршће глас, и осећа да јој дршћу руке.{S} Погледа је у очи: ...</p> < |
| њеним грудима, он ћути, жмури, те је и осећа и гледа је духовним очима, и жели да се из овога |
| француски.{S} Мондије-ханум започиње (и осећа се задовољна како није скоро).{S} Час-по па се Фа |
| у, стезати слепоочнице, јер од те мисли осећа грдне болове.</p> <p>— Да зовемо хећима, чедо?</p |
| м, и изгледаше као да ништа ни мисли ни осећа, толико је мирна; а свекрва јој сеђаше више главе |
| ће је на своја уста, и наједанпут, нити осећа њену руку ни своја уста: у свему је он, његова ду |
| ше, гледа их готово не дишући, и у души осећа неку тегобу: каје се зашто није и сам постио, па |
| старијим но што је, научи га да дубоко осећа, да много размишља..{S} Нисам веровала у судбину, |
| тобом једно мисли а друго говори, једно осећа а друго ради.{S} Али ја Фатму познајем: ако је за |
| ирала на клавиру с много школе а с мало осећаја.{S} После јела опраше руке у и уста на абдеслук |
| е разговоре, него и најскривеније своје осећаје, и тајне.</p> <p>— Све ће бити добро, ханум.{S} |
| } Њена вешта игра, играна с неисказаним осећајем и за чудо грациозним покретима, усхићаваше и н |
| , али му не би могла ублажити бол, који осећају сви укућани, па га поштују и боје га се као Бог |
| радознало.</p> <p>— Једне као ја, тако осећају; друге вичу: срамота!{S} И час-по, кад опазе до |
| да мисли. „Ориенталке не резонују, само осећају,“ рече јој једном једна странкиња, и она сад ви |
| е место онима који нису невести род; то осећају и оне три хануме и странкиње, али ниједна не из |
| ногу и мале главе, дугачких репова, што осећају да ће скоро поћи и фрчу.{S} У дворишту се уском |
| као пупољци.{S} Зову ме тејзе, зато што осећају да сам им с мајком сестра по души.{S} Говорила |
| је жена, то је мајка,“ говори му тетка, осећајући шта мисли његова побуњена душа.{S} Јер он сад |
| а с њом залеченом пођох по другарицама, осећајући да је имам само кад ми је неко повреди...{S} |
| ући у кућу, остаће крај јасмина седећи, осећајући љубав...{S} Али, вечерас се не прође на шушта |
| се невешт, али није био расположен.{S} Осећајући да му је воља врло слаба, по ваздан је седео |
| ка воде, али не могући је прогутати, не осећајући да ли је има у грлу, не осећајући себе, клону |
| смела ни помислити.{S} И врло дрзак, не осећајући према родитељској кући онога побожног поштова |
| о је потицало из њеног срца морално, не осећајући гриже савести што је остала без средства да у |
| и, не осећајући да ли је има у грлу, не осећајући себе, клону, и гласно, као здрава, узвикну: „ |
| ршила се седница.{S} Док год је седела, осећала је оно што обично: да не смећу с ума људи да је |
| ије познавала, и није с човеком седела, осећала да је гледа.{S} И после, то је човек — ваш сан, |
| Конкорд обузело ме једно чудно осећање, осећала сам се више Францускиња него Туркиња; у једном |
| ало је некаквим тешким мирисом, који је осећала Фатма и чинило јој се да јој отежава дисање.</p |
| торњева!{S} Била сам се сва најежила, и осећала сам хладноћу као пред грозницу, и била сам толи |
| биле су се загрејале, она се умирила, и осећала се уморна као после каквог напорног рада, и обу |
| кући с њеном слушкињом, увек је у души осећала нешто неисказано тешко.{S} То тешко долазило јо |
| Ја нисам мислила ништа.{S} Ја сам само осећала.</p> <p>— Како сам видео тебе, ја друге жене ни |
| е, прексутра Немице.{S} И девојке су се осећале срећне што су са сваком могле говорити њеним ма |
| а венчање! рече она гласом у коме су се осећале сузе.</p> <p>Ариф се заустави и очајно рече:</p |
| разговарају се о Цариграду, где се нису осећале пријатно, а сад им је све као нека далека прија |
| <pb n="194" /> неочекивано поквари.{S} Осећали су међу собом нешто што их раздваја, удаљава, т |
| су летели бели галеби, вичући као да су осећали њен мирис; месец је изгрејавао из једнога малог |
| и рукама очи, — да не види смрт, јер се осећало да нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седе |
| и у кући младост.{S} Сад <pb n="175" /> осећам душу, а душа нема година.{S} Моја душа родила се |
| им, сирота, као кривац, не гледам га, а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каза, изи |
| ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја га осећам.</p> <p>Мало после.</p> <p>Сад је доба вечерњег |
| ога, Јединог, Створитеља света, и ја га осећам у што год живо погледам, а највише у себи...{S} |
| а по избору, удај се из љубави...{S} Ја осећам да ме волиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у с |
| вам!{S} Па мени је сто пута горе.{S} Ја осећам и грижу савести.{S} Одох лепо својој пријатељици |
| ењена, а она ме опет узе мирисати, и ја осећам да ми се овлажи лице... сузама, њеним сузама, и: |
| кућу туђе људе?!{S} У овом тренутку ја осећам револуцију и у духу и у срцу.{S} Свога понижења< |
| је видео пет пута, и — занео се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хај |
| Мислећи на њу, ја се међу нашим женама осећам као туђинка; а опажам да сам и ја њима туђа.{S} |
| драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим за своју срећу.{S} |
| „старе“ што су оваке; ја их жалим; себе осећам, све више и више, као апостолицу, мисионарку, и |
| овде, мени би било лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим је с |
| ела сам да сам изгубила свест, да то не осећам...{S} То осећање је страшио! заврши и лако задрх |
| нка.{S} Ја сам Скопљанка.{S} Али, ја се осећам и Солуњанка и Цариграђанка.{S} И тамо сам се и о |
| ја седим с девојкама и младим женама, и осећам неуздржану струју новога живота, која се просто |
| побуњену, кад седим сама на месечини и осећам слан мирис, ваљда од језера или чак од мора, чиј |
| старе џамије врло ме разнежи: плачем и осећам се муслиманка и најмањим делићем своје душе, вич |
| ролази.{S} Увек ће ми бити овако: ја то осећам.</p> <p>— Неће тако, душо; али ипак добро.{S} Са |
| S} И једнога дана, она осети у срцу два осећања: мржњу према мужу, и љубав према некоме кога ни |
| „као људи“ и обесвете његова најсветија осећања...{S} Прича јој да му религиозна осећања нису б |
| сећања...{S} Прича јој да му религиозна осећања нису била будна, јер је дуго био у Европи, и да |
| док јој оне не дирну у њена национална осећања.</p> <p>— Ја ћу да је испросим па ћу да је љуби |
| е, не од говора него од некаквог тешког осећања, а Сафет-ханум рече:</p> <p>— Сестро, да је Бог |
| ..</p> <p>Зашто је поред оног узвишеног осећања, љубави, оно ниско осећање, љубомора?{S} Она зн |
| покрете.</p> <p>— Чак ни мисли, чак ни осећања, је ли, Емир?</p> <p>— И то не, заврши гошћа па |
| ништа не би наљутило, стар, отупела му осећања, а треба неко да му трља леђа канфором и шпирит |
| а би.{S} Како је чудно, страшно то ново осећање!{S} Како је ниско!{S} Она завиди Фахрије-хануми |
| така и така.“ И онда је обузимало друго осећање, неисказан гнев...{S} Гневила се на мужа, назив |
| ог узвишеног осећања, љубави, оно ниско осећање, љубомора?{S} Она зна да је и нежна и сурова... |
| је обузима чудно-пријатно, топло верско осећање, кад се год појави каква висока бела џамија или |
| а!“ и обузе је, тренутно, некакво тешко осећање, тренутно јој нешто би криво, жао на Фатму, као |
| хвали?</p> <p>Нурију обузе једно тешко осећање, нешто као стид, као жалост, као кајање, па као |
| овоме је она с њом једна мисао и једно осећање.</p> <p>Сви плачу, па и невеста.{S} Она је у ов |
| е Францускиње...{S} И да то своје чудно осећање коме кажем, пожелех Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Сл |
| су де ла Конкорд обузело ме једно чудно осећање, осећала сам се више Францускиња него Туркиња; |
| го дефова, и чудно утиче...{S} Необично осећање наиђе на човека кад се ноћу, у „јацију“, у ноћн |
| минут.</p> <p>И дође јој неко необично осећање, као да обамире, да умире.{S} Она се уплаши и с |
| згубила свест, да то не осећам...{S} То осећање је страшио! заврши и лако задрхта, па настави: |
| ништа не разуме.</p> <p>— Страшио је то осећање, рече Фатма</p> <p>— Верујем, рече лекар и дода |
| } Емир-Фатма баци поглед с неким чудним осећањем у прозоре с решеткама, и први пут у животу: ку |
| она је као Францускиња, по свему, и по осећању, по срцу и по души; њена права отаџбина је Фран |
| ла ова путница и мирисаше наслон где се осећао некакав фини парфим. „Изветрило је,“ рече јој тр |
| е звезда и месеца на његовим таласима и осећао јак, слан и топал мирис његових вода...</p> <p>С |
| разголићених груди и откривене главе и осећао се пријатно.{S} Врло му се допала; није скоро ви |
| ње дању сунце, ноћу свећу, и она ће се осећати срећна.{S} То што ви толики богати муслимани чи |
| .{S} На тераси, ноћу, близу неба, Фатма осећаше силно, дубоко, до лудила...{S} Кад се потпуно п |
| ено, те се <pb n="110" /> сва склонила, осим коњушара, али он је окренуо ханумама леђа...{S} Он |
| јанке...{S} Све су у балским тоалетама, осим онога енглеског туристичког друштва.{S} Те Енглеск |
| јој врата не отвара, а све су поштене, осим оне једне...{S} Ако би кадгод изишла, носила би св |
| ви су будни, осим Џемала, и сви говоре, осим Фатме: у соби сестре, у кухини слушкиње и робиње, |
| некаква необична тишина.{S} Сви посте, осим Нурије.{S} Пашиница је замишљенија но други пут уз |
| Сву ноћ седеше; у зору све се разиђоше, осим те њене другарице...{S} Она леже с Фатмом у једну |
| две ни за тренутак нису биле у љубави, осим Ибрахим-бејових и Мерсије нико не зна:{S} Мадам Ар |
| оји дан код Ариф-хануме, пете ноћи сви, осим Џемала, одоше на ифтар тамо; шесте ноћи код њих је |
| њена сестра од тетке.{S} Сви су знали, осим њих! „Никад више за њега па макар...“, и не рече „ |
| посте па спавају, а оно, сви су будни, осим Џемала, и сви говоре, осим Фатме: у соби сестре, у |
| није изобличена, нити сама што говори, осим код своје пријатељице, оне што се воли с пасторком |
| цу, пропалицу и протераницу.“ Мати јој, осим свога и мужевљег рода, у кућу никога не прима, јер |
| {S} Пред кафанама већ никога није било, осим самаца што станују по хановима.{S} И он ће кући.{S |
| аршава, десетину петнаест људи, младих, осим тројице.{S} Један од ових био је старији од ње; др |
| обиња, немајући коме да се потужи...{S} Осим Госпођице, нико више да се на мене сажали.{S} Ни о |
| <hi>Она</hi>... стално иде с њим...{S} Осим Госпођице, ја више не волим ниједну Францускињу, ч |
| с кратко подсеченом сребрном косом.{S} Осим те старице, све у собу одоше с ципелама.{S} Читав |
| се не уплаши, да не падне у постељу.{S} Осим оца, цела кућа осећа да она Џемала још воли и да м |
| Фатма везе оцу <hi>Левха:{S} Нема Бога осим Бога.{S} Мухамед је послат од Бога</hi>; везе, али |
| очи к небу и рече :</p> <p>— Нема Бога осим Бога, Мухамед је послат од Бога!</p> </div> <pb n= |
| врло дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога, Мухамед је послан од Бога“.{S} Има Бога, Јед |
| мој отац, па га ја никад нисам наљутила осим...</p> <p>— Шта кажеш?{S} Твој отац! викну њена ма |
| цкати за Мадам Аристид, па се жене, све осим пашинице, на то пецкање, дирање, лукаво осмехнуше |
| ном збиљом језик узео; нико им не приђе осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их не дирај |
| копљу, рече Фахрије, и све се засмејаше осим Мерсије: како лекар рече „онај Мурад-Џемал-беј што |
| {S} Пред вече се све очешљаше и обукоше осим Емир-Фатме.{S} Гошћама ће казати да је Емир с муже |
| слуга му доноси воде, ручак, вечеру; он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му |
| ијенталка, неискрена и неповерљива, што осим Богу не верује више ником.{S} Мерсије опази њену п |
| hi>, те су сви бледи и тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, блед, скупио обрве и подигао главу, ви |
| у за увреду.“ — „Не могу,“ каже мајка, „осим да чујем да је...“ — „Умрла, је ли?“ — „Не, него д |
| не бих.{S} Мени се чини да су ми живци ослабели како сам имала оно с оцем...{S} Како сам могла |
| соби, толико време, па си побледео... и ослабео си...<pb n="147" /></p> <p>— Али, ханум-тејзе, |
| не врати мужу, кога воли, због кога је ослабила, и пролагала се: сад слаже родитеље, после баб |
| овори о њој, ћути, уздише: променио се, ослабио...</p> <p>Беј се необично задовољно насмеја и р |
| али ханумама уместо руку мишице: оне су ослањајући се на те мишице излазиле из кола покривена л |
| буди:</p> <p>— Отвори очи, очи моје!{S} Ослободи душу, душо моја!{S} Зар си ти прва овако?{S} У |
| у капиџик.{S} Она претрну, али се опет ослободи: на капиџику је катанац.{S} С минара се зачу п |
| ођено, што им је у крви, чега ће се оне ослободити тек кад дође ред да их завију у неколико арш |
| ану, умало не умрех, испрва, а после... ослободих се, и не допаде ми се: француски говори, тврд |
| физичка јачина мушких, људи, још се не ослобођава њина глава, њино биће.{S} Оне, тим опијумом |
| бави према конзерватизму, кога се тешко ослобођавају и најинтелигентније, најпросвећеније турск |
| ознати колико је патила у слободи једна ослобођена робиња, немајући коме да се потужи...{S} Оси |
| ти за ново доба, за оно свето и велико: ослобођење харема.{S} Истина, ја то нећу моћи сама; али |
| огроман рад.{S} Сад им је главно Устав; ослобођење харема споредно.{S} За ово друго спутала нас |
| м: ти си уз Ђулистан-Исмету, ти ниси за ослобођење харема, за развијаше, ти се кријеш од људи.. |
| људе.{S} Гледајте ви да радите за своје ослобођење: да сте слободне, да сте с људима.</p> <p>— |
| ита и припреми за препорођај, за њихово ослобођење.{S} И узбуђена, да не би заплакала, устаде и |
| на лицу.{S} Она прва што сиђе, много се ослони на дилаверову пружену мишицу.{S} Чим залупаше ту |
| а главу у руке, и наједанпут скакала и ослушкивала да ли иде теча, па кад ништа није <pb n="27 |
| ote> <note xml:id="SRP19120_N58"> <l>Ми ослушкивасмо њено дисање у ноћи</l> <l>Њено дисање тихо |
| ве, постоје, па отиду до средње капије, ослушкују: прође стражар, залаје пас, па се све утиша.< |
| у двориште, после оду до капије: чекају ослушкују.{S} Ако се мало спусте на миндерлук или на ши |
| ебледе, па скачу и згледају се; хоће да ослушну, па се трзају: крију нешто од ње ..{S} Вече про |
| p>Пре деветнаест година, Али-Рашид-беј, Осман-бејов отац, ожени свога најстаријег сина, Ахмед-б |
| н не види.{S} Но и да није под платном, Осман је не би видео, јер је гледа <pb n="249" /> у леп |
| у њену животу, у љубави: задовољен њом, Осман-беј испроси девојку.{S} И ово би изненада, неочек |
| еза трајала је позадуго, и Зејне-ханум, Осман-бејова снаха и жена није ни помишљала на њен раск |
| од Фатме је ноћила свекрва, а сутрадан, Осман је, пре но што је пошао на службу, и не виде.{S} |
| и слушкиње већ четрдесет година: „Аман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам чула за некакве нове, и да о |
| {S} Из такве куће, а мужа:{S} Осман!{S} Осман!{S} Као ђаурка!“ Он се задовољно осмехну, јер је |
| ка оставивши Арифу.</p> <p>— Тога...{S} Осман-беја.</p> <p>Мајка јој се грохотом насмеја, како |
| смаил-беј, на десном Осман-ефенди...{S} Осман је лепши од Исмаила.</p> <p>— Није леп ниједан, р |
| крити то црвенило, које добро осети.{S} Осман се наже над њу, узбуђен, али је не пољуби, због м |
| вокоћу, па да не би прегризла језик.{S} Осман пробуди и сестру. „Цреп у мангал!“ виче стара кће |
| е поздравивши девера седе за ђерђеф.{S} Осман се зачуди, после помисли: „Срамота је, стидљива.“ |
| ао ђаурке.{S} Из такве куће, а мужа:{S} Осман!{S} Осман!{S} Као ђаурка!“ Он се задовољно осмехн |
| } Кад виде девера, хтеде да се врати, а Осман рече:</p> <p>— Изиђи, ханум, као пред оца, гологл |
| па ево...</p> <p>Лекару би пријатно, а Осман погледа у мајку љутито, и она не продужи.{S} То л |
| и живот, толико тежак: грехота!...{S} А Осман, као полудео, преко старе кадуне пита је: хоће ли |
| итељи, како је удадоше овакву!</p> <p>А Осман-беј, погледајући жудно к вратима, рече:</p> <p>— |
| рече:</p> <p>— Била је удата за лудога Осман-беја, доктор-ефенди, па ју је отерао. <pb n="261" |
| {S} Ја нисам ни мислила да те удајем за Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али Фахрије-ханум.. |
| и:{S} Ахмед-беј, па Исмаил Дортјоли, па Осман Егрибаџак...{S} Кјучук-ханум, зар ниси осетила да |
| RP19120_C17"> <head>XVII</head> <p>Кућа Осман-беја, Фатмина другог мужа, близу је Касумије.{S} |
| сад слободна...{S} Сад си распуштеница Осман-бејова, и можеш за кога хоћеш.</p> <p>— Да ме ниј |
| не уради, док не пита „главу куће“, оца Осман-бејова.{S} По реду и честитости, та кућа је служи |
| -Фатма удала се за <pb n="266" /> лудог Осман-беја због вашег сина, да је он отера те да узме в |
| а устаде, оде са софе.{S} Мало, па дође Осман <pb n="248" /> и брат му.{S} Кад виде непознат ђе |
| мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да је Осман није отерао, она би се развила, развијена би прош |
| јој дође с Осман-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој се обрадова, али не као човек |
| ишта не опази, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат им, старији од њих)?{S} Девојчица одговори |
| тен, али она јој је под ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но и да није под платном, Осман је не |
| уђе; она га никад није видела.{S} То је Осман-беј, њен млађи девер.{S} Он јој је врсник.{S} У Ц |
| а једним лепим високим Турчином. „То је Осман.{S} Пратићу га до куће, па ћу га убити.“ Али лепи |
| ела је, управо брижна је, зацело што је Осман-беј љут.{S} Ко ће знати зашто.{S} Она сваки час ш |
| добро и устаде, истина доцкан, пошто је Осман увелике отишао, обуче се, па са свекрвом и заовом |
| /p> <p>Кад се отворише врата и указа се Осман-беј, на њену мирном лицу све затрепери, и поцрвен |
| в уз врата златну лиру.</p> <p>А кад се Осман у собу врати, љутито рече:</p> <p>— Зарекао сам с |
| рђеф.</p> <p>— Што, душо, то може, рече Осман задовољно гледајући непрестано вратима.</p> <p>И |
| абане.</p> <p>— Да зовемо доктора? рече Осман уплашено.</p> <p>— Док ..тор! гласно узвикну Фатм |
| е опасно...</p> <p>— Чиме се лечи? рече Осман брижно. <pb n="245" /></p> <p>— Бром, етар, купањ |
| њих познајеш, наше комшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди, али их ниси скоро видела, па... да им не |
| му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S} Прође поред старе потапкав је по плећима задо |
| весела невеста...{S} Зар да јој је тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће |
| ... „Осман-беј!{S} Може бити ово је тај Осман-беј!“ И неописана љутина га обузимаше: да га ухва |
| p> <p>— Ако хоћете, мој муж довешће вам Осман-бејове другове..{S} Крије се од њих што није...{S |
| дети: физички су мртви.</p> <p>— Ја сам Осман-беја видела, рече Фатма и поцрвене.</p> <p>- Одак |
| ого — живот.</p> <p>По лекара отрча сам Осман; али, док је будио тројицу, док је једва један пр |
| На средњем је био Исмаил-беј, на десном Осман-ефенди...{S} Осман је лепши од Исмаила.</p> <p>— |
| традан ове опет дођоше и одмах почеше о Осман-беју, хвалећи га, говорећи о његовој лепоти; и Фа |
| еће у кућу „непоштеној".{S} Није ми жао Осман-бејова оца: како је васпитао сина?{S} Али, ја те |
| а ће да каже „Грому“: да је његову кћер Осман беј отерао.</p> <p>— Само полако, лепим, душо Али |
| утина, јер види собу једну: ту је она с Осман-бејом... сама.{S} Па не сме даље. „Станите!“ виче |
| пут, Емир-Фатма.</p> <p>Кад јој дође с Осман-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој с |
| н Џемал већ је страсно стеже као Азијат Осман.{S} Али осети да се она тресе те је пусти, поглед |
| и, и да јој муж није он, већ његов брат Осман.{S} После себе извињава: „Ћутим због деце: не бих |
| и си ми милосник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се препаде, помислив да је полудела, а она, |
| 50" /></p> <p>— Емир-Фатма-ханум! викну Осман-беј гласно и оштро...</p> <p>Од тога крупног мушк |
| е скоро удали? изусти радознало.</p> <p>Осман се намргоди: шта се то њега тиче?</p> <p>Његова м |
| стан свога греха. <pb n="241" /></p> <p>Осман се ожени.{S} Жена за њ би годину дана.{S} У њему |
| о куцаше, крв удараше у слепоочнице... „Осман-беј!{S} Може бити ово је тај Осман-беј!“ И неопис |
| рече Сафет.</p> <p>За Али-Рашид-бејова Османа.</p> <p>— Ах, само то да буде! рече Цариграђанка |
| у сути, да јој каже због чега сам се за Османа удавала, и да сам распуштеница?“ Ни слутила није |
| рече да легне, и пошто испрати из собе Османа, затвори шалоне, нареди да се по кући иде у терл |
| </p> <p>Она би њему све казала, да воли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржаваше стр |
| д у самоћи ноћу јеца, не помиње децу но Османа, а не мисли да одузме себи живот, толико тежак: |
| — мир, заврши лекар погледав значајно у Османа, па написа рецепт; али, пошто га прочита, исцепа |
| ов, и врло весео.{S} Њему је импоновала Османова енергија, мушкост; и допадала му се његова кућ |
| .{S} А он је љубоморан чак што сам пред Османом била развијена, јер за пољубац не зна — ја му н |
| S} Та друга бејаше заиста красна, али с Османом не састави ни три месеца: једно јутро пређе пре |
| е и саже главу као да пребраја жице.{S} Осману се софа окрете.{S} Па за час као да помахнита, с |
| Ништа не волим, одговори она хладно, а Осману сукну пламен уз лице, и помисли: „Какав је то од |
| ама је не као госпођа, већ као мајка, и Осману, и због тога као због лепоте, биваше све милија |
| е вечери, позвати гости.{S} Најпосле се осмели и изиђе пред хануме :</p> <p>— Ви сте, хануме, з |
| ве старо, од пре двеста, триста година: осмеси, неискреност, сумња, ухођење: зар бих смела оста |
| ну, с лицем раширеним у један бескрајан осмех.{S} После је водиље поведоше од рођаке до рођаке, |
| ентну Емир-Фатму, и од њеног бескрајног осмеха трзаху се. „Она није свесна свога расположења; и |
| ; од пре неколико дана, она се покаткад осмехне, а јуче се обукла и закитила.</p> <p>— Е, хвала |
| те, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније осмехну.</p> <p>— Ја њој не могу ништа; а она мени... с |
| дем као луда.</p> <p>Он се сад на њу не осмехну нити је потапка по плећима, већ погну главу па |
| ала, забезекнута.{S} Он опази то, па се осмехну и благо рече, како је обично говорио с децом, с |
| target="#SRP19120_N108" /></p> <p>Он се осмехну, подигнув један крај горње усне; она у том осме |
| шалоне. „Сирота жена!“ рече и тужно се осмехну.{S} О, Ариф-ханум!{S} О, све те нове!{S} Оне, с |
| ијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се болно осмехну.</p> <p>— Страст, моја кћери...{S} Да вам не да |
| е слуша Арифу.</p> <p>Пашиница се болно осмехну, а Нурије и Ариф рекоше:</p> <p>— О још колико! |
| Осман!{S} Као ђаурка!“ Он се задовољно осмехну, јер је знао да ова стара која га је очувала, и |
| ашиницом тужно погледа и тужно се на њу осмехну, па је Нурије поче пецкати за Мадам Аристид, па |
| ош више зачудише.{S} Обучена, накићена, осмехнула се, а ништа није рекла.{S} У оној њеној мирно |
| им би ми се син опет насмејао, или само осмехнуо, ја бих Богу секла црну жртву и запалила бих м |
| о лепе девојке, значајно се погледаше и осмехнуше, и упитавши бабу да ли јој нису што потребне, |
| пашинице, на то пецкање, дирање, лукаво осмехнуше и лукаво погледаше у Арифу, па се Ариф наљути |
| рича.{S} Оне се погледаше и подсмешљиво осмехнуше, као да кажу : „Зар је то живот?!“ па одоше н |
| 19120_N84" />.{S} Она их одгледа с оним осмехом што јој је раширио румено лице: први пут не осе |
| , као њено одело.{S} А она, опет с оним осмехом што јој је раширио зарумењено лице, мислила је: |
| дигнув један крај горње усне; она у том осмеху не виде подсмех него досаду, па изиђе, намеравај |
| " /> цигару, и сипале воду...{S} После, осмог дана, Фатма није постила: пушила је, и цела је ку |
| с цигаром.{S} Седам дана није постила: осмог оде у хамам и — запости.{S} Те вечери тетка јој р |
| она дете није могла донети; родила га у осмом месецу, те је умрло.{S} После му нарађала красну |
| сиротог мачка метнутог на мангал да се осмуди, од његове треске у прозор и прштања разбијеног |
| ћу, он поче викати на њихово друштво из основа рђаво, с обичајима, који су њима постали закон, |
| а један драги камен из прстена. „Што не оснујете једно женско друштво против луксуза?“ рече јед |
| рски харем као данас; никад није у мање особа оволико оличен.{S} Пет особа три генерације, и ка |
| ије у мање особа оволико оличен.{S} Пет особа три генерације, и каква разлика <pb n="31" /> међ |
| означи сличност која постоји између две особе или две ствари</hi>“ тако сте ми предавали, а ја |
| ла је Францускиња, Мадам Ажил...</p> <p>Особита музика испуњаваше салон.{S} Странкиње су играле |
| поломљеним кафезима над које се надносе особите воћке пуне рода и дижу кипариси.{S} Фењер, свак |
| оварати с Мерсијом, а Фатму опијаше њен особито пријатан глас и њен говор, и мишљаше; „О, како |
| розори, и игра, пуцајући прстима, један оспичав <pb n="209" /> потпоручник, распојас, смакнутих |
| е би пристао да му кћи умре, него да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре убио него што би... он |
| м, зашто да их дубоко ожалостим и грдно осрамотим?..{S} Ја то сматрам и за срамоту: да побегнем |
| леко од града где је толико ожалошћен и осрамоћен.{S} Али кад чу шта учини Фатма, он заборави н |
| ре би пристала да кћер види мртву, него осрамоћену.{S} И сети се шта њена мајка прича о Мадам В |
| јана, похита без „збогом“.</p> <p>Фатма оста сама:{S} Ђулренги је с ханумама код болеснице.{S} |
| ше:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Она оста сама с оцем понова, и тако се растужи како се раст |
| шарену кутију, пуну француских писама, остави га шапћући: „Буди с њима: сва су ми од моје Госп |
| лудило.{S} А она као да се из сна трже, остави ђинђухе и сасвим трезвено рече: „Нема ни Ахмеда, |
| ори:</p> <p>— Хоћеш да постиш, чедо.{S} Остави се, ти си млада, скоро доведена, муж ти је млад |
| а чије је срце претрпело катастрофу.{S} Остави „аманет“, па леже, и узе плакати.{S} Плакала је |
| е Мерсије.{S} Али, да довршим.</p> <p>— Остави, Мерсије јагње, ја сам то читала...{S} Сузе, опе |
| >Али она одмахну руком и рече:</p> <p>— Остави ме, дете!{S} Ја сам данас као раздешен ут.</p> < |
| т; свекрва јој га вуче и вели:</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар мени скут, а свекру...{S} За |
| је спреман, а тетка може своје имање да остави на џамије и текије...{S} Колико је пута рекла : |
| и закључаше...</p> <p>Мајка га моли да остави нож, тетка га преклиње, и не говори му као обичн |
| лренги узе јецати присећајући се: „О да остави све па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро било |
| авља жену, добри људи га светују, да се остави тога и да пред сведоцима да реч: ако се, на прим |
| кад ме мој бездушни <pb n="183" /> муж остави и лиши детета, ја се одадох уживањима, да ране з |
| суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и остави јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и т |
| шафе, „пелерине“ и печа, да их завије и остави у <hi>јашмак-одају</hi><ref target="#SRP19120_N3 |
| ...{S} И наједанпут, каик стаде, младић остави весла и узе <hi>ут</hi><ref target="#SRP19120_N2 |
| нцускиње.{S} У другу лепу шарену кутију остави теткино писмо и рече: „Буди с њима: сва су ми од |
| е три речи...{S} Сва топла, хтеде да их остави с Госпођичиним, па прошапта: „Не ту!“ и похита у |
| тна!</note> <note xml:id="SRP19120_N25">Остави ме на миру!</note> <note xml:id="SRP19120_N26"> |
| ма.</p> <p>— Кога, кћери? узвикну мајка оставивши Арифу.</p> <p>— Тога...{S} Осман-беја.</p> <p |
| знало. <pb n="227" /></p> <p>— Што није оставила кесе у којима је из чаршије донет пиринач и бр |
| о уређење!“ говорила је она побуњена, и оставила хамајлију поред најсветијих реликвија — францу |
| о дете.{S} И да је ту било деце, она би оставила жене, па би се с децом играла лутке, лопте, ск |
| ена чула како ју је лагао, зар га не би оставила и не сачекавши да јој падне треће венчање?{S} |
| да некад видим како ми је било кад сам оставила своју земљу и дошла у туђу.{S} Ах, Париз је ме |
| /p> <p>Тај дан ништа нису питале Фатму; оставиле су је да се одмори, испава.{S} Сутрадан је уст |
| нари, чланови срамног режима.{S} Али да оставим политику: од ње нас већ заболела глава.{S} Лудо |
| .{S} И од нас су тражили реч: ако се не оставимо пића, да нам жена остане <hi>бош</hi>.</p> <p> |
| а добром и богатом девојком, како би се оставио пића и имао од чега да живи, него на Нурију.{S} |
| а неким који је лутао по Европи, а жену оставио саму.{S} Она је век провела без мужа, без детет |
| о је две жене; то вече, ниједне: обе га остависмо.{S} И са живом муком, управо султановом Ирадо |
| е никад није учинио — истуче жену...{S} Оставите се тога, Нурије-ханум.</p> <p>Цариграђанке се |
| рије-ханум и њена сестра нису добре?{S} Оставите ме, децо, с Фатмом, да је испитам.{S} Идите да |
| су му виделе сузе те две жене?</p> <p>— Оставите ме, молим вас, хоћу да пишем другу, рече, па з |
| скреност, сумња, ухођење: зар бих смела оставити писмо њима непрочитано? „Ко зна од кога је?... |
| а испите... мора радити, јер тетка може оставити своје имање на џамије и текије...{S} Један жен |
| зби преокрет: ја према њему охладнех, и оставих га...{S} Ја нисам осетила да ме жали, те сам се |
| и готово хладно; она то осетише, па га оставише, спремна да заплачу.{S} Он ништа не опази, већ |
| почиње, чак и не гледа у бедног старца, оставља га да се покашље; а кад он би готов, она рече : |
| руку задржава, меће револвер у футролу, оставља га: она верује у живот после смрти ..{S} Али, ч |
| што миришу на њу.{S} Отрча на место где оставља за „по кући“ папуче: оне стоје ту, слатке њене |
| мени у лицу, и пошто замоли Арифу да не оставља Фатму саму, оде мртвацу.</p> <p>Али Арифа не по |
| ко и Ариф-ханум, али да она због њих не оставља мужа; но кад је виде с цигаром, да је не би бац |
| ваки бод, но ради расејано, и сваки час оставља иглу па преврће <foreign xml:lang="fr">Poésies |
| сно као дете.{S} Старци је не ућуткују, остављају је да се исплаче, јер сви знају да <pb n="192 |
| ају, само се на њих значајно насмеше, и остављају их да ћуте, да мисле...</p> <p>Поред Фатме ст |
| варати „беј, ефенди“, докле год нас они остављају овако неспремне, да сашијемо кошуљу за шесет |
| ије ће вам све испричати.</p> <p>Па оде остављајући их у чуду.{S} Они навалише питањима на роби |
| ликовца, као убицу, али ја нисам хтела, остављала сам на Бога, и Бог те је казнио...{S} Али, од |
| ве гранчице, метале их на уста и теме и остављале их у недра; Фатма је сузе лила над његовим ст |
| нерасклопљену, и пошто је то лепо увио, остављао је крај себе...{S} Пашиница ништа не почиње, ч |
| њему више ништа није свето...</p> <p>— Остављао сам је, морао сам: бежао сам од своје куће збо |
| а се узео проводити као младић: мене је остављао саму код куће.{S} Нисам га волела, а угађала с |
| азвију.{S} Кад се развише и чељад узеше остављати фереџе и јашмаке у шарене свилене бошчице, он |
| ли, дете неизведено па пут, поведено па остављено...{S} Ако је старије те има моралне снаге, шт |
| {S} За годину дана сахраних троје деце, остаде ми само првенче.{S} Мурад-Џемал, Господу хвала!. |
| рекав, повуче јој антерију, она спаде: остаде јој откривена глава „Откриј лице!“ Ухвати је за |
| не сети друге лепоте до оне у њој..{S} Остаде дуго, а кад отвори врата, из собе се осети мирис |
| -беј, њен муж, скочи с трећега ката.{S} Остаде жив, и после шест месеца се — ожени.{S} Кад се п |
| и да кажем.{S} Она оде, а у мојим ушима остаде та музика, њено: „O, là, là!“...{S} Зове се Мада |
| о нем човек према грому.“ Код две унуке остаде без унуке...</p> <p>Јесен је, позна, оголела као |
| на лицу, на рукама, на грлу, у коси, не остаде јој непољубљено, и она се збуни и више га не упи |
| и плећку, неки врат, неки бут: пашиници остаде само леви бубрег...{S} Па се закла још један ова |
| И ја <pb n="202" /> дадох реч.{S} Пошто остадох без ње, опет ме венчаше.{S} Па нас венчаше и тр |
| устаде и побеже; оне осетише то у њој и остадоше дубоко погружене ...</p> <p>Она понова оде Ибр |
| танак</hi>, старе су плакале а младе су остајале хладне.{S} Дим се дизао од дувана, али се није |
| њим, састајали се код њене Ариф-тејзе, остајали сами, он ју је салетао пољупцима, и опет се за |
| упљати чланови.{S} Кад су се развијали, остајали су у официрској униформи...{S} Било је и још н |
| ита према малом Кара-Бурну, а за каиком остајаше сасвим бео млаз, као да се просипало млеко.</p |
| д не утеши!{S} Растаје се с другарицом, остаје сама у друштву где нико ником не верује.{S} У ње |
| 19120_N29" /> азиски, <pb n="20" /> она остаје хладна; кад одјекне каква европска арија, она до |
| можемо осетити,“ каже јој тетка, а она остаје при томе, да ниједној није било као њој.{S} Да н |
| ифи, па оне се враћају, а она код тетке остаје и „лежи по неколико ноћи“; с тетком се шета, код |
| је у собу намамио и... она, несрећница, остала тешка..{S} А кад је несрећни отац, муфтија, прек |
| } Зашто да је питају?{S} Погубила децу, остала с једним...{S} Сафет говори Нурији: „Мој пријате |
| ахрам, Францускињи удатој за Јерменина: остала без мужа, с децом, и пошто јој је била мала пенз |
| одјурише: у њима је свекрва са сестром; остала пођоше ходом, и застајкиваху, јер не могаху даље |
| адим какав мио посао, ја се не мичем, — остала бих на једном месту довека...{S} Понеки дан ми с |
| ржао па да је султанова кћи; али, да је остала његова још само недељу дана...{S} Кад се рашчује |
| нкињама празнине, не учини јој се да је остала сама, — он је заузео сваки кут њене душе, он је |
| угој само ако нису у љубави.{S} Како је остала <hi>бош</hi>, то јест слободна, Мерсије јој дола |
| ално, не осећајући гриже савести што је остала без средства да учини доброчинство по дужности; |
| кућу узима Европљанку: да му кћи не би остала за пашинским кћерима, јер оне имају гувернанте.{ |
| ед Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не би остала овде ни тренутка.</p> <p>„Има лажи у којима ја н |
| е за њега, кћери, не бих дала, па макар остала неудата.{S} И зар би се ти код њега преседела?.. |
| мљеним као за бал (њу је позвала Сафет, остале је довела Ариф), и једне су просто викале од чуд |
| водом.{S} Нене и родитеље послужи Фатме остале Ђулбејаз.{S} После, чочеци узеше играти Ибрахим- |
| ица!{S} Срамота!“ помисли и скочи; па и остале туђе скочише несвесно и пођоше за њом јенђама.{S |
| г Мадам Аристид.{S} Из боље породице но остале, образованија од свих, ова Францускиња их не ого |
| ----</p> <p>Гости су отишли; њих две су остале „непотпуне“: оне су однеле нешто од њих.{S} Нене |
| трани оплаках као оца: они су ми од оца остали...</p> <p>Пашиница ућута, на лицу јој заиграше м |
| се рачун: од великог имања и богатства, остало само једна кућа и хиљаду лира; па и то туђе — ка |
| и на свету, све је код тебе, ништа није остало за другога.</p> <p>Емир је тада пољуби и каже:</ |
| и то туђе — кадиско.{S} Па шта је мени остало, о Алла’!{S} Где су толике куће, где лепи конаци |
| орити о пијанству његова бившег зета, и осталом, њему се смркаваше.{S} Кад муфтија ућута, он ху |
| могла вратити у Солун, да, по уговору, остане у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док му се кћи не уд |
| опије, да му жена не буде више жена, да остане од њега <hi>бош</hi><ref target="#SRP19120_N96" |
| т одузме.{S} О, само сад да не умре, да остане жива: нити ће се љутити, ни туговати, волеће мно |
| е.{S} А пошто гошћа отиде, она гледа да остане у соби сама, да мирише јастук на који се та стра |
| S} И заиста, дошла синоћ.{S} Мислила да остане годину, па једва неколико дана; јер она у овим г |
| лазио сваки дан, и непрестано гледао да остане с њом насамо, јер га је почела обузимати љубав, |
| нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена остане бош.</p> <p>Џемал се, као кроза сан, сети кад од |
| ч: ако се не оставимо пића, да нам жена остане <hi>бош</hi>.</p> <p>Тад се окрете Џемалу и рече |
| ва букте, па прегорева, па догорева, па остане јасан жар, па по жару буде пухар, па се то претв |
| да Емир-Фатма-ханум, твоја жена од тебе остане <hi>бош</hi>.</p> <p>— Јесте, муфти-ефенди.</p> |
| ек Емир-Фатма-ханум, моја жена, од мене остане <hi>бош</hi>“</p> <p>Он то изговори трипут.{S} М |
| дица“ или „прост“?{S} И што да моја кћи остане иза пашинских?{S} Кажеш : „<hi>овако</hi> је уда |
| Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син остане код куће са слугама.{S} Почех га пуштати с друго |
| е могу: у мене нестало племићког блага, остао племићки понос.{S} Од тетке да просим.{S} О, та д |
| на челу дигнуте главе.{S} Променила се, остарела; кад у самоћи ноћу јеца, не помиње децу но Осм |
| моћи један без другога; и најпосле, кад остарите, од мужа и жене биће два друга, од драгог и др |
| дошле оне три младе Цариграђанке, мора остати.{S} Мало, па јој дође и једна другарица.{S} Сву |
| к болесник, за кога лекари рекоше да ће остати жив, ако до зоре не умре: у кризи је.{S} Мајка н |
| ући помену шта хоће и кога хоће, она ће остати равнодушна.{S} Седе за клавир, и поче весело по |
| да не навучемо сумњу !{S} Кад ћемо моћи остати саме са својим мислима!{S} Ми то нећемо доживети |
| иш-бејових на ифтар, па можда ћемо тамо остати за суфур.</p> <p>У томе робиња:</p> <p>— Па, хан |
| ла.</p> <p>— Никако нисам мислила да ћу остати жива, па сам се бојала смрти, или, управо, било |
| у корака...{S} Сву ноћ неће ући у кућу, остаће крај јасмина седећи, осећајући љубав...{S} Али, |
| i>Суза</hi>.{S} Ова <hi>Песма Суза</hi> остаће, може бити, нечитана, нико неће дознати колико ј |
| рсије.{S} Пре две вечери не развише се, осташе у чаршафима, с печима посувраћеним преко главе, |
| Прве године дође, доведе ми дете: обоје осташе три месеца; друге године проведоше код мене месе |
| а дубоко уздахну.{S} У овоме друштву не осташе дуго, искрадоше се па одоше у башту, наместише о |
| виде на улици после сунчева захода, оне осташе да преноће.{S} Девојке се зажелеле једна друге, |
| е, повуче их, — срушише се: две дашчице осташе у њеној искрвављеној десној руци...</p> <p>Умест |
| у <hi>Хотел д'Англетер</hi>.</p> <p>Ту осташе до три часа по подне, па се, овако обучени, укрц |
| жим у Европу, и — срећна сам.{S} Сан је остварен, само што сам ја несрећна...{S} Пољуби ме само |
| латно се бели као снег...{S} Зар вам је остварење сна гробље ?{S} Зар нисте могле...</p> <p>Ари |
| то су јој њени снови?{S} С ким ће да их оствари?</p> <p>Сутрадан, у вече, после ифтара, дође му |
| Фатма испрекидано.</p> <p>— И сан ти се остварио..{S} Само да су му црне очи, и да је мало виши |
| чини да га брани што не дође, час да га осуђује, оптужује.{S} Ономад каже: „Не зависи од њега в |
| оворила, каменчићем, ничим.{S} После се осуђује: што није бежала?{S} Ако није могла побећи, што |
| исли: „Себичне!{S} Лагале другога да би осушиле себи очи.“ Заклетва!{S} Каква заклетва кад не в |
| миловање...{S} Кад напуни шест година, отац му дође да га узме, да га одведе у Европу на васпи |
| ипарис, уздигнуте главе, али врло блед, отац доведе кћер до улазних врата бацајући преко <pb n= |
| pb n="275" /></p> <p>— Он више не пије, отац.</p> <p>— За протераницу?</p> <p>— Падишах ће га п |
| Босфора.{S} Са мном су сви моји: нене, отац и мајка, и Ђулренги...</p> <p>Босфор, о коме сам т |
| рлуку, седи нене, опет у зеленој свили, отац и мајка, стриц и стрина, тетка и теча, неке блиске |
| сваку помаже или муж или брат или, чак, отац.{S} Ја сам се овде одмах с њима нашла:{S} Цариграђ |
| ш не спаваш, Фатма?</p> <p>— Не спавам, отац.</p> <p>Он ни по гласу не познаде да је решена и н |
| кћер разрогачено.</p> <p>— Ја га волим, отац.</p> <p>— Зар да те удам за пијаницу! прибра се он |
| де понизно, нежно, тихо: — Ја те молим, отац.</p> <p>— Никад то неће бити! узвикну он одлучно.< |
| ено, то су сузе, није крв...{S} Збогом, отац, опростите ми сви!</p> <p>Кад хтедох затворити пис |
| шкарца и три девојчице; она, мајка, он, отац; њено све у Солуну — ништа отац не да, његово у Ца |
| те се за себичност...{S} Чувај ми кћер, отац, и опрости ми!{S} И мајка нек ми опрости, и нене, |
| у духа без душе...{S} Некад сам сањала: отац ме не да њему, ја бежим у Европу, и — срећна сам.{ |
| скиде чаршаф и пече, обриса очи, изиђе: отац јој долази из чаршије.</p> <p>— Добро дошле !{S} Д |
| замишљено драго...{S} Не устаје, мисли: отац је не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; т |
| видео, зар би она још била жива?...{S} Отац није код куће...{S} Па осети нешто као пресићеност |
| је школе учио, али их није свршио...{S} Отац му умре, а он дође да га видим ја, његова мајка, п |
| х родитеља, те и не мислиш на момка.{S} Отац му био паша, то је лепо; али шта је он, какав је, |
| сам кћи Али-паше, бившег садразама.{S} Отац ми је био Турчин, мајка Черкескиња; он племић, она |
| се с цариградским највећим харемима.{S} Отац јој је рођен у Цариграду, тамо је одрастао, школов |
| ла, њој је тада било тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а у кућу узима Европљанку: да му кћи н |
| осиоце јој помиње нене, не родитељи.{S} Отац се разговара с ћерком као с каквим старим дервишем |
| оше да вечерају; она ништа не окуси.{S} Отац опази да је расејана, те помисли да се уплашила за |
| а наше потпуно непросвећено друштво.{S} Отац, ви зидате кућу с крова.{S} Ви приносите браду к п |
| лудачких гласова, уђе у своју собу.{S} Отац за њом не смеде!</p> <p>Не леже сву ноћ.{S} Ујутру |
| расплетена, задихана, и иде на софу.{S} Отац јој седи, сав у бело, без свеће, на месечини, пуше |
| пустио.{S} Куд би после, црна кћери?{S} Отац те не би више у кућу.{S} Толика брука досад, заврш |
| </p> <p>— Кроз тејзине кафезе.</p> <p>— Отац те не би њему дао, и ако је из добре породице и бо |
| ..{S} Спавај, она неће умрети.</p> <p>— Отац, сви су те молили да ме удаш за Џемала.</p> <p>Он |
| неће бити! узвикну он одлучно.</p> <p>— Отац!{S} Ја хоћу, рече, а у њеном женском гласу понова |
| До поноћи је била у соби сасвим сама, а отац јој је још седео на софи и пушио.{S} Час је ходала |
| {S} Најпосле, сврши се: сви устадоше, а отац је ухвати благо за мишицу и поведе је јенђама; роб |
| {S} Ево је, рече па зажмури.</p> <p>— А отац ти мисли да полазиш за невиђено, ха! ха! ха!...{S} |
| ву, пошла за њ само што је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чула к |
| ка, он, отац; њено све у Солуну — ништа отац не да, његово у Цариграду, шаље му се новац у Евро |
| ди се. „О, сваки плаче, и најтврђа срца отац, јер њу, мажену, не даје другу него господару, а г |
| т, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi>Гром</hi>.{S} Али нећу чинити неправду удовиц |
| боде га ножем...{S} Младић умре а његов отац тужи мога сина...{S} Суд му досуди — хвала му!... |
| аест година, Али-Рашид-беј, Осман-бејов отац, ожени свога најстаријег сина, Ахмед-беја, по трећ |
| а је синоћ прислушкивала... чула је кад отац рече: пашић, <hi>џемал</hi>...{S} Обележје јој је |
| ју харем с конаком закључана су кад год отац није код куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и з |
| к (наш празник!) ја пишем, а к мени уђе отац.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да ми не може пис |
| отац!{S} Она устрча уз степенице да је отац не види напољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерају; она |
| „то човеку не доликује”, чак ни кад је отац. „Покојна моја нене бејаше мирна, и све невесела:{ |
| анцуски.{S} Гошћа се жалила како јој је отац љут, како се врло бојала да их неће пустити да про |
| на, као занесена, па кад сам чула да ме отац удаје за пашића, „џемала”, ја сам, ван себе од рад |
| } Непрестано саму себе питам: „Зашто ме отац удавао <hi>овако</hi>?{S} Давао ме туђем човеку ка |
| паде...{S} Око ње се скупи сав харем, и отац јој...</p> </div> <pb n="100" /> <div type="chapte |
| дух и за друштво најбољи Цариград.{S} И отац их одмах послуша, доведе ме овде, узе кућу у Бејле |
| Ти си много слободнија од мене.{S} Теби отац не брани да носиш <hi>јелдрме</hi> и <hi>башјорти< |
| кад изгуби мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, појми да устане, да |
| /> Где је брат, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi>Гром</hi>.{S} Али нећу чинити не |
| ог рођеног оца, па затворим уста, да ми отац није шпијун, да ме не поткаже, не оптужи своју поб |
| душа.{S} Слушај, сине мој: ти си Фатми отац, али ти Фатме не познајеш.{S} Она је пред тобом ка |
| ца, остала тешка..{S} А кад је несрећни отац, муфтија, преко једне рођаке испитао, она све каза |
| се вратити врло доцкан, па дотле ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то да удесим.{S} И |
| љину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац,“ тако сте ми писали.{S} Па ипак, никад ми мајка н |
| љину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац.{S} Онај који би тражио да проговори твоје срце, т |
| га.{S} Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја |
| т, а оно — ти си га испунила...{S} Твој отац не би мене за зета, пошто сам сиромах.{S} Али ти.. |
| тац! викну њена мајка прекорно.{S} Твој отац је љут, али није луд...{S} У гору и камен!</p> <p> |
| ила осим...</p> <p>— Шта кажеш?{S} Твој отац! викну њена мајка прекорно.{S} Твој отац је љут, а |
| да је из просте куће.{S} Зар би те твој отац дао човеку који није од породице, из добре куће?{S |
| шем ти француски, да не би разумео твој отац, ако би му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га п |
| де међу њих.{S} Учини јој се као да јој отац лежи мртав насред баште...{S} Њен кипарис!{S} Из њ |
| i>муж</hi>!...{S} А за пуномоћнике, мој отац: „Да их доведем, кћери, да их видиш...{S} Ти њих п |
| чи још и <hi>лепота</hi>.{S} Дакле, мој отац је тога мога просиоца назвао лепотом, али није му |
| неће никад.</p> <p>А пре неки дан, мој отац метну на сут-анин капиџик катанац, а мајка му ништ |
| а их по гласу познаш.<pb n="101" /> Мој отац!{S} Да видим пуномоћнике, а да не видим младожењу! |
| лепо пише, врло драга госпођице.{S} Мој отац с писмом ишао од познаника до познаника: све истин |
| обори очи и рече:</p> <p>— Какав је мој отац, па га ја никад нисам наљутила осим...</p> <p>— Шт |
| з град где има муслимана као што је мој отац?{S} На њиним свадбама међу њима се прошетају и људ |
| > <p>У Турака, затуцаних као што је мој отац, још постоји један чудан, један страшан обичај, да |
| е куће, господске; богат... све што мој отац тражи.“ И метну у куверт мило писмо, па га десет п |
| ме</hi> и <hi>башјорти</hi>, то што мој отац зове „европски огртач за прашину и европска махрам |
| ро окренути, лудо моје срце!{S} Јер мој отац пре би пристао да му кћи умре, него да га осрамоти |
| /></p> <p>Кад Фатми бејаше најтеже, њен отац уплаши се да не умре, и у томе страху обећа:{S} Бо |
| >Уместо да пође к њој, да је убије, њен отац измаче се од ње далеко, ухватив се обема рукама за |
| аза да је он.{S} Слушкиња отвори... њен отац!{S} Она устрча уз степенице да је отац не види нап |
| таје кад се узима абдест.{S} Гледа: њен отац, сав у бело, <pb n="109" /> опра уши и руке до лак |
| в поздрав.</p> <p>У конаку су људи: њен отац, слуге, кочијаш, роб дилавер, а у харему жене: њен |
| ко пред вече ухвати је грозница.{S} Њен отац навалио да иду у Цариград, да опет узму кућу у Беј |
| и...{S} Одакле су?{S} Из Европе.{S} Њен отац некад дође у зору, па мајка не пита ни где је био |
| , један Скопљанац: сви богати.{S} А њен отац жели да овај брак буде потпуно европски — по избор |
| рине тетка: њена сута...{S} И пошто њен отац хтеде да је све по старински, њу сакрише.{S} А гос |
| вић!{S} И кад би био богат!{S} -Јер њен отац тражи зета из добре куће, од великог рода, и богат |
| га чула или негде прочитала.</p> <p>Њен отац мрзи Европу а воли што му кћи зна европске језике |
| -</p> <p>Те вечери после вечере, Фатмин отац оде у кафану а нене и мајка похиташе у комшилук, г |
| , те да уђу у харем људи, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно кућу напунише гомиле младих веселих ж |
| е од њена мужа, те јој се не рачуна као отац, по закону...{S} Али, она се кајала...{S} Пролазил |
| жени, детету, био врло нежан, више као отац, него као муж; свашта јој је куповао док је била м |
| b n="12" /> чаршафу, да је не би познао отац, ако би је случајно срео.</p> <p>Једно предвече, м |
| ано је држи луди страх: ако ју је нешто отац видео !{S} О, лудост!{S} Да ју је видео, зар би он |
| .{S} Моја мајка не зна...{S} Кад би чуо отац!...{S} Одох да ноћим код Саније-хануме, а она зват |
| р?{S} Зет ти прост, од проста рода, јер отац му паша, али деда <hi>телак</hi>: у хамаму трља ле |
| н-Нури!...{S} По имену се познаје да му отац није телаковић.{S} Јер, на пример, чим твоја снаха |
| не чују моји... <hi>Само</hi> за ту реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У Нури |
| ји би видео овај страшан призор.</p> <p>Отац стајаше у оном положају као окамењен; кћи се гласн |
| е отварао писмо...<pb n="280" /></p> <p>Отац, опрости ми.{S} Међу ђаурима сам више од годину да |
| и сетити се тога. <pb n="145" /></p> <p>Отац јој долази петком, нене и мајка сваки дан, а њу ви |
| сузама, њеним сузама, и: губим свест. „Отац ти, чедо, добно једно писмо...{S}" И још нешто гов |
| осећању, по срцу и по души; њена права отаџбина је Француска, мисли и хода по соби нервозно, с |
| са ..{S} Кад би ме неко питао где ми је отаџбина, ја бих одговорила: тамо где је он.</p> <p>10 |
| туђини.{S} Али не, где је он, ту ми је отаџбина. <pb n="290" /></p> <p>12 рамазана.</p> <p>Дан |
| ђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{S} То је отаџбина онога кога волим.</p> <p>Октобра.</p> <p>Јутро |
| опе; а да ли има што из Азије, из своје отаџбине, Турске? „Нема ништа: ја бих то досад опазила. |
| е: шта све треба да ради за добро своје отаџбине.{S} Од свих, ова дивна жена што и у туђој земљ |
| ради на бољитку, то јест на добру њене отаџбине.{S} Али час-по, па је постајала страшан скепти |
| <p>29 августа.</p> <p>О моја сирота без отаџбине!{S} О моја сирота без имена!{S} Да је у Турско |
| </p> <p>10 новембра.</p> <p>Слатка моја отаџбино!{S} Кад бих ти се могла вратити, ја не бих губ |
| учини јој се да почиње нешто важно, да отвара некаква велика врата споља затворена катанцем, и |
| киром у капију, а она се полако поче да отвара. „Има ли кога?“ говори муфтија пре но што ступа |
| тених" пријатељица ниједна јој врата не отвара, а све су поштене, осим оне једне...{S} Ако би к |
| ногом у врата и да грди жену што му не отвара.{S} Називаше је погрдније но прошли пут.{S} Она |
| е се из дворишта женски глас и широм се отвара капија: отворила ју је једна црнкиња с белим јаш |
| {S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифом посвади, некад да се |
| И уместо да се на њу викне, оно јој се отварају врата, пушта се у кућу; а кад се она већ разви |
| капци отежавају, затварају се, али се и отварају од лупе у поломљена ћерчива и грозног маукања |
| књижевности, већ и ради књига које нам отварају очи и ради разговора са странкињама, Енглескињ |
| им, и ова два, говораше робиња шапатом, отварајући писма.</p> <p>И наједанпут насмеја се и рече |
| о Џемалу, тихо певајући љубавне песме и отварајући нијете.{S} Док се говорило о лепом младићу, |
| јали су пред капијама које су се помало отварале да се кроз њих појави каква рука са зембилом и |
| ном прашљивом кратком путу; а хануме су отварале прозор и истицале Фатмину лепу главу да је оми |
| , у крутим огрлицама, рединготу и фесу, отварали су вратаоца с кола, и пружали ханумама уместо |
| дан, није знао да ли је вече или јутро: отварао је очи, затварао их и сањао да избија дванаест. |
| Један дан дође му телеграм, а кад га је отварао, руке су му се тресле као кад је отварао писмо. |
| познат..{S} Руке су му се тресле кад је отварао писмо...<pb n="280" /></p> <p>Отац, опрости ми. |
| тварао, руке су му се тресле као кад је отварао писмо.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-И |
| вориће о љубави, певаће љубавне песме и отвараће <hi>нијете</hi>.<ref target="#SRP19120_N35" /> |
| дворишта; метнуше око <pb n="41" /> на отвор.{S} Нигде никог!{S} Затворише нов отвор грудицом |
| ишла око зида, крадом, и метала око на отвор.{S} Седела је по читаве часове у нениној соби, гл |
| отвор.{S} Нигде никог!{S} Затворише нов отвор грудицом земље, па одоше те чучнуше крај зида са |
| и мало, дозва зидара да капиџик скине и отвор зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и к |
| у јасмину, извади груду земље из једног отвора и намести око: свет, као обично по турским махал |
| простреше се по трави, после затворише отворе и одоше у кућу.</p> <p>Пред вече опет одоше уза |
| тма њих не чује... чује њега: прозор је отворен; и чује само како говори, не шта говори, па се |
| вижди, уноси, с маха на мах, кроз један отворен прозор по који мртав лист, жут као њено лице, к |
| само мало с њом дружи, јер она је била отворена, и сувише отворена, због чега је у њином друшт |
| као малу децу.{S} А кад се врати и виде отворена врата, узвикну:</p> <p>— Зар вам је толико вру |
| ужи, јер она је била отворена, и сувише отворена, због чега је у њином друштву, ненавикнутом на |
| } Оде у једну собу из дворишта, па крај отворена прозора стаде: месечина као дан — пун месец. „ |
| лона, ниских, и небројено ханума сасвим отворена лица, с белим муслином преко косе, па пуше и г |
| чаршији, да пред вече седим крај широм отворена прозора, да се загледам у очи женама и људима. |
| та има, код Бејаз-Куле, на Молосу — иду отворена лица.{S} Тек кад се неко у њих добро загледа, |
| прозора се лепо види море и Олимп; над отворене шалоне наднеле се нарове гране са заруделим ро |
| ђане крај путање до средње капије широм отворене,<pb n="131" /> што су изишле да свирком и песм |
| т, па кад виде мајку, насред софе широм отворене, само у дугачким белим гаћама, раздрљена, седи |
| кроз предсобље бацајући погледе у широм отворене одаје с постељама под белим танким комарницима |
| е место, јер је топло те су сви прозори отворени, да у собу „уђе и мирише мај“...</p> <p>У соби |
| , где бејаше много прозора, и сви широм отворени.{S} Да је ово девојачка соба, види се по силно |
| гледале...</p> <p>Прозори су били широм отворени, те се чуо шум мора, видело котрљање звезда и |
| али се није задржавао: прозори су широм отворени.{S} Измешали су се парфими од љубичице и хелио |
| по вароши?</p> <p>— По мени, чедо, и на отвореним, и пешице, по чаршији, испод руке ти њу да ух |
| доше у једну собу окренуту мору, с мало отвореним шалонама, па брзо пређоше у другу из баште, г |
| није ништа сплетено, лежи насмејана, с отвореним очима, те жене тумаче да јој је жао младости |
| није чинила мртва, него као да спава с отвореним очима...{S} На белој постељи, сва у бело, рас |
| ују, а ја као кроз маглу видим гробље с отвореним гробовима за <hi>нове</hi>... ваде их из дрве |
| ђака, студента, па их одведе на софу с отвореним шалонама и прозорима, где она ради, мисли, ос |
| јој се као хапсана.{S} Крај мора, крај отворених шалона и прозора била је месец дана.{S} А сад |
| о.{S} Гугутке су залепршале крилима око отворених прозора и чуло се тихо и нежно: „гугу-то“!{S} |
| пре би га миловао.{S} Што га не погледа отворено, разуме: стиди се, нису сами; али крадом...{S} |
| сам јој нешто мало, али јој нисам хтела отворено писати: жао ми је било да се не разочара кад г |
| ица волела с пасторком, и о томе је њој отворено причала, а она се љутила и гадила.</p> <p>Прол |
| буди је, шушти, и час-по удари граном о отворено прозорско крило...</p> <p>Кад је требала да ус |
| га, па се сети шта је писала.{S} Овако отворено...{S} Госпођици о љубави!{S} Је ли она луда!{S |
| е, по солунском обичају, све скроз било отворено.{S} Њихов ђердек је из баште, а с прозора се л |
| ке и младе жене).</p> <p>Насред великог отвореног предсобља, разастреше, на египатску асуру, бе |
| сав Серез.{S} Ја сам до сад седела код отвореног прозора и гледала <pb n="48" /> у многа минар |
| стима, чак и Џемал!{S} После ифтара, на отвореној софи, робиње простреше овчју кожу и два ћилим |
| лу.{S} Трчи ханумама које седе на широм отвореној софи поплављеној месечином.{S} Она ће њима и |
| да не чују људи на улици: срамота.{S} У отвореној софи на месечини се беласају јашмаци: неколик |
| киша!{S}" Устаде.{S} Насред баште, под отвореном ћошком је шадрван; вода му пршти у вис и враћ |
| ега је у њином друштву, ненавикнутом на отвореност, много пута страдала.</p> <p>— Знаш шта, хан |
| јка а по изгледу тако млада, због своје отворености Арифи увек врло симпатична, Мадмоазел Дарно |
| па саши јастук...{S} Узе та мила писма, отвори... „Je t'aime“...{S} Притисну усне на те три реч |
| р, и поче весело по диркама, па устаде, отвори фијоку с Госпођичиним писмима, подиже заклопац с |
| кад нема оружја?</p> <p>— Џемале, сине, отвори, тако ти Божје љубави! <pb n="221" /></p> <p>— Н |
| га и погледом и руком, па, осврћући се, отвори долап; раши мало један дугачак а узан, право тур |
| диже покривач, а унука јој се пробуди, отвори очи, па их затвори. „Ја сам те, чедо, пробудила. |
| траху.{S} Сиђе у <pb n="219" /> кухину, отвори врата и изненади се: његова мајка и тетка чуче п |
| писао, и да се ту њено име помиње...{S} Отвори друго писмо; из њега испаде једна карта.<pb n="2 |
| > <p>Ништа више.{S} Јучерашњи датум.{S} Отвори треће много узбуђена.</p> <l> <foreign xml:lang= |
| и на столу: у свакој ствари види њу.{S} Отвори фиоку, узе једну слику: њена слика; он ју је сли |
| жаше око капије да не би гости чекали — отвори: уђоше Солуњанке, старе у црним, Сафетине врсниц |
| поред каквог плавог језера...</p> <p>— Отвори, арслане! чу се споља.</p> <p>Ах, његова мајка.{ |
| Нурије и покрива лице рукама.</p> <p>— Отвори, тако ти материне љубави!</p> <p>— Нема матере.{ |
| над унуку, па је љуби и буди:</p> <p>— Отвори очи, очи моје!{S} Ослободи душу, душо моја!{S} З |
| срећу, не познаје.{S} Моја мајка једва отвори уста и рече: „Не могу... хоћу да се повредим...{ |
| а столу писмо Госпођичино.{S} Узе да га отвори, а руке јој дршћу, лепе њене ручице...</p> <p>Па |
| и смо у бело, говори робиња и полази да отвори врата, јер неко зачагрља резом.</p> <p>У собу уђ |
| је помислила, па пошто се велика капија отвори, она потрча, гурну средњу; хоће да протестује, д |
| е она налази уз капију и нека се капија отвори баш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, |
| до снаге било, Бога ми!</p> <p>А Фатма отвори мило писмо и прелете очима преко дугуљастих фран |
| ече:</p> <p>— Емир!{S} Емир!</p> <p>Она отвори очи.</p> <p>— Устани, чедо... закључај врата.</p |
| стови из „слаткога“ де Мисеа.{S} Робиња отвори писмо, које беше много намирисано...</p> <p>Прек |
| јој срце не каза да је он.{S} Слушкиња отвори... њен отац!{S} Она устрча уз степенице да је от |
| д осетим мирис запаљене цигаре...“ — па отвори стакалце с мастиком, принесе му га:</p> <p>— Син |
| а сам готова.</p> <p>Мерсије зажмури па отвори књигу насумце, притисну прстом једно место у књи |
| O, yes!</foreign> узвикну она весело па отвори себи: „Смех, песма“.</p> <p>— Благо теби! бићеш |
| ма доцкан легла, па се успавала.{S} Кад отвори очи и виде на столу пошту, чисто задрхта; брзо у |
| те до оне у њој..{S} Остаде дуго, а кад отвори врата, из собе се осети мирис изгореле хартије.. |
| олико дана.{S} Руке су јој дрхтале ]сад отвори друго. ”</p> <l> <foreign xml:lang="fr">„Je t'ai |
| рећна, рече Фатма тужно.</p> <p>Мерсије отвори једној својој другарици. „Сузе, сузе, сузе.“ Фат |
| прочита, и страсно пољуби, па најпосле отвори сто за писање, и у једну лепу шарену кутију, пун |
| .</p> <p>Ах, његова мајка.{S} Он јој не отвори.{S} Хоће да је сам.{S} Види себе, дечка здрава а |
| е зачуђено.</p> <p>— Мени се чини да се отвори сутина капија и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Та |
| је затворена.{S} Кад дође ред да ми се отвори, биће доцкан.</p> <p>Париз, 25 новембра 1907.</p |
| инготу, крутој огрлици и фесу, скочи те отвори вратаоца, па окрете леђа и опружи мишицу...{S} Е |
| и неки неодређен бол.{S} Сафет скочи те отвори на софи врата...</p> <p>Испраћајући пријатељицу, |
| ></p> <p>— Ариф-ханум! узвикну робиња и отвори врата.</p> <p>— Тејзе!{S} Моја мила, слатка тејз |
| ј баба и с другог прозора смаче ћилим и отвори оба крила; а унука се опет подиже на лакат и пог |
| оде те смаче с једнога прозора фереџу и отвори оба крила.{S} Споља уђе загушљив ваздух; а Фатма |
| то Мурад-Џемал-беј?</p> <p>— Гонџеђули отвори капију, нешто да купи, промоли главу и искези зу |
| с ич! говори и непрестано жмури, па тек отвори очи и рече: — Кад га видим и није ми толико коли |
| дежмекасту црнкињу, капиџику.{S} Она им отвори, и кад уђоше, пољуби им скут и пође пред њима, п |
| е на двоје на троје уми, она грозничаво отвори писма.{S} Била су два.{S} О како су јој оба мила |
| ју...{S} А?{S} Да идем?</p> <p>Она јако отвори очи, а после их затвори и зарида.{S} Нене је ути |
| првог слова у пророкову имену, па опет отвори књигу, и тражећи нешто непрестано понављаше „<fo |
| а светлост с те слике, па их наједанпут отвори, погледа у слику: она јој заигра пред очима...</ |
| не може да се венча!“...</p> <p>Капију отвори Ђулренги, и закука: „Аман, мртав!“...{S} Младога |
| весели се.</p> <p>И на енглеском језику отвори се готово интиман разговор.{S} Нове казаше да су |
| куће само дању, после и ноћу: за то му отвори вољу Рамазан...{S} Дође Рамазан: код мене по сву |
| су јој та писма, па не мога одмах да их отвори, но их спусти на узглавље и метну своје лице на |
| тамболу...{S} После дуге вожње, кочијаш отвори колска врата и рече: „Ефендија је ушао овде“.{S} |
| агледа се у тај густи колутави дим, па „отвори“ разговор:</p> <p>— Како се теби, ханум, чини ов |
| , у рединготу, крутој огрлици и фесу, и отворив вратанца, окрете им леђа и пружи мишицу, а из к |
| финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши врата осетила је сву свежину ноћи и силан мир |
| она то не виде...{S} После је, лежећи, отворила Мерсијино писмо, на зеленој хартији, писано фр |
| а женски глас и широм се отвара капија: отворила ју је једна црнкиња с белим јашмаком на црној |
| слато преко мене.{S} Опрости што сам га отворила: била сам радознала!{S} Да видиш, душо, <hi>ар |
| lang="fr">Entrez!</foreign>“ и врата се отворила, и к нама ушао <hi>тај</hi>, и поклонио нам се |
| пне беле гаћасте кокоши раскрилиле се и отвориле кљун, мало даље један пас наслонио главу на ша |
| не можете променити, као Алах!..{S} Да отворим капиџик?{S} Кључ је у мене, а сад се немамо ког |
| } Зашто их не читаш?...{S} Ја ћу ово да отворим, и ова два, говораше робиња шапатом, отварајући |
| д не спустим пече, због врућине, кад не отворим сунцобран, да не заклоним сунце, људи, Турци, з |
| , а па средини као да ће се раздвојити, отворити, да се отуд појави један огроман <pb n="211" / |
| песмом, певају:</p> <l> Кристал прозори отвориће се,</l> <l> И нама бакшиш пружиће се;</l> <l> |
| и боље рећи дивнога парка, <pb n="2" /> отворише се кућна врата и појавише се из куће три ханум |
| се да јој отежава дисање.</p> <p>Кад се отворише врата и указа се Осман-беј, на њену мирном лиц |
| је осећала Фатма и чинило јој се да јој отежава дисање.</p> <p>Кад се отворише врата и указа се |
| ад; све гуши, заноси, опија; очни капци отежавају, затварају се, али се и отварају од лупе у по |
| навалише на њ мастику...{S} Њему сасвим отежате очни капци.{S} Потпоручник, онај у папучама, с |
| шао ни на вечеру!...{S} Пред саму зору, отежаше јој капци, савлада је сан, — заспа.{S} А њена с |
| S} Африка!“ Унука је загрли и размажено отеже; „Не-неее !“ Стара је омилова по лицу и омириса ј |
| које су јој се с њене болећиве нежности отеле, она се полако, неприметно, отуђивала од жене кој |
| пређе преко пута без питања, и он је — отера.{S} Опет зва Зејну да погази траву по милим стаза |
| у је отерао. <pb n="261" /></p> <p>— Да отера овако лепу жену! чуђаше се лекар гледајући чежњив |
| трпи ортака!{S} Он разумеде да треба да отера жену, те према жени постаде суров, вређаше је; ал |
| дечко коња или девојчица лутку.{S} Кад отера најлепшу међу најлепшима, <hi>узеће га</hi> Зејна |
| ој пријатељици а мужа не пита, и муж је отера...</p> <p>Тврдо вероваше да ће се Зејна одмах вра |
| го кћер!{S} Од једнога побеже, други је отера.{S} Окаља ми образ!{S} Обрука ме!{S} Како ћу у св |
| м три венчане жене, нарочито ону што је отера „за бакалске кесе“, а највише ми је жао четврте, |
| ли је од тога уздржаваше страх да је не отера, па како би она без деце, јер зна да јој децу не |
| ог Осман-беја због вашег сина, да је он отера те да узме вашег сина: она воли вашег сина.</p> < |
| .</p> <p>Он спава, ја не могу: срећа ми отерала сан.{S} Благо оном који воли!...{S} Кад се спус |
| да се преудала, и да се оцу вратила... отерана.{S} Мој несрећни син због такве жене да се рани |
| !...{S} Шта си учинила?{S} Због чега си отерана?...{S} А?...</p> <p>Он се смеје, а мајка му се |
| кога хоћеш.</p> <p>— Да ме није пустио, отерао, ја бих се убила.{S} А сад кад сам слободна...</ |
| , не погледајући у туђе жене: „Па лепо, отерао је, нека, има хвала Богу она коме да се врати.{S |
| ла Богу она коме да се врати.{S} Кад је отерао пашину <pb n="264" /> кћер, што не би моју!{S} Т |
| .{S} После није устала свекру, и муж је отерао пре но што је била.</p> <p>— Ми смо чули ту прич |
| ћу...{S} Потпуно луд.</p> <p>- Зашто је отерао трећу? рече Цариграђанка радознало. <pb n="227" |
| ога Осман-беја, доктор-ефенди, па ју је отерао. <pb n="261" /></p> <p>— Да отера овако лепу жен |
| 4" /> кћер, што не би моју!{S} Трећу је отерао за бакалске кесе, четврту што није устала свекру |
| се због ње, за њу.{S} Да је Осман није отерао, она би се развила, развијена би прошла турске у |
| же „Грому“: да је његову кћер Осман беј отерао.</p> <p>— Само полако, лепим, душо Али-беј; јер |
| и луд.{S} Још нема пуних тридесет а већ отерао три жене.{S} И за шта?{S} Прву, што је позајмила |
| му седе месец дана!...{S} За шта је ову отерао ни сам не зна, те турске жене прављаху шалу: „от |
| /p> <p>— Њега није срамота што је трећу отерао за бакалске кесе, него што му је четврта отишла |
| не зна, те турске жене прављаху шалу: „отерао је за бакалске кесе“.{S} Он је још обилазио око |
| Како је почео“, вели, „до четрдесете ће отерати четрдесет.{S} Он луд“, вели, „а има подбадача с |
| ебе не због тебе, већ због деце: кад ме отераш лишићеш ме њих.{S} Крила сам од себе због девојч |
| жутео као лимун, очни капци су му чисто отечени: боље да га данас она не види.{S} У томе виде д |
| каје, знам...{S} Тебе много брзо пусти, отиде му неизмилована.{S} С оне три се затварао, па га |
| клињање, ни моје сузе, ништа не помаже: отиде с вечери, па се врати ујутру, весео.{S} Испрва ре |
| га она као у судњем дану оптужује...{S} Отиде, а она га не испрати, нити му на ноге устаде: прв |
| и су је, да њега преваре, уплаше.{S} Па отиде у теткину собу за рад — празна; оде у њену спаваћ |
| те њој миле странкиње.{S} А пошто гошћа отиде, она гледа да остане у соби сама, да мирише јасту |
| о на њена уста; али од тога дана она не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену д |
| изиђу, оне јадне малаксале...{S} Ти му отиде <hi>онако</hi>, може бити зато што ниси <hi>девој |
| и, по свему, од Енглескиња.</p> <p>Ариф отиде Нурије-хануми, или, како је Туркиње зову, Мондије |
| > <p>— Ја и да могу, нећу никад више да отидем Нурије-хануми, рече Ариф. „Oui, s'est comme ça.“ |
| да мењам места и код куће и кад кудгод отидем; али кад седим с неким кога волим, или кад радим |
| да променим ваздух, и да сам, тамо куд отидем, вечито у друштву, и напоменуше му да је и за ва |
| екије...{S} Колико је пута рекла : „Кад отидемо у Цариград, ми ћемо седети зими у Стамболу, лет |
| г Друштва, где су те узели за члана.{S} Отиди бар једанпут.</p> <p>— О, па баш данас!{S} Ја чек |
| наш.</p> <p>— Чекаћу ја уместо тебе.{S} Отиди: разгалићеш се.</p> <p>— Како ћу сама с толиким љ |
| а да јој је драги, и пет вереник: да му отидне сва ижљубљена...{S} А?{S} Чујемо ми <hi>стари</h |
| користи мужевљим правом?{S} Зашто да му отидне <hi>тако</hi>?{S} После овога што је учинила, он |
| А мајка: „Решила сам се да јој никад не отиднем ја прва...“ — „Паметан попушта,” вели добра нен |
| што је писано“.{S} Мало па обе устану, отиду на прстима надно степеница, и ту, погнуте главе, |
| пријатељица.{S} После ифтара, уместо да отиду стране жене, те да уђу у харем људи, Џемал, Фатми |
| еница, и ту, погнуте главе, постоје, па отиду до средње капије, ослушкују: прође стражар, залај |
| ађе овде зване „просјаци“, зато што сад отиду на румелиску страну, сад на анадолску, и стану у |
| лопила, тетка и жена удариле у ход: час отиду уз један прозор, час уз други, сад сиђу у дворишт |
| нешто хоће а не знају шта.{S} Буне се, отимају се, беже од глупих предрасуда и опет им се враћ |
| сена оному који је милостињу примио...“ Отићи ћу јој ја, госпођо снахо.</p> <p>— Да ме мртву ви |
| оћ се иде најмилијима; и она је требала отићи нени и мајци, али то јој није рекла свекрва, да ј |
| {S} Он ће учинити шта треба, а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све писати: |
| аше госпође мајке.</p> <p>Не смедоше не отићи.{S} Пресвукоше се, принеше печа и обукоше чаршафе |
| дала.{S} Шта би ме се тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и има <hi>онога</hi> свет |
| о, на смрт Мерсијину.{S} И могла је чак отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књигама, својим |
| р на главу, поседе мало, па изиђе...{S} Отишавши у собу снаси, она исцепа башјорти са своје гла |
| еданпут само, и више га није ни видела: отишао... то јест протеран у Европу.{S} Кад јој није ту |
| у собу где ми је постеља, а она празна; отишао у своју собу, легао...{S} Друго вече пуна кућа, |
| друга, и одвели га“; њој грунуше сузе — отишао неиспраћен !{S} И сваки час да се одвајају, да с |
| .{S} Он јој је врсник.{S} У Цариград је отишао још дететом, пре њене удаје, па никад није долаз |
| то шапћу и врте главом.</p> <p>Џемал је отишао од куће још по подне, па се више није вратио.{S} |
| , истина доцкан, пошто је Осман увелике отишао, обуче се, па са свекрвом и заовом оде на софу.{ |
| рији две године, а од родитеља је скоро отишао, оженив се и добив службу у Скопљу.</p> <p>Једно |
| братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је брат отишао на чифлук.{S} Јеси ли казао, за кога ћеш дати кћ |
| иједна мајка: „Зет ми још није у кафану отишао и не зна шта је кафана; од жене се не одваја; по |
| је <pb n="274" /> чула, изговарала је: „Отишао је у лов, као за пакост“.{S} Најпосле је изашла |
| вила, развијена би прошла турске улице, отишла Џемалу, пала на колена и молила га да беже у све |
| писмо?</p> <p>— Отишла, сине.</p> <p>— Отишла!{S} Боже!...{S} А тејза вели: „Прими је лепше не |
| </p> <p>— Где је кујчук-ханум?</p> <p>— Отишла, одговори му она а не погледа га.</p> <p>— Куда? |
| о ми је донела од тејзе писмо?</p> <p>— Отишла, сине.</p> <p>— Отишла!{S} Боже!...{S} А тејза в |
| и тејзи или на Јалије, некуд у госте, а отишла <pb n="265" /> би сути, њему, своме мужу, да је |
| уту!{S} Била је у Серезу месец дана, па отишла у Цариград с једном Енглескињо, па се опет врати |
| у хаљину, коју је добила од свекрве, па отишла кроз капиџик са својим мужем да нени и родитељим |
| а бакалске кесе, него што му је четврта отишла <hi>онако</hi>.{S} Како ће да изиђе пред другове |
| ашиничину историју с болом; али, кад је отишла кући, променило јој се расположење, и она се љут |
| м лађе иду у Анадолију... „Тим путем је отишла Мадам".{S} Пета година, а њој се учини као да је |
| ила обоце једној комшики; другу, што је отишла у комшилук без питања; трећу...{S} Потпуно луд.< |
| по њу оде муж.{S} Кад је пита зашто је отишла не казавши никоме да ће ићи, она одговори брзо и |
| госте, сестру и сестрића, и мајка није отишла.{S} Кад се нису сад помириле, чини ми се неће ни |
| адгробни споменик, па их је целивала, и отишла уз врата собе где јој спавају родитељи, али се б |
| а је на овом свету, па тако је с њега и отишла.{S} Како је није било страх од ње мртве, кад она |
| рвом и сутом ушла је у затворена кола и отишла на Јалије, стрицу и његовима, који су се синоћ в |
| знала шта је та зграда), свратила је и отишла на „седницу“.{S} Ушавши у једну велику собу, с п |
| воли.{S} Доцније сам крила да му не би отишла с <hi>мераком</hi><ref target="#SRP19120_N94" /> |
| и Мерсијину гувернанту, и ако је одавно отишла, и духовиту Мадмоазел Дарно, коју ви толико воли |
| она рече: „Не могу без дувана, па макар отишла у пакао.“ Робиње, видевши да им хануме пуше, вес |
| р не заплака, па се није чудила: умрла „отишла у Зелене Баште“; али није видела оца да не запла |
| е се иза платна а ипак печа нису дигле: отишле су к Депоу.{S} С времена на време, Фатма је осет |
| улазила и излазила.{S} После су ове две отишле, а дошли су сви Фатмини...</p> <p>Мајка и нене н |
| о је рекла Госпођица.{S} Па су уплакане отишле крај решетке: ништа се не види, само ишарана лиц |
| омшија кад би нешто умро, одмах би тамо отишле и мајка и сута: проговориле би код мртваца.{S} Т |
| пун сто.{S} Јеле су ћутећи.{S} После су отишле на абдеслук те опрале руке и уста и ушле у Монди |
| " /> зове Фатму, не може сам, хануме су отишле Рашиде-хануми, бејовој сестри од тетке:{S} Рашид |
| и седе с туђим женама...</p> <p>Људи су отишли у зору, а жене су спавале код Ариф-хануме.{S} Фа |
| је пољуби.</p> <p>----</p> <p>Гости су отишли; њих две су остале „непотпуне“: оне су однеле не |
| ите њену оцу и њој: да ништа немам, све отишло за дуг, ја сам пропали племић, принц...</p> <p>— |
| она воли, муж јој је.{S} Он јој прича, откад је воли а никад је не помену пред друговима, боје |
| урије-ханум, познајем.{S} Године су то, откад живите као сестре, и боље.{S} Покори јој се.“ А м |
| ло лице.{S} О колико је се зажелела!{S} Откад је на путу!{S} Била је у Серезу месец дана, па от |
| бави; моја мајка хвали суту као пре.{S} Откад не говоре, а нигде се још не видеше, за моју неср |
| е кад бих чула да је овамо дошао он.{S} Откад смо овде!{S} Њега нема!{S} Мерсије ми пише (преко |
| њено код нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу помињу, те нико и не слу |
| ко...{S} Изгледаше као да су се бог зна откад договарали..........</p> <p>Силан стид натера јој |
| е пољуби у уста као да се с њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби је као Мадам!{S} И читава два |
| м се познаје од пре неки дан, а са мном откад!“ И преброји на прсте месеце: „Дванаест...{S} Год |
| наједанпут рече:</p> <p>— Од ове свиле откаћу платно...{S} Емир-ханум, јагње, волиш ли свилену |
| у школу!{S} Осетих кад се нешто од мене откиде.</p> <p>1 рамазана, пред вече.</p> <p>Благо мени |
| а се — ћутањем!...{S} Фатма кроз прозор откиде један багремов лист, да га однесе тетки као спом |
| аправити ниједног бода, јер, ако јој се откине пуце или копча с антерије, она то не пришива сам |
| узе абдест, простреше му овчју кожу, да отклања вечерњу молитву.{S} Мало, па и жене, све три у |
| скинуле чарапе...{S} И стара са снахом отклања (а унука јој клања само о Рамазану, као све тур |
| ледајући се и клатећи се.{S} И Фатма је отклањала, пети пут, онако обучена, па сад је нестрпљив |
| епоочнице сирћетом.</p> <p>Фатмина нене отклањала јутарњу молитву, а родитељи јој узели абдест |
| окуси: за сто су селе обичаја ради..{S} Отклањаше сабах, у оној великој соби без завеса, па се |
| свете књиге пале с неба.{S} Па устаде, откључа врата, и оде у теткин <foreign xml:lang="fr">bu |
| беј!“ узвикну она па преваривши робиње откључа врата и полете мужу на груди. „<foreign xml:lan |
| да се одморе, и хладиле су се лепезама, откопчавајући струкове и антерије.{S} И човек би помисл |
| о покриваше очи од стида, и несвесно их откриваше да види што никад није видела: игру крви и ме |
| гледајући невесту у наслоњачи на столу, откривена лица, оборених очију, нему, с робињама крај с |
| ију с ње, лепе и узбуђене, с чаршафом а откривена лица, с његовим прстеном на белој ручици; и ч |
| је прошао Џемал, познао их по робињама откривена лица.{S} Оне су претекле своје мајке и ишле, |
| аје, што допуштају да жене јуре улицама откривена лица, да слушају дрске љубавне изјаве људи, а |
| уче јој антерију, она спаде: остаде јој откривена глава „Откриј лице!“ Ухвати је за руку...{S} |
| па потераше у другу чаршију, у чаршије откривене и покривене, па зађоше према Ћемер-Капији: св |
| огледао је у Фатму разголићених груди и откривене главе и осећао се пријатно.{S} Врло му се доп |
| је икад видео туђ човек, да је не види откривене главе.{S} Ижљуби ту слику.{S} Узе киту цвећа |
| јасмина, и да не би пред мушким била с откривеном главом, једном руком диже антерију на главу |
| и, видели су ми косу, кроз башјорти.{S} Откривену никад.{S} Малочас кад сам говорила о Мурад-Џе |
| она спаде: остаде јој откривена глава „Откриј лице!“ Ухвати је за руку...{S} Гледа јој, он прв |
| стрићем била срећна.{S} И не хтевши јој открити лица, љубљаше јој дувак с њега, узимаше крајеве |
| reign xml:lang="fr">mon Dieu</foreign>, откуд могу.. зашто све да вам ређам !{S} Још кад су мус |
| лно и стидљиво рече:</p> <p>— Е, откуд, откуд?!{S} Ја му никад с мајком нисам о томе говорила.. |
| >Она болно и стидљиво рече:</p> <p>— Е, откуд, откуд?!{S} Ја му никад с мајком нисам о томе гов |
| .. (Јако поцрвене и рече:) Збиља, суто, откуд то, из овакве куће момак да пије?!</p> <p>Она бол |
| А Ајше-кадун под старост се пролагала: откуд ће да пуши пред свекрвом, није полудела!"</p> <p> |
| е говорити о удаји!{S} Сви се згрануше: откуд јој та смелост!{S} Мајка јој не би вређала њен бо |
| > Кад сам била млада, сви су се чудили: откуд у тако нестрпљиве жене толико стрпљења, да повазд |
| риграђанка, па и она поцрвене.</p> <p>— Откуд то?!{S} Ви нове проводаџишете новој за старотурчи |
| цвећа? рече Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>— Откуд ће коров куд је пало семе од цвећа? понови Сафет |
| д се сасвим умири, лекар рече:</p> <p>— Откуд ви овде, ханум, кад сам вас пре неки дан видео бл |
| у с Фатмом, Ибрахим-беј викну:</p> <p>— Откуд ви, у ово доба?!</p> <p>— Несрећа! промуца пашини |
| ти...</p> <p>Па је замоли да му исприча откуд јој је то дошло, да ли се нешто љутила, шта је је |
| била, и то опет у жену!{S} Само не знам откуд у жену Москова, којима ми плашимо децу?{S} Ко вол |
| мија велика шарена <pb n="17" /> шума. „Откуд да се вода бели усред бела дана, кад се сунце чин |
| оклињала, а после сам се стала питати: „Откуд то ?{S} У нашој <pb n="176" /> породици, ми имамо |
| руга, што ћу се помирити с Нуријом“. — „Откуд знаш, госпођо снахо?“ — „Срце ми каже, госпођо ма |
| пресићеност, и као неку одвратност.{S} Откуда то сад?{S} Дотакла се лептира, а с његових лепих |
| она, уместо да честита, рече:</p> <p>— Откуда то, по Богу ?{S} Овако изненада!</p> <p>— Кажи с |
| богата...<pb n="14" /> Он је млад, леп, отмен, али она га воли што јој се јавио, и ако је не по |
| цкан и дошле; и пошто није обичај да се отмене муслиманке виде на улици после сунчева захода, о |
| {S} И опет ћутање.{S} После, по жељи те отмене гошће, Фатма седе за клавир, који се за ово посе |
| моја пријатељице; од добре породице, из отмене куће, господске; богат... све што мој отац тражи |
| а: „То је њен свекар.“ У сваком мршавом отменом муслиманину виде њеног девера. „Благо њима!{S} |
| све редом, па Ариф виде једну озбиљну, отмену и врло лепу хануму од тридесет пет или шест годи |
| > <note xml:id="SRP19120_N56"> <hi>Каик-отос</hi>, једно старинско турско чешљање.</note> <note |
| и у руку.{S} У зеленој антерији, с каик отосом, нене зајеца кад угледа унуку сасвим измењену, в |
| ше, стара, у старинској антерији с каик-отосом<ref target="#SRP19120_N56" /> на глави, на минде |
| ци<ref target="#SRP19120_N71" /> и каик-отосу...{S} Џемалова стрина...{S} Сад јој је јасно што |
| арасле.{S} Али, како му би кад она њему отпоручи, да у љубави не трпи ортака!{S} Он разумеде да |
| Дуго је ћутала, гутајући сузе, а после отпоче, и ако је ниједна ништа не пита, историју свога |
| ако не пуши и не пије кафу, разговор је отпочела Ариф-ханум.{S} Била је врло весела, какву је с |
| у, ишли су и људи и жене, а сутрадан се отпочело спремање за велики и светли празник Рамазан-Ба |
| муком, управо султановом Ирадом добисмо Отпусно Писмо.{S} Ја нађох другог мужа, младотурчина.{S |
| ли, те сам се чудила што ми одмах не да Отпусног Писма.{S} Најпосле га добих, једва, с муком, п |
| .{S} И колико је крив, и не хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га казнити.{S} Дан казне сви |
| муж јој зацело не би „ударио печат“ за отпуштање, те би довека била распуштеница.{S} Сад је сл |
| мушка глава“...{S} Он као да се од тога отрезни, баци нож, оде у теткину собу и леже на једно д |
| ве жене, Францускиње и Рускиње, него се отрезни, расвести и скочи, пређе башту као па крилима.. |
| да не пробуде беја пре но што се сасвим отрезнио, да опет не виче, не грди сироту младу женицу. |
| сад каже?{S} Материна недра могла су га отрезнити, али му не би могла ублажити бол, који осећај |
| лаче кад јој је он жив и није луд...{S} Отрезниће се, доћи ће јој, говориће јој тако слатко...{ |
| а се убијем, да се отру...{S} О, не, на отров никад не мислим.{S} Најчешће мислим на револвер, |
| Јулија.{S} Али њој није потребан нож ни отров, јер онај кога она воли, муж јој је.{S} Он јој пр |
| кинула непријатан јој разговор</p> <p>— Отровом, рече Ариф.{S} О Шехназе-ханум! о слатка ханум- |
| да скочим у Босфор, да се убијем, да се отру...{S} О, не, на отров никад не мислим.{S} Најчешће |
| о половине, берберин га посади па један отрцан миндерлук међу два млада и мртва пијана чочека, |
| а, Арнаута у новим ћулавима и Туркиња у отрцаним фереџама, дечака у скерлетним хаљинама и стари |
| мајку?</p> <p>Па и не сачекав одговор, отрча по матер, лупи дланом у њена врата вичући:</p> <p |
| поштује, па чак ни свекра и свекрву.{S} Отрча, донесе јој чаршаф и пече, баци јој то у лице вич |
| ице у њене ствари, што миришу на њу.{S} Отрча на место где оставља за „по кући“ папуче: оне сто |
| га.{S} Пред вече, чу његове кораке, па отрча тетки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу јез |
| ина и сестра од стрица.{S} Обуче се, па отрча на софу да се помази око нене.{S} Видећи је овако |
| волеће много — живот.</p> <p>По лекара отрча сам Осман; али, док је будио тројицу, док је једв |
| ref target="#SRP19120_N32" /> Она после отрча у башту да нахрани голуба и да набере руже.{S} Ру |
| Фатма се препаде да не добије напад, те отрча по мокар пешкир.</p> <p>— Опрости!{S} Никад ти не |
| плашеним очима виде смрт.{S} Арифин муж отрча по лекара, и лекар брзо дође: онај ономадашњи Грк |
| је то што мрзи.{S} Мерсије се насмеја и отрча у кућу, јер је одзва једна робиња.{S} Наједанпут, |
| биње, видевши да им хануме пуше, весело отскакуташе у кухину, те казаше то слушкињама, и брзо, |
| аџишете новој за старотурчина!</p> <p>— Отуд што је леп... леп.{S} Сафет јагње, ја тако лепа чо |
| n="103" /> а кад цела кућа заспи, ја га отуд извлачим и наслањам му уста на груди без кошуље, н |
| каик, који се с разапетим једрима указа отуд, од онога „воденога пута“.{S} Из далека јој се учи |
| немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, она отуд, нека је између вас — праг.</p> <p>— Па после би т |
| ао да ће се раздвојити, отворити, да се отуд појави један огроман <pb n="211" /> пожар.{S} Пред |
| на, као да је ишла на седмо небо, па се отуд вратила.{S} Напослетку, можда је и боље овако; кад |
| азговара са синовљим гостима.{S} Кад се отуд вратила, била је врло невесела.{S} Пред вече, њен |
| м и веселим харемима разгали.{S} Кад се отуд, после неколико месеца, вратише, она не бејаше туж |
| јег?</p> <p>— Сутаниног.</p> <p>— Зашто отуд?</p> <p>— Зашто отуд?!{S} Слатка, слатка моја тејз |
| ог.</p> <p>— Зашто отуд?</p> <p>— Зашто отуд?!{S} Слатка, слатка моја тејзе!</p> <p>— Твоја фан |
| >Данас помиње Парижанку више но обично „отуд што мирише јасмин“.</p> <p>— И онда је било пролећ |
| ности отеле, она се полако, неприметно, отуђивала од жене која јој је била своја, удаљавала се |
| њој није одрастао, што се готово сасвим отуђио, он узе вребати прилику кад ће му снаха код куће |
| урахман-агу ништа не би наљутило, стар, отупела му осећања, а треба неко да му трља леђа канфор |
| Зар да настави учење кад је у њему све отупело, мозак, сваки живац?{S} Где је мотор што га је |
| са сестром и Фатмом немирна је; ашчика отшкрине врата на кухини, повири па је нестане; робиње |
| га! узвикне Фатма радосно и скочи: кроз отшкринута врата гледа га целом душом а не пушта га уну |
| узме љутина, јарост, јер мој вереник је официр.{S} И нико то не зна; научила сам да се савлађуј |
| х Пером и Галатом — и мени је све пуно: официра нисам ни опазила, Босфор ми је чудно леп, кипар |
| коло седе неколико бејова, младића, два официра, и чочеци...{S} Свирка, игра, песма, кафа, маст |
| могу да прођем поред ње.{S} А кад видим официра, мене обузме љутина, јарост, јер мој вереник је |
| ко су то?{S} Путнице или жене реформних официра.{S} Док њини мужеви реформишу нашу војску, оне |
| трашан скептик, кад је год когод од тих официра говорио или прелазио<pb n="256" /> преко собе.. |
| ју.</p> <p>— Због нас су и наши мужеви, официри, послати у Маћедонију „да умирују чете“, и ја и |
| у и играју чочеци, подврискују бејови и официри, одјекује чађава кафана, тресу се испрскали про |
| нашла:{S} Цариграђанке су, чиновничке и официрске жене.{S} Ти знаш да су мужеви тих жена, <hi>с |
| е пашинице (девет) и многе чиновничке и официрске жене.{S} Једна пашиница врло тужна: скоро доб |
| .{S} Кад су се развијали, остајали су у официрској униформи...{S} Било је и још неколико турски |
| тпуно свесне.{S} А у нашем народу!..{S} Ох, наше жене!{S} Шта је шака свесних, у гомили несвесн |
| ове..{S} Крије се од њих што није...{S} Ох, не могу даље: срамота ме! узвикну па сакри лице у р |
| <p>Ја сам данас начисто да волим...{S} Ох, кога волим! ..{S} То сам видела кад је пољубио свој |
| А људе, човека и жену што се воле..{S} Ох, што одведох Фатму?...{S} Кад сам имала какву своју |
| } Европа му није могла изменити крв.{S} Ох, што одведох Фатму?</p> <p>— Па, пала им венчања.</p |
| ши се од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, а наше старе хануме!{S} Тек почеле да живе, а старе |
| лице, и чисто јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту, она, први пут побуњена, пресекла б |
| е, да сам сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово је хладна туђина! ..{S} Та не дође ни да ме оби |
| арочито кад чух да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас видим!{S} Што не могу да се ра |
| ери, јер се сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те див |
| > <p>— Устани, монањо, да ти се вода не охлади.</p> <p>— Зар си ми донела вруће воде, Замбак-ха |
| S} Ариф би мислила да спава да јој није охладнела ручица у њеној руци.{S} Мирно, нечујно живела |
| } У мени се зби преокрет: ја према њему охладнех, и оставих га...{S} Ја нисам осетила да ме жал |
| {S} Ибрахим-Хасан-беј узвикује весело: „Охо!{S} Машалла'!“ А Фатма: „Слатка суто!“ и ништа више |
| рунли</hi>, то јест носоња, што ће рећи охол.{S} Па како је љут, и љубоморан!{S} Жена кад хоће |
| аризу и Цариграду.{S} Ибрахим-Хасан-беј охол: како му се кћи испросила, венчала, он не иде где |
| еку, који је учио да према свакоме буде охола, па чак и према мужу, да никога не поштује, па ча |
| ва, обоје страшно вичу.{S} Мајка јој је охола, зла, али је честита.{S} А „слатка“ нене!{S} Она |
| шта не уради, док не пита „главу куће“, оца Осман-бејова.{S} По реду и честитости, та кућа је с |
| ..{S} Аман, оче мој, за Божју љубав.{S} Оца немам, брата немам, мужа немам.{S} Сама слаба женск |
| епоштеној".{S} Није ми жао Осман-бејова оца: како је васпитао сина?{S} Али, ја те нисам слала д |
| S} И она уме да лаже.{S} Оно вече слага оца и мајку како је секла поморанџу па се посекла, и не |
| а.{S} Али та паметна жена у очима твога оца само је <hi>жена</hi>, а ти знаш шта то значи.{S} Н |
| лише као жене.{S} Пријатељ потапка мога оца по рамену и узе га гледати за сузним очима, говорећ |
| по соби.</p> <p>— Иди, тејзе, моли мога оца за венчање! рече она гласом у коме су се осећале су |
| отишла у Зелене Баште“; али није видела оца да не заплаче кад кћер удаје, кад се с њом прашта, |
| а лира..{S} Ја на мајку личим телом, на оца душом...{S} Код оца сам живела као и све наше велик |
| и на колима с Ајше-кадуном, грдећи њена оца.{S} Кадуна јој уз пут говораше: „Сваки час оваква ш |
| p> <p>Фатма сва претрну.{S} У кући њена оца да се овако говори!{S} И учини јој се да таван, под |
| ет, за лиру!{S} Погледам у свог рођеног оца, па затворим уста, да ми отац није шпијун, да ме не |
| в њен <hi>Бујукбурунлија</hi>.{S} Њеног оца зову још и <hi>Јилдирим</hi><ref target="#SRP19120_ |
| као да гром удари у слеме конака њеног оца, и она замре од страха; а мало после тога чу се туп |
| н рече:</p> <p>— Изиђи, ханум, као пред оца, гологлава:{S} Ахмед-беј, мој брат, старији је од м |
| иће је срамота.{S} А момче је добро, од оца, из куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј, дао своју к |
| о стоји башјорти !{S} И кад би смела од оца, она би га увек носила.{S} Али младеж на грлу, елиф |
| } Све што још имам, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, па... к’смет.</p> <p>Фатма чује да јо |
| ој страни оплаках као оца: они су ми од оца остали...</p> <p>Пашиница ућута, на лицу јој заигра |
| -ханум, баш волела да се она, крадом од оца, с њим састане и поразговара, јер с Европљанком је |
| јку личим телом, на оца душом...{S} Код оца сам живела као и све наше великашке кћери: затворен |
| се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и није више теби...</p> <p>Она не доврши, а он поч |
| е седе и зарони главу у јастук.{S} Виде оца: висок, врло црномањаст, увек намргођен, обучен евр |
| ебројено невеста и мртваца, и видела је оца где пољубив мртву кћер не заплака, па се није чудил |
| на да виче!{S} И то онаква кћи што није оца слободно ни у очи погледала!...{S} Нећу да је убије |
| ен својом страшћу, па се трже јер срете оца и брата; мало даље, срете мајку, сестру, братаницу, |
| ма и таквих које оговарају и своје деце оца.{S} Мени моје пријатељице вичу: „Благо теби!{S} Што |
| незадовољна: чезне за мајком.{S} Криви оца, па га правда, и опет га криви и правда.{S} Крива м |
| атма рече:</p> <p>— Тејзе, ја ћу молити оца.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— О, кад би смела!{S |
| занима; и дође јој да стрчи, да се крај оца и сама спреми за молитву.{S} Са шадрвана јој одоше |
| е гласно: „Шта!{S} Зар довека да слушам оца, и да га се бојим и удата, одавно жена, док год је |
| уплаши, да не падне у постељу.{S} Осим оца, цела кућа осећа да она Џемала још воли и да му се |
| те су сви бледи и тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, блед, скупио обрве и подигао главу, више се |
| о играчке, и она га је за то волела као оца, и била му за поклоне захвална: кад је год пошао и |
| долској и румелиској страни оплаках као оца: они су ми од оца остали...</p> <p>Пашиница ућута, |
| ма ћу да се пожалим: у сваком гледам по оца...{S} Мој син је красан млад човек, доброга срца, л |
| што ме од њега срамота.{S} У нас, пред оцем не пуши, и седи као девојка син, а камо ли кћи-..< |
| ла оно с оцем...{S} Како сам могла пред оцем!..{S} Невероватно, па ипак, било је...{S} Али, мој |
| } Та душа сад силно пати, а ја сам пред оцем као увек: мирна и насмејана.{S} Не могу у очи да г |
| харем две младице с једним венчањем, с оцем и мајком.{S} Робиње јој и даље носе скут, Мерсије |
| ко је далеко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није говорила; одговарала му је на |
| е-ханум је на умору.{S} Она оста сама с оцем понова, и тако се растужи како се растужују осетљи |
| кола с робињом.{S} Два дана седе сама с оцем врло тужна, због тетке, шаљући робињу, по двапут н |
| ми живци ослабели како сам имала оно с оцем...{S} Како сам могла пред оцем!..{S} Невероватно, |
| p> <p>И Фатмина мајка и нене заплакаше; оцу јој задрхта брада, али он, трудећи се да одржи мушк |
| а претварале се, правиле се веселе.{S} Оцу је било страшно, а смејао се, пружајући кћери руку, |
| ем на његово име, на оно које сам везла оцу душманину!...</p> <p>И за час би према <hi>Левха</h |
| ега слободна (бош), заповеди јој да иде оцу, гадну, надувену човеку, који је учио да према свак |
| ешкој зеленој свили, златом, Фатма везе оцу <hi>Левха:{S} Нема Бога осим Бога.{S} Мухамед је по |
| викну тетка ражљућена.{S} Одвели смо је оцу, пошто ти није више жена.</p> <p>— Секиру!... да ра |
| ги, где ми је пече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећу да седим невенчана...{S} Зар д |
| а сам га „носоња“.{S} Једног дана, моме оцу дође један стари пријатељ; нису се били видели одав |
| боље од њихових лекова, они рекоше моме оцу да треба да променим ваздух, и да сам, тамо куд оти |
| смо све чуле, и да се преудала, и да се оцу вратила... отерана.{S} Мој несрећни син због такве |
| те је поведе на друга врата, да је води оцу.{S} Ни слутила није да јој је син као заклан, као х |
| д би се опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се никад не врати мужу, кога воли, због кога је |
| и с гранама преко тејзиног зида, у твом оцу, у вашем дилаверу, у робињи, и у једној сиротој кад |
| ла сам му се и као свештеном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком гледам п |
| е.</p> <p>— Ништа више.{S} Да те водимо оцу.</p> <p>— Па како си почео ?{S} Шта ти рече зет кад |
| } Од старе емирске арапске породице, по оцу, а по матери Турчин.</p> <p>Ја сам срећна!</p> <p>Д |
| јем Фатму, ви познајете Џемала...{S} По оцу од Арапа, од емира...{S} Ја сам вам причала о његов |
| а; она је с овом сестром сестра само по оцу), она се удала врло млада, готово дете, и живела с |
| p> <p>Још исто вече, они одведоше Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле су као убијене, а претварале |
| } Да она хоће за Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога човека срце |
| етка храни као инвалида.{S} Кажите њену оцу и њој: да ништа немам, све отишло за дуг, ја сам пр |
| ели стара, али то не помаже.{S} Фатмину оцу је мило кад се каже да је на тој и тој свадби најбо |
| е му се учини да од тога нема ништа, те очајаваше.{S} Прође година дана како се вратио.{S} Једн |
| ма се абдест, клања се.{S} И у највећем очајању, Џемал-бејова мајка, жена и тетка не сумњају у |
| ли уместо да се нада, Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна да од тих што се зову „нове“, нове с |
| Ахмед, што си пустио да пада?!“ рекоше очајне сестре покривајући главу.{S} А он, посрћући, пре |
| /p> <p>— Па шта да ради? викну пашиница очајно.</p> <p>— Нешто... што воли...{S} Нек продужи шк |
| је1“ — „Нема, сестро.“ Она пружи руке и очајно изусти: „Алла’!“</p> <p>Око по ноћи послале су с |
| осећале сузе.</p> <p>Ариф се заустави и очајно рече:</p> <p>— Да је ту Сафет, Шехназе-ханум...{ |
| его икад.</p> <p>— Шта ћу сад? викну он очајно, не одговорив свастици на њено питање.</p> <p>— |
| а иронично.</p> <p>— За тебе, рече Ариф очајно.</p> <p>— Нека га моли теча... он течу воли.{S} |
| симпатична, Мадмоазел Дарно је вечерас очара.{S} Потрчавши Францускињи — у дивној балској тоал |
| ао и старе; а њено бело зарумењено лице очараваше све.</p> <p>Пред крај њене веште, уметничке, |
| — Једна лаж повлачи стотину...{S} Аман, оче мој, за Божју љубав.{S} Оца немам, брата немам, муж |
| л-беја...{S} За њега ме страх.{S} Аман, оче мој, за Божју љубав!</p> <p>— Заклела си ме у Божју |
| ики као што је био.“ И ја се загледах у очев нос: истина велики, већи него у нашег комшије, а ј |
| да чује. „Закон нема посла с науком.{S} Очева реч детету је закон.“</p> <p>Али мени се чини да |
| у дијадему, коју је на свадби имала још очева јој прабаба, неће први пут метнути на главу њена |
| милоште не показаше.{S} Дете не дознаде очеве нежности, да се не размази — јединче...{S} Понека |
| очи у небо као комад плаве свиле.{S} Из очеве куће она га никад целог не види. „Бог је створио |
| вљим гостом разговара као Фатма-Захра с очевим...{S} Боже, Боже, колико нам је вера лепа, а кол |
| седи једна рођака Нури-беја...“ и казах очево име мога мужа. — „Овде не седи његова рођака, нег |
| е у конаку, да се опрости с родом.{S} У очеву селамлику, турски намештеном, на једној црвеној п |
| сме у шетњу, прави се задовољна кад је очекивала француску хаљину а ти си јој купио турску ант |
| и за радост.{S} Ти си била тешка, па си очекивала, питала се да ли ће бити син или кћи, и радов |
| у данима своје среће?{S} Ви сте зацело очекивали да вас позовем на свадбу, јер, чим сам примил |
| а’ екбер“, и чудно утиче на оне који су очекивали „позивање“ с нестрпљењем и много побожности.{ |
| а...{S} Лекари дођоше брже но што би се очекивало, и наместивши младога беја на диван, узеше му |
| Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} То су ти очекивани гости, пре два дана звати за вечерашњи ифтар. |
| есеца...{S} У томе ми пролажаху дани, у очекивању детињег доласка..{S} Прве године дође, доведе |
| хановима.{S} И он ће кући.{S} Фатма га очекује, изгледа, обукла му се, намирисала му се, сад п |
| .</p> <p>— Ова жена нема прошлости и не очекује будућност.{S} Она је у тренутцима у којима живи |
| <p>Како је страшна лупа у врата кад се очекује несрећа!{S} Као да лупа баш сама несрећа.{S} И |
| анумама да кажу, а не смеју, или као да очекују неку велику несрећу, која ће у овој кући окрену |
| па онолики бол, и страх.{S} Шта они сад очекују, чему се надају?{S} Она га не моли да се не опи |
| ини,“ тако мухамеданци зову младенце, и очекују их као какав велики и светао празник, јер је то |
| се спреми за бал код госпође Нисим.{S} Очешља је једна младотуркиња, онако како ју је била оче |
| , очешљана европски (први пут у животу; очешљала је пријатељица) као и све младе а и њених годи |
| дна младотуркиња, онако како ју је била очешљала Елиза за Фатмину свадбу.{S} Њена седа коса, ти |
| ако улазе у собу у ципелама, ако су се очешљале европски и назвале турску хаљину француским им |
| ењерима иду у кафану; жене, пошто су се очешљале и обукле, с фењерима иду у комшилук, а свака н |
| >И ето Фатме, у белој турској антерији, очешљана европски.{S} Кад виде девера, хтеде да се врат |
| убичастој антерији прављеној за свадбу, очешљана европски (први пут у животу; очешљала је прија |
| с мојом љубављу је румена девојка, лепо очешљана и закићена, сва у црвено:{S} Радост.</p> <p>Од |
| куша...{S} Бистре му очи замућене, лепо очешљана коса разбарушена, каљав...{S} Син ми је био ве |
| не смеју с мушкима да говоре, европски очешљане и обучене а, код куће, турски обувене.</p> <p> |
| је имао сву, али ју је бар смео љубити, очешљану и обучену, с цигаром.{S} Седам дана није пости |
| ме онолико викнуле.{S} Пред вече се све очешљаше и обукоше осим Емир-Фатме.{S} Гошћама ће казат |
| а стрина куне.</p> <p>— Аман, очију ми! очи моје Мерсије: уста су ти медена, дај да их пољубим. |
| Туркињама, а Ариф јој увек каже „Елиз, очи моје“.{S} Францускиња се узе разговарати с Мерсијом |
| ним струковима!...</p> <p>— Верујем ти, очи моје, али...{S} Како си смела?!</p> <p>— Тако...{S} |
| па је љуби и буди:</p> <p>— Отвори очи, очи моје!{S} Ослободи душу, душо моја!{S} Зар си ти прв |
| без детета.{S} Плакала сам непрестано, очи бејах исплакала.{S} У сваком детету плавих очију и |
| S} Ариф то опази и рече:</p> <p>— Емир, очи моје, хајде гостима.{S} Нурије-ханум каже: смеју ти |
| просута" бисера, и брзо јој диже дувак: очи им се сретоше, душе им се пољубише: и њој и њему ду |
| предсобље је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се закрвавиле, па се склапају, коса се разбаруши |
| лав је.{S} Зар је то Турчин?{S} Леп!{S} Очи су му данас јасно плаве, од задовољства.{S} Он нема |
| е, небо, све то није као његове очи.{S} Очи су му као сафир на белој свили, а уснице као два мл |
| живо се окрете и опет оде на балкон.{S} Очи јој одлетеше према малом Кара-Бурну: каик јој сад л |
| и <pb n="163" /> он се није вратио.{S} Очи, утекле у главу, чисто се исколачише кад рече : „Но |
| као снег, обрве му и трепавице црне, а очи плаве као... <hi>„Поређење <pb n="28" /> служи да о |
| ала сам без суза: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе као пресушени извори...{S} Па бар д |
| сасвим седа; уши је запушила памуком а очи покрила једном црном махрамом: живци су јој толико |
| смрт бледо лице.{S} За неколико часова очи јој чисто утекоше у главу и лице јој постаре.{S} На |
| човеком, па зато нисам имала потребе да очи обарам.{S} Нисам до пре три дана; а пре три дана... |
| лад, леп, мио; али томе сам човеку дала очи, уста, стас, узраст ја сама; ја сам га задахнула св |
| ила сам толико слаба: да нисам склопила очи, ја бих пала у несвест.{S} Па ипак, зашто ми је ова |
| ер и бабу, црвенела би од стида и крила очи.{S} Весела девојчица промени се, уозбиљи се, и свак |
| ...{S} Она је изишла на терасу и бацила очи преко црвених кровова, мимо бела минара и црне кипа |
| менка груну се у груди, на покри рукама очи, — да не види смрт, јер се осећало да нам се она бл |
| Па израсла као јела.{S} Францускиња има очи којима боју не знам, као ни мору.{S} Једни кажу: мо |
| /p> <p>— Племић амалин!</p> <p>— Он има очи... он зна писати...</p> <p>— Коме?{S} Младотурцима |
| но сопствено срце чинило огромно.{S} На очи су јој навирале сузе, а она је падала ничице и изго |
| те!“ виче мислима.{S} Насешће му крв на очи, распориће првога кога сретне; јер „од радости се ч |
| ..</p> <p>Силан стид натера јој сузе на очи.{S} Њему играху на лицу мишићи и доња вилица, а она |
| че и скочи, скиде чаршаф и пече, обриса очи, изиђе: отац јој долази из чаршије.</p> <p>— Добро |
| ћи се с једним младићем, сваки час баца очи у кафезе... „Алла"! какве су му очи!“ виче узбуђено |
| 19120_N52" /> Али сад, ти ми изиђе пред очи, и <hi>он</hi>.{S} Како сам могла и помислити да ме |
| , као Француз.{S} Мерсији он изиђе пред очи као жив.{S} Леп је, сећа се.{S} Погледа у Фатму и п |
| је она: куд год погледам — она, кад год очи склопим — она.{S} Ово није твој „стари Џеми“, како |
| ти заљубила што ти се јавио, има плаве очи.</p> <p>И још нешто, драга мала.{S} И ако изгледа ф |
| жио, а знао је да њена рођака има плаве очи, а она црне; ударао је у ут, кад је пролазно чамцем |
| ју, безбојних, а она има загасито плаве очи, као Џемал-беј, и пуне израза.{S} Оне њој ништа не |
| , а ја не знам с чиме да поредим његове очи, или шта да поредим с његовим очима.{S} Зумбул, љуб |
| ица, море, небо, све то није као његове очи.{S} Очи су му као сафир на белој свили, а уснице ка |
| да му се најпосле чинило да га те мртве очи гледају и да се та земљана уста мичу.{S} Једнога да |
| етлуца једна лампица, она застаје, диже очи к небу, пружа руке: проси милост од Господа, као пр |
| атму, тејзе!</p> <p>А његова мајка диже очи к небу и рече :</p> <p>— Нема Бога осим Бога, Мухам |
| а родитељ, рече он, поклони се, па диже очи к небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ја сам дао ре |
| мислила да хоће да свира; али, он диже очи, погледа у њу, и кад им се погледи сусретоше, устад |
| ута ту, пре једног сата!{S} И ненине је очи гледале!“ Па се загледа у те очи као понекад у стих |
| нао да ли је вече или јутро: отварао је очи, затварао их и сањао да избија дванаест.{S} Наједан |
| од своје руке и да јој љуби уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је била као лед хладна, те |
| чи?{S} Па као невеста прво јутро: крије очи...{S} Она се њима учини болесна. „Шта ти је, чедо?“ |
| м панталонама, са шеширом који му крије очи и врат, и једна вита Енглескиња у костиму, с плетен |
| актаса. „Криј се од људи; а да се твоје очи не би среле с човековим очима, обарај их.“ Још како |
| века чини ми се први пут у животу: моје очи среле су се с његовим...{S} Како ми је било, да зна |
| се загледа мужу у <pb n="239" /> „овчје очи“, које она толико мрзи, и кад чује да јој каже благ |
| мислим: „Може бити сад ме гледају неке очи црвене од плача с оваког бола какав је мој“.{S} А т |
| мал-беј.{S} Час-по, па су обе затварале очи да гледају њега ; али кад га се нису могле сетити ж |
| b n="113" /></p> <p>— Боже!{S} Да ли ме очи варају?{S} Па што тако изненада?{S} Што не јависте? |
| кривен лозом и бршљаном, и пред духовне очи изиђе јој цела слика харемског живота, и на тој сли |
| егова мила слика, — сачувале је духовне очи.{S} И у овом тренутку, она нагло скочи, па као по н |
| ст, или управо неодређене боје као њене очи.{S} Видела да га гледам, па га скидала и метала мен |
| Да ли би могле гледати у светлост њене очи, навикнуте на помрчину?{S} Она воли сунце.{S} А наш |
| ко гледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би избегао њене |
| и мислим: „Боже, кроз њих гледају њене очи!“ Па праг од ваше капије.. „На њега стаје њена нога |
| , смрти се није сетила!{S} Скрену сузне очи у нарове: много родили...{S} У коначкој авлији је ч |
| бе се замислише.{S} Дубоке Емир-Фатмине очи приковаше се за једну тачку на зиду, где без сумње |
| ави. <hi>А. Ж.</hi></p> <p>Емир-Фатмине очи просто су сијале од радости. „Благо мени! она ме не |
| арах.{S} Млад, а како говори!{S} О, оне очи!{S} Пашић, <hi>џемал</hi>!...{S} Баш ми се допада, |
| и они лепи, црномањасти, да имају црне очи, да носе фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљ |
| ти се остварио..{S} Само да су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше М |
| да као нека светитељка.{S} Њене паметне очи, избелеле, напунише се сузама још како њен син поче |
| јој се наједанпут загледа у дубоке лепе очи.</p> <p>Она се сети што је тако гледа и рече:</p> < |
| Францускињи.{S} Боже, како су јој лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборавила би Ма |
| с сирће од руже, и њиме ми истрља слепе очи.{S} Кад се прибрах, ја зајецах. „Тешко нама!{S} Теш |
| је у пролазу видео,“ мисли нова и утире очи белим муслином са своје косе.{S} Њу, нову, од Ибрах |
| } Она се усправи и притисну своје мокре очи на његово сухо лице — кваси га, па га поквашено љуб |
| њу као да обузе пламен, засенише јој се очи, и у томе, тресак је подиже и ничице обори.{S} Сва |
| ва јој крв јурну у лице, и чисто јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту, она, први пут п |
| очитати, како је њеној унуци.{S} Али те очи су све виделе а ништа не знају.{S} Узму да је мириш |
| ине је очи гледале!“ Па се загледа у те очи као понекад у стихове из Корана, где види Бога. „До |
| игром, сад сваки час несвесно покриваше очи од стида, и несвесно их откриваше да види што никад |
| кву; она узвикну „ааа!“ па јој засузише очи.{S} После чучну крај оградног зида, у јасмину, изва |
| теча и брат од тетке, па јој час брише очи, час намешта тел, час подиже какав пали прамен косе |
| } С оградног зида паде цреп; обе дигоше очи, — човек!...{S} Она хтеде бежати, али немаде снаге |
| , тренутно се разгали, док јој не одоше очи у небо као комад плаве свиле.{S} Из очеве куће она |
| ми за молитву.{S} Са шадрвана јој одоше очи на затворен сутин капиџик, а она се не растужи: њен |
| ких нација, најлепшу тоалету и најлепше очи имала је Францускиња, Мадам Ажил...</p> <p>Особита |
| и ми се да би то свето обесветиле чак и очи моје мајке, зато сам затворио.</p> <p>Она осети да |
| у чаршафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти мислиш да |
| е!{S} Лагале другога да би осушиле себи очи.“ Заклетва!{S} Каква заклетва кад не верује у Бога? |
| ипак, Емир, моје је друго: видели су ми очи, видели су ми косу, кроз башјорти.{S} Откривену ник |
| исли да бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије кад је одговорила човек |
| у снагу, и клонувши на узглавље, склопи очи...</p> <p>.................</p> <p>Сутрадан створи |
| ши чак и по челу и по врату, она склопи очи, као да би хтела сакрити то црвенило, које добро ос |
| а не могаде, клону на узглавље и склопи очи...</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <no |
| а је узе блажена, и инстинктивно склопи очи, као да хоће да их одмори, да их спреми за светлост |
| ас.</p> <p>Она се промени у лицу, обори очи, али ништа не рече.{S} Сваким даном је бивала слаби |
| ао.{S} Нар није луд?</p> <p>Фатма обори очи и рече:</p> <p>— Какав је мој отац, па га ја никад |
| а бих га хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он ће радити: здраве су му руке и ноге, здра |
| ала и није поцрвенела, збуни се и обори очи.{S} Они су јој, наравно, веровали и корели је што ј |
| осети ону своју познату тегобу, затвори очи...{S} Око собних врата неко зашушка; она се трже; в |
| п, опет мио, колико га воли!{S} Затвори очи, види му покрете, чује му глас, осећа му дах на лиц |
| ини да хоће да се онесвести, те затвори очи и повуче на лице башјорти.{S} Видев то, младић узе |
| окривач, а унука јој се пробуди, отвори очи, па их затвори. „Ја сам те, чедо, пробудила.{S} Али |
| уку, па је љуби и буди:</p> <p>— Отвори очи, очи моје!{S} Ослободи душу, душо моја!{S} Зар си т |
| > <p>— Емир!{S} Емир!</p> <p>Она отвори очи.</p> <p>— Устани, чедо... закључај врата.</p> <p>— |
| ан легла, па се успавала.{S} Кад отвори очи и виде на столу пошту, чисто задрхта; брзо устаде.{ |
| овори и непрестано жмури, па тек отвори очи и рече: — Кад га видим и није ми толико колико кад |
| } А?{S} Да идем?</p> <p>Она јако отвори очи, а после их затвори и зарида.{S} Нене је утишава, м |
| оче плакати.</p> <p>— Не! поцрвенеће ти очи, па ће наше жене помислити да си се с њим свађала.{ |
| погледа ништа не говорећи, затварајући очи.</p> <p>— Сине!</p> <p>Он не проговара и не гледа ј |
| не забринуто; а она, непрестано кријући очи и црвенећи, рече: „Мука ми је, нене“. — „Од чега му |
| јова бела робиња, бледа и лепа, упирући очи у црвену столисту ружу што провирује кроз сиве гран |
| дакле је <hi>он</hi>?“ прошапта па баци очи кроз прозор.{S} Виде сав залив, а небо као комад пл |
| за ситницу; и кад се ућути, нити ће јој очи бити црвене ни лице од суза нагрђено, и да не осећа |
| а за руку као дете мајку, затварала сам очи, да се не онесвестим.{S} У Паризу има два народа, ј |
| е, па и преко дан: зажмурим па покријем очи, <pb n="27" /> гледам га и с њим се разговарам...{S |
| тру Сафет грлим, сестричини Емири љубим очи.</p> <p>Твоја</p> <p> <hi>Ариф-тејзе</hi>.</p> <p>Ф |
| , да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим скут...{S} Воли те, |
| би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз |
| S} Изговарајући се на реакцију, упиремо очи у Устав, као да ће нам он изменити крв у жилама, да |
| грубу хартију, па и знам и не знам, јер очи ми лете преко редова...{S} И наједанпут узех се сме |
| зговарала се, и гледала би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез, не као кроз зид.{S} О сл |
| т...{S} Сретосмо се, он ми се загледа у очи, ја се спотакох.</p> <p>— Да се мени загледа у очи |
| и је брижна.{S} Понекад му се загледа у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ |
| спотакох.</p> <p>— Да се мени загледа у очи мушко, ја бих пала.{S} А женско, жена, мени је приј |
| ноге...{S} Али кад јој се он загледа у очи, она не помисли да бежи, и не окрену главу, чак ни |
| {S} Како да изиђе, како да их погледа у очи?{S} Па као невеста прво јутро: крије очи...{S} Она |
| ене, па се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, необичан мир |
| сећа да јој дршћу руке.{S} Погледа је у очи: ...</p> <pb n="159" /> <p>— Е, девојке, змије око |
| et="#SRP19120_N83" />, и пољубивши је у очи, плаве као у њене матере, изусти сва срећна: „Зато, |
| ли што си таква, Емир?{S} Погледај ме у очи.</p> <p>Она сакри лице на теткиним грудима.</p> <p> |
| деце.</p> <p>Стара ућута и загледа се у очи сину; а он поче:</p> <p>— Да се испита Фатмино срце |
| ка, млада и лепа срете, загледа му се у очи, и срце му тада силно куцаше, крв удараше у слепооч |
| у харему се веселе жене.</p> <p>Вече у очи четвртка, дана кад се одводи невеста; трећа ноћ как |
| ли; и њу небројено пута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ариф |
| о онаква кћи што није оца слободно ни у очи погледала!...{S} Нећу да је убијем, ни да је бијем, |
| оја га досад од стида није честито ни у очи погледала.</p> <p>— Камо да нисам! викну она гласно |
| мој муж, да га, слушајући га, гледам у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада чинио као мо |
| иром отворена прозора, да се загледам у очи женама и људима.{S} Ја мислим да се Донмама чак јав |
| Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно разговарала, као с |
| по две, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су долазиле пешице, и с |
| о увек: мирна и насмејана.{S} Не могу у очи да га погледам ни честито пред њим да проговорим, н |
| јако поцрвеневши, и не погледа тетку у очи.</p> <p>Ариф то опази, па викну:</p> <p>— Ти си луд |
| ће им рећи „добро јутро" и гледати их у очи!...{S} Сад је она као оне из романа <foreign xml:la |
| ебо, те неће имати према коме да подижу очи кад се моле Богу.{S} Фатма одлете на баба-фингу, <p |
| час-по, кад опазе додир лица, затварају очи.{S} Колико неискрености!{S} Колико лажнога морала.{ |
| сти, већ и ради књига које нам отварају очи и ради разговора са странкињама, Енглескињама и Фра |
| дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.</p> <p>Мерсије ућута и замисли се |
| нарицати као простакуша...{S} Бистре му очи замућене, лепо очешљана коса разбарушена, каљав...{ |
| здраве су му руке и ноге, здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он на ово ништа не одговори, већ р |
| аца очи у кафезе... „Алла"! какве су му очи!“ виче узбуђено робиња; Фатма се загрцну од смеха, |
| е жене, заводе туђе; и којој мало врдну очи, они вичу: „Неваљала!“.{S} Људи су криви што су жен |
| иком развесели.{S} Али, нехотице скрену очи у таваницу, и она јој се учини ниска као да хоће да |
| ке што се занимају само везом; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Ал |
| и, ни викати, ни пљескати; затварале су очи да не гледају чочечке игре, да се одморе, и хладиле |
| дана; а пре три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не знам кога се виш |
| ећна.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Очи ми се засењују, а ја као кроз маглу видим гробље с |
| рече ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак слушкињама кажемо „душо“ и „јаг |
| д врата до врата!</l> <p>— Помириће се, очију ми! јер, ето, то госпођа стрина куне.</p> <p>— Ам |
| то госпођа стрина куне.</p> <p>— Аман, очију ми! очи моје Мерсије: уста су ти медена, дај да и |
| е чује, јер је занесен Фатмом: не скида очију с ње, лепе и узбуђене, с чаршафом а откривена лиц |
| Солуњанака и Цариграђанке што не скида очију с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у башту, де |
| јасно плаве, од задовољства.{S} Он нема очију за развијене жене, него за ону с дувком...{S} Њој |
| таротуркињама, што би вас пљунуле усред очију, или би вас лупиле сунцобраном по глави...{S} Па |
| ла оно што у њих девојке чувају више од очију, — чистоту.{S} Кад се сети да више није чиста, он |
| девојачкој чистоти: да је чуваш више од очију... (И заврши:) Како је могао доћи?..{S} Кажи је л |
| идљива.“ Она је бледа као смрт, не диже очију с платна, везе, и ако не зна како везе.{S} На лев |
| ајка, а он погледа у Фатму: она не диже очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га исека |
| не), тако фине црте лица, и такав израз очију; пун некаквог бола.{S} А и он је леп човек, лепих |
| узглавље и метну своје лице на њих; из очију јој потекоше топле сузе и сливаху се на хартију, |
| ах исплакала.{S} У сваком детету плавих очију и црних трепавица видела сам своје дете, па сам и |
| а.{S} А и он је леп човек, лепих плавих очију а црне косе, те је Фатму подсећао на њеног Џемала |
| ња и солунске Гркиње...{S} Лепих плавих очију и белих зуба, некад врло лепа, сад не, врло симпа |
| да је не виде, и не чу.{S} Лепих плавих очију и широка чела, висока и танка, она се Фатми, у су |
| а?..{S} И учини јој се стара, друкчијих очију, безбојних, а она има загасито плаве очи, као Џем |
| ао да није <pb n="15" /> имала физичких очију и ушију, чула.{S} Она је сва била обузета мишљу н |
| моје подмлађено Ја, њу, мојих духовних очију вид, и цео свет...“</p> <p>А данас у нападу узвик |
| њачи на столу, откривена лица, оборених очију, нему, с робињама крај себе које је хладе грдно в |
| она, и ако <pb n="270" /> седи оборених очију, осећа његове погледе, и кад су на њој, радује се |
| дравила се с родом, и сад седи оборених очију, бледа и тужна, јер се пева тужна песма <hi>Раста |
| нуте сестре, побледи.{S} Око свекрвиних очију и уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{ |
| куд идем; а кад код куће дигох пече, на очима још магла... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми се |
| и, погледа у слику: она јој заигра пред очима...</p> <p>— То није он! викну промукло и страшно, |
| де је амбиција — био је први?{S} И пред очима му изиђоше градови у којима је живео, и они људи, |
| ао род... сестрић је жене пред чијим је очима одрасла.{S} А да јој је давала пуна недра, она се |
| <p>А Фатма отвори мило писмо и прелете очима преко дугуљастих француских слова...</p> <p>Понед |
| се, пуца прстима, подврискује, преврће очима, раскалашно се смеје, пада на колена, простире се |
| друге су њихових година.{S} Фатма иђаше очима од једне до друге, све их познаје: од тридесет и |
| Она је говорила не само устима, него и очима, и целим лицем, и сваком цртом на лицу.{S} На ово |
| — Опио, прекиде га Ариф, и даде му знак очима да ћути.</p> <p>Јер она је видела да Фатма не зна |
| бра 1907.</p> <p>У његовим лепим плавим очима, које ја толико волим јутрос сам видела сузе.{S} |
| егове очи, или шта да поредим с његовим очима.{S} Зумбул, љубичица, море, небо, све то није као |
| да се твоје очи не би среле с човековим очима, обарај их.“ Још како сам обукла чаршаф, овако су |
| о башти, како сам срећна!{S} Пред мојим очима су расле и развијале се као пупољци.{S} Зову ме т |
| она закопча гривну, гују с дијамантским очима.</p> <p>— Госпођо мајко, не могу сама, рече тихо. |
| може дати нечијем духу полета, духовним очима вид, и дизати некога на буну.{S} Гледајући њу, а |
| обуде...{S} И Ариф данас виде, духовним очима, стару ханум-нену, сву у зелено, с белим башјорти |
| побуњеница.{S} Она ми је дала духовним очима вид, начинила ме новом.{S} Она ме је волела, и жа |
| мури, те је и осећа и гледа је духовним очима, и жели да се из овога слаткога сна никад не проб |
| већености.</p> <p>И загледа се духовним очима у једну тужну слику.{S} Мерсије, мирна, сва у бел |
| глас читају молитву и гледају духовним очима рајске зелене баште и живе изворе.</p> <p>Ти ништ |
| а сплетено, лежи насмејана, с отвореним очима, те жене тумаче да јој је жао младости и живота, |
| ла мртва, него као да спава с отвореним очима...{S} На белој постељи, сва у бело, расплетена, в |
| као пре неки дан, јер својим уплашеним очима виде смрт.{S} Арифин муж отрча по лекара, и лекар |
| ца по рамену и узе га гледати за сузним очима, говорећи: „Гле, пријатељу, променио си се: црна |
| фоније и плакале; а после су, са сузним очима, читале из романа поједина места и, црвенећи, кри |
| ле два месеца!...{S} Не вероваше чулним очима, те их затвори: опет његова мила слика, — сачувал |
| Бог.{S} Ја сам онога гледала само умним очима; овога сам видела чулним, па га гледам умним, па |
| опом брани, заступа.{S} С великим црним очима, старија девојка а по изгледу тако млада, због св |
| Ариф и нове, врло узбуђене, са сузама у очима, загрлише је.{S} После све пођоше Фатми...{S} Она |
| едним вратима, подиже се и, са сузама у очима, узвикну: „О, Шућур!“<ref target="#SRP19120_N5" / |
| је твоја баба.{S} Али та паметна жена у очима твога оца само је <hi>жена</hi>, а ти знаш шта то |
| преко лица при помену имена пророкова и очита кратку молитву, она мирно и тихо, невесела, брижн |
| округао као сребрна тепсија, а мујезин очита последње позивање на молитву, Џемал-бејови се узн |
| ослуживаће халвом и пилавом ђаке, пошто очитају молитву за здравље и добро учење његова унука и |
| опушише цигаре, спремише се за спавање, очиташе некакву кратку молитву и уђоше под комарнике, к |
| </p> <p>Сви пређоше рукама преко лица и очиташе молитву.</p> <p>— Нурије ханум, кћери, рече ста |
| струју новога живота, која се просто и очито види у организму ових пробуђених створова, и необ |
| баба.{S} А кад му се загледа у паметне очице, прабаба се нада да ће из њих прочитати, како је |
| се погледа у једном: пожутео као лимун, очни капци су му чисто отечени: боље да га данас она не |
| мирис и смрад; све гуши, заноси, опија; очни капци отежавају, затварају се, али се и отварају о |
| на њ мастику...{S} Њему сасвим отежате очни капци.{S} Потпоручник, онај у папучама, с раскопча |
| е турским белилом, са сурмом на ивицама очних капака, имале су <hi>ладен</hi> над <hi>левом</hi |
| ати деди, да ти деда име да, да те деда очува, кријући од тебе и сунце и свећу.</p> <p>Истога д |
| ну, јер је знао да ова стара која га је очувала, има добро срце, те не опада своју нову госпођу |
| уседе, Сафет-хануме, јединицу готово је очувала, и што је чудно за жену која није никад родила, |
| отужи којој слушкињи?{S} Оне које су је очувале, умрле су; овима не верује.{S} Заборави се, па |
| дознао да је истина пашић, да је истина оџаковић, да је истина богат.{S} А Цариграђанин је.{S} |
| и био Турчин, Цариграђанин, цариградски оџаковић!{S} И кад би био богат!{S} -Јер њен отац тражи |
| ије од туцана пиринча, па свакојаки <hi>ошав</hi>, то јест кувано воће, па зерде и пилав.{S} Чу |
| ма да високо дигну главу и каткад их је ошинуо бичем да подигравају, и скретао је из кратких, в |
| ихо, господски, бацаху погледе у кратко ошишану траву прошарану жбуновима руже и јасмина и боко |
| е у њему кадуна...{S} И чу крик, тужан, оштар, и сад јој је пробо срце: код капије је мајка вик |
| Старога Солуна, иза капије, чу се један оштар крик какав пуштају турске жене за мртвачким санду |
| ве звезде...{S} Из даљине се час-по чуо оштар писак кларинета.{S} На тераси, ноћу, близу неба, |
| р-Фатма-ханум! викну Осман-беј гласно и оштро...</p> <p>Од тога крупног мушког гласа Фатма задр |
| /p> <p>— Емир, несрећнице! узвикну Ариф оштро и одгурну је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти си се |
| p>— Туђим сузама се смејеш.{S} Грехота! па узе једну кесицу пуну хартија као око писаљке увијан |
| муцајући:</p> <p>— Боље те нашла, сине! па брзо додаде: — А зар тако, сине?!{S} Ти не мариш за |
| Ђулбејаз:</p> <p>— Кујчук-ханум, кључ! па изгуравши две сестре из собе, закључаше врата.</p> < |
| чи са „<hi>нећу је, не примам је</hi>", па после: он не узима речи натраг.</p> <p>Али-беј се вр |
| досади (јер он га стиска, да га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује, у бунцању тр |
| пода се, како обично седи на столици), па кафа и цигара...{S} И ако не пуши и не пије кафу, ра |
| е код харема необично и врло неучтиво), па видим : жене траже право гласа, а џакови ћуте!</p> < |
| фур</hi><ref target="#SRP19120_N91" />, па опет седање за пуну софру.{S} Али пре тога Цигани, о |
| ми кћи види просиоца <hi>нарочито</hi>, па макар се не удала.</p> <p>— Нећеш, сине, допустити, |
| као здрава, узвикну: „Боже!{S} Боже!“, па му се поче молити топло она хладна, усрдно, како ник |
| аже право...“ Хтеде рећи „право сунца“, па не могаде, клону на узглавље и склопи очи...</p> </d |
| их волела да изоставиш и оно „госпођо“, па да ме зовеш само „мајко“.</p> <p>— Не могу, госпођо |
| кри косу, јер чу с минара „Алла екбер“, па да је не види мујезин.{S} Навезе почетак од „мим“, п |
| етрпело катастрофу.{S} Остави „аманет“, па леже, и узе плакати.{S} Плакала је сваки час вас дра |
| дмах чим се пробудила: збунила је баба, па раздрагана стеже бабу да је удави.{S} Стара се брања |
| ије, како смо волеле кад се коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела |
| аложена, суха дрва букте, па прегорева, па догорева, па остане јасан жар, па по жару буде пухар |
| дрва букте, па прегорева, па догорева, па остане јасан жар, па по жару буде пухар, па се то пр |
| Никако нисам мислила да ћу остати жива, па сам се бојала смрти, или, управо, било ме страх за ж |
| а тај рад.{S} Ја сам жива и нестрпљива, па имам обичај да мењам места и код куће и кад кудгод о |
| лежале; ми се волимо.{S} Ја сам крива, па хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет који познајем |
| Емине-Семије- ханум...{S} О, зар нова, па тако?{S} Скини скут с главе!{S} Ружно...{S} Спусти р |
| n="109" /> опра уши и руке до лактова, па метну босу ногу на мрамор.{S} Она, као да је први пу |
| је, на самртној постељи, после — мртва, па иде по кући и нариче: „Слатка моја тетка!{S} Слатка |
| на.{S} Ариф није била из овога друштва, па ипак сврати да види које су ту, шта хоће.{S} Али и т |
| "29" /></p> <p>Затвори га, адресова га, па се сети шта је писала.{S} Овако отворено...{S} Госпо |
| кре очи на његово сухо лице — кваси га, па га поквашено љуби, с њега пије своје сузе, <hi>њега< |
| кафез погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, па га заволела.</l> <p>— Црним се повезала! узвикну Фат |
| Опет Бог!) Она је мени била прво драга, па вереница, па жена — никад љубазница.{S} Ми овамо од |
| жене за мртвачким сандуком најмилијега, па се све утиша...</p> <p>Необични путници спустише се |
| ила сам да је Мерсије заљубљена у њега, па сам љубоморна...{S} На своју сестру!{S} Лудо.{S} Ја |
| , то је синкопа.{S} Крв дошла до мозга, па се вратила не нахранивши мозак ..{S} И онда јој се у |
| <hi>џемал</hi>!...{S} Баш ми се допада, па чисто долетех, да ти кажем, мајчице.{S} Сутра рано, |
| {S} Међу њима су три нове из Цариграда, па радознало слушају разговор жена о женама и буне се н |
| а пљуну, појми да устане, да се правда, па немајући снаге, јаукну и паде онесвешћена.{S} Родите |
| <pb n="195" /></p> <p>Џемал је погледа, па кад виде да је слагала и није поцрвенела, збуни се и |
| и њено дете, пошто нема од срца порода, па ако он има какву ману, она је не види; јер човек је, |
| која је или луда или неваљала.{S} Луда, па лаже свет: „Тај што долази, род нам је“.{S} У нас ре |
| једна за другом, најстарија, на млађа, па најмлађа, па робиња са шареном бошчом у руци; и кад |
| гом, најстарија, на млађа, па најмлађа, па робиња са шареном бошчом у руци; и кад бише до пола |
| до доле, гледала се у огледалу изблиза, па се измицала, и опет гледала, па носила огледало прем |
| То Мерсије не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад пом |
| за њом Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да уништавамо, да |
| д не би могао радити он, радила бих ја, па бих га хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он |
| е могла претварати.{S} Прво се засмеја, па окрену у плач, и сакри лице на Мерсијиним грудима.</ |
| рпљеним чаршафима, и неколико просјака, па неки доби плећку, неки врат, неки бут: пашиници оста |
| оца где пољубив мртву кћер не заплака, па се није чудила: умрла „отишла у Зелене Баште“; али н |
| к међу два млада и мртва пијана чочека, па га узе служити мастиком: једну чашу сипа њему, једну |
| породици, ми имамо сарајских чиновника, па тако не раде.{S} И наједанпут, мене поче да мучи стр |
| , сву у везу, повади игле из комарника, па се провуче, леже; робиња састави платна иглама.</p> |
| а он дође да га видим ја, његова мајка, па да се врати...{S} Ја га не пустих, задржах га nа год |
| Ах, само то да буде! рече Цариграђанка, па и она поцрвене.</p> <p>— Откуд то?!{S} Ви нове прово |
| у свачему по соби, нађе њу, и зајаука, па, посрћући, побеже одатле као с гробља, где јој се уч |
| пиџик, један једини од целог комшилука, па и он обрастао у исцветали јасмин. „О моја слатка сут |
| е!{S} Један капиџик од целог комшилука, па и он затворен.{S} Кад год у њ погледам, ја заплачем. |
| S} Једанпут чак слага да је била тешка, па је пала и побацила... зато је била онолика вика у ку |
| знам ни за радост.{S} Ти си била тешка, па си очекивала, питала се да ли ће бити син или кћи, и |
| !{S} Ја те за њега, кћери, не бих дала, па макар остала неудата.{S} И зар би се ти код њега пре |
| зблиза, па се измицала, и опет гледала, па носила огледало према светлости, и у засенак: огледа |
| војку...{S} Ја бих, чини ми се, казала, па како буде.</p> <p>Нурије узе себе извињавати:</p> <p |
| о тим разговорима.{S} То је тако, мала, па ипак је међу вама пуно девојака заиста чедних, и ако |
| о је тренутака кад сметне с ума Џемала, па кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт начинила!{S} |
| љиве куће.{S} А можда је она све знала, па се пред њим претварала.{S} И она уме да лаже.{S} Оно |
| Тој хануми наша Фатма се много допала, па је хвалила синовцу.{S} Ја видех момка, мајчице, и с |
| воја фантазија.{S} Или си негде читала, па...{S} Је ли имао свилене лествице ?</p> <p>— Је ли м |
| дан; прошло десет; Фатма доцкан легла, па се успавала.{S} Кад отвори очи и виде на столу пошту |
| Осман-ефенди, али их ниси скоро видела, па... да им не даш пуномоћје док их не видиш, то јест, |
| познавале овакву каква је вечерас била, па су се чудиле.{S} Она је то опазила и испричала им ка |
| га не волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не могу узети, умрла бих.{S} Умало не заборави |
| се да досад на то никад није помислила, па пошто се велика капија отвори, она потрча, гурну сре |
| лаве свиле.{S} Кад би нешто имао крила, па да полети, да га под небом види!{S} Али и тада би јо |
| сувише срећан, он се сети њених крила, па му кроз срце пројури нешто као нож.</p> <p>Колико је |
| и ледило.</p> <p>Фатма је увек постила, па и сад хоће, а свекрва јој забринуто говори:</p> <p>— |
| он тихо рече: „Ти си се нешто наљутила, па не знаш шта говориш.{S} Зејне-ханум врати се кући, з |
| се врати да не види да му се облачила, па леже.{S} Кад чује стражарову палицу, запушава уши да |
| јагње, да видиш мајку ти; готово гола, па само виче: „Африка !{S} Африка!“ Унука је загрли и р |
| крије сузе.</p> <p>Седоше у двоја кола, па све одоше Ариф-хануми где затекоше пуно младотуркиња |
| ји је учио да према свакоме буде охола, па чак и према мужу, да никога не поштује, па чак ни св |
| азговара, јер с Европљанком је одрасла, па ме страх да...</p> <p>Ариф је прекиде узвикнувши узб |
| де за клавир, и поче весело по диркама, па устаде, отвори фијоку с Госпођичиним писмима, подиже |
| устави код изласка и покри лице рукама, па се врати и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе |
| ке у кафеним кафтанима и белим чалмама, па ми да им се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да |
| исприча своју историју као оним женама, па се вратише у салон...</p> <p>— Бејови, рече пашиница |
| ренуту мору, с мало отвореним шалонама, па брзо пређоше у другу из баште, где бејаше много проз |
| и мајку с човековим пољупцем на уснама, па ће им рећи „добро јутро" и гледати их у очи!...{S} С |
| ока, али је неповерљива пред Туркињама, па макар те Туркиње биле и нове. „Да сте слободне, да с |
| Џемала, често учини да је сасвим сама, па некад воли ту усамљеност, некад се од ње стреса.</p> |
| ="186" /> она узе две три капи земзема, па запали цигару.{S} Свекрва бејаше пошла к њој да јој |
| Лажљивице!“ узвикну и зашкрипе зубима, па се уношаше у лице женама; оне су мислиле да је какав |
| игару, он запали и повуче два три дима, па је пружи њој, молећи је: кад мало попуши да му је вр |
| го њима!{S} На мишицама им, на грудима, па некима чак и на лицу, трагови од мушких прстију и му |
| у хамајлицу емир-боје на њеним грудима, па је подиже, и то место где је била она, прво пољуби, |
| их серџадета за шест ханума, и на њима, па крају, беху спремљени за сваку по јашмак и бројанице |
| , а Ариф осети од кога су јој та писма, па не мога одмах да их отвори, но их спусти на узглавље |
| !" рече тихо Мерсије што малочас Фатма, па и она дубоко уздахну.{S} У овоме друштву не осташе д |
| гледа, а она рече: „Не могу без дувана, па макар отишла у пакао.“ Робиње, видевши да им хануме |
| брачном животу.{S} Лежала сам три дана, па кад устадох, још ми не беше добро, те му се опет не |
| а путу!{S} Била је у Серезу месец дана, па отишла у Цариград с једном Енглескињо, па се опет вр |
| S} Притрча јој, у геџелуку, неочешљана, па и неумивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и |
| аврши лекар погледав значајно у Османа, па написа рецепт; али, пошто га прочита, исцепа га, с р |
| била распуштеница.{S} Сад је слободна, па ће се удати.</p> <p>Ту страшну причу он саслуша гото |
| би била изобличена као преступна жена, па како би њена женска деца!{S} И ради тога ћуташе, муч |
| ећући главу духну преко једнога рамена, па преко другог, као да одуха прашину с хаљине... „Сест |
| м преко косе; направише гостима темена, па се повукоше у један кут.{S} Седоше...</p> <p>Бејови |
| ге стране измењаше се грациозна темена, па их Сафет с јетрвом одведе у јашмак-одају, да се разв |
| е да нађем човека?{S} У кући затворена, па улици у затвореним колима.{S} Видим по некога кроз р |
| ана, ја сам била збуњена, као занесена, па кад сам чула да ме отац удаје за пашића, „џемала”, ј |
| је отклањала, пети пут, онако обучена, па сад је нестрпљива, немирна: устане, приђе прозору, г |
| иђем пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што ва |
| м и с њеним љубазником, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да нисам читала... |
| о је као зеницу пуних осамнаест година, па зар да је сад другом даш као тицу или псетанце?!{S} |
| . — „Пашић, ханумин сестрић," каже она, па се непрестано смеје.</p> <p>— Срећа! виче Мерсије ра |
| ?...</p> <p>— Прво с беј-аџова балкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у башти.</p> <p>— Чијој? |
| м знала да ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било страх.{S} Боље је да си се претварала, а |
| зна да јој је та тетка одавно болесна, па се спреми, и седе у затворена кола с робињом.{S} Два |
| . чакпу...</p> <p>Хтео је рећи чапкуна, па није могао, а његовим <pb n="216" /> слушкињама дође |
| н мир.{S} Пре су имали још два венчања, па онолики бол, и страх.{S} Шта они сад очекују, чему с |
| ескиња прво помисли да је то младожења, па се чуђаше што вичу, вриште; али кад он салете турске |
| едну Јасмин, другу Замбак, рече робиња, па се опет закикота, и раскопчаваше се да извади нешто |
| осећам да ме волиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са м |
| има поздравом", а она га метну у недра, па правећи дубока темена и смејући се изиђе.{S} Фатма ч |
| гова</hi> писма, брзо их метну у недра, па саши јастук...{S} Узе та мила писма, отвори... „Je t |
| д тога уздржаваше страх да је не отера, па како би она без деце, јер зна да јој децу не би дао. |
| епоу, дошла дотле и скренула крај мора, па ту стала.{S} Оба млада човека сиђоше.{S} Џемал погле |
| , да викне колико може, из свега гласа, па не даде <pb n="84" /> јава од себе...{S} Као да је о |
| сабах, у оној великој соби без завеса, па се гошће завише и пођоше кућама.{S} Све ћуте.{S} Дом |
| дели.{S} Јела највише од сецканог меса, па баклаве па разне татлије, па мухалебије од туцана пи |
| авно постављен, ашчика повири на врата, па је нестане.{S} Прође и турска јација, то јест доба к |
| глашење суфура: ашчика повири на врата, па кад виде јад, врати се погнуте главе...</p> <p>— О, |
| и ја гледам у те лађице препуне света, па ми се све чини да ћу видети Њега ..{S} Кад пођемо Бе |
| нежност ове старице и овога девојчета, па јој дође жао.{S} Заова јој донесе један мали фин ђер |
| ути!{S} Читав час како се мучи да пита, па не сме.{S} Тек што би изустила, срце јој дође под гр |
| ских, као да у кући има ђака, студента, па их одведе на софу с отвореним шалонама и прозорима, |
| неш с мужем, изгледаћеш му као невеста, па макар и стара умрла.“ Али шта да обуче!{S} Коју хаљи |
| дан.{S} После ифтара прање руку и уста, па људи с фењерима иду у кафану; жене, пошто су се очеш |
| >Он се наже над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе се као да је пољубио мртваца и рече |
| ав месец, и није га нахранила из скута, па сад, осетио је зацело да је она ту, па је буди.{S} А |
| узбуђено, и пољуби Фатму неколико пута, па посрћући као пијана, похита без „збогом“.</p> <p>Фат |
| метну за појас или у рупицу од капута, па кад увене да га баце попуњавајући његово место свежи |
| да га обиђе; све мислим биће тамо сута, па ће проговорити.{S} Јуче, кроз кафез видех Али-агу: с |
| буде, није лепо.“</p> <p>Снаха поћута, па рече:</p> <p>— Не могу, није да нећу.</p> <p>— То је |
| ога крупног мушког гласа Фатма задрхта, па побледе и саже главу као да пребраја жице.{S} Осману |
| ћање је страшио! заврши и лако задрхта, па настави: —Ја ово досад никад нисам имала, и ако сам |
| алебијом, а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се уплашила.</p> <p>Кад се зачује звонце с улице |
| тешко.{S} Оде у једну собу из дворишта, па крај отворена прозора стаде: месечина као дан — пун |
| p> <p>Сву кривицу метне на своја плећа, па се погне под теретом: уместо да шкрипи зубима и да ћ |
| овек је, поседеће с људима; два месеца, па се и то досади.{S} Досади!{S} Зар да му се досади?{S |
| {S} Али, његова тетка и сама нерадница, па и мајка, проводила се, а за рад...</p> <p>Фатми би ж |
| а је мени била прво драга, па вереница, па жена — никад љубазница.{S} Ми овамо од жене коју вол |
| а да то траже људи од својих љубазница, па сам ипак све чинила, јер сам га волела, и мислила са |
| а?!</p> <p>— Несрећа! промуца пашиница, па се спусти на ивицу једног шареног сандука, уз собна |
| ни косу, као да је била нека грешница, па да не обесвети свето... „<foreign xml:lang="fr">Mon |
| а лиру!{S} Погледам у свог рођеног оца, па затворим уста, да ми отац није шпијун, да ме не потк |
| довољна: чезне за мајком.{S} Криви оца, па га правда, и опет га криви и правда.{S} Крива му је |
| рлици и фесу, скочи те отвори вратаоца, па окрете леђа и опружи мишицу...{S} Емир-Фатма баци по |
| т скакала и ослушкивала да ли иде теча, па кад ништа није <pb n="274" /> чула, изговарала је: „ |
| тлије, па мухалебије од туцана пиринча, па свакојаки <hi>ошав</hi>, то јест кувано воће, па зер |
| не миче, а она изненада скочи, потрча, па као кокош, кад је хватају, што полети, и видевши да |
| као просјакиња кору хлеба од богаташа, па зажмури, нихајући се као дервиш у молитви, вичући ка |
| Не, децо, не претвара се цвеће у коров, па баш да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је |
| х народа, много је савршенији од нашег, па га ипак називају несавременом, преживелом установом. |
| Прво с беј-аџова балкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у башти.</p> <p>— Чијој? <pb n="97" / |
| етлости, врати се, удари крилима о зид, па у један кут одаје, па у други, и излете кроз прозор, |
| але се, о њему...{S} Пробушиле смо зид, па смо гледале у сут-анино двориште: нисмо га виделе.{S |
| е Нурије поче пецкати за Мадам Аристид, па се жене, све осим пашинице, на то пецкање, дирање, л |
| лизу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радујем како се ником нисам радовала.{S} Боже! |
| мисли да јој је син као други пут, луд, па се боји његове вике, да жену не нападне ножем; те је |
| нижење, како су то подносиле њине бабе, па и матере.{S} За ово душа наших жена свуд је нова.{S} |
| ла да Фатма не зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад овако слаба, могла би понова добити |
| S} Ту су и младе жене, дошле због тебе, па што се кроз прсте гледало невести, то се замера жени |
| ве руке, па доње вилице, па целе главе, па најпосле да нема ње целе, нема је физички, а духовно |
| дало се задовољство; то су виделе нове, па су им завиделе. „<hi>Оне још сањају чаробни сан Исто |
| на, ја пратим све феминистичке листове, па видим...</p> <p>— И ја, упаде јој у реч Мирсаде (што |
| лену хаљину, коју је добила од свекрве, па отишла кроз капиџик са својим мужем да нени и родите |
| беше да је когод не опази.{S} Виде све, па се повуче у ненину одају, намести око на кафез... „Џ |
| чу само оно једно.{S} Сестре чуше све, па се грожаху, стресаху покривајући лице рукама: тетка |
| друге реликвије од ње, жене му и драге, па је расплете, раскопча јој гривне и хаљину...{S} Не с |
| /p> <p>— Много.{S} Око икиндије устаде, па пред старом ханумом, својом свекрвом, цигару..{S} Ја |
| огу, ја узмем абдест: прострем серџаде, па клањам; а нени и мајци мило: молитвом се стишава љут |
| ни слата у Солун, ја сам добивала овде, па свако сам љубила, а ни на једно нисам вам одговорила |
| културна, културнија од много њих овде, па ипак ништа:{S} Туркиња.{S} У њену културу гледа се с |
| зачује звонце с улице, сестре пребледе, па скачу и згледају се; хоће да ослушну, па се трзају: |
| И Фатма осећа те толике чудне погледе, па јој је неугодно.</p> <p>Фатми су ближе по души чак и |
| нам момак у кућу дође, да с нама седе, па опет тужно: жена!“ И још плач, и песма, и шаптање, и |
| лака кад виде снаху — први пут је виде, па је стеже и метну своје уздрхтале усне на њено мирно |
| лазећи у собу, а она се трже и застиде, па насмејавши се загрли суту.{S} После оде на софу свек |
| <p>Камо срећа да сања!{S} Напи се воде, па опет леже; али ето онога, шапће јој на ухо : „Пало т |
| енину собу“.{S} Не рече: „Ала смо луде, па одатле га можемо најпре видети", а то помисли и због |
| Богу моли, да јој она што скорије дође, па ижљуби и матер и кћери нежно као малу децу.{S} А кад |
| старији је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и не поздравивши девера седе за ђерђеф.{S} Осман се |
| шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе, па...{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад ми је видело мушко |
| ру.{S} Мерсије има нешто Фатми да каже, па не може: никако нису саме.{S} Ђулренги је непрестано |
| колико пута заусти нешто Фатми да каже, па не могаде.{S} Фатма, срећна, ништа не опази, нити се |
| сија јој затвори уста и силно је стеже, па настави:</p> <p>— Ах, шта је кад се чује и чита!{S} |
| би мушко и женско!...</p> <p>— О, Боже, па... узе она збуњено, постиђена.{S} Сад ње више нема, |
| ејзу побуњену, ја сам се питала: „Боже, па шта јој је?{S} Какви су то толико наши људи, и наши |
| а се она тресе те је пусти, погледа је, па кад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, он |
| ет пет или шест година, и пита која је, па јој Нурија каза да је то пашиница, њена сестра, млађ |
| ту лаж, те плати мастику и не попив је, па скочи, продужи пут оборене главе.{S} Више није ништа |
| ни ту нема.{S} Хтеде да их пита где је, па не смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбејазу и брзо рече |
| с рефреном „ћути, трпи“.{S} И нађе је, па је читаше с чудно дирљивом интонацијом.</p> <p>„Има |
| ри крилима о зид, па у један кут одаје, па у други, и излете кроз прозор, паде на смокву пред к |
| је отишао још дететом, пре њене удаје, па никад није долазио у Солун, није му дао стриц, који |
| аног меса, па баклаве па разне татлије, па мухалебије од туцана пиринча, па свакојаки <hi>ошав< |
| право сунца.{S} Напред ће Емине-Семије, па за њом Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви |
| с мужем...{S} Он је допрати до капије, па се одмах врати жући, а она уђе у двориште, или у јед |
| реће, и она не би ћутала, рече Фахрије, па запаливши нову цигару поче своју историју, пошто реч |
| тепеница, и ту, погнуте главе, постоје, па отиду до средње капије, ослушкују: прође стражар, за |
| и уста на руку, он хтеде да је омилује, па се трже и брзо приђе мајци:</p> <p>— Добро дошла, ма |
| чак и према мужу, да никога не поштује, па чак ни свекра и свекрву.{S} Отрча, донесе јој чаршаф |
| ала га.{S} Пред вече, чу његове кораке, па отрча тетки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу |
| го мени, ето га!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја га осећам.</p> < |
| и, да их спреми за светлост с те слике, па их наједанпут отвори, погледа у слику: она јој заигр |
| омшије хватају (у неваљалству) комшике, па кад коју ухвате, закују од ње капиџик или је протера |
| е излази“, Фатмин теча и брат од тетке, па јој час брише очи, час намешта тел, час подиже какав |
| после јој се учинило да нема леве руке, па доње вилице, па целе главе, па најпосле да нема ње ц |
| замисли лице Госпођичино од своје руке, па је ижљуби.{S} И друге своје учитељице (Туркињу за ту |
| ица, Хамидију, ишле су само мало пешке, па ушле у трамвај, наместиле се иза платна а ипак печа |
| чамац, који се љуљаше крај саме обале, па да иде према <hi>Олимпос-Паласу</hi>, ту да изиђе и |
| ли с града топ, муслимани се развеселе, па оног тренутка шербет или коју кап земзема, ако га им |
| беј, муж Фатмин: очи му се закрвавиле, па се склапају, коса се разбарушила, пала по челу, фес |
| ш прву ноћ?“ И дођоше јој чисто немиле, па се трже: прву ноћ се иде најмилијима; и она је треба |
| родошлицу; рашчуло се да су се вратиле, па ће свакидашњи разговори, неискрено сажаљевање што их |
| Па похита сестри.{S} Она је била доле, па кад је дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: „Убио се Џемал |
| цу.{S} Стрина и сестра јој доцкан чуле, па доцкан и дошле; и пошто није обичај да се отмене мус |
| {S} Затворише нов отвор грудицом земље, па одоше те чучнуше крај зида са улице, видеше свет, ал |
| ваздух...{S} Све у соби, толико време, па си побледео... и ослабео си...<pb n="147" /></p> <p> |
| е његова одласка мало поседе код Фатме, па оде.{S} Пред вече дође, али не сама, већ с једном ту |
| сећа час овога обичаја, час оне хануме, па јој је пријатно.{S} И сећа се шта смо све спремали з |
| и Мурад-Џемалове тетке а своје сут-ане, па јој се чини да није у граду где се родила и одрасла, |
| ом; а пијани Џемал-беј појми да устане, па не <pb n="210" /> могаде, него паде, скљока се крај |
| ачима.{S} Она је једва чекала да легне, па да мисли на <hi>њега</hi>, као до пре неколико вечер |
| </p> <p>Ту осташе до три часа по подне, па се, овако обучени, укрцаше у један велики морски бро |
| p>Џемал је отишао од куће још по подне, па се више није вратио.{S} Оне га чекају, изгледају, а |
| ршију, у чаршије откривене и покривене, па зађоше према Ћемер-Капији: свет, трговци дућанџије и |
| арно, стварно..{S} И још јаче поцрвене, па узе те изостави те редове, а друго пажљиво преписа. |
| p> <p>Она од задовољства јако поцрвене, па клече крај миндерлука где јој сеђаше свекрва, и пруж |
| мирите се.</p> <p>Сафет мало поцрвене, па нагло побледе, усне јој помодреше, а она их стисну, |
| је ту било деце, она би оставила жене, па би се с децом играла лутке, лопте, скакала би, пљеск |
| а чија је она, већ ове младе лепе жене, па су плакале.</p> <p>Свршило се!..{S} Први бол!...</p> |
| еискрене.{S} Прво треба васпитати жене, па после људе, или <hi>само жене</hi>, а оно после само |
| зиђе једна млада жена, старија од мене, па ме гледаше зачуђено, пошто сам јој била сасвим непоз |
| чим.</p> <p>И метну своје усне на њене, па се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им |
| оце купују — телом.{S} Нису изобличене, па се праве поштене и неће у кућу „непоштеној".{S} Није |
| то пашиница, њена сестра, млађа од ње, па се она с пашиницом тужно погледа и тужно се на њу ос |
| плач, и песма, и шаптање, и световање, па пољупци, загрљаји, мољење за опроштај, праштање, љуб |
| нешто као стид, као жалост, као кајање, па као понеке жене кад дођу на гроб свога милога што се |
| сије опази њену промену, нерасположење, па хтеде да је насмеје, те је штипкаше за образе и пада |
| о још пет, десет пута за Фатмино учење, па не бих жалио: волим што ми је кћи образована.“ — „И |
| ти се пољупца оне младе и лепе Рускиње, па јој би некако тешко, као да је ово сећање било невер |
| ује за Сирију и Египат, па Францускиње, па Белгијанке, и Швајцаркиње којима је матерњи језик фр |
| су сетили.{S} Једанпут растависмо коње, па један од туге пресвисну.{S} А људе, човека и жену шт |
| , после ружним: и да ми реч, закуне се, па опет...{S} Кад видех да је изгубио лепу боју, да је |
| ћу нешто једна другој на ухо, пусте се, па се лупе у груди као да су неку велику штету учиниле, |
| ошто је Осман увелике отишао, обуче се, па са свекрвом и заовом оде на софу.{S} Она осети сву н |
| стрина и сестра од стрица.{S} Обуче се, па отрча на софу да се помази око нене.{S} Видећи је ов |
| ма, а онда суфур и — пост.{S} Свуче се, па у соби са затвореним шалонама леже — сама.{S} Око по |
| ле су; овима не верује.{S} Заборави се, па поче гласно: „Шта!{S} Зар довека да слушам оца, и да |
| акала би на сав глас.{S} Скочи, уми се, па цигару.{S} Она је јутром тужна и кад нема узрока; ал |
| , Алах па родитељ, рече он, поклони се, па диже очи к небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ја са |
| а писма?</p> <p>Она поцрвене, збуни се, па рече:</p> <p>— Прво их саших... у јастук, па после.. |
| се осети увређена, понижена, побуни се, па се трже: прашта, прашта, све прашта кад се ради на б |
| ng="fr">mon Dieu</foreign>, заљубио се, па ни једе, ни пије, ни спава; кад не говори о њој, ћут |
| маше крајеве с њене дугачке тешке косе, па их меташе себи на лице и тепаше им.{S} Свекрва је од |
| , кити; у вече јој узима цвеће из косе, па га затвара у једну ваздан кићену кутију, где су му д |
| рена лица, с белим муслином преко косе, па пуше и гледају у Босфор, у воду, или погледима дочек |
| црних трепавица видела сам своје дете, па сам их заустављала на улици и љубила их: над туђом с |
| своме не види брвно.{S} Била сам дете, па сам се једном комшији подсмевала што има велики нос, |
| сам гледала да заволи сиротињско дете, па <pb n="180" /> сам плаћала његовим родитељима да га |
| „горке поздраве“.{S} Једно једино дете, па оваква несрећа, оволика срамота!{S} Кад се сети како |
| , певали сте кад је требало да плачете, па сад: плачете кад треба да певате.</p> <p>— Али ја у |
| е ватра: сад наложена, суха дрва букте, па прегорева, па догорева, па остане јасан жар, па по ж |
| улице, мене је страх било од те лепоте, па сам се припијала уз њега, хватала га за руку као дет |
| Јуче ми гледала Азизе-кадун... у карте, па ми је рекла нешто увијено, као да ћу млада умрети, в |
| p> <p>— Довешћу те ја код мене у госте, па ћемо се разговарати, свирати и певати.{S} Знаш, као |
| е свећу, окаде гроб и опет се прекрсте, па тад клекну крај крста и викну да кукају, тако Нурије |
| џилук, праштају се са свима: на пут ће, па „смртни" су...{S} У подне, Хасан-беј позва у конак м |
| , чини јој се, ако проговори заплакаће, па ће јој се смејати сестра од стрица. „Зна ли турски о |
| пијан као много пута досада, провикаће, па ће се испавати, и сутра ништа.{S} А какву је борбу с |
| затворена, нисам могла виђати младиће, па...{S} Али како сам видела овога, не мислим на онога. |
| аки <hi>ошав</hi>, то јест кувано воће, па зерде и пилав.{S} Чује ли се с минара <hi>језан</hi> |
| м. „То је Осман.{S} Пратићу га до куће, па ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у један дућан, |
| оше се, принеше печа и обукоше чаршафе, па с робињом одоше у комшилук.{S} Мајке су им већ биле |
| изјави поздрав и од ње, и од Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бело, са као снег белим му |
| болесна; долазе лекари и жене бајалице, па ништа не помаже, свако пред вече ухвати је грозница. |
| нило да нема леве руке, па доње вилице, па целе главе, па најпосле да нема ње целе, нема је физ |
| и, сад им је ђердек, то јест прво вече, па ево...</p> <p>Лекару би пријатно, а Осман погледа у |
| } А пре, једва чекам да легнем, у вече, па и преко дан: зажмурим па покријем очи, <pb n="27" /> |
| : смакла с главе чаршаф и скинула пече, па се жури.{S} Сва претрну: „Зацело тетка умрла".{S} Не |
| ј чаршаф, метни јој на лице густо пече, па је одведи Нурије-хануми.{S} Он јој је као род... сес |
| , молим вас, хоћу да пишем другу, рече, па затвори врата.</p> <p>Оне, обе, чучнуше поред прага |
| „Јуче... јела сам зелених шљива,“ рече, па још више поцрвене. — „Није то само од шљива.{S} Хоће |
| е нене. „Дај мужде, чедо!“ весело рече, па ме загрли и омириса ми лице као цвет или зрелу јабук |
| никоме ни да се потужи.</p> <p>То рече, па изиђе из собе чисто посрћући.</p> <p>Он обуче своју |
| шој Беледији...</p> <p>— Наши уче, уче, па се толико преуче да не могу вршити посао, те доводим |
| пуцањ.{S} Она, несвесно, смаче папуче, па потрча као без душе...{S} Насред њене собе сеђаше Џе |
| зненада?{S} Што не јависте? узвикиваше, па се с ханумама изгрли, истапка, ћерке им измириса, иж |
| викала сам, а она ме зачуђено гледаше, па тек наједанпут викну: „А то ли је он од неколико мес |
| де ти је била у оковима душа, говораше, па јој се наједанпут загледа у дубоке лепе очи.</p> <p> |
| ом.{S} И још по једанпут се поздравише, па почеше да се разговарају, полако, „господски“...{S} |
| анично и готово хладно; она то осетише, па га оставише, спремна да заплачу.{S} Он ништа не опаз |
| Мерсије.</p> <p>И обе дубоко уздахнуше, па устадоше и одоше у башту, пробушише зид између Ибрах |
| увек ми кроз срце прошло нешто као нож, па сам зајаукала.{S} Нисам ћутала, нисам трпела, никад |
| ва балкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у башти.</p> <p>— Чијој? <pb n="97" /></p> <p>— Нашо |
| ом махрамом: живци су јој толико слаби, па да ништа не чује, и да заклони светлост.{S} Крај ње |
| у сваком зрну виде њега, и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе гледати у огледалу, и <pb |
| рт мило писмо, па га десет пута пољуби, па га извади и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га |
| еколико пута прочита, и страсно пољуби, па најпосле отвори сто за писање, и у једну лепу шарену |
| а обућу, а ови гледају да се он појави, па да скоче...{S} И већ су на ногама сви: кћи, синови, |
| тма навезла за клањање тетки и свекрви, па хануме, све три босе, с башјорти на глави, узеше кла |
| иш.</p> <p>— Дајте мени, рече Ђулренги, па намени на два ораха и пружи их, као малочас Мерсије, |
| а тада <pb n="152" /> клањају и млади, па чак и деца .{S} Улице су пусте до вечерње, а тада ож |
| нове!{S} Читале шта се по Европи ради, па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће, оне, сироте, не знају |
| криво, жао на Фатму, као да јој завиди, па скочи и рече: „Хајдемо у ненину собу“.{S} Не рече: „ |
| та за лудога Осман-беја, доктор-ефенди, па ју је отерао. <pb n="261" /></p> <p>— Да отера овако |
| леда тетку у очи.</p> <p>Ариф то опази, па викну:</p> <p>— Ти си луда!...{S} Ево ти ово: на!{S} |
| о, и она не продужи.{S} То лекар опази, па осети нешто као страх, те узе шешир, уставши, и рече |
| су их водиле Емир-Фатминој Ариф-тејзи, па после другим ханумама за које су знале да воле Европ |
| у — „У Европи је брак много савршенији, па ипак га називају преживелом установом и раде му на р |
| о турску антерију.{S} Она се тебе боји, па зато пред тобом једно мисли а друго говори, једно ос |
| детета не познају, јер она их се боји, па им је неискрена.{S} Она не зна да ли је родитељи вол |
| киње којима је матерњи језик француски, па Немице, Италијанке...{S} Све су у балским тоалетама, |
| тражи.{S} Живот је свећа коју Бог пали, па он треба и да је угаси.{S} Растанемо се с милима на |
| али робиња је знала да се она то шали, па се опет закикота, зацени се од смеха, после рече:</p |
| „двоје младих", јер би се они стидели, па би њој било непријатно.{S} После ифтара почела је ра |
| {S} И мени се понекад учини да ме воли, па сам срећна, али за колико?...</p> <p>Јуни.</p> <p>Сн |
| ћари:{S} Ахмед-беј, па Исмаил Дортјоли, па Осман Егрибаџак...{S} Кјучук-ханум, зар ниси осетила |
| сина, уплаши се и рече:</p> <p>— Мисли, па тад обећавај, сине, да се не огрешиш.</p> <p>И њој б |
| ва загледа се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је |
| г гаћастог голуба, кога из скута храни, па као тога голуба крила, такве су њене руке.{S} Мерсиј |
| ублажити бол, који осећају сви укућани, па га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бо |
| увек пуна кућа жена; мој син пође мени, па кад пред вратима види обуће као у обућарници врати с |
| јим устима ханумин кажипрст, па средњи, па домали, намењујући на њих, а после их стеже колико м |
| у и доведох лепу хануму: она пиво попи, па се опи!...{S} О, певала ми је.{S} О, звецкала ми је |
| } Зацело су мислили: одрастао у Европи, па не зна турске обичаје, — да га преваримо.{S} Превари |
| сузе, ништа не помаже: отиде с вечери, па се врати ујутру, весео.{S} Испрва ретко, у два три м |
| ају нешто?...{S} Хтеде много да говори, па не могаде, јер је сувише узбуђен.{S} Већ две недеље |
| и чује само како говори, не шта говори, па се смеје, смеје.. „Француски као Француз!“ шапће Мер |
| казано мрзим, и молим Бога да те умори, па се уплашим да ме не казни, да ми уместо немилог мужа |
| тина слаба, али лепа, лепша од оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и |
| У овој тузи, она заусти да каже сестри, па се уздржа. „Смејаће ми се.“ Нађе разлог да би себе и |
| S} Данас ич! говори и непрестано жмури, па тек отвори очи и рече: — Кад га видим и није ми толи |
| туј, ни кога криви.{S} А муслиманин си, па ћути и трпи. <hi>Тако је писано</hi>.</p> <p>— Рђаво |
| немаде снаге да устане, и хтеде викати, па, као у сну, не могаде...{S} Робиња се не миче, а она |
| та; брзо устаде.{S} Хтеде одмах читати, па се трже: неумивена је.{S} Пошто се на двоје на троје |
| отрча.{S} Она га не виде, али га осети, па задрхта, и прво јој дође да се гласно насмеје, после |
| анцуз, а, Емир?“ она хтеде проговорити, па опет не смеде.{S} Он продужи пут, а робиња викну: „А |
| ерње, она метну на главу бели башјорти, па седе у једном куту софе и сва се унесе у Коран: чита |
| ли му гости; а она само метну башјорти, па похита на врата што везују харем с конаком, да се ра |
| Солуњанкама, које их дочекаше стојећи, па поседаше, стара, у старинској антерији с каик-отосом |
| тражим учитеље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га питам, јесу ли жене ствар |
| се учини да јој сестра завиди на срећи, па јој би непријатно...{S} Неколико пута, нарочито у ве |
| војчица, тераху обруч као Европљанчићи, па кад видеше стрица, зацикаше од радости, и бацивши об |
| обуче и накити кад зна да ће кући доћи, па макар јој увек и не било до тога, те да му омили кућ |
| китиш, кћери, кад знаш да ће кући доћи, па макар ти увек и не било до тога... да не би имао узр |
| летва?{S} Ишао је брзо, као да ће кући, па тек успори ход: опет кафана, и пред њом Турци, самци |
| е, некад робиње.{S} Најчешће иду Арифи, па оне се враћају, а она код тетке остаје и „лежи по не |
| {S} Ноћу тишина, нигде никога на улици, па се чини да и по кућама све живо спава.{S} А оно није |
| ост, у лову!“ Упамтила је теткине речи, па колико пута помисли на течу, толико пута јој дође на |
| ач, а унука јој се пробуди, отвори очи, па их затвори. „Ја сам те, чедо, пробудила.{S} Али што |
| лакати.</p> <p>— Не! поцрвенеће ти очи, па ће наше жене помислити да си се с њим свађала.{S} Ти |
| {S} И у овом тренутку, она нагло скочи, па као по неком нагону, као лавица у менажерији, задрма |
| госпођо мајко, рече снаха поцрвеневши, па залупи врата и изиђе.</p> <p>Овај разговор не чу Фат |
| управо, било ме страх за живот, заврши, па се презриво насмеја.</p> <p>— А да ли бисте волели д |
| у чаршију, да се застане, да се одгуши, па да се продужи пут преко Хамидије, и дуж целог Молоса |
| а...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахмед-беј, па Исмаил Дортјоли, па Осман Егрибаџак...{S} Кјучук-хан |
| ним болом, и оне осетише тај бол у њој, па је више ништа не питаху.</p> <p>Кад се развише Турки |
| то „нигде“?“ ја их питах. — „Наш брак, па наш брак!“ узвикују — „У Европи је брак много саврше |
| ек смејала на сваки њен енглески узвик, па сваку њену енглеску реч.{S} Јер Мерсије је потпуно п |
| лакала као уз какав надгробни споменик, па их је целивала, и отишла уз врата собе где јој спава |
| Сваки час ми дотрчкаваше кроз капиџик, па наједанпут нема је.{S} Чух да је болесна...{S} Одох |
| единицу —хвала ти!“ Тад иде у комшилук, па се хвали као ниједна мајка: „Зет ми још није у кафан |
| че:</p> <p>— Прво их саших... у јастук, па после... бојала сам се да.. спалила сам их, и пепео |
| не, сине, Нурије-ханум нам је пријатељ, па неће да нам учини зло; неће у знању, али може у незн |
| е као њене очи.{S} Видела да га гледам, па га скидала и метала мени на главу.{S} Да знаш како м |
| моју кјучук хануму?{S} Хоћемо у хамам, па морам да се журим.</p> <p>— Е па добро; дај, Ђулренг |
| } Јуче оне тако говоре, а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је мојој мајци; она |
| рече :</p> <p>— Узела си, чедо, земзем, па сад иди Џемалу; с њим вечерај па спавај.{S} Ми смо п |
| афет и моја Елиз немам кћери да удајем, па да добијем унучад: да се подмлађујем гледајући у кућ |
| ги сви имају душу, и ја многе познајем, па ми је мило што имам познанике бар међу народом од ка |
| ики омар?{S} Ти си га поквасила знојем, па сад не могу да га пољубим, рече Фатма тобоже љутито |
| лађа, болесна, закашља се сухим кашљем, па рече:</p> <p>— Слатке хануме, да чујете и моју истор |
| >— Зар од мужа?! узвикну она с чуђењем, па се насмеја.“</p> <p>К њој полете Нурије:</p> <p>— Ем |
| атворио ни чивијом, а камо ли катанцем, па макар се оне завадиле не знам како.{S} Ако је штогод |
| “ После јој миловаше руке, тепајући им, па кад виде ожиљак, она је нежно прекори: „Ето, баш си |
| огрешке, и увек знам кад коју направим, па се све више збуњујем, а оне... о, да, оне се чине не |
| а; загледа се у тај густи колутави дим, па „отвори“ разговор:</p> <p>— Како се теби, ханум, чин |
| ћом.{S} И ко зна, могу и да је победим, па после да славим своје јунаштво...</p> <p>Драга госпо |
| овако, ја је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њ |
| Он је видео <pb n="177" /> да га волим, па је тражио од мене многе жртве: да никуд не изиђем из |
| икла...{S} Он је опазио да га не волим, па се узео проводити као младић: мене је остављао саму |
| ростите ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој тајни разговарам.{S} А ви, м |
| пла, хтеде да их остави с Госпођичиним, па прошапта: „Не ту!“ и похита у собу на тавану, на баб |
| о умним очима; овога сам видела чулним, па га гледам умним, па ћу га опет гледати чулним, даће |
| сам видела чулним, па га гледам умним, па ћу га опет гледати чулним, даће Бог!</p> <p>Госпођиц |
| а кроз једна вратаоца, она пође за њим, па се сети теткиних речи: „Што се кроз прсте гледало не |
| /p> <p>— Ти, Емир, мораш вечерас с њим, па макар ко дошао.</p> <p>Она силно поцрвене, застиде с |
| редства као у просјака.{S} Да напросим, па да идем даље, да продужим пут.{S} Али ја просити не |
| ог ћутања здравише теменима, све редом, па Ариф виде једну озбиљну, отмену и врло лепу хануму о |
| а лице кад се на улици срела с човеком, па, ако му се учини да од мушких погледа није сачувана, |
| .{S} Ја се никад нисам срела с човеком, па зато нисам имала потребе да очи обарам.{S} Нисам до |
| .{S} Најпосле га добих, једва, с муком, па се удадох за човека широких погледа, који од жене не |
| опис!{S} Омилова га и погледом и руком, па, осврћући се, отвори долап; раши мало један дугачак |
| уту, и чисто подбулу, с увезаном руком, па се застидеше.{S} Свекрва устаде и оде, а она сути ре |
| овако.{S} Сад се бави са својим болом, па ни на шта друго не мисли.{S} Оне је погледаше жуту, |
| и се шта у њих има: задовољи се једном, па се жени другом; прва, која га толико воли, у љубави |
| о право. (Венча се с Нуријином робињом, па је одмах пусти.) Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да |
| анпут с мајком прошетах једном пијасом, па ми не погледасмо једна у другу, црвенесмо једна од д |
| ри, да је поздрави ваљда добродошлицом, па, чудно узбуђен, не мога, само промуца: „<foreign xml |
| они: детињарије...{S} Па та Ариф-ханум, па те нове!{S} Читале шта се по Европи ради, па и оне х |
| х; а кад он дође, мени се учини хладан, па ми би теже но од болести.{S} И први пут, увређена, ј |
| риносећи орахе устима, намени на један, па на други, трећи, и пружи их Фатми, на длану.{S} Она |
| Ја мислим да ће се вратити врло доцкан, па дотле ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то |
| прво ономе ко гледа, и ако није бремен, па после у своја уста.{S} Оне имају духа, али.. ...</p> |
| ице, али у Европи...{S} Он, Европљанин, па...{S} И после, он ју је питао каменчићем у капиџик: |
| ше лекари, два Грка и један муслиманин, па кад видеше да ништа боље од њихових лекова, они реко |
| лесна.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, миловала бих његове хаљине.</p> |
| /p> <p>— Никад то неће бити! загрме он, па скочи и диже песницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни Бог |
| м: кад сам срећан и кад сам... поче он, па не доврши.</p> <p>— И кад си? упита она радознало, а |
| а; оде у њену спаваћу собу, па у салон, па на софу — свуд празно.{S} Чак му нема ни тетке, ни м |
| ана.{S} Отиди бар једанпут.</p> <p>— О, па баш данас!{S} Ја чекам, ти знаш.</p> <p>— Чекаћу ја |
| еда у руку и сети се како ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— |
| ље овако.{S} Јер да је ово раније знао, па кћер кући довео неразведену, муж јој зацело не би „у |
| неизмилована.{S} С оне три се затварао, па га нисмо виђали поваздан.{S} Кад изиђу, оне јадне ма |
| еврће кључ; од обале ми се учини котао, па се тек поче дизати пара као с кључале воде у зиму, и |
| блажена, као да је ишла на седмо небо, па се отуд вратила.{S} Напослетку, можда је и боље овак |
| а.{S} Боже! — заврши погледавши у небо, па се закашља, белу свилену махраму метну на уста; кад |
| и у Солуну некакво Књижевничко Друштво, па су за чланове узели и жене:{S} Фатма-Алију и Емине-С |
| кућом.{S} На смокви је стајала за дуго, па кад чу наш ход, она се уплаши, прхну, и уместо да па |
| она јој нежно одговори : „Фатма, чедо, па нас никад није било више: сви смо, Богу хвала, живи. |
| ајка, пријатељ кога ти је Алах одредио, па сам своју дужност, дужност не по разуму већ по срцу, |
| сте, Џемала и Фатму.{S} Он се разнежио, па говори мајци како му се чини да ће скоро бити деда. |
| да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишла око зида, крадом, и метала око на отвор.{S} |
| егобу: каје се зашто није и сам постио, па да сад с њима клања.{S} Гледа их као неке духове или |
| S} А срце ми је велико, широко, велико, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га исп |
| е?{S} Видели му тело снажио, младићско, па као да ће му по табанима дегенеке — издржаће: душе м |
| не питајући је ништа због мајке; мало, па изиђе да руча, по турски, готово с ногу; па пошто се |
| ше мишићи и ухвати је у грлу грч; мало, па зарида.{S} Ридала је дуго, без суза.{S} Њена сестра |
| ма, све с посувраћеним печима.{S} Мало, па пред конаком стадоше двоја затворена кола и из једни |
| рече, само брзо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и рече:</p> <p>— Мајчице, ја ћу да позовем |
| трећу, па устаде, оде са софе.{S} Мало, па дође Осман <pb n="248" /> и брат му.{S} Кад виде неп |
| ту на миндерлук према свекрви.{S} Мало, па јој Мерсије донесе сребрн послужавничић с ратлокумом |
| аде Цариграђанке, мора остати.{S} Мало, па јој дође и једна другарица.{S} Сву ноћ седеше; у зор |
| једно дугачко шиљте несвучен.{S} Мало, па се ухрка.</p> <p>И сад се пробуди тек сутрадан ујутр |
| њиној кући све се устумарало.{S} Мало, па се и унутра утиша као напољу; а хануме се разузуриле |
| у, да отклања вечерњу молитву.{S} Мало, па и жене, све три у бело, све три скинуле чарапе...{S} |
| ну хладан пешкир на главу, поседе мало, па изиђе...{S} Отишавши у собу снаси, она исцепа башјор |
| не иде у уста, већ у недра.{S} И мало, па почеше излазити бејови и чочеци...{S} И Џемал изиђе. |
| а онога кога јој је њено срце изабрало, па јој се и најружнији свадбени обичај чини леп, и воли |
| се оне некад скупе код неке на посело, па к њима уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно им виче: „У |
| у руку, јако притисну на њу своје чело, па је подиже на своје теме; она га привуче к себи, омир |
| , од мајке ми је и од оца.{S} Све било, па... к’смет.</p> <p>Фатма чује да јој дршће глас, и ос |
| сетите се кад вам је с њим добро било, па му се покорите.{S} Праштајте, децо, и мирите се.</p> |
| гомили несвесних?{S} Да се васпитавамо, па да се припремамо за женска друштва која ће радити на |
| е грешне мисли... „Туђе људе не виђамо, па се заљубљујемо у оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-те |
| -тејзе</hi>.</p> <p>Фатма пољуби писмо, па истрча из собе и пољуби нену у руку и рече:</p> <p>— |
| Сад видим да је истина: оволико писмо, па све о себи, ништа о вама.{S} Опростите ми, молим вас |
| ац тражи.“ И метну у куверт мило писмо, па га десет пута пољуби, па га извади и ижљуби, и опет |
| рамазанска ноћ.{S} Сад ће они заједно, па макар ко дошао: договорили се; али Ђулбејаз уђе и ре |
| , што су око ње, да скупи љубав уједно, па није колико моја...“ После се мало разгали: „Ја сам |
| ио.</p> <p>Она осети да говори искрено, па од радости заплака.</p> <p>— А где су, душо, моја пи |
| болест, говораше уплашено и врло нежно, па јој метну хладну крпу на главу и на срце, чије се бр |
| у једно велико предсобље сасвим празно, па је попеше на један велики сто у куту испод степеница |
| старе потапкав је по плећима задовољно, па оде жени.{S} Она лежаше на кревету покривена лаким а |
| риђе осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их не дирају, само се на њих значајно насмеше, |
| > <p>— Слатка тејзе! викну она радосно, па потрчавши пред тетку сави јој руке око врата и узе ј |
| сам могла пред оцем!..{S} Невероватно, па ипак, било је...{S} Али, моја срећа: он је држао да |
| } Овако изненада!</p> <p>— Кажи срећно, па онда испитуј, рече јој зет.</p> <p>— Нека је срећно, |
| бојала; наших жепа с Јалија било пуно, па <pb n="78" /> ме све, многе ме познају.{S} На једној |
| — То није он! викну промукло и страшно, па се заљуља и паде...{S} Око ње се скупи сав харем, и |
| отишла у Цариград с једном Енглескињо, па се опет вратила у Серез.{S} Како јој је она мила дру |
| што се зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, па су обе затварале очи да гледају њега ; али кад га се |
| на добру њене отаџбине.{S} Али час-по, па је постајала страшан скептик, кад је год когод од ти |
| изгледала, забезекнута.{S} Он опази то, па се осмехну и благо рече, како је обично говорио с де |
| ет врло узрујана.</p> <p>Ариф опази то, па поче нешто сасвим десето.</p> <p>Али сутрадан ове оп |
| ра: једно те једно, говораше он љутито, па оде у њину собу.</p> <p>— Да никад с тобом не изиђем |
| шапће Мерсије; а Фатма би рекла нешто, па не може, не сме, чини јој се, ако проговори заплакаћ |
| р полудела, сирота!“ А она мирно, тихо, па поступно оживљује, распаљује се, као дервиш у молитв |
| с на главу, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџијом, сасвим бесвесног, као мртвог, натова |
| и она задовољно погледа у сваку ствар, па су јој све подједнако миле; и нека у кући помену шта |
| рева, па догорева, па остане јасан жар, па по жару буде пухар, па се то претвори у угљевље, а у |
| мо позвате код Дервиш-бејових на ифтар, па можда ћемо тамо остати за суфур.</p> <p>У томе робињ |
| стане јасан жар, па по жару буде пухар, па се то претвори у угљевље, а угљевље у пепео..{S} Не |
| мислим.{S} Најчешће мислим на револвер, па га у мислима узимам, сакривам под јастук, <pb n="103 |
| лижи: „Мурад-Џемал-беј чистио револвер, па се случајно ранио...“ Па похита сестри.{S} Она је би |
| ед Олимпос-Паласа и Хотела д’ Англетер, па потераше у другу чаршију, у чаршије откривене и покр |
| а детета! рече Сафет погледавши у кћер, па се трже: она се никад не заклиње у дете.</p> <p>Ариф |
| ут изишла.{S} На глави сам имала шешир, па озго ешарп, наше башјорти; а поврх хаљине сам имала |
| и цигара.{S} После, разговор, разговор, па испратише Фатму:{S} Нурије има нешто да каже...</p> |
| заплакала; ишла сам, гледала у прозор, па сам се смејала; чинило ми се, да тамо, у соби седе с |
| у и Ариф-тејзу.{S} Она, научила од нас, па мени: „Душо, срце, јагње, око моје“.{S} Ваздан смо г |
| , ослушкују: прође стражар, залаје пас, па се све утиша.</p> <p>— Сирота моја Емир! рече болно |
| е их с новим јелом у руци.{S} И за час, па сви скочише, на доксату опраше руке и уста; а кад се |
| драга госпођице.</p> <p>А он скиде фес, па ми се поклони, и ја, несвесно, климнух главом, а срц |
| ковима.</p> <p>Он је висок као кипарис, па здрав, мушко, као неки старински витез, и ако нема м |
| еветнаест година, израстао као кипарис, па румен као зрели нар; чињаше ми се као Енглез:{S} Енг |
| љив ваздух; а Фатма се подиже на лакат, па кад виде мајку, насред софе широм отворене, само у д |
| друштво што путује за Сирију и Египат, па Францускиње, па Белгијанке, и Швајцаркиње којима је |
| довичка кћи. <pb n="98" /> Где је брат, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi>Гром</hi |
| } Он у пролеће да дрвету лист, па цвет, па род.</p> <p>— У Серезу су наше жепе горе но овде.{S} |
| мине-Семије, па за њом Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да |
| кве погрешке говорећи турски!{S} Десет, па све младе и све Парижанке!{S} Да их је видела тејзе! |
| изнутра мандалом: кроз њих ће у живот, па гледа да на њој није ништа везано, сплетено.</p> <p> |
| ади и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га намести на главу и пође тако по соби, — врача: да |
| ао Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па цвет, па род.</p> <p>— У Серезу су наше жепе горе но |
| принесе својим устима ханумин кажипрст, па средњи, па домали, намењујући на њих, а после их сте |
| нски витез, и ако нема мач.{S} Узео ут, па као неки провансалски трубадур, као келтски бард, ил |
| лободе не познајем, те бих у један кут, па у други... и не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да |
| као да га ноге не држе, и хукну двапут, па устаде и посрћући сиђе низ степенице, оде у приземље |
| е у послу.{S} Она се брзо врати у собу, па сакри хаљине и накит: кад се врати да не види да му |
| јук-ханум? рече црнкиња улазећи у собу, па се закикота.{S} И кажу да је леп тај француски језик |
| ли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се учини да је из ње изнесен мио мртвац, она.{S} |
| рад — празна; оде у њену спаваћу собу, па у салон, па на софу — свуд празно.{S} Чак му нема ни |
| {S} Мајка метну бели башјорти на главу, па простре серџадо на коме клања Емир-Фатма, стаде на њ |
| еси ли видела децу: мећу капу на главу, па оно што је напред, они окрећу натраг.{S} Кад прохода |
| и поноси се богатством.{S} Дигне главу, па ногу пред ногу, и због тога су га прозвали <hi>Бујук |
| том осмеху не виде подсмех него досаду, па изиђе, намеравајући да опет уђе, с мајком <pb n="233 |
| Саме иду као..{S} У Цариграду свуд иду, па све саме, а безочници из овога гадног режима дирају |
| аћа се, слива се у дивну мраморну вазу, па се прелива и пада у басен, који би се за час препуни |
| , већ прво да узму абдест и да клањају, па тад, с бројаницама, да седну у једном ћошету.{S} Сес |
| трпљењем погледа у часовник: да ручају, па да се он с њом одвоји... сад је здрава.{S} Свекрва ј |
| ј и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а она одмах устаје, као млада, пре |
| капиџик и метну дебелу гвоздену чивију, па похита сестри.</p> <p>— Аман, Алије, шта ћемо, ко да |
| без потписа.“ И ја узех грубу хартију, па и знам и не знам, јер очи ми лете преко редова...{S} |
| ред сведоцима опуномоћи једног комшију, па обоје узеше абдест; после комшија, засукав рукаве, у |
| , један на Нишан-Ташу, један на Бебеку, па на Принкипу; он их све зна: описивала му их толико п |
| ата не бих могла ћутати.{S} Напослетку, па и шта је то толико што се опио?{S} У нас пију и жене |
| јела опраше руке у и уста на абдеслуку, па се вратише на софу да пију кафу и пуше.{S} Једнима ј |
| ара, мало примирена, наже се над унуку, па је љуби и буди:</p> <p>— Отвори очи, очи моје!{S} Ос |
| њаше старац, али све као да прави шалу, па настави: — Ама доцкан, много доцкан... старо, много |
| сано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је васпитавала још и њ |
| чинише с једним младим бејом, у Скопљу, па се опи брже но други пут, и још учини нешто што дотл |
| х, сине, обриши их, скупи их у махраму, па њу дај мајци: мајка ће је својом руком опрати...{S} |
| едам захвално погледаше Шехназе-хануму, па изиђоше, али не одоше у башту него у собу Фатмину.{S |
| лико желела: само да се једном састану, па да умре...{S} И да је љуби... пољуби у уста!{S} И он |
| д „мим“, првог слова у пророкову имену, па опет отвори књигу, и тражећи нешто непрестано понављ |
| шла синоћ.{S} Мислила да остане годину, па једва неколико дана; јер она у овим годинама гледа д |
| дао у Фатмину слику, припљеска и цикну, па весело рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Die |
| , прерушавала се у просту стару кадуну, па од ње ишла сама тамо где ју је с нестрпљењем чекао њ |
| де чланови, само је још једна у Солуну, па и она знам да неће доћи.</p> <p>— Шта те брига?!{S} |
| тужно погледа и тужно се на њу осмехну, па је Нурије поче пецкати за Мадам Аристид, па се жене, |
| а скачу и згледају се; хоће да ослушну, па се трзају: крију нешто од ње ..{S} Вече прошло увели |
| н, попиле по кафу и попушиле по цигару, па изишле у једну велику собу с миндерлуцима да клањају |
| да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко зна како сам га наместила!... |
| Европе.{S} Њен отац некад дође у зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S} |
| је омилова по лицу и омириса јој косу, па оде те смаче с једнога прозора фереџу и отвори оба к |
| па сад, осетио је зацело да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: тице, |
| се да јој је тамо све што има на свету, па се трже и оде у Нуријину собу за рад, и поклопи се н |
| Мирно, нечујно живела је на овом свету, па тако је с њега и отишла.{S} Како је није било страх |
| т ћилим, те изгледаше као булка у житу, па поче да прича свекрви шта је снила: као дошле оне тр |
| нумину кућу, више од годину дана пусту, па га задржала мајка.{S} Стара је чула од Арифе где јој |
| навезе већ две „кутице".{S} Поче трећу, па устаде, оде са софе.{S} Мало, па дође Осман <pb n="2 |
| > је ништа, јер јој зуби силно цвокоћу, па да не би прегризла језик.{S} Осман пробуди и сестру. |
| амишљен, невесео, мучен својом страшћу, па се трже јер срете оца и брата; мало даље, срете мајк |
| о осмехнуше и лукаво погледаше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и загледа се у |
| ви „од земље темена“, с дувком на лицу, па се усправи и стаде пред њом с прекрштеним рукама.{S} |
| исао и једно осећање.</p> <p>Сви плачу, па и невеста.{S} Она је у овом интимном и светом тренут |
| та је то?</p> <p>— Секла сам поморанџу, па сам се посекла. <pb n="195" /></p> <p>Џемал је погле |
| е пашиница.</p> <p>— Ах, да, рече Ариф, па се замисли.</p> <p>— Па нека иде у службу, у ћатибе, |
| зија, то слабије разочарање, рече Ариф, па измириса своје сестричине лице, истапка је и оде.</p |
| ез мужа не путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима „халали“, опрости, јер — „смртни" су.</p |
| атра широка!</l> <l>У пролазу те видех, па сада горим.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</ |
| чни гласови.</p> <l>У пролазу те видех, па сада горим:</l> <l>Ти ме запали искром из ока.</l> < |
| ао их је како нико дотле, украшавао их, па од тога ситног, финог посла куд је уносно себе, зар |
| овориле би код мртваца.{S} То помислих, па се уплаших да ме не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, |
| !{S} Крили од мене, а ја ипак дознадох, па умало не умрех.{S} А она, претерано осетљива, и боле |
| шем, а к мени уђе отац.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да ми не може писмо прочитати : не зна. |
| уркињи јави човек!{S} Можда је странац, па не зна њихове обичаје, а метнуо фес да мисле да је Т |
| ренутку, он се Арифи учини као странац, па, као добра кћи Турске, узе бранити чак и оно што јој |
| старотурци су метнули на уста катанац, па су кључ у море бацили...{S} Али и ако се крило, ипак |
| очи и рече:</p> <p>— Какав је мој отац, па га ја никад нисам наљутила осим...</p> <p>— Шта каже |
| нежи, и рекао би јој коју „слатку“ реч, па се трза, јер „то човеку не доликује”, чак ни кад је |
| не пушите?</p> <p>— Од јуче у вече ич, па фајда јок...{S} Кад нема фајда што да га не пијем ?{ |
| срце као <hi>она блага</hi>, хартије... па ћу је закопчати, завити...{S} Кад ти дође та нова, п |
| још лежи.{S} Данас може мислити на све: па први њен долазак, на све њине састанке и разговоре, |
| у завијене с тога, што је Арнаута пуно: па они жене не би дирали, него би их грдили.{S} Па, зам |
| reign xml:lang="fr">friande</foreign>); па после ифтара, за време доброг варења, расположене, м |
| , и пљуну — замрља се реч <hi>Бог</hi>; па тада једним скоком дође до кафеза што је крију од ње |
| а, с татлијама и са слатким од смокава; па су и старе и младе почеле јести прстима ћутећи, слуш |
| — свет; она никога не гледа, само њега; па деца, два мушкарца и три девојчице; она, мајка, он, |
| } Као други, и он не излази без оружја; па једном посече по руци друга, други пут на другога пу |
| е сети да више није чиста, она заплака; па наједанпут скочи и оде на абдеслук: опра сапуном уст |
| жена пуно, из целог великог комшилука; па свирање у ут, ударање у деф, звецкање чампарама, пље |
| она је била љубоморна, умирала од бола; па опет оживљавала, гледала његову кућу, која у Солуну |
| , остало само једна кућа и хиљаду лира; па и то туђе — кадиско.{S} Па шта је мени остало, о Алл |
| о пеном кола, као да поздравља сватове; па скренуше поред Олимпос-Паласа и Хотела д’ Англетер, |
| амо политичку слободу као озебао сунце; па чим њу добијемо, ми ћемо покренути Женско Питање.{S} |
| је, распаљује се, као дервиш у молитви; па подиже руке и прекрсти их, врховима прстију додирује |
| ени су се некад <hi>тако</hi> допадали; па где су сад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, |
| аху у њу, младу и лепу, с пуно страсти; па тад стаде насред софе и поче играти ногама, рукама, |
| илосница!{S} Срамота!“ помисли и скочи; па и остале туђе скочише несвесно и пођоше за њом јенђа |
| из кафане, вукући са собом свој терет; па пође за једним лепим високим Турчином. „То је Осман. |
| зиђе да руча, по турски, готово с ногу; па пошто се мало одмори, оде на службу.{S} У повратку, |
| ошћу".{S} Она говори о духу, не о срцу; па ипак, она више има срца но духа.{S} Цариграђанка, кћ |
| /foreign><ref target="#SRP19120_N25" /> па заплака. „Да, теби је до шале; није ти жао што кроз |
| један образ па у други, <pb n="128" /> па је поведоше натрашке и наместише у једном куту на уг |
| скут на главу.</p> <p>— О, Мерсије!{S} Па ви дочекујете госте на кућним вратима развијене, а с |
| {S} Како ју је васпитала, тешко њој!{S} Па извињава себе: није била сама. „Ја стара Азијатка пр |
| не пробудим.</p> <p>— Ја да спавам!{S} Па мени је сто пута горе.{S} Ја осећам и грижу савести. |
| е нас већ заболела глава.{S} Лудост!{S} Па то мора једанпут бити.{S} И после, ти треба да се на |
| ђем човеку као неку ствар, невиђену!{S} Па и ствар, кад се купује, тражи се да се види.{S} Дао |
| да сечеш поморанџу па да се посечеш!{S} Па сад, така лепа рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми |
| с иглом и концем, питају хоће ли ..{S} Па зар да се не питају фине, с три књиге, и четири, виш |
| ..{S} И оне продужују пут ћутећи!...{S} Па и људи ћуте, они који су протеривани у Европу.</p> < |
| ушо, јеси ли с тетком задовољна?“...{S} Па питала је чак и за зета, одљутила се сасвим, и кад п |
| они, јелдрма, башјорти, алафранга...{S} Па се окрете жени: — Добро дошла, ханум!</p> <p>Она му |
| а, из гробова с препуклим плочама...{S} Па су изишле на брдо и пошле оним, обраслим у коров, гр |
| а не умем радити, зарађивати хлеб...{S} Па што ме није спремио за живот, да будем самостална?{S |
| пашиници остаде само леви бубрег...{S} Па се закла још један ован, жртва од Нурије: он се посл |
| же озбиљног лека, они: детињарије...{S} Па та Ариф-ханум, па те нове!{S} Читале шта се по Европ |
| ла жива?...{S} Отац није код куће...{S} Па осети нешто као пресићеност, и као неку одвратност.{ |
| и вас лупиле сунцобраном по глави...{S} Па бар да сте на Јалијама, у Новом Солуну, где су толик |
| ми биле сухе као пресушени извори...{S} Па бар да је миран кад пије, него грди, псује, онај леп |
| ст, а она га гони руком из свести...{S} Па оде мислити на Мерсију, учини јој се да јој чује мил |
| хаљину себи и својима, мужу, деци...{S} Па песма, по сву ноћ, весеље, шала, облачење у мушке ха |
| гли из сањарија, зовући ме на час...{S} Па кућа где нам је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас |
| се новац у Европу, доста за живот...{S} Па њено друштво, људи и жене, Францускиње, она је „у св |
| се и као свештеном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком гледам по оца...{S |
| асмеја и рече:</p> <p>— Да га види..{S} Па добро...{S} Питајте Емиру, ја ћу да...</p> <p>— Не, |
| а су четири свете књиге пале с неба.{S} Па устаде, откључа врата, и оде у теткин <foreign xml:l |
| се избезуми.{S} Хтела је да закука.{S} Па се спреми и оде једној својој рођаци, оде без питања |
| ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, хануме, из целог ко |
| <p>— Моја кћи га се не би додворила.{S} Па зар опет распуштеница?{S} А ти, Ариф, браниш овакве |
| рвени кад се пред њом помене кошуља.{S} Па се сети шта им је причала Ајше-ханум, њихова суседа, |
| ну: ту је она с Осман-бејом... сама.{S} Па не сме даље. „Станите!“ виче мислима.{S} Насешће му |
| мац...{S} И у Европи свако чудо има.{S} Па они људи и жене из Золиних романа, они мужеви...{S} |
| с ливантама од јасмина и јоргована.{S} Па су се, после, поделиле у четири групе, пошто их је б |
| о или је био болестан, ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатма је његова.{S} Варали га као дете |
| авију у неколико аршина бела платна.{S} Па на што су јој њени снови?{S} С ким ће да их оствари? |
| ек је на њ мислила, од првог виђења.{S} Па се сети да га је била заборавила и у она два своја н |
| же бити Енглескиња лепа кад је лепа.{S} Па израсла као јела.{S} Францускиња има очи којима боју |
| овати, тепати им, метати их у недра.{S} Па оде у собу где је она за време Рамазана клањала, кле |
| , спавају — тако је рекла Госпођица.{S} Па су уплакане отишле крај решетке: ништа се не види, с |
| естара, чочекиње и кафанске девојке.{S} Па кад се ожене, они <pb n="51" /> не знају честито ни |
| и ово што ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја полако умирем. <pb n="293" /></p> <p>Париз, 29 |
| беле атласке папучице златом везене.{S} Па узе бисер што јој је он дао за виђење; у сваком зрну |
| чочека, то јест само једне чочекиње.{S} Па се згади.{S} Прљав.{S} Да иде у хамам...{S} А где ће |
| ке.{S} И ја сам у чаршафу од девете.{S} Па ипак, Емир, моје је друго: видели су ми очи, видели |
| раја жице.{S} Осману се софа окрете.{S} Па за час као да помахнита, с најгорим речима полете Фа |
| а и руке, јер решетке су врло густе.{S} Па су прошле кроз предсобље и погледале у софу: мајке и |
| о најситније зрнце пржене мока кафе.{S} Па какве су њене руке, њене ноге!{S} Емир-Фатма има јед |
| ди, грло и врат мирисом од љубичице.{S} Па опаса везен појас с искићеном пафтом и обу беле атла |
| рили су је, да њега преваре, уплаше.{S} Па отиде у теткину собу за рад — празна; оде у њену спа |
| што остадох без ње, опет ме венчаше.{S} Па нас венчаше и трећи и последњи пут.{S} И ко то учини |
| ија им доносио мастику.{S} Опет лаж.{S} Па и он рече, пошто седе и тупо погледа у кафеџију: „Је |
| тник, као мој бранилац, човек и муж.{S} Па зар овако мисли она која сања о равноправности измеђ |
| код њих и жене, готово је обезбрижи.{S} Па што се забринуле?{S} Фатми то није ништа необично а |
| изабрати отац,“ тако сте ми писали.{S} Па ипак, никад ми мајка није купила хаљину а да је ја н |
| ене не би дирали, него би их грдили.{S} Па, замисли, и ја морам такво пече; и првог дана свуд у |
| ло не би пријатно; готово се наљути.{S} Па пустив јој руку, скочи, а стара, видевши Фатму онако |
| лута по свету, говораше Сафет идући.{S} Па се тек наједанпут окрете свекрви и рече:</p> <p>— Шт |
| а пакосне хануме дадоше јој надимак.{S} Па и ти, Мерсије; нисам знала да си пакосна.</p> <p>— < |
| >, то јест носоња, што ће рећи охол.{S} Па како је љут, и љубоморан!{S} Жена кад хоће да иде у |
| ако његову даљину не могу да појмим.{S} Па они дивни градови, на сликама!{S} Али ја чак и Солун |
| S} И може бити што није младотурчин.{S} Па што се онда за њ удала?{S} Само да се не зове распуш |
| хиљаду лира; па и то туђе — кадиско.{S} Па шта је мени остало, о Алла’!{S} Где су толике куће, |
| што и она своју није тако васпитало.{S} Па бар да је протеран због политике, да су му конфисков |
| брижна и обучена у загасито зелено.{S} Па је испита.</p> <p>— Знала сам ја то, Ариф-тејзе, још |
| моји, не постим, и мени је страшно.{S} Па ипак, кад бих чула мујезина с минара и топ с града, |
| никад нећеш изићи, или бар не скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш какав посао?{S} Са ж |
| сунце, понеки дан велико као у лето.{S} Па ипак, много је пријатније него у лето, нема несносне |
| њега, и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе гледати у огледалу, и <pb n="158" /> видевши |
| oi</foreign>, и ако то зна на памет.{S} Па <foreign xml:lang="fr">Adieu</foreign>..</p> <l> <fo |
| склопила очи, ја бих пала у несвест.{S} Па ипак, зашто ми је овако?{S} Плакала бих, никад се ућ |
| им човеком можемо се венчати трипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости. |
| oreign>, од чипака, шивену у Паризу.{S} Па се намириса по турски, то јест: пре но што ће се зак |
| лела да је једанпут видим неозбиљну.{S} Па јој то рекох.{S} А она ми на часну реч каза да је ве |
| утије, и давши му је, укреса жижицу.{S} Па се трже и рече:</p> <p>— Да угасим...{S} Цигару посл |
| ад би изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, неколико пута, учинило као да чујем пољупце, |
| сад тако, кад досад увек... ти прва?{S} Па баш да те и неправедно увредила, опрости јој.{S} Слу |
| да изиђе, како да их погледа у очи?{S} Па као невеста прво јутро: крије очи...{S} Она се њима |
| једну поздравио и тако је погледао?{S} Па се покрије преко главе, да не чује пљуштање шадрвана |
| тству, пошла за њ само што је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чул |
| > <p>— Боже!{S} Да ли ме очи варају?{S} Па што тако изненада?{S} Што не јависте? узвикиваше, па |
| .{S} Шта ће сад овде?{S} Кога крију?{S} Па се сети оградног зида: никад више да је не види!{S} |
| кад осетим мирис запаљене цигаре...“ — па отвори стакалце с мастиком, принесе му га:</p> <p>— |
| си украла ханумино белило,“ каже она — па се обе засмејасмо.{S} Како хануме не говоре, и ми не |
| да сакрије лице као Арнаутка!</p> <p>— Па кад ја нисам крила лице?{S} Пече... <foreign xml:lan |
| За Божју љубав, муфти-ефенди!</p> <p>— Па, да их венчамо, ханум-ефенди.</p> <p>И то, „турско в |
| није луд...{S} У гору и камен!</p> <p>— Па и овај није луд. него пуст...{S} Није ни то, него го |
| не рече оно, ону страну реч!..</p> <p>— Па шта, то није ништа. <hi>Коко</hi>, то је <hi>таук</h |
| е је добро, од оца, из куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј, дао своју кћер да није добро, красно |
| шена, одби га, и сакри лице...</p> <p>— Па зар цео месец тако?</p> <p>— Довече ћу доћи теби.</p |
| ала увек кад је врло узбуђена.</p> <p>— Па и ја сам сакрила руке, али у памети, рече Мерсије.{S |
| уд, нека је између вас — праг.</p> <p>— Па после би требало преко прага ја прва? <pb n="94" />< |
| Мондије-хануму, рече Мерсије.</p> <p>— Па зар си га по слици познала, кјучук-ханум?</p> <p>А о |
| ина, кјучук-ханум, да се умре.</p> <p>— Па кад је толика врућина, колико је сунце?{S} Мора да ј |
| Џемал-беј треба нешто да ради.</p> <p>— Па шта да ради? викну пашиница очајно.</p> <p>— Нешто.. |
| да, рече Ариф, па се замисли.</p> <p>— Па нека иде у службу, у ћатибе, рече једна Цариграђанка |
| ло невести, то се замера жени.</p> <p>— Па нисмо непрестано сами... госпођа мајка, сута, нене, |
| Куда? изусти он брзо и строго.</p> <p>— Па што питате куда, кад знате? рече она као љутито и не |
| оп...{S} Он је арапски племић.</p> <p>— Па позовите га, рекоше старци.</p> <p>После четврт часа |
| } Дошао са школовања у Паризу.</p> <p>— Па где си га ти видела по Богу? упита гошћа још радозна |
| шта више.{S} Да те водимо оцу.</p> <p>— Па како си почео ?{S} Шта ти рече зет кад ти поче? упит |
| колико га она воли, рече Ариф.</p> <p>— Па венчаћемо их, изусти Нурије.{S} А после их много уве |
| ха му је за текију, виче Ариф.</p> <p>— Па шта још, слатки беј-течо? говораше Фатма грлећи чове |
| а суфур.</p> <p>У томе робиња:</p> <p>— Па, ханум-ефенди, беј је изишао: дођоше по њега двојица |
| гледа у мајку.{S} Нурији рече:</p> <p>— Па то је твоја жеља, ханум, одавно: како се Фатма родил |
| рече Сафет.</p> <p>Она плану:</p> <p>— Па ти у својој кући не треба никад ништа да затвараш: у |
| лушкиње:</p> <p>— Шта је ово ?</p> <p>— Па ти видиш шта је, рече Нурије трудећи се да изгледа р |
| {S} И шта би рекли старотурци?</p> <p>— Па зар никад с њом да пе пођем!?</p> <p>— Можеш.. њеним |
| млађа?</p> <p>— Ко би то знао?</p> <p>— Па да потражимо тефтере.</p> <p>— Ти тераш шалу, госпођ |
| } Може бити те пред њом љубио?</p> <p>— Па... једанпут..</p> <p>— То је лудост од њега.{S} А ти |
| крв.{S} Ох, што одведох Фатму?</p> <p>— Па, пала им венчања.</p> <p>— Каква венчања?{S} Ко их ј |
| нуше, као да кажу : „Зар је то живот?!“ па одоше на терасу.{S} С терасе се виде минара, кућни к |
| ете на једну смокву; она узвикну „ааа!“ па јој засузише очи.{S} После чучну крај оградног зида, |
| јој ближи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је продужавао п |
| дног сата!{S} И ненине је очи гледале!“ Па се загледа у те очи као понекад у стихове из Корана, |
| „Сакриј се од мене, нисам ти више муж!“ Па јој окрете папуче прстима упоље грмећи: „Иди, ниси м |
| лим: „Боже, кроз њих гледају њене очи!“ Па праг од ваше капије.. „На њега стаје њена нога!“ У с |
| м од његових пољубаца...{S} Благо њој!“ Па се грабе која ће је послушати, и, додајући јој оно ш |
| S} У томе робиње викнуше: „Крв, ханум!“ па узевши младу хануму као дете, однеше је у собу и зак |
| О, ви срећне жене, спасите Емир-Фатму!“ Па се прибра, устаде, дубока темена направи Енглескињам |
| "255" /> за подизање своје репутације,“ па се, на своју срећу, уздржа.{S} Секретар ове будуће п |
| to кад ме види он... у белој хаљини...“ па штипкаше руменим прстима лице, да порумени, грицкаше |
| стио револвер, па се случајно ранио...“ Па похита сестри.{S} Она је била доле, па кад је дотрча |
| Ономад каже: „Не зависи од њега већ...“ па ту стала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљда не од његове м |
| ло..{S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја као моја мајка: за време бола срца не могу писа |
| ана прошла како сам је први пут видео.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, и неописана љутина, |
| eign xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>“ Па се после кратког ћутања здравише теменима, све редом |
| он!{S} Да ли сам се с вама поздравила?“ Па ипак, кад некога воле, ја мислим да морају да се узб |
| бели, него као да је поливен златом, а па средини као да ће се раздвојити, отворити, да се оту |
| .{S} Ради њега, ја бих се одрекла свега па свету; ради мене, он не хте мастике!{S} Несрећна <pb |
| су знали, осим њих! „Никад више за њега па макар...“, и не рече „па макар умрла“, него „па мака |
| p>Бог је богат, сине, рече његова мајка па погледа у небо.</p> <p>— Беј комши, мој сестрић је с |
| , сине, ти детету, теби Бог, рече мајка па од радости заплака.</p> <p>После два, три часа, ту с |
| е због његове лепоте, рече Цариграђанка па се засмеја, али јој смех није ишао од срца...</p> <p |
| е може он да је види, овде, те га слала па Јалије, свако предвече, сваку ноћ, кад је била месеч |
| плаче, завија се: проћи ће поред Џемала па да је не види.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису |
| И на коњу: принц!{S} Сута ме је волела па ме тек онако дирала... за њега.{S} Чудим се како не |
| и, она би, као други пут, за час прешла па десето.</p> <p>Она ни јуче није постила, није могла; |
| чима полете Фатми: дохвати је за рамена па је избаци са софе вичући: „Срам те било!{S} Срам те |
| главу и погледајући преко једног рамена па преко другог.{S} И кад свршише клањање, свих шест по |
| ће...</p> <p>Кад Џемал-беју преста пена па уста, његова тетка метну па главу башјорти и пође Иб |
| озбиљно. — „Из Стамбола,“ одговори она па се смеје. „Који из Стамбола?“ рекох ја. — „Пашић, ха |
| ка: „Фатма!“ — „Џемал беј!“ узвикну она па преваривши робиње откључа врата и полете мужу на гру |
| у се звекир!{S} Она стрпа писма у недра па полете у кућу без душе.</p> <p>---------</p> <p>Те в |
| мене француском језику, рече му сестра па се засмеја, поцрвене и поклопи лице на ђерђеф.</p> < |
| е, и страшне, њој се каткад дизала коса па глави.{S} И овде јој се једном учини, да су у комите |
| p> <p>„Одакле је <hi>он</hi>?“ прошапта па баци очи кроз прозор.{S} Виде сав залив, а небо као |
| , драги Чарлсе?{S} Дошао сам на по пута па стао, не што сам сустао, већ што нисам знао куда ћу. |
| и, Емир?</p> <p>— И то не, заврши гошћа па опет седе у наслоњачу, загрли се са сестром од стриц |
| измириса је — њу мирише.{S} Баци поглед па разређене шалоне.{S} Шта ће сад овде?{S} Кога крију? |
| сестре и додирнуше врховима прстију под па своје теме.</p> <p>Нурије изиђе, а муфтија се закашљ |
| хамам, па морам да се журим.</p> <p>— Е па добро; дај, Ђулренги, хартије.</p> <p>Робиња јој дон |
| ла највише од сецканог меса, па баклаве па разне татлије, па мухалебије од туцана пиринча, па с |
| јецати присећајући се: „О да остави све па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро било последње да |
| после, док попуши цигару.{S} Она изиђе па му донесе једну дивну ружу и рече:</p> <p>— <foreign |
| милосницу...{S} Ја се обучем, а он дође па одмах за Мусаф<ref target="#SRP19120_N102" /> и број |
| м буду смеле.{S} Таквих скупова било је па више страна Новога Солуна.{S} Ариф није била из овог |
| ј узели абдест кад се чу чагрљање халке па вратима.{S} Кад видеше пашиницу с Фатмом, Ибрахим-бе |
| дрхтавши целим телом, дође јој да викне па да побегне, али не могаде, не понесоше је ноге...{S} |
| лико старији од њега, он би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе говорити мајци а добацивати же |
| овим цигаре, ко пуши.{S} После, клањање па ифтар, или ифтар па клањање, ко не може клањати глад |
| буче своју белу антерију и скиде чарапе па прекрсти ноге на шиљтету, а жена му принесе запаљен |
| амигују им..{S} Кад сам дошао из Европе па ово видео, ја сам мислио да то нису жене „comme il f |
| ме друштву не осташе дуго, искрадоше се па одоше у башту, наместише око на пробушен зид — да ви |
| вих дана, и боље, јер онда је била дете па није умела; са слушкињама је не као госпођа, већ као |
| била је ваздан тишина, као да сви посте па спавају, а оно, сви су будни, осим Џемала, и сви гов |
| се Фатми <pb n="89" /> дарове као да ће па хаџилук, праштају се са свима: на пут ће, па „смртни |
| нешто.{S} Кад њега виде, осети шта хоће па претрну, али не побеже, чак и не покри разголићен вр |
| <pb n="182" /> што избије из једне куће па захвати целу махалу...{S} Испрва је ишао од куће сам |
| Понова леже, плачући, поклапајући лице па узглавље, уздржавајући се, да јој се не би чуо плач. |
| побеже у собу с постељом, и паде ничице па зајеца. „Како си смела!{S} Како си смела ноктима дир |
| падне младожења, она обично стегне срце па ћути и трпи...</p> <p>За читави месец дана, ја сам б |
| имам у срцу, у свести.{S} Ево је, рече па зажмури.</p> <p>— А отац ти мисли да полазиш за неви |
| е.</p> <p>— Зар твоја сестра да... поче па не доврши због плача.</p> <p>— Сестро, ја сам своје |
| . спава ми се.</p> <p>И робиња се свуче па леже.</p> <p>Тишина, само се чује шадрван, шушти, пљ |
| ку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажмуре и узе мирисати бројанице, говорећи:</p> <p>— |
| јпосле га слуге савладаше, узеше му нож па га уведоше у једну собу, где га мајка мољаше да легн |
| Мадмоазел Дарно пољуби се у један образ па у други, <pb n="128" /> па је поведоше натрашке и на |
| в га преко половине, берберин га посади па један отрцан миндерлук међу два млада и мртва пијана |
| и?</p> <p>— До сутра, чедо.{S} А ти иди па лези, заспи, одмори се...</p> <p>Она одмах устаде и |
| кћери, дођи сутра; јер Фатма тебе воли па ће пристати да пође за невиђено.</p> <p>— Шехназе-ха |
| се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна колико т |
| иманка; јер у мени час као да нешто ври па хоће да прекипи, час као да букти па хоће да избије |
| ашчика отшкрине врата на кухини, повири па је нестане; робиње иду у какав буџак, и ту нешто шап |
| — Ја сам готова.</p> <p>Мерсије зажмури па отвори књигу насумце, притисну прстом једно место у |
| зато што га се ти не би могла додворити па би те пустио.{S} Куд би после, црна кћери?{S} Отац т |
| ри па хоће да прекипи, час као да букти па хоће да избије пламен, а ја се савладам па чак се и |
| се сведе на осамнаест.,.{S} Ја ћу доћи па ћу вам показати.{S} Увек лака храна, да пази на стом |
| бном купеу, уз мајку и нену, не навлачи па прозоре завесе, и одушевљена, непрестано гледа у леп |
| топи се од милине кад неко рече да личи па Францускињу, и поноси се „духовитошћу".{S} Она говор |
| ><ref target="#SRP19120_N47" />, заврши па оде те донесе бокал воде и изручи је у бели порцелан |
| емзем, па сад иди Џемалу; с њим вечерај па спавај.{S} Ми смо позвате код Дервиш-бејових на ифта |
| .{S} Њена сестра поклопила се на јастук па јеца; и оне четири плачу.</p> <p>Чу се топ, оглашење |
| хоће да избије пламен, а ја се савладам па чак се и насмејем!...</p> <p>Али, драга госпођице, п |
| егнем, у вече, па и преко дан: зажмурим па покријем очи, <pb n="27" /> гледам га и с њим се раз |
| осећања.</p> <p>— Ја ћу да је испросим па ћу да је љубим као вереник.</p> <p>Она се наљути.</p |
| вршило, дође јој да се поклопи на диван па да закука.{S} Ариф то опази и рече:</p> <p>— Емир, о |
| рвеним атлазом ; у обе подвољак округао па као незагризена јабука ; у обе грло као неоткинут кр |
| овога што је учинила, он је не би држао па да је султанова кћи; али, да је остала његова још са |
| езни, расвести и скочи, пређе башту као па крилима...{S} За њом полете груда земље...{S} Уз јед |
| протерати из Турске, и, помислите, узео па је истерао из наше куће!{S} Крили од мене, а ја ипак |
| смејала се једним смехом који је личио па плач.{S} Она се тако смејала увек кад је врло узбуђе |
| кроз врло танку маглу, а Олимп је личио па један велики мрко-сив облак изишао из воде, ветрић, |
| го снаћи до оно што је писано“.{S} Мало па обе устану, отиду на прстима надно степеница, и ту, |
| {S} Говораше с Арифом енглески.{S} Мало па се почеше скупљати чланови.{S} Кад су се развијали, |
| опкољена гробовима као стадима, и мало па кафана под широколистим дудовима, и одмах гробље зар |
| танком сухом снегу зачу се ход, и мало па тупо одјекну звекир на капији. „Он!“ узвикнуше све т |
| .{S} Месец просијава кроз гране, и мало па се изгуби у каквом сивом или снежно белом облачку.{S |
| це и чу се пас... „Гости!“...{S} И мало па се кроз авлију чу говор и оно стереотипно „има ли ко |
| ају феминизмом и што се буне.{S} И мало па виде да се није преварила; јер најстарија од њих, же |
| а Истоку значи: зрела девојка, још мало па уседелица.{S} И не чудим се што онако пишеш о љубави |
| ци беше умрла кћи, и она мени мало-мало па рече : „Благо теби што ниси родила, те не знаш за жа |
| n">O, yes!</foreign> узвикну она весело па отвори себи: „Смех, песма“.</p> <p>— Благо теби! бић |
| . да нас нико не види!...{S} Да изиђемо па затвореним колима, у поље, не по вароши?</p> <p>— По |
| i>Е.Ф.</hi> </p> <p>Фатма затвори писмо па га даде робињи заједно са „слаткима поздравом", а он |
| с њим је свршено; али, дете неизведено па пут, поведено па остављено...{S} Ако је старије те и |
| ; али, дете неизведено па пут, поведено па остављено...{S} Ако је старије те има моралне снаге, |
| е задовољна како није скоро).{S} Час-по па се Фатми учини да је у земљи где су од љубави умрли |
| иградског племића и богаташа.{S} Час-по па се расприча, како њен зет није као што су солунски м |
| „Алла’“.{S} Али та „Францускиња“ час-по па се предаје вољи Божјој, јер верује у <hi>Писмо</hi>; |
| њеним брдима и бистрим рекама, и час-по па се обрадује мору, кад се заплави између зелених бреж |
| .{S} После, клањање па ифтар, или ифтар па клањање, ко не може клањати гладан.{S} После ифтара |
| у.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па се прошетах по соби, после га узех на глас читати.{S |
| је потапка по плећима, већ погну главу па оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше на по |
| чују кад само она зна...{S} Ако дознаду па покваре?{S} Шта да покваре?{S} Шта има?...{S} О, <hi |
| ml:lang="en">O, yes!</foreign> Али шалу па страну, умало не умрех, испрва, а после... ослободих |
| ради расејано, и сваки час оставља иглу па преврће <foreign xml:lang="fr">Poésies Nouvelles</fo |
| ираху, певаху, разговараху се о свачему па и о свадбеној кошуљи: ова имала од бурунџука, она од |
| } Ох, не могу даље: срамота ме! узвикну па сакри лице у руке.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">M |
| преста пена па уста, његова тетка метну па главу башјорти и пође Ибрахим-бејовима да им сад све |
| ага оца и мајку како је секла поморанџу па се посекла, и не поцрвене!{S} Ко зна шта је њега лаг |
| то, баш си као дете: да сечеш поморанџу па да се посечеш!{S} Па сад, така лепа рука, а с ожиљко |
| Ни родитељу?</p> <p>— О, мајчице, Алах па родитељ, рече он, поклони се, па диже очи к небу: бр |
| е доста турски језик, и мало француски (па и то не свима).{S} Она познаје и друкчије своје друг |
| уца нормално, тонови су чисти...</p> <p>Па је замоли да му исприча откуд јој је то дошло, да ли |
| , као да је тамо био окуженик...</p> <p>Па ипак моје срце није било лудо.{S} После овога, ја пр |
| } Да се развијете...{S} Врућина.</p> <p>Па их поведе кроз своју уредну кућу, проведе кроз једну |
| и она се не купује, није робиња.</p> <p>Па оде њему и узе га миловати по коси и опалу лицу; он |
| S} Сад не волим ни њега ни тебе.</p> <p>Па извадивши из недара слику, баци јој је љутито, а она |
| ло мисли с онога због чега пате.</p> <p>Па ипак, Фатми је мало боље, то цела кућа опажа; од пре |
| p>— Нурије ће вам све испричати.</p> <p>Па оде остављајући их у чуду.{S} Они навалише питањима |
| а првом месту за неки дан — мир.</p> <p>Па се поклони болесници, омилова јој погледима лепо лиц |
| и рече:</p> <p>— Да зовем мајку?</p> <p>Па и не сачекав одговор, отрча по матер, лупи дланом у |
| ти то чело и то лице и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, у лице, у уста, нежно рече: |
| ослати, нека га у мојој фијоци.“</p> <p>Па ипак, још исти дан, у једном необичном тренутном рас |
| о је Емир-Фатма-ханум онолико ужутела. „Па ко уз Рамазан не ужути, тај није муслиманин: није по |
| а свима, чак и са странкињама, турски. „Па зашто нам наши родитељи дају да учимо европске језик |
| . — „Каква?“ упитала је она радознало. „Па.. ти знаш,“ рекла је она и смејала се. — „Ја не знам |
| “ рече она уплашено, а баба прихвати : „Па кад је оваква врућина, цркавају кокоши, пси, мачке“. |
| илост.. још већа.</p> <p>Он само чује: „Па како би да си у служби, да имаш какав посао?“ и би м |
| он весело, не погледајући у туђе жене: „Па лепо, отерао је, нека, има хвала Богу она коме да се |
| .{S} Смејаше се, испрекидано говорећи: „Па... <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>... ви |
| <p>Она ништа не умеде помислити до то: „Па што ми у писму ии једном речи не напомену.“ После гл |
| обележје, њој толико мило, мислила је; „Па зашто говоре да турске жене не могу бити срећне?!“ К |
| д више за њега па макар...“, и не рече „па макар умрла“, него „па макар се не удала, не видела |
| ...“, и не рече „па макар умрла“, него „па макар се не удала, не видела више крај скута мужа“.< |
| ецање косе и на смрт и на зближење и на пад...{S} Јер оне проводе живот анималан: једу, пију, с |
| о зближење” Јулијино с Морисом, и „први пад“ Госпође Бовари с Родолфом, и црвенеле су, и у том |
| ха; а мало после тога чу се туп, потмуо пад некаквог огромног тела.{S} Она скочи.{S} Муња нема. |
| је, преврће очима, раскалашно се смеје, пада на колена, простире се по поду, уједа своје голе м |
| мени!“ — „Аман, Ахмед, што си пустио да пада?!“ рекоше очајне сестре покривајући главу.{S} А он |
| у?{S} Она га не моли да се не опије, не пада преда њ, не грли му колена.{S} Да их неко пита да |
| мајка клања јутарњу молитву, али сад не пада више пута но што треба, јер је свесна, зна да је т |
| дају.{S} Али данас је било време кад се пада у сањарије и меланхолију: небо је прљаво сиво, а н |
| у дивну мраморну вазу, па се прелива и пада у басен, који би се за час препунио да на њему ниј |
| /> тешка њена коса сија се као злато и пада у бичевима по мокром столу и мимо њега на земљу... |
| нога бола пуштају глас, и изнемогавају, падају.{S} Затворене, нема ничега што би им скренуло ми |
| е умрло.{S} Они златни снопови са сунца падају на богате екипаже солунских богаташа поређане у |
| а и бронзе, ја сам видела да они не при падају једноме народу него свим народима...{S} Ови Фран |
| и чаршав (<hi>софра-алти</hi>), да на њ падају мрве, и поређаше около шиљтета.{S} Донесе се соф |
| ећу натраг.{S} Кад проходају, сваки час падају, а кад проговоре, има речи које нама ништа не зн |
| елим јашмацима: свих шест окренуте југу падају ничице и устају.{S} Соба је из дворишта; на проз |
| } На очи су јој навирале сузе, а она је падала ничице и изговарала: „Зар може неко да узме из м |
| азник Рамазан-Бајрам; робиње и слушкиње падале су с ногу.</p> <p>Дошао је Бајрам.{S} Зурне и бу |
| ајући њега, њихово миловање, а жене су „падале у севдах“ и једна другој у крило бацале запаљену |
| едан рукав сав каљав; у руци му нож... „Падао, тешко мени!“ — „Аман, Ахмед, што си пустио да па |
| је насмеје, те је штипкаше за образе и падаше на њу; а она се брањаше, испрва молећи, после љу |
| даје, па у други, и излете кроз прозор, паде на смокву пред кућом.{S} На смокви је стајала за д |
| само сестри од стрица, већ и другарици; паде у једну наслоњачу и дубоко уздахну.{S} Мерсије се |
| , ни куће, ни лађе, ни каици, не као да паде с неба магла, него као да се диже из мора пара, а |
| свесно покри косу...{S} С оградног зида паде цреп; обе дигоше очи, — човек!...{S} Она хтеде беж |
| ишла с каквим теретом уз брдо.{S} Фатма паде на једно шиљте и зарида: страх јој је задржавао су |
| у, и уместо да падне на врх смокве, она паде на најнижу грану.{S} Мавиш и Памук, сутанине мачке |
| собу и његову: постеља — празна.{S} Она паде на ту милу јој постељу и зајеца.{S} А робиње иду — |
| има као уз Рамазан; светлост кроз врата паде на једну постељу, на кревет с црвеним покривачем, |
| а изврши некакву дугачку: тридесет пута паде и устаде, тридесет пута додирну челом тле ..{S} И |
| S} Сасвим се смрче.{S} Она се уплаши, и паде ничице.{S} Али одмах устаде.{S} И у томе осветли с |
| их се боји, побеже у собу с постељом, и паде ничице па зајеца. „Како си смела!{S} Како си смела |
| икну промукло и страшно, па се заљуља и паде...{S} Око ње се скупи сав харем, и отац јој...</p> |
| , у незнању...{S} И он се увуче у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако убрзаним дисањем. |
| се правда, па немајући снаге, јаукну и паде онесвешћена.{S} Родитељи ништа не виде, руже је шт |
| амаукаше и потрчаше смокви; она прхну и паде на траву.{S} Мачке се са смокве смакоше, и хтедоше |
| " /> ја! узвикну болно, бризну у плач и паде на празну постељу.</p> <p>Али, одмах скочи: то је |
| цускиња из Туркестана.{S} Где јој лудој паде на памет зарицање!{S} То је преживело, има га тек |
| тане, па не <pb n="210" /> могаде, него паде, скљока се крај миндерлука као животиња...</p> <p> |
| 19120_C13"> <head>XIII</head> <p>У зору паде киша.{S} Сад силно духа вардар.{S} Код Нурије-хану |
| отац.</p> <p>— За протераницу?</p> <p>— Падишах ће га помиловати.</p> <p>— За пропалицу?...{S} |
| ам...{S} Оваквим мужем величала би се и падишахова кћи, а моја!... а моја!...{S} Ха, ха, ха!... |
| ход, она се уплаши, прхну, и уместо да падне на врх смокве, она паде на најнижу грану.{S} Мави |
| пролећа: зеленило траве је свеже, киша падне преко ноћ, а ујутру је сасвим суво, јер огреје то |
| је била болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу.{S} Осим оца, цела кућа осећа да она Џе |
| а јој се учини ниска као да хоће да јој падне на главу, те осети ону своју познату тегобу, затв |
| га не би оставила и не сачекавши да јој падне треће венчање?{S} Што да живи с њим лажљивим, у л |
| а.{S} Поред овога још је слуша: ако јој падне махрама, он јој је дохвати; ако хоће да обуче ћур |
| леде, и кад су на њој, радује се, а кад падну на коју младу побуњеницу, плакала би.{S} Како је |
| ; тек, кад се расвестих, ја не устадох: падох у постељу.{S} Долазише лекари, два Грка и један м |
| граматике, ортографије, ти си увек била пажљива.</p> <p>Сад о себи коју.{S} Не чини ми се да ћу |
| , па узе те изостави те редове, а друго пажљиво преписа. „Шта ли ће рећи о својој малој?{S} Ако |
| говорила им је нешто, само да им скрене пажњу с те игре крви и меса; а кад је једна Енглескиња, |
| ас.{S} Погледајте!“ заврши и обрати јој пажњу на нешто што оне три нове из Цариграда називају х |
| ; јер њена Госпођица обраћала је велику пажњу на стил, изговарајући: „Стил је човек“.{S} А Емир |
| ћу вам показати.{S} Увек лака храна, да пази на стомак.{S} А сад, на првом месту — мир, заврши |
| „Не могу без дувана, па макар отишла у пакао.“ Робиње, видевши да им хануме пуше, весело отска |
| ацијом.</p> <p>„Има Бога, има раја, има пакла.{S} Земаљске радости су кратке, пролазне, јер тра |
| {S} Па и ти, Мерсије; нисам знала да си пакосна.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">Well!</foreign |
| а моја Ариф-тејзе! рече гошћа нежно.{S} Пакосне хануме кажу: „Женски Хилми-Паша.{S} Он изводи р |
| > моја слатка сута како лепо име има, а пакосне хануме дадоше јој надимак.{S} Па и ти, Мерсије; |
| обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледам и пакосно им завидим: благо њима кад су веселе!...{S} Нас |
| напад од узрујаности?{S} А теча, као за пакост, у лову!“ Упамтила је теткине речи, па колико пу |
| изговарала је: „Отишао је у лов, као за пакост“.{S} Најпосле је изашла на баба-финту: да је бли |
| } И ја мислим на Али-беја, само, као за пакост, он је у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити врл |
| , толико пута јој дође на памет „као за пакост“.{S} Прође доста, кад се чу лупа на капији. „Теч |
| не зна и нико не учи.{S} У њеној земљи пакост.{S} Она се сети неких типова.{S} -Једна мало мла |
| е, па се склапају, коса се разбарушила, пала по челу, фес се затурио, дотиче му потиљак; једна |
| {S} Ох, што одведох Фатму?</p> <p>— Па, пала им венчања.</p> <p>— Каква венчања?{S} Ко их је ве |
| оже бити с њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њене ноге нису јаке, да би могле држати, носи |
| би прошла турске улице, отишла Џемалу, пала на колена и молила га да беже у свет где људи имај |
| <p>Кад сам му видела слику, ја сам била пала, потпуно изгубила свест.{S} Колико сам тамо лежала |
| а прозорима нема завеса, те је месечина пала по стварима и по ханумама; покаткад се чује неразг |
| анпут чак слага да је била тешка, па је пала и побацила... зато је била онолика вика у кући кој |
| био се Џемал-беј“, пошла, заљуљала се и пала...{S} Лекари дођоше брже но што би се очекивало, и |
| је било мање но други пут, јер је ноћас пала плаха киша.{S} Пролазила је кроз метеж главне дуга |
| ко слаба: да нисам склопила очи, ја бих пала у несвест.{S} Па ипак, зашто ми је овако?{S} Плака |
| Да се мени загледа у очи мушко, ја бих пала.{S} А женско, жена, мени је пријатно...{S} Волела |
| авља сватове; па скренуше поред Олимпос-Паласа и Хотела д’ Англетер, па потераше у другу чаршиј |
| саме обале, па да иде према <hi>Олимпос-Паласу</hi>, ту да изиђе и да се колима одвезе кући.{S} |
| она мисли на њега, је ли у <hi>Олимпос-Паласу</hi> или <hi>Хотелу д' Англетер</hi>, осећа ли д |
| а поменем што је дивно, да ли цркве или палате, или дворове француских краљева и паркове?...{S} |
| ан велики парк, који је опкољавао једну палату на самоме мору, осветљену мириадом светиљака те |
| Да сам ја јака, решетке би се поломиле, пале, и ја бих излетела као тица из кафеза; ишла бих да |
| о тврдо верује да су четири свете књиге пале с неба.{S} Па устаде, откључа врата, и оде у тетки |
| е штуца, да се не мучи, говори Мерсије, палећи цигаре за све три.{S} Пушећи, она говораше: — Из |
| очи, час намешта тел, час подиже какав пали прамен косе с њенога лепог чела.</p> <p>Послуживањ |
| га затражи.{S} Живот је свећа коју Бог пали, па он треба и да је угаси.{S} Растанемо се с мили |
| ; а после сваког клањања, било дању кад пали сунце или ноћу на месечини, он гледајући у то свој |
| вас побијемо...</p> <p>— Ваше оружје не пали...{S} Ја старинску памет, ти хаљине.</p> <p>— Е, м |
| , што му помажемо кад се облачи, што му палимо наргиле, и што кад нешто тражимо да нам каже, он |
| ишина, само покаткад чује се стражарева палица, и једва чујан ход људи и жена; враћају се кућам |
| покаткад чује лавеж паса или стражарева палица.</p> <p>Џемала нема.</p> <p>„Так!{S} Так!{S} Так |
| рибра, свесно бројећи лупање стражареве палице у калдрму: так! так! так!... шест пута, она тад |
| га!“ прошапћу све три и згледају се.{S} Палицом с тучним врхом стражар лупну у калдрму шест пут |
| једва иде, сиромах, подупире се дебелом палицом; а ја помислих: комшија кад би нешто умро, одма |
| лачила, па леже.{S} Кад чује стражарову палицу, запушава уши да не броји часове.{S} И наједанпу |
| доскок, у кипарисе око ограде, смокве и палме, у лимуне пред кућом и олеандре, који су надвисил |
| </p> <p>— Ааа!{S} Одкуд ће коров куд је пало семе од цвећа? рече Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>— От |
| сан-беј.</p> <p>— Откуд ће коров куд је пало семе од цвећа? понови Сафет мужевље речи изоставља |
| а изиђу!"...{S} Њој то ни на намет није пало.</p> <p>Али он се брзо умири; чим осети њу, метну |
| о, већ по две, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су долазиле пеши |
| аволела ову жену?“ Ни на памет му не би пало да одговори: „Зато што је Европљанка, Францускиња“ |
| еже; али ето онога, шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће венчање“.{S} То јој говори онај што |
| Али наједанпут, њој неко на ухо рече: „Пало ти је и треће венчање“... „Који се на земљи растав |
| она нема више права на њу, јер јој је „пало“ венчање.</p> <p>У томе, он поче да удара ногом у |
| , већ да се молим Богу за њено здравље, памет.{S} Она је полудела кад пљује... ломи... виче да |
| , и шта је женско срце, и шта је женска памет.{S} Она, готово цела Европљанка, да пође за невиђ |
| Rappelle-toi</foreign>, и ако то зна на памет.{S} Па <foreign xml:lang="fr">Adieu</foreign>..</ |
| напрежући се да види, а знала је све на памет:</p> <p>Ждрали, о ждрали! високо летите вичући.{S |
| из Туркестана.{S} Где јој лудој паде на памет зарицање!{S} То је преживело, има га тек понегде, |
| омисли на течу, толико пута јој дође на памет „као за пакост“.{S} Прође доста, кад се чу лупа н |
| Због чега је заволела ову жену?“ Ни на памет му не би пало да одговори: „Зато што је Европљанк |
| бројено пута читала, и зна их одавно на памет.{S} Од свих песника, и старих и нових, и она, као |
| е су му руке и ноге, здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он на ово ништа не одговори, већ рече за |
| син је...</p> <p>— Променио хаљине, али памет...</p> <p>— Аллах!...</p> </div> <pb n="121" /> < |
| /p> <p>— Е, мој зете, боље да променимо памет, но хаљине.{S} Ономад, у Скопљу, сретох једног му |
| Ваше оружје не пали...{S} Ја старинску памет, ти хаљине.</p> <p>— Е, мој зете, боље да промени |
| а се удадох за луда...{S} Али он је био паметан.{S} Да знаш како ми је говорио!..{S} Сад луд!.. |
| да јој никад не отиднем ја прва...“ — „Паметан попушта,” вели добра нене. „И ако бисмо примали |
| кеси ни аспре новаца, у глави ни трунке памети, не памети, већ свести!..</p> <p>Море удара у об |
| ре новаца, у глави ни трунке памети, не памети, већ свести!..</p> <p>Море удара у обалу, шушти. |
| p> <p>— Па и ја сам сакрила руке, али у памети, рече Мерсије.{S} Али, Емир, зар нам наше Францу |
| е закуцати и ући, ја сам покрила косу у памети.{S} То је тако једна навика, да кад случајно кој |
| , а ја не знам, је ли паметна.</p> <p>— Паметна је.{S} Други пут о томе.{S} А сад, Емир, изићи |
| ла на једну мисао која ми се чини веома паметна.{S} Ми смо нове, али су нам стари обичаји.{S} П |
| твоје срце, то је твоја баба.{S} Али та паметна жена у очима твога оца само је <hi>жена</hi>, а |
| е удовица, опет не би допустила, јер је паметна...{S} Али што си таква, Емир?{S} Погледај ме у |
| ко; чита персиски и арапски; учена је и паметна као Ајше-Садика, друга жена Мухамедова, као Фат |
| /note> <note xml:id="SRP19120_N24">Буди паметна!</note> <note xml:id="SRP19120_N25">Остави ме н |
| } Сад ње више нема, а ја не знам, је ли паметна.</p> <p>— Паметна је.{S} Други пут о томе.{S} А |
| а сам паметна, Мерсије.</p> <p>— Кад си паметна, што говориш лудо?{S} Где ли је твоја Мадмоазел |
| љи.</p> <p>— Тејзе, не бој се... ја сам паметна, промуца она јако поцрвеневши, и не погледа тет |
| 20_N40" /><pb n="35" /></p> <p>— Ја сам паметна, Мерсије.</p> <p>— Кад си паметна, што говориш |
| а: изгледа као нека светитељка.{S} Њене паметне очи, избелеле, напунише се сузама још како њен |
| ла га је баба.{S} А кад му се загледа у паметне очице, прабаба се нада да ће из њих прочитати, |
| моја кјучук-ханум!{S} Просише те толики паметни, а ти...</p> <p>— А ја се удадох за луда...{S} |
| S} Хвалио сам се свету ћерком, добром и паметном, због чега је узе племић и богаташ, а гле кћи! |
| ла куд је уносно себе, зар мало померио памећу и узео те направио од земље бога; после га однео |
| нути револуција какву историја света не памти.{S} Ми смо то већ почеле, и ради те идеје као и р |
| ла овако седа, јер она је друкчију и не памти, овако пуна темперамента, озбиљна а ипак као дете |
| да ли и има <hi>онога</hi> света?{S} Ја памтим шта је говорила Мадам.{S} Свет, Мерсије, то је з |
| ј.{S} На њ, што је леп као султан Азиз, Памук је страшно љубоморан, рече и омилова једног велик |
| он, мачке турска, Мавиш и <pb n="55" /> Памук; топи се од милине кад неко рече да личи па Франц |
| , она паде на најнижу грану.{S} Мавиш и Памук, сутанине мачке, замаукаше и потрчаше смокви; она |
| сасвим белог, због чега га она и зове „Памук“, и без премишљања позва Арифу да јој види сестри |
| од злата, од камена, ни од свиле, ни од памука, већ сам створење од крви и меса, што има душу.{ |
| поднесе своје лице; он појми да омилује Памука, она му пружа своју руку.{S} Она још не погледа |
| <pb n="44" /> сутиних мачака, Мавиша и Памука, и одмах јој се сети и сестрића, на кога није мо |
| ку, готово сасвим седа; уши је запушила памуком а очи покрила једном црном махрамом: живци су ј |
| ote xml:id="SRP19120_N71">Турска хаљина памуком напуњена.</note> <note xml:id="SRP19120_N72">Не |
| ма: јастуци.{S} Ово, од свиле, напуњено памуком, без душе, својина је Ибрахим-Хасан-бејева, а о |
| ашиница пође софом: висока, права; бела памучна антерија јој раскопчана, вуче се за њом... дуга |
| ва бела, на плећима јој се подигла бела памучна антерија: изгледа као нека светитељка.{S} Њене |
| ила и кадифа замењује с неколико аршина памучна платна, да чешће помишља на Страшни Суд, да твр |
| од њих, мршава висока старица, у белој памучној антерији је, и с кратко подсеченом сребрном ко |
| с исеченом косом као мушкарац, у белој памучној антерији, наваљена на јастук као да је не виде |
| ти га целог.{S} Међу животињама завлада паника као и међу људима.{S} Људи су изгледали такви ка |
| <hi>Шоншету</hi>, девојче из француског пансионата. „Она је волела Лујзу док се није срела са Ж |
| ху предмете своје љубави — жене!{S} Као пансионаткиње што се заљубљују у калуђерице, тако и ове |
| 09" /> потпоручник, распојас, смакнутих панталона, у папучама, без чарапа, у мундиру сасвим рас |
| а, уђоше један обријан Енглез у кратким панталонама, са шеширом који му крије очи и врат, и јед |
| ико речи, он уђе у собу те се пресвуче: панталоне и капут замени антеријом.{S} Коса му црна као |
| ивала љубав...{S} Сама с њим... као два пања, ја сам њену децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу |
| и она жели за мужа, опече је као да је пао на њена уста; али од тога дана она не отиде сестри, |
| на Џемала.{S} Чини јој се као да јој је пао с душе један терет под којим није смела, из побожно |
| {S} И ако је децембар увелике, још није пао ни први снег.{S} У ову зору обелеше кровови и улице |
| е:</p> <p>— Ти си као покојни Били, наш папагај.{S} Он кад рекне „Мадмоазел!“, моја мајка каже |
| е о оборене споменике покривене високим папратом, не сећајући се да су ту мртви.{S} И најпосле |
| Нема никога“; и скидање ципела, обување папуча.{S} Он опет похита кроз она вратаоца, а њој се с |
| весео, насмејан.{S} Нурије му приђе без папуча, и кад виде да се загледао у Фатмину слику, прип |
| ка продаваца, граја; по авлијама клепет папуча, клопарање нанула, лупа сатара: свуд се спрема з |
| антерији, расплетена, с нанулама поврх папуча (да јој се беле атласке папуче не покваре од рос |
| кину мокре горње хаљине и замене ципеле папучама, увела их је у салон.{S} Тек што поседаше на ш |
| ују, замењујући им фине плитке ципелице папучама наврх прстију; стара пашиница обу своје које ј |
| учник, распојас, смакнутих панталона, у папучама, без чарапа, у мундиру сасвим раскопчаном, с б |
| жате очни капци.{S} Потпоручник, онај у папучама, с раскопчаним мундиром и бројаницама, заспа к |
| Отрча на место где оставља за „по кући“ папуче: оне стоје ту, слатке њене папучице, мале као де |
| ој поможе да се изује, и обу јој њихове папуче, али не као робиња госпођи, већ као кћи мајци.</ |
| ма поврх папуча (да јој се беле атласке папуче не покваре од росе).{S} Кад нахрани и измилова г |
| Старотуркиње метну пред вратима женске папуче мужу непознате, и он кад дође мисли да му је код |
| ашно расејана: пође по башјорти, а узме папуче.{S} До подне су спавале; од подне, гладне и нера |
| мене, нисам ти више муж!“ Па јој окрете папуче прстима упоље грмећи: „Иди, ниси ми више жена!“ |
| ад чу се пуцањ.{S} Она, несвесно, смаче папуче, па потрча као без душе...{S} Насред њене собе с |
| зна шта је то слобода?..{S} И пошто обу папуче „за по кући“, оде уз степенице брзо као да бежи |
| у кућу.{S} За Цариграђанке спремљене су папуче, по њихову обичају, и слушкиње с робињом приђоше |
| с с искићеном пафтом и обу беле атласке папучице златом везене.{S} Па узе бисер што јој је он д |
| кући“ папуче: оне стоје ту, слатке њене папучице, мале као детиње, чисте као да нису биле на но |
| же Мерсији; њене атласке на врх прстију папучице смакоше јој се, а она их не узе, већ потрча у |
| неба магла, него као да се диже из мора пара, а небо поче да се спушта као да хоће неко да покл |
| ад...{S} Овде су биле старотуркиње, три пара ортака, и нове, многе пашинице дошле из Цариграда, |
| и се учини котао, па се тек поче дизати пара као с кључале воде у зиму, и наједанпут ништа се н |
| за грош, да навеземо чевре за двадесет пара: то нам је сва спрема за живот.{S} Не може бити ра |
| неспремне, да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош“...{S} Уђе у своју собу |
| а живот.{S} Да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош, да навеземо чевре за д |
| {S} Ја осећам да ме волиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Би л |
| ли су се с неким руковале, те питају: „Пардон!{S} Да ли сам се с вама поздравила?“ Па ипак, ка |
| „не бацај паре у лудо“, или „чувај беле паре за црне дане“; и нико преда мном није изустио: „ду |
| } Мени нико никад није рекао: „не бацај паре у лудо“, или „чувај беле паре за црне дане“; и ник |
| ћи турски!{S} Десет, па све младе и све Парижанке!{S} Да их је видела тејзе!...{S} Ја нисам у с |
| испуњавао ову кућу.</p> <p>Данас помиње Парижанку више но обично „отуд што мирише јасмин“.</p> |
| } Емир се бејаше заљубила у једну младу Парижанку, пријатељицу своје гувернанте, која им често |
| ја ћу с њим, да видим те дивне градове, Париз... све што сам из књига познала и лудо заволела, |
| : да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не живимо, већ животаримо. „Живот в |
| вила своју земљу и дошла у туђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{S} То је отаџбина онога кога волим. |
| тај туђи свет, свет ван Солуна, далеки Париз, где се родила Мадмоазел, и Мадам...</p> <p>Овакв |
| кад сам видела с нашега прозора огроман Париз!{S} О, кад сам погледала у шуму од кровова и торњ |
| да га прогнају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не живимо, већ живота |
| сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне градове, |
| е јој дршћу, лепе њене ручице...</p> <p>Париз, 11 јуна 1905</p> <p>Драга мала,</p> <p>Данас у п |
| да сваки десети човек — проси...</p> <p>Париз, 30 јануара 1907</p> <p>Ја, бремена, јуче гледам |
| , а стоји на камину, за украс...</p> <p>Париз, 10 августа 1907.</p> <p>Ја сам мајка</p> <p>29 а |
| турски.</p> <p> <hi>Песма</hi>.</p> <p>Париз, октобра 1906.</p> <p>Све што ми је мило и немило |
| уској ће те звати <hi>Џиџи</hi>.</p> <p>Париз, 4 новембра 1907.</p> <p>Душо!{S} Сиротице без им |
| ек сутрадан, она настави читање.</p> <p>Париз, 23 априла 1907.</p> <p>Шта да пишем, кад сам нес |
| ед да ми се отвори, биће доцкан.</p> <p>Париз, 25 новембра 1907.</p> <p>У његовим лепим плавим |
| ја полако умирем. <pb n="293" /></p> <p>Париз, 29 априла 1907.</p> <p>Ја сам свој <hi>Дневник</ |
| атске Школе.{S} Је ли то истина?</p> <p>Париз, 27 априла 1907.</p> <p>Где сте ви, нове, што тра |
| с Ибрахим-Хасан-беју дође из Европе, из Париза, писмо и аманет!{S} На писму адреса прво францус |
| ала и његову мајку, његова два друга из Париза, Турчина, и њену тетку и течу, и једног младог и |
| по слици.{S} Она зна да му је слика из Париза и да је он одрастао и школовао се у Паризу.{S} К |
| Емир-Фатма, у белој свиленој хаљини из Париза добивеној од младожење и драгог, шивеној по укус |
| p>У бледо ружичастој свиленој хаљини из Париза, превученој најскупоценијом чипком, дубоко изрез |
| у дивној балској тоалети, добивеној из Париза за Фатмину свадбу — да је за њене „слатке“ речи |
| каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи, у Паризу, европски направљена и намештена.{S} А како виде |
| рала сам очи, да се не онесвестим.{S} У Паризу има два народа, један од крви и меса, други од к |
| ати...</p> <p>— Коме?{S} Младотурцима у Паризу? рече он с подсмехом.</p> <p>— Има занимања и у |
| ан младотурчин.{S} Дошао са школовања у Паризу.</p> <p>— Па где си га ти видела по Богу? упита |
| иза и да је он одрастао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, с |
| е спремати за свадбу; хаљине поручише у Паризу и Цариграду.{S} Ибрахим-Хасан-беј охол: како му |
| t-de lit</foreign>, од чипака, шивену у Паризу.{S} Па се намириса по турски, то јест: пре но шт |
| сам тужна!...{S} Кад су ишла кола кроз париске улице, мене је страх било од те лепоте, па сам |
| ладе, у лаким белим молским хаљинама из париских магазина, на столице донете из Фатмине собе: н |
| ајте га одједанпут, један дан.{S} Кад с париских улица допире до ваше одаје хука и кад чујете ј |
| тмом и Мерсијом, обученим по најновијој париској моди: и с једне и с друге стране измењаше се г |
| она уђе у двориште, или у један велики парк, који је опкољавао једну палату на самоме мору, ос |
| до пола дворишта, или боље рећи дивнога парка, <pb n="2" /> отворише се кућна врата и појавише |
| алате, или дворове француских краљева и паркове?...{S} На Пласу де ла Конкорд обузело ме једно |
| ој капији те лепе куће, опкољене дивним парком а покривене лозом, бршљаном и дивљом ружом, мног |
| исаше наслон где се осећао некакав фини парфим. „Изветрило је,“ рече јој трећег дана Мерсије, а |
| ри су широм отворени.{S} Измешали су се парфими од љубичице и хелиотроп с ливантама од јасмина |
| ине, на постељи је, ујутру, нашла ситну парчад...{S} Сва јој крв јурну у лице, и чисто јој се о |
| note xml:id="SRP19120_N80">Мало округло парче од једне врсте црне смоле.</note> <note xml:id="S |
| не увек.{S} Некад се изметне од човека пас; некад, где је расло цвеће, изникне коров.</p> <p>— |
| -Хасан-беј убедљиво.</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, понови Сафет-ханум.</p> <p>— Тако |
| ли спреман за живот?</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, мајчице, рече Ибрахим-Хасан-беј у |
| апије, ослушкују: прође стражар, залаје пас, па се све утиша.</p> <p>— Сирота моја Емир! рече б |
| ли са улице јако зазвони звонце и чу се пас... „Гости!“...{S} И мало па се кроз авлију чу говор |
| Боји се инстинктивно, као коњ бича или пас батине.{S} Нени би мило што не плаче, и помисли: „М |
| иле се и отвориле кљун, мало даље један пас наслонио главу на шапе и исплазио језик. „Тонди ће |
| крају, само што се покаткад чује лавеж паса или стражарева палица.</p> <p>Џемала нема.</p> <p> |
| си љута? пита наједанпут обгрлив је око паса.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Болесна?</p> <p>Она слеж |
| удске гласове, већ на урлање побеснелих паса.{S} Дохватив га преко половине, берберин га посади |
| ре.{S} Она се уплаши и скочи, али хтеде пасти, те се наслони на зид.</p> <p>— Несвест! узвикну |
| да ће доћи до преступа, до греха, да ће пасти с девером, и то у свекровој, у мужевљој кући.{S} |
| има.. „Жене нам се заљубљују у девере и пасторке, девојке у зетове.{S} Наше проклето друштвено |
| љице: једна јој се пријатељица волела с пасторком, и о томе је њој отворено причала, а она се љ |
| од своје пријатељице, оне што се воли с пасторком.{S} Она узме да се љути и на себе и на многе |
| и оној својој пријатељици што се воли с пасторком, и код ње се спремала, прерушавала се у прост |
| би им скренуло мисли с онога због чега пате.</p> <p>Па ипак, Фатми је мало боље, то цела кућа |
| ко и за брак, људи су удесили да они не пате: ако се младожењи не допадне невеста, кад је, и ве |
| ло, да ли се нешто љутила, шта је јела, пати ли од тога, или јој је ово први напад, и какве су |
| вала на живим мукама.{S} Од ове болести пати једна моја тетка годинама, још од своје четрнаесте |
| еса, што има душу.{S} Та душа сад силно пати, а ја сам пред оцем као увек: мирна и насмејана.{S |
| , нечитана, нико неће дознати колико је патила у слободи једна ослобођена робиња, немајући коме |
| > <p>— Или кад гаче гуска, или кад виче патка на кишу.{S} Она је као патка, и иде као патка, го |
| на кишу.{S} Она је као патка, и иде као патка, говори Ђулренги и приноси хануми хаљину.</p> <p> |
| и кад виче патка на кишу.{S} Она је као патка, и иде као патка, говори Ђулренги и приноси ханум |
| умирем!..{S} Боже, за моје незаслужене патње чиме си ме наградио!..{S} Кашаљ, покаткад крв у м |
| Она је велика, старинска; у њој се живи патријархалним животом: нико ништа не уради, док не пит |
| ак-ханум.</p> <p>— Белу, ону што је као паучина.{S} Врућина, кјучук-ханум, да се умре.</p> <p>— |
| ражише њену, а она је се сети: од танке паучине, на постељи је, ујутру, нашла ситну парчад...{S |
| це.{S} Па опаса везен појас с искићеном пафтом и обу беле атласке папучице златом везене.{S} Па |
| идео тако лепу турску жену (и ако су му пацијенти највише оне), тако фине црте лица, и такав из |
| рља леђа и циганима.{S} Напослетку, тај паша и не признаје свога родитеља за родитеља, а до чин |
| те и не мислиш на момка.{S} Отац му био паша, то је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, је |
| т ти прост, од проста рода, јер отац му паша, али деда <hi>телак</hi>: у хамаму трља леђа и циг |
| син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Нури-паша...{S} А |
| тобом да говорим.</p> <p>— Женски Хилми-паша, ха! ха! ха!</p> <p>— Ми ћемо вас оним оружјем кој |
| њу како ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бунтовница, и како би њу требало, заједно с њен |
| .{S} Пакосне хануме кажу: „Женски Хилми-Паша.{S} Он изводи реформу у држави, она у друштву".{S} |
| а је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Нури-паша...{S} Али, <foreign xml:lang="fr">mon Dieu</foreig |
| је син Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је |
| Мадмоазел Дарио, гувернанта деце некога паше; и видевши робињу како игра, не као њихове балетки |
| е свога родитеља за родитеља, а до чина паше доспео је лажући, уходећи, опадајући...{S} И како |
| духа.{S} Цариграђанка, кћи цариградског паше (и мајка јој је била кћи пашина; она је с овом сес |
| солунски бејови него где су цариградске паше; а где се год састане са Солуњанима, ређа им имена |
| дугачка је и црна...{S} Ја сам кћи Али-паше, бившег садразама.{S} Отац ми је био Турчин, мајка |
| нц:{S} Мурад-Џемал-беј, син Арслан-Нури-паше Емир Заде и Зенихе-Алије-хануме...{S} Од старе еми |
| тибе, рече једна Цариграђанка.</p> <p>— Пашин син ћатиб...{S} Он је почео дипломатске школе.{S} |
| а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-пашин, а М |
| , а Исмаил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Нури-паша...{S} Али, <foreign xml:lang=" |
| ј комши, мој сестрић је син Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а |
| иградског паше (и мајка јој је била кћи пашина; она је с овом сестром сестра само по оцу), она |
| оја историја је страшна.{S} Кћи сам Али-пашина; никад нисам пешке пошла, те никога нисам ни вид |
| им твоју кћер Емир Фатму за Арслан-Нури-пашина сина Мурад-Џемал-беја, изговори Нурије, а сузе ј |
| Да дамо нашу Фатму за сина Арслан-Нури-пашина?{S} А, мајчице?{S} Арслан-Нури!...{S} По имену с |
| лепо увио, остављао је крај себе...{S} Пашиница ништа не почиње, чак и не гледа у бедног старц |
| ет.“ И зато је воле и деца и жене...{S} Пашиница и Цариграђанке нису је познавале овакву каква |
| а тишина.{S} Сви посте, осим Нурије.{S} Пашиница је замишљенија но други пут уз пост, али и сам |
| рвеним тракама као за Курбан-Бајрам.{S} Пашиница пред сведоцима опуномоћи једног комшију, па об |
| фтар Рашид-аги, једном самцу старцу.{S} Пашиница не би дала да јој други помаже, али њена снаха |
| “.{S} Оне одобраваху то и смејаху се, а пашиница се бејаше променила у лицу и ништа не говораше |
| е скочише, и Нурије полете ка капији, а пашиница у собу, где спаваше Фатма; чучну крај њене пос |
| што Богу, сестро, рече Нурије.</p> <p>А пашиница поче:</p> <p>— Сва, цела моја душа је нова, ал |
| а после ифтара, заврши Нурије.</p> <p>А пашиница рече:</p> <p>— Волела бих чути ваше мишљење, А |
| то их раздваја, удаљава, туђи.</p> <p>А пашиница сву ноћ пе заспа.{S} Кад се исповедала муфтији |
| оше је свекрви.{S} Свекрва, цариградска пашиница, дочека снаху на ногама с јенђама: снаха јој н |
| сположење“ доћи једна стара цариградска пашиница и три младе Цариграђанке из највиших кругова, |
| и из једних изиђе та стара цариградска пашиница са своје две црне робиње, из других три младе |
| престано гледаше.</p> <p>Та цариградска пашиница ока не скидаше с ње; гледа је кад иде, гледа ј |
| е чиновничке и официрске жене.{S} Једна пашиница врло тужна: скоро добила ортака.{S} Видиш, срц |
| одиље подигоше невести дувак...{S} Лепа пашиница заплака кад виде снаху — први пут је виде, па |
| ципелице папучама наврх прстију; стара пашиница обу своје које је њена робиња у бочици донела. |
| и у један глас.</p> <p>— А жена?! упита пашиница.</p> <p>— Ах, да, жена...{S} Нека учи у Царигр |
| те ли једну цигару, муфти-ефенди? упита пашиница.</p> <p>— Ич!{S} Данас ич! говори и непрестано |
| у ово доба?!</p> <p>— Несрећа! промуца пашиница, па се спусти на ивицу једног шареног сандука, |
| ве и зави јој рањену руку...</p> <p>Кад пашиница изиђе, робиња рече:</p> <p>— Јадна моја кјучук |
| идиш, срце моје, више ни просте (ова је пашиница проста) не подносе ову грдну срамоту, неисказа |
| ратише у салон...</p> <p>— Бејови, рече пашиница доста мирно, ја сам се муфти-ефендији исповеди |
| Цариграду, кад тамо не сме да иде? рече пашиница.</p> <p>— Ах, да, рече Ариф, па се замисли.</p |
| д буру: тихо, некако страшно тихо? рече пашиница с много бриге.</p> <p>— Ја опет волим...{S} См |
| а разговор, и на договор! најпосле рече пашиница погледајући у све редом.</p> <p>Оне четири нап |
| више муж.</p> <p>— Хајде, кћери, говори пашиница, и опет:{S} Хи, хи, хи!</p> <p>Она мисли да јо |
| срећа је жртва мрака и незнања, заврши пашиница и заплака.</p> <p>— Обећај нешто Богу, сестро, |
| та која је, па јој Нурија каза да је то пашиница, њена сестра, млађа од ње, па се она с пашиниц |
| тно.{S} После ифтара почела је разговор пашиница.</p> <p>— Ја сам вам синоћ све испричала као с |
| да ради.</p> <p>— Па шта да ради? викну пашиница очајно.</p> <p>— Нешто... што воли...{S} Нек п |
| оца: они су ми од оца остали...</p> <p>Пашиница ућута, на лицу јој заиграше мишићи и ухвати је |
| А наши многи књижевници пију...</p> <p>Пашиница необично побледе.</p> <p>— Опростите Ариф-хану |
| о лепо, те се млада жена надала.</p> <p>Пашиница рече сестри:</p> <p>— Џемал се насмејао, и ја |
| муж? чуше се наизменце гласови.</p> <p>Пашиница стењући рече:.</p> <p>— Ваша кћи је од мога си |
| ава, Алије... доста ће јој бати.</p> <p>Пашиница пође софом: висока, права; бела памучна антери |
| мајко, не могу сама, рече тихо.</p> <p>Пашиница, с исеченом косом као мушкарац, у белој памучн |
| ота! рекоше старци у један глас.</p> <p>Пашиница заћута, као да изгуби језик У томе уђе њена се |
| ама, понови тише пружајући руку.</p> <p>Пашиница се сад трже и рече:</p> <p>— Госпођо снахо, че |
| је-ханум, као да не слуша Арифу.</p> <p>Пашиница се болно осмехну, а Нурије и Ариф рекоше:</p> |
| елике, ишаране зеленим воском свеће, од пашинице, мајке Џемал бејове.</p> <p>Кад почастише и ис |
| у башту знаш).{S} Било нас је пуно: све пашинице (девет) и многе чиновничке и официрске жене.{S |
| туркиње, три пара ортака, и нове, многе пашинице дошле из Цариграда, с кћерима, које међу собом |
| пажам да сам и ја њима туђа.{S} Две три пашинице знају француски, али како?{S} Као наша Мондије |
| за Мадам Аристид, па се жене, све осим пашинице, на то пецкање, дирање, лукаво осмехнуше и лук |
| неки доби плећку, неки врат, неки бут: пашиници остаде само леви бубрег...{S} Па се закла још |
| еј, певали су већ и други петли.</p> <p>Пашиници је било жао сина, те рече:</p> <p>— За Божју љ |
| јер годинама је живела у Цариграду и са пашиницом је ишла најотменијим харемима, познаде у ове |
| , њена сестра, млађа од ње, па се она с пашиницом тужно погледа и тужно се на њу осмехну, па је |
| а и многог ћутања, Шехназе-ханум поче с пашиницом разговор, тих, који се за час сврши.{S} И опе |
| се расположење, и она се љутила, не на пашиницу, туђу жену, која је гледала да ожени сина добр |
| :{S} Францускиња...</p> <p>Ово ћеретање пашиницу мало разгали Да је сад као што је била некад, |
| агрљање халке па вратима.{S} Кад видеше пашиницу с Фатмом, Ибрахим-беј викну:</p> <p>— Откуд ви |
| есело узвикну Фахрије-ханум поздравивши пашиницу теменима.</p> <p>— Само бих дала мужде ономе к |
| оји с пољупцима нападе лепу цариградску пашиницу.{S} Њој то би „неприродно“: зар јој не види кр |
| повуче.</p> <p>Ариф-ханум је саслушала пашиничину историју с болом; али, кад је отишла кући, п |
| волела, свашта им куповала. „Имање Али-пашино велико <pb n="181" /> је.“ Ја сам то чула, али п |
| а Европљанку: да му кћи не би остала за пашинским кћерима, јер оне имају гувернанте.{S} Она је |
| прост“?{S} И што да моја кћи остане иза пашинских?{S} Кажеш : „<hi>овако</hi> је удајеш“.{S} А |
| она коме да се врати.{S} Кад је отерао пашину <pb n="264" /> кћер, што не би моју!{S} Трећу је |
| прислушкивала... чула је кад отац рече: пашић, <hi>џемал</hi>...{S} Обележје јој је донела она |
| Млад, а како говори!{S} О, оне очи!{S} Пашић, <hi>џемал</hi>!...{S} Баш ми се допада, па чисто |
| ја нисам распитао и дознао да је истина пашић, да је истина оџаковић, да је истина богат.{S} А |
| ком пуши.{S} Може бити зато што он није пашић, јер, што се тиче племства и богатства, он је бољ |
| О, кад га видех!...{S} То је био други пашић, други човек.</p> <p>Ја њега просто никад нисам в |
| смеје. „Који из Стамбола?“ рекох ја. — „Пашић, ханумин сестрић," каже она, па се непрестано сме |
| Цариграђанке што дођоше са стрином тога пашића.{S} Али ти њих ниси видео...{S} Као наша Ариф-ха |
| на, па кад сам чула да ме отац удаје за пашића, „џемала”, ја сам, ван себе од радости, брзо рек |
| цу у Једрену, уз те султане седели су и пашовали претци мога сестрића.{S} А арапски емири... ко |
| оркама, као овде вашу Ариф-хануму Хилми-пашом.{S} Али оне се варају: ми нисмо за реформу харема |
| Мајчице, ја ћу да позовем женског Хилми-пашу, нека испита Фатму.</p> <p>Мати му се изненади и р |
| а чудо што си се заљубила у човека кога пе познајеш: само зато што ти се <hi>лепо</hi> поклонио |
| ротурци?</p> <p>— Па зар никад с њом да пе пођем!?</p> <p>— Можеш.. њеним родитељима, кроз капи |
| и муж.{S} И не заборави, Емир, да никад пе треба да га дочекаш у оној хаљини у којој си га испр |
| што зна толике језике, што не пуши, што пе пије, што је уредна, што се не задужује, што бира др |
| даљава, туђи.</p> <p>А пашиница сву ноћ пе заспа.{S} Кад се исповедала муфтији он јој је изгово |
| еде сакупљене турске жене и једна пева, пева...{S} Како мије било!{S} О, да ми је да чујем нашу |
| келтски бард, или као муслимански ашик, пева, зацело своје песме.{S} Обучен у европске хаљине, |
| и да им свира, да им пева...{S} Како да пева кад јој срце плаче?{S} Својим лукавим погледима ак |
| соби седе сакупљене турске жене и једна пева, пева...{S} Како мије било!{S} О, да ми је да чује |
| таком, а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и брише сузе белим јашмаком са своје |
| ниједна не излази, да не устају кад се пева, да не прелазе преко собе кад се плаче.{S} Енглеск |
| и оборених очију, бледа и тужна, јер се пева тужна песма <hi>Растанак</hi>, те су сви бледи и т |
| госпођице, моја мајка везује бошчице и пева, а нене је пита: „Госпођо снахо, шта те је на песм |
| а можда ће њу молити да им свира, да им пева...{S} Како да пева кад јој срце плаче?{S} Својим л |
| селе, развише се и замолише Фатму да им пева.{S} Она је, свирајући на клавиру, певала као певач |
| га лета.{S} А онај заостали славуј опет пева.{S} О, како је тужна та славујева песма у прозорје |
| фа, мастика и урнебес: звецкају зилови, певају и играју чочеци, подврискују бејови и официри, о |
| прозора до прозора, с бубњем и песмом, певају:</p> <l> Кристал прозори отвориће се,</l> <l> И |
| светао дан толике нове душе.{S} Оне не певају, оне се не веселе.{S} Оне плачу и дубоко жале он |
| полазе испред њих, звецкају зиловима и певају...</p> <p>На харемским прозорима из авлије спушт |
| да пију имами, да пију дервиши, пију и певају .{S} Узми један гутљај..{S} Ниси је окусио за то |
| жене су задовољне, слушају грамофон или певају нове турске песме на старе арије с веселим срцем |
| arget="#SRP19120_N101" />, које дервиши певају? </p> <pb n="203" /> <l>Нема греха, нема греха < |
| ћи се ори песма од јутра до мрака, само певају као тице“.{S} Жене се погледају, и подсмевају... |
| ону турску песмицу, на се засмејаше што певају турски, и запалише по цигару, извише мало врат и |
| о — поклон од цица!..{S} Све шију, тихо певају и пригушено се смеју, да не чују људи на улици: |
| .</p> <p>Сутрадан створи песму у прози, певајући је, као све кад их ствара:</p> <p>Катастрофа к |
| о зоре, разговарајући се о Џемалу, тихо певајући љубавне песме и отварајући нијете.{S} Док се г |
| чочеци, и почеше своју раскалашну игру певајући промуклим гласовима.{S} За три ноћи, оне су ћу |
| уму: она пиво попи, па се опи!...{S} О, певала ми је.{S} О, звецкала ми је чампарама и играла к |
| пева.{S} Она је, свирајући на клавиру, певала као певачица: у свирку је уносила сву душу, зами |
| говорили сте кад је требало да ћутите, певали сте кад је требало да плачете, па сад: плачете к |
| гне, опрости му се.{S} Теби, Џемал-беј, певали су већ и други петли.</p> <p>Пашиници је било жа |
| о чијим су неисказано великим жбуновима певали славуји.{S} Као да се било гдегод у шуми: толико |
| е, седели су најбољи солунски свирачи и певали су ханумама уз виолине.{S} Чули су се мушки звуч |
| д од њега нико не тражи реч, јер су му „певали и трећи петли“.{S} Но на велико изненађење свих |
| етила кад се рађало пролеће, и у њој је певало нешто, <pb n="112" /> неко.{S} Сад је страх, од |
| ?{S} Кад ништа не мислим ја сам весела: певам, свирам, читам.{S} Нене ме зове кумријом, зато шт |
| ело; а душа...{S} Говорим, смејем се, и певам...{S} О, кад угледам Солун и нашу високу ограду и |
| {S} Нене ме зове кумријом, зато што јој певам.{S} Размисли, сестро.{S} Кад се удамо: муж, деца, |
| Кад дође, он тражи да му свирам, да му певам, по неки пут да му играм једну игру коју сам дево |
| од суза! „Мерсије душо, ми сад треба да певамо, не да плачемо: саставићемо их брзо.“ Девојка ви |
| Ламартинову песму „Прву Жалост“, или да певамо: <foreign xml:lang="en">Come!{S} O, come, my lif |
| омшилука се чује деф праћен зиловима, и певање једне чувене солунске певачице, потурчене циганк |
| чила и певању!{S} И нашта јој свирање и певање?{S} Да весели жене по харемима, као чочек!</p> < |
| е длановима, смех, али пригушен, и тихо певање: весеље је у башти; разгранали се нарови и смокв |
| ">Miss Black</foreign>), што је учила и певању!{S} И нашта јој свирање и певање?{S} Да весели ж |
| у чујемо глас...</p> <p>— Чула му глас; певао је.</p> <p>— А, песма и говор!...</p> <p>— И да г |
| ио у болести онолико?{S} Ко је с нама и певао и плакао?{S} Ко те бранио од рђавих уста?{S} Хиља |
| а плачете, па сад: плачете кад треба да певате.</p> <p>— Али ја у свом пијанству нисам била уби |
| осте, па ћемо се разговарати, свирати и певати.{S} Знаш, као кад сам последњи пут код вас госто |
| до подне.{S} Пушиће, говориће о љубави, певаће љубавне песме и отвараће <hi>нијете</hi>.<ref ta |
| елите се.{S} Нас ће веселити Ђулренги — певаће нам.“</p> <p>Свих седам захвално погледаше Шехна |
| еџлис</hi>, то јест скуп жена; свираху, певаху, разговараху се о свачему па и о свадбеној кошуљ |
| еселиле још три ноћи.{S} Неколике старе певаху, помажући људима, и пљескаху, а после одрешише к |
| сузе.{S} Тишина.{S} Само се чују песме певачица.{S} Хануме, оне бесне раскалашне ноћашње ханум |
| на је, свирајући на клавиру, певала као певачица: у свирку је уносила сву душу, замишљајући њег |
| оким теменима, и, праћене свирачицама и певачицама и оном туштом и тамом, пролазе мимо црнкиње |
| један друг, и поведе га на Молос, новим певачицама.{S} Он се као мало разгали: сад ће с певачиц |
| ма.{S} Он се као мало разгали: сад ће с певачицама: али кад дође, опет беше тужан.{S} Друг га п |
| иловима, и певање једне чувене солунске певачице, потурчене циганке ; а даље пишти кларинет уз |
| шини помеша глас какве европске оперске певачице с гласом мујезина!{S} На овој страни одакле на |
| и.{S} Она се развесели, и иђаше по кући певушећи, мислећи на Џемала.{S} Чини јој се као да јој |
| орећи, задовољно погледа кјучук-хануму, певуши и ради, слаже у сандуке, опшивене телећом кожом, |
| O, come, my life's delight!</foreign>“, певушила је своју омиљену песмицу, а каик јој се прибли |
| ign>“<ref target="#SRP19120_N61" /> узе певушити зарумењена, везући, и по навици метну на главу |
| с Мерсјом у двориште к мужу, човеку од педесет и једну, две године, у ловачким хаљинама, који |
| не поклоне?{S} Ја: овој удовици иглу од педесет лира, оној белензуке од осамдесет, једној удови |
| ко по њиховој кући по вас драги дан <hi>пеки</hi>, само да је мир.</p> <p>— Ја свирам у пијано |
| како њена мајка и сад као увек само <hi>пеки</hi><ref target="#SRP19120_N7" />, како по њиховој |
| мала!{S} Сејала сам босиљак, а никао ми пелен; садила сам цвеће, а израсло ми трње.{S} Јазук!<r |
| а, а једна робиња однесе њине чаршафе, „пелерине“ и печа, да их завије и остави у <hi>јашмак-од |
| на неће...</p> <p>Кад Џемал-беју преста пена па уста, његова тетка метну па главу башјорти и по |
| кад је таласи запљускују целу, ките јој пенама затворене прозоре и шарају капљама кров.{S} Овог |
| мужа, с децом, и пошто јој је била мала пензија, она је радила; у честитости је Солуњанкама слу |
| арало снажно и ритмично, и запљускивало пеном кола, као да поздравља сватове; па скренуше поред |
| Јалија, он као старотурчин, реакционар: пење се на јабуку...{S} Сакривен у лишћу, с јабуке је в |
| опет не види харем.{S} Попушта вођице и пење се уз брдо, затеже их и скреће у попречне улице, т |
| етње врућине, да бежим на чифлук, да се пењем на наше куле и чардаке, те да гледам зелено поље |
| у авлији, чак и лице покриле, и излазе, пењу се у затворена кола.{S} Невеста истина развијена, |
| — залив, Олимп, који се дизао из воде и пео се у небо, бела минара, црне кипарисе, црвене крово |
| једне старе џамије с чијим се минаретом пео у небо један кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико |
| .. бојала сам се да.. спалила сам их, и пепео сам ушила У хамајлију.</p> <p>Не каза где јој је |
| санови, поклопљени, метнути су на врућ пепео у мангалу.{S} У понекој кући, негде у буџаку, сто |
| а се то претвори у угљевље, а угљевље у пепео..{S} Не могоше ме утешити родитељи, ни род, ни пр |
| а велико и дивно гробље што се зове <hi>Пер Лашез</hi>, и познала сам још из далека гроб слатко |
| , и ако му се врте као чигре и лете као пера зовући га у загрљај...</p> <p>О, колико је интиман |
| огу писати.{S} Још добро нисам ни узела перо, а већ срце повредим..{S} Мајка је зуб извадила, а |
| је било лудо.{S} После овога, ја прођох Пером и Галатом — и мени је све пуно: официра нисам ни |
| су однеле нешто од њих.{S} Нене им чита персиске песнике, и оне је слушају расејано.{S} Одвојиш |
| азе-ханум говораше као да чита из какве персиске или арапске књиге.</p> <p>— Ова жена нема прош |
| ила, свршила је медресу као мушко; чита персиски и арапски; учена је и паметна као Ајше-Садика, |
| .{S} Ту је већ било прострто шест малих персиских серџадета за шест ханума, и на њима, па крају |
| ки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и персиској<pb n="90" /> и арапској књизи и читала јој њи |
| xml:id="SRP19120_N57"> <hi>Сто најбољих Песама (лирских) на енглеском језику</hi>.</note> <note |
| брачни живот, то је зграда сазидана на песку.{S} Једна олуја, и зграда се сруши... „Да има Бог |
| p>— Чула му глас; певао је.</p> <p>— А, песма и говор!...</p> <p>— И да говори... у Нурије-хану |
| а официра, и чочеци...{S} Свирка, игра, песма, кафа, мастика и урнебес: звецкају зилови, певају |
| викну она весело па отвори себи: „Смех, песма“.</p> <p>— Благо теби! бићеш срећна, рече Фатма т |
| пева.{S} О, како је тужна та славујева песма у прозорје!{S} И загука њен голуб: она му глас по |
| едно да горимо дођи, о ходи!</l> <p>Ова песма једне страсне чулне љубави начини да жене понова |
| xml:id="SRP19120_N59">О, да, Томе Худа песма <hi>Самртна Постеља</hi> врло је лепа.</note> <no |
| легле, по харемском обичају.{S} О моја песма!...{S} Разочарање...{S} Душо, душо, да Бог да се |
| узнемиреном мору, а из њих се разлегала песма младих јеврејских жена и ударање у ут и у дахире. |
| месец, одмара тело, чула.{S} Али, једна песма страсне чулне љубави, на старинску меланхоличну а |
| e> <note xml:id="SRP19120_N101">Побожна песма.</note> <note xml:id="SRP19120_N102" /> <note xml |
| очију, бледа и тужна, јер се пева тужна песма <hi>Растанак</hi>, те су сви бледи и тужни: сви п |
| ину себи и својима, мужу, деци...{S} Па песма, по сву ноћ, весеље, шала, облачење у мушке хаљин |
| де, па опет тужно: жена!“ И још плач, и песма, и шаптање, и световање, па пољупци, загрљаји, мо |
| , где је за толико година била свирка и песма, сад плач и проклињање..{S} Клела сам мужа и цари |
| еним високим зидовима, чула се свирка и песма: хануме <pb n="278" /> још нису спавале.{S} Страж |
| говори, само се разлеже, далеко, деф и песма.{S} Најпосле невестин род изиђе...</p> <p>А невес |
| а; од жене се не одваја; по кући се ори песма од јутра до мрака, само певају као тице“.{S} Жене |
| орана.{S} Писано је турски.</p> <p> <hi>Песма</hi>.</p> <p>Париз, октобра 1906.</p> <p>Све што |
| сад додајем: <hi>Суза</hi>.{S} Ова <hi>Песма Суза</hi> остаће, може бити, нечитана, нико неће |
| а сам свој <hi>Дневник</hi> назвала <hi>Песма</hi>; а сад додајем: <hi>Суза</hi>.{S} Ова <hi>Пе |
| жену из народа који оне чак и у својим песмама помињу и који познаје као и друге народе — из р |
| е, који јој стоји на ђерђефу...{S} Чита песме које је небројено пута читала, и зна их одавно на |
| ла.{S} Пре је мислила, читајући Мисеове песме на своје фиктивно драго, или на Мадам; сад на Џем |
| ао муслимански ашик, пева, зацело своје песме.{S} Обучен у европске хаљине, а на глави му фес.{ |
| слушају грамофон или певају нове турске песме на старе арије с веселим срцем; веселе се као да |
| шиће, говориће о љубави, певаће љубавне песме и отвараће <hi>нијете</hi>.<ref target="#SRP19120 |
| јући се о Џемалу, тихо певајући љубавне песме и отварајући нијете.{S} Док се говорило о лепом м |
| своје сузе.{S} Тишина.{S} Само се чују песме певачица.{S} Хануме, оне бесне раскалашне ноћашње |
| ору и време ћутању, време плачу и време песми.{S} А ви сте то испретурали: спавали сте кад је т |
| ремали за продају, учили су је свирци и песми, француском језику, и како да прави темена пред м |
| чини.{S} Она осећа љубав у тој свирци и песми, у месечини, у мирису земље и дрвећа, у шуштању т |
| овембра.</p> <p>Да ли ће се у мојој <hi>Песми Суза</hi> осетити куцање мога срца?</p> <p>10 нов |
| , једну сентименталну и монотону турску песмицу, на се засмејаше што певају турски, и запалише |
| !</foreign>“, певушила је своју омиљену песмицу, а каик јој се приближавао као на ветровима...< |
| гани, од прозора до прозора, с бубњем и песмом, певају:</p> <l> Кристал прозори отвориће се,</l |
| b n="131" /> што су изишле да свирком и песмом дочекају јенђе, пред којима је ишла свекрва.{S} |
| није нешто наљутила?“ Али у друштву, с песмом и свирком, поред тетке коју толико воли, она сме |
| и да видим наше жене, сакупљене!...{S} Песму у мени зовем <hi>Носталгија</hi>.</p> <p>Мај.</p> |
| на кеса одрешиће се...</l> <p>Бакшиш за песму и свирку добијају петнаестог дана поста и на Бајр |
| е је пита: „Госпођо снахо, шта те је на песму окренуло?{S}" Она јој одговара: „На песму ме окре |
| сму окренуло?{S}" Она јој одговара: „На песму ме окренуле две радости: прва и велика, што ми је |
| 20_N10" /> Наједанпут, домаћица прекиде песму и рече:</p> <p>— Збиља! је ли се ханум-јенђе поми |
| уци и узе превртати листове: тражила је песму с рефреном „ћути, трпи“.{S} И нађе је, па је чита |
| о главе, да не чује пљуштање шадрвана и песму једног заосталог славуја, јер и једно и друго је |
| ије јој придржава дувак, и, уз свирку и песму, одведоше је горе у ону велику собу пуну јенђа; п |
| с њима у мислима по кућама уз свирку и песму...{S} Одатле, оне пођоше натраг у град, ногу пред |
| ................</p> <p>Сутрадан створи песму у прози, певајући је, као све кад их ствара:</p> |
| м; сад на Џемала...</p> <p>Не дочитавши песму, опет поче вести. „<foreign xml:lang="fr">Adieu, |
| моја пријатељице, да читам Ламартинову песму „Прву Жалост“, или да певамо: <foreign xml:lang=" |
| чула на грамофону из једне куће турску песму, и нисам се могла <pb n="294" /> уздржати: на ули |
| ет уз једну монотону али страсну турску песму: то се Ахмед-беј на своме чардаку весели, гледају |
| мије било!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да видим наше жене, сакупљене!...{S} Песму у ме |
| соби где јој спава ханума, где ја почех песму... <pb n="65" /></p> <p>Пред зору се пробудих, и |
| Ариф-ханум стеже на грудима Фатмину <hi>Песму Суза</hi>, као да је то Фатма, и викну промукло : |
| а, и зна их одавно на памет.{S} Од свих песника, и старих и нових, и она, као и многе Туркиње, |
| /> и арапској књизи и читала јој њихове песнике.{S} Али, сине, што зна муслиманске књиге, ништа |
| нешто од њих.{S} Нене им чита персиске песнике, и оне је слушају расејано.{S} Одвојише се.{S} |
| уз једна собна врата, и грувајући у њих песницама и ногама, ружаше Фатму.{S} Најпосле га слуге |
| о неће бити! загрме он, па скочи и диже песницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни Бога! викну она как |
| , а мени се чини да их има пет стотина, пет хиљада: тако им је огроман рад.{S} Сад им је главно |
| ад није у мање особа оволико оличен.{S} Пет особа три генерације, и каква разлика <pb n="31" /> |
| А како би ти, <hi>нова</hi>, хтела?{S} Пет година да јој је драги, и пет вереник: да му отидне |
| ити слобода.<pb n="64" /> Овде је свега пет, а мени се чини да их има пет стотина, пет хиљада: |
| и мајци, а ја идем другарицама...{S} За пет година родила сам му четворо деце (једанпут сам бли |
| иња; он племић, она робиња: купио је за пет стотина лира..{S} Ја на мајку личим телом, на оца д |
| ми, зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја сам за чисто |
| је свега пет, а мени се чини да их има пет стотина, пет хиљада: тако им је огроман рад.{S} Сад |
| ме друштву, од тридесет и неколико жена пет шест је било писмених, а <pb n="292" />то су биле б |
| хтела?{S} Пет година да јој је драги, и пет вереник: да му отидне сва ижљубљена...{S} А?{S} Чуј |
| } Кад им је дошла, њој је тада било тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а у кућу узима Европљан |
| {S} Сакривен у лишћу, с јабуке је видео пет пута, и — занео се... „Ја осећам да и ти мене волиш |
| т походе); узимање абдеста и клањање по пет пута на дан, а тада <pb n="152" /> клањају и млади, |
| гроба своје мајке и клањао пред њим по пет пута на дан; а после сваког клањања, било дању кад |
| купање у млакој води...{S} Од двадесет пет степена Реомирових да се сведе на осамнаест.,.{S} Ј |
| , отмену и врло лепу хануму од тридесет пет или шест година, и пита која је, па јој Нурија каза |
| а са страхом погледа у њу..</p> <p>Ових пет беху дубоко потресене.{S} Џемал-бејова мајка правећ |
| ра на клавиру. „Мајчице, да сам дао још пет, десет пута за Фатмино учење, па не бих жалио: воли |
| лију... „Тим путем је отишла Мадам".{S} Пета година, а њој се учини као да је јуче било.{S} Гле |
| сутра бити гости на ручку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу веселу: није јој њега жао.{S} И то |
| 19120_C3"> <head>III</head> <p>Данас је петак, шести дан како се Ибрахим-Хасан-бејови вратили с |
| , и не снива се двапут.</p> <p>Данас је петак.{S} У Нурије-хануминој кући је пуно жена, старих |
| .. <hi>Бога има</hi>...</p> <p>У прошли петак (наш празник!) ја пишем, а к мени уђе отац.{S} Ја |
| </p> <p>Петак, августа.</p> <p>У прошли петак, драга госпођице, ја не доврших писмо...{S} Сад г |
| молим те, и ако је на француском.{S} У петак ћу ти доћи с овом лепом новом и још с две њене пр |
| толико не виђам <hi>њега</hi>.</p> <p>У петак те чекам са странкињама и Цариграђанкама.{S} Ја с |
| себи</p> <p>--------------------</p> <p>Петак, августа.</p> <p>У прошли петак, драга госпођице, |
| личале дочек гостију домаћицама.</p> <p>Петак је.{S} По улицама су се размилеле жене у разнобој |
| аше му лаковане плитке ципеле с високим петама, а с вишњикастог феса кићанка удараше га по црни |
| је Мерсије за који дан код Ариф-хануме, пете ноћи сви, осим Џемала, одоше на ифтар тамо; шесте |
| у у жена сви сунцобрани поломљени и све пете с ципела поотпадале, оно <pb n="104" /> ништа!{S} |
| и клатећи се.{S} И Фатма је отклањала, пети пут, онако обучена, па сад је нестрпљива, немирна: |
| S} Молила би тејзу да га позива свакога петка, и она би ишла тамо, и седела би с њим, и разгова |
| е моје деце, ти ћеш ми их слати свакога петка...{S} Ти ми то нећеш одбити, ако је у теби заоста |
| о се задовољаваше виђајући децу свакога петка.{S} Страст га распињаше као демон, и не знајући ч |
| ругарици, опет не да, те ја уочи сваког петка: „За Божју љубав, пусти ме мајци!“ Он ме пусти ма |
| на молитву, по турским кућама, као уочи петка, запали се где свећа, где лампа, — да се не буде |
| . <pb n="145" /></p> <p>Отац јој долази петком, нене и мајка сваки дан, а њу виде у три дана је |
| у кући саме жене, у дворишту кокоши без петла и голубице без голубова.{S} А варају нас.{S} Погл |
| <p>Ове године уочи младенаца кукурекаше петли на седалу, и турске жене се сневеселише: променић |
| Теби, Џемал-беј, певали су већ и други петли.</p> <p>Пашиници је било жао сина, те рече:</p> < |
| удара у обалу, шушти.{S} Кукуречу други петли.{S} Бели се исток и мирише ваздух на море и на вл |
| не тражи реч, јер су му „певали и трећи петли“.{S} Но на велико изненађење свих он сам даде реч |
| го према свитању, јер већ се чују трећи петли и гугутке.</p> <p>Устадоше пред само подне, и роб |
| у, оно у незнању; али, ко се пре трећих петлова тргне, опрости му се.{S} Теби, Џемал-беј, певал |
| иф-хануме.{S} Фатма је код тетке седела петнаест дана; Џемал је долазио сваки дан, и непрестано |
| Пио мастике...{S} Месец је тада био од петнаест дана...{S} Ни моја молба, ни моје преклињање, |
| г дугачког стола, без чаршава, десетину петнаест људи, младих, осим тројице.{S} Један од ових б |
| l> <p>Бакшиш за песму и свирку добијају петнаестог дана поста и на Бајрам.</p> <p>Оне с кратком |
| А једно вече, <pb n="87" /></p> <p>њена петнаестогодишња кћи вратила се из шетње и за собом дов |
| Сафет.</p> <p>— Њена кћи тек је ушла у петнаесту, а Францускиње се не удају рано као Туркиње, |
| вовање: удала сам се тек што сам ушла у петнаесту.{S} А удадох се као и све моје другарице — за |
| се правилно развијао дао је у двадесет петој оно што ћу ја, можда, дати у четрдесет петој...</ |
| оно што ћу ја, можда, дати у четрдесет петој...</p> <p>— У Старом Солуну готово нема куће без |
| е кесе, четврту што није устала свекру, пету ће што није обрисала нос деверичићу.“</p> <p>Жене |
| д, па се жене, све осим пашинице, на то пецкање, дирање, лукаво осмехнуше и лукаво погледаше у |
| жно се на њу осмехну, па је Нурије поче пецкати за Мадам Аристид, па се жене, све осим пашинице |
| малим градовима, а на лицу су им груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово позајме у простих, ст |
| купише проста лица за чаршафе и дебела печа.{S} Никад нису дошле све три заједно, већ по две, |
| у год биле овде на брду, увек су дизале печа и гледале с усхићењем у небо као у нешто што је то |
| оше не отићи.{S} Пресвукоше се, принеше печа и обукоше чаршафе, па с робињом одоше у комшилук.{ |
| и дах лета које јутрос умре, и спустише печа, која малочас беху подигле: мимо њих је прошао Џем |
| обиња однесе њине чаршафе, „пелерине“ и печа, да их завије и остави у <hi>јашмак-одају</hi><ref |
| трамвај, наместиле се иза платна а ипак печа нису дигле: отишле су к Депоу.{S} С времена на вре |
| кафезе, исећи ћемо чаршафе, поцепаћемо печа, башјорти, јашмаке..</p> <p>— Џемале, сине, умири |
| разведену, муж јој зацело не би „ударио печат“ за отпуштање, те би довека била распуштеница.{S} |
| и оне што у чаршији код Јевреја чаршаф, пече, свилену хаљину, златне обоце купују — телом.{S} Н |
| друштво.{S} Она седе где нађе место.{S} Пече је дигла, и цело јој се лице видело.{S} Они су њој |
| /p> <p>— Па кад ја нисам крила лице?{S} Пече... <foreign xml:lang="fr">Mon dieu!</foreign> кад |
| u!</foreign> кад бих знала да ћу довека пече, чини ми се убила бих се.</p> <p>— Како?{S} Ми ћем |
| јутру и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим — до сад би ме зацело видео; али ја сам, за |
| горњи део на главу, пошто је наместила пече, и приђе старој с речима:</p> <p>— Шехназе-ханум, |
| -тејзу: смакла с главе чаршаф и скинула пече, па се жури.{S} Сва претрну: „Зацело тетка умрла". |
| p>— За Божју љубав, Ђулренги, где ми је пече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећу да с |
| } Никад!</p> <p>— Или нека улицом дигне пече, кад ће с њим да се сретне.</p> <p>— Зар као Донме |
| кад се неко у њих добро загледа, спусте пече...{S} Али шта имају од тога?{S} Човеково је до кап |
| какав безочник, те су спуштале на лице пече, а њему је долазило да их задави.{S} По махалама т |
| е Мерсије, рече и скочи, скиде чаршаф и пече, обриса очи, изиђе: отац јој долази из чаршије.</p |
| шапташе на ухо.{S} Ариф скиде чаршаф и пече, а преко косе пребаци Нуријин башјорти, и оде у со |
| свекрву.{S} Отрча, донесе јој чаршаф и пече, баци јој то у лице вичући: „Сакриј се од мене, ни |
| ске жене баце, на комаде исеку чаршаф и пече...{S} Како се вратила с Јалија, он као старотурчин |
| , и, збуњена, не знајући шта ће, спусти пече на лице.{S} Ариф и нове узеше се смејати њеној заб |
| е смејати њеној забуни, и подигавши јој пече, бише дубоко потресене: њено зарумењено лице облил |
| је, него дирају мене.{S} Кад не спустим пече, због врућине, кад не отворим сунцобран, да не зак |
| рдили.{S} Па, замисли, и ја морам такво пече; и првог дана свуд уза ме иђаше слушкиња, хришћанк |
| ф, који од удаје обуче једанпут, и њено пече, што је крило њено девојачко лице, јер женом га је |
| ој свој чаршаф, метни јој на лице густо пече, па је одведи Нурије-хануми.{S} Он јој је као род. |
| не видим куд идем; а кад код куће дигох пече, на очима још магла... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} |
| Ваздух је био загушљив.{S} Мирише риба, печена ту на мангалу.{S} Около седе неколико бејова, мл |
| са као поморанџина кора, у Емире као од печеног кестена љуска, и сјајна као зрела маслинка.{S} |
| раде да изиђемо на сокак без чаршафа и печета — у гору и камен ! — али нисам знала да траже да |
| аршафом од плаве свиле и с црним густим печетом, са свекрвом и сутом ушла је у затворена кола и |
| и зеленим чаршафима, све с посувраћеним печима.{S} Мало, па пред конаком стадоше двоја затворен |
| шест у црним чаршафима, с црним густим печима спуштеним на лице, те су личиле, овако без лица |
| гледају: буле у чаршафима с подигнутим печима, Јеврејке у шареним антеријама подбрађене зелени |
| аршију.{S} Девојке, идући за мајкама, с печима на лицу, подрхтавале су од сусрета с младим људи |
| ри не развише се, осташе у чаршафима, с печима посувраћеним преко главе, те им се све лице виде |
| љинама за излазак, и с густим црним <hi>печима</hi>, веловима, на лицу.{S} Она прва што сиђе, м |
| ми!...{S} Она је солунским улицама ишла пешице још дететом, пре но што су јој обукли чаршаф...{ |
| да слушају лекара, да се Фатма прошета пешице.{S} Снаха му се зачуди, а жена се чисто уплаши: |
| Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су долазиле пешице, и с бејом су се среле више пута на улици, један |
| се пред Мерсијом радовала; а кад пођоше пешице, њој се овај радни дан учини већи од оба Бајрама |
| > <p>— По мени, чедо, и на отвореним, и пешице, по чаршији, испод руке ти њу да ухватиш; и у ве |
| S} Где си га видела, кад никада не идеш пешице?“...{S} Питаћете, шта каже моја мајка.{S} Ништа, |
| , као цариградске велике госпође: никад пешке, увек у затвореним колима...</p> <p>Само се молим |
| мене узети кад је принц?{S} Јуче прође пешке: принц!{S} И видех га на колима: принц!{S} И на к |
| ваки дан је изводе у шетњу, колима, а и пешке; некад је с њом нене, некад робиње.{S} Најчешће и |
| а једанпут су се шетале до Виле Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је била у Мерсијином <pb n="12" /> |
| ла из кола и из каика; ја улицама нисам пешке пошла, ја се Босфором нисам лађом прошетала, по П |
| шна.{S} Кћи сам Али-пашина; никад нисам пешке пошла, те никога нисам ни видела: удадох се по сл |
| а ја више знам?{S} Истина, смем да идем пешке, смем да обучем јелдрме и да на главу метнем башј |
| ских улица, Хамидију, ишле су само мало пешке, па ушле у трамвај, наместиле се иза платна а ипа |
| , ти си завијена као Арнаутка и не смеш пешке одавде донде.</p> <p>— Моја несрећа!...{S} А то.. |
| леже и заспа.{S} Мајка му метну хладан пешкир на главу, поседе мало, па изиђе...{S} Отишавши у |
| етки и тој страној жени, доносећи мокар пешкир.</p> <p>— Нећу то...{S} Какав напад...{S} Ја сам |
| е да не добије напад, те отрча по мокар пешкир.</p> <p>— Опрости!{S} Никад ти не бих казала да |
| И ја, замисли, невероватно, купих флашу пива, донесох је у моју кућу и доведох лепу хануму: она |
| у моју кућу и доведох лепу хануму: она пиво попи, па се опи!...{S} О, певала ми је.{S} О, звец |
| Сине, пиј!{S} Пошто не можеш без пића, пиј! рече му мајка.</p> <p>Он је зачуђено погледа.</p> |
| о дана побледе, ужуте...</p> <p>— Сине, пиј!{S} Пошто не можеш без пића, пиј! рече му мајка.</p |
| и погледа у мајку тупо.</p> <p>— Сине, пиј!{S} А после да бежимо из овога проклетога града: и |
| а сам те желела, чезнула за тобом...{S} Пиј, сине!</p> <p>Он је опет тупо погледа ништа не гово |
| а опасти, завидети му, оговорити га.{S} Пиј, сине, али мало, мање, да се не трујеш, млад си.</p |
| ако, понекад чак и заборавим на бол.{S} Пиј, сине!</p> <p>Он подиже главу и погледа у мајку туп |
| и ни „добро вече“, а оне се обрадоваше: пијан.{S} После видеше „да га не заноси глава већ срце“ |
| да га носе.</p> <p>— Није, ханум...{S} Пијан.{S} Нацедићемо му у уста фушкију, говори један ње |
| у из уста заудара... мастика?!</p> <p>— Пијан!...{S} Није луд!...{S} Благо мени! узвикну опа, и |
| м, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође пијан, Фатма је распуштеница.{S} Али она, по закону, им |
| ити за један кратак тренутак! „Не, није пијан...{S} Како да се опије кад више с Фатмом не може |
| кола и чу се лупа у капију. „Можда није пијан.{S} Зашто на колима?{S} Да се није разболео?{S} Д |
| ј се некако утишала.{S} Син ће јој доћи пијан као много пута досада, провикаће, па ће се испава |
| } Како сам жењен, двапут сам дошао кући пијан, луд. „Ако опет дођеш пијан, да више немаш жене.. |
| е све говорио и радио!{S} Био је толико пијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не |
| дошао кући пијан, луд. „Ако опет дођеш пијан, да више немаш жене..“ И ја <pb n="202" /> дадох |
| отрцан миндерлук међу два млада и мртва пијана чочека, па га узе служити мастиком: једну чашу с |
| на од тих што су онда мислиле да сам ја пијана, није могла бити весела док се не опије.{S} Ја с |
| Кажи, молим те, каква?“ „Пијана.“ — „Ја пијана!“ викнула је она запрепашћено, а после се грохот |
| да су оне биле тврдо уверене да је она пијана. </p> <p>Нурије је није видела одавно овакву.{S} |
| би Фатму неколико пута, па посрћући као пијана, похита без „збогом“.</p> <p>Фатма оста сама:{S} |
| Ја не знам.{S} Кажи, молим те, каква?“ „Пијана.“ — „Ја пијана!“ викнула је она запрепашћено, а |
| руп и воду уз ратлокум, а биле су мртве пијане: опијала их је ноћна тишина, мирис ноћне влаге и |
| ним лепим и прилично трезним чочеком; а пијани Џемал-беј појми да устане, па не <pb n="210" /> |
| јашњиву <pb n="254" /> одвратност према пијанима.{S} Говорило се о свачему, само не о књижевнос |
| и тамбуре трезнога берберина и чампара пијаних чочека...{S} За тренутак, као муња што осветли |
| говораше.{S} Он се сети да он није само пијаница него и злочинац...{S} Он је суђен као убица, и |
| крила!</p> <p>— Волела га је.</p> <p>— Пијаницу, протераницу, просјака!{S} Како је је могла во |
| риграђанке и њена тетка.{S} Удали је за пијаницу, пропалицу...</p> <p>— Оздравиће, сине, само т |
| сам је, а не дам да се понова удаје за пијаницу, пропалицу и протераницу.“ Мати јој, осим свог |
| волим, отац.</p> <p>— Зар да те удам за пијаницу! прибра се он и рече. <pb n="275" /></p> <p>— |
| си допустио да ти се по харему разлеже пијано?{S} Друкчије се мисли уз деф, а друкчије уз пија |
| Друкчије се мисли уз деф, а друкчије уз пијано.{S} Што ниси закратио да се дружи с новима?</p> |
| {S} У својој соби омилова погледом свој пијано, своју библиотеку, кревете, слике европских град |
| ука.{S} Мерсије, мој муж мора свирати у пијано, знати енглески и говорити француски као Мадам.{ |
| >, само да је мир.</p> <p>— Ја свирам у пијано и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се не врати!{S} |
| ћи учила и турски и француски; ја сам у пијано свирала као Европљанка.{S} У томе ми прошло дево |
| у нашој земљи неуређеност, просјачење, пијанство, непросвећеност, дивљаштво, разврат и раскош, |
| ети две три године.{S} Ви мислите да је пијанство само од вина и ракије, а не знате да га има и |
| ворно ово:</p> <p>— Ханум-ефенди, своје пијанство трпели сте годинама, а синовље не можете трпе |
| кћер што од своје матере сакри мужевље пијанство.{S} Пре је замерала Госпођи Аристид што су ње |
| није се опио... већ толико месеца.{S} И пијанство је страст, и љубав је страст, и ја сам мислил |
| треба да певате.</p> <p>— Али ја у свом пијанству нисам била убица.</p> <p>— Зар мислите да је |
| ратким китастим уводом, поче говорити о пијанству његова бившег зета, и осталом, њему се смркав |
| о дан, на каквом шеталишту званом овде „пијаса“, или у чаршији, кроз редове људи, пролазиле као |
| ја се једанпут с мајком прошетах једном пијасом, па ми не погледасмо једна у другу, црвенесмо ј |
| мирисавог ружичастог сирупа.{S} Док се пијаше кафа, Ђултер удараше у деф а једна њихова бела б |
| кваси га, па га поквашено љуби, с њега пије своје сузе, <hi>њега</hi>: у свакој тој њеној сузи |
| суто, откуд то, из овакве куће момак да пије?!</p> <p>Она болно и стидљиво рече:</p> <p>— Е, от |
| ени извори...{S} Па бар да је миран кад пије, него грди, псује, онај лепога понашања младић!{S} |
| ече. <pb n="275" /></p> <p>— Он више не пије, отац.</p> <p>— За протераницу?</p> <p>— Падишах ћ |
| кафа и цигара...{S} И ако не пуши и не пије кафу, разговор је отпочела Ариф-ханум.{S} Била је |
| зна толике језике, што не пуши, што пе пије, што је уредна, што се не задужује, што бира друшт |
| лаче.</p> <p>— Ариф-ханум, кћери, ко се пије разочаравао, тај није ни волео.{S} Тешко оном ко н |
| ум.{S} У старотурака је обичај, кад муж пије или растура, или злоставља жену, добри људи га све |
| што су солунски младићи, да се скита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и како њену кће |
| ишља од своје руке и да јој љуби уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је била као лед хладна |
| u</foreign>, заљубио се, па ни једе, ни пије, ни спава; кад не говори о њој, ћути, уздише: пром |
| то зна да <hi>он</hi> постоји.{S} А нек пије... само да буде њен.</p> <p>Тај дан ништа нису пит |
| идај се, кјучук-ханум...{S} Зар само он пије?{S} Наши бећари...{S} Ти си чула какви су.</p> <p> |
| ите му да ја нисам знала да мој сестрић пије, да је протеран и да нигде ништа нема.</p> <p>— За |
| дете од седам година кад сам узео да га пијем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њега волим!{ |
| до краја.{S} Камо срећа да је знала да пијем, да сам протеран, да ме тетка храни као инвалида. |
| .{S} Шта да пијем, ханум-ефенди, шта да пијем?{S} Ааа! ааа !</p> <p>— Неки шуруп.</p> <p>— Дува |
| 191" /></p> <p>— Баш ништа...{S} Шта да пијем, ханум-ефенди, шта да пијем?{S} Ааа! ааа !</p> <p |
| ма Бога, он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на улицу.</p> </div> <pb n="204" / |
| после, он врло тихо изусти:</p> <p>— Ја пијем, муфти-ефенди, али то раде и други, нарочито наши |
| а јок...{S} Кад нема фајда што да га не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се болно осмехну.</p> < |
| д селвија.{S} Шесет и девет година како пијем пусти дуван; био сам дете од седам година кад сам |
| > <l>Што ја идем у механу </l> <l>И што пијем рујна вина.</l> <p>— Нема греха, сине.{S} Грехота |
| је анималан,“ каже Мадмоазел. „Једете, пијете, спавате“...{S} Шта је живот и његова борба, ми |
| старо, одвише старо, ааа! ааа!</p> <p>— Пијете ли штогод против кашља, муфти-ефенди? <pb n="191 |
| Чиме да те послужим, кад не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет да би прекинула непријатан јој р |
| е зачуђено погледа.</p> <p>— Пију хоџе, пију имами, пију дервиши.{S} Знаш ли, сине, како почиње |
| самци што седе по хаповима: седе, пуше, пију...{S} Он и ту сврати, и опет затражи и доби две ча |
| огледа.</p> <p>— Пију хоџе, пију имами, пију дервиши.{S} Знаш ли, сине, како почиње једно <hi>и |
| и знаш, да пију имами, да пију дервиши, пију и певају .{S} Узми један гутљај..{S} Ниси је окуси |
| } Јер оне проводе живот анималан: једу, пију, спавају — тако је рекла Госпођица.{S} Па су уплак |
| у косу као мушкарац, пуше једну цигару, пију из једне чаше, а хануме их гледају и погуркују се |
| /p> <p>Он је зачуђено погледа.</p> <p>— Пију хоџе, пију имами, пију дервиши.{S} Знаш ли, сине, |
| е, казала, и ти знаш, да пију имами, да пију дервиши, пију и певају .{S} Узми један гутљај..{S} |
| ускињу; али она се изменила.{S} Оно, да пију код њих и жене, готово је обезбрижи.{S} Па што се |
| 230" /> ти, сине, казала, и ти знаш, да пију имами, да пију дервиши, пију и певају .{S} Узми је |
| на абдеслуку, па се вратише на софу да пију кафу и пуше.{S} Једнима је, које нису хтеле кафу, |
| ... послужи је кафом: из једног филџана пију обоје... дању је облачи, кити; у вече јој узима цв |
| рској људи <hi>људи</hi>; а оно, и овде пију... само та разлика: тамо чочеци, овде студенти.{S} |
| ице где седе Турци, пуше на наргилима и пију кафу из филџана...{S} Жене се враћају из шетње, пр |
| ара на пиће!{S} А наши многи књижевници пију...</p> <p>Пашиница необично побледе.</p> <p>— Опро |
| ахрије-ханум, Цариграђанка.{S} Људи бар пију не кријући, а жене...</p> <p>— Али, та је била про |
| шта је то толико што се опио?{S} У нас пију и жене, само крадом.</p> <p>— Не би било ништа, ал |
| е љубав.{S} Седећи по сву ноћ, пушећи и пијући кафу, ја сам је с другарицама рашчлањавала на на |
| рљива само кад је добро расположена.{S} Пила је <hi>шуруп</hi><ref target="#SRP19120_N95" /> пр |
| в</hi>, то јест кувано воће, па зерде и пилав.{S} Чује ли се с минара <hi>језан</hi> или с град |
| <note xml:id="SRP19120_N88">Једна врста пилава.</note> <note xml:id="SRP19120_N89">Позивање на |
| кад су били Ибрахим-бејови, само уместо пилава зерде.</p> <p>— Данас нико не пости, само ја, ре |
| „елиф, бе“; он сам послуживаће халвом и пилавом ђаке, пошто очитају молитву за здравље и добро |
| каже, а Ариф-хануми је било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и воду уз ратлокум, а биле су мртве |
| есара с месом на једном малом коњићу, и пиљара с поврћем на магарцу.</p> <p>Једна млада слушкињ |
| весео...{S} Дете весело од пића!...{S} Пио мастике...{S} Месец је тада био од петнаест дана... |
| слане мој, — мастика..{S} Што не би?{S} Пио си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ја сам <pb n="2 |
| изиђе смрвљена.{S} По коју би цену сад пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма — чак |
| ва стрица тражише овако реч.{S} Он није пио, али се коцкао.{S} И стриц му је био Европљанин, ал |
| ију, сву ноћ сам седео с бескућницима и пио сам ..{S} Ми, младотурци и нове, срушићемо све преп |
| ва! понови робиња.</p> <p>— Чујем...{S} Пипни ми руке...{S} Лед!</p> <p>— Што се бојиш?...{S}Од |
| са шалонама и с три балкона, на грчком Пиргусу а турским - Јалијама, где су летњиковци солунск |
| авила кесе у којима је из чаршије донет пиринач и брашно, већ их изгорела. „Неће бити добра дом |
| разне татлије, па мухалебије од туцана пиринча, па свакојаки <hi>ошав</hi>, то јест кувано воћ |
| а мисао да доведу жени — ортака.{S} Мис Пирсон!{S} Ове жене имена немају.{S} Њих зову једним оп |
| опуњавајући његово место свежим.{S} Мис Пирсон!{S} Немојте мислити да се турској женској деци и |
| језику бунтовнички говор:</p> <p>— Мис Пирсон!{S} Ви сте видели ове жене!{S} Оне се веселе сам |
| глескињу.{S} Она је тобоже хтела да Мис Пирсон види унутрашњост, распоред и намештај једне вели |
| зел Дарно је задржа, говорећи јој: „Мис Пирсон, то је женско, једна невестина рођака: прерушила |
| зде...{S} Из даљине се час-по чуо оштар писак кларинета.{S} На тераси, ноћу, близу неба, Фатма |
| <p>Ја сам ово писмо почела јутрос рано, писала сам га ваздан и нисам га завршила..{S} Ја бих ва |
| ан и нисам га завршила..{S} Ја бих вама писала и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, не читај |
| вори га, адресова га, па се сети шта је писала.{S} Овако отворено...{S} Госпођици о љубави!{S} |
| оји су јој пре кратког времена, како је писала <pb n="276" /> Госпођици, били толико мили, јер |
| p> <hi>Емир-Фатме</hi>.</p> <p>Писмо је писала дуго, прочитавала, брисала, исправљала, преписив |
| та да вам пишем после онога што сам вам писала у данима своје среће?{S} Ви сте зацело очекивали |
| .{S} Анри је био с њом, она му сутрадан писала: „<foreign xml:lang="fr">Venez à la maison, Henr |
| мужа ће ти изабрати отац,“ тако сте ми писали.{S} Па ипак, никад ми мајка није купила хаљину а |
| а узе једну кесицу пуну хартија као око писаљке увијаних.</p> <p>— Први нијет је твој, Емир <fo |
| оред најсветијих реликвија — француских писама, из којих јој и сад бије (као кад их је добијала |
| дну лепу шарену кутију, пуну француских писама, остави га шапћући: „Буди с њима: сва су ми од м |
| ла Мерсијино писмо, на зеленој хартији, писано француски...<pb n="287" /></p> <p> <hi>Мој дневн |
| као што би читала стихове из Корана.{S} Писано је турски.</p> <p> <hi>Песма</hi>.</p> <p>Париз, |
| учио разум него срце.{S} Што год нам је писано овде (учини прстом по челу као да пише) кад смо |
| лиманин си, па ћути и трпи. <hi>Тако је писано</hi>.</p> <p>— Рђаво писано, муфти-ефенди, прост |
| и тетка не сумњају у Бога. „Биће што је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући нема нових, св |
| } Не може нас друго снаћи до оно што је писано“.{S} Мало па обе устану, отиду на прстима надно |
| ека у животу сналази само оно што му је писано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лак |
| <hi>Тако је писано</hi>.</p> <p>— Рђаво писано, муфти-ефенди, простења он.</p> <p>— Е! учини му |
| <ref target="#SRP19120_N62" /> </l> <p>Писано је пре неколико дана.{S} Руке су јој дрхтале ]са |
| о смо ми Францускиње.“ С њеног стола за писање Фахрије-ханум узе <foreign xml:lang="en">The hun |
| расно пољуби, па најпосле отвори сто за писање, и у једну лепу шарену кутију, пуну француских п |
| аким ситницама, по клавиру, по столу за писање и по полицама с француским и енглеским књигама.< |
| .{S} Ја од тебе не умем да кријем...{S} Писао ми : „<foreign xml:lang="fr">Је t'aime</foreign>“ |
| изменити док је наше вере, јер њега је писао Мухамед.</p> <p>Пошто пређе рукама преко лица при |
| атму.</p> <p>И док је говорно, и док је писао рецепт, погледао је у Фатму разголићених груди и |
| ла унела у хартију, заборављајући ко је писао, и да се ту њено име помиње...{S} Отвори друго пи |
| еном обележју...{S} Ниједна није рекла „писао је тај и тај“, а све су се смејале; Фатма је љуби |
| пођице, зашто узех тек онако оно што ми писасте: да ја немам своје Ја ни у избору хаљине, а кам |
| замишљеном драгом. „Како сам јој могла писати <hi>то</hi>!“ прошапта и поцрвене.{S} То само ње |
| ћ амалин!</p> <p>— Он има очи... он зна писати...</p> <p>— Коме?{S} Младотурцима у Паризу? рече |
| S} А ако чује да га жали, он ће јој све писати: утешиће је.</p> <p>Од куће оде без „збогом“ и н |
| бела платна...</p> <p>Седе за сто, узе писати, брзо и нервозно, сав унесен у речи које писаше |
| ешто мало, али јој нисам хтела отворено писати: жао ми је било да се не разочара кад га воли.{S |
| тебе.{S} Али, не, немој ми ништа тајно писати, јер још смо у <hi>старој</hi> Турској, где се п |
| моја мајка: за време бола срца не могу писати.{S} Још добро нисам ни узела перо, а већ срце по |
| ела код Мерсије, метнула је на Мерсијин писаћи сто, и ту су је гледале, и гледале: запамтиле су |
| xml:lang="fr">bureau</foreign>, где за писаћим столом сеђаше Џемал, у белим, лаким хаљинама, б |
| , добре васпитанице и пријатељице...{S} Писаћу вам некад много, све о њој, а сад... више не мог |
| и су много мирисали на љубичицу.{S} Она писаше, оловком, на колену:</p> <p>Понедеоник.</p> <p>Д |
| брзо и нервозно, сав унесен у речи које писаше крупним енглеским словима.</p> <p>Драги мој Чарл |
| стиховима из Корана, где је некад, како писаше Госпођици, у свакоме стиху видела Бога, и пљуну |
| меју.{S} Његов глас се сасвим променио: пискав је и промукао.</p> <p>— Бог ће јој судити, мајчи |
| док су гореле Фатмине књиге, свешчице, писма од Госпођице, нарочито романи.{S} Хтео је да подм |
| јастук и из њега извади <hi>његова</hi> писма, брзо их метну у недра, па саши јастук...{S} Узе |
| ња пољуби њен јорган, и предаде јој два писма: једно од Мерсијине мајке, друго из Француске — д |
| ико је крив, и не хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га казнити.{S} Дан казне свих тирана т |
| заплака.</p> <p>— А где су, душо, моја писма?</p> <p>Она поцрвене, збуни се, па рече:</p> <p>— |
| недра, па саши јастук...{S} Узе та мила писма, отвори... „Je t'aime“...{S} Притисну усне на те |
| или да сам мртва.{S} Јер, сва ваша мила писма, мени слата у Солун, ја сам добивала овде, па сва |
| бу, весела, и одмах седе да одговори на писма.</p> <pb n="68" /> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> <p |
| и неочекивано:</p> <p>— Пишу ли љубавна писма кћери твоје Елизе?</p> <p>— Њене кћери!{S} Деца! |
| Благо њој!{S} Ја не знам, зашто су њена писма некако чудна, замршена; видим да има нешто да ми |
| ..</p> <p>Фатма узе прво; цела садржина писма беше:</p> <l> <foreign xml:lang="fr">„Ma mie“</fo |
| исмом моја сута и ханум-ефенди.{S} Њина писма су нежна увек; али јучерашње...{S} Ја сам у њему |
| е.{S} Црни Грк стрпа у недра вереничина писма и косу и из чађаве кафане, осветљене једном прљав |
| ховој капији чу се звекир!{S} Она стрпа писма у недра па полете у кућу без душе.</p> <p>------- |
| иња оде, а Ариф осети од кога су јој та писма, па не мога одмах да их отвори, но их спусти на у |
| {S} Мали, ситан, црн, он вади из капута писма и чита их једном бледоме младићу.{S} После све то |
| вори мојим матерњим језиком; због вашег писма била сам се унела у француски „На, прочитај то пи |
| епо.{S} Садржина тога драгога мирисавог писма није ме толико изненадила колико ме је забринула. |
| имао смисла почетак нашега муслиманског писма, као сад. „У име Бога благога и милосрднога,” то |
| м се чудила што ми одмах не да Отпусног Писма.{S} Најпосле га добих, једва, с муком, па се удад |
| ш смо у <hi>старој</hi> Турској, где се писма „губе“.{S} И после, у кући где гостујем све старо |
| ,“ изусти Фатма шапатом теткине речи из писма, и дубоко уздахну. „<hi>О наши људи, зашто сте на |
| оје на троје уми, она грозничаво отвори писма.{S} Била су два.{S} О како су јој оба мила!{S} Је |
| ва, говораше робиња шапатом, отварајући писма.</p> <p>И наједанпут насмеја се и рече:</p> <p>— |
| ази, нити се сети питати је: што су јој писма „замршена“.{S} Сутрадан, Ибрахим-Хасан-беј рече д |
| од тридесет и неколико свега седам осам писмених, и ако су бејовске жене и кћери!{S} Мрак, мрак |
| идесет и неколико жена пет шест је било писмених, а <pb n="292" />то су биле бејовице и бејовск |
| нешто кад виде једнога Грка с љубавним писмима и косом своје веренице.{S} Мали, ситан, црн, он |
| па устаде, отвори фијоку с Госпођичиним писмима, подиже заклопац са шарене кутије.{S} Мили руко |
| м-Хасан-беју дође из Европе, из Париза, писмо и аманет!{S} На писму адреса прво француски, посл |
| се да извади нешто из недара.</p> <p>— Писмо!{S} Али зашто у недрима кад је толики омар?{S} Ти |
| јер тај мирис јавио ми је да сам добила писмо од тебе и подсетио ме на кућу у којој сам провела |
| <p>Фатми се коса на глави диже, исцепа писмо на најситније комадиће и даде Ђулренгији да то ба |
| т ме подсети на мене.</p> <p>Он прочита писмо и — прими дете; али нареди да се то „ђаурско копи |
| <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Опет прочита писмо, и нађе да би га могла послати, само да у њему ни |
| претрнух, па се тек сетих да ми не може писмо прочитати : не зна...{S} Стојим, сирота, као крив |
| је та ханума што ми је донела од тејзе писмо?</p> <p>— Отишла, сине.</p> <p>— Отишла!{S} Боже! |
| ину руку, а у томе, преко ограде долете писмо.</p> <p>Ханума скочи да бежи, а робиња, ухвативши |
| Аманет: женско дете од три месеца!{S} И писмо и аманет донесе му једна странкиња, говорећи му ј |
| hi>Ариф-тејзе</hi>.</p> <p>Фатма пољуби писмо, па истрча из собе и пољуби нену у руку и рече:</ |
| i> </p> <p>И не поздрави друга, затвори писмо непрочитано, испрати га и нађе Фатму.{S} Она беја |
| <p> <hi>Е.Ф.</hi> </p> <p>Фатма затвори писмо па га даде робињи заједно са „слаткима поздравом" |
| з „слаткога“ де Мисеа.{S} Робиња отвори писмо, које беше много намирисано...</p> <p>Преко оград |
| а би Мадам Аристид.{S} Приложила сам ти писмо тејзино, послато преко мене.{S} Опрости што сам г |
| Госпођици.{S} Али пре но што ће почети писмо, она одреши појас и расплете <pb n="26" /> косу; |
| сумња, ухођење: зар бих смела оставити писмо њима непрочитано? „Ко зна од кога је?...“</p> <p> |
| ите ми сви!</p> <p>Кад хтедох затворити писмо, ветар духну и унесе у моју собу један жут багрем |
| {S} Руке су му се тресле кад је отварао писмо...<pb n="280" /></p> <p>Отац, опрости ми.{S} Међу |
| руке су му се тресле као кад је отварао писмо.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета</ |
| и гутам своје сузе...</p> <p>Ја сам ово писмо почела јутрос рано, писала сам га ваздан и нисам |
| .</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Ово писмо и не затвори, него под утиском неописане радости, |
| и сузе...</p> <p>Ана Жабуле.</p> <p>Ово писмо је дугачко, роман...{S} Ариф га узе читати као шт |
| госпођице,</p> <p>Добила сам ваше драго писмо, и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, в |
| је.</p> <p>Фатма извади из завоја друго писмо, теткино.{S} Робиња рече:</p> <p>— Кјучук-ханум, |
| е ту њено име помиње...{S} Отвори друго писмо; из њега испаде једна карта.<pb n="288" /></p> <p |
| ала.{S} Сад видим да је истина: оволико писмо, па све о себи, ништа о вама.{S} Опростите ми, мо |
| ло, Бога ми!</p> <p>А Фатма отвори мило писмо и прелете очима преко дугуљастих француских слова |
| соби, — врача: да опет добије тако мило писмо од миле Госпођице.{S} После га опет неколико пута |
| мој отац тражи.“ И метну у куверт мило писмо, па га десет пута пољуби, па га извади и ижљуби, |
| убим свест. „Отац ти, чедо, добно једно писмо...{S}" И још нешто говори, а ја не разумем, као д |
| ду несрећну заточеницу, и узимајте њено писмо, у које се она сва уносила, непрестано гледајући |
| -Фатме</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Тејзино писмо ћу изгорети пошто га прочитам и ижљубим.</p> <p> |
| S} После је, лежећи, отворила Мерсијино писмо, на зеленој хартији, писано француски...<pb n="28 |
| смејући се изиђе.{S} Фатма чита теткино писмо:</p> <p>Серез, јуна 1905.</p> <p>Прошло је по ноћ |
| другу лепу шарену кутију остави теткино писмо и рече: „Буди с њима: сва су ми од слатке тејзе.{ |
| право султановом Ирадом добисмо Отпусно Писмо.{S} Ја нађох другог мужа, младотурчина.{S} Удружи |
| , да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па се прошетах по соби, посл |
| м се унела у француски „На, прочитај то писмо, без потписа.“ И ја узех грубу хартију, па и знам |
| њена госпођица за столом чита <hi>Свето Писмо</hi>.{S} И тихо рече:</p> <p>— Не могу да не пост |
| есели, управо узбуди, кад виде на столу писмо Госпођичино.{S} Узе да га отвори, а руке јој дршћ |
| , да не би разумео твој отац, ако би му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не смем), |
| и петак, драга госпођице, ја не доврших писмо...{S} Сад га настављам, и ако је врло дугачко, и |
| е предаје вољи Божјој, јер верује у <hi>Писмо</hi>; и она рекне: „Сестро, што се бојимо?{S} Не |
| ице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.</p> <p>Писмо је писала дуго, прочитавала, брисала, исправљала, |
| знала да је Рамазан да ме не подсетише писмом моја сута и ханум-ефенди.{S} Њина писма су нежна |
| ше, врло драга госпођице.{S} Мој отац с писмом ишао од познаника до познаника: све истина онако |
| вропе, из Париза, писмо и аманет!{S} На писму адреса прво француски, после турски: „Ибрахим-Хас |
| е оне две странкиње које Мерсије у свом писму помену, једна плава Енглескиња што се зове Мис Бл |
| и много се разговарале: о Цариграду, о писму без потписа, о враћеном обележју...{S} Ниједна ни |
| не умеде помислити до то: „Па што ми у писму ии једном речи не напомену.“ После гласно рече:</ |
| жену.{S} Ја сам ти може бити помињао у писму једно наше пиће које воле муслимани, нарочито мла |
| ранцускињи, Мадам Ажил, коју једанпут у писму помену Мерсије, и коју њој, прошле године, доведе |
| а уредна, те би је болело кад би у њену писму било погрешака с неуредности или с непажње.<pb n= |
| састати“..{S} Она је то заборавила!{S} Писну! <pb n="217" /></p> <p>— Фатма, чедо, ти нешто ру |
| болесна...{S} Одох да је обиђем.{S} Она писну као црв, кад мене виде; а ја помислих: „Заволела |
| ли он опет и подиже нож, а оне све три, писнуше као црв.{S} У томе робиње викнуше: „Крв, ханум! |
| ишћанске и јеврејске, приврискаше, деца писнуше као црви, зато што им мајке вриште, јер сама ни |
| риграђанка.{S} Ја сам у многе француске писце лудо заљубљена а нити сам их видела нити ћу их ви |
| а.</p> <p>— Каква врата, ханум-ефенди?! пита она зачуђено.</p> <p>— Ова... брзо устани!...</p> |
| ћама“.{S} Кад се Џемал врати, она седе, пита се с њим и рече:</p> <p>— Аман, децо, где сте?</p> |
| ан!{S} Жена кад хоће да иде у комшилук, пита га: „Имам ли допуст, беј-ефенди?“ Напослетку, он н |
| соби из дворишта.</p> <p>— Ти си љута? пита наједанпут обгрлив је око паса.</p> <p>— Нисам.</p |
| њима учини болесна. „Шта ти је, чедо?“ пита је нене забринуто; а она, непрестано кријући очи и |
| а ће чути!{S} Читав час како се мучи да пита, па не сме.{S} Тек што би изустила, срце јој дође |
| о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубазница, кад да се састају, и |
| е недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је пита зашто је отишла не казавши никоме да ће ићи, она о |
| мајка везује бошчице и пева, а нене је пита: „Госпођо снахо, шта те је на песму окренуло?{S}" |
| жјем које сте нам ви дали.</p> <p>Он је пита какво је то оружје, а она не одговори, већ узбуђен |
| ајам обоце једној пријатељици а мужа не пита, и муж је отера...</p> <p>Тврдо вероваше да ће се |
| Њен отац некад дође у зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је то |
| после отпоче, и ако је ниједна ништа не пита, историју свога живота, не сматрајући Нурију за се |
| е њој ништа не казују, она њих ништа не пита.{S} Оне не могу да говоре, она не сме...{S} Да их |
| а њих своје лице и заплака.{S} Он је не пита зашто плаче.{S} И претвараше се као да је миран, и |
| им животом: нико ништа не уради, док не пита „главу куће“, оца Осман-бејова.{S} По реду и чести |
| S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дубоко замисли или је брижна.{S |
| Осман, као полудео, преко старе кадуне пита је: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена |
| али пре овога, мајка склони сина да се пита Фатма.{S} Питала ју је једна млада рођака, а она, |
| ј дуги и дубоки поглед; по стоти пут се пита, одакле је, где је сада кад она мисли на њега, је |
| и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог те пита кад је то било..{S} Ја сам и заборавила како боли. |
| нуму од тридесет пет или шест година, и пита која је, па јој Нурија каза да је то пашиница, њен |
| , истина, с момком не познаје, али ипак пита се, хоће ли тога и тога.{S} Грехота је дати девојк |
| еда њ, не грли му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, они би слегли раменима.{S} Али то з |
| могу да говоре, она не сме...{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, |
| и се.{S} Оне то гледају, ћуте.{S} Да их пита где је Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој |
| ња!{S} Фатме ни ту нема.{S} Хтеде да их пита где је, па не смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбејаз |
| /p> <p>— Да га види..{S} Па добро...{S} Питајте Емиру, ја ћу да...</p> <p>— Не, кћери, дођи сут |
| е, просте, без књиге, с иглом и концем, питају хоће ли ..{S} Па зар да се не питају фине, с три |
| не се погуркују, и одмах, врло озбиљно, питају што је Емир-Фатма-ханум онолико ужутела. „Па ко |
| ву тајну.{S} Понекад се засмеју и вичу, питају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај њихов с |
| питају је зашто уздише.{S} Зашто да је питају?{S} Погубила децу, остала с једним...{S} Сафет г |
| ледима ако опазе на њој промену, ако је питају: шта ти је?{S} Шта да им одговори?{S} Како да ка |
| лова мајка и уздише.{S} А њене прије не питају је зашто уздише.{S} Зашто да је питају?{S} Погуб |
| м, питају хоће ли ..{S} Па зар да се не питају фине, с три књиге, и четири, више...{S} Наша Фат |
| бораве да ли су се с неким руковале, те питају: „Пардон!{S} Да ли сам се с вама поздравила?“ Па |
| енталка претвараше се као да не разуме, питајући: „Ко?{S} Шта?“.{S} Али јој румен обли све лице |
| рди главом.</p> <p>Он седе близу ње, не питајући је ништа због мајке; мало, па изиђе да руча, п |
| каче од постеље, стара је притискује не питајући <pb n="243" /> је ништа, јер јој зуби силно цв |
| .{S} Ти си била тешка, па си очекивала, питала се да ли ће бити син или кћи, и радовала си се; |
| ва несташница једном, кад је била мала, питала: „Мис Блак, кад су вам тако стиснуте вилице, как |
| мајка склони сина да се пита Фатма.{S} Питала ју је једна млада рођака, а она, весела и срећна |
| , јеси ли с тетком задовољна?“...{S} Па питала је чак и за зета, одљутила се сасвим, и кад пођо |
| него који је бољи.{S} А она је за тебе питала и поздравила те. <pb n="120" /></p> <p>— Од „нов |
| ве жене говоре, она ћути.{S} Кад сам је питала „како сте“, да није одговорила „хвала, добро сам |
| зници, и да је умела мислити, она би се питала: „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ И наједанп |
| гледала Ариф-тејзу побуњену, ја сам се питала: „Боже, па шта јој је?{S} Какви су то толико наш |
| мужа“.</p> <p>Да си слободна, ја бих те питала: јеси ли видела моју пријатељицу?{S} Овако...{S} |
| ећеност, дивљаштво, разврат и раскош, и питала ме, зар ми немамо друштва, нарочито женска, за о |
| од свих.{S} Њу је <pb n="50" /> једном питала нене : „Волиш ли Ариф-хануму, чедо, или што је в |
| е реформа харема...{S} Кад су, на софи, питале где је Фатма, Нурије се тако вешто правила да је |
| да буде њен.</p> <p>Тај дан ништа нису питале Фатму; оставиле су је да се одмори, испава.{S} С |
| све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га питам, јесу ли жене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S} Ја у |
| своју несрећу.{S} Непрестано саму себе питам: „Зашто ме отац удавао <hi>овако</hi>?{S} Давао м |
| лежје, а камо ли да је било венчање: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је питати.{S} Да испит |
| да се одмах одговори, већ што хоћемо да питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатма види, јер...{S} |
| .{S} Ја и оне две нове идемо за њима, и питамо се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и |
| ца, сине, нису испитивана, али и ми смо питане хоћемо ли, и ако смо знале само за Коран.{S} Ову |
| то питање!...{S} Само да није било тога питања, шаптала је она у постељи притискујући слепоочни |
| етки није говорила; одговарала му је на питања као обично, и ништа више.{S} После јој се вратиш |
| се тргоше, уплашише се од тога простог питања.{S} Нурије се прибра и рече :</p> <p>— С другови |
| есеца: једно јутро пређе преко пута без питања, и он је — отера.{S} Опет зва Зејну да погази тр |
| еми и оде једној својој рођаци, оде без питања, први пут...{S} И пошто се не врати ни после нед |
| беже синови.{S} У нашу одају улази без питања слушкиња и робиња, а не може ући муж и син, наро |
| ки; другу, што је отишла у комшилук без питања; трећу...{S} Потпуно луд.</p> <p>- Зашто је отер |
| не, што куд муж оком ми скоком, што без питања не смемо никуд, што се морамо вратити из шетње п |
| уке.</p> <p>— Муж нам не сме у собу без питања, а слушкиња и робиња сме, рече Мирсаде.</p> <p>А |
| у тај тренутак...{S} У предсобљу говор, питање : „Има ли кога?“ Одговор : „Нема никога“; и скид |
| с Смит!“ уздахнух ја дубоко, али јој на питање не одговорих.{S} Да сам Туркиња свом душом, осет |
| о да говорим с људима?</p> <p>Он на ово питање не хте одговорити, већ поче, врло узбуђено:</p> |
| ћемо покренути Женско Питање.{S} Женско Питање у Турској неће бити као у Европи.{S} Ми и не пом |
| једно бојим, опет поче Ариф.{S} Женско Питање тек је у зачетку, а наше просвећене жене већ су |
| м њу добијемо, ми ћемо покренути Женско Питање.{S} Женско Питање у Турској неће бити као у Евро |
| видела мога сина?</p> <p>Ово изненадно питање збуни Фатму.</p> <p>— Кад? рече веома тихо.</p> |
| н очајно, не одговорив свастици на њено питање.</p> <p>— Шта ћеш?{S} Удај је за Џемал-беја.</p> |
| ножем или убије пушком?</p> <p>— О, то питање!...{S} Само да није било тога питања, шаптала је |
| си? упита она радознало, а он јој на то питање не одговори, већ јој поче причати како му је бил |
| остављајући их у чуду.{S} Они навалише питањима на робињу која беше с њом дошла.{S} Она помисл |
| Европљанин, па...{S} И после, он ју је питао каменчићем у капиџик: хоће ли доћи, она му није о |
| кад му се загледа у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у њен |
| и њу, а не познајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Арифи?{S} Због чега је заволела ову жену |
| до последњега часа ..{S} Кад би ме неко питао где ми је отаџбина, ја бих одговорила: тамо где ј |
| зусти он брзо и строго.</p> <p>— Па што питате куда, кад знате? рече она као љутито и не гледај |
| често, проклињала, а после сам се стала питати: „Откуд то ?{S} У нашој <pb n="176" /> породици, |
| ноћас дошао доцкан, и ја га нисам смела питати где је био.{S} А он је љубоморан чак што сам пре |
| </p> <p>— Зацело.{S} Никога нисам смела питати...{S} А кад сам то видела, ја сам се стала трест |
| S} Кад Ариф уђе у собу, она је не смеде питати што је невесела.{S} Тетка се расејано с њом позд |
| >Одавде, Ариф оде кући.{S} Муж је хтеде питати како је било на књижевничкој седници, али видећи |
| да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је питати.{S} Да испитамо њено срце...{S} Ја ћу га испитат |
| а, срећна, ништа не опази, нити се сети питати је: што су јој писма „замршена“.{S} Сутрадан, Иб |
| лицу црн као земља.{S} Ја га не смедох питати шта му је.{S} После... дознадох ..{S} Један дан, |
| дела, кад никада не идеш пешице?“...{S} Питаћете, шта каже моја мајка.{S} Ништа, драга госпођиц |
| и <hi>живети</hi> значи једно исто.{S} Питаћеш: какво венчање?{S} Зар си с њом живео невенчано |
| еса пуна, ујутру празна.{S} Никад га не питах, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он је |
| где нема!“ — „Где је то „нигде“?“ ја их питах. — „Наш брак, па наш брак!“ узвикују — „У Европи |
| га не волим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у један глас нове, а она одобри главом: у то је |
| тише тај бол у њој, па је више ништа не питаху.</p> <p>Кад се развише Туркиње и уђоше у салон, |
| сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и ту се питаху за здравље, за расположење.{S} После, кафа (слат |
| е испричала о Емирином болу...{S} Да ме питаш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела казат |
| кућу, главом се не шали да уђеш док не питаш : „Да нема некога?“ то јест гостију твоје мајке и |
| скиња, слушајући побуњене Цариграђанке, питаше, јесу ли то они црни џакови, оне сени без лица, |
| , али, жене!...{S} Кад имају шта јести, пити; кад имају у шта обући се; кад се за све други бри |
| трашно, зато што је нама, као што знаш, пити забрањено.{S} Како сам жењен, двапут сам дошао кућ |
| мислила да он више неће <pb n="166" /> пити.{S} Како је њу видео, није се опио... већ толико м |
| алише се на јастуке, и мати и син узеше пити кафу уз дуван, (снаха пред свекрвом никад не пуши) |
| лети као ја.{S} Нико је није тако волео пити ће је волети.{S} И она не мари за моју љубав!{S} И |
| ка као животиња...</p> <p>Како је почео пити, бивао је весео, и луд, али никад бесвестан.{S} Са |
| ручици он, његова душа.{S} Он је нежан, питом, воли да се мази као дете око жене што за њ има н |
| ин ми је био весео...{S} Дете весело од пића!...{S} Пио мастике...{S} Месец је тада био од петн |
| > <p>— Сине, пиј!{S} Пошто не можеш без пића, пиј! рече му мајка.</p> <p>Он је зачуђено погледа |
| и богатом девојком, како би се оставио пића и имао од чега да живи, него на Нурију.{S} Да воли |
| нас су тражили реч: ако се не оставимо пића, да нам жена остане <hi>бош</hi>.</p> <p>Тад се ок |
| ској турској кући, она овде осети мирис пића, и би јој веома непријатно, нарочито кад уђе један |
| је одвратније од човека који заудара на пиће!{S} А наши многи књижевници пију...</p> <p>Пашиниц |
| други, нарочито наши, ваљда што нам је пиће забрањено.{S} А, напослетку, кад хоћете реч, ја ва |
| ти може бити помињао у писму једно наше пиће које воле муслимани, нарочито млади људи.{S} У Фра |
| о изгрђен, он њега овде изгрди...{S} Уз пиће, разговарало се, пљувало се, и — завршила се седни |
| } Дим се дигао до тавана, мирише јело и пиће и миришу чочеци, која на зумбул која на јасмин, св |
| сам хришћанка, ја бих бар узимала једно пиће кад се причешћујем.{S} Овако никад“.{S} Та ханума |
| </p> <p>— Не би било ништа, али он је у пићу мало незгодан, видела си ноћас..</p> <p>Она поглед |
| ва</hi>.{S} Седе да исприча хартији, да пише Госпођици.{S} Али пре но што ће почети писмо, она |
| исано овде (учини прстом по челу као да пише) кад смо на свет дошли, мора нам прећи преко главе |
| стрча, весела, да каже нени и мајци шта пише тејзе, то јест да им изјави поздрав и од ње, и од |
| д смо овде!{S} Њега нема!{S} Мерсије ми пише (преко једне своје другарице овде удате) и каже да |
| јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубазница, кад да с |
| о Ариф-тејзино...{S} Али, она врло лепо пише, врло драга госпођице.{S} Мој отац с писмом ишао о |
| упознала у Цариграду, и која јој често пише, дајући јој савете: шта све треба да ради за добро |
| а или што је озбиљна, или што чита, што пише, што зна толике језике, што не пуши, што пе пије, |
| <p>Париз, 23 априла 1907.</p> <p>Шта да пишем, кад сам несрећна.{S} Он до куће дође увек с по ј |
| о ноћи, сви спавају, а ја седох теби да пишем.{S} У ово доба године и овамо је врло топло.{S} К |
| p> <p>— Оставите ме, молим вас, хоћу да пишем другу, рече, па затвори врата.</p> <p>Оне, обе, ч |
| /p> <p>У прошли петак (наш празник!) ја пишем, а к мени уђе отац.{S} Ја претрнух, па се тек сет |
| и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и читала ш |
| ра.</p> <p>Некад сам свирала срцем, сад пишем срцем.</p> <p>14 новембра.</p> <p>Данас... у махр |
| ар за толико месеца ја њима ништа да не пишем, ни они мени...{S} Не знају где сам?...{S} Волим |
| и не слути да нисте у љубави.{S} Ја ти пишем француски; а ти, кад читаш својој рођаци, ово пре |
| .{S} И шта да вам одговорим, шта да вам пишем после онога што сам вам писала у данима своје сре |
| ачунају у зреле девојке.{S} Ја ти овако пишем с тога, што је почетак, што је семе љубави на пов |
| це Францускиње створиле нам бол.“ Ја то пишем, мада се с тим не слажем.</p> <p>И још, врло драг |
| {S} Ваљда што вама пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је љубав. „Љубав ј |
| колико су је наружили неразумни!</p> <p>Пишем ти француски, да не би разумео твој отац, ако би |
| ...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо пишете...</p> <p>Није Грк, није Јерменин, а Јеврејин не |
| а, мени није за чудо што онако о љубави пишеш, него ми је за чудо што си се заљубила у човека к |
| лазак поручили да се вежбам. „Ако много пишеш, биће доказ да много на мене мислиш," тако сте ми |
| а уседелица.{S} И не чудим се што онако пишеш о љубави; о њој си се доста романа начитала и сва |
| срцу ништа, наравно у харемима.</p> <p>Пиши ми што пре: да ли се „ствар развија“, или је прошл |
| а би били они слободни.{S} Док оне овде пиште и вршите саме, они су с чочекињама и кафешантанск |
| ке певачице, потурчене циганке ; а даље пишти кларинет уз једну монотону али страсну турску пес |
| Сафет рече брзо и неочекивано:</p> <p>— Пишу ли љубавна писма кћери твоје Елизе?</p> <p>— Њене |
| едно седају уз Мондије-ханумин bureau и пишу или њеној учитељици или његовом другу Чарлсу?{S} И |
| ој, и Арифи ју је довела Мадам Макс.{S} Плава, у љубичастој хаљини, округло изрезаној... „Хаљин |
| , срећна, поред њега, пољубићу га у два плава дубока језера покривена тмином... али полако, да |
| које Мерсије у свом писму помену, једна плава Енглескиња што се зове Мис Блак, Фатмина учитељиц |
| бруч, потрчаше му на сусрет, девојчица, плаве дуге косе, у белој антеријици, скакуташе око њега |
| SRP19120_N83" />, и пољубивши је у очи, плаве као у њене матере, изусти сва срећна: „Зато, <pb |
| од смеха, а Мерсије вели: „Лепе, али... плаве.“ — „Плаво је море, и небо, кјучук-ханум.“ Фатма |
| си се ти заљубила што ти се јавио, има плаве очи.</p> <p>И још нешто, драга мала.{S} И ако изг |
| је тражио, а знао је да њена рођака има плаве очи, а она црне; ударао је у ут, кад је пролазно |
| ор.{S} Виде сав залив, а небо као комад плаве свиле.{S} Кад би нешто имао крила, па да полети, |
| , док јој не одоше очи у небо као комад плаве свиле.{S} Из очеве куће она га никад целог не вид |
| чена у ружичасту хаљину, са чаршафом од плаве свиле и с црним густим печетом, са свекрвом и сут |
| е су очи као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног погледа |
| сту ружу, а из њега лију бели млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову башту с цвећем исцветалим ка |
| снег, обрве му и трепавице црне, а очи плаве као... <hi>„Поређење <pb n="28" /> служи да означ |
| урчин?{S} Леп!{S} Очи су му данас јасно плаве, од задовољства.{S} Он нема очију за развијене же |
| их очију, безбојних, а она има загасито плаве очи, као Џемал-беј, и пуне израза.{S} Оне њој ниш |
| рх минара; а ниже, далеко, море се тако плави као да је доле свучено небо.{S} Први снег.{S} И о |
| се „Аллах екбер“ и губи се у висину под плавим небом.{S} Уска улица, дугачка, закрчена је колим |
| саме на ледини пуној корова, покривене плавим солунским небом; уђоше унутра.{S} И она и муж им |
| 5 новембра 1907.</p> <p>У његовим лепим плавим очима, које ја толико волим јутрос сам видела су |
| и домаћица Сафет-ханум с јетрвом, обе у плавим свиленим антеријама, и док чељад љуби скут гости |
| анке, старе у црним, Сафетине врснице у плавим и зеленим чаршафима, све с посувраћеним печима.{ |
| очи бејах исплакала.{S} У сваком детету плавих очију и црних трепавица видела сам своје дете, п |
| вог бола.{S} А и он је леп човек, лепих плавих очију а црне косе, те је Фатму подсећао на њеног |
| анцускиња и солунске Гркиње...{S} Лепих плавих очију и белих зуба, некад врло лепа, сад не, врл |
| ук као да је не виде, и не чу.{S} Лепих плавих очију и широка чела, висока и танка, она се Фатм |
| .{S} Да знаш какав јој је био шешир!{S} Плавичаст, или управо неодређене боје као њене очи.{S} |
| иња у костиму, с плетеном белом капом и плавичастим дугачким густим велом који јој крије све ли |
| ам, као ни мору.{S} Једни кажу: море је плаво; а како је то нетачно!{S} Оно је час плаво, час з |
| у из њеног срца, и над тим цело целцато плаво небо.{S} Кад су год биле овде на брду, увек су ди |
| во; а како је то нетачно!{S} Оно је час плаво, час зелено, час сиво...{S} И <pb n="172" /> врло |
| Мерсије вели: „Лепе, али... плаве.“ — „Плаво је море, и небо, кјучук-ханум.“ Фатма њих не чује |
| да раде, ноћу да се шетају поред каквог плавог језера...</p> <p>— Отвори, арслане! чу се споља. |
| беле месечине; и пун месец на загасито плавом небу био је бео и личио је на округло огледало.. |
| ри.{S} Али, шта ћеш да обучеш?</p> <p>— Плаву антерију, Замбак-ханум.</p> <p>— Белу, ону што је |
| т и у руку...{S} Фатма се обукла у нову плаву свилену хаљину, коју је добила од свекрве, па оти |
| , а кад падну на коју младу побуњеницу, плакала би.{S} Како је чудно, страшно то ново осећање!{ |
| е то?{S} Сети се, и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, уми се, па цигару.{S} |
| а без мужа, и код детета без детета.{S} Плакала сам непрестано, очи бејах исплакала.{S} У свако |
| и, ухвати је у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не може да говори, осећа грдне |
| ви „аманет“, па леже, и узе плакати.{S} Плакала је сваки час вас драги дан...</p> <p>Тек сутрад |
| аве људи, а да их не примају у кућу.{S} Плакала сам без суза: срце ми је плакало, а очи су ми б |
| вест.{S} Па ипак, зашто ми је овако?{S} Плакала бих, никад се ућутала не бих.{S} Мени се чини д |
| е теби јадала, ти си њој гукала, она је плакала, а ти си се смејала.</p> <p>13 новембра.</p> <p |
| дему јој је намештала Мерсије, а она је плакала за Госпођицом и мирисала сестрине руке уместо р |
| е на врата, и заплака...{S} Уз врата је плакала као уз какав надгробни споменик, па их је целив |
| три часа, ту су били сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: „Губиш другарицу; али и тебе |
| } И наједанпут, ућута, и чуди се што је плакала!{S} Човек је, поседеће с људима; два месеца, па |
| ла сам у његово лепо лице од мрамора, и плакала сам...{S} Гледајући у људе од мрамора и бронзе, |
| је понова села, свекрва ју је гледала и плакала.{S} Друге се свекрве смеју, а ова плаче.{S} Нов |
| не смеде рећи, само је, са мном, крадом плакала.{S} Катанац је метао тако полако, да не чује су |
| затишје не траја дуго.{S} Она је крадом плакала сваки час, а он је то опазио, и чинио се невешт |
| несрећна, обилазила ме, чувала, за мном плакала.{S} Да су купљене и сачуване у стаклу те њене с |
| улици и љубила их: над туђом сам децом плакала као луда; а кад сам год чула детињи глас, увек |
| ати док се не одморе.{S} Фатма је много плакала и била је изнурена.{S} Оне помислише даје таква |
| дошле из Цариграда пре двадесет година, плакале су за обореним кипарисом као за својим првим со |
| ијелино одсецање косе, Аталин погреб, и плакале су.{S} Најпосле су, у француским романима, траж |
| е наразговарале, свирале су симфоније и плакале; а после су, са сузним очима, читале из романа |
| је она, већ ове младе лепе жене, па су плакале.</p> <p>Свршило се!..{S} Први бол!...</p> <p>Го |
| ла <hi>Низамски Растанак</hi>, старе су плакале а младе су остајале хладне.{S} Дим се дизао од |
| ћу.{S} Плакала сам без суза: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе као пресушени извори...{ |
| сно је говорно, и оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му виделе сузе те две жене?</p> <p> |
| ести онолико?{S} Ко је с нама и певао и плакао?{S} Ко те бранио од рђавих уста?{S} Хиљаду прија |
| офу.{S} Остави „аманет“, па леже, и узе плакати.{S} Плакала је сваки час вас драги дан...</p> < |
| у, запали је, повуче два три дима и узе плакати: она пуши, сузе јој обливају сасвим мирно и неп |
| а пустих, оде ! рече с пуно бола и поче плакати.</p> <p>— Не! поцрвенеће ти очи, па ће наше жен |
| н, цела кућа луда! узвикну Фатма и поче плакати.</p> <p>А у предсобље је ушао лепи беј, муж Фат |
| ва...{S} И наједанпут узех се смејати и плакати као луда, и овако млада и јака стегох нену, да |
| де унуци, која беше бледа као смрт а не плакаше: од страха јој сузе пресахле.{S} А а шта се бој |
| порасло као брег.{S} И њу као да обузе пламен, засенише јој се очи, и у томе, тресак је подиже |
| ипи, час као да букти па хоће да избије пламен, а ја се савладам па чак се и насмејем!...</p> < |
| раздеротине, по целом небу, покуљаваше пламен с треском.{S} Иначе, ваздух је сасвим миран, неп |
| им, одговори она хладно, а Осману сукну пламен уз лице, и помисли: „Какав је то одговор!{S} И к |
| свим миран, непокретан, само задрхти од пламена и треска; ни најмањи лист се није покретао пре |
| ђи, о ходи!</l> <l>Нек се смешају ватре пламене:</l> <l>Да нико не зна, да не погоди </l> <l>Шт |
| е кућу с крова.{S} Ви приносите браду к пламену.{S} У мутну реку ви изручите крчаг воде с бистр |
| сунчевим вечерњим зрацима трепте као у пламену, жене су задовољне, слушају грамофон или певају |
| о надгробно камење чини се као стадо на пландишту.{S} Кад су били у Ђумулџини, она се усхитила |
| ње друштвеног морала“.{S} Ариф хтеде да плане и да рече: „То ће бити председница <pb n="255" /> |
| иђе ђаурски дах, рече Сафет.</p> <p>Она плану:</p> <p>— Па ти у својој кући не треба никад ништ |
| Хасан-беју, да он не викне.</p> <p>Ариф плану: <pb n="95" /></p> <p>— Ја не тражим учитеље.{S} |
| француских краљева и паркове?...{S} На Пласу де ла Конкорд обузело ме једно чудно осећање, осе |
| рио госте; а сад се згади на ту лаж, те плати мастику и не попив је, па скочи, продужи пут обор |
| то живе у Солуну и путнице, Енглескиње: платиле једној Јеврејки да их доведе.{S} Од странкиња ш |
| ке, па ушле у трамвај, наместиле се иза платна а ипак печа нису дигле: отишле су к Депоу.{S} С |
| .; и завијају је у неколико аршина бела платна, мећу је у ковчег и долази јој род да се с њом о |
| х у њих, увијене у неколико аршина бела платна...</p> <p>Седе за сто, узе писати, брзо и нервоз |
| ред да их завију у неколико аршина бела платна.{S} Па на што су јој њени снови?{S} С ким ће да |
| дифа замењује с неколико аршина памучна платна, да чешће помишља на Страшни Суд, да тврдо веруј |
| и по навици метну на главу један комад платна, који бејаше на њену ђерђефу, покри косу, јер чу |
| м оградним зидовима, негде белим као од платна, над којима се у небо дижу црни кипариси и олеан |
| ка, па се провуче, леже; робиња састави платна иглама.</p> <p>— Аман, кјучук-ханум, шта ти је?! |
| Она је бледа као смрт, не диже очију с платна, везе, и ако не зна како везе.{S} На левој руци |
| дрвених, необојених мртвачких сандука — платно се бели као снег...{S} Зар вам је остварење сна |
| им били високи као шатори, а кроз танко платно лепо се виделе чисте постеље са шареним покривач |
| нпут рече:</p> <p>— Од ове свиле откаћу платно...{S} Емир-ханум, јагње, волиш ли свилену кошуљу |
| е је Осман не види.{S} Но и да није под платном, Осман је не би видео, јер је гледа <pb n="249" |
| сиротињско дете, па <pb n="180" /> сам плаћала његовим родитељима да га доводе.{S} Али и сирот |
| ло мање но други пут, јер је ноћас пала плаха киша.{S} Пролазила је кроз метеж главне дугачке у |
| е Ариф жустро и одсечно.</p> <p>— Ти си плаховита али ниси лажљива.{S} Ти то не знаш зато што с |
| ити што је крила и побеже из собе.{S} А плаховити Ибрахим-беј викну на кћер:</p> <p>— Срам те б |
| же но прошли пут.{S} И опет страх, бол, плач, преклињаше, грдња, и муфтијин говор, и — венчање: |
| ао, она је ћутала; кад се она спрема за плач, он говори, говори о времену, како је данас ваздан |
| ејала се једним смехом који је личио па плач.{S} Она се тако смејала увек кад је врло узбуђена. |
| толико година била свирка и песма, сад плач и проклињање..{S} Клела сам мужа и цариградске оби |
| ушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име, сине, вели му мајка грца |
| вају, да је теше, она ће ударити у већи плач...</p> <p>Кад се исплака, она замоли муфтију да из |
| ?...</p> <p>Не могаше више, не даде јој плач, покри лице рукама и клону на миндерлук.{S} Ариф с |
| лаче кад види да ће тебе задовољити њен плач, направи весело лице кад јој речеш да не сме у шет |
| е, уздржавајући се, да јој се не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољубац на уснама |
| авам, а кад би изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, неколико пута, учинило као да чујем |
| варати.{S} Прво се засмеја, па окрену у плач, и сакри лице на Мерсијиним грудима.</p> <p>— Ала |
| n="198" /> ја! узвикну болно, бризну у плач и паде на празну постељу.</p> <p>Али, одмах скочи: |
| де-ханум је на умору.{S} Фатма бризну у плач, изненади се, мада зна да јој је та тетка одавно б |
| у не устаде, кћери?</p> <p>Она бризну у плач, не одговоривши свекрви.</p> <p>— Јуче си преда мн |
| — црвене црепове.</p> <p>Ариф бризну у плач, као да жали сиротог лончара.</p> <p>И Фатма запла |
| нама седе, па опет тужно: жена!“ И још плач, и песма, и шаптање, и световање, па пољупци, загр |
| оја сестра да... поче па не доврши због плача.</p> <p>— Сестро, ја сам своје проћердала.{S} Што |
| бити сад ме гледају неке очи црвене од плача с оваког бола какав је мој“.{S} А та душа, гледај |
| n="91" /> зна да је теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задовољити њен плач, направи |
| ја од оних које воли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње стоји уплакана Мерсије с белим муслино |
| метну руке на лице и заплака.</p> <p>— Плаче сад кад треба да се смеје.{S} Благо теби!{S} Сад |
| оборен секиром.{S} Мајка то не види, а плаче. „Хи, хи хи!“ — некако тако заплака.{S} Нурије је |
| акала.{S} Друге се свекрве смеју, а ова плаче.{S} Новима и Арифи нико није био ближи од свекрве |
| ој чудно што нема суза.{S} Али зашто да плаче кад јој је он жив и није луд...{S} Отрезниће се, |
| .{S} И замишљена је, уплакана. „О, нека плаче, нека се никад не утеши!{S} Растаје се с другариц |
| <p>И Фатма заплака, зато што њена тетка плаче.</p> <p>— Ариф-ханум, кћери, ко се пије разочарав |
| це и ухватио јој грч грло...</p> <p>Она плаче за једну увредљиву реч какве своје пријатељице, а |
| што не устаде свекру, кћери?</p> <p>Она плаче и облачи се у чаршаф.{S} Али напрасити беј већ се |
| асвим мирно и непоцрвенело лице.{S} Опа плаче како обично плачу жене, за ситницу; и кад се ућут |
| Нурије је угура код Фатме.{S} Фатма не плаче, завија се: проћи ће поред Џемала па да је не вид |
| или пас батине.{S} Нени би мило што не плаче, и помисли: „Муслиманка, трпи.{S} Свет би се мени |
| е пева, да не прелазе преко собе кад се плаче.{S} Енглескиња је час-по нешто бележила, али Ариф |
| лкона, европски.</p> <p>— Кад моје срце плаче, теби је до шале! прекори је Фатма.{S} Она рече:< |
| им пева...{S} Како да пева кад јој срце плаче?{S} Својим лукавим погледима ако опазе на њој про |
| > <p>— Аман, ага-беј! преклиње сестра и плаче.</p> <p>Брат га вуче за капут, задржава; а Фатма, |
| једна стара комшика чуди се. „О, сваки плаче, и најтврђа срца отац, јер њу, мажену, не даје др |
| ељима да га доводе.{S} Али и сиротињско плаче, с муком га преваре и доведу... досади му се њего |
| ка.</p> <p>Оне јој се узеше смејати што плаче.</p> <p>— Ја и да могу, нећу никад више да отидем |
| лице и заплака.{S} Он је не пита зашто плаче.{S} И претвараше се као да је миран, и као да то |
| ћути, све је вређа, и за сваку ситницу плаче, зашта би се други пут смејала.{S} Њена сестра, н |
| а с једне старе џамије врло ме разнежи: плачем и осећам се муслиманка и најмањим делићем своје |
| S} Не, ја чак не смем ни да тугујем, да плачем.{S} Сто пута си срећнија од мене!“ Казала сам јо |
| етом.{S} За чим ја плачем, и смем ли да плачем?{S} Твоју тугу сваки поштује, моју исмејава.{S} |
| роливаш за својим дететом.{S} За чим ја плачем, и смем ли да плачем?{S} Твоју тугу сваки поштуј |
| а оном која је тај живот неговала.{S} И плачем.{S} Међу нама се нађе дете.{S} То је крв Џемалов |
| ије душо, ми сад треба да певамо, не да плачемо: саставићемо их брзо.“ Девојка више не изиђе ов |
| сте кад је требало да плачете, па сад: плачете кад треба да певате.</p> <p>— Али ја у свом пиј |
| да ћутите, певали сте кад је требало да плачете, па сад: плачете кад треба да певате.</p> <p>— |
| вољена, и радовала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја теби завидим чак и на тим сузама које прол |
| <p>— Ааа!{S} А што се ниси развила, што плачеш, <hi>кјучук-ханум</hi><ref target="#SRP19120_N30 |
| лујући је, говораше:</p> <p>— Душо, што плачеш ?{S} Не губи наде док ти је твоје тетке.{S} И ја |
| Заћута, и пођоше јој сузе.</p> <p>— Што плачеш, око моје?{S} Шта ја више знам?{S} Истина, смем |
| /> Бићеш заљубљена.{S} Заљубљени плачу, плачу.</p> <l>О, ждрали!{S} Кажите му да љубавна ватра. |
| , време разговору и време ћутању, време плачу и време песми.{S} А ви сте то испретурали: спавал |
| Оне не певају, оне се не веселе.{S} Оне плачу и дубоко жале оне своје сестре по вери (не по душ |
| ам већ и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави се да не мари; а овамо: ч |
| анак</hi>, те су сви бледи и тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, блед, скупио обрве и подигао гла |
| једна мисао и једно осећање.</p> <p>Сви плачу, па и невеста.{S} Она је у овом интимном и светом |
| 0_N38" /> Бићеш заљубљена.{S} Заљубљени плачу, плачу.</p> <l>О, ждрали!{S} Кажите му да љубавна |
| пила се на јастук па јеца; и оне четири плачу.</p> <p>Чу се топ, оглашење суфура: ашчика повири |
| црвенело лице.{S} Опа плаче како обично плачу жене, за ситницу; и кад се ућути, нити ће јој очи |
| прича јој сву тајну њене унуке.{S} Она, плачући од радости, замоли је да сакрије ту „свету тајн |
| рно чело.{S} После је ижљуби њена сута, плачући од радости и вичући: „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, |
| а сапуном уста, и руке.{S} Понова леже, плачући, поклапајући лице па узглавље, уздржавајући се, |
| /> чак у последњи крај оградног зида, и плачући кидале су његове гранчице, метале их на уста и |
| е гледајући га, покриваше лице рукама и плачући муцаше: „Тешко мени!...{S} Тешко мени !...“ И о |
| ју крви и живота, и нову душу, и, стар, плаши се од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, а наше с |
| кад је једном грдила сина злочинца.{S} Плашила се и опет се радовала луткама и играчкама.{S} Д |
| не знам откуд у жену Москова, којима ми плашимо децу?{S} Ко воли сунчеву светлост, не мари за м |
| } Леп!{S} Од добре, од велике породице; племић, принц:{S} Мурад-Џемал-беј, син Арслан-Нури-паше |
| њ другога рада у Турској нема.</p> <p>— Племић амалин!</p> <p>— Он има очи... он зна писати...< |
| ом, добром и паметном, због чега је узе племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ниш |
| васпитан као Европ...{S} Он је арапски племић.</p> <p>— Па позовите га, рекоше старци.</p> <p> |
| емам, све отишло за дуг, ја сам пропали племић, принц...</p> <p>— Они знају, све.{S} Она каже: |
| племића и богаташа.{S} Само што је тај племић чудне нарави: ако га се не додвори, опет распушт |
| ми је био Турчин, мајка Черкескиња; он племић, она робиња: купио је за пет стотина лира..{S} Ј |
| Напослетку, она се сад удала за правога племића и богаташа.{S} Само што је тај племић чудне нар |
| алила што је кћер удала за цариградског племића и богаташа.{S} Час-по па се расприча, како њен |
| : у мене нестало племићког блага, остао племићки понос.{S} Од тетке да просим.{S} О, та добра, |
| у жену.{S} Она ми пружи лиру, а ја, пун племићког поноса, примим је и чиним се невешт, не речем |
| Али ја просити не могу: у мене нестало племићког блага, остао племићки понос.{S} Од тетке да п |
| ато што он није пашић, јер, што се тиче племства и богатства, он је бољи.{S} И може бити што се |
| т, и једна вита Енглескиња у костиму, с плетеном белом капом и плавичастим дугачким густим вело |
| {S} Ни амалин, чијој кћери је сва наука плетење кеса и везење чеврета.{S} Девојка се, истина, с |
| ва...</p> <p>Сву кривицу метне на своја плећа, па се погне под теретом: уместо да шкрипи зубима |
| огама, рукама, <pb n="123" /> мишицама, плећима, бедрима, трбухом, сваким делићем свога тела, к |
| з собе.{S} Висока, мршава, сва бела, на плећима јој се подигла бела памучна антерија: изгледа к |
| о“ игре: обрће се, лети, застаје, тресе плећима, увија трбухом, превија се уназад, додирује тем |
| сад на њу не осмехну нити је потапка по плећима, већ погну главу па оде у њину собу.{S} Ту беше |
| ан.{S} Прође поред старе потапкав је по плећима задовољно, па оде жени.{S} Она лежаше на кревет |
| притискивање лица на лице, пљескање по плећима и узвикивање „<hi>о, машалла</hi>!“ А тек што п |
| фима, и неколико просјака, па неки доби плећку, неки врат, неки бут: пашиници остаде само леви |
| ека љубави...{S} Али, једнога дана дође плима и сву је потопи, она се понова заборави, чак прис |
| ским ципелама; на глави му веома мали и плитак бели ћулав и пошто узе абдест, простреше му овчј |
| ја, и тако пође: зашкрипаше му лаковане плитке ципеле с високим петама, а с вишњикастог феса ки |
| ђоше да их преобују, замењујући им фине плитке ципелице папучама наврх прстију; стара пашиница |
| теле, оно: гробови, растурени тамо амо, плитки турски гробови; спуштају их у њих, увијене у нек |
| у, турски намештеном, на једној црвеној плишаној Мондије-хануминој наслоњачи, између два велика |
| њ, одјекивало би тупо као да се удара у плот или у поклопац дрвеног мртвачког сандука.{S} Белу |
| пуштеног гробља, из гробова с препуклим плочама...{S} Па су изишле на брдо и пошле оним, обрасл |
| се подићи плоче и они ишчезнути под тим плочама...{S} Али они су ишли, ударивши кроз то гробље, |
| с бели се једно серџаде у облику гробне плоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејова бела робиња, б |
| забеле гробље...{S} Као да ће се подићи плоче и они ишчезнути под тим плочама...{S} Али они су |
| с гробља, где јој се учинило да се дижу плоче и појављују мртви које је волела а сад их се боји |
| бели порцелански умиваоник на мраморној плочи.{S} После рече:</p> <p>— Устани, монањо, да ти се |
| оном белом серџадету што личи на гробну плочу, ханумама долетеше чочеци, и почеше своју раскала |
| ову смеђу, експансивну Францускињу што пљеска играчици <pb n="77" /> пред старим ханумама, вол |
| чене Циганке, и час-по су подврискивале пљескајући длановима помамно.{S} А једне, што су јако м |
| цускиња гласно исказиваше своје дивљење пљескајући играчици.</p> <p>Кад Фатма виде ове две стра |
| е.</p> <p>— Срећа! виче Мерсије радосно пљескајући.</p> <p>— И срећа и несрећа: ко би моју мајк |
| децом играла лутке, лопте, скакала би, пљескала би, смејала би се а деца би била блажена и утр |
| ут, ударање у деф, звецкање чампарама, пљескање длановима, смех, али пригушен, и тихо певање: |
| љење и нежно притискивање лица на лице, пљескање по плећима и узвикивање „<hi>о, машалла</hi>!“ |
| су могле више усхићавати, ни викати, ни пљескати; затварале су очи да не гледају чочечке игре, |
| колике старе певаху, помажући људима, и пљескаху, а после одрешише кесе и послаше им по једној |
| а свекрва и сута као да се нечему чуде, пљесну рукама и забринуто изусте: „Шта ће се, аман “ Ну |
| p> <p>Жена му се лудо обрадова, а мајка пљесну рукама и рече:</p> <p>— Шта учини, сине мој?</p> |
| ла само у деф, зар би се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломила кафезе, зар би бежала у |
| е изгрди...{S} Уз пиће, разговарало се, пљувало се, и — завршила се седница.{S} Док год је седе |
| у, а лице му сасвим поплавело; после је пљувао у једну велику белу махраму нерасклопљену, и пош |
| здравље, памет.{S} Она је полудела кад пљује... ломи... виче да нема...</p> <p>Све није смео и |
| p>Али ова се измаче вичући:</p> <p>— Ја пљујем на његово име, на оно које сам везла оцу душмани |
| т, смело настави: „Ти си злочинац, и ја пљујем на лутке, на играчке, које си ми куповао да ме п |
| њен; кћи се гласно насмеја и рече: „Што пљујем на оно што не постоји!{S} Бога нема!“, и пустивш |
| ко је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, појми да устане, да се правда, па немајући снаге |
| сто пута јазук!</p> <p>То рекавши, она пљуну у лице кћер која се бејаше подигла да их моли.{S} |
| спођици, у свакоме стиху видела Бога, и пљуну — замрља се реч <hi>Бог</hi>; па тада једним скок |
| оведе ортака.</p> <p>Код ових речи Ариф пљуну, а Фатма се весело насмеја и одскакута да се прео |
| им, нарочито старотуркињама, што би вас пљунуле усред очију, или би вас лупиле сунцобраном по г |
| е дрвеће на месечини чинило као авети а пљуштање шадрвана као црна, једнолика јесења киша.{S} Ј |
| } Па се покрије преко главе, да не чује пљуштање шадрвана и песму једног заосталог славуја, јер |
| н, шушти, пљушти као јесења киша.{S} То пљуштање све више баца Фатму у сањарије; жмури а не спа |
| <p>Тишина, само се чује шадрван, шушти, пљушти као јесења киша.{S} То пљуштање све више баца Фа |
| овим пробуђена и разнежена, чу шадрван: пљушти као киша!{S}" Устаде.{S} Насред баште, под отвор |
| фтара, дође муфтија с бејовима.{S} Киша пљушти, а они, заклоњени <pb n="190" /> кишобранима, ст |
| задржавао воду дању; ноћу никад, да му пљушти као киша, да га успављује.{S} Скоро ће поноћи, а |
| {S} Осећајући да му је воља врло слаба, по ваздан је седео код куће, али је био расејан, као ње |
| дна стара Нишлика, рођака Хасан-бејова, по нишком обичају, кади амбром и прска ђулсуом, ступају |
| , те се није могла вратити у Солун, да, по уговору, остане у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док му |
| Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао је да, по свом обичају, проведе Рамазан с мајком и братом.{S} |
| ени свога најстаријег сина, Ахмед-беја, по трећи пут удовца, човека у тридесет деветој години, |
| , ја се Босфором нисам лађом прошетала, по Принкипу нисам друкчије прошла до колима <pb n="179" |
| зову, види се по свакојаким ситницама, по клавиру, по столу за писање и по полицама с француск |
| пуно је турских жена, по миндерлуцима, по шиљтетима, с рукама као да просе милостињу, с главам |
| и и својима, мужу, деци...{S} Па песма, по сву ноћ, весеље, шала, облачење у мушке хаљине: све |
| пошто се не врати ни после недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је пита зашто је отишла не казавш |
| ј европске књиге, пуно је турских жена, по миндерлуцима, по шиљтетима, с рукама као да просе ми |
| ружа, нарочито лудо исцветалог јасмина, по чијим су неисказано великим жбуновима певали славуји |
| јан, Фатма је распуштеница.{S} Али она, по закону, има право да седи под кровом бившег мужа још |
| зна француски, она је као Францускиња, по свему, и по осећању, по срцу и по души; њена права о |
| шта због мајке; мало, па изиђе да руча, по турски, готово с ногу; па пошто се мало одмори, оде |
| а верује у карте, у духове...{S} Некад, по ваздан држи сточић.{S} Сви ми још мислимо да има неш |
| , само њу: улази у теткину собу за рад, по четврти пут, гледа у ствари на столу: у свакој ствар |
| године!...</p> <p>За таквога се удаде, по други пут, Емир-Фатма.</p> <p>Кад јој дође с Осман-б |
| ра.{S} Кад каква господска свадба буде, по месец дана и више говори се о оделу и накиту моје же |
| је била несносна јулска врућина, те је, по солунском обичају, све скроз било отворено.{S} Њихов |
| е живо спава, тишина: доцкан смо легле, по харемском обичају.{S} О моја песма!...{S} Разочарање |
| час сврши.{S} И опет ћутање.{S} После, по жељи те отмене гошће, Фатма седе за клавир, који се |
| с Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по неравној калдрми тандрчу.{S} Најпосле, једна кола ст |
| од њој непознатих градова, где су жене, по њеном мњењу, овако срећне.{S} Нарочито јој се чини д |
| седе две, и тамо две, једнако обучене, по једна има исечену косу као мушкарац, пуше једну цига |
| оје, на четворо, и кроз те раздеротине, по целом небу, покуљаваше пламен с треском.{S} Иначе, в |
| а међу њима се прошетају и људи, а оне, по неке, метну на главу — џепну марамицу.{S} Једне су с |
| се нису ни завадили!</p> <p>У свитање, по танком сухом снегу зачу се ход, и мало па тупо одјек |
| .{S} Од старе емирске арапске породице, по оцу, а по матери Турчин.</p> <p>Ја сам срећна!</p> < |
| о мени, чедо, и на отвореним, и пешице, по чаршији, испод руке ти њу да ухватиш; и у вече да ид |
| S} За Цариграђанке спремљене су папуче, по њихову обичају, и слушкиње с робињом приђоше да их п |
| да они после увек узму ?{S} Морали би, по нашем закону, кад би било доказа; јер они не признај |
| Францускиње су јој сродније по нарави, по свему, од Енглескиња.</p> <p>Ариф отиде Нурије-ханум |
| ерима, које међу собом говоре енглески, по новој моди, јер француски је почело поодавно бивати |
| куће.</p> <p>Сви су говорили француски, по навици да крију и кад немају од кога.{S} Џемал-беј с |
| олела.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, како сам срећна!{S} Пред мојим очима су расле |
| лице!... и к нама ушао Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам се представио, по европски, и |
| ђе, он тражи да му свирам, да му певам, по неки пут да му играм једну игру коју сам девојком од |
| наше слушкиње, да је завео девојку, он, по нашим закону, морао је узети...{S} Али ја не сачеках |
| .{S} О да је нешто мало пре гром пукао, по свој башти би разнео Џемала: тамо ногу, тамо руку, т |
| о европски, и кад би нам се представио, по европски, и кад би се с нама руковао...</p> <p>Девој |
| е.{S} Оне причају да то чине механично, по навици, и да често забораве да ли су се с неким руко |
| о да честита, рече:</p> <p>— Откуда то, по Богу ?{S} Овако изненада!</p> <p>— Кажи срећно, па о |
| а спавање.{S} Оне хоће да седе сву ноћ, по турски, и да спавају до подне.{S} Пушиће, говориће о |
| и; а већ кад се чу позивање на молитву, по турским кућама, као уочи петка, запали се где свећа, |
| за опроштај, праштање, љубљење по челу, по расплетеној коси, мирисање, стезање, тапкање и благо |
| а свом душом, осетила сам по оном болу, по оном стиду.{S} На сваки начин гледала сам да одбрани |
| ао Францускиња, по свему, и по осећању, по срцу и по души; њена права отаџбина је Француска, ми |
| ење скута старици.</p> <p>По здрављењу, по радости види се да су најрођенији род.{S} То је свек |
| врло тужна, због тетке, шаљући робињу, по двапут на дан, и ако је далеко, да види како јој је. |
| се по свакојаким ситницама, по клавиру, по столу за писање и по полицама с француским и енглеск |
| она тугује, бежи, лута с њим по свету, по Европи, срећна је.{S} Доцније само Мадам.{S} После и |
| ена мужа, те јој се не рачуна као отац, по закону...{S} Али, она се кајала...{S} Пролазили су д |
| везда на небу, и пуно звезда на кућама: по прозорима, од свећа су се чиниле светлуцаве жмираве |
| на шта је кафана; од жене се не одваја; по кући се ори песма од јутра до мрака, само певају као |
| ришта.{S} Напољу вика продаваца, граја; по авлијама клепет папуча, клопарање нанула, лупа сатар |
| јао дан, она се све више развесељавала; по кући је ишла пуна радости и што воли и што је вољена |
| в поздрав, и онај дуги и дубоки поглед; по стоти пут се пита, одакле је, где је сада кад она ми |
| сасвим голом дрвећу скупљају се чавке; по који кров зацрни се као да је покривен црном чохом.. |
| влажну земљу покрива жуто, мртво лишће; по крововима, с којих се цеди вода, и по сасвим голом д |
| } Јазук!<ref target="#SRP19120_N106" /> По сто пута јазук!</p> <p>То рекавши, она пљуну у лице |
| екра, ни свекрву!{S} Ово је за чудо!{S} По кући идем као луда.</p> <p>Он се сад на њу не осмехн |
| ало млеко.</p> <p>„Лепота!{S} Мушко!{S} По Богу, дали је Француз?!“ Ако је Француз, зар она да |
| а?{S} А, мајчице?{S} Арслан-Нури!...{S} По имену се познаје да му отац није телаковић.{S} Јер, |
| знајем Фатму, ви познајете Џемала...{S} По оцу од Арапа, од емира...{S} Ја сам вам причала о ње |
| томак.{S} Натри броматиум бољи је...{S} По једну кашику на два сата.{S} А етар да мирише кад... |
| пита „главу куће“, оца Осман-бејова.{S} По реду и честитости, та кућа је служила за пример Солу |
| ао да је онемео; она изиђе смрвљена.{S} По коју би цену сад пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћ |
| е међу нама <pb n="76" /> и путница.{S} По нека осетљива путница заплаче кад види како живе њен |
| неког у неком крају вароши убивеног.{S} По крајевима где Турци живе, тишина је.{S} И ако је дец |
| о, и Мерсију, и све младе, све нове.{S} По сто пута вам узвикујем као апостол, као пророк: на н |
| гостију домаћицама.</p> <p>Петак је.{S} По улицама су се размилеле жене у разнобојним чаршафима |
| оне три нове нису излазиле од Арифе.{S} По читаве часове водиле су некакве тајне врло озбиљне р |
| че, а њему је долазило да их задави.{S} По махалама текије, турба, гробља, хамами и кафане.{S} |
| але поваздан, да није пост, Рамазан.{S} По турским махалама, нарочито у Старом Солуну дању је п |
| ун, то јест сву госпоштину солунску.{S} По Солуну се само о томе говораше: о свадби, о богатој |
| азан је Рамазан, било дању или ноћу.{S} По поноћи топ, објављује <hi>суфур</hi><ref target="#SR |
| ли да овај брак буде потпуно европски — по избору.{S} Као да је то избор ако нека жена каже: мл |
| колима, у поље, не по вароши?</p> <p>— По мени, чедо, и на отвореним, и пешице, по чаршији, ис |
| воје сутане — као сад.</p> <p>Тишина, а по њиној кући све се устумарало.{S} Мало, па се и унутр |
| аре емирске арапске породице, по оцу, а по матери Турчин.</p> <p>Ја сам срећна!</p> <p>Да видит |
| е сневеселише: промениће се време.{S} А по турским махалама, пред вече је било живље но обично: |
| великим црним очима, старија девојка а по изгледу тако млада, због своје отворености Арифи уве |
| и од њих ће многе постити, и оне треба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви |
| че да ће ме нешто снаћи.{S} Послах роба по сина...{S} Нашао га, с друговима...{S} Другови га до |
| а, некад, сад иструлела, суха као трава по гробљу, на измаку лета.{S} Оне се мртвих не сећају н |
| ено отеже; „Не-неее !“ Стара је омилова по лицу и омириса јој косу, па оде те смаче с једнога п |
| омилује ветрић, који се дизао из корова по гробовима с обореним гробовским камењем.</p> <p>Кад |
| ну у калдрму шест пута: дванаест часова по европски „Нема га!“- сад помислише, а не рекоше. „Ни |
| скинула са златног подножја, и вукла га по прашини, немајући срца за њен бол, јер није имала св |
| а с вишњикастог феса кићанка удараше га по црним обрвама.</p> <p>Кад дођоше до једне раскрснице |
| ао с много старијима од себе: водили га по кафанама, и да гледа <hi>Карађоз</hi>.{S} Стамбол је |
| му, рече Мерсије.</p> <p>— Па зар си га по слици познала, кјучук-ханум?</p> <p>А она под тим ут |
| гроб слаткога де Мисеа: познала сам га по жалосној врби...{S} На гроб сам му метнула велику ки |
| ава отаџбина је Француска, мисли и хода по соби нервозно, смејући се од радости што ће на далек |
| а, сад не, врло симпатична, ова госпођа по изгледу мирна, тиха, не прави утисак жене што може д |
| е по избору.{S} Хаљину по избору а мужа по опису!</p> <p>Данас јој дође тејзе с најстаријом нов |
| ти си с Европљанком одрасла: узми мужа по избору, удај се из љубави...{S} Ја осећам да ме воли |
| то слобода?..{S} И пошто обу папуче „за по кући“, оде уз степенице брзо као да бежи од <pb n="1 |
| рхтим, а једна ми је тетка, друга мајка по млеку, рече Емир.</p> <p>— Не драго, душо Емир.{S} К |
| се сад на њу не осмехну нити је потапка по плећима, већ погну главу па оде у њину собу.{S} Ту б |
| не у стаклу те њене сузе, ја бих давала по једну девојкама, да је наспе у воду ономе кога жели |
| су ћутали, а кола су лупала, тандркала по крупној, неравној калдрми и јурила према чаршији, сп |
| ега да виде.{S} И Мерсије би га познала по слици.{S} Она зна да му је слика из Париза и да је о |
| се склапају, коса се разбарушила, пала по челу, фес се затурио, дотиче му потиљак; једна ногав |
| зорима нема завеса, те је месечина пала по стварима и по ханумама; покаткад се чује неразговета |
| кола која су зврјала, шкрипала, пуцала по крупној неравној чаршиској калдрми, и најпосле се за |
| Паризу.</p> <p>— Па где си га ти видела по Богу? упита гошћа још радозналије.</p> <p>— У кући, |
| /p> <p>Не леже сву ноћ.{S} Ујутру посла по Ариф-хануму.{S} Све јој исприча.</p> <p>— Није, зете |
| рибрано нареди да трчи с другим слугама по лекаре, тројицу да доведу, одмах... који су им најбл |
| И вечерас сам тетурала с турским женама по страшној калдрми, поред трошних и нахерених кућа оки |
| а она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: тражи Мерсију.{S} Казаће јој што се гледала с |
| ам вам синоћ све испричала као сестрама по души; ви сте данас имале времена и да се испавате и |
| о, гдегде смешном, раскопчане, с косама по јастуцима.{S} Ариф је прошаптала најтишим шапатом: „ |
| оса сија се као злато и пада у бичевима по мокром столу и мимо њега на земљу...; и завијају је |
| ци: и једни су и други с њима у мислима по кућама уз свирку и песму...{S} Одатле, оне пођоше на |
| м неумивена, рече и нападе је пољупцима по лицу и по рукама.</p> <p>" Ариф-ханум љуби само кога |
| у страну, драги Чарлсе?{S} Дошао сам на по пута па стао, не што сам сустао, већ што нисам знао |
| се опростно с њом?..{S} Је ли оглашена по нашем закону?...{S} У чијем је гробљу сахрањена?...“ |
| а, па догорева, па остане јасан жар, па по жару буде пухар, па се то претвори у угљевље, а угље |
| лно друштво, и њена пријатељица, сестра по души, Мадам Аристид.{S} Чини јој се да се брзо врати |
| на жена, госпођо мајко?</p> <p>— Сестра по души, госпођо снахо.</p> <p>Сафет се насмеја како се |
| о што осећају да сам им с мајком сестра по души.{S} Говорила ми је да се не осећа у туђини сама |
| етер</hi>.</p> <p>Ту осташе до три часа по подне, па се, овако обучени, укрцаше у један велики |
| ака, шивену у Паризу.{S} Па се намириса по турски, то јест: пре но што ће се закопчати, смаче к |
| еднима је, које нису хтеле кафу, донета по чаша мирисавог ружичастог сирупа.{S} Док се пијаше к |
| у, а он и не мисли да се врати.{S} Лута по турским махалама као да некога тражи.{S} Испрва је м |
| сам чула да су се завадиле, зато и лута по свету, говораше Сафет идући.{S} Па се тек наједанпут |
| ој си се доста романа начитала и свашта по харемима наслушала.{S} У почетку, ја сам намеравала |
| </head> <p>Емир-Фатма шета као голубица по кући Мурад-Џемалове тетке а своје сут-ане, па јој се |
| као жене.{S} Пријатељ потапка мога оца по рамену и узе га гледати за сузним очима, говорећи: „ |
| глеска Мис, која се, видела сам, потуца по земљама као што је наша, трошећи свој новац да би пр |
| ?</p> <p>Па и не сачекав одговор, отрча по матер, лупи дланом у њена врата вичући:</p> <p>— Мај |
| се препаде да не добије напад, те отрча по мокар пешкир.</p> <p>— Опрости!{S} Никад ти не бих к |
| им очима виде смрт.{S} Арифин муж отрча по лекара, и лекар брзо дође: онај ономадашњи Грк.</p> |
| бог дувана Нурије, иначе говорљива, сад по ваздан ћути, све је вређа, и за сваку ситницу плаче, |
| ...{S} И пошто њен отац хтеде да је све по старински, њу сакрише.{S} А гостију одмах пуно, јер |
| љубавних романа; али кад чух шта се све по харемима пред девојчицама говори, ја одустадох од то |
| не разлежу се по свој махали (он ће све по старински); у њега је сва госпоштина солунска, а за |
| као џамија пуна кандила, од сваке књиге по једно кандило, и од других ствари.{S} Ви сте ми пред |
| афана, и пред њом Турци, самци што седе по хаповима: седе, пуше, пију...{S} Он и ту сврати, и о |
| самртној постељи, после — мртва, па иде по кући и нариче: „Слатка моја тетка!{S} Слатка моја те |
| ор зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затрли т |
| овако.{S} Кад устаде и спреми се, пође по кући; бола нема, и она задовољно погледа у сваку ств |
| је говорљива, и страшно расејана: пође по башјорти, а узме папуче.{S} До подне су спавале; од |
| } Ха! ха! ха! — и крупним корацима пође по соби; један крај горње усне подигао се, те му се вид |
| о би изишао пред њу?{S} Обуче се и пође по кући, и сети се: „Ако се још једном опијем“...{S} Ту |
| јој је неугодно.</p> <p>Фатми су ближе по души чак и од матере оне три младе Цариграђанке и ов |
| ом, и метала око на отвор.{S} Седела је по читаве часове у нениној соби, гледала кроз кафез: св |
| не разумеше речи: свака од њих била је по један делић оне раскалашне играчице која је све стра |
| Осман.{S} Прође поред старе потапкав је по плећима задовољно, па оде жени.{S} Она лежаше на кре |
| ас ми је била Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: на цео дан.{S} И говориле смо о Рамазану у м |
| пављује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун је по кућама будан; пуно звезда на небу, и пуно звезда на |
| et="#SRP19120_N70" /></p> <p>— Овако је по муслимански, мајчице.</p> <p>— Кад си је хтео удават |
| > <p>Серез, јуна 1905.</p> <p>Прошло је по ноћи, сви спавају, а ја седох теби да пишем.{S} У ов |
| ле, драга мала, заљубити се тако, то је по моме мњењу лудост.{S} Можда је добар, али није мусли |
| ра.{S} Боже, како сам могла!{S} И то је по вашој сугестији.</p> <p>— Ја сам знала да ћеш баш за |
| и у засенак: огледала се.{S} Ето то је по избору.{S} Хаљину по избору а мужа по опису!</p> <p> |
| не необично дугачке црне косе шибаху је по скоро нагом телу.{S} Трчи ханумама које седе на широ |
| снахо :{S} Францускиње су јој сродније по нарави, по свему, од Енглескиња.</p> <p>Ариф отиде Н |
| {S} Зар кад купује хаљину она је купује по опису: чиста свила, на цветиће, <pb n="226" /> поље |
| о једну свешчицу; прегледа их, из сваке по штогод прочита, француски и енглески.{S} Правила, ди |
| у Мондије-ханумин типичан салон, попиле по кафу и попушиле по цигару, па изишле у једну велику |
| ипичан салон, попиле по кафу и попушиле по цигару, па изишле у једну велику собу с миндерлуцима |
| , него кад ми се јави!{S} У нас се воле по неколико година само гледањем, и то знате, драга гос |
| зиђемо па затвореним колима, у поље, не по вароши?</p> <p>— По мени, чедо, и на отвореним, и пе |
| оре по недељу, некад дан, некад сат, не по величини увреде, него према расположењу.{S} Капиџик |
| редио, па сам своју дужност, дужност не по разуму већ по срцу, испунила, а ти ради како хоћеш.< |
| убоко жале оне своје сестре по вери (не по души), што се сад разговарају а сад се навале на јас |
| јој свирање и певање?{S} Да весели жене по харемима, као чочек!</p> <p>„Одакле је <hi>он</hi>?“ |
| љу Рамазан...{S} Дође Рамазан: код мене по сву ноћ весеље — мој син с друговима.{S} У почетку с |
| жно притискивање лица на лице, пљескање по плећима и узвикивање „<hi>о, машалла</hi>!“ А тек шт |
| пост походе); узимање абдеста и клањање по пет пута на дан, а тада <pb n="152" /> клањају и мла |
| Збиља, Емир, кад бисмо сад чуле куцање по европски, и кад би к нама ушао... не крите лице!... |
| , мољење за опроштај, праштање, љубљење по челу, по расплетеној коси, мирисање, стезање, тапкањ |
| пођице.{S} Али до сада: некад не говоре по недељу, некад дан, некад сат, не по величини увреде, |
| а срце; али се увек трзам, прибирам пре по што сам повукла обарачу...{S} Побуњена, хоћу да се у |
| не плачу и дубоко жале оне своје сестре по вери (не по души), што се сад разговарају а сад се н |
| бе Османа, затвори шалоне, нареди да се по кући иде у терлуцима и да се не лупа вратима.</p> <p |
| риф-ханум, па те нове!{S} Читале шта се по Европи ради, па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће, оне, |
| о се смеје, пада на колена, простире се по поду, уједа своје голе мишице и пушта дивљачки глас. |
| слатка Фатма и њена мајка растрчаће се по кући: доливају шербет, испраћају га гостима.{S} И по |
| н.{S} Оне прснуше у смех и простреше се по трави, после затворише отворе и одоше у кућу.</p> <p |
| сретали би се на улици, састајали би се по кућама, разговарали би се: он би јој говорио о љубав |
| и.{S} Да је ово девојачка соба, види се по силном мирису и по многим инструментима за свирање; |
| анцуске васпитанице, себе зову, види се по свакојаким ситницама, по клавиру, по столу за писање |
| или лулом, кроз коју иде вода, бели се по мраморна коцка, куд се стаје кад се узима абдест.{S} |
| е кад се коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела највише због чифлу |
| е баште, зато што је бескрајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с другарицама, или се играмо ло |
| ропске језике, што си допустио да ти се по харему разлеже пијано?{S} Друкчије се мисли уз деф, |
| трашна сумња, и љубомора, јер ја сам се по харемима свашта наслушала шта све раде наши људи.{S} |
| p>— Ја сам се удала млада; удала сам се по слици, и заволела сам свога мужа, јер он је био прво |
| лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S} Како се по многобројним собама и на софи смеје наш турски намеш |
| се као сунце: бубњи и зурне разлежу се по свој махали (он ће све по старински); у њега је сва |
| а, те никога нисам ни видела: удадох се по слици...{S} Послаше га са службом у унутрашњост, где |
| пред његовом кућом атови и мазге (он ће по старински): на једној ваздан искићеној мазги црној и |
| чисто уплаши: како ће њене кћери ножице по рђавој калдрми!...{S} Она је солунским улицама ишла |
| не излази без оружја; па једном посече по руци друга, други пут на другога пуца, трећи пут на |
| ута, „софра-алти“ покупљен.{S} Поседаше по другим дебелим шиљтетима око зида, навалише се на ја |
| ће умрети.{S} Она се развесели, и иђаше по кући певушећи, мислећи на Џемала.{S} Чини јој се као |
| ве, а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе по своја башјортиа, да покрију главу.{S} На лицу му се |
| засмејаше што певају турски, и запалише по цигару, извише мало врат и почеше с много емоције: < |
| Сутра рано.</p> <p>Чим се свану, одоше по Ариф-хануму.{S} Она одмах дође, али је дршћући прошл |
| Па, ханум-ефенди, беј је изишао: дођоше по њега двојица, другови...</p> <p>Свекрва као смрт поб |
| и, ово су речи из Корана: „Човек је брз по природи...{S} Оному који прашта и мири се са својим |
| ; по крововима, с којих се цеди вода, и по сасвим голом дрвећу скупљају се чавке; по који кров |
| а Нурије-ханум, а какву ју је волела, и по своме обичају мењала је место непрестано.{S} Кад је |
| , обично.{S} Домаћица је женила сина, и по обичају немуслиманских народа који живе у Турској, и |
| i> растурени са службом по Анадолији, и по овом нашем крају, где ће нам се, свакако, како „прор |
| " /> узе певушити зарумењена, везући, и по навици метну на главу један комад платна, који бејаш |
| ли да је јектичав.{S} Иначе је добар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове деце. |
| ки, она је као Францускиња, по свему, и по осећању, по срцу и по души; њена права отаџбина је Ф |
| ка.</p> <p>Запад је био као у крви, а и по једном делу мора чинило се као да је просута крв, на |
| нигде никога на улици, па се чини да и по кућама све живо спава.{S} А оно није: у Старом Солун |
| веса, те је месечина пала по стварима и по ханумама; покаткад се чује неразговетан шапат, кад к |
| а венчање, као у старинских муслимана и по малим градовима, а одмах после венчања, они узеше сп |
| пристао да дође, прошло више од часа и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готово сасвим п |
| и на све друго што је било за ове две и по године: на бегство Фатмино, на смрт Мерсијину.{S} И |
| е и чардаке, те да гледам зелено поље и по њему нашу ергелу и овце.{S} Знаш, Мерсије, како смо |
| ицама, по клавиру, по столу за писање и по полицама с француским и енглеским књигама.</p> <p>Се |
| о ли две сестре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{S} Нурије је била за добрим човеком, а њена с |
| тичав.{S} Иначе је добар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, бла |
| из Султан-Меџидова доба, знају турски и по коју реч француски, затуцане, у турској хаљини и обу |
| слетку, он је муслиманин само по вери и по имену, иначе не, јер у Европи је одрастао, живео до |
| м је слободна.</p> <p>— За ово четири и по месеца ја сам се надобијала „слатких поздрава“ од св |
| лицу све затрепери, и поцрвеневши чак и по челу и по врату, она склопи очи, као да би хтела сак |
| атрепери, и поцрвеневши чак и по челу и по врату, она склопи очи, као да би хтела сакрити то цр |
| ојачка соба, види се по силном мирису и по многим инструментима за свирање; да је ово соба савр |
| а, рече и нападе је пољупцима по лицу и по рукама.</p> <p>" Ариф-ханум љуби само кога много вол |
| киња, по свему, и по осећању, по срцу и по души; њена права отаџбина је Француска, мисли и хода |
| је се, кад <pb n="91" /> зна да је теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задовољити њен |
| чекала да се сване, да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, као |
| враћају, а она код тетке остаје и „лежи по неколико ноћи“; с тетком се шета, код тетке седи ноћ |
| а слушате музику и гледате биоскоп; али по оним затуцаним, нарочито старотуркињама, што би вас |
| {S} А ви, мислите ли на мене често, или по који пут?{S} Има ли изгледа да ћете нам доћи?{S} Цел |
| љена.{S} По коју би цену сад пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. „Д |
| дела? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему не личим на Францускињу.{S} Оне друкчије ходе, |
| </p> <p>— Не спавам, отац.</p> <p>Он ни по гласу не познаде да је решена и на живот и на смрт.< |
| им.{S} Али, она не врати се, нити учини по његовим порукама, које јој доношаше она стара кадуна |
| ст као много убрану сукњу, како се носи по малим градовима, а на лицу су им груба печа.{S} Испр |
| ајчице.</p> <p>— Кад си је хтео удавати по муслимански, зашто си дао да се дружи с Европљанкама |
| а.</p> <p>Па оде њему и узе га миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, ћути: миран је ка |
| /p> <p>Она слеже раменима и поче ходати по соби.</p> <p>— Иди, тејзе, моли мога оца за венчање! |
| е године, и да ће с њим код мене седети по три месеца...{S} У томе ми пролажаху дани, у очекива |
| а арија, она добија крила и у духу лети по непознатим световима, заносећи се животом који позна |
| , те добро знам шта је љубав.{S} Седећи по сву ноћ, пушећи и пијући кафу, ја сам је с другарица |
| ри Солун.{S} Кола су милела балансујући по страшно неравној <pb n="16" /> калдрми, а кочијаш је |
| "#SRP19120_N7" />, како по њиховој кући по вас драги дан <hi>пеки</hi>, само да је мир.</p> <p> |
| , Фатминој <hi>сути</hi>, то јест мајци по млеку.{S} Као у Нуријину старинску кућу с кафезима а |
| обивеној од младожење и драгог, шивеној по укусу њене Госпођице, у белим ципелама, у белим рука |
| вама ћу да се пожалим: у сваком гледам по оца...{S} Мој син је красан млад човек, доброга срца |
| Ја бих нашу стазу посула цвећем, да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на вас толико навикла, да |
| ти, те да идем готово развијена, да сам по ваздан у чаршији, да пред вече седим крај широм отво |
| Да сам Туркиња свом душом, осетила сам по оном болу, по оном стиду.{S} На сваки начин гледала |
| зним, хоћу с тобом у свет који познајем по причању и из књига, и који ми је стран, туђ, немио: |
| ран.{S} Ову свету књигу смем да поменем по правом имену: абдеслија сам.<ref target="#SRP19120_N |
| акићена бисером и силним драгим камењем по врату, грудима и глави, новомодној европској фризури |
| аху, а после одрешише кесе и послаше им по једној старој слушкињи бакшиш.{S} Неколике средовечн |
| па улици у затвореним колима.{S} Видим по некога кроз решетке, кроз колске прозоре, али то ниј |
| м с унукама Фатмом и Мерсијом, обученим по најновијој париској моди: и с једне и с друге стране |
| рај гроба своје мајке и клањао пред њим по пет пута на дан; а после сваког клањања, било дању к |
| даду њему, она тугује, бежи, лута с њим по свету, по Европи, срећна је.{S} Доцније само Мадам.{ |
| амо због жена</hi> растурени са службом по Анадолији, и по овом нашем крају, где ће нам се, сва |
| ед очију, или би вас лупиле сунцобраном по глави...{S} Па бар да сте на Јалијама, у Новом Солун |
| авих да га омилујем, кад он мене штапом по глави, и: „Ђувенде!“...<ref target="#SRP19120_N72" / |
| то год нам је писано овде (учини прстом по челу као да пише) кад смо на свет дошли, мора нам пр |
| овом тренутку, она нагло скочи, па као по неком нагону, као лавица у менажерији, задрма решетк |
| ање, обученом у свечано рухо шарено као по ливади цвеће, стоји домаћица Сафет-ханум с јетрвом, |
| м, а њена сестра за неким који је лутао по Европи, а жену оставио саму.{S} Она је век провела б |
| да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти имаш право по закону да се с њим понова венчаш одмах, да не чекаш |
| тала без средства да учини доброчинство по дужности; да помогне пуке сироте, и то своје најрође |
| не, и испраћа нас пошто нас је исплатио по уговору као слушкињу, и што никад нисмо сигурне од — |
| /hi><ref target="#SRP19120_N7" />, како по њиховој кући по вас драги дан <hi>пеки</hi>, само да |
| села босфорског, да приме путнике, тако по вас драги дан, као просјаци од капије до капије.{S} |
| ерт, па га намести на главу и пође тако по соби, — врача: да опет добије тако мило писмо од мил |
| ке и очајно изусти: „Алла’!“</p> <p>Око по ноћи послале су слугу по Џемала, и <pb n="163" /> он |
| душна.{S} Седе за клавир, и поче весело по диркама, па устаде, отвори фијоку с Госпођичиним пис |
| ма није знала.{S} И заиста, све би било по старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође пијан, |
| правог турског града, као и оно мртвило по споредним улицама, и лупа халке или звекира на капиј |
| има, онамо по један црни кипарис, овамо по један оловни врх минара; а ниже, далеко, море се так |
| >, јер кровови се беле; над њима, онамо по један црни кипарис, овамо по један оловни врх минара |
| сти Фатма чисто уплашено.</p> <p>— Само по једна реч!...</p> <p>Фатма узе прво; цела садржина п |
| шина; она је с овом сестром сестра само по оцу), она се удала врло млада, готово дете, и живела |
| ли <hi>само жене</hi>, а оно после само по себи долази.{S} Тамо још по старински: комшије хвата |
| богатству истина, али с проводњом само по харемима.{S} Ја сам Цариград, његова села и његове у |
| ..{S} Напослетку, он је муслиманин само по вери и по имену, иначе не, јер у Европи је одрастао, |
| ло пуно, а на бокорима јасмина још само по који цвет.{S} Она је у једној ружичастој антерији, р |
| .{S} Кажи!{S} На сваком кораку сретнемо по заводника, а после: ми смо криве, и нема нам опрошта |
| {S} Хајдемо на Родос.{S} Тамо да седимо по године, годину.{S} Ране ти неће проћи, али ће се зал |
| је бескрајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с другарицама, или се играмо лончића и ораха, ка |
| отвора и намести око: свет, као обично по турским махалама изјутра и пред вече, а она никога н |
| е, хануме?{S} У Старом Солуну, нарочито по нашим малим градовима, има овога често.{S} Прошле го |
| маха на мах, кроз један отворен прозор по који мртав лист, жут као њено лице, као да би хтео т |
| сам несрећна.{S} Он до куће дође увек с по једном девојком...{S} И кад позна да је мени криво, |
| осподара, а он тера и даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибрахим-Хасан-бејова дивна кола и |
| Странкињама су показани ортаци, то јест по две жене једнога мужа, а оне су их радознало гледале |
| S} Не шаљем ти га поштом (не смем), већ по једној новој.{S} Развићу је, раскопчаћу је, метнућу |
| } Никад нису дошле све три заједно, већ по две, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хас |
| своју дужност, дужност не по разуму већ по срцу, испунила, а ти ради како хоћеш.</p> <p>То река |
| вршава задовољно.</p> <p>Он хоће свадбу по старински, од млада месеца до пуна.{S} А на свадбу п |
| тера.{S} Опет зва Зејну да погази траву по милим стазама, али она му се и сад не одазва, те се |
| анцуским именом, и изговориле у друштву по коју француску реч.{S} А како се облаче! рече она, п |
| ођаурила: покривам главу, молим се Богу по нашем закону.{S} Волим мужа и чезнем за родитељима. |
| ’!“</p> <p>Око по ноћи послале су слугу по Џемала, и <pb n="163" /> он се није вратио.{S} Очи, |
| ну децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, како сам срећна!{S} Пред мојим очима |
| {S} А жене гурају се уз прозоре, подижу по крајичак завесе, једне их крадом буше и намештају ок |
| а мајка и нене, и после поздрава седају по ниским миндерлуцима.{S} Свекрва је у челу, до ње с д |
| млађа од ње а још девојка.{S} Чепркају по делима турских жена, и налазе „чулност“, а свака је |
| а, пред вече највише самаца што станују по хановима.{S} Пред једном и он седе и затражи чашу во |
| кога није било, осим самаца што станују по хановима.{S} И он ће кући.{S} Фатма га очекује, изгл |
| њима, па крају, беху спремљени за сваку по јашмак и бројанице.{S} Гошће су дошле абдеслије, узе |
| тело снажио, младићско, па као да ће му по табанима дегенеке — издржаће: душе му се нису сетили |
| е, у свакој ситници на столу, у свачему по соби, нађе њу, и зајаука, па, посрћући, побеже одатл |
| , она из своје библиотеке узимаше једну по једну свешчицу; прегледа их, из сваке по штогод проч |
| а се.{S} Ето то је по избору.{S} Хаљину по избору а мужа по опису!</p> <p>Данас јој дође тејзе |
| ема Бејаз-Кули, и учини му се као да су по мору просуте звезде.{S} То су били фењери обешени на |
| ица, погурне је лактом..</p> <p>Ишле су по турски, мајке, за њима кћери, за овима робиње (завиј |
| ди теткине мисли...</p> <p>Ово се рашчу по целом Солуну.{S} Више и нема шта да се крије.{S} Оне |
| мају за шта прекорети и у томе уђе Ариф по турски — без куцања.{S} Џемал похита у другу собу да |
| смо прво метнух на главу па се прошетах по соби, после га узех на глас читати.{S} Никад ми овак |
| си као зрели нар!“ и разлегаше се смех по одаји старе Шехназе-хануме.</p> <p>Сва срећна, Фатма |
| то јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу познаш.<pb n="101" /> Мој отац!{S} Да видим пу |
| рећним у браку пред нене и мајку, да их по азиски поздрави: и саже се те им направи од земље те |
| ле: мимо њих је прошао Џемал, познао их по робињама откривена лица.{S} Оне су претекле своје ма |
| живело, има га тек понегде, код простих по малим градовима За чудо нам је, Емир, што нам ти нис |
| и се залечи, и ја с њом залеченом пођох по другарицама, осећајући да је имам само кад ми је нек |
| једно предавање?{S} Ви им преводите реч по реч; нека им свака реч уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ |
| вом.</p> <p>Џемал је отишао од куће још по подне, па се више није вратио.{S} Оне га чекају, изг |
| >Послужише их цигаром и кафом.{S} И још по једанпут се поздравише, па почеше да се разговарају, |
| после само по себи долази.{S} Тамо још по старински: комшије хватају (у неваљалству) комшике, |
| од дугачке сенке олеандра њима се, час-по, учини човек; с оне стране зида обраслог у винову ло |
| а се задовољна како није скоро).{S} Час-по па се Фатми учини да је у земљи где су од љубави умр |
| ад види како је то горка истина.{S} Час-по, кад осети неку мисао, она запушава уши, као да ће о |
| цариградског племића и богаташа.{S} Час-по па се расприча, како њен зет није као што су солунск |
| узу што се зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, па су обе затварале очи да гледају њега ; али кад г |
| а: „Алла’“.{S} Али та „Францускиња“ час-по па се предаје вољи Божјој, јер верује у <hi>Писмо</h |
| собе кад се плаче.{S} Енглескиња је час-по нешто бележила, али Ариф јој даде знак да то не чини |
| то су сишле, пођоше к мору, које се час-по заплави између кућа.{S} Фатма се прибија уз Мерсију |
| е жмираве звезде...{S} Из даљине се час-по чуо оштар писак кларинета.{S} На тераси, ноћу, близу |
| са њеним брдима и бистрим рекама, и час-по па се обрадује мору, кад се заплави између зелених б |
| тарога чочека, потурчене Циганке, и час-по су подврискивале пљескајући длановима помамно.{S} А |
| на прозора смоква буди је, шушти, и час-по удари граном о отворено прозорско крило...</p> <p>Ка |
| његовим прстеном на белој ручици; и час-по дође му жао што је покрила главу не само од она два |
| осећају; друге вичу: срамота!{S} И час-по, кад опазе додир лица, затварају очи.{S} Колико неис |
| држати, носити толику радост.{S} И час-по, обузета овом мишљу и чудном милином, окрене се Мерс |
| ијатан, јер је мирисао на рибу; али час-по, на махове, кад би духнуо западни ветрић, осетио би |
| јест на добру њене отаџбине.{S} Али час-по, па је постајала страшан скептик, кад је год когод о |
| ар и мајка — њен муж, заустављајући час-по дисање да је не узнемири.{S} Она чак не може ни мисл |
| грљење и љубљење скута старици.</p> <p>По здрављењу, по радости види се да су најрођенији род. |
| дужност, и шта је женино право.</p> <p>По сто пута грлим и љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и |
| туговати, волеће много — живот.</p> <p>По лекара отрча сам Осман; али, док је будио тројицу, д |
| Емир! рече болно Нурије-ханум.</p> <p>—По сто пута сирота!прихвати њена сестра с муком, јер јо |
| оговорили се; али Ђулбејаз уђе и рече: „По беја су дошла два његова друга, и одвели га“; њој гр |
| а њу.{S} Отрча на место где оставља за „по кући“ папуче: оне стоје ту, слатке њене папучице, ма |
| ак слага да је била тешка, па је пала и побацила... зато је била онолика вика у кући коју је чу |
| е изобличена као преступница.{S} А сад, побегла сам због ње, свога ортака...{S} И она, сирота, |
| се без ортака, за нежењена човека...{S} Побегла сам, јер зашто да она буде несрећна?“ Ахмед-беј |
| да ће ићи, она одговори брзо и смело: „Побегла сам од куће: нисам могла сачекати ортака.“ Он с |
| ши целим телом, дође јој да викне па да побегне, али не могаде, не понесоше је ноге...{S} Али к |
| теже, мучи, тобоже милује га, и друг му побегне; а он, исто као сад: грознице, бунцање.{S} На м |
| им?..{S} Ја то сматрам и за срамоту: да побегнем испред невоље као кукавица...{S} Не, ја бежати |
| ах ме од ове данашње запаре, да моји не побегну на чифлук још сутра, и да ја за толико не виђам |
| в развијања.{S} И ја се бојим да ова не победи, зато што је млађа, што је јача и што има уза се |
| јом несрећом.{S} И ко зна, могу и да је победим, па после да славим своје јунаштво...</p> <p>Др |
| мртви које је волела а сад их се боји, побеже у собу с постељом, и паде ничице па зајеца. „Как |
| соби, нађе њу, и зајаука, па, посрћући, побеже одатле као с гробља, где јој се учинило да се ди |
| 32" /> жену коју не воли, као некад.{S} Побеже из кафане, вукући са собом свој терет; па пође з |
| сам имао камен него кћер!{S} Од једнога побеже, други је отера.{S} Окаља ми образ!{S} Обрука ме |
| ="SRP19120_C7"> <head>VII</head> <p>Кад побеже из баште, Емир-Фатма се завуче под комарник несв |
| виде, осети шта хоће па претрну, али не побеже, чак и не покри разголићен врат, као други <pb n |
| уге која је наједанпут обузе.{S} Али не побеже; туга уђе с њом у кућу с турским намештајем, и г |
| буђена, збуњена, не знађаше шта ради те побеже удно собе, ту чучну, метну руке на лице и заплак |
| мисли да ће је беј убити што је крила и побеже из собе.{S} А плаховити Ибрахим-беј викну на кће |
| узбуђена, да не би заплакала, устаде и побеже; оне осетише то у њој и остадоше дубоко погружен |
| одасу воде и насу мастике, која у води побеле, запени се.{S} Брзо попи то, и скочи.{S} Заклетв |
| одасу мало воде и насу мастике; опет то побеле, запени се: сад му задрхта рука кад принесе чашу |
| е, пријатељу, променио си се: црна коса побелела, бели зуби поцрнели, глатко лице набрало се; с |
| личаше на људске гласове, већ на урлање побеснелих паса.{S} Дохватив га преко половине, бербери |
| а азијатског варварства и беснила наших побеснелих људи...{S} Кад год сам гледала Ариф-тејзу по |
| ује: што није бежала?{S} Ако није могла побећи, што није викала?{S} Да је викала, скупио би се |
| t="#SRP19120_N44" /> А напослетку можеш побећи без ичега.</p> <p>Она слуша Мерсију и смеје се, |
| ми нове спремамо за вас оружје, да вас побијемо...</p> <p>— Ваше оружје не пали...{S} Ја стари |
| мастику него Фатму.{S} За неколико дана побледе, ужуте...</p> <p>— Сине, пиј!{S} Пошто не можеш |
| крупног мушког гласа Фатма задрхта, па побледе и саже главу као да пребраја жице.{S} Осману се |
| уњено.</p> <p>Колико је бледа, још више побледе и крадом уздахну.</p> <p>— Он ти се допада!{S} |
| страшан напад, као ти, тејзе.</p> <p>И побледе.{S} Јаком вољом прикупљала је снагу за довде.{S |
| није попустила.{S} Кад њега виде много побледе, усне јој поплавеше, она у доњу усницу зари бел |
| з Рамазан досад није била жена.{S} Јако побледе, усне јој поплавеше; учини јој се као да се сас |
| е.</p> <p>Сафет мало поцрвене, па нагло побледе, усне јој помодреше, а она их стисну, ваљда као |
| евници пију...</p> <p>Пашиница необично побледе.</p> <p>— Опростите Ариф-ханум, али ја вам мало |
| ица, другови...</p> <p>Свекрва као смрт побледе, али се брзо прибра и рече:</p> <p>— Вратиће се |
| х...{S} Све у соби, толико време, па си побледео... и ослабео си...<pb n="147" /></p> <p>— Али, |
| , погледа у озбиљне и забринуте сестре, побледи.{S} Око свекрвиних очију и уста виде боре: где |
| а’!</p> <p>— Устала, али слаба.{S} Како побледи, ја се препаднем да је не снађе оно ономадашње |
| ад.</note> <note xml:id="SRP19120_N101">Побожна песма.</note> <note xml:id="SRP19120_N102" /> < |
| осећајући према родитељској кући онога побожног поштовања, зато што у њој није одрастао, што с |
| ше један терет под којим није смела, из побожности и богобојазности, мислити ни на оно што јој |
| итала какав роман, али с много љубави и побожности, као што би читала стихове из Корана.{S} Пис |
| кивали „позивање“ с нестрпљењем и много побожности.{S} То није пост пред Мухамедово рођење или |
| ј у лице, али оне попадаше у море...{S} Побојав се да га неко из конака није видео, одмах узе в |
| ејовице и бејовске кћери.{S} Не раде на побољшању...{S} Понекад ми се у Цариграду учинило да св |
| је ова Енглескиња „журналист“ и велика поборница за женска права, те ју је зато и довела на ту |
| пут.{S} И ко то учини?{S} Једна највећа поборница за женину слободу, за женино право и за све ш |
| .</p> <p>— Сестро, нисам знала да си ти поборница слободне љубави, и врло ми је чудно...</p> <p |
| на, за час се осети увређена, понижена, побуни се, па се трже: прашта, прашта, све прашта кад с |
| и играчкама.{S} Док се једнога дана не побуни...{S} Бејаше напунила осамнаест; код ње бејаше < |
| она се побунила, прва за коју Ариф зна, побунила се — ћутањем!...{S} Фатма кроз прозор откиде ј |
| в поклон од дрвета или камена, и она се побунила, прва за коју Ариф зна, побунила се — ћутањем! |
| ини ми се да бисмо нас две биле у стању побунити све жене, женске милионе у пространој турској |
| тито.</p> <p>— А, ја да ти је буним!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им је овако честитала нека |
| ам пре по што сам повукла обарачу...{S} Побуњена, хоћу да се убијем; муслиманка ми руку задржав |
| и.</p> <p>— Ја сам огорчена као жена, а побуњена као кћи ове земље, рече друга, млађа, Мирсаде- |
| ри му тетка, осећајући шта мисли његова побуњена душа.{S} Јер он сад ништа не говори.{S} Затвор |
| ето друштвено уређење!“ говорила је она побуњена, и оставила хамајлију поред најсветијих реликв |
| , зете, луда, не бој се!..{S} Кћи ти је побуњена.</p> <p>— Камо срећа!{S} Али... жена побуњеник |
| .{S} Ох, да је он био ту, она, први пут побуњена, пресекла би му зубима грло, чинило јој се...{ |
| немају од кога.{S} Џемал-беј слуша жене побуњене више од људи, и ништа не чује, јер је занесен |
| ког.{S} И док се Францускиња, слушајући побуњене Цариграђанке, питаше, јесу ли то они црни џако |
| е не бојим ни Бога! викну она како вичу побуњени.</p> <p>Њему се диже коса на глави; он изусти: |
| на.</p> <p>— Камо срећа!{S} Али... жена побуњеник, то је нешто ново.{S} Буне се људи против ста |
| {S} Да нисам била с њом, ја не бих била побуњеница.{S} Она ми је дала духовним очима вид, начин |
| ј, радује се, а кад падну на коју младу побуњеницу, плакала би.{S} Како је чудно, страшно то но |
| мислила.{S} Чудне мисли обузимају мене, побуњену, кад седим сама на месечини и осећам слан мири |
| ди...{S} Кад год сам гледала Ариф-тејзу побуњену, ја сам се питала: „Боже, па шта јој је?{S} Ка |
| ијун, да ме не поткаже, не оптужи своју побуњену кћер.</p> <p>Фатма сва претрну.{S} У кући њена |
| /hi>, то јест ноћну хаљину, сву у везу, повади игле из комарника, па се провуче, леже; робиња с |
| ако нестрпљиве жене толико стрпљења, да поваздан не диже главе с књиге и да учи толике језике!{ |
| ноћу комараца.{S} Сад би хануме шетале поваздан, да није пост, Рамазан.{S} По турским махалама |
| оне три се затварао, па га нисмо виђали поваздан.{S} Кад изиђу, оне јадне малаксале...{S} Ти му |
| уђоше, пољуби им скут и пође пред њима, поведе их уском стазом посутом ситним шљунком; а оне, и |
| и кад дође, опет беше тужан.{S} Друг га поведе к најлепшој, али он с пуно одвратности окрете гл |
| е вике, да жену не нападне ножем; те је поведе на друга врата, да је води оцу.{S} Ни слутила ни |
| е у Европу за војног аташеа.{S} Мене не поведе; рече да не допушта султан...{S} За годину дана |
| е он тужан...{S} Срете га један друг, и поведе га на Молос, новим певачицама.{S} Он се као мало |
| оше, а отац је ухвати благо за мишицу и поведе је јенђама; робиње јој носе скут необично дугача |
| е развијете...{S} Врућина.</p> <p>Па их поведе кроз своју уредну кућу, проведе кроз једну велик |
| е свршено; али, дете неизведено па пут, поведено па остављено...{S} Ако је старије те има морал |
| образ па у други, <pb n="128" /> па је поведоше натрашке и наместише у једном куту на углед, „ |
| дан бескрајан осмех.{S} После је водиље поведоше од рођаке до рођаке, редом, да се са свима поз |
| м га, па га заволела.</l> <p>— Црним се повезала! узвикну Фатма.</p> <p>— Ниси ваљда рекла: ако |
| војка читаше:</p> <l>Црним сам се газом повезала,</l> <l>Тужна сам ти, сестро, невесела:</l> <l |
| а те састанке може ићи, тајну је морала поверити оној својој пријатељици што се воли с пасторко |
| линка.{S} Мерсије <pb n="7" /> има мало повећа уста, Емир као саказ-кутију<ref target="#SRP1912 |
| к се опија као од вина с бенђелуком ; у повијама имају <hi>елиф</hi> (а) као црном бојом направ |
| !{S} Зашто?...</p> <p>Мај.</p> <p>У нас повика на ортаке, а овде на метресе нико не виче!{S} У |
| на је; ашчика отшкрине врата на кухини, повири па је нестане; робиње иду у какав буџак, и ту не |
| у...{S} Сто је одавно постављен, ашчика повири на врата, па је нестане.{S} Прође и турска јациј |
| > <p>Чу се топ, оглашење суфура: ашчика повири на врата, па кад виде јад, врати се погнуте глав |
| делиле у четири групе, пошто их је било повише, и пред сваку се групу ставио седефски столић с |
| лажем, Нурије-ханум?</p> <p>— Једна лаж повлачи стотину...{S} Аман, оче мој, за Божју љубав.{S} |
| оне ми личе на банкроте који гледају да поврате своја изгубљена грађанска права.“ Њих је било м |
| е у чаршаф.{S} Али напрасити беј већ се поврати, покаја.{S} Зашто да се не користи мужевљим пра |
| у и леже.</p> <p>Нене је трљаше, да јој поврати моћ.</p> <p>— Умири се, чедо, заспи само мало.< |
| о.{S} Она се попово наљути, али се брзо поврати и растужи се.{S} Оне јој се учинише заблуделе д |
| <p>— Е, тако, кад ти дође као да ми се повратише куће и конаци...</p> <p>Фатма није ништа разу |
| ер ја своју срећу не замишљам без вашег повратка: ви да ме гледате испрошену за Мурад-Џемал беј |
| што се мало одмори, оде на службу.{S} У повратку, купи најфинијег ратлокума, купи га <pb n="247 |
| сећајући да је имам само кад ми је неко повреди...{S} Нађох себи забаве, подсекавши косу...{S} |
| ори уста и рече: „Не могу... хоћу да се повредим...{S} Сутра.“ Сутрадан је извадила зуб, али Ар |
| ш добро нисам ни узела перо, а већ срце повредим..{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћу ја са срц |
| есом на једном малом коњићу, и пиљара с поврћем на магарцу.</p> <p>Једна млада слушкиња изнесе |
| шешир, па озго ешарп, наше башјорти; а поврх хаљине сам имала кимоно, наше јелдрме; и чинило м |
| частој антерији, расплетена, с нанулама поврх папуча (да јој се беле атласке папуче не покваре |
| pb n="137" /> с вратаоцима на којима су поврх стакла шарене дашчице.{S} Једна кола одјурише: у |
| , што је почетак, што је семе љубави на површини срца; иначе, да је прошло време, да се укорени |
| се увек трзам, прибирам пре по што сам повукла обарачу...{S} Побуњена, хоћу да се убијем; мусл |
| о косе; направише гостима темена, па се повукоше у један кут.{S} Седоше...</p> <p>Бејови су у е |
| {S} Ружно...{S} Спусти руку!“ То рекав, повуче јој антерију, она спаде: остаде јој откривена гл |
| е крај мангала, зави цигару, запали је, повуче два три дима и узе плакати: она пуши, сузе јој о |
| у, својим нежним рукама ухвати решетке, повуче их, — срушише се: две дашчице осташе у њеној иск |
| да готово сваку ружу, неодољива је жеља повуче да прислони око на пробушен зид сутанин; али се |
| лед, он се поклони старцима, и натрашке повуче се у један кут, ту седе, на столицу.{S} Старотур |
| а је когод не опази.{S} Виде све, па се повуче у ненину одају, намести око на кафез... „Џемал!“ |
| елиф“, рече гледајући се у огледалу, и повуче танки башјорти да сакрије то што мрзи.{S} Мерсиј |
| кад попуши цигару, или чим је запали и повуче један дим, разгаљује се.{S} Данас не би тако.{S} |
| е.{S} Он јој завије цигару, он запали и повуче два три дима, па је пружи њој, молећи је: кад ма |
| хоће да се онесвести, те затвори очи и повуче на лице башјорти.{S} Видев то, младић узе пуну ш |
| љен чибук и спусти се према њему.{S} Он повуче, дубоко, три дима, подржа затворена уста, и из д |
| м, да је не би бацила, она се неопажено повуче.</p> <p>Ариф-ханум је саслушала пашиничину истор |
| , и он је — отера.{S} Опет зва Зејну да погази траву по милим стазама, али она му се и сад не о |
| жена — смрт их је раставила; а од жива: погазио је заклетву и није јој више муж.</p> <p>— Хајде |
| а и његов поздрав, и онај дуги и дубоки поглед; по стоти пут се пита, одакле је, где је сада ка |
| косе, измириса је — њу мирише.{S} Баци поглед па разређене шалоне.{S} Шта ће сад овде?{S} Кога |
| а и опружи мишицу...{S} Емир-Фатма баци поглед с неким чудним осећањем у прозоре с решеткама, и |
| l:id="SRP19120_N112">О, какав живописан поглед!</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| е.“ — „Лутка!“ проговори Ариф, и окрену поглед к Францускињи, Мадам Ажил, коју једанпут у писму |
| oreign><ref target="#SRP19120_N100" />, погледа у европске књиге, у европске ствари, и у шалоне |
| здрав, она рашири десну руку на прсима, погледа у стихове из корана који вишаху над једним врат |
| 60" /> шалоне — нигде никога.{S} Седне, погледа у озбиљне и забринуте сестре, побледи.{S} Око с |
| ни сузе: само скупи обрве и уозбиљи се, погледа у мајку.{S} Нурији рече:</p> <p>— Па то је твој |
| ст с те слике, па их наједанпут отвори, погледа у слику: она јој заигра пред очима...</p> <p>— |
| Али осети да се она тресе те је пусти, погледа је, па кад виде да је бледа као смрт, да је као |
| ила да хоће да свира; али, он диже очи, погледа у њу, и кад им се погледи сусретоше, устаде, ја |
| Можда је она то нарочито наместила“.{S} Погледа у друго: посукло!{S} Он добро зна шта све знају |
| шће глас, и осећа да јој дршћу руке.{S} Погледа је у очи: ...</p> <pb n="159" /> <p>— Е, девојк |
| ред очи као жив.{S} Леп је, сећа се.{S} Погледа у Фатму и помисли: „Срећна!“ и обузе је, тренут |
| а кроз одшкринуте шалоне, не сети се да погледа, јер за њу улица не постоји: што год постоји на |
| к попушим цигару, рече он...</p> <p>Она погледа, и кад нигде не виде запаљену цигару, узе једну |
| незгодан, видела си ноћас..</p> <p>Она погледа у руку и сети се како ју је назвао, па јој би т |
| ог је богат, сине, рече његова мајка па погледа у небо.</p> <p>— Беј комши, мој сестрић је син |
| а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног погледа човек се опија као од вина с бенђелуком ; у пов |
| сети: окренуо је леђа Фатми.{S} Али кад погледа, ње нема...{S} Устала!{S} Зашто данас пре њега, |
| а <pb n="238" /> њега, а некад само кад погледа женску децу. „Јадне, јадне моје девојке!{S} Све |
| посекла. <pb n="195" /></p> <p>Џемал је погледа, па кад виде да је слагала и није поцрвенела, з |
| S} Како ми је било, да знате, не кад ме погледа, него кад ми се јави!{S} У нас се воле по некол |
| </p> <p>Она с разбијеним срцем пође; не погледа се у огледалу, а и за кога?..{S} С другарицама |
| ?</p> <p>— Отишла, одговори му она а не погледа га.</p> <p>— Куда? изусти он брзо и строго.</p> |
| , а малопре би га миловао.{S} Што га не погледа отворено, разуме: стиди се, нису сами; али крад |
| тна, промуца она јако поцрвеневши, и не погледа тетку у очи.</p> <p>Ариф то опази, па викну:</p |
| P19120_N102" /> и бројанице — мене и не погледа.{S} Да ли је хтео да ме казни што је опазио да |
| толики низ година она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад се мало прибра, о |
| офранцузила се!“ Али, голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.</p> <p |
| она му пружа своју руку.{S} Она још не погледа кроз одшкринуте шалоне, не сети се да погледа, |
| ена огледала, обешена на зиду.{S} Он се погледа у једном: пожутео као лимун, очни капци су му ч |
| никад јој не верује.{S} Она кроз кафез погледа у голуба, он мисли у човека...{S} Мајка твоја, |
| рину једна врата с подмазаним шаркама и погледа у собу, у помрчину направљену од фереџа и ћилим |
| е се зачуди и викну, пошто се уозбиљи и погледа у небо:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Je suis |
| аш за Џемала.</p> <p>Он испусти чибук и погледа кћер разрогачено.</p> <p>— Ја га волим, отац.</ |
| рила; а унука се опет подиже на лакат и погледа у башту; дрвеће је било као спарушено, а две кр |
| {S} Пиј, сине!</p> <p>Он подиже главу и погледа у мајку тупо.</p> <p>— Сине, пиј!{S} А после да |
| мошус просто гушио.{S} У стакленој софи погледа у стихове из корана.{S} У својој соби омилова п |
| а.{S} Оба млада човека сиђоше.{S} Џемал погледа према Бејаз-Кули, и учини му се као да су по мо |
| крадом...{S} С грозничавим нестрпљењем погледа у часовник: да ручају, па да се он с њом одвоји |
| на ухо (као Туркиња) и она у све редом погледа, учини јој се <pb n="126" /> да овде заиста нис |
| на уста; кад је измаче, она са страхом погледа у њу..</p> <p>Ових пет беху дубоко потресене.{S |
| д, да се затвори.{S} И чисто са страхом погледа у две тешке велике капије са звекирима и халкам |
| о...</p> <p>Лекару би пријатно, а Осман погледа у мајку љутито, и она не продужи.{S} То лекар о |
| !{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а он погледа у Фатму: она не диже очију с ђерђефа.{S} Дође м |
| та, машалла’!</p> <p>Он чисто бојажљиво погледа у мајку и рече:</p> <p>— Е, е, машалла’!</p> <p |
| ошто је измирише.{S} Сестра је зачуђено погледа, а она рече: „Не могу без дувана, па макар отиш |
| ј! рече му мајка.</p> <p>Он је зачуђено погледа.</p> <p>— Пију хоџе, пију имами, пију дервиши.{ |
| препуни се топлином и љубављу, и нежно погледа у лекара: учини јој се близу, као свој, што пом |
| лађа од ње, па се она с пашиницом тужно погледа и тужно се на њу осмехну, па је Нурије поче пец |
| е скоро; и ништа не говорећи, задовољно погледа кјучук-хануму, певуши и ради, слаже у сандуке, |
| ође по кући; бола нема, и она задовољно погледа у сваку ствар, па су јој све подједнако миле; и |
| лаж.{S} Па и он рече, пошто седе и тупо погледа у кафеџију: „Једну кафу!“, али кафеџија је позн |
| ..{S} Пиј, сине!</p> <p>Он је опет тупо погледа ништа не говорећи, затварајући очи.</p> <p>— Си |
| Ах, јава?{S} Како да изиђе, како да их погледа у очи?{S} Па као невеста прво јутро: крије очи. |
| с муком, па се удадох за човека широких погледа, који од жене не прави љубазницу и не сматра је |
| веком, па, ако му се учини да од мушких погледа није сачувана, биће љубоморан.{S} Она ће уздиса |
| сад, на првом месту — мир, заврши лекар погледав значајно у Османа, па написа рецепт; али, пошт |
| ску реч.{S} А како се облаче! рече она, погледавши у стару.</p> <p>— Као деца, рече стара озбиљ |
| ником нисам радовала.{S} Боже! — заврши погледавши у небо, па се закашља, белу свилену махраму |
| Шта ти је?! узвикнуше оне престрављено погледавши га у лице које беше страшно.</p> <p>— Депеша |
| > <p>— Тако ми овога детета! рече Сафет погледавши у кћер, па се трже: она се никад не заклиње |
| ко се деца смеју, зацењујући се. „Сине, погледај овамо,“ рече јој баба и с другог прозора смаче |
| аметна...{S} Али што си таква, Емир?{S} Погледај ме у очи.</p> <p>Она сакри лице на теткиним гр |
| а, то су његове становнице, Туркиње.{S} Погледајте њино богато, раскошно одело и њин накит!{S} |
| убице без голубова.{S} А варају нас.{S} Погледајте!“ заврши и обрати јој пажњу на нешто што оне |
| а они, кад из чаршије дођу, да нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле, већ прво да узму |
| рака, само певају као тице“.{S} Жене се погледају, и подсмевају...</p> <p>А кад дође Мерсије, Ф |
| је удадоше овакву!</p> <p>А Осман-беј, погледајући жудно к вратима, рече:</p> <p>— Толике муке |
| р, и на договор! најпосле рече пашиница погледајући у све редом.</p> <p>Оне четири направише јо |
| те?!</p> <p>— Чудо! рече он весело, не погледајући у туђе жене: „Па лепо, отерао је, нека, има |
| че с рукама на прсима, окрећући главу и погледајући преко једног рамена па преко другог.{S} И к |
| на, што је бивала старија, све је чешће погледала у мужа, своју неприлику, и бунила се.{S} Али |
| , невесела:</l> <l>Кроз густи сам кафез погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, па га заволела.</l> <p |
| аква кћи што није оца слободно ни у очи погледала!...{S} Нећу да је убијем, ни да је бијем, већ |
| га досад од стида није честито ни у очи погледала.</p> <p>— Камо да нисам! викну она гласно; по |
| га прозора огроман Париз!{S} О, кад сам погледала у шуму од кровова и торњева!{S} Била сам се с |
| ко млада, Емир се са стотину жена овако погледала, и увек јој је било пријатно.{S} И сад је обу |
| се смејале, задиркивале је, и чудно је погледале.{S} Сутрадан јој је једна од њих рекла: „Хану |
| густе.{S} Па су прошле кроз предсобље и погледале у софу: мајке им седе с подавијеним ногама и, |
| ирна и тужна.{S} Седам, лежем, устајем, погледам на сахат. „Шта је ово?{S} Стоји?“ А оно није: |
| чно, за двадесет, за десет, за лиру!{S} Погледам у свог рођеног оца, па затворим уста, да ми от |
| рна и насмејана.{S} Не могу у очи да га погледам ни честито пред њим да проговорим, не толико ш |
| волим.{S} У целој кући је она: куд год погледам — она, кад год очи склопим — она.{S} Ово није |
| слоним око!{S} Кад седнем крај кафеза и погледам на улицу!</p> <p>Бог!</p> <p>Љуби вас, љуби</p |
| илука, па и он затворен.{S} Кад год у њ погледам, ја заплачем. <pb n="5" /></p> <p>Мерсије изне |
| ља света, и ја га осећам у што год живо погледам, а највише у себи...{S} Срце ми за свашта затр |
| док је говорно, и док је писао рецепт, погледао је у Фатму разголићених груди и откривене глав |
| ћа: зар је он једну поздравио и тако је погледао?{S} Па се покрије преко главе, да не чује пљуш |
| праведан као дете, огрешио би се кад би погледао у лице, или у око, у уста, у подвољак, у грло, |
| сам видео тебе, ја друге жене нисам ни погледао.{S} Гонџеђули и Ђулренги, то нису жене него ро |
| ајком прошетах једном пијасом, па ми не погледасмо једна у другу, црвенесмо једна од друге, и ч |
| </p> <p>Ариф узе слику, али је не смеде погледати: ко зна какав је, можда јој није прилика.</p> |
| ата и рече: „Ефендија је ушао овде“.{S} Погледах, двоспратна кућа с кафезима...{S} Упамтих је, |
| , али овако дуг...</p> <p>Они се понова погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Јагње Џемал-беј, ти тр |
| Не одговори ништа.{S} Сва четворица је погледаше и познадоше да је живела животом великих турс |
| па ни на шта друго не мисли.{S} Оне је погледаше жуту, и чисто подбулу, с увезаном руком, па с |
| виделе.{S} Оне се збише уз прозор и не погледаше у велико напуштено гробље које их је окружава |
| прсте на нози, и нешто прича.{S} Оне се погледаше и подсмешљиво осмехнуше, као да кажу : „Зар ј |
| <p>— Аман, децо, где сте?</p> <p>Они се погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Другима месец има чети |
| е младе, врло лепе девојке, значајно се погледаше и осмехнуше, и упитавши бабу да ли јој нису ш |
| је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к вратима да она уђе, а мајка му се задовољно |
| кање, дирање, лукаво осмехнуше и лукаво погледаше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се трже, пр |
| певаће нам.“</p> <p>Свих седам захвално погледаше Шехназе-хануму, па изиђоше, али не одоше у ба |
| сле!{S} Жене!{S} И бацаше пуне презрења погледе на тетку и мајку. „Не, чедо, то није жена, то ј |
| 0" /> седи оборених очију, осећа његове погледе, и кад су на њој, радује се, а кад падну на кој |
| главу.{S} И Фатма осећа те толике чудне погледе, па јој је неугодно.</p> <p>Фатми су ближе по д |
| , а сад окреће главу да би избегао њене погледе.{S} Он ћути, али зна да је њој све тетка казала |
| њену љубав, опазио њене топле а збуњене погледе, и грозничавост кад јој се ђерђефу приближи да |
| седе, већ прође кроз предсобље бацајући погледе у широм отворене одаје с постељама под белим та |
| а <pb n="249" /> у лепо лице, тражи јој погледе: истина слаба, али лепа, лепша од оне три, па ч |
| м; а оне, идући тихо, господски, бацаху погледе у кратко ошишану траву прошарану жбуновима руже |
| он диже очи, погледа у њу, и кад им се погледи сусретоше, устаде, јави јој се поклонив јој се |
| па пуше и гледају у Босфор, у воду, или погледима дочекују и испраћају мале лађе овде зване „пр |
| <p>Па се поклони болесници, омилова јој погледима лепо лице и разголићене груди и изиђе, примив |
| а кад јој срце плаче?{S} Својим лукавим погледима ако опазе на њој промену, ако је питају: шта |
| , што жали Зејну, са својим „застарелим погледима“ о моралу не да да се њеној сестричини „нелег |
| у њеним сузама, у њеним тужним и нежним погледима што почивају на лицу њене лепе снахе осетиле |
| м ногама и, како се њима учинило, тупим погледима, не пушећи (не могу пред свекрвом), гледају у |
| ове из корана.{S} У својој соби омилова погледом свој пијано, своју библиотеку, кревете, слике |
| утије.{S} Мили рукопис!{S} Омилова га и погледом и руком, па, осврћући се, отвори долап; раши м |
| ду боје; као да је створена од воска, у погледу мишица, руку и грла.{S} Лице јој је најлепше, а |
| Као да је створена од кринова и руже, у погледу боје; као да је створена од воска, у погледу ми |
| претпостављеном стоји на равној нози, у погледу морала. „Не, то је иронија,“ помисли Ариф.{S} Г |
| Сву кривицу метне на своја плећа, па се погне под теретом: уместо да шкрипи зубима и да ћути ка |
| осмехну нити је потапка по плећима, већ погну главу па оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма сама, |
| раштао с ћерком на њеној свадби, већ је погнуо, и погурио се...{S} И виде: ковчег јој покривен |
| отиду на прстима надно степеница, и ту, погнуте главе, постоје, па отиду до средње капије, ослу |
| ири на врата, па кад виде јад, врати се погнуте главе...</p> <p>— О, ви нове душе!{S} Сутра... |
| иманском заклетвом, Божјом љубављу, они погнуше главе и одоше на клањање.</p> <p>Стара, мало пр |
| да им одговори?{S} Како да каже?{S} Ако погоде?{S} Ако чују?{S} Од кога да чују кад само она зн |
| <p>Тетка је гледаше, а она не умеде да погоди теткине мисли...</p> <p>Ово се рашчу по целом Со |
| е пламене:</l> <l>Да нико не зна, да не погоди </l> <l>Шта је од тебе, шта ли од мене.</l> <l>З |
| хим-ефенди и ова три честита стара беја погодише се овако с једним младим бејом (нећу да му каж |
| и жену што му не отвара.{S} Називаше је погрдније но прошли пут.{S} Она викаше као да је неко б |
| а:{S} Грацијелино одсецање косе, Аталин погреб, и плакале су.{S} Најпосле су, у француским рома |
| е би је болело кад би у њену писму било погрешака с неуредности или с непажње.<pb n="29" /></p> |
| сам јој била сасвим непозната. „Ја сам погрешила,“ рекох. „Ја сам мислила да ту седи једна рођ |
| жене смејале кад би неко правио овакве погрешке говорећи турски!{S} Десет, па све младе и све |
| очекивана.</p> <p>— Да би сакриле своје погрешке, наше жене и код познатих и код непознатих ого |
| њима, ја замуцкујем, и ја правим грдне погрешке, и увек знам кад коју направим, па се све више |
| ам умела схватити, то јест схватила сам погрешно: мислила сам да је то нешто што не може бити н |
| оне осетише то у њој и остадоше дубоко погружене ...</p> <p>Она понова оде Ибрахим-Хасан-бејов |
| навалише на њу: види своју тетку дубоко погружену, где с болом помиње ово мало турско место, и |
| зашто уздише.{S} Зашто да је питају?{S} Погубила децу, остала с једним...{S} Сафет говори Нуриј |
| и поносито као арапски принц, већ чисто погурен, дубоко оборене главе.{S} Пред кафанама већ ник |
| ерком на њеној свадби, већ је погнуо, и погурио се...{S} И виде: ковчег јој покривен везеним, о |
| рата од тетке Емир-Фатми, и видевши га, погуркују се, стежу се, уздишу, румене, као да никада д |
| Од странкиња што у Солуну живе, неке се погуркују, кикоћу гледајући невесту у наслоњачи на стол |
| ће, конаци, богатство?!“ Турске жене се погуркују, и одмах, врло озбиљно, питају што је Емир-Фа |
| ју из једне чаше, а хануме их гледају и погуркују се смејући се крадом; под оном смоквом седе д |
| вши јој кроз густи вео само облик лица, погурне је лактом..</p> <p>Ишле су по турски, мајке, за |
| харемским вратима четири велика лимуна, под прозором њене девојачке собе један кипарис; и он је |
| као киша!{S}" Устаде.{S} Насред баште, под отвореном ћошком је шадрван; вода му пршти у вис и |
| ространо бело гробље, турско, у долини, под зеленим брсним дрвећем, чије испретурано надгробно |
| ако говори!{S} И учини јој се да таван, под, зидови знају енглески; а стидела се да им каже да |
| е одоше на друго посело.{S} У хладу су, под једном старом кривом смоквом.{S} На тешкој зеленој |
| да им буду сигурна „преносна средства“: под својим чаршафима могле су преносити што се год хтел |
| рови и смокве, дигли се у вис олеандри: под оним наром седе две, и тамо две, једнако обучене, п |
| рижених, те му се лепо виде танке усне; под ивицом белога ћулава види му се обријан потиљак Чис |
| едају и погуркују се смејући се крадом; под оном смоквом седе десетину, пред њима је грамофон: |
| ко су у друштву свака за се јединка!{S} Под утицајем својих кћери које су јој се с њене болећив |
| а час препунио да на њему није цеви.{S} Под сваком цеви, или лулом, кроз коју иде вода, бели се |
| су виделе оно чиме су пуне, Европу.{S} Под Арифиним утицајем, оне су и волеле и мрзеле све што |
| {S} Стоји му слика код суте...</p> <p>— Под стиховима из Корана.{S} Ала су за то грдиле жене Мо |
| урске жене подносе физички бол ћутке, а под теретом моралнога бола пуштају глас, и изнемогавају |
| и нешто имао крила, па да полети, да га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули родитељи: |
| днео <pb n="59" /> у башту, наместио га под кипарисима крај гроба своје мајке и клањао пред њим |
| е ми толико залупа да излети, осетих га под грлом.{S} Јадне, јадне ми!...{S} А знате ли одакле |
| ижу се тешка ђулад што би скоро дотакла под.{S} Свуд је постављено за вечеру, јела су сипана, с |
| леде у широм отворене одаје с постељама под белим танким комарницима.{S} За њу је постеља намеш |
| гробовима као стадима, и мало па кафана под широколистим дудовима, и одмах гробље зарасло у кор |
| ици познала, кјучук-ханум?</p> <p>А она под тим утиском, у радости, све исприча: <pb n="33" /> |
| .{S} Тек што би изустила, срце јој дође под грло, чини јој се.{S} И наједанпут, спонтано, скиде |
| и јој је Џемалов прстен, али она јој је под ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но и да није под |
| м, те је Осман не види.{S} Но и да није под платном, Осман је не би видео, јер је гледа <pb n=" |
| SRP19120_N111" /> И виде: велико гробље под кипарисима, око текије, где се сваког четвртка чује |
| е могу ништа; а она мени... скоро ће ме под густи ред селвија.{S} Шесет и девет година како пиј |
| ивицу метне на своја плећа, па се погне под теретом: уместо да шкрипи зубима и да ћути као мусл |
| а стрча доле.{S} Из софе виде сакупљене под њеним прозором жене: нене, мајка, робиња и слушкиње |
| е кажу.{S} У башти крај Босфора, где се под црним кипарисима бели какво породично гробље, ја се |
| Мени се окрете соба.{S} Она ми поднесе под нос сирће од руже, и њиме ми истрља слепе очи.{S} К |
| д побеже из баште, Емир-Фатма се завуче под комарник несвучена.{S} Никад јој није било овако.{S |
| /></p> <p>на хаљини.{S} Робиња се увуче под њен комарник, и утишаваше је.</p> <p>Пред саму зору |
| очиташе некакву кратку молитву и уђоше под комарнике, који се бељаху, али не више на месечини, |
| S} Онде дуд, насред улице, на ширини, и под њим столице где седе Турци, пуше на наргилима и пиј |
| } Али она, по закону, има право да седи под кровом бившег мужа још три месеца и десет дана: да |
| рчаше у ненину собу.{S} Џемал!{S} Стоји под прозором, и разговарајући се с једним младићем, сва |
| т; после комшија, засукав рукаве, удари под грло живинче (ножем за „курбан“): шикну црвена, вре |
| црно за њеном слободом.{S} Он стражари под њеним прозором.{S} И зар она зна шта је то слобода? |
| о да ће се подићи плоче и они ишчезнути под тим плочама...{S} Али они су ишли, ударивши кроз то |
| рије.{S} А Фатма, као пре, леже на софи под белим комарником, јер царство комараца још није про |
| ирна, сва у бело као крин, лежи наузнак под црвеним атласким јорганом, гледајући у њу ћутећи; и |
| олвер, па га у мислима узимам, сакривам под јастук, <pb n="103" /> а кад цела кућа заспи, ја га |
| } Џемал-беј застаде пред једном кафаном под ведрим небом.{S} Турци су тражили кафу, а кафеџија |
| мани.{S} Хтео је да подметне који роман под Нурије-ханумину кућу, више од годину дана пусту, па |
| препатила, овако млада!{S} А Ајше-кадун под старост се пролагала: откуд ће да пуши пред свекрво |
| i> </p> <p>Ово писмо и не затвори, него под утиском неописане радости, која јој сву душу обузе, |
| није му дао стриц, који га је био узео под своје, немајући деце; а сад му је тај стриц умро, и |
| се као да јој је пао с душе један терет под којим није смела, из побожности и богобојазности, м |
| оше сестре и додирнуше врховима прстију под па своје теме.</p> <p>Нурије изиђе, а муфтија се за |
| >„Так!{S} Так!{S} Так!“ чу се у калдрму под Нурије-хануминим прозором. „Један, два, три,“ броје |
| ура, култура“.</l> <p>На коју ће страну под овим тешким утиском?{S} Сети се друге седнице, женс |
| еже се „Аллах екбер“ и губи се у висину под плавим небом.{S} Уска улица, дугачка, закрчена је к |
| е; видели сте му слику у сутином салону под стиховима из Корана...</p> <p>Али, ах! тек што ово |
| гошће у наслоњаче (Ариф с десном ногом пода се, како обично седи на столици), па кафа и цигара |
| ућом (јер се у оваквим приликама диже с пода простирка), где их дочекују невестина мајка и нене |
| бље и погледале у софу: мајке им седе с подавијеним ногама и, како се њима учинило, тупим погле |
| ати четрдесет.{S} Он луд“, вели, „а има подбадача снаху.“</p> <p>— Каква снаха!{S} Снаха му је |
| м печима, Јеврејке у шареним антеријама подбрађене зеленим газом, странкиње што живе у Солуну и |
| исли.{S} Оне је погледаше жуту, и чисто подбулу, с увезаном руком, па се застидеше.{S} Свекрва |
| а их странкиње оговарају, исмејавају, и подвикнула би им: напоље! али се уздржава због Мадам Ар |
| о није смела, због мене; јер он би мени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га видела, к |
| О, њу би снашло оно њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Него да позовемо Ибрахим-ефендију: он је |
| ахове превучене црвеним атлазом ; у обе подвољак округао па као незагризена јабука ; у обе грло |
| и погледао у лице, или у око, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, нарочито у танку поло |
| чочека, потурчене Циганке, и час-по су подврискивале пљескајући длановима помамно.{S} А једне, |
| ђене маслином, и чујем један кларинет и подврискивање једнога беја.{S} Зашто наши људи, како у |
| теменом тле; исправља се, пуца прстима, подврискује, преврће очима, раскалашно се смеје, пада н |
| вецкају зилови, певају и играју чочеци, подврискују бејови и официри, одјекује чађава кафана, т |
| вде, воле да седе на месечини сами и да подврискују?!{S} Како је овде лепо што је створила прир |
| ена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на равне части румену јабуку — свађа.</p> <p>— С |
| асмина и јоргована.{S} Па су се, после, поделиле у четири групе, пошто их је било повише, и пре |
| четку, а наше просвећене жене већ су се поделиле у два логора: једне су уз Емине-Семије-хануму, |
| и нове узеше се смејати њеној забуни, и подигавши јој пече, бише дубоко потресене: њено зарумењ |
| покушавају оборити, јер мисле да га је подигао Алах.</p> <p>Мерсије и Фатма готово ништа нису |
| има пође по соби; један крај горње усне подигао се, те му се виде бели крупни зуби, жиле му на |
| у осим оца.{S} Он, блед, скупио обрве и подигао главу, више се чини да је љут него тужан.{S} Он |
| Тако ми дође, али ми се још никад није подигла рука.{S} Мерсије, мој муж мора свирати у пијано |
| ка, мршава, сва бела, на плећима јој се подигла бела памучна антерија: изгледа као нека светите |
| и, она пљуну у лице кћер која се бејаше подигла да их моли.{S} Фатма се не онесвести кад изгуби |
| мре, и спустише печа, која малочас беху подигле: мимо њих је прошао Џемал, познао их по робињам |
| вање јави.{S} Десну ми руку пружи да ме подигне до себе <hi>човека</hi>, а леву до себе <hi>књи |
| , испустила сам, и ја немам снаге да је подигнем, јер немам срца за њу.{S} Ја нисам више апосто |
| о далеко, сине; а већ кад мислиш, ти се подигни и реци: „Иншалла’“.<ref target="#SRP19120_N104" |
| SRP19120_N108" /></p> <p>Он се осмехну, подигнув један крај горње усне; она у том осмеху не вид |
| сам ја блажена.{S} Каква част!{S} Жена подигнута до човека, и до књижевника!{S} Изиђе, правећи |
| ване, да је гледају: буле у чаршафима с подигнутим печима, Јеврејке у шареним антеријама подбра |
| уж, да га, слушајући га, гледам у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада чинио као мој зашт |
| “, много низа крупнога бисера, а водиље подигоше невести дувак...{S} Лепа пашиница заплака кад |
| ну главу и каткад их је ошинуо бичем да подигравају, и скретао је из кратких, врло уских уличиц |
| , отвори фијоку с Госпођичиним писмима, подиже заклопац са шарене кутије.{S} Мили рукопис!{S} О |
| корана који вишаху над једним вратима, подиже се и, са сузама у очима, узвикну: „О, Шућур!“<re |
| лежи на миндерлуку, с чаршафом, ничице; подиже је: лице јој је мокро од суза! „Мерсије душо, ми |
| распаљује се, као дервиш у молитви; па подиже руке и прекрсти их, врховима прстију додирује ра |
| кривајући лице рукама: тетка у два маха подиже руку да га удари, али је задржа његова мајка.</p |
| јлицу емир-боје на њеним грудима, па је подиже, и то место где је била она, прво пољуби, после |
| , јако притисну на њу своје чело, па је подиже на своје теме; она га привуче к себи, омириса му |
| асенише јој се очи, и у томе, тресак је подиже и ничице обори.{S} Сва дршћући, она жмури и опет |
| } Споља уђе загушљив ваздух; а Фатма се подиже на лакат, па кад виде мајку, насред софе широм о |
| и саже се, метну чело на праг, после се подиже, прислони лице на врата, и заплака...{S} Уз врат |
| target="#SRP19120_N104" /></p> <p>Он се подиже и рече трипут: <pb n="206" /></p> <p>— Иншалла’! |
| чула, кад осети да је нестаје; нагло се подиже и заиска воде, али не могући је прогутати, не ос |
| r">Cocotte</foreign>“ превали он опет и подиже нож, а оне све три, писнуше као црв.{S} У томе р |
| боравим на бол.{S} Пиј, сине!</p> <p>Он подиже главу и погледа у мајку тупо.</p> <p>— Сине, пиј |
| ст дервишку свирку у текијама: тај глас подиже човека, узноси га на небо и преводи преко <hi>ср |
| јој час брише очи, час намешта тел, час подиже какав пали прамен косе с њенога лепог чела.</p> |
| лим и отвори оба крила; а унука се опет подиже на лакат и погледа у башту; дрвеће је било као с |
| и жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, подижу по крајичак завесе, једне их крадом буше и намеш |
| аки дан у ово доба, навијају се сатови: подижу се тешка ђулад што би скоро дотакла под.{S} Свуд |
| орети небо, те неће имати према коме да подижу очи кад се моле Богу.{S} Фатма одлете на баба-фи |
| о ће бити председница <pb n="255" /> за подизање своје репутације,“ па се, на своју срећу, уздр |
| а имала је бити председница „Друштва за подизање друштвеног морала“.{S} Ариф хтеде да плане и д |
| има не забеле гробље...{S} Као да ће се подићи плоче и они ишчезнути под тим плочама...{S} Али |
| но погледа у сваку ствар, па су јој све подједнако миле; и нека у кући помену шта хоће и кога х |
| е уз станице, свет на станицама, све је подједнако зачуђава и занима; и подједнако је обузима ч |
| све је подједнако зачуђава и занима; и подједнако је обузима чудно-пријатно, топло верско осећ |
| његова душа...</p> <p>Цео свет ни воли подједнако ни жали; друкчије исказују љубав и нежност ј |
| а у бело, полако одшкрину једна врата с подмазаним шаркама и погледа у собу, у помрчину направљ |
| спођице, нарочито романи.{S} Хтео је да подметне који роман под Нурије-ханумину кућу, више од г |
| . — Појави се Исмаил-бејов унук; оне се подмигнуше.</p> <p>— Ко с десне твој је, Фатма, рече Ме |
| гун...{S} У Арабију!{S} Нисам могла.{S} Подмитих кадије... с кућом и хиљаду лира...{S} Одредише |
| чито жене, и на изворима се умивају, да подмладе лице, и старе и младе...</p> <p>Ове године уоч |
| } Ја волим!{S} Ја волим — њих две, моје подмлађено Ја, њу, мојих духовних очију вид, и цео свет |
| да удајем, па да добијем унучад: да се подмлађујем гледајући у кући младост.{S} Сад <pb n="175 |
| кињама, и изиђе...</p> <p>Кући оде пред подне, и затече Фатму....</p> <p>— Боже мој! узвикну пр |
| узме папуче.{S} До подне су спавале; од подне, гладне и нерасположене, читале су Коран, седећи |
| се чинију и котарицу...</p> <p>Скоро ће подне, а Џемал-беј спава.{S} Пре једнога часа, мајка га |
| пође по башјорти, а узме папуче.{S} До подне су спавале; од подне, гладне и нерасположене, чит |
| савладана умором заспа, и спавала би до подне да је не пробуди један грлати симиџија.{S} С њом |
| еде сву ноћ, по турски, и да спавају до подне.{S} Пушиће, говориће о љубави, певаће љубавне пес |
| затвореним шалонама леже — сама.{S} Око подне, пробуди се: крај њене постеље беше он, нагао се, |
| у за шалу и једва је чекају.</p> <p>Око подне чу се зврјање кола, уши да заглухну: пред капијом |
| ли и гугутке.</p> <p>Устадоше пред само подне, и робиња им се прикраде као лопов и шапатом рече |
| је шалона или капака, и спавање до само подне, да би дан био, учинио се краћи; хамами се зажеле |
| р</hi>.</p> <p>Ту осташе до три часа по подне, па се, овако обучени, укрцаше у један велики мор |
| .</p> <p>Џемал је отишао од куће још по подне, па се више није вратио.{S} Оне га чекају, изглед |
| чекујем Рамазан...</p> <p>1 рамазана, у подне.</p> <p>Уместо да га данас испратих у џамију, ја |
| вима: на пут ће, па „смртни" су...{S} У подне, Хасан-беј позва у конак мајку: дошли му гости; а |
| , како се изненади, кад, враћајући се у подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње в |
| што ја као друге излазила и у јутру и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим — до сад би м |
| е као прошлог дана; али сад Џемал-беј у подне не дође, због те њене другарице.</p> <p>Трећа рам |
| 1905</p> <p>Драга мала,</p> <p>Данас у подне, враћајући се из вароши и улазећи у своју собу, ј |
| емо, ја бих био ипак срећан: за мене је поднела толике жртве.</p> <p>Ариф оде и однесе Фатми „с |
| чије се брзо и јако лупање јасно чуло, поднесе јој лимун и сирће од руже да мирише, и узе јој |
| у жена.“ Мени се окрете соба.{S} Она ми поднесе под нос сирће од руже, и њиме ми истрља слепе о |
| астојника добара да ми да новаца, он ми поднесе рачун: од великог имања и богатства, остало сам |
| дена, дај да их пољубим.</p> <p>Она јој поднесе уста, пошто их напући, али их Фатма не пољуби.{ |
| ју се: она хоће да помирише цвет он јој поднесе своје лице; он појми да омилује Памука, она му |
| о. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је васпитавала још и њена гувернанта, |
| алпак од црвене кадифе, извезен златом, поднизан бисером, с кићанком од свиле и крупна бисера; |
| њеног бога, Сафет је скинула са златног подножја, и вукла га по прашини, немајући срца за њен б |
| е ни просте (ова је пашиница проста) не подносе ову грдну срамоту, неисказано понижење, како су |
| тмом?{S} Добиће јектику.{S} Турске жене подносе физички бол ћутке, а под теретом моралнога бола |
| рамоту, неисказано понижење, како су то подносиле њине бабе, па и матере.{S} За ово душа наших |
| и крв у жилама, дати нам темперамента и подобности за културу, за живот.</p> <p>Новембар.</p> < |
| } Ушавши у једну велику собу, с прљавим подом, она угледа око једног дугачког стола, без чаршав |
| енглеску реч.{S} Јер Мерсије је потпуно подражавала Мис Блак.{S} Кад је била мала, чим би почел |
| а њему.{S} Он повуче, дубоко, три дима, подржа затворена уста, и из две широке ноздрве покуља к |
| ке, идући за мајкама, с печима на лицу, подрхтавале су од сусрета с младим људима: у свакоме од |
| е неко повреди...{S} Нађох себи забаве, подсекавши косу...{S} Где се скупљали хареми?{S} Код ме |
| е девојачке собе један кипарис; и он је подсети на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се није сет |
| један жут багремов лист.{S} Тај лист ме подсети на мене.</p> <p>Он прочита писмо и — прими дете |
| буне се на уређење харема.{S} Фатма их подсети на Марсела Превоа <hi>Шоншету</hi>, девојче из |
| а!{S} Ево, ја сам променио прстен да те подсетим да је данас седница онога солунског Књижевничк |
| вио ми је да сам добила писмо од тебе и подсетио ме на кућу у којој сам провела више од дванаес |
| не бих ни знала да је Рамазан да ме не подсетише писмом моја сута и ханум-ефенди.{S} Њина писм |
| ре, а њој је и то монотоно зујање мило: подсећа је на вечери кад је, без свеће, седела са својо |
| ку. „То није крв.{S} То је нешто што ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је облије зној, а она |
| леће, и јасмин просто гуши.{S} На њу ме подсећа, увек, и дување ветра, и реч récompense. „<fore |
| х плавих очију а црне косе, те је Фатму подсећао на њеног Џемала.</p> <p>— Ви сте се скоро удал |
| ја се изгубила и пољубила је. „То ће те подсећати на њу, <pb n="9" /> док се не заљубши у човек |
| белој памучној антерији је, и с кратко подсеченом сребрном косом.{S} Осим те старице, све у со |
| од би дошао, дошао би да јој се свети и подсмева.{S} И љути се на кћер што од своје матере сакр |
| а, а звонце.{S} Ариф их прекори, што се подсмевају Нурији, кад она мисли да се овим почиње рефо |
| вају као тице“.{S} Жене се погледају, и подсмевају...</p> <p>А кад дође Мерсије, Фатми јаве; ка |
| Била сам дете, па сам се једном комшији подсмевала што има велики нос, и звала сам га „носоња“. |
| ај горње усне; она у том осмеху не виде подсмех него досаду, па изиђе, намеравајући да опет уђе |
| ме?{S} Младотурцима у Паризу? рече он с подсмехом.</p> <p>— Има занимања и у Турској за њега уч |
| и, и нешто прича.{S} Оне се погледаше и подсмешљиво осмехнуше, као да кажу : „Зар је то живот?! |
| вљавале мртви живот харемски.{S} Оне су подстицале на рад њено велико срце.{S} Док су оне биле |
| ачке браде, длаке сасвим праве, округло подстрижене, и бркова подстрижених, те му се лепо виде |
| им праве, округло подстрижене, и бркова подстрижених, те му се лепо виде танке усне; под ивицом |
| е смеје, пада на колена, простире се по поду, уједа своје голе мишице и пушта дивљачки глас... |
| .</p> <p>— Виши?{S} То би била мотка за подупирање кошуља, умеша се робиња.</p> <p>Одавде одоше |
| о година, болестан, једва иде, сиромах, подупире се дебелом палицом; а ја помислих: комшија кад |
| до за те протеранице што гледају да нас пођауре?{S} Никад!</p> <p>— Или нека улицом дигне пече, |
| а сам више од годину дана, али се нисам пођаурила: покривам главу, молим се Богу по нашем закон |
| снила овако.{S} Кад устаде и спреми се, пође по кући; бола нема, и она задовољно погледа у свак |
| дила до веће јарости.{S} Он, онако љут, пође у собу кћери.{S} Мати му се препаде и рече:</p> <p |
| , сад је говорљива, и страшно расејана: пође по башјорти, а узме папуче.{S} До подне су спавале |
| тма готово изгуби свест, а њена свекрва пође, посрћући, говорећи:</p> <p>— Нурије ће вам све ис |
| мет.{S} Она, готово цела Европљанка, да пође за невиђена човека!{S} Нека прође то момче нашим с |
| ; јер Фатма тебе воли па ће пристати да пође за невиђено.</p> <p>— Шехназе-ханум, она му је сли |
| ављеној десној руци...</p> <p>Уместо да пође к њој, да је убије, њен отац измаче се од ње далек |
| је-ханум позва их на суфур, и пред њима пође посрћући.{S} На столу пуно, а ниједна ништа не оку |
| це?{S} Ха! ха! ха! — и крупним корацима пође по соби; један крај горње усне подигао се, те му с |
| .{S} Он похита кроз једна вратаоца, она пође за њим, па се сети теткиних речи: „Што се кроз прс |
| >Она скочи и, уместо да се закључа, она пође.</p> <p>— Не преда њ!..{S} Бежи!..{S} Сакриј се!.. |
| и љубав, страст да је има.{S} И чим она пође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-х |
| кафане, вукући са собом свој терет; па пође за једним лепим високим Турчином. „То је Осман.{S} |
| е... доста ће јој бати.</p> <p>Пашиница пође софом: висока, права; бела памучна антерија јој ра |
| аест година, — метне пудер понекад, кад пође на неку свадбу, ноћу.{S} И тако обучена, зави се и |
| а њим, тобоже онако, да се прошета; кад пође ка капији, слуга се спремаше да га прати, кријући |
| ам ја несрећна...{S} Пољуби ме само кад пође и дође. „Од мужа и жене биће два друга, од драгог |
| е сунчева захода, што устајемо мужу кад пође и дође, што му поливамо кад се умива, што му помаж |
| ш.</p> <p>То рекавши, устаде с дивана и пође из собе.{S} Висока, мршава, сва бела, на плећима ј |
| } Како би изишао пред њу?{S} Обуче се и пође по кући, и сети се: „Ако се још једном опијем“...{ |
| његова тетка метну па главу башјорти и пође Ибрахим-бејовима да им сад све исприча, кад није р |
| не мрзи.</p> <p>— Алла’?! простења он и пође да затвори кћери уста.</p> <p>Али ова се измаче ви |
| м отвори, и кад уђоше, пољуби им скут и пође пред њима, поведе их уском стазом посутом ситним ш |
| етну у куверт, па га намести на главу и пође тако по соби, — врача: да опет добије тако мило пи |
| а изиђеш.</p> <p>Она с разбијеним срцем пође; не погледа се у огледалу, а и за кога?..{S} С дру |
| агог ко ме одвоји —</l> <l>Нек с торбом пође од врата до врата!</l> <p>— Помириће се, очију ми! |
| гостовање: увек пуна кућа жена; мој син пође мени, па кад пред вратима види обуће као у обућарн |
| весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, и тако пође: зашкрипаше му лаковане плитке ципеле с високим пе |
| е, попи је даде бакшиш кафеџији и одмах пође, не ходећи поносито као арапски принц, већ чисто п |
| не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да пођем Солуном сама, ја не бих смела, не бих умела.</p> |
| ... „Да има Бога, он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на улицу.</p> </div> <pb |
| урци?</p> <p>— Па зар никад с њом да пе пођем!?</p> <p>— Можеш.. њеним родитељима, кроз капиџик |
| се све чини да ћу видети Њега ..{S} Кад пођемо Бејлербејом, да се шетамо, око кућа зидови (виши |
| о ждрали! високо летите вичући.{S} Кад пођете одавде, понесите поздрав моме драгом.{S} Кажите |
| чи, али се залечи, и ја с њом залеченом пођох по другарицама, осећајући да је имам само кад ми |
| трамвајем први пут!{S} Пошто су сишле, пођоше к мору, које се час-по заплави између кућа.{S} Ф |
| е: у њима је свекрва са сестром; остала пођоше ходом, и застајкиваху, јер не могаху даље од сил |
| Фатма се пред Мерсијом радовала; а кад пођоше пешице, њој се овај радни дан учини већи од оба |
| ак и за зета, одљутила се сасвим, и кад пођоше, она га топло поздрави.</p> <p>Довезавши се до Ћ |
| обореним гробовским камењем.</p> <p>Кад пођоше натраг низ стрме улице, вранци посртаху, јер им |
| зама у очима, загрлише је.{S} После све пођоше Фатми...{S} Она је опет била тамо у куту „на угл |
| у: деца, тужна што их стриц не воли, не пођоше за њим као други пут...{S} Снаха му бејаше у јед |
| p> <p>Довезавши се до Ћемер-Капије, оне пођоше уз брдо, поред хамама покривених маховином као ћ |
| ама уз свирку и песму...{S} Одатле, оне пођоше натраг у град, ногу пред ногу, и требало им је м |
| и јашмаке у шарене свилене бошчице, оне пођоше за домаћицама на софу.{S} Гошће нису мислиле да |
| њему родила и одрасла.</p> <p>Заћута, и пођоше јој сузе.</p> <p>— Што плачеш, око моје?{S} Шта |
| ј соби без завеса, па се гошће завише и пођоше кућама.{S} Све ћуте.{S} Домаћице их испратише ча |
| n="130" /> а после се опростише с њом и пођоше да се код куће одморе и припреме за <hi>јенђе</h |
| чи; па и остале туђе скочише несвесно и пођоше за њом јенђама.{S} А робиње хлађаху кјучук-ханум |
| .</p> <p>И ако је месечина као дан, они пођоше с фењером, да их не би зауставио стражар држећи |
| ти из вароши, и како сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, и страх ме од ове данаш |
| ам њену децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, како сам срећна!{S} Пред мојим |
| ја сам се муфти-ефендији исповедила, и пожалила сам му се и као свештеном лицу и као оцу...{S} |
| лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком гледам по оца...{S} Мој син је красан |
| туд појави један огроман <pb n="211" /> пожар.{S} Пред Нурије-ханумином кућом зауставише се кол |
| i>Карађоз</hi>.{S} Стамбол је као његов пожар <pb n="182" /> што избије из једне куће па захват |
| на, кад се сунце чини као какав огроман пожар!“ рече Фатмина мајка, гледајући у залив преко бел |
| на појава.{S} На небу се појави огроман пожар, обухвати га целог.{S} Међу животињама завлада па |
| оспођичин, на њено узглавље, и силно је пожеле, узе узглављу шаптати своју тајну, и учини јој с |
| !...“ Ја сам, драга госпођице, сто пута пожелела да свој уништим, да скочим у Босфор, да се уби |
| И да то своје чудно осећање коме кажем, пожелех Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад |
| ена на зиду.{S} Он се погледа у једном: пожутео као лимун, очни капци су му чисто отечени: боље |
| е деце!...“ </p> <p>Ова веза трајала је позадуго, и Зејне-ханум, Осман-бејова снаха и жена није |
| скочи.</p> <p>У нениној соби седеле су позадуго.{S} Што би људи и жена из те улице, из тога кр |
| груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово позајме у простих, старих турских жена, а после, бојећи |
| три жене.{S} И за шта?{S} Прву, што је позајмила обоце једној комшики; другу, што је отишла у |
| силно духа вардар.{S} Код Нурије-хануме позатваране су све шалоне, а на једној њеној соби из ав |
| боље него слободна.{S} После, у башти, позва свога белог гаћастог голуба; он јој долете на рам |
| , да би ово посело свечаније изгледало, позва све своје пријатељице и јетрву и синовицу.{S} И а |
| ла је вешта старотуркиња:<pb n="263" /> позва нас на ифтар, спреми нам јела каква никад нисам о |
| га она и зове „Памук“, и без премишљања позва Арифу да јој види сестрића. „Она је куражна и ене |
| па „смртни" су...{S} У подне, Хасан-беј позва у конак мајку: дошли му гости; а она само метну б |
| ећи. <pb n="184" /></p> <p>Нурије-ханум позва их на суфур, и пред њима пође посрћући.{S} На сто |
| од млада месеца до пуна.{S} А на свадбу позва сав Солун, то јест сву госпоштину солунску.{S} По |
| него што су јој већ учинили одликовање позвавши је у своје друштво.{S} Она седе где нађе место |
| и жене и због тога и не зову странкиње: позвала ју је да види харемско весеље, да га пореди с е |
| им кћерима спремљеним као за бал (њу је позвала Сафет, остале је довела Ариф), и једне су прост |
| све више душом приближује, и како би их позвала да јој виде библиотеку а не сме од Солуњанака и |
| !{S} За једну софру и странкиње су биле позвате; али све нису вечерале, јер нису могле сести до |
| алу; с њим вечерај па спавај.{S} Ми смо позвате код Дервиш-бејових на ифтар, па можда ћемо тамо |
| ар.{S} За ифтар су, још пре две вечери, позвати гости.{S} Најпосле се осмели и изиђе пред ханум |
| акој сестри на ухо шанула о овоме.{S} И позваше ме у своје друштво људи.{S} И показаше ми „свој |
| на главу фес.{S} То је Фатма знала.{S} Поздрав од човека њу просто избезуми те климну главом, |
| ела Мерсије кад је одговорила човеку на поздрав, узвикнула би престрављено: „Ти си полудела!“ а |
| слима гледа море, каик, младића и његов поздрав, и онај дуги и дубоки поглед; по стоти пут се п |
| е</hi> било је непознати младић и његов поздрав.</p> <p>У конаку су људи: њен отац, слуге, кочи |
| hi> има: муслиманска девојка примила је поздрав од човека, и одговорила му је: то је много; а ш |
| вичући.{S} Кад пођете одавде, понесите поздрав моме драгом.{S} Кажите му да ми се око од суза |
| ци шта пише тејзе, то јест да им изјави поздрав и од ње, и од Госпођице, па се трже: њена нене, |
| </p> <p>Ариф оде и однесе Фатми „слатки поздрав“.{S} Али она удеси причање тако лепо, те се мла |
| очекују невестина мајка и нене, и после поздрава седају по ниским миндерлуцима.{S} Свекрва је у |
| по месеца ја сам се надобијала „слатких поздрава“ од своје суседе; а сад, и од њене кћери ваљда |
| Нурији је слала најгоре поруке и „горке поздраве“.{S} Једно једино дете, па оваква несрећа, ово |
| не, пуне дражи и елеганције цариградске поздраве, и тад се окрећу, обе, и с пуно поштовања пола |
| , за Божју љубав, не казуј Емири!...{S} Поздрави је.{S} Она ће умрети срећна, благо њој!“...{S} |
| рођаке до рођаке, редом, да се са свима поздрави.{S} С тетком, с три нове, с Мадам Аристид и с |
| {S} Он хтеде нешто да јој говори, да је поздрави ваљда добродошлицом, па, чудно узбуђен, не мог |
| рије-ханумом, те ти тамо идеш, много је поздрави. <hi>А. Ж.</hi></p> <p>Емир-Фатмине очи просто |
| ки обувене.</p> <p>У све три генерације поздрави турски : <hi>темена</hi>.</p> <p>Трећа генерац |
| <p> <hi>Мурад-Џемил.</hi> </p> <p>И не поздрави друга, затвори писмо непрочитано, испрати га и |
| раку пред нене и мајку, да их по азиски поздрави: и саже се те им направи од земље темена и пољ |
| је невесела.{S} Тетка се расејано с њом поздрави, а она наједанпут рече:</p> <p>— Моја тетка... |
| а се сасвим, и кад пођоше, она га топло поздрави.</p> <p>Довезавши се до Ћемер-Капије, оне пођо |
| нени моје одлично поштовање.{S} Срдачно поздрави госпођу твоју мајку, Ариф-хануму, малу драгу М |
| је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и не поздравивши девера седе за ђерђеф.{S} Осман се зачуди, |
| ди, мужде! весело узвикну Фахрије-ханум поздравивши пашиницу теменима.</p> <p>— Само бих дала м |
| ила је у скут и у руку нене и родитеље, поздравила се с родом, и сад седи оборених очију, бледа |
| питају: „Пардон!{S} Да ли сам се с вама поздравила?“ Па ипак, кад некога воле, ја мислим да мор |
| и је бољи.{S} А она је за тебе питала и поздравила те. <pb n="120" /></p> <p>— Од „нове“, наше |
| <p>P.{S} S.{S} Мерсије ме молила да вас поздравим и да вам кажем ово: „Наше учитељице Француски |
| како ју је поздравио, то јест да ју је поздравио, и да му је одговорила.{S} Робиња тапшући од |
| ма, како се с њим гледала, и како ју је поздравио, то јест да ју је поздравио, и да му је одгов |
| омењена.</p> <p>— Боже!{S} На Јалији ме поздравио!...{S} То ми је био сан ... говораше Фатма ис |
| и, или је се и не сећа: зар је он једну поздравио и тако је погледао?{S} Па се покрије преко гл |
| /> рече Францускиња Фатми пошто се све поздравише и седоше.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Ou |
| и, пошто их обе дочекују.{S} На софи се поздравише теменима с већ дошлим гостима, Солуњанкама, |
| игаром и кафом.{S} И још по једанпут се поздравише, па почеше да се разговарају, полако, „госпо |
| ично, и запљускивало пеном кола, као да поздравља сватове; па скренуше поред Олимпос-Паласа и Х |
| о није ништа!{S} Као <pb n="40" /> наше поздрављање са женама лице на лице, тако њихово руковањ |
| па га даде робињи заједно са „слаткима поздравом", а она га метну у недра, па правећи дубока т |
| ридржи.{S} Она се овоме радује као оном поздраву на Јалијама, и што је пољубио у руку „на виђењ |
| њих, код суте.{S} Молила би тејзу да га позива свакога петка, и она би ишла тамо, и седела би с |
| ишина, мирис ноћне влаге и месечина.{S} Позиване су на вечеру у групама.{S} Вечерало се у једно |
| свим млада.</p> <p>Одмах после вечерњег позивања на молитву, пред Нурије-ханумином капијом заус |
| ебрна тепсија, а мујезин очита последње позивање на молитву, Џемал-бејови се узнемирише што њег |
| ах</hi>?...{S} С минара се чује јутарње позивање на молитву, разлеже се и губи у око...{S} Још |
| ога стрица.{S} У зору јој се мујезиново позивање учинило као запевка; тако пријатан глас и ариј |
| „Алла’ екбер“...{S} Како јој је мило то позивање на молитву, њој познато!{S} И овим пробуђена и |
| , јер су мислили да спава.{S} Кад се чу позивање на вечерњу молитву, <pb n="186" /> она узе две |
| узимали су абдест људи; а већ кад се чу позивање на молитву, по турским кућама, као уочи петка, |
| апиџику је катанац.{S} С минара се зачу позивање на последњу молитву, а она несвесно покри косу |
| ава.</note> <note xml:id="SRP19120_N89">Позивање на молитву.</note> <note xml:id="SRP19120_N90" |
| и чудно утиче на оне који су очекивали „позивање“ с нестрпљењем и много побожности.{S} То није |
| јове куће и ограде, и још даље, далеко, позлаћују сребрну коњску оправу, а према њима се сијају |
| емају душе колико ми.{S} Мени је јутрос позлило, једна укућанка је чула, а није дошла, и ако зн |
| ке остаде без унуке...</p> <p>Јесен је, позна, оголела као просјакиња; црну влажну земљу покрив |
| е увек с по једном девојком...{S} И кад позна да је мени криво, љути се: вели да су му оне што |
| ништа.{S} Млад, леп, мушко: она га није познавала, и није с човеком седела, осећала да је гледа |
| е...{S} Пашиница и Цариграђанке нису је познавале овакву каква је вечерас била, па су се чудиле |
| афеџију: „Једну кафу!“, али кафеџија је познавао и овога госта, те му донесе филџан мастике.{S} |
| је јој хтео ништа помињати.{S} Он је њу познавао боље него икога на свету.{S} Уосталом, њу је м |
| ашиницом је ишла најотменијим харемима, познаде у ове три нове оне што вичу <pb n="75" /> на ур |
| спавам, отац.</p> <p>Он ни по гласу не познаде да је решена и на живот и на смрт.</p> <p>— Ти |
| н-беју, близу Алаџа-Имарета“...{S} И он познаде рукопис.{S} Аманет: женско дете од три месеца!{ |
| рје!{S} И загука њен голуб: она му глас познаде. <pb n="25" /> Није га видела читав месец, и ни |
| е он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја га познадох... сутин сестрић...{S} Стоји му слика код суте |
| ништа.{S} Сва четворица је погледаше и познадоше да је живела животом великих турских госпођа. |
| /> прима се с резервом.{S} Само кад је познаду.{S} Али, колико је њих што је познају?{S} Њена |
| улици и познаду их.{S} А како да их не познаду кад су скоро развијене!{S} Ја просто обожавам Д |
| јављају људи, кад их сретну на улици и познаду их.{S} А како да их не познаду кад су скоро раз |
| ло француски (па и то не свима).{S} Она познаје и друкчије своје другове, културне; али, њих ов |
| неговао.{S} То је једини човек кога она познаје и воли.{S} Ни њени најрођенији не би смели ништ |
| послетку, да јој се јавио неко кога она познаје, она би се нашла увређена, знала би да то чини |
| би у уста као да се с њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби је као Мадам!{S} И читава два дана б |
| дам, Мадам Аристид, и толике друге које познаје из живота и из романа.{S} Њој је лако: она зна |
| ј опише тај бол, који она, за срећу, не познаје.{S} Моја мајка једва отвори уста и рече: „Не мо |
| ма изјутра и пред вече, а она никога не познаје.{S} Чим чује кола, она мисли да су гости с Јали |
| {S} Ко зна шта је њега лагала?{S} Да не познаје ниједно мушко, а оно... можда се с неким и љуби |
| а га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Напослетку, да јој се јавио неко кога она п |
| ета.{S} Девојка се, истина, с момком не познаје, али ипак пита се, хоће ли тога и тога.{S} Грех |
| разгали: „Ја сам јој први.{S} С њим се познаје од пре неки дан, а са мном откад!“ И преброји н |
| чице?{S} Арслан-Нури!...{S} По имену се познаје да му отац није телаковић.{S} Јер, на пример, ч |
| Кисмет</hi>.{S} Францускиња, која скроз познаје турске жене, јер годинама је живела у Цариграду |
| не чак и у својим песмама помињу и који познаје као и друге народе — из романа, и сад се занесе |
| тим световима, заносећи се животом који познаје из француских романа.{S} Она је Туркиња, сентим |
| лила, толико му причала о њој, да је он познаје боље но своје рођаке у Цариграду; и причала му, |
| а иђаше очима од једне до друге, све их познаје: од тридесет и неколико свега седам осам писмен |
| Да живим као европске жене!...“ Она њих познаје, Мадмоазел, Мадам, Мадам Аристид, и толике друг |
| ђо снахо, ти не можеш без Нурије-ханум, познајем.{S} Године су то, откад живите као сестре, и б |
| ханум?</p> <p>— Ја... јесам.{S} Ја њега познајем, одговори Фатма збуњено.</p> <p>Колико је блед |
| авно: како се Фатма родила.</p> <p>— Ја познајем Фатму, ви познајете Џемала...{S} По оцу од Ара |
| S} Ови други сви имају душу, и ја многе познајем, па ми је мило што имам познанике бар међу нар |
| p> <p>— Никад!{S} Али за човека кога не познајем...{S} Ја, хвала Богу, знам у каквој сам се сре |
| о слобода.{S} Ја, госпођице, слободе не познајем, те бих у један кут, па у други... и не знам к |
| и, на сликама!{S} Али ја чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему родила и одрасла.</p> <p> |
| да се казним, хоћу с тобом у свет који познајем по причању и из књига, и који ми је стран, туђ |
| воли, мајчице, да је дамо: ја њега бар познајем, наше солунско дете.{S} Да је дамо да се не ог |
| дно осећа а друго ради.{S} Али ја Фатму познајем: ако је заволела једнога, а ти јој намећеш дру |
| о да чујем пољупце, и мислила сам да их познајем...{S} Ми нове луде, мислимо да су само у Турск |
| родила.</p> <p>— Ја познајем Фатму, ви познајете Џемала...{S} По оцу од Арапа, од емира...{S} |
| мој: ти си Фатми отац, али ти Фатме не познајеш.{S} Она је пред тобом као оне девојке што изиг |
| p> <p>— Простор и време, Емир.{S} Ти не познајеш силу ни једног ни другог, јер си врло млада.{S |
| ече Фатма равнодушно.</p> <p>— Ти их не познајеш, зато тако говориш.</p> <p>— Дајте мени, рече |
| удо што си се заљубила у човека кога пе познајеш: само зато што ти се <hi>лепо</hi> поклонио, у |
| у душу; али то је често, не увек.{S} Ти познајеш Хиснет-хануму.{S} Која још уме да направи онак |
| оведем, кћери, да их видиш...{S} Ти њих познајеш, наше комшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди, али и |
| ледале су му слику, коју тако добро обе познају: виделе су је небројено пута.{S} Једанпут ју је |
| е познаду.{S} Али, колико је њих што је познају?{S} Њена дела не иду ван њене домовине, јер њен |
| пуно, па <pb n="78" /> ме све, многе ме познају.{S} На једној стакленој софи прозори су били за |
| м дервишем.{S} Родитељи свога детета не познају, јер она их се боји, па им је неискрена.{S} Она |
| хиљаду гроша, рече мајци.</p> <p>А она, познајући сина, уплаши се и рече:</p> <p>— Мисли, па та |
| и некога на буну.{S} Гледајући њу, а не познајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Арифи?{S} З |
| м још из далека гроб слаткога де Мисеа: познала сам га по жалосној врби...{S} На гроб сам му ме |
| и!{S} Ах, како ћу, кад ми је тамо...{S} Познала би.</p> <p>28 рамазана.</p> <p>Једанпут, сећам |
| ражиле њега да виде.{S} И Мерсије би га познала по слици.{S} Она зна да му је слика из Париза и |
| ко као небо, тај свет који сам из књига познала и о коме ми је толико причала Мадмоазел и Мадам |
| градове, Париз... све што сам из књига познала и лудо заволела, што ми даје животу живот...{S} |
| ам Цариград, његова села и његове улице познала из кола и из каика; ја улицама нисам пешке пошл |
| робље што се зове <hi>Пер Лашез</hi>, и познала сам још из далека гроб слаткога де Мисеа: позна |
| ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу његову,“ тако мисли Фахрије-ханум, на |
| Мерсије.</p> <p>— Па зар си га по слици познала, кјучук-ханум?</p> <p>А она под тим утиском, у |
| викнуше, у један глас: „Он!“ Обе су га познале.{S} Емир, узбуђена, збуњена, не знађаше шта рад |
| нису разумеле како ју је назвао, али су познале да нешто не ваља <pb n="169" /> кад су хануме о |
| ињама, Енглескињама и Францускињама, да познамо шта њих покреће nа рад, на живот.{S} Ми ни шта |
| госпођице.{S} Мој отац с писмом ишао од познаника до познаника: све истина онако.{S} И он га та |
| Мој отац с писмом ишао од познаника до познаника: све истина онако.{S} И он га тада дао својој |
| у Фатминој библиотеци многе своје миле познанике, поред Шатобриана и Ламартина — Гиј де Мопаса |
| многе познајем, па ми је мило што имам познанике бар међу народом од камена и бронзе.{S} Ишла |
| Францускињама, она је имала многе своје познанице.{S} Домаћица је одведе уврх сале и посади до |
| аиком што стоји испод конака једне наше познанице (њена је својина тај каик) пређемо на европск |
| адости...<pb n="85" /> Јавио јој се као познаници Европљанки, новој, оној новој што тражи да ту |
| беху подигле: мимо њих је прошао Џемал, познао их по робињама откривена лица.{S} Оне су претекл |
| ином <pb n="12" /> чаршафу, да је не би познао отац, ако би је случајно срео.</p> <p>Једно пред |
| ове косе и хаљина, а тај мирис њој није познат, јер није ни мошус, ни љубичица, ни јасмин... „Т |
| е разумевао, а који је његову уху добро познат..{S} Руке су му се тресле кад је отварао писмо.. |
| кога на свету.{S} Уосталом, њу је могао познати чак и онај који се само мало с њом дружи, јер о |
| а састанак испод Чауш-Манастира, милим, познатим стазама, које су већ готово у траву зарасле.{S |
| сакриле своје погрешке, наше жене и код познатих и код непознатих оговарају мужа.{S} Има и такв |
| јој је мило то позивање на молитву, њој познато!{S} И овим пробуђена и разнежена, чу шадрван: п |
| бично гледају Солун, једну слику толико познату а увек нову — залив, Олимп, који се дизао из во |
| јој падне на главу, те осети ону своју познату тегобу, затвори очи...{S} Око собних врата неко |
| док им не упамтиш глас, да их по гласу познаш.<pb n="101" /> Мој отац!{S} Да видим пуномоћнике |
| ну.{S} Или, управо, младост ми је дошла позно као позно пролеће.{S} У четрдесетој години имала |
| , управо, младост ми је дошла позно као позно пролеће.{S} У четрдесетој години имала сам кризу, |
| рати и рече:</p> <p>— Мајчице, ја ћу да позовем женског Хилми-пашу, нека испита Фатму.</p> <p>М |
| реће?{S} Ви сте зацело очекивали да вас позовем на свадбу, јер, чим сам примила обележје, одмах |
| и жену, гледа кућу — други човек.{S} Да позовемо за сутра ове људе? зваћу их за после ифтара, з |
| но, јер он би јој подвикнуо.{S} Него да позовемо Ибрахим-ефендију: он је старотурчин, и муфтија |
| сестром договорила, поче Нурије, да вас позовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се нећ |
| ..{S} Он је арапски племић.</p> <p>— Па позовите га, рекоше старци.</p> <p>После четврт часа, о |
| амештену; улицом иду испод руке; походе позоришта, опере, шуме — свет; она никога не гледа, сам |
| огртач за прашину и европска махрама за позориште“.</p> <p>— Зацело, Емир јагње, ти си завијена |
| мед, кад не може да узме ложу, не иде у позориште.</p> <p>И у вече, она се спреми за бал код го |
| /p> <p>О чему све ове жене не говоре: о позориштима, о литератури, о хуманим друштвима!{S} А на |
| ма; овде изобличене поштују.{S} Синоћ у Позоришту: један маркиз у ложи са својом женом и с њени |
| посете „геније“; а ја за њим одмах све поизотварах, да не осети моја слушкиња посетиочеве ми „ |
| ута, кад се зби једна необична природна појава.{S} На небу се појави огроман пожар, обухвати га |
| так, и средину, и крај, и знам све њене појаве као и то, да она није овако краткога века и да н |
| , или јој је ово први напад, и какве су појаве његове.{S} Она му сасвим свесно и лепо исприча д |
| у жене...{S} И у томе, на вратима софе, појави се <hi>човек</hi> у црном оделу, с фесом, „леп к |
| ој сестри, у овом силном душевном болу, појави се њена страст за дуваном јаче него икад, и нема |
| с леве твој је, Мерсије, рече Фатма. — Појави се Исмаил-бејов унук; оне се подмигнуше.</p> <p> |
| p> <p>— Ко с десне, срећа је Зехрина. — Појави се дете.</p> <p>— Благо њој! узвикнуше све три.< |
| тране, срећа је Есмина, рече Мерсије. — Појави се старац.</p> <p>— Сирота!{S} Сирота! узвикнуше |
| јатно, топло верско осећање, кад се год појави каква висока бела џамија или се укаже какво прос |
| ће се раздвојити, отворити, да се отуд појави један огроман <pb n="211" /> пожар.{S} Пред Нури |
| г нема: ишчезао је, да се никад више не појави...</p> <p>Попи кафу и попуши цигару, обуче бели |
| нуминој кући прође месец дана, и кад се појави пун месец, бео и округао као сребрна тепсија, а |
| и олеандри пуни црвенога цвета; овде се појави хамам покривен маховином као ћилимом, онде се ук |
| око и почеше да врачају:</p> <p>— Ко се појави први с леве стране, срећа је Есмина, рече Мерсиј |
| необична природна појава.{S} На небу се појави огроман пожар, обухвати га целог.{S} Међу животи |
| мисли шта ће: срамота га да се пред њом појави.{S} У томе, она уђе и не рекавши му ни добро јут |
| има скида обућу, а ови гледају да се он појави, па да скоче...{S} И већ су на ногама сви: кћи, |
| да смо искрени.{S} Ти знаш да се често појави рђав живот што се прикрила истина.{S} Кад бисте |
| цускиња него Туркиња; у једном тренутку појави ми се неодољива жеља да и ја положим главу за Фр |
| р-ханум умире.</p> <p>Мајка му се одмах појави, препаднута, у дугачким белим гаћама као мушко, |
| је су се помало отварале да се кроз њих појави каква рука са зембилом и новцима.{S} На чесмама |
| не твој је, Фатма, рече Мерсије.</p> <p>Појави се луди Соломон.{S} Оне прснуше у смех и простре |
| > <p>— Ко с десне твој је, Емир.</p> <p>Појави се један младић.{S} То јест, појавише се неколик |
| е, кад би се она из женског срца и духа појавила на улицу наједанпут, неочекивано, могла би бук |
| <p>Појави се један младић.{S} То јест, појавише се неколико младића, и Фатма викну и покри лиц |
| <pb n="2" /> отворише се кућна врата и појавише се из куће три хануме, као Гркиње или Јеврејке |
| , где јој се учинило да се дижу плоче и појављују мртви које је волела а сад их се боји, побеже |
| <pb n="181" /> је.“ Ја сам то чула, али појам <hi>велико</hi> нисам умела схватити, то јест схв |
| да га замене другим; да цвеће метну за појас или у рупицу од капута, па кад увене да га баце п |
| ; али против кога, то не зна...{S} Виде појас њихове баште и дворишта — оградни зид, покривен л |
| аједанпут, спонтано, скиде бисер, скиде појас, свлачи се.{S} Оне то гледају, ћуте.{S} Да их пит |
| пре но што ће почети писмо, она одреши појас и расплете <pb n="26" /> косу; учини јој се да по |
| мирисом од љубичице.{S} Па опаса везен појас с искићеном пафтом и обу беле атласке папучице зл |
| на као гар, антерија бела као снег; без појаса је, са широким скутовима као жена; чарапе <pb n= |
| е су, са сузним очима, читале из романа поједина места и, црвенећи, криле лице на грудима једна |
| , јадна!{S} Да не беше нас, њу би мачке појела.{S} Да је умела говорити, зацело би нам рекла: „ |
| све има.</p> <p>— О, много!.. о чему ни појма нисам имала, кад сам седела с тобом загрљена с ли |
| рди отац, и кад виде да је мајка пљуну, појми да устане, да се правда, па немајући снаге, јаукн |
| чно трезним чочеком; а пијани Џемал-беј појми да устане, па не <pb n="210" /> могаде, него паде |
| рише цвет он јој поднесе своје лице; он појми да омилује Памука, она му пружа своју руку.{S} Он |
| женом; све је разумела, свачији је бол појмила, од нене је научила да размишља, од Госпођице д |
| ту сањам и ако његову даљину не могу да појмим.{S} Па они дивни градови, на сликама!{S} Али ја |
| во устајало као баруштина.{S} Исти луди појмови, исте глупе предрасуде, старе, изанђале: с чове |
| ред Мармаре нешто пуче на лађи; капетан појури, а жене, и турске и хришћанске и јеврејске, прив |
| ема Хамидији, одатле, поред Бејаз-Куле, појурила су широком улицом к Депоу, дошла дотле и скрен |
| мимо вашу кућу, клецала су ми колена, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у |
| бичај, <pb n="193" /> као што знате, да покажемо пут онима који су пошли странпутицом...{S} И м |
| у.{S} Кад год <pb n="11" /> су хтеле да покажу путницама какву велику турску кућу, странкиње су |
| црне као гар, с белим башјортиом, која показа оба реда зуба белих као снег, насмејавши се на А |
| е од вас лепо, Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руком место где ће сести и она прође поред њених |
| шало.{S} Фатма полази путем који јој је показала мухамеданка.{S} Идући њим, биће праведна, ући |
| , као да није муслиманин.{S} Сута му је показала нашу кућу...{S} Напослетку, он је муслиманин с |
| сече поморанџу.</p> <p>Фатма ником није показала рану, крила ју је као нешто свето, као рану на |
| олуну, и странкиње...{S} Странкињама су показани ортаци, то јест по две жене једнога мужа, а он |
| на осамнаест.,.{S} Ја ћу доћи па ћу вам показати.{S} Увек лака храна, да пази на стомак.{S} А с |
| родитељи воле, јер јој своје милоште не показаше.{S} Дете не дознаде очеве нежности, да се не р |
| И позваше ме у своје друштво људи.{S} И показаше ми „своју милост“ књижевници.{S} Организовали |
| ласа.{S} Мајка уђе к њему и поче нежно, показујући му једно стакалце:</p> <p>— Ево, чедо, арсла |
| ф.{S} Али напрасити беј већ се поврати, покаја.{S} Зашто да се не користи мужевљим правом?{S} З |
| ењу испрати га.{S} А после, сто пута се покаја што га је испратила и сто пута рече: ако!</p> </ |
| ко мени!...{S} Тешко мени !...“ И он се покаја, и застиде се.{S} Али пошто му се учини да стид |
| естрић није жењен, рече она убедљиво, и покаја се што је Мерсији казала своју тајну.{S} Што да |
| обилазио око куће где му живи снаха као покајница.{S} Од „поштених" пријатељица ниједна јој вра |
| их врата пријатељицама; узех живети као покајница.{S} Ја сам рођена да будем жена и мајка; али, |
| патње чиме си ме наградио!..{S} Кашаљ, покаткад крв у махрами, сталне грознице, туга, бол — см |
| есечина пала по стварима и по ханумама; покаткад се чује неразговетан шапат, кад клече с рукама |
| а, једнолика јесења киша.{S} Јер беј је покаткад задржавао воду дању; ноћу никад, да му пљушти |
| ућа опажа; од пре неколико дана, она се покаткад осмехне, а јуче се обукла и закитила.</p> <p>— |
| аду, у чисто турском крају, само што се покаткад чује лавеж паса или стражарева палица.</p> <p> |
| S} Још непрестано је мртва тишина, само покаткад чује се стражарева палица, и једва чујан ход љ |
| гледа у бедног старца, оставља га да се покашље; а кад он би готов, она рече :</p> <p>— Што се |
| ..{S} Ако дознаду па покваре?{S} Шта да покваре?{S} Шта има?...{S} О, <hi>много</hi> има: мусли |
| у кад само она зна...{S} Ако дознаду па покваре?{S} Шта да покваре?{S} Шта има?...{S} О, <hi>мн |
| апуча (да јој се беле атласке папуче не покваре од росе).{S} Кад нахрани и измилова голуба, он |
| за час се и <pb n="194" /> неочекивано поквари.{S} Осећали су међу собом нешто што их раздваја |
| е тако тешко закопчава?{S} Ко зна ко је покварио...{S} Ја је нисам ни носила.</p> <p>— Она вам |
| ј од мене...{S} Није грехота: ти нећеш „покварити“ венчање, — девојка си.“ Он је говорио францу |
| недрима кад је толики омар?{S} Ти си га поквасила знојем, па сад не могу да га пољубим, рече Фа |
| и на његово сухо лице — кваси га, па га поквашено љуби, с њега пије своје сузе, <hi>њега</hi>: |
| .{S} Ја сам <pb n="286" /> сад као ут с покиданим жицама, или као деф с поломљеним зиловима: ка |
| уста, и руке.{S} Понова леже, плачући, поклапајући лице па узглавље, уздржавајући се, да јој с |
| да се види.{S} Дао ме као неки поклон: поклон се даје невиђен.“ О, врло драга госпођице, зашто |
| к брашна, мислећи : „Завет сам испунио; поклон нисам узео натраг већ сам га купио!“...{S} А Бог |
| ије а гости се чуде: толико богатство — поклон од цица!..{S} Све шију, тихо певају и пригушено |
| трају до гроба.{S} Живот нам је од Бога поклон који морамо вратити Богу, кад нам га затражи.{S} |
| аћице, женске а као за мушкарца: спрема поклон једном сирочету, девојчици; а Нурије ће њеној бр |
| мушком — не мужу — невиђена, као какав поклон од дрвета или камена, и она се побунила, прва за |
| тражи се да се види.{S} Дао ме као неки поклон: поклон се даје невиђен.“ О, врло драга госпођиц |
| ни не допадне.{S} Ја нисам ствар, нисам поклон од сребра, од злата, од камена, ни од свиле, ни |
| а је за то волела као оца, и била му за поклоне захвална: кад је год пошао и дошао пољубила га |
| у?{S} Ја.{S} Ко им је куповао скупоцене поклоне?{S} Ја: овој удовици иглу од педесет лира, оној |
| — О, мајчице, Алах па родитељ, рече он, поклони се, па диже очи к небу: брада му задрхта.{S} Ал |
| о поче да се спушта као да хоће неко да поклони онај котао с водом што кључа.{S} Боже, што је т |
| м месту за неки дан — мир.</p> <p>Па се поклони болесници, омилова јој погледима лепо лице и ра |
| пођице.</p> <p>А он скиде фес, па ми се поклони, и ја, несвесно, климнух главом, а срце ми толи |
| часа, он је био ту.{S} Врло блед, он се поклони старцима, и натрашке повуче се у један кут, ту |
| погледи сусретоше, устаде, јави јој се поклонив јој се и скинув фес...{S} Да се Туркињи јави ч |
| бола уплашила и која се не би пред њим поклонила, осетивши у себи</p> <p>--------------------< |
| рнанта; а Ариф им је ипак чинила радост поклонима, тврдо верујући да је то доброчинство што је |
| слободној, и још, јавио ми се европски: поклонио ми се и скинуо капу...“</p> <p>У првом узбуђењ |
| ајеш: само зато што ти се <hi>лепо</hi> поклонио, уопште јавио!{S} То ме је забринуло.{S} Да си |
| отворила, и к нама ушао <hi>тај</hi>, и поклонио нам се, и представио нам се: „Ја сам Мурад-Џем |
| е онај приноси ко му је обећа.</p> <p>— Поклонићу је Емири, рече Нурије, кад узе белензуку.</p> |
| „ствар развија“, или је прошло на лепом поклону. <pb n="67" /></p> <p>Што се тиче стила, и грам |
| ло би тупо као да се удара у плот или у поклопац дрвеног мртвачког сандука.{S} Белу заставу, си |
| д...{S} Њено лице поцрвене, чак и чело: поклопи се у руке и зајеца, зарида гласно као дете.{S} |
| као да се нешто свршило, дође јој да се поклопи на диван па да закука.{S} Ариф то опази и рече: |
| и чочек...{S} Она ништа не виде, већ се поклопи на кревет Госпођичин, на њено узглавље, и силно |
| се трже и оде у Нуријину собу за рад, и поклопи се на диван.{S} Би јој чудно што нема суза.{S} |
| ече му сестра па се засмеја, поцрвене и поклопи лице на ђерђеф.</p> <p>— Што, душо, то може, ре |
| идала је дуго, без суза.{S} Њена сестра поклопила се на јастук па јеца; и оне четири плачу.</p> |
| љено за вечеру, јела су сипана, санови, поклопљени, метнути су на врућ пепео у мангалу.{S} У по |
| веку не доликује”, чак ни кад је отац. „Покојна моја нене бејаше мирна, и све невесела:{S} Фатм |
| атма насмеја и рече:</p> <p>— Ти си као покојни Били, наш папагај.{S} Он кад рекне „Мадмоазел!“ |
| то, откад живите као сестре, и боље.{S} Покори јој се.“ А мајка, љута, грди сутану, виче: „Ника |
| и ово она жена што свекрви: „Нећу да се покорим Нурији"?{S} Сад само: добро, лепо, хоћу.{S} Она |
| е кад вам је с њим добро било, па му се покорите.{S} Праштајте, децо, и мирите се.</p> <p>Сафет |
| тета?“ Загледа се у далеки Олимп, у пут покрај њега којим лађе иду у Анадолију... „Тим путем је |
| ебао сунце; па чим њу добијемо, ми ћемо покренути Женско Питање.{S} Женско Питање у Турској нећ |
| а живот јој је: кућа, град где се осећа покрет харема, њено интернационално друштво, и њена при |
| да је посуто златом а негде крвљу, није покретало ову лађу.{S} Путује у Каиро... „Али зар се Ма |
| сваки живац?{S} Где је мотор што га је покретао на рад — срце?{S} Где је амбиција — био је прв |
| амена и треска; ни најмањи лист се није покретао пре трескова.{S} И наједанпут, као да гром уда |
| Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, чак ни покрете.</p> <p>— Чак ни мисли, чак ни осећања, је ли, |
| колико га воли!{S} Затвори очи, види му покрете, чује му глас, осећа му дах на лицу, у носу је |
| исказаним осећајем и за чудо грациозним покретима, усхићаваше и нове као и старе; а њено бело з |
| и био је сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако предвече немирно, ударало је снажно и р |
| ама и Францускињама, да познамо шта њих покреће nа рад, на живот.{S} Ми ни шта радимо ни <pb n= |
| ад платна, који бејаше на њену ђерђефу, покри косу, јер чу с минара „Алла екбер“, па да је не в |
| p> <p>Не могаше више, не даде јој плач, покри лице рукама и клону на миндерлук.{S} Ариф се силн |
| дна стара Јерменка груну се у груди, на покри рукама очи, — да не види смрт, јер се осећало да |
| овориће јој тако слатко...{S} Робиња је покри шапћући:</p> <p>— Не кидај се, кјучук-ханум...{S} |
| оће па претрну, али не побеже, чак и не покри разголићен врат, као други <pb n="237" /> пут...{ |
| без шума, она се заустави код изласка и покри лице рукама, па се врати и оде до ненине собе, и |
| ше се неколико младића, и Фатма викну и покри лице.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, Dear me! |
| м руком диже антерију на главу а другом покри лице...{S} Ово учини као у сну, у незнању...{S} И |
| ање на последњу молитву, а она несвесно покри косу...{S} С оградног зида паде цреп; обе дигоше |
| ема Бога.</p> <p>— Алла’! виче Нурије и покрива лице рукама.</p> <p>— Отвори, тако ти материне |
| олела као просјакиња; црну влажну земљу покрива жуто, мртво лишће; по крововима, с којих се цед |
| пустио да пада?!“ рекоше очајне сестре покривајући главу.{S} А он, посрћући, превали преко јез |
| естре чуше све, па се грожаху, стресаху покривајући лице рукама: тетка у два маха подиже руку д |
| душом, кад је љуби испитиваће је, је ли покривала лице кад се на улици срела с човеком, па, ако |
| а никад нису виделе мушкарца, човека, и покривале су главу, која махрамом, која хаљином.{S} Она |
| од годину дана, али се нисам пођаурила: покривам главу, молим се Богу по нашем закону.{S} Волим |
| на прстима приђе кревету, и полако диже покривач, а унука јој се пробуди, отвори очи, па их зат |
| но и друго је растужује.{S} А кад збаци покривач и осети ноћну свежину, мирис влажан од земље и |
| е на једну постељу, на кревет с црвеним покривачем, где спаваше Фатма, покривена чак преко глав |
| лепо се виделе чисте постеље са шареним покривачима.{S} Она је једва чекала да легне, па да мис |
| и доња вилица, а она, не гледајући га, покриваше лице рукама и плачући муцаше: „Тешко мени!... |
| ена њеном игром, сад сваки час несвесно покриваше очи од стида, и несвесно их откриваше да види |
| њихове баште и дворишта — оградни зид, покривен лозом и бршљаном, и пред духовне очи изиђе јој |
| чавке; по који кров зацрни се као да је покривен црном чохом...{S} Пре три дана, дувао је хлада |
| , и погурио се...{S} И виде: ковчег јој покривен везеним, од ружичасте свиле дувком, као да је |
| ни црвенога цвета; овде се појави хамам покривен маховином као ћилимом, онде се укаже текија оп |
| црвеним покривачем, где спаваше Фатма, покривена чак преко главе.{S} Стара на прстима приђе кр |
| њајући се на те мишице излазиле из кола покривена лица, нечујно, и улазиле у Нурије-ханумино дв |
| , пољубићу га у два плава дубока језера покривена тмином... али полако, да га не пробудим.{S} Ј |
| се враћају из шетње, промичу мимо људе покривена лица и оборене главе, иду ћутећи, без шума, к |
| , па оде жени.{S} Она лежаше на кревету покривена лаким атласким јорганом, и изгледаше као да н |
| вене куће, саме на ледини пуној корова, покривене плавим солунским небом; уђоше унутра.{S} И он |
| , друга у другом, шћућурене, несвучене, покривене дугим ћурковима постављеним крзном, и човек б |
| те лепе куће, опкољене дивним парком а покривене лозом, бршљаном и дивљом ружом, много исцвета |
| коров, спотицали се о оборене споменике покривене високим папратом, не сећајући се да су ту мрт |
| у другу чаршију, у чаршије откривене и покривене, па зађоше према Ћемер-Капији: свет, трговци |
| апије, оне пођоше уз брдо, поред хамама покривених маховином као ћилимом, поред дашчара које он |
| е јој придржава тел, дувак којим јој је покривено лице, чочеци полазе испред њих, звецкају зило |
| олунског залива им се учини широко поље покривено снегом, а од кућа и џамија велика шарена <pb |
| искашљао; оне га и сад дочекаше само с покривеном косом, Нурије, заборављајући правила њихових |
| ом а не пушта га унутра, док Мерсије не покрије косу...</p> <p>Лепа девојка запламти се у лицу, |
| поздравио и тако је погледао?{S} Па се покрије преко главе, да не чује пљуштање шадрвана и пес |
| ем, у вече, па и преко дан: зажмурим па покријем очи, <pb n="27" /> гледам га и с њим се разгов |
| м те, чедо, пробудила.{S} Али што да се покријеш преко главе као усред зиме, кад је напољу стра |
| кнуше и похиташе по своја башјортиа, да покрију главу.{S} На лицу му се смејала радост, а Ариф |
| ти мислиш да си сукњом покрила косу?{S} Покрила си лице, као Арнаутка.</p> <p>— Јесте, али то ј |
| лој ручици; и час-по дође му жао што је покрила главу не само од она два младотурчина, него и о |
| вим седа; уши је запушила памуком а очи покрила једном црном махрамом: живци су јој толико слаб |
| емал-беју, да ће закуцати и ући, ја сам покрила косу у памети.{S} То је тако једна навика, да к |
| >...{S} А уображен!!{S} Буни се што сам покрила главу и што не умем с мушким да говорим. <forei |
| анем на прозор.{S} Стала сам, пошто сам покрила главу (ја гологлава не бих могла).{S} О, кад са |
| p>— Емир!{S} Зар ти мислиш да си сукњом покрила косу?{S} Покрила си лице, као Арнаутка.</p> <p> |
| нуме се завиле још у авлији, чак и лице покриле, и излазе, пењу се у затворена кола.{S} Невеста |
| <p>— Аман! узвикнуше робиња и госпођа и покрише лице сукњама.<pb n="39" /></p> <p>— Ха! ха! ха! |
| затворена уста, и из две широке ноздрве покуља као из димњака; загледа се у тај густи колутави |
| , и кроз те раздеротине, по целом небу, покуљаваше пламен с треском.{S} Иначе, ваздух је сасвим |
| х жена, а не седа него стојећи говори: „Покупите сав овај накит, продајте га, и тим новцем ство |
| се вратише, софра дигнута, „софра-алти“ покупљен.{S} Поседаше по другим дебелим шиљтетима око з |
| ријина робиња јој се обрадова, али и не покуша да јој пољуби скут, пошто зна да она то не да, и |
| .. не... не могу, брањаше се Мерсије, и покуша да се насмеје, а кад не мога, она заплака.</p> < |
| де један високи зид који њихове руке не покушавају оборити, јер мисле да га је подигао Алах.</p |
| тина — Гиј де Мопасана, Марсела Превоа, Пола Буржеа, и друге.{S} Нађоше и Флобера, и Лотија, и |
| је служила за пример Солуњанима више од пола столећа, служила је до пре неколико година, док се |
| о Француској да човек мисли да је у њој пола века провела, а она је није ни видела.{S} Чешља се |
| са шареном бошчом у руци; и кад бише до пола дворишта, или боље рећи дивнога парка, <pb n="2" / |
| /p> <p>Ариф-ханум ваљда није била ни до пола пута, кад се зби једна необична природна појава.{S |
| један њен слуга.</p> <p>Носе га у собу, полажу га на постељу, раскопчавају га, трљају га, цеде |
| }S.{S} Ви сте ми, драга госпођице, пред полазак поручили да се вежбам. „Ако много пишеш, биће д |
| тад се окрећу, обе, и с пуно поштовања полазе пред њима, да их <pb n="72" /> уведу у кућу.{S} |
| вак којим јој је покривено лице, чочеци полазе испред њих, звецкају зиловима и певају...</p> <p |
| .{S} У кући се сасвим утишало.{S} Фатма полази путем који јој је показала мухамеданка.{S} Идући |
| удо.{S} Сви смо у бело, говори робиња и полази да отвори врата, јер неко зачагрља резом.</p> <p |
| атле, са залива, с његовог пристаништа, полазиле су лађе за Цариград, за Анадолију, за Сирију, |
| et="#SRP19120_N73" /></p> <p>— О, душо, полазити за невиђена човека, непозната...{S} Што сам ср |
| па зажмури.</p> <p>— А отац ти мисли да полазиш за невиђено, ха! ха! ха!...{S} Видела си га кро |
| јер је време чинило своје, брисало је, полако, неосетно, оно што беше у њеном срцу дубоко урез |
| ехназе-ханум, Фатмина баба, сва у бело, полако одшкрину једна врата с подмазаним шаркама и погл |
| оздравише, па почеше да се разговарају, полако, „господски“...{S} Старичине унуке, од једног си |
| , има речи које нама ништа не значе.{S} Полако, кћери моје, ко хоће с прве степенице на четврту |
| о ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја полако умирем. <pb n="293" /></p> <p>Париз, 29 априла 1 |
| се снага, моћ, могле су ићи за мајкама полако.{S} Кад су скренуле у једну од најлепших солунск |
| с њене болећиве нежности отеле, она се полако, неприметно, отуђивала од жене која јој је била |
| фтија лупну звекиром у капију, а она се полако поче да отвара. „Има ли кога?“ говори муфтија пр |
| е.{S} Стара на прстима приђе кревету, и полако диже покривач, а унука јој се пробуди, отвори оч |
| дисање у ноћи</l> <l>Њено дисање тихо и полако.</l> </note> <note xml:id="SRP19120_N59">О, да, |
| а дубока језера покривена тмином... али полако, да га не пробудим.{S} Ја сам срећна кад он једе |
| радом плакала.{S} Катанац је метао тако полако, да не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто |
| ву кћер Осман беј отерао.</p> <p>— Само полако, лепим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд, |
| утисак жене што може дати нечијем духу полета, духовним очима вид, и дизати некога на буну.{S} |
| пут излете из кафеза сутанина канарина, полете, јадна, према прозору, к светлости, врати се, уд |
| ак! так!... шест пута, она тад као луда полете.{S} Трчи низ степенице, боса, у белом геџелуку, |
| ти глас изненађења или страха, већ сама полете конаку, где су слуге.{S} Један истрча пред њу, и |
| час као да помахнита, с најгорим речима полете Фатми: дохвати је за рамена па је избаци са софе |
| </p> <p>У првом узбуђењу и радости, она полете у кућу да каже Мерсији; њене атласке на врх прст |
| е звекир!{S} Она стрпа писма у недра па полете у кућу без душе.</p> <p>---------</p> <p>Те вече |
| освади, некад да се нашали.{S} Играчица полете пред једну лепу, бесну бејовицу, и поче „други д |
| томе се чу бахат: оне скочише, и Нурије полете ка капији, а пашиница у собу, где спаваше Фатма; |
| на па преваривши робиње откључа врата и полете мужу на груди. „<foreign xml:lang="fr">Cocotte</ |
| на, с пригушеним кикотом, и она скочи и полете, у танкој, провидној хаљини црвеној као крв, или |
| с чуђењем, па се насмеја.“</p> <p>К њој полете Нурије:</p> <p>— Емир!{S} Кључ!...</p> <p>И доле |
| пређе башту као па крилима...{S} За њом полете груда земље...{S} Уз једну стару широку смокву, |
| виле.{S} Кад би нешто имао крила, па да полети, да га под небом види!{S} Али и тада би јој викн |
| трча, па као кокош, кад је хватају, што полети, и видевши да не може летети, завлачи се у бокор |
| о устајемо мужу кад пође и дође, што му поливамо кад се умива, што му помажемо кад се облачи, ш |
| } Исток се више не бели, него као да је поливен златом, а па средини као да ће се раздвојити, о |
| риград, варош не само космополита већ и полиглота.{S} Једнога дана Ариф-тејзине пријатељице дов |
| културе.{S} Њене пријатељице, Туркиње, полиглоти су, као што је и она, а ови њени другови нису |
| рна, рече:</p> <p>— Махните се, хануме, политике.{S} Од ње хвата вртоглавица и људе.{S} Гледајт |
| аспитало.{S} Па бар да је протеран због политике, да су му конфисковали имање „реакционари“; ал |
| е и физички и морално, не мислећи да од политике и људе хвата вртоглавица.{S} Не чувају ту свој |
| икну:</p> <p>— За Божју љубав, махни се политике?</p> <p>Мајка га утишаваше, говорећи му:</p> < |
| анови срамног режима.{S} Али да оставим политику: од ње нас већ заболела глава.{S} Лудост!{S} П |
| друштвима!{S} А наше?{S} Упустиле се у политику трошећи се и физички и морално, не мислећи да |
| не, стално на дневном реду.{S} Почеше о политици и о друштву, о првом с много жучи, о другом с |
| , навикаваће мужеве на њу.{S} Јер после политичке слободе, кад би се она из женског срца и духа |
| ротив нашег друштвеног живота, и против политичког.</p> <p>— Право си казала, Мирсаде-ханум : к |
| ганизаторке Револуције за Устав, чекамо политичку слободу као озебао сунце; па чим њу добијемо, |
| ма, по клавиру, по столу за писање и по полицама с француским и енглеским књигама.</p> <p>Седош |
| Емир чедо, ништа...{S} Мавиš преврнуо с полице сахан с мухалебијом, а ја сам мислила Вог зна шт |
| воли; у Европи је с њима научио.{S} До половине Рамазана долазио кући некад пре суфура, некад |
| е побеснелих паса.{S} Дохватив га преко половине, берберин га посади па један отрцан миндерлук |
| грло, у руку, у ногу, нарочито у танку половину — Емир-Фатму.“ Оне су то описивање чуле и наљу |
| е жена од људи.{S} Жене, несвесне свога положаја у друштву, мисле да су цвет створен да га чове |
| ашан призор.</p> <p>Отац стајаше у оном положају као окамењен; кћи се гласно насмеја и рече: „Ш |
| 29" /> ове слике трже се.{S} Свака је у положају како ју је сан затекао, гдегде смешном, раскоп |
| тку појави ми се неодољива жеља да и ја положим главу за Француску као Шарлота Кордеј и Мадам Р |
| пак...{S} Да сам ја јака, решетке би се поломиле, пале, и ја бих излетела као тица из кафеза; и |
| ли то није ништа.{S} Понекад ми дође да поломим решетке...{S} Тако ми дође, али ми се још никад |
| рада о чију су калдрму данас хтеле ноге поломити?{S} Да, то су његове становнице, Туркиње.{S} П |
| оборићемо престоле, поубијаћемо тиране, поломићемо кафезе, исећи ћемо чаршафе, поцепаћемо печа, |
| тварају се, али се и отварају од лупе у поломљена ћерчива и грозног маукања једног сиротог мачк |
| S} И уместо да су у жена сви сунцобрани поломљени и све пете с ципела поотпадале, оно <pb n="10 |
| орима), негде густим, негде проређеним, поломљеним, поред чатрља с високим оградним зидовима, н |
| ао ут с покиданим жицама, или као деф с поломљеним зиловима: кад би се ударало у њ, одјекивало |
| поред трошних и нахерених кућа окићених поломљеним кафезима над које се надносе особите воћке п |
| асне чулне љубави начини да жене понова полуде: довеле би крај себе те људе, и ако су Цигани, и |
| пуше.{S} Тако је увек дању.{S} Оне ноћу полуде, опију се ноћном тишином, мирисом влажне земље и |
| ди.)</note> <note xml:id="SRP19120_N65">Полудевојке.</note> <note xml:id="SRP19120_N66">Рођака |
| Емир.</p> <p>— А ја бих, душо Мерсије, полудела од радости.</p> <p>И мада су говориле француск |
| јава од себе...{S} Као да је од страха полудела, онемела, шта ли...{S} Он поче да говори брзо |
| т Осман.“ Он се препаде, помислив да је полудела, а она, решена на смрт, смело настави: „Ти си |
| Богу за њено здравље, памет.{S} Она је полудела кад пљује... ломи... виче да нема...</p> <p>Св |
| а: откуд ће да пуши пред свекрвом, није полудела!"</p> <p>У томе се чу кашљуцање: на ручак дола |
| драв, узвикнула би престрављено: „Ти си полудела!“ а за гледање, ништа јој не би рекла, јер то |
| {S} Али, моја срећа: он је држао да сам полудела.{S} А може бити да сам баш заиста била луда.</ |
| пређу рукама преко лица и беже... „Зар полудела, сирота!“ А она мирно, тихо, па поступно оживљ |
| оне опазиле протест душе, и помислише: „Полудела!“, а друге чуше глас, али не разумеше речи: св |
| с човеком, после мајка.</p> <p>— Аман, полудео! виче Нурије.</p> <p>— Ово није љубав но страст |
| говара.{S} И он, потпуно <pb n="242" /> полудео, пристаје и на четврту женидбу за непуне две го |
| лико тежак: грехота!...{S} А Осман, као полудео, преко старе кадуне пита је: хоће ли га кад му |
| ја.{S} И једва напослетку...{S} Хтео је полудети од радости...<pb n="85" /> Јавио јој се као по |
| метнути шешир.{S} Ја сам мислила да ћу полудети од радости; а данас — ја сам тужна!...{S} Кад |
| чиста свила, на цветиће, <pb n="226" /> поље зелено, цветићи црвени.{S} Она хаљину никад није т |
| Од Солунског залива им се учини широко поље покривено снегом, а од кућа и џамија велика шарена |
| аше куле и чардаке, те да гледам зелено поље и по њему нашу ергелу и овце.{S} Знаш, Мерсије, ка |
| море на месечини бели као какво снежно поље, оне су из његових дубина чуле „некакав говор“.{S} |
| .{S} Да изиђемо па затвореним колима, у поље, не по вароши?</p> <p>— По мени, чедо, и на отворе |
| јер је то дан буђења природе: излазе у поље, нарочито жене, и на изворима се умивају, да подмл |
| камењем као да су га купиле у Солунском пољу, с бисером као да су га вадиле из Солунског залива |
| ад Џемал своју жену пред њом пољуби.{S} Пољубац млада и лепа човека, Европљанина, каквог и она |
| уо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољубац на уснама није што мрља <pb n="88" /></p> <p>на |
| е да да се њеној сестричини „нелегалан“ пољубац спусти ни на руку, а камо ли на лице.{S} С тога |
| сам пред Османом била развијена, јер за пољубац не зна — ја му нисам казала...{S} Госпођица ме |
| “...{S} И дође јој жао што му је опрала пољубац.{S} Он је стваран, а она мисли на њ као на зами |
| но узбуди, и иде кући, да тамо мисли на пољубац младе женице... <pb n="146" /></p> <p>Један дан |
| ешно, али се не насмеја.</p> <p>— Трећи пољубац у уста биће од Енглескиње.{S} Оне, хладне, слоб |
| адне, слободно се љубе...</p> <p>„Трећи пољубац од <hi>њега</hi>“ хтеде она рећи, али не рече.{ |
| јку, и то Францускињу?{S} И њој намењен пољубац даде Елизиној млађој кћери, коју она зове „<for |
| и је у уста, а она се сад не опи као од пољубаца оне две жене, Францускиње и Рускиње, него се о |
| о драга госпођице.</p> <p>Примите много пољубаца од ваше мале, срећне ученице, васпитанице и пр |
| д, врло драга госпођице, примите хиљаду пољубаца</p> <p>од своје мале</p> <p> <hi>Емир-Фатме.</ |
| ли ће да живи у Солуну.{S} Прими хиљаду пољубаца од своје сестре и верне другарице</p> <p> <hi> |
| ања, на лицу и грлу с трагом од његових пољубаца...{S} Благо њој!“ Па се грабе која ће је послу |
| у на гроб свога милога што се прекрсте, пољубе крст, запале свећу, окаде гроб и опет се прекрст |
| но смеју и гледају да је преваре да јој пољубе скут...{S} Опет кажем да ове жене имају духа, ал |
| апиџику.{S} Она им отвори, и кад уђоше, пољуби им скут и пође пред њима, поведе их уском стазом |
| } Он јој ухвати левом руком десну руку, пољуби је.{S} Кроз жене забруја нешто као звоно.{S} То |
| пољуби лепу заљубљену турску девојчицу, пољуби је у оба ока и у уста.{S} Од пољупца у уста, Еми |
| стану, па да умре...{S} И да је љуби... пољуби у уста!{S} И она ће сутра пред нене и мајку с чо |
| стварен, само што сам ја несрећна...{S} Пољуби ме само кад пође и дође. „Од мужа и жене биће дв |
| о да се с њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби је као Мадам!{S} И читава два дана бејаше страшн |
| _N109" /> и мољаше га да се сагне да га пољуби.{S} А он, запет оним, омилова децу механично и г |
| еле широке зубе закикота се и похита да пољуби Фатми скут, ноћну хаљину сву у везу.{S} Она јој |
| на, зове „Јасмин-ханум“...{S} Уместо да пољуби хануми скут, црнкиња пољуби њен јорган, и предад |
| остало за другога.</p> <p>Емир је тада пољуби и каже:</p> <p>— Пољубила сам те устима где су п |
| > <p> <hi>Ариф-тејзе</hi>.</p> <p>Фатма пољуби писмо, па истрча из собе и пољуби нену у руку и |
| } Уместо да пољуби хануми скут, црнкиња пољуби њен јорган, и предаде јој два писма: једно од Ме |
| мо кога много воли; и њу небројено пута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p> |
| у у куверт мило писмо, па га десет пута пољуби, па га извади и ижљуби, и опет га метну у куверт |
| ј њене постеље беше он, нагао се, да је пољуби; она, преплашена, одби га, и сакри лице...</p> < |
| смејао се, пружајући кћери руку, да је пољуби.</p> <p>...........</p> <p>Прође читав месец, а |
| малу, белу, милу руку, кад не сме да је пољуби.</p> <p>----</p> <p>Гости су отишли; њих две су |
| ли не пољуби, и не помирише: како да је пољуби кад су јој на уснама његови пољупци, и како да м |
| занесе умиљатошћу ове лепе жене која је пољуби у уста као да се с њом бог зна откад познаје.{S} |
| S} Свекрва јој закопча гривну, а она је пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С минара је објавље |
| то лице и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, у лице, у уста, нежно рече: ”</p> <p>— Ј |
| уста, пошто их напући, али их Фатма не пољуби.{S} Задовољно почеше нијете орасима.{S} Мерсије, |
| /p> <p>Приђе јој сав узрујан, али је не пољуби у руку као Европљанин Џемал већ је страсно стеже |
| сман се наже над њу, узбуђен, али је не пољуби, због мајке, и рече:</p> <p>— Данас ти је добро, |
| кад се састану, Фатма је загрли али не пољуби, и не помирише: како да је пољуби кад су јој на |
| рске жене вриснуше; он их салете: једне пољуби, друге претури и измилова...{S} Оне су све вришт |
| есим.{S} Идем одмах! заврши узбуђено, и пољуби Фатму неколико пута, па посрћући као пијана, пох |
| тресући се.</p> <p>Он се наже над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе се као да је пољу |
| саже се те им направи од земље темена и пољуби их у скут и у руку.{S} У зеленој антерији, с каи |
| Фатма пољуби писмо, па истрча из собе и пољуби нену у руку и рече:</p> <p>— Аман, нене, где је |
| јој се обрадова, али и не покуша да јој пољуби скут, пошто зна да она то не да, и не воли, него |
| а му то не умеде закратити...{S} Он јој пољуби руку, она му ни то не умеде закратити...{S} Поче |
| дним страсним, снажним, мушким пољупцем пољуби је у уста, а она се сад не опи као од пољубаца о |
| се изгуби кад Џемал своју жену пред њом пољуби.{S} Пољубац млада и лепа човека, Европљанина, ка |
| одиже, и то место где је била она, прво пољуби, после додирну челом.</p> <p>— Никад се нисам ос |
| ве, с Мадам Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби се у један образ па у други, <pb n="128" /> па ј |
| е збогом".{S} При растанку, она страсно пољуби лепу заљубљену турску девојчицу, пољуби је у оба |
| а опет неколико пута прочита, и страсно пољуби, па најпосле отвори сто за писање, и у једну леп |
| радости, глас њине душе.{S} Да муж жену пољуби у руку!{S} А француска васпитаница Туркиња Фатма |
| невеста и мртваца, и видела је оца где пољубив мртву кћер не заплака, па се није чудила: умрла |
| eign>“<ref target="#SRP19120_N83" />, и пољубивши је у очи, плаве као у њене матере, изусти сва |
| Зашто мужде, госпођо мајко? рече Сафет пољубивши скут свекрви.</p> <p>— Да знаш ко ти је долаз |
| и чочеци.</p> <p>Она, малопре изведена, пољубила је у скут и у руку нене и родитеље, поздравила |
| м граду: у духу сам, на светли празник, пољубила руку свима милима, с тејзом и Мерсијом сам се |
| оз зид.{S} О слатка Мадмоазел Дарно!{S} Пољубила би је чак и у уста, преко обичаја турског, и ф |
| <p>Емир је тада пољуби и каже:</p> <p>— Пољубила сам те устима где су пољупци љубави.</p> <p>Ме |
| слободне, да сте с људима.“ Фатма би је пољубила у оба образа и оба ока, али је неповерљива пре |
| пут наместила витице а ја се изгубила и пољубила је. „То ће те подсећати на њу, <pb n="9" /> до |
| вице ?</p> <p>— Је ли могуће да ти ниси пољубила Мадам Емину кћер како се воли?{S} Зато што ју |
| лоне захвална: кад је год пошао и дошао пољубила га у руку.{S} Родила му тек што је напунила че |
| вде ове три Цариграђанке, оне би је сад пољубиле у оба образа, сад кад рече: „Гледајте ви да ра |
| поквасила знојем, па сад не могу да га пољубим, рече Фатма тобоже љутито ; али робиња је знала |
| е Мерсије: уста су ти медена, дај да их пољубим.</p> <p>Она јој поднесе уста, пошто их напући, |
| уста, па се трже и стресе се као да је пољубио мртваца и рече:</p> <p>— Да зовем мајку?</p> <p |
| кога волим! ..{S} То сам видела кад је пољубио своју жену...{S} Жену!{S} Можемо ли нас две бит |
| ећна... данас сам била љубоморна кад је пољубио другу, а кад би ми био муж...{S} Не!{S} Не!{S} |
| као оном поздраву на Јалијама, и што је пољубио у руку „на виђењу“: и с тога јој се чини да је |
| уједа гује...{S} Зар пред харемима сме пољубити лепу девојку, и то Францускињу?{S} И њој намењ |
| вратности окрете главу...{S} Никад неће пољубити <pb n="232" /> жену коју не воли, као некад.{S |
| {S} Кад се спустим, срећна, поред њега, пољубићу га у два плава дубока језера покривена тмином. |
| викну стара Шехназе-ханум, кад је унуке пољубише у руку.</p> <p>Оне се закикоташе грлећи бабу.< |
| же дувак: очи им се сретоше, душе им се пољубише: и њој и њему душа је била на уснама...{S} Он |
| n>: омирисана јој коса, ижљубљене руке, пољубљена уста...{S} И сети се романа <foreign xml:lang |
| цу, пољуби је у оба ока и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби и заплака, гласно, као к |
| месец дана, са странкињама.{S} Сети се пољупца оне младе и лепе Рускиње, па јој би некако тешк |
| обије ортака: деле нежност, деле његове пољупце...{S} Зар да не закука из гласа што нису из оне |
| код Џемала, јер пости.{S} Оне јутрошње пољупце давала је душа души...{S} Још синоћ је јела врл |
| је <hi>ариф</hi>", а Ариф враћаше Фатми пољупце, говорећи: „А, душо, јеси ли с тетком задовољна |
| се, неколико пута, учинило као да чујем пољупце, и мислила сам да их познајем...{S} Ми нове луд |
| у — да је за њене „слатке“ речи награди пољупцем, трже се као од уједа гује...{S} Зар пред харе |
| ће сутра пред нене и мајку с човековим пољупцем на уснама, па ће им рећи „добро јутро" и гледа |
| енада, једним страсним, снажним, мушким пољупцем пољуби је у уста, а она се сад не опи као од п |
| ач, и песма, и шаптање, и световање, па пољупци, загрљаји, мољење за опроштај, праштање, љубљењ |
| а је пољуби кад су јој на уснама његови пољупци, и како да мирише њено лице кад је мирисала њег |
| </p> <p>— Пољубила сам те устима где су пољупци љубави.</p> <p>Мерсију ово силно узбуди, и иде |
| им, ако сам неумивена, рече и нападе је пољупцима по лицу и по рукама.</p> <p>" Ариф-ханум љуби |
| , вриште; али кад он салете турске жене пољупцима, претурајући их и милујући их, она скочи да б |
| љубав, почињући разговором, завршујући пољупцима...</p> <p>— Душо, јеси ли видела ону шарену к |
| -тејзе, остајали сами, он ју је салетао пољупцима, и опет се за њ просила, удавала, она њему ни |
| дног младог, врло лепог Турчина, који с пољупцима нападе лепу цариградску пашиницу.{S} Њој то б |
| ад и леп, брчићи му упредени и намазани помадом, а лице набељено, у уским чакширама је, минтану |
| моје преклињање, ни моје сузе, ништа не помаже: отиде с вечери, па се врати ујутру, весео.{S} И |
| азе лекари и жене бајалице, па ништа не помаже, свако пред вече ухвати је грозница.{S} Њен отац |
| је богат, децо,“ вели стара, али то не помаже.{S} Фатмину оцу је мило кад се каже да је на тој |
| цу.{S} Пашиница не би дала да јој други помаже, али њена снаха је њен син, а њен син њено друго |
| ; а и њима није тешко радити, јер сваку помаже или муж или брат или, чак, отац.{S} Ја сам се ов |
| е, што му поливамо кад се умива, што му помажемо кад се облачи, што му палимо наргиле, и што ка |
| још три ноћи.{S} Неколике старе певаху, помажући људима, и пљескаху, а после одрешише кесе и по |
| ца.{S} Обуче се, па отрча на софу да се помази око нене.{S} Видећи је овако веселу, мајка јој у |
| и светитељке кад оне завршише клањање и помакоше се узимајући бројанице.</p> <p>О, све је готов |
| ог.{S} И кад свршише клањање, свих шест помакоше се мало, нечујно као ноћни дуси, и прекрстивши |
| а застајали су пред капијама које су се помало отварале да се кроз њих појави каква рука са зем |
| с његовом јединицом!...</p> <p>Кад ова, помамна, одлете са софе, и раздрљена, окупана у зноју, |
| алашне играчице која је све страсније и помамније играла што је игра бивала ближе крају и деф л |
| о су подврискивале пљескајући длановима помамно.{S} А једне, што су јако мирисале на мошус, сам |
| ану се софа окрете.{S} Па за час као да помахнита, с најгорим речима полете Фатми: дохвати је з |
| шао себе.{S} Кад она уђе, ниједан се не помаче, не као госпођи (ко им то тражи?) него као стари |
| а пример: црвенела је и кад се пред њом помене кошуља.{S} А једно вече, <pb n="87" /></p> <p>ње |
| идљиво, и опет поцрвени кад се пред њом помене кошуља.{S} Па се сети шта им је причала Ајше-хан |
| >— Ниси ваљда рекла: ако ми се у нијету помене црно, нећу бити срећна.{S} И после, ти си своје |
| у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да да се не растужим...</p> <p>1 |
| и и мили су ми и своји...{S} Шта пре да поменем што је дивно, да ли цркве или палате, или дворо |
| мо за Коран.{S} Ову свету књигу смем да поменем по правом имену: абдеслија сам.<ref target="#SR |
| ролазе мимо софу, и кад виде њу овакву, помену Мухамеда, пређу рукама преко лица и беже... „Зар |
| јој прича, откад је воли а никад је не помену пред друговима, бојећи се да се не насмеју, да н |
| опио“ и би сасвим равнодушна; само, при помену његова имена, затрепта и поцрвене, а њено измуче |
| p> <p>Пошто пређе рукама преко лица при помену имена пророкова и очита кратку молитву, она мирн |
| јој све подједнако миле; и нека у кући помену шта хоће и кога хоће, она ће остати равнодушна.{ |
| кара: учини јој се близу, као свој, што помену <hi>њега</hi>, и што зна да <hi>он</hi> постоји. |
| две странкиње које Мерсије у свом писму помену, једна плава Енглескиња што се зове Мис Блак, Фа |
| кињи, Мадам Ажил, коју једанпут у писму помену Мерсије, и коју њој, прошле године, доведе Мадам |
| изићи?{S} Помисли: „Ако се у мом нијету помену сузе, бићу несрећна,“ и рече: — Ја сам готова.</ |
| ле.{S} Наменила сам: ако ми се у нијету помену сузе, бићу несрећна...</p> <p>— <foreign xml:lan |
| } Нене и мајка је одвраћаху; а кад Ариф помену зету, он готов, и врло весео.{S} Њему је импонов |
| -ханум, црвенела је кад год се пред њом поменула кошуља, а није поцрвенела кад јој је кћи родил |
| /> пут...{S} Никад јој није ни алузијом поменуо о љубави, а сад јој приђе смело, дрско...{S} Из |
| иног посла куд је уносно себе, зар мало померио памећу и узео те направио од земље бога; после |
| ад се ноћу, у „јацију“, у ноћној тишини помеша глас какве европске оперске певачице с гласом му |
| За протераницу?</p> <p>— Падишах ће га помиловати.</p> <p>— За пропалицу?...{S} Чиме ће те хра |
| дела; али сам чула да те код једне наше помињала, и много те хвалила, те ова и не слути да нист |
| К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Тога ниси помињала! упита Емир врло радосно.</p> <p>— Један младо |
| и мени срећа затвара уста.{S} Много смо помињале Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Она, научила од нас, |
| вимо своју жену.{S} Ја сам ти може бити помињао у писму једно наше пиће које воле муслимани, на |
| ; он је то опажао и није јој хтео ништа помињати.{S} Он је њу познавао боље него икога на свету |
| аљубила у Францускињу," рече Емир.{S} И помињаху предмете своје љубави — жене!{S} Као пансионат |
| љајући ко је писао, и да се ту њено име помиње...{S} Отвори друго писмо; из њега испаде једна к |
| е, остарела; кад у самоћи ноћу јеца, не помиње децу но Османа, а не мисли да одузме себи живот, |
| аједно, и ако она пости.{S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дубоко |
| њанима, ређа им имена зетових предака и помиње му конаке: два у Бејлер-беју, два у Стамболу, је |
| ато је весела, али није хтела то да јој помиње, да је дира, да је не наљути ; јер она је њу вол |
| не види мујезин...</p> <p>Просиоце јој помиње нене, не родитељи.{S} Отац се разговара с ћерком |
| оју тетку дубоко погружену, где с болом помиње ово мало турско место, и са протестом говори о т |
| оји је испуњавао ову кућу.</p> <p>Данас помиње Парижанку више но обично „отуд што мирише јасмин |
| народа који оне чак и у својим песмама помињу и који познаје као и друге народе — из романа, и |
| ћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу помињу, те нико и не слути да нису у љубави; моја мајка |
| да се брзо врати само зато да се с њом помири; јер дане које проводи без ње, она не рачуна у д |
| ла добру муслиманку, верну кћер Ислама: помирила се са својом судбином, предала се вољи Божјој. |
| е:</p> <p>— Збиља! је ли се ханум-јенђе помирила с Мондије-ханумом?</p> <p>А гошћа се наљути, и |
| SRP19120_N12" /> - Је ли се ханум-јенђе помирила с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, и неће!{S} Је |
| кога она воли!</p> <p>— Збиља, је ли се помирила госпођа стрина с Мон... с Нурије-ханумом?</p> |
| им измириса, ижљуби.</p> <p>— Ти си се помирила с Мадам Аристид, рече Сафет гледајући обрадова |
| : заборавила је Џемала и са судбином се помирила.{S} И чуђаше се мајка: „Како сам могла и помис |
| и мајка није отишла.{S} Кад се нису сад помириле, чини ми се неће никад.</p> <p>А пре неки дан, |
| исте се сад завадиле, никад се не бисте помириле:{S} Сафет-ханум ти не би ово опростила.{S} Ах, |
| жи: њеној мајци срце је казало да ће се помирити са својом суседом...{S} О то њено срце!{S} Кад |
| >— Још један нијет, да видим хоће ли се помирити:</p> <l>На одаји ми шарена врата,</l> <l>А у о |
| ми је оздравила Фатма: друга, што ћу се помирити с Нуријом“. — „Откуд знаш, госпођо снахо?“ — „ |
| торбом пође од врата до врата!</l> <p>— Помириће се, очију ми! јер, ето, то госпођа стрина куне |
| а не говоре, а разумеју се: она хоће да помирише цвет он јој поднесе своје лице; он појми да ом |
| ну, Фатма је загрли али не пољуби, и не помирише: како да је пољуби кад су јој на уснама његови |
| живот пролази.{S} Иду, иду, иду, и кад помисле да су стигле куд су хтеле, оно: гробови, растур |
| S} Њој дође <pb n="56" /> жао на Арифу, помисли да она хоће да уда Фатму за другога, те понова |
| , мемљиву књигу и рече:</p> <p>— Фатуш, помисли нешто. <pb n="34" /></p> <p>Она се малопре смеј |
| а сад задрхта: шта ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се у мом нијету помену сузе, бићу несрећн |
| буде жена, већ милосница!{S} Срамота!“ помисли и скочи; па и остале туђе скочише несвесно и по |
| ј човек проглашен је за најбољег мужа,“ помисли Фахрије гледајући га, и чињаше јој се неверица; |
| у погледу морала. „Не, то је иронија,“ помисли Ариф.{S} Говор jе држала будућа председница „Др |
| на робињу која беше с њом дошла.{S} Она помисли да ће је беј убити што је крила и побеже из соб |
| памтила је теткине речи, па колико пута помисли на течу, толико пута јој дође на памет „као за |
| де за ђерђеф.{S} Осман се зачуди, после помисли: „Срамота је, стидљива.“ Она је бледа као смрт, |
| Али кад јој се он загледа у очи, она не помисли да бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ј |
| ојчице.{S} И ако занесена, она никад не помисли да ће доћи до преступа, до греха, да ће пасти с |
| окуси.{S} Отац опази да је расејана, те помисли да се уплашила за тетку и рече јој да иде да ле |
| ладно, а Осману сукну пламен уз лице, и помисли: „Какав је то одговор!{S} И коме одговара?{S} С |
| батине.{S} Нени би мило што не плаче, и помисли: „Муслиманка, трпи.{S} Свет би се мени насмејао |
| <pb n="54" /> Ариф-ханума се загледа и помисли: „„У ђубрету спава, царски сан сања“ : крај тур |
| Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку и помисли: „Себичне!{S} Лагале другога да би осушиле себи |
| } Леп је, сећа се.{S} Погледа у Фатму и помисли: „Срећна!“ и обузе је, тренутно, некакво тешко |
| не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... имао сам много тр |
| ном.{S} Она „новодошла“ Енглескиња прво помисли да је то младожења, па се чуђаше што вичу, вриш |
| а одатле га можемо најпре видети", а то помисли и због тога скочи.</p> <p>У нениној соби седеле |
| ми је твој брат Осман.“ Он се препаде, помислив да је полудела, а она, решена на смрт, смело н |
| у, за коју је сама спремала, баци је не помисливши: „То ми је спомен од ње из дана кад ми је с |
| "235" /> а тако и удата, она никад није помислила да му се свети за злочин извршен према њој, к |
| учини јој се да досад на то никад није помислила, па пошто се велика капија отвори, она потрча |
| ова снаха.{S} Да се није тресла, она би помислила да је умрла, таква је у лицу.</p> <p>— Не бој |
| ла нека што има кћер на удају, Сафет би помислила: „завиди ми".{S} Ариф често каже: „Ја час жал |
| : знала је да је капиџик затворен, а ни помислила није да ће он преко зида.{S} Зна за свилене л |
| сто руку Госпођичиних.{S} Никад није ни помислила да јој ову дивну скупоцену дијадему, коју је |
| госпођице,</p> <p>Да ли сте већ кадгод помислили да сам мртва.{S} Јер, сва ваша мила писма, ме |
| о.{S} Она, честита, веровала ми.{S} Кад помислим шта сам све од ње сакрила!{S} А да нисам волел |
| , изићи да ти се не смеју.</p> <p>— Кад помислим, слатка тејзе : ово је јава!</p> <p>— То је са |
| евојка син, а камо ли кћи-..</p> <p>Кад помислим да сам испрошена!{S} Кад се сетим обележја!{S} |
| ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад помислим да је <hi>он</hi> истински, није га створила ф |
| ког причања.</p> <p>— О, Емир, кад само помислим: „Она је жена,“ говори, а у томе се зачује њег |
| смео да је види.</p> <p>— Јеси ли икада помислио, зете, да ти кћи има и душу, не само трбух за |
| урковима постављеним крзном, и човек би помислио да спавају, јер је више од једнога часа како с |
| јући струкове и антерије.{S} И човек би помислио да их више ништа не може раздрагати; али, у то |
| get="#SRP19120_N86" /> </l> <p>А ја сам помислио, кад ти спусти вео сревши се са мном: „О, да с |
| смејем!...</p> <p>Али, драга госпођице, помислите,— ја се надам.{S} Срце <pb n="102" /> ми каже |
| себе новима, — протерати из Турске, и, помислите, узео па је истерао из наше куће!{S} Крили од |
| се сети и сестрића, на кога није могла помислити одмах чим се пробудила: збунила је баба, па р |
| ила се Фатма.</p> <p>Она ништа не умеде помислити до то: „Па што ми у писму ии једном речи не н |
| Не! поцрвенеће ти очи, па ће наше жене помислити да си се с њим свађала.{S} Ти знаш наше жене. |
| зрацима.{S} И чуђаше се како је могла и помислити да у Елизиној деци не воли њену децу него њу. |
| очи, и <hi>он</hi>.{S} Како сам могла и помислити да ме он узме?{S} Зар ће он мене узети кад је |
| S} И чуђаше се мајка: „Како сам могла и помислити да моја кћи није верна Исламу, и да не верује |
| о греху, оним на шта она није смела ни помислити.{S} И врло дрзак, не осећајући према родитељс |
| и штапићем, иде с једним гавазом.{S} Ја помислих да је синчић некога европског конзула, те се с |
| Она писну као црв, кад мене виде; а ја помислих: „Заволела ме, нема ни мајке ни сестре“.{S} По |
| омах, подупире се дебелом палицом; а ја помислих: комшија кад би нешто умро, одмах би тамо отиш |
| сута: проговориле би код мртваца.{S} То помислих, па се уплаших да ме не казни Бог.{S} Мајка ми |
| аест часова по европски „Нема га!“- сад помислише, а не рекоше. „Није се опио,“ мислила је мајк |
| ного плакала и била је изнурена.{S} Оне помислише даје таква због тетке, те је нежно тешаху, и |
| а у коме су оне опазиле протест душе, и помислише: „Полудела!“, а друге чуше глас, али не разум |
| у, то је у овој кући, у њој.{S} А он не помишља на кафану, где му је толико друштво, и ако је о |
| еколико аршина памучна платна, да чешће помишља на Страшни Суд, да тврдо верује да човека у жив |
| е се виде три постеље, али девојке и не помишљају на спавање.{S} Оне хоће да седе сву ноћ, по т |
| анум, Осман-бејова снаха и жена није ни помишљала на њен раскид.{S} И ако је нашла оно што је г |
| бу, и рече: „Каквог ортака?!{S} Ја и не помишљам на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело рече: „Д |
| ској неће бити као у Европи.{S} Ми и не помишљамо на равноправност с људима у јавном животу.{S} |
| ком на црној кудравој коси.{S} Пошто је помогла гостима да скину мокре горње хаљине и замене ци |
| а да учини доброчинство по дужности; да помогне пуке сироте, и то своје најрођеније.{S} Она ниј |
| ле, као да им је страх дао крила да јој помогну. „Доктор!“ викну она онако страшно као пре неки |
| ло поцрвене, па нагло побледе, усне јој помодреше, а она их стисну, ваљда као њена кћи, да јој |
| на да она то не да, и не воли, него јој поможе да се изује, и обу јој њихове папуче, али не као |
| она се трже; врата се већ одшкринуше и помоли се глава Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с белим |
| муштерије млекари с јогуртом и воћари с поморанџама; мали коњи и магарци натоварени намирницама |
| му; неке јој понуде шаљу, а неке доносе поморанџе, ратлокума.{S} Већина долази из радозналости, |
| ете дијадему, уместо венца од мирте или поморанџина цвета.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> </div |
| ом бојом направљено; у Мерсије коса као поморанџина кора, у Емире као од печеног кестена љуска, |
| но вече слага оца и мајку како је секла поморанџу па се посекла, и не поцрвене!{S} Ко зна шта ј |
| урадила као дете: да се посече кад сече поморанџу.</p> <p>Фатма ником није показала рану, крила |
| е упиташе шта је то?</p> <p>— Секла сам поморанџу, па сам се посекла. <pb n="195" /></p> <p>Џем |
| рекори: „Ето, баш си као дете: да сечеш поморанџу па да се посечеш!{S} Па сад, така лепа рука, |
| олуну дању је пусто, као да је све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: размилели се прода |
| с Фатмом у једну постељу.{S} Направљена помрчина, све као прошлог дана; али сад Џемал-беј у под |
| ога а нешто с облачног времена, потпуна помрчина.{S} Две сестре леже на миндерлуку, једна у јед |
| су врло задовољне што је „човекова душа помрчина“, те се кроз ту помрчину чак и не назире оно ч |
| авамо, где сам ја лежала сва уплакана у помрчини, седели су до зоре.{S} И женске!{S} Он хоће да |
| где свећа, где лампа, — да се не буде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово доба, навиј |
| као муња што осветли предмете сакривене помрчином, тако у Џемаловој помућеној свести сину нешто |
| ...{S}Ноћу ми је било лакше : тумарамо помрчином.{S} Дању видим и нахерене трошне куће и безоч |
| едати у светлост њене очи, навикнуте на помрчину?{S} Она воли сунце.{S} А наш жалосни престони |
| подмазаним шаркама и погледа у собу, у помрчину направљену од фереџа и ћилима као уз Рамазан; |
| едном прљавом лампицом, похита напоље у помрчину с једним лепим и прилично трезним чочеком; а п |
| „човекова душа помрчина“, те се кроз ту помрчину чак и не назире оно чиме су се оне за ово крат |
| е сакривене помрчином, тако у Џемаловој помућеној свести сину нешто кад виде једнога Грка с љуб |
| .</p> <p>Овакви разговори и њима слични понављали су се сваки дан, кад су биле саме.{S} Али, ка |
| "#SRP19120_N103" /> а његов златни унук понављаће „елиф, бе“; он сам послуживаће халвом и пилав |
| твори књигу, и тражећи нешто непрестано понављаше „<foreign xml:lang="fr">Adieu, Suzon, ma rose |
| кад пије, него грди, псује, онај лепога понашања младић!{S} Као други, и он не излази без оружј |
| оку зрела девојка!{S} Оно, истина, лепо понашање <hi>често</hi> одаје лепу душу; али то је чест |
| арицање!{S} То је преживело, има га тек понегде, код простих по малим градовима За чудо нам је, |
| <p>.................</p> <p>„Мерсије је понегована, лепо ожаљена; њој се зна гроб.{S} А Емир, с |
| о дугуљастих француских слова...</p> <p>Понедеоник.</p> <p>Мила Емир,</p> <p>Мислиш ли мало на |
| Она писаше, оловком, на колену:</p> <p>Понедеоник.</p> <p>Драга моја Мерсије,</p> <p>Ја мислим |
| д у грађанске хаљине, после у војничке, понекад у дервишке, купиће му фес с дугачком кићанком и |
| е дувана кад ме спопадне бол!{S} Овако, понекад чак и заборавим на бол.{S} Пиј, сине!</p> <p>Он |
| видела старотуркиње, чак и твоја мајка: понекад, кад је у послу, или кад јој нешто није добро, |
| ности, да се не размази — јединче...{S} Понекад, он се сувише разнежи, и рекао би јој коју „сла |
| леда некакво необично задовољство...{S} Понекад, њих двоје ништа не говоре, а разумеју се: она |
| ке кћери.{S} Не раде на побољшању...{S} Понекад ми се у Цариграду учинило да сваки десети човек |
| кад се дубоко замисли или је брижна.{S} Понекад му се загледа у очи, и он би је пре питао: „Што |
| з колске прозоре, али то није ништа.{S} Понекад ми дође да поломим решетке...{S} Тако ми дође, |
| И Мерсије је посвећена у ову тајну.{S} Понекад се засмеју и вичу, питају се: „Јесмо ли ми нове |
| ма туђ живот зато што личи на мој.{S} А понекад свратимо неком харему.{S} Све старинско, као да |
| {S} Ја сам се на вас толико навикла, да понекад не умем ни Бога да молим, зато што вас није у н |
| руге чувају.{S} И као што би им се онда понекад учинило да ће их обићи несрећа, тако им се и са |
| ата, ту су њен ут и њени зилови; она је понекад и чочек...{S} Она ништа не виде, већ се поклопи |
| ово, и ми смо несрећне.</p> <p>— Кад се понекад размислим како живимо... рече Мерсије.</p> <p>— |
| ано уверава да ме он воли.{S} И мени се понекад учини да ме воли, па сам срећна, али за колико? |
| тка казала: припремила ју је.{S} Њој се понекад учини да би се пре „небо спустило на земљу“, не |
| чи гледале!“ Па се загледа у те очи као понекад у стихове из Корана, где види Бога. „Доћи ће оп |
| има већ четрнаест година, — метне пудер понекад, кад пође на неку свадбу, ноћу.{S} И тако обуче |
| е с њим разговара, да му чује глас, јер понекад некога видимо и допадне нам се, а кад му чујемо |
| д се навале на јастук и — заспе.</p> <p>Понекад каиком што стоји испод конака једне наше познан |
| ао стид, као жалост, као кајање, па као понеке жене кад дођу на гроб свога милога што се прекрс |
| на руку, а камо ли на лице.{S} С тога, понеки дан, само трчи за њом, кад је ту Џемал.{S} Она с |
| је сасвим суво, јер огреје топло сунце, понеки дан велико као у лето.{S} Па ипак, много је приј |
| ене слободне и срећне, ви мислите мало, понеки пут, на <pb n="105" /> једну младу несрећну зато |
| остала бих на једном месту довека...{S} Понеки дан ми се не ради, а ја сам немирна и тужна.{S} |
| ам поштену жену — нисам „ухваћена““.{S} Понеки дан, кад се загледа мужу у <pb n="239" /> „овчје |
| на то ниси никад гледала.{S} То је као понеки у Европи, како прича Мехмед, кад не може да узме |
| ледах у крупна и искривљена слова...{S} Понеко слово, право и ситно, учини ми се баш као Ариф-т |
| и сватовима; с времена на време чуло се понеко промукло „јашас'н“<ref target="#SRP19120_N85" /> |
| етнути су на врућ пепео у мангалу.{S} У понекој кући, негде у буџаку, стоји котлић с водом где |
| } Њему је жена што фес, капут: купи га, понесе га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим тр |
| ...{S} Дадоше ми његову слику...{S} На, понеси је, Фатми, јер не верујем да је она њега могла в |
| ко летите вичући.{S} Кад пођете одавде, понесите поздрав моме драгом.{S} Кажите му да ми се око |
| ог, као мртвог, натовари на једна кола, понесоше га кући...</p> <p>Како је страшна лупа у врата |
| викне па да побегне, али не могаде, не понесоше је ноге...{S} Али кад јој се он загледа у очи, |
| а није имала.{S} Како ће им бити кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће нарицати као за мил |
| кука: „Аман, мртав!“...{S} Младога беја понеше кроз двориште четири човека: кафеџија с берберин |
| кући деси нешто што се њима чини да их понижава, обоје страшно вичу.{S} Мајка јој је охола, зл |
| } И као жена, за час се осети увређена, понижена, побуни се, па се трже: прашта, прашта, све пр |
| pb n="93" /> од њега не би ожалошћена и понижена као неке њене друге од својих мужева: љут, сур |
| А шта да радимо ми, толико потчињене и понижене, што куд муж оком ми скоком, што без питања не |
| е говори моје огорчено Ја, него милиони понижених турских жена.{S} Ми људе не васпитавамо, људи |
| револуцију и у духу и у срцу.{S} Свога понижења<pb n="174" /> и у најпросвећенијим народима же |
| мушке безочности, а оне, несвесне тога понижења, сад се разговарају, сад се навале на јастук и |
| урска жена не зна за већу жалост и веће понижење.{S} Сети се, љубави моја, науке којој те није |
| нису из оне вере што не допушта оволико понижење жене скопчано с неисказаним болом.{S} Да бежи |
| е подносе ову грдну срамоту, неисказано понижење, како су то подносиле њине бабе, па и матере.{ |
| ја сам и сувише поносита: никад не бих понизила онога с ким век векујем...</p> <p>Друга нова, |
| орд на своју мушку снагу никад се не би понизио да дигне руку на жену.{S} Зарези капиџик и метн |
| а нисам! викну она гласно; после додаде понизно, нежно, тихо: — Ја те молим, отац.</p> <p>— Ник |
| еја се и рече:</p> <p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица?</p> <p>После |
| абдеслук: опра сапуном уста, и руке.{S} Понова леже, плачући, поклапајући лице па узглавље, узд |
| мајка га је пробудила да се свуче и да понова легне.{S} Фатма изиђе само у ноћној хаљини, и се |
| стадоше дубоко погружене ...</p> <p>Она понова оде Ибрахим-Хасан-бејовима.{S} Кад је видеше, он |
| .</p> <p>— Кад бих ја била распуштеница понова, ја бих се за њ удала, ако је старотурчин; удала |
| водом, да послужи свекрву...{S} Кад је понова села, свекрва ју је гледала и плакала.{S} Друге |
| дне страсне чулне љубави начини да жене понова полуде: довеле би крај себе те људе, и ако су Ци |
| ј камен. „Примио сам је, а не дам да се понова удаје за пијаницу, пропалицу и протераницу.“ Мат |
| дана дође плима и сву је потопи, она се понова заборави, чак приставши на тајне састанке, код А |
| ло дужи, али овако дуг...</p> <p>Они се понова погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Јагње Џемал-беј |
| де што је „ухваћена у тајни“. „Ти си се понова заљубила, и то опет у жену!{S} Само не знам отку |
| ој се освети за неисказане муке — он се понова ожени: њој „за инат“.{S} Та друга бејаше заиста |
| ја њега.{S} Ја мислим да, кад бисмо се понова растали, ја бих умрла.{S} Овде, дах његов мени ј |
| Жена за њ би годину дана.{S} У њему се понова разбукта страст за Зејном, те јој поручи да му д |
| да она хоће да уда Фатму за другога, те понова поче да је дира, вређа за Мадам Аристид.{S} Она |
| узети и метнути у своје!...{S} Рано, те понова леже, и заспа; сања њега: он као на јави, никад |
| Шућур!“<ref target="#SRP19120_N5" /> И понова грљење и љубљење скута старици.</p> <p>По здрављ |
| ве земље?...{S} Али где јој је он?{S} И понова наједанпут заплака, и наједанпут ућута...{S} Гос |
| за свакога, само не за турске жене.“ И понова се буни; али против кога, то не зна...{S} Виде п |
| а кад би чула сад овако слаба, могла би понова добити напад.{S} Она чу „да се опио“ и би сасвим |
| ум је на умору.{S} Она оста сама с оцем понова, и тако се растужи како се растужују осетљиве же |
| {S} Ти имаш право по закону да се с њим понова венчаш одмах, да не чекаш три месеца и десет дан |
| о ново гробље је за старе...{S} Заставу понова узимам и идем да вичем, да будим наше жене, да т |
| Ја хоћу, рече, а у њеном женском гласу понова се осети мушка енергија и одлучност.</p> <p>— Ни |
| овим тужним мислима и представама Ариф понова исцрпе сву моралну снагу, и клонувши на узглавље |
| аше шта да ради.{S} Он је знао да ће их понова венчати, али му је било врло непријатно што се о |
| ук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава! понови робиња.</p> <p>— Чујем...{S} Пипни ми руке...{S} |
| спођо мајко, молим вас... не могу сама, понови тише пружајући руку.</p> <p>Пашиница се сад трже |
| p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, понови Сафет-ханум.</p> <p>— Тако бива, децо, али не ув |
| en">Don't speak so foolishly!</foreign> понови домаћица а гошћа се зацени од смеха гледајући је |
| куд ће коров куд је пало семе од цвећа? понови Сафет мужевље речи изостављајући узвик: „ааа“!</ |
| една Енглескиња путница, и то све друге поновише.{S} То беше мала непажња, али, напослетку, Енг |
| нестало племићког блага, остао племићки понос.{S} Од тетке да просим.{S} О, та добра, мало смеш |
| рада, али он, трудећи се да одржи мушки понос, не пусти ни сузе: само скупи обрве и уозбиљи се, |
| а одлазак у Европу; и да му је допустио понос да тражи новаца од тетке, он би већ био далеко од |
| Она ми пружи лиру, а ја, пун племићког поноса, примим је и чиним се невешт, не речем јој ни „х |
| а.{S} Ах, сирота жена!{S} Она се хвали, поноси!{S} Знаш да нам жене причају како се хвали?</p> |
| јер му је дошла млада: хвали се родом, поноси се богатством. „Бог је богат, децо,“ вели стара, |
| вропу?{S} Он много држи на своје име, и поноси се богатством.{S} Дигне главу, па ногу пред ногу |
| кад неко рече да личи па Францускињу, и поноси се „духовитошћу".{S} Она говори о духу, не о срц |
| ово зна!{S} Несрећна Сафет кад чује!{S} Поносила се, хвалила се.{S} И кад чује Ибрахим-Хасан-бе |
| а.{S} Што се тиче тога, ја сам и сувише поносита: никад не бих понизила онога с ким век векујем |
| бакшиш кафеџији и одмах пође, не ходећи поносито као арапски принц, већ чисто погурен, дубоко о |
| — И о богатству, рече Ибрахим-Хасан-беј поносито.</p> <p>Бог је богат, сине, рече његова мајка |
| није за жене.“</l> <l>С физичке снаге у поносу своме</l> <l>К'о са својином поступате с њоме.</ |
| као киша, да га успављује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун је по кућама будан; пуно звезда на небу |
| на оде у своју собу, али не леже.{S} До поноћи је била у соби сасвим сама, а отац јој је још се |
| ноћ сакри у метле, и они је тражаху до поноћи, а кад је нађоше, она их мољаше да спава с госпо |
| е не растужим...</p> <p>1 рамазана, око поноћи.</p> <p>Он спава, ја не могу: срећа ми отерала с |
| ли не леже, и не свуче се...</p> <p>Око поноћи, кад осети да цела кућа спава, она се обуче у Ђу |
| ваше на љубазности црвенећи.</p> <p>Око поноћи изведоше невесту.</p> <p>У бледо ружичастој свил |
| н је Рамазан, било дању или ноћу.{S} По поноћи топ, објављује <hi>суфур</hi><ref target="#SRP19 |
| бави, госпођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што се испросила.</p> <p>— У великој р |
| кувано воће, а оне се не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бремен |
| ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуде...{S} Ниједна стара, у разговору, не рече ми ни |
| долазе да обиђу болесну Фатму; неке јој понуде шаљу, а неке доносе поморанџе, ратлокума.{S} Већ |
| по новој моди, јер француски је почело поодавно бивати стара мода, обично.{S} Домаћица је жени |
| ма, јер чаршаф, с кога је „запт“ дигнут поодавно, носе обичне, а фереџу велике госпође, због од |
| унцобрани поломљени и све пете с ципела поотпадале, оно <pb n="104" /> ништа!{S} И ја се једанп |
| из каквог напуштеног махалског гробља с попадалим камењем, обраслим у коров.{S} Џемал-беј заста |
| шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попадаше у море...{S} Побојав се да га неко из конака н |
| рена кола, берберин угура у њих Џемала, попе се и сам и рече кочијашу да тера.{S} Обојица су ћу |
| одмах гробље зарасло у коров.{S} Кад се попе на највиши врх града, што личи на последњи ред лож |
| о велико предсобље сасвим празно, па је попеше на један велики сто у куту испод степеница, где |
| д једном и он седе и затражи чашу воде, попи је даде бакшиш кафеџији и одмах пође, не ходећи по |
| њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи земзем из једне црвене чашице као напрстак нарочит |
| ју кућу и доведох лепу хануму: она пиво попи, па се опи!...{S} О, певала ми је.{S} О, звецкала |
| која у води побеле, запени се.{S} Брзо попи то, и скочи.{S} Заклетва!{S} Каква заклетва?{S} Иш |
| е, да се никад више не појави...</p> <p>Попи кафу и попуши цигару, обуче бели <hi>геџелук</hi>, |
| згади на ту лаж, те плати мастику и не попив је, па скочи, продужи пут оборене главе.{S} Више |
| и сируп почесмо разговор и договор!{S} Попила сам пуне две чаше сирупа, а у њ је Нурије била м |
| и ушле у Мондије-ханумин типичан салон, попиле по кафу и попушиле по цигару, па изишле у једну |
| деца у великом кашљу, а лице му сасвим поплавело; после је пљувао у једну велику белу махраму |
| } Кад њега виде много побледе, усне јој поплавеше, она у доњу усницу зари беле зубиће.{S} Њему |
| је била жена.{S} Јако побледе, усне јој поплавеше; учини јој се као да се сасвим сврши нешто бе |
| умама које седе на широм отвореној софи поплављеној месечином.{S} Она ће њима и вечерас играти, |
| ира, смешаху се на њу лукаво.{S} Она се попово наљути, али се брзо поврати и растужи се.{S} Оне |
| е: исмејаће га...</p> <p>И смисли да то поправи, те набави пуномоћнике и сведоке...{S} Како му |
| хоће и говоримо: „Ако, мушко је“.{S} Да поправимо то: као женску децу да васпитавамо и мушку.{S |
| оже „од севдаха" губи свест, гледала је попреко странкиње, како путнице тако националисане, <pb |
| и пење се уз брдо, затеже их и скреће у попречне улице, тера све ходом поред кућа са софама, те |
| пицу од капута, па кад увене да га баце попуњавајући његово место свежим.{S} Мис Пирсон!{S} Нем |
| тељи огрнута ћурком, и ако врућина није попустила.{S} Кад њега виде много побледе, усне јој поп |
| јутром тужна и кад нема узрока; али кад попуши цигару, или чим је запали и повуче један дим, ра |
| ад више не појави...</p> <p>Попи кафу и попуши цигару, обуче бели <hi>геџелук</hi>, то јест ноћ |
| p> <p>Он јој опет рече да ће после, док попуши цигару.{S} Она изиђе па му донесе једну дивну ру |
| а, па је пружи њој, молећи је: кад мало попуши да му је врати... послужи је кафом: из једног фи |
| ханумин типичан салон, попиле по кафу и попушиле по цигару, па изишле у једну велику собу с мин |
| ... сам, кад нећеш с нама.</p> <p>— Док попушим цигару, рече он...</p> <p>Она погледа, и кад ни |
| јој донесем воде да се умије и да с њом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, али она нећ |
| е иде од срца. <pb n="38" /></p> <p>Кад попушише цигаре, спремише се за спавање, очиташе некакв |
| оправом, а да му опет не види харем.{S} Попушта вођице и пење се уз брдо, затеже их и скреће у |
| никад не отиднем ја прва...“ — „Паметан попушта,” вели добра нене. „И ако бисмо примали к срцу |
| м девојкама, где им се у буновној глави порађа срећна мисао да доведу жени — ортака.{S} Мис Пир |
| да она буде несрећна?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништа не умеде проговорити. „Луда !“ мишљаше |
| се она, крадом од оца, с њим састане и поразговара, јер с Европљанком је одрасла, па ме страх |
| ијом новом, Фахрије-ханумом, и пошто се поразговараше насамо, дозваше у собу њену мајку и нене |
| он је својим здрављем и мушком лепотом порази.{S} Учини јој се да то није њен девер, већ онај |
| <p>— Мајчице, мени се чини да је тејзе порасла, рече Фатма измичући се и гледајући тетку.</p> |
| оме осветли се сав Солун, и море, црно, порасло као брег.{S} И њу као да обузе пламен, засенише |
| оји воли!...{S} Кад се спустим, срећна, поред њега, пољубићу га у два плава дубока језера покри |
| , и где?{S} Тамо, испод Чауш-Манастира, поред каквог напуштеног гробља, или у каквом турбету, у |
| библиотеци многе своје миле познанике, поред Шатобриана и Ламартина — Гиј де Мопасана, Марсела |
| а се и окренула према Хамидији, одатле, поред Бејаз-Куле, појурила су широком улицом к Депоу, д |
| сте с људима.</p> <p>— У Европи, жене, поред толике слободе и права, боре се за слободу и прав |
| а с турским женама по страшној калдрми, поред трошних и нахерених кућа окићених поломљеним кафе |
| е густим, негде проређеним, поломљеним, поред чатрља с високим оградним зидовима, негде белим к |
| ла?“ Али у друштву, с песмом и свирком, поред тетке коју толико воли, она смете с ума братучеду |
| амама покривених маховином као ћилимом, поред дашчара које они зову „дућани", а поред Касумије |
| се до Ћемер-Капије, оне пођоше уз брдо, поред хамама покривених маховином као ћилимом, поред да |
| се учини пуста, празна, и ако је пуна: поред европских музичких инструмената, ту су њен ут и њ |
| свим непозната.{S} Севши <pb n="244" /> поред ње на столицу, опипа јој било и метну јој ухо на |
| у да се женим — тражите ми девојку“.{S} Поред тога што је врло лепа, она је и добра: у кући са |
| нешто из њега, чему он не зна имена.{S} Поред овога још је слуша: ако јој падне махрама, он јој |
| беју није мајка него старија сестра.{S} Поред ње, врло озбиљне, готово брижне, корача њена сест |
| м девојчицом из унутрашњости Турске.{S} Поред тога што је био старији од своје жене двадесет се |
| поред дашчара које они зову „дућани", а поред Касумије оборише главе дубоко: људи су се скупљал |
| ка са зембилом и новцима.{S} На чесмама поред џамија узимали су абдест људи; а већ кад се чу по |
| вом новом везу.{S} Дуго су седеле једна поред друге, за ђерђефом.{S} Фатма сама навезе већ две |
| широколисти дудови, огромне гомиле диња поред пруге уз станице, свет на станицама, све је подје |
| ећ железницом, да би Фатма видела места поред пруге што води преко Дедеагача.{S} Она, у засебно |
| ако је био обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мртвог чучале све у бело, час крај његовог д |
| уди тек сутрадан ујутру.{S} Кад не нађе поред себе жену, сети се шта је, и не знађаше шта да ра |
| <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S} Прође поред старе потапкав је по плећима задовољно, па оде же |
| за руком место где ће сести и она прође поред њених гостију, жена, старих, младих, и седе, дома |
| и, беше вече увелике.{S} Посрћући прође поред мајке и тетке не рекавши ни „добро вече“, а оне с |
| вим умирена.{S} Дође вече.{S} Нене леже поред унуке.{S} У кући се сасвим утишало.{S} Фатма пола |
| 65" /> би сути, њему, своме мужу, да је поред њега и дању и ноћу, да никад не трене, не легне, |
| тајем а с европском библиотеком, где је поред забавних књига било и школских, као да у кући има |
| свести за свој грех...</p> <p>Зашто је поред оног узвишеног осећања, љубави, оно ниско осећање |
| стране, јенђе.{S} У двориште су улазиле поред великог ћилима разапетог на два дирека уз прву ка |
| корсета; у дну софе спустише се робиње поред слушкиња дошлих са Солуњанкама.</p> <p>После мног |
| то бледило не измаче из ока, спусти се поред ње и узе је за руку.{S} Рука јој је хладна као ле |
| о, и улазиле у Нурије-ханумино двориште поред ћилима на капији разапетог на дирецима. „<foreign |
| {S} Фатма не плаче, завија се: проћи ће поред Џемала па да је не види.{S} Жена се крије од мртв |
| изненади се: његова мајка и тетка чуче поред ашчике и слушкиња!{S} Фатме ни ту нема.{S} Хтеде |
| , као да поздравља сватове; па скренуше поред Олимпос-Паласа и Хотела д’ Англетер, па потераше |
| затвори врата.</p> <p>Оне, обе, чучнуше поред прага тресући се.</p> <p>— Да не учини неко чудо, |
| несрећна?{S} Како је оној којој се муж поред ње другом ожени.{S} Турска жена не зна за већу жа |
| е не опије.{S} Ја сам је врло волела, и поред њене рђаве репутације (говорило се да има љубазни |
| ле одрасла не само поред Туркиње него и поред Францускиње; нене јој тумачи Коран и говори о све |
| нама, с електричним звонцетом на капији поред халке и звекира, тако у њену велику собу, у салон |
| сивала му их толико пута Нурије.{S} Али поред свих својих конака, он ће живети овде: „Мајка му |
| ено, с белим башјортиом на глави; клечи поред мртве унуке и изговара: „Слатке моје гугутке!“ — |
| још нисам ушла, и чак не могу да прођем поред ње.{S} А кад видим официра, мене обузме љутина, ј |
| ударао је у ут, кад је пролазно чамцем поред стричева јој конака; гледао је у башту, у прозоре |
| скреће у попречне улице, тера све ходом поред кућа са софама, терасама и <hi>кафезима</hi> (реш |
| крва је ту послала).{S} Седели су један поред другог не говорећи.{S} После су легли у једну пос |
| пробудила, сећала се, знала је да је он поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, увек |
| осетио толики муслиманин кад сам прошао поред џамије, као кад сам прошао поред ваше куће.{S} Ка |
| прошао поред џамије, као кад сам прошао поред ваше куће.{S} Кад је неко изустио: „љубав“, ја са |
| јанским терлуцима.</p> <p>Што је турско поред француског, то је просто из љубави према конзерва |
| рнанте.{S} Она је дакле одрасла не само поред Туркиње него и поред Францускиње; нене јој тумачи |
| пробудио.{S} Није му било необично што поред себе не нађе Фатму, јер како је Рамазан, он сам л |
| и живи: дању да раде, ноћу да се шетају поред каквог плавог језера...</p> <p>— Отвори, арслане! |
| а је она побуњена, и оставила хамајлију поред најсветијих реликвија — француских писама, из кој |
| стављају их да ћуте, да мисле...</p> <p>Поред Фатме стоје, хладећи је лепезама, Зехра, једна Фа |
| ла ју је да види харемско весеље, да га пореди с европским весељима и баловима, и кад дође врем |
| чиме да поредим његове очи, или шта да поредим с његовим очима.{S} Зумбул, љубичица, море, неб |
| те ми предавали, а ја не знам с чиме да поредим његове очи, или шта да поредим с његовим очима. |
| измирна, моје...{S} Ја не знам с чим да поредим измирну...</p> <p>Бајрам није, а мени је Бајрам |
| ју на богате екипаже солунских богаташа поређане у дугачак ред дуж Ибрахим-Хасан-бејове куће и |
| т са улице, људи не виде жене развијене поређане крај путање до средње капије широм отворене,<p |
| офра-алти</hi>), да на њ падају мрве, и поређаше около шиљтета.{S} Донесе се софра; они поседаш |
| трепавице црне, а очи плаве као... <hi>„Поређење <pb n="28" /> служи да означи сличност која по |
| странкињама биле одвратне; једна Немица поређиваше их с преживарима.{S} Сафет, увек свесна, тре |
| стоји: муж је за жену одговоран.{S} Он поређује жену с мачком: кад се највише умиљава — огребе |
| је што и њено дете, пошто нема од срца порода, па ако он има какву ману, она је не види; јер ч |
| мушкост; и допадала му се његова кућа, породица, и богатство. „Кад га воли, мајчице, да је дам |
| се, сине, удала: млада је, лепа је, од породице је, богата је.{S} Не брини се за њу.</p> <p>— |
| би те твој отац дао човеку који није од породице, из добре куће?{S} Ти немаш своје ја ни у избо |
| анин је.{S} Леп!{S} Од добре, од велике породице; племић, принц:{S} Мурад-Џемал-беј, син Арслан |
| е-хануме...{S} Од старе емирске арапске породице, по оцу, а по матери Турчин.</p> <p>Ја сам сре |
| уздржава због Мадам Аристид.{S} Из боље породице но остале, образованија од свих, ова Француски |
| слиманин је, моја пријатељице; од добре породице, из отмене куће, господске; богат... све што м |
| ац те не би њему дао, и ако је из добре породице и богат, зато што га се ти не би могла додвори |
| : „Откуд то ?{S} У нашој <pb n="176" /> породици, ми имамо сарајских чиновника, па тако не раде |
| чила, како је васпитана, каква је према породици свога умрлог мужа, колико је вредна и честита. |
| ма ли смисла да идем на весеље кад је у породици туга?</p> <p>— Каква туга?{S} Још се ништа не |
| где се под црним кипарисима бели какво породично гробље, ја седим с девојкама и младим женама, |
| , и налазе „чулност“, а свака је од њих порочна...</p> <p>Док је она, ћутећи, седела и размишља |
| она не врати се, нити учини по његовим порукама, које јој доношаше она стара кадуна; само се з |
| мене.“</p> <p>— Жури се, има ваљда неке поруке.{S} А тебе, док бисмо пробудили, док би се ти сп |
| у распикућа.{S} Нурији је слала најгоре поруке и „горке поздраве“.{S} Једно једино дете, па ова |
| ту, и то посла једној сиротој удовици с поруком да не мора изручивати брашно — он јој џак не тр |
| .“ па штипкаше руменим прстима лице, да порумени, грицкаше белим зубићима уснице, да поцрвене.. |
| онова разбукта страст за Зејном, те јој поручи да му дође на састанак испод Чауш-Манастира, мил |
| е „новодошле“?{S} Ти си Самуилу књижару поручила да ти пошаље сваку „новоизашлу" страну књигу, |
| и сте ми, драга госпођице, пред полазак поручили да се вежбам. „Ако много пишеш, биће доказ да |
| а, они узеше спремати за свадбу; хаљине поручише у Паризу и Цариграду.{S} Ибрахим-Хасан-беј охо |
| те донесе бокал воде и изручи је у бели порцелански умиваоник на мраморној плочи.{S} После рече |
| Дохватив га преко половине, берберин га посади па један отрцан миндерлук међу два млада и мртва |
| нице.{S} Домаћица је одведе уврх сале и посади до једне енглеске посланиковице, с којом се она |
| ондије да виче:{S} Алла’!{S} За овим је посадише, опет на Мондије-ханумину наслоњачу, метнуту н |
| пет једна Мондије-ханумина наслоњача, и посадише је.{S} Нагрну силан свет, разуме се жене, све |
| а како би да си у служби, да имаш какав посао?{S} Са женом се не може ни у Европи у суд, школу. |
| а како би да си у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома тешко, застиде се... највише од Ф |
| , па се толико преуче да не могу вршити посао, те доводимо странце.{S} Срамота! узвикну Нурије. |
| ким кога волим, или кад радим какав мио посао, ја се не мичем, — остала бих на једном месту дов |
| њом отвара врата, некад да се с Арифом посвади, некад да се нашали.{S} Играчица полете пред је |
| нешто тајно и озбиљно.{S} И Мерсије је посвећена у ову тајну.{S} Понекад се засмеју и вичу, пи |
| .</p> <p>Пошто се изгрлише и истапкаше, поседаше на стакленој софи; али се девојке брзо одвојиш |
| офра дигнута, „софра-алти“ покупљен.{S} Поседаше по другим дебелим шиљтетима око зида, навалише |
| луњанкама, које их дочекаше стојећи, па поседаше, стара, у старинској антерији с каик-отосом<re |
| сле ифтара...</p> <pb n="154" /> <p>Кад поседаше за пун сто, они почеше, ћутећи, јести прстима, |
| около шиљтета.{S} Донесе се софра; они поседаше и почеше јести прстима, ћутећи.{S} Робиња прим |
| пучама, увела их је у салон.{S} Тек што поседаше на шиљтета, дођоше сестре, само у антеријама с |
| кивање „<hi>о, машалла</hi>!“ А тек што поседаше, стара, преко обичаја турског, већ упита за зд |
| Мајка му метну хладан пешкир на главу, поседе мало, па изиђе...{S} Отишавши у собу снаси, она |
| луша зета.{S} После његова одласка мало поседе код Фатме, па оде.{S} Пред вече дође, али не сам |
| и чуди се што је плакала!{S} Човек је, поседеће с људима; два месеца, па се и то досади.{S} До |
| а и мајку како је секла поморанџу па се посекла, и не поцрвене!{S} Ко зна шта је њега лагала?{S |
| /p> <p>— Секла сам поморанџу, па сам се посекла. <pb n="195" /></p> <p>Џемал је погледа, па кад |
| од срца се обрадоваше Рамазану, ноћним поселима, харемским весељима; али младе жене, невесте у |
| S} А кад се оне некад скупе код неке на посело, па к њима уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно им |
| е, Фатма седе за клавир, који се за ово посело изнео на софу.{S} Док је свирала <hi>Низамски Ра |
| из највиших кругова, те она, да би ово посело свечаније изгледало, позва све своје пријатељице |
| ијом.{S} Саме су: хануме одоше на друго посело.{S} У хладу су, под једном старом кривом смоквом |
| Последње две вечери имала сам две нове посете: једну Енглескињу и једну Францускињу.{S} Довела |
| , правећи алузије што ме удостоји своје посете „геније“; а ја за њим одмах све поизотварах, да |
| поизотварах, да не осети моја слушкиња посетиочеве ми „надахнуте душе“ траг који је мирисао на |
| у тамо без тебе!{S} Јуче нам је правила посету једна Цариграђанка, зове се Фахрије.{S} Да знаш |
| орели је што је урадила као дете: да се посече кад сече поморанџу.</p> <p>Фатма ником није пока |
| после шест месеца се — ожени.{S} Кад се посече дете, рана зачас зарасте; а кад старац, њему и н |
| и, и он не излази без оружја; па једном посече по руци друга, други пут на другога пуца, трећи |
| и као дете: да сечеш поморанџу па да се посечеш!{S} Па сад, така лепа рука, а с ожиљком.{S} Али |
| ми жао, како ће без Мерсије и тетке.{S} Посла робињу тетки: можда се вратила.{S} И заиста, дошл |
| вац“.{S} Али он ни да чује. „Закон нема посла с науком.{S} Очева реч детету је закон.“</p> <p>А |
| украшавао их, па од тога ситног, финог посла куд је уносно себе, зар мало померио памећу и узе |
| још један ован, жртва од Нурије: он се посла дервишима, и у текије велике, ишаране зеленим вос |
| е завежљај с хиљаду гроша у злату, и то посла једној сиротој удовици с поруком да не мора изруч |
| меде!</p> <p>Не леже сву ноћ.{S} Ујутру посла по Ариф-хануму.{S} Све јој исприча.</p> <p>— Није |
| ђох.</p> <p>— Е, Јасмин-ханум, зашта те послала кјучук-ханум?</p> <p>— Ууу! ја заборавих!{S} О |
| оју собу, где нађе Фатму (свекрва је ту послала).{S} Седели су један поред другог не говорећи.{ |
| јно изусти: „Алла’!“</p> <p>Око по ноћи послале су слугу по Џемала, и <pb n="163" /> он се није |
| ем са: „Нема Бога осим Бога, Мухамед је послан од Бога“.{S} Има Бога, Јединог, Створитеља света |
| у, боје се да није жена некога странога посланика, некога из дипломације, него дирају мене.{S} |
| кошном облачењу и кинђурењу жена?“ рече посланиковица, а Ариф осети један интензиван бол, и сти |
| де уврх сале и посади до једне енглеске посланиковице, с којом се она упознала у Цариграду, и к |
| се учинише заблуделе душе међу које је послао Бог, не Пророк, њу, апостолицу и мисионарку, да |
| p> <p>— Нема Бога осим Бога, Мухамед је послат од Бога!</p> </div> <pb n="268" /> <div type="ch |
| :{S} Нема Бога осим Бога.{S} Мухамед је послат од Бога</hi>; везе, али не прелази преко лица ру |
| p>— Због нас су и наши мужеви, официри, послати у Маћедонију „да умирују чете“, и ја и моја при |
| још горе: ако ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека га у мојој фијоци.“</p> <p>Па ипак, још и |
| ет прочита писмо, и нађе да би га могла послати, само да у њему није оно о замишљеном драгом. „ |
| !{S} Сиротице без имена!{S} Мајка ће те послати деди, да ти деда име да, да те деда очува, криј |
| ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире-кадуни хиљаду гроша, рече мајци.</p> <p> |
| тид.{S} Приложила сам ти писмо тејзино, послато преко мене.{S} Опрости што сам га отворила: бил |
| : срце ми рече да ће ме нешто снаћи.{S} Послах роба по сина...{S} Нашао га, с друговима...{S} Д |
| сам ни видела: удадох се по слици...{S} Послаше га са службом у унутрашњост, где се упознадох с |
| таква због тетке, те је нежно тешаху, и послаше је да легне.{S} Она оде, али не леже, и не свуч |
| ма, и пљескаху, а после одрешише кесе и послаше им по једној старој слушкињи бакшиш.{S} Неколик |
| а се опет закикота, зацени се од смеха, после рече:</p> <p>— Није ми до снаге било, Бога ми!</p |
| А Мерсијина црнкиња се зацени од смеха, после рече:</p> <p>— Слатка кјучук-ханум, какав је ово |
| се трже и саже се, метну чело на праг, после се подиже, прислони лице на врата, и заплака...{S |
| селим харемима разгали.{S} Кад се отуд, после неколико месеца, вратише, она не бејаше тужна, ал |
| , и прво јој дође да се гласно насмеје, после да заплаче.{S} Он јој ухвати левом руком десну ру |
| ла, и пролагала се: сад слаже родитеље, после бабу: „Боли ме глава.{S} Имала сам грозницу“.{S} |
| облачити унука: сад у грађанске хаљине, после у војничке, понекад у дервишке, купиће му фес с д |
| ма од јасмина и јоргована.{S} Па су се, после, поделиле у четири групе, пошто их је било повише |
| зор, час уз други, сад сиђу у двориште, после оду до капије: чекају ослушкују.{S} Ако се мало с |
| она је могла да је стегне колико хоће, после јој се учинило да нема леве руке, па доње вилице, |
| да их оствари?</p> <p>Сутрадан, у вече, после ифтара, дође муфтија с бејовима.{S} Киша пљушти, |
| метнух на главу па се прошетах по соби, после га узех на глас читати.{S} Никад ми овако није им |
| то место где је била она, прво пољуби, после додирну челом.</p> <p>— Никад се нисам осетио тол |
| прснуше у смех и простреше се по трави, после затворише отворе и одоше у кућу.</p> <p>Пред вече |
| ера седе за ђерђеф.{S} Осман се зачуди, после помисли: „Срамота је, стидљива.“ Она је бледа као |
| нет!{S} На писму адреса прво француски, после турски: „Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета“ |
| атуш“: болесна је, на самртној постељи, после — мртва, па иде по кући и нариче: „Слатка моја те |
| на њу; а она се брањаше, испрва молећи, после љутито. <foreign xml:lang="fr">„Sois raisonnable! |
| е празнио.{S} Испрва га одвраћах лепим, после ружним: и да ми реч, закуне се, па опет...{S} Кад |
| ши га изненада, близу себе, пред собом, после толиког времена, она се заборави и засмеја се од |
| — Нема матере.{S} Проводи се с човеком, после мајка.</p> <p>— Аман, полудео! виче Нурије.</p> < |
| а пута“.{S} Из далека јој се учини црн, после сив, а најпосле, кад се сасвим приближи, виде да |
| Мерсије јој долазила испрва непрестано, после никако, чак ни за време Рамазана, кад рођаке и пр |
| о у Солуну, час у Серезу, сад у Битољу, после у Скопљу, „гостујемо код пријатељица“, рече Фахри |
| ..{S} Испрва је ишао од куће само дању, после и ноћу: за то му отвори вољу Рамазан...{S} Дође Р |
| , а ја волим, јер знам: ако није одмах, после мучно...{S} Сад није као у старо време: жене роде |
| ј крста и викну да кукају, тако Нурије: после овога разговора устаде, узе с рафа кутију с дуван |
| амећу и узео те направио од земље бога; после га однео <pb n="59" /> у башту, наместио га под к |
| сео.{S} Испрва ретко, у два три месеца; после, сваког пуног.{S} У вече му кеса пуна, ујутру пра |
| иком кашљу, а лице му сасвим поплавело; после је пљувао у једну велику белу махраму нерасклопље |
| > <p>— Камо да нисам! викну она гласно; после додаде понизно, нежно, тихо: — Ја те молим, отац. |
| уке и стаде их љубити страсно, махнито; после јој мирисаше косу, лице; и наједанпут, изненада, |
| једног комшију, па обоје узеше абдест; после комшија, засукав рукаве, удари под грло живинче ( |
| ћутећи, јести прстима, чак и Џемал!{S} После ифтара, на отвореној софи, робиње простреше овчју |
| >— Она није...{S} Била је болесна...{S} После није устала свекру, и муж је отерао пре но што је |
| замрљаше адресу, а она то не виде...{S} После је, лежећи, отворила Мерсијино писмо, на зеленој |
| би му зубима грло, чинило јој се...{S} После се свега сваки час сећала и сваки час се бунила, |
| i>: у свакој тој њеној сузи је он...{S} После се окрете и на прстима изиђе.</p> <p>У кући је не |
| n="157" /> цигару, и сипале воду...{S} После, осмог дана, Фатма није постила: пушила је, и цел |
| егова канцеларија није у Стамболу...{S} После дуге вожње, кочијаш отвори колска врата и рече: „ |
| „изложену“ Фатму, дијадему, обућу...{S} После је Мерсије одведе у другу собу, али и тамо су ћут |
| <hi>звезда</hi> и <hi>слобода</hi>.{S} После, оволики шпијуни! за тридесет лира месечно, за дв |
| волела ме, нема ни мајке ни сестре“.{S} После две недеље, <pb n="178" /> дођоше неколико муслим |
| виру с много школе а с мало осећаја.{S} После јела опраше руке у и уста на абдеслуку, па се вра |
| ња непрестано је улазила и излазила.{S} После су ове две отишле, а дошли су сви Фатмини...</p> |
| кад ће му снаха код куће бити сама.{S} После му се учини да од тога нема ништа, те очајаваше.{ |
| је много више и боље него слободна.{S} После, у башти, позва свога белог гаћастог голуба; он ј |
| не послужују старотуркиње) и цигара.{S} После, разговор, разговор, па испратише Фатму:{S} Нуриј |
| у.</p> <p>Али Арифа не послуша зета.{S} После његова одласка мало поседе код Фатме, па оде.{S} |
| е на раме ; она га нахрани из скута.{S} После, с неном оде у коначко двориште, да види и омилуј |
| ло и неколико Нуријиних пријатељица.{S} После ифтара, уместо да отиду стране жене, те да уђу у |
| ене, са сузама у очима, загрлише је.{S} После све пођоше Фатми...{S} Она је опет била тамо у ку |
| S} Ја га не смедох питати шта му је.{S} После... дознадох ..{S} Један дан, кад ја нисам била ко |
| згубљену Срећу</hi> и биле су тужне.{S} После су читале тужна места из француских романа:{S} Гр |
| и се за час сврши.{S} И опет ћутање.{S} После, по жељи те отмене гошће, Фатма седе за клавир, к |
| е питаху за здравље, за расположење.{S} После, кафа (слатким не послужују старотуркиње) и цигар |
| е тако мило писмо од миле Госпођице.{S} После га опет неколико пута прочита, и страсно пољуби, |
| роменила у лицу и ништа не говораше.{S} После их одведоше у једну собу за пун сто.{S} Јеле су ћ |
| на питања као обично, и ништа више.{S} После јој се вратише нене и мајка и казаше да је болесн |
| итеље послужи Фатме остале Ђулбејаз.{S} После, чочеци узеше играти Ибрахим-Хасан-беју; али он и |
| и су један поред другог не говорећи.{S} После су легли у једну постељу, али не као двоје заљубљ |
| собу за пун сто.{S} Јеле су ћутећи.{S} После су отишле на абдеслук те опрале руке и уста и ушл |
| узвикну „ааа!“ па јој засузише очи.{S} После чучну крај оградног зида, у јасмину, извади груду |
| лански умиваоник на мраморној плочи.{S} После рече:</p> <p>— Устани, монањо, да ти се вода не о |
| мајилу".. а за овим цигаре, ко пуши.{S} После, клањање па ифтар, или ифтар па клањање, ко не мо |
| и, срећна је.{S} Доцније само Мадам.{S} После и Мадам и он.{S} Последње године готово само он, |
| није одговорила, каменчићем, ничим.{S} После се осуђује: што није бежала?{S} Ако није могла по |
| клањање, ко не може клањати гладан.{S} После ифтара прање руку и уста, па људи с фењерима иду |
| о вече“, а оне се обрадоваше: пијан.{S} После видеше „да га не заноси глава већ срце“, и сневес |
| ј муж није он, већ његов брат Осман.{S} После себе извињава: „Ћутим због деце: не бих могла без |
| <p>Па ипак моје срце није било лудо.{S} После овога, ја прођох Пером и Галатом — и мени је све |
| е уздрхтале усне на њено мирно чело.{S} После је ижљуби њена сута, плачући од радости и вичући: |
| дила га у осмом месецу, те је умрло.{S} После му нарађала красну децу, и била добра и нежна мај |
| > метну своје чело где је било њено.{S} После поче да је замишља од своје руке и да јој љуби ус |
| стидели, па би њој било непријатно.{S} После ифтара почела је разговор пашиница.</p> <p>— Ја с |
| слушкиње, настаје спремање за ифтар.{S} После се иде на молитву; са свих минара окићених кандил |
| ћа се шта смо све спремали за ифтар.{S} После смо почеле о љубави, али мени срећа затвара уста. |
| стиде, па насмејавши се загрли суту.{S} После оде на софу свекрви, то јест да јој она закопча г |
| ма и чита их једном бледоме младићу.{S} После све то спушта на прљав кафански сто.{S} Џемал се |
| м раширеним у један бескрајан осмех.{S} После је водиље поведоше од рођаке до рођаке, редом, да |
| S} Зашто да му отидне <hi>тако</hi>?{S} После овога што је учинила, он је не би држао па да је |
| а јој не би вређала њен бол тако брзо — после три месеца.{S} Она се на тетку не наљути; томе се |
| S} Хоћеш ли, беј, да је видиш?</p> <p>— После, онако, случајно.{S} Нарочито... биће је срамота. |
| на косо, ја сам те чешљала и неговала!“ После јој миловаше руке, тепајући им, па кад виде ожиља |
| одају, намести око на кафез... „Џемал!“ После два месеца!...{S} Не вероваше чулним очима, те их |
| верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ После три дана опет их одазваше:{S} Рашиде-ханум је на |
| и љубав уједно, па није колико моја...“ После се мало разгали: „Ја сам јој први.{S} С њим се по |
| ми у писму ии једном речи не напомену.“ После гласно рече:</p> <p>— Зар је тај узима као хаљине |
| лу па страну, умало не умрех, испрва, а после... ослободих се, и не допаде ми се: француски гов |
| И сва срећна окрене му се, слуша га, а после му казује шта је она учила и читала.</p> <p>Кад з |
| сваком кораку сретнемо по заводника, а после: ми смо криве, и нема нам опроштаја...{S} Наши љу |
| то дежурство, тако често, проклињала, а после сам се стала питати: „Откуд то ?{S} У нашој <pb n |
| зајме у простих, старих турских жена, а после, бојећи се да се не чује, одоше у чаршију и купиш |
| це.{S} Дуго је ћутала, гутајући сузе, а после отпоче, и ако је ниједна ништа не пита, историју |
| и није могао даље док се не искашље, а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шали. |
| једна другој у крило запаљене цигаре, а после се прскаху водом...{S} Гледајући харемска весеља |
| S} Кад видех свога сина, препадох се, а после узех нарицати као простакуша...{S} Бистре му очи |
| Да идем?</p> <p>Она јако отвори очи, а после их затвори и зарида.{S} Нене је утишава, милује ј |
| гњури главу у јастук: ћутала је дуго, а после, зајеца.{S} И наједанпут, ућута, и чуди се што је |
| пијана!“ викнула је она запрепашћено, а после се грохотом насмејала и рекла: „Да сам хришћанка, |
| вет; а ја у мислима загрлим само вас, а после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид и |
| ио само на оно како су слагали Фатму, а после и на мастику.{S} Он треба да се опије те да она и |
| певаху, помажући људима, и пљескаху, а после одрешише кесе и послаше им по једној старој слушк |
| средњи, па домали, намењујући на њих, а после их стеже колико може.</p> <p>— Који те заболе нај |
| ноге устаде: први пут како се удала; а после зарида, први пут осети према њему сажаљење: узе д |
| рале, свирале су симфоније и плакале; а после су, са сузним очима, читале из романа поједина ме |
| о кући некад пре суфура, некад после; а после: једанпут се раздани — њега нема.{S} Гошће су ми |
| и клањао пред њим по пет пута на дан; а после сваког клањања, било дању кад пали сунце или ноћу |
| е гледаху дуго, ћутећи,<pb n="130" /> а после се опростише с њом и пођоше да се код куће одморе |
| у мајку тупо.</p> <p>— Сине, пиј!{S} А после да бежимо из овога проклетога града: и ја ћу с то |
| тренутном расположењу испрати га.{S} А после, сто пута се покаја што га је испратила и сто пут |
| >— Па венчаћемо их, изусти Нурије.{S} А после их много увераваше да је то врло добро, најбоље, |
| ајком сме купати у женском хамаму.{S} А после: „Хајде, сине, на сокак, нека те сокак васпитава. |
| позовемо за сутра ове људе? зваћу их за после ифтара, заврши Нурије.</p> <p>А пашиница рече:</p |
| hi>!“<ref target="#SRP19120_N32" /> Она после отрча у башту да нахрани голуба и да набере руже. |
| е је страсно љубити, молећи је да клања после ифтара...</p> <pb n="154" /> <p>Кад поседаше за п |
| са „<hi>нећу је, не примам је</hi>", па после: он не узима речи натраг.</p> <p>Али-беј се врати |
| крене.{S} Прво треба васпитати жене, па после људе, или <hi>само жене</hi>, а оно после само по |
| их водиле Емир-Фатминој Ариф-тејзи, па после другим ханумама за које су знале да воле Европу.{ |
| </p> <p>— Прво их саших... у јастук, па после... бојала сам се да.. спалила сам их, и пепео сам |
| .{S} И ко зна, могу и да је победим, па после да славим своје јунаштво...</p> <p>Драга госпођиц |
| о ономе ко гледа, и ако није бремен, па после у своја уста.{S} Оне имају духа, али.. ...</p> <p |
| gn xml:lang="fr">friande</foreign>); па после ифтара, за време доброг варења, расположене, ми у |
| нека је између вас — праг.</p> <p>— Па после би требало преко прага ја прва? <pb n="94" /></p> |
| ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад после мене.{S} Онај што се правилно развијао дао је у д |
| на долазио кући некад пре суфура, некад после; а после: једанпут се раздани — њега нема.{S} Гош |
| S} А који је то муслиманин што не изиђе после вечере?{S} Џемал-беј, њен муж, није дошао ни на в |
| ml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>“ Па се после кратког ћутања здравише теменима, све редом, па А |
| и у суд, школу...{S} А кад се састанете после једног сата или два, милост.. још већа.</p> <p>Он |
| Молим те!</p> <p>Он јој опет рече да ће после, док попуши цигару.{S} Она изиђе па му донесе јед |
| скочи с трећега ката.{S} Остаде жив, и после шест месеца се — ожени.{S} Кад се посече дете, ра |
| у.{S} А човек слободан и пре женидбе, и после, с упрљаним телом и осакаћеном душом, кад је љуби |
| е их дочекују невестина мајка и нене, и после поздрава седају по ниским миндерлуцима.{S} Свекрв |
| Европи...{S} Он, Европљанин, па...{S} И после, он ју је питао каменчићем у капиџик: хоће ли доћ |
| /hi> Турској, где се писма „губе“.{S} И после, у кући где гостујем све старо, од пре двеста, тр |
| веком седела, осећала да је гледа.{S} И после, то је човек — ваш сан, идеал, Европљанин, Францу |
| ету помене црно, нећу бити срећна.{S} И после, ти си своје драго видела с балкона, европски.</p |
| у ти се, и, наравно, криво јој је.{S} И после, све с њим, досадиће му се, заситиће се.</p> <p>— |
| {S} Он је почео дипломатске школе.{S} И после, зар је младотурцима лако доћи у службу?</p> <p>С |
| волим, ја ти не бих умела казати.{S} И после, ја сам мислила да он више неће <pb n="166" /> пи |
| дост!{S} Па то мора једанпут бити.{S} И после, ти треба да се навикаваш без њега: иде Рамазан.< |
| на.{S} Човек је... друкчији је он.{S} И после, не заборави да си у Турској, да си Туркиња.{S} Т |
| тај није муслиманин: није постио.{S} И после, мени се чини да код ње <hi>има нешто</hi>...{S} |
| ...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} И после, мој син хоће да се договори с братом и пријатеље |
| шни!..{S} Је ли признао Ахмед-беј?{S} И после, младожења, њена прилика, врати је мајци прво јут |
| седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, што је најгоре, наше жене су неискрене.{S} Прво |
| Сад није као у старо време: жене роде и после неколико година“.</p> <p>Прође и <hi>Кадр-Лејле</ |
| „љубав“, ја сам видео тебе ..</p> <p>И после је испитује кад га се највише сећала, кад је била |
| е је још онаква душа као у ње?</p> <p>И после, драга мала, заљубити се тако, то је по моме мњењ |
| ји је мирисао на хелиотроп...{S} Кад би после овога изишла пред матер и бабу, црвенела би од ст |
| ла додворити па би те пустио.{S} Куд би после, црна кћери?{S} Отац те не би више у кућу.{S} Тол |
| , први пут...{S} И пошто се не врати ни после недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је пита зашто |
| } Ти си луда!...{S} А зар мислиш да они после увек узму ?{S} Морали би, по нашем закону, кад би |
| душе.</p> <p>---------</p> <p>Те вечери после вечере, Фатмин отац оде у кафану а нене и мајка п |
| ј да се отмене муслиманке виде на улици после сунчева захода, оне осташе да преноће.{S} Девојке |
| еститање, кад јој се кћи испросила, тек после неколико дана.</p> <p>И долазиле су оне три нове, |
| шта да вам одговорим, шта да вам пишем после онога што сам вам писала у данима своје среће?{S} |
| она се умирила, и осећала се уморна као после каквог напорног рада, и обузимала је све већа при |
| } И тамо сам се и овде пробудила.{S} До после тридесете сам спавала.{S} Младост сам провела у с |
| > и Цариграђанкама.{S} Сад је ифтар био после молитве; разговор се водно као синоћ на француско |
| еног оца, и она замре од страха; а мало после тога чу се туп, потмуо пад некаквог огромног тела |
| де Пророк.{S} Ја га осећам.</p> <p>Мало после.</p> <p>Сад је доба вечерњег <hi>језана</hi>; мој |
| сле људе, или <hi>само жене</hi>, а оно после само по себи долази.{S} Тамо још по старински: ко |
| људима, навикаваће мужеве на њу.{S} Јер после политичке слободе, кад би се она из женског срца |
| кога воли.{S} Овако тужна, она у живот после смрти тврдо верује.{S} Али наједанпут, њој неко н |
| футролу, оставља га: она верује у живот после смрти ..{S} Али, чини ми се, највише ме задржава |
| и рече:</p> <p>— Да угасим...{S} Цигару после вечере.{S} Једи...{S} Изнемогао си, не једући тол |
| , и чух дубоко дише — заспала!{S} Одмах после ручка, кад би човек требао да има мира; али, јест |
| муслимана и по малим градовима, а одмах после венчања, они узеше спремати за свадбу; хаљине пор |
| ти, пошто је сасвим млада.</p> <p>Одмах после вечерњег позивања на молитву, пред Нурије-ханумин |
| <p>— Боље те нашла, беј-ефенди!</p> <p>После ово неколико речи, он уђе у собу те се пресвуче: |
| ли јој смех није ишао од срца...</p> <p>После додаде:</p> <p>— Јесте ли га ви кадгод видели, Ем |
| ече мајка па од радости заплака.</p> <p>После два, три часа, ту су били сви:{S} Мерсије је плак |
| ари, али је задржа његова мајка.</p> <p>После псовке, научене од цариградских амала и од својих |
| слушкиња дошлих са Солуњанкама.</p> <p>После многих темена и многог ћутања, Шехназе-ханум поче |
| тила је готово физички бол срца.</p> <p>После напада, она није могла мислити: код свести, лежал |
| он се насмеја што она то говори.</p> <p>После, старотурци одоше.{S} Он потражи Фатму: од прекју |
| — Па позовите га, рекоше старци.</p> <p>После четврт часа, он је био ту.{S} Врло блед, он се по |
| љем не препирем него разговарам.</p> <p>После направи насмејано лице и рече:</p> <p>— Шта рече |
| е зачу се шапат...<pb n="170" /></p> <p>После свршеног клањања, скидоше јашмаке и опет одоше у |
| } Кад не би био муж но варалица?</p> <p>После се уозбиљи и рече:</p> <p>— Ја ћу вам причати сво |
| ђе и турска јација, то јест доба кад је последња молитва, сестре опет клањаше...{S} Тишина, ноћ |
| е само Мадам.{S} После и Мадам и он.{S} Последње године готово само он, јер је време чинило сво |
| Нурије-ханум, рече она врло весело.{S} Последње две вечери имала сам две нове посете: једну Ен |
| ао као сребрна тепсија, а мујезин очита последње позивање на молитву, Џемал-бејови се узнемириш |
| и муфтијин говор, и — венчање: треће и последње.{S} Сад кад би се опио, Фатма би одмах морала |
| а иде за навек!{S} Ово ми је јутро било последње да јој донесем воде да се умије и да с њом поп |
| ем друштву од неколико година, нарочито последње две године, стално на дневном реду.{S} Почеше |
| плака, гласно, као кад је била мала, а „последње збогом“ обори је у постељу.{S} Мајка јој се уп |
| дам Аристид с кћерима.{S} Фатма се сети последњег гостовања на Јалијама: онда је била, за читав |
| волео првога дана, као што ће волети до последњега часа ..{S} Кад би ме неко питао где ми је от |
| попе на највиши врх града, што личи на последњи ред ложа каквога амфитеатра, заустави кола да |
| ну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе последњи дах..{S} Она се мења у лицу и ћути, јер не мож |
| улице.{S} Својим кућама вратили су се и последњи ноћници :{S} Џемала нема.{S} Његова мајка клањ |
| ме венчаше.{S} Па нас венчаше и трећи и последњи пут.{S} И ко то учини?{S} Једна највећа поборн |
| ирисан сухом травом с гробља, на нечији последњи дах:{S} Фатми се учинило да је то дах лета, — |
| свирати и певати.{S} Знаш, као кад сам последњи пут код вас гостовала, провела мај на Јалијама |
| од кога је?...“</p> <p>Од дана како сам последњи пут била код Нурије-хануме, ја сам друга, у ме |
| неисказану немоћ у ногама, и дах... као последњи дах лета које јутрос умре, и спустише печа, ко |
| врха који је ударао <pb n="62" /> чак у последњи крај оградног зида, и плачући кидале су његове |
| е?“ Али какав је тај њихов смех!</p> <p>Последњих десетину дана, Џемал-беј је само мислио на од |
| атанац.{S} С минара се зачу позивање на последњу молитву, а она несвесно покри косу...{S} С огр |
| са јашмак какве старице што клања: врши последњу молитву.{S} На месту где је био кипарис бели с |
| испрва неће, не воли да се меша у туђе послове; али кад му она растужено рече: „Зар ти је Емир |
| шимо; а она, моја кћи, нека се сети оне пословице из буквара: „Два уха, једна уста: двапут слуш |
| е, чак и твоја мајка: понекад, кад је у послу, или кад јој нешто није добро, или није расположе |
| руговима... не верујем...{S} Негде је у послу.{S} Она се брзо врати у собу, па сакри хаљине и н |
| у се бејаше наместила у два реда женска послуга. „<hi>Сефа гелдиниз!</hi>“ узвикнуше радосно до |
| ори француски, да не би чула и разумела послуга.{S} Малопре је била сва старинска Туркиња што м |
| у собу одоше с ципелама.{S} Читав буљук послуге похита за њима, а једна робиња однесе њине чарш |
| пије у харемском дворишту, пред женском послугом наређаном с једне и с друге стране путање, обу |
| .{S} Мало, па јој Мерсије донесе сребрн послужавничић с ратлокумом и водом, да послужи свекрву. |
| и је: кад мало попуши да му је врати... послужи је кафом: из једног филџана пију обоје... дању |
| послужавничић с ратлокумом и водом, да послужи свекрву...{S} Кад је понова села, свекрва ју је |
| ратлокумом и водом.{S} Нене и родитеље послужи Фатме остале Ђулбејаз.{S} После, чочеци узеше и |
| прамен косе с њенога лепог чела.</p> <p>Послуживање ратлокумом и водом.{S} Нене и родитеље посл |
| мајчица куваће шербет, комшиска момчад послуживаће госте, а његова слатка Фатма и њена мајка р |
| латни унук понављаће „елиф, бе“; он сам послуживаће халвом и пилавом ђаке, пошто очитају молитв |
| згледа да га храни.</p> <p>— Чиме да те послужим, кад не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет да б |
| е, крај мора: да ту проведе мај.</p> <p>Послужише их цигаром и кафом.{S} И још по једанпут се п |
| расположење.{S} После, кафа (слатким не послужују старотуркиње) и цигара.{S} После, разговор, р |
| вориште, да види и омилује коње: мушкој послузи је јављено, те се <pb n="110" /> сва склонила, |
| не крпе; а девојче трчи као без душе да послуша матер, са страшним мислима: „О, ако умре!{S} О, |
| саму, оде мртвацу.</p> <p>Али Арифа не послуша зета.{S} После његова одласка мало поседе код Ф |
| во најбољи Цариград.{S} И отац их одмах послуша, доведе ме овде, узе кућу у Бејлербеју, на азис |
| </p> <p>Колико је воли, чак не да да је послушају робиње.{S} Он јој завије цигару, он запали и |
| .{S} Благо њој!“ Па се грабе која ће је послушати, и, додајући јој оно што је затражила, додирн |
| е вођице танконогим ватреним вранцима с посребреном оправом, с бока тих кола скочи млад црнац, |
| ла вам.{S} За Божју љубав, будите нам и посредник... између нас и Ибрахим-Хасан-беја.{S} Аман!{ |
| д пођоше натраг низ стрме улице, вранци посртаху, јер им толико беху олабављене вођице.{S} Најп |
| Кад навирише у авлију и видеше да Џемал посрће, Фатма потрча у своју собу вичући:</p> <p>— За Б |
| вачему по соби, нађе њу, и зајаука, па, посрћући, побеже одатле као с гробља, где јој се учинил |
| тово изгуби свест, а њена свекрва пође, посрћући, говорећи:</p> <p>— Нурије ће вам све испричат |
| ајне сестре покривајући главу.{S} А он, посрћући, превали преко језика: „Фатма!“ — „Џемал беј!“ |
| Фатму, своју љубав, назва онако!...{S} Посрћући приђе уз једна собна врата, и грувајући у њих |
| ад се врати кући, беше вече увелике.{S} Посрћући прође поред мајке и тетке не рекавши ни „добро |
| уђено, и пољуби Фатму неколико пута, па посрћући као пијана, похита без „збогом“.</p> <p>Фатма |
| нум позва их на суфур, и пред њима пође посрћући.{S} На столу пуно, а ниједна ништа не окуси: з |
| ге не држе, и хукну двапут, па устаде и посрћући сиђе низ степенице, оде у приземље.</p> <p>— < |
| </p> <p>То рече, па изиђе из собе чисто посрћући.</p> <p>Он обуче своју белу антерију и скиде ч |
| о пред зору са женама, а онда суфур и — пост.{S} Свуче се, па у соби са затвореним шалонама леж |
| ехота је да постимо кад и не мислимо на пост.</p> <p>— Не могу, суто, ништа.{S} Ја сам, чини ми |
| Сад би хануме шетале поваздан, да није пост, Рамазан.{S} По турским махалама, нарочито у Старо |
| трпљењем и много побожности.{S} То није пост пред Мухамедово рођење или пред његову смрт, већ з |
| женама и девојкама догађа се да га и уз пост походе); узимање абдеста и клањање по пет пута на |
| Пашиница је замишљенија но други пут уз пост, али и сама не зна зашто је таква, да ли због дува |
| песму и свирку добијају петнаестог дана поста и на Бајрам.</p> <p>Оне с кратком косом око Касум |
| срамног режима.{S} Једна моја другарица поста удовицом за ноћ, да се сама брине за кућу и децу: |
| оћу буди с мужем.</p> <p>Прође први дан поста.{S} Сестре променише нарав, због дувана Нурије, и |
| веше, Цариграђанке се развеселише, Ариф поста говорљива.{S} Она је била говорљива само кад је д |
| ају вечерњу молитву...{S} Сто је одавно постављен, ашчика повири на врата, па је нестане.{S} Пр |
| е, несвучене, покривене дугим ћурковима постављеним крзном, и човек би помислио да спавају, јер |
| ад што би скоро дотакла под.{S} Свуд је постављено за вечеру, јела су сипана, санови, поклопљен |
| , мајчице.</p> <p>И у Нуријиној кући је постављено.{S} Она са сестром и Фатмом немирна је; ашчи |
| е да треба да отера жену, те према жени постаде суров, вређаше је; али га она вољаше, те се пра |
| бру њене отаџбине.{S} Али час-по, па је постајала страшан скептик, кад је год когод од тих офиц |
| бала да ти се осветим чим сам од детета постала жена, да те казним као злочинца, као зликовца, |
| ћ онај непознати, кога она воли како је постала женом, и нада му се.{S} И она се у њ лудо заљуб |
| д слабуњаве једанаестогодишње девојчице постала је здрава, дивна жена.{S} И једнога дана, она о |
| слагала с Ђулистан-ханумом и готово сам постала англофил.{S} И та жена нађе пута и начина да по |
| е оне за ово кратко време сродиле, саме постале то нешто тајно и озбиљно.{S} И Мерсије је посве |
| основа рђаво, с обичајима, који су њима постали закон, до зла Бога изопаченим.{S} У том тренутк |
| туђих земаља, него би радила да нам ти постанеш лепа.{S} Али, твоја капија мени је затворена.{ |
| ан обрашчић — заплака, први пут како је постао човек.</p> </div> <pb n="282" /> <div type="chap |
| чи јој чисто утекоше у главу и лице јој постаре.{S} На софи светлуца једна лампица, она застаје |
| здише.</p> <p>Трећи дан изиђе.{S} Чисто постарио.{S} Улицом је <pb n="231" /> сретао жене и окр |
| д неког времена, како од госпођине деце посташе девојке, како су у друштву свака за се јединка! |
| кући је некаква необична тишина.{S} Сви посте, осим Нурије.{S} Пашиница је замишљенија но други |
| кући била је ваздан тишина, као да сви посте па спавају, а оно, сви су будни, осим Џемала, и с |
| а гласа и потрча у своју собу и његову: постеља — празна.{S} Она паде на ту милу јој постељу и |
| N59">О, да, Томе Худа песма <hi>Самртна Постеља</hi> врло је лепа.</note> <note xml:id="SRP1912 |
| .</p> <p>Али, одмах скочи: то је брачна постеља, и она нема више права на њу, јер јој је „пало“ |
| е застрвене црвеним ћилимом прострта је постеља, и она лежи у белу геџелуку, готово сасвим седа |
| д мене весеље, ушао је у собу где ми је постеља, а она празна; отишао у своју собу, легао...{S} |
| д белим танким комарницима.{S} За њу је постеља намештена насред софе, а за робињу код њених но |
| цајући погледе у широм отворене одаје с постељама под белим танким комарницима.{S} За њу је пос |
| ом, рубље, хаљине, везује бошче, спрема постеље: сутра ће на чифлук.{S} Турске жене, једне иду, |
| укочене.{S} Фатма се тресе, одскаче од постеље, стара је притискује не питајући <pb n="243" /> |
| ма.{S} Око подне, пробуди се: крај њене постеље беше он, нагао се, да је пољуби; она, преплашен |
| обу, где спаваше Фатма; чучну крај њене постеље, наднесе се над њу и двапут рече:</p> <p>— Емир |
| је чула.{S} Седе на један крај Фатмине постеље, и пошто јој измириса лице, наведе јој многе пр |
| кроз танко платно лепо се виделе чисте постеље са шареним покривачима.{S} Она је једва чекала |
| .“ И сву је облије зној, а она скаче из постеље, да бежи.</p> <p>Она ју је научила колико треба |
| им од омана; кроз комарнике се виде три постеље, али девојке и не помишљају на спавање.{S} Оне |
| а она је се сети: од танке паучине, на постељи је, ујутру, нашла ситну парчад...{S} Сва јој кр |
| собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше на постељи огрнута ћурком, и ако врућина није попустила.{S |
| спава с отвореним очима...{S} На белој постељи, сва у бело, расплетена, ваљда да јој бар на он |
| звала „Фатуш“: болесна је, на самртној постељи, после — мртва, па иде по кући и нариче: „Слатк |
| није било тога питања, шаптала је она у постељи притискујући слепоочнице.</p> <p>Прође читава н |
| олела а сад их се боји, побеже у собу с постељом, и паде ничице па зајеца. „Како си смела!{S} К |
| га.</p> <p>Носе га у собу, полажу га на постељу, раскопчавају га, трљају га, цеде му у уста „фу |
| ља — празна.{S} Она паде на ту милу јој постељу и зајеца.{S} А робиње иду — дођу, радознале; у |
| разгалиш се.{S} Иначе, како би легла у постељу тако немирна.{S} Иди.{S} Ја ћу чекати...</p> <p |
| ла мала, а „последње збогом“ обори је у постељу.{S} Мајка јој се уплаши те је онако болесну одв |
| болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу.{S} Осим оца, цела кућа осећа да она Џемала још |
| ш како сам вам почела долазити јутром у постељу: млад, леп, мио; али томе сам човеку дала очи, |
| ад се расвестих, ја не устадох: падох у постељу.{S} Долазише лекари, два Грка и један муслимани |
| азан; светлост кроз врата паде на једну постељу, на кревет с црвеним покривачем, где спаваше Фа |
| не говорећи.{S} После су легли у једну постељу, али не као двоје заљубљених, него као два друг |
| угарице...{S} Она леже с Фатмом у једну постељу.{S} Направљена помрчина, све као прошлог дана; |
| у болно, бризну у плач и паде на празну постељу.</p> <p>Али, одмах скочи: то је брачна постеља, |
| ошао... напад.</p> <p>И клону на брачну постељу тресући се.</p> <p>Он се наже над њу, и пољуби |
| } Опет су непрестано заједно, и ако она пости.{S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу не пита шта |
| векрву и мења се у лицу: како сад да не пости, кад је постила дететом; спавала у једној соби с |
| узимају земзем и мисле: „Наша Фатма не пости!” О, да, мили моји, не постим, и мени је страшно. |
| к: сира и хлеба, ко може да једе, ко не пости; а за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибрахи |
| то пилава зерде.</p> <p>— Данас нико не пости, само ја, рече ашчика, и похита ка капији, јер је |
| ушила је, и цела је кућа знала зашто не пости.{S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар смео |
| ећу.</p> <p>— Е, кад не можеш, чедо, ти пости; али... ноћу буди с мужем.</p> <p>Прође први дан |
| у собу за рад; не улази код Џемала, јер пости.{S} Оне јутрошње пољупце давала је душа души...{S |
| и заостало ма шта од човека.“ Он устаде постиђен, али не због онога за шта га она као у судњем |
| p> <p>— О, Боже, па... узе она збуњено, постиђена.{S} Сад ње више нема, а ја не знам, је ли пам |
| ; спавала у једној соби с хришћанком, а постила!...{S} Она на серџадету клања; њена госпођица з |
| се у лицу: како сад да не пости, кад је постила дететом; спавала у једној соби с хришћанком, а |
| оду...{S} После, осмог дана, Фатма није постила: пушила је, и цела је кућа знала зашто не пости |
| обучену, с цигаром.{S} Седам дана није постила: осмог оде у хамам и — запости.{S} Те вечери те |
| ешла па десето.</p> <p>Она ни јуче није постила, није могла; а њеној сестри, у овом силном душе |
| стезало, и ледило.</p> <p>Фатма је увек постила, па и сад хоће, а свекрва јој забринуто говори: |
| је:</p> <p>— Алла’!{S} Ја и данас нисам постила, те сам имала моћи да размишљам.{S} Ја сам дошл |
| а Фатма не пости!” О, да, мили моји, не постим, и мени је страшно.{S} Па ипак, кад бих чула муј |
| {S} И тихо рече:</p> <p>— Не могу да не постим, госпођо мајко, није да нећу.</p> <p>— Е, кад не |
| обући се: како знам за се, први пут не постим...{S} Чак не бих ни знала да је Рамазан да ме не |
| запали и ти цигару...{S} Грехота је да постимо кад и не мислимо на пост.</p> <p>— Не могу, сут |
| зан не ужути, тај није муслиманин: није постио.{S} И после, мени се чини да код ње <hi>има нешт |
| а неку тегобу: каје се зашто није и сам постио, па да сад с њима клања.{S} Гледа их као неке ду |
| и оне су муслиманке, и од њих ће многе постити, и оне треба по сву ноћ да седе и да се веселе |
| и прексутра...{S} Ја ти не дам више да постиш.{S} Шта марим од ханума, најпосле?{S} Свет ником |
| јој забринуто говори:</p> <p>— Хоћеш да постиш, чедо.{S} Остави се, ти си млада, скоро доведена |
| а, и ако за њу, за њену душу, више није постојало друго место до ово где су Џемал и Фатма.</p> |
| а надно степеница, и ту, погнуте главе, постоје, па отиду до средње капије, ослушкују: прође ст |
| Чак ни они за које она није чула ни да постоје, а који су овде сматрани као књижевници.{S} Не |
| <hi>њега</hi>, и што зна да <hi>он</hi> постоји.{S} А нек пије... само да буде њен.</p> <p>Тај |
| n="28" /> служи да означи сличност која постоји између две особе или две ствари</hi>“ тако сте |
| да, јер за њу улица не постоји: што год постоји на свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он не |
| сети се да погледа, јер за њу улица не постоји: што год постоји на свету, то је у овој кући, у |
| hi>уништити</hi>, пошто та кућа више не постоји, као Содом и Гомор, градови које је Бог у јарос |
| смеја и рече: „Што пљујем на оно што не постоји!{S} Бога нема!“, и пустивши неколико лудачких г |
| , гледала његову кућу, која у Солуну не постоји, изговарала му име, које му је она дала, виђала |
| дини предмет моје љубави. (* На турском постоји фраза "слатко срце моје", зато се овде тако пре |
| ака, затуцаних као што је мој отац, још постоји један чудан, један страшан обичај, да дају дево |
| ше од дванаест година, и где су са мном поступали врло лепо.{S} Садржина тога драгога мирисавог |
| е у поносу своме</l> <l>К'о са својином поступате с њоме.</l> <l>Још јој кажете: „То није за же |
| олудела, сирота!“ А она мирно, тихо, па поступно оживљује, распаљује се, као дервиш у молитви; |
| азвише се, осташе у чаршафима, с печима посувраћеним преко главе, те им се све лице видело: спр |
| ице у плавим и зеленим чаршафима, све с посувраћеним печима.{S} Мало, па пред конаком стадоше д |
| арочито наместила“.{S} Погледа у друго: посукло!{S} Он добро зна шта све знају њине жене.{S} И |
| д би угледала вас.{S} Ја бих нашу стазу посула цвећем, да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на |
| е уздисати крадом, да он не чује, да не посумња да уздише за неким који ју је у пролазу видео,“ |
| жено као пред грозницу, негде као да је посуто златом а негде крвљу, није покретало ову лађу.{S |
| пође пред њима, поведе их уском стазом посутом ситним шљунком; а оне, идући тихо, господски, б |
| камен!</p> <p>— Бога ми, Емир, ко зна, потајне грознице...</p> <p>— Довешћу те ја код мене у г |
| се не растужи него задрхта од некаквог потајног страха.{S} Она је пролетос осетила кад се рађа |
| лица седела с њима на софи и све им је потанко испричала.</p> <p>— Све си учинила како су те н |
| > <p>Он се сад на њу не осмехну нити је потапка по плећима, већ погну главу па оде у њину собу. |
| о, те се изгрлише као жене.{S} Пријатељ потапка мога оца по рамену и узе га гледати за сузним о |
| , а камо ли Осман.{S} Прође поред старе потапкав је по плећима задовољно, па оде жени.{S} Она л |
| анас ти је добро, ханум ?</p> <p>Она то потврди главом.</p> <p>Он седе близу ње, не питајући је |
| и метну своје лице на њих; из очију јој потекоше топле сузе и сливаху се на хартију, замрљаше а |
| Олимпос-Паласа и Хотела д’ Англетер, па потераше у другу чаршију, у чаршије откривене и покриве |
| такве су њене руке.{S} Мерсије иде мало потешко, а Емир као да не стаје на земљу, и извија се к |
| ивицом белога ћулава види му се обријан потиљак Чист је.{S} Закашљао се још уз степенице, и ниј |
| пала по челу, фес се затурио, дотиче му потиљак; једна ногавица му високо задигнута, један рука |
| о верујући да је то доброчинство што је потицало из њеног срца морално, не осећајући гриже саве |
| уста, да ми отац није шпијун, да ме не поткаже, не оптужи своју побуњену кћер.</p> <p>Фатма св |
| оњи су нестрпљиво фркали и лупали новим потковицама, а дилавери, у крутим огрлицама, рединготу |
| од страха; а мало после тога чу се туп, потмуо пад некаквог огромног тела.{S} Она скочи.{S} Муњ |
| ако је женско, Емир и Фатма“:{S} Емир, потомак нашега пророка, а Фатма, најмилије чедо пророко |
| } Али, једнога дана дође плима и сву је потопи, она се понова заборави, чак приставши на тајне |
| чарапе <pb n="23" /> скинуо, бос је, у потпећеним сактијанским ципелама; на глави му веома мал |
| у француски „На, прочитај то писмо, без потписа.“ И ја узех грубу хартију, па и знам и не знам, |
| е разговарале: о Цариграду, о писму без потписа, о враћеном обележју...{S} Ниједна није рекла „ |
| и прстима, један оспичав <pb n="209" /> потпоручник, распојас, смакнутих панталона, у папучама, |
| .{S} Њему сасвим отежате очни капци.{S} Потпоручник, онај у папучама, с раскопчаним мундиром и |
| ешто с тога а нешто с облачног времена, потпуна помрчина.{S} Две сестре леже на миндерлуку, јед |
| сам му видела слику, ја сам била пала, потпуно изгубила свест.{S} Колико сам тамо лежала, не з |
| е жена.{S} Она му не одговара.{S} И он, потпуно <pb n="242" /> полудео, пристаје и на четврту ж |
| ишла у комшилук без питања; трећу...{S} Потпуно луд.</p> <p>- Зашто је отерао трећу? рече Цариг |
| и.{S} А њен отац жели да овај брак буде потпуно европски — по избору.{S} Као да је то избор ако |
| ку њену енглеску реч.{S} Јер Мерсије је потпуно подражавала Мис Блак.{S} Кад је била мала, чим |
| и наше жене.{S} Оне су сад за развијање потпуно неваспитане.{S} Какве су Цариграђанке на улици! |
| е силно, дубоко, до лудила...{S} Кад се потпуно прибра, свесно бројећи лупање стражареве палице |
| рерано је за нашу мрачну земљу, за наше потпуно непросвећено друштво.{S} Отац, ви зидате кућу с |
| че читати с чисто енглеским изговором и потпуно енглеском интонацијом:</p> <l> <foreign xml:lan |
| /> узвикну Мерсије озбиљно и имитујући потпуно њину енглеску учитељицу, да гошћу насмеје.</p> |
| на слици; али за људе: они нас узимају потпуно невиђене. (Ја говорим уопште.) Али, ипак, као з |
| ућу њена свекра дође друго мушко, за њу потпуно страно, туђе; она га никад није видела.{S} То ј |
| и у најпросвећенијим народима жене нису потпуно свесне.{S} А у нашем народу!..{S} Ох, наше жене |
| алова гласа; а Ариф изиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој соби за одмор: лежи на минд |
| ла и читала.</p> <p>Кад засити чула, он потражи хране души: музику, књиге нарочито књиге.{S} Он |
| .</p> <p>После, старотурци одоше.{S} Он потражи Фатму: од прекјуче је није видео.{S} Нема је.{S |
| </p> <p>— Ко би то знао?</p> <p>— Па да потражимо тефтере.</p> <p>— Ти тераш шалу, госпођо мајк |
| ва имала од бурунџука, она од венедика; потражише њену, а она је се сети: од танке паучине, на |
| и умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој није потребан нож ни отров, јер онај кога она воли, муж јој |
| ам срела с човеком, па зато нисам имала потребе да очи обарам.{S} Нисам до пре три дана; а пре |
| на то као грађани, већ што су људима од потребе, да им буду сигурна „преносна средства“: под св |
| уше, и упитавши бабу да ли јој нису што потребне, изиђоше и одоше у једну собу окренуту мору, с |
| ду...{S} Хајде кући, деци,“ говораше он потресен до суза — „Никад!“ узвикну она. „Ово дана, кој |
| буни, и подигавши јој пече, бише дубоко потресене: њено зарумењено лице облиле су сузе.{S} Зане |
| леда у њу..</p> <p>Ових пет беху дубоко потресене.{S} Џемал-бејова мајка правећи се као да у ду |
| p> <p>— Нурије ханум, кћери, рече стара потресено, ми ти не можемо одмах одговорити, не што ниј |
| е...{S} Ни смрт моје мајке није ме више потресла од смрти моје мале, добре васпитанице и пријат |
| окуси, једе; сиротнија класа сву уштеду потроши за јела: зато су и штедели.{S} Јела највише од |
| е новац?!{S} Из рачуна видех: колико ми потрошио муж у Европи, трипут више ја у Стамболу...{S} |
| обиња се не миче, а она изненада скочи, потрча, па као кокош, кад је хватају, што полети, и вид |
| авлију и видеше да Џемал посрће, Фатма потрча у своју собу вичући:</p> <p>— За Божју љубав, Ђу |
| , па пошто се велика капија отвори, она потрча, гурну средњу; хоће да протестује, да виче.{S} А |
| кола стадоше пред њином капијом, а она потрча да се намести са својима на дну степеница, да до |
| цањ.{S} Она, несвесно, смаче папуче, па потрча као без душе...{S} Насред њене собе сеђаше Џемал |
| чудан учини, уплаши се од свога гласа и потрча у своју собу и његову: постеља — празна.{S} Она |
| лушкињом).{S} Њему заигра доња вилица и потрча у кућу: деца, тужна што их стриц не воли, не пођ |
| не жене, него за ону с дувком...{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, али га осети, па задрхта, и |
| це смакоше јој се, а она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: тражи Мерсију.{S} Казаће јој |
| а, Мадмоазел Дарно је вечерас очара.{S} Потрчавши Францускињи — у дивној балској тоалети, добив |
| p>— Слатка тејзе! викну она радосно, па потрчавши пред тетку сави јој руке око врата и узе је љ |
| , зацикаше од радости, и бацивши обруч, потрчаше му на сусрет, девојчица, плаве дуге косе, у бе |
| е ушле и оне три нове и Мерсије.{S} Све потрчаше око ње с хладним крпама, с врућим цреповима, с |
| е, брзо!“ викну из куће Ђулренги, а оне потрчаше у ненину собу.{S} Џемал!{S} Стоји под прозором |
| иш и Памук, сутанине мачке, замаукаше и потрчаше смокви; она прхну и паде на траву.{S} Мачке се |
| да, обукла му се, намирисала му се, сад потрчи к прозору, намешта око на разређене шалоне, сад |
| кола, она мисли да су гости с Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по неравној калдрми тандрчу. |
| и је с ханумама код болеснице.{S} Да се потужи којој слушкињи?{S} Оне које су је очувале, умрле |
| ослобођена робиња, немајући коме да се потужи...{S} Осим Госпођице, нико више да се на мене са |
| не договара, нема право никоме ни да се потужи.</p> <p>То рече, па изиђе из собе чисто посрћући |
| о брже у рукама једнога старога чочека, потурчене Циганке, и час-по су подврискивале пљескајући |
| певање једне чувене солунске певачице, потурчене циганке ; а даље пишти кларинет уз једну моно |
| гата енглеска Мис, која се, видела сам, потуца по земљама као што је наша, трошећи свој новац д |
| n="134" /> је учи, да је светује, да се потчињава мужу, да га испраћа, да му се обуче и накити |
| лепо, хоћу.{S} Она мужу највише угађа и потчињава се зато што <pb n="93" /> од њега не би ожало |
| му се; кад ће доћи кући, нагиздам се и потчињавам му се, те сам личила и на робињу и на милосн |
| тејзе сваки час проговори Туркиња, жена потчињена човеку, мужу.{S} Не може се разорити за дан ш |
| с људима!{S} А шта да радимо ми, толико потчињене и понижене, што куд муж оком ми скоком, што б |
| у том њеном устајању види нежност а не потчињеност, притрчава јој и љуби је у руку.</p> <p>Што |
| а да изговара дивно — никад!{S} Ми ћемо поћи за некога кога смо виделе кроз решетке, виделе га |
| угачких репова, што осећају да ће скоро поћи и фрчу.{S} У дворишту се ускомешало, чује се жагор |
| три уздахнуше што су удате, те не могу поћи за њ.{S} У Европи је школе учио, али их није сврши |
| тељ; ако буде, није лепо.“</p> <p>Снаха поћута, па рече:</p> <p>— Не могу, није да нећу.</p> <p |
| ићемо све препреке: оборићемо престоле, поубијаћемо тиране, поломићемо кафезе, исећи ћемо чарша |
| р и темпераменат.{S} Она ће опет доћи и поучиће нас као старија сестра млађе сестре ...{S} О ка |
| ign xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>“ „Пофранцужена Туркиња“, како је још зову турске жене, „о |
| уштву".{S} И грде је због Францускиње. „Пофранцузила се!“ Али, голо дрво нико не погледа, на ли |
| неколико пута, па посрћући као пијана, похита без „збогом“.</p> <p>Фатма оста сама:{S} Ђулренг |
| ане, осветљене једном прљавом лампицом, похита напоље у помрчину с једним лепим и прилично трез |
| атагане.{S} Кад изиђе у двориште, тетка похита за њим, тобоже онако, да се прошета; кад пође ка |
| S} Они се застидеше и пустише се; Фатма похита да испрати тетку.</p> <p>— Како је кратак мој бо |
| се; а кад кроз прозор спази Арифу, она похита пред њу и у предсобљу јој нешто шапташе на ухо.{ |
| му гости; а она само метну башјорти, па похита на врата што везују харем с конаком, да се разго |
| иџик и метну дебелу гвоздену чивију, па похита сестри.</p> <p>— Аман, Алије, шта ћемо, ко да му |
| о револвер, па се случајно ранио...“ Па похита сестри.{S} Она је била доле, па кад је дотрчала |
| а она не одговори, већ узбуђена и љута похита Фатми.</p> <p>— Слатка тејзе! викну она радосно, |
| доше с ципелама.{S} Читав буљук послуге похита за њима, а једна робиња однесе њине чаршафе, „пе |
| нико не пости, само ја, рече ашчика, и похита ка капији, јер је чула лупу месара с месом на је |
| слатки Али беј течо“, он се разнежи, и похита да се пресвуче.{S} Док се он пресвлачио, жена га |
| принесе чашу устима.{S} Устаде, брзо, и похита кући, али — <pb n="208" /> кафана...{S} Пре но ш |
| с Госпођичиним, па прошапта: „Не ту!“ и похита у собу на тавану, на баба-фингу.{S} Одатле се ви |
| из конака није видео, одмах узе весла и похита према малом Кара-Бурну, а за каиком остајаше сас |
| скезивши беле широке зубе закикота се и похита да пољуби Фатми скут, ноћну хаљину сву у везу.{S |
| у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и похита мимо махалске кафане, мимо људе, Турке на ниским |
| <p>Ариф своје госте опази кроз прозор и похита пред њих као девојчица: беше радосно изненађена. |
| е Ариф по турски — без куцања.{S} Џемал похита у другу собу да обуче капут, а гошћа рече: „Ето |
| илука!{S} Свеједно: она ће с њим.{S} Он похита кроз једна вратаоца, она пође за њим, па се сети |
| дање ципела, обување папуча.{S} Он опет похита кроз она вратаоца, а њој се смрче: дошле оне три |
| она мора сву ноћ с њима седети. „Што су похитале баш прву ноћ?“ И дођоше јој чисто немиле, па с |
| сети ко су то.{S} Енглескиње, путнице, похиташе, јер оне кад путују хоће све да виде, „за то п |
| Фатмин отац оде у кафану а нене и мајка похиташе у комшилук, где не престајаше весеље; слушкиње |
| та да се крије.{S} Оне три Цариграђанке похиташе Фатми, али их не пустише ни у двориште: не дад |
| су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе по своја башјортиа, да покрију главу.{S} На ли |
| опски намештену; улицом иду испод руке; походе позоришта, опере, шуме — свет; она никога не гле |
| е тајне, та би душа видела да је оне не походе често само да је болесну обиђу, већ и да је разг |
| а и девојкама догађа се да га и уз пост походе); узимање абдеста и клањање по пет пута на дан, |
| ни састанак у башти она је сматрала као походу душе души.</p> <p>Данас договор, сутра венчање, |
| е било пред њом о томе и да мисли...{S} Поцепа завој.</p> <p>P.{S}S.{S} Ви сте ми, драга госпођ |
| поломићемо кафезе, исећи ћемо чаршафе, поцепаћемо печа, башјорти, јашмаке..</p> <p>— Џемале, с |
| м језику, рече му сестра па се засмеја, поцрвене и поклопи лице на ђерђеф.</p> <p>— Што, душо, |
| ени, грицкаше белим зубићима уснице, да поцрвене...{S} О, кад је види он!.. „<foreign xml:lang= |
| то да буде! рече Цариграђанка, па и она поцрвене.</p> <p>— Откуд то?!{S} Ви нове проводаџишете |
| је: било вам је „прво вече“?</p> <p>Она поцрвене али ништа не одговори, а Ариф рече:</p> <p>— Б |
| А где су, душо, моја писма?</p> <p>Она поцрвене, збуни се, па рече:</p> <p>— Прво их саших... |
| је секла поморанџу па се посекла, и не поцрвене!{S} Ко зна шта је њега лагала?{S} Да не познај |
| вардар раздухао као луд...{S} Њено лице поцрвене, чак и чело: поклопи се у руке и зајеца, зарид |
| мо све стварно, стварно..{S} И још јаче поцрвене, па узе те изостави те редове, а друго пажљиво |
| а сам зелених шљива,“ рече, па још више поцрвене. — „Није то само од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у |
| к</hi>,<ref target="#SRP19120_N54" /> и поцрвене, не знајући коме треба да се радује. <pb n="49 |
| Ја сам Осман-беја видела, рече Фатма и поцрвене.</p> <p>- Одакле? упита њена мајка зачуђено.</ |
| ј могла писати <hi>то</hi>!“ прошапта и поцрвене.{S} То само њена пупа фантазије глава, више ни |
| мо, при помену његова имена, затрепта и поцрвене, а њено измучено срце опет тренутно брзо залуп |
| с.</p> <p>Да удајемо Емиру, рече Ариф и поцрвене.</p> <p>— За кога ? рече Сафет.</p> <p>За Али- |
| ило пристојније и природније“.{S} Мадам поцрвене и слеже раменима, а она се окрете оној Енглеск |
| радила бих ја, па бих га хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он ће радити: здраве су му |
| дерлуку.</p> <p>Она од задовољства јако поцрвене, па клече крај миндерлука где јој сеђаше свекр |
| кад видим да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и рече:) Збиља, суто, откуд то, из овакве куће |
| е, децо, и мирите се.</p> <p>Сафет мало поцрвене, па нагло побледе, усне јој помодреше, а она и |
| им, па макар ко дошао.</p> <p>Она силно поцрвене, застиде се.</p> <p>— И сутра, и прексутра...{ |
| и тераш шалу, госпођо мајко, рече снаха поцрвеневши, па залупи врата и изиђе.</p> <p>Овај разго |
| ј, на њену мирном лицу све затрепери, и поцрвеневши чак и по челу и по врату, она склопи очи, к |
| се... ја сам паметна, промуца она јако поцрвеневши, и не погледа тетку у очи.</p> <p>Ариф то о |
| год се пред њом поменула кошуља, а није поцрвенела кад јој је кћи родила првенче недоношче...{S |
| гледа, па кад виде да је слагала и није поцрвенела, збуни се и обори очи.{S} Они су јој, наравн |
| сакрише руке иза леђа.{S} Фатма је врло поцрвенела и смејала се једним смехом који је личио па |
| пуно бола и поче плакати.</p> <p>— Не! поцрвенеће ти очи, па ће наше жене помислити да си се с |
| Кад видеше Францускињу, Фатма и Мерсије поцрвенеше, узбудише се и обрадоваше се као да су видел |
| дуг...</p> <p>Они се понова погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Јагње Џемал-беј, ти треба да изиђе |
| ецо, где сте?</p> <p>Они се погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Другима месец има четири недеље; в |
| 72" /> врло волим што та жена за свашта поцрвени.{S} То јој тако лепо стоји.{S} Наше жене никад |
| роз Солун иде озбиљио, стидљиво, и опет поцрвени кад се пред њом помене кошуља.{S} Па се сети ш |
| ед свима зове да „изиђе“ пред човека, и поцрвенивши захвали јој извињавајући се да неће да га и |
| ио си се: црна коса побелела, бели зуби поцрнели, глатко лице набрало се; само ти је нос исти, |
| ашинице, мајке Џемал бејове.</p> <p>Кад почастише и испратише пуномоћнике и сведоке, сестре уђо |
| тавио нам се: „Ја сам Мурад-Џемал-беј“, поче Мерсије.</p> <p>— Аман! узвикнуше робиња и госпођа |
| а кад он, весео, ућута, она, невесела, поче:</p> <p>— То је све лепо, сине; али ко тако сад у |
| > <p>— Ја сам се са сестром договорила, поче Нурије, да вас позовемо, да пред вама Мурад-Џемал- |
| ујући женска друштва, удружења, савезе, поче она трећа, најмлађа, врло бела, болесна.{S} Ми то |
| исане радости, која јој сву душу обузе, поче друго:</p> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> <p>Врло дра |
| м, ако би ко прислушкивао да не разуме, поче говорити:</p> <p>— Прексиноћ, јагње моје, била сам |
| је ни то, него горд, због своје лепоте, поче Ариф.</p> <p>Сафет је прекиде:</p> <p>— Та кућа!{S |
| и кад му он, с кратким китастим уводом, поче говорити о пијанству његова бившег зета, и осталом |
| олико година, врло лепа, Фахрије-ханум, поче с пуно жучи:</p> <p>— Оне затуцане у Цариграду нас |
| е сузе.</p> <p>— Зар твоја сестра да... поче па не доврши због плача.</p> <p>— Сестро, ја сам с |
| го говорим: кад сам срећан и кад сам... поче он, па не доврши.</p> <p>— И кад си? упита она рад |
| g="fr">Mon Dieu!{S} Mon Dieu!</foreign> поче узвикивати Нурије тапшући, и наједанпут нервозно з |
| Фатма сама навезе већ две „кутице".{S} Поче трећу, па устаде, оде са софе.{S} Мало, па дође Ос |
| , она му ни то не умеде закратити...{S} Поче јој говорити узбуђено да је воли већ трећа година, |
| и све говорила), већ само за нову...{S} Поче говорити течно и лепо француски:</p> <p>— Моја ист |
| хоће да уда Фатму за другога, те понова поче да је дира, вређа за Мадам Аристид.{S} Она јој је |
| а је и гологлав!...{S} И с тога муфтија поче снебивајући се:</p> <p>— Опростите, Нурије-ханум, |
| ј казати,“ мислила је.{S} Чим седе, она поче говорити о женама:</p> <p>— Јадне наше жене!{S} За |
| су; овима не верује.{S} Заборави се, па поче гласно: „Шта!{S} Зар довека да слушам оца, и да га |
| врло узрујана.</p> <p>Ариф опази то, па поче нешто сасвим десето.</p> <p>Али сутрадан ове опет |
| илим, те изгледаше као булка у житу, па поче да прича свекрви шта је снила: као дошле оне три н |
| сестро, рече Нурије.</p> <p>А пашиница поче:</p> <p>— Сва, цела моја душа је нова, али у њој < |
| и тужно се на њу осмехну, па је Нурије поче пецкати за Мадам Аристид, па се жене, све осим паш |
| у своје чело где је било њено.{S} После поче да је замишља од своје руке и да јој љуби уста и п |
| па тако не раде.{S} И наједанпут, мене поче да мучи страшна сумња, и љубомора, јер ја сам се п |
| ва, узвикну: „Боже!{S} Боже!“, па му се поче молити топло она хладна, усрдно, како никад — за ж |
| остати равнодушна.{S} Седе за клавир, и поче весело по диркама, па устаде, отвори фијоку с Госп |
| лете пред једну лепу, бесну бејовицу, и поче „други део“ игре: обрће се, лети, застаје, тресе п |
| oreign><ref target="#SRP19120_N57" /> и поче читати с чисто енглеским изговором и потпуно енгле |
| наха пред свекрвом никад не пуши).{S} И поче се разговор, затегнуто као међу туђинима.{S} Фатма |
| игару пред његовом мајком сада!...{S} И поче у њему да ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шт |
| вају шербет, испраћају га гостима.{S} И поче говорити о другој радости.{S} Унук му је напунио д |
| ја га пустих, оде ! рече с пуно бола и поче плакати.</p> <p>— Не! поцрвенеће ти очи, па ће наш |
| а ћемо ?...</p> <p>Она слеже раменима и поче ходати по соби.</p> <p>— Иди, тејзе, моли мога оца |
| — Аман, цела кућа луда! узвикну Фатма и поче плакати.</p> <p>А у предсобље је ушао лепи беј, му |
| ам и она три беја.{S} Муфтија зажмуре и поче, нихајући се:</p> <p>— Сваки греши, ако не у знању |
| уно страсти; па тад стаде насред софе и поче играти ногама, рукама, <pb n="123" /> мишицама, пл |
| пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к њему и поче нежно, показујући му једно стакалце:</p> <p>— Ево, |
| ко си почео ?{S} Шта ти рече зет кад ти поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу, рече он мал |
| месеца и десет дана:{S} Ариф-тејзе јој поче говорити о удаји!{S} Сви се згрануше: откуд јој та |
| н јој на то питање не одговори, већ јој поче причати како му је било кад су се оно једанпут сре |
| ; од обале ми се учини котао, па се тек поче дизати пара као с кључале воде у зиму, и наједанпу |
| у уста на кћерино ухо и гласним шапатом поче да <pb n="134" /> је учи, да је светује, да се пот |
| х темена и многог ћутања, Шехназе-ханум поче с пашиницом разговор, тих, који се за час сврши.{S |
| ле, напунише се сузама још како њен син поче онако дрско да <pb n="92" /> се смеје.{S} Кад дође |
| уша готово мирно, а кад муфтија оде, он поче да виче, да на сва уста грди Нурију и њену сестру |
| ој је „пало“ венчање.</p> <p>У томе, он поче да удара ногом у врата и да грди жену што му не от |
| шали.{S} Пошто добише кафу и цигару, он поче:</p> <p>— Ааа! ааа!{S} Добро ли сте ?{S} Шта има?{ |
| ј муж!“ Једног дана, обузет страшћу, он поче викати на њихово друштво из основа рђаво, с обичај |
| раха полудела, онемела, шта ли...{S} Он поче да говори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова |
| више теби...</p> <p>Она не доврши, а он поче да се буни.</p> <p>— Глупост!{S} Која вера још има |
| ара ућута и загледа се у очи сину; а он поче:</p> <p>— Да се испита Фатмино срце ?{S} Ха! ха! х |
| его као да се диже из мора пара, а небо поче да се спушта као да хоће неко да поклони онај кота |
| упну звекиром у капију, а она се полако поче да отвара. „Има ли кога?“ говори муфтија пре но шт |
| тврдо веровала.</p> <p>Мадмоазел Дарно поче на енглеском језику бунтовнички говор:</p> <p>— Ми |
| се.</p> <p>— Само се једно бојим, опет поче Ариф.{S} Женско Питање тек је у зачетку, а наше пр |
| мала...</p> <p>Не дочитавши песму, опет поче вести. „<foreign xml:lang="fr">Adieu, Suzon, ma ro |
| го жучи, о другом с много срца.{S} Опет поче Ариф, с пуно темперамента.{S} Док се шалила, говор |
| лица.{S} Он не употреби силу, већ опет поче, брзо, журећи се: тако много има да јој каже, тако |
| сухог кашља обузе хладноћа.</p> <p>Опет поче Фахрије:</p> <p>— Од неког времена, ја пратим све |
| Он на ово питање не хте одговорити, већ поче, врло узбуђено:</p> <p>— Фатма, кад сам пролазио м |
| рече Фахрије, па запаливши нову цигару поче своју историју, пошто рече: „Молим вас, хануме, да |
| авила њихових друштвених обичаја, одмах поче да говори:</p> <p>— Аман, муфти-ефенди!{S} Били ст |
| само видела играчку или децу на улици, почела би грчки, јер је мислила да је тај језик за игру |
| оји она не разуме, и њој је било тешко, почела је да виче, и пробудила се.{S} Свекрва јој не ре |
| би њој било непријатно.{S} После ифтара почела је разговор пашиница.</p> <p>— Ја сам вам синоћ |
| ледао да остане с њом насамо, јер га је почела обузимати љубав, страст да је има.{S} И чим она |
| а, чим ти је обукла чаршаф, одмах ти је почела говорити о девојачкој чистоти: да је чуваш више |
| змишља..{S} Нисам веровала у судбину, и почела сам сумњати у Бога, Бог нека ми опрости!.. <hi>Б |
| а Мис Блак.{S} Кад је била мала, чим би почела да се игра, макар с турском децом, говорила би г |
| волим једнога одавно, још како сам вам почела долазити јутром у постељу: млад, леп, мио; али т |
| м своје сузе...</p> <p>Ја сам ово писмо почела јутрос рано, писала сам га ваздан и нисам га зав |
| , ви нове душе!...{S} Ову дугачку причу почела сам због сина.{S} Родитељи ми беху одавно умрли, |
| атким од смокава; па су и старе и младе почеле јести прстима ћутећи, слушајући једну арапску <p |
| ене.{S} Ох, а наше старе хануме!{S} Тек почеле да живе, а старе; старе се и родиле.{S} Ћуте, жв |
| смо све спремали за ифтар.{S} После смо почеле о љубави, али мени срећа затвара уста.{S} Много |
| торија света не памти.{S} Ми смо то већ почеле, и ради те идеје као и ради Устава, нове много п |
| Донме, што се готово развиле, још нису почеле улицом с људима.{S} И шта би рекли старотурци?</ |
| глески, по новој моди, јер француски је почело поодавно бивати стара мода, обично.{S} Домаћица |
| је до пре неколико година, док се није почело говорити о вези између снахе и девера...</p> <p> |
| а.</p> <p>— Пашин син ћатиб...{S} Он је почео дипломатске школе.{S} И после, зар је младотурцим |
| ндерлука као животиња...</p> <p>Како је почео пити, бивао је весео, и луд, али никад бесвестан. |
| !“, а он продужаваше:</p> <p>— „Како је почео“, вели, „до четрдесете ће отерати четрдесет.{S} О |
| } Да те водимо оцу.</p> <p>— Па како си почео ?{S} Шта ти рече зет кад ти поче? упита Ариф.</p> |
| варења, расположене, ми уз кафу и сируп почесмо разговор и договор!{S} Попила сам пуне две чаше |
| ати.{S} Никад ми овако није имао смисла почетак нашега муслиманског писма, као сад. „У име Бога |
| е њом испуњено?</p> <p>Опет се враћа на почетак, и себе извињава: знала је да је капиџик затвор |
| р“, па да је не види мујезин.{S} Навезе почетак од „мим“, првог слова у пророкову имену, па опе |
| та се није свршило.{S} Чини ми се да је почетак без свршетка.</p> <p>— Емир, срце моје, упамти: |
| ке.{S} Ја ти овако пишем с тога, што је почетак, што је семе љубави на површини срца; иначе, да |
| ала на најситније делиће, те јој знам и почетак, и средину, и крај, и знам све њене појаве као |
| аду.{S} Треће венчање свршетак, четврто почетак. <pb n="218" /></p> <p>Она рашири зенице.</p> < |
| четири године, он ће га дати у школу; „почетак школе" биће свечан: гостију пуно, хоџа ће говор |
| да пише Госпођици.{S} Али пре но што ће почети писмо, она одреши појас и расплете <pb n="26" /> |
| леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} Од почетка, он је код куће бивао једну ноћ, на дежурству д |
| развеселио.</p> <p>— Лаж, Ариф-ханум од почетка до краја.{S} Камо срећа да је знала да пијем, д |
| ла и свашта по харемима наслушала.{S} У почетку, ја сам намеравала радити као многе учитељице: |
| ноћ весеље — мој син с друговима.{S} У почетку се враћао пре суфура; али на што, кад није мога |
| но као синоћ на француском језику.{S} У почетку, сестре су биле као убијене, Цариграђанке озбиљ |
| >— Сад знам зашто јој не идеш.{S} Али у почетку, ти си јој ишла сваки час.</p> <p>Она се промен |
| мој син остане код куће са слугама.{S} Почех га пуштати с друговима, да није сам.{S} Онако мла |
| од болести.{S} И први пут, увређена, ја почех да размишљам о своме брачном животу.{S} Лежала са |
| уши у соби где јој спава ханума, где ја почех песму... <pb n="65" /></p> <p>Пред зору се пробуд |
| две године, стално на дневном реду.{S} Почеше о политици и о друштву, о првом с много жучи, о |
| {S} И још по једанпут се поздравише, па почеше да се разговарају, полако, „господски“...{S} Ста |
| иде у уста, већ у недра.{S} И мало, па почеше излазити бејови и чочеци...{S} И Џемал изиђе...{ |
| вораше с Арифом енглески.{S} Мало па се почеше скупљати чланови.{S} Кад су се развијали, остаја |
| Да хоће да се удаје за час се рашчу, те почеше долазити мајке, тетке, стрине, да је „гледају“.{ |
| обну плочу, ханумама долетеше чочеци, и почеше своју раскалашну игру певајући промуклим гласови |
| и младе <pb n="156" /> жене с Фатмом, и почеше разговор о женама: ова има ма’муре они, она има |
| е, обе у једну наслоњачу, загрлише се и почеше да се разговарају, француски.{S} Гошћа се жалила |
| ета.{S} Донесе се софра; они поседаше и почеше јести прстима, ћутећи.{S} Робиња примаше јела од |
| , извадише груде земље, наместише око и почеше да врачају:</p> <p>— Ко се појави први с леве ст |
| запалише по цигару, извише мало врат и почеше с много емоције: <foreign xml:lang="en">Come!{S} |
| 154" /> <p>Кад поседаше за пун сто, они почеше, ћутећи, јести прстима, чак и Џемал!{S} После иф |
| и, али их Фатма не пољуби.{S} Задовољно почеше нијете орасима.{S} Мерсије, шапатом, приносећи о |
| <p>Али сутрадан ове опет дођоше и одмах почеше о Осман-беју, хвалећи га, говорећи о његовој леп |
| , у њеним тужним и нежним погледима што почивају на лицу њене лепе снахе осетиле нову муслиманк |
| ете <pb n="26" /> косу; учини јој се да почиње нешто важно, да отвара некаква велика врата спољ |
| ао је крај себе...{S} Пашиница ништа не почиње, чак и не гледа у бедног старца, оставља га да с |
| прстију додирује рамена, и нихајући се почиње другу молитву, моли Мухамеда и Алију да јој сачу |
| мевају Нурији, кад она мисли да се овим почиње реформа харема...{S} Кад су, на софи, питале где |
| и, пију дервиши.{S} Знаш ли, сине, како почиње једно <hi>илахи</hi><ref target="#SRP19120_N101" |
| га настављам, и ако је врло дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога, Мухамед је послан од |
| види кад хвалимо нечију децу, чак и кад почињемо, да не бисмо њеној материнској осетљивости на |
| еж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу долазити до свести.</p> <p>— Ја сам огорчена као |
| он, засићен књигама, враћа се на љубав, почињући разговором, завршујући пољупцима...</p> <p>— Д |
| ије.{S} Он је то говорио врло узбуђено, почињући сваку реченицу са „мајчице“.{S} А кад ућута, с |
| .{S} На томе ћемо моћи радити тек пошто почнемо удисавати у се ваздух слободе.{S} Сад је доба в |
| ледам где једу кувано воће, а оне се не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и |
| фил.{S} И та жена нађе пута и начина да пошаље мени и многима правила свих њихових удружења <pb |
| S} Ти си Самуилу књижару поручила да ти пошаље сваку „новоизашлу" страну књигу, а Мадам Макс да |
| . <hi>Ђул: сенсин беним булбул</hi>.{S} Пошаљи му нагорелу цигару.{S} Ти знаш да то значи „изго |
| знаш да то значи „изгорех за тобом“.{S} Пошаљи му прамичак косе, и одмах везуј бошче.{S} Јер то |
| ћи, она говораше: — Изјави му љубав.{S} Пошаљи му ружу. <hi>Ђул: сенсин беним булбул</hi>.{S} П |
| била му за поклоне захвална: кад је год пошао и дошао пољубила га у руку.{S} Родила му тек што |
| ва, а сутрадан, Осман је, пре но што је пошао на службу, и не виде.{S} Али, како се изненади, к |
| р, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим жену коју сам сравнио с њим...“ Они каж |
| требао је ићи са својим врсницима, а он пошао с много старијима од себе: водили га по кафанама, |
| бејаз и рекла јој: „Убио се Џемал-беј“, пошла, заљуљала се и пала...{S} Лекари дођоше брже но ш |
| би та његова жена, одрасла у богатству, пошла за њ само што је богат?{S} Па отац је друкчије не |
| д је дошла, а како је била тужна кад је пошла!</p> </div> <pb n="185" /> <div type="chapter" xm |
| кола и из каика; ја улицама нисам пешке пошла, ја се Босфором нисам лађом прошетала, по Принкип |
| } Кћи сам Али-пашина; никад нисам пешке пошла, те никога нисам ни видела: удадох се по слици... |
| ма, па запали цигару.{S} Свекрва бејаше пошла к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар о |
| , а камо ли младој девојци која није ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу |
| им плочама...{S} Па су изишле на брдо и пошле оним, обраслим у коров, гробљем, одакле обично гл |
| другом!{S} Ја сам добила ортака, ви сте пошли на ортака, и то ниједна није знала: две преварио, |
| то знате, да покажемо пут онима који су пошли странпутицом...{S} И ми смо били млади и имали рђ |
| е минаретом пео у небо један кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико брдо, ишло кроз Стари Солун |
| {S} Да није болестан?{S} Зашто тејзе не пошље Фахрије хануму сути, да јој каже због чега сам се |
| <hi>Сафи</hi>, чиста: <hi>Хисмет</hi>, поштена; <hi>Ћулистан</hi>, ружичњак...{S} Ко би све из |
| ћу.</p> <p>— То је тврдоглавост. „Једна поштена реч и један опроштај увреде бољи су од милостињ |
| ужиле се с њом као пре, јер она је још „поштена жена“, и ако добро знају да није: чуле су за ње |
| телом.{S} Нису изобличене, па се праве поштене и неће у кућу „непоштеној".{S} Није ми жао Осма |
| које је чула да су као она, а праве се поштене...</p> <p>Али ништа није трајно, стално.{S} Изн |
| овде на метресе нико не виче!{S} У нас поштене неће с изобличенима; овде изобличене поштују.{S |
| а ниједна јој врата не отвара, а све су поштене, осим оне једне...{S} Ако би кадгод изишла, нос |
| кују од ње капиџик или је протерају из „поштене“ махале; и тад „неухваћене“ вичу на „ухваћене“, |
| иф-ханум, готово љутито.</p> <p>— Али и поштени људи, Ариф-ханум.{S} У старотурака је обичај, к |
| где му живи снаха као покајница.{S} Од „поштених" пријатељица ниједна јој врата не отвара, а св |
| жљивица.{S} Неваљалица сам, а изигравам поштену жену — нисам „ухваћена““.{S} Понеки дан, кад се |
| собе...{S} Чак и херој, млад, леп, пун поштења и узвишеног родољубља изгледао јој је млак кад |
| i>разорити</hi> него <hi>уништити</hi>, пошто та кућа више не постоји, као Содом и Гомор, градо |
| ја дође, непрестано вичући „ааа! ааа!“, пошто се искашљао; оне га и сад дочекаше само с покриве |
| ну од других, пружила је њој.{S} А она, пошто је дошла кући, рашила је хамајлију и у њој нашла |
| ила...{S} Твој отац не би мене за зета, пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си с Европљанком одр |
| х пољубим.</p> <p>Она јој поднесе уста, пошто их напући, али их Фатма не пољуби.{S} Задовољно п |
| сам послуживаће халвом и пилавом ђаке, пошто очитају молитву за здравље и добро учење његова у |
| па људи с фењерима иду у кафану; жене, пошто су се очешљале и обукле, с фењерима иду у комшилу |
| су се, после, поделиле у четири групе, пошто их је било повише, и пред сваку се групу ставио с |
| е њен сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема од срца порода, па ако он има какву ману, он |
| мастику.{S} Опет лаж.{S} Па и он рече, пошто седе и тупо погледа у кафеџију: „Једну кафу!“, ал |
| ли ту страну жену да им више не долази, пошто дође и каже да мора да путује, с мужем, инжињером |
| ачајно у Османа, па написа рецепт; али, пошто га прочита, исцепа га, с речима;</p> <p>— Кали бр |
| ref target="#SRP19120_N98" /> утече ми, пошто ме изгрди.</p> <p>— У гору и камен! узвикну Нуриј |
| (она страсна бивша робиња коју су они, пошто им је одробовала седам година, удали за њену непр |
| Емир с мужем, и оне јој неће замерити, пошто је сасвим млада.</p> <p>Одмах после вечерњег пози |
| мислиле да су ово јетрве, него ортаци, пошто их обе дочекују.{S} На софи се поздравише теменим |
| ишта; он јој је што и стран, туђ човек, пошто би је могао узети: млађи је од њена мужа, те јој |
| ерао да станем на прозор.{S} Стала сам, пошто сам покрила главу (ја гологлава не бих могла).{S} |
| анум?!“ узвикну зачуђено Фахрије-ханум, пошто намести Фатму према Џемалу, и пошто се за тренута |
| е сасвим добро и устаде, истина доцкан, пошто је Осман увелике отишао, обуче се, па са свекрвом |
| тарија од мене, па ме гледаше зачуђено, пошто сам јој била сасвим непозната. „Ја сам погрешила, |
| ва, али и не покуша да јој пољуби скут, пошто зна да она то не да, и не воли, него јој поможе д |
| обуче чаршаф, диже горњи део на главу, пошто је наместила пече, и приђе старој с речима:</p> < |
| гутајући њен дим, гризући њу као ружу, пошто је измирише.{S} Сестра је зачуђено погледа, а она |
| аливши нову цигару поче своју историју, пошто рече: „Молим вас, хануме, да ме слушате.“</p> <p> |
| уздахну.{S} Мерсије се зачуди и викну, пошто се уозбиљи и погледа у небо:</p> <p>— <foreign xm |
| тетка ражљућена.{S} Одвели смо је оцу, пошто ти није више жена.</p> <p>— Секиру!... да разбије |
| цветали јасмин. „О моја слатка сута!{S} Пошто тејзе није у Солуну, ја бих сути <hi>све</hi> каз |
| обледе, ужуте...</p> <p>— Сине, пиј!{S} Пошто не можеш без пића, пиј! рече му мајка.</p> <p>Он |
| или што се вози трамвајем први пут!{S} Пошто су сишле, пођоше к мору, које се час-по заплави и |
| едне рођаке испитао, она све казала.{S} Пошто се нашли сведоци, наше слушкиње, да је завео дево |
| ах читати, па се трже: неумивена је.{S} Пошто се на двоје на троје уми, она грозничаво отвори п |
| че: „Ааа! ааа!“ и то као да се шали.{S} Пошто добише кафу и цигару, он поче:</p> <p>— Ааа! ааа! |
| готово спонтано и пружи руку Фатми.{S} Пошто му она метну чело и уста на руку, он хтеде да је |
| лим јашмаком на црној кудравој коси.{S} Пошто је помогла гостима да скину мокре горње хаљине и |
| има налазим лудости, али и мудрости.{S} Пошто хоћеш кћер да удајеш, не залетај се : притегни ат |
| , проведе Рамазан с мајком и братом.{S} Пошто је Мерсије за који дан код Ариф-хануме, пете ноћи |
| не..“ И ја <pb n="202" /> дадох реч.{S} Пошто остадох без ње, опет ме венчаше.{S} Па нас венчаш |
| човек, муж те њој миле странкиње.{S} А пошто гошћа отиде, она гледа да остане у соби сама, да |
| да досад на то никад није помислила, па пошто се велика капија отвори, она потрча, гурну средњу |
| е да руча, по турски, готово с ногу; па пошто се мало одмори, оде на службу.{S} У повратку, куп |
| то чело и то лице и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, у лице, у уста, нежно рече: ”</ |
| ..{S} Благо њима!{S} Благо њима! додаде пошто се уозбиљи.</p> <p>— И те с толиким правима буне |
| } Седе на један крај Фатмине постеље, и пошто јој измириса лице, наведе јој многе примере такве |
| е добије напад, те јој рече да легне, и пошто испрати из собе Османа, затвори шалоне, нареди да |
| с најстаријом новом, Фахрије-ханумом, и пошто се поразговараше насамо, дозваше у собу њену мајк |
| Јерменина: остала без мужа, с децом, и пошто јој је била мала пензија, она је радила; у честит |
| е разишле су се кад се добро свануло, и пошто су одспавале сахат, два, обукле су се у саму свил |
| ум, пошто намести Фатму према Џемалу, и пошто се за тренутак насладише њиховом забуном и љубављ |
| ну велику белу махраму нерасклопљену, и пошто је то лепо увио, остављао је крај себе...{S} Паши |
| ра од тетке.{S} Он се промени у лицу, и пошто замоли Арифу да не оставља Фатму саму, оде мртвац |
| а јој доцкан чуле, па доцкан и дошле; и пошто није обичај да се отмене муслиманке виде на улици |
| уместо стрине тетка: њена сута...{S} И пошто њен отац хтеде да је све по старински, њу сакрише |
| ођаци, оде без питања, први пут...{S} И пошто се не врати ни после недељу дана, по њу оде муж.{ |
| И зар она зна шта је то слобода?..{S} И пошто обу папуче „за по кући“, оде уз степенице брзо ка |
| eign> то је од вас лепо, Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руком место где ће сести и она прође п |
| ави му веома мали и плитак бели ћулав и пошто узе абдест, простреше му овчју кожу, да отклања в |
| лимани <hi>можемо</hi> волети.</p> <p>И пошто је сву ижљуби, рече :</p> <p>— Зашто само ћутиш ? |
| нас изводи на пут к светлости.</p> <p>И пошто јој метну теме на скут и руку, брзо, без устезања |
| .“ И он се покаја, и застиде се.{S} Али пошто му се учини да стид за ово не доликује човеку, он |
| стрча у башту те закова капиџик.{S} Али пошто му се то учини мало, дозва зидара да капиџик скин |
| SRP19120_N75" /> рече Францускиња Фатми пошто се све поздравише и седоше.</p> <p>— <foreign xml |
| p>P.{S} S.{S} Тејзино писмо ћу изгорети пошто га прочитам и ижљубим.</p> <p> <hi>Е.Ф.</hi> </p> |
| акција.{S} На томе ћемо моћи радити тек пошто почнемо удисавати у се ваздух слободе.{S} Сад је |
| рећи: иди, ниси за мене, и испраћа нас пошто нас је исплатио по уговору као слушкињу, и што ни |
| ема, друге за његово „уништење”.</p> <p>Пошто се изгрлише и истапкаше, поседаше на стакленој со |
| вере, јер њега је писао Мухамед.</p> <p>Пошто пређе рукама преко лица при помену имена пророков |
| ђим, непознатим, далеким светом.</p> <p>Пошто су се наразговарале, свирале су симфоније и плака |
| и према родитељској кући онога побожног поштовања, зато што у њој није одрастао, што се готово |
| <p>Ибрахим-Хасан беј га дочека с много поштовања, као велико свештено лице, као стара човека и |
| оздраве, и тад се окрећу, обе, и с пуно поштовања полазе пред њима, да их <pb n="72" /> уведу у |
| p>Изјави својој ханум нени моје одлично поштовање.{S} Срдачно поздрави госпођу твоју мајку, Ари |
| ч.{S} Али он речи није одржао... „Треба поштовати обичаје свога народа; дај реч и одржи је,“ ка |
| у писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не смем), већ по једној новој.{S} Развићу је, р |
| тада дао својој мајци, она мени.{S} На пошту сам однео челенку! ..{S} И сад, челенке нема, из |
| вала.{S} Кад отвори очи и виде на столу пошту, чисто задрхта; брзо устаде.{S} Хтеде одмах читат |
| еда другу, или да јој доведе ортака; да поштује ону што јој је мужа родила и снагу му дала, да |
| хола, па чак и према мужу, да никога не поштује, па чак ни свекра и свекрву.{S} Отрча, донесе ј |
| же да болује и да се мази, али да их не поштује...{S} Кад би запалила цигару пред његовом мајко |
| смем ли да плачем?{S} Твоју тугу сваки поштује, моју исмејава.{S} Не, ја чак не смем ни да туг |
| амен ! — али нисам знала да траже да не поштујемо никога, ни свекра, ни свекрву!{S} Ово је за ч |
| ти бол, који осећају сви укућани, па га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, кр |
| не неће с изобличенима; овде изобличене поштују.{S} Синоћ у Позоришту: један маркиз у ложи са с |
| S} А кад му се загледа у паметне очице, прабаба се нада да ће из њих прочитати, како је њеној у |
| , коју је на свадби имала још очева јој прабаба, неће први пут метнути на главу њена Госпођица; |
| ову башту, он је стајао тако усправан, прав и висок као џин, као стражар ове куће, или као дом |
| ти.</p> <p>Пашиница пође софом: висока, права; бела памучна антерија јој раскопчана, вуче се за |
| ј мајци; она никад није држала срце.{S} Права муслиманка мири се с пријатељицом о великим празн |
| ју да поврате своја изгубљена грађанска права.“ Њих је било мало.{S} Главна међу њима имала је |
| журналист“ и велика поборница за женска права, те ју је зато и довела на турску свадбу ноћу, ка |
| , и по осећању, по срцу и по души; њена права отаџбина је Француска, мисли и хода по соби нерво |
| ханум-нене?{S} Шехназе-ханум, то је она права <hi>нова</hi> у турским харемима.{S} Најчешће је |
| емље, бога...{S} И тврдо верујући да је права европска жена оваква, савршенство, она је свакоме |
| те.{S} Каква три венчања, какво губљење права!{S} Три старца, стотину глупости; све тако просто |
| : то је брачна постеља, и она нема више права на њу, јер јој је „пало“ венчање.</p> <p>У томе, |
| У Европи, жене, поред толике слободе и права, боре се за слободу и право организујући женска д |
| замишљена.{S} То опази њена мајка и као права Туркиња сети се шта је, те једнога дана замоли ту |
| а: чезне за мајком.{S} Криви оца, па га правда, и опет га криви и правда.{S} Крива му је њина в |
| је мајка пљуну, појми да устане, да се правда, па немајући снаге, јаукну и паде онесвешћена.{S |
| ви оца, па га правда, и опет га криви и правда.{S} Крива му је њина вера и обичаји, цело њино д |
| олазе, за које је чула да су као она, а праве се поштене...</p> <p>Али ништа није трајно, сталн |
| и прима им сунцобране, дотле им хануме праве дубока темена и радосно се смеше на њихове љубазн |
| е праве...{S} Напослетку, можда се и не праве... њима није неморална чочечка игра; оне воле без |
| пују — телом.{S} Нису изобличене, па се праве поштене и неће у кућу „непоштеној".{S} Није ми жа |
| /p> <p>— А мени је било одвратно што се праве...{S} Напослетку, можда се и не праве... њима ниј |
| ко?{S} Ми ћемо обе за младотурке; а они праве правила са женским комитетом за жене.{S} Ми ћемо |
| ких Турака: дугачке браде, длаке сасвим праве, округло подстрижене, и бркова подстрижених, те м |
| а</hi>, (моста од длаке).{S} Да је неко праведан као дете, огрешио би се кад би погледао у лице |
| оказала мухамеданка.{S} Идући њим, биће праведна, ући ће у рај, састаће се с човеком кога воли. |
| сваки начин гледала сам да одбраним од праведног напада своје сународнице и рекох јој да се у |
| а до човека, и до књижевника!{S} Изиђе, правећи алузије што ме удостоји своје посете „геније“; |
| дубоко потресене.{S} Џемал-бејова мајка правећи се као да у души нема ништа ни из прошлости ни |
| поздравом", а она га метну у недра, па правећи дубока темена и смејући се изиђе.{S} Фатма чита |
| ена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави се да не мари; а овамо: чим неко лупне халком на |
| о лице кад јој речеш да не сме у шетњу, прави се задовољна кад је очекивала француску хаљину а |
| аа! ааа! стењаше старац, али све као да прави шалу, па настави: — Ама доцкан, много доцкан... с |
| и и песми, француском језику, и како да прави темена пред млађима од себе, како пред старијима, |
| постолицу и мисионарку, да их изведе на прави пут, да их васпита и припреми за препорођај, за њ |
| {S} Заблуделе...{S} Ко ће их извести на прави пут?{S} Многе мисле да су нове, ако улазе у собу |
| ова госпођа по изгледу мирна, тиха, не прави утисак жене што може дати нечијем духу полета, ду |
| човека широких погледа, који од жене не прави љубазницу и не сматра је за ствар.{S} Ја сам сад |
| воли, свашта јој купује и за Бајрам јој прави врло лепе хаљине, скупоцене... „А зашто и не би, |
| се врше сви прописи друштвених правила, правила истина источњачких, али пуних лепоте, заосталих |
| који живе у Турској, и она је учинила: правила је једно весеље за турске жене, и зато није зва |
| тогод прочита, француски и енглески.{S} Правила, дикте, синтакса, стил, композиција, литература |
| пута и начина да пошаље мени и многима правила свих њихових удружења <pb n="53" /> и женских д |
| те!{S} И ми се бунимо!...{S} Валијиница правила излет у Вигантову Башту (ти ту башту знаш).{S} |
| Ми ћемо обе за младотурке; а они праве правила са женским комитетом за жене.{S} Ми ћемо за Евр |
| е рече „срећни ти гости“?</p> <p>Она је правила алузију на Нурију.{S} Ариф је зацело хтела тамо |
| } Како ћу тамо без тебе!{S} Јуче нам је правила посету једна Цариграђанка, зове се Фахрије.{S} |
| покривеном косом, Нурије, заборављајући правила њихових друштвених обичаја, одмах поче да говор |
| тале где је Фатма, Нурије се тако вешто правила да је весела, како не би умела ниједна глумица. |
| ица, где се врше сви прописи друштвених правила, правила истина источњачких, али пуних лепоте, |
| а биле су као убијене, а претварале се, правиле се веселе.{S} Оцу је било страшно, а смејао се, |
| љубила тетку више него икад, а оне три правиле су јој дубока темена; Мерсијина мајка узвикиваш |
| е ко зна кад после мене.{S} Онај што се правилно развијао дао је у двадесет петој оно што ћу ја |
| знам, а пред њима, ја замуцкујем, и ја правим грдне погрешке, и увек знам кад коју направим, п |
| >Ханум-нени љубим скут, зету Хасан-беју правим темена, сестру Сафет грлим, сестричини Емири љуб |
| што се уозбиљи.</p> <p>— И те с толиким правима буне се за право!</p> <p>— А ми?!{S} А ми?!{S} |
| транкињама о овако озбиљним стварима: о правима жене.{S} Оне су за странкиње држале оне три Цар |
| ица.{S} Ми овамо од жене коју волимо не правимо љубазницу.{S} Од туђе љубазнице, ако је волимо, |
| </hi>?</p> <p>Био један лончар, који је правио лонце, легене, ибрике и разне судове, и шарао их |
| ако би се наше жене смејале кад би неко правио овакве погрешке говорећи турски!{S} Десет, па св |
| ву отерао ни сам не зна, те турске жене прављаху шалу: „отерао је за бакалске кесе“.{S} Он је ј |
| ут.{S} Али ова млада и лепа турска жена прављаше се као да њену хладноћу не опажа, те весело ре |
| в, вређаше је; али га она вољаше, те се прављаше да ништа не види, угађаше му, гледаше да га се |
| " /> сребрна.{S} Црна свилена антерија, прављена још пре дванаест година, стајала јој је врло л |
| S} Ариф, у свиленој љубичастој антерији прављеној за свадбу, очешљана европски (први пут у живо |
| без белила, сурме и бојадисања ноката; прављење од дана ноћ с фереџама и ћилимима на прозорима |
| јадне ми ако нас удаду за неке свршене правнике у кафеним кафтанима и белим чалмама, па ми да |
| долап; раши мало један дугачак а узан, право турски јастук и из њега извади <hi>његова</hi> пи |
| и искривљена слова...{S} Понеко слово, право и ситно, учини ми се баш као Ариф-тејзино...{S} А |
| ремио за живот, да будем самостална?{S} Право каже тејзе: „Ми ћемо дотле са страхом изговарати |
| г живота, и против политичког.</p> <p>— Право си казала, Мирсаде-ханум : кад би Ариф-ханум била |
| ошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно разговарала |
| <p>— И те с толиким правима буне се за право!</p> <p>— А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да |
| ем.{S} Ко се ни с ким не договара, нема право никоме ни да се потужи.</p> <p>То рече, па изиђе |
| а вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема право ни на сунце и ваздух!{S} И учини јој се да досад |
| аспуштеница.{S} Али она, по закону, има право да седи под кровом бившег мужа још три месеца и д |
| ије, док јој се не приближи рок кад има право на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да |
| сифражеткиње, рече Ариф.</p> <p>— Траже право гласа?! изустише Енглескиње с чуђењем у један гла |
| да вичем, да будим наше жене, да траже право...“ Хтеде рећи „право сунца“, па не могаде, клону |
| во на <hi>право</hi>: учите их да траже право сунца.{S} Напред ће Емине-Семије, па за њом Ђулис |
| и врло неучтиво), па видим : жене траже право гласа, а џакови ћуте!</p> <p>— Не траже чак ни пр |
| ем у један глас.</p> <p>— О, не! 'Траже право сунца, изговори Ариф с неисказаним болом, и оне о |
| ек дознаду да све што има дужност има и право на <hi>право</hi>: учите их да траже право сунца. |
| е слободе и права, боре се за слободу и право организујући женска друштва, удружења, савезе, по |
| а џакови ћуте!</p> <p>— Не траже чак ни право сунца и ваздуха, узвикну најмлађа, болесна.</p> < |
| ши напосе: они својим женама не даду ни право сунца ни ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму и |
| ер и он се с другом ожени, да би стекао право. (Венча се с Нуријином робињом, па је одмах пусти |
| е тражити турске жене.{S} Ми сад немамо право чак ни да васпитавамо мушку децу као срећне мајке |
| дне, говорише о слободи и да и ми имамо право, не само дужност.</p> <p>Ја мислим да ћемо до нед |
| поборница за женину слободу, за женино право и за све што је европско, једна највећа <hi>нова< |
| шта је женина дужност, и шта је женино право.</p> <p>По сто пута грлим и љубим тебе, Емир душо |
| у јавном животу.{S} Како је скромно то право које ће тражити турске жене.{S} Ми сад немамо пра |
| е и жене не што се мислило да оне имају право на то као грађани, већ што су људима од потребе, |
| тку, Енглескиње сматрају да на то имају право, за то и путују.. „Што их не скупљате и не говори |
| немој да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти имаш право по закону да се с њим понова венчаш одмах, да не |
| све што има дужност има и право на <hi>право</hi>: учите их да траже право сунца.{S} Напред ће |
| ше жене, да траже право...“ Хтеде рећи „право сунца“, па не могаде, клону на узглавље и склопи |
| ote> <note xml:id="SRP19120_N23">Ја сам правоверна и заклињем се пред Богом да је моја сестра о |
| све с кафезима давали су слику једнога правог турског града, као и оно мртвило по споредним ул |
| ику.{S} Напослетку, она се сад удала за правога племића и богаташа.{S} Само што је тај племић ч |
| аја.{S} Зашто да се не користи мужевљим правом?{S} Зашто да му отидне <hi>тако</hi>?{S} После о |
| .{S} Ову свету књигу смем да поменем по правом имену: абдеслија сам.<ref target="#SRP19120_N70" |
| ње девојке.{S} Више пута, ја сам видела праву слику солунског болесног харемског живота.{S} Али |
| разумни!“ Ја, драга госпођице, знам ону праву танку нашу веру: њој ме је учила моја добра нене. |
| одовуд, она отуд, нека је између вас — праг.</p> <p>— Па после би требало преко прага ја прва? |
| у, али се трже и саже се, метну чело на праг, после се подиже, прислони лице на врата, и заплак |
| : „Боже, кроз њих гледају њене очи!“ Па праг од ваше капије.. „На њега стаје њена нога!“ У свем |
| и врата.</p> <p>Оне, обе, чучнуше поред прага тресући се.</p> <p>— Да не учини неко чудо, Нуриј |
| <pb n="92" /> се смеје.{S} Кад дође до прага окрете се, готово се сасвим исправи и рече:</p> < |
| “ говори муфтија пре но што ступа преко прага. — „Нема никога,“ чује се из дворишта женски глас |
| раг.</p> <p>— Па после би требало преко прага ја прва? <pb n="94" /></p> <p>— Која је млађа?</p |
| ста!{S} Ти не знаш шта је доста! рече с прага Фатмина мајка, онако у гаћама и кошуљи и с јапанс |
| е у своју собу, она јој се учини пуста, празна, и ако је пуна: поред европских музичких инструм |
| потрча у своју собу и његову: постеља — празна.{S} Она паде на ту милу јој постељу и зајеца.{S} |
| ше.{S} Па отиде у теткину собу за рад — празна; оде у њену спаваћу собу, па у салон, па на софу |
| ушао је у собу где ми је постеља, а она празна; отишао у своју собу, легао...{S} Друго вече пун |
| е занимаше, а њихова кућа чињаше јој се празна. „Како ћемо овако саме, нене?“ упита бабу; а она |
| г пуног.{S} У вече му кеса пуна, ујутру празна.{S} Никад га не питах, где ти је новац.{S} Ја са |
| ојим мужем да нени и родитељима честита празник.{S} Три дана <pb n="196" /> улицама су се видел |
| атили из џамије, а жене су им честитале празник, просте су љубиле своје мужеве у скут и у руку. |
| боравих да је сутра Рамазан..{S} Велики празник, а ја у туђини....<pb n="289" /></p> <p>1 рамаз |
| о моји спремају без мене за овај велики празник?...{S} Умало не заборавих да је сутра Рамазан.. |
| вом хучном граду: у духу сам, на светли празник, пољубила руку свима милима, с тејзом и Мерсијо |
| се отпочело спремање за велики и светли празник Рамазан-Бајрам; робиње и слушкиње падале су с н |
| је заједно, робињама се непрестано чини празник, и сваки час се издвајају и нешто шапћу, а на л |
| и очекују их као какав велики и светао празник, јер је то дан буђења природе: излазе у поље, н |
| има</hi>...</p> <p>У прошли петак (наш празник!) ја пишем, а к мени уђе отац.{S} Ја претрнух, |
| лице: први пут не осети за странкињама празнине, не учини јој се да је остала сама, — он је за |
| е <pb n="115" /></p> <p>девојке осетише празнину и неки неодређен бол.{S} Сафет скочи те отвори |
| новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он је празнио.{S} Испрва га одвраћах лепим, после ружним: и д |
| иманка мири се с пријатељицом о великим празницима, или кад дођу гости.{S} Сута је добила драге |
| аћу собу, па у салон, па на софу — свуд празно.{S} Чак му нема ни тетке, ни мајке, ниједне слуш |
| ту доле у једно велико предсобље сасвим празно, па је попеше на један велики сто у куту испод с |
| узвикну болно, бризну у плач и паде на празну постељу.</p> <p>Али, одмах скочи: то је брачна п |
| ин натуче Џемалу фес на главу, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџијом, сасвим бесвесног, |
| Ја верујем у све у шта су веровале моје прамајке: у текије, у молитве...{S} Ја се заветујем Бла |
| час намешта тел, час подиже какав пали прамен косе с њенога лепог чела.</p> <p>Послуживање рат |
| значи „изгорех за тобом“.{S} Пошаљи му прамичак косе, и одмах везуј бошче.{S} Јер то значи: <h |
| ml:id="SRP19120_N70"> <hi>Абдест</hi> - прање пред молитву. <hi>Абдеслија</hi> - узела "прање" |
| не може клањати гладан.{S} После ифтара прање руку и уста, па људи с фењерима иду у кафану; жен |
| ед молитву. <hi>Абдеслија</hi> - узела "прање" пред молитву, спремила се за молитву.</note> <no |
| пође ка капији, слуга се спремаше да га прати, кријући се.{S} Али он се врати и седе у соби за |
| Фахрије:</p> <p>— Од неког времена, ја пратим све феминистичке листове, па видим...</p> <p>— И |
| раме.{S} И на какав сраман начин добију пратиоца, удварача!{S} Даду му знак сунцобраном, или не |
| иде на седницу младотурака.{S} Он ће је пратити.{S} Она је на те седнице редовно ишла.{S} Вече. |
| епим високим Турчином. „То је Осман.{S} Пратићу га до куће, па ћу га убити.“ Али лепи Турчин св |
| и дрвеће...{S} Из комшилука се чује деф праћен зиловима, и певање једне чувене солунске певачиц |
| , на дубока темена дубоким теменима, и, праћене свирачицама и певачицама и оном туштом и тамом, |
| е лептира, а с његових лепих крила опао прах...{S} И као да се љути на онога кога је толико жел |
| с разбивеним срцем спреми се и оде.{S} Прашине је било мање но други пут, јер је ноћас пала пл |
| ема несносне летње врућине, ни прекодан прашине ни у вече и ноћу комараца.{S} Сад би хануме шет |
| нула са златног подножја, и вукла га по прашини, немајући срца за њен бол, јер није имала свест |
| о што мој отац зове „европски огртач за прашину и европска махрама за позориште“.</p> <p>— Заце |
| а рамена, па преко другог, као да одуха прашину с хаљине... „Сестро, доста!{S} Сестро!“ буди је |
| су стајала дуго усред гробља, на једном прашљивом кратком путу; а хануме су отварале прозор и и |
| онижена, побуни се, па се трже: прашта, прашта, све прашта кад се ради на бољитку, то јест на д |
| еђена, понижена, побуни се, па се трже: прашта, прашта, све прашта кад се ради на бољитку, то ј |
| уни се, па се трже: прашта, прашта, све прашта кад се ради на бољитку, то јест на добру њене от |
| овек је брз по природи...{S} Оному који прашта и мири се са својим противником, Алах ће бити ду |
| не заплаче кад кћер удаје, кад се с њом прашта, испраћа је мужу.{S} И једна стара комшика чуди |
| с њим добро било, па му се покорите.{S} Праштајте, децо, и мирите се.</p> <p>Сафет мало поцрвен |
| n="89" /> дарове као да ће па хаџилук, праштају се са свима: на пут ће, па „смртни" су...{S} У |
| пољупци, загрљаји, мољење за опроштај, праштање, љубљење по челу, по расплетеној коси, мирисањ |
| а суза, али није дигао главу као кад се праштао с ћерком на њеној свадби, већ је погнуо, и погу |
| /p> <p>— О, ханум нене, ви сте та нова, прва нова која нас изводи на пут к светлости.</p> <p>И |
| д дрвета или камена, и она се побунила, прва за коју Ариф зна, побунила се — ћутањем!...{S} Фат |
| ара: „На песму ме окренуле две радости: прва и велика, што ми је оздравила Фатма: друга, што ћу |
| задовољи се једном, па се жени другом; прва, која га толико воли, у љубави добије ортака: деле |
| је жао четврте, невенчане: то је његова прва жртва.{S} Оне три нису изгубиле као жене ништа, он |
| <p>— Па после би требало преко прага ја прва? <pb n="94" /></p> <p>— Која је млађа?</p> <p>— Ко |
| ешила сам се да јој никад не отиднем ја прва...“ — „Паметан попушта,” вели добра нене. „И ако б |
| >печима</hi>, веловима, на лицу.{S} Она прва што сиђе, много се ослони на дилаверову пружену ми |
| <p>— Грдна срамота, Нурије.{S} Али она прва, једна твоја лаж изазива ове друге.</p> <p>Нурије |
| “ — „Што сад тако, кад досад увек... ти прва?{S} Па баш да те и неправедно увредила, опрости јо |
| Ослободи душу, душо моја!{S} Зар си ти прва овако?{S} У нас је више распуштеница него жена и д |
| дани, у очекивању детињег доласка..{S} Прве године дође, доведе ми дете: обоје осташе три месе |
| итисну прстом једно место у књизи, и од прве речи где јој беше прст, читаше, тобоже напрежући с |
| {S} Ариф-ханум испрати странкиње чак до прве капије, и одгледавши их, кроз свитање, за једним с |
| е ћуте.{S} Домаћице их испратише чак до прве капије.{S} Ово кратко ћутање зближи их више него ц |
| значе.{S} Полако, кћери моје, ко хоће с прве степенице на четврту, лако може сломити ногу или р |
| а није поцрвенела кад јој је кћи родила првенче недоношче...{S} О те добре мајке странкиње!{S} |
| ана сахраних троје деце, остаде ми само првенче.{S} Мурад-Џемал, Господу хвала!...{S} О мој Џем |
| први пут како се удала; а после зарида, први пут осети према њему сажаљење: узе да га сажаљева, |
| е на њен бео, нежан обрашчић — заплака, први пут како је постао човек.</p> </div> <pb n="282" / |
| акрвавише.{S} Ох, да је он био ту, она, први пут побуњена, пресекла би му зубима грло, чинило ј |
| е једној својој рођаци, оде без питања, први пут...{S} И пошто се не врати ни после недељу дана |
| крви и меса; а кад је једна Енглескиња, први пут дошла у Турску, с чуђењем упита какво је то же |
| и и јести, и обући се: како знам за се, први пут не постим...{S} Чак не бих ни знала да је Рама |
| ста, кад је, и венчану и њему одведену, први пут види, он је враћа; ако се невести не допадне м |
| га не испрати, нити му на ноге устаде: први пут како се удала; а после зарида, први пут осети |
| осмехом што јој је раширио румено лице: први пут не осети за странкињама празнине, не учини јој |
| од кога јој дана та девојка не долази; први пут се запита: „да се није нешто наљутила?“ Али у |
| па су плакале.</p> <p>Свршило се!..{S} Први бол!...</p> <p>Гости се разиђоше пре сунчева заход |
| на култури, Арифи је била најближа.{S} Први пут осети један неисказан бол што су те жене срећн |
| "> <head>XII</head> <p>Рамазан дође.{S} Први су дани новембра месеца а време је као с пролећа: |
| о плави као да је доле свучено небо.{S} Први снег.{S} И она се овом живописном, веселом сликом |
| Лепа пашиница заплака кад виде снаху — први пут је виде, па је стеже и метну своје уздрхтале у |
| во у њене као снег беле груди.</p> <p>— Први пут је била за Мурад-Џемал-бејом, Цариграђанином.< |
| тија као око писаљке увијаних.</p> <p>— Први нијет је твој, Емир <foreign xml:lang="en">darling |
| кога смо виделе кроз решетке, виделе га први пут уочи венчања.</p> <p>— Тешко нама! узвикну Еми |
| лежи.{S} Данас може мислити на све: па први њен долазак, на све њине састанке и разговоре, на |
| читала књиге ваших земљака, ја сам сад први пут видела а нисам му се зачудила, јер ја мислим с |
| ече:</p> <p>— Ашколсун, сине!{S} Не иде први који је кривљи него који је бољи.{S} А она је за т |
| ад видим да је боља од нас...{S} Не иде први који је кривљи, него који је бољи.{S} Што већа душ |
| али... ноћу буди с мужем.</p> <p>Прође први дан поста.{S} Сестре променише нарав, због дувана |
| босу ногу на мрамор.{S} Она, као да је први пут видела узимање абдеста, тако је занима; и дође |
| ст...{S} Година дана прошла како сам је први пут видео.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, и н |
| рад — срце?{S} Где је амбиција — био је први?{S} И пред очима му изиђоше градови у којима је жи |
| ају а увек се њом усхићују као да су је први пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор и не погледа |
| е неки дан сам видела човека чини ми се први пут у животу: моје очи среле су се с његовим...{S} |
| вадби имала још очева јој прабаба, неће први пут метнути на главу њена Госпођица; али њој је ум |
| удним осећањем у прозоре с решеткама, и први пут у животу: кућа њена родитеља учини јој се као |
| изненади кад не виде с њима Мерсију, и први пут узе мислити, од кога јој дана та девојка не до |
| адан, па ми би теже но од болести.{S} И први пут, увређена, ја почех да размишљам о своме брачн |
| ој и сад бије (као кад их је добијала и први пут читала) мирис слободе и просвећености.</p> <p> |
| очеше да врачају:</p> <p>— Ко се појави први с леве стране, срећа је Есмина, рече Мерсије. — По |
| ко је децембар увелике, још није пао ни први снег.{S} У ову зору обелеше кровови и улице.{S} Св |
| менима, а она се окрете оној Енглескињи први пут дошлој у Турску, и рече јој на енглеском језик |
| е их у собу!).{S} Ариф се збуни видевши први пут у миниатури Европу.{S} Међу странкињама, нароч |
| ...“ После се мало разгали: „Ја сам јој први.{S} С њим се познаје од пре неки дан, а са мном от |
| /></p> <p>12 рамазана.</p> <p>Данас сам први пут изишла.{S} На глави сам имала шешир, па озго е |
| а умире лето, или што се вози трамвајем први пут!{S} Пошто су сишле, пођоше к мору, које се час |
| “ Ухвати је за руку...{S} Гледа јој, он први, што је толико година крила: главу, лице.{S} Он др |
| е јела, пати ли од тога, или јој је ово први напад, и какве су појаве његове.{S} Она му сасвим |
| ојим првим солунским пријатељем: кад су први пут дошле у ову башту, он је стајао тако усправан, |
| прављеној за свадбу, очешљана европски (први пут у животу; очешљала је пријатељица) као и све м |
| нсе без речи: <hi>Свршило</hi> се и <hi>Први Бол</hi>.{S} Од кога је то, чије је, ни на шта ниј |
| у овој силно нежној, страној арији <hi>Први Бол</hi>, осетиле су душу не онога чија је она, ве |
| „прво зближење” Јулијино с Морисом, и „први пад“ Госпође Бовари с Родолфом, и црвенеле су, и у |
| су за обореним кипарисом као за својим првим солунским пријатељем: кад су први пут дошле у ову |
| ена: због женске деце.“ Турске жене, из првих кућа, долазиле су јој, дружиле се с њом као пре, |
| лепо, свекру и свекрви „води чест“ као првих дана, и боље, јер онда је била дете па није умела |
| уж ми се није допао, кад сам га видела, прво вече: имао је велику јабучицу, а глас му био дебео |
| је подиже, и то место где је била она, прво пољуби, после додирну челом.</p> <p>— Никад се нис |
| е се не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бремен, па после у свој |
| естре ...{S} О кад бисмо били слободни, прво бисмо, ми просвећене жене, организовале једно вели |
| хареме странкиње што у Солуну живе.{S} Прво су их водиле Емир-Фатминој Ариф-тејзи, па после др |
| је најгоре, наше жене су неискрене.{S} Прво треба васпитати жене, па после људе, или <hi>само |
| >Фатма се сад није могла претварати.{S} Прво се засмеја, па окрену у плач, и сакри лице на Мерс |
| S} Видела си га кроз кафез?...</p> <p>— Прво с беј-аџова балкона, па кроз зид, па кроз кафез, п |
| а поцрвене, збуни се, па рече:</p> <p>— Прво их саших... у јастук, па после... бојала сам се да |
| дај Боже! (Опет Бог!) Она је мени била прво драга, па вереница, па жена — никад љубазница.{S} |
| хаљином.{S} Она „новодошла“ Енглескиња прво помисли да је то младожења, па се чуђаше што вичу, |
| иза, писмо и аманет!{S} На писму адреса прво француски, после турски: „Ибрахим-Хасан-беју, близ |
| да их погледа у очи?{S} Па као невеста прво јутро: крије очи...{S} Она се њима учини болесна. |
| Само по једна реч!...</p> <p>Фатма узе прво; цела садржина писма беше:</p> <l> <foreign xml:la |
| ј одговара!{S} Грди је или...{S} Не сме прво Госпођичино; чита теткино:</p> <p>Скопље, 14 јуна |
| га не виде, али га осети, па задрхта, и прво јој дође да се гласно насмеје, после да заплаче.{S |
| младожења, њена прилика, врати је мајци прво јутро; и она, сирота, заведена, седе, седе, док се |
| заволела сам свога мужа, јер он је био прво мушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је видео <pb |
| био нежан с њом кад им се приближавало прво вече...{S} И сећа се себе уплашене од те вечери, с |
| идим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па се прошетах по соби, после га у |
| октор-ефенди, сад им је ђердек, то јест прво вече, па ево...</p> <p>Лекару би пријатно, а Осман |
| ледају, и ако смо се за њих обукле, већ прво да узму абдест и да клањају, па тад, с бројаницама |
| Да смо у љубави, госпођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што се испросила.</p> <p>— |
| дан видео близу Касумије: било вам је „прво вече“?</p> <p>Она поцрвене али ништа не одговори, |
| сле су, у француским романима, тражиле „прво зближење” Јулијино с Морисом, и „први пад“ Госпође |
| ди мујезин.{S} Навезе почетак од „мим“, првог слова у пророкову имену, па опет отвори књигу, и |
| т начинила!{S} Увек је на њ мислила, од првог виђења.{S} Па се сети да га је била заборавила и |
| } Па, замисли, и ја морам такво пече; и првог дана свуд уза ме иђаше слушкиња, хришћанка, јер н |
| ма.{S} Насешће му крв на очи, распориће првога кога сретне; јер „од радости се човек опија, од |
| срећна...{S} И он воли као што је волео првога дана, као што ће волети до последњега часа ..{S} |
| <p>О свачему говорише, само не о њеној првој прошевини: ни једно ни друго не смедоше ни сетити |
| храна, да пази на стомак.{S} А сад, на првом месту — мир, заврши лекар погледав значајно у Осм |
| , етар, млака купатила, лака храна и на првом месту за неки дан — мир.</p> <p>Па се поклони бол |
| ду.{S} Почеше о политици и о друштву, о првом с много жучи, о другом с много срца.{S} Опет поче |
| клонио ми се и скинуо капу...“</p> <p>У првом узбуђењу и радости, она полете у кућу да каже Мер |
| И дођоше јој чисто немиле, па се трже: прву ноћ се иде најмилијима; и она је требала отићи нен |
| а већ отерао три жене.{S} И за шта?{S} Прву, што је позајмила обоце једној комшики; другу, што |
| ликог ћилима разапетог на два дирека уз прву капију, да онај силан свет са улице, људи не виде |
| ноћ с њима седети. „Што су похитале баш прву ноћ?“ И дођоше јој чисто немиле, па се трже: прву |
| ријатељице, да читам Ламартинову песму „Прву Жалост“, или да певамо: <foreign xml:lang="en">Com |
| е ноћила свекрва, а сутрадан, Осман је, пре но што је пошао на службу, и не виде.{S} Али, како |
| риф-ханум.{S} То су ти очекивани гости, пре два дана звати за вечерашњи ифтар.{S} Уз капију се |
| унским улицама ишла пешице још дететом, пре но што су јој обукли чаршаф...{S} Фатма се пред Мер |
| к.{S} У Цариград је отишао још дететом, пре њене удаје, па никад није долазио у Солун, није му |
| играло од страсти.{S} Мадмоазел Дарно, пре неко време усхићена њеном игром, сад сваки час несв |
| а, да седну у једном ћошету.{S} Сестро, пре бих скочила у море него што бих се за таквог удала. |
| о дете.{S} Које би се дете молило Богу, пре но што ће лећи, кад крај њега не би била мајка или |
| уђење и необичну радост. „Моја сута ту, пре једног сата!{S} И ненине је очи гледале!“ Па се заг |
| ка више не изиђе ово вече, а сутрадан : пре осам била је код своје куће.</p> <p>Сви су говорили |
| Е, али она мајка из тога романа и њена: пре би пристала да кћер види мртву, него осрамоћену.{S} |
| .{S} Па се намириса по турски, то јест: пре но што ће се закопчати, смаче кошуљу и намаза груди |
| кући, али — <pb n="208" /> кафана...{S} Пре но што би и овде свратио, преда њ истрча један турс |
| се као да је покривен црном чохом...{S} Пре три дана, дувао је хладан влажан јесењи ветар, и ча |
| p>Скоро ће подне, а Џемал-беј спава.{S} Пре једнога часа, мајка га је пробудила да се свуче и д |
| год је читала. мислила је на Џемала.{S} Пре је мислила, читајући Мисеове песме на своје фиктивн |
| Џемал-бејова мајка, Фатма и Мерсије.{S} Пре две вечери не развише се, осташе у чаршафима, с печ |
| ; али ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва чекала лето и летње врућине, да бежим на |
| воје матере сакри мужевље пијанство.{S} Пре је замерала Госпођи Аристид што су њене кћери с њом |
| на другога, на своје фиктивно драго.{S} Пре но што се срела с Мадам, она је једнога „створила“, |
| је сад овако?{S} Мир, необичан мир.{S} Пре су имали још два венчања, па онолики бол, и страх.{ |
| и, хоће ли пристати Мурад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан један џон-турк<ref target="#SRP19120_N98" |
| си болесна што си се удавала ?</p> <p>— Пре не...{S} Сад ми дошао... напад.</p> <p>И клону на б |
| очи обарам.{S} Нисам до пре три дана; а пре три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чули |
| видела овога, не мислим на онога.{S} А пре, једва чекам да легнем, у вече, па и преко дан: заж |
| мириле, чини ми се неће никад.</p> <p>А пре неки дан, мој отац метну на сут-анин капиџик катана |
| госпође и слушкиње, дошле из Цариграда пре двадесет година, плакале су за обореним кипарисом к |
| атом, као да се боје да не пробуде беја пре но што се сасвим отрезнио, да опет не виче, не грди |
| а отвара. „Има ли кога?“ говори муфтија пре но што ступа преко прага. — „Нема никога,“ чује се |
| 155" /> се.{S} Сад је цела кућа клањала пре ифтара, те чим од стола устану и оперу руке и уста, |
| ле из сна од опијума датог муслиманкама пре толико векова — западне књиге и жене ..{S} Кад се к |
| ародници и мили су ми и своји...{S} Шта пре да поменем што је дивно, да ли цркве или палате, ил |
| дина.{S} Моја душа родила се ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад после мене.{S} Онај што се |
| До половине Рамазана долазио кући некад пре суфура, некад после; а после: једанпут се раздани — |
| осле, у кући где гостујем све старо, од пре двеста, триста година: осмеси, неискреност, сумња, |
| ми је мало боље, то цела кућа опажа; од пре неколико дана, она се покаткад осмехне, а јуче се о |
| Ја сам јој први.{S} С њим се познаје од пре неки дан, а са мном откад!“ И преброји на прсте мес |
| абдест.{S} Бог је хтео да вас ово снађе пре молитве: да се молитвом умирите.{S} Молите се Богу, |
| Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} И после, мој син хоће да се договори с бра |
| Понекад му се загледа у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у |
| <ref target="#SRP19120_N55" />, који је пре неколико година умро, непрестано у Солуну, немајући |
| et="#SRP19120_N62" /> </l> <p>Писано је пре неколико дана.{S} Руке су јој дрхтале ]сад отвори д |
| расвестих, у мени се пробуди оно што је пре толико година заспало — љубав материна.{S} Одмах ра |
| него да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S} А добро зна з |
| муслиманке, невине заточенице, заточене пре толико столећа себичношћу људи.{S} Људи су себични |
| о, како можеш да си весела! ...{S}И оне пре триста година страховале, а ти...{S} Донела сам ти |
| о никуд, што се морамо вратити из шетње пре сунчева захода, што устајемо мужу кад пође и дође, |
| о је Европљанка, Францускиња“.{S} Да се пре срела с којом другом Францускињом, она би зацело и |
| е, и оне пристадоше.</p> <p>Разиђоше се пре суфура; али уместо да се нада, Ариф-ханум бејаше оч |
| ју је.{S} Њој се понекад учини да би се пре „небо спустило на земљу“, него што он не би одржао |
| о не у знању, оно у незнању; али, ко се пре трећих петлова тргне, опрости му се.{S} Теби, Џемал |
| це, да дочека суседу.{S} И као да су се пре неколико месеца у највећој љубави растале, тако се |
| } Први бол!...</p> <p>Гости се разиђоше пре сунчева захода.</p> <p>— Емир, рече јој сута, обуци |
| ерсију као да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала, често учини да је сас |
| ођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што се испросила.</p> <p>— У великој радости као |
| исту даје човеку.{S} А човек слободан и пре женидбе, и после, с упрљаним телом и осакаћеном душ |
| } Код Сафет-хануме чу се лупа на капији пре девет, и робиња — која се налажаше око капије да не |
| Сутрадан, Фатми се донесе обележје; али пре овога, мајка склони сина да се пита Фатма.{S} Питал |
| рича хартији, да пише Госпођици.{S} Али пре но што ће почети писмо, она одреши појас и расплете |
| >, па опет седање за пуну софру.{S} Али пре тога Цигани, од прозора до прозора, с бубњем и песм |
| се тако брзо и тако просто.</p> <p>Али пре но што су се разишли, старотурци су опет узели од Џ |
| ж и жена што се воле, и што су се узели пре неки дан.{S} Робиње мисле: „Благо њој!{S} Како је с |
| и зар су то људи кад нису ништа мислили пре но што ће извршити законске одредбе?{S} Видели му т |
| рију од њене девете године, који су јој пре кратког времена, како је писала <pb n="276" /> Госп |
| е, на срце; али се увек трзам, прибирам пре по што сам повукла обарачу...{S} Побуњена, хоћу да |
| ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже на софи под белим комарником, јер царство ком |
| ство комараца још није прошло, зује као пре, а њој је и то монотоно зујање мило: подсећа је на |
| , долазиле су јој, дружиле се с њом као пре, јер она је још „поштена жена“, и ако добро знају д |
| . „Доктор!“ викну она онако страшно као пре неки дан, јер својим уплашеним очима виде смрт.{S} |
| ису у љубави; моја мајка хвали суту као пре.{S} Откад не говоре, а нигде се још не видеше, за м |
| сле није устала свекру, и муж је отерао пре но што је била.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али |
| реска; ни најмањи лист се није покретао пре трескова.{S} И наједанпут, као да гром удари у слем |
| син с друговима.{S} У почетку се враћао пре суфура; али на што, кад није могао к мени: жене.{S} |
| има више од пола столећа, служила је до пре неколико година, док се није почело говорити о вези |
| мала потребе да очи обарам.{S} Нисам до пре три дана; а пре три дана... и ја не оборих очи.{S} |
| е, па да мисли на <hi>њега</hi>, као до пре неколико вечери што је мислила на другога, на своје |
| не, јер у Европи је одрастао, живео до пре две године.{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А |
| SRP19120_N68" />.{S} О да је нешто мало пре гром пукао, по свој башти би разнео Џемала: тамо но |
| а. „Две страсти не могу заједно.{S} Оно пре није била љубав, већ вољење.{S} Јер како је могла б |
| дах: из њега ћеш прочитати да треба што пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи |
| уна 1905.</p> <p>Слатка тејзе, дођи што пре, не могу без тебе.{S} Не могу, тејзе, слатка тејзе! |
| могу, тејзе, слатка тејзе!{S} Дођи што пре!{S} Хукнула сам у хартију, ту је мој дах: из њега ћ |
| наравно у харемима.</p> <p>Пиши ми што пре: да ли се „ствар развија“, или је прошло на лепом п |
| Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешто пре ње тргло, пробудило, и она тада чује у левом уху не |
| <p>— Откуд ви овде, ханум, кад сам вас пре неки дан видео близу Касумије: било вам је „прво ве |
| а, ње нема...{S} Устала!{S} Зашто данас пре њега, кад увек устају заједно, заједно се умивају и |
| ренути, лудо моје срце!{S} Јер мој отац пре би пристао да му кћи умре, него да га осрамоти...{S |
| ручак ни за ифтар.{S} За ифтар су, још пре две вечери, позвати гости.{S} Најпосле се осмели и |
| м се разговара као с другарицом.{S} Још пре неколико година с њом се могло разговарати као са з |
| {S} Црна свилена антерија, прављена још пре дванаест година, стајала јој је врло лепо према сре |
| много крива што им није казала све још пре неколико месеца, кад је чула.{S} Седе на један крај |
| ађанина који су се доселили у Солун још пре двадесет година.{S} Ибрахим-Хасан-бејов харем <pb n |
| о вези између снахе и девера...</p> <p>Пре деветнаест година, Али-Рашид-беј, Осман-бејов отац, |
| S} Ви то знате, драга госпођице.</p> <p>Пре неки дан сам видела човека чини ми се први пут у жи |
| конаку, а она одмах устаје, као млада, пребаци преко косе танки башјорти, с којим је малочас и |
| Ариф скиде чаршаф и пече, а преко косе пребаци Нуријин башјорти, и оде у собу младенцима.{S} О |
| сије обукла у своје ружичасто јелдрме и пребацила јој преко косе бели башјорти; а она, наслоњен |
| ака.“ Он се зачуди, мислећи да она њему пребацује за женидбу, и рече: „Каквог ортака?!{S} Ја и |
| е: развијају их робиње, невестин род, и пребацују чаршафе преко рамена невестине стрине, тетке |
| с је звала Нурије-ханум?</p> <p>Она сва пребледе: његовом муком заваравала је своју муку.{S} Не |
| <p>Кад се зачује звонце с улице, сестре пребледе, па скачу и згледају се; хоће да ослушну, па с |
| езања.</p> <p>— У Европу! узвикну она и пребледе.</p> <p>— У Европу.{S} Сутра...</p> <p>— Тејзе |
| задрхта, па побледе и саже главу као да пребраја жице.{S} Осману се софа окрете.{S} Па за час к |
| је од пре неки дан, а са мном откад!“ И преброји на прсте месеце: „Дванаест...{S} Година дана п |
| м за које је била ова реклама написана, превазишао себе.{S} Кад она уђе, ниједан се не помаче, |
| Њине жене књижевници звале су га још и „Превазишао Себе“, зато што је у једној његовој књижевни |
| е покривајући главу.{S} А он, посрћући, превали преко језика: „Фатма!“ — „Џемал беј!“ узвикну о |
| oreign xml:lang="fr">Cocotte</foreign>“ превали он опет и подиже нож, а оне све три, писнуше ка |
| .{S} Али и сиротињско плаче, с муком га преваре и доведу... досади му се његово чудно миловање. |
| и!{S} Она је ту, сакрили су је, да њега преваре, уплаше.{S} Па отиде у теткину собу за рад — пр |
| робиње се радосно смеју и гледају да је преваре да јој пољубе скут...{S} Опет кажем да ове жене |
| же као своје дете, а да све сакрије, да превари своју пријатељицу!{S} И учини јој се црна, прља |
| „Фатма!“ — „Џемал беј!“ узвикну она па преваривши робиње откључа врата и полете мужу на груди. |
| да му је рана опасна.{S} Кад би знала, преварила би све укућане да ће да иде или тејзи или на |
| о се буне.{S} И мало па виде да се није преварила; јер најстарија од њих, жена од двадесет и не |
| а турске обичаје, — да га преваримо.{S} Преварили су себе, не њега.{S} Зар су то верски обичаји |
| а не треба да је више његова, јер су је преварили.{S} Он нигде ништа нема и ни за шта није спре |
| ропи, па не зна турске обичаје, — да га преваримо.{S} Преварили су себе, не њега.{S} Зар су то |
| „злочин“ извршен према њој, детету.{S} Преварио ју је луткама..{S} Она се сећа тога вука у овч |
| на ортака, и то ниједна није знала: две преварио, варалица!“...{S} И загрлисмо се као сестре, и |
| тако било, и он је био задовољан што је преварио госте; а сад се згади на ту лаж, те плати маст |
| зе.</p> <p>— О-хо!{S} Ти мислиш мене да превариш.{S} Кад воли мужа, зашто је онолико тужна кад |
| е, на играчке, које си ми куповао да ме превариш!...{S} Ти мене ниси волео, јер <pb n="240" /> |
| застаје, тресе плећима, увија трбухом, превија се уназад, додирује теменом тле; исправља се, п |
| и Ламартина — Гиј де Мопасана, Марсела Превоа, Пола Буржеа, и друге.{S} Нађоше и Флобера, и Ло |
| харема.{S} Фатма их подсети на Марсела Превоа <hi>Шоншету</hi>, девојче из француског пансиона |
| глас подиже човека, узноси га на небо и преводи преко <hi>срата</hi>, (моста од длаке).{S} Да ј |
| а "слатко срце моје", зато се овде тако преводи.)</note> <note xml:id="SRP19120_N65">Полудевојк |
| свадби, држим једно предавање?{S} Ви им преводите реч по реч; нека им свака реч уђе у срце“. — |
| !</p> <p>— Емир чедо, ништа...{S} Мавиš преврнуо с полице сахан с мухалебијом, а ја сам мислила |
| укоричену књигу, седе према унуци и узе превртати листове: тражила је песму с рефреном „ћути, т |
| куту софе и сва се унесе у Коран: чита, преврће листове и непрестано се ниха.{S} Фатма је данас |
| исправља се, пуца прстима, подврискује, преврће очима, раскалашно се смеје, пада на колена, про |
| рано изиђох на балкон, а оно море ври, преврће кључ; од обале ми се учини котао, па се тек поч |
| и расејано, и сваки час оставља иглу па преврће <foreign xml:lang="fr">Poésies Nouvelles</forei |
| get="#SRP19120_N17" /> од љуске орахове превучене црвеним атлазом ; у обе подвољак округао па к |
| о ружичастој свиленој хаљини из Париза, превученој најскупоценијом чипком, дубоко изрезаној, с |
| иотеке узимаше једну по једну свешчицу; прегледа их, из сваке по штогод прочита, француски и ен |
| атра: сад наложена, суха дрва букте, па прегорева, па догорева, па остане јасан жар, па по жару |
| јер јој зуби силно цвокоћу, па да не би прегризла језик.{S} Осман пробуди и сестру. „Цреп у ман |
| тву. <hi>Абдеслија</hi> - узела "прање" пред молитву, спремила се за молитву.</note> <note xml: |
| му је напунио девету (он неће раније), пред његовом кућом атови и мазге (он ће по старински): |
| ред кафаницама где је било пуно Турака, пред вече највише самаца што станују по хановима.{S} Пр |
| <hi>студенти</hi>?...</p> <p>30 априла, пред вече.</p> <p>И ако сам „оваква“, око мене обилази |
| иће се време.{S} А по турским махалама, пред вече је било живље но обично: дерњава продаваца ра |
| ешто од мене откиде.</p> <p>1 рамазана, пред вече.</p> <p>Благо мени, ето га!{S} Ја му чујем ко |
| ма, те видевши га изненада, близу себе, пред собом, после толиког времена, она се заборави и за |
| шле да свирком и песмом дочекају јенђе, пред којима је ишла свекрва.{S} И наједанпут, у дворишт |
| киња их је бунила кад год су биле саме, пред њиховим гувернантама.{S} Оне су ову смеђу, експанс |
| >P.{S}S.{S} Ви сте ми, драга госпођице, пред полазак поручили да се вежбам. „Ако много пишеш, б |
| из берберинове руке и хтеде кући; али, пред њима стадоше једна затворена кола, берберин угура |
| олико што ме од њега срамота.{S} У нас, пред оцем не пуши, и седи као девојка син, а камо ли кћ |
| аздух.</p> <p>У исто време кад и синоћ, пред Нурије-ханумином кућом стадоше затворена кола, са |
| мах после вечерњег позивања на молитву, пред Нурије-ханумином капијом зауставише се једна затво |
| крадом; под оном смоквом седе десетину, пред њима је грамофон: пригушено се смеју, кикоћу се, ј |
| >До средње капије у харемском дворишту, пред женском послугом наређаном с једне и с друге стран |
| и говори га и кад треба и где не треба: пред клањање, и код мртваца!“ Држи француске илустрован |
| не чу се зврјање кола, уши да заглухну: пред капијом Ибрахим-Хасан-бејова харема заустављали су |
| насмеје.</p> <p>Никад не каже „Алла!“; пред сваку реченицу рекне „<foreign xml:lang="fr">Mon D |
| скињу што пљеска играчици <pb n="77" /> пред старим ханумама, волеле као своје гувернанте; и да |
| по кући, по башти, како сам срећна!{S} Пред мојим очима су расле и развијале се као пупољци.{S |
| њен муж, није дошао ни на вечеру!...{S} Пред саму зору, отежаше јој капци, савлада је сан, — за |
| ско цвеће <hi>ариф-лен зариф</hi>...{S} Пред харемским вратима четири велика лимуна, под прозор |
| p>— То је лудост од њега.{S} А ти...{S} Пред младом муслиманском девојком да се љуби мушко и же |
| дан није видела мужа, избегавала га.{S} Пред вече, чу његове кораке, па отрча тетки да не буде |
| отуд вратила, била је врло невесела.{S} Пред вече, њен син, дошав из чаршије, весело јој рече:< |
| више самаца што станују по хановима.{S} Пред једном и он седе и затражи чашу воде, попи је даде |
| чисто погурен, дубоко оборене главе.{S} Пред кафанама већ никога није било, осим самаца што ста |
| ласка мало поседе код Фатме, па оде.{S} Пред вече дође, али не сама, већ с једном турском женом |
| 9" /> кад су хануме онолико викнуле.{S} Пред вече се све очешљаше и обукоше осим Емир-Фатме.{S} |
| један огроман <pb n="211" /> пожар.{S} Пред Нурије-ханумином кућом зауставише се кола и чу се |
| наједанпут и пред свима зове да „изиђе“ пред човека, и поцрвенивши захвали јој извињавајући се |
| ену траву.{S} Касапин овна рашчеречи, а пред Нуријином средњом капијом беху неколике Туркиње у |
| ми се не смеју.{S} Ја француски знам, а пред њима, ја замуцкујем, и ја правим грдне погрешке, и |
| је пусто, као да је све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: размилели се продавци и слуш |
| ба образа и оба ока, али је неповерљива пред Туркињама, па макар те Туркиње биле и нове. „Да ст |
| звијена, да сам по ваздан у чаршији, да пред вече седим крај широм отворена прозора, да се загл |
| орила, поче Нурије, да вас позовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опити, |
| не беше уставе која би је зауставила да пред вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да |
| е-кадун каза, да њега зове на име, и да пред његовом мајком пуши.{S} Може бити зато што он није |
| људи га светују, да се остави тога и да пред сведоцима да реч: ако се, на пример, опије, да му |
| ..{S} Рамазан је сад само у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да да |
| ином на глави, јер у соби су два човека пред које она „не излази“, Фатмин теча и брат од тетке, |
| егов унук пред њим расти као њена унука пред њом.{S} Он није имао сина да облачи, те ће облачит |
| м имала оно с оцем...{S} Како сам могла пред оцем!..{S} Невероватно, па ипак, било је...{S} Али |
| лиотроп...{S} Кад би после овога изишла пред матер и бабу, црвенела би од стида и крила очи.{S} |
| нки башјорти, с којим је малочас изишла пред Мухамеда, кад је клањала, и иде у конак, да се са |
| ана; али кад чух шта се све по харемима пред девојчицама говори, ја одустадох од тога, знајући |
| мају духа, али.. ...</p> <p>Истога дана пред вече.</p> <p>Колико је волела тејзе Мадам Аристид, |
| анцуском језику, и како да прави темена пред млађима од себе, како пред старијима, као коња: ка |
| ни, и седе према свекрви и сути.{S} Она пред свекрву никад није изишла овако.{S} Сад се бави са |
| непрестано у соби, седи и пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово не може: не сме.{S} Ово је н |
| <p>— Много.{S} Око икиндије устаде, па пред старом ханумом, својом свекрвом, цигару..{S} Ја са |
| све с посувраћеним печима.{S} Мало, па пред конаком стадоше двоја затворена кола и из једних и |
| отвори, погледа у слику: она јој заигра пред очима...</p> <p>— То није он! викну промукло и стр |
| уби... пољуби у уста!{S} И она ће сутра пред нене и мајку с човековим пољупцем на уснама, па ће |
| кад кроз прозор спази Арифу, она похита пред њу и у предсобљу јој нешто шапташе на ухо.{S} Ариф |
| своје госте опази кроз прозор и похита пред њих као девојчица: беше радосно изненађена. <pb n= |
| и син узеше пити кафу уз дуван, (снаха пред свекрвом никад не пуши).{S} И поче се разговор, за |
| акама као за Курбан-Бајрам.{S} Пашиница пред сведоцима опуномоћи једног комшију, па обоје узеше |
| е конаку, где су слуге.{S} Један истрча пред њу, и видев је гологлаву, окрете јој леђа; а она м |
| на кућа жена; мој син пође мени, па кад пред вратима види обуће као у обућарници врати се и оде |
| да јој устаје кад у собу уђе, да никад пред њом не запали цигару...{S} Она нова разумеде само |
| њер, свако вече, ја носим и идем напред пред женама да им осветлим пут.{S} Чини ми се да их не |
| с дувком на лицу, па се усправи и стаде пред њом с прекрштеним рукама.{S} Свекрва извади „бакши |
| обраслим у коров.{S} Џемал-беј застаде пред једном кафаном под ведрим небом.{S} Турци су тражи |
| анцускињама, и изиђе...</p> <p>Кући оде пред подне, и затече Фатму....</p> <p>— Боже мој! узвик |
| шла <hi>онако</hi>.{S} Како ће да изиђе пред другове?!{S} О, сиромах, горд, јунак, мушко!{S} Ал |
| ти гости.{S} Најпосле се осмели и изиђе пред хануме :</p> <p>— Ви сте, хануме, заборавиле за го |
| "#SRP19120_N52" /> Али сад, ти ми изиђе пред очи, и <hi>он</hi>.{S} Како сам могла и помислити |
| ранац, као Француз.{S} Мерсији он изиђе пред очи као жив.{S} Леп је, сећа се.{S} Погледа у Фатм |
| ори, и кад уђоше, пољуби им скут и пође пред њима, поведе их уском стазом посутом ситним шљунко |
| окрећу, обе, и с пуно поштовања полазе пред њима, да их <pb n="72" /> уведу у кућу.{S} За Цари |
| је сви воле.{S} Она је онаква каква је пред Мерсијом и Ариф-тејзом, сестром од тетке њене мате |
| ац, али ти Фатме не познајеш.{S} Она је пред тобом као оне девојке што изигравају у Еден-Театру |
| ишен чула.{S} Ишао је, и застајкивао је пред кафаницама где је било пуно Турака, пред вече најв |
| у лицу, а ни речи не проговара, не уме пред човеком ..{S} А кад је сестра испраћа, она вели:</ |
| S} Он јој је као род... сестрић је жене пред чијим је очима одрасла.{S} А да јој је давала пуна |
| се око ограде, смокве и палме, у лимуне пред кућом и олеандре, који су надвисили кућни кров.{S} |
| "SRP19120_N70"> <hi>Абдест</hi> - прање пред молитву. <hi>Абдеслија</hi> - узела "прање" пред м |
| нису говориле: стиделе су се да говоре пред странкињама о овако озбиљним стварима: о правима ж |
| ан.</p> <p>— Знаш, Нурије, како је море пред буру: тихо, некако страшно тихо? рече пашиница с м |
| олицу, и мисли шта ће: срамота га да се пред њом појави.{S} У томе, она уђе и не рекавши му ни |
| кад је била врло млада, развеселила се пред неким непознатим ханумама, а оне су се смејале, за |
| што су јој обукли чаршаф...{S} Фатма се пред Мерсијом радовала; а кад пођоше пешице, њој се ова |
| е знају да он истину говори, јер она се пред њим претвара...{S} Она је жива и весела, и зато је |
| уће.{S} А можда је она све знала, па се пред њим претварала.{S} И она уме да лаже.{S} Оно вече |
| а заиста чедних, и ако не црвене кад се пред њима изусте и такве речи каквих у нашим језику зац |
| служила за пример: црвенела је и кад се пред њом помене кошуља.{S} А једно вече, <pb n="87" />< |
| биљио, стидљиво, и опет поцрвени кад се пред њом помене кошуља.{S} Па се сети шта им је причала |
| вели Ајше-ханум, црвенела је кад год се пред њом поменула кошуља, а није поцрвенела кад јој је |
| S} И мушки и женски заједно!{S} Мени се пред људима узме језик, а ове жене!...{S} У соби, до со |
| том, као духови или сени умрлих, док се пред њима не забеле гробље...{S} Као да ће се подићи пл |
| 20_N23">Ја сам правоверна и заклињем се пред Богом да је моја сестра од стрица заљубљена у лепу |
| S} Њих три сву ноћ ћутаху, као да им се пред овом њима страшном збиљом језик узео; нико им не п |
| } А што је забрањено...{S} Може бити те пред њом љубио?</p> <p>— Па... једанпут..</p> <p>— То ј |
| некад да се нашали.{S} Играчица полете пред једну лепу, бесну бејовицу, и поче „други део“ игр |
| е, за једним старим Турчином што ношаше пред њима фењер, уздахну.{S} Мадмоазел Дарно ушла је у |
| ени <pb n="190" /> кишобранима, стадоше пред капијом; муфтија лупну звекиром у капију, а она се |
| андрчу.{S} Најпосле, једна кола стадоше пред њином капијом, а она потрча да се намести са своји |
| ављене вођице.{S} Најпосле кола стадоше пред једном великом двоспратном кућом са софама, ћошкам |
| трећи петли и гугутке.</p> <p>Устадоше пред само подне, и робиња им се прикраде као лопов и ша |
| да га негује, излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то к |
| кући, па тек успори ход: опет кафана, и пред њом Турци, самци што седе по хаповима: седе, пуше, |
| етири групе, пошто их је било повише, и пред сваку се групу ставио седефски столић с тепсијом и |
| радни зид, покривен лозом и бршљаном, и пред духовне очи изиђе јој цела слика харемског живота, |
| p> <p>Нурије-ханум позва их на суфур, и пред њима пође посрћући.{S} На столу пуно, а ниједна ни |
| {S} Где је амбиција — био је први?{S} И пред очима му изиђоше градови у којима је живео, и они |
| ао обично по турским махалама изјутра и пред вече, а она никога не познаје.{S} Чим чује кола, о |
| сли, зачуди се што је тако наједанпут и пред свима зове да „изиђе“ пред човека, и поцрвенивши з |
| вуче у један луг од јасмина, и да не би пред мушким била с откривеном главом, једном руком диже |
| и од тога бола уплашила и која се не би пред њим поклонила, осетивши у себи</p> <p>------------ |
| То није пост пред Мухамедово рођење или пред његову смрт, већ за испаштање грехова у минулој го |
| оворим, али радост ми не да да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој је говорно, како ће његов унук |
| ила страшно забринута.</p> <p>Он сврати пред трећу кафану, где не бејаше већ ниједног жењеног Т |
| цело тетка умрла".{S} Не смеде истрчати пред њу, као други пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је |
| {S} Кад се рашчује, он неће смети изићи пред другове: исмејаће га...</p> <p>И смисли да то попр |
| тејзе! викну она радосно, па потрчавши пред тетку сави јој руке око врата и узе је љубити; и о |
| старост се пролагала: откуд ће да пуши пред свекрвом, није полудела!"</p> <p>У томе се чу кашљ |
| “ Он јој је говорно, како ће његов унук пред њим расти као њена унука пред њом.{S} Он није имао |
| /hi>!{S} Ја сам пуна да прснем, а немам пред ким да се испричам.{S} Ми се спремамо за чифлук.{S |
| шу.{S} Та душа сад силно пати, а ја сам пред оцем као увек: мирна и насмејана.{S} Не могу у очи |
| е био.{S} А он је љубоморан чак што сам пред Османом била развијена, јер за пољубац не зна — ја |
| ко, некако страшно, као да ћу да изиђем пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и синоћ, ноћас и |
| Осман рече:</p> <p>— Изиђи, ханум, као пред оца, гологлава:{S} Ахмед-беј, мој брат, старији је |
| некуд путује, и ако море, најежено као пред грозницу, негде као да је посуто златом а негде кр |
| ва најежила, и осећала сам хладноћу као пред грозницу, и била сам толико слаба: да нисам склопи |
| арисима крај гроба своје мајке и клањао пред њим по пет пута на дан; а после сваког клањања, би |
| ље је што нема Фатме.{S} Како би изишао пред њу?{S} Обуче се и пође по кући, и сети се: „Ако се |
| тела је да је дира.</p> <p>Седеле су до пред вече, ту су ручале, и много се разговарале: о Цари |
| а је не би одвојила од мужа..</p> <p>До пред зору са женама, а онда суфур и — пост.{S} Свуче се |
| ене бајалице, па ништа не помаже, свако пред вече ухвати је грозница.{S} Њен отац навалио да ид |
| прави темена пред млађима од себе, како пред старијима, као коња: како да држи главу кад се јаш |
| !{S} Је ли она луда!{S} Срамота је било пред њом о томе и да мисли...{S} Поцепа завој.</p> <p>P |
| ро бити деда. „Опрости, мајчицо, што то пред тобом говорим, али радост ми не да да ћутим ни пре |
| антерију.{S} Она се тебе боји, па зато пред тобом једно мисли а друго говори, једно осећа а др |
| Не могу у очи да га погледам ни честито пред њим да проговорим, не толико што га се бојим, коли |
| е насмеја како се ретко смеје, нарочито пред свекрвом и рече:</p> <p>— И сад тобоже воли Енглес |
| еран у Европу.{S} Кад јој није туђ, што пред њим меће башјорти?{S} Наши обичаји: забрањено.{S} |
| ем, трже се као од уједа гује...{S} Зар пред харемима сме пољубити лепу девојку, и то Француски |
| та, не сматрајући Нурију за сестру (јер пред сестром не би све говорила), већ само за нову...{S |
| њем и много побожности.{S} То није пост пред Мухамедово рођење или пред његову смрт, већ за исп |
| и, и излете кроз прозор, паде на смокву пред кућом.{S} На смокви је стајала за дуго, па кад чу |
| ло, тупим погледима, не пушећи (не могу пред свекрвом), гледају у беја и слушају га; он, обучен |
| Одатле, оне пођоше натраг у град, ногу пред ногу, и требало им је много времена да сиђу и да у |
| се богатством.{S} Дигне главу, па ногу пред ногу, и због тога су га прозвали <hi>Бујукбурунли< |
| госпођице, колико је лепо у Бејлербеју пред вече.{S} На обали небројено четвороножних столичиц |
| дена је двема младицама срећним у браку пред нене и мајку, да их по азиски поздрави: и саже се |
| дан, она се изгуби кад Џемал своју жену пред њом пољуби.{S} Пољубац млада и лепа човека, Европљ |
| ича, откад је воли а никад је не помену пред друговима, бојећи се да се не насмеју, да нешто не |
| бе:</p> <p>— Ко би смео говорити истину пред Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не би остала овде н |
| као старотуркиње.{S} Старотуркиње метну пред вратима женске папуче мужу непознате, и он кад дођ |
| не поштује...{S} Кад би запалила цигару пред његовом мајком сада!...{S} И поче у њему да ври, а |
| не Енглескињу и Францускињу.{S} Оне су пред њима слободне; Францускиња их је бунила кад год су |
| рци натоварени намирницама застајали су пред капијама које су се помало отварале да се кроз њих |
| ла свекрва.{S} И наједанпут, у дворишту пред харемом тушта и тама!{S} Све су развијене: развија |
| очито кад виде „непознату“ женску обућу пред вратима!...{S} Мој син, кад није затекао код мене |
| е време да се чује протест нових, да их пред Европом брани, заступа.{S} С великим црним очима, |
| олесна.{S} Само ме је срамота што пуших пред старом женом, свекрвом, а нарочито што не устадох |
| а ручак долази Али-Рашид-беј.{S} Старац пред вратима скида обућу, а ови гледају да се он појави |
| е Џемалу и рече.</p> <p>— Сине, дај реч пред сведоцима да се више нећеш опити, а ако се опијеш |
| hapter"> <head>I</head> <pb n="1" /> <p>Пред једном лепом кућом, двоспратном, са шалонама и с т |
| куће и из дворишта, као сенка...</p> <p>Пред капијом је чекају двоје, једна жена у чаршафу и је |
| о зарумењено лице очараваше све.</p> <p>Пред крај њене веште, уметничке, топле игре дођоше оне |
| од њен комарник, и утишаваше је.</p> <p>Пред саму зору, заспа; али, спавала је врло мало, и чим |
| е умрети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече, она угледа кроз прозор Ариф-тејзу: смакла с |
| затворише отворе и одоше у кућу.</p> <p>Пред вече опет одоше уза зид, и опет намењиваху.{S} Ули |
| ја почех песму... <pb n="65" /></p> <p>Пред зору се пробудих, и — све живо спава, тишина: доцк |
| ана...{S} Пре но што би и овде свратио, преда њ истрча један турски неваљалац, кицош, висок, ви |
| а одох у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе једна млада жена, старија од мене, па ме |
| Она га не моли да се не опије, не пада преда њ, не грли му колена.{S} Да их неко пита да ли се |
| е мужеве; а моје пријатељице... ниједна преда њ да изиђе.{S} Код мене се продужавало гостовање: |
| то да се закључа, она пође.</p> <p>— Не преда њ!..{S} Бежи!..{S} Сакриј се!...</p> <p>— Зар од |
| е одговоривши свекрви.</p> <p>— Јуче си преда мном пушила, а ја сам ти то одбила на болест.{S} |
| „чувај беле паре за црне дане“; и нико преда мном није изустио: „дуг је зао друг“...{S} Мајка |
| е главом.</p> <p>— Ах ти нећеш да пушиш преда мном.{S} Али кад је човек брижан или болестан, ни |
| ндило, и од других ствари.{S} Ви сте ми предавали, да кад нам се тако чини, то је из нас самих. |
| особе или две ствари</hi>“ тако сте ми предавали, а ја не знам с чиме да поредим његове очи, и |
| које, путујући, иду харемима и држе им предавања...</p> <p>Одавде, Ариф оде кући.{S} Муж је хт |
| се, драга госпођице, и сад сетих ваших предавања, <hi>Стила</hi>: нећу да употребим глагол <hi |
| им женама, овде, на свадби, држим једно предавање?{S} Ви им преводите реч по реч; нека им свака |
| нуми скут, црнкиња пољуби њен јорган, и предаде јој два писма: једно од Мерсијине мајке, друго |
| “, кратко изговорено, много му рече.{S} Предаје се Божјој вољи, и трпеће.{S} Само му је тешко о |
| “.{S} Али та „Францускиња“ час-по па се предаје вољи Божјој, јер верује у <hi>Писмо</hi>; и она |
| не са Солуњанима, ређа им имена зетових предака и помиње му конаке: два у Бејлер-беју, два у Ст |
| {S} То ми је у крви, наслеђено од мојих предака.{S} Ја верујем у све у шта су веровале моје пра |
| Ислама: помирила се са својом судбином, предала се вољи Божјој.{S} Нико није ни слутио да је он |
| ле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се нисам предала вољи Божјој.{S} Овако су завијене с тога, што ј |
| иди, овде, те га слала па Јалије, свако предвече, сваку ноћ, кад је била месечина.{S} И он ју ј |
| бео; а море, у вечитом покрету и свако предвече немирно, ударало је снажно и ритмично у обалу, |
| , ако би је случајно срео.</p> <p>Једно предвече, мајке им не беху код куће, а оне изиђоше на б |
| одвоји... сад је здрава.{S} Свекрва јој преде свилу и наједанпут рече:</p> <p>— Од ове свиле от |
| сле Нурије прекиде ћутање:</p> <p>— Мој предлог је врло добар.{S} Да пробамо.</p> <p>— Али то ј |
| исати из списка.{S} Да је прихваћен мој предлог, да се упути на рад наш слатки Џемал-беј!{S} Ал |
| шум њихових корака: загледао се у неки предмет на столу, весео, насмејан.{S} Нурије му приђе б |
| .{S} Ја мислим на тебе.{S} Ти си једини предмет моје љубави. (* На турском постоји фраза "слатк |
| ..{S} За тренутак, као муња што осветли предмете сакривене помрчином, тако у Џемаловој помућено |
| Францускињу," рече Емир.{S} И помињаху предмете своје љубави — жене!{S} Као пансионаткиње што |
| ије могла да се задржава дуго на једном предмету.</p> <p>— Јуче сам видела Жути Врскапут...{S} |
| {S} Буне се, отимају се, беже од глупих предрасуда и опет им се враћају.{S} Раде, а шта су урад |
| . „То је жена застарелих идеја и глупих предрасуда,“ говориле су оне мајци, с којом немају гото |
| штина.{S} Исти луди појмови, исте глупе предрасуде, старе, изанђале: с човеком не сме да седи н |
| помисли Ариф.{S} Говор jе држала будућа председница „Друштва за васпитавање турских жена“.{S} А |
| мало.{S} Главна међу њима имала је бити председница „Друштва за подизање друштвеног морала“.{S} |
| ф хтеде да плане и да рече: „То ће бити председница <pb n="255" /> за подизање своје репутације |
| у срећу, уздржа.{S} Секретар ове будуће председнице имала је бити једна која са својом претпост |
| жене).</p> <p>Насред великог отвореног предсобља, разастреше, на египатску асуру, бели чаршав |
| грдили лице и руке, и ноге, босе.{S} Из предсобља се шири дим од омана; кроз комарнике се виде |
| ...</p> <p>Она одмах устаде и оде преко предсобља као дух, приђе уз врата где је он, и прислони |
| данас у зеленој антерији.{S} Прође кроз предсобље и оде у сутину собу за рад; не улази код Џема |
| инима.{S} Фатма не седе, већ прође кроз предсобље бацајући погледе у широм отворене одаје с пос |
| тке су врло густе.{S} Па су прошле кроз предсобље и погледале у софу: мајке им седе с подавијен |
| о изиђе из своје собе.{S} Прошавши кроз предсобље, без шума, она се заустави код изласка и покр |
| ље одведоше невесту доле у једно велико предсобље сасвим празно, па је попеше на један велики с |
| звикну Фатма и поче плакати.</p> <p>А у предсобље је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се закрв |
| а.{S} А робиње иду — дођу, радознале; у предсобљу се састану, и шапћу нешто једна другој на ухо |
| грозничаво чекају тај тренутак...{S} У предсобљу говор, питање : „Има ли кога?“ Одговор : „Нем |
| де да их пита где је, па не смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбејазу и брзо рече:</p> <p>— Где је |
| јке, развијене: да дочекају госте.{S} У предсобљу се бејаше наместила у два реда женска послуга |
| а у бочици донела.{S} Наврх степеница у предсобљу дочека их стара Шехназе-ханум с унукама Фатмо |
| зор спази Арифу, она похита пред њу и у предсобљу јој нешто шапташе на ухо.{S} Ариф скиде чарша |
| лици, једанпут у дворишту, а једанпут у предсобљу; он и не слутећи да су у тим простим старомод |
| сахрањена?...“ И овим тужним мислима и представама Ариф понова исцрпе сву моралну снагу, и кло |
| Џемал-беј, по европски, и кад би нам се представио, по европски, и кад би се с нама руковао...< |
| ушао <hi>тај</hi>, и поклонио нам се, и представио нам се: „Ја сам Мурад-Џемал-беј“, поче Мерси |
| ствено осветљен, она се збуни.{S} Ту је представљена Европа у миниатури.{S} На канабетима, у на |
| не нађох ни тебе ни Мерсије.{S} Ово што предузимам: васпитавање и припремање жена, масе, уједно |
| иње, него се отрезни, расвести и скочи, пређе башту као па крилима...{S} За њом полете груда зе |
| м. <pb n="5" /></p> <p>Мерсије изненада пређе на нешто сасвим друго.{S} То је био њен обичај.{S |
| ремена на време, Фатма је осетила да је пређе лака дрхтавица, и није знала зашто, да ли што јој |
| м не састави ни три месеца: једно јутро пређе преко пута без питања, и он је — отера.{S} Опет з |
| јер њега је писао Мухамед.</p> <p>Пошто пређе рукама преко лица при помену имена пророкова и оч |
| било неугодно: срамота ме да преко собе пређем, чак и да проговорим...{S} Бојим се да ми се не |
| ше познанице (њена је својина тај каик) пређемо на европску страну, на страну румелиску, како о |
| о би, тек оне с ове веселе, шаљиве теме пређоше на једну врло озбиљну, која је у турском бољем |
| ... ко зна, још од Мухамеда!</p> <p>Сви пређоше рукама преко лица и очиташе молитву.</p> <p>— Н |
| ору, с мало отвореним шалонама, па брзо пређоше у другу из баште, где бејаше много прозора, и с |
| и кад виде њу овакву, помену Мухамеда, пређу рукама преко лица и беже... „Зар полудела, сирота |
| одвратне; једна Немица поређиваше их с преживарима.{S} Сафет, увек свесна, трезвена, чак и онд |
| лудој паде на памет зарицање!{S} То је преживело, има га тек понегде, код простих по малим гра |
| ашег, па га ипак називају несавременом, преживелом установом.{S} Јадно, јадно ово двоје младих! |
| к много савршенији, па ипак га називају преживелом установом и раде му на реформи.“<pb n="57" / |
| пи, трипут више ја у Стамболу...{S} Све презадужено!{S} И сваки лепи конак на Босфору на анадол |
| нака, али су оба већ туђа, — жена му их презадужила.“ <pb n="106" /></p> <p>Ништа више.{S} Ја с |
| га.{S} А ништа му не рече, и због тога презире себе, што се претвара, што лаже, што му не каже |
| њену зарасле!{S} Жене!{S} И бацаше пуне презрења погледе на тетку и мајку. „Не, чедо, то није ж |
| , било ме страх за живот, заврши, па се презриво насмеја.</p> <p>— А да ли бисте волели да не з |
| оцији, некад великој да је замуцкивала, прекидала реченице, и најпосле рекла: „Не, ја не могу д |
| малочас не одговорих, не хтедох да вас прекидам, рече Фахрије-ханум.{S} Вичете на Цариграђанке |
| мал-бејом што се јуче...</p> <p>— Опио, прекиде га Ариф, и даде му знак очима да ћути.</p> <p>Ј |
| Нурије-ханум шушти трава..{S} Чујеш ли? прекиде је робиња.</p> <p>Она, не затворивши књигу, слу |
| брачне собе.{S} Ти треба...</p> <p>Она прекиде робињу и рече:</p> <p>— Какав закон!{S} У овој |
| "#SRP19120_N10" /> Наједанпут, домаћица прекиде песму и рече:</p> <p>— Збиља! је ли се ханум-је |
| а са секиром више своје главе; мајка је прекиде ..{S} Кад навирише у авлију и видеше да Џемал п |
| {S} Али ја га волим...</p> <p>Робиња је прекиде говорећи:</p> <p>— Није луд, кјучук-ханум, него |
| воје лепоте, поче Ариф.</p> <p>Сафет је прекиде:</p> <p>— Та кућа!{S} Богата истина, али пуна: |
| расла, па ме страх да...</p> <p>Ариф је прекиде узвикнувши узбуђено:</p> <p>— О, ханум нене, ви |
| ао и испуњавао собу.{S} Најпосле Нурије прекиде ћутање:</p> <p>— Мој предлог је врло добар.{S} |
| нас у махрами крв...{S} У мени се нешто прекиде кад се одвојих од Џиџи...</p> <p>12 новембра.</ |
| пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет да би прекинула непријатан јој разговор</p> <p>— Отровом, реч |
| три у један глас.{S} Мухамеданка не би прекинула молитву ни кад би видела зликовца са секиром |
| у мени час као да нешто ври па хоће да прекипи, час као да букти па хоће да избије пламен, а ј |
| аротурци одоше.{S} Он потражи Фатму: од прекјуче је није видео.{S} Нема је.{S} Он оде у њен „бу |
| ote> <note xml:id="SRP19120_N75">Ви сте прекјуче дошли из Цариграда, јелте, госпођице?</note> < |
| наест дана...{S} Ни моја молба, ни моје преклињање, ни моје сузе, ништа не помаже: отиде с вече |
| прошли пут.{S} И опет страх, бол, плач, преклињаше, грдња, и муфтијин говор, и — венчање: треће |
| одитељи молећи.</p> <p>— Аман, ага-беј! преклиње сестра и плаче.</p> <p>Брат га вуче за капут, |
| p>Мајка га моли да остави нож, тетка га преклиње, и не говори му као обично француски, већ турс |
| а..{S} А кад је несрећни отац, муфтија, преко једне рођаке испитао, она све казала.{S} Пошто се |
| шалла</hi>!“ А тек што поседаше, стара, преко обичаја турског, већ упита за здравље домаћиново; |
| Дарно!{S} Пољубила би је чак и у уста, преко обичаја турског, и француског.{S} И док се Францу |
| ревете, слике европских градова; а кад, преко кровова, црвених између зеленила, виде бео залив, |
| што зна ово: „колико гора висока да је, преко ње пут бива; а човек везир нек је, својој драгој |
| атма узимајући робињину руку, а у томе, преко ограде долете писмо.</p> <p>Ханума скочи да бежи, |
| к: грехота!...{S} А Осман, као полудео, преко старе кадуне пита је: хоће ли га кад му умре брат |
| цира говорио или прелазио<pb n="256" /> преко собе...{S} Чак и херој, млад, леп, пун поштења и |
| ако како је никад неће заборавити...{S} Преко кровова, гледале су море...{S} Одатле, са залива, |
| >Сутрадан, на капиџику нема катанца.{S} Преко баште иде Нурије без јелдрма, с белим муслином пр |
| > <p>— На јави.</p> <p>— Како?</p> <p>— Преко зида.</p> <p>— Чијег?</p> <p>— Сутаниног.</p> <p> |
| на ухо.{S} Ариф скиде чаршаф и пече, а преко косе пребаци Нуријин башјорти, и оде у собу младе |
| урлање побеснелих паса.{S} Дохватив га преко половине, берберин га посади па један отрцан минд |
| а, мени је било неугодно: срамота ме да преко собе пређем, чак и да проговорим...{S} Бојим се д |
| исао Мухамед.</p> <p>Пошто пређе рукама преко лица при помену имена пророкова и очита кратку мо |
| од Мухамеда!</p> <p>Сви пређоше рукама преко лица и очиташе молитву.</p> <p>— Нурије ханум, кћ |
| у овакву, помену Мухамеда, пређу рукама преко лица и беже... „Зар полудела, сирота!“ А она мирн |
| су над вашим кровом, у смокви с гранама преко тејзиног зида, у твом оцу, у вашем дилаверу, у ро |
| апијама, ни жене у чаршафима с фењерима преко дворишта... ни жагор, ни кикот...{S} Рамазан је с |
| Фатма отвори мило писмо и прелете очима преко дугуљастих француских слова...</p> <p>Понедеоник. |
| ћи главу духну преко једнога рамена, па преко другог, као да одуха прашину с хаљине... „Сестро, |
| ву и погледајући преко једног рамена па преко другог.{S} И кад свршише клањање, свих шест помак |
| кога?“ говори муфтија пре но што ступа преко прага. — „Нема никога,“ чује се из дворишта женск |
| “ рече Фатмина мајка, гледајући у залив преко белих минара и црвених кровова.{S} Кола су стајал |
| ори се...</p> <p>Она одмах устаде и оде преко предсобља као дух, приђе уз врата где је он, и пр |
| астави ни три месеца: једно јутро пређе преко пута без питања, и он је — отера.{S} Опет зва Зеј |
| да не устају кад се пева, да не прелазе преко собе кад се плаче.{S} Енглескиња је час-по нешто |
| ио и тако је погледао?{S} Па се покрије преко главе, да не чује пљуштање шадрвана и песму једно |
| ћа: зеленило траве је свеже, киша падне преко ноћ, а ујутру је сасвим суво, јер огреје топло су |
| у, па и знам и не знам, јер очи ми лете преко редова...{S} И наједанпут узех се смејати и плака |
| биње, невестин род, и пребацују чаршафе преко рамена невестине стрине, тетке и неких рођака из |
| њима.{S} Одоше на једну терасу и видеше преко дворишта гомилу „црних домина“. „Маске!“...{S} Он |
| ре, једва чекам да легнем, у вече, па и преко дан: зажмурим па покријем очи, <pb n="27" /> глед |
| ј-ефенди?“ Напослетку, он ништа не ради преко закона; у Корану стоји: муж је за жену одговоран. |
| Фатма видела места поред пруге што води преко Дедеагача.{S} Она, у засебном купеу, уз мајку и н |
| иже човека, узноси га на небо и преводи преко <hi>срата</hi>, (моста од длаке).{S} Да је неко п |
| слат од Бога</hi>; везе, али не прелази преко лица рукама<pb n="81" /> кад изусти „Мухамед“, не |
| ајући главу.{S} А он, посрћући, превали преко језика: „Фатма!“ — „Џемал беј!“ узвикну она па пр |
| ) кад смо на свет дошли, мора нам прећи преко главе.{S} Нисам ли те учила, зеницо моја, да ћути |
| на прсима, окрећући главу и погледајући преко једног рамена па преко другог.{S} И кад свршише к |
| ц доведе кћер до улазних врата бацајући преко <pb n="135" /> себе новаца за који се узеше граби |
| а она одмах устаје, као млада, пребаци преко косе танки башјорти, с којим је малочас изишла пр |
| S} Она је изишла на терасу и бацила очи преко црвених кровова, мимо бела минара и црне кипарисе |
| своје ружичасто јелдрме и пребацила јој преко косе бели башјорти; а она, наслоњена на ограду, г |
| е мајке, друго из Француске — дошло јој преко Епаминонде...{S} Робиња оде, а Ариф осети од кога |
| еле се речи, јецање, сузе, прсти су јој преко дирака летели.{S} Чак и они фанатици, „женски кон |
| вачем, где спаваше Фатма, покривена чак преко главе.{S} Стара на прстима приђе кревету, и полак |
| таше у чаршафима, с печима посувраћеним преко главе, те им се све лице видело: спремише се за љ |
| сестре, само у антеријама с башјортиом преко косе; направише гостима темена, па се повукоше у |
| сва у бело, са као снег белим муслином преко косе, — чита Коран...{S} Утрча у собу, весела, и |
| де Нурије без јелдрма, с белим муслином преко косе, обучена.{S} Сафет слете низ степенице, да д |
| сасвим отворена лица, с белим муслином преко косе, па пуше и гледају у Босфор, у воду, или пог |
| затворен, а ни помислила није да ће он преко зида.{S} Зна за свилене лествице, али у Европи... |
| ас — праг.</p> <p>— Па после би требало преко прага ја прва? <pb n="94" /></p> <p>— Која је мла |
| рема за ифтар.{S} А што се није окусило преко целе године, уз Рамазан се окуси, једе; сиротнија |
| {S} У томе виде да је то огледало пукло преко средине. „То је наша љубав.{S} Можда је она то на |
| Приложила сам ти писмо тејзино, послато преко мене.{S} Опрости што сам га отворила: била сам ра |
| ане, да се одгуши, па да се продужи пут преко Хамидије, и дуж целог Молоса, закрченог светом, г |
| ју сина од беде, и окрећући главу духну преко једнога рамена, па преко другог, као да одуха пра |
| ојих мужева; ништа их се не тиче што су преко дан, на каквом шеталишту званом овде „пијаса“, ил |
| о, пробудила.{S} Али што да се покријеш преко главе као усред зиме, кад је напољу страхоба, <hi |
| овде!{S} Њега нема!{S} Мерсије ми пише (преко једне своје другарице овде удате) и каже да је он |
| о, које беше много намирисано...</p> <p>Преко ограде долете још једно, и још једно.</p> <p>— Тр |
| ла, облачење у мушке хаљине: све што је прекодан забрањено, премда има кућа где се рамазанских |
| у лето, нема несносне летње врућине, ни прекодан прашине ни у вече и ноћу комараца.{S} Сад би х |
| ку коју је завео, мора узети, довека је прекорева, и никад јој не верује.{S} Она кроз кафез пог |
| ећни што они један другог немају за шта прекорети и у томе уђе Ариф по турски — без куцања.{S} |
| — Кад моје срце плаче, теби је до шале! прекори је Фатма.{S} Она рече:</p> <p>— Још један теби. |
| ћи им, па кад виде ожиљак, она је нежно прекори: „Ето, баш си као дете: да сечеш поморанџу па д |
| мандалом изнутра, а звонце.{S} Ариф их прекори, што се подсмевају Нурији, кад она мисли да се |
| а кажеш?{S} Твој отац! викну њена мајка прекорно.{S} Твој отац је љут, али није луд...{S} У гор |
| не кад дођу на гроб свога милога што се прекрсте, пољубе крст, запале свећу, окаде гроб и опет |
| рст, запале свећу, окаде гроб и опет се прекрсте, па тад клекну крај крста и викну да кукају, т |
| е своју белу антерију и скиде чарапе па прекрсти ноге на шиљтету, а жена му принесе запаљен чиб |
| као дервиш у молитви; па подиже руке и прекрсти их, врховима прстију додирује рамена, и нихају |
| коше се мало, нечујно као ноћни дуси, и прекрстивши ноге, узеше од урминих коштица бројанице, и |
| лицу, па се усправи и стаде пред њом с прекрштеним рукама.{S} Свекрва извади „бакшиш“, много н |
| <p>— Долазно ми једну ноћ...{S} Синоћ, прексиноћ...</p> <p>— У сну?</p> <p>— На јави.</p> <p>— |
| о да не разуме, поче говорити:</p> <p>— Прексиноћ, јагње моје, била сам код господина Аристотел |
| .</p> <p>— Читај, причај, данас, сутра, прексутра: једно те једно, говораше он љутито, па оде у |
| S} Данас Енглескиње, сутра Францускиње, прексутра Немице.{S} И девојке су се осећале срећне што |
| езима...{S} Упамтих је, и вратих се.{S} Прексутра, кад му је био ред код мене, ја одох у Стамбо |
| црвене, застиде се.</p> <p>— И сутра, и прексутра...{S} Ја ти не дам више да постиш.{S} Шта мар |
| прође то момче нашим сокаком и сутра и прексутра.{S} Нека пролази неколико дана, те да га Фатм |
| S} Ја бих вама писала и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, не читајте га одједанпут, један д |
| излази, да не устају кад се пева, да не прелазе преко собе кад се плаче.{S} Енглескиња је час-п |
| ед је послат од Бога</hi>; везе, али не прелази преко лица рукама<pb n="81" /> кад изусти „Муха |
| ом, нити јој је икада овако било кад је прелазила авлију и гледала према капиџику своје сутане |
| је год когод од тих официра говорио или прелазио<pb n="256" /> преко собе...{S} Чак и херој, мл |
| ми!</p> <p>А Фатма отвори мило писмо и прелете очима преко дугуљастих француских слова...</p> |
| /p> <p>Али-беј се врати брзо, као да је прелетео толике улице; журно уђе у собу, јер није знао |
| , слива се у дивну мраморну вазу, па се прелива и пада у басен, који би се за час препунио да н |
| свих на свету боја, које су трепериле, преливале се, долазиле једна с другом у склад према сун |
| сва унесена у лепе арије: тонови су се преливали, звуци час дрхтали час жуборили, разумеле се |
| афеза сутанина канарина, полете, јадна, према прозору, к светлости, врати се, удари крилима о з |
| јој, свекар, њена браћа, и један девер, према коме осећа сестринску љубав: с њим је одрасла, од |
| за час би према <hi>Левха</hi> на зиду, према стиховима из Корана, где је некад, како писаше Го |
| бејовој кући док му се кћи не уда...{S} Према њој, на миндерлуку, седи нене, опет у зеленој сви |
| смо нове, али су нам стари обичаји.{S} Према тим обичајима треба да тражимо лека овоме злу.{S} |
| еко, позлаћују сребрну коњску оправу, а према њима се сијају коњи сасвим врани, танких ногу и м |
| гадну, надувену човеку, који је учио да према свакоме буде охола, па чак и према мужу, да никог |
| а млада човека сиђоше.{S} Џемал погледа према Бејаз-Кули, и учини му се као да су по мору просу |
| обукла...{S} У мени се зби преокрет: ја према њему охладнех, и оставих га...{S} Ја нисам осетил |
| ебе: није била сама. „Ја стара Азијатка према младој Европљанки била сам што нем човек према гр |
| било кад је прелазила авлију и гледала према капиџику своје сутане — као сад.</p> <p>Тишина, а |
| а по крупној, неравној калдрми и јурила према чаршији, спустила се и окренула према Хамидији, о |
| а према чаршији, спустила се и окренула према Хамидији, одатле, поред Бејаз-Куле, појурила су ш |
| ене, Цариграђанке озбиљне а Ариф хладна према Нурији, готово љута на њу.{S} Али још за ифтаром, |
| ка није видео, одмах узе весла и похита према малом Кара-Бурну, а за каиком остајаше сасвим бео |
| два осећања: мржњу према мужу, и љубав према некоме кога никад није видела, само га замишљала. |
| але се, долазиле једна с другом у склад према сунцу што је бацало зраке читавим великим снопови |
| едну дебелу кожом укоричену књигу, седе према унуци и узе превртати листове: тражила је песму с |
| тако јаке воље да је савлада, она седе према сестри крај мангала, узе цигару, не пушећи је, но |
| атма изиђе само у ноћној хаљини, и седе према свекрви и сути.{S} Она пред свекрву никад није из |
| ји се љуљаше крај саме обале, па да иде према <hi>Олимпос-Паласу</hi>, ту да изиђе и да се коли |
| а је учила, како је васпитана, каква је према породици свога умрлог мужа, колико је вредна и че |
| Али ја бих га може бити заволела да је према мени био друкчији.{S} И лагала сам га..{S} Ако ка |
| -Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је према својој жени, детету, био врло нежан, више као ота |
| е нам се сунце рађа, чије куће и џамије према сунчевим вечерњим зрацима трепте као у пламену, ж |
| придржава ћурак, све то њој ништа није према ономе што јој свашта прича као другу, као човеку. |
| на му принесе запаљен чибук и спусти се према њему.{S} Он повуче, дубоко, три дима, подржа затв |
| Он разумеде да треба да отера жену, те према жени постаде суров, вређаше је; али га она вољаше |
| кренуше ка једном кућерку што се бељаше према месечини као да је направљен од снега, и уђоше, н |
| опет оде на балкон.{S} Очи јој одлетеше према малом Кара-Бурну: каик јој сад личаше на орла што |
| аршије откривене и покривене, па зађоше према Ћемер-Капији: свет, трговци дућанџије и они с коњ |
| о да према свакоме буде охола, па чак и према мужу, да никога не поштује, па чак ни свекра и св |
| ла оцу душманину!...</p> <p>И за час би према <hi>Левха</hi> на зиду, према стиховима из Корана |
| муслимани чините (једва неки из љубави према просвећености, сви из сујете), прерано је.{S} Пре |
| оред француског, то је просто из љубави према конзерватизму, кога се тешко ослобођавају и најин |
| о да ће им изгорети небо, те неће имати према коме да подижу очи кад се моле Богу.{S} Фатма одл |
| е удала; а после зарида, први пут осети према њему сажаљење: узе да га сажаљева, јер виде сад н |
| рих, младих, и седе, домаћица се спусти према њој на једно шиљте и опет узвикну: „<foreign xml: |
| заруделим родом, ловорово лишће у башти према врелом јулском сунцу мирисало је некаквим тешким |
| анте, која им често долажаше.{S} Седећи према њој и гледајући њену тоалету, нарочито њен шешир, |
| омислити.{S} И врло дрзак, не осећајући према родитељској кући онога побожног поштовања, зато ш |
| ече:</p> <p>— Слатка тејзе, он је човек према болеснима.{S} Ја сам истински била болесна.{S} Им |
| его зато што си болесна.{S} Он је човек према сиромасима, старима и болеснима.“</p> </div> <pb |
| ладој Европљанки била сам што нем човек према грому.“ Код две унуке остаде без унуке...</p> <p> |
| анумину наслоњачу, метнуту на миндерлук према свекрви.{S} Мало, па јој Мерсије донесе сребрн по |
| м усхићењем једанпут кад су ишле каиком према Олимпу, који им се чинио као облак изишао из мора |
| д није могла опростити „злочин“ извршен према њој, детету.{S} Преварио ју је луткама..{S} Она с |
| ислила да му се свети за злочин извршен према њој, како је она сама себи говорила, нарочито да |
| ко, као да је ово сећање било неверство према мужу.{S} Све је то сад тако далеко, као неки свет |
| некад сат, не по величини увреде, него према расположењу.{S} Капиџик између наших дворишта ник |
| е бељаху, али не више на месечини, него према свитању, јер већ се чују трећи петли и гугутке.</ |
| ала, и опет гледала, па носила огледало према светлости, и у засенак: огледала се.{S} Ето то је |
| анаест година, стајала јој је врло лепо према сребрној коси и напудрованом лицу.{S} Једну кутиј |
| у необјашњиву <pb n="254" /> одвратност према пијанима.{S} Говорило се о свачему, само не о књи |
| куће као тица, умеша се Фатма с љубављу према тетки и тој страној жени, доносећи мокар пешкир.< |
| ђено Фахрије-ханум, пошто намести Фатму према Џемалу, и пошто се за тренутак насладише њиховом |
| ена нене и мајка и њена тетка.{S} Чучну према тетки и загледа јој се у мило лице.{S} О колико ј |
| на, она осети у срцу два осећања: мржњу према мужу, и љубав према некоме кога никад није видела |
| хаљине: све што је прекодан забрањено, премда има кућа где се рамазанских ноћи једе и ради, ал |
| страх, од смрти, можда што је у гробљу, премда ниједна се и не сети где иде, да се спотиче о ка |
| кроз кафез и кроз пробушен оградни зид, премирала од чежње за њим, састајали се код њене Ариф-т |
| ндије..</p> <p>Лето је умирало, то јест премирало, али није умрло.{S} Они златни снопови са сун |
| због чега га она и зове „Памук“, и без премишљања позва Арифу да јој види сестрића. „Она је ку |
| то није десило, да га није неко напао и премлатио.{S} Сваки дан нађу неког у неком крају вароши |
| Да се није разболео?{S} Да га није неко премлатио, тешко мени?“ Невероватно је, колико се може |
| драги Чарлсе.{S} Ви Енглези треба да се пренесете у нашу земљу, да видите шта све ми имамо.</p> |
| жину, мирис влажан од земље и лимунова, преноси се на Јалије, на балкон свога стрица.{S} У зору |
| редства“: под својим чаршафима могле су преносити што се год хтело.{S} И као жена, за час се ос |
| људима од потребе, да им буду сигурна „преносна средства“: под својим чаршафима могле су прено |
| ици после сунчева захода, оне осташе да преноће.{S} Девојке се зажелеле једна друге, те седеше |
| ају, и слушкиње с робињом приђоше да их преобују, замењујући им фине плитке ципелице папучама н |
| тма се весело насмеја и одскакута да се преобуче, и да се намирише.</p> <p>Кад се он врати, узе |
| </p> <p>И долазиле су оне три нове, али преобучене, прерушене: уместо кокетних и с много укуса |
| ће опет сутра.“ О, те просте речи какав преокрет начинише у души Сафет-хануме и њене кћери!...< |
| хануме, ја сам друга, у мени се некакав преокрет збио, ја сам се препородила; од тада, ја се не |
| му се нисам обукла...{S} У мени се зби преокрет: ја према њему охладнех, и оставих га...{S} Ја |
| <p>Кад је виде бледу као смрт, Фатма се препаде да не добије напад, те отрча по мокар пешкир.</ |
| ик, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се препаде, помислив да је полудела, а она, решена на смрт |
| о љут, пође у собу кћери.{S} Мати му се препаде и рече:</p> <p>— Куда ћеш, сине?</p> <p>— Оној |
| тала, али слаба.{S} Како побледи, ја се препаднем да је не снађе оно ономадашње чудо.{S} Што са |
| умире.</p> <p>Мајка му се одмах појави, препаднута, у дугачким белим гаћама као мушко, у кратко |
| доведоше мени.{S} Кад видех свога сина, препадох се, а после узех нарицати као простакуша...{S} |
| нађе оно ономадашње чудо.{S} Што сам се препала!{S} Још не могу к себи да дођем.{S} Ја не знам |
| е и своју нене, и мајку: и оне се грдно препале — за мене. „И за шта све то?“ мислила сам. „За |
| 324</p> <p>Опет Рамазан!{S} Шта сам све препатила за ово годину дана!{S} А јадна Емир у туђини. |
| а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је препатила, овако млада!{S} А Ајше-кадун под старост се |
| ости.{S} Док си се ти с госпођом мајком препирао, ја сам љубила нашу Фатму.</p> <p>Он скупи обр |
| :</p> <p>— Ја се са својим родитељем не препирем него разговарам.</p> <p>После направи насмејан |
| те изостави те редове, а друго пажљиво преписа. „Шта ли ће рећи о својој малој?{S} Ако ми не о |
| дуго, прочитавала, брисала, исправљала, преписивала; јер њена Госпођица обраћала је велику пажњ |
| е беше он, нагао се, да је пољуби; она, преплашена, одби га, и сакри лице...</p> <p>— Па зар це |
| ени се некакав преокрет збио, ја сам се препородила; од тада, ја се не љутим на наше „старе“ шт |
| прави пут, да их васпита и припреми за препорођај, за њихово ослобођење.{S} И узбуђена, да не |
| S} Ми, младотурци и нове, срушићемо све препреке: оборићемо престоле, поубијаћемо тиране, полом |
| з неког напуштеног гробља, из гробова с препуклим плочама...{S} Па су изишле на брдо и пошле он |
| више не...{S} Не могу све да изустим... препукло би ми срце.</p> <p>30 априла, у јутру.</p> <p> |
| у тим ханумама, и ја гледам у те лађице препуне света, па ми се све чини да ћу видети Њега ..{S |
| учено срце опет тренутно брзо залупа, и препуни се топлином и љубављу, и нежно погледа у лекара |
| елива и пада у басен, који би се за час препунио да на њему није цеви.{S} Под сваком цеви, или |
| ви према просвећености, сви из сујете), прерано је.{S} Прерано је за нашу мрачну земљу, за наше |
| ћености, сви из сујете), прерано је.{S} Прерано је за нашу мрачну земљу, за наше потпуно непрос |
| воли с пасторком, и код ње се спремала, прерушавала се у просту стару кадуну, па од ње ишла сам |
| ј не види кратку косу?!{S} Она се некад прерушавала и љубила жене, али није била љубљена...{S} |
| у стар, искрпљен чаршаф.{S} То је била прерушена Нурије.{S} Она се ни у соби не разви.{S} Обе |
| лазиле су оне три нове, али преобучене, прерушене: уместо кокетних и с много укуса и елеганције |
| она све: у кућу јој не улазе ни оне што прерушене иду у Димитријадосев<pb n="262" /></p> <p>„Са |
| овде заиста нису само жене него и људи, прерушени у жене...{S} И у томе, на вратима софе, појав |
| , то је женско, једна невестина рођака: прерушила се у човека“.{S} Кад Енглескиња седе, Францус |
| о смрт а не плакаше: од страха јој сузе пресахле.{S} А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад би ум |
| анпут растависмо коње, па један од туге пресвисну.{S} А људе, човека и жену што се воле..{S} Ох |
| , и похита да се пресвуче.{S} Док се он пресвлачио, жена га је учила шта ће да каже „Грому“: да |
| е мајке.</p> <p>Не смедоше не отићи.{S} Пресвукоше се, принеше печа и обукоше чаршафе, па с роб |
| и кад се год вратила пријатељици, да се пресвуче и иде кући с њеном слушкињом, увек је у души о |
| еј течо“, он се разнежи, и похита да се пресвуче.{S} Док се он пресвлачио, жена га је учила шта |
| ово неколико речи, он уђе у собу те се пресвуче: панталоне и капут замени антеријом.{S} Коса м |
| ала неудата.{S} И зар би се ти код њега преседела?...{S} Леп али луд.{S} Још нема пуних тридесе |
| p> <p>========</p> <p>Сутрадан је Фатма преседела између два велика огледала, у Нурије-ханумино |
| а је он био ту, она, први пут побуњена, пресекла би му зубима грло, чинило јој се...{S} После с |
| није код куће...{S} Па осети нешто као пресићеност, и као неку одвратност.{S} Откуда то сад?{S |
| за другога, зар би му казала да сам ја прескакао зид, долазио њој, ноћу, и љубио је?{S} О, не |
| ски; а ти, кад читаш својој рођаци, ово прескочи.{S} Љубим те, љубим.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> |
| че Фатму....</p> <p>— Боже мој! узвикну пресрећна љубећи сестричину.{S} Емир, срце моје!{S} Као |
| само она неће...</p> <p>Кад Џемал-беју преста пена па уста, његова тетка метну па главу башјор |
| девојке, јер смо Азијатке.</p> <p>Гошћа престаде да се смеје и рече:</p> <p>— Ми смо <hi>нове</ |
| ене и мајка похиташе у комшилук, где не престајаше весеље; слушкиње легоше, а Фатма с робињом с |
| нове, срушићемо све препреке: оборићемо престоле, поубијаћемо тиране, поломићемо кафезе, исећи |
| ну?{S} Она воли сунце.{S} А наш жалосни престони град!{S} Изговарајући се на реакцију, упиремо |
| аше.</p> <p>— Шта ти је?! узвикнуше оне престрављено погледавши га у лице које беше страшно.</p |
| оворила човеку на поздрав, узвикнула би престрављено: „Ти си полудела!“ а за гледање, ништа јој |
| кивано, нежељено с њене стране, као њен преступ, и опа се избезуми.{S} Хтела је да закука.{S} П |
| ена, она никад не помисли да ће доћи до преступа, до греха, да ће пасти с девером, и то у свекр |
| ш и с тога да не би била изобличена као преступна жена, па како би њена женска деца!{S} И ради |
| ица, да им мајка не буде изобличена као преступница.{S} А сад, побегла сам због ње, свога ортак |
| прође много, а он би сав обузет мишљу о преступу, о греху, оним на шта она није смела ни помисл |
| и је плакало, а очи су ми биле сухе као пресушени извори...{S} Па бар да је миран кад пије, нег |
| љубав да ућуте...</p> <p>— Не, децо, не претвара се цвеће у коров, па баш да је неко време у ње |
| странкиње а она то мора да крије, да се претвара, да је неискрена, и мора са свима, чак и са ст |
| рече, и због тога презире себе, што се претвара, што лаже, што му не каже да га мрзи, и да јој |
| а он истину говори, јер она се пред њим претвара...{S} Она је жива и весела, и зато је сви воле |
| а ме је било страх.{S} Боље је да си се претварала, а савест не би гризла твоју учитељицу.{S} Њ |
| можда је она све знала, па се пред њим претварала.{S} И она уме да лаже.{S} Оно вече слага оца |
| {S} Нене и мајка биле су као убијене, а претварале се, правиле се веселе.{S} Оцу је било страшн |
| ... он!</p> <p>Фатма се сад није могла претварати.{S} Прво се засмеја, па окрену у плач, и сак |
| <pb n="37" /> и неповерљива оријенталка претвараше се као да не разуме, питајући: „Ко?{S} Шта?“ |
| ака.{S} Он је не пита зашто плаче.{S} И претвараше се као да је миран, и као да то није ништа ш |
| ан жар, па по жару буде пухар, па се то претвори у угљевље, а угљевље у пепео..{S} Не могоше ме |
| сасвим црни облаци, као да се онај жар претвори у угаљ.{S} Сасвим се смрче.{S} Она се уплаши, |
| ром из ока.</l> <l>Зар да у нено сам се претворим?</l> <pb n="125" /> <l>Дођи док букти ватра ш |
| ради једног тренутка где си се ти човек претворио у животињу.{S} И ја сам требала да ти се осве |
| х по робињама откривена лица.{S} Оне су претекле своје мајке и ишле, ишле, а кад дођоше близу к |
| коше, и хтедоше да је ухвате; али ми их претекосмо.{S} Кад је ухватисмо, срце јој удараше као с |
| дознадох, па умало не умрех.{S} А она, претерано осетљива, и болесна, чудим се како је ту срам |
| шаху; Ариф-ханум хтеде говорити, али је претече Нурије:</p> <p>— Алла’!{S} Ја и данас нисам пос |
| мир-Фатма-ханум воли вас — просите је“, претио је Ариф-хануми. <pb n="251" /></p> <p>Испратише |
| ће с тобом друго венчање!“ Он више није претио њој него оној што му рече: „Емир-Фатма-ханум вол |
| њаху : осветила се Цариграђанину што је претпоставио жени мастику.{S} Напослетку, она се сад уд |
| нице имала је бити једна која са својом претпостављеном стоји на равној нози, у погледу морала. |
| чим неко лупне халком на капији, он сав претрне.</p> <p>Један дан дође му телеграм, а кад га је |
| ршаф и скинула пече, па се жури.{S} Сва претрну: „Зацело тетка умрла".{S} Не смеде истрчати пре |
| и своју побуњену кћер.</p> <p>Фатма сва претрну.{S} У кући њена оца да се овако говори!{S} И уч |
| а дувао вардар,“ умеша се мајка.{S} Она претрну.{S} И кад је дувао вардар?{S} Да то нешто не зн |
| ...{S} Чу се каменчић у капиџик.{S} Она претрну, али се опет ослободи: на капиџику је катанац.{ |
| то.{S} Кад њега виде, осети шта хоће па претрну, али не побеже, чак и не покри разголићен врат, |
| ик!) ја пишем, а к мени уђе отац.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да ми не може писмо прочитати |
| ад их ствара:</p> <p>Катастрофа коју је претрпело моје срце, сломила је моје Ја.{S} Тога куражн |
| е.{S} Ја сам сад само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Мога куражног и енергичног Ја |
| .{S} Она је опет само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Остави „аманет“, па леже, и уз |
| ли кад он салете турске жене пољупцима, претурајући их и милујући их, она скочи да бежи вичући: |
| нуше; он их салете: једне пољуби, друге претури и измилова...{S} Оне су све вриштале „од страха |
| ј се!...{S} Седи!{S} Она нагло седе, те претури ђерђеф, и разлетеше се листови из „слаткога“ де |
| ену, уз те султане седели су и пашовали претци мога сестрића.{S} А арапски емири... ко зна, још |
| а пише) кад смо на свет дошли, мора нам прећи преко главе.{S} Нисам ли те учила, зеницо моја, д |
| 120_C18"> <head>XVIII</head> <p>Како се преудаде Фатма, Ариф се промени.{S} С колико је куражи |
| ила и с колико енергије радила на њеној преудаји, а сад кад она оде мужу, невесела је, управо б |
| е и ова Цариграђанка радила на Фатминој преудаји.{S} Прими је врло хладно, не говорећи с њом фр |
| енди.</p> <p>— Ми смо све чуле, и да се преудала, и да се оцу вратила... отерана.{S} Мој несрећ |
| ве жене да се рани.{S} Кад је чуо да се преудала, три дана ништа није окусио, нити је ишта прог |
| ћ људи, себични, они људи што су вршили преуређење у нашем друштву, газећи најглавније одредбе |
| ..</p> <p>— Наши уче, уче, па се толико преуче да не могу вршити посао, те доводимо странце.{S} |
| је овако краткога века и да не умире на пречац. <pb n="228" /></p> <p>Ариф се насмеја и запљеск |
| е као млада жена, као девојка, и ако је прешла четрдесету.</p> <p>Фатми је мила овако седа, јер |
| савести, она би, као други пут, за час прешла па десето.</p> <p>Она ни јуче није постила, није |
| ало у лево, младеж као најситније зрнце пржене мока кафе.{S} Па какве су њене руке, њене ноге!{ |
| ега ученог.</p> <p>— Јеси ли ти, кћери, при свести?! викну он наједанпут, кад се сети да тако г |
| се опио“ и би сасвим равнодушна; само, при помену његова имена, затрепта и поцрвене, а њено из |
| , али ипак дође „да им каже збогом".{S} При растанку, она страсно пољуби лепу заљубљену турску |
| д.</p> <p>Пошто пређе рукама преко лица при помену имена пророкова и очита кратку молитву, она |
| осетити,“ каже јој тетка, а она остаје при томе, да ниједној није било као њој.{S} Да нешто Иб |
| амора и бронзе, ја сам видела да они не при падају једноме народу него свим народима...{S} Ови |
| Мерсије и запали свећу, зари нокат чак при дну свеће и рече:</p> <p>— Док свећа не изгори довд |
| а крв, и окреташе се, као да хоће да се прибере где је.{S} Крај њега, с десне стране, бејаше ре |
| час-по заплави између кућа.{S} Фатма се прибија уз Мерсију као да не би била сама Њој се, и пре |
| без кошуље, на срце; али се увек трзам, прибирам пре по што сам повукла обарачу...{S} Побуњена, |
| ападне књиге и жене ..{S} Кад се колима приближавала њиној кући, она се радовала како никад, је |
| ала), како је био нежан с њом кад им се приближавало прво вече...{S} И сећа се себе уплашене од |
| је своју омиљену песмицу, а каик јој се приближавао као на ветровима...</p> <p>Цариградски каиц |
| тејзе одлаже за доцније, док јој се не приближи рок кад има право на венчање.{S} Не зна да он |
| н, после сив, а најпосле, кад се сасвим приближи, виде да је бео; једра су му личила на крила к |
| леде, и грозничавост кад јој се ђерђефу приближи да види како везе, и ужас <pb n="236" /> кад ј |
| се младима и странкињама све више душом приближује, и како би их позвала да јој виде библиотеку |
| ц.</p> <p>— Зар да те удам за пијаницу! прибра се он и рече. <pb n="275" /></p> <p>— Он више не |
| рифу, па се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и загледа се у овај необични тип, Мондије-хануму |
| срећне жене, спасите Емир-Фатму!“ Па се прибра, устаде, дубока темена направи Енглескињама и Фр |
| се од тога простог питања.{S} Нурије се прибра и рече :</p> <p>— С друговима... не верујем...{S |
| назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта ћу ја да |
| p>Свекрва као смрт побледе, али се брзо прибра и рече:</p> <p>— Вратиће се...{S} Обуци му се, ч |
| а, а гле шта сад говори.{S} Кад се мало прибра, он тихо рече: „Ти си се нешто наљутила, па не з |
| дубоко, до лудила...{S} Кад се потпуно прибра, свесно бројећи лупање стражареве палице у калдр |
| главу, окрете јој леђа; а она му брзо и прибрано нареди да трчи с другим слугама по лекаре, тро |
| , и њиме ми истрља слепе очи.{S} Кад се прибрах, ја зајецах. „Тешко нама!{S} Тешко нама!“ викал |
| е је горе у ону велику собу пуну јенђа; приведоше је свекрви.{S} Свекрва, цариградска пашиница, |
| су знали да је то била љубав која ме је привезивала за тај рад.{S} Ја сам жива и нестрпљива, па |
| е трене, не легне, да му она рану лечи, привија, да га негује, излечи.{S} Он јој је муж пред Бо |
| ене, и турске и хришћанске и јеврејске, приврискаше, деца писнуше као црви, зато што им мајке в |
| ело, па је подиже на своје теме; она га привуче к себи, омириса му лице муцајући:</p> <p>— Боље |
| у се ускомешало, чује се жагор и кикот, пригушен смех.{S} С минара Алаџа-Имарета разлеже се „Ал |
| ампарама, пљескање длановима, смех, али пригушен, и тихо певање: весеље је у башти; разгранали |
| у, зачу се из куће пуне веселих жена, с пригушеним кикотом, и она скочи и полете, у танкој, про |
| м седе десетину, пред њима је грамофон: пригушено се смеју, кикоћу се, јер чују домаћицу Ајше-х |
| н од цица!..{S} Све шију, тихо певају и пригушено се смеју, да не чују људи на улици: срамота.{ |
| ноге и љуби јој руку, дохвата махраму, придржава горњу хаљину, пушта је напред и десно, и прич |
| носе скут необично дугачак, Мерсије јој придржава тел, дувак којим јој је покривено лице, чочец |
| обиње јој и даље носе скут, Мерсије јој придржава дувак, и, уз свирку и песму, одведоше је горе |
| /p> <p>Што јој дохвата махраму, што јој придржава ћурак, све то њој ништа није према ономе што |
| ати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га придржи.{S} Она се овоме радује као оном поздраву на Ја |
| таринској кући она је у духу била нова, придружила се, у духу, њима, грдећи све што је старо, т |
| вље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо нас две биле у стању |
| Ариф се силно растужи и, гутајући сузе, приђе јој, седе крај ње и, милујући је, говораше:</p> < |
| па сад је нестрпљива, немирна: устане, приђе прозору, гледа кроз разређене <pb n="160" /> шало |
| х устаде и оде преко предсобља као дух, приђе уз врата где је он, и прислонивши лице на доврата |
| на чак преко главе.{S} Стара на прстима приђе кревету, и полако диже покривач, а унука јој се п |
| страшном збиљом језик узео; нико им не приђе осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их не |
| ео на главу, пошто је наместила пече, и приђе старој с речима:</p> <p>— Шехназе-ханум, да се ха |
| воју љубав, назва онако!...{S} Посрћући приђе уз једна собна врата, и грувајући у њих песницама |
| ни алузијом поменуо о љубави, а сад јој приђе смело, дрско...{S} Изгледаше као да су се бог зна |
| хтеде да је омилује, па се трже и брзо приђе мајци:</p> <p>— Добро дошла, мајчице! узвикну вес |
| Добро дошла, ханум!</p> <p>Она му брзо приђе, притисну му на руку усне и чело и тихо рече:</p> |
| на столу, весео, насмејан.{S} Нурије му приђе без папуча, и кад виде да се загледао у Фатмину с |
| оравља да му брат још није умро.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, али је не пољуби у руку као Евро |
| по њихову обичају, и слушкиње с робињом приђоше да их преобују, замењујући им фине плитке ципел |
| де и посрћући сиђе низ степенице, оде у приземље.</p> <p>— <hi>Емир-Фатма</hi>! узвикну он нагн |
| реди да се то „ђаурско копиле“ однесе у приземље, међу слушкиње, да га он не види, да му не чуј |
| p>...............</p> <p>Дете је било у приземљу, међу слушкињама, и неговала га је баба.{S} А |
| мало, ситно, ништа, због чега је некад призивала смрт, и чак мислила да сама себи живот одузме |
| Колико пута, у болу како изгуби Џемала, призиваше смрт, а сад кад јој се чини да је дошла, она |
| о венчање не признајем.</p> <p>— Али га признаје Бог.</p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена, ј |
| циганима.{S} Напослетку, тај паша и не признаје свога родитеља за родитеља, а до чина паше дос |
| а венчани су.</p> <p>— Ја то венчање не признајем.</p> <p>— Али га признаје Бог.</p> <p>— О, ма |
| закону, кад би било доказа; јер они не признају..{S} Страшни!..{S} Је ли признао Ахмед-беј?{S} |
| ни не признају..{S} Страшни!..{S} Је ли признао Ахмед-беј?{S} И после, младожења, њена прилика, |
| било у кући који би видео овај страшан призор.</p> <p>Отац стајаше у оном положају као окамење |
| минара чине ми се као авети: у свитање, пријатан глас једнога младога мујезина с једне старе џа |
| сестри да каже.{S} Њој овај глас не би пријатан.</p> <p>— Знаш, Нурије, како је море пред буру |
| ново позивање учинило као запевка; тако пријатан глас и арија, а тако тужно.{S} Гугутке су зале |
| с Мерсијом, а Фатму опијаше њен особито пријатан глас и њен говор, и мишљаше; „О, како говори ф |
| је лепа, и криво јој је што јој је глас пријатан.{S} И чуди се, што траже да су заједно, да њин |
| им да се не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ кога ти је Алах одредио, па сам своју дужност, |
| ели одавно, те се изгрлише као жене.{S} Пријатељ потапка мога оца по рамену и узе га гледати за |
| да пропадне.{S} И зар се не нађе нигде пријатељ, да им каже!{S} Чак јој није пријатељ ни њена |
| це?!{S} Сине, сине, Нурије-ханум нам је пријатељ, па неће да нам учини зло; неће у знању, али м |
| е пријатељ, да им каже!{S} Чак јој није пријатељ ни њена сестра од тетке.{S} Сви су знали, осим |
| Једног дана, моме оцу дође један стари пријатељ; нису се били видели одавно, те се изгрлише ка |
| непријатељ, нити ће ти то бити. „Стари пријатељ не бива непријатељ; ако буде, није лепо.“</p> |
| е биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.</p> <p>— Тејзе!{S} И ја га пустих, оде ! реч |
| е биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.“ Зар овако брзо то да дође?...</p> <p>Мај.</ |
| ер ни најбољи човек нема више од једног пријатеља?</p> <p>— Нисам, мајчице; такве се ствари не |
| о једне другарице, најмлађега „начелног пријатеља“. „Где је Мерсије-ханум?!“ узвикну зачуђено Ф |
| аду пријатеља, један истински: ти си од пријатеља затворио капиџик.“</p> <p>— „Ја, мајчице, нис |
| „Ја, мајчице, нисам затворио капиџик од пријатеља, него од непријатеља... од Нурије-ханумина се |
| о свештено лице, као стара човека и као пријатеља, и кад му он, с кратким китастим уводом, поче |
| Ко те бранио од рђавих уста?{S} Хиљаду пријатеља, један истински: ти си од пријатеља затворио |
| ад се воле...“</p> <p>— Али кад просимо пријатељеву кћер за свога сина, ми треба да смо искрени |
| мој син хоће да се договори с братом и пријатељем. <pb n="118" /></p> <p>Нурије се насмеја и р |
| кипарисом као за својим првим солунским пријатељем: кад су први пут дошле у ову башту, он је ст |
| енила се.</p> <p>— Ви садашње, чим се с пријатељем споречкате, одмах: променио се.{S} А за себе |
| ћа душа, то бржи опроштај.{S} Кад сте с пријатељем у завади, сетите се кад вам је с њим добро б |
| ју као жена. „Да Бог да се затрли такви пријатељи!“ Жена више не пристаје уза њ, да га не би до |
| могоше ме утешити родитељи, ни род, ни пријатељи: утеши ме време.{S} Рана ми се на срцу не изл |
| и снаха као покајница.{S} Од „поштених" пријатељица ниједна јој врата не отвара, а све су поште |
| <hi>она</hi>, млада жена, дете, човек, пријатељица, другарица.{S} Нарочито дете, весело дете.{ |
| ћедонију „да умирују чете“, и ја и моја пријатељица: час смо у Солуну, час у Серезу, сад у Бито |
| а, њено интернационално друштво, и њена пријатељица, сестра по души, Мадам Аристид.{S} Чини јој |
| оме дала знак да јој је та жена интимна пријатељица и казивала је где је рођена, одрасла, шта ј |
| Битољу, после у Скопљу, „гостујемо код пријатељица“, рече Фахрије-ханум смешећи се.</p> <p>— С |
| вропски (први пут у животу; очешљала је пријатељица) као и све младе а и њених година хануме, п |
| , и он кад дође мисли да му је код жене пријатељица, а оно љубазник.{S} Лажљивице!“ узвикну и з |
| ма, неке њене пријатељице: једна јој се пријатељица волела с пасторком, и о томе је њој отворен |
| >— У Старом Солуну готово нема куће без пријатељица...{S} Има ли тога у Цариграду? говораше Фах |
| ла, нежно љуби</p> <p>твоја учитељица и пријатељица</p> <p> <hi>Ана Жабуле</hi>.</p> <p>P.{S}S. |
| Пуно је младих људи и жена, деце њених пријатељица, који је зову „тетка“ или чак „Ариф“, као д |
| арему, где је било и неколико Нуријиних пријатељица.{S} После ифтара, уместо да отиду стране же |
| дмах растурих друштво, и затворих врата пријатељицама; узех живети као покајница.{S} Ја сам рођ |
| јавили целом комшилуку, свим рођакама и пријатељицама.{S} Али зашто Фатма не чу бабу и мајку, к |
| је била Госпођица са својим рођакама и пријатељицама, и шта сам видела? — да сам била у заблуд |
| д куће: тако данас, тако сутра.{S} Ја с пријатељицама један дан идем у Фенер-Башчу, други на Сл |
| л; и кад није он овде, Шарл ми прича о „пријатељицама“, и даје ми да читам романе с местима исп |
| чкој кћери мираз кућу, другој дућан.{S} Пријатељице сам волела, свашта им куповала. „Имање Али- |
| куће, из просте.{S} Муслиманин је, моја пријатељице; од добре породице, из отмене куће, господс |
| ела с вама, врло драга госпођице и моја пријатељице, да читам Ламартинову песму „Прву Жалост“, |
| и жене: ишле су од рођаке до рођаке, од пријатељице до пријатељице.{S} И Фатма је данас изишла. |
| а, нити сама што говори, осим код своје пријатељице, оне што се воли с пасторком.{S} Она узме д |
| лаче за једну увредљиву реч какве своје пријатељице, а кад би требала да рида, њој се стегну ви |
| ло свечаније изгледало, позва све своје пријатељице и јетрву и синовицу.{S} И ако су се спремил |
| књиге!{S} Али у књигама, својим и своје пријатељице, у свакој ситници на столу, у свачему по со |
| ица: све имају љубоморне мужеве; а моје пријатељице... ниједна преда њ да изиђе.{S} Код мене се |
| говарају и своје деце оца.{S} Мени моје пријатељице вичу: „Благо теби!{S} Што ти имаш мужа, ниј |
| од једне велике старе културе.{S} Њене пријатељице, Туркиње, полиглоти су, као што је и она, а |
| оћи с овом лепом новом и још с две њене пријатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с Мис Блак. <foreig |
| мужевима, својим неприликама, неке њене пријатељице: једна јој се пријатељица волела с пасторко |
| полиглота.{S} Једнога дана Ариф-тејзине пријатељице доведоше им једну младу и врло лепу Рускињу |
| чак ни за време Рамазана, кад рођаке и пријатељице не иду једна другој само ако нису у љубави. |
| аше мале, срећне ученице, васпитанице и пријатељице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.</p> <p>Писмо ј |
| од смрти моје мале, добре васпитанице и пријатељице...{S} Писаћу вам некад много, све о њој, а |
| од рођаке до рођаке, од пријатељице до пријатељице.{S} И Фатма је данас изишла.{S} Обучена у р |
| у своје учитељице, ако их имају, или у пријатељице својих рођака...{S} Само ове, немајући доди |
| трасни девер.{S} Али кад се год вратила пријатељици, да се пресвуче и иде кући с њеном слушкињо |
| и, тајну је морала поверити оној својој пријатељици што се воли с пасторком, и код ње се спрема |
| ам и грижу савести.{S} Одох лепо својој пријатељици и затражих јој кћер сасвим слободно.{S} Она |
| а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној мојој пријатељици беше умрла кћи, и она мени мало-мало па реч |
| дан грех!{S} Даде на зајам обоце једној пријатељици а мужа не пита, и муж је отера...</p> <p>Тв |
| ала срце.{S} Права муслиманка мири се с пријатељицом о великим празницима, или кад дођу гости.{ |
| ејаше заљубила у једну младу Парижанку, пријатељицу своје гувернанте, која им често долажаше.{S |
| риф умири и развесели кад год јој хвале пријатељицу.</p> <p>— Мадам Аристид је дивна!{S} Кад го |
| о.{S} То тешко долазило јој је кад види пријатељицу и сети се њене везе.{S} Мислила је: „Она се |
| ори на софи врата...</p> <p>Испраћајући пријатељицу, Ариф пружи руке као кад се Богу моли, да ј |
| ете, а да све сакрије, да превари своју пријатељицу!{S} И учини јој се црна, прљава.{S} Како ће |
| , ја бих те питала: јеси ли видела моју пријатељицу?{S} Овако...{S} Ја знам да је ниси видела: |
| знала да су њени односи с Елизом сасвим пријатељски, зато је весела, али није хтела то да јој п |
| ледати за сузним очима, говорећи: „Гле, пријатељу, променио си се: црна коса побелела, бели зуб |
| , ја ћу да идем на Јалије брату и своме пријатељу.</p> <p>— Сине, сине, ти детету, теби Бог, ре |
| дати кћер коме пријатељу, то јест своме пријатељу, јер ни најбољи човек нема више од једног при |
| си ли казао, за кога ћеш дати кћер коме пријатељу, то јест своме пријатељу, јер ни најбољи чове |
| у није казала своме мужу, своме другу и пријатељу већ двадесет и толико година.{S} Дошла му је |
| ; такве се ствари не казују ни брату ни пријатељу.</p> <p>— Ни родитељу?</p> <p>— О, мајчице, А |
| једним...{S} Сафет говори Нурији: „Мој пријатељу, усрећила си ми јединицу —хвала ти!“ Тад иде |
| е?</p> <p>— Јави, госпођо снахо, и свом пријатељу: јединица ти се испросила.</p> <p>— Да смо у |
| ијатно, а сад им је све као нека далека пријатна прошлост.{S} Сафет-ханум је једва чекала да се |
| тно.{S} И сад је обузе једна неисказано пријатна топлина и радост..{S} Али наједанпут, њој се у |
| е да се Фатма одмори и припреми за нове пријатне утиске који ће навалити на њену женску примчив |
| велико као у лето.{S} Па ипак, много је пријатније него у лето, нема несносне летње врућине, ни |
| ши су од венецијанских гондола, то јест пријатнији су за око, весели су, јер су бели, ишарани р |
| ја бих пала.{S} А женско, жена, мени је пријатно...{S} Волела бих да знам тога твога Жутог.</p> |
| вога обичаја, час оне хануме, па јој је пријатно.{S} И сећа се шта смо све спремали за ифтар.{S |
| енска мала ручица.{S} Али свакако то је пријатно.</p> <p>— Ако некога волиш.{S} Ја кад осетим А |
| ају се о Цариграду, где се нису осећале пријатно, а сад им је све као нека далека пријатна прош |
| них груди и откривене главе и осећао се пријатно.{S} Врло му се допала; није скоро видео тако л |
| у страшну и пријатну причу.{S} Њој је и пријатно, мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да је Осман |
| бу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатно; готово се наљути.{S} Па пустив јој руку, скоч |
| т прво вече, па ево...</p> <p>Лекару би пријатно, а Осман погледа у мајку љутито, и она не прод |
| ена овако погледала, и увек јој је било пријатно.{S} И сад је обузе једна неисказано пријатна т |
| о зна како је то?{S} Свакако врло, врло пријатно.{S} Ми то нећемо никад дознати; јер то мушко ш |
| као да се сасвим сврши нешто бескрајно пријатно, мило.<pb n="149" /></p> <p>— Душо, јагње, хај |
| и занима; и подједнако је обузима чудно-пријатно, топло верско осећање, кад се год појави каква |
| напорног рада, и обузимала је све већа пријатност што лежи, што се одмара.{S} Она је доктору б |
| без страха Господњег, кад чу страшну и пријатну причу.{S} Њој је и пријатно, мило: ранио се зб |
| вата Џемалова мајка и уздише.{S} А њене прије не питају је зашто уздише.{S} Зашто да је питају? |
| е замислише.{S} Дубоке Емир-Фатмине очи приковаше се за једну тачку на зиду, где без сумње она |
| стадоше пред само подне, и робиња им се прикраде као лопов и шапатом рече:</p> <p>— Истина он, |
| се љућаше на овај њен овакав говор, али прикриваше љутину: дошла је с пута.</p> <p>Она устаде и |
| аш да се често појави рђав живот што се прикрила истина.{S} Кад бисте се сад завадиле, никад се |
| а проговори, а њена се кћи смеје, да би прикрила узбуђење и необичну радост. „Моја сута ту, пре |
| тејзе.</p> <p>И побледе.{S} Јаком вољом прикупљала је снагу за довде.{S} Сад јој се учини као д |
| ултанијама, драгим камењем, а оне су им прилазиле, мајке давале милостињу из кеса, кћери из тор |
| /p> <p>Скочите на ноге, ви младе, нове, прилазите им, дрмајте их, зовите их, вичите из свега мл |
| Ахмед-беј?{S} И после, младожења, њена прилика, врати је мајци прво јутро; и она, сирота, заве |
| ледати: ко зна какав је, можда јој није прилика.</p> <p>— Немој ти тамо нешто Хасан-беју, да он |
| велику собу с обућом (јер се у оваквим приликама диже с пода простирка), где их дочекују невес |
| срећа затвара уста.</p> <p>— А ја у две прилике много говорим: кад сам срећан и кад сам... поче |
| о и да узмемо из њих оно што је за наше прилике, за наш карактер и темпераменат.{S} Она ће опет |
| ма као сени умрлих, дотле Фатма вребаше прилику да јој бар стисне малу, белу, милу руку, кад не |
| ад чује Фатма!</p> <p>Најпосле уграбише прилику, те Мерсије, на француском, ако би ко прислушки |
| се готово сасвим отуђио, он узе вребати прилику кад ће му снаха код куће бити сама.{S} После му |
| уруп</hi><ref target="#SRP19120_N95" /> прилично, и као да се од њега опила.{S} Није тражила да |
| хита напоље у помрчину с једним лепим и прилично трезним чочеком; а пијани Џемал-беј појми да у |
| м Ажил, заборавила би Мадам Аристид.{S} Приложила сам ти писмо тејзино, послато преко мене.{S} |
| >Уместо да јој нешто одговори, Фатма се приљуби уз њу.{S} Обе се замислише.{S} Дубоке Емир-Фатм |
| рењем; или, њена култура <pb n="258" /> прима се с резервом.{S} Само кад је познаду.{S} Али, ко |
| свога и мужевљег рода, у кућу никога не прима, јер јој се чини, ко год би дошао, дошао би да јо |
| ријама, и док чељад љуби скут гостима и прима им сунцобране, дотле им хануме праве дубока темен |
| ћући се или црвенећи од задовољства, да примају у кућу туђе људе?!{S} У овом тренутку ја осећам |
| у се синоћ вратили из турског краја, да примају госте.{S} Ту је Мерсије.{S} Кад је виде, Фатма |
| у дрске љубавне изјаве људи, а да их не примају у кућу.{S} Плакала сам без суза: срце ми је пла |
| и говорили.{S} Само ситни сваку ситницу примају за увреду.“ — „Не могу,“ каже мајка, „осим да ч |
| попушта,” вели добра нене. „И ако бисмо примали к срцу све што нам се учини као увреда, ми ни с |
| у љутини не истрчи са „<hi>нећу је, не примам је</hi>", па после: он не узима речи натраг.</p> |
| почеше јести прстима, ћутећи.{S} Робиња примаше јела од ашчике, служаше господара и госпође, и |
| аништу каквог лепог села босфорског, да приме путнике, тако по вас драги дан, као просјаци од к |
| у честитости је Солуњанкама служила за пример: црвенела је и кад се пред њом помене кошуља.{S} |
| еду и честитости, та кућа је служила за пример Солуњанима више од пола столећа, служила је до п |
| .{S} Између жена које су заиста биле за пример многима, било је и таквих с којима се једно врем |
| и да пред сведоцима да реч: ако се, на пример, опије, да му жена не буде више жена, да остане |
| е да му отац није телаковић.{S} Јер, на пример, чим твоја снаха, опрости, забремене, твој син о |
| глава, више ниједна девојка то нема; на пример Мерсије, зар јој она не би казала?{S} Она од ње |
| оре, „лече“.{S} Тетка јој наводи хиљаде примера овакве несреће; а она говори : „Не, то није так |
| што јој измириса лице, наведе јој многе примере такве несреће, кривећи више него икад њино друш |
| дијадему или у обућарском обућу,“ како примети на енглеском језику Мадмоазел Дарно.{S} А нове, |
| чати, завити...{S} Кад ти дође та нова, прими је лепше но мене.</p> <p>Ханум-нени љубим скут, з |
| рађанка радила на Фатминој преудаји.{S} Прими је врло хладно, не говорећи с њом француски као д |
| ли путница или ће да живи у Солуну.{S} Прими хиљаду пољубаца од своје сестре и верне другарице |
| ти на мене.</p> <p>Он прочита писмо и — прими дете; али нареди да се то „ђаурско копиле“ однесе |
| — Отишла!{S} Боже!...{S} А тејза вели: „Прими је лепше него мене.“</p> <p>— Жури се, има ваљда |
| лепо лице и разголићене груди и изиђе, примив уз врата златну лиру.</p> <p>А кад се Осман у со |
| <hi>много</hi> има: муслиманска девојка примила је поздрав од човека, и одговорила му је: то је |
| итала, никуд се није макла.{S} Нарав је примила <pb n="19" /> од мужа, јер му је дошла млада: х |
| да вас позовем на свадбу, јер, чим сам примила обележје, одмах сам вам с неколико речи јавила. |
| пружи лиру, а ја, пун племићког поноса, примим је и чиним се невешт, не речем јој ни „хвала“ ка |
| а мука нанесена оному који је милостињу примио...“ Отићи ћу јој ја, госпођо снахо.</p> <p>— Да |
| материне, ништа не омекша овај камен. „Примио сам је, а не дам да се понова удаје за пијаницу, |
| и одоше на клањање.</p> <p>Стара, мало примирена, наже се над унуку, па је љуби и буди:</p> <p |
| ог!</p> <p>А сад, врло драга госпођице, примите хиљаду пољубаца</p> <p>од своје мале</p> <p> <h |
| ворите ми, врло драга госпођице.</p> <p>Примите много пољубаца од ваше мале, срећне ученице, ва |
| , уздржа се од тога.</p> <p>Сутрадан је примора да иде на седницу младотурака.{S} Он ће је прат |
| утиске који ће навалити на њену женску примчиву душу кад <pb n="108" /> се укаже Солун, град г |
| ре...“ — па отвори стакалце с мастиком, принесе му га:</p> <p>— Сине!</p> <p>Он ћути као да је |
| руци изгледаше као снег на угљу: робиња принесе својим устима ханумин кажипрст, па средњи, па д |
| еле, запени се: сад му задрхта рука кад принесе чашу устима.{S} Устаде, брзо, и похита кући, ал |
| па прекрсти ноге на шиљтету, а жена му принесе запаљен чибук и спусти се према њему.{S} Он пов |
| >Не смедоше не отићи.{S} Пресвукоше се, принеше печа и обукоше чаршафе, па с робињом одоше у ко |
| н на Нишан-Ташу, један на Бебеку, па на Принкипу; он их све зна: описивала му их толико пута Ну |
| а се Босфором нисам лађом прошетала, по Принкипу нисам друкчије прошла до колима <pb n="179" /> |
| ше нијете орасима.{S} Мерсије, шапатом, приносећи орахе устима, намени на један, па на други, т |
| тка, и иде као патка, говори Ђулренги и приноси хануми хаљину.</p> <p>А Мерсијина црнкиња се за |
| ала.{S} Што се тиче жртве, Богу је онај приноси ко му је обећа.</p> <p>— Поклонићу је Емири, ре |
| {S} Отац, ви зидате кућу с крова.{S} Ви приносите браду к пламену.{S} У мутну реку ви изручите |
| Европљанин, а личи на арапског принца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да то знач |
| } Од добре, од велике породице; племић, принц:{S} Мурад-Џемал-беј, син Арслан-Нури-паше Емир За |
| е отишло за дуг, ја сам пропали племић, принц...</p> <p>— Они знају, све.{S} Она каже: „Кад не |
| пешке: принц!{S} И видех га на колима: принц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута ме је волела па ме |
| зети кад је принц?{S} Јуче прође пешке: принц!{S} И видех га на колима: принц!{S} И на коњу: пр |
| идех га на колима: принц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута ме је волела па ме тек онако дирала... з |
| он узме?{S} Зар ће он мене узети кад је принц?{S} Јуче прође пешке: принц!{S} И видех га на кол |
| ах пође, не ходећи поносито као арапски принц, већ чисто погурен, дубоко оборене главе.{S} Пред |
| н је као Европљанин, а личи на арапског принца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да |
| “ А Фатма: „Слатка суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и остави јој се да је сву ижљуби...{S} |
| оплине и мириса!“ мисли и јаче се уз њу припија, диже јој ручицу и меће је на своја уста, и нај |
| е је страх било од те лепоте, па сам се припијала уз њега, хватала га за руку као дете мајку, з |
| ад виде да се загледао у Фатмину слику, припљеска и цикну, па весело рече:</p> <p>— <foreign xm |
| пођо снахо, ја вам нисам казала крај те приповетке.{S} Крај јој је овакав: „Али лончар је волео |
| м, кћери, хоћеш ли да ти испричам једну приповетку коју сам чула у Арабији и која се зове <hi>Л |
| а буни против наших људи још више; и да припрема за буну свако женскиње наше што је дошло до св |
| ју нешто озбиљније од Устава, као да се припремају за нешто скоро, и биле су врло задовољне што |
| је држала слушкињу, да их не уходи..{S} Припремало се за Устав, за слободу...{S} Како су ове пр |
| азмерно дуже од самога рата.{S} На свим припремама радим.{S} Ја сам свакој сестри на ухо шанула |
| свесних?{S} Да се васпитавамо, па да се припремамо за женска друштва која ће радити на просвеће |
| е.{S} Ово што предузимам: васпитавање и припремање жена, масе, уједно је и буђење.{S} А да ли ј |
| то ратују против зла, беде и невоље.{S} Припреме за рат трају несразмерно дуже од самога рата.{ |
| за Устав, за слободу...{S} Како су ове припреме огромне, и страшне, њој се каткад дизала коса |
| х слободе.{S} Сад је доба васпитавања и припреме за то свето и велико; и у мени сваким часом ја |
| с њом и пођоше да се код куће одморе и припреме за <hi>јенђе</hi><ref target="#SRP19120_N84" / |
| их изведе на прави пут, да их васпита и припреми за препорођај, за њихово ослобођење.{S} И узбу |
| брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и припреми за нове пријатне утиске који ће навалити на ње |
| ти, али зна да је њој све тетка казала: припремила ју је.{S} Њој се понекад учини да би се пре |
| ва...{S} Да је пробудимо, Нурије, да је припремимо...<pb n="162" /></p> <p>— Нек спава, Алије.. |
| их моћи извести из заблуде, васпитати и припремити за ново доба, за оно свето и велико: ослобођ |
| жене.{S} Оне су ову седницу сазвале за припрему два велика женска друштва, која ће организоват |
| ?!{S} Како је овде лепо што је створила природа, а како је ружно што су створили људи!{S} И веч |
| и светао празник, јер је то дан буђења природе: излазе у поље, нарочито жене, и на изворима се |
| Џемал!{S} Дете добра срца, али страсне природе.{S} Кад би заволео неко дете, нико га од њега н |
| ово су речи из Корана: „Човек је брз по природи...{S} Оному који прашта и мири се са својим про |
| до пола пута, кад се зби једна необична природна појава.{S} На небу се појави огроман пожар, об |
| де и људи, весеље би било пристојније и природније“.{S} Мадам поцрвене и слеже раменима, а она |
| хануму лепезама.{S} Ђулренги узе јецати присећајући се: „О да остави све па да иде за навек!{S} |
| е, метну чело на праг, после се подиже, прислони лице на врата, и заплака...{S} Уз врата је пла |
| сваку ружу, неодољива је жеља повуче да прислони око на пробушен зид сутанин; али се савлада, с |
| .{S} Он је узе, притиште је на груди, и прислонив своје земљосано, скоро небријано лице на њен |
| ља као дух, приђе уз врата где је он, и прислонивши лице на довратак, учини јој се да јој је та |
| афезе!{S} Кад извадим грудицу из зида и прислоним око!{S} Кад седнем крај кафеза и погледам на |
| а и срећна, рече: хоћу!{S} Она је синоћ прислушкивала... чула је кад отац рече: пашић, <hi>џема |
| у, те Мерсије, на француском, ако би ко прислушкивао да не разуме, поче говорити:</p> <p>— Прек |
| је потопи, она се понова заборави, чак приставши на тајне састанке, код Ајше-кадунине сестре, |
| му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он пристаде.</p> <p>Шта ту има?{S} Једна кафаница, ниска и |
| аше да је то врло добро, најбоље, и оне пристадоше.</p> <p>Разиђоше се пре суфура; али уместо д |
| } И он, потпуно <pb n="242" /> полудео, пристаје и на четврту женидбу за непуне две године!...< |
| е затрли такви пријатељи!“ Жена више не пристаје уза њ, да га не би доводила до веће јарости.{S |
| тавити муње и громове?{S} А Сафет ханум пристаје уз мужа и грди кћер:</p> <p>— Камо да сам каме |
| и нас две бити ортаци?...{S} Зар би она пристала да дели своју љубав са мном, уопште да је дели |
| она мајка из тога романа и њена: пре би пристала да кћер види мртву, него осрамоћену.{S} И сети |
| фом, и црвенеле су, и у том часу обе би пристале и на одсецање косе и на смрт и на зближење и н |
| мир, што нам ти ниси јавила; јер ми смо пристале за једанпут.{S} И онда, била је вешта старотур |
| море...{S} Одатле, са залива, с његовог пристаништа, полазиле су лађе за Цариград, за Анадолију |
| рану, сад на анадолску, и стану у малом пристаништу каквог лепог села босфорског, да приме путн |
| лудо моје срце!{S} Јер мој отац пре би пристао да му кћи умре, него да га осрамоти...{S} Не, о |
| анин, али је ипак на овај турски обичај пристао и дао реч.{S} Али он речи није одржао... „Треба |
| ок је будио тројицу, док је једва један пристао да дође, прошло више од часа и по.{S} И кад уђо |
| , дођи сутра; јер Фатма тебе воли па ће пристати да пође за невиђено.</p> <p>— Шехназе-ханум, о |
| {S} Муфтија рече:</p> <p>— Али, хоће ли пристати Мурад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан један џон-тур |
| ече: „Да су овде и људи, весеље би било пристојније и природније“.{S} Мадам поцрвене и слеже ра |
| о хоћеш кћер да удајеш, не залетај се : притегни ату дизгине.{S} У ходу човек види оно што у тр |
| {S} Невеста истина развијена, али кола, притерана уз капију, заградише се дебелим дамаском, и н |
| т.{S} А како је она њега волела!{S} Узе притискати главу, стезати слепоочнице, јер од те мисли |
| но закопча хаљину уздрхталим прстима, и притискаше у недрима нешто, неко сакривено благо...{S} |
| е, да се спотиче о камење које је можда притискивало младост и лепоту, срца пуна жеља и нада, н |
| “...</p> <p>У соби наста грљење и нежно притискивање лица на лице, пљескање по плећима и узвики |
| се тресе, одскаче од постеље, стара је притискује не питајући <pb n="243" /> је ништа, јер јој |
| о тога питања, шаптала је она у постељи притискујући слепоочнице.</p> <p>Прође читава недеља да |
| обро јутро, клече и обухвати му колена, притисну на њих своје лице и заплака.{S} Он је не пита |
| дошла, ханум!</p> <p>Она му брзо приђе, притисну му на руку усне и чело и тихо рече:</p> <p>— Б |
| ерсије зажмури па отвори књигу насумце, притисну прстом једно место у књизи, и од прве речи где |
| мила писма, отвори... „Je t'aime“...{S} Притисну усне на те три речи...{S} Сва топла, хтеде да |
| : стид га је од ње.{S} Она се усправи и притисну своје мокре очи на његово сухо лице — кваси га |
| и узе јој мршаву, смежурану руку, јако притисну на њу своје чело, па је подиже на своје теме; |
| ј је хладна као лед, њени укочени прсти притиснуше његов топал длан.{S} Он јој пружи ратлокума, |
| е имену добивену од деде.{S} Он је узе, притиште је на груди, и прислонив своје земљосано, скор |
| мперамента, озбиљна а ипак као дете.{S} Притрча јој, у геџелуку, неочешљана, па и неумивена, и |
| устајању види нежност а не потчињеност, притрчава јој и љуби је у руку.</p> <p>Што јој дохвата |
| ао и све младе а и њених година хануме, притрчавала је час једној час другој странкињи и говори |
| ка. — „Да Бог да им довека било овако“, прихвата Џемалова мајка и уздише.{S} А њене прије не пи |
| ам липсати !“ рече она уплашено, а баба прихвати : „Па кад је оваква врућина, цркавају кокоши, |
| сме, рече Мирсаде.</p> <p>А Енглескиња прихвати :</p> <p>— Ја се чудим како васпитавате вашу ч |
| урије-ханум.</p> <p>—По сто пута сирота!прихвати њена сестра с муком, јер јој се стегле вилице |
| нас нове избрисати из списка.{S} Да је прихваћен мој предлог, да се упути на рад наш слатки Џе |
| бесвете његова најсветија осећања...{S} Прича јој да му религиозна осећања нису била будна, јер |
| вашта прича као другу, као човеку...{S} Прича јој о Европи много штошта што она у романима није |
| изгледаше као булка у житу, па поче да прича свекрви шта је снила: као дошле оне три нове и Ар |
| осрамоћену.{S} И сети се шта њена мајка прича о Мадам Вахрам, Францускињи удатој за Јерменина: |
| надувено.{S} Уображен.{S} Његова тетка прича му да Емине-Семије-ханум хоће да се развијемо, он |
| ј ништа није према ономе што јој свашта прича као другу, као човеку...{S} Прича јој о Европи мн |
| орњу хаљину, пушта је напред и десно, и прича јој све као другу, жене се буне против неравнопра |
| друг Шарл; и кад није он овде, Шарл ми прича о „пријатељицама“, и даје ми да читам романе с ме |
| ај кога она воли, муж јој је.{S} Он јој прича, откад је воли а никад је не помену пред друговим |
| ала.{S} То је као понеки у Европи, како прича Мехмед, кад не може да узме ложу, не иде у позори |
| ук, другом хвата прсте на нози, и нешто прича.{S} Оне се погледаше и подсмешљиво осмехнуше, као |
| била сама или с другарицама.{S} Она му прича како јој је било кад га је срела, и да је увек же |
| т прошао и много видео.</p> <p>— Читај, причај, данас, сутра, прексутра: једно те једно, говора |
| p> <p>— Седи с Емиром, сине, читај јој, причај јој; ти си свет прошао и много видео.</p> <p>— Ч |
| а се хвали, поноси!{S} Знаш да нам жене причају како се хвали?</p> <p>Нурију обузе једно тешко |
| траха, ни стида, и не узбуде се.{S} Оне причају да то чине механично, по навици, и да често заб |
| рече:</p> <p>— Толике муке видела, како причају Цариграђанке и њена тетка.{S} Удали је за пијан |
| није била мајка...{S} Мени је све сута причала.{S} Он је као Европљанин, а личи на арапског пр |
| помене кошуља.{S} Па се сети шта им је причала Ајше-ханум, њихова суседа, о Мадам Христуригу, |
| аје боље но своје рођаке у Цариграду; и причала му, вели, да је лепа, да је слатка, да је образ |
| м, а тај конак нам је најлепши, сута ми причала.“ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S |
| оцу од Арапа, од емира...{S} Ја сам вам причала о његовој лепоти, доброти, о роду...</p> <p>— И |
| из књига познала и о коме ми је толико причала Мадмоазел и Мадам.{S} О томе свету сањам и ако |
| а с пасторком, и о томе је њој отворено причала, а она се љутила и гадила.</p> <p>Пролазиле су |
| гова тетка толико је хвалила, толико му причала о њој, да је он познаје боље но своје рођаке у |
| ожда имала неки бол, али га нисам свету причала.{S} Што се тиче тога, ја сам и сувише поносита: |
| ли, Емир, зар нам наше Францускиње нису причале да то просто није ништа!{S} Као <pb n="40" /> н |
| hi>, Мерсији је више од бог зна коликог причања.</p> <p>— О, Емир, кад само помислим: „Она је ж |
| атми „слатки поздрав“.{S} Али она удеси причање тако лепо, те се млада жена надала.</p> <p>Паши |
| м, хоћу с тобом у свет који познајем по причању и из књига, и који ми је стран, туђ, немио: он |
| на то питање не одговори, већ јој поче причати како му је било кад су се оно једанпут срели на |
| е се уозбиљи и рече:</p> <p>— Ја ћу вам причати своју историју.{S} Молим вас, хануме, да је слу |
| ја сам данас учинила као онај дервиш из приче, госпођо мајко.</p> <p>— Госпођо снахо, ја вам ни |
| а, ја бих бар узимала једно пиће кад се причешћујем.{S} Овако никад“.{S} Та ханума чудила се и |
| нука, и кћи...{S} Нене мени никад не би причинила бол; а родитељи... они нису свесни...{S} И ка |
| .{S} О, ви нове душе!...{S} Ову дугачку причу почела сам због сина.{S} Родитељи ми беху одавно |
| у : ђаурке.{S} На испричавши „муфтијину причу“ матери и жени, стрча у башту те закова капиџик.{ |
| ха Господњег, кад чу страшну и пријатну причу.{S} Њој је и пријатно, мило: ранио се због ње, за |
| одна, па ће се удати.</p> <p>Ту страшну причу он саслуша готово мирно, а кад муфтија оде, он по |
| но што је била.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не верујемо.</p> <p>— Ако хоћете, мој м |
| не пуце или копча с антерије, она то не пришива сама, него робиње.{S} Сад шије брзо и лепо једн |
| само једне чочекиње.{S} Па се згади.{S} Прљав.{S} Да иде у хамам...{S} А где ће опрати душу?{S} |
| доме младићу.{S} После све то спушта на прљав кафански сто.{S} Џемал се сети својих реликвија з |
| ју пријатељицу!{S} И учини јој се црна, прљава.{S} Како ће да буде код ње на ифтару и вечерас, |
| ницу“.{S} Ушавши у једну велику собу, с прљавим подом, она угледа око једног дугачког стола, бе |
| он викаше, називајући своју чисту жену прљавим именима.{S} За срећу, она чу само оно једно.{S} |
| пада у сањарије и меланхолију: небо је прљаво сиво, а на њему сунце опкољено белим широким кру |
| од чуда.{S} Јесу ли то становнице овога прљавог, трошног града о чију су калдрму данас хтеле но |
| жалосна, мала, ниска, влажна, у једној прљавој уличици, а у њој невеста и сватови у свили, у к |
| су и из чађаве кафане, осветљене једном прљавом лампицом, похита напоље у помрчину с једним леп |
| се учинило да нема десне руке, а кад је пробала, она је могла да је стегне колико хоће, после ј |
| Ја молим хануме, и ја молим сестру: да пробамо.</p> <p>— Али ако се опет опије, и она му не бу |
| > <p>— Мој предлог је врло добар.{S} Да пробамо.</p> <p>— Али то је смешно, рече Ариф ханум.{S} |
| } И чу крик, тужан, оштар, и сад јој је пробо срце: код капије је мајка викнула: „Мерсије, <hi> |
| ећи пут на трећега...{S} Страшно!...{S} Прободе га ножем...{S} Младић умре а његов отац тужи мо |
| слите да је убица само онај који некога прободе ножем или убије пушком?</p> <p>— О, то питање!. |
| , али све шапатом, као да се боје да не пробуде беја пре но што се сасвим отрезнио, да опет не |
| улазе без терлука, ћутећи, као да је не пробуде...{S} И Ариф данас виде, духовним очима, стару |
| их, вичите из свега младог грла: нек се пробуде, нек се расвесте, нек виде да нису ствари, јер |
| ним шалонама леже — сама.{S} Око подне, пробуди се: крај њене постеље беше он, нагао се, да је |
| рече.{S} У њој, француској васпитаници, пробуди се оријенталка, неискрена и неповерљива, што ос |
| рна од пута и утисака, заспа; у зору је пробуди мујезиново „Алла’ екбер“...{S} Како јој је мило |
| ли да се из овога слаткога сна никад не пробуди; држи њену руку у својој, и чини му се да је у |
| да се никад не расвести, да се никад не пробуди из овога лепога сна: она је срећнија од свих на |
| м заспа, и спавала би до подне да је не пробуди један грлати симиџија.{S} С њом се пробуди и <h |
| .{S} Мало, па се ухрка.</p> <p>И сад се пробуди тек сутрадан ујутру.{S} Кад не нађе поред себе |
| шљен, ја се сасвим расвестих, у мени се пробуди оно што је пре толико година заспало — љубав ма |
| и полако диже покривач, а унука јој се пробуди, отвори очи, па их затвори. „Ја сам те, чедо, п |
| буди један грлати симиџија.{S} С њом се пробуди и <hi>оно</hi> што је заспало кад и она.{S} Шта |
| /p> <p>Децембарско је јутро.{S} Ариф се пробуди раније но обично, и окренувши се к прозорима, о |
| , па да не би прегризла језик.{S} Осман пробуди и сестру. „Цреп у мангал!“ виче стара кћери, мл |
| и очи, па их затвори. „Ја сам те, чедо, пробудила.{S} Али што да се покријеш преко главе као ус |
| робудити ни најдужа молитва у џамији, а пробудила их је љубав.</p> <p>— Ја ћу те звати „Фатма", |
| и Цариграђанка.{S} И тамо сам се и овде пробудила.{S} До после тридесете сам спавала.{S} Младос |
| спава.{S} Пре једнога часа, мајка га је пробудила да се свуче и да понова легне.{S} Фатма изиђе |
| била с њим; а чим <pb n="161" /> би се пробудила, сећала се, знала је да је он поред ње и била |
| кога није могла помислити одмах чим се пробудила: збунила је баба, па раздрагана стеже бабу да |
| њој је било тешко, почела је да виче, и пробудила се.{S} Свекрва јој не рече ништа, јер је била |
| "108" /> се укаже Солун, град где су је пробудиле из сна од опијума датог муслиманкама пре толи |
| нам да имамо оружје свест, коју су нам пробудили наши људи образовањем...</p> <p>— Буним вас, |
| ваљда неке поруке.{S} А тебе, док бисмо пробудили, док би се ти спремила...</p> <p>Она се врати |
| , нове?!{S} О, наши људи, зашто сте нас пробудили?!</p> <p>У томе дође на врата Ђулренги и рече |
| здахну. „<hi>О наши људи, зашто сте нас пробудили</hi>?!" рече тихо Мерсије што малочас Фатма, |
| ргне из сна, већ се нешто пре ње тргло, пробудило, и она тада чује у левом уху некаку страшну с |
| >Врло драга госпођице,</p> <p>У мени се пробудило оно што у Атале: ја сам нашла свога Кактаса. |
| окривена тмином... али полако, да га не пробудим.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам срећна к |
| ање, Нурије.{S} Не мичем се, да тебе не пробудим.</p> <p>— Ја да спавам!{S} Па мени је сто пута |
| </p> <p>— Емир зацело спава...{S} Да је пробудимо, Нурије, да је припремимо...<pb n="162" /></p |
| S} А да ли је добро, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>.{ |
| пута дође да прокунем онога који ме је пробудио.{S} И проклела бих га да га не волим.“ — „Мада |
| срећне? да не проклињу онога који их је пробудио?...</p> <p>Била сам у соби с домаћицом; та мој |
| ал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио сутрадан, није знао да ли је вече или јутро: о |
| d>XIV</head> <p>Сутрадан, Џемал се рано пробудио.{S} Није му било необично што поред себе не на |
| уго био у Европи, и да му их није могла пробудити ни најдужа молитва у џамији, а пробудила их ј |
| му... <pb n="65" /></p> <p>Пред зору се пробудих, и — све живо спава, тишина: доцкан смо легле, |
| само на своје задовољство; сад је нова пробуђена турска жена што мисли и на добро своје земље. |
| вање на молитву, њој познато!{S} И овим пробуђена и разнежена, чу шадрван: пљушти као киша!{S}" |
| ми се чине као џинови који чувају моје пробуђене сестре од немани...{S} Кад зажмурим, руке ми |
| е верује.{S} У њему је тешко и старијим пробуђеним муслиманкама, а камо ли младој девојци која |
| се просто и очито види у организму ових пробуђених створова, и необуздану бујицу што носи из мр |
| ене лепе снахе осетиле нову муслиманку, пробуђену турску жену, и све три су заплакале кад је он |
| е се па одоше у башту, наместише око на пробушен зид — да виде Џемала. „Кјучук-хануме, брзо!“ в |
| ољива је жеља повуче да прислони око на пробушен зид сутанин; али се савлада, страх је беше да |
| е она дала, виђала га кроз кафез и кроз пробушен оградни зид, премирала од чежње за њим, састај |
| о седеле и разговарале се, о њему...{S} Пробушиле смо зид, па смо гледале у сут-анино двориште: |
| уздахнуше, па устадоше и одоше у башту, пробушише зид између Ибрахим-Хасан-бејова и Нурије-хану |
| и ако нема мач.{S} Узео ут, па као неки провансалски трубадур, као келтски бард, или као муслим |
| ије могла.</p> <p>Ариф, с оне три нове, проведе кроз лавиринт што се зове Ибрахим-Хасан-бејов х |
| с харемом дошао је да, по свом обичају, проведе Рамазан с мајком и братом.{S} Пошто је Мерсије |
| <p>Па их поведе кроз своју уредну кућу, проведе кроз једну велику собу с турским намештајем а с |
| аџа-Имарета на Јалије, крај мора: да ту проведе мај.</p> <p>Послужише их цигаром и кафом.{S} И |
| з сумње. чула нешто и о Елизи...{S} Век проведох у тражењу срца; своје давах, а туђе...{S} Ја г |
| : обоје осташе три месеца; друге године проведоше код мене месец дана; треће године дође без де |
| ко се врло бојала да их неће пустити да проведу мај на Јалијама; хвалила се <hi>неном</hi>; гов |
| кад сам последњи пут код вас гостовала, провела мај на Јалијама.</p> <p>— Зар нисмо обе биле ср |
| био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на Јалијама у оном конаку с чијег сам балко |
| ој да човек мисли да је у њој пола века провела, а она је није ни видела.{S} Чешља се француски |
| опи, а жену оставио саму.{S} Она је век провела без мужа, без детета, а то дете одрасло је без |
| када више видети Солун, град у коме сам провела најлепше доба свога живота, своју рану младост, |
| тебе и подсетио ме на кућу у којој сам провела више од дванаест година, и где су са мном посту |
| е тридесете сам спавала.{S} Младост сам провела у сну.{S} Или, управо, младост ми је дошла позн |
| икотом, и она скочи и полете, у танкој, провидној хаљини црвеној као крв, или као страст, како |
| е јој доћи пијан као много пута досада, провикаће, па ће се испавати, и сутра ништа.{S} А какву |
| упирући очи у црвену столисту ружу што провирује кроз сиве гране оне старе смокве.{S} Уморна, |
| дамо за Џемал-беја?{S} Само, ја нећу да проводаџишем, мени то не иде од руке.</p> <p>— Ја ћу, р |
| оцрвене.</p> <p>— Откуд то?!{S} Ви нове проводаџишете новој за старотурчина!</p> <p>— Отуд што |
| рт и на зближење и на пад...{S} Јер оне проводе живот анималан: једу, пију, спавају — тако је р |
| терине љубави!</p> <p>— Нема матере.{S} Проводи се с човеком, после мајка.</p> <p>— Аман, полуд |
| зато да се с њом помири; јер дане које проводи без ње, она не рачуна у дане живота.</p> <p>Кад |
| ова тетка и сама нерадница, па и мајка, проводила се, а за рад...</p> <p>Фатми би жао суте и св |
| Он је опазио да га не волим, па се узео проводити као младић: мене је остављао саму код куће.{S |
| и: затворена, у богатству истина, али с проводњом само по харемима.{S} Ја сам Цариград, његова |
| у везу, повади игле из комарника, па се провуче, леже; робиња састави платна иглама.</p> <p>— А |
| арио за дуг разговор.</p> <p>„Тај човек проглашен је за најбољег мужа,“ помисли Фахрије гледају |
| бих молила Бога да нешто скриви и да га прогнају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, Париз!. |
| евојка запламти се у лицу, а ни речи не проговара, не уме пред човеком ..{S} А кад је сестра ис |
| рајући очи.</p> <p>— Сине!</p> <p>Он не проговара и не гледа је, а главом даје знак да изиђе.</ |
| док не наступи неки тренутак кад из њих проговара оно што је с њима срођено, што им је у крви, |
| не, горде, хануме су и жене, ни речи не проговарају, само пуше.{S} Тако је увек дању.{S} Оне но |
| ни <pb n="51" /> не знају честито ни да проговоре с честитом женом, и нису нежни, одвојени од м |
| Кад проходају, сваки час падају, а кад проговоре, има речи које нама ништа не значе.{S} Полако |
| то је увек једно исто лице.“ — „Лутка!“ проговори Ариф, и окрену поглед к Францускињи, Мадам Аж |
| а се мења у лицу и ћути, јер не може да проговори, а њена се кћи смеје, да би прикрила узбуђење |
| забрати отац.{S} Онај који би тражио да проговори твоје срце, то је твоја баба.{S} Али та памет |
| p> <p>— Зашто само ћутиш ?</p> <p>А она проговори:</p> <p>— Кад бих говорила, ја бих муцала.{S} |
| } Видевши њега крвавог, Нурије ништа не проговори, нити пусти глас изненађења или страха, већ с |
| јка се уозбиљи и готово ни речи више не проговори.</p> <p>— Њега није срамота што је трећу отер |
| о, па не може, не сме, чини јој се, ако проговори заплакаће, па ће јој се смејати сестра од стр |
| Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час проговори Туркиња, жена потчињена човеку, мужу.{S} Не м |
| рочито књиге.{S} Она би њега слушала не проговоривши задуго о љубави; али он, засићен књигама, |
| , јер он је био прво мушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је видео <pb n="177" /> да га волим, |
| о, одмах би тамо отишле и мајка и сута: проговориле би код мртваца.{S} То помислих, па се уплаш |
| а кад ти је дете проходало, чула кад је проговорило, и радовала си се; волела си и била си воље |
| амота ме да преко собе пређем, чак и да проговорим...{S} Бојим се да ми се не смеју.{S} Ја фран |
| и да га погледам ни честито пред њим да проговорим, не толико што га се бојим, колико што ме од |
| ри дана ништа није окусио, нити је ишта проговорио, а четврти...{S} Богу хвала кад рана није би |
| ед-беј бејаше поражен, и ништа не умеде проговорити. „Луда !“ мишљаше.{S} За толики низ година |
| урски овај Француз, а, Емир?“ она хтеде проговорити, па опет не смеде.{S} Он продужи пут, а роб |
| обиђе; све мислим биће тамо сута, па ће проговорити.{S} Јуче, кроз кафез видех Али-агу: стар, и |
| .{S} А данас, за љубав своје султаније, проговорих.{S} Гледамо се и смејемо се: њене широке ноз |
| Зар ти је Емир туђа?“, и кад му Мерсије прогука: „Иди, слатки Али беј течо“, он се разнежи, и п |
| подиже и заиска воде, али не могући је прогутати, не осећајући да ли је има у грлу, не осећају |
| д вече је било живље но обично: дерњава продаваца разлегала се страховито, звали су муштерије м |
| рих просјака у сивим ритама.{S} Дерњава продаваца заглушивала је уши.{S} Одавно је прошао Касум |
| у једно неисказано гурање, где је вика продаваца просто заглушавала уши, а мирис из дућана са |
| е као и куће и дворишта.{S} Напољу вика продаваца, граја; по авлијама клепет папуча, клопарање |
| увечима, трговаца с товарним магарцима, продавачица с чевретима<ref target="#SRP19120_N26" /> и |
| зид, и опет намењиваху.{S} Улицом ври; продавци, Туркиње се враћају из шетње, Турци иду да узм |
| пред вече ври као у котлу: размилели се продавци и слушкиње, настаје спремање за ифтар.{S} Посл |
| је и они с коњима и магарцима, и улични продавци свега и свачега, све је застајало, заустављао |
| ју с пролазницима, у лађицама се шале с продавцима воћа и халве, и с онима што чисте обућу, с б |
| ојећи говори: „Покупите сав овај накит, продајте га, и тим новцем створите Сиротињски фонд; и з |
| е била робиња.{S} Кад су је спремали за продају, учили су је свирци и песми, француском језику, |
| >— Алије, Алије, шта ћемо ?{S} Себе бих продала, да му купим њу, али она се не купује, није роб |
| јама).{S} Хоћеш <pb n="267" /> ли да ти продам ону своју белензуку са сафирима?{S} Ти њу волиш. |
| а разбијем кућу! (уместо да рече врата) продера се он и узе из џепа један нож да удари слугу.</ |
| иједна преда њ да изиђе.{S} Код мене се продужавало гостовање: увек пуна кућа жена; мој син пођ |
| не гледајући ни у кога, ни у шта, он је продужавао пут мислећи: „Сви су око ње, разговарају се, |
| иваше: „Слатки, слатки беј-течо!“, а он продужаваше:</p> <p>— „Како је почео“, вели, „до четрде |
| плати мастику и не попив је, па скочи, продужи пут оборене главе.{S} Више није ништа видео, ни |
| } Нек продужи школу.</p> <p>— Где да је продужи? <pb n="189" /></p> <p>— У Европи, рекоше гошће |
| Осман погледа у мајку љутито, и она не продужи.{S} То лекар опази, па осети нешто као страх, т |
| , да се застане, да се одгуши, па да се продужи пут преко Хамидије, и дуж целог Молоса, закрчен |
| о.</p> <p>— Нешто... што воли...{S} Нек продужи школу.</p> <p>— Где да је продужи? <pb n="189" |
| ли лепи Турчин сврати у један дућан, он продужи пут.</p> <p>Кад се врати кући, беше вече увелик |
| де проговорити, па опет не смеде.{S} Он продужи пут, а робиња викну: „Аман, кјучук-ханум! црвен |
| ка.{S} Да напросим, па да идем даље, да продужим пут.{S} Али ја просити не могу: у мене нестало |
| {S} Само ове, немајући додира с људима, продужују то и доцније.{S} Емир се бејаше заљубила у је |
| пуштене из неке рђаве куће...{S} И оне продужују пут ћутећи!...{S} Па и људи ћуте, они који су |
| , па отиду до средње капије, ослушкују: прође стражар, залаје пас, па се све утиша.</p> <p>— Си |
| а јој дође на памет „као за пакост“.{S} Прође доста, кад се чу лупа на капији. „Теча!“ изусти, |
| дила зуб, али Ариф-тејзе није дошла.{S} Прође много времена, кад се Ариф-тејзе сети да моли мај |
| чика повири на врата, па је нестане.{S} Прође и турска јација, то јест доба кад је последња мол |
| да од тога нема ништа, те очајаваше.{S} Прође година дана како се вратио.{S} Једно јутро иђаше |
| } Фатма је данас у зеленој антерији.{S} Прође кроз предсобље и оде у сутину собу за рад; не ула |
| чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S} Прође поред старе потапкав је по плећима задовољно, па |
| и никад никога ниси волела!..{S} Зар да прође?!{S} Ооо!{S} Никад, никад!{S} Вечност није нешто |
| ка, да пође за невиђена човека!{S} Нека прође то момче нашим сокаком и сутра и прексутра.{S} Не |
| ј показа руком место где ће сести и она прође поред њених гостију, жена, старих, младих, и седе |
| епоте, биваше све милија и ближа.{S} Не прође много, а он би сав обузет мишљу о преступу, о гре |
| сећајући љубав...{S} Али, вечерас се не прође на шуштању траве...{S} Чу се каменчић у капиџик.{ |
| ће он мене узети кад је принц?{S} Јуче прође пешке: принц!{S} И видех га на колима: принц!{S} |
| .</p> <p>Новембар.</p> <p>Бајрам дође и прође, тако тихо у овом хучном граду: у духу сам, на св |
| <p>Кад од вике у Нурије-хануминој кући прође месец дана, и кад се појави пун месец, бео и окру |
| ти кући, беше вече увелике.{S} Посрћући прође поред мајке и тетке не рекавши ни „добро вече“, а |
| ао међу туђинима.{S} Фатма не седе, већ прође кроз предсобље бацајући погледе у широм отворене |
| да је пољуби.</p> <p>...........</p> <p>Прође читав месец, а Фатма још не чу да је Џемал пуцао |
| е роде и после неколико година“.</p> <p>Прође и <hi>Кадр-Лејле</hi>, то јест двадесет седма рам |
| остељи притискујући слепоочнице.</p> <p>Прође читава недеља дана, а рана младе жене никако да з |
| пости; али... ноћу буди с мужем.</p> <p>Прође први дан поста.{S} Сестре променише нарав, због д |
| с њом, још нисам ушла, и чак не могу да прођем поред ње.{S} А кад видим официра, мене обузме љу |
| срце није било лудо.{S} После овога, ја прођох Пером и Галатом — и мени је све пуно: официра ни |
| и жена из те улице, из тога краја, туда прођоше.{S} И наједанпут, обе викнуше, у један глас: „О |
| p> <p>.................</p> <p>Од кризе прођоше два дана, и она сад може да мисли. „Ориенталке |
| челенку".{S} Ове просте речи кроз мене прођоше као нека струја...{S} Стајала сам као окамењена |
| ебе извинила што је неповерљива.</p> <p>Прођоше и та два дана, сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејо |
| ћа тога вука у овчјој кожи (како га она прозвала), како је био нежан с њом кад им се приближава |
| часта, кћи ружина...{S} Ову собу ја бих прозвала ђулистан (ружичњак) да у њој није и један замб |
| у, па ногу пред ногу, и због тога су га прозвали <hi>Бујукбурунли</hi>, то јест носоња, што ће |
| ........</p> <p>Сутрадан створи песму у прози, певајући је, као све кад их ствара:</p> <p>Катас |
| ханум.“ Фатма њих не чује... чује њега: прозор је отворен; и чује само како говори, не шта гово |
| обичај, и он ме је натерао да станем на прозор.{S} Стала сам, пошто сам покрила главу (ја голог |
| ивом кратком путу; а хануме су отварале прозор и истицале Фатмину лепу главу да је омилује ветр |
| жао.</p> <p>Пред вече, она угледа кроз прозор Ариф-тејзу: смакла с главе чаршаф и скинула пече |
| побунила се — ћутањем!...{S} Фатма кроз прозор откиде један багремов лист, да га однесе тетки к |
| ије само ћути, уозбиљила се; а кад кроз прозор спази Арифу, она похита пред њу и у предсобљу јо |
| ан кут одаје, па у други, и излете кроз прозор, паде на смокву пред кућом.{S} На смокви је стај |
| нум.</p> <p>Ариф своје госте опази кроз прозор и похита пред њих као девојчица: беше радосно из |
| <hi>он</hi>?“ прошапта па баци очи кроз прозор.{S} Виде сав залив, а небо као комад плаве свиле |
| је први пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор и не погледаше у велико напуштено гробље које их |
| жена удариле у ход: час отиду уз један прозор, час уз други, сад сиђу у двориште, после оду до |
| носи, с маха на мах, кроз један отворен прозор по који мртав лист, жут као њено лице, као да би |
| лици сам заплакала; ишла сам, гледала у прозор, па сам се смејала; чинило ми се, да тамо, у соб |
| мангал да се осмуди, од његове треске у прозор и прштања разбијеног прозорског стакла, и тамбур |
| х могла).{S} О, кад сам видела с нашега прозора огроман Париз!{S} О, кад сам погледала у шуму о |
| иса јој косу, па оде те смаче с једнога прозора фереџу и отвори оба крила.{S} Споља уђе загушљи |
| све буди: тице, цвеће, воће ; крај њена прозора смоква буди је, шушти, и час-по удари граном о |
| едну собу из дворишта, па крај отворена прозора стаде: месечина као дан — пун месец. „Ђули!{S} |
| да пред вече седим крај широм отворена прозора, да се загледам у очи женама и људима.{S} Ја ми |
| гледај овамо,“ рече јој баба и с другог прозора смаче ћилим и отвори оба крила; а унука се опет |
| .{S} Ја сам до сад седела код отвореног прозора и гледала <pb n="48" /> у многа минара, на месе |
| пуну софру.{S} Али пре тога Цигани, од прозора до прозора, с бубњем и песмом, певају:</p> <l> |
| .{S} Крај мора, крај отворених шалона и прозора била је месец дана.{S} А сад, да се затвори.{S} |
| ђоше у другу из баште, где бејаше много прозора, и сви широм отворени.{S} Да је ово девојачка с |
| .{S} Али пре тога Цигани, од прозора до прозора, с бубњем и песмом, певају:</p> <l> Кристал про |
| орено.{S} Њихов ђердек је из баште, а с прозора се лепо види море и Олимп; над отворене шалоне |
| тке су залепршале крилима око отворених прозора и чуло се тихо и нежно: „гугу-то“!{S} И на мање |
| м купеу, уз мајку и нену, не навлачи па прозоре завесе, и одушевљена, непрестано гледа у лепу з |
| дим по некога кроз решетке, кроз колске прозоре, али то није ништа.{S} Понекад ми дође да полом |
| љускују целу, ките јој пенама затворене прозоре и шарају капљама кров.{S} Овог лета овде стануј |
| би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, подижу по крајичак завесе, једне их крадом буш |
| ричева јој конака; гледао је у башту, у прозоре, с трамваја.{S} И једва напослетку...{S} Хтео ј |
| а баци поглед с неким чудним осећањем у прозоре с решеткама, и први пут у животу: кућа њена род |
| дизао од дувана, али се није задржавао: прозори су широм отворени.{S} Измешали су се парфими од |
| овде није место, јер је топло те су сви прозори отворени, да у собу „уђе и мирише мај“...</p> < |
| екује чађава кафана, тресу се испрскали прозори, и игра, пуцајући прстима, један оспичав <pb n= |
| ме познају.{S} На једној стакленој софи прозори су били застрти газом...{S} Бал у салону, ми на |
| убњем и песмом, певају:</p> <l> Кристал прозори отвориће се,</l> <l> И нама бакшиш пружиће се;< |
| а оне су их радознало гледале...</p> <p>Прозори су били широм отворени, те се чуо шум мора, вид |
| це и устају.{S} Соба је из дворишта; на прозорима нема завеса, те је месечина пала по стварима |
| асама и <hi>кафезима</hi> (решеткама на прозорима), негде густим, негде проређеним, поломљеним, |
| ње од дана ноћ с фереџама и ћилимима на прозорима, где није шалона или капака, и спавање до сам |
| х одведе на софу с отвореним шалонама и прозорима, где она ради, мисли, осећа, радује се и тугу |
| буди раније но обично, и окренувши се к прозорима, она чисто весело узвикну: „<foreign xml:lang |
| иловима и певају...</p> <p>На харемским прозорима из авлије спуштене су завесе да људи не би ви |
| х у Солуну), кафези (густи као на вашим прозорима) — стежу ми срце.{S} Час ми је срце стегнуто, |
| да на небу, и пуно звезда на кућама: по прозорима, од свећа су се чиниле светлуцаве жмираве зве |
| } О, како је тужна та славујева песма у прозорје!{S} И загука њен голуб: она му глас познаде. < |
| осетљиво срце чудно утиче овај гугут у прозорје ранога лета.{S} А онај заостали славуј опет пе |
| мским вратима четири велика лимуна, под прозором њене девојачке собе један кипарис; и он је под |
| е у ненину собу.{S} Џемал!{S} Стоји под прозором, и разговарајући се с једним младићем, сваки ч |
| ле.{S} Из софе виде сакупљене под њеним прозором жене: нене, мајка, робиња и слушкиње.{S} И она |
| еном слободом.{S} Он стражари под њеним прозором.{S} И зар она зна шта је то слобода?..{S} И по |
| !“ чу се у калдрму под Нурије-хануминим прозором. „Један, два, три,“ броје сестре гледајући се |
| шушти, и час-по удари граном о отворено прозорско крило...</p> <p>Кад је требала да устане, она |
| ве треске у прозор и прштања разбијеног прозорског стакла, и тамбуре трезнога берберина и чампа |
| сутанина канарина, полете, јадна, према прозору, к светлости, врати се, удари крилима о зид, па |
| д је нестрпљива, немирна: устане, приђе прозору, гледа кроз разређене <pb n="160" /> шалоне — н |
| а му се, намирисала му се, сад потрчи к прозору, намешта око на разређене шалоне, сад задрхти о |
| он се сети њених крила, па му кроз срце пројури нешто као нож.</p> <p>Колико је воли, чак не да |
| г и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад помислим да је <hi>он</hi> истински |
| ри нове из Цариграда називају харемском проказом.{S} Неколике младе жене из унутрашњости, с црв |
| рокунем онога који ме је пробудио.{S} И проклела бих га да га не волим.“ — „Мадам Арстид, јелте |
| од неког времена, он се развесели...{S} Проклета мастика!{S} Мене је страх и срамота ме, мајка |
| е и пасторке, девојке у зетове.{S} Наше проклето друштвено уређење!“ говорила је она побуњена, |
| ине, пиј!{S} А после да бежимо из овога проклетога града: и ја ћу с тобом у Европу; ми нисмо си |
| ве.{S} Ја сам то дежурство, тако често, проклињала, а после сам се стала питати: „Откуд то ?{S} |
| година била свирка и песма, сад плач и проклињање..{S} Клела сам мужа и цариградске обичаје, ш |
| а тргну: да се не осете несрећне? да не проклињу онога који их је пробудио?...</p> <p>Била сам |
| им крил’ма вије,</l> <l>Ал' до вас пута прокрчила није.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура |
| и сан Истока.{S} Колико ми пута дође да прокунем онога који ме је пробудио.{S} И проклела бих г |
| о млада!{S} А Ајше-кадун под старост се пролагала: откуд ће да пуши пред свекрвом, није полудел |
| жу, кога воли, због кога је ослабила, и пролагала се: сад слаже родитеље, после бабу: „Боли ме |
| не седети по три месеца...{S} У томе ми пролажаху дани, у очекивању детињег доласка..{S} Прве г |
| не оговара, да се сећа да је овај живот пролазан, да не смеће с ума дан кад се свила и кадифа з |
| ама и певачицама и оном туштом и тамом, пролазе мимо црнкиње и црнчиће с цвећем, воћем и халвам |
| осу — колима.{S} Оне нижег сталежа боље пролазе, њих је увек пуна чаршија.{S} А <hi>Донме</hi>? |
| дервиш: „Алла’-ху!{S} Алла’-ху!“ Робиње пролазе мимо софу, и кад виде њу овакву, помену Мухамед |
| личица у дугачке и страшно криве улице, пролазећи кроз метеж, кроз гомиле људи у црвеним фесови |
| о да дође?...</p> <p>Мај.</p> <p>Данас, пролазећи Латинским Квартом, ја сам чула на грамофону и |
| им сокаком и сутра и прексутра.{S} Нека пролази неколико дана, те да га Фатма добро види.{S} На |
| пију и нека се капија отвори баш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, може бити, младот |
| Никад, никад!{S} Вечност није нешто што пролази.{S} Увек ће ми бити овако: ја то осећам.</p> <p |
| одаје.{S} Сваки дан га видим; сваки час пролази и гледа у решетке, као да није муслиманин.{S} С |
| ме стоји, а оне, њине године, њин живот пролази.{S} Иду, иду, иду, и кад помисле да су стигле к |
| и пут, јер је ноћас пала плаха киша.{S} Пролазила је кроз метеж главне дугачке улице на Јалијам |
| јаса“, или у чаршији, кроз редове људи, пролазиле као кроз махниту хордију, и што су из шетње д |
| е у чаршафе као хануме). <pb n="111" /> Пролазиле су уске, криве улице Старога Солуна са шарени |
| 'н“<ref target="#SRP19120_N85" />.{S} И пролазиле се улице, уличице, лево, десно, узбрдо, низбр |
| ичала, а она се љутила и гадила.</p> <p>Пролазиле су године, од слабуњаве једанаестогодишње дев |
| о закону...{S} Али, она се кајала...{S} Пролазили су дани и недеље, она га није гледала, и непр |
| гачким сенкама, одоше уз брдо...</p> <p>Пролазили су многе криве, уске сокаке, сасвим пусте; из |
| врло узбуђено:</p> <p>— Фатма, кад сам пролазио мимо вашу кућу, клецала су ми колена, и појури |
| а пакла.{S} Земаљске радости су кратке, пролазне, јер трају до гроба.{S} Живот нам је од Бога п |
| рађанке!{S} Веселе, на улици кокетују с пролазницима, у лађицама се шале с продавцима воћа и ха |
| очи, а она црне; ударао је у ут, кад је пролазно чамцем поред стричева јој конака; гледао је у |
| опет боље: могу га видети кроз кафез, у пролазу, на слици; али за људе: они нас узимају потпуно |
| насмејана, весела, и обе одговарају, у пролазу, на дубока темена дубоким теменима, и, праћене |
| посумња да уздише за неким који ју је у пролазу видео,“ мисли нова и утире очи белим муслином с |
| l>Дођи док букти ватра широка!</l> <l>У пролазу те видех, па сада горим.</l> <l>Заједно да гори |
| ли су се мушки звучни гласови.</p> <l>У пролазу те видех, па сада горим:</l> <l>Ти ме запали ис |
| е и добив службу у Скопљу.</p> <p>Једно пролетње јутро, у кућу њена свекра дође друго мушко, за |
| од некаквог потајног страха.{S} Она је пролетос осетила кад се рађало пролеће, и у њој је пева |
| у дани новембра месеца а време је као с пролећа: зеленило траве је свеже, киша падне преко ноћ, |
| } Она је пролетос осетила кад се рађало пролеће, и у њој је певало нешто, <pb n="112" /> неко.{ |
| мирише јасмин“.</p> <p>— И онда је било пролеће, и јасмин просто гуши.{S} На њу ме подсећа, уве |
| во, младост ми је дошла позно као позно пролеће.{S} У четрдесетој години имала сам кризу, бол з |
| главу.{S} И ви морате као Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па цвет, па род.</p> <p>— У Сер |
| : страх јој је задржавао сузе, а бол их проли.</p> <p>— Јараби<ref target="#SRP19120_N105" />, |
| мужа, те да је муж воли, јер те је сузе проливала љубав...{S} Сама с њим... као два пања, ја са |
| тила њине сузе онде где мене моле да не проливам своје... што у туђини дочекујем Рамазан...</p> |
| а теби завидим чак и на тим сузама које проливаш за својим дететом.{S} За чим ја плачем, и смем |
| запаљено небо Али док је само изишла — промена, навукоше се густи сасвим црни облаци, као да с |
| , стално.{S} Изненада дође једна велика промена у њиној кући, у њену животу, у љубави: задовоље |
| p> <p>Ариф-ханум промени разговор, а та промена бејаше неочекивана.</p> <p>— Да би сакриле свој |
| читељица, и ухвати Фатму.{S} Али Фатма, промени се.{S} Она ништа не каза Мерсији, не само сестр |
| е Француз?!“ Ако је Француз, зар она да промени веру?...{S} О, кад би био Турчин, Цариграђанин, |
| осто изврсним, расположење турских жена промени се: сестре оживеше, Цариграђанке се развеселише |
| стида и крила очи.{S} Весела девојчица промени се, уозбиљи се, и сваки час беше врло замишљена |
| стрић, Мурад-Џемал-беј.</p> <p>Фатма се промени у лицу више него икад, а ништа не рече.{S} Мерс |
| лудости.{S} Видевши га оваквог, она се промени, јер је имала неку необјашњиву <pb n="254" /> о |
| ти си јој ишла сваки час.</p> <p>Она се промени у лицу, обори очи, али ништа не рече.{S} Сваким |
| а му је умрла сестра од тетке.{S} Он се промени у лицу, и пошто замоли Арифу да не оставља Фатм |
| ead> <p>Како се преудаде Фатма, Ариф се промени.{S} С колико је куражи говорила и с колико енер |
| одредбе из Корана...</p> <p>Ариф-ханум промени разговор, а та промена бејаше неочекивана.</p> |
| ше добар; али, како оде Зејне-ханум, он промени нарав.{S} Сад се каје, знам...{S} Тебе много бр |
| 41" />, рече Мерсије, а Фатма се у лицу промени.{S} Кад разви хартију, весела девојка читаше:</ |
| би свој грех на челу дигнуте главе.{S} Променила се, остарела; кад у самоћи ноћу јеца, не поми |
| ти добра годинама, а сад није!</p> <p>— Променила се.</p> <p>— Ви садашње, чим се с пријатељем |
| у то и смејаху се, а пашиница се бејаше променила у лицу и ништа не говораше.{S} После их одвед |
| ву) — моја тетка!{S} Ја видим да су оне промениле хаљине, али нису душу.{S} Душа им је као у он |
| орију с болом; али, кад је отишла кући, променило јој се расположење, и она се љутила, не на па |
| лекова, они рекоше моме оцу да треба да променим ваздух, и да сам, тамо куд отидем, вечито у др |
| и хаљине.</p> <p>— Е, мој зете, боље да променимо памет, но хаљине.{S} Ономад, у Скопљу, сретох |
| узним очима, говорећи: „Гле, пријатељу, променио си се: црна коса побелела, бели зуби поцрнели, |
| ава; кад не говори о њој, ћути, уздише: променио се, ослабио...</p> <p>Беј се необично задовољн |
| чим се с пријатељем споречкате, одмах: променио се.{S} А за себе мислите да се не можете проме |
| на.</p> <p>— Јер мој син је...</p> <p>— Променио хаљине, али памет...</p> <p>— Аллах!...</p> </ |
| а?{S} Изиђи мало.{S} Ха!{S} Ево, ја сам променио прстен да те подсетим да је данас седница оног |
| у да се исмеју.{S} Његов глас се сасвим променио: пискав је и промукао.</p> <p>— Бог ће јој суд |
| е.{S} А за себе мислите да се не можете променити, као Алах!..{S} Да отворим капиџик?{S} Кључ ј |
| а седалу, и турске жене се сневеселише: промениће се време.{S} А по турским махалама, пред вече |
| </p> <p>Прође први дан поста.{S} Сестре променише нарав, због дувана Нурије, иначе говорљива, с |
| ојим лукавим погледима ако опазе на њој промену, ако је питају: шта ти је?{S} Шта да им одговор |
| ерује више ником.{S} Мерсије опази њену промену, нерасположење, па хтеде да је насмеје, те је ш |
| луба.</p> <p>— А, из далека, глас чисто промењен...{S} Обуци јој свој чаршаф, метни јој на лице |
| ивот има смисла, говораше Мерсије чисто промењена.</p> <p>— Боже!{S} На Јалији ме поздравио!... |
| p> <p>— Доста! узвикну Емир-Фатма чисто промењеним гласом.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, n |
| е криво што је брз, што се не размисли, промисли, а он се насмеја што она то говори.</p> <p>Пос |
| филџана...{S} Жене се враћају из шетње, промичу мимо људе покривена лица и оборене главе, иду ћ |
| Гонџеђули отвори капију, нешто да купи, промоли главу и искези зубе: смеје се на мене, и ја се |
| ов глас се сасвим променио: пискав је и промукао.</p> <p>— Бог ће јој судити, мајчице.</p> <p>— |
| ку јабучицу, а глас му био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раније видела и заволела га, нит |
| и почеше своју раскалашну игру певајући промуклим гласовима.{S} За три ноћи, оне су ћутале само |
| вима; с времена на време чуло се понеко промукло „јашас'н“<ref target="#SRP19120_N85" />.{S} И |
| ред очима...</p> <p>— То није он! викну промукло и страшно, па се заљуља и паде...{S} Око ње се |
| Суза</hi>, као да је то Фатма, и викну промукло : „О, не, Емир душо!{S} То ново гробље је за с |
| ткуд ви, у ово доба?!</p> <p>— Несрећа! промуца пашиница, па се спусти на ивицу једног шареног |
| p>— Тејзе, не бој се... ја сам паметна, промуца она јако поцрвеневши, и не погледа тетку у очи. |
| лицом, па, чудно узбуђен, не мога, само промуца: „<foreign xml:lang="fr">Oh ma mie!</foreign>“. |
| >— Кад си га заволела?</p> <p>Она нешто промуца, али ништа не умеде одговорити, јер се застиде |
| ено нових у Серезу, у Солуну, у Скопљу, пропагатори светлости (јер ми смо у тами), новога здрав |
| на кад не радим.{S} Ми ћемо међу женама пропагирати идеју о развијању, а оне ће је пропагирати |
| пагирати идеју о развијању, а оне ће је пропагирати међу људима, навикаваће мужеве на њу.{S} Је |
| {S} Не, не!{S} Ми ћемо смети много више пропагирати ту идеју тек кад узмемо васпитавати наше же |
| ти како се хвалила, дође јој у земљу да пропадне.{S} И зар се не нађе нигде пријатељ, да им каж |
| ништа немам, све отишло за дуг, ја сам пропали племић, принц...</p> <p>— Они знају, све.{S} Он |
| и њена тетка.{S} Удали је за пијаницу, пропалицу...</p> <p>— Оздравиће, сине, само ти немој да |
| не дам да се понова удаје за пијаницу, пропалицу и протераницу.“ Мати јој, осим свога и мужевљ |
| — Падишах ће га помиловати.</p> <p>— За пропалицу?...{S} Чиме ће те хранити?</p> <p>— Радиће... |
| и, у Турака мастика.{S} А кад се Турчин пропије, то је страшно, зато што је нама, као што знаш, |
| 19120_C19"> <head>XIX</head> <p>Кораном прописан рок прошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с |
| тву својих сународница, где се врше сви прописи друштвених правила, правила истина источњачких, |
| кама на прозорима), негде густим, негде проређеним, поломљеним, поред чатрља с високим оградним |
| , где ће нам се, свакако, како „пророци проричу", родити слобода.<pb n="64" /> Овде је свега пе |
| чујем кораке, па ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја га осећам.</p> <p>Мало после.</p> <p>Сад |
| луделе душе међу које је послао Бог, не Пророк, њу, апостолицу и мисионарку, да их изведе на пр |
| за оно у Цариграду није крив наш добри Пророк, већ људи, себични, они људи што су вршили преур |
| сто пута вам узвикујем као апостол, као пророк: на ноге!</p> <p> <hi>Ариф-Алије</hi>.</p> <p>Фа |
| ељи „Фатма“, јер то је име кћери њихова пророка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1912 |
| Мухамедова, као Фатма-Зехра, кћи њихова пророка.{S} И нене је путовала: прошла је сву турску ца |
| Фатма", јер то је име носила кћи нашега Пророка, слободна: разговарала се с људима.</p> <p>— За |
| Емир и Фатма“:{S} Емир, потомак нашега пророка, а Фатма, најмилије чедо пророково.</p> <p>— Те |
| > <p>— Он, кјучук-ханум!{S} Он, тако ми Пророка!{S} Тако ми земље где сам се родила!{S} Малопре |
| ређе рукама преко лица при помену имена пророкова и очита кратку молитву, она мирно и тихо, нев |
| обро.</p> <p>— С Алаховим допуштењем, с Пророковим одобрењем, ја сам дошла, Ибрахим-Хасан-беј, |
| нашега пророка, а Фатма, најмилије чедо пророково.</p> <p>— Тебе, сине, збуни име момкових роди |
| Навезе почетак од „мим“, првог слова у пророкову имену, па опет отвори књигу, и тражећи нешто |
| мијом и 'Ђулистан-Хисметом као верни за Пророком, испустила сам, и ја немам снаге да је подигне |
| ем крају, где ће нам се, свакако, како „пророци проричу", родити слобода.<pb n="64" /> Овде је |
| Женско Питање тек је у зачетку, а наше просвећене жене већ су се поделиле у два логора: једне |
| кад бисмо били слободни, прво бисмо, ми просвећене жене, организовале једно велико, монументалн |
| иотских бракова.{S} Брак код напредних, просвећених народа, много је савршенији од нашег, па га |
| а њом, за њеном земљом лудује. „Тамо је просвећеност, <pb n="114" /> слобода, због чега је чове |
| је-ханум воли Францускиње, то јест воли просвећеност њине земље, а Ђулистан-Исмет-ханум Енглеск |
| мани чините (једва неки из љубави према просвећености, сви из сујете), прерано је.{S} Прерано ј |
| јала и први пут читала) мирис слободе и просвећености.</p> <p>И загледа се духовним очима у јед |
| војих кћери ви дајете златне лире, а за просвећење туђих кћери ви не дате ни бакарне аспре</hi> |
| главица.{S} Не чувају ту своју снагу за просвећење масе, за хумана и културна женска друштва.{S |
| и река је, наравно, опет мутна. <hi>За просвећење својих кћери ви дајете златне лире, а за про |
| амо за женска друштва која ће радити на просвећењу масе и блажити јад у нашој земљи.{S} Она ће |
| о што је наша, трошећи свој новац да би просвећивала <pb n="52" /> непросвећене.{S} Видела је у |
| ерлуцима, по шиљтетима, с рукама као да просе милостињу, с главама мало накриво, седе, нихају с |
| а застаје, диже очи к небу, пружа руке: проси милост од Господа, као просјакиња кору хлеба од б |
| риграду учинило да сваки десети човек — проси...</p> <p>Париз, 30 јануара 1907</p> <p>Ја, бреме |
| <p>Он се трже и спонтано рече:</p> <p>— Проси ми Фатму, тејзе!</p> <p>А његова мајка диже очи к |
| и: „На капиџику је катанац“...{S} Месец просијава кроз гране, и мало па се изгуби у каквом сиво |
| днога „створила“, волела га, за њега се просила, удавала, он је изневеравао, она је била љубомо |
| ју је салетао пољупцима, и опет се за њ просила, удавала, она њему никад <pb n="24" /> није бил |
| способљени за рад леношћу, и на глас су просили, пружали руке називајући хануме лепотама, султа |
| ем, ја сам дошла, Ибрахим-Хасан-беј, да просим твоју кћер Емир Фатму за Арслан-Нури-пашина сина |
| а, остао племићки понос.{S} Од тетке да просим.{S} О, та добра, мало смешна жена, све би ми дал |
| има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим жену коју сам сравнио с њим...“ Они кажу:{S} У л |
| } Само кад се воле...“</p> <p>— Али кад просимо пријатељеву кћер за свога сина, ми треба да смо |
| а</hi>.{S} Дакле, мој отац је тога мога просиоца назвао лепотом, али није му име Лепота.{S} А к |
| Нећу, мајчице, допустити да ми кћи види просиоца <hi>нарочито</hi>, па макар се не удала.</p> < |
| вијена, да је не види мујезин...</p> <p>Просиоце јој помиње нене, не родитељи.{S} Отац се разго |
| јке, тетке, стрине, да је „гледају“.{S} Просиоци су јој били Солуњани, један Скопљанац: сви бог |
| ком остајаше сасвим бео млаз, као да се просипало млеко.</p> <p>„Лепота!{S} Мушко!{S} По Богу, |
| о му рече: „Емир-Фатма-ханум воли вас — просите је“, претио је Ариф-хануми. <pb n="251" /></p> |
| а идем даље, да продужим пут.{S} Али ја просити не могу: у мене нестало племићког блага, остао |
| е:</p> <p>— Јадна моја кјучук-ханум!{S} Просише те толики паметни, а ти...</p> <p>— А ја се уда |
| га је.</p> <p>— Пијаницу, протераницу, просјака!{S} Како је је могла волети тога цариградског |
| киње у искрпљеним чаршафима, и неколико просјака, па неки доби плећку, неки врат, неки бут: паш |
| средстава?{S} У мене су средства као у просјака.{S} Да напросим, па да идем даље, да продужим |
| , дечака у скерлетним хаљинама и старих просјака у сивим ритама.{S} Дерњава продаваца заглушива |
| жавао све сереске слепе, кљасте и убоге просјаке, иако их је толико много да су вам закрчили ул |
| ружа руке: проси милост од Господа, као просјакиња кору хлеба од богаташа, па зажмури, нихајући |
| ...</p> <p>Јесен је, позна, оголела као просјакиња; црну влажну земљу покрива жуто, мртво лишће |
| име путнике, тако по вас драги дан, као просјаци од капије до капије.{S} И ја сам с неном и мај |
| заузимале сокак, а у угловима седели су просјаци у ритама, једни онакажени болешћу, други онесп |
| екују и испраћају мале лађе овде зване „просјаци“, зато што сад отиду на румелиску страну, сад |
| S} Видела је у нашој земљи неуређеност, просјачење, пијанство, непросвећеност, дивљаштво, развр |
| ди, за кога дајеш своју кћер?{S} Зет ти прост, од проста рода, јер отац му паша, али деда <hi>т |
| афа, оне имају горњи <pb n="224" /> део прост као много убрану сукњу, како се носи по малим гра |
| мода.{S} Зар да ми кажу: „тврдица“ или „прост“?{S} И што да моја кћи остане иза пашинских?{S} К |
| е моје, више ни просте (ова је пашиница проста) не подносе ову грдну срамоту, неисказано пониже |
| а дајеш своју кћер?{S} Зет ти прост, од проста рода, јер отац му паша, али деда <hi>телак</hi>: |
| , Ариф, браниш овакве жене!{S} Зејна је проста неваљалица.</p> <p>— Боже сачувај!{S} - Јадна Зе |
| да се не чује, одоше у чаршију и купише проста лица за чаршафе и дебела печа.{S} Никад нису дош |
| препадох се, а после узех нарицати као простакуша...{S} Бистре му очи замућене, лепо очешљана |
| За дететом сам ридала и чупала косу као простакуша.{S} Он, дирнут мојим јадом, обећа да ће ми г |
| брижна, настави:</p> <p>— Оне сиротице, просте, без књиге, с иглом и концем, питају хоће ли ..{ |
| џамије, а жене су им честитале празник, просте су љубиле своје мужеве у скут и у руку...{S} Фат |
| и испратисмо младожењи челенку".{S} Ове просте речи кроз мене прођоше као нека струја...{S} Ста |
| види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те просте речи какав преокрет начинише у души Сафет-хануме |
| чак Јеврејин! да није из рђаве куће, из просте.{S} Муслиманин је, моја пријатељице; од добре по |
| мала.{S} И ако изгледа фин, можда је из просте куће.{S} Зар би те твој отац дао човеку који ниј |
| ла ортака.{S} Видиш, срце моје, више ни просте (ова је пашиница проста) не подносе ову грдну ср |
| зато што он мене мрзи.</p> <p>— Алла’?! простења он и пође да затвори кћери уста.</p> <p>Али ов |
| >.</p> <p>— Рђаво писано, муфти-ефенди, простења он.</p> <p>— Е! учини муфтија.</p> <p>И то „е“ |
| Шта ти је, ханум?</p> <p>— Болесна сам, простења она.</p> <p>— Кад си болесна што си се удавала |
| S} Јесу ли то верски обреди?{S} Зар они прости знају нешто?...{S} Хтеде много да говори, па не |
| предсобљу; он и не слутећи да су у тим простим старомодним чаршафима оне три фине нове, које о |
| а, раскалашно се смеје, пада на колена, простире се по поду, уједа своје голе мишице и пушта ди |
| (јер се у оваквим приликама диже с пода простирка), где их дочекују невестина мајка и нене, и п |
| о је преживело, има га тек понегде, код простих по малим градовима За чудо нам је, Емир, што на |
| ећу моћи...{S} Срамота ме.</p> <p>— Код простих све боље.{S} Хоћеш да ти закопчам белензуку...{ |
| .{S} Испрва су мислиле да ово позајме у простих, старих турских жена, а после, бојећи се да се |
| „пуна ђавола“, како су говориле хануме, просто је уживала да засмејава Фатму; а засмејавала ју |
| диш, душо, <hi>ариф</hi> и <hi>али</hi> просто нас буни.{S} Изгори га, молим те, и ако је на фр |
| руги пашић, други човек.</p> <p>Ја њега просто никад нисам видела, нисам га ни у сну снила, и о |
| е познаду кад су скоро развијене!{S} Ја просто обожавам Донме, зато што су смеле.{S} Бар то ниј |
| жите му да љубавна ватра...</l> <p>— Ја просто нећу то да слушам, викну Фатма и запуши уши.</p> |
| ући, а жене...</p> <p>— Али, та је била просто дивна.</p> <p>— А какве су те две странкиње? упи |
| еисказано гурање, где је вика продаваца просто заглушавала уши, а мирис из дућана са свакојаким |
| ена седа коса, тих дана мивена, била је просто <pb n="257" /> сребрна.{S} Црна свилена антерија |
| се да има љубазника).{S} Волела сам је просто зато што је била лепа, необично лепа.{S} Она је |
| p>Што је турско поред француског, то је просто из љубави према конзерватизму, кога се тешко осл |
| , смех!..{S} То је једна музика која ме просто опи, усхити, како ли да кажем.{S} Она оде, а у м |
| еуздржану струју новога живота, која се просто и очито види у организму ових пробуђених створов |
| угарице; и рече да и она њој одсад неће просто ништа казати.</p> <p>У вече, оне су седеле на со |
| <hi>А. Ж.</hi></p> <p>Емир-Фатмине очи просто су сијале од радости. „Благо мени! она ме не грд |
| > <p>— И онда је било пролеће, и јасмин просто гуши.{S} На њу ме подсећа, увек, и дување ветра, |
| Три старца, стотину глупости; све тако просто, несложено.{S} Зацело су мислили: одрастао у Евр |
| ко венчање", изврши се тако брзо и тако просто.</p> <p>Али пре но што су се разишли, старотурци |
| ђења.{S} И то се сврши тако брзо и тако просто, као да је дао реч, ако се опије да изгуби мазгу |
| нам наше Францускиње нису причале да то просто није ништа!{S} Као <pb n="40" /> наше поздрављањ |
| а на њу.{S} Али још за ифтаром, вечерас просто изврсним, расположење турских жена промени се: с |
| ћу с турским намештајем, и где је мошус просто гушио.{S} У стакленој софи погледа у стихове из |
| је Фатма знала.{S} Поздрав од човека њу просто избезуми те климну главом, одговори му као Мадмо |
| фет, остале је довела Ариф), и једне су просто викале од чуда, а Францускиња је окретала главу |
| p>Сестре се тргоше, уплашише се од тога простог питања.{S} Нурије се прибра и рече :</p> <p>— С |
| Њено срце не зна за године...</p> <p>— Простор и време, Емир.{S} Ти не познајеш силу ни једног |
| а висока бела џамија или се укаже какво пространо бело гробље, турско, у долини, под зеленим бр |
| ању побунити све жене, женске милионе у пространој турској царевини.{S} А ове су жене задовољне |
| Мајка метну бели башјорти на главу, па простре серџадо на коме клања Емир-Фатма, стаде на њ ок |
| а закукам колико могу, ја узмем абдест: прострем серџаде, па клањам; а нени и мајци мило: молит |
| и плитак бели ћулав и пошто узе абдест, простреше му овчју кожу, да отклања вечерњу молитву.{S} |
| После ифтара, на отвореној софи, робиње простреше овчју кожу и два ћилимчића, које је Фатма нав |
| е луди Соломон.{S} Оне прснуше у смех и простреше се по трави, после затворише отворе и одоше у |
| } Насред собе застрвене црвеним ћилимом прострта је постеља, и она лежи у белу геџелуку, готово |
| дерлуцима да клањају.{S} Ту је већ било прострто шест малих персиских серџадета за шест ханума, |
| и код ње се спремала, прерушавала се у просту стару кадуну, па од ње ишла сама тамо где ју је |
| једну кафу, а доби — мастику.{S} Он то просу, и затражи мастике.{S} Донеше му се две чаше, јед |
| по једном делу мора чинило се као да је просута крв, над којом су летели бели галеби, вичући ка |
| а виђење даде једну златну кутију пуну „просута" бисера, и брзо јој диже дувак: очи им се срето |
| з-Кули, и учини му се као да су по мору просуте звезде.{S} То су били фењери обешени на мотке з |
| оју ухвате, закују од ње капиџик или је протерају из „поштене“ махале; и тад „неухваћене“ вичу |
| } Он је суђен као убица, и због убиства протеран из Цариграда.{S} У тим тешким тренутцима и мај |
| нисам знала да мој сестрић пије, да је протеран и да нигде ништа нема.</p> <p>— Зар и ја да ла |
| ју није тако васпитало.{S} Па бар да је протеран због политике, да су му конфисковали имање „ре |
| Камо срећа да је знала да пијем, да сам протеран, да ме тетка храни као инвалида.{S} Кажите њен |
| ше га није ни видела: отишао... то јест протеран у Европу.{S} Кад јој није туђ, што пред њим ме |
| војила.{S} Зар да удам своје чедо за те протеранице што гледају да нас пођауре?{S} Никад!</p> < |
| > <p>— Волела га је.</p> <p>— Пијаницу, протераницу, просјака!{S} Како је је могла волети тога |
| <p>— Он више не пије, отац.</p> <p>— За протераницу?</p> <p>— Падишах ће га помиловати.</p> <p> |
| е понова удаје за пијаницу, пропалицу и протераницу.“ Мати јој, осим свога и мужевљег рода, у к |
| а, што у лудилу називају себе новима, — протерати из Турске, и, помислите, узео па је истерао и |
| за кућу и децу: муж јој не умре него га протераше у Европу за чланак у новинама где се нашле ре |
| аротуркиња", како кажу ови наши чапкуни протеривани у Европу.{S} Тој хануми наша Фатма се много |
| тећи!...{S} Па и људи ћуте, они који су протеривани у Европу.</p> <p>Нурије узвикну:</p> <p>— З |
| и баловима, и кад дође време да се чује протест нових, да их пред Европом брани, заступа.{S} С |
| се од тога узвика у коме су оне опазиле протест душе, и помислише: „Полудела!“, а друге чуше гл |
| олом помиње ово мало турско место, и са протестом говори о турском друштвеном уређењу.{S} Овде |
| вори, она потрча, гурну средњу; хоће да протестује, да виче.{S} Ах! у башти чак турско цвеће <h |
| .{S} Буне се људи против стања у земљи, против неправде, али, жене!...{S} Кад имају шта јести, |
| смет-хануму, младу и врло образовану, — против развијања.{S} И ја се бојим да ова не победи, за |
| } Ни њени најрођенији не би смели ништа против њега рећи.{S} Он јој је дао оно што и многе хриш |
| ро, ааа! ааа!</p> <p>— Пијете ли штогод против кашља, муфти-ефенди? <pb n="191" /></p> <p>— Баш |
| и прича јој све као другу, жене се буне против неравноправности с људима!{S} А шта да радимо ми |
| с њим против нашег друштвеног живота, и против политичког.</p> <p>— Право си казала, Мирсаде-ха |
| мамо друштва, нарочито женска, за ово и против овога? „Разврат и раскош упропашћују земље и држ |
| еник, то је нешто ново.{S} Буне се људи против стања у земљи, против неправде, али, жене!...{S} |
| за турске жене.“ И понова се буни; али против кога, то не зна...{S} Виде појас њихове баште и |
| жала.{S} Ја знам да се она од тада буни против наших људи још више; и да припрема за буну свако |
| а, млађа, Мирсаде-ханум.{S} Ја се буним против овог срамног режима.{S} Једна моја другарица пос |
| Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним против људи...</p> <p>— Долазно ми једну ноћ...{S} Сино |
| мужа, младотурчина.{S} Удружих се с њим против нашег друштвеног живота, и против политичког.</p |
| . „Што не оснујете једно женско друштво против луксуза?“ рече једна Енглескиња путница, и то св |
| земљи.{S} Она ће бити војске што ратују против зла, беде и невоље.{S} Припреме за рат трају нес |
| } Оному који прашта и мири се са својим противником, Алах ће бити дужан награду...“ А мајка: „Р |
| ..</p> <p>— Не, ја то нисам.{S} Али сам противница идиотских бракова.{S} Брак код напредних, пр |
| ог плача.</p> <p>— Сестро, ја сам своје проћердала.{S} Што се тиче жртве, Богу је онај приноси |
| од Фатме.{S} Фатма не плаче, завија се: проћи ће поред Џемала па да је не види.{S} Жена се криј |
| димо по године, годину.{S} Ране ти неће проћи, али ће се залечити.{S} Са залеченим ранама ми жи |
| зе : ово је јава!</p> <p>— То је сан, и проћи ће брзо као сваки сан.</p> <p>— Тејзе, онда ти ни |
| енских друштава, те да их ми прочитамо, проучимо и да узмемо из њих оно што је за наше прилике, |
| то је напред, они окрећу натраг.{S} Кад проходају, сваки час падају, а кад проговоре, има речи |
| се; гајила си, и видела кад ти је дете проходало, чула кад је проговорило, и радовала си се; в |
| шкиња у овој кући већ четрдесет година, прохтело се да пуши у соби где јој спава ханума, где ја |
| из његове <hi>Децембарске Ноћи</hi>.{S} Прочита цело <foreign xml:lang="fr">Rappelle-toi</forei |
| ога де Мисеа“, како оне обично кажу.{S} Прочита неколико стихова из његове <hi>Мајске Ноћи</hi> |
| Османа, па написа рецепт; али, пошто га прочита, исцепа га, с речима;</p> <p>— Кали броматиум к |
| спођице.{S} После га опет неколико пута прочита, и страсно пољуби, па најпосле отвори сто за пи |
| ешчицу; прегледа их, из сваке по штогод прочита, француски и енглески.{S} Правила, дикте, синта |
| Тај лист ме подсети на мене.</p> <p>Он прочита писмо и — прими дете; али нареди да се то „ђаур |
| </p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Опет прочита писмо, и нађе да би га могла послати, само да у |
| атме</hi>.</p> <p>Писмо је писала дуго, прочитавала, брисала, исправљала, преписивала; јер њена |
| исма била сам се унела у француски „На, прочитај то писмо, без потписа.“ И ја узех грубу хартиј |
| а и слаба. „Ја немам овде наочара, дај, прочитај ми га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја |
| , већ да је то од некога чула или негде прочитала.</p> <p>Њен отац мрзи Европу а воли што му кћ |
| .{S} Тејзино писмо ћу изгорети пошто га прочитам и ижљубим.</p> <p> <hi>Е.Ф.</hi> </p> <p>Фатма |
| "53" /> и женских друштава, те да их ми прочитамо, проучимо и да узмемо из њих оно што је за на |
| ух, па се тек сетих да ми не може писмо прочитати : не зна...{S} Стојим, сирота, као кривац, не |
| тне очице, прабаба се нада да ће из њих прочитати, како је њеној унуци.{S} Али те очи су све ви |
| м у хартију, ту је мој дах: из њега ћеш прочитати да треба што пре да дођеш, да те чекам, да те |
| н чаршаф и тихо изиђе из своје собе.{S} Прошавши кроз предсобље, без шума, она се заустави код |
| дашњи Грк.</p> <p>Њој је сад напад брже прошао, зато што је лекар брже дошао и слободио је.{S} |
| даваца заглушивала је уши.{S} Одавно је прошао Касумију и Алаџа-Имарет с конаком свога господар |
| која малочас беху подигле: мимо њих је прошао Џемал, познао их по робињама откривена лица.{S} |
| head>XIX</head> <p>Кораном прописан рок прошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ожени, |
| нисам осетио толики муслиманин кад сам прошао поред џамије, као кад сам прошао поред ваше куће |
| ад сам прошао поред џамије, као кад сам прошао поред ваше куће.{S} Кад је неко изустио: „љубав“ |
| ђоше у собу, напад је био готово сасвим прошао, болесничине ноге биле су се загрејале, она се у |
| сине, читај јој, причај јој; ти си свет прошао и много видео.</p> <p>— Читај, причај, данас, су |
| ави и бола.</p> <p>— Аман, шта говори ? прошапта робиња уплашено.</p> <p>— Да бежимо, Ђули...{S |
| Како сам јој могла писати <hi>то</hi>!“ прошапта и поцрвене.{S} То само њена пупа фантазије гла |
| чочек!</p> <p>„Одакле је <hi>он</hi>?“ прошапта па баци очи кроз прозор.{S} Виде сав залив, а |
| , хтеде да их остави с Госпођичиним, па прошапта: „Не ту!“ и похита у собу на тавану, на баба-ф |
| испрати до средње капије и загрливши је прошапта:</p> <p>— Ах, слатка тејзе!.. ја имам нешто да |
| чане, с косама по јастуцима.{S} Ариф је прошаптала најтишим шапатом: „Да их не будимо : нек спа |
| рише што њега нема код куће. „Нема га!“ прошапћу све три и згледају се.{S} Палицом с тучним врх |
| , бацаху погледе у кратко ошишану траву прошарану жбуновима руже и јасмина и бокорима јоргована |
| а не могаде доћи к себи. „Каква Фатмина прошевина!{S} Чудновата шала!“ У томе њен муж дође из ч |
| свачему говорише, само не о њеној првој прошевини: ни једно ни друго не смедоше ни сетити се то |
| да треба да слушају лекара, да се Фатма прошета пешице.{S} Снаха му се зачуди, а жена се чисто |
| етка похита за њим, тобоже онако, да се прошета; кад пође ка капији, слуга се спремаше да га пр |
| отац?{S} На њиним свадбама међу њима се прошетају и људи, а оне, по неке, метну на главу — џепн |
| пешке пошла, ја се Босфором нисам лађом прошетала, по Принкипу нисам друкчије прошла до колима |
| ја, то писмо прво метнух на главу па се прошетах по соби, после га узех на глас читати.{S} Ника |
| /> ништа!{S} И ја се једанпут с мајком прошетах једном пијасом, па ми не погледасмо једна у др |
| ри стотине бора и с хркама с три хиљаде прошива, на хануме искићене бисером и драгим камењем и |
| њихова пророка.{S} И нене је путовала: прошла је сву турску царевину, живела је међу Арапима, |
| сте месеце: „Дванаест...{S} Година дана прошла како сам је први пут видео.“ Па опет га спопаде |
| м прошетала, по Принкипу нисам друкчије прошла до колима <pb n="179" /> или мазгом.{S} Ја сам у |
| отерао, она би се развила, развијена би прошла турске улице, отишла Џемалу, пала на колена и мо |
| нуму.{S} Она одмах дође, али је дршћући прошла кроз кућу свога зета.{S} Чинило јој се да је мно |
| пут у писму помену Мерсије, и коју њој, прошле године, доведе Мадам Макс.{S} Та Францускиња, и |
| им малим градовима, има овога често.{S} Прошле године, Ибрахим-ефенди и ова три честита стара б |
| е најлепша једна млада Енглескиња.{S} И прошле године била је у Турској, и Арифи ју је довела М |
| ке, јер решетке су врло густе.{S} Па су прошле кроз предсобље и погледале у софу: мајке им седе |
| S} А какву је борбу сама собом издржала прошли пут!{S} И то само због тога што Фатма није знала |
| 9" /></p> <p>Али, он се сад опи брже но прошли пут.{S} И опет страх, бол, плач, преклињаше, грд |
| не отвара.{S} Називаше је погрдније но прошли пут.{S} Она викаше као да је неко боде ножем и з |
| прости!.. <hi>Бога има</hi>...</p> <p>У прошли петак (наш празник!) ја пишем, а к мени уђе отац |
| -------</p> <p>Петак, августа.</p> <p>У прошли петак, драга госпођице, ја не доврших писмо...{S |
| цу, док је једва један пристао да дође, прошло више од часа и по.{S} И кад уђоше у собу, напад |
| > <head>V</head> <p>Беше леп летњи дан; прошло десет; Фатма доцкан легла, па се успавала.{S} Ка |
| толико друштво, и ако је од њине свадбе прошло месец дана...</p> <p>Али данас, он осети нешто к |
| е љубави на површини срца; иначе, да је прошло време, да се укоренило, ћутала бих: срце разуму |
| о пре: да ли се „ствар развија“, или је прошло на лепом поклону. <pb n="67" /></p> <p>Што се ти |
| марником, јер царство комараца још није прошло, зује као пре, а њој је и то монотоно зујање мил |
| год чула детињи глас, увек ми кроз срце прошло нешто као нож, па сам зајаукала.{S} Нисам ћутала |
| се трзају: крију нешто од ње ..{S} Вече прошло увелике, а оне сад клањају вечерњу молитву...{S} |
| но свирала као Европљанка.{S} У томе ми прошло девовање, кратко моје девовање: удала сам се тек |
| свега трипут, и ако је од свадбе толико прошло; само једанпут виде Фатму, и то случајно; све не |
| писмо:</p> <p>Серез, јуна 1905.</p> <p>Прошло је по ноћи, сви спавају, а ја седох теби да пише |
| остељу.{S} Направљена помрчина, све као прошлог дана; али сад Џемал-беј у подне не дође, због т |
| сад им је све као нека далека пријатна прошлост.{S} Сафет-ханум је једва чекала да се сване, д |
| и арапске књиге.</p> <p>— Ова жена нема прошлости и не очекује будућност.{S} Она је у тренутцим |
| авећи се као да у души нема ништа ни из прошлости ни из садашњости, дирнута говором и кашљем ов |
| разговетан шапат, кад клече с рукама на прсима, окрећући главу и погледајући преко једног рамен |
| а Богу“ здрав, она рашири десну руку на прсима, погледа у стихове из корана који вишаху над јед |
| ејова, по нишком обичају, кади амбром и прска ђулсуом, ступају у једну врло велику собу с обућо |
| гој у крило запаљене цигаре, а после се прскаху водом...{S} Гледајући харемска весеља годинама, |
| ого на <hi>њега</hi>!{S} Ја сам пуна да прснем, а немам пред ким да се испричам.{S} Ми се спрем |
| ним хаљинама, фраку, с дубоко изрезаним прсником, и белом машном, у белим рукавицама...{S} Рука |
| .</p> <p>Појави се луди Соломон.{S} Оне прснуше у смех и простреше се по трави, после затворише |
| то у књизи, и од прве речи где јој беше прст, читаше, тобоже напрежући се да види, а знала је с |
| е три закикоташе кад једна од њих метну прст на дугме од електричног звонцета.{S} Капија стара, |
| } Ми не знамо каква му је мајка; ни два прста на руци нису једнака, а камо ли две сестре.{S} А |
| ки дан, а са мном откад!“ И преброји на прсте месеце: „Дванаест...{S} Година дана прошла како с |
| , једном руком држи чибук, другом хвата прсте на нози, и нешто прича.{S} Оне се погледаше и под |
| е жене, дошле због тебе, па што се кроз прсте гледало невести, то се замера жени.</p> <p>— Па н |
| па се сети теткиних речи: „Што се кроз прсте гледало невести, замериће се жени“, и врати се.{S |
| ходом не наличе: мајке иду с прстима у прсте.<pb n="116" /></p> <p>— Мужде! узвикну стара Шехн |
| о везе.{S} На левој руци јој је Џемалов прстен, али она јој је под ђерђефом, те је Осман не вид |
| ђи мало.{S} Ха!{S} Ево, ја сам променио прстен да те подсетим да је данас седница онога солунск |
| ера из огрлице, за један драги камен из прстена. „Што не оснујете једно женско друштво против л |
| с чаршафом а откривена лица, с његовим прстеном на белој ручици; и час-по дође му жао што је п |
| да њини мужеви драго камење употребе за прстење или за дугмета на кошуљи, и кад им изиђе из вољ |
| борили, разумеле се речи, јецање, сузе, прсти су јој преко дирака летели.{S} Чак и они фанатици |
| ука јој је хладна као лед, њени укочени прсти притиснуше његов топал длан.{S} Он јој пружи ратл |
| па подиже руке и прекрсти их, врховима прстију додирује рамена, и нихајући се почиње другу мол |
| нди, рекоше сестре и додирнуше врховима прстију под па своје теме.</p> <p>Нурије изиђе, а муфти |
| некима чак и на лицу, трагови од мушких прстију и мушке безочности, а оне, несвесне тога пониже |
| ћу да каже Мерсији; њене атласке на врх прстију папучице смакоше јој се, а она их не узе, већ п |
| им фине плитке ципелице папучама наврх прстију; стара пашиница обу своје које је њена робиња у |
| S} Европске фризуре, европске хаљине, а прстима!{S} Е, али ово је кућа затуцаног Турчина Ибрахи |
| покривена чак преко главе.{S} Стара на прстима приђе кревету, и полако диже покривач, а унука |
| ј сузи је он...{S} После се окрете и на прстима изиђе.</p> <p>У кући је некаква необична тишина |
| исано“.{S} Мало па обе устану, отиду на прстима надно степеница, и ту, погнуте главе, постоје, |
| додирује теменом тле; исправља се, пуца прстима, подврискује, преврће очима, раскалашно се смеј |
| исам ти више муж!“ Па јој окрете папуче прстима упоље грмећи: „Иди, ниси ми више жена!“ Она дрш |
| е за пун сто, они почеше, ћутећи, јести прстима, чак и Џемал!{S} После ифтара, на отвореној соф |
| могле сести доле, а и не би умеле јести прстима.{S} Једнима је ово било смешно, другима не-есте |
| ава; па су и старе и младе почеле јести прстима ћутећи, слушајући једну арапску <pb n="73" /> а |
| е се софра; они поседаше и почеше јести прстима, ћутећи.{S} Робиња примаше јела од ашчике, служ |
| се испрскали прозори, и игра, пуцајући прстима, један оспичав <pb n="209" /> потпоручник, расп |
| Она задовољно закопча хаљину уздрхталим прстима, и притискаше у недрима нешто, неко сакривено б |
| у белој хаљини...“ па штипкаше руменим прстима лице, да порумени, грицкаше белим зубићима усни |
| е...{S} Ни ходом не наличе: мајке иду с прстима у прсте.<pb n="116" /></p> <p>— Мужде! узвикну |
| е.{S} Што год нам је писано овде (учини прстом по челу као да пише) кад смо на свет дошли, мора |
| жмури па отвори књигу насумце, притисну прстом једно место у књизи, и од прве речи где јој беше |
| листи дудови, огромне гомиле диња поред пруге уз станице, свет на станицама, све је подједнако |
| езницом, да би Фатма видела места поред пруге што води преко Дедеагача.{S} Она, у засебном купе |
| лампица, она застаје, диже очи к небу, пружа руке: проси милост од Господа, као просјакиња кор |
| ице; он појми да омилује Памука, она му пружа своју руку.{S} Она још не погледа кроз одшкринуте |
| е.{S} Оцу је било страшно, а смејао се, пружајући кћери руку, да је пољуби.</p> <p>...........< |
| молим вас... не могу сама, понови тише пружајући руку.</p> <p>Пашиница се сад трже и рече:</p> |
| и за рад леношћу, и на глас су просили, пружали руке називајући хануме лепотама, султанијама, д |
| и фесу, отварали су вратаоца с кола, и пружали ханумама уместо руку мишице: оне су ослањајући |
| што сиђе, много се ослони на дилаверову пружену мишицу.{S} Чим залупаше тучним звекиром на висо |
| е испере и обложи хајдучком травом, она пружи руку, с белом крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он |
| Ахмеда, Нурије1“ — „Нема, сестро.“ Она пружи руке и очајно изусти: „Алла’!“</p> <p>Око по ноћи |
| <p>— Дај руку, кјучук-ханум.</p> <p>Она пружи своју малу белу ручицу, која у црнкињиној руци из |
| он запали и повуче два три дима, па је пружи њој, молећи је: кад мало попуши да му је врати... |
| ај миндерлука где јој сеђаше свекрва, и пружи јој руку с гривном.</p> <p>— Зашто се тако тешко |
| намени на један, па на други, трећи, и пружи их Фатми, на длану.{S} Она узе средњи.</p> <p>— Д |
| у, и отворив вратанца, окрете им леђа и пружи мишицу, а из кола изиђоше три хануме и једна роби |
| рече Ђулренги, па намени на два ораха и пружи их, као малочас Мерсије, Фатми:</p> <p>Фатма узе |
| обро дошле! изусти он готово спонтано и пружи руку Фатми.{S} Пошто му она метну чело и уста на |
| мене, моју мајку и моју жену.{S} Она ми пружи лиру, а ја, пун племићког поноса, примим је и чин |
| притиснуше његов топал длан.{S} Он јој пружи ратлокума, и наже се да је љуби али у собу уђе ма |
| ми то одликовање јави.{S} Десну ми руку пружи да ме подигне до себе <hi>човека</hi>, а леву до |
| ..</p> <p>Испраћајући пријатељицу, Ариф пружи руке као кад се Богу моли, да јој она што скорије |
| с врата хамајлију, одвојену од других, пружила је њој.{S} А она, пошто је дошла кући, рашила ј |
| зори отвориће се,</l> <l> И нама бакшиш пружиће се;</l> <l> О, ако ханум има добро срце:</l> <l |
| д бруке !...{S} А стара, тресући се као прут, с муком, закле их у Божју љубав да ућуте...</p> < |
| „Иди, ниси ми више жена!“ Она дршће као прут, страх је не од смрти, већ од оне страшне речи <hi |
| атутње мост у Галати, а ја задрхтах као прут: његова канцеларија није у Стамболу...{S} После ду |
| дуго, па кад чу наш ход, она се уплаши, прхну, и уместо да падне на врх смокве, она паде на нај |
| мачке, замаукаше и потрчаше смокви; она прхну и паде на траву.{S} Мачке се са смокве смакоше, и |
| се осмуди, од његове треске у прозор и прштања разбијеног прозорског стакла, и тамбуре трезног |
| од отвореном ћошком је шадрван; вода му пршти у вис и враћа се, слива се у дивну мраморну вазу, |
| веке ланца, од треске чивије, од лавежа пса од хода, од шушња.{S} О, кад би је могао видети он! |
| Ибрахим-Хасан-беј убедљиво.</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, понови Сафет-ханум.</p> <p |
| на, је ли спреман за живот?</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, мајчице, рече Ибрахим-Хаса |
| ng="fr">Mon Dieu</foreign>! заборавих и псе и мачке и тице како ми дође мој сестрић, слатки Џем |
| а зар да је сад другом даш као тицу или псетанце?!{S} Сине, сине, Нурије-ханум нам је пријатељ, |
| кад је оваква врућина, цркавају кокоши, пси, мачке“.{S} Кад стара рече мачке, она се сети <pb n |
| ли је задржа његова мајка.</p> <p>После псовке, научене од цариградских амала и од својих ноћни |
| њима и, опрости, — у оном вашем великом псу...{S} У свему вашем, у сваком из ваше куће волео са |
| Па бар да је миран кад пије, него грди, псује, онај лепога понашања младић!{S} Као други, и он |
| а она има већ четрнаест година, — метне пудер понекад, кад пође на неку свадбу, ноћу.{S} И тако |
| си и напудрованом лицу.{S} Једну кутију пудера она има већ четрнаест година, — метне пудер поне |
| јој је намештај и француски и турски ; пудлице јој имају француска имена, Фаворит и Мињон, мач |
| <p>С њеном веселом циком залајаше њене пудлице, Фидел и Мињон, и запеваше јој канарине.</p> <p |
| N68" />.{S} О да је нешто мало пре гром пукао, по свој башти би разнео Џемала: тамо ногу, тамо |
| ни доброчинство по дужности; да помогне пуке сироте, и то своје најрођеније.{S} Она није била с |
| види.{S} У томе виде да је то огледало пукло преко средине. „То је наша љубав.{S} Можда је она |
| ма са страшно црном маском на лицу — да пукну од врућине, без ваздуха, чини ти се и без живота, |
| ије.</note> <note xml:id="SRP19120_N55">Пуковиник.</note> <note xml:id="SRP19120_N56"> <hi>Каик |
| а је нова, али у њој <pb n="222" /> има пуло старога.{S} То ми је у крви, наслеђено од мојих пр |
| моју жену.{S} Она ми пружи лиру, а ја, пун племићког поноса, примим је и чиним се невешт, не р |
| реко собе...{S} Чак и херој, млад, леп, пун поштења и узвишеног родољубља изгледао јој је млак |
| ко фине црте лица, и такав израз очију; пун некаквог бола.{S} А и он је леп човек, лепих плавих |
| орена прозора стаде: месечина као дан — пун месец. „Ђули!{S} Ђули!“ шапће; али јој се тај шапат |
| .</p> <pb n="154" /> <p>Кад поседаше за пун сто, они почеше, ћутећи, јести прстима, чак и Џемал |
| е.{S} После их одведоше у једну собу за пун сто.{S} Јеле су ћутећи.{S} После су отишле на абдес |
| ада с разливене сасвим беле месечине; и пун месец на загасито плавом небу био је бео и личио је |
| кући прође месец дана, и кад се појави пун месец, бео и округао као сребрна тепсија, а мујезин |
| 0_N35" /> Мерсије, лепа и мила девојка, пуна шале, „пуна ђавола“, како су говориле хануме, прос |
| Бајрам; наша ми се соба чини као џамија пуна кандила, од сваке књиге по једно кандило, и од дру |
| је очима одрасла.{S} А да јој је давала пуна недра, она се за њ не би могла удати, јер он би јо |
| све више развесељавала; по кући је ишла пуна радости и што воли и што је вољена.{S} И Ћулренги |
| после, сваког пуног.{S} У вече му кеса пуна, ујутру празна.{S} Никад га не питах, где ти је но |
| жда притискивало младост и лепоту, срца пуна жеља и нада, некад, сад иструлела, суха као трава |
| на јој се учини пуста, празна, и ако је пуна: поред европских музичких инструмената, ту су њен |
| ао у своју собу, легао...{S} Друго вече пуна кућа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у |
| /p> <p>— Та кућа!{S} Богата истина, али пуна: родитељи, брат, сестра, снаха, братова деца...{S} |
| Код мене се продужавало гостовање: увек пуна кућа жена; мој син пође мени, па кад пред вратима |
| нижег сталежа боље пролазе, њих је увек пуна чаршија.{S} А <hi>Донме</hi>?{S} Колико сам пута з |
| ене и много на <hi>њега</hi>!{S} Ја сам пуна да прснем, а немам пред ким да се испричам.{S} Ми |
| р може неко да узме из мене ово чим сам пуна?...{S} - Ја волим!{S} Ја волим!{S} Ја волим — њих |
| свадбу по старински, од млада месеца до пуна.{S} А на свадбу позва сав Солун, то јест сву госпо |
| , јер она је друкчију и не памти, овако пуна темперамента, озбиљна а ипак као дете.{S} Притрча |
| ш јој кажете: „То није за жене“.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> <l>Култура свуда |
| >Ал' до вас пута прокрчила није.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> <p>На коју ће ст |
| рсије, лепа и мила девојка, пуна шале, „пуна ђавола“, како су говориле хануме, просто је уживал |
| а и радосно се смеше на њихове љубазне, пуне дражи и елеганције цариградске поздраве, и тад се |
| ни за мржњу него само за страст, играла пуне две ноћи, час сва у бело као крин, час сва у црвен |
| езима над које се надносе особите воћке пуне рода и дижу кипариси.{S} Фењер, свако вече, ја нос |
| ску меланхоличну арију, зачу се из куће пуне веселих жена, с пригушеним кикотом, и она скочи и |
| е, у њену зарасле!{S} Жене!{S} И бацаше пуне презрења погледе на тетку и мајку. „Не, чедо, то н |
| ма загасито плаве очи, као Џемал-беј, и пуне израза.{S} Оне њој ништа не казују, она њих ништа |
| чесмо разговор и договор!{S} Попила сам пуне две чаше сирупа, а у њ је Нурије била метнула бенђ |
| адоваше се као да су виделе оно чиме су пуне, Европу.{S} Под Арифиним утицајем, оне су и волеле |
| се у небо дижу црни кипариси и олеандри пуни црвенога цвета; овде се појави хамам покривен махо |
| не питах, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он је празнио.{S} Испрва га одвраћах лепим |
| ици окренутој мору а опкољеној наровима пуним зрелога црвеног рода, затекоше Џемала и његову ма |
| еседела?...{S} Леп али луд.{S} Још нема пуних тридесет а већ отерао три жене.{S} И за шта?{S} П |
| равила, правила истина источњачких, али пуних лепоте, заосталих од једне велике старе културе.{ |
| ом вољом, гајио је, чувао је као зеницу пуних осамнаест година, па зар да је сад другом даш као |
| сије; у соби где су јој европске књиге, пуно је турских жена, по миндерлуцима, по шиљтетима, с |
| ће поноћи, а Солун је по кућама будан; пуно звезда на небу, и пуно звезда на кућама: по прозор |
| и узвикну једној од путница: „Мама!{S} Пуно је двориште црних домина!“ Арифи се срце следи, је |
| ће она више бити друг или другарица.{S} Пуно је младих људи и жена, деце њених пријатељица, кој |
| То је тако, мала, па ипак је међу вама пуно девојака заиста чедних, и ако не црвене кад се пре |
| лук.{S} Мајке су им већ биле тамо; жена пуно, из целог великог комшилука; па свирање у ут, удар |
| вако су завијене с тога, што је Арнаута пуно: па они жене не би дирали, него би их грдили.{S} П |
| прођох Пером и Галатом — и мени је све пуно: официра нисам ни опазила, Босфор ми је чудно леп, |
| је, Фатма, душо душе моје, моје срце је пуно љубави и бола.</p> <p>— Аман, шта говори ? прошапт |
| је петак.{S} У Нурије-хануминој кући је пуно жена, старих али и младих, које су дошле ради Фатм |
| ћа.{S} Око младића, на седишту, било је пуно ружа...{S} И наједанпут, каик стаде, младић остави |
| ашту (ти ту башту знаш).{S} Било нас је пуно: све пашинице (девет) и многе чиновничке и официрс |
| кују завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно, а неко, оне две младе Цариграђанке (трећа је умрл |
| , па све одоше Ариф-хануми где затекоше пуно младотуркиња и жена свих нација, међу којима бејаш |
| у Новом Солуну, где су толике Донме, и пуно нових, наше вредне жепе; али у старом...{S} У гору |
| по кућама будан; пуно звезда на небу, и пуно звезда на кућама: по прозорима, од свећа су се чин |
| сам се бојала; наших жепа с Јалија било пуно, па <pb n="78" /> ме све, многе ме познају.{S} На |
| олуба и да набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бокорима јасмина још само по који цвет.{S} О |
| тајкивао је пред кафаницама где је било пуно Турака, пред вече највише самаца што станују по ха |
| од дувана гледаху у њу, младу и лепу, с пуно страсти; па тад стаде насред софе и поче играти но |
| угом с много срца.{S} Опет поче Ариф, с пуно темперамента.{S} Док се шалила, говорила је турски |
| тма ван себе од радости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада жена, као девојк |
| с Блак упита зашто су се развеле, оне с пуно ироније рекоше: <hi>Кисмет</hi>.{S} Францускиња, к |
| Тејзе!{S} И ја га пустих, оде ! рече с пуно бола и поче плакати.</p> <p>— Не! поцрвенеће ти оч |
| одина, врло лепа, Фахрије-ханум, поче с пуно жучи:</p> <p>— Оне затуцане у Цариграду нас три зо |
| ске поздраве, и тад се окрећу, обе, и с пуно поштовања полазе пред њима, да их <pb n="72" /> ув |
| S} Друг га поведе к најлепшој, али он с пуно одвратности окрете главу...{S} Никад неће пољубити |
| RP19120_N60" /> </l> <p>читаше гласно с пуно бола.{S} -Јер сад, што год је читала. мислила је н |
| /> сретао жене и окретао главу од њих с пуно мржње.{S} А кога год човека, млада и лепа срете, з |
| у; „почетак школе" биће свечан: гостију пуно, хоџа ће говорити „елиф, бе,“<ref target="#SRP1912 |
| и пред њима пође посрћући.{S} На столу пуно, а ниједна ништа не окуси: за сто су селе обичаја |
| арински, њу сакрише.{S} А гостију одмах пуно, јер су јавили целом комшилуку, свим рођакама и пр |
| ретко, у два три месеца; после, сваког пуног.{S} У вече му кеса пуна, ујутру празна.{S} Никад |
| Она, висока, једва се усправила у соби пуној раскошно обучених жена, а не седа него стојећи го |
| двоспратне црвене куће, саме на ледини пуној корова, покривене плавим солунским небом; уђоше у |
| моћник рече: „Емир-Фатма-ханум не да ми пуномоћје: неће с тобом друго венчање!“ Он више није пр |
| х ниси скоро видела, па... да им не даш пуномоћје док их не видиш, то јест, док им не упамтиш г |
| ли сте нам саветодавац, и исповедник, и пуномоћник, и сведок.{S} Хвала вам.{S} За Божју љубав, |
| сведоке...{S} Како му би, кад му један пуномоћник рече: „Емир-Фатма-ханум не да ми пуномоћје: |
| бао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S} А за пуномоћнике, мој отац: „Да их доведем, кћери, да их вид |
| ејове.</p> <p>Кад почастише и испратише пуномоћнике и сведоке, сестре уђоше у Мондије-Ханумин < |
| p> <p>И смисли да то поправи, те набави пуномоћнике и сведоке...{S} Како му би, кад му један пу |
| аш.<pb n="101" /> Мој отац!{S} Да видим пуномоћнике, а да не видим младожењу!</p> <p>Кад сам му |
| е му име Лепота.{S} А кад су хтели доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде венчање, дође нам Ари |
| а писање, и у једну лепу шарену кутију, пуну француских писама, остави га шапћући: „Буди с њима |
| t="#SRP19120_N91" />, па опет седање за пуну софру.{S} Али пре тога Цигани, од прозора до прозо |
| лице башјорти.{S} Видев то, младић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попадаше у |
| вам тако стиснуте вилице, како метнете пуну кашику у уста?“ </p> <p>Мерсије узе с рафа једну д |
| сму, одведоше је горе у ону велику собу пуну јенђа; приведоше је свекрви.{S} Свекрва, цариградс |
| јој за виђење даде једну златну кутију пуну „просута" бисера, и брзо јој диже дувак: очи им се |
| смејеш.{S} Грехота! па узе једну кесицу пуну хартија као око писаљке увијаних.</p> <p>— Први ни |
| S} Чини ми се да их не водим кроз варош пуну живих душа, него кроз гробље.{S} Кад нас сретне ка |
| !“ прошапта и поцрвене.{S} То само њена пупа фантазије глава, више ниједна девојка то нема; на |
| кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од руже, вода од руже, ружичаста, кћи ружина... |
| мојим очима су расле и развијале се као пупољци.{S} Зову ме тејзе, зато што осећају да сам им с |
| амен!</p> <p>— Па и овај није луд. него пуст...{S} Није ни то, него горд, због своје лепоте, по |
| а целог обузела: без Зејне му кућа беше пуста, живот несносан, љућаше се за свашта...{S} И једн |
| Кад оде у своју собу, она јој се учини пуста, празна, и ако је пуна: поред европских музичких |
| ану, и шапћу нешто једна другој на ухо, пусте се, па се лупе у груди као да су неку велику штет |
| или су многе криве, уске сокаке, сасвим пусте; из белих кућа с кафезима, опкољеним високим зидо |
| ју и млади, па чак и деца .{S} Улице су пусте до вечерње, а тада оживе као и куће и дворишта.{S |
| {S} Ноћ увелике, турске улице сасвим су пусте; на месечини џамије много су се белеле и чиниле с |
| ја уочи сваког петка: „За Божју љубав, пусти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја идем другарица |
| ман.{S} Али осети да се она тресе те је пусти, погледа је, па кад виде да је бледа као смрт, да |
| „За Божју љубав, пусти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја идем другарицама...{S} За пет година |
| он, трудећи се да одржи мушки понос, не пусти ни сузе: само скупи обрве и уозбиљи се, погледа у |
| рвавог, Нурије ништа не проговори, нити пусти глас изненађења или страха, већ сама полете конак |
| ија.{S} Шесет и девет година како пијем пусти дуван; био сам дете од седам година кад сам узео |
| Сад се каје, знам...{S} Тебе много брзо пусти, отиде му неизмилована.{S} С оне три се затварао, |
| нча се с Нуријином робињом, па је одмах пусти.) Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да она хоће за |
| не би пријатно; готово се наљути.{S} Па пустив јој руку, скочи, а стара, видевши Фатму онако бл |
| а оно што не постоји!{S} Бога нема!“, и пустивши неколико лудачких гласова, уђе у своју собу.{S |
| рим. <pb n="277" /></p> <p>— Како да је пустим болесну... луду?</p> <p>У томе, њему јавише да м |
| ожеш за кога хоћеш.</p> <p>— Да ме није пустио, отерао, ја бих се убила.{S} А сад кад сам слобо |
| га се ти не би могла додворити па би те пустио.{S} Куд би после, црна кћери?{S} Отац те не би в |
| ао, тешко мени!“ — „Аман, Ахмед, што си пустио да пада?!“ рекоше очајне сестре покривајући глав |
| тац љут, како се врло бојала да их неће пустити да проведу мај на Јалијама; хвалила се <hi>нено |
| а пријатеља.</p> <p>— Тејзе!{S} И ја га пустих, оде ! рече с пуно бола и поче плакати.</p> <p>— |
| ва мајка, па да се врати...{S} Ја га не пустих, задржах га nа годину: да га се нагледам, и да с |
| Цариграђанке похиташе Фатми, али их не пустише ни у двориште: не даде Ибрахим-Хасан-беј.</p> < |
| а им каже збогом.{S} Они се застидеше и пустише се; Фатма похита да испрати тетку.</p> <p>— Как |
| алама, нарочито у Старом Солуну дању је пусто, као да је све живо помрло; а пред вече ври као у |
| рије-ханумину кућу, више од годину дана пусту, па га задржала мајка.{S} Стара је чула од Арифе |
| зголићен врат, као други <pb n="237" /> пут...{S} Никад јој није ни алузијом поменуо о љубави, |
| редише му Солун...{S} Кад се спремих за пут и зовнух настојника добара да ми да новаца, он ми п |
| ћемо до недеље , кроз неколико дана, на пут, јер ја сам се већ опоравила, и да нене не вели да |
| ће па хаџилук, праштају се са свима: на пут ће, па „смртни" су...{S} У подне, Хасан-беј позва у |
| е-ханум, да се халалимо: ја ћу сутра на пут. <pb n="60" /></p> <p>— Опет на пут!{S} А Али-беј? |
| кад чу шта учини Фатма, он заборави на пут, избезуми се.{S} Три месеца!{S} Шта су за болно срц |
| е та нова, прва нова која нас изводи на пут к светлости.</p> <p>И пошто јој метну теме на скут |
| на пут. <pb n="60" /></p> <p>— Опет на пут!{S} А Али-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не |
| њим је свршено; али, дете неизведено па пут, поведено па остављено...{S} Ако је старије те има |
| во: „колико гора висока да је, преко ње пут бива; а човек везир нек је, својој драгој роб бива, |
| уном, грдећи њена оца.{S} Кадуна јој уз пут говораше: „Сваки час оваква шетња.{S} Беше добар; а |
| ицу и мисионарку, да их изведе на прави пут, да их васпита и припреми за препорођај, за њихово |
| блуделе...{S} Ко ће их извести на прави пут?{S} Многе мисле да су нове, ако улазе у собу у ципе |
| пут како се удала; а после зарида, први пут осети према њему сажаљење: узе да га сажаљева, јер |
| њен бео, нежан обрашчић — заплака, први пут како је постао човек.</p> </div> <pb n="282" /> <di |
| више.{S} Ох, да је он био ту, она, први пут побуњена, пресекла би му зубима грло, чинило јој се |
| ној својој рођаци, оде без питања, први пут...{S} И пошто се не врати ни после недељу дана, по |
| и меса; а кад је једна Енглескиња, први пут дошла у Турску, с чуђењем упита какво је то женско |
| ести, и обући се: како знам за се, први пут не постим...{S} Чак не бих ни знала да је Рамазан д |
| кад је, и венчану и њему одведену, први пут види, он је враћа; ако се невести не допадне младож |
| е испрати, нити му на ноге устаде: први пут како се удала; а после зарида, први пут осети према |
| ом што јој је раширио румено лице: први пут не осети за странкињама празнине, не учини јој се д |
| ога јој дана та девојка не долази; први пут се запита: „да се није нешто наљутила?“ Али у друшт |
| ултури, Арифи је била најближа.{S} Први пут осети један неисказан бол што су те жене срећне, је |
| пашиница заплака кад виде снаху — први пут је виде, па је стеже и метну своје уздрхтале усне н |
| њене као снег беле груди.</p> <p>— Први пут је била за Мурад-Џемал-бејом, Цариграђанином.</p> < |
| смо виделе кроз решетке, виделе га први пут уочи венчања.</p> <p>— Тешко нама! узвикну Емир.</p |
| ла књиге ваших земљака, ја сам сад први пут видела а нисам му се зачудила, јер ја мислим само н |
| ногу на мрамор.{S} Она, као да је први пут видела узимање абдеста, тако је занима; и дође јој |
| {S} Година дана прошла како сам је први пут видео.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, и неопис |
| увек се њом усхићују као да су је први пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор и не погледаше у |
| и дан сам видела човека чини ми се први пут у животу: моје очи среле су се с његовим...{S} Како |
| имала још очева јој прабаба, неће први пут метнути на главу њена Госпођица; али њој је умрла м |
| осећањем у прозоре с решеткама, и први пут у животу: кућа њена родитеља учини јој се као хапса |
| нади кад не виде с њима Мерсију, и први пут узе мислити, од кога јој дана та девојка не долази; |
| па ми би теже но од болести.{S} И први пут, увређена, ја почех да размишљам о своме брачном жи |
| сад бије (као кад их је добијала и први пут читала) мирис слободе и просвећености.</p> <p>И заг |
| а, а она се окрете оној Енглескињи први пут дошлој у Турску, и рече јој на енглеском језику: „Т |
| у собу!).{S} Ариф се збуни видевши први пут у миниатури Европу.{S} Међу странкињама, нарочито м |
| > <p>12 рамазана.</p> <p>Данас сам први пут изишла.{S} На глави сам имала шешир, па озго ешарп, |
| ре лето, или што се вози трамвајем први пут!{S} Пошто су сишле, пођоше к мору, које се час-по з |
| првим солунским пријатељем: кад су први пут дошле у ову башту, он је стајао тако усправан, прав |
| еној за свадбу, очешљана европски (први пут у животу; очешљала је пријатељица) као и све младе |
| ; па једном посече по руци друга, други пут на другога пуца, трећи пут на трећега...{S} Страшно |
| увај!{S} - Јадна Зејна...{S} Али, други пут о њој, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, врло ти |
| паметна.</p> <p>— Паметна је.{S} Други пут о томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се не смеју.</p |
| сваку ситницу плаче, зашта би се други пут смејала.{S} Њена сестра, напротив, сад је говорљива |
| те му донесе филџан мастике.{S} И други пут <pb n="207" /> је тако било, и он је био задовољан |
| бол и грижу савести, она би, као други пут, за час прешла па десето.</p> <p>Она ни јуче није п |
| S} Не смеде истрчати пред њу, као други пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је не смеде питати што |
| , не говорећи с њом француски као други пут.{S} Али ова млада и лепа турска жена прављаше се ка |
| риц не воли, не пођоше за њим као други пут...{S} Снаха му бејаше у једној соби с улице, шијаше |
| p> <p>Она мисли да јој је син као други пут, луд, па се боји његове вике, да жену не нападне но |
| је.{S} Пашиница је замишљенија но други пут уз пост, али и сама не зна зашто је таква, да ли зб |
| ејом, у Скопљу, па се опи брже но други пут, и још учини нешто што дотле никад није учинио — ис |
| и оде.{S} Прашине је било мање но други пут, јер је ноћас пала плаха киша.{S} Пролазила је кроз |
| ..</p> <p>За таквога се удаде, по други пут, Емир-Фатма.</p> <p>Кад јој дође с Осман-бејом „ђер |
| астику и не попив је, па скочи, продужи пут оборене главе.{S} Више није ништа видео, ништа чуо, |
| застане, да се одгуши, па да се продужи пут преко Хамидије, и дуж целог Молоса, закрченог свето |
| Турчин сврати у један дућан, он продужи пут.</p> <p>Кад се врати кући, беше вече увелике.{S} По |
| ворити, па опет не смеде.{S} Он продужи пут, а робиња викну: „Аман, кјучук-ханум! црвена си као |
| , мислите ли на мене често, или по који пут?{S} Има ли изгледа да ћете нам доћи?{S} Цела кућа з |
| ражи да му свирам, да му певам, по неки пут да му играм једну игру коју сам девојком од наше ро |
| бодне и срећне, ви мислите мало, понеки пут, на <pb n="105" /> једну младу несрећну заточеницу, |
| кву је борбу сама собом издржала прошли пут!{S} И то само због тога што Фатма није знала.{S} И |
| p> <p>Али, он се сад опи брже но прошли пут.{S} И опет страх, бол, плач, преклињаше, грдња, и м |
| ара.{S} Називаше је погрдније но прошли пут.{S} Она викаше као да је неко боде ножем и запушава |
| да је јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то видела Ме |
| радости што ће на далеки, давно жељени пут.{S} И занесена путем, не сети се својих, чак тренут |
| е.{S} Па нас венчаше и трећи и последњи пут.{S} И ко то учини?{S} Једна највећа поборница за же |
| и певати.{S} Знаш, као кад сам последњи пут код вас гостовала, провела мај на Јалијама.</p> <p> |
| е?...“</p> <p>Од дана како сам последњи пут била код Нурије-хануме, ја сам друга, у мени се нек |
| атећи се.{S} И Фатма је отклањала, пети пут, онако обучена, па сад је нестрпљива, немирна: уста |
| он тера и даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибрахим-Хасан-бејова дивна кола и коње с богат |
| , и онај дуги и дубоки поглед; по стоти пут се пита, одакле је, где је сада кад она мисли на ње |
| улази у теткину собу за рад, по четврти пут, гледа у ствари на столу: у свакој ствари види њу.{ |
| друга, други пут на другога пуца, трећи пут на трећега...{S} Страшно!...{S} Прободе га ножем... |
| најстаријег сина, Ахмед-беја, по трећи пут удовца, човека у тридесет деветој години, ожени га |
| напросим, па да идем даље, да продужим пут.{S} Али ја просити не могу: у мене нестало племићко |
| идем напред пред женама да им осветлим пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз варош пуну живих |
| и ни у кога, ни у шта, он је продужавао пут мислећи: „Сви су око ње, разговарају се, шале се, о |
| b n="193" /> као што знате, да покажемо пут онима који су пошли странпутицом...{S} И ми смо бил |
| а детета?“ Загледа се у далеки Олимп, у пут покрај њега којим лађе иду у Анадолију... „Тим путе |
| з неке рђаве куће...{S} И оне продужују пут ћутећи!...{S} Па и људи ћуте, они који су протерива |
| једрима указа отуд, од онога „воденога пута“.{S} Из далека јој се учини црн, после сив, а најп |
| p>Ариф-ханум ваљда није била ни до пола пута, кад се зби једна необична природна појава.{S} На |
| ила о <hi>њему</hi>.{S} Много уморна од пута и утисака, заспа; у зору је пробуди мујезиново „Ал |
| сам постала англофил.{S} И та жена нађе пута и начина да пошаље мени и многима правила свих њих |
| тави на џамије и текије...{S} Колико је пута рекла : „Кад отидемо у Цариград, ми ћемо седети зи |
| вице, и на моје чуђење девојке.{S} Више пута, ја сам видела праву слику солунског болесног харе |
| а јутарњу молитву, али сад не пада више пута но што треба, јер је свесна, зна да је то јутарња |
| зиле пешице, и с бејом су се среле више пута на улици, једанпут у дворишту, а једанпут у предсо |
| сањају чаробни сан Истока.{S} Колико ми пута дође да прокунем онога који ме је пробудио.{S} И п |
| ија.{S} А <hi>Донме</hi>?{S} Колико сам пута зажалила што нисам Донме, Бог нек ми опрости, те д |
| штву, ненавикнутом на отвореност, много пута страдала.</p> <p>— Знаш шта, ханум? рече јој муж.{ |
| како је могла бити љубав, кад он: много пута о њој говорио, свега је двапут видео.{S} Утисци ја |
| ала.{S} Син ће јој доћи пијан као много пута досада, провикаће, па ће се испавати, и сутра ништ |
| ни три месеца: једно јутро пређе преко пута без питања, и он је — отера.{S} Опет зва Зејну да |
| у!“ Упамтила је теткине речи, па колико пута помисли на течу, толико пута јој дође на памет „ка |
| ер јој се учини да умире.</p> <p>Колико пута, у болу како изгуби Џемала, призиваше смрт, а сад |
| х ударила у плач.{S} Па ми се, неколико пута, учинило као да чујем пољупце, и мислила сам да их |
| ћи, па јој би непријатно...{S} Неколико пута, нарочито у вече, кад се море на месечини бели као |
| а некако необична, невесела, и неколико пута заусти нешто Фатми да каже, па не могаде.{S} Фатма |
| ле Госпођице.{S} После га опет неколико пута прочита, и страсно пољуби, па најпосле отвори сто |
| аврши узбуђено, и пољуби Фатму неколико пута, па посрћући као пијана, похита без „збогом“.</p> |
| па колико пута помисли на течу, толико пута јој дође на памет „као за пакост“.{S} Прође доста, |
| им се разговарам...{S} Ви сте ме толико пута тргли из сањарија, зовући ме на час...{S} Па кућа |
| t!</foreign>...</p> <p>Ви сте ми толико пута казали, да сваки човек најрадије говори о себи; а |
| ; он их све зна: описивала му их толико пута Нурије.{S} Али поред свих својих конака, он ће жив |
| ом и Мерсијом сам се загрлила небројено пута, и било ми је мило и лако.</p> <p>Новембар.</p> <p |
| ђефу...{S} Чита песме које је небројено пута читала, и зна их одавно на памет.{S} Од свих песни |
| бро обе познају: виделе су је небројено пута.{S} Једанпут ју је Нурије-ханум дала Фатми, а она |
| би само кога много воли; и њу небројено пута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља. |
| трану, драги Чарлсе?{S} Дошао сам на по пута па стао, не што сам сустао, већ што нисам знао куд |
| расположењу испрати га.{S} А после, сто пута се покаја што га је испратила и сто пута рече: ако |
| ли га!...“ Ја сам, драга госпођице, сто пута пожелела да свој уништим, да скочим у Босфор, да с |
| е смем ни да тугујем, да плачем.{S} Сто пута си срећнија од мене!“ Казала сам јој, и она ми ник |
| p> <p>— Ја да спавам!{S} Па мени је сто пута горе.{S} Ја осећам и грижу савести.{S} Одох лепо с |
| за нешто велико.{S} Саније-ханум је сто пута рекла да Мадам Аристид никад није волела нашу...</ |
| играђанкама.{S} Ја сад Цариграђанке сто пута више волим, јер Цариграђанин је он.{S} Ако можеш, |
| ута се покаја што га је испратила и сто пута рече: ако!</p> </div> <pb n="30" /> <div type="cha |
| а Јалије, мајчице, не волим, ја сам сто пута казао: тамо су шалоне, балкони, јелдрма, башјорти, |
| !<ref target="#SRP19120_N106" /> По сто пута јазук!</p> <p>То рекавши, она пљуну у лице кћер ко |
| рсију, и све младе, све нове.{S} По сто пута вам узвикујем као апостол, као пророк: на ноге!</p |
| т, и шта је женино право.</p> <p>По сто пута грлим и љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и све мл |
| рече болно Нурије-ханум.</p> <p>—По сто пута сирота!прихвати њена сестра с муком, јер јој се ст |
| овор, али прикриваше љутину: дошла је с пута.</p> <p>Она устаде и рече да хоће да сврати Мејрем |
| ас сретне какав дервиш, склања нам се с пута, јер он, видовит, види нову струју крви и живота, |
| својим крил’ма вије,</l> <l>Ал' до вас пута прокрчила није.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, ку |
| Сакривен у лишћу, с јабуке је видео пет пута, и — занео се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и |
| ходе); узимање абдеста и клањање по пет пута на дан, а тада <pb n="152" /> клањају и млади, па |
| ба своје мајке и клањао пред њим по пет пута на дан; а после сваког клањања, било дању кад пали |
| ру. „Мајчице, да сам дао још пет, десет пута за Фатмино учење, па не бих жалио: волим што ми је |
| метну у куверт мило писмо, па га десет пута пољуби, па га извади и ижљуби, и опет га метну у к |
| : тридесет пута паде и устаде, тридесет пута додирну челом тле ..{S} И занесена, не зна да уста |
| е, она изврши некакву дугачку: тридесет пута паде и устаде, тридесет пута додирну челом тле ..{ |
| алице у калдрму: так! так! так!... шест пута, она тад као луда полете.{S} Трчи низ степенице, б |
| чним врхом стражар лупну у калдрму шест пута: дванаест часова по европски „Нема га!“- сад помис |
| угом наређаном с једне и с друге стране путање, обученом у свечано рухо шарено као по ливади цв |
| ди не виде жене развијене поређане крај путање до средње капије широм отворене,<pb n="131" /> ш |
| далеки, давно жељени пут.{S} И занесена путем, не сети се својих, чак тренутно заборави с ким и |
| кући се сасвим утишало.{S} Фатма полази путем који јој је показала мухамеданка.{S} Идући њим, б |
| њега којим лађе иду у Анадолију... „Тим путем је отишла Мадам".{S} Пета година, а њој се учини |
| х жена да осећа и да сажаљева странца и путника.</p> <p>Јуни.</p> <p>У она два напада, ја сам с |
| {S} А ја?{S} Мирно сам седела и гледала путнике и своју нене, и мајку: и оне се грдно препале — |
| каквог лепог села босфорског, да приме путнике, тако по вас драги дан, као просјаци од капије |
| ="76" /> и путница.{S} По нека осетљива путница заплаче кад види како живе њене сестре муслиман |
| а, седаше у наслоњачу где је седела ова путница и мирисаше наслон где се осећао некакав фини па |
| против луксуза?“ рече једна Енглескиња путница, и то све друге поновише.{S} То беше мала непаж |
| нас дошла у Турску, и узвикну једној од путница: „Мама!{S} Пуно је двориште црних домина!“ Ариф |
| наше друштво...</p> <p>— Енглескиња је путница, а Францускиња је жена једног инжињера у нашој |
| киња што живе међу нама <pb n="76" /> и путница.{S} По нека осетљива путница заплаче кад види к |
| тид.{S} Не кажеш која је, то јест је ли путница или ће да живи у Солуну.{S} Прими хиљаду пољуба |
| ад год <pb n="11" /> су хтеле да покажу путницама какву велику турску кућу, странкиње су их вод |
| и, јер се сети ко су то.{S} Енглескиње, путнице, похиташе, јер оне кад путују хоће све да виде, |
| гле говорити њеним матерњим језиком.{S} Путнице су бивале изненађене што су у „земљи незнања" н |
| ошлу“ страну жену.{S} Али, ко су то?{S} Путнице или жене реформних официра.{S} Док њини мужеви |
| звише Туркиње и уђоше у салон, енглеске путнице занемеше од чуда.{S} Јесу ли то становнице овог |
| и начин, да уђе у хареме...{S} А стране путнице уводиле су у хареме странкиње што у Солуну живе |
| им газом, странкиње што живе у Солуну и путнице, Енглескиње: платиле једној Јеврејки да их дове |
| ест, гледала је попреко странкиње, како путнице тако националисане, <pb n="124" /> удате за Тур |
| ега, па се све утиша...</p> <p>Необични путници спустише се код Ћемер-Капије у чаршију која спа |
| ког друштва.{S} Те Енглескиње биле су у путничким костимима са шеширима, неке у капама, са штап |
| Зехра, кћи њихова пророка.{S} И нене је путовала: прошла је сву турску царевину, живела је међу |
| О колико је се зажелела!{S} Откад је на путу!{S} Била је у Серезу месец дана, па отишла у Цариг |
| кафез: свет, али нема њега. „Да није на путу?{S} Да није болестан?{S} Зашто тејзе не пошље Фахр |
| ред гробља, на једном прашљивом кратком путу; а хануме су отварале прозор и истицале Фатмину ле |
| егде крвљу, није покретало ову лађу.{S} Путује у Каиро... „Али зар се Мадам сећа онога турскога |
| де јој се сасвим чини да је на лађи, да путује у неки далеки крај до кога никад неће стићи.</p> |
| не долази, пошто дође и каже да мора да путује, с мужем, инжињером, чак у Каиро.{S} Опа се није |
| тма се радовала, чинило јој се да некуд путује, и ако море, најежено као пред грозницу, негде к |
| есто чини као да су на лађи која вечито путује, носи их у неки далеки непознати крај за којим ч |
| ал, и једно енглеско женско друштво што путује за Сирију и Египат, па Францускиње, па Белгијанк |
| еј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима „халали“, о |
| лескиње, путнице, похиташе, јер оне кад путују хоће све да виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђ |
| сматрају да на то имају право, за то и путују.. „Што их не скупљате и не говорите им, да се не |
| те идеје као и ради Устава, нове много путују.{S} Ја ћу може бити ићи у Анадолију и Сирију.</p |
| оне кад путују хоће све да виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше на једну тера |
| а.{S} Све су те идеје Енглескиња, које, путујући, иду харемима и држе им предавања...</p> <p>Од |
| и...{S} Тамо се нисам развила те хтедох пући од врућине!{S} Али сам се бојала; наших жепа с Јал |
| а, па остане јасан жар, па по жару буде пухар, па се то претвори у угљевље, а угљевље у пепео.. |
| зад, додирује теменом тле; исправља се, пуца прстима, подврискује, преврће очима, раскалашно се |
| ече по руци друга, други пут на другога пуца, трећи пут на трећега...{S} Страшно!...{S} Прободе |
| на, тресу се испрскали прозори, и игра, пуцајући прстима, један оспичав <pb n="209" /> потпоруч |
| силних кола која су зврјала, шкрипала, пуцала по крупној неравној чаршиској калдрми, и најпосл |
| е била ни до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Она, несвесно, смаче папуче, па потрча као бе |
| Јер она је видела да Фатма не зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад овако слаба, могла би |
| ав месец, а Фатма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишла око зида, крадом |
| и ниједног бода, јер, ако јој се откине пуце или копча с антерије, она то не пришива сама, него |
| д су веселе!...{S} Насред Мармаре нешто пуче на лађи; капетан појури, а жене, и турске и хришћа |
| та ћу са сином!</p> <p>Оне три ћутаху и пушаху; Ариф-ханум хтеде говорити, али је претече Нуриј |
| урци, самци што седе по хаповима: седе, пуше, пију...{S} Он и ту сврати, и опет затражи и доби |
| рини, и под њим столице где седе Турци, пуше на наргилима и пију кафу из филџана...{S} Жене се |
| по једна има исечену косу као мушкарац, пуше једну цигару, пију из једне чаше, а хануме их глед |
| а лица, с белим муслином преко косе, па пуше и гледају у Босфор, у воду, или погледима дочекују |
| у пакао.“ Робиње, видевши да им хануме пуше, весело отскакуташе у кухину, те казаше то слушкињ |
| ке, Грке и Јермене, што говоре турски и пуше као Туркиње.{S} Она осећа да их странкиње оговарај |
| у, па се вратише на софу да пију кафу и пуше.{S} Једнима је, које нису хтеле кафу, донета по ча |
| су и жене, ни речи не проговарају, само пуше.{S} Тако је увек дању.{S} Оне ноћу полуде, опију с |
| ди, сав у бело, без свеће, на месечини, пушећи, и не видевши каква му кћи изгледа у лицу, да је |
| </p> <p>— Као деца, рече стара озбиљно, пушећи.{S} Јеси ли видела децу: мећу капу на главу, па |
| нам шта је љубав.{S} Седећи по сву ноћ, пушећи и пијући кафу, ја сам је с другарицама рашчлањав |
| и Мерсије, палећи цигаре за све три.{S} Пушећи, она говораше: — Изјави му љубав.{S} Пошаљи му р |
| ко се њима учинило, тупим погледима, не пушећи (не могу пред свекрвом), гледају у беја и слушај |
| ема сестри крај мангала, узе цигару, не пушећи је, но гутајући њен дим, гризући њу као ружу, по |
| аплакале кад је она узела цигару, не да пуши, него да с димом гута своје сузе.{S} Тишина.{S} Са |
| ћи већ четрдесет година, прохтело се да пуши у соби где јој спава ханума, где ја почех песму... |
| н под старост се пролагала: откуд ће да пуши пред свекрвом, није полудела!"</p> <p>У томе се чу |
| повуче два три дима и узе плакати: она пуши, сузе јој обливају сасвим мирно и непоцрвенело лиц |
| уз дуван, (снаха пред свекрвом никад не пуши).{S} И поче се разговор, затегнуто као међу туђини |
| од њега срамота.{S} У нас, пред оцем не пуши, и седи као девојка син, а камо ли кћи-..</p> <p>К |
| олици), па кафа и цигара...{S} И ако не пуши и не пије кафу, разговор је отпочела Ариф-ханум.{S |
| што пише, што зна толике језике, што не пуши, што пе пије, што је уредна, што се не задужује, ш |
| } Ђулренги је непрестано у соби, седи и пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово не може: не сме |
| а зове на име, и да пред његовом мајком пуши.{S} Може бити зато што он није пашић, јер, што се |
| ђ сину Исмајилу".. а за овим цигаре, ко пуши.{S} После, клањање па ифтар, или ифтар па клањање, |
| После, осмог дана, Фатма није постила: пушила је, и цела је кућа знала зашто не пости.{S} Он ј |
| ши свекрви.</p> <p>— Јуче си преда мном пушила, а ја сам ти то одбила на болест.{S} Али данас.. |
| крај његовог дебла, које се непрестано пушило, час крај врха који је ударао <pb n="62" /> чак |
| сама, а отац јој је још седео на софи и пушио.{S} Час је ходала, час седала, метала лактове на |
| {S} Аман !{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Зар не пушите?</p> <p>— Од јуче у вече ич, па фајда јок...{S} |
| ћ, по турски, и да спавају до подне.{S} Пушиће, говориће о љубави, певаће љубавне песме и отвар |
| била болесна.{S} Само ме је срамота што пуших пред старом женом, свекрвом, а нарочито што не ус |
| заврте главом.</p> <p>— Ах ти нећеш да пушиш преда мном.{S} Али кад је човек брижан или болест |
| и.</p> <p>— Чиме да те послужим, кад не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет да би прекинула непри |
| ка уз Рамазан.{S} Њој су говорили: „ако пушиш, умрећеш,“ и она је више волела дуван него живот. |
| га, и од њега, тога бола, крију оружје, пушке, ножеве, јатагане.{S} Кад изиђе у двориште, тетка |
| нај који некога прободе ножем или убије пушком?</p> <p>— О, то питање!...{S} Само да није било |
| на њу викне, оно јој се отварају врата, пушта се у кућу; а кад се она већ развије и укућани јој |
| охвата махраму, придржава горњу хаљину, пушта је напред и десно, и прича јој све као другу, жен |
| кринута врата гледа га целом душом а не пушта га унутра, док Мерсије не покрије косу...</p> <p> |
| е се по поду, уједа своје голе мишице и пушта дивљачки глас... „То није жена, него страст!“ вич |
| бол ћутке, а под теретом моралнога бола пуштају глас, и изнемогавају, падају.{S} Затворене, нем |
| за капије, чу се један оштар крик какав пуштају турске жене за мртвачким сандуком најмилијега, |
| сту окрете леђа; и ухвати се за косу не пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к њему и поче нежно, пока |
| неваспитани.{S} Још док је мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говоримо: „Ако, мушко је“.{S |
| остане код куће са слугама.{S} Почех га пуштати с друговима, да није сам.{S} Онако млад требао |
| а то нису жене „comme il fault“, већ .. пуштене из неке рђаве куће...{S} И оне продужују пут ћу |
| не друкчије изговарају<pb n="291" /><hi>р</hi>.{S} Чак и моја Госпођица, чак и Мадам Аристид на |
| не зна за мир; ако им муж не подели на равне части румену јабуку — свађа.</p> <p>— Снаха му ни |
| а је, рече Нурије трудећи се да изгледа равнодушна.</p> <p>— Тејзе, ти си сакрила Фатму, да ме |
| ену шта хоће и кога хоће, она ће остати равнодушна.{S} Седе за клавир, и поче весело по диркама |
| пад.{S} Она чу „да се опио“ и би сасвим равнодушна; само, при помену његова имена, затрепта и п |
| не, можда баш тога дана, биле су мирне, равнодушне!...</p> </div> <pb n="43" /> <div type="chap |
| .</p> <p>— Није леп ниједан, рече Фатма равнодушно.</p> <p>— Ти их не познајеш, зато тако говор |
| која са својом претпостављеном стоји на равној нози, у погледу морала. „Не, то је иронија,“ пом |
| је сва спрема за живот.{S} Не може бити равноправан онај с оним од кога изгледа да га храни.</p |
| Сестро, да је Бог хтео да су муж и жена равноправни, он жену не би створио од мужевља ребра, ве |
| и као у Европи.{S} Ми и не помишљамо на равноправност с људима у јавном животу.{S} Како је скро |
| .{S} Па зар овако мисли она која сања о равноправности између мужа и жене?{S} Ах, не из мене, и |
| радница, па и мајка, проводила се, а за рад...</p> <p>Фатми би жао суте и свекрве, али ништа не |
| e> <note xml:id="SRP19120_N100">Соба за рад.</note> <note xml:id="SRP19120_N101">Побожна песма. |
| ли још није била ни до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Она, несвесно, смаче папуче, па пот |
| се.{S} Али он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, већ доле : њену месту окрете леђ |
| акажени болешћу, други онеспособљени за рад леношћу, и на глас су просили, пружали руке називај |
| узевши тањир мухалебије, оде у собу за рад.{S} Он сеђаше за столом, налакћен, а она весело реч |
| ту, па се трже и оде у Нуријину собу за рад, и поклопи се на диван.{S} Би јој чудно што нема су |
| , уплаше.{S} Па отиде у теткину собу за рад — празна; оде у њену спаваћу собу, па у салон, па н |
| види, само њу: улази у теткину собу за рад, по четврти пут, гледа у ствари на столу: у свакој |
| е кроз предсобље и оде у сутину собу за рад; не улази код Џемала, јер пости.{S} Оне јутрошње по |
| живот харемски.{S} Оне су подстицале на рад њено велико срце.{S} Док су оне биле живе, њој се њ |
| е прихваћен мој предлог, да се упути на рад наш слатки Џемал-беј!{S} Али, његова тетка и сама н |
| ?{S} Где је мотор што га је покретао на рад — срце?{S} Где је амбиција — био је први?{S} И пред |
| ускињама, да познамо шта њих покреће nа рад, на живот.{S} Ми ни шта радимо ни <pb n="173" /> жи |
| мама за то: да се вашем сину нађе какав рад.{S} Ја кад радим, заборавим на све што ме боли, он |
| само да ради нешто што воли.{S} Мени је рад што другоме афион.<ref target="#SRP19120_N97" /> Ка |
| ила љубав која ме је привезивала за тај рад.{S} Ја сам жива и нестрпљива, па имам обичај да мењ |
| стотина, пет хиљада: тако им је огроман рад.{S} Сад им је главно Устав; ослобођење харема споре |
| а.</p> <p>— Амалисаће, ако за њ другога рада у Турској нема.</p> <p>— Племић амалин!</p> <p>— О |
| ала се уморна као после каквог напорног рада, и обузимала је све већа пријатност што лежи, што |
| пих предрасуда и опет им се враћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта могу урадити у земљи мрак |
| негде тамо где се ради и живи: дању да раде, ноћу да се шетају поред каквог плавог језера...</ |
| ару..{S} Ја сам чула да те некакве нове раде да изиђемо на сокак без чаршафа и печета — у гору |
| се по харемима свашта наслушала шта све раде наши људи.{S} Једног дана, он узјаха на коња, а ја |
| у биле бејовице и бејовске кћери.{S} Не раде на побољшању...{S} Понекад ми се у Цариграду учини |
| и имамо сарајских чиновника, па тако не раде.{S} И наједанпут, мене поче да мучи страшна сумња, |
| ипак га називају преживелом установом и раде му на реформи.“<pb n="57" /> Једна им објасни шта |
| !{S} Највеће нераднице рамазанских ноћи раде: шију за Бајрам кошуљу, антерију, хаљину себи и св |
| /p> <p>— Ја пијем, муфти-ефенди, али то раде и други, нарочито наши, ваљда што нам је пиће забр |
| њега, ја бих се одрекла свега па свету; ради мене, он не хте мастике!{S} Несрећна <pb n="198" / |
| м кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекла свега па свету; ради мене, |
| ше, дајући јој савете: шта све треба да ради за добро своје отаџбине.{S} Од свих, ова дивна жен |
| треба нешто да ради.</p> <p>— Па шта да ради? викну пашиница очајно.</p> <p>— Нешто... што воли |
| ну, сети се шта је, и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће их понова венчати, али му је |
| је научила да размишља, од Госпођице да ради.{S} Госпођица <pb n="21" /> је сваком казивала, да |
| заборавио на мастику...{S} Али само да ради нешто што воли.{S} Мени је рад што другоме афион.< |
| и.{S} Још док је мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говоримо: „Ако, мушко је“.{S} Да поправ |
| {S} Наш слатки Џемал-беј треба нешто да ради.</p> <p>— Па шта да ради? викну пашиница очајно.</ |
| ништа не окуси: за сто су селе обичаја ради..{S} Отклањаше сабах, у оној великој соби без заве |
| отвореним шалонама и прозорима, где она ради, мисли, осећа, радује се и тугује, и где јој се са |
| Емир, узбуђена, збуњена, не знађаше шта ради те побеже удно собе, ту чучну, метну руке на лице |
| ена, старих али и младих, које су дошле ради Фатме.{S} Али Фатме нема међу њима; она се још не |
| је сад?{S} Беспосличар: млад а ништа не ради!{S} Зар да настави учење кад је у њему све отупело |
| т, беј-ефенди?“ Напослетку, он ништа не ради преко закона; у Корану стоји: муж је за жену одгов |
| месту довека...{S} Понеки дан ми се не ради, а ја сам немирна и тужна.{S} Седам, лежем, устаје |
| едва чекала да се сване, да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, |
| трже: прашта, прашта, све прашта кад се ради на бољитку, то јест на добру њене отаџбине.{S} Али |
| би били срећни да су негде тамо где се ради и живи: дању да раде, ноћу да се шетају поред какв |
| /> ме никад ниси видео, а узео си дете ради једног тренутка где си се ти човек претворио у жив |
| та не памти.{S} Ми смо то већ почеле, и ради те идеје као и ради Устава, нове много путују.{S} |
| ћна, али знам да су милиони несрећни, и ради тих својих сестара, ја се буним и — радим.</p> <p> |
| жена, па како би њена женска деца!{S} И ради тога ћуташе, мучећи се мишљу: „Ја сам лажљивица.{S |
| има кућа где се рамазанских ноћи једе и ради, али не весели, јер, Рамазан је Рамазан, било дању |
| ећ и ради књига које нам отварају очи и ради разговора са странкињама, Енглескињама и Француски |
| довољно погледа кјучук-хануму, певуши и ради, слаже у сандуке, опшивене телећом кожом, рубље, х |
| мо то већ почеле, и ради те идеје као и ради Устава, нове много путују.{S} Ја ћу може бити ићи |
| амо ради стране лепе књижевности, већ и ради књига које нам отварају очи и ради разговора са ст |
| вих, ова дивна жена што и у туђој земљи ради на хуманости и на култури, Арифи је била најближа. |
| па те нове!{S} Читале шта се по Европи ради, па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће, оне, сироте, не |
| е по разуму већ по срцу, испунила, а ти ради како хоћеш.</p> <p>То рекавши, устаде с дивана и п |
| с њима се разговара и договара, она им ради.{S} А Емине-Семије-ханум има уза се жене и странки |
| сли а друго говори, једно осећа а друго ради.{S} Али ја Фатму познајем: ако је заволела једнога |
| ви, да живи ни за шта, ни за кога, само ради живота.{S} И кад јој се чини да чује грозне кораке |
| да се рекне да смо образоване или само ради стране лепе књижевности, већ и ради књига које нам |
| уноси се у стих, у реч, у сваки бод, но ради расејано, и сваки час оставља иглу па преврће <for |
| } Она каже: „Кад не би могао радити он, радила бих ја, па бих га хранила.“ (Он поцрвене и обори |
| ер она је чула да је и ова Цариграђанка радила на Фатминој преудаји.{S} Прими је врло хладно, н |
| пошто јој је била мала пензија, она је радила; у честитости је Солуњанкама служила за пример: |
| је куражи говорила и с колико енергије радила на њеној преудаји, а сад кад она оде мужу, невес |
| сањању о лепотама туђих земаља, него би радила да нам ти постанеш лепа.{S} Али, твоја капија ме |
| а мене је, тешко мени!{S} И ја сам тако радила кад год сам изгубила нешто што волим.</p> <p>— Л |
| ади тих својих сестара, ја се буним и — радим.</p> <p>Трећа, најмлађа, болесна, закашља се сухи |
| е од самога рата.{S} На свим припремама радим.{S} Ја сам свакој сестри на ухо шанула о овоме.{S |
| <p>— Ти се смејеш, а ја... не знам шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе, па...{S} Од девете у |
| се вашем сину нађе какав рад.{S} Ја кад радим, заборавим на све што ме боли, он би заборавио на |
| и кад седим с неким кога волим, или кад радим какав мио посао, ја се не мичем, — остала бих на |
| и обузима туга.{S} Ја сам мислила да не радим кад сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад не ра |
| тужна; а оно није: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми ћемо међу женама пропагирати идеју о разви |
| неравноправности с људима!{S} А шта да радимо ми, толико потчињене и понижене, што куд муж око |
| покреће nа рад, на живот.{S} Ми ни шта радимо ни <pb n="173" /> живимо; зато нас спопада чамот |
| обацивати жени како је уморан, много је радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{S} |
| је било, скочи.{S} Шта је све говорио и радио!{S} Био је толико пијан, а свега се сећа.{S} Брзо |
| а вртоглавица и људе.{S} Гледајте ви да радите за своје ослобођење: да сте слободне, да сте с љ |
| а образа, сад кад рече: „Гледајте ви да радите: да сте слободне, да сте с људима.“ Фатма би је |
| лушала.{S} У почетку, ја сам намеравала радити као многе учитељице: забрањивати ти читање љубав |
| .{S} С њима се спрема за испите... мора радити, јер тетка може оставити своје имање на џамије и |
| се припремамо за женска друштва која ће радити на просвећењу масе и блажити јад у нашој земљи.{ |
| } Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} Шта ће радити?{S} Да је убије, или, још горе, да је бије.{S} К |
| “ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он ће радити: здраве су му руке и ноге, здраве су му очи и па |
| а нас је реакција.{S} На томе ћемо моћи радити тек пошто почнемо удисавати у се ваздух слободе. |
| а ме храни, да ме одева, јер ја не умем радити, зарађивати хлеб...{S} Па што ме није спремио за |
| ају, све.{S} Она каже: „Кад не би могао радити он, радила бих ја, па бих га хранила.“ (Он поцрв |
| рв, црвена и врела; а и њима није тешко радити, јер сваку помаже или муж или брат или, чак, ота |
| ицу?...{S} Чиме ће те хранити?</p> <p>— Радиће...{S} Он има здраве руке и ноге.</p> <p>— Здраве |
| рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шта радише наше? упита брзо и радознало.</p> <p>— Једне као |
| овала; а кад пођоше пешице, њој се овај радни дан учини већи од оба Бајрама: срешће се може бит |
| е за ово време, док сам год била с овом радном, тачном и уредном, трезвеном Енглескињом слагала |
| ео, и они људи, оне жене, и он у сваком радном човеку виде себе, у свакој лепој жени виде своју |
| родила си, и гледајући крв своје крви, радовала си се; гајила си, и видела кад ти је дете прох |
| у море и чинио се као лађа.{S} Фатма се радовала, чинило јој се да некуд путује, и ако море, на |
| колима приближавала њиној кући, она се радовала како никад, јер јој се чинило као да ће у њој |
| сина злочинца.{S} Плашила се и опет се радовала луткама и играчкама.{S} Док се једнога дана не |
| ла си се; волела си и била си вољена, и радовала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја теби завидим |
| питала се да ли ће бити син или кћи, и радовала си се; родила си, и гледајући крв своје крви, |
| е проходало, чула кад је проговорило, и радовала си се; волела си и била си вољена, и радовала |
| д, па му се радујем како се ником нисам радовала.{S} Боже! — заврши погледавши у небо, па се за |
| кли чаршаф...{S} Фатма се пред Мерсијом радовала; а кад пођоше пешице, њој се овај радни дан уч |
| S} О, ако умре!“ Она се овој снаси врло радовала, већ неколико дана била је као на седмом небу: |
| елен калпак.“ — „Ако си га снила онако, радоваћеш се — зелено.“ — „Снила сам га на глави." „Е, |
| Фатмом француски, и врло тихо, а једна радознала слушкиња непрестано је улазила и излазила.{S} |
| } Опрости што сам га отворила: била сам радознала!{S} Да видиш, душо, <hi>ариф</hi> и <hi>али</ |
| стељу и зајеца.{S} А робиње иду — дођу, радознале; у предсобљу се састану, и шапћу нешто једна |
| ћа, Џемал-бејових ононоћних другова.{S} Радознале и злураде турске жене, одлазиле су Фатминој м |
| и га ти видела по Богу? упита гошћа још радозналије.</p> <p>— У кући, у соби...{S} Седела сам с |
| ашто је отерао трећу? рече Цариграђанка радознало. <pb n="227" /></p> <p>— Што није оставила ке |
| хоће да иде.</p> <p>— Куда ? упита она радознало, не слутећи шта ће чути.</p> <p>— У Европу, р |
| не доврши.</p> <p>— И кад си? упита она радознало, а он јој на то питање не одговори, већ јој п |
| онаква</hi>“. — „Каква?“ упитала је она радознало. „Па.. ти знаш,“ рекла је она и смејала се. — |
| Међу њима су три нове из Цариграда, па радознало слушају разговор жена о женама и буне се на у |
| икад, а ништа не рече.{S} Мерсије упита радознало:</p> <p>— Од кога чу да је то Мурад-Џемал-беј |
| p> <p>— А шта радише наше? упита брзо и радознало.</p> <p>— Једне као ја, тако осећају; друге в |
| </p> <p>— Ви сте се скоро удали? изусти радознало.</p> <p>Осман се намргоди: шта се то њега тич |
| т по две жене једнога мужа, а оне су их радознало гледале...</p> <p>Прозори су били широм отвор |
| моранџе, ратлокума.{S} Већина долази из радозналости, фино испитујући шта је све било, и ако су |
| ду у комшилук, а свака носи бошчицу — с радом!{S} Највеће нераднице рамазанских ноћи раде: шију |
| ма и гледамо у Вардар.{S} Како сам била радосна кад нам дођу гости из вароши, и како сам била т |
| S} Кроз њих гледам Њега.{S} Како нам је радосна висока ограда!{S} Иза ње је Он.{S} Како су свет |
| /p> <p>— Е, хвала Богу! вели њена мајка радосно.</p> <p>— Хвала Богу! каже и нене и наставља:{S |
| гов ход.</p> <p>— Ето га! узвикне Фатма радосно и скочи: кроз отшкринута врата гледа га целом д |
| Фатми.</p> <p>— Слатка тејзе! викну она радосно, па потрчавши пред тетку сави јој руке око врат |
| Сефа булдумиз!</hi>“ одговорише, такође радосно, гошће.{S} Гошће се развише.{S} Као укућанке, и |
| ано смеје.</p> <p>— Срећа! виче Мерсије радосно пљескајући.</p> <p>— И срећа и несрећа: ко би м |
| замбак и један јасмин“.{S} А робиње се радосно смеју и гледају да је преваре да јој пољубе ску |
| р и похита пред њих као девојчица: беше радосно изненађена. <pb n="113" /></p> <p>— Боже!{S} Да |
| га. „<hi>Сефа гелдиниз!</hi>“ узвикнуше радосно домаћице. „<hi>Сефа булдумиз!</hi>“ одговорише, |
| , дотле им хануме праве дубока темена и радосно се смеше на њихове љубазне, пуне дражи и елеган |
| ањаста и жива, Сафетиних година, уста и радосно узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</for |
| о баци у ватру.{S} Али Ђулренги утрча и радосно викну:</p> <p>— <hi>Мужде</hi>,<ref target="#SR |
| {S} Тога ниси помињала! упита Емир врло радосно.</p> <p>— Један младотурчин.{S} Дошао са школов |
| ве куће, или као домаћин, и шумео им је радосну добродошлицу, и ако је био обучен у црно.{S} Он |
| о очешљана и закићена, сва у црвено:{S} Радост.</p> <p>Од јутрос сам учинила нешто што никад: з |
| Ја не знам за жалост, али не знам ни за радост.{S} Ти си била тешка, па си очекивала, питала се |
| ак мој бол, тејзе, и како ми је дугачка радост! рече и загрли тетку.</p> <p>— Обично је обратно |
| покрију главу.{S} На лицу му се смејала радост, а Ариф нестрпљиво рече:</p> <p>— Шта би, молим |
| на гувернанта; а Ариф им је ипак чинила радост поклонима, тврдо верујући да је то доброчинство |
| на испраћање, на изласке, на шетње, на радост кад долази, на тугу кад одлази, на гугут оне две |
| узе једна неисказано пријатна топлина и радост..{S} Али наједанпут, њој се учини да хоће да се |
| мајчицо, што то пред тобом говорим, али радост ми не да да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој је |
| њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику радост сакри тако вешто, како то само уме Туркиња, јер |
| јаке, да би могле држати, носити толику радост.{S} И час-по, обузета овом мишљу и чудном милино |
| еје, да би прикрила узбуђење и необичну радост. „Моја сута ту, пре једног сата!{S} И ненине је |
| eu!</foreign> Идем Џемалу да му однесем радостан глас.</p> <p>Сутрадан је, за љубав Емирину, до |
| ише развесељавала; по кући је ишла пуна радости и што воли и што је вољена.{S} И Ћулренги се ра |
| рече Фатма кад чу?</p> <p>— Заплака од радости... изгрли ме.{S} Хоћеш ли, беј, да је видиш?</p |
| p>— А ја бих, душо Мерсије, полудела од радости.</p> <p>И мада су говориле француски, тргоше се |
| > <p>Она осети да говори искрено, па од радости заплака.</p> <p>— А где су, душо, моја писма?</ |
| , ти детету, теби Бог, рече мајка па од радости заплака.</p> <p>После два, три часа, ту су били |
| а пашића, „џемала”, ја сам, ван себе од радости, брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, то је наше им |
| је и удавити, јер сам била ван себе од радости, а она је стара и слаба. „Ја немам овде наочара |
| тка тејзе! узвикиваше Фатма ван себе од радости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе ка |
| </p> <p>— Сута! викну Фатма ван себе од радости.</p> <p>— Јесте, чедо, сута ти долазила.{S} Сад |
| <p>Емир-Фатмине очи просто су сијале од радости. „Благо мени! она ме не грди, слатка моја учите |
| ремена, она се заборави и засмеја се од радости, и, збуњена, не знајући шта ће, спусти пече на |
| и хода по соби нервозно, смејући се од радости што ће на далеки, давно жељени пут.{S} И занесе |
| красно: машалла’!{S} Снага ми дршће од радости.{S} Док си се ти с госпођом мајком препирао, ја |
| чићи, па кад видеше стрица, зацикаше од радости, и бацивши обруч, потрчаше му на сусрет, девојч |
| ина и ракије, а не знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време спав |
| ва напослетку...{S} Хтео је полудети од радости...<pb n="85" /> Јавио јој се као познаници Евро |
| ир.{S} Ја сам мислила да ћу полудети од радости; а данас — ја сам тужна!...{S} Кад су ишла кола |
| ву тајну њене унуке.{S} Она, плачући од радости, замоли је да сакрије ту „свету тајну“ од њена |
| } После је ижљуби њена сута, плачући од радости и вичући: „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су се |
| му је одговорила.{S} Робиња тапшући од радости узвикиваше „ашколсун!“, а Мерсије се наљути.{S} |
| , распориће првога кога сретне; јер „од радости се човек опија, од љубоморе луди...“ Али како м |
| јој одговара: „На песму ме окренуле две радости: прва и велика, што ми је оздравила Фатма: друг |
| Бога, има раја, има пакла.{S} Земаљске радости су кратке, пролазне, јер трају до гроба.{S} Жив |
| не затвори, него под утиском неописане радости, која јој сву душу обузе, поче друго:</p> <p>Со |
| S} То су њини гласови, гласови чуђења и радости, глас њине душе.{S} Да муж жену пољуби у руку!{ |
| инуо капу...“</p> <p>У првом узбуђењу и радости, она полете у кућу да каже Мерсији; њене атласк |
| га гостима.{S} И поче говорити о другој радости.{S} Унук му је напунио девету (он неће раније), |
| но што се испросила.</p> <p>— У великој радости као у великој жалости: непријатељ се с непријат |
| о сад љубав је: колико успомена, колико радости,“ мисли тетка и уздише.</p> <p>Трећи дан изиђе. |
| скута старици.</p> <p>По здрављењу, по радости види се да су најрођенији род.{S} То је свекрва |
| -ханум?</p> <p>А она под тим утиском, у радости, све исприча: <pb n="33" /> како га је видела н |
| прозорима, где она ради, мисли, осећа, радује се и тугује, и где јој се сасвим чини да је на л |
| осећа његове погледе, и кад су на њој, радује се, а кад падну на коју младу побуњеницу, плакал |
| рак, он јој га придржи.{S} Она се овоме радује као оном поздраву на Јалијама, и што је пољубио |
| и поцрвене, не знајући коме треба да се радује. <pb n="49" /></p> <p>— Ариф-ханум! узвикну роби |
| аше расповијена, а она загука као да се радује имену добивену од деде.{S} Он је узе, притиште ј |
| му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радујем како се ником нисам радовала.{S} Боже! — заврши |
| !{S} На овој страни одакле нам се сунце рађа, чије куће и џамије према сунчевим вечерњим зрацим |
| е обнавља свако јутро, као што се сунце рађа свако јутро.</p> <p>— Госпођо мајко, због чега Ари |
| раха.{S} Она је пролетос осетила кад се рађало пролеће, и у њој је певало нешто, <pb n="112" /> |
| } Њу та жена увек може и да наљути и да ражљути, може чак да је разгали, насмеје.</p> <p>Никад |
| </p> <p>— Не лупај, лудаче! викну тетка ражљућена.{S} Одвели смо је оцу, пошто ти није више жен |
| а... загледа се у један каик, који се с разапетим једрима указа отуд, од онога „воденога пута“. |
| вориште су улазиле поред великог ћилима разапетог на два дирека уз прву капију, да онај силан с |
| анумино двориште поред ћилима на капији разапетог на дирецима. „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu |
| н ђерђеф (који је она од куће донела) с разапетом белом свилом, да је учи некаквом новом везу.{ |
| <p>Насред великог отвореног предсобља, разастреше, на египатску асуру, бели чаршав (<hi>софра- |
| тре му очи замућене, лепо очешљана коса разбарушена, каљав...{S} Син ми је био весео...{S} Дете |
| се закрвавиле, па се склапају, коса се разбарушила, пала по челу, фес се затурио, дотиче му по |
| мећу с ума људи да је она жена.{S} И са разбивеним срцем изиђе, иђаше улицом живо, импровизујућ |
| тиче свет? <pb n="253" /></p> <p>Она с разбивеним срцем спреми се и оде.{S} Прашине је било ма |
| и срце.{S} Час ми је срце стегнуто, час разбивено кад мислим: „Може бити сад ме гледају неке оч |
| није више жена.</p> <p>— Секиру!... да разбијем кућу! (уместо да рече врата) продера се он и у |
| гарице : ред је да изиђеш.</p> <p>Она с разбијеним срцем пође; не погледа се у огледалу, а и за |
| ди, од његове треске у прозор и прштања разбијеног прозорског стакла, и тамбуре трезнога бербер |
| на четврту, лако може сломити ногу или разбити главу.{S} И ви морате као Бог.{S} Он у пролеће |
| о реч.{S} А добро зна зашто сам се била разболела, онолике грознице, бунцање: казала му Ариф-те |
| ијан.{S} Зашто на колима?{S} Да се није разболео?{S} Да га није неко премлатио, тешко мени?“ Не |
| а њ би годину дана.{S} У њему се понова разбукта страст за Зејном, те јој поручи да му дође на |
| д), и кад их Мис Блак упита зашто су се развеле, оне с пуно ироније рекоше: <hi>Кисмет</hi>.{S} |
| Ко их је венчао?{S} Људи.{S} И ко их је развенчао?{S} Људи.{S} Али зар су то људи кад нису ништ |
| езан</hi> или с града топ, муслимани се развеселе, па оног тренутка шербет или коју кап земзема |
| не.</p> <p>Дође тренутак кад ми се душа развесели, и дође тренутак кад зарида.{S} Сад је дошао |
| болесници боље, неће умрети.{S} Она се развесели, и иђаше по кући певушећи, мислећи на Џемала. |
| и жену.{S} Али од неког времена, он се развесели...{S} Проклета мастика!{S} Мене је страх и ср |
| , рече стара јер зна да се Ариф умири и развесели кад год јој хвале пријатељицу.</p> <p>— Мадам |
| она се овом живописном, веселом сликом развесели.{S} Али, нехотице скрену очи у таваницу, и он |
| у своју собу нерасположена; али се брзо развесели, управо узбуди, кад виде на столу писмо Госпо |
| како једанпут, кад је била врло млада, развеселила се пред неким непознатим ханумама, а оне су |
| воли и што је вољена.{S} И Ћулренги се развеселила како није скоро; и ништа не говорећи, задов |
| Џемал је веровао њој, али ипак се није развеселио.</p> <p>— Лаж, Ариф-ханум од почетка до крај |
| ени се: сестре оживеше, Цариграђанке се развеселише, Ариф поста говорљива.{S} Она је била говор |
| то је више освајао дан, она се све више развесељавала; по кући је ишла пуна радости и што воли |
| сије, а Фатма се у лицу промени.{S} Кад разви хартију, весела девојка читаше:</p> <l>Црним сам |
| рерушена Нурије.{S} Она се ни у соби не разви.{S} Обе су говориле с Фатмом француски, и врло ти |
| /p> <p>Пиши ми што пре: да ли се „ствар развија“, или је прошло на лепом поклону. <pb n="67" /> |
| емом тушта и тама!{S} Све су развијене: развијају их робиње, невестин род, и пребацују чаршафе |
| срећна!{S} Пред мојим очима су расле и развијале се као пупољци.{S} Зову ме тејзе, зато што ос |
| е почеше скупљати чланови.{S} Кад су се развијали, остајали су у официрској униформи...{S} Било |
| нуму, младу и врло образовану, — против развијања.{S} И ја се бојим да ова не победи, зато што |
| нуму, старију жену (има и унучад), — за развијање ; друге су уз Ђулистан-Исмет-хануму, младу и |
| васпитавати наше жене.{S} Оне су сад за развијање потпуно неваспитане.{S} Какве су Цариграђанке |
| Ми ћемо међу женама пропагирати идеју о развијању, а оне ће је пропагирати међу људима, навикав |
| кад после мене.{S} Онај што се правилно развијао дао је у двадесет петој оно што ћу ја, можда, |
| смету, ти ниси за ослобођење харема, за развијаше, ти се кријеш од људи...{S} Немој од мене...{ |
| рата, пушта се у кућу; а кад се она већ развије и укућани јој виде грдно лице не могући јој ниш |
| а за некакве нове, и да оне траже да се развијемо (у гору и камен!), али нисам знала да зову му |
| ича му да Емине-Семије-ханум хоће да се развијемо, он то одобрава и на сва уста грди наше обича |
| е Осман није отерао, она би се развила, развијена би прошла турске улице, отишла Џемалу, пала н |
| а код куће, девојка дошла кроз капиџик, развијена, као обично: тражила мене; он је у собу намам |
| љубоморан чак што сам пред Османом била развијена, јер за пољубац не зна — ја му нисам казала.. |
| се у затворена кола.{S} Невеста истина развијена, али кола, притерана уз капију, заградише се |
| ме молитве, не дају јој да седи у башти развијена, да је не види мујезин...</p> <p>Просиоце јој |
| р то није смелост бити муслиманка и ићи развијена кроз град где има муслимана као што је мој от |
| , Бог нек ми опрости, те да идем готово развијена, да сам по ваздан у чаршији, да пред вече сед |
| ће три хануме, као Гркиње или Јеврејке, развијене: да дочекају госте.{S} У предсобљу се бејаше |
| ве, од задовољства.{S} Он нема очију за развијене жене, него за ону с дувком...{S} Њој потрча.{ |
| а ви дочекујете госте на кућним вратима развијене, а све се са улице види.{S} Али ми овде дижем |
| силан свет са улице, људи не виде жене развијене поређане крај путање до средње капије широм о |
| S} А како да их не познаду кад су скоро развијене!{S} Ја просто обожавам Донме, зато што су сме |
| ту пред харемом тушта и тама!{S} Све су развијене: развијају их робиње, невестин род, и пребацу |
| ћнија Нурије кад се међу женама, сасвим развијеним, виде човек, мушко, диван младић, израстао к |
| hi>, шта хоћете ви <hi>нове</hi>: да се развијете, и да се „узимате“ онако, без венчања...</p> |
| биле у свађи...{S} Хајдете!...{S} Да се развијете...{S} Врућина.</p> <p>Па их поведе кроз своју |
| с јетрвом одведе у јашмак-одају, да се развију.{S} Кад се развише и чељад узеше остављати фере |
| им објасни шта је то реформа, а оне се развикаше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а муж да с |
| .{S} Да је Осман није отерао, она би се развила, развијена би прошла турске улице, отишла Џемал |
| аршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А што се ниси развила, што плачеш, <hi>кјучук-ханум</hi><ref target=" |
| а она звата, окупи...{S} Тамо се нисам развила те хтедох пући од врућине!{S} Али сам се бојала |
| ли Јевреји...{S} И Донме, што се готово развиле, још нису почеле улицом с људима.{S} И шта би р |
| штом (не смем), већ по једној новој.{S} Развићу је, раскопчаћу је, метнућу јој га на срце као < |
| и није била љубљена...{S} И те, веселе, развише се и замолише Фатму да им пева.{S} Она је, свир |
| , Фатма и Мерсије.{S} Пре две вечери не развише се, осташе у чаршафима, с печима посувраћеним п |
| јашмак-одају, да се развију.{S} Кад се развише и чељад узеше остављати фереџе и јашмаке у шаре |
| је више ништа не питаху.</p> <p>Кад се развише Туркиње и уђоше у салон, енглеске путнице занем |
| ише, такође радосно, гошће.{S} Гошће се развише.{S} Као укућанке, и оне су европски обучене.{S} |
| но двоје што су дошли с Фатмом одмах се развише...{S} То је био један Џемал-бејов друг и Нурије |
| , пијанство, непросвећеност, дивљаштво, разврат и раскош, и питала ме, зар ми немамо друштва, н |
| арочито женска, за ово и против овога? „Разврат и раскош упропашћују земље и државе.{S}" На јед |
| а се међу непознатим и веселим харемима разгали.{S} Кад се отуд, после неколико месеца, вратише |
| да наљути и да ражљути, може чак да је разгали, насмеје.</p> <p>Никад не каже „Алла!“; пред св |
| у зеленила, виде бео залив, тренутно се разгали, док јој не одоше очи у небо као комад плаве св |
| , па није колико моја...“ После се мало разгали: „Ја сам јој први.{S} С њим се познаје од пре н |
| ос, новим певачицама.{S} Он се као мало разгали: сад ће с певачицама: али кад дође, опет беше т |
| ња...</p> <p>Ово ћеретање пашиницу мало разгали Да је сад као што је била некад, она би тражила |
| > <p>— Чекаћу ја уместо тебе.{S} Отиди: разгалићеш се.</p> <p>— Како ћу сама с толиким људима?{ |
| си.{S} И ја се сећам: кад кудгод одеш, разгалиш се.{S} Иначе, како би легла у постељу тако нем |
| , или чим је запали и повуче један дим, разгаљује се.{S} Данас не би тако.{S} Кад оде у своју с |
| врата што везују харем с конаком, да се разговара са синовљим гостима.{S} Кад се отуд вратила, |
| уде, организаторе револуције: с њима се разговара и договара, она им ради.{S} А Емине-Семије-ха |
| тере, двапут њених година, а с којом се разговара као с другарицом.{S} Још пре неколико година |
| ој помиње нене, не родитељи.{S} Отац се разговара с ћерком као с каквим старим дервишем.{S} Род |
| се с тим кога воли <pb n="47" /> нађе и разговара; а сутрадан је бивала блажена, као да је ишла |
| — Али ја бих, кћери, волела да се с њим разговара, да му чује глас, јер понекад некога видимо и |
| и иде у конак, да се са синовљим гостом разговара као Фатма-Захра с очевим...{S} Боже, Боже, ко |
| продужавао пут мислећи: „Сви су око ње, разговарају се, шале се, она весела невеста...{S} Зар д |
| — Лудост!{S} Ти мислиш баш толико...{S} Разговарају се.</p> <p>— Заљубљено?{S} Зацело.</p> <p>— |
| сестре по вери (не по души), што се сад разговарају а сад се навале на јастук и заспе.{S} Опију |
| једанпут се поздравише, па почеше да се разговарају, полако, „господски“...{S} Старичине унуке, |
| у наслоњачу, загрлише се и почеше да се разговарају, француски.{S} Гошћа се жалила како јој је |
| , а оне, несвесне тога понижења, сад се разговарају, сад се навале на јастук и — заспе.</p> <p> |
| ле, али нису легле: онако уморне седе и разговарају се о Цариграду, где се нису осећале пријатн |
| ажелеле једна друге, те седеше до зоре, разговарајући се о Џемалу, тихо певајући љубавне песме |
| обу.{S} Џемал!{S} Стоји под прозором, и разговарајући се с једним младићем, сваки час баца очи |
| ме носила кћи нашега Пророка, слободна: разговарала се с људима.</p> <p>— Зар би ти волео да го |
| лована, начитана, слободна, с људима се разговарала и кад је била млада, с народним чешљањем, < |
| а кога?..{S} С другарицама је седела, и разговарала се, на Нурије-ханумину клавиру одсвирала је |
| она би ишла тамо, и седела би с њим, и разговарала се, и гледала би га у лице, у очи, целог, н |
| ила као љута на њ: никако се није с њим разговарала.{S} Оно изненадно, неочекивано, нежељено с |
| о у очи гледала, и с њим би се слободно разговарала, као с вама; али он, и ако млад, мени није |
| до пред вече, ту су ручале, и много се разговарале: о Цариграду, о писму без потписа, о враћен |
| нашим језиком; но сву ноћ смо седеле и разговарале се, о њему...{S} Пробушиле смо зид, па смо |
| се на улици, састајали би се по кућама, разговарали би се: он би јој говорио о љубави.{S} Овако |
| ђен, он њега овде изгрди...{S} Уз пиће, разговарало се, пљувало се, и — завршила се седница.{S} |
| да га данас видим!{S} Што не могу да се разговарам с њим, да чујем какав му је глас, и како гов |
| очи, <pb n="27" /> гледам га и с њим се разговарам...{S} Ви сте ме толико пута тргли из сањариј |
| волим, па се зато с вама о својој тајни разговарам.{S} А ви, мислите ли на мене често, или по к |
| се са својим родитељем не препирем него разговарам.</p> <p>После направи насмејано лице и рече: |
| <p>— Не, не, не! него... у куту, да се разговарамо...{S} Благо њима!{S} Благо њима! додаде пош |
| и робињама: „Изиђите, имамо нешто да се разговарамо“. а да не навучемо сумњу !{S} Кад ћемо моћи |
| > <p>— И ти би хтела да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то време тако је далеко.{S} Ми о му |
| „Елиз, очи моје“.{S} Францускиња се узе разговарати с Мерсијом, а Фатму опијаше њен особито при |
| ешћу те ја код мене у госте, па ћемо се разговарати, свирати и певати.{S} Знаш, као кад сам пос |
| Још пре неколико година с њом се могло разговарати као са зрелом женом; све је разумела, свачи |
| {S} Ја видех момка, мајчице, и с њим се разговарах.{S} Млад, а како говори!{S} О, оне очи!{S} П |
| i>, то јест скуп жена; свираху, певаху, разговараху се о свачему па и о свадбеној кошуљи: ова и |
| ужују старотуркиње) и цигара.{S} После, разговор, разговор, па испратише Фатму:{S} Нурије има н |
| отуркиње) и цигара.{S} После, разговор, разговор, па испратише Фатму:{S} Нурије има нешто да ка |
| е без говора, или, како наше жене кажу, разговор душа...</p> <p>Кад бих нешто ја као друге изла |
| ара...{S} И ако не пуши и не пије кафу, разговор је отпочела Ариф-ханум.{S} Била је врло весела |
| ама.{S} Сад је ифтар био после молитве; разговор се водно као синоћ на француском језику.{S} У |
| е у тај густи колутави дим, па „отвори“ разговор:</p> <p>— Како се теби, ханум, чини ово за Фат |
| душе!{S} Сутра... сутра да ми дођете на разговор, и на договор! најпосле рече пашиница погледај |
| он мало набусито, јер није марио за дуг разговор.</p> <p>„Тај човек проглашен је за најбољег му |
| о непријатно.{S} После ифтара почела је разговор пашиница.</p> <p>— Ја сам вам синоћ све исприч |
| д свекрвом никад не пуши).{S} И поче се разговор, затегнуто као међу туђинима.{S} Фатма не седе |
| <pb n="156" /> жене с Фатмом, и почеше разговор о женама: ова има ма’муре они, она има руке зг |
| тко ћутање зближи их више него цео дуги разговор...</p> <p>Како је била весела Ариф-ханум кад ј |
| ћу видети тебе?!“...{S} И он тај слатки разговор завршава, затварајући јој уста устима. .</p> < |
| из Корана...</p> <p>Ариф-ханум промени разговор, а та промена бејаше неочекивана.</p> <p>— Да |
| и, па залупи врата и изиђе.</p> <p>Овај разговор не чу Фатма.{S} Она, сакривена, не одваја се о |
| че Сафет да би прекинула непријатан јој разговор</p> <p>— Отровом, рече Ариф.{S} О Шехназе-хану |
| ћутања, Шехназе-ханум поче с пашиницом разговор, тих, који се за час сврши.{S} И опет ћутање.{ |
| глеском језику отвори се готово интиман разговор.{S} Нове казаше да су све три биле распуштениц |
| расположене, ми уз кафу и сируп почесмо разговор и договор!{S} Попила сам пуне две чаше сирупа, |
| нове из Цариграда, па радознало слушају разговор жена о женама и буне се на уређење харема.{S} |
| што имају мужа.{S} То гледање оне зову „разговор душа“.</p> <p>Да је старотуркиња, она би већ с |
| кну да кукају, тако Нурије: после овога разговора устаде, узе с рафа кутију с дуваном, седе на |
| ради књига које нам отварају очи и ради разговора са странкињама, Енглескињама и Францускињама, |
| о само да је болесну обиђу, већ и да је разговоре, „лече“.{S} Тетка јој наводи хиљаде примера о |
| на му не казује само обичне своје тајне разговоре, него и најскривеније своје осећаје, и тајне. |
| ве водиле су некакве тајне врло озбиљне разговоре.{S} Изгледало је као да спремају нешто озбиљн |
| рви њен долазак, на све њине састанке и разговоре, на испраћање, на изласке, на шетње, на радос |
| ила Мадмоазел, и Мадам...</p> <p>Овакви разговори и њима слични понављали су се сваки дан, кад |
| о се да су се вратиле, па ће свакидашњи разговори, неискрено сажаљевање што их за толико нису в |
| ући да у романима нема ништа слично тим разговорима.{S} То је тако, мала, па ипак је међу вама |
| ен књигама, враћа се на љубав, почињући разговором, завршујући пољупцима...</p> <p>— Душо, јеси |
| Има време бдењу и време спавању, време разговору и време ћутању, време плачу и време песми.{S} |
| ми донесе понуде...{S} Ниједна стара, у разговору, не рече ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и „о |
| претрну, али не побеже, чак и не покри разголићен врат, као други <pb n="237" /> пут...{S} Ник |
| са свога места и новцима кити робињина разголићена бела, лепа недра.{S} И та што није жена нег |
| ници, омилова јој погледима лепо лице и разголићене груди и изиђе, примив уз врата златну лиру. |
| јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су разголићене, јер су јој дигли крпу, и лекар ју је дуго |
| ок је писао рецепт, погледао је у Фатму разголићених груди и откривене главе и осећао се пријат |
| ушен, и тихо певање: весеље је у башти; разгранали се нарови и смокве, дигли се у вис олеандри: |
| фура, некад после; а после: једанпут се раздани — њега нема.{S} Гошће су ми спавале, од дана им |
| егова унука и узвикну „амин!“; и он сам раздаће им симите; његова мајчица куваће шербет, комшис |
| .{S} Осећали су међу собом нешто што их раздваја, удаљава, туђи.</p> <p>А пашиница сву ноћ пе з |
| , нову, од Ибрахим-бејове старе комшике раздвајају читава столећа, а у овоме је она с њом једна |
| м се и сад чини.{S} Неће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје што се толико воле?</p> <p>Зора.{S} Исто |
| ливен златом, а па средини као да ће се раздвојити, отворити, да се отуд појави један огроман < |
| двоје, на троје, на четворо, и кроз те раздеротине, по целом небу, покуљаваше пламен с треском |
| >— Остави ме, дете!{S} Ја сам данас као раздешен ут.</p> <p>На софи, стара Шехназе-ханум говора |
| пет види небо, које се свакога тренутка раздираше на двоје, на троје, на четворо, и кроз те раз |
| х чим се пробудила: збунила је баба, па раздрагана стеже бабу да је удави.{S} Стара се брањаше, |
| нове, Емир и Мерсије седоше међу старе, раздрагане грамофоном; а те старе“: једне су мало стари |
| ек би помислио да их више ништа не може раздрагати; али, у томе се чуше звучни мушки гласови.{S |
| отворене, само у дугачким белим гаћама, раздрљена, седи и хлади се једном грдно великом јапанск |
| лим гаћама као мушко, у краткој кошуљи, раздрљена, с чуперцима јако каносане косе.{S} Била је л |
| <p>Кад ова, помамна, одлете са софе, и раздрљена, окупана у зноју, оде да се одмара на оном бе |
| ред њене собе сеђаше Џемал, без капута, раздрљених груди, одакле је ишла јасна крв, и окреташе |
| је данас ваздан киша, и како се вардар раздухао као луд...{S} Њено лице поцрвене, чак и чело: |
| арица.{S} Сву ноћ седеше; у зору све се разиђоше, осим те њене другарице...{S} Она леже с Фатмо |
| о се!..{S} Први бол!...</p> <p>Гости се разиђоше пре сунчева захода.</p> <p>— Емир, рече јој су |
| обро, најбоље, и оне пристадоше.</p> <p>Разиђоше се пре суфура; али уместо да се нада, Ариф-хан |
| води младожењи невеста.{S} Турске жене разишле су се кад се добро свануло, и пошто су одспавал |
| ако просто.</p> <p>Али пре но што су се разишли, старотурци су опет узели од Џемала реч: „Ако с |
| било живље но обично: дерњава продаваца разлегала се страховито, звали су муштерије млекари с ј |
| е на мало узнемиреном мору, а из њих се разлегала песма младих јеврејских жена и ударање у ут и |
| учук-ханум! црвена си као зрели нар!“ и разлегаше се смех по одаји старе Шехназе-хануме.</p> <p |
| минара окићених кандилима као звездама, разлеже се „Алла’ екбер“, и чудно утиче на оне који су |
| ра се чује јутарње позивање на молитву, разлеже се и губи у око...{S} Још непрестано је мртва т |
| ригушен смех.{S} С минара Алаџа-Имарета разлеже се „Аллах екбер“ и губи се у висину под плавим |
| Готово ниједна ништа не говори, само се разлеже, далеко, деф и песма.{S} Најпосле невестин род |
| ике, што си допустио да ти се по харему разлеже пијано?{S} Друкчије се мисли уз деф, а друкчије |
| епери, сија се као сунце: бубњи и зурне разлежу се по свој махали (он ће све по старински); у њ |
| S} Она нагло седе, те претури ђерђеф, и разлетеше се листови из „слаткога“ де Мисеа.{S} Робиња |
| своме чардаку весели, гледајући у залив разливен на месечини.{S} Она осећа љубав у тој свирци и |
| ни које је бљештало како никад досада с разливене сасвим беле месечине; и пун месец на загасито |
| н.{S} Пет особа три генерације, и каква разлика <pb n="31" /> међу њима.{S} Баба, Туркиња из Му |
| уди</hi>; а оно, и овде пију... само та разлика: тамо чочеци, овде студенти.{S} А ко зна да ли |
| ги брине...{S} На мојој софри вечера не разликује се од ифтара.{S} Кад каква господска свадба б |
| „Каранфил!“ захори се из толиких грла и разлише се гласови на месечини као месечина, кад она ул |
| ри, па се уздржа. „Смејаће ми се.“ Нађе разлог да би себе извинила што је неповерљива.</p> <p>П |
| S} Ти си мало напрасит, а она је зацело размажена, јединица је.</p> <p>— Гле, ага-беј<ref targe |
| „Африка !{S} Африка!“ Унука је загрли и размажено отеже; „Не-неее !“ Стара је омилова по лицу и |
| ете не дознаде очеве нежности, да се не размази — јединче...{S} Понекад, он се сувише разнежи, |
| а.</p> <p>Петак је.{S} По улицама су се размилеле жене у разнобојним чаршафима, новим.{S} Код С |
| во помрло; а пред вече ври као у котлу: размилели се продавци и слушкиње, настаје спремање за и |
| е зове кумријом, зато што јој певам.{S} Размисли, сестро.{S} Кад се удамо: муж, деца, данас на |
| јци му беше криво што је брз, што се не размисли, промисли, а он се насмеја што она то говори.< |
| и смо несрећне.</p> <p>— Кад се понекад размислим како живимо... рече Мерсије.</p> <p>— Дође ти |
| и је бол појмила, од нене је научила да размишља, од Госпођице да ради.{S} Госпођица <pb n="21" |
| је, научи га да дубоко осећа, да много размишља..{S} Нисам веровала у судбину, и почела сам су |
| ...</p> <p>Док је она, ћутећи, седела и размишљала, тужна, у собу улете једна енглеска девојчиц |
| ишта није случајно: о свему су мислили, размишљали њини људи, брутални егоисти!</p> <p>Енглески |
| нас нисам постила, те сам имала моћи да размишљам.{S} Ја сам дошла на једну мисао која ми се чи |
| и.{S} И први пут, увређена, ја почех да размишљам о своме брачном животу.{S} Лежала сам три дан |
| а из Цариграда: све су само у хаљинама, разне боје, кроја и укуса, с драгим камењем као да су г |
| највише од сецканог меса, па баклаве па разне татлије, па мухалебије од туцана пиринча, па свак |
| који је правио лонце, легене, ибрике и разне судове, и шарао их је како нико дотле, украшавао |
| тву, њој познато!{S} И овим пробуђена и разнежена, чу шадрван: пљушти као киша!{S}" Устаде.{S} |
| а мујезина с једне старе џамије врло ме разнежи: плачем и осећам се муслиманка и најмањим делић |
| гука: „Иди, слатки Али беј течо“, он се разнежи, и похита да се пресвуче.{S} Док се он пресвлач |
| и — јединче...{S} Понекад, он се сувише разнежи, и рекао би јој коју „слатку“ реч, па се трза, |
| хтеде да се насмеје, али се неисказано разнежи и заплака.</p> <p>Запад је био као у крви, а и |
| е имати госте, Џемала и Фатму.{S} Он се разнежио, па говори мајци како му се чини да ће скоро б |
| о мало пре гром пукао, по свој башти би разнео Џемала: тамо ногу, тамо руку, тамо главу...{S} А |
| за око, весели су, јер су бели, ишарани разним живим бојама, а седишта су им обично црвена, јед |
| леним и белим турбанима и буљуке жена у разнобојним чаршафима, и где је било водоноша с ђугумим |
| е.{S} По улицама су се размилеле жене у разнобојним чаршафима, новим.{S} Код Сафет-хануме чу се |
| јој муж.{S} Данас ћеш имати једно лепо разонођење.{S} То јест, вечерас.{S} Иди на бал код госп |
| а потчињена човеку, мужу.{S} Не може се разорити за дан што се зидало вековима.</p> <p>Он је ви |
| тила</hi>: нећу да употребим глагол <hi>разорити</hi> него <hi>уништити</hi>, пошто та кућа виш |
| о видех овога, ја онога заборавих, кућу разорих, то јест <hi>уништих</hi>.{S} Ја се, драга госп |
| творено писати: жао ми је било да се не разочара кад га воли.{S} Доцније сам крила да му не би |
| </p> <p>— Ариф-ханум, кћери, ко се пије разочаравао, тај није ни волео.{S} Тешко оном ко нема ш |
| , душо, да Бог да се ни у кога никад не разочарала...</p> <p>Да сте у љубави с Нурије-ханумом, |
| ремском обичају.{S} О моја песма!...{S} Разочарање...{S} Душо, душо, да Бог да се ни у кога ник |
| е, упамти: што мање илузија, то слабије разочарање, рече Ариф, па измириса своје сестричине лиц |
| е, сад потрчи к прозору, намешта око на разређене шалоне, сад задрхти од звеке ланца, од треске |
| ириса је — њу мирише.{S} Баци поглед па разређене шалоне.{S} Шта ће сад овде?{S} Кога крију?{S} |
| ирна: устане, приђе прозору, гледа кроз разређене <pb n="160" /> шалоне — нигде никога.{S} Седн |
| </p> <p>Он испусти чибук и погледа кћер разрогачено.</p> <p>— Ја га волим, отац.</p> <p>— Зар д |
| и унутра утиша као напољу; а хануме се разузуриле, али нису легле: онако уморне седе и разгова |
| , ћутала бих: срце разуму може много, а разум срцу ништа, наравно у харемима.</p> <p>Пиши ми шт |
| , љубави моја, науке којој те није учио разум него срце.{S} Што год нам је писано овде (учини п |
| за свашта затрепери као јасиков лист; „разум ми се изоштрио као мач“.{S} Несрећа човека начини |
| миловао.{S} Што га не погледа отворено, разуме: стиди се, нису сами; али крадом...{S} С грознич |
| а, и посадише је.{S} Нагрну силан свет, разуме се жене, све незване, да је гледају: буле у чарш |
| ранцуском, ако би ко прислушкивао да не разуме, поче говорити:</p> <p>— Прексиноћ, јагње моје, |
| ива оријенталка претвараше се као да не разуме, питајући: „Ко?{S} Шта?“.{S} Али јој румен обли |
| нцуски, а час неким језиком који она не разуме, и њој је било тешко, почела је да виче, и пробу |
| га слуша и клима главом, и ако ништа не разуме.</p> <p>— Страшио је то осећање, рече Фатма</p> |
| нкиња, говорећи му језиком који он није разумевао, а који је његову уху добро познат..{S} Руке |
| ред њом не запали цигару...{S} Она нова разумеде само ово: „Да му се обучеш и накитиш, кћери, к |
| ручи, да у љубави не трпи ортака!{S} Он разумеде да треба да отера жену, те према жени постаде |
| } Понекад, њих двоје ништа не говоре, а разумеју се: она хоће да помирише цвет он јој поднесе с |
| шкарце.{S} Енглескиња испрва није ништа разумела; али кад јој Францускиња узе шаптати на ухо (к |
| уће и конаци...</p> <p>Фатма није ништа разумела...{S} Свекрва јој закопча гривну, а она је пољ |
| разговарати као са зрелом женом; све је разумела, свачији је бол појмила, од нене је научила да |
| иљна, говори француски, да не би чула и разумела послуга.{S} Малопре је била сва старинска Турк |
| ливали, звуци час дрхтали час жуборили, разумеле се речи, јецање, сузе, прсти су јој преко дира |
| младу женицу.{S} Слушкиње и робиње нису разумеле како ју је назвао, али су познале да нешто не |
| исмо...{S}" И још нешто говори, а ја не разумем, као да не говори мојим матерњим језиком; због |
| ни!</p> <p>Пишем ти француски, да не би разумео твој отац, ако би му писмо дошло у руке.{S} Не |
| нижу од себе, и не мисли: зар ће то она разумети<pb n="140" /> —жена?“ Никад јој не рече: „То н |
| од тринаест година, ја бих ово могла и разумети; али од осамнаест, на Истоку зрела девојка!{S} |
| баште и живе изворе.</p> <p>Ти ништа не разумеш, драги Чарлсе.{S} Ви Енглези треба да се пренес |
| „Полудела!“, а друге чуше глас, али не разумеше речи: свака од њих била је по један делић оне |
| ; <hi>Мелек</hi>, анђео; <hi>Ариф</hi>, разумна; <hi>Зариф</hi>, нежна; <hi>Сафи</hi>, чиста: < |
| тра.</note> <note xml:id="SRP19120_N16">Разумна.</note> <note xml:id="SRP19120_N17"> <hi>Саказ- |
| ина.</note> <note xml:id="SRP19120_N49">Разумна и узвишена, велика.</note> <note xml:id="SRP191 |
| реме, да се укоренило, ћутала бих: срце разуму може много, а разум срцу ништа, наравно у хареми |
| ио, па сам своју дужност, дужност не по разуму већ по срцу, испунила, а ти ради како хоћеш.</p> |
| .{S} Идући њим, биће праведна, ући ће у рај, састаће се с човеком кога воли.{S} Овако тужна, он |
| ивом интонацијом.</p> <p>„Има Бога, има раја, има пакла.{S} Земаљске радости су кратке, пролазн |
| читају молитву и гледају духовним очима рајске зелене баште и живе изворе.</p> <p>Ти ништа не р |
| , — севап је.{S} Ако овако чиниш увек у рају ће те облачити хурије; а кад дође време да се на о |
| џаку, стоји котлић с водом где се хлади ракија...{S} А турске жене, које немају ашчике, досад з |
| мислите да је пијанство само од вина и ракије, а не знате да га има и од радости, и оно је гор |
| х ноћи једе и ради, али не весели, јер, Рамазан је Рамазан, било дању или ноћу.{S} По поноћи то |
| и хануме шетале поваздан, да није пост, Рамазан.{S} По турским махалама, нарочито у Старом Солу |
| ко дворишта... ни жагор, ни кикот...{S} Рамазан је сад само у мени.{S} Ја пред њим не смем ни д |
| к?...{S} Умало не заборавих да је сутра Рамазан..{S} Велики празник, а ја у туђини....<pb n="28 |
| м дошао је да, по свом обичају, проведе Рамазан с мајком и братом.{S} Пошто је Мерсије за који |
| ти треба да се навикаваш без њега: иде Рамазан.</p> <p>Рамазан!...{S} Она га се није ниједанпу |
| за то му отвори вољу Рамазан...{S} Дође Рамазан: код мене по сву ноћ весеље — мој син с другови |
| постим...{S} Чак не бих ни знала да је Рамазан да ме не подсетише писмом моја сута и ханум-ефе |
| .</p> <p>Уочи Рамазана.</p> <p>Сутра је Рамазан!{S} Како моји спремају без мене за овај велики |
| и ради, али не весели, јер, Рамазан је Рамазан, било дању или ноћу.{S} По поноћи топ, објављуј |
| о поред себе не нађе Фатму, јер како је Рамазан, он сам леже и устаје.{S} Али кад се сети шта ј |
| о се није окусило преко целе године, уз Рамазан се окуси, једе; сиротнија класа сву уштеду потр |
| сетила, а тек што није дошао!...{S} Уз Рамазан досад није била жена.{S} Јако побледе, усне јој |
| паштање грехова у минулој години.{S} Уз Рамазан, дању, ни хлеб, ни вода, ни дуван, ни кафа, чак |
| али је био расејан, као његова мајка уз Рамазан.{S} Њој су говорили: „ако пушиш, умрећеш,“ и он |
| xml:id="SRP19120_N87">Вечерњи оброк уз Рамазан.</note> <note xml:id="SRP19120_N88">Једна врста |
| ну направљену од фереџа и ћилима као уз Рамазан; светлост кроз врата паде на једну постељу, на |
| -Фатма-ханум онолико ужутела. „Па ко уз Рамазан не ужути, тај није муслиманин: није постио.{S} |
| ело спремање за велики и светли празник Рамазан-Бајрам; робиње и слушкиње падале су с ногу.</p> |
| роливам своје... што у туђини дочекујем Рамазан...</p> <p>1 рамазана, у подне.</p> <p>Уместо да |
| цем!</p> <p>1 рамазана 1324</p> <p>Опет Рамазан!{S} Шта сам све препатила за ово годину дана!{S |
| ању, после и ноћу: за то му отвори вољу Рамазан...{S} Дође Рамазан: код мене по сву ноћ весеље |
| :id="SRP19120_C12"> <head>XII</head> <p>Рамазан дође.{S} Први су дани новембра месеца а време ј |
| навикаваш без њега: иде Рамазан.</p> <p>Рамазан!...{S} Она га се није ниједанпут сетила, а тек |
| х одговорила: тамо где је он.</p> <p>10 рамазана.</p> <p>И данас ми је била Госпођица.{S} Дошла |
| звадила, а шта ћу ја са срцем!</p> <p>1 рамазана 1324</p> <p>Опет Рамазан!{S} Шта сам све препа |
| љда не да да се не растужим...</p> <p>1 рамазана, око поноћи.</p> <p>Он спава, ја не могу: срећ |
| у туђини дочекујем Рамазан...</p> <p>1 рамазана, у подне.</p> <p>Уместо да га данас испратих у |
| х кад се нешто од мене откиде.</p> <p>1 рамазана, пред вече.</p> <p>Благо мени, ето га!{S} Ја м |
| ја у туђини....<pb n="289" /></p> <p>1 рамазана.</p> <p>И ја ћу сад сести и јести, и обући се: |
| и је отаџбина. <pb n="290" /></p> <p>12 рамазана.</p> <p>Данас сам први пут изишла.{S} На глави |
| не грознице, туга, бол — смрт.</p> <p>5 рамазана.</p> <p>О, ја, нова!{S} И мој ће крај бити она |
| -тејзе, баш си <hi>ариф</hi>.</p> <p>27 рамазана 1323.</p> <p>Кад и непријатељ непријатељу иде, |
| ми је тамо...{S} Познала би.</p> <p>28 рамазана.</p> <p>Једанпут, сећам се, моју мајку бољаше |
| а.{S} Па оде у собу где је она за време Рамазана клањала, клече на оно место, и <pb n="220" /> |
| престано, после никако, чак ни за време Рамазана, кад рођаке и пријатељице не иду једна другој |
| e> <note xml:id="SRP19120_N91">За време Рамазана један нарочит оброк.</note> <note xml:id="SRP1 |
| за Бајрам купити хаљине и за све време Рамазана слаће ифтар Рашид-аги, једном самцу старцу.{S} |
| Европи је с њима научио.{S} До половине Рамазана долазио кући некад пре суфура, некад после; а |
| , дах његов мени је ваздух.</p> <p>Уочи Рамазана.</p> <p>Сутра је Рамазан!{S} Како моји спремај |
| Кадр-Лејле</hi>, то јест двадесет седма рамазанска ноћ.{S} Минара су те ноћи трептала у кандили |
| е, због те њене другарице.</p> <p>Трећа рамазанска ноћ.{S} Сад ће они заједно, па макар ко доша |
| кодан забрањено, премда има кућа где се рамазанских ноћи једе и ради, али не весели, јер, Рамаз |
| бошчицу — с радом!{S} Највеће нераднице рамазанских ноћи раде: шију за Бајрам кошуљу, антерију, |
| х турских гробља, од срца се обрадоваше Рамазану, ноћним поселима, харемским весељима; али млад |
| као и све младе, ја сам клањала само о Рамазану; сад сваки дан.{S} Ја мислим да ћу довека бити |
| нахом отклања (а унука јој клања само о Рамазану, као све турске девојке и младе жене).</p> <p> |
| турски: на цео дан.{S} И говориле смо о Рамазану у мојој земљи.{S} Она се сећа час овога обичај |
| ом не смеју ићи са својима, а с туђима: раме уз раме.{S} И на какав сраман начин добију пратиоц |
| белог гаћастог голуба; он јој долете на раме ; она га нахрани из скута.{S} После, с неном оде у |
| рани и измилова голуба, он јој летну на раме, а с рамена одлете на једну смокву; она узвикну „а |
| еју ићи са својима, а с туђима: раме уз раме.{S} И на какав сраман начин добију пратиоца, удвар |
| е, и окрећући главу духну преко једнога рамена, па преко другог, као да одуха прашину с хаљине. |
| орим речима полете Фатми: дохвати је за рамена па је избаци са софе вичући: „Срам те било!{S} С |
| рећући главу и погледајући преко једног рамена па преко другог.{S} И кад свршише клањање, свих |
| прекрсти их, врховима прстију додирује рамена, и нихајући се почиње другу молитву, моли Мухаме |
| невестин род, и пребацују чаршафе преко рамена невестине стрине, тетке и неких рођака из Царигр |
| илова голуба, он јој летну на раме, а с рамена одлете на једну смокву; она узвикну „ааа!“ па јо |
| реном руху, бисерна кићанка додирује му рамена, с феса челенка трепери, сија се као сунце: бубњ |
| — Тејзе, шта ћемо ?...</p> <p>Она слеже раменима и поче ходати по соби.</p> <p>— Иди, тејзе, мо |
| сам.</p> <p>— Болесна?</p> <p>Она слеже раменима.</p> <p>— Дај да те лечим.</p> <p>И метну свој |
| природније“.{S} Мадам поцрвене и слеже раменима, а она се окрете оној Енглескињи први пут дошл |
| неко пита да ли се воле, они би слегли раменима.{S} Али то затишје не траја дуго.{S} Она је кр |
| о жене.{S} Пријатељ потапка мога оца по рамену и узе га гледати за сузним очима, говорећи: „Гле |
| сеца се — ожени.{S} Кад се посече дете, рана зачас зарасте; а кад старац, њему и не зарасте: с |
| и род, ни пријатељи: утеши ме време.{S} Рана ми се на срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом |
| ице.</p> <p>Прође читава недеља дана, а рана младе жене никако да зарасте.{S} Кад год је испере |
| у велику љубав...{S} Ноктима је дирнута рана у којој је крв још несасирена.{S} Она је опет само |
| говорио, а четврти...{S} Богу хвала кад рана није била смртна, а била је опасна.</p> <p>— Ханум |
| ознаде да је Џемалу сасвим добро, да је рана зарасла, те исприча Фатми све... „Ни Бога не волим |
| е зна да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би знала, преварила би све укућане |
| ћи, али ће се залечити.{S} Са залеченим ранама ми живимо, и смејемо се, и волимо.{S} А ти, душо |
| S} Тамо да седимо по године, годину.{S} Ране ти неће проћи, али ће се залечити.{S} Са залеченим |
| лиши детета, ја се одадох уживањима, да ране залечим.{S} У кући, где је за толико година била с |
| олно срце три месеца?!{S} У његову срцу ране још незасушене, у њену зарасле!{S} Жене!{S} И баца |
| Мој несрећни син због такве жене да се рани.{S} Кад је чуо да се преудала, три дана ништа није |
| био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раније видела и заволела га, нити бих му спазила јабучи |
| к је врло често бивала тужна како никад раније.{S} Обично је обузимала туга кад јој се учинило |
| ејовима да им сад све исприча, кад није раније.{S} Али тек што се ухвати за резу, још и не гурн |
| .{S} Унук му је напунио девету (он неће раније), пред његовом кућом атови и мазге (он ће по ста |
| ецембарско је јутро.{S} Ариф се пробуди раније но обично, и окренувши се к прозорима, она чисто |
| вета.{S} И боље овако.{S} Јер да је ово раније знао, па кћер кући довео неразведену, муж јој за |
| атну причу.{S} Њој је и пријатно, мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да је Осман није отерао, он |
| не чу да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишла око зида, крадом, и метала око на отв |
| мал-беј чистио револвер, па се случајно ранио...“ Па похита сестри.{S} Она је била доле, па кад |
| га могла узети и метнути у своје!...{S} Рано, те понова леже, и заспа; сања њега: он као на јав |
| и узвикну:</p> <p>— Иншалла’!{S} Сутра рано.</p> <p>Чим се свану, одоше по Ариф-хануму.{S} Она |
| долетех, да ти кажем, мајчице.{S} Сутра рано, иншалла’<ref target="#SRP19120_N69" /> ето његове |
| женом, и нису нежни, одвојени од мајке рано...{S} У Европи, где човек жени устаје на ноге и љу |
| <head>XIV</head> <p>Сутрадан, Џемал се рано пробудио.{S} Није му било необично што поред себе |
| p> <p>Октобра.</p> <p>Јутрос смо устали рано, како нам није обичај, и он ме је натерао да стане |
| ми је, нене“. — „Од чега мука... овако рано?“ — „Јуче... јела сам зелених шљива,“ рече, па још |
| ум, какав је ово омар данас?!{S} Јутрос рано изиђох на балкон, а оно море ври, преврће кључ; од |
| .</p> <p>Ја сам ово писмо почела јутрос рано, писала сам га ваздан и нисам га завршила..{S} Ја |
| -бејову башту с цвећем исцветалим као у рано лето, где се, између жбунова руже и јасмина, забел |
| у петнаесту, а Францускиње се не удају рано као Туркиње, рече Ариф жустро и одсечно.</p> <p>— |
| у ноћ није спавало, настала је журба од ранога јутра, спрема, врачање, као и ноћу, ко ће да обу |
| срце чудно утиче овај гугут у прозорје ранога лета.{S} А онај заостали славуј опет пева.{S} О, |
| ранџу.</p> <p>Фатма ником није показала рану, крила ју је као нешто свето, као рану на срцу.{S} |
| да никад не трене, не легне, да му она рану лечи, привија, да га негује, излечи.{S} Он јој је |
| дога беја на диван, узеше му испитивати рану...</p> </div> <pb n="234" /> <div type="chapter" x |
| смела!{S} Како си смела ноктима дирати рану у којој стоји крв још несасирена?“ говори јој неко |
| рану, крила ју је као нешто свето, као рану на срцу.{S} Цела кућа крије, а старотурци су метну |
| овела најлепше доба свога живота, своју рану младост, и младост уопште.{S} Мојој мајци је све г |
| на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би знала, преварила |
| цепа башјорти са своје главе и зави јој рањену руку...</p> <p>Кад пашиница изиђе, робиња рече:< |
| ега младог грла: нек се пробуде, нек се расвесте, нек виде да нису ствари, јер имају душу, нек |
| Францускиње и Рускиње, него се отрезни, расвести и скочи, пређе башту као па крилима...{S} За њ |
| наче, она би молила Бога да се никад не расвести, да се никад не пробуди из овога лепога сна: о |
| ад дођоше до једне раскрснице, Џемал се расвести, изви се из берберинове руке и хтеде кући; али |
| га о земљу.{S} Од тога треска лончар се расвести и виде — црвене црепове.</p> <p>Ариф бризну у |
| о сам тамо лежала, не знам; тек, кад се расвестих, ја не устадох: падох у постељу.{S} Долазише |
| е често невесео, замишљен, ја се сасвим расвестих, у мени се пробуди оно што је пре толико годи |
| о којој сањам?“ И наједанпут, као да се расвешћава, узе се стидети: с мушким сама ноћу!{S} А ни |
| по ваздан је седео код куће, али је био расејан, као његова мајка уз Рамазан.{S} Њој су говорил |
| она ништа не окуси.{S} Отац опази да је расејана, те помисли да се уплашила за тетку и рече јој |
| ам!{S} И читава два дана бејаше страшно расејана, седаше у наслоњачу где је седела ова путница |
| , напротив, сад је говорљива, и страшно расејана: пође по башјорти, а узме папуче.{S} До подне |
| еде питати што је невесела.{S} Тетка се расејано с њом поздрави, а она наједанпут рече:</p> <p> |
| се у стих, у реч, у сваки бод, но ради расејано, и сваки час оставља иглу па преврће <foreign |
| чита персиске песнике, и оне је слушају расејано.{S} Одвојише се.{S} Говорише о хаљини Мадмоазе |
| арама и играла као чочек!...{S} Била је раскалашио весела, и дивна.</p> <p>— Наше жене одвратни |
| свака од њих била је по један делић оне раскалашне играчице која је све страсније и помамније и |
| ју песме певачица.{S} Хануме, оне бесне раскалашне ноћашње хануме, сад су озбиљне, горде, ханум |
| ца прстима, подврискује, преврће очима, раскалашно се смеје, пада на колена, простире се по под |
| анумама долетеше чочеци, и почеше своју раскалашну игру певајући промуклим гласовима.{S} За три |
| а снаха и жена није ни помишљала на њен раскид.{S} И ако је нашла оно што је годинама тражила и |
| од ње, жене му и драге, па је расплете, раскопча јој гривне и хаљину...{S} Не слуша је што зна |
| мајлија; али, њему то каза љубав, те је раскопча, нађе свилену хамајлицу емир-боје на њеним гру |
| , са сирћетом и етром; а Мерсије је сву раскопча, распаса.{S} Све су летеле, као да им је страх |
| p>Носе га у собу, полажу га на постељу, раскопчавају га, трљају га, цеде му у уста „фушкију", к |
| нела сам ти његову слику, рече и узе се раскопчавати.</p> <p>— Не, слатка тејзе!{S} Ко зна кака |
| ак, рече робиња, па се опет закикота, и раскопчаваше се да извади нешто из недара.</p> <p>— Пис |
| исока, права; бела памучна антерија јој раскопчана, вуче се за њом... дугачка; а црна густа кос |
| како ју је сан затекао, гдегде смешном, раскопчане, с косама по јастуцима.{S} Ариф је прошаптал |
| пци.{S} Потпоручник, онај у папучама, с раскопчаним мундиром и бројаницама, заспа крај миндерлу |
| папучама, без чарапа, у мундиру сасвим раскопчаном, с бројаницама...{S} У ову грају, у урнебес |
| м), већ по једној новој.{S} Развићу је, раскопчаћу је, метнућу јој га на срце као <hi>она блага |
| о, непросвећеност, дивљаштво, разврат и раскош, и питала ме, зар ми немамо друштва, нарочито же |
| нска, за ово и против овога? „Разврат и раскош упропашћују земље и државе.{S}" На једној свадби |
| це, Туркиње.{S} Погледајте њино богато, раскошно одело и њин накит!{S} Нека се сакрију и Енглес |
| висока, једва се усправила у соби пуној раскошно обучених жена, а не седа него стојећи говори: |
| ена, и уведе је у ванредно велики салон раскошно намештен и јединствено осветљен, она се збуни. |
| земље највише испољује <pb n="259" /> у раскошном облачењу и кинђурењу жена?“ рече посланиковиц |
| ушено, а две крупне беле гаћасте кокоши раскрилиле се и отвориле кљун, мало даље један пас насл |
| ним обрвама.</p> <p>Кад дођоше до једне раскрснице, Џемал се расвести, изви се из берберинове р |
| како сам срећна!{S} Пред мојим очима су расле и развијале се као пупољци.{S} Зову ме тејзе, зат |
| се изметне од човека пас; некад, где је расло цвеће, изникне коров.</p> <p>— Ааа!{S} Одкуд ће к |
| емпераменат, ни енергија, него оно њино расно: млакост, тромост...{S} Да Бог да да се вара!{S} |
| е земље. „Францускиње распаљују и онако распаљену фантазију наших младих жена и девојака, а Енг |
| она мирно, тихо, па поступно оживљује, распаљује се, као дервиш у молитви; па подиже руке и пр |
| високу културу њине земље. „Францускиње распаљују и онако распаљену фантазију наших младих жена |
| том и етром; а Мерсије је сву раскопча, распаса.{S} Све су летеле, као да им је страх дао крила |
| ционари“; али овако: он убица, мајка му распикућа.{S} Нурији је слала најгоре поруке и „горке п |
| ђајући децу свакога петка.{S} Страст га распињаше као демон, и не знајући чим ће да јој се осве |
| кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, распитај, сине; јер у Фатминим се годинама воли сваки ч |
| уме лепо да говори, и лепо да гледа.{S} Распитај, сине: не дајеш дете из куће за дан, већ за ве |
| о у трку не <pb n="119" /> би видео.{S} Распитај, сине.{S} Добио си кћер Божјом вољом, гајио је |
| </p> <p>— Што, мајчице?{S} Зар ја нисам распитао и дознао да је истина пашић, да је истина оџак |
| реликвије од ње, жене му и драге, па је расплете, раскопча јој гривне и хаљину...{S} Не слуша ј |
| што ће почети писмо, она одреши појас и расплете <pb n="26" /> косу; учини јој се да почиње неш |
| S} Она је у једној ружичастој антерији, расплетена, с нанулама поврх папуча (да јој се беле атл |
| има...{S} На белој постељи, сва у бело, расплетена, ваљда да јој бар на оном свету није ништа с |
| низ степенице, боса, у белом геџелуку, расплетена, задихана, и иде на софу.{S} Отац јој седи, |
| рата, али не с европском фризуром, него расплетена, да јој у брачном животу <pb n="132" /> ништ |
| опроштај, праштање, љубљење по челу, по расплетеној коси, мирисање, стезање, тапкање и благосиљ |
| ма, него с другарицом, бледом девојком, расплетеном, обученом у црно — с Тугом.“ Ја сад у то не |
| ад унуку, која на једном шиљтету лежаше расповијена, а она загука као да се радује имену добиве |
| дан оспичав <pb n="209" /> потпоручник, распојас, смакнутих панталона, у папучама, без чарапа, |
| опазио, и чинио се невешт, али није био расположен.{S} Осећајући да му је воља врло слаба, по в |
| или кад јој нешто није добро, или није расположена, ваздан неочешљана, а у вече: чешља се, гиз |
| Она је била говорљива само кад је добро расположена.{S} Пила је <hi>шуруп</hi><ref target="#SRP |
| а после ифтара, за време доброг варења, расположене, ми уз кафу и сируп почесмо разговор и дого |
| смеха трзаху се. „Она није свесна свога расположења; иначе, она би молила Бога да се никад не р |
| ош за ифтаром, вечерас просто изврсним, расположење турских жена промени се: сестре оживеше, Ца |
| на софу, и ту се питаху за здравље, за расположење.{S} После, кафа (слатким не послужују старо |
| афет-хануми да ће јој данас на „јутарње расположење“ доћи једна стара цариградска пашиница и тр |
| и, кад је отишла кући, променило јој се расположење, и она се љутила, не на пашиницу, туђу жену |
| сат, не по величини увреде, него према расположењу.{S} Капиџик између наших дворишта никад се |
| исти дан, у једном необичном тренутном расположењу испрати га.{S} А после, сто пута се покаја |
| е хтела да Мис Пирсон види унутрашњост, распоред и намештај једне велике турске куће, и одвела |
| виче мислима.{S} Насешће му крв на очи, распориће првога кога сретне; јер „од радости се човек |
| ког племића и богаташа.{S} Час-по па се расприча, како њен зет није као што су солунски младићи |
| ла, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ја била распуштеница понова, ја бих се за њ удала, ако је старо |
| печат“ за отпуштање, те би довека била распуштеница.{S} Сад је слободна, па ће се удати.</p> < |
| нају да је ова млада и лепа турска жена распуштеница.{S} Многе, које имају кћери на удају, задо |
| онда за њ удала?{S} Само да се не зове распуштеница.{S} Може да болује и да се мази, али да их |
| дао реч...{S} Ако дође пијан, Фатма је распуштеница.{S} Али она, по закону, има право да седи |
| Зар си ти прва овако?{S} У нас је више распуштеница него жена и девојака.{S} Зар си само ти не |
| ти си, душо, сад слободна...{S} Сад си распуштеница Осман-бејова, и можеш за кога хоћеш.</p> < |
| чега сам се за Османа удавала, и да сам распуштеница?“ Ни слутила није зашто тејзе одлаже за до |
| удне нарави: ако га се не додвори, опет распуштеница.{S} Како је <pb n="229" /> венчана, оне тр |
| и га се не би додворила.{S} Па зар опет распуштеница?{S} А ти, Ариф, браниш овакве жене!{S} Зеј |
| овор.{S} Нове казаше да су све три биле распуштенице (једна још и сад), и кад их Мис Блак упита |
| е и треће венчање“... „Који се на земљи раставе, не могу се на небу састати“..{S} Она је то заб |
| мора „Љубави је да састави, љубомори да растави.“ Ја ћу ићи Џемал-беју...{S} А?{S} Да идем?</p> |
| мужа: нису више муж и жена — смрт их је раставила; а од жива: погазио је заклетву и није јој ви |
| ће: душе му се нису сетили.{S} Једанпут растависмо коње, па један од туге пресвисну.{S} А људе, |
| нека плаче, нека се никад не утеши!{S} Растаје се с другарицом, остаје сама у друштву где нико |
| е пре неколико месеца у највећој љубави растале, тако се састаше: изгрлише се, измирисаше се, и |
| а.{S} Ја мислим да, кад бисмо се понова растали, ја бих умрла.{S} Овде, дах његов мени је вазду |
| на софу.{S} Док је свирала <hi>Низамски Растанак</hi>, старе су плакале а младе су остајале хла |
| да и тужна, јер се пева тужна песма <hi>Растанак</hi>, те су сви бледи и тужни: сви плачу осим |
| Бог пали, па он треба и да је угаси.{S} Растанемо се с милима на земљи да се на небу састанемо. |
| и ипак дође „да им каже збогом".{S} При растанку, она страсно пољуби лепу заљубљену турску дево |
| је говорно, како ће његов унук пред њим расти као њена унука пред њом.{S} Он није имао сина да |
| сте, а његова слатка Фатма и њена мајка растрчаће се по кући: доливају шербет, испраћају га гос |
| способна за најчудноватија маштања.{S} Растужена, она замисли лице Госпођичино од своје руке, |
| се меша у туђе послове; али кад му она растужено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и кад му Мерсиј |
| на затворен сутин капиџик, а она се не растужи: њеној мајци срце је казало да ће се помирити с |
| лета, — лето издише, умире, и она се не растужи него задрхта од некаквог потајног страха.{S} Он |
| што кроз два дана идем.{S}- Мерсије се растужи, и седе до ње.{S} У овој тузи, она заусти да ка |
| Она оста сама с оцем понова, и тако се растужи како се растужују осетљиве жене, младе, њених г |
| се попово наљути, али се брзо поврати и растужи се.{S} Оне јој се учинише заблуделе душе међу к |
| и клону на миндерлук.{S} Ариф се силно растужи и, гутајући сузе, приђе јој, седе крај ње и, ми |
| им да ништа не чујем, јер би ме и добро растужило као зло.</p> <p>Јуни.</p> <p> <hi>Она</hi>... |
| а га поменем...{S} Ваљда не да да се не растужим...</p> <p>1 рамазана, око поноћи.</p> <p>Он сп |
| осталог славуја, јер и једно и друго је растужује.{S} А кад збаци покривач и осети ноћну свежин |
| на другој.{S} И шта је то што их толико растужује и узбуђује? — Љубав. „Ја сам се могла заљубљи |
| оцем понова, и тако се растужи како се растужују осетљиве жене, младе, њених година.{S} Гледа |
| старотурака је обичај, кад муж пије или растура, или злоставља жену, добри људи га светују, да |
| а су стигле куд су хтеле, оно: гробови, растурени тамо амо, плитки турски гробови; спуштају их |
| ужеви тих жена, <hi>само због жена</hi> растурени са службом по Анадолији, и по овом нашем крај |
| н!...{S} Што год би у кући европско, он растури, испродава, испоклања, спали.{S} Колика је била |
| ником није направио кућу, а многима је растурио.{S} Четрнаест ноћи како ниси његова!</p> <p>К |
| дина заспало — љубав материна.{S} Одмах растурих друштво, и затворих врата пријатељицама; узех |
| ла у уста.{S} Каква су јој уста!{S} Као расцветана ружа.{S} Не смеј ми се: она је <hi>нова</hi> |
| отив зла, беде и невоље.{S} Припреме за рат трају несразмерно дуже од самога рата.{S} На свим п |
| за рат трају несразмерно дуже од самога рата.{S} На свим припремама радим.{S} Ја сам свакој сес |
| ао.</p> <p>Пиле су само сируп и воду уз ратлокум, а биле су мртве пијане: опијала их је ноћна т |
| ј понуде шаљу, а неке доносе поморанџе, ратлокума.{S} Већина долази из радозналости, фино испит |
| службу.{S} У повратку, купи најфинијег ратлокума, купи га <pb n="247" /> њој..{S} Уз капију оп |
| снуше његов топал длан.{S} Он јој пружи ратлокума, и наже се да је љуби али у собу уђе мајка му |
| с њенога лепог чела.</p> <p>Послуживање ратлокумом и водом.{S} Нене и родитеље послужи Фатме ос |
| ј Мерсије донесе сребрн послужавничић с ратлокумом и водом, да послужи свекрву...{S} Кад је пон |
| нашој земљи.{S} Она ће бити војске што ратују против зла, беде и невоље.{S} Припреме за рат тр |
| је: после овога разговора устаде, узе с рафа кутију с дуваном, седе на шиљте крај мангала, зави |
| у кашику у уста?“ </p> <p>Мерсије узе с рафа једну дебелу, грубо укоричену, мемљиву књигу и реч |
| <p>Она ништа не рече.</p> <p>Нене узе с рафа једну дебелу кожом укоричену књигу, седе према уну |
| а добара да ми да новаца, он ми поднесе рачун: од великог имања и богатства, остало само једна |
| и; јер дане које проводи без ње, она не рачуна у дане живота.</p> <p>Кад робиња рече да је Фатм |
| ти: млађи је од њена мужа, те јој се не рачуна као отац, по закону...{S} Али, она се кајала...{ |
| пи конаци, где земља, где новац?!{S} Из рачуна видех: колико ми потрошио муж у Европи, трипут в |
| пак ти си још врло млада, и ако те тамо рачунају у зреле девојке.{S} Ја ти овако пишем с тога, |
| и руком, па, осврћући се, отвори долап; раши мало један дугачак а узан, право турски јастук и и |
| ине и за све време Рамазана слаће ифтар Рашид-аги, једном самцу старцу.{S} Пашиница не би дала |
| ра...</p> <p>Пре деветнаест година, Али-Рашид-беј, Осман-бејов отац, ожени свога најстаријег си |
| p>— За кога ? рече Сафет.</p> <p>За Али-Рашид-бејова Османа.</p> <p>— Ах, само то да буде! рече |
| и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је према својој жен |
| ме се чу кашљуцање: на ручак долази Али-Рашид-беј.{S} Старац пред вратима скида обућу, а ови гл |
| иде-хануми, бејовој сестри од тетке:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Фатма бризну у плач, изнен |
| т!“ После три дана опет их одазваше:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Она оста сама с оцем понов |
| шла да ми јавиш, тејзе?!</p> <p>— Ја за Рашиде-хануму нисам чула, него друго... *</p> <p>— Слат |
| ве Фатму, не може сам, хануме су отишле Рашиде-хануми, бејовој сестри од тетке:{S} Рашиде-ханум |
| је њој.{S} А она, пошто је дошла кући, рашила је хамајлију и у њој нашла слику — Џемала!{S} Ка |
| у сасвим измењену, врло румену, с лицем раширеним у један бескрајан осмех.{S} После је водиље п |
| ла уздасима и топлотом што бије с њених раширених зеница, где се чита један жесток бол, велики |
| одговори да је „хвала Богу“ здрав, она рашири десну руку на прсима, погледа у стихове из коран |
| врто почетак. <pb n="218" /></p> <p>Она рашири зенице.</p> <p>— Шта говориш, тејзе?</p> <p>Тетк |
| на их одгледа с оним осмехом што јој је раширио румено лице: први пут не осети за странкињама п |
| } А она, опет с оним осмехом што јој је раширио зарумењено лице, мислила је: „Гледајте ме, и бу |
| е и обоји зелену траву.{S} Касапин овна рашчеречи, а пред Нуријином средњом капијом беху неколи |
| и пијући кафу, ја сам је с другарицама рашчлањавала на најситније делиће, те јој знам и почета |
| а погоди теткине мисли...</p> <p>Ово се рашчу по целом Солуну.{S} Више и нема шта да се крије.{ |
| е.</p> <p>Да хоће да се удаје за час се рашчу, те почеше долазити мајке, тетке, стрине, да је „ |
| егова још само недељу дана...{S} Кад се рашчује, он неће смети изићи пред другове: исмејаће га. |
| е, из целог комшилука, на добродошлицу; рашчуло се да су се вратиле, па ће свакидашњи разговори |
| искрени.{S} Ти знаш да се често појави рђав живот што се прикрила истина.{S} Кад бисте се сад |
| comme il fault“, већ .. пуштене из неке рђаве куће...{S} И оне продужују пут ћутећи!...{S} Па и |
| {S} Ја сам је врло волела, и поред њене рђаве репутације (говорило се да има љубазника).{S} Вол |
| ли Јерменин, и чак Јеврејин! да није из рђаве куће, из просте.{S} Муслиманин је, моја пријатељи |
| тицом...{S} И ми смо били млади и имали рђаве навике...{S} И ми смо се опијали...{S} И од нас с |
| ма и певао и плакао?{S} Ко те бранио од рђавих уста?{S} Хиљаду пријатеља, један истински: ти си |
| трпи. <hi>Тако је писано</hi>.</p> <p>— Рђаво писано, муфти-ефенди, простења он.</p> <p>— Е! уч |
| поче викати на њихово друштво из основа рђаво, с обичајима, који су њима постали закон, до зла |
| лу Смокву не бих.{S} За онога што онако рђаво изговара француски а уображава да изговара дивно |
| то уплаши: како ће њене кћери ножице по рђавој калдрми!...{S} Она је солунским улицама ишла пеш |
| поредно.{S} За ово друго спутала нас је реакција.{S} На томе ћемо моћи радити тек пошто почнемо |
| ни престони град!{S} Изговарајући се на реакцију, упиремо очи у Устав, као да ће нам он изменит |
| е вратила с Јалија, он као старотурчин, реакционар: пење се на јабуку...{S} Сакривен у лишћу, с |
| S} А овде су све женски конзервативци и реакционари, чланови срамног режима.{S} Али да оставим |
| политике, да су му конфисковали имање „реакционари“; али овако: он убица, мајка му распикућа.{ |
| равни, он жену не би створио од мужевља ребра, већ од главе.{S} Што се ја не буним: мој муж је |
| никад не мислим.{S} Најчешће мислим на револвер, па га у мислима узимам, сакривам под јастук, |
| ијем; муслиманка ми руку задржава, меће револвер у футролу, оставља га: она верује у живот посл |
| е.{S} Крај њега, с десне стране, бејаше револвер.{S} Видевши њега крвавог, Нурије ништа не прог |
| д рече : „Нож!...“ Нурије се стресе. „И револвер... има!“ И у томе се чу бахат: оне скочише, и |
| су им најближи: „Мурад-Џемал-беј чистио револвер, па се случајно ранио...“ Па похита сестри.{S} |
| једанпут, неочекивано, могла би букнути револуција какву историја света не памти.{S} Ми смо то |
| своје земље.</p> <p>— Ми организаторке Револуције за Устав, чекамо политичку слободу као озеба |
| ача и што има уза се људе, организаторе револуције: с њима се разговара и договара, она им ради |
| уђе људе?!{S} У овом тренутку ја осећам револуцију и у духу и у срцу.{S} Свога понижења<pb n="1 |
| су и Зехра и Несиме, твоје другарице : ред је да изиђеш.</p> <p>Она с разбијеним срцем пође; н |
| а капија мени је затворена.{S} Кад дође ред да ми се отвори, биће доцкан.</p> <p>Париз, 25 нове |
| чега ће се оне ослободити тек кад дође ред да их завију у неколико аршина бела платна.{S} Па н |
| највиши врх града, што личи на последњи ред ложа каквога амфитеатра, заустави кола да хануме ви |
| та; а она мени... скоро ће ме под густи ред селвија.{S} Шесет и девет година како пијем пусти д |
| е солунских богаташа поређане у дугачак ред дуж Ибрахим-Хасан-бејове куће и ограде, и још даље, |
| вратих се.{S} Прексутра, кад му је био ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} |
| ар, с белим башјортиом, која показа оба реда зуба белих као снег, насмејавши се на Ариф-хануму. |
| } У предсобљу се бејаше наместила у два реда женска послуга. „<hi>Сефа гелдиниз!</hi>“ узвикнуш |
| ца, да дочекају госте.{S} Стадоше у два реда: мајка Ибрахим-Хасан-бејова, Ибрахим)-Хасан-беј, њ |
| вицама, а дилавери, у крутим огрлицама, рединготу и фесу, отварали су вратаоца с кола, и пружал |
| а скочи млад црнац, <hi>дилавер</hi>, у рединготу, крутој огрлици и фесу, и отворив вратанца, о |
| ма (собама на тавану), и црни дилавер у рединготу, крутој огрлици и фесу, скочи те отвори врата |
| и знам и не знам, јер очи ми лете преко редова...{S} И наједанпут узех се смејати и плакати као |
| ош јаче поцрвене, па узе те изостави те редове, а друго пажљиво преписа. „Шта ли ће рећи о свој |
| аном овде „пијаса“, или у чаршији, кроз редове људи, пролазиле као кроз махниту хордију, и што |
| отој кадуни што је од вас долазила нама редовно, у вашим колима, у коњима и, опрости, — у оном |
| ће је пратити.{S} Она је на те седнице редовно ишла.{S} Вече.{S} Мирише и море и земља.{S} Зве |
| је водиље поведоше од рођаке до рођаке, редом, да се са свима поздрави.{S} С тетком, с три нове |
| е кратког ћутања здравише теменима, све редом, па Ариф виде једну озбиљну, отмену и врло лепу х |
| аптати на ухо (као Туркиња) и она у све редом погледа, учини јој се <pb n="126" /> да овде заис |
| ајпосле рече пашиница погледајући у све редом.</p> <p>Оне четири направише јој дубока темена, ћ |
| ну жртву и запалила бих му свеће у свим редом текијама...</p> </div> <pb n="223" /> <div type=" |
| последње две године, стално на дневном реду.{S} Почеше о политици и о друштву, о првом с много |
| а „главу куће“, оца Осман-бејова.{S} По реду и честитости, та кућа је служила за пример Солуњан |
| јекивала тишином; неке куће нису биле у реду с другим, већ су заузимале сокак, а у угловима сед |
| ше; а где се год састане са Солуњанима, ређа им имена зетових предака и помиње му конаке: два у |
| манима није читала, казује јој о школи, ређа јој шта је све читао... „Боже, са мном као с друго |
| foreign>, откуд могу.. зашто све да вам ређам !{S} Још кад су муслимански султани имали столицу |
| а све саме, а безочници из овога гадног режима дирају их, штипају их, намигују им..{S} Кад сам |
| нум.{S} Ја се буним против овог срамног режима.{S} Једна моја другарица поста удовицом за ноћ, |
| рвативци и реакционари, чланови срамног режима.{S} Али да оставим политику: од ње нас већ забол |
| њена култура <pb n="258" /> прима се с резервом.{S} Само кад је познаду.{S} Али, колико је њих |
| лази да отвори врата, јер неко зачагрља резом.</p> <p>У собу уђе Мерсијина робиња Ђулзаде <ref |
| и она сад може да мисли. „Ориенталке не резонују, само осећају,“ рече јој једном једна странкињ |
| ије раније.{S} Али тек што се ухвати за резу, још и не гурну капиџик, она осети немоћ у ногама, |
| зручите крчаг воде с бистрога извора, и река је, наравно, опет мутна. <hi>За просвећење својих |
| за честиту или не?</p> <p>Он се трже, и рекав Фатми „збогом“ као туђ човек, обори главу и оде.{ |
| главе!{S} Ружно...{S} Спусти руку!“ То рекав, повуче јој антерију, она спаде: остаде јој откри |
| тужно свршио; јер Сафет их је увредила, рекавши негде да су јој оне завиделе и дошле јој на чес |
| } Посрћући прође поред мајке и тетке не рекавши ни „добро вече“, а оне се обрадоваше: пијан.{S} |
| реми да изиђе...{S} Она му устаде, и не рекавши ни речи, испрати га само до собних врата: даље |
| ред њом појави.{S} У томе, она уђе и не рекавши му ни добро јутро, клече и обухвати му колена, |
| 0_N106" /> По сто пута јазук!</p> <p>То рекавши, она пљуну у лице кћер која се бејаше подигла д |
| пунила, а ти ради како хоћеш.</p> <p>То рекавши, устаде с дивана и пође из собе.{S} Висока, мрш |
| к њему.{S} Однећу му вечеру.“</p> <p>То рекавши одскакута у кухину, и узевши тањир мухалебије, |
| у лепу земљу са њеним брдима и бистрим рекама, и час-по па се обрадује мору, кад се заплави из |
| xml:lang="fr">Је t'aime</foreign>“.{S} Рекао ми : „Хајде, душо, да се узмемо, да свијемо гнезд |
| х изгорела. „Неће бити добра домаћица,“ рекао.{S} Нар није луд?</p> <p>Фатма обори очи и рече:< |
| набавио, купио.{S} Мени нико никад није рекао: „не бацај паре у лудо“, или „чувај беле паре за |
| ...{S} Понекад, он се сувише разнежи, и рекао би јој коју „слатку“ реч, па се трза, јер „то чов |
| е зграну:</p> <p>— О Фатмом?!{S} Шта би рекао свет!...{S} Као ђаури, или Јевреји...{S} И Донме, |
| на да би била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало тражи од онога с ким треба век да векује, |
| — О, мајчице, да ниси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешто знају“.{S} Лепо ми ти |
| о што би, кад би јој одговорила турски, рекла „душо“ или „јагње моје“.</p> <p>Али Францускињи о |
| S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шта радише наше? упи |
| итала је она радознало. „Па.. ти знаш,“ рекла је она и смејала се. — „Ја не знам.{S} Кажи, моли |
| ала! узвикну Фатма.</p> <p>— Ниси ваљда рекла: ако ми се у нијету помене црно, нећу бити срећна |
| на џамије и текије...{S} Колико је пута рекла : „Кад отидемо у Цариград, ми ћемо седети зими у |
| што велико.{S} Саније-ханум је сто пута рекла да Мадам Аристид никад није волела нашу...</p> <p |
| ледала Азизе-кадун... у карте, па ми је рекла нешто увијено, као да ћу млада умрети, ваљда од х |
| анималан: једу, пију, спавају — тако је рекла Госпођица.{S} Па су уплакане отишле крај решетке: |
| на је гледала, замишљала обе, и зато је рекла „слатке моје гугутке"...{S} И виде: мртву је купа |
| о враћеном обележју...{S} Ниједна није рекла „писао је тај и тај“, а све су се смејале; Фатма |
| а, накићена, осмехнула се, а ништа није рекла.{S} У оној њеној мирноћи, нене је назирала добру |
| ала отићи нени и мајци, али то јој није рекла свекрва, да је не би одвојила од мужа..</p> <p>До |
| цкивала, прекидала реченице, и најпосле рекла: „Не, ја не могу даље“.</p> <p>— ...{S}Ноћу ми је |
| алпак снивала је често, и увек јој нене рекла да ће се удати.</p> <p>— Устани, монањо! што јој |
| ашћено, а после се грохотом насмејала и рекла: „Да сам хришћанка, ја бих бар узимала једно пиће |
| ила доле, па кад је дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: „Убио се Џемал-беј“, пошла, заљуљала се и па |
| као Француз!“ шапће Мерсије; а Фатма би рекла нешто, па не може, не сме, чини јој се, ако прого |
| олудела!“ а за гледање, ништа јој не би рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако млада, Емир се |
| {S} Да је умела говорити, зацело би нам рекла: „Вратите ме у затвор, јер ја <hi>не умем</hi> у |
| Нисам ћутала, нисам трпела, никад нисам рекла <hi>ксмет</hi>...{S} О, ви нове турске жене!...{S |
| Ариф, за лепу Енглескињу што је једном рекла за једну лепу Рускињу, а једна Францускиња се нас |
| ала”, ја сам, ван себе од радости, брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, то је наше име, истина; но |
| ило, јер, да јој се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S} Прође пор |
| г да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер удајеш као Ђаковичанку.</p> <p> |
| ледале.{S} Сутрадан јој је једна од њих рекла: „Ханум, ти ниси никад толико слатка као кад си < |
| о јест да је, делом за које је била ова реклама написана, превазишао себе.{S} Кад она уђе, није |
| то што је у једној његовој књижевничкој реклами тако стајало, то јест да је, делом за које је б |
| — Кад бисмо нешто сад чуле куцање, и ми рекле : „<foreign xml:lang="fr">Entrez!</foreign>“ и вр |
| ису почеле улицом с људима.{S} И шта би рекли старотурци?</p> <p>— Па зар никад с њом да пе пођ |
| з да много на мене мислиш," тако сте ми рекли.{S} И ја сам се вежбала.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi |
| јој, јер верује у <hi>Писмо</hi>; и она рекне: „Сестро, што се бојимо?{S} Не може нас друго сна |
| ао покојни Били, наш папагај.{S} Он кад рекне „Мадмоазел!“, моја мајка каже „Фатма!“, јер мисли |
| Ми нисмо училе стране језике само да се рекне да смо образоване или само ради стране лепе књиже |
| ад не каже „Алла!“; пред сваку реченицу рекне „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>“ „Поф |
| бојећи се да се не насмеју, да нешто не рекну „као људи“ и обесвете његова најсветија осећања.. |
| а сасвим непозната. „Ја сам погрешила,“ рекох. „Ја сам мислила да ту седи једна рођака Нури-беј |
| и смеје се. „Баш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако си украла ханумино белило,“ каже она — п |
| ри она па се смеје. „Који из Стамбола?“ рекох ја. — „Пашић, ханумин сестрић," каже она, па се н |
| од праведног напада своје сународнице и рекох јој да се у земљи где нема слободе не може ништа |
| је се на мене, и ја се насмејах на њу и рекох : „Што се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми па |
| једанпут видим неозбиљну.{S} Па јој то рекох.{S} А она ми на часну реч каза да је весела <hi>с |
| мота ме, мајка сам.</p> <p>— И грехота! рекоше старци у један глас.</p> <p>Пашиница заћута, као |
| рапски племић.</p> <p>— Па позовите га, рекоше старци.</p> <p>После четврт часа, он је био ту.{ |
| Ааа! ааа!</p> <p>— Шућур, муфти-ефенди, рекоше сестре и додирнуше врховима прстију под па своје |
| дужи? <pb n="189" /></p> <p>— У Европи, рекоше гошће, све четири у један глас.</p> <p>— А жена? |
| , хоћемо свадбу?</p> <p>— Какву свадбу? рекоше ове у један глас.</p> <p>Да удајемо Емиру, рече |
| „Аман, Ахмед, што си пустио да пада?!“ рекоше очајне сестре покривајући главу.{S} А он, посрћу |
| зашто су се развеле, оне с пуно ироније рекоше: <hi>Кисмет</hi>.{S} Францускиња, која скроз поз |
| вропски „Нема га!“- сад помислише, а не рекоше. „Није се опио,“ мислила је мајка и <pb n="197" |
| амо, дозваше у собу њену мајку и нене и рекоше:</p> <p>— Ми, богме, хоћемо свадбу?</p> <p>— Как |
| ше да ништа боље од њихових лекова, они рекоше моме оцу да треба да променим ваздух, и да сам, |
| ио какав тежак болесник, за кога лекари рекоше да ће остати жив, ако до зоре не умре: у кризи ј |
| иница се болно осмехну, а Нурије и Ариф рекоше:</p> <p>— О још колико!</p> <p>— Ја то не знам, |
| и приносите браду к пламену.{S} У мутну реку ви изручите крчаг воде с бистрога извора, и река ј |
| ајсветија осећања...{S} Прича јој да му религиозна осећања нису била будна, јер је дуго био у Е |
| и оставила хамајлију поред најсветијих реликвија — француских писама, из којих јој и сад бије |
| в кафански сто.{S} Џемал се сети својих реликвија затворених у златну кутију, и узбуђен устаде |
| у ваздан кићену кутију, где су му друге реликвије од ње, жене му и драге, па је расплете, раско |
| акој води...{S} Од двадесет пет степена Реомирових да се сведе на осамнаест.,.{S} Ја ћу доћи па |
| ани, танких ногу и мале главе, дугачких репова, што осећају да ће скоро поћи и фрчу.{S} У двори |
| сам је врло волела, и поред њене рђаве репутације (говорило се да има љубазника).{S} Волела са |
| едница <pb n="255" /> за подизање своје репутације,“ па се, на своју срећу, уздржа.{S} Секретар |
| и, па се врати ујутру, весео.{S} Испрва ретко, у два три месеца; после, сваког пуног.{S} У вече |
| снахо.</p> <p>Сафет се насмеја како се ретко смеје, нарочито пред свекрвом и рече:</p> <p>— И |
| нумама леђа...{S} Она је у ово двориште ретко улазила, кад однекуд дође, никад више.{S} А кад с |
| нешто што је толико дивно а оне га тако ретко виде, гледају.{S} Али данас је било време кад се |
| „Тај што долази, род нам је“.{S} У нас ретко...{S} Не да комшилук.</p> <p>— У странкиња, тејзе |
| јрођенији не би смели ништа против њега рећи.{S} Он јој је дао оно што и многе хришћанске жене |
| ећи пољубац од <hi>њега</hi>“ хтеде она рећи, али не рече.{S} У њој, француској васпитаници, пр |
| Ја не тражим учитеље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га питам, јесу ли жене |
| иџик катанац, а мајка му ништа не смеде рећи, само је, са мном, крадом плакала.{S} Катанац је м |
| дим наше жене, да траже право...“ Хтеде рећи „право сунца“, па не могаде, клону на узглавље и с |
| а жене, и што нам муж у свако доба може рећи: иди, ниси за мене, и испраћа нас пошто нас је исп |
| градског чак... чакпу...</p> <p>Хтео је рећи чапкуна, па није могао, а његовим <pb n="216" /> с |
| ; и кад бише до пола дворишта, или боље рећи дивнога парка, <pb n="2" /> отворише се кућна врат |
| јвише, кјучук-ханум ?</p> <p>Она не сме рећи.</p> <p>— Кажи, око моје! вели Мерсије.</p> <p>— Д |
| ини јој се да јој срце стаде.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} Шта ће радити?{S} Да је убије, |
| ве, а друго пажљиво преписа. „Шта ли ће рећи о својој малој?{S} Ако ми не одговори!{S} Или још |
| јукбурунли</hi>, то јест носоња, што ће рећи охол.{S} Па како је љут, и љубоморан!{S} Жена кад |
| нервозно рече:</p> <p>— Кад ћемо смети рећи слушкињама и робињама: „Изиђите, имамо нешто да се |
| човековим пољупцем на уснама, па ће им рећи „добро јутро" и гледати их у очи!...{S} Сад је она |
| Нурији, кад она мисли да се овим почиње реформа харема...{S} Кад су, на софи, питале где је Фат |
| pb n="57" /> Једна им објасни шта је то реформа, а оне се развикаше : „Шта! ваљда жена да иде у |
| , Цариграђанке без корсета у новомодним реформама; свих шест забрадиле су се за клањање белим ј |
| — Оне затуцане у Цариграду нас три зову реформаторкама, као овде вашу Ариф-хануму Хилми-пашом.{ |
| ивају преживелом установом и раде му на реформи.“<pb n="57" /> Једна им објасни шта је то рефор |
| ни мужеви реформишу нашу војску, оне да реформишу наше друштво...</p> <p>— Енглескиња је путниц |
| е реформних официра.{S} Док њини мужеви реформишу нашу војску, оне да реформишу наше друштво... |
| .{S} Али, ко су то?{S} Путнице или жене реформних официра.{S} Док њини мужеви реформишу нашу во |
| ашом.{S} Али оне се варају: ми нисмо за реформу харема већ за њихово уништење.{S} Ми налазимо д |
| е из ње зову себе „нове“, и једне су за реформу харема, друге за његово „уништење”.</p> <p>Пошт |
| кажу: „Женски Хилми-Паша.{S} Он изводи реформу у држави, она у друштву".{S} И грде је због Фра |
| е превртати листове: тражила је песму с рефреном „ћути, трпи“.{S} И нађе је, па је читаше с чуд |
| р погледав значајно у Османа, па написа рецепт; али, пошто га прочита, исцепа га, с речима;</p> |
| /p> <p>И док је говорно, и док је писао рецепт, погледао је у Фатму разголићених груди и открив |
| сине; а већ кад мислиш, ти се подигни и реци: „Иншалла’“.<ref target="#SRP19120_N104" /></p> <p |
| е разнежи, и рекао би јој коју „слатку“ реч, па се трза, јер „то човеку не доликује”, чак ни ка |
| е. „Закон нема посла с науком.{S} Очева реч детету је закон.“</p> <p>Али мени се чини да би ми |
| на то мислила.{S} Он хтеде одмах да да реч, али му се стегоше вилице.{S} Мртва тишина.{S} Најп |
| а се остави тога и да пред сведоцима да реч: ако се, на пример, опије, да му жена не буде више |
| зовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ако се опије да му жена не |
| рвеног коња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч, али кад дође ноћ...{S} Не зависи од њега.{S} Умест |
| , љубав би нам била сасвим свежа, свака реч нова.{S} Само, ја сам страшно немирна, нигде ме мес |
| им преводите реч по реч; нека им свака реч уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ уздахнух ја дубоко, а |
| чифлуку.</p> <p>— О!{S} То је француска реч и значи... каже се неваљалим женама.{S} Али тако ти |
| шли, старотурци су опет узели од Џемала реч: „Ако се опије,“ и тако даље <pb n="199" /></p> <p> |
| љена с лицем на лицу.</p> <p>И та једна реч <hi>много</hi>, Мерсији је више од бог зна коликог |
| ш?" виче муфтија. „Човеку је више једна реч него нечовеку стотину заклетава.“ Мајци му беше кри |
| чисто уплашено.</p> <p>— Само по једна реч!...</p> <p>Фатма узе прво; цела садржина писма беше |
| <p>— То је тврдоглавост. „Једна поштена реч и један опроштај увреде бољи су од милостиње за кој |
| ски језик, а како му је ружна, грдна та реч!{S} Турски лепо, слатко: <hi>кузим</hi>, <hi>кузиџи |
| о на велико изненађење свих он сам даде реч, и још закле се, у све што му је најсветије и као м |
| стиху видела Бога, и пљуну — замрља се реч <hi>Бог</hi>; па тада једним скоком дође до кафеза |
| забрањено.{S} А, напослетку, кад хоћете реч, ја вам је дајем, и ја мислим да... одржаћу је.</p> |
| жим једно предавање?{S} Ви им преводите реч по реч; нека им свака реч уђе у срце“. — „О, Мис См |
| њу ме подсећа, увек, и дување ветра, и реч récompense. „<foreign xml:lang="fr">Est-ce la récom |
| опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи реч, јер су му „певали и трећи петли“.{S} Но на велико |
| сад, ја сам дао реч... "</p> <p>— Држи реч, сине, и сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с к |
| мо се опијали...{S} И од нас су тражили реч: ако се не оставимо пића, да нам жена остане <hi>бо |
| а одвраћах лепим, после ружним: и да ми реч, закуне се, па опет...{S} Кад видех да је изгубио л |
| крете Џемалу и рече.</p> <p>— Сине, дај реч пред сведоцима да се више нећеш опити, а ако се опи |
| еба поштовати обичаје свога народа; дај реч и одржи је,“ као да му нешто говораше.{S} Он се сет |
| етка, и њина вера, верски обичаји. „Дај реч да се нећеш опити, иначе да ти жена није више жена. |
| тако брзо и тако просто, као да је дао реч, ако се опије да изгуби мазгу!</p> <p>Сведоци одоше |
| би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се била разболела, онолик |
| ве би било по старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође пијан, Фатма је распуштеница.{S} Али |
| пак на овај турски обичај пристао и дао реч.{S} Али он речи није одржао... „Треба поштовати оби |
| рада му задрхта.{S} Али сад, ја сам дао реч... "</p> <p>— Држи реч, сине, и сећај се шта ти сад |
| сети кад од његова стрица тражише овако реч.{S} Он није пио, али се коцкао.{S} И стриц му је би |
| но предавање?{S} Ви им преводите реч по реч; нека им свака реч уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ уз |
| изусти „Мухамед“, не уноси се у стих, у реч, у сваки бод, но ради расејано, и сваки час оставља |
| па видим...</p> <p>— И ја, упаде јој у реч Мирсаде (што је код харема необично и врло неучтиво |
| ...</p> <p>Она плаче за једну увредљиву реч какве своје пријатељице, а кад би требала да рида, |
| н-Меџидова доба, знају турски и по коју реч француски, затуцане, у турској хаљини и обући, са с |
| енглески узвик, па сваку њену енглеску реч.{S} Јер Мерсије је потпуно подражавала Мис Блак.{S} |
| изговориле у друштву по коју француску реч.{S} А како се облаче! рече она, погледавши у стару. |
| ули, да ми само не рече оно, ону страну реч!..</p> <p>— Па шта, то није ништа. <hi>Коко</hi>, т |
| трахом изговорише ту једну, једносложну реч.{S} Фатма готово изгуби свест, а њена свекрва пође, |
| } Па јој то рекох.{S} А она ми на часну реч каза да је весела <hi>само</hi> кад се опије.{S} И |
| да не чују моји... <hi>Само</hi> за ту реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У |
| глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се чак и заклех!{S} С човеком као с детет |
| немаш жене..“ И ја <pb n="202" /> дадох реч.{S} Пошто остадох без ње, опет ме венчаше.{S} Па на |
| p> <p>— Тејзе!{S} И ја га пустих, оде ! рече с пуно бола и поче плакати.</p> <p>— Не! поцрвенећ |
| е жели ово?</p> <p>— Али како си смела! рече ова не слушајући сестру.</p> <p>— А мени је било о |
| ама! узвикну Емир.</p> <p>— Тешко нама! рече Мерсије.</p> <p>И обе дубоко уздахнуше, па устадош |
| та Ариф.</p> <p>— Тако ми овога детета! рече Сафет погледавши у кћер, па се трже: она се никад |
| риф, доста!{S} Ти не знаш шта је доста! рече с прага Фатмина мајка, онако у гаћама и кошуљи и с |
| а Османа.</p> <p>— Ах, само то да буде! рече Цариграђанка, па и она поцрвене.</p> <p>— Откуд то |
| 6" />.</p> <p>— Слатка моја Ариф-тејзе! рече гошћа нежно.{S} Пакосне хануме кажу: „Женски Хилми |
| — Иди, тејзе, моли мога оца за венчање! рече она гласом у коме су се осећале сузе.</p> <p>Ариф |
| имо, Ђули...{S} Види како ми лупа срце! рече Фатма узимајући робињину руку, а у томе, преко огр |
| оју француску реч.{S} А како се облаче! рече она, погледавши у стару.</p> <p>— Као деца, рече с |
| , пиј!{S} Пошто не можеш без пића, пиј! рече му мајка.</p> <p>Он је зачуђено погледа.</p> <p>— |
| уозбиљивши се.</p> <p>— У гору и камен! рече гошћа уплашено и скочи.{S} Напослетку, ја сам још |
| <p>— Шта би, молим те?!</p> <p>— Чудо! рече он весело, не погледајући у туђе жене: „Па лепо, о |
| е све утиша.</p> <p>— Сирота моја Емир! рече болно Нурије-ханум.</p> <p>—По сто пута сирота!при |
| вако, ја се бојим...</p> <p>— За живот! рече Фатма иронично.</p> <p>— За тебе, рече Ариф очајно |
| ол, тејзе, и како ми је дугачка радост! рече и загрли тетку.</p> <p>— Обично је обратно.{S} Али |
| и људи, зашто сте нас пробудили</hi>?!" рече тихо Мерсије што малочас Фатма, па и она дубоко уз |
| , док се нисам заљубила у Францускињу," рече Емир.{S} И помињаху предмете своје љубави — жене!{ |
| foreign><ref target="#SRP19120_N41" />, рече Мерсије, а Фатма се у лицу промени.{S} Кад разви х |
| у Скопљу, „гостујемо код пријатељица“, рече Фахрије-ханум смешећи се.</p> <p>— Само се једно б |
| ад бих могла да ишчупам младеж и елиф“, рече гледајући се у огледалу, и повуче танки башјорти д |
| да иде? рече пашиница.</p> <p>— Ах, да, рече Ариф, па се замисли.</p> <p>— Па нека иде у службу |
| е суседе; а сад, и од њене кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у томе дође њена сестра.</p> <p>— |
| </p> <p>— Данас нико не пости, само ја, рече ашчика, и похита ка капији, јер је чула лупу месар |
| на: за опстанак се бори боље од човека, рече стара јер зна да се Ариф умири и развесели кад год |
| Е, шта, турских жена болест — јектика, рече тобоже у шали.</p> <p>А Фатма јој затвори уста шак |
| ум била наше среће, и она не би ћутала, рече Фахрије, па запаливши нову цигару поче своју истор |
| тви.</p> <p>— Ја сам Осман-беја видела, рече Фатма и поцрвене.</p> <p>- Одакле? упита њена мајк |
| чице, мени се чини да је тејзе порасла, рече Фатма измичући се и гледајући тетку.</p> <p>Сестре |
| .</p> <p>— Госпођо мајко, не могу сама, рече тихо.</p> <p>Пашиница, с исеченом косом као мушкар |
| Осман-беј, погледајући жудно к вратима, рече:</p> <p>— Толике муке видела, како причају Царигра |
| ше.</p> <p>— Ко с десне твој је, Фатма, рече Мерсије.</p> <p>Појави се луди Соломон.{S} Оне прс |
| ејзе, да те ижљубим, ако сам неумивена, рече и нападе је пољупцима по лицу и по рукама.</p> <p> |
| стано смејаху, а она им, мало увређена, рече :</p> <p>— Што се смејете, хануме?{S} У Старом Сол |
| ви први с леве стране, срећа је Есмина, рече Мерсије. — Појави се старац.</p> <p>— Сирота!{S} С |
| д морам да говорим оно што није истина, рече муфтија и оде.</p> <p>Ибрахим-Хасан беј га дочека |
| нцускиња, опазивши да је Фатма немирна, рече:</p> <p>— Махните се, хануме, политике.{S} Од ње х |
| а млада рођака, а она, весела и срећна, рече: хоћу!{S} Она је синоћ прислушкивала... чула је ка |
| ма“.</p> <p>— Благо теби! бићеш срећна, рече Фатма тужно.</p> <p>Мерсије отвори једној својој д |
| -бејову харему, она, уместо да честита, рече:</p> <p>— Откуда то, по Богу ?{S} Овако изненада!< |
| погледавши у стару.</p> <p>— Као деца, рече стара озбиљно, пушећи.{S} Јеси ли видела децу: мећ |
| Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, рече Фатма, а Мерсије се насмеја и рече:</p> <p>— <fore |
| ћу послати Минире-кадуни хиљаду гроша, рече мајци.</p> <p>А она, познајући сина, уплаши се и р |
| > <p>— Сине, сине, ти детету, теби Бог, рече мајка па од радости заплака.</p> <p>После два, три |
| <p>— Ти си се помирила с Мадам Аристид, рече Сафет гледајући обрадовану сестру.</p> <p>— Сафет |
| њем...</p> <p>— Као да си дошао с Ћабе, рече Ариф смејући се, улазећи да им каже збогом.{S} Они |
| рече Фатма иронично.</p> <p>— За тебе, рече Ариф очајно.</p> <p>— Нека га моли теча... он течу |
| p> <p>— Па нека иде у службу, у ћатибе, рече једна Цариграђанка.</p> <p>— Пашин син ћатиб...{S} |
| ога никад није видео?</p> <p>— О, може, рече Цариграђанка.{S} Ја сам у многе француске писце лу |
| на ђерђеф.</p> <p>— Што, душо, то може, рече Осман задовољно гледајући непрестано вратима.</p> |
| а је ово ?</p> <p>— Па ти видиш шта је, рече Нурије трудећи се да изгледа равнодушна.</p> <p>— |
| слику имам у срцу, у свести.{S} Ево је, рече па зажмури.</p> <p>— А отац ти мисли да полазиш за |
| Мон... с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, рече она и дубоко уздахну.</p> <p>Мерсије хтеде да је д |
| а.</p> <p>— Ко с леве твој је, Мерсије, рече Фатма. — Појави се Исмаил-бејов унук; оне се подми |
| ги, да не чују...{S} Жао ми је Мерсије, рече и скочи, скиде чаршаф и пече, обриса очи, изиђе: о |
| ћу, рече Фахрије.</p> <p>— Или Мерсије, рече Фатма.</p> <p>— Ја... не... не могу, брањаше се Ме |
| као жена, а побуњена као кћи ове земље, рече друга, млађа, Мирсаде-ханум.{S} Ја се буним против |
| бу без питања, а слушкиња и робиња сме, рече Мирсаде.</p> <p>А Енглескиња прихвати :</p> <p>— Ј |
| — Ветар најјаче дува кад хоће да стане, рече Фахрије.</p> <p>А Францускиња, опазивши да је Фатм |
| еј поносито.</p> <p>Бог је богат, сине, рече његова мајка па погледа у небо.</p> <p>— Беј комши |
| то мање илузија, то слабије разочарање, рече Ариф, па измириса своје сестричине лице, истапка ј |
| разуме.</p> <p>— Страшио је то осећање, рече Фатма</p> <p>— Верујем, рече лекар и додаде: — Неп |
| анцускиње се не удају рано као Туркиње, рече Ариф жустро и одсечно.</p> <p>— Ти си плаховита ал |
| ња.</p> <p>— То су турске сифражеткиње, рече Ариф.</p> <p>— Траже право гласа?! изустише Енглес |
| е се, и узбуди се.{S} Ариф, смејући се, рече :</p> <p>— Да те удамо за Џемал-беја?{S} Само, ја |
| и, зете?</p> <p>— Немој ми бунити дете, рече Сафет љутито.</p> <p>— А, ја да ти је буним!{S} По |
| ма.</p> <p>— То доцније, кад не лежите, рече доктор гледајући Фатму.</p> <p>И док је говорно, и |
| урчин; удала бих се због његове лепоте, рече Цариграђанка па се засмеја, али јој смех није ишао |
| д пса је пас, од човека човек, мајчице, рече Ибрахим-Хасан-беј убедљиво.</p> <p>— Од пса је пас |
| > волети.</p> <p>И пошто је сву ижљуби, рече :</p> <p>— Зашто само ћутиш ?</p> <p>А она прогово |
| ју је дуго слушао.{S} А кад се усправи, рече:</p> <p>— Било је сасвим мирно, срце куца нормално |
| се вратише у салон...</p> <p>— Бејови, рече пашиница доста мирно, ја сам се муфти-ефендији исп |
| > <p>— Наше жене одвратније су од људи, рече Фахрије-ханум, Цариграђанка.{S} Људи бар пију не к |
| ?{S} Ми добро знамо колико га она воли, рече Ариф.</p> <p>— Па венчаћемо их, изусти Нурије.{S} |
| ећу никад више да отидем Нурије-хануми, рече Ариф. „Oui, s'est comme ça.“ Францускиња из Туркес |
| зато тако говориш.</p> <p>— Дајте мени, рече Ђулренги, па намени на два ораха и пружи их, као м |
| молитву.</p> <p>— Нурије ханум, кћери, рече стара потресено, ми ти не можемо одмах одговорити, |
| је обећа.</p> <p>— Поклонићу је Емири, рече Нурије, кад узе белензуку.</p> <p>Сутрадан ујутру, |
| Па и ја сам сакрила руке, али у памети, рече Мерсије.{S} Али, Емир, зар нам наше Францускиње ни |
| она, непрестано кријући очи и црвенећи, рече: „Мука ми је, нене“. — „Од чега мука... овако рано |
| Јадна Зејна...{S} Али, други пут о њој, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, врло тихо изусти Ф |
| </p> <p>— Кажи срећно, па онда испитуј, рече јој зет.</p> <p>— Нека је срећно, да Бог да!{S} Ал |
| а она зове једну Јасмин, другу Замбак, рече робиња, па се опет закикота, и раскопчаваше се да |
| де са шећером: тако се не квари стомак, рече Фатма.</p> <p>— То доцније, кад не лежите, рече до |
| ?</p> <p>— О, мајчице, Алах па родитељ, рече он, поклони се, па диже очи к небу: брада му задрх |
| е одговорих, не хтедох да вас прекидам, рече Фахрије-ханум.{S} Вичете на Цариграђанке, а какве |
| о осећање, рече Фатма</p> <p>— Верујем, рече лекар и додаде: — Непријатно, а није опасно...</p> |
| а знојем, па сад не могу да га пољубим, рече Фатма тобоже љутито ; али робиња је знала да се он |
| пријатан јој разговор</p> <p>— Отровом, рече Ариф.{S} О Шехназе-ханум! о слатка ханум-нене! да |
| . <pb n="171" /></p> <p>— Нурије-ханум, рече она врло весело.{S} Последње две вечери имала сам |
| од Исмаила.</p> <p>— Није леп ниједан, рече Фатма равнодушно.</p> <p>— Ти их не познајеш, зато |
| ултан Азиз, Памук је страшно љубоморан, рече и омилова једног великог мачка што лежаше крај њен |
| </p> <p>— Моје суте сестрић није жењен, рече она убедљиво, и покаја се што је Мерсији казала св |
| </p> <p>— Ти тераш шалу, госпођо мајко, рече снаха поцрвеневши, па залупи врата и изиђе.</p> <p |
| Да пробамо.</p> <p>— Али то је смешно, рече Ариф ханум.{S} Уместо да уништавамо те застареле, |
| ка.</p> <p>— Обећај нешто Богу, сестро, рече Нурије.</p> <p>А пашиница поче:</p> <p>— Сва, цела |
| ђоше пре сунчева захода.</p> <p>— Емир, рече јој сута, обуци другу хаљину, накити се: сад ће ти |
| довану сестру.</p> <p>— Сафет је Сафет, рече она насмејавши се, и додаде:{S} Ми нисмо ни биле у |
| роти, о роду...</p> <p>— И о богатству, рече Ибрахим-Хасан-беј поносито.</p> <p>Бог је богат, с |
| ите ме, молим вас, хоћу да пишем другу, рече, па затвори врата.</p> <p>Оне, обе, чучнуше поред |
| х, да, жена...{S} Нека учи у Цариграду, рече Ариф.</p> <p>— Како у Цариграду, кад тамо не сме д |
| Зејна не опада...{S} Она је за текију, рече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не би додворила.{S} |
| една ми је тетка, друга мајка по млеку, рече Емир.</p> <p>— Не драго, душо Емир.{S} Ко зна како |
| овоме везу, она мене француском језику, рече му сестра па се засмеја, поцрвене и поклопи лице н |
| а ти...{S} Донела сам ти његову слику, рече и узе се раскопчавати.</p> <p>— Не, слатка тејзе!{ |
| S} Ја сам такав случај видела у Скопљу, рече Фахрије, и све се засмејаше осим Мерсије: како лек |
| ла су за то грдиле жене Мондије-хануму, рече Мерсије.</p> <p>— Па зар си га по слици познала, к |
| бежи, а робиња, ухвативши је за сукњу, рече шапатом:</p> <p>— Код куће нема никога...{S} Не бо |
| слутећи шта ће чути.</p> <p>— У Европу, рече тетка без устезања.</p> <p>— У Европу! узвикну она |
| еш с нама.</p> <p>— Док попушим цигару, рече он...</p> <p>Она погледа, и кад нигде не виде запа |
| у један глас.</p> <p>Да удајемо Емиру, рече Ариф и поцрвене.</p> <p>— За кога ? рече Сафет.</p |
| мени то не иде од руке.</p> <p>— Ја ћу, рече Фахрије.</p> <p>— Или Мерсије, рече Фатма.</p> <p> |
| ? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу, рече он мало набусито, јер није марио за дуг разговор.< |
| три.</p> <p>— Намените на своју срећу, рече робиња.</p> <p>— Ко с леве твој је, Мерсије, рече |
| он одлучно.</p> <p>— Отац!{S} Ја хоћу, рече, а у њеном женском гласу понова се осети мушка ене |
| — Није, него да брже изиђе ђаурски дах, рече Сафет.</p> <p>Она плану:</p> <p>— Па ти у својој к |
| > <p>— Ја без мужа не путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима „халали“, опрости, јер — „смр |
| Кад се понекад размислим како живимо... рече Мерсије.</p> <p>— Дође ти да се убијеш, је ли, душ |
| пу за војног аташеа.{S} Мене не поведе; рече да не допушта султан...{S} За годину дана сахраних |
| /foreign><ref target="#SRP19120_N75" /> рече Францускиња Фатми пошто се све поздравише и седоше |
| ече Ариф и поцрвене.</p> <p>— За кога ? рече Сафет.</p> <p>За Али-Рашид-бејова Османа.</p> <p>— |
| на табане.</p> <p>— Да зовемо доктора? рече Осман уплашено.</p> <p>— Док ..тор! гласно узвикну |
| куд ће коров куд је пало семе од цвећа? рече Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>— Откуд ће коров куд је |
| надно питање збуни Фатму.</p> <p>— Кад? рече веома тихо.</p> <p>— Кад си га заволела?</p> <p>Он |
| ко у Цариграду, кад тамо не сме да иде? рече пашиница.</p> <p>— Ах, да, рече Ариф, па се замисл |
| /p> <p>— Па што питате куда, кад знате? рече она као љутито и не гледајући га.</p> <p>— Кажите |
| а није опасно...</p> <p>— Чиме се лечи? рече Осман брижно. <pb n="245" /></p> <p>— Бром, етар, |
| /></p> <p>— Опет на пут!{S} А Али-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, ти знаш, р |
| ута страдала.</p> <p>— Знаш шта, ханум? рече јој муж.{S} Данас ћеш имати једно лепо разонођење. |
| монањо! што јој не кажете, бујук-ханум? рече црнкиња улазећи у собу, па се закикота.{S} И кажу |
| е.</p> <p>— Зашто мужде, госпођо мајко? рече Сафет пољубивши скут свекрви.</p> <p>— Да знаш ко |
| не само трбух за јело и снагу за одело? рече Ариф смелије него икад.</p> <p>— Шта ћу сад? викну |
| е пред буру: тихо, некако страшно тихо? рече пашиница с много бриге.</p> <p>— Ја опет волим...{ |
| p> <p>— Коме?{S} Младотурцима у Паризу? рече он с подсмехом.</p> <p>— Има занимања и у Турској |
| ћемо сад ?{S} Ко сме јавити моме зету? рече Ариф, и сети се мужа: њега Ибрахим-Хасан-беј воли. |
| но луд.</p> <p>- Зашто је отерао трећу? рече Цариграђанка радознало. <pb n="227" /></p> <p>— Шт |
| послужим, кад не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет да би прекинула непријатан јој разговор</p> |
| а су вам закрчили улице.{S} Хоћете ли — рече ми — да о овоме вашим женама, овде, на свадби, држ |
| сплазио језик. „Тонди ће нам липсати !“ рече она уплашено, а баба прихвати : „Па кад је оваква |
| пске ствари, и у шалоне. „Сирота жена!“ рече и тужно се осмехну.{S} О, Ариф-ханум!{S} О, све те |
| се сунце чини као какав огроман пожар!“ рече Фатмина мајка, гледајући у залив преко белих минар |
| о?“ — „Јуче... јела сам зелених шљива,“ рече, па још више поцрвене. — „Није то само од шљива.{S |
| е-ханум је у мусафир-одаји, с гостима,“ рече једна робиња, а њој дође криво, и живо се окрете и |
| ао некакав фини парфим. „Изветрило је,“ рече јој трећег дана Мерсије, а она се застиде што је „ |
| он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на улицу.</p> </div> <pb n="204" /> <div t |
| лела Лујзу док се није срела са Жаном,“ рече им француски. — „Јесте, Емир-ханум; али где ће се |
| Фатми све... „Ни Бога не волим овако,“ рече без страха Господњег, кад чу страшну и пријатну пр |
| зацењујући се. „Сине, погледај овамо,“ рече јој баба и с другог прозора смаче ћилим и отвори о |
| } Ова млада жена личи на лотосов цвет,“ рече Ариф, за лепу Енглескињу што је једном рекла за је |
| „Ориенталке не резонују, само осећају,“ рече јој једном једна странкиња, и она сад види како је |
| е једно женско друштво против луксуза?“ рече једна Енглескиња путница, и то све друге поновише. |
| у раскошном облачењу и кинђурењу жена?“ рече посланиковица, а Ариф осети један интензиван бол, |
| е, муфти-ефенди.</p> <p>Један од бејова рече:</p> <p>— Сине, овако кажи, трипут: „Ако се опијем |
| 4" /> сад каже истину.{S} Како?{S} И да рече: „Слатка нене, венчања ми с њим више нема“.{S} Нек |
| ог морала“.{S} Ариф хтеде да плане и да рече: „То ће бити председница <pb n="255" /> за подизањ |
| Секиру!... да разбијем кућу! (уместо да рече врата) продера се он и узе из џепа један нож да уд |
| ово хоће једна младотуркиња.{S} Муфтија рече:</p> <p>— Али, хоће ли пристати Мурад-Џемал-беј?{S |
| та се то њега тиче?</p> <p>Његова мајка рече :</p> <p>— Доктор-ефенди, сад им је ђердек, то јес |
| уђ човек, обори главу и оде.{S} А Фатма рече:</p> <p>— Тејзе, ја ћу молити оца.</p> <p>Она се н |
| а да се покашље; а кад он би готов, она рече :</p> <p>— Што се не лечите, муфти-ефенди?{S} Толи |
| } А кад ућута, смешећи се од среће, она рече:</p> <p>— Не мисли тако далеко, сине; а већ кад ми |
| би је до шале! прекори је Фатма.{S} Она рече:</p> <p>— Још један теби.</p> <l>Колико сам уздахн |
| е.{S} Сестра је зачуђено погледа, а она рече: „Не могу без дувана, па макар отишла у пакао.“ Ро |
| ку...</p> <p>Кад пашиница изиђе, робиња рече:</p> <p>— Јадна моја кјучук-ханум!{S} Просише те т |
| завоја друго писмо, теткино.{S} Робиња рече:</p> <p>— Кјучук-ханум, има ли одговор за моју кју |
| на.{S} И већ хтедоше да иду, кад робиња рече: „Намените још једанпут: на кјучук-ханумину срећу. |
| рачуна у дане живота.</p> <p>Кад робиња рече да је Фатма испрошена, она од изненађења не могаде |
| а“.{S} Кад Енглескиња седе, Францускиња рече: „<foreign xml:lang="en">Always without men...{S} |
| де, није лепо.“</p> <p>Снаха поћута, па рече:</p> <p>— Не могу, није да нећу.</p> <p>— То је тв |
| исма?</p> <p>Она поцрвене, збуни се, па рече:</p> <p>— Прво их саших... у јастук, па после... б |
| а, болесна, закашља се сухим кашљем, па рече:</p> <p>— Слатке хануме, да чујете и моју историју |
| беше умрла кћи, и она мени мало-мало па рече : „Благо теби што ниси родила, те не знаш за жалос |
| авају кокоши, пси, мачке“.{S} Кад стара рече мачке, она се сети <pb n="44" /> сутиних мачака, М |
| е покаја што га је испратила и сто пута рече: ако!</p> </div> <pb n="30" /> <div type="chapter" |
| ли није овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој башти?</p> <p>— Јесте, слатк |
| ави насмејано лице и рече:</p> <p>— Шта рече Фатма кад чу?</p> <p>— Заплака од радости... изгрл |
| та у другу собу да обуче капут, а гошћа рече: „Ето Европљанин!{S} Наши би нас дочекали и у гаћа |
| фтара, заврши Нурије.</p> <p>А пашиница рече:</p> <p>— Волела бих чути ваше мишљење, Ариф-ханум |
| е се млада жена надала.</p> <p>Пашиница рече сестри:</p> <p>— Џемал се насмејао, и ја морам Бог |
| и је сад пољубиле у оба образа, сад кад рече: „Гледајте ви да радите: да сте слободне, да сте с |
| утекле у главу, чисто се исколачише кад рече : „Нож!...“ Нурије се стресе. „И револвер... има!“ |
| ифтар!</p> <p>Оне се тргоше.{S} Нурије рече:</p> <p>— Алла’!{S} Зејнеб-кадун!...{S} За ручак: |
| узе, сузе.“ Фатма се насмеја, а Мерсије рече:</p> <p>— Туђим сузама се смејеш.{S} Грехота! па у |
| пет закикота, зацени се од смеха, после рече:</p> <p>— Није ми до снаге било, Бога ми!</p> <p>А |
| ијина црнкиња се зацени од смеха, после рече:</p> <p>— Слатка кјучук-ханум, какав је ово омар д |
| умиваоник на мраморној плочи.{S} После рече:</p> <p>— Устани, монањо, да ти се вода не охлади. |
| ете на разговор, и на договор! најпосле рече пашиница погледајући у све редом.</p> <p>Оне четир |
| де...{S} Ниједна стара, у разговору, не рече ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А |
| и рече: „Хајдемо у ненину собу“.{S} Не рече: „Ала смо луде, па одатле га можемо најпре видети" |
| омени у лицу више него икад, а ништа не рече.{S} Мерсије упита радознало:</p> <p>— Од кога чу д |
| грехота ни срамота.</p> <p>Она ништа не рече.</p> <p>Нене узе с рафа једну дебелу кожом укориче |
| тми би жао суте и свекрве, али ништа не рече.</p> <p>— Али шта ћемо сад ?{S} Ко сме јавити моме |
| промени у лицу, обори очи, али ништа не рече.{S} Сваким даном је бивала слабија, и родитељи су |
| век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече, само брзо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и ре |
| Казала сам јој, и она ми никад више не рече: „Благо теби што ниси родила!“</p> <p>Она обуче ча |
| „Никад више за њега па макар...“, и не рече „па макар умрла“, него „па макар се не удала, не в |
| шије, а ја то нисам видела док други не рече.{S} Може бити мислиш, сине: момче је из добре куће |
| д <hi>њега</hi>“ хтеде она рећи, али не рече.{S} У њој, француској васпитаници, пробуди се ориј |
| виче, и пробудила се.{S} Свекрва јој не рече ништа, јер је била страшно забринута.</p> <p>Он св |
| мети<pb n="140" /> —жена?“ Никад јој не рече: „То није за жене“, или : „Е, жене, шта оне знају! |
| тога.{S} Грехота је дати девојку док не рече „хоћу“, то је тако у нашем закону; а у њему се ниш |
| кви су.</p> <p>— О, Ђули, да ми само не рече оно, ону страну реч!..</p> <p>— Па шта, то није ни |
| у... — смождила би га.{S} А ништа му не рече, и због тога презире себе, што се претвара, што ла |
| не скида очију с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у башту, децо, веселите се.{S} Нас ће весе |
| е:</p> <p>— Или некоме коме треба да се рече „срећни ти гости“?</p> <p>Она је правила алузију н |
| и.</p> <p>Пашиници је било жао сина, те рече:</p> <p>— За Божју љубав, муфти-ефенди!</p> <p>— П |
| времена.</p> <p>А кад се зави, њен муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, ханум, видео са стрицем и |
| одмах устаде, као да је једва чекала, и рече:</p> <p>— Јадно ми моје спавање, Нурије.{S} Не мич |
| отом насмеја, како се никад не смеје, и рече:</p> <p>— А шта је било оно?...{S} За годину дана |
| збуђен, али је не пољуби, због мајке, и рече:</p> <p>— Данас ти је добро, ханум ?</p> <p>Она то |
| абу да је удави.{S} Стара се брањаше, и рече: „Ти си нешто лепо снила, зато си тако весела". — |
| што као страх, те узе шешир, уставши, и рече:</p> <p>— Бром, етар, млака купатила, лака храна и |
| ећи да она њему пребацује за женидбу, и рече: „Каквог ортака?!{S} Ја и не помишљам на женидбу, |
| Енглескињи први пут дошлој у Турску, и рече јој на енглеском језику: „Туркиње веле да су им на |
| } Да крије од ње, сестре и другарице; и рече да и она њој одсад неће просто ништа казати.</p> < |
| е слушајући узвике енглеских жена.{S} И рече:</p> <p>— То нису маске, него турске жене.</p> <p> |
| м нијету помену сузе, бићу несрећна,“ и рече: — Ја сам готова.</p> <p>Мерсије зажмури па отвори |
| ниси његова!</p> <p>К њој уђе свекрва и рече :</p> <p>— Узела си, чедо, земзем, па сад иди Џема |
| </p> <p>Она се сети што је тако гледа и рече:</p> <p>— Слатка тејзе, он је човек према болесним |
| аљути, извуче се из сестрина загрљаја и рече:</p> <p>— Нећу више с тобом. <hi>Сут-ана</hi>!<ref |
| ујући Енглескињу, да се Фатма насмеја и рече:</p> <p>— Ти си као покојни Били, наш папагај.{S} |
| јој опише тај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог те пита кад је то бил |
| b n="118" /></p> <p>Нурије се насмеја и рече:</p> <p>— Да га види..{S} Па добро...{S} Питајте Е |
| ица, рече Фатма, а Мерсије се насмеја и рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="en">You are mad!</for |
| м-хануми, а Сафет се ђаволски насмеја и рече:</p> <p>— Или некоме коме треба да се рече „срећни |
| уђе, а мајка му се задовољно насмеја и рече:</p> <p>— Сине, дај мајци мужде!</p> <p>— Обећавам |
| <p>Беј се необично задовољно насмеја и рече;</p> <p>— Е, да сам знао, ханум, да си долазила, ј |
| у као окамењен; кћи се гласно насмеја и рече: „Што пљујем на оно што не постоји!{S} Бога нема!“ |
| лудо обрадова, а мајка пљесну рукама и рече:</p> <p>— Шта учини, сине мој?</p> <p>— Што, мајчи |
| дира, али се трже, видећи да је тужна и рече:</p> <p>— Још један нијет, да видим хоће ли се пом |
| урије се сети његових ноћашњих хаљина и рече: <pb n="168" /></p> <p>— Е, да му љубиш руке...{S} |
| а простог питања.{S} Нурије се прибра и рече :</p> <p>— С друговима... не верујем...{S} Негде ј |
| а јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта ћу ја данас, и до |
| као смрт побледе, али се брзо прибра и рече:</p> <p>— Вратиће се...{S} Обуци му се, чедо, госп |
| ђа мушка глава“ (слуга), извади недра и рече:</p> <p>— Тако ти ових недара што те одојила и сна |
| ге вожње, кочијаш отвори колска врата и рече: „Ефендија је ушао овде“.{S} Погледах, двоспратна |
| наје.{S} Моја мајка једва отвори уста и рече: „Не могу... хоћу да се повредим...{S} Сутра.“ Сут |
| и стресе се као да је пољубио мртваца и рече:</p> <p>— Да зовем мајку?</p> <p>Па и не сачекав о |
| сву у везу.{S} Она јој скута не даде и рече: <pb n="45" /></p> <p>— О, добро дошла, Јасмин-хан |
| е у собу кћери.{S} Мати му се препаде и рече:</p> <p>— Куда ћеш, сине?</p> <p>— Оној ђаурки.{S} |
| у: дошла је с пута.</p> <p>Она устаде и рече да хоће да сврати Мејрем-хануми, а Сафет се ђаволс |
| Кад тобоже испиташе Фатму, Ариф изиђе и рече:</p> <p>— О, ханум-нене, умало ме Емир не удави.</ |
| ошао: договорили се; али Ђулбејаз уђе и рече: „По беја су дошла два његова друга, и одвели га“; |
| SRP19120_N104" /></p> <p>Он се подиже и рече трипут: <pb n="206" /></p> <p>— Иншалла’!{S} Иншал |
| ући руку.</p> <p>Пашиница се сад трже и рече:</p> <p>— Госпођо снахо, чедо, једва једанпут...{S |
| и му је, укреса жижицу.{S} Па се трже и рече:</p> <p>— Да угасим...{S} Цигару после вечере.{S} |
| ке.</p> <p>Гошћа престаде да се смеје и рече:</p> <p>— Ми смо <hi>нове</hi>, а оне су Европљанк |
| да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и рече:) Збиља, суто, откуд то, из овакве куће момак да п |
| Друга нова, Мирсаде-ханум, насмеја се и рече:</p> <p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не би би |
| писма.</p> <p>И наједанпут насмеја се и рече:</p> <p>— У ова два нема ништа!</p> <p>— Како ништ |
| > <p>А она, познајући сина, уплаши се и рече:</p> <p>— Мисли, па тад обећавај, сине, да се не о |
| и свећу, зари нокат чак при дну свеће и рече:</p> <p>— Док свећа не изгори довде, дотле <hi>Он< |
| .</p> <p>После направи насмејано лице и рече:</p> <p>— Шта рече Фатма кад чу?</p> <p>— Заплака |
| а окрете се, готово се сасвим исправи и рече:</p> <p>— А јеси ли, сине, говорио с братом ?{S} Н |
| , најпосле, старија сестра се усправи и рече:</p> <p>— Алије, ти можеш да спаваш!</p> <p>И ова |
| } Па се тек наједанпут окрете свекрви и рече:</p> <p>— Шта јој је та страна жена, госпођо мајко |
| </p> <p>У томе дође на врата Ђулренги и рече:</p> <p>— Кјучук-хануме, хајдете Ајше хануми, зову |
| ста, срамота ме.</p> <p>Дође Ђулренги и рече да Ибрахим-Хасан-беј<pb n="271" /> зове Фатму, не |
| ита Фатму.</p> <p>Мати му се изненади и рече:</p> <p>— Ашколсун, сине!{S} Не иде први који је к |
| таротуркињу, а Ариф-ханум се намргоди и рече:</p> <p>— Лудост!...{S} То учинише с једним младим |
| диван па да закука.{S} Ариф то опази и рече:</p> <p>— Емир, очи моје, хајде гостима.{S} Нурије |
| .{S} И наједанпут, он се окрете тетки и рече:</p> <p>— Да изиђем... с Фатмом, тејзе?</p> <p>Тет |
| но варалица?</p> <p>После се уозбиљи и рече:</p> <p>— Ја ћу вам причати своју историју.{S} Мол |
| зо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и рече:</p> <p>— Мајчице, ја ћу да позовем женског Хилми- |
| Нар није луд?</p> <p>Фатма обори очи и рече:</p> <p>— Какав је мој отац, па га ја никад нисам |
| и непрестано жмури, па тек отвори очи и рече: — Кад га видим и није ми толико колико кад говори |
| на Фатму, као да јој завиди, па скочи и рече: „Хајдемо у ненину собу“.{S} Не рече: „Ала смо луд |
| а је као мртвац, он се трже као човек и рече:</p> <p>— Шта ти је, ханум?</p> <p>— Болесна сам, |
| рин угура у њих Џемала, попе се и сам и рече кочијашу да тера.{S} Обојица су ћутали, а кола су |
| Џемал врати, она седе, пита се с њим и рече:</p> <p>— Аман, децо, где сте?</p> <p>Они се погле |
| е ретко смеје, нарочито пред свекрвом и рече:</p> <p>— И сад тобоже воли Енглескиње.{S} Она је |
| /p> <p>А Фатма јој затвори уста шаком и рече:</p> <p>— У гору и камен!</p> <p>— Бога ми, Емир, |
| и кажем.</p> <p>Али она одмахну руком и рече:</p> <p>— Остави ме, дете!{S} Ја сам данас као раз |
| да те удам за пијаницу! прибра се он и рече. <pb n="275" /></p> <p>— Он више не пије, отац.</p |
| пу шарену кутију остави теткино писмо и рече: „Буди с њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да |
| /p> <p>А његова мајка диже очи к небу и рече :</p> <p>— Нема Бога осим Бога, Мухамед је послат |
| ебелу, грубо укоричену, мемљиву књигу и рече:</p> <p>— Фатуш, помисли нешто. <pb n="34" /></p> |
| а изиђе па му донесе једну дивну ружу и рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu, qu'elle |
| <p>Он чисто бојажљиво погледа у мајку и рече:</p> <p>— Е, е, машалла’!</p> <p>— Устала, али сла |
| а, те помисли да се уплашила за тетку и рече јој да иде да легне.{S} Она оде у своју собу, али |
| а истрча из собе и пољуби нену у руку и рече:</p> <p>— Аман, нене, где је та ханума што ми је д |
| бош</hi>.</p> <p>Тад се окрете Џемалу и рече.</p> <p>— Сине, дај реч пред сведоцима да се више |
| /> Наједанпут, домаћица прекиде песму и рече:</p> <p>— Збиља! је ли се ханум-јенђе помирила с М |
| Ти треба...</p> <p>Она прекиде робињу и рече:</p> <p>— Какав закон!{S} У овој кући ја нећу да с |
| ула: занела се гиздањем.{S} Виде суту и рече:</p> <p>— А кад ћете на ифтар, суто?{S} Доцкан је. |
| дски.</p> <p>Он удари у грохотан смех и рече:</p> <p>— Опрости, мајчице, али и тебе је занела Е |
| уозбиљи се, погледа у мајку.{S} Нурији рече:</p> <p>— Па то је твоја жеља, ханум, одавно: како |
| те се Госпођи Аристид и слободно турски рече: „Да су овде и људи, весеље би било пристојније и |
| ављена ноћ; мене сан не ухвати: срце ми рече да ће ме нешто снаћи.{S} Послах роба по сина...{S} |
| .</p> <p>— Па како си почео ?{S} Шта ти рече зет кад ти поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја више н |
| м да и жене нешто знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} Заиста, да је знала само за Коран, да је свира |
| ше.{S} Свекрва устаде и оде, а она сути рече:</p> <p>— Госпођа мајка бежи!..{S} Хвала ти, суто! |
| зменце гласови.</p> <p>Пашиница стењући рече:.</p> <p>— Ваша кћи је од мога сипа ... бош.</p> < |
| алија.</p> <p>И Нурије оде, а син мајци рече:</p> <p>— Да дамо нашу Фатму за сина Арслан-Нури-п |
| мршена“.{S} Сутрадан, Ибрахим-Хасан-беј рече да треба да слушају лекара, да се Фатма прошета пе |
| мам и — запости.{S} Те вечери тетка јој рече:</p> <p>— Ти, Емир, мораш вечерас с њим, па макар |
| лаши се да опет не добије напад, те јој рече да легне, и пошто испрати из собе Османа, затвори |
| , њен син, дошав из чаршије, весело јој рече:</p> <p>— Мајчице, ја дадох нашу Фатму.</p> <p>Жен |
| сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: „Губиш другарицу; али и тебе ћемо скоро“.{S} Кад |
| {S} Како му би, кад му један пуномоћник рече: „Емир-Фатма-ханум не да ми пуномоћје: неће с тобо |
| везе, и ужас <pb n="236" /> кад једном рече: „Госпођо снахо, хоћу да се женим — тражите ми дев |
| биња им се прикраде као лопов и шапатом рече:</p> <p>— Истина он, Нурије-ханумин сестрић, Мурад |
| и дубоко уздахну а стара Шехназе-ханум рече:</p> <p>— Ако ти се чини да га сад нема, ти си јој |
| некаквог тешког осећања, а Сафет-ханум рече:</p> <p>— Сестро, да је Бог хтео да су муж и жена |
| виде девера, хтеде да се врати, а Осман рече:</p> <p>— Изиђи, ханум, као пред оца, гологлава:{S |
| оносио мастику.{S} Опет лаж.{S} Па и он рече, пошто седе и тупо погледа у кафеџију: „Једну кафу |
| к да пије?!</p> <p>Она болно и стидљиво рече:</p> <p>— Е, откуд, откуд?!{S} Ја му никад с мајко |
| му се смејала радост, а Ариф нестрпљиво рече:</p> <p>— Шта би, молим те?!</p> <p>— Чудо! рече о |
| .{S} Он опази то, па се осмехну и благо рече, како је обично говорио с децом, са старима, с бол |
| ико има како јој се кћи испросила? брзо рече Сафет.</p> <p>— Њена кћи тек је ушла у петнаесту, |
| .{S} У предсобљу срете Ђулбејазу и брзо рече:</p> <p>— Где је кујчук-ханум?</p> <p>— Отишла, од |
| 5" /> Памук; топи се од милине кад неко рече да личи па Францускињу, и поноси се „духовитошћу". |
| м на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело рече: „Делила бих с четири ортака ствар — тебе, а не мо |
| {S} Уђе нене. „Дај мужде, чедо!“ весело рече, па ме загрли и омириса ми лице као цвет или зрелу |
| еђаше за столом, налакћен, а она весело рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu</foreign |
| ину слику, припљеска и цикну, па весело рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!{S} Mon |
| ао да њену хладноћу не опажа, те весело рече:</p> <p>— Нурије-ханум, мужде!</p> <p>— Мени сад н |
| </foreign></p> <p>Он се трже и спонтано рече:</p> <p>— Проси ми Фатму, тејзе!</p> <p>А његова м |
| трже, остави ђинђухе и сасвим трезвено рече: „Нема ни Ахмеда, Нурије1“ — „Нема, сестро.“ Она п |
| туђе послове; али кад му она растужено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и кад му Мерсије прогука: |
| је пољуби у чело, у лице, у уста, нежно рече: ”</p> <p>— Је ли, душо, шта си ти онда мислила?</ |
| што тражи.{S} Најпосле Фахрије нервозно рече:</p> <p>— Кад ћемо смети рећи слушкињама и робињам |
| сузе.</p> <p>Ариф се заустави и очајно рече:</p> <p>— Да је ту Сафет, Шехназе-ханум...{S} Овак |
| еља.</p> <p>— Је ли с друговима? гласно рече Фатма, без устезања, ступајући на софу.</p> <p>Сес |
| једном речи не напомену.“ После гласно рече:</p> <p>— Зар је тај узима као хаљине?{S} Јер, и з |
| право никоме ни да се потужи.</p> <p>То рече, па изиђе из собе чисто посрћући.</p> <p>Он обуче |
| <p>А кад се Осман у собу врати, љутито рече:</p> <p>— Зарекао сам се да не зовем за жене Грка |
| “.</p> <p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, мој зет |
| врло интелигентна, и да често, кад што рече, не верује да је њено, већ да је то од некога чула |
| нову цигару поче своју историју, пошто рече: „Молим вас, хануме, да ме слушате.“</p> <p>— Ја с |
| да је решена и на живот и на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти још не спаваш, Фатма?</p> <p>— Не |
| ом чита <hi>Свето Писмо</hi>.{S} И тихо рече:</p> <p>— Не могу да не постим, госпођо мајко, ниј |
| притисну му на руку усне и чело и тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла, беј-ефенди!</p> <p>После |
| говори.{S} Кад се мало прибра, он тихо рече: „Ти си се нешто наљутила, па не знаш шта говориш. |
| ује.{S} Али наједанпут, њој неко на ухо рече: „Пало ти је и треће венчање“... „Који се на земљи |
| бодио је.{S} Кад се сасвим умири, лекар рече:</p> <p>— Откуд ви овде, ханум, кад сам вас пре не |
| е се засмејаше осим Мерсије: како лекар рече „онај Мурад-Џемал-беј што се јуче...“ и како му Ар |
| говорећи о његовој лепоти; и Фатма опет рече да га хоће, да се за другога никад не би удала.{S} |
| и дана.{S} Молим те!</p> <p>Он јој опет рече да ће после, док попуши цигару.{S} Она изиђе па му |
| ја сам средња, као Сафет.</p> <p>Сафет рече кћери да се одмах умије и спреми, а сестру одведе |
| } С нашима морам: наше су.</p> <p>Сафет рече брзо и неочекивано:</p> <p>— Пишу ли љубавна писма |
| ене постеље, наднесе се над њу и двапут рече:</p> <p>— Емир!{S} Емир!</p> <p>Она отвори очи.</p |
| сејано с њом поздрави, а она наједанпут рече:</p> <p>— Моја тетка... умрла.</p> <p>— Кад? узвик |
| S} Свекрва јој преде свилу и наједанпут рече:</p> <p>— Од ове свиле откаћу платно...{S} Емир-ха |
| /p> <p>Он на ово ништа не одговори, већ рече задовољно смејући се:</p> <p>— И да се не узмемо, |
| лима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он пристаде.</p> <p>Ш |
| p>И то „е“, кратко изговорено, много му рече.{S} Предаје се Божјој вољи, и трпеће.{S} Само му ј |
| н више није претио њој него оној што му рече: „Емир-Фатма-ханум воли вас — просите је“, претио |
| тку.</p> <p>Сестре се насмејаше, а Ариф рече :</p> <p>— Можда сам се смањила.{S} Истина, ја нис |
| поцрвене али ништа не одговори, а Ариф рече:</p> <p>— Била је удата за лудога Осман-беја, докт |
| синоћ прислушкивала... чула је кад отац рече: пашић, <hi>џемал</hi>...{S} Обележје јој је донел |
| поноса, примим је и чиним се невешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју је извадила из моје кесе |
| ад великој да је замуцкивала, прекидала реченице, и најпосле рекла: „Не, ја не могу даље“.</p> |
| p> <p>Никад не каже „Алла!“; пред сваку реченицу рекне „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</forei |
| о говорио врло узбуђено, почињући сваку реченицу са „мајчице“.{S} А кад ућута, смешећи се од ср |
| и њен плач, направи весело лице кад јој речеш да не сме у шетњу, прави се задовољна кад је очек |
| Фатмину свадбу — да је за њене „слатке“ речи награди пољупцем, трже се као од уједа гује...{S} |
| сваки час падају, а кад проговоре, има речи које нама ништа не значе.{S} Полако, кћери моје, к |
| примам је</hi>", па после: он не узима речи натраг.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као да је пр |
| црвене кад се пред њима изусте и такве речи каквих у нашим језику зацело и нема, ја их бар не |
| у прстом једно место у књизи, и од прве речи где јој беше прст, читаше, тобоже напрежући се да |
| вропу за чланак у новинама где се нашле речи <hi>звезда</hi> и <hi>слобода</hi>.{S} После, овол |
| ало семе од цвећа? понови Сафет мужевље речи изостављајући узвик: „ааа“!</p> <p>— Слушај, сине. |
| за пакост, у лову!“ Упамтила је теткине речи, па колико пута помисли на течу, толико пута јој д |
| ока</hi>,“ изусти Фатма шапатом теткине речи из писма, и дубоко уздахну. „<hi>О наши људи, зашт |
| меко женско срце утискују се две ненине речи, двеста Госпођичиних.{S} Кад се чује какав <hi>дес |
| трах је не од смрти, већ од оне страшне речи <hi>бош</hi>.</p> <p>— Сине!{S} Сине! вичу родитељ |
| и час дрхтали час жуборили, разумеле се речи, јецање, сузе, прсти су јој преко дирака летели.{S |
| да сте с људима!{S}" О како су свете те речи, као стихови из Корана!{S} Она би онда била с Џема |
| тисмо младожењи челенку".{S} Ове просте речи кроз мене прођоше као нека струја...{S} Стајала са |
| ога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те просте речи какав преокрет начинише у души Сафет-хануме и њене |
| а!“, а друге чуше глас, али не разумеше речи: свака од њих била је по један делић оне раскалашн |
| иру одсвирала је две стране романсе без речи: <hi>Свршило</hi> се и <hi>Први Бол</hi>.{S} Од ко |
| су озбиљне, горде, хануме су и жене, ни речи не проговарају, само пуше.{S} Тако је увек дању.{S |
| p>Лепа девојка запламти се у лицу, а ни речи не проговара, не уме пред човеком ..{S} А кад је с |
| ђе...{S} Она му устаде, и не рекавши ни речи, испрати га само до собних врата: даље је ноге нис |
| ва млада девојка се уозбиљи и готово ни речи више не проговори.</p> <p>— Њега није срамота што |
| e t'aime“...{S} Притисну усне на те три речи...{S} Сва топла, хтеде да их остави с Госпођичиним |
| ити до то: „Па што ми у писму ии једном речи не напомену.“ После гласно рече:</p> <p>— Зар је т |
| ски обичај пристао и дао реч.{S} Али он речи није одржао... „Треба поштовати обичаје свога наро |
| ило на земљу“, него што он не би одржао речи: он њу воли, она осећа да је воли.</p> <p>Једно ве |
| , беј-ефенди!</p> <p>После ово неколико речи, он уђе у собу те се пресвуче: панталоне и капут з |
| мила обележје, одмах сам вам с неколико речи јавила.{S} Али, од моје свадбе ништа није било, ни |
| е писати, брзо и нервозно, сав унесен у речи које писаше крупним енглеским словима.</p> <p>Драг |
| , опрости јој.{S} Слушај, кћери, ово су речи из Корана: „Човек је брз по природи...{S} Оному ко |
| а јој не доведе ортака.</p> <p>Код ових речи Ариф пљуну, а Фатма се весело насмеја и одскакута |
| а, она пође за њим, па се сети теткиних речи: „Што се кроз прсте гледало невести, замериће се ж |
| чак и нежности,“ сети се Фатма нениних речи, увек кад год слаже.</p> <p>Али Џемал-беј се опет |
| Па за час као да помахнита, с најгорим речима полете Фатми: дохвати је за рамена па је избаци |
| пт; али, пошто га прочита, исцепа га, с речима;</p> <p>— Кали броматиум квари стомак.{S} Натри |
| што је наместила пече, и приђе старој с речима:</p> <p>— Шехназе-ханум, да се халалимо: ја ћу с |
| и још три стара честита муслиманина:{S} Решад-беја, Шефкет-беја и Махмуд-беја?</p> <p>— Сви су |
| репаде, помислив да је полудела, а она, решена на смрт, смело настави: „Ти си злочинац, и ја пљ |
| евши каква му кћи изгледа у лицу, да је решена и на живот и на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти |
| </p> <p>Он ни по гласу не познаде да је решена и на живот и на смрт.</p> <p>— Ти због тетке...{ |
| дни зид.{S} И она ће ту, иза тих густих решетака и високог зида да вене без сунца и ваздуха.{S} |
| лед с неким чудним осећањем у прозоре с решеткама, и први пут у животу: кућа њена родитеља учин |
| а софама, терасама и <hi>кафезима</hi> (решеткама на прозорима), негде густим, негде проређеним |
| јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака, решетке би се поломиле, пале, и ја бих излетела као тиц |
| друго, никако обоје.{S} Коран и романи, решетке и европско учење, мени се чини, сине, не иде.{S |
| је леп тај младић због кога сам дрмала решетке!{S} Као бог.{S} Млад, наусница му као угљеном н |
| нагону, као лавица у менажерији, задрма решетке...</p> <p>Ваздан гости, долазише на добродошлиц |
| не дрмам дрвене кафезе као она гвоздене решетке, и што не вичем као она.{S} Али, задрмала сам и |
| е се смеје.{S} Како су нам веселе густе решетке!{S} Кроз њих гледам Њега.{S} Како нам је радосн |
| вореним колима.{S} Видим по некога кроз решетке, кроз колске прозоре, али то није ништа.{S} Пон |
| емо поћи за некога кога смо виделе кроз решетке, виделе га први пут уочи венчања.</p> <p>— Тешк |
| одну снагу, својим нежним рукама ухвати решетке, повуче их, — срушише се: две дашчице осташе у |
| оспођица.{S} Па су уплакане отишле крај решетке: ништа се не види, само ишарана лица и руке, је |
| м учинила нешто што никад: задрмала сам решетке, трипут...{S} О како су ми руке јаке, но ја ипа |
| је ништа.{S} Понекад ми дође да поломим решетке...{S} Тако ми дође, али ми се још никад није по |
| не види, само ишарана лица и руке, јер решетке су врло густе.{S} Па су прошле кроз предсобље и |
| н га видим; сваки час пролази и гледа у решетке, као да није муслиманин.{S} Сута му је показала |
| лах ће бити дужан награду...“ А мајка: „Решила сам се да јој никад не отиднем ја прва...“ — „Па |
| а.{S} Ваздух је био загушљив.{S} Мирише риба, печена ту на мангалу.{S} Около седе неколико бејо |
| дахире.{S} Џемал хтеде да седне у један рибарски чамац, који се љуљаше крај саме обале, па да и |
| љајући на све: опи га дим дувана, мирис рибе и мастике...{S} Дим се дигао до тавана, мирише јел |
| је тежак, непријатан, јер је мирисао на рибу; али час-по, на махове, кад би духнуо западни ветр |
| своје пријатељице, а кад би требала да рида, њој се стегну вилице...{S} Опет одоше на софу.</p |
| а и најмањим делићем своје душе, вичем, ридајући: „О моја лепа веро, како су те изопачили нераз |
| вати је у грлу грч; мало, па зарида.{S} Ридала је дуго, без суза.{S} Њена сестра поклопила се н |
| нежна, добра мајка...{S} За дететом сам ридала и чупала косу као простакуша.{S} Он, дирнут моји |
| тним хаљинама и старих просјака у сивим ритама.{S} Дерњава продаваца заглушивала је уши.{S} Ода |
| окак, а у угловима седели су просјаци у ритама, једни онакажени болешћу, други онеспособљени за |
| о предвече немирно, ударало је снажно и ритмично у обалу, у зидове толиких лепих кућа и конака; |
| ог светом, где је море ударало снажно и ритмично, и запљускивало пеном кола, као да поздравља с |
| наку су људи: њен отац, слуге, кочијаш, роб дилавер, а у харему жене: њена баба, мајка, она, сл |
| ва; а човек везир нек је, својој драгој роб бива,“ него је слуша што га тера нешто из њега, чем |
| ми рече да ће ме нешто снаћи.{S} Послах роба по сина...{S} Нашао га, с друговима...{S} Другови |
| му!... — уместо смртне казне или вечите робије — сургун...{S} У Арабију!{S} Нисам могла.{S} Под |
| } Емир, срце моје!{S} Као да си дошла с робије где ти је била у оковима душа, говораше, па јој |
| е под њеним прозором жене: нене, мајка, робиња и слушкиње.{S} И она оде међу њих.{S} Учини јој |
| нико је није учио: нико њу робињу; она, робиња, не своју кћер...{S} О, ви нове душе!...{S} Ову |
| жене: њена баба, мајка, она, слушкиња, робиња њена другарица.{S} А врата што везују харем с ко |
| њену руку...</p> <p>Кад пашиница изиђе, робиња рече:</p> <p>— Јадна моја кјучук-ханум!{S} Проси |
| II</head> <p>Како се изненади Ђулренги, робиња, кад уђе у софу и затече девојку с чаршафом.</p> |
| Ибрахим)-Хасан-беј, његова жена и кћи, робиња и све слушкиње.</p> <p>Никад није оволико испоље |
| ињиној руци изгледаше као снег на угљу: робиња принесе својим устима ханумин кажипрст, па средњ |
| игле из комарника, па се провуче, леже; робиња састави платна иглама.</p> <p>— Аман, кјучук-хан |
| викати, па, као у сну, не могаде...{S} Робиња се не миче, а она изненада скочи, потрча, па као |
| уске — дошло јој преко Епаминонде...{S} Робиња оде, а Ариф осети од кога су јој та писма, па не |
| ће јој, говориће јој тако слатко...{S} Робиња је покри шапћући:</p> <p>— Не кидај се, кјучук-х |
| е се листови из „слаткога“ де Мисеа.{S} Робиња отвори писмо, које беше много намирисано...</p> |
| је поздравио, и да му је одговорила.{S} Робиња тапшући од радости узвикиваше „ашколсун!“, а Мер |
| мрља <pb n="88" /></p> <p>на хаљини.{S} Робиња се увуче под њен комарник, и утишаваше је.</p> < |
| даше и почеше јести прстима, ћутећи.{S} Робиња примаше јела од ашчике, служаше господара и госп |
| вади из завоја друго писмо, теткино.{S} Робиња рече:</p> <p>— Кјучук-ханум, има ли одговор за м |
| е писмо.</p> <p>Ханума скочи да бежи, а робиња, ухвативши је за сукњу, рече шапатом:</p> <p>— К |
| па опет не смеде.{S} Он продужи пут, а робиња викну: „Аман, кјучук-ханум! црвена си као зрели |
| и на њему лежи бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и лепа, упирући очи у црвену столисту руж |
| але само док игра, бесни она бивша бела робиња.{S} Али хануме се нису могле више усхићавати, ни |
| дуг је зао друг“...{S} Мајка ми је била робиња.{S} Кад су је спремали за продају, учили су је с |
| в буљук послуге похита за њима, а једна робиња однесе њине чаршафе, „пелерине“ и печа, да их за |
| меја и отрча у кућу, јер је одзва једна робиња.{S} Наједанпут, она испусти огледало, јер јој се |
| у мусафир-одаји, с гостима,“ рече једна робиња, а њој дође криво, и живо се окрете и опет оде н |
| у, а из кола изиђоше три хануме и једна робиња, све у црним <hi>чаршафима</hi>, то јест хаљинам |
| ко је патила у слободи једна ослобођена робиња, немајући коме да се потужи...{S} Осим Госпођице |
| ; стара пашиница обу своје које је њена робиња у бочици донела.{S} Наврх степеница у предсобљу |
| и она меће европске.“</p> <p>И Нуријина робиња јој се обрадова, али и не покуша да јој пољуби с |
| грља резом.</p> <p>У собу уђе Мерсијина робиња Ђулзаде <ref target="#SRP19120_N48" />, обучена |
| и се на Ариф-хануму.{S} То је Мерсијина робиња, коју Ариф, да јој није жао што је црна, зове „Ј |
| урчин, мајка Черкескиња; он племић, она робиња: купио је за пет стотина лира..{S} Ја на мајку л |
| , најстарија, на млађа, па најмлађа, па робиња са шареном бошчом у руци; и кад бише до пола дво |
| а.</p> <p>— Аман, шта говори ? прошапта робиња уплашено.</p> <p>— Да бежимо, Ђули...{S} Види ка |
| удараше у деф а једна њихова бела бивша робиња, обучена у црвено као ватра, играше.{S} Њена веш |
| енги и бела Ђулбејаз (она страсна бивша робиња коју су они, пошто им је одробовала седам година |
| ла срећна.{S} И већ хтедоше да иду, кад робиња рече: „Намените још једанпут: на кјучук-ханумину |
| к, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад робиња одговори: „Нема никога.“ Дакле, он треба да се у |
| она не рачуна у дане живота.</p> <p>Кад робиња рече да је Фатма испрошена, она од изненађења не |
| м шушти трава..{S} Чујеш ли? прекиде је робиња.</p> <p>Она, не затворивши књигу, слушаше...</p> |
| му купим њу, али она се не купује, није робиња.</p> <p>Па оде њему и узе га миловати по коси и |
| емо тамо остати за суфур.</p> <p>У томе робиња:</p> <p>— Па, ханум-ефенди, беј је изишао: дођош |
| ла мотка за подупирање кошуља, умеша се робиња.</p> <p>Одавде одоше на баба-фингу, да гледају н |
| а зове једну Јасмин, другу Замбак, рече робиња, па се опет закикота, и раскопчаваше се да извад |
| </p> <p>— Намените на своју срећу, рече робиња.</p> <p>— Ко с леве твој је, Мерсије, рече Фатма |
| >!{S} Ашколсун!{S} Ашколсун! узвикиваше робиња весело.</p> <p>А Фатма се неисказано обрадова, а |
| ћу ово да отворим, и ова два, говораше робиња шапатом, отварајући писма.</p> <p>И наједанпут н |
| поче Мерсије.</p> <p>— Аман! узвикнуше робиња и госпођа и покрише лице сукњама.<pb n="39" /></ |
| тке.</p> <p>Устадоше пред само подне, и робиња им се прикраде као лопов и шапатом рече:</p> <p> |
| ануме чу се лупа на капији пре девет, и робиња — која се налажаше око капије да не би гости чек |
| не сме у собу без питања, а слушкиња и робиња сме, рече Мирсаде.</p> <p>А Енглескиња прихвати |
| нашу одају улази без питања слушкиња и робиња, а не може ући муж и син, нарочито кад виде „неп |
| ота!{S} Сирота! узвикнуше обе девојке и робиња.</p> <p>— Ко с десне, срећа је Зехрина. — Појави |
| е, не дирај ме... спава ми се.</p> <p>И робиња се свуче па леже.</p> <p>Тишина, само се чује ша |
| м, код Нурије-ханум шушти трава! понови робиња.</p> <p>— Чујем...{S} Пипни ми руке...{S} Лед!</ |
| пољубим, рече Фатма тобоже љутито ; али робиња је знала да се она то шали, па се опет закикота, |
| ће неко чудо.{S} Сви смо у бело, говори робиња и полази да отвори врата, јер неко зачагрља резо |
| је, и обу јој њихове папуче, али не као робиња госпођи, већ као кћи мајци.</p> <p>Нурије-ханум, |
| „Алла"! какве су му очи!“ виче узбуђено робиња; Фатма се загрцну од смеха, а Мерсије вели: „Леп |
| n="49" /></p> <p>— Ариф-ханум! узвикну робиња и отвори врата.</p> <p>— Тејзе!{S} Моја мила, сл |
| ад луд!...{S} Али ја га волим...</p> <p>Робиња је прекиде говорећи:</p> <p>— Није луд, кјучук-х |
| а добро; дај, Ђулренги, хартије.</p> <p>Робиња јој донесе два ружичаста табачића, који су много |
| ханум-ефендији и хануми да дођу.</p> <p>Робиња не одговори ништа, и оде да их зове.</p> <p>Кад |
| {S} Затвори врата женама, мајци, тетки, робињама, слушкињама; слуга му доноси воде, ручак, вече |
| г тела...{S} Како су њих двоје заједно, робињама се непрестано чини празник, и сваки час се изд |
| > <p>— Кад ћемо смети рећи слушкињама и робињама: „Изиђите, имамо нешто да се разговарамо“. а д |
| ињама кажемо „душо“ и „јагње моје“; чак робињама дајемо лепа имена да им не буде жао што су роб |
| оли децу, што жали сиротињу, што ружним робињама даје лепа имена; или је волиш, чедо, што се др |
| мимо њих је прошао Џемал, познао их по робињама откривена лица.{S} Оне су претекле своје мајке |
| откривена лица, оборених очију, нему, с робињама крај себе које је хладе грдно великим лепезама |
| ал!{S} После ифтара, на отвореној софи, робиње простреше овчју кожу и два ћилимчића, које је Фа |
| ти благо за мишицу и поведе је јенђама; робиње јој носе скут необично дугачак, Мерсије јој прид |
| врата на кухини, повири па је нестане; робиње иду у какав буџак, и ту нешто шапћу и врте главо |
| велики и светли празник Рамазан-Бајрам; робиње и слушкиње падале су с ногу.</p> <p>Дошао је Бај |
| езирови синови заљубљују у <pb n="6" /> робиње и узимају их за жене.{S} Ти си много слободнија |
| с једним венчањем, с оцем и мајком.{S} Робиње јој и даље носе скут, Мерсије јој придржава дува |
| оле, и што су се узели пре неки дан.{S} Робиње мисле: „Благо њој!{S} Како је срећна она жена ко |
| ћи као дервиш: „Алла’-ху!{S} Алла’-ху!“ Робиње пролазе мимо софу, и кад виде њу овакву, помену |
| у без дувана, па макар отишла у пакао.“ Робиње, видевши да им хануме пуше, весело отскакуташе у |
| је и један замбак и један јасмин“.{S} А робиње се радосно смеју и гледају да је преваре да јој |
| несвесно и пођоше за њом јенђама.{S} А робиње хлађаху кјучук-хануму лепезама.{S} Ђулренги узе |
| е на ту милу јој постељу и зајеца.{S} А робиње иду — дођу, радознале; у предсобљу се састану, и |
| турски, мајке, за њима кћери, за овима робиње (завијене у чаршафе као хануме). <pb n="111" /> |
| , а и пешке; некад је с њом нене, некад робиње.{S} Најчешће иду Арифи, па оне се враћају, а она |
| гоше се и ућуташе, кад у собу уђоше две робиње.</p> <p>Обе су врло лепе.{S} Домаћица се зове Зе |
| оне све три, писнуше као црв.{S} У томе робиње викнуше: „Крв, ханум!“ па узевши младу хануму ка |
| цариградска пашиница са своје две црне робиње, из других три младе Цариграђанке: све у фереџам |
| гачким скутом који за њом носе две црне робиње обучене у црвено, накићена бисером и силним драг |
| ти због корсета; у дну софе спустише се робиње поред слушкиња дошлих са Солуњанкама.</p> <p>Пос |
| ам једну игру коју сам девојком од наше робиње научила; и жели да сам увек, кад он дође, у друг |
| грди сироту младу женицу.{S} Слушкиње и робиње нису разумеле како ју је назвао, али су познале |
| То је за мене тајна.{S} Ваше слушкиње и робиње и фамилијарне су, и између себе и својих госпођа |
| тме: у соби сестре, у кухини слушкиње и робиње, али све шапатом, као да се боје да не пробуде б |
| „Џемал беј!“ узвикну она па преваривши робиње откључа врата и полете мужу на груди. „<foreign |
| антерије, она то не пришива сама, него робиње.{S} Сад шије брзо и лепо једну женску антерију о |
| Гонџеђули и Ђулренги, то нису жене него робиње, а тетка је тетка, мајка је мајка...{S} Ах, моја |
| ило да за њима иде <hi>он</hi>.{S} Само робиње, и њине мајке, иду, миле...{S} Ни ходом не налич |
| заборави на турско господство, и уместо робиње лупну на капију сама, не звекиром, но дланом сво |
| лико је воли, чак не да да је послушају робиње.{S} Он јој завије цигару, он запали и повуче два |
| емо лепа имена да им не буде жао што су робиње.{S} Каква лепа имена!{S} Гонџеђули, Ђулђули, Ђул |
| тама!{S} Све су развијене: развијају их робиње, невестин род, и пребацују чаршафе преко рамена |
| з џепа један нож да удари слугу.</p> <p>Робиње и слушкиње узеше да вриште, а мајка, заборављају |
| старотуркиња, она би већ све испричала робињи; али је младотуркиња, <hi>нова</hi>.{S} Седе да |
| </p> <p>Фатма затвори писмо па га даде робињи заједно са „слаткима поздравом", а она га метну |
| узвикнула: „Како мало!{S} Јавио се мени робињи као слободној, и још, јавио ми се европски: покл |
| ишла бих да тражим младића што се мени робињи јави као слободној.{S} Али куда бих?{S} Једанпут |
| г зида, у твом оцу, у вашем дилаверу, у робињи, и у једној сиротој кадуни што је од вас долазил |
| нца скаче са свога места и новцима кити робињина разголићена бела, лепа недра.{S} И та што није |
| како ми лупа срце! рече Фатма узимајући робињину руку, а у томе, преко ограде долете писмо.</p> |
| и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и робињом Ђулренгијом у затворена кола <pb n="137" /> с в |
| би стекао право. (Венча се с Нуријином робињом, па је одмах пусти.) Сад може да се узме с Фатм |
| па се спреми, и седе у затворена кола с робињом.{S} Два дана седе сама с оцем врло тужна, због |
| јаше весеље; слушкиње легоше, а Фатма с робињом сиђе у башту.{S} Месечина, бели се башта; од ду |
| е, принеше печа и обукоше чаршафе, па с робињом одоше у комшилук.{S} Мајке су им већ биле тамо; |
| папуче, по њихову обичају, и слушкиње с робињом приђоше да их преобују, замењујући им фине плит |
| је постеља намештена насред софе, а за робињу код њених ногу; комарници су им били високи као |
| , како ће без Мерсије и тетке.{S} Посла робињу тетки: можда се вратила.{S} И заиста, дошла сино |
| их у чуду.{S} Они навалише питањима на робињу која беше с њом дошла.{S} Она помисли да ће је б |
| и потчињавам му се, те сам личила и на робињу и на милосницу...{S} Ја се обучем, а он дође па |
| собе.{S} Ти треба...</p> <p>Она прекиде робињу и рече:</p> <p>— Какав закон!{S} У овој кући ја |
| а с оцем врло тужна, због тетке, шаљући робињу, по двапут на дан, и ако је далеко, да види како |
| гувернанта деце некога паше; и видевши робињу како игра, не као њихове балеткиње и баханткиње, |
| то кућу држе нико је није учио: нико њу робињу; она, робиња, не своју кћер...{S} О, ви нове душ |
| гатој коњској оправи, на кочијашима, на робовима дилаверима, и захорило се, наједанпут, изненад |
| бунила што су је изложили на углед као робу; али, она се удаје за онога кога јој је њено срце |
| о је велики црни ован — с вараклаисаним роговима и црвеним тракама као за Курбан-Бајрам.{S} Паш |
| S} Луда, па лаже свет: „Тај што долази, род нам је“.{S} У нас ретко...{S} Не да комшилук.</p> < |
| н у пролеће да дрвету лист, па цвет, па род.</p> <p>— У Серезу су наше жепе горе но овде.{S} Ни |
| у, по радости види се да су најрођенији род.{S} То је свекрва са снахама и унукама, мајка Ибрах |
| ..{S} Не могоше ме утешити родитељи, ни род, ни пријатељи: утеши ме време.{S} Рана ми се на срц |
| } Ту није место онима који нису невести род; то осећају и оне три хануме и странкиње, али нијед |
| а платна, мећу је у ковчег и долази јој род да се с њом опрости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад н |
| азвијене: развијају их робиње, невестин род, и пребацују чаршафе преко рамена невестине стрине, |
| леко, деф и песма.{S} Најпосле невестин род изиђе...</p> <p>А невеста?{S} Она је у конаку, да с |
| одведи Нурије-хануми.{S} Он јој је као род... сестрић је жене пред чијим је очима одрасла.{S} |
| своју кћер?{S} Зет ти прост, од проста рода, јер отац му паша, али деда <hi>телак</hi>: у хама |
| аницу.“ Мати јој, осим свога и мужевљег рода, у кућу никога не прима, јер јој се чини, ко год б |
| ац тражи зета из добре куће, од великог рода, и богата...<pb n="14" /> Он је млад, леп, отмен, |
| пкољеној наровима пуним зрелога црвеног рода, затекоше Џемала и његову мајку, његова два друга |
| {S} И ти си, сине, млад, леп, добар, од рода...</p> <p>— И богат.</p> <p>— Бог је богат, сине.< |
| над које се надносе особите воћке пуне рода и дижу кипариси.{S} Фењер, свако вече, ја носим и |
| ...{S} Сад није као у старо време: жене роде и после неколико година“.</p> <p>Прође и <hi>Кадр- |
| ће бити син или кћи, и радовала си се; родила си, и гледајући крв своје крви, радовала си се; |
| е младости, она дете није могла донети; родила га у осмом месецу, те је умрло.{S} После му нара |
| од пошао и дошао пољубила га у руку.{S} Родила му тек што је напунила четрнаест; али због сувиш |
| ортака; да поштује ону што јој је мужа родила и снагу му дала, да јој устаје кад у собу уђе, д |
| воја жеља, ханум, одавно: како се Фатма родила.</p> <p>— Ја познајем Фатму, ви познајете Џемала |
| ја идем другарицама...{S} За пет година родила сам му четворо деце (једанпут сам близнила).{S} |
| душу, а душа нема година.{S} Моја душа родила се ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад после |
| и што је чудно за жену која није никад родила, давала јој недра, те је она за то и зове „<hi>с |
| е; сина јој, јединца, воли као да га је родила; и своје суседе, Сафет-хануме, јединицу готово ј |
| , свет ван Солуна, далеки Париз, где се родила Мадмоазел, и Мадам...</p> <p>Овакви разговори и |
| , па јој се чини да није у граду где се родила и одрасла, него негде далеко, у једном од њој не |
| ми Пророка!{S} Тако ми земље где сам се родила!{S} Малопре сам те слагала Сад ... он!</p> <p>Фа |
| вала Богу, знам у каквој сам се средини родила и одрасла.{S} За Црни Врскапут не бих.{S} За Бра |
| ало-мало па рече : „Благо теби што ниси родила, те не знаш за жалост.{S}" Једанпут ми дође суви |
| икад више не рече: „Благо теби што ниси родила!“</p> <p>Она обуче чаршаф, диже горњи део на гла |
| ошуља, а није поцрвенела кад јој је кћи родила првенче недоношче...{S} О те добре мајке странки |
| Солун не познајем, и ако сам се у њему родила и одрасла.</p> <p>Заћута, и пођоше јој сузе.</p> |
| Тек почеле да живе, а старе; старе се и родиле.{S} Ћуте, жваћу саказ, задремају, и заспе. <hi>О |
| ла!{S} Скрену сузне очи у нарове: много родили...{S} У коначкој авлији је чесма, а у харемској |
| он је бољи.{S} И може бити што се није родио у Цариграду.{S} И може бити што није учио у Европ |
| налази само оно што му је писано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ А |
| родитељу?</p> <p>— О, мајчице, Алах па родитељ, рече он, поклони се, па диже очи к небу: брада |
| што је умро,“ каже свет кад детету умре родитељ.{S} Како је то лудо!{S} Он је умро, с њим је св |
| апослетку, тај паша и не признаје свога родитеља за родитеља, а до чина паше доспео је лажући, |
| ај паша и не признаје свога родитеља за родитеља, а до чина паше доспео је лажући, уходећи, опа |
| шеткама, и први пут у животу: кућа њена родитеља учини јој се као хапсана.{S} Крај мора, крај о |
| асла, од ње је старији две године, а од родитеља је скоро отишао, оженив се и добив службу у Ск |
| /p> <p>— Тебе, сине, збуни име момкових родитеља, те и не мислиш на момка.{S} Отац му био паша, |
| је ослабила, и пролагала се: сад слаже родитеље, после бабу: „Боли ме глава.{S} Имала сам гроз |
| служивање ратлокумом и водом.{S} Нене и родитеље послужи Фатме остале Ђулбејаз.{S} После, чочец |
| ена, пољубила је у скут и у руку нене и родитеље, поздравила се с родом, и сад седи оборених оч |
| који јој се „лепо јавио“.{S} И овде је родитељево искуство уз кћерино неискуство.{S} Мислећи н |
| м, али радост ми не да да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој је говорно, како ће његов унук пред |
| н скупи обрве:</p> <p>— Ја се са својим родитељем не препирем него разговарам.</p> <p>После нап |
| >— Та кућа!{S} Богата истина, али пуна: родитељи, брат, сестра, снаха, братова деца...{S} Цео С |
| ерила, умрла од бола...{S} А неко вече: родитељи је не даду њему, она тугује, бежи, лута с њим |
| ћи снаге, јаукну и паде онесвешћена.{S} Родитељи ништа не виде, руже је што <pb n="213" /> их о |
| дугачку причу почела сам због сина.{S} Родитељи ми беху одавно умрли, кад ми се син врати у Ст |
| ћерком као с каквим старим дервишем.{S} Родитељи свога детета не познају, јер она их се боји, п |
| тмина нене отклањала јутарњу молитву, а родитељи јој узели абдест кад се чу чагрљање халке па в |
| Нене мени никад не би причинила бол; а родитељи... они нису свесни...{S} И кад то добро знам, |
| им је неискрена.{S} Она не зна да ли је родитељи воле, јер јој своје милоште не показаше.{S} Де |
| ...</p> <p>Просиоце јој помиње нене, не родитељи.{S} Отац се разговара с ћерком као с каквим ст |
| е.{S} Сваким даном је бивала слабија, и родитељи су се већ договарали да је воде на „лакши“ ваз |
| у.“</p> <p>Сви је зову „Емир“, а нене и родитељи „Фатма“, јер то је име кћери њихова пророка.</ |
| је доба вечерњег <hi>језана</hi>; моји родитељи и нене узимају земзем и мисле: „Наша Фатма не |
| ебом види!{S} Али и тада би јој викнули родитељи: „Завиј се, несрећна кћери, ено човека!“ Јер д |
| <p>Једно вече, на ифтар им дођоше њени родитељи и њен стриц и стрина.{S} За време вечере, они |
| љевље у пепео..{S} Не могоше ме утешити родитељи, ни род, ни пријатељи: утеши ме време.{S} Рана |
| странкињама, турски. „Па зашто нам наши родитељи дају да учимо европске језике кад не воле, сти |
| еби да дођем.{S} Ја не знам какви су то родитељи, како је удадоше овакву!</p> <p>А Осман-беј, п |
| и отишла уз врата собе где јој спавају родитељи, али се брзо измакла и изишла из куће и из дво |
| зовем...{S} Али кажи, бар нека ти знају родитељи.</p> <p>— Тејзе, не бој се... ја сам паметна, |
| >бош</hi>.</p> <p>— Сине!{S} Сине! вичу родитељи молећи.</p> <p>— Аман, ага-беј! преклиње сестр |
| нашем закону.{S} Волим мужа и чезнем за родитељима. за онима који су ми живот дали и за оном ко |
| кроз капиџик са својим мужем да нени и родитељима честита празник.{S} Три дана <pb n="196" /> |
| , па <pb n="180" /> сам плаћала његовим родитељима да га доводе.{S} Али и сиротињско плаче, с м |
| а једну кућу, где ће она бити са својим родитељима: они ће јој сутра бити гости на ручку, и на |
| ом да пе пођем!?</p> <p>— Можеш.. њеним родитељима, кроз капиџик... <pb n="142" /></p> <p>— Као |
| ..“ </p> <p>Четврте ноћи одоше Фатминим родитељима, стрицу и стрини, одоше им на ифтар с Џемало |
| је тај стриц умро, и он се одмах вратио родитељима.{S} Младић од двадесет четири године, он је |
| ти.{S} И врло дрзак, не осећајући према родитељској кући онога побожног поштовања, зато што у њ |
| зују ни брату ни пријатељу.</p> <p>— Ни родитељу?</p> <p>— О, мајчице, Алах па родитељ, рече он |
| ам се, свакако, како „пророци проричу", родити слобода.<pb n="64" /> Овде је свега пет, а мени |
| о не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.</p> <p>Мерсије ућута и замисли се.{S} Еми |
| Морисом, и „први пад“ Госпође Бовари с Родолфом, и црвенеле су, и у том часу обе би пристале и |
| рој, млад, леп, пун поштења и узвишеног родољубља изгледао јој је млак кад говори, кад ходи.{S} |
| д мужа, јер му је дошла млада: хвали се родом, поноси се богатством. „Бог је богат, децо,“ вели |
| не наднеле се нарове гране са заруделим родом, ловорово лишће у башти према врелом јулском сунц |
| у руку нене и родитеље, поздравила се с родом, и сад седи оборених очију, бледа и тужна, јер се |
| та?{S} Она је у конаку, да се опрости с родом.{S} У очеву селамлику, турски намештеном, на једн |
| ругог, јер си врло млада.{S} Хајдемо на Родос.{S} Тамо да седимо по године, годину.{S} Ране ти |
| ам причала о његовој лепоти, доброти, о роду...</p> <p>— И о богатству, рече Ибрахим-Хасан-беј |
| азе у кућу, где их једна стара Нишлика, рођака Хасан-бејова, по нишком обичају, кади амбром и п |
| о име мога мужа. — „Овде не седи његова рођака, него...{S} Ја сам му жена.“ Мени се окрете соба |
| пита Фатма.{S} Питала ју је једна млада рођака, а она, весела и срећна, рече: хоћу!{S} Она је с |
| <p>Била сам у соби с домаћицом; та моја рођака је из срећног Аблул-Меџидова доба, и ако је млађ |
| рекох. „Ја сам мислила да ту седи једна рођака Нури-беја...“ и казах очево име мога мужа. — „Ов |
| S} И он ју је тражио, а знао је да њена рођака има плаве очи, а она црне; ударао је у ут, кад ј |
| с десне стране њена сестра, с леве њена рођака дошла из Цариграда за свадбу њена јединца.{S} И |
| с Пирсон, то је женско, једна невестина рођака: прерушила се у човека“.{S} Кад Енглескиња седе, |
| ако их имају, или у пријатељице својих рођака...{S} Само ове, немајући додира с људима, продуж |
| рамена невестине стрине, тетке и неких рођака из Цариграда: све су само у хаљинама, разне боје |
| јке.</note> <note xml:id="SRP19120_N66">Рођака Лаура.</note> <note xml:id="SRP19120_N67">Дођи к |
| но, јер су јавили целом комшилуку, свим рођакама и пријатељицама.{S} Али зашто Фатма не чу бабу |
| <p>Данас ми је била Госпођица са својим рођакама и пријатељицама, и шта сам видела? — да сам би |
| е никако, чак ни за време Рамазана, кад рођаке и пријатељице не иду једна другој само ако нису |
| н осмех.{S} После је водиље поведоше од рођаке до рођаке, редом, да се са свима поздрави.{S} С |
| само људи, а четврти и жене: ишле су од рођаке до рођаке, од пријатељице до пријатељице.{S} И Ф |
| } Кад га, кроз кафез, видеше две његове рођаке и једна сестра од стрица, оне све три уздахнуше |
| а о њој, да је он познаје боље но своје рођаке у Цариграду; и причала му, вели, да је лепа, да |
| је несрећни отац, муфтија, преко једне рођаке испитао, она све казала.{S} Пошто се нашли сведо |
| тетка и теча, неке блиске материне јој рођаке, Цариграђанке, и њен брат од тетке, дошао из Цар |
| } После је водиље поведоше од рођаке до рођаке, редом, да се са свима поздрави.{S} С тетком, с |
| а четврти и жене: ишле су од рођаке до рођаке, од пријатељице до пријатељице.{S} И Фатма је да |
| ка.{S} Па се спреми и оде једној својој рођаци, оде без питања, први пут...{S} И пошто се не вр |
| пишем француски; а ти, кад читаш својој рођаци, ово прескочи.{S} Љубим те, љубим.</p> <p> <hi>Е |
| И лагала сам га..{S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; ако кажем да хоћу другарици, опет не да, |
| дским највећим харемима.{S} Отац јој је рођен у Цариграду, тамо је одрастао, школовао се, ожени |
| нтимна пријатељица и казивала је где је рођена, одрасла, шта је учила, како је васпитана, каква |
| романа!{S} Ја сам друкчије васпитана, и рођена, и ја волим, <hi>њега</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>И |
| а; узех живети као покајница.{S} Ја сам рођена да будем жена и мајка; али, кад ме мој бездушни |
| век да се кријем, као да нисам у Солуну рођена и одрасла.{S} Овде се турске жене мало крију, ви |
| лупи обичаји!{S} Да човек бежи од своје рођене куће.{S} И више љута но тужна дочека госте...{S} |
| , него брат: његова мајка и моја две су рођене сестре...{S} Ви то знате, драга госпођице.</p> < |
| , за десет, за лиру!{S} Погледам у свог рођеног оца, па затворим уста, да ми отац није шпијун, |
| жности.{S} То није пост пред Мухамедово рођење или пред његову смрт, већ за испаштање грехова у |
| лаже за доцније, док јој се не приближи рок кад има право на венчање.{S} Не зна да он лежи, да |
| "> <head>XIX</head> <p>Кораном прописан рок прошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ож |
| за Француску као Шарлота Кордеј и Мадам Ролан и толике друге Францускиње...{S} И да то своје чу |
| на Жабуле.</p> <p>Ово писмо је дугачко, роман...{S} Ариф га узе читати као што би читала какав |
| ф га узе читати као што би читала какав роман, али с много љубави и побожности, као што би чита |
| p>Ариф испусти хартију.{S} То више није роман, ни стихови из Корана, већ историја њенога сопств |
| ито романи.{S} Хтео је да подметне који роман под Нурије-ханумину кућу, више од годину дана пус |
| НА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>НОВЕ.</p> <p>РОМАН.</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ |
| а тичиће“.</p> <p>— То је све из некога романа.{S} Шта си читала ово време...</p> <p>— <foreign |
| P19120_N67" /> Е, али она мајка из тога романа и њена: пре би пристала да кћер види мртву, него |
| онако пишеш о љубави; о њој си се доста романа начитала и свашта по харемима наслушала.{S} У по |
| не руке, пољубљена уста...{S} И сети се романа <foreign xml:lang="fr">Cousine Laura</foreign>.{ |
| и који познаје као и друге народе — из романа, и сад се занесе умиљатошћу ове лепе жене која ј |
| а после су, са сузним очима, читале из романа поједина места и, црвенећи, криле лице на грудим |
| ом...{S} И ја... никад нећу као жене из романа!{S} Ја сам друкчије васпитана, и рођена, и ја во |
| и их у очи!...{S} Сад је она као оне из романа <foreign xml:lang="fr">Les demi-Vierges</foreign |
| описују као Французи своје јунакиње из романа.{S} Оне живе у Турској, а сањају о Француској.{S |
| олике друге које познаје из живота и из романа.{S} Њој је лако: она зна француски, она је као Ф |
| сле су читале тужна места из француских романа:{S} Грацијелино одсецање косе, Аталин погреб, и |
| и се животом који познаје из француских романа.{S} Она је Туркиња, сентиментална, страсна и спо |
| итељице: забрањивати ти читање љубавних романа; али кад чух шта се све по харемима пред девојчи |
| о има.{S} Па они људи и жене из Золиних романа, они мужеви...{S} Одакле су?{S} Из Европе.{S} Ње |
| о светости затвора; Госпођица јој чита романе и описује чари слободе, и у њено меко женско срц |
| а о „пријатељицама“, и даје ми да читам романе с местима исподвлаченим оловком...{S} И ја... ни |
| једно седају на диван и загрљени читају романе, заједно седају уз Мондије-ханумин bureau и пишу |
| ам се чудила, као да нисам читала...{S} Романи су ме и довели у земљу духа без душе...{S} Некад |
| дно или друго, никако обоје.{S} Коран и романи, решетке и европско учење, мени се чини, сине, н |
| свешчице, писма од Госпођице, нарочито романи.{S} Хтео је да подметне који роман под Нурије-ха |
| тејзе.{S} У толиким модерним француским романима, она на то не наиђе.{S} Тамо све стварно, ства |
| лакале су.{S} Најпосле су, у француским романима, тражиле „прво зближење” Јулијино с Морисом, и |
| ори, ја одустадох од тога, знајући да у романима нема ништа слично тим разговорима.{S} То је та |
| ича јој о Европи много штошта што она у романима није читала, казује јој о школи, ређа јој шта |
| рем.</note> <note xml:id="SRP19120_N29">Романса.</note> <note xml:id="SRP19120_N30">Млада госпо |
| анумину клавиру одсвирала је две стране романсе без речи: <hi>Свршило</hi> се и <hi>Први Бол</h |
| е оно једанпут срели на улици.</p> <p>— Ромео је говорио Јулији, кад је наслонила своје бело ли |
| ни да је у земљи где су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој није потребан нож ни отров, |
| S} Свет би се мени насмејао, кад би она роптала, јер ја сам јој била учитељ.“</p> <p>— Хоћеш ци |
| коро доведена, муж ти је млад као капља росе:{S} Бог ће вам опростити.{S} И како ће он толико д |
| ој се беле атласке папуче не покваре од росе).{S} Кад нахрани и измилова голуба, он јој летну н |
| xml:id="SRP19120_N26"> <hi>Чевре</hi> - рубац везен срмом или телом</note> <note xml:id="SRP191 |
| т, Јакут, Ђул, Замбак, то јест смарагд, рубин, ружа, крин: да њини мужеви драго камење употребе |
| лаже у сандуке, опшивене телећом кожом, рубље, хаљине, везује бошче, спрема постеље: сутра ће н |
| т, Ђул, Замбак, то јест смарагд, рубин, ружа, крин: да њини мужеви драго камење употребе за прс |
| да нахрани голуба и да набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бокорима јасмина још само по ко |
| .{S} А како и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од руже, вода од руже, ружи |
| S} Каква су јој уста!{S} Као расцветана ружа.{S} Не смеј ми се: она је <hi>нова</hi>.{S} И дола |
| не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од руже, вода од руже, ружичаста, кћи руж |
| о време у њему било.{S} А наша Фатма је ружа везана у киту с лалама.{S} Зар Нурије-ханум и њена |
| } Око младића, на седишту, било је пуно ружа...{S} И наједанпут, каик стаде, младић остави весл |
| хнуо западни ветрић, осетио би се мирис ружа, нарочито лудо исцветалог јасмина, по чијим су неи |
| орти.{S} Видев то, младић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попадаше у море...{S |
| аво.</note> <note xml:id="SRP19120_N43">Ружа: ти си мој славуј.</note> <note xml:id="SRP19120_N |
| , и грувајући у њих песницама и ногама, ружаше Фатму.{S} Најпосле га слуге савладаше, узеше му |
| онесвешћена.{S} Родитељи ништа не виде, руже је што <pb n="213" /> их обрука вичу на глас: куда |
| као у рано лето, где се, између жбунова руже и јасмина, забеласа јашмак какве старице што клања |
| ратко ошишану траву прошарану жбуновима руже и јасмина и бокорима јоргована, у две грдно велике |
| ко и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од руже, вода од руже, ружичаста, кћ |
| од руже ружа, пупољак од руже, вода од руже, ружичаста, кћи ружина...{S} Ову собу ја бих прозв |
| асно чуло, поднесе јој лимун и сирће од руже да мирише, и узе јој трљати сирћетом руке и ноге г |
| оба.{S} Она ми поднесе под нос сирће од руже, и њиме ми истрља слепе очи.{S} Кад се прибрах, ја |
| ој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од руже, вода од руже, ружичаста, кћи ружина...{S} Ову соб |
| а у башту да нахрани голуба и да набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бокорима јасмина још с |
| „...{S}Као да је створена од кринова и руже, у погледу боје; као да је створена од воска, у по |
| к од руже, вода од руже, ружичаста, кћи ружина...{S} Ову собу ја бих прозвала ђулистан (ружичња |
| </note> <note xml:id="SRP19120_N48">Кћи ружина.</note> <note xml:id="SRP19120_N49">Разумна и уз |
| т му.{S} Кад виде непознат ђерђеф мали, ружичаст, сети се да је њен, те му би врло мио.{S} С че |
| же ружа, пупољак од руже, вода од руже, ружичаста, кћи ружина...{S} Ову собу ја бих прозвала ђу |
| , хартије.</p> <p>Робиња јој донесе два ружичаста табачића, који су много мирисали на љубичицу. |
| И виде: ковчег јој покривен везеним, од ружичасте свиле дувком, као да је невеста, а код главе |
| т мору.{S} Њу је Мерсије обукла у своје ружичасто јелдрме и пребацила јој преко косе бели башјо |
| су хтеле кафу, донета по чаша мирисавог ружичастог сирупа.{S} Док се пијаше кафа, Ђултер удараш |
| ш само по који цвет.{S} Она је у једној ружичастој антерији, расплетена, с нанулама поврх папуч |
| поноћи изведоше невесту.</p> <p>У бледо ружичастој свиленој хаљини из Париза, превученој најску |
| } И Фатма је данас изишла.{S} Обучена у ружичасту хаљину, са чаршафом од плаве свиле и с црним |
| исмет</hi>, поштена; <hi>Ћулистан</hi>, ружичњак...{S} Ко би све изређао! ..{S} Свако нешто зна |
| .{S} Ову собу ја бих прозвала ђулистан (ружичњак) да у њој није и један замбак и један јасмин“. |
| е леп тај француски језик, а како му је ружна, грдна та реч!{S} Турски лепо, слатко: <hi>кузим< |
| нио.{S} Испрва га одвраћах лепим, после ружним: и да ми реч, закуне се, па опет...{S} Кад видех |
| , што воли децу, што жали сиротињу, што ружним робињама даје лепа имена; или је волиш, чедо, шт |
| ова, па тако?{S} Скини скут с главе!{S} Ружно...{S} Спусти руку!“ То рекав, повуче јој антерију |
| лепо што је створила природа, а како је ружно што су створили људи!{S} И вечерас сам тетурала с |
| "217" /></p> <p>— Фатма, чедо, ти нешто ружно сањаш.{S} Хоћеш ли мало водице?</p> <p>Камо срећа |
| d="SRP19120_N61">Збогом, Сузанице, моја ружо бела, која си ме волела осам дана.</note> <note xm |
| ом а покривене лозом, бршљаном и дивљом ружом, много исцветалом, хануме, кроз гвоздену ограду, |
| је, но гутајући њен дим, гризући њу као ружу, пошто је измирише.{S} Сестра је зачуђено погледа, |
| е врати у башту, и загледа готово сваку ружу, неодољива је жеља повуче да прислони око на пробу |
| вораше: — Изјави му љубав.{S} Пошаљи му ружу. <hi>Ђул: сенсин беним булбул</hi>.{S} Пошаљи му н |
| .{S} Она изиђе па му донесе једну дивну ружу и рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu, |
| а и лепа, упирући очи у црвену столисту ружу што провирује кроз сиве гране оне старе смокве.{S} |
| црвен, личи на црвену огромну столисту ружу, а из њега лију бели млазеви и плаве Ибрахим-Хасан |
| 15"> <head>XV</head> <p> <hi>Султан-нев руз</hi>, то јест „нов дан, султан дана у години,“ тако |
| то ја идем у механу </l> <l>И што пијем рујна вина.</l> <p>— Нема греха, сине.{S} Грехота је бл |
| ој љуби уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је била као лед хладна, те му се учини као да њ |
| спусти се поред ње и узе је за руку.{S} Рука јој је хладна као лед, њени укочени прсти притисну |
| ло отварале да се кроз њих појави каква рука са зембилом и новцима.{S} На чесмама поред џамија |
| дође, али ми се још никад није подигла рука.{S} Мерсије, мој муж мора свирати у пијано, знати |
| b n="140" /> „Ову халку хватала је њена рука!“... у кипарису над вашим кровом, у смокви с грана |
| па да се посечеш!{S} Па сад, така лепа рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чисто з |
| ет то побеле, запени се: сад му задрхта рука кад принесе чашу устима.{S} Устаде, брзо, и похита |
| дна ногавица му високо задигнута, један рукав сав каљав; у руци му нож... „Падао, тешко мени!“ |
| не, које немају ашчике, досад засуканих рукава, у уским гаћама, чупаве, сад се умивају, беле, ч |
| је узеше абдест; после комшија, засукав рукаве, удари под грло живинче (ножем за „курбан“): шик |
| белом машном, у белим рукавицама...{S} Рукавица му је само на десној руци, гологлав је.{S} Зар |
| e xml:id="SRP19120_N86"> <l>О да сам ја рукавица на тој руци,</l> <l>Да бих могао додирнути тај |
| не Госпођице, у белим ципелама, у белим рукавицама, с много бисера око врата, али не с европско |
| заним прсником, и белом машном, у белим рукавицама...{S} Рукавица му је само на десној руци, го |
| шкарца: у финим европским хаљиницама, с рукавицама и штапићем, иде с једним гавазом.{S} Ја поми |
| стаде насред софе и поче играти ногама, рукама, <pb n="123" /> мишицама, плећима, бедрима, трбу |
| змаче се од ње далеко, ухватив се обема рукама за косу накострешену од страха.</p> <p>Никога ни |
| љубљењем.{S} Ниједно место на лицу, на рукама, на грлу, у коси, не остаде јој непољубљено, и о |
| а</hi>; везе, али не прелази преко лица рукама<pb n="81" /> кад изусти „Мухамед“, не уноси се у |
| га је писао Мухамед.</p> <p>Пошто пређе рукама преко лица при помену имена пророкова и очита кр |
| <p>— Алла’! виче Нурије и покрива лице рукама.</p> <p>— Отвори, тако ти материне љубави!</p> < |
| а она, не гледајући га, покриваше лице рукама и плачући муцаше: „Тешко мени!...{S} Тешко мени |
| гаше више, не даде јој плач, покри лице рукама и клону на миндерлук.{S} Ариф се силно растужи и |
| на се заустави код изласка и покри лице рукама, па се врати и оде до ненине собе, и као да хтед |
| а се грожаху, стресаху покривајући лице рукама: тетка у два маха подиже руку да га удари, али ј |
| на, још од Мухамеда!</p> <p>Сви пређоше рукама преко лица и очиташе молитву.</p> <p>— Нурије ха |
| ара Јерменка груну се у груди, на покри рукама очи, — да не види смрт, јер се осећало да нам се |
| ула је страшно мршавим и необично белим рукама с врата хамајлију, одвојену од других, пружила ј |
| усправи и стаде пред њом с прекрштеним рукама.{S} Свекрва извади „бакшиш“, много низа крупнога |
| обивши натприродну снагу, својим нежним рукама ухвати решетке, повуче их, — срушише се: две даш |
| рече и нападе је пољупцима по лицу и по рукама.</p> <p>" Ариф-ханум љуби само кога много воли; |
| жена, по миндерлуцима, по шиљтетима, с рукама као да просе милостињу, с главама мало накриво, |
| се чује неразговетан шапат, кад клече с рукама на прсима, окрећући главу и погледајући преко је |
| а бивала ближе крају и деф летео брже у рукама једнога старога чочека, потурчене Циганке, и час |
| виде њу овакву, помену Мухамеда, пређу рукама преко лица и беже... „Зар полудела, сирота!“ А о |
| ва и сута као да се нечему чуде, пљесну рукама и забринуто изусте: „Шта ће се, аман “ Нурије с |
| ена му се лудо обрадова, а мајка пљесну рукама и рече:</p> <p>— Шта учини, сине мој?</p> <p>— Ш |
| не сестре од немани...{S} Кад зажмурим, руке ми се учине толико дугачке, да бих могла загрлити |
| дође му телеграм, а кад га је отварао, руке су му се тресле као кад је отварао писмо.</p> <p>И |
| а који је његову уху добро познат..{S} Руке су му се тресле кад је отварао писмо...<pb n="280" |
| </l> <p>Писано је пре неколико дана.{S} Руке су јој дрхтале ]сад отвори друго. ”</p> <l> <forei |
| ести...{S} Лице ми је било као ватра, а руке као лед.</p> <p>— Боже, Мерсије!{S} Боже, Мерсије! |
| смо Госпођичино.{S} Узе да га отвори, а руке јој дршћу, лепе њене ручице...</p> <p>Париз, 11 ју |
| ца, она застаје, диже очи к небу, пружа руке: проси милост од Господа, као просјакиња кору хлеб |
| ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, миловала бих његове хаљине.</p> <p>Нурије се сети |
| узбуђена.</p> <p>— Па и ја сам сакрила руке, али у памети, рече Мерсије.{S} Али, Емир, зар нам |
| о женама: ова има ма’муре они, она има руке згодне за наут у зглавцима.{S} Међу њима су три но |
| ће да се онесвести.{S} А он јој дочепа руке и стаде их љубити страсно, махнито; после јој мири |
| нећу да проводаџишем, мени то не иде од руке.</p> <p>— Ја ћу, рече Фахрије.</p> <p>— Или Мерсиј |
| отвореним, и пешице, по чаршији, испод руке ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бе |
| у, европски намештену; улицом иду испод руке; походе позоришта, опере, шуме — свет; она никога |
| и дању, у друштву!...{S} Он јој узе обе руке, она му то не умеде закратити...{S} Он јој пољуби |
| има здраве руке и ноге.</p> <p>— Здраве руке и ноге су за амалина.</p> <p>— Амалисаће, ако за њ |
| ти?</p> <p>— Радиће...{S} Он има здраве руке и ноге.</p> <p>— Здраве руке и ноге су за амалина. |
| хоће, после јој се учинило да нема леве руке, па доње вилице, па целе главе, па најпосле да нем |
| мал се расвести, изви се из берберинове руке и хтеде кући; али, пред њима стадоше једна затворе |
| стано виде један високи зид који њихове руке не покушавају оборити, јер мисле да га је подигао |
| ује се, као дервиш у молитви; па подиже руке и прекрсти их, врховима прстију додирује рамена, и |
| о.{S} После поче да је замишља од своје руке и да јој љуби уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука |
| , она замисли лице Госпођичино од своје руке, па је ижљуби.{S} И друге своје учитељице (Туркињу |
| не звекиром, но дланом своје мале меке руке, и учини јој се као да је лупнула срцем; и никад ј |
| да би их могле обухватити и оне женске руке што се занимају само везом; у обе су очи као бадем |
| } После су отишле на абдеслук те опрале руке и уста и ушле у Мондије-ханумин типичан салон, поп |
| foreign>: омирисана јој коса, ижљубљене руке, пољубљена уста...{S} И сети се романа <foreign xm |
| е пржене мока кафе.{S} Па какве су њене руке, њене ноге!{S} Емир-Фатма има једнога белог гаћаст |
| па као тога голуба крила, такве су њене руке.{S} Мерсије иде мало потешко, а Емир као да не ста |
| акала за Госпођицом и мирисала сестрине руке уместо руку Госпођичиних.{S} Никад није ни помисли |
| исприча да јој се учинило да нема десне руке, а кад је пробала, она је могла да је стегне колик |
| неба; од његових грана чиниле су јој се руке.{S} И опет се чуђаше како је велики, као што се чу |
| ти је? упита Мерсије; али кад она смаче руке, уплаши се — била је бледа као смрт.</p> <p>— Кога |
| чешљала и неговала!“ После јој миловаше руке, тепајући им, па кад виде ожиљак, она је нежно пре |
| а с мало осећаја.{S} После јела опраше руке у и уста на абдеслуку, па се вратише на софу да пи |
| час, па сви скочише, на доксату опраше руке и уста; а кад се вратише, софра дигнута, „софра-ал |
| вао...</p> <p>Девојке цикнуше и сакрише руке иза леђа.{S} Фатма је врло поцрвенела и смејала се |
| и оде на абдеслук: опра сапуном уста, и руке.{S} Понова леже, плачући, поклапајући лице па узгл |
| : ништа се не види, само ишарана лица и руке, јер решетке су врло густе.{S} Па су прошле кроз п |
| ће, да им не би комарци нагрдили лице и руке, и ноге, босе.{S} Из предсобља се шири дим од оман |
| , сав у бело, <pb n="109" /> опра уши и руке до лактова, па метну босу ногу на мрамор.{S} Она, |
| а, Нурије1“ — „Нема, сестро.“ Она пружи руке и очајно изусти: „Алла’!“</p> <p>Око по ноћи посла |
| <p>Испраћајући пријатељицу, Ариф пружи руке као кад се Богу моли, да јој она што скорије дође, |
| леношћу, и на глас су просили, пружали руке називајући хануме лепотама, султанијама, драгим ка |
| и робиња.</p> <p>— Чујем...{S} Пипни ми руке...{S} Лед!</p> <p>— Што се бојиш?...{S}Од јасмина |
| сам решетке, трипут...{S} О како су ми руке јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака, решетке би |
| јући, а она не скидаше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не употреби силу, већ опет поче, брз |
| иблиотека и клавир.{S} Свираху у четири руке <foreign xml:lang="fr">Reproche d'Amour</foreign>, |
| досно, па потрчавши пред тетку сави јој руке око врата и узе је љубити; и она њу љуби и муца:</ |
| те закитим...</p> <p>Кити је, дршћу јој руке.</p> <p>— Слатка суто, шта ти је?!</p> <p>— Емир ч |
| те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим скут...{S} Воли те, љуби те, чека те |
| же да мирише, и узе јој трљати сирћетом руке и ноге готово укочене.{S} Фатма се тресе, одскаче |
| лице поцрвене, чак и чело: поклопи се у руке и зајеца, зарида гласно као дете.{S} Старци је не |
| ље: срамота ме! узвикну па сакри лице у руке.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!{S} Mon |
| умео твој отац, ако би му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не смем), већ по једној |
| ала, метала лактове на колена а главу у руке, и наједанпут скакала и ослушкивала да ли иде теча |
| и очи.) „Али он ће радити: здраве су му руке и ноге, здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он на ов |
| ди те побеже удно собе, ту чучну, метну руке на лице и заплака.</p> <p>— Плаче сад кад треба да |
| ифтара, те чим од стола устану и оперу руке и уста, она ће се одвојити с њим...{S} Обоје грозн |
| да јој дршће глас, и осећа да јој дршћу руке.{S} Погледа је у очи: ...</p> <pb n="159" /> <p>— |
| <pb n="168" /></p> <p>— Е, да му љубиш руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два три дана с њ |
| и да често забораве да ли су се с неким руковале, те питају: „Пардон!{S} Да ли сам се с вама по |
| ање са женама лице на лице, тако њихово руковање с људима руку у руку.{S} Оне ништа не осете, н |
| ставио, по европски, и кад би се с нама руковао...</p> <p>Девојке цикнуше и сакрише руке иза ле |
| с лепо, Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руком место где ће сести и она прође поред њених гостиј |
| или рукопис!{S} Омилова га и погледом и руком, па, осврћући се, отвори долап; раши мало један д |
| увлачећи се у њену свест, а она га гони руком из свести...{S} Па оде мислити на Мерсију, учини |
| ући јој оно што је затражила, додирнути руком њену срећну руку, или, у хитњи, дотаћи се телом њ |
| осле да заплаче.{S} Он јој ухвати левом руком десну руку, пољуби је.{S} Кроз жене забруја нешто |
| нум служаше Госпођу Аристид сама својом руком, шапћући јој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас |
| му, па њу дај мајци: мајка ће је својом руком опрати...{S} Ево је мастика!...{S} Ја без дувана |
| едаше жуту, и чисто подбулу, с увезаном руком, па се застидеше.{S} Свекрва устаде и оде, а она |
| мушким била с откривеном главом, једном руком диже антерију на главу а другом покри лице...{S} |
| и слушају га; он, обучен а бос, једном руком држи чибук, другом хвата прсте на нози, и нешто п |
| што да ти кажем.</p> <p>Али она одмахну руком и рече:</p> <p>— Остави ме, дете!{S} Ја сам данас |
| близу Алаџа-Имарета“...{S} И он познаде рукопис.{S} Аманет: женско дете од три месеца!{S} И пис |
| диже заклопац са шарене кутије.{S} Мили рукопис!{S} Омилова га и погледом и руком, па, осврћући |
| од моје Госпођице“, и загледа се у лепи рукопис, у карактеристична дугуљаста, коса слова симпат |
| је створена од воска, у погледу мишица, руку и грла.{S} Лице јој је најлепше, али то је увек је |
| сам се припијала уз њега, хватала га за руку као дете мајку, затварала сам очи, да се не онесве |
| дознати; јер то мушко што нас хвата за руку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж не воли? упита Е |
| из ока, спусти се поред ње и узе је за руку.{S} Рука јој је хладна као лед, њени укочени прсти |
| ивена глава „Откриј лице!“ Ухвати је за руку...{S} Гледа јој, он први, што је толико година кри |
| а слушала, довека би се држала с њим за руку, никад не би дигла његову главу са својих груди.{S |
| им стаблом, око кога је често обавијала руку, као да је замишљала струк брата, кога није имала. |
| у духу сам, на светли празник, пољубила руку свима милима, с тејзом и Мерсијом сам се загрлила |
| на лице, тако њихово руковање с људима руку у руку.{S} Оне ништа не осете, ни страха, ни стида |
| и.{S} Пошто му она метну чело и уста на руку, он хтеде да је омилује, па се трже и брзо приђе м |
| ји, кад је наслонила своје бело лице на руку:</p> <l> <foreign xml:lang="en">O, that I were a g |
| ричини „нелегалан“ пољубац спусти ни на руку, а камо ли на лице.{S} С тога, понеки дан, само тр |
| p> <p>Она му брзо приђе, притисну му на руку усне и чело и тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла, б |
| ћи лице рукама: тетка у два маха подиже руку да га удари, али је задржа његова мајка.</p> <p>По |
| у снагу никад се не би понизио да дигне руку на жену.{S} Зарези капиџик и метну дебелу гвоздену |
| е клањати гладан.{S} После ифтара прање руку и уста, па људи с фењерима иду у кафану; жене, пош |
| /p> <p>И пошто јој метну теме на скут и руку, брзо, без устезања, исприча јој сву тајну њене ун |
| тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја никога немам?{S} Зар сам ја на о |
| не умеде закратити...{S} Он јој пољуби руку, она му ни то не умеде закратити...{S} Поче јој го |
| ре и обложи хајдучком травом, она пружи руку, с белом крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он то учи |
| ошле! изусти он готово спонтано и пружи руку Фатми.{S} Пошто му она метну чело и уста на руку, |
| уњена, хоћу да се убијем; муслиманка ми руку задржава, меће револвер у футролу, оставља га: она |
| , да ми то одликовање јави.{S} Десну ми руку пружи да ме подигне до себе <hi>човека</hi>, а лев |
| о страшно, а смејао се, пружајући кћери руку, да је пољуби.</p> <p>...........</p> <p>Прође чит |
| ини скут с главе!{S} Ружно...{S} Спусти руку!“ То рекав, повуче јој антерију, она спаде: остаде |
| ... не могу сама, понови тише пружајући руку.</p> <p>Пашиница се сад трже и рече:</p> <p>— Госп |
| чини то готово и не опази.</p> <p>— Дај руку, кјучук-ханум.</p> <p>Она пружи своју малу белу ру |
| тно; готово се наљути.{S} Па пустив јој руку, скочи, а стара, видевши Фатму онако бледу, уплаши |
| де човек жени устаје на ноге и љуби јој руку, дохвата махраму, придржава горњу хаљину, пушта је |
| ука где јој сеђаше свекрва, и пружи јој руку с гривном.</p> <p>— Зашто се тако тешко закопчава? |
| ef target="#SRP19120_N107" /> Зар ће он руку на жену? <pb n="215" /></p> <p>— Неће.{S} Али, на |
| b n="159" /> <p>— Е, девојке, змије око руку, змије око врата да су тобоже обазриве...{S} Где с |
| башти би разнео Џемала: тамо ногу, тамо руку, тамо главу...{S} А где ли би било срце, оно широк |
| таоца с кола, и пружали ханумама уместо руку мишице: оне су ослањајући се на те мишице излазиле |
| пођицом и мирисала сестрине руке уместо руку Госпођичиних.{S} Никад није ни помислила да јој ов |
| ли у око, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, нарочито у танку половину — Емир-Фатму.“ |
| кад је год пошао и дошао пољубила га у руку.{S} Родила му тек што је напунила четрнаест; али з |
| видела си ноћас..</p> <p>Она погледа у руку и сети се како ју је назвао, па јој би тешко.{S} А |
| потчињеност, притрчава јој и љуби је у руку.</p> <p>Што јој дохвата махраму, што јој придржава |
| Шехназе-ханум, кад је унуке пољубише у руку.</p> <p>Оне се закикоташе грлећи бабу.</p> <p>— Му |
| росте су љубиле своје мужеве у скут и у руку...{S} Фатма се обукла у нову плаву свилену хаљину, |
| алопре изведена, пољубила је у скут и у руку нене и родитеље, поздравила се с родом, и сад седи |
| од земље темена и пољуби их у скут и у руку.{S} У зеленој антерији, с каик отосом, нене зајеца |
| а јој закопча гривну, а она је пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С минара је објављено вече о |
| иђе јој сав узрујан, али је не пољуби у руку као Европљанин Џемал већ је страсно стеже као Азиј |
| глас њине душе.{S} Да муж жену пољуби у руку!{S} А француска васпитаница Туркиња Фатма, какву в |
| оздраву на Јалијама, и што је пољубио у руку „на виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже на |
| е, тако њихово руковање с људима руку у руку.{S} Оне ништа не осете, ни страха, ни стида, и не |
| исмо, па истрча из собе и пољуби нену у руку и рече:</p> <p>— Аман, нене, где је та ханума што |
| и да омилује Памука, она му пружа своју руку.{S} Она још не погледа кроз одшкринуте шалоне, не |
| да морају да се узбуде кад осете своју руку у његовој.{S} И како ли то изгледа?{S} У мушкој ве |
| лику да јој бар стисне малу, белу, милу руку, кад не сме да је пољуби.</p> <p>----</p> <p>Гости |
| а време вечере, они јој опазише увезану руку и уплашено је упиташе шта је то?</p> <p>— Секла са |
| икну весело и узе јој мршаву, смежурану руку, јако притисну на њу своје чело, па је подиже на с |
| оја уста, и наједанпут, нити осећа њену руку ни своја уста: у свему је он, његова душа...</p> < |
| латкога сна никад не пробуди; држи њену руку у својој, и чини му се да је у тој малој ручици он |
| шјорти са своје главе и зави јој рањену руку...</p> <p>Кад пашиница изиђе, робиња рече:</p> <p> |
| упа срце! рече Фатма узимајући робињину руку, а у томе, преко ограде долете писмо.</p> <p>Ханум |
| је „хвала Богу“ здрав, она рашири десну руку на прсима, погледа у стихове из корана који вишаху |
| аче.{S} Он јој ухвати левом руком десну руку, пољуби је.{S} Кроз жене забруја нешто као звоно.{ |
| векрва шије; она јој се загледа у десну руку: како лепо држи иглу, а она је мислила да не уме н |
| затражила, додирнути руком њену срећну руку, или, у хитњи, дотаћи се телом њеног срећног тела. |
| и лепи конак на Босфору на анадолској и румелиској страни оплаках као оца: они су ми од оца ост |
| зване „просјаци“, зато што сад отиду на румелиску страну, сад на анадолску, и стану у малом при |
| ) пређемо на европску страну, на страну румелиску, како овде кажу.{S} У башти крај Босфора, где |
| тнаест година, израстао као кипарис, па румен као зрели нар; чињаше ми се као Енглез:{S} Енглес |
| ме, питајући: „Ко?{S} Шта?“.{S} Али јој румен обли све лице Срећа те се на месечини то готово и |
| у то не верујем, јер с мојом љубављу је румена девојка, лепо очешљана и закићена, сва у црвено: |
| вши га, погуркују се, стежу се, уздишу, румене, као да никада досад нису виделе нешто што толик |
| ди он... у белој хаљини...“ па штипкаше руменим прстима лице, да порумени, грицкаше белим зубић |
| гледа с оним осмехом што јој је раширио румено лице: први пут не осети за странкињама празнине, |
| ир; ако им муж не подели на равне части румену јабуку — свађа.</p> <p>— Снаха му није у тој кућ |
| кад угледа унуку сасвим измењену, врло румену, с лицем раширеним у један бескрајан осмех.{S} П |
| бокорима јоргована, у две грдно велике „рунделе“ као два дивна уметничка ћилима од цвећа, у вод |
| е другим; да цвеће метну за појас или у рупицу од капута, па кад увене да га баце попуњавајући |
| ма.{S} Сети се пољупца оне младе и лепе Рускиње, па јој би некако тешко, као да је ово сећање б |
| од пољубаца оне две жене, Францускиње и Рускиње, него се отрезни, расвести и скочи, пређе башту |
| ице доведоше им једну младу и врло лепу Рускињу.{S} Фатма никад дотле није била видела жену из |
| моја сестра од стрица заљубљена у лепу Рускињу!</note> <note xml:id="SRP19120_N24">Буди паметн |
| скињу што је једном рекла за једну лепу Рускињу, а једна Францускиња се насмеја и изусти: „Тако |
| друге стране путање, обученом у свечано рухо шарено као по ливади цвеће, стоји домаћица Сафет-х |
| атлаза, јаше његов унук у новом шареном руху, бисерна кићанка додирује му рамена, с феса челенк |
| намо каква му је мајка; ни два прста на руци нису једнака, а камо ли две сестре.{S} А оне нису |
| зе, и ако не зна како везе.{S} На левој руци јој је Џемалов прстен, али она јој је под ђерђефом |
| како ли то изгледа?{S} У мушкој великој руци женска мала ручица.{S} Али свакако то је пријатно. |
| ва да јој није охладнела ручица у њеној руци.{S} Мирно, нечујно живела је на овом свету, па так |
| оју малу белу ручицу, која у црнкињиној руци изгледаше као снег на угљу: робиња принесе својим |
| ама...{S} Рукавица му је само на десној руци, гологлав је.{S} Зар је то Турчин?{S} Леп!{S} Очи |
| чице осташе у њеној искрвављеној десној руци...</p> <p>Уместо да пође к њој, да је убије, њен о |
| 20_N86"> <l>О да сам ја рукавица на тој руци,</l> <l>Да бих могао додирнути тај образ!</l> </no |
| излази без оружја; па једном посече по руци друга, други пут на другога пуца, трећи пут на тре |
| око задигнута, један рукав сав каљав; у руци му нож... „Падао, тешко мени!“ — „Аман, Ахмед, што |
| и госпође, и двораше их с новим јелом у руци.{S} И за час, па сви скочише, на доксату опраше ру |
| најмлађа, па робиња са шареном бошчом у руци; и кад бише до пола дворишта, или боље рећи дивног |
| је ништа због мајке; мало, па изиђе да руча, по турски, готово с ногу; па пошто се мало одмори |
| ође из места где је са службом, код њих руча, код њих вечера, код њих спава: соба му до собе ве |
| авим нестрпљењем погледа у часовник: да ручају, па да се он с њом одвоји... сад је здрава.{S} С |
| њама, слушкињама; слуга му доноси воде, ручак, вечеру; он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га |
| > <p>— Алла’!{S} Зејнеб-кадун!...{S} За ручак: сира и хлеба, ко може да једе, ко не пости; а за |
| <pb n="167" /> ништа не наређује ни за ручак ни за ифтар.{S} За ифтар су, још пре две вечери, |
| ела!"</p> <p>У томе се чу кашљуцање: на ручак долази Али-Рашид-беј.{S} Старац пред вратима скид |
| а.</p> <p>Седеле су до пред вече, ту су ручале, и много се разговарале: о Цариграду, о писму бе |
| а?{S} У мушкој великој руци женска мала ручица.{S} Али свакако то је пријатно.</p> <p>— Ако нек |
| мислила да спава да јој није охладнела ручица у њеној руци.{S} Мирно, нечујно живела је на ово |
| га отвори, а руке јој дршћу, лепе њене ручице...</p> <p>Париз, 11 јуна 1905</p> <p>Драга мала, |
| својој, и чини му се да је у тој малој ручици он, његова душа.{S} Он је нежан, питом, воли да |
| ивена лица, с његовим прстеном на белој ручици; и час-по дође му жао што је покрила главу не са |
| мисли и јаче се уз њу припија, диже јој ручицу и меће је на своја уста, и наједанпут, нити осећ |
| ханум.</p> <p>Она пружи своју малу белу ручицу, која у црнкињиној руци изгледаше као снег на уг |
| х дубоко дише — заспала!{S} Одмах после ручка, кад би човек требао да има мира; али, јесте, ста |
| итељима: они ће јој сутра бити гости на ручку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу веселу: није ј |
| овом ја, па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да уништавамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо |
| фин ђерђеф (који је она од куће донела) с разапетом белом свилом, да је учи некаквом новом везу |
| gn xml:lang="fr">saut de lit</foreign>, с фризуром, без чарапа, у црвеним сактијанским терлуцим |
| а: снаха јој направи „од земље темена“, с дувком на лицу, па се усправи и стаде пред њом с прек |
| ног Писма.{S} Најпосле га добих, једва, с муком, па се удадох за човека широких погледа, који о |
| ледале су море...{S} Одатле, са залива, с његовог пристаништа, полазиле су лађе за Цариград, за |
| цепт; али, пошто га прочита, исцепа га, с речима;</p> <p>— Кали броматиум квари стомак.{S} Натр |
| {S} Послах роба по сина...{S} Нашао га, с друговима...{S} Другови га доведоше мени.{S} Кад виде |
| оће да се прибере где је.{S} Крај њега, с десне стране, бејаше револвер.{S} Видевши њега крваво |
| има се разговарала и кад је била млада, с народним чешљањем, <hi>аврапама</hi>, у народној хаљи |
| ове, многе пашинице дошле из Цариграда, с кћерима, које међу собом говоре енглески, по новој мо |
| и удатој за Јерменина: остала без мужа, с децом, и пошто јој је била мала пензија, она је радил |
| местила!...{S} Боже, колико сам сањала, с Мерсијом, о дану кад ћу на главу метнути шешир.{S} Ја |
| ништа није сплетено, с дувком од тела, с велом, али не и с венцем од мирте или неранџина цвета |
| ке капије са звекирима и халкама споља, с мандалима изнутра, у грдно висок оградни зид.{S} И он |
| или сребрни судови са сиром, кајсијама, с татлијама и са слатким од смокава; па су и старе и мл |
| чаршију.{S} Девојке, идући за мајкама, с печима на лицу, подрхтавале су од сусрета с младим љу |
| ринску кућу с кафезима а и са шалонама, с електричним звонцетом на капији поред халке и звекира |
| } Све потрчаше око ње с хладним крпама, с врућим цреповима, са сирћетом и етром; а Мерсије је с |
| , у белим ципелама, у белим рукавицама, с много бисера око врата, али не с европском фризуром, |
| мушкарца: у финим европским хаљиницама, с рукавицама и штапићем, иде с једним гавазом.{S} Ја по |
| капци.{S} Потпоручник, онај у папучама, с раскопчаним мундиром и бројаницама, заспа крај миндер |
| три младе Цариграђанке: све у фереџама, с јашмацима, јер чаршаф, с кога је „запт“ дигнут поодав |
| окрива жуто, мртво лишће; по крововима, с којих се цеди вода, и по сасвим голом дрвећу скупљају |
| е хаљине с дубоко изрезаним струковима, с цвећем на грудима, и с лепезама, тргоше се од тога уз |
| се шета, код тетке седи ноћу с новима, с онима <pb n="269" /> што се буне и што буне.{S} Ноћу |
| ли празник, пољубила руку свима милима, с тејзом и Мерсијом сам се загрлила небројено пута, и б |
| је обично говорио с децом, са старима, с болеснима, и са сиротињом:</p> <p>— Шта има, Ајше-кад |
| их жена, по миндерлуцима, по шиљтетима, с рукама као да просе милостињу, с главама мало накриво |
| ве ћутећи, свих шест у црним чаршафима, с црним густим печима спуштеним на лице, те су личиле, |
| чери не развише се, осташе у чаршафима, с печима посувраћеним преко главе, те им се све лице ви |
| {S} Преко баште иде Нурије без јелдрма, с белим муслином преко косе, обучена.{S} Сафет слете ни |
| ту није ништа сплетено, лежи насмејана, с отвореним очима, те жене тумаче да јој је жао младост |
| ва доба, школована, начитана, слободна, с људима се разговарала и кад је била млада, с народним |
| ију, зачу се из куће пуне веселих жена, с пригушеним кикотом, и она скочи и полете, у танкој, п |
| као мушко, у краткој кошуљи, раздрљена, с чуперцима јако каносане косе.{S} Била је легла.{S} Ут |
| ху, бисерна кићанка додирује му рамена, с феса челенка трепери, сија се као сунце: бубњи и зурн |
| једној ружичастој антерији, расплетена, с нанулама поврх папуча (да јој се беле атласке папуче |
| везење чеврета.{S} Девојка се, истина, с момком не познаје, али ипак пита се, хоће ли тога и т |
| пре тога Цигани, од прозора до прозора, с бубњем и песмом, певају:</p> <l> Кристал прозори отво |
| .{S} На Јалијама, тога дана, крај мора, с музиком таласа о животу и вечности, гасио се један жи |
| челу, до ње с десне стране њена сестра, с леве њена рођака дошла из Цариграда за свадбу њена је |
| им-Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, с душом, својина је својих мужева.{S} Људи им се зову Ш |
| у хаљинама, разне боје, кроја и укуса, с драгим камењем као да су га купиле у Солунском пољу, |
| окрете.{S} Па за час као да помахнита, с најгорим речима полете Фатми: дохвати је за рамена па |
| узбуђене, с чаршафом а откривена лица, с његовим прстеном на белој ручици; и час-по дође му жа |
| небројено ханума сасвим отворена лица, с белим муслином преко косе, па пуше и гледају у Босфор |
| могу сама, рече тихо.</p> <p>Пашиница, с исеченом косом као мушкарац, у белој памучној антериј |
| м, баш волела да се она, крадом од оца, с њим састане и поразговара, јер с Европљанком је одрас |
| во да узму абдест и да клањају, па тад, с бројаницама, да седну у једном ћошету.{S} Сестро, пре |
| вима поздрави.{S} С тетком, с три нове, с Мадам Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби се у један о |
| > <p>— Оне сиротице, просте, без књиге, с иглом и концем, питају хоће ли ..{S} Па зар да се не |
| ду, па изиђе, намеравајући да опет уђе, с мајком <pb n="233" /> му, да га обе моле да једе.{S} |
| оној њеној дугачкој антерији емир-боје, с њеним сребрним аврапама: кад јој Ђулренги јави да је |
| и, пошто дође и каже да мора да путује, с мужем, инжињером, чак у Каиро.{S} Опа се није устезал |
| у; жене, пошто су се очешљале и обукле, с фењерима иду у комшилук, а свака носи бошчицу — с рад |
| ме ; она га нахрани из скута.{S} После, с неном оде у коначко двориште, да види и омилује коње: |
| човек слободан и пре женидбе, и после, с упрљаним телом и осакаћеном душом, кад је љуби испити |
| ан затекао, гдегде смешном, раскопчане, с косама по јастуцима.{S} Ариф је прошаптала најтишим ш |
| : не скида очију с ње, лепе и узбуђене, с чаршафом а откривена лица, с његовим прстеном на бело |
| е без људи, две и две, једнако обучене, с једном цигаром, с водом из једне чаше; и срећне су... |
| е ли ..{S} Па зар да се не питају фине, с три књиге, и четири, више...{S} Наша Фатма и грчки зн |
| ј конака; гледао је у башту, у прозоре, с трамваја.{S} И једва напослетку...{S} Хтео је полудет |
| тки и свекрви, па хануме, све три босе, с башјорти на глави, узеше клањати вечерњу молитву, и к |
| чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, хануме, |
| посади до једне енглеске посланиковице, с којом се она упознала у Цариграду, и која јој често п |
| а га доводе.{S} Али и сиротињско плаче, с муком га преваре и доведу... досади му се његово чудн |
| лице — кваси га, па га поквашено љуби, с њега пије своје сузе, <hi>њега</hi>: у свакој тој њен |
| ф-ханум.</p> <p>— Ја сам, ханум-ефенди, с ханумама за то: да се вашем сину нађе какав рад.{S} Ј |
| јзе. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, с гостима,“ рече једна робиња, а њој дође криво, и живо |
| у скут и у руку.{S} У зеленој антерији, с каик отосом, нене зајеца кад угледа унуку сасвим изме |
| и живота, а јесењи ветар звижди, уноси, с маха на мах, кроз један отворен прозор по који мртав |
| ада, пребаци преко косе танки башјорти, с којим је малочас изишла пред Мухамеда, кад је клањала |
| S} Неколике младе жене из унутрашњости, с црвеним ноктима, набељене турским белилом, са сурмом |
| у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако убрзаним дисањем.{S} Она хтеде да виче, да викне |
| пих предрасуда,“ говориле су оне мајци, с којом немају готово ништа заједничко, ниједан гест ње |
| јскупоценијом чипком, дубоко изрезаној, с врло дугачким скутом који за њом носе две црне робиње |
| у харем две младице с једним венчањем, с оцем и мајком.{S} Робиње јој и даље носе скут, Мерсиј |
| добро.</p> <p>— С Алаховим допуштењем, с Пророковим одобрењем, ја сам дошла, Ибрахим-Хасан-беј |
| атреним вранцима с посребреном оправом, с бока тих кола скочи млад црнац, <hi>дилавер</hi>, у р |
| , да се са свима поздрави.{S} С тетком, с три нове, с Мадам Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби |
| з чарапа, у мундиру сасвим раскопчаном, с бројаницама...{S} У ову грају, у урнебес, ушао је Џем |
| две, једнако обучене, с једном цигаром, с водом из једне чаше; и срећне су...</p> <p>— А ми, но |
| дифе, извезен златом, поднизан бисером, с кићанком од свиле и крупна бисера; а донела јој га ње |
| ој свиленој антерији с дугачким скутом, с аврапама, и много накићена, од свих је лепша, стасити |
| ра човека и као пријатеља, и кад му он, с кратким китастим уводом, поче говорити о пијанству ње |
| кати на њихово друштво из основа рђаво, с обичајима, који су њима постали закон, до зла Бога из |
| очима, стару ханум-нену, сву у зелено, с белим башјортиом на глави; клечи поред мртве унуке и |
| оту <pb n="132" /> ништа није сплетено, с дувком од тела, с велом, али не и с венцем од мирте и |
| тељ.{S} Како је то лудо!{S} Он је умро, с њим је свршено; али, дете неизведено па пут, поведено |
| естра нису добре?{S} Оставите ме, децо, с Фатмом, да је испитам.{S} Идите да се Богу молите: уз |
| е глава Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с белим башјортиом, која показа оба реда зуба белих као |
| е !...{S} А стара, тресући се као прут, с муком, закле их у Божју љубав да ућуте...</p> <p>— Не |
| едницу“.{S} Ушавши у једну велику собу, с прљавим подом, она угледа око једног дугачког стола, |
| се није нешто наљутила?“ Али у друштву, с песмом и свирком, поред тетке коју толико воли, она с |
| л-беј, ти треба да изиђеш... у чаршију, с друговима...{S} Иди на ваздух...{S} Све у соби, толик |
| о као кипарис, у црним хаљинама, фраку, с дубоко изрезаним прсником, и белом машном, у белим ру |
| на Енглескиња, први пут дошла у Турску, с чуђењем упита какво је то женско весеље, она викну да |
| ојој соби за одмор: лежи на миндерлуку, с чаршафом, ничице; подиже је: лице јој је мокро од суз |
| бложи хајдучком травом, она пружи руку, с белом крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он то учини оби |
| појави се <hi>човек</hi> у црном оделу, с фесом, „леп као султан Азиз“, а турске жене вриснуше; |
| Оне је погледаше жуту, и чисто подбулу, с увезаном руком, па се застидеше.{S} Свекрва устаде и |
| м као да су га купиле у Солунском пољу, с бисером као да су га вадиле из Солунског залива.{S} С |
| , откривена лица, оборених очију, нему, с робињама крај себе које је хладе грдно великим лепеза |
| рат, и једна вита Енглескиња у костиму, с плетеном белом капом и плавичастим дугачким густим ве |
| еда унуку сасвим измењену, врло румену, с лицем раширеним у један бескрајан осмех.{S} После је |
| је бар смео љубити, очешљану и обучену, с цигаром.{S} Седам дана није постила: осмог оде у хама |
| и вечерњу молитву, и кроз мртву тишину, с времена на време, чуло се јасно изговорено „Аллааа!!“ |
| својих десет година, и једну слушкињу, с бошчицом: иду у хамам...{S} Као на крилима оде кући.{ |
| етима, с рукама као да просе милостињу, с главама мало накриво, седе, нихају се, изговарају с х |
| м од дувана гледаху у њу, младу и лепу, с пуно страсти; па тад стаде насред софе и поче играти |
| оше и одоше у једну собу окренуту мору, с мало отвореним шалонама, па брзо пређоше у другу из б |
| на у чаршафу и један човек у јапунџету, с капуљачом на глави...</p> <p>И ако је месечина као да |
| оћа и халве, и с онима што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледам и пакосно им завидим: бла |
| ње се на јабуку...{S} Сакривен у лишћу, с јабуке је видео пет пута, и — занео се... „Ја осећам |
| ве у фереџама, с јашмацима, јер чаршаф, с кога је „запт“ дигнут поодавно, носе обичне, а фереџу |
| другом с много срца.{S} Опет поче Ариф, с пуно темперамента.{S} Док се шалила, говорила је турс |
| орити, Мерсије није могла.</p> <p>Ариф, с оне три нове, проведе кроз лавиринт што се зове Ибрах |
| ушла је у суштину свега што је око њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају женској деци име <hi> |
| !{S} Нисам могла.{S} Подмитих кадије... с кућом и хиљаду лира...{S} Одредише му Солун...{S} Кад |
| ете тетки и рече:</p> <p>— Да изиђем... с Фатмом, тејзе?</p> <p>Тетка му се зграну:</p> <p>— О |
| ли се помирила госпођа стрина с Мон... с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, рече она и дубоко узда |
| вер, према коме осећа сестринску љубав: с њим је одрасла, од ње је старији две године, а од род |
| а уза се људе, организаторе револуције: с њима се разговара и договара, она им ради.{S} А Емине |
| исте глупе предрасуде, старе, изанђале: с човеком не сме да седи ни савремена жена као ни она с |
| расте; а кад старац, њему и не зарасте: с њом иде у гроб. <pb n="225" /></p> <p>Кад Фатми бејаш |
| , као да се расвешћава, узе се стидети: с мушким сама ноћу!{S} А никад досад није била ни дању, |
| тетке остаје и „лежи по неколико ноћи“; с тетком се шета, код тетке седи ноћу с новима, с онима |
| {S} Врева је заглушивала уши сватовима; с времена на време чуло се понеко промукло „јашас'н“<re |
| олеандра њима се, час-по, учини човек; с оне стране зида обраслог у винову лозу и бршљан чује |
| ла си, чедо, земзем, па сад иди Џемалу; с њим вечерај па спавај.{S} Ми смо позвате код Дервиш-б |
| енгијом у затворена кола <pb n="137" /> с вратаоцима на којима су поврх стакла шарене дашчице.{ |
| ум сут-ана?{S} Моја мајка <pb n="69" /> с њом не говори.{S} Је ли то случај или судбина?{S} Оне |
| дадох реч!{S} А сад се чак и заклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако не учиниш ноћас нешто, ку |
| Боже, Мерсије!{S} Боже, Мерсије!...{S} С ким би ти тако, слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним ш |
| Нурије „Чујеш ли <hi>сабах</hi>?...{S} С минара се чује јутарње позивање на молитву, разлеже с |
| да су му оне што и мушки, другови...{S} С њима се спрема за испите... мора радити, јер тетка мо |
| удала.{S} Ти не знаш шта је човек...{S} С младићем сама девојка, и то још ноћу!..{S} Ти си луда |
| : стиди се, нису сами; али крадом...{S} С грозничавим нестрпљењем погледа у часовник: да ручају |
| олитву, а она несвесно покри косу...{S} С оградног зида паде цреп; обе дигоше очи, — човек!...{ |
| огледа се у огледалу, а и за кога?..{S} С другарицама је седела, и разговарала се, на Нурије-ха |
| је не пробуди један грлати симиџија.{S} С њом се пробуди и <hi>оно</hi> што је заспало кад и он |
| о наше, ја се с њима не бих дружила.{S} С нашима морам: наше су.</p> <p>Сафет рече брзо и неоче |
| о брзо пусти, отиде му неизмилована.{S} С оне три се затварао, па га нисмо виђали поваздан.{S} |
| , да их пред Европом брани, заступа.{S} С великим црним очима, старија девојка а по изгледу так |
| ако је далеко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није говорила; одговарала му је н |
| пусти ни на руку, а камо ли на лице.{S} С тога, понеки дан, само трчи за њом, кад је ту Џемал.{ |
| аке, редом, да се са свима поздрави.{S} С тетком, с три нове, с Мадам Аристид и с Мадмоазел Дар |
| е се мало разгали: „Ја сам јој први.{S} С њим се познаје од пре неки дан, а са мном откад!“ И п |
| се преудаде Фатма, Ариф се промени.{S} С колико је куражи говорила и с колико енергије радила |
| ети се да је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к вратима да она уђе, а мајка му се |
| је пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С минара је објављено вече одавно, али Фатма није чула: |
| печа нису дигле: отишле су к Депоу.{S} С времена на време, Фатма је осетила да је пређе лака д |
| р је то живот?!“ па одоше на терасу.{S} С терасе се виде минара, кућни кровови, смокве, одеандр |
| ује се жагор и кикот, пригушен смех.{S} С минара Алаџа-Имарета разлеже се „Аллах екбер“ и губи |
| ет ослободи: на капиџику је катанац.{S} С минара се зачу позивање на последњу молитву, а она не |
| {S} А знате ли одакле сам га видела?{S} С беј-аџова<ref target="#SRP19120_N31" /> балкона.{S} Т |
| тна.{S} Па на што су јој њени снови?{S} С ким ће да их оствари?</p> <p>Сутрадан, у вече, после |
| а.{S} Могла бих у слободу, али како?{S} С оним који зна шта је то слобода.{S} Ја, госпођице, сл |
| мину дворишту био је велики црни ован — с вараклаисаним роговима и црвеним тракама као за Курба |
| евојком, расплетеном, обученом у црно — с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом љубављу ј |
| иду у комшилук, а свака носи бошчицу — с радом!{S} Највеће нераднице рамазанских ноћи раде: ши |
| <p>— Ти!</p> <p>— Ја...{S} Ја.</p> <p>— С мушким!!</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, yes!</for |
| Али, хвала Богу, све је добро.</p> <p>— С Алаховим допуштењем, с Пророковим одобрењем, ја сам д |
| .{S} Нурије се прибра и рече :</p> <p>— С друговима... не верујем...{S} Негде је у послу.{S} Он |
| је Туркиња колико смо ми Францускиње.“ С њеног стола за писање Фахрије-ханум узе <foreign xml: |
| иче на оне који су очекивали „позивање“ с нестрпљењем и много побожности.{S} То није пост пред |
| е посечеш!{S} Па сад, така лепа рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чисто зајаука.{ |
| оване плитке ципеле с високим петама, а с вишњикастог феса кићанка удараше га по црним обрвама. |
| и!{S} Улицом не смеју ићи са својима, а с туђима: раме уз раме.{S} И на какав сраман начин доби |
| тке њене матере, двапут њених година, а с којом се разговара као с другарицом.{S} Још пре некол |
| Откуда то сад?{S} Дотакла се лептира, а с његових лепих крила опао прах...{S} И као да се љути |
| змилова голуба, он јој летну на раме, а с рамена одлете на једну смокву; она узвикну „ааа!“ па |
| творено.{S} Њихов ђердек је из баште, а с прозора се лепо види море и Олимп; над отворене шалон |
| атма свирала на клавиру с много школе а с мало осећаја.{S} После јела опраше руке у и уста на а |
| едну велику собу с турским намештајем а с европском библиотеком, где је поред забавних књига би |
| а кад је нађоше, она их мољаше да спава с госпођом мајком.{S} И сећа се свекрвине нежности, и к |
| ој није чинила мртва, него као да спава с отвореним очима...{S} На белој постељи, сва у бело, р |
| из неког напуштеног гробља, из гробова с препуклим плочама...{S} Па су изишле на брдо и пошле |
| лаву, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџијом, сасвим бесвесног, као мртвог, натовари на |
| е поносита: никад не бих понизила онога с ким век векујем...</p> <p>Друга нова, Мирсаде-ханум, |
| ој је неко рекао да мало тражи од онога с ким треба век да векује, она би се зачудила и узвикну |
| Цариграду да нам момак у кућу дође, да с нама седе, па опет тужно: жена!“ И још плач, и песма, |
| ти не знаш шта стоји у нашем закону, да с једним човеком можемо се венчати трипут.{S} Па ако во |
| га да нешто скриви и да га прогнају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде |
| ње да јој донесем воде да се умије и да с њом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, али о |
| е она узела цигару, не да пуши, него да с димом гута своје сузе.{S} Тишина.{S} Само се чују пес |
| љини које је бљештало како никад досада с разливене сасвим беле месечине; и пун месец на загаси |
| t="#SRP19120_N84" />.{S} Она их одгледа с оним осмехом што јој је раширио румено лице: први пут |
| /note> <note xml:id="SRP19120_N90">Вода с једног извора који муслимани зову "Земзем".</note> <n |
| од куће: тако данас, тако сутра.{S} Ја с пријатељицама један дан идем у Фенер-Башчу, други на |
| и и говорити француски као Мадам.{S} Ја с таквим мужем не бих волела да живим овде, те бих моли |
| на срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом залеченом пођох по другарицама, осећајући да је и |
| дан, у вече, после ифтара, дође муфтија с бејовима.{S} Киша пљушти, а они, заклоњени <pb n="190 |
| е кроз двориште четири човека: кафеџија с берберином и две слуге; а он као заклан, као храст об |
| лело кад би у њену писму било погрешака с неуредности или с непажње.<pb n="29" /></p> <p>Затвор |
| оде.</p> <p>Ибрахим-Хасан беј га дочека с много поштовања, као велико свештено лице, као стара |
| Донеше му се две чаше, једна је велика с водом.{S} Он одасу воде и насу мастике, која у води п |
| свести сину нешто кад виде једнога Грка с љубавним писмима и косом своје веренице.{S} Мали, сит |
| уредном, трезвеном Енглескињом слагала с Ђулистан-ханумом и готово сам постала англофил.{S} И |
| и Мерсију.{S} Казаће јој што се гледала с човеком; а што јој се јавно, нарочито што му је одгов |
| увек би га слушала, довека би се држала с њим за руку, никад не би дигла његову главу са својих |
| творили људи!{S} И вечерас сам тетурала с турским женама по страшној калдрми, поред трошних и н |
| да је питају?{S} Погубила децу, остала с једним...{S} Сафет говори Нурији: „Мој пријатељу, уср |
| штво.</p> <p>— Мерсије, ја не бих могла с човеком!{S} А замисли европске балове.{S} Загрљена с |
| удала врло млада, готово дете, и живела с мужем, миралајем<ref target="#SRP19120_N55" />, који |
| не, и с чисто светлом бојом лица седела с њима на софи и све им је потанко испричала.</p> <p>— |
| ја несрећа!...{S} А то... што си седела с мушким, смем ли да кажем неком? упита Фатма.</p> <p>— |
| му ни појма нисам имала, кад сам седела с тобом загрљена с лицем на лицу.</p> <p>И та једна реч |
| ава не бих могла).{S} О, кад сам видела с нашега прозора огроман Париз!{S} О, кад сам погледала |
| а.{S} И после, ти си своје драго видела с балкона, европски.</p> <p>— Кад моје срце плаче, теби |
| тељице: једна јој се пријатељица волела с пасторком, и о томе је њој отворено причала, а она се |
| лави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врло драга госпођице и моја пријатељице, да чит |
| љанка, Францускиња“.{S} Да се пре срела с којом другом Францускињом, она би зацело и ту заволел |
| фиктивно драго.{S} Пре но што се срела с Мадам, она је једнога „створила“, волела га, за њега |
| свет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике у Нурије-хануминој кући п |
| ли покривала лице кад се на улици срела с човеком, па, ако му се учини да од мушких погледа ниј |
| а госпођице.{S} Ја се никад нисам срела с човеком, па зато нисам имала потребе да очи обарам.{S |
| стихови из Корана!{S} Она би онда била с Џемалом: на улици, у кући, код њих, код суте.{S} Моли |
| а сам се за ово време, док сам год била с овом радном, тачном и уредном, трезвеном Енглескињом |
| Никад Џемал не би узео ону која је била с другим.</p> <p>— Она није...{S} Била је болесна...{S} |
| што су дуго у Турској.{S} Кад сам била с њима, мени је било неугодно: срамота ме да преко собе |
| смо се књига начитале!{S} Да нисам била с њом, ја не бих била побуњеница.{S} Она ми је дала дух |
| од јасмина, и да не би пред мушким била с откривеном главом, једном руком диже антерију на глав |
| не би досадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би се пробудила, сећала се, |
| ме је забринула.{S} Није ме изненадила с тога што ти имаш осамнаест година, што на Истоку знач |
| >— Збиља! је ли се ханум-јенђе помирила с Мондије-ханумом?</p> <p>А гошћа се наљути, извуче се |
| N12" /> - Је ли се ханум-јенђе помирила с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, и неће!{S} Један капиџ |
| иса, ижљуби.</p> <p>— Ти си се помирила с Мадам Аристид, рече Сафет гледајући обрадовану сестру |
| еку чаршаф и пече...{S} Како се вратила с Јалија, он као старотурчин, реакционар: пење се на ја |
| а угледа кроз прозор Ариф-тејзу: смакла с главе чаршаф и скинула пече, па се жури.{S} Сва претр |
| , па се спреми, и седе у затворена кола с робињом.{S} Два дана седе сама с оцем врло тужна, збо |
| адгод изиђем да седнем у затворена кола с једном његовом тетком; јер он је само тој тетки веров |
| } И тако обучена, зави се и седе у кола с мужем...{S} Он је допрати до капије, па се одмах врат |
| Богу, Емир, ако...{S} Јер ти си одрасла с Францускињом, али си Туркиња; ти знаш шта су Турци, ш |
| S} Али он ни да чује. „Закон нема посла с науком.{S} Очева реч детету је закон.“</p> <p>Али мен |
| кратко, као да је <pb n="212" /> изишла с каквим теретом уз брдо.{S} Фатма паде на једно шиљте |
| S} Доцније сам крила да му не би отишла с <hi>мераком</hi><ref target="#SRP19120_N94" />, како |
| {S} Емир, срце моје!{S} Као да си дошла с робије где ти је била у оковима душа, говораше, па јо |
| и из каквог напуштеног махалског гробља с попадалим камењем, обраслим у коров.{S} Џемал-беј зас |
| де проређеним, поломљеним, поред чатрља с високим оградним зидовима, негде белим као од платна, |
| радска пашиница, дочека снаху на ногама с јенђама: снаха јој направи „од земље темена“, с дувко |
| а старе у старинским турским антеријама с три стотине бора и с хркама с три хиљаде прошива, на |
| љтета, дођоше сестре, само у антеријама с башјортиом преко косе; направише гостима темена, па с |
| нтеријама с три стотине бора и с хркама с три хиљаде прошива, на хануме искићене бисером и драг |
| страшно мршавим и необично белим рукама с врата хамајлију, одвојену од других, пружила је њој.{ |
| р те је сузе проливала љубав...{S} Сама с њим... као два пања, ја сам њену децу волела.{S} О ка |
| иде-ханум је на умору.{S} Она оста сама с оцем понова, и тако се растужи како се растужују осет |
| а кола с робињом.{S} Два дана седе сама с оцем врло тужна, због тетке, шаљући робињу, по двапут |
| рила ми је да се не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с њене душе накит чијој |
| и: разгалићеш се.</p> <p>— Како ћу сама с толиким људима?{S} Од жена које су овде чланови, само |
| авиру, по столу за писање и по полицама с француским и енглеским књигама.</p> <p>Седоше, обе у |
| ћ, који се дизао из корова по гробовима с обореним гробовским камењем.</p> <p>Кад пођоше натраг |
| " /></p> <p>Испратише је кући на колима с Ајше-кадуном, грдећи њена оца.{S} Кадуна јој уз пут г |
| кују.{S} На софи се поздравише теменима с већ дошлим гостима, Солуњанкама, које их дочекаше сто |
| е, читале су Коран, седећи на шиљтетима с башјорти.{S} Фатма ваздан није видела мужа, избегавал |
| езване, да је гледају: буле у чаршафима с подигнутим печима, Јеврејке у шареним антеријама подб |
| векира на капијама, ни жене у чаршафима с фењерима преко дворишта... ни жагор, ни кикот...{S} Р |
| аше вођице танконогим ватреним вранцима с посребреном оправом, с бока тих кола скочи млад црнац |
| тајаше весеље; слушкиње легоше, а Фатма с робињом сиђе у башту.{S} Месечина, бели се башта; од |
| нцуски цвркуће као тица, умеша се Фатма с љубављу према тетки и тој страној жени, доносећи мока |
| реба ти да га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p> <p>— О, суто, ни два три сата не |
| тра, играше.{S} Њена вешта игра, играна с неисказаним осећајем и за чудо грациозним покретима, |
| трепериле, преливале се, долазиле једна с другом у склад према сунцу што је бацало зраке читави |
| А замисли европске балове.{S} Загрљена с човеком... игра!{S} И како европска жена гледа кад јо |
| имала, кад сам седела с тобом загрљена с лицем на лицу.</p> <p>И та једна реч <hi>много</hi>, |
| иног погледа човек се опија као од вина с бенђелуком ; у повијама имају <hi>елиф</hi> (а) као ц |
| другарицом.{S} Још пре неколико година с њом се могло разговарати као са зрелом женом; све је |
| пријатан глас једнога младога мујезина с једне старе џамије врло ме разнежи: плачем и осећам с |
| ашно.{S} Па ипак, кад бих чула мујезина с минара и топ с града, било би ми теже.{S} Овако. ја н |
| Збиља, је ли се помирила госпођа стрина с Мон... с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, рече она и ду |
| и море и земља.{S} Звезде дрхте.{S} Она с њим иђаше кроз Тефтердарову Башту.{S} Одоше до једне |
| вајају читава столећа, а у овоме је она с њом једна мисао и једно осећање.</p> <p>Сви плачу, па |
| љутина, јер види собу једну: ту је она с Осман-бејом... сама.{S} Па не сме даље. „Станите!“ ви |
| ца, њена сестра, млађа од ње, па се она с пашиницом тужно погледа и тужно се на њу осмехну, па |
| pb n="138" /> силне враџбине, да би она с њеним сестрићем била срећна.{S} И не хтевши јој откри |
| !...</p> <p>— Зар од мужа?! узвикну она с чуђењем, па се насмеја.“</p> <p>К њој полете Нурије:< |
| ругарице : ред је да изиђеш.</p> <p>Она с разбијеним срцем пође; не погледа се у огледалу, а и |
| се тиче свет? <pb n="253" /></p> <p>Она с разбивеним срцем спреми се и оде.{S} Прашине је било |
| </p> <p>Шта ћу?{S} Више ми нема венчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу ј |
| ра капија: отворила ју је једна црнкиња с белим јашмаком на црној кудравој коси.{S} Пошто је по |
| које није тако дуго видела, Францускиња с кћерима оде; турске <pb n="115" /></p> <p>девојке осе |
| е је било водоноша с ђугумима, слушкиња с ђувечима, трговаца с товарним магарцима, продавачица |
| се, принеше печа и обукоше чаршафе, па с робињом одоше у комшилук.{S} Мајке су им већ биле там |
| ућине!{S} Али сам се бојала; наших жепа с Јалија било пуно, па <pb n="78" /> ме све, многе ме п |
| нене, не родитељи.{S} Отац се разговара с ћерком као с каквим старим дервишем.{S} Родитељи свог |
| месом на једном малом коњићу, и пиљара с поврћем на магарцу.</p> <p>Једна млада слушкиња изнес |
| хита ка капији, јер је чула лупу месара с месом на једном малом коњићу, и пиљара с поврћем на м |
| ко европска жена гледа кад јој муж игра с туђом женом?!{S} Читам, слушам то као бајку „Царев си |
| рођака...{S} Само ове, немајући додира с људима, продужују то и доцније.{S} Емир се бејаше заљ |
| По сто пута сирота!прихвати њена сестра с муком, јер јој се стегле вилице и ухватио јој грч грл |
| их, кога данас може дворити сама, сутра с ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисл |
| новљим гостом разговара као Фатма-Захра с очевим...{S} Боже, Боже, колико нам је вера лепа, а к |
| сва у бело, полако одшкрину једна врата с подмазаним шаркама и погледа у собу, у помрчину напра |
| чима на лицу, подрхтавале су од сусрета с младим људима: у свакоме од њих замишљале су Џемала, |
| зо, не муцајући, а она не скидаше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не употреби силу, већ опе |
| је не даду њему, она тугује, бежи, лута с њим по свету, по Европи, срећна је.{S} Доцније само М |
| шао овде“.{S} Погледах, двоспратна кућа с кафезима...{S} Упамтих је, и вратих се.{S} Прексутра, |
| ске сокаке, сасвим пусте; из белих кућа с кафезима, опкољеним високим зидовима, чула се свирка |
| ђугумима, слушкиња с ђувечима, трговаца с товарним магарцима, продавачица с чевретима<ref targe |
| ихо, некако страшно тихо? рече пашиница с много бриге.</p> <p>— Ја опет волим...{S} Смем к њему |
| оваца с товарним магарцима, продавачица с чевретима<ref target="#SRP19120_N26" /> и кесама, Арн |
| у срцу није одјекнула овако звека ланца с чивијом, нити јој је икада овако било кад је прелазил |
| рединготу и фесу, отварали су вратаоца с кола, и пружали ханумама уместо руку мишице: оне су о |
| сад ме гледају неке очи црвене од плача с оваког бола какав је мој“.{S} А та душа, гледајући кр |
| , јер, ако јој се откине пуце или копча с антерије, она то не пришива сама, него робиње.{S} Сад |
| ојним чаршафима, и где је било водоноша с ђугумима, слушкиња с ђувечима, трговаца с товарним ма |
| итајте га одједанпут, један дан.{S} Кад с париских улица допире до ваше одаје хука и кад чујете |
| , па оде у њину собу.</p> <p>— Да никад с тобом не изиђем!{S} Глупост!{S} Лудост!</p> <p>„Да из |
| рекли старотурци?</p> <p>— Па зар никад с њом да пе пођем!?</p> <p>— Можеш.. њеним родитељима, |
| > <p>— Е, откуд, откуд?!{S} Ја му никад с мајком нисам о томе говорила...{S} Емир, чедо, запали |
| Серезу месец дана, па отишла у Цариград с једном Енглескињо, па се опет вратила у Серез.{S} Как |
| е се зашто није и сам постио, па да сад с њима клања.{S} Гледа их као неке духове или светитељк |
| ужи мишицу...{S} Емир-Фатма баци поглед с неким чудним осећањем у прозоре с решеткама, и први п |
| ација, међу којима бејаше Мадам Аристид с кћерима.{S} Фатма се сети последњег гостовања на Јали |
| ико стрпљења, да поваздан не диже главе с књиге и да учи толике језике!{S} Они нису знали да је |
| бљаше јој дувак с њега, узимаше крајеве с њене дугачке тешке косе, па их меташе себи на лице и |
| зом; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног |
| снице у плавим и зеленим чаршафима, све с посувраћеним печима.{S} Мало, па пред конаком стадоше |
| наравно, криво јој је.{S} И после, све с њим, досадиће му се, заситиће се.</p> <p>— Ах, слатка |
| рдаци, ћошке, софе, џумбе, испусти, све с кафезима давали су слику једнога правог турског града |
| куће, ни лађе, ни каици, не као да паде с неба магла, него као да се диже из мора пара, а небо |
| и како хоћеш.</p> <p>То рекавши, устаде с дивана и пође из собе.{S} Висока, мршава, сва бела, н |
| види своју тетку дубоко погружену, где с болом помиње ово мало турско место, и са протестом го |
| раже да су заједно, да њини мужеви седе с туђим женама...</p> <p>Људи су отишли у зору, а жене |
| собље и погледале у софу: мајке им седе с подавијеним ногама и, како се њима учинило, тупим пог |
| ко зна да ли су ове жене што ноћу седе с људима, <hi>студенти</hi>?...</p> <p>30 априла, пред |
| аљиницама, с рукавицама и штапићем, иде с једним гавазом.{S} Ја помислих да је синчић некога ев |
| уни.</p> <p> <hi>Она</hi>... стално иде с њим...{S} Осим Госпођице, ја више не волим ниједну Фр |
| бог њих не оставља мужа; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено повуче. |
| ерима.{S} Фатма се изненади кад не виде с њима Мерсију, и први пут узе мислити, од кога јој дан |
| е, ни моје сузе, ништа не помаже: отиде с вечери, па се врати ујутру, весео.{S} Испрва ретко, у |
| њега Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с Мерсјом у двориште к мужу, човеку од педесет и једну, |
| {S} У мутну реку ви изручите крчаг воде с бистрога извора, и река је, наравно, опет мутна. <hi> |
| егове кораке, па отрча тетки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи земзем из |
| а виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше на једну терасу и видеше преко дворишт |
| ги пут, Емир-Фатма.</p> <p>Кад јој дође с Осман-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој |
| анпут обузе.{S} Али не побеже; туга уђе с њом у кућу с турским намештајем, и где је мошус прост |
| Фатма ван себе од радости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада жена, као дево |
| , осим те њене другарице...{S} Она леже с Фатмом у једну постељу.{S} Направљена помрчина, све к |
| обућом (јер се у оваквим приликама диже с пода простирка), где их дочекују невестина мајка и не |
| а по опису!</p> <p>Данас јој дође тејзе с најстаријом новом, Фахрије-ханумом, и пошто се поразг |
| } Девојчица одговори : „Код Емине-тејзе с Ајше-кадуном“ (слушкињом).{S} Њему заигра доња вилица |
| рије: после овога разговора устаде, узе с рафа кутију с дуваном, седе на шиљте крај мангала, за |
| уну кашику у уста?“ </p> <p>Мерсије узе с рафа једну дебелу, грубо укоричену, мемљиву књигу и р |
| > <p>Она ништа не рече.</p> <p>Нене узе с рафа једну дебелу кожом укоричену књигу, седе према у |
| си заборавила њену тајну!{S} Седела је с оним што говори <hi>к-к</hi>, тако тврдо.</p> <p>— Је |
| говор, али прикриваше љутину: дошла је с пута.</p> <p>Она устаде и рече да хоће да сврати Мејр |
| (и мајка јој је била кћи пашина; она је с овом сестром сестра само по оцу), она се удала врло м |
| де у шетњу, колима, а и пешке; некад је с њом нене, некад робиње.{S} Најчешће иду Арифи, па оне |
| ини сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с њене душе накит чијој сам се лепоти и вредности ја ди |
| </p> <p>Фатма оста сама:{S} Ђулренги је с ханумама код болеснице.{S} Да се потужи којој слушкињ |
| То ми је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и још |
| може са женама, и ако воли; у Европи је с њима научио.{S} До половине Рамазана долазио кући нек |
| ијатељем у завади, сетите се кад вам је с њим добро било, па му се покорите.{S} Праштајте, децо |
| ву ноћ, пушећи и пијући кафу, ја сам је с другарицама рашчлањавала на најситније делиће, те јој |
| он је заузео сваки кут њене душе, он је с њом...{S} Ариф-ханум испрати странкиње чак до прве ка |
| ји обилазио у болести онолико?{S} Ко је с нама и певао и плакао?{S} Ко те бранио од рђавих уста |
| д год је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло често, Фатма се увек смејала на сваки њен ен |
| јно живела је на овом свету, па тако је с њега и отишла.{S} Како је није било страх од ње мртве |
| женски студент, Францускиња, стално је с њим.{S} Учи, вели, исту грану науке...{S} Дипломатске |
| ренутак кад из њих проговара оно што је с њима срођено, што им је у крви, чега ће се оне ослобо |
| дуну, па од ње ишла сама тамо где ју је с нестрпљењем чекао њен страсни девер.{S} Али кад се го |
| бацајући погледе у широм отворене одаје с постељама под белим танким комарницима.{S} За њу је п |
| а а сушила уздасима и топлотом што бије с њених раширених зеница, где се чита један жесток бол, |
| сле се зашло за угао једне старе џамије с чијим се минаретом пео у небо један кипарис, и пошло |
| љубав је сасвим свежа, јер она се није с њим састајала.{S} Онај један ноћни састанак у башти о |
| о је била као љута на њ: никако се није с њим разговарала.{S} Оно изненадно, неочекивано, нежељ |
| п, мушко: она га није познавала, и није с човеком седела, осећала да је гледа.{S} И после, то ј |
| певају нове турске песме на старе арије с веселим срцем; веселе се као да су освојиле свет, или |
| инуто изусте: „Шта ће се, аман “ Нурије с времена на време окупи: „Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“. |
| Плаче, а крај ње стоји уплакана Мерсије с белим муслином на глави, јер у соби су два човека пре |
| м лепезом.</p> <p>Кад јој се кћи милује с тетком, она је љубоморна, боји се да не воли више тет |
| ума дан кад се свила и кадифа замењује с неколико аршина памучна платна, да чешће помишља на С |
| тити мужу, или бар долазити на састанке с њим.{S} Али, она не врати се, нити учини по његовим п |
| а она не скидаше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не употреби силу, већ опет поче, брзо, жу |
| на брду, увек су дизале печа и гледале с усхићењем у небо као у нешто што је толико дивно а он |
| до верује да су четири свете књиге пале с неба.{S} Па устаде, откључа врата, и оде у теткин <fo |
| тују с пролазницима, у лађицама се шале с продавцима воћа и халве, и с онима што чисте обућу, с |
| то био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичним усхићењем једанпут кад су ишле каиком према |
| е: зашкрипаше му лаковане плитке ципеле с високим петама, а с вишњикастог феса кићанка удараше |
| од људи; а да се твоје очи не би среле с човековим очима, обарај их.“ Још како сам обукла чарш |
| ни у соби не разви.{S} Обе су говориле с Фатмом француски, и врло тихо, а једна радознала слуш |
| ењују, а ја као кроз маглу видим гробље с отвореним гробовима за <hi>нове</hi>... ваде их из др |
| па је одмах пусти.) Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја, њену оцу |
| од момка, и...{S} Али ја не могу о томе с тобом да говорим.</p> <p>— Женски Хилми-паша, ха! ха! |
| <p>Он се буни:</p> <p>— У Европи се сме с љубазницом, овде се не сме са женом!{S} Саме иду као. |
| ицама, с много бисера око врата, али не с европском фризуром, него расплетена, да јој у брачном |
| ијатељицама“, и даје ми да читам романе с местима исподвлаченим оловком...{S} И ја... никад нећ |
| ваки дан, и непрестано гледао да остане с њом насамо, јер га је почела обузимати љубав, страст |
| се девојке и младе <pb n="156" /> жене с Фатмом, и почеше разговор о женама: ова има ма’муре о |
| едала вољи Божјој.{S} Овако су завијене с тога, што је Арнаута пуно: па они жене не би дирали, |
| као за европски бал у беле лаке хаљине с дубоко изрезаним струковима, с цвећем на грудима, и с |
| et="#SRP19120_N69" /> ето његове стрине с обележјем.</p> <p>Мајка га слушаше клатећи се, а кад |
| Мис Блак упита зашто су се развеле, оне с пуно ироније рекоше: <hi>Кисмет</hi>.{S} Францускиња, |
| обу, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе по своја башјортиа, да по |
| ога друштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ове веселе, шаљиве теме пређоше на једну врло озбиљну |
| стог дана поста и на Бајрам.</p> <p>Оне с кратком косом око Касумије и оне лепе <pb n="153" /> |
| тетка!“ Бивало је тренутака кад сметне с ума Џемала, па кад се сети, чуди се: шта је од ње смр |
| ндерлуцима.{S} Свекрва је у челу, до ње с десне стране њена сестра, с леве њена рођака дошла из |
| нове и Мерсије.{S} Све потрчаше око ње с хладним крпама, с врућим цреповима, са сирћетом и етр |
| нама лице на лице, тако њихово руковање с људима руку у руку.{S} Оне ништа не осете, ни страха, |
| Траже право гласа?! изустише Енглескиње с чуђењем у један глас.</p> <p>— О, не! 'Траже право су |
| у папуче, по њихову обичају, и слушкиње с робињом приђоше да их преобују, замењујући им фине пл |
| Ибрахим-Хасан-бејова дивна кола и коње с богатом оправом, а да му опет не види харем.{S} Попуш |
| 51" /> не знају честито ни да проговоре с честитом женом, и нису нежни, одвојени од мајке рано. |
| оглед с неким чудним осећањем у прозоре с решеткама, и први пут у животу: кућа њена родитеља уч |
| p> <p>— Али ја бих, кћери, волела да се с њим разговара, да му чује глас, јер понекад некога ви |
| виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифом посвади, некад да се нашали.{S} Играчица полет |
| мећу је у ковчег и долази јој род да се с њом опрости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суза, |
| очешљана, па и неумивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу |
| да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb n="47" /> нађе и разговара; а сутра |
| пе жене која је пољуби у уста као да се с њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби је као Мадам!{S} |
| јој се да се брзо врати само зато да се с њом помири; јер дане које проводи без ње, она не рачу |
| ханум.{S} Ти имаш право по закону да се с њим понова венчаш одмах, да не чекаш три месеца и дес |
| створиле нам бол.“ Ја то пишем, мада се с тим не слажем.</p> <p>И још, врло драга госпођице: им |
| {S} Туркиња.{S} У њену културу гледа се с неповерењем; или, њена култура <pb n="258" /> прима с |
| ознаје ниједно мушко, а оно... можда се с неким и љубила. „Да се удала за другога, зар би му ка |
| <p>— Искрене.{S} Да су као наше, ја се с њима не бих дружила.{S} С нашима морам: наше су.</p> |
| халке или звекира на капијама, која се с времена на време чула и одјекивала тишином; неке куће |
| ашега Пророка, слободна: разговарала се с људима.</p> <p>— Зар би ти волео да говорим с људима? |
| у кући Ибрахим-Хасан-бејовој, играла се с његовом јединицом!...</p> <p>Кад ова, помамна, одлете |
| и у руку нене и родитеље, поздравила се с родом, и сад седи оборених очију, бледа и тужна, јер |
| ину, живела је међу Арапима, дружила се с цариградским највећим харемима.{S} Отац јој је рођен |
| т слушај, једанпут говори.“ Намучила се с неваљалцем, те ће знати ценити честита човека.“</p> < |
| и, њена култура <pb n="258" /> прима се с резервом.{S} Само кад је познаду.{S} Али, колико је њ |
| а?{S} Што не јависте? узвикиваше, па се с ханумама изгрли, истапка, ћерке им измириса, ижљуби.< |
| } Кад се Џемал врати, она седе, пита се с њим и рече:</p> <p>— Аман, децо, где сте?</p> <p>Они |
| ом ожени, да би стекао право. (Венча се с Нуријином робињом, па је одмах пусти.) Сад може да се |
| ца да не заплаче кад кћер удаје, кад се с њом прашта, испраћа је мужу.{S} И једна стара комшика |
| де и жене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да су се |
| , нека се никад не утеши!{S} Растаје се с другарицом, остаје сама у друштву где нико ником не в |
| првих кућа, долазиле су јој, дружиле се с њом као пре, јер она је још „поштена жена“, и ако доб |
| биће праведна, ући ће у рај, састаће се с човеком кога воли.{S} Овако тужна, она у живот после |
| ло деце, она би оставила жене, па би се с децом играла лутке, лопте, скакала би, пљескала би, с |
| се представио, по европски, и кад би се с нама руковао...</p> <p>Девојке цикнуше и сакрише руке |
| ви!</p> <p>— Нема матере.{S} Проводи се с човеком, после мајка.</p> <p>— Аман, полудео! виче Ну |
| ута... загледа се у један каик, који се с разапетим једрима указа отуд, од онога „воденога пута |
| о воће, па зерде и пилав.{S} Чује ли се с минара <hi>језан</hi> или с града топ, муслимани се р |
| ама, и другим шеталиштима, и гледали се с турским женама, странци мећу на главу фес.{S} То је Ф |
| ржала срце.{S} Права муслиманка мири се с пријатељицом о великим празницима, или кад дођу гости |
| очи, па ће наше жене помислити да си се с њим свађала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су све ж |
| Стоји под прозором, и разговарајући се с једним младићем, сваки час баца очи у кафезе... „Алла |
| од утицајем својих кћери које су јој се с њене болећиве нежности отеле, она се полако, непримет |
| олико, тешко нама!{S} До онолико док се с мајком сме купати у женском хамаму.{S} А после: „Хајд |
| ти као у великој жалости: непријатељ се с непријатељем мири; а она теби није непријатељ, нити ћ |
| нас сретне какав дервиш, склања нам се с пута, јер он, видовит, види нову струју крви и живота |
| х жена свуд је нова.{S} Упознала сам се с једном нежном, белом Цариграђанком.{S} Све жене весел |
| ле, те питају: „Пардон!{S} Да ли сам се с вама поздравила?“ Па ипак, кад некога воле, ја мислим |
| оменила се.</p> <p>— Ви садашње, чим се с пријатељем споречкате, одмах: променио се.{S} А за се |
| прошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би стекао право. (Венча се с Нуријин |
| како га је видела на Јалијама, како се с њим гледала, и како ју је поздравио, то јест да ју је |
| он треба и да је угаси.{S} Растанемо се с милима на земљи да се на небу састанемо...{S} Ћути, т |
| ноћу, на кули, на месечини веселимо се с ханумама и гледамо у Вардар.{S} Како сам била радосна |
| чак „Ариф“, као другарицу, зато што се с њима играла, као дете, кад су били мали. „Деца и жене |
| први пут у животу: моје очи среле су се с његовим...{S} Како ми је било, да знате, не кад ме по |
| навици, и да често забораве да ли су се с неким руковале, те питају: „Пардон!{S} Да ли сам се с |
| ругог мужа, младотурчина.{S} Удружих се с њим против нашег друштвеног живота, и против политичк |
| тел, час подиже какав пали прамен косе с њенога лепог чела.</p> <p>Послуживање ратлокумом и во |
| им скут...{S} Воли те, љуби те, чека те с нестрпљењем, са чудном жељом, жудњом, страсно те чека |
| додаде пошто се уозбиљи.</p> <p>— И те с толиким правима буне се за право!</p> <p>— А ми?!{S} |
| своме</l> <l>К'о са својином поступате с њоме.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене“.</l> < |
| поред тетке коју толико воли, она смете с ума братучеду...{S} Седме ноћи, ту су сви Фатмини, ча |
| ена сви сунцобрани поломљени и све пете с ципела поотпадале, оно <pb n="104" /> ништа!{S} И ја |
| /p> <p>— Буним вас, али не да се љубите с људима, него да сте у друштву с људима, те да у мушка |
| оје ослобођење: да сте слободне, да сте с људима.</p> <p>— У Европи, жене, поред толике слободе |
| е ви да радите: да сте слободне, да сте с људима.“ Фатма би је пољубила у оба образа и оба ока, |
| е биле и нове. „Да сте слободне, да сте с људима!{S}" О како су свете те речи, као стихови из К |
| већа душа, то бржи опроштај.{S} Кад сте с пријатељем у завади, сетите се кад вам је с њим добро |
| ће ми га доводити сваке године, и да ће с њим код мене седети по три месеца...{S} У томе ми про |
| жене из комшилука!{S} Свеједно: она ће с њим.{S} Он похита кроз једна вратаоца, она пође за њи |
| <p>— Или нека улицом дигне пече, кад ће с њим да се сретне.</p> <p>— Зар као Донме?{S} Никад!</ |
| цама.{S} Он се као мало разгали: сад ће с певачицама: али кад дође, опет беше тужан.{S} Друг га |
| е што је плакала!{S} Човек је, поседеће с људима; два месеца, па се и то досади.{S} Досади!{S} |
| да је овај живот пролазан, да не смеће с ума дан кад се свила и кадифа замењује с неколико арш |
| ир-Фатма-ханум не да ми пуномоћје: неће с тобом друго венчање!“ Он више није претио њој него он |
| есе нико не виче!{S} У нас поштене неће с изобличенима; овде изобличене поштују.{S} Синоћ у Поз |
| и тамом, пролазе мимо црнкиње и црнчиће с цвећем, воћем и халвама кроз шпалир дивно обучених же |
| е значе.{S} Полако, кћери моје, ко хоће с прве степенице на четврту, лако може сломити ногу или |
| руће воде, Замбак-ханум?</p> <p>— Вруће с чесме.{S} Кјучук-ханум, све гори.{S} Али, шта ћеш да |
| , а невесту уведоше у харем две младице с једним венчањем, с оцем и мајком.{S} Робиње јој и даљ |
| ша глас какве европске оперске певачице с гласом мујезина!{S} На овој страни одакле нам се сунц |
| апаљене цигаре...“ — па отвори стакалце с мастиком, принесе му га:</p> <p>— Сине!</p> <p>Он ћут |
| е уплашила.</p> <p>Кад се зачује звонце с улице, сестре пребледе, па скачу и згледају се; хоће |
| ицу и омириса јој косу, па оде те смаче с једнога прозора фереџу и отвори оба крила.{S} Споља у |
| д се чује неразговетан шапат, кад клече с рукама на прсима, окрећући главу и погледајући преко |
| >— Тејзе!{S} И ја га пустих, оде ! рече с пуно бола и поче плакати.</p> <p>— Не! поцрвенеће ти |
| доста!{S} Ти не знаш шта је доста! рече с прага Фатмина мајка, онако у гаћама и кошуљи и с јапа |
| година, врло лепа, Фахрије-ханум, поче с пуно жучи:</p> <p>— Оне затуцане у Цариграду нас три |
| ена и многог ћутања, Шехназе-ханум поче с пашиницом разговор, тих, који се за час сврши.{S} И о |
| ико је не виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и робињом Ђулренгијом у затворен |
| >Та цариградска пашиница ока не скидаше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад |
| телигентна и врло културна.{S} Говораше с Арифом енглески.{S} Мало па се почеше скупљати чланов |
| ћути, трпи“.{S} И нађе је, па је читаше с чудно дирљивом интонацијом.</p> <p>„Има Бога, има рај |
| и навалише питањима на робињу која беше с њом дошла.{S} Она помисли да ће је беј убити што је к |
| ше по цигару, извише мало врат и почеше с много емоције: <foreign xml:lang="en">Come!{S} O, com |
| е пијан...{S} Како да се опије кад више с Фатмом не може да се венча!“...</p> <p>Капију отвори |
| ина загрљаја и рече:</p> <p>— Нећу више с тобом. <hi>Сут-ана</hi>!<ref target="#SRP19120_N11" / |
| рече:</p> <p>— Лудост!...{S} То учинише с једним младим бејом, у Скопљу, па се опи брже но друг |
| ећи,<pb n="130" /> а после се опростише с њом и пођоше да се код куће одморе и припреме за <hi> |
| м.{S} Осим те старице, све у собу одоше с ципелама.{S} Читав буљук послуге похита за њима, а је |
| исоким оградним зидовима.{S} Кад сиђоше с кола, Фатма заборави на турско господство, и уместо р |
| p>И ако је месечина као дан, они пођоше с фењером, да их не би зауставио стражар држећи их за л |
| д-беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно разговарала, као с вама; али он, и |
| ја стара, са звекиром и халком споља, и с мандалом изнутра, а звонце.{S} Ариф их прекори, што с |
| аним струковима, с цвећем на грудима, и с лепезама, тргоше се од тога узвика у коме су оне опаз |
| адске поздраве, и тад се окрећу, обе, и с пуно поштовања полазе пред њима, да их <pb n="72" /> |
| ма се шале с продавцима воћа и халве, и с онима што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледам |
| тарица, у белој памучној антерији је, и с кратко подсеченом сребрном косом.{S} Осим те старице, |
| ава.{S} Сутрадан је устала кад и оне, и с чисто светлом бојом лица седела с њима на софи и све |
| м новом и још с две њене пријатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с Мис Блак. <foreign xml:lang="en" |
| синовцу.{S} Ја видех момка, мајчице, и с њим се разговарах.{S} Млад, а како говори!{S} О, оне |
| сан-беју.{S} Увек су долазиле пешице, и с бејом су се среле више пута на улици, једанпут у двор |
| и крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{S} Неколике старе п |
| ма</hi>, то јест хаљинама за излазак, и с густим црним <hi>печима</hi>, веловима, на лицу.{S} О |
| ене пријатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с Мис Блак. <foreign xml:lang="en">O, yes!{S} Miss Blac |
| и што је пољубио у руку „на виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже над собом.{S} Али њој |
| обученим по најновијој париској моди: и с једне и с друге стране измењаше се грациозна темена, |
| рско: у ципелама је и гологлав!...{S} И с тога муфтија поче снебивајући се:</p> <p>— Опростите, |
| „Сине, погледај овамо,“ рече јој баба и с другог прозора смаче ћилим и отвори оба крила; а унук |
| покријем очи, <pb n="27" /> гледам га и с њим се разговарам...{S} Ви сте ме толико пута тргли и |
| .{S} Ти се дружиш само с људима, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима налазим лудости, а |
| омени.{S} С колико је куражи говорила и с колико енергије радила на њеној преудаји, а сад кад о |
| лепом кућом, двоспратном, са шалонама и с три балкона, на грчком Пиргусу а турским - Јалијама, |
| лице Старога Солуна са шареним кућама и с високим оградним зидовима, гдегде опалим исподупирани |
| турским антеријама с три стотине бора и с хркама с три хиљаде прошива, на хануме искићене бисер |
| С тетком, с три нове, с Мадам Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби се у један образ па у други, < |
| ту хаљину, са чаршафом од плаве свиле и с црним густим печетом, са свекрвом и сутом ушла је у з |
| но, с дувком од тела, с велом, али не и с венцем од мирте или неранџина цвета, него с дијадемом |
| о најновијој париској моди: и с једне и с друге стране измењаше се грациозна темена, па их Сафе |
| ед женском послугом наређаном с једне и с друге стране путање, обученом у свечано рухо шарено к |
| атмина мајка, онако у гаћама и кошуљи и с јапанском лепезом.</p> <p>Кад јој се кћи милује с тет |
| : један маркиз у ложи са својом женом и с њеним љубазником, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја с |
| реобучене, прерушене: уместо кокетних и с много укуса и елеганције скројених чаршафа, оне имају |
| не би дао.{S} И не хте му казати још и с тога да не би била изобличена као преступна жена, па |
| петка, и она би ишла тамо, и седела би с њим, и разговарала се, и гледала би га у лице, у очи, |
| постила дететом; спавала у једној соби с хришћанком, а постила!...{S} Она на серџадету клања; |
| пут...{S} Снаха му бејаше у једној соби с улице, шијаше нешто.{S} Кад њега виде, осети шта хоће |
| је пробудио?...</p> <p>Била сам у соби с домаћицом; та моја рођака је из срећног Аблул-Меџидов |
| ашто је онолико тужна кад није у љубави с Мадам Аристид ?</p> <p>— Али ми, слатка Мерсије, воле |
| не разочарала...</p> <p>Да сте у љубави с Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чула нешто и о Елиз |
| е сети се својих, чак тренутно заборави с ким иде!{S} Ишла је из собе у собу као да некога траж |
| ечи...{S} Сва топла, хтеде да их остави с Госпођичиним, па прошапта: „Не ту!“ и похита у собу н |
| јој падне треће венчање?{S} Што да живи с њим лажљивим, у лажљивој кући?{S} Он ће учинити шта т |
| . у кипарису над вашим кровом, у смокви с гранама преко тејзиног зида, у твом оцу, у вашем дила |
| м великим сноповима: то су били сватови с момачке стране, јенђе.{S} У двориште су улазиле поред |
| te> <note xml:id="SRP19120_N84">Сватови с момачке стране.</note> <note xml:id="SRP19120_N85">Жи |
| да врачају:</p> <p>— Ко се појави први с леве стране, срећа је Есмина, рече Мерсије. — Појави |
| ају живима на улици: и једни су и други с њима у мислима по кућама уз свирку и песму...{S} Одат |
| е да види харемско весеље, да га пореди с европским весељима и баловима, и кад дође време да се |
| а утишаваше, говорећи му:</p> <p>— Седи с Емиром, сине, читај јој, причај јој; ти си свет проша |
| можеш, чедо, ти пости; али... ноћу буди с мужем.</p> <p>Прође први дан поста.{S} Сестре промени |
| тију остави теткино писмо и рече: „Буди с њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није |
| цуских писама, остави га шапћући: „Буди с њима: сва су ми од моје Госпођице“, и загледа се у ле |
| После ифтара прање руку и уста, па људи с фењерима иду у кафану; жене, пошто су се очешљале и о |
| : отац је не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имају кућу, европски намештену; ул |
| копчано с неисказаним болом.{S} Да бежи с њим из ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} И понов |
| о муслимански, зашто си дао да се дружи с Европљанкама, што си тражио да учи европске језике, ш |
| ијано.{S} Што ниси закратио да се дружи с новима?</p> <p>— Какве су то нове, мајчице?</p> <p>— |
| поседаше, стара, у старинској антерији с каик-отосом<ref target="#SRP19120_N56" /> на глави, н |
| Свекрва, у љубичастој свиленој антерији с дугачким скутом, с аврапама, и много накићена, од сви |
| једног младог, врло лепог Турчина, који с пољупцима нападе лепу цариградску пашиницу.{S} Њој то |
| и ти тако, слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним што говори <hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја сам на њ |
| е, срушити је до темеља.</p> <p>— Је ли с друговима? гласно рече Фатма, без устезања, ступајући |
| ми пољупце, говорећи: „А, душо, јеси ли с тетком задовољна?“...{S} Па питала је чак и за зета, |
| ери: затворена, у богатству истина, али с проводњом само по харемима.{S} Ја сам Цариград, његов |
| .{S} Та друга бејаше заиста красна, али с Османом не састави ни три месеца: једно јутро пређе п |
| тати као што би читала какав роман, али с много љубави и побожности, као што би читала стихове |
| Чује ли се с минара <hi>језан</hi> или с града топ, муслимани се развеселе, па оног тренутка ш |
| се највише сећала, кад је била сама или с другарицама.{S} Она му прича како јој је било кад га |
| писму било погрешака с неуредности или с непажње.<pb n="29" /></p> <p>Затвори га, адресова га, |
| ан како се Ибрахим-Хасан-бејови вратили с Јалије, Фатма још мисли на непозната младића, али је |
| код своје пријатељице, оне што се воли с пасторком.{S} Она узме да се љути и на себе и на мног |
| ити оној својој пријатељици што се воли с пасторком, и код ње се спремала, прерушавала се у про |
| е, нема ничега што би им скренуло мисли с онога због чега пате.</p> <p>Па ипак, Фатми је мало б |
| младог имама.{S} Оно двоје што су дошли с Фатмом одмах се развише...{S} То је био један Џемал-б |
| {S} И да рече: „Слатка нене, венчања ми с њим више нема“.{S} Нек јој све кажу други, његова мај |
| сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не договара, нема право никоме ни да се потужи.</ |
| све што нам се учини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{S} Само ситни сваку ситницу |
| утрадан јој је било још горе.{S} Чак ни с мужем није хтела говорити о оној тајној бризи која је |
| зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је то муслиманин што не изи |
| е врло весела: доћи ће јој у госте њени с Јалије, стрина и сестра од стрица.{S} Обуче се, па от |
| р-Капији: свет, трговци дућанџије и они с коњима и магарцима, и улични продавци свега и свачега |
| на ноге чак и оној сиротој Емине-кадуни с искрпљеним чаршафом — зато што је стара.{S} Боже, как |
| с Морисом, и „први пад“ Госпође Бовари с Родолфом, и црвенеле су, и у том часу обе би пристале |
| страховито, звали су муштерије млекари с јогуртом и воћари с поморанџама; мали коњи и магарци |
| у муштерије млекари с јогуртом и воћари с поморанџама; мали коњи и магарци натоварени намирница |
| ерала Госпођи Аристид што су њене кћери с њом као с другарицом, а сад жали што и она своју није |
| hi> казала.{S} Али моја мајка не говори с њом!“ То <hi>све</hi> било је непознати младић и њего |
| наједанпут, кад се сети да тако говори с њим његова кћи, она која га досад од стида није чести |
| S} И после, мој син хоће да се договори с братом и пријатељем. <pb n="118" /></p> <p>Нурије се |
| , пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си с Европљанком одрасла: узми мужа по избору, удај се из |
| о.{S} Питаћеш: какво венчање?{S} Зар си с њом живео невенчано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) О |
| Вечерас, она је знала да су њени односи с Елизом сасвим пријатељски, зато је весела, али није х |
| га ми дршће од радости.{S} Док си се ти с госпођом мајком препирао, ја сам љубила нашу Фатму.</ |
| /p> <p>Ибрахим-Хасан-беј узе се смејати с неизказаним задовољством и кроз смех говораше: „О, ак |
| оје“.{S} Францускиња се узе разговарати с Мерсијом, а Фатму опијаше њен особито пријатан глас и |
| target="#SRP19120_N57" /> и поче читати с чисто енглеским изговором и потпуно енглеском интонац |
| од куће са слугама.{S} Почех га пуштати с друговима, да није сам.{S} Онако млад требао је ићи с |
| ила се у зета, зато што није могла бити с туђим људима.. „Жене нам се заљубљују у девере и паст |
| ећи од оба Бајрама: срешће се може бити с њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њене ноге нису |
| он би се згрануо...</p> <p>Шта ће бити с Емир-Фатмом?{S} Добиће јектику.{S} Турске жене поднос |
| и оперу руке и уста, она ће се одвојити с њим...{S} Обоје грозничаво чекају тај тренутак...{S} |
| равила Фатма: друга, што ћу се помирити с Нуријом“. — „Откуд знаш, госпођо снахо?“ — „Срце ми к |
| доћи до преступа, до греха, да ће пасти с девером, и то у свекровој, у мужевљој кући.{S} Али он |
| S} Чим чује кола, она мисли да су гости с Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по неравној калд |
| у, жене се буне против неравноправности с људима!{S} А шта да радимо ми, толико потчињене и пон |
| еста?{S} Она је у конаку, да се опрости с родом.{S} У очеву селамлику, турски намештеном, на је |
| и.{S} Прими је врло хладно, не говорећи с њом француски као други пут.{S} Али ова млада и лепа |
| ом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, али она неће бити девојка.{S} Како је то тужно: |
| је на француском.{S} У петак ћу ти доћи с овом лепом новом и још с две њене пријатељице, и с Ма |
| пријатељици, да се пресвуче и иде кући с њеном слушкињом, увек је у души осећала нешто неисказ |
| лату, и то посла једној сиротој удовици с поруком да не мора изручивати брашно — он јој џак не |
| муж, да га, слушајући га, гледам у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада чинио као мој за |
| Назире-ханум, Халил-беј, њен муж, скочи с трећега ката.{S} Остаде жив, и после шест месеца се — |
| а она му брзо и прибрано нареди да трчи с другим слугама по лекаре, тројицу да доведу, одмах... |
| е џак брашна и у брашно завуче завежљај с хиљаду гроша у злату, и то посла једној сиротој удови |
| живот.{S} Не може бити равноправан онај с оним од кога изгледа да га храни.</p> <p>— Чиме да те |
| с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао је да, по свом обичају, проведе Рамазан |
| ко су се спремиле за чифлук, јетрва јој с ћерком дође још синоћ, како би сутрадан увеличале доч |
| крајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с другарицама, или се играмо лончића и ораха, како децо |
| пошто је наместила пече, и приђе старој с речима:</p> <p>— Шехназе-ханум, да се халалимо: ја ћу |
| вши јој открити лица, љубљаше јој дувак с њега, узимаше крајеве с њене дугачке тешке косе, па и |
| д сам несрећна.{S} Он до куће дође увек с по једном девојком...{S} И кад позна да је мени криво |
| д мога драгог ко ме одвоји —</l> <l>Нек с торбом пође од врата до врата!</l> <p>— Помириће се, |
| .. <pb n="142" /></p> <p>— Као милосник с милосницом .. да нас нико не види!...{S} Да изиђемо п |
| ко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла, и чак не могу да прођем поред ње |
| чим сам примила обележје, одмах сам вам с неколико речи јавила.{S} Али, од моје свадбе ништа ни |
| љубав, и измирна, моје...{S} Ја не знам с чим да поредим измирну...</p> <p>Бајрам није, а мени |
| , а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја никога не воли |
| i>“ тако сте ми предавали, а ја не знам с чиме да поредим његове очи, или шта да поредим с њего |
| видим!{S} Што не могу да се разговарам с њим, да чујем какав му је глас, и како говори францус |
| осјаци од капије до капије.{S} И ја сам с неном и мајком међу тим ханумама, и ја гледам у те ла |
| p> <p>— У кући, у соби...{S} Седела сам с њим, код његове тетке.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја...{S} |
| се што сам покрила главу и што не умем с мушким да говорим. <foreign xml:lang="fr">„Quelle hon |
| другарица.{S} А врата што везују харем с конаком закључана су кад год отац није код куће!{S} Т |
| ти, па похита на врата што везују харем с конаком, да се разговара са синовљим гостима.{S} Кад |
| у у зреле девојке.{S} Ја ти овако пишем с тога, што је почетак, што је семе љубави на површини |
| ву ме тејзе, зато што осећају да сам им с мајком сестра по души.{S} Говорила ми је да се не осе |
| поредим његове очи, или шта да поредим с његовим очима.{S} Зумбул, љубичица, море, небо, све т |
| седење!{S} Звао ме да изиђем, да седим с људима!{S} Зашто?...</p> <p>Мај.</p> <p>У нас повика |
| а бели какво породично гробље, ја седим с девојкама и младим женама, и осећам неуздржану струју |
| куће и кад кудгод отидем; али кад седим с неким кога волим, или кад радим какав мио посао, ја с |
| ма.</p> <p>— Зар би ти волео да говорим с људима?</p> <p>Он на ово питање не хте одговорити, ве |
| из воде, ветрић, намирисан сухом травом с гробља, на нечији последњи дах:{S} Фатми се учинило д |
| Почеше о политици и о друштву, о првом с много жучи, о другом с много срца.{S} Опет поче Ариф, |
| друштву, о првом с много жучи, о другом с много срца.{S} Опет поче Ариф, с пуно темперамента.{S |
| оришту, пред женском послугом наређаном с једне и с друге стране путање, обученом у свечано рух |
| на лицу, па се усправи и стаде пред њом с прекрштеним рукама.{S} Свекрва извади „бакшиш“, много |
| <p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с братом с туђим човеком.{S} Зато нам није крива вера, него друш |
| а.{S} Хоћу да говорим са сином и снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде, а син мајци рече:</p> <p |
| шапћу све три и згледају се.{S} Палицом с тучним врхом стражар лупну у калдрму шест пута: двана |
| готово развиле, још нису почеле улицом с људима.{S} И шта би рекли старотурци?</p> <p>— Па зар |
| предсобљу дочека их стара Шехназе-ханум с унукама Фатмом и Мерсијом, обученим по најновијој пар |
| ивади цвеће, стоји домаћица Сафет-ханум с јетрвом, обе у плавим свиленим антеријама, и док чеља |
| те ноћи код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним кћерима.{S} Фатма се изненади к |
| ако га она прозвала), како је био нежан с њом кад им се приближавало прво вече...{S} И сећа се |
| је да, по свом обичају, проведе Рамазан с мајком и братом.{S} Пошто је Мерсије за који дан код |
| шта...{S} Мавиš преврнуо с полице сахан с мухалебијом, а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се |
| отине, по целом небу, покуљаваше пламен с треском.{S} Иначе, ваздух је сасвим миран, непокретан |
| н: код мене по сву ноћ весеље — мој син с друговима.{S} У почетку се враћао пре суфура; али на |
| леда у часовник: да ручају, па да се он с њом одвоји... сад је здрава.{S} Свекрва јој преде сви |
| Коме?{S} Младотурцима у Паризу? рече он с подсмехом.</p> <p>— Има занимања и у Турској за њега |
| .{S} Друг га поведе к најлепшој, али он с пуно одвратности окрете главу...{S} Никад неће пољуби |
| екира, тако у њену велику собу, у салон с „мешовитим“ намештајем, <pb n="54" /> Ариф-ханума се |
| и с њим би се слободно разговарала, као с вама; али он, и ако млад, мени није човек, мушко, нег |
| је?</p> <p>— Слатка Мерсије!{S} Она као с братом.</p> <p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с братом с |
| ених година, а с којом се разговара као с другарицом.{S} Још пре неколико година с њом се могло |
| и котао, па се тек поче дизати пара као с кључале воде у зиму, и наједанпут ништа се не види, н |
| су дани новембра месеца а време је као с пролећа: зеленило траве је свеже, киша падне преко но |
| ајаука, па, посрћући, побеже одатле као с гробља, где јој се учинило да се дижу плоче и појављу |
| А сад се чак и заклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако не учиниш ноћас нешто, купићемо ти вели |
| тељи.{S} Отац се разговара с ћерком као с каквим старим дервишем.{S} Родитељи свога детета не п |
| шта је све читао... „Боже, са мном као с другом!{S} Не сматра ме за нижу од себе, и не мисли: |
| ођи Аристид што су њене кћери с њом као с другарицом, а сад жали што и она своју није тако васп |
| атом.</p> <p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с братом с туђим човеком.{S} Зато нам није крива вера, |
| едну слику: њена слика; он ју је сликао с башјортиом: ако би је икад видео туђ човек, да је не |
| емала.{S} Чини јој се као да јој је пао с душе један терет под којим није смела, из побожности |
| као да хоће неко да поклони онај котао с водом што кључа.{S} Боже, што је то било чудно, и стр |
| али није дигао главу као кад се праштао с ћерком на њеној свадби, већ је погнуо, и погурио се.. |
| и љубљењем...</p> <p>— Као да си дошао с Ћабе, рече Ариф смејући се, улазећи да им каже збогом |
| , али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с бејовима...{S} У нас је обичај, <pb n="193" /> као шт |
| је ићи са својим врсницима, а он пошао с много старијима од себе: водили га по кафанама, и да |
| ло, па изиђе да руча, по турски, готово с ногу; па пошто се мало одмори, оде на службу.{S} У по |
| дела си га кроз кафез?...</p> <p>— Прво с беј-аџова балкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у б |
| анке, жена која никад не иде сама, него с другарицом, бледом девојком, расплетеном, обученом у |
| нцем од мирте или неранџина цвета, него с дијадемом од драгог камења.{S} Дијадему јој је намешт |
| је куће због гостију, сву ноћ сам седео с бескућницима и пио сам ..{S} Ми, младотурци и нове, с |
| тија; казала је мајци...{S} Анри је био с њом, она му сутрадан писала: „<foreign xml:lang="fr"> |
| м пошао да просим жену коју сам сравнио с њим...“ Они кажу:{S} У лажи започет брачни живот, то |
| рече:</p> <p>— А јеси ли, сине, говорио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је брат отишао на чиф |
| ну и благо рече, како је обично говорио с децом, са старима, с болеснима, и са сиротињом:</p> < |
| а своју срећу, рече робиња.</p> <p>— Ко с леве твој је, Мерсије, рече Фатма. — Појави се Исмаил |
| кнуше обе девојке и робиња.</p> <p>— Ко с десне, срећа је Зехрина. — Појави се дете.</p> <p>— Б |
| ов унук; оне се подмигнуше.</p> <p>— Ко с десне твој је, Фатма, рече Мерсије.</p> <p>Појави се |
| на кјучук-ханумину срећу.“</p> <p>— Ко с десне твој је, Емир.</p> <p>Појави се један младић.{S |
| ри честита стара беја погодише се овако с једним младим бејом (нећу да му кажем име), и он се в |
| рила му је: то је много; а што се онако с њим гледала... све се гледају: девојке, и жене што им |
| ати нећу; ја хоћу да се борим као мушко с невољом, са својом несрећом.{S} И ко зна, могу и да ј |
| ам свога мужа, јер он је био прво мушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је видео <pb n="177" /> |
| ао познати чак и онај који се само мало с њом дружи, јер она је била отворена, и сувише отворен |
| се искашљао; оне га и сад дочекаше само с покривеном косом, Нурије, заборављајући правила њихов |
| <p>— Слушај, сине.{S} Ти се дружиш само с људима, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима н |
| <p>Где сте ви, нове, што тражите да смо с <hi>људима</hi>...{S} Ако бисте волеле своје мужеве, |
| и што је невесела.{S} Тетка се расејано с њом поздрави, а она наједанпут рече:</p> <p>— Моја те |
| допушта оволико понижење жене скопчано с неисказаним болом.{S} Да бежи с њим из ове земље?...{ |
| нтовница, и како би њу требало, заједно с њеним другарицама, што у лудилу називају себе новима, |
| је њу, у младости увек болесну, заједно с њеном мајком, нежно гледао и неговао.{S} То је једини |
| ово би изненада, неочекивано, нежељено с њене стране, као њен преступ, и опа се избезуми.{S} Х |
| S} Оно изненадно, неочекивано, нежељено с њене стране начинило је да у њој наступи осека љубави |
| анима, тражиле „прво зближење” Јулијино с Морисом, и „први пад“ Госпође Бовари с Родолфом, и цр |
| су ми живци ослабели како сам имала оно с оцем...{S} Како сам могла пред оцем!..{S} Невероватно |
| #SRP19120_N60" /> </l> <p>читаше гласно с пуно бола.{S} -Јер сад, што год је читала. мислила је |
| е изгледала мртва?...{S} Ко се опростно с њом?..{S} Је ли оглашена по нашем закону?...{S} У чиј |
| молим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој тајни разговарам.{S} А ви, мислите ли н |
| сите завесе, те је нешто с тога а нешто с облачног времена, потпуна помрчина.{S} Две сестре леж |
| е су густе загасите завесе, те је нешто с тога а нешто с облачног времена, потпуна помрчина.{S} |
| — Емир чедо, ништа...{S} Мавиš преврнуо с полице сахан с мухалебијом, а ја сам мислила Вог зна |
| и су се парфими од љубичице и хелиотроп с ливантама од јасмина и јоргована.{S} Па су се, после, |
| к, кад бих чула мујезина с минара и топ с града, било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не чујем, |
| а мала, чим би почела да се игра, макар с турском децом, говорила би грчки; и чак кад би само в |
| има, стрицу и стрини, одоше им на ифтар с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао |
| д оца, с њим састане и поразговара, јер с Европљанком је одрасла, па ме страх да...</p> <p>Ариф |
| увернанта, као ви мени, и друкчије, јер с њим није била мајка...{S} Мени је све сута причала.{S |
| — с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом љубављу је румена девојка, лепо очешљана и заки |
| -Фатме.{S} Гошћама ће казати да је Емир с мужем, и оне јој неће замерити, пошто је сасвим млада |
| ом од љубичице.{S} Па опаса везен појас с искићеном пафтом и обу беле атласке папучице златом в |
| рече:</p> <p>— Ти, Емир, мораш вечерас с њим, па макар ко дошао.</p> <p>Она силно поцрвене, за |
| слободна, Мерсије јој долази често, час с мајком час с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него |
| сије јој долази често, час с мајком час с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него код куће.{S} |
| ичке, понекад у дервишке, купиће му фес с дугачком кићанком и чалму од зелене свиле.{S} А чим н |
| му дах на лицу, у носу је голица мирис с његове косе и хаљина, а тај мирис њој није познат, је |
| је она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, |
| врата паде на једну постељу, на кревет с црвеним покривачем, где спаваше Фатма, покривена чак |
| спрема, као њено одело.{S} А она, опет с оним осмехом што јој је раширио зарумењено лице, мисл |
| давно је прошао Касумију и Алаџа-Имарет с конаком свога господара, а он тера и даље, да сав све |
| мењаше се грациозна темена, па их Сафет с јетрвом одведе у јашмак-одају, да се развију.{S} Кад |
| да их одмори, да их спреми за светлост с те слике, па их наједанпут отвори, погледа у слику: о |
| .{S} Ми и не помишљамо на равноправност с људима у јавном животу.{S} Како је скромно то право к |
| ма.{S} Ја сам <pb n="286" /> сад као ут с покиданим жицама, или као деф с поломљеним зиловима: |
| {S} О, зар нова, па тако?{S} Скини скут с главе!{S} Ружно...{S} Спусти руку!“ То рекав, повуче |
| b n="104" /> ништа!{S} И ја се једанпут с мајком прошетах једном пијасом, па ми не погледасмо ј |
| де.{S} Пред вече дође, али не сама, већ с једном турском женом обученом у стар, искрпљен чаршаф |
| д сваку се групу ставио седефски столић с тепсијом и споља калаисаном, на којој су били сребрни |
| екој кући, негде у буџаку, стоји котлић с водом где се хлади ракија...{S} А турске жене, које н |
| јој Мерсије донесе сребрн послужавничић с ратлокумом и водом, да послужи свекрву...{S} Кад је п |
| бојадисања ноката; прављење од дана ноћ с фереџама и ћилимима на прозорима, где није шалона или |
| арице, Зехра и Несиме, она мора сву ноћ с њима седети. „Што су похитале баш прву ноћ?“ И дођоше |
| волела а сад их се боји, побеже у собу с постељом, и паде ничице па зајеца. „Како си смела!{S} |
| лсуом, ступају у једну врло велику собу с обућом (јер се у оваквим приликама диже с пода прости |
| ну кућу, проведе кроз једну велику собу с турским намештајем а с европском библиотеком, где је |
| о цигару, па изишле у једну велику собу с миндерлуцима да клањају.{S} Ту је већ било прострто ш |
| љубите с људима, него да сте у друштву с људима, те да у мушкарцу не бисте гледале мужјака, не |
| с четири ортака ствар — тебе, а не могу с једним душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а муж ми је |
| ала тишином; неке куће нису биле у реду с другим, већ су заузимале сокак, а у угловима седели с |
| иле...{S} Ни ходом не наличе: мајке иду с прстима у прсте.<pb n="116" /></p> <p>— Мужде! узвикн |
| ло накриво, седе, нихају се, изговарају с хоџом, једном старом Туркињом, тихо, монотоно и фанат |
| ва доба, европски образоване а не смеју с мушкима да говоре, европски очешљане и обучене а, код |
| -ханум је саслушала пашиничину историју с болом; али, кад је отишла кући, променило јој се расп |
| ога разговора устаде, узе с рафа кутију с дуваном, седе на шиљте крај мангала, зави цигару, зап |
| , јер је занесен Фатмом: не скида очију с ње, лепе и узбуђене, с чаршафом а откривена лица, с њ |
| анака и Цариграђанке што не скида очију с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у башту, децо, ве |
| .“ Она је бледа као смрт, не диже очију с платна, везе, и ако не зна како везе.{S} На левој руц |
| а он погледа у Фатму: она не диже очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га исекао, а м |
| то јест да јој она закопча гривну, гују с дијамантским очима.</p> <p>— Госпођо мајко, не могу с |
| играђанке!{S} Веселе, на улици кокетују с пролазницима, у лађицама се шале с продавцима воћа и |
| а провела мај на Јалијама у оном конаку с чијег сам балкона видела Њега; и да ми није Сафет-хан |
| та!{S} И она ће сутра пред нене и мајку с човековим пољупцем на уснама, па ће им рећи „добро ју |
| робиња, кад уђе у софу и затече девојку с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А што се ниси развила, што |
| ло по диркама, па устаде, отвори фијоку с Госпођичиним писмима, подиже заклопац са шарене кутиј |
| де јој сеђаше свекрва, и пружи јој руку с гривном.</p> <p>— Зашто се тако тешко закопчава?{S} К |
| казала своју тајну.{S} Што да тера шалу с оним кога она воли!</p> <p>— Збиља, је ли се помирила |
| сала од његова миловања, на лицу и грлу с трагом од његових пољубаца...{S} Благо њој!“ Па се гр |
| узе превртати листове: тражила је песму с рефреном „ћути, трпи“.{S} И нађе је, па је читаше с ч |
| за жену одговоран.{S} Он поређује жену с мачком: кад се највише умиљава — огребе.{S} Тешко њој |
| авом лампицом, похита напоље у помрчину с једним лепим и прилично трезним чочеком; а пијани Џем |
| , па преко другог, као да одуха прашину с хаљине... „Сестро, доста!{S} Сестро!“ буди је из зано |
| ма очију за развијене жене, него за ону с дувком...{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, али га ос |
| ла им је нешто, само да им скрене пажњу с те игре крви и меса; а кад је једна Енглескиња, први |
| арију коју је Фатма свирала на клавиру с много школе а с мало осећаја.{S} После јела опраше ру |
| зан-Бајрам; робиње и слушкиње падале су с ногу.</p> <p>Дошао је Бајрам.{S} Зурне и бубњеви загл |
| су сви Фатмини, чак и слушкиње; људи су с Џемалом у конаку, жене у харему, где је било и неколи |
| ок оне овде пиште и вршите саме, они су с чочекињама и кафешантанским девојкама, где им се у бу |
| .{S} А наша Фатма је ружа везана у киту с лалама.{S} Зар Нурије-ханум и њена сестра нису добре? |
| чифлук.{S} Сва срећна, она оде у башту с Ђулренгијом.{S} Саме су: хануме одоше на друго посело |
| зеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову башту с цвећем исцветалим као у рано лето, где се, између жбу |
| жимо из овога проклетога града: и ја ћу с тобом у Европу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Нурије, к |
| у!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне градове, Париз... све што сам |
| осећала је оно што обично: да не смећу с ума људи да је она жена.{S} И са разбивеним срцем изи |
| ; с тетком се шета, код тетке седи ноћу с новима, с онима <pb n="269" /> што се буне и што буне |
| а сам крива, па хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет који познајем по причању и из књига, и к |
| већено друштво.{S} Отац, ви зидате кућу с крова.{S} Ви приносите браду к пламену.{S} У мутну ре |
| S} Али не побеже; туга уђе с њом у кућу с турским намештајем, и где је мошус просто гушио.{S} У |
| млеку.{S} Као у Нуријину старинску кућу с кафезима а и са шалонама, с електричним звонцетом на |
| ма ђака, студента, па их одведе на софу с отвореним шалонама и прозорима, где она ради, мисли, |
| тара, обучена у чаршаф, слушајући снаху с чуђењем.</p> <p>— Нервоза, ханум, нервозно лупање срц |
| алке па вратима.{S} Кад видеше пашиницу с Фатмом, Ибрахим-беј викну:</p> <p>— Откуд ви, у ово д |
| аше на њену ђерђефу, покри косу, јер чу с минара „Алла екбер“, па да је не види мујезин.{S} Нав |
| као ут с покиданим жицама, или као деф с поломљеним зиловима: кад би се ударало у њ, одјекивал |
| , не! 'Траже право сунца, изговори Ариф с неисказаним болом, и оне осетише тај бол у њој, па је |
| оше на шиљтета, гошће у наслоњаче (Ариф с десном ногом пода се, како обично седи на столици), п |
| или, чак, отац.{S} Ја сам се овде одмах с њима нашла:{S} Цариграђанке су, чиновничке и официрск |
| ле одвратне; једна Немица поређиваше их с преживарима.{S} Сафет, увек свесна, трезвена, чак и о |
| ужаше господара и госпође, и двораше их с новим јелом у руци.{S} И за час, па сви скочише, на д |
| љубави, како да кажем.</p> <p>— Ја бих с њим, Мерсије душо...</p> <p>— Умрла?</p> <p>— Не, не, |
| ...“ Она брзо и смело рече: „Делила бих с четири ортака ствар — тебе, а не могу с једним душу — |
| иле за пример многима, било је и таквих с којима се једно време није хтео нико дружити. „Данас, |
| " /> сретао жене и окретао главу од њих с пуно мржње.{S} А кога год човека, млада и лепа срете, |
| службом у унутрашњост, где се упознадох с једном девојком, коју врло заволех.{S} Сваки час ми д |
| она.{S} Али, задрмала сам их кад дођох с Јалије...</p> <p>За чифлук се ваљда спремамо, време ј |
| пише, врло драга госпођице.{S} Мој отац с писмом ишао од познаника до познаника: све истина она |
| дође време да се на оном свету састанеш с мужем, изгледаћеш му као невеста, па макар и стара ум |
| е скоро била.{S} Једи... сам, кад нећеш с нама.</p> <p>— Док попушим цигару, рече он...</p> <p> |
| а... узе он муцати.</p> <p>— Ако мислиш с њом, ти никад нећеш изићи, или бар не скоро.{S} Па ка |
| так ћу ти доћи с овом лепом новом и још с две њене пријатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с Мис Бл |
| о се, и заклесмо се над детињом главом (с њом имао и дете) да ћемо му се осветити.{S} То јутро, |
| ш јој кажете: „То није за жене.“</l> <l>С физичке снаге у поносу своме</l> <l>К'о са својином п |
| га сипа ... бош.</p> <p>— Бош?!!</p> <p>С каквим страхом изговорише ту једну, једносложну реч.{ |
| возно зацика, да чује Џемал-беј.</p> <p>С њеном веселом циком залајаше њене пудлице, Фидел и Ми |
| срце.</p> <p>30 априла, у јутру.</p> <p>С друговима и ноћу и дању...{S} И мушки и женски заједн |
| ханумином кућом стадоше затворена кола, са Арифом <pb n="187" /> и Цариграђанкама.{S} Сад је иф |
| н обријан Енглез у кратким панталонама, са шеширом који му крије очи и врат, и једна вита Енгле |
| м костимима са шеширима, неке у капама, са штаповима (унеле их у собу!).{S} Ариф се збуни видев |
| е с хладним крпама, с врућим цреповима, са сирћетом и етром; а Мерсије је сву раскопча, распаса |
| ама: онда је била, за читав месец дана, са странкињама.{S} Сети се пољупца оне младе и лепе Рус |
| ћу напунише гомиле младих веселих жена, са запаљеним фењерима, кикоћући се, јер су са собом дов |
| електричног звонцета.{S} Капија стара, са звекиром и халком споља, и с мандалом изнутра, а зво |
| ли, ређа јој шта је све читао... „Боже, са мном као с другом!{S} Не сматра ме за нижу од себе, |
| антерија бела као снег; без појаса је, са широким скутовима као жена; чарапе <pb n="23" /> ски |
| мајка му ништа не смеде рећи, само је, са мном, крадом плакала.{S} Катанац је метао тако полак |
| кровова, гледале су море...{S} Одатле, са залива, с његовог пристаништа, полазиле су лађе за Ц |
| ин говор, а Ариф и нове, врло узбуђене, са сузама у очима, загрлише је.{S} После све пођоше Фат |
| вишаху над једним вратима, подиже се и, са сузама у очима, узвикну: „О, Шућур!“<ref target="#SR |
| моја мајка, „чак склони, баци, шта ли, са стола тејзину слику, за коју је сама спремала, баци |
| материнској осетљивости на жао учинили, са: „Нису боља од твоје деце““.</p> <p>— Ја ћу Фатми, з |
| ки, затуцане, у турској хаљини и обући, са старомодним европским чешљањем; кћери, муслиманке из |
| оли те, љуби те, чека те с нестрпљењем, са чудном жељом, жудњом, страсно те чека</p> <p>од свег |
| еним ноктима, набељене турским белилом, са сурмом на ивицама очних капака, имале су <hi>ладен</ |
| а хоћу да се борим као мушко с невољом, са својом несрећом.{S} И ко зна, могу и да је победим, |
| p>Пред једном лепом кућом, двоспратном, са шалонама и с три балкона, на грчком Пиргусу а турски |
| д плаве свиле и с црним густим печетом, са свекрвом и сутом ушла је у затворена кола и отишла н |
| о рече, како је обично говорио с децом, са старима, с болеснима, и са сиротињом:</p> <p>— Шта и |
| ице, па се трже: њена нене, сва у бело, са као снег белим муслином преко косе, — чита Коран...{ |
| јче трчи као без душе да послуша матер, са страшним мислима: „О, ако умре!{S} О, ако умре!“ Она |
| ој се чини најгоре.{S} Она, космополит, са странкињама је дотле добро, док јој оне не дирну у њ |
| изишла.{S} Обучена у ружичасту хаљину, са чаршафом од плаве свиле и с црним густим печетом, са |
| ф-хануме...{S} Та жена, што жали Зејну, са својим „застарелим погледима“ о моралу не да да се њ |
| але су симфоније и плакале; а после су, са сузним очима, читале из романа поједина места и, црв |
| , у зидове толиких лепих кућа и конака; са њега се, као увек у ово доба, дизао влажан, слан мир |
| е, јер онда је била дете па није умела; са слушкињама је не као госпођа, већ као мајка, и Осман |
| е за ифтар.{S} После се иде на молитву; са свих минара окићених кандилима као звездама, разлеже |
| на азиској страни, на обали Босфора.{S} Са мном су сви моји: нене, отац и мајка, и Ђулренги...< |
| е ти неће проћи, али ће се залечити.{S} Са залеченим ранама ми живимо, и смејемо се, и волимо.{ |
| е крај оца и сама спреми за молитву.{S} Са шадрвана јој одоше очи на затворен сутин капиџик, а |
| да си у служби, да имаш какав посао?{S} Са женом се не може ни у Европи у суд, школу...{S} А ка |
| у смокву, младић се успужа као мачак, а са смокве оде на зид и скочи као јелен: кроз мртву ноћн |
| {S} С њим се познаје од пре неки дан, а са мном откад!“ И преброји на прсте месеце: „Дванаест.. |
| Једна кола одјурише: у њима је свекрва са сестром; остала пођоше ходом, и застајкиваху, јер не |
| да су најрођенији род.{S} То је свекрва са снахама и унукама, мајка Ибрахим-Хасана и Исмаил-Ахм |
| ла: удадох се по слици...{S} Послаше га са службом у унутрашњост, где се упознадох с једном дев |
| да је тај језик за игру, не знајући да са својим малим свакидашњим другарицама говори зато грч |
| ом земље, па одоше те чучнуше крај зида са улице, видеше свет, али не видеше Мурад-Џемал- беја. |
| .{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћу ја са срцем!</p> <p>1 рамазана 1324</p> <p>Опет Рамазан!{S |
| ће председнице имала је бити једна која са својом претпостављеном стоји на равној нози, у погле |
| варале да се кроз њих појави каква рука са зембилом и новцима.{S} На чесмама поред џамија узима |
| је на вечери кад је, без свеће, седела са својом сестром од стрица, и говорила о <hi>њему</hi> |
| „Она је волела Лујзу док се није срела са Жаном,“ рече им француски. — „Јесте, Емир-ханум; али |
| обе за младотурке; а они праве правила са женским комитетом за жене.{S} Ми ћемо за Европљане, |
| .{S} И њу, њеног бога, Сафет је скинула са златног подножја, и вукла га по прашини, немајући ср |
| Стари Солун, начичкан трошним зградама са софама и кафезима...{S} А кад се стиже до близу Алаџ |
| куће тица!“</p> <p>Да би Ариф била сама са својима које није тако дуго видела, Францускиња с кћ |
| но у Солуну: турске жене као у џаковима са страшно црном маском на лицу — да пукну од врућине, |
| нглескиње биле су у путничким костимима са шеширима, неке у капама, са штаповима (унеле их у со |
| ијаше.{S} Испратише је до каније, Фатма са сузама у грлу: ништа јој не може казати...</p> <p>— |
| осто заглушавала уши, а мирис из дућана са свакојаким јестивом, јелима зготовљеним на маслу, ис |
| ра мухамеданка, трже се кад чу мујезина са минара једне оближње џамије.{S} Вече, а она је напољ |
| храму метну на уста; кад је измаче, она са страхом погледа у њу..</p> <p>Ових пет беху дубоко п |
| у Нуријиној кући је постављено.{S} Она са сестром и Фатмом немирна је; ашчика отшкрине врата н |
| иле су уске, криве улице Старога Солуна са шареним кућама и с високим оградним зидовима, гдегде |
| арија, на млађа, па најмлађа, па робиња са шареном бошчом у руци; и кад бише до пола дворишта, |
| о је Осман увелике отишао, обуче се, па са свекрвом и заовом оде на софу.{S} Она осети сву нежн |
| везују харем с конаком, да се разговара са синовљим гостима.{S} Кад се отуд вратила, била је вр |
| о, све три скинуле чарапе...{S} И стара са снахом отклања (а унука јој клања само о Рамазану, к |
| које нам отварају очи и ради разговора са странкињама, Енглескињама и Францускињама, да познам |
| да се претвара, да је неискрена, и мора са свима, чак и са странкињама, турски. „Па зашто нам н |
| пречне улице, тера све ходом поред кућа са софама, терасама и <hi>кафезима</hi> (решеткама на п |
| инула молитву ни кад би видела зликовца са секиром више своје главе; мајка је прекиде ..{S} Кад |
| мбар.</p> <p>Данас ми је била Госпођица са својим рођакама и пријатељицама, и шта сам видела? — |
| них изиђе та стара цариградска пашиница са своје две црне робиње, из других три младе Цариграђа |
| Зар би она пристала да дели своју љубав са мном, уопште да је дели?...{S} Не!{S} Боље да је јед |
| , и неколике странкиње, и Мадам Аристид са својим лепим кћерима спремљеним као за бал (њу је по |
| скочи.{S} Муња нема.{S} Небо брзо скиде са себе црнину.{S} Она стрча доле.{S} Из софе виде саку |
| „кутице".{S} Поче трећу, па устаде, оде са софе.{S} Мало, па дође Осман <pb n="248" /> и брат м |
| тка га узима нераствореног, у мало воде са шећером: тако се не квари стомак, рече Фатма.</p> <p |
| руго вече пуна кућа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с њима научио.{S} До |
| а узима бројанице: уместо бројаница узе са шиљтета Ђулренгијине ђинђухе. „Алије!“ виче Нурије-х |
| е; кад јој вереник дође из места где је са службом, код њих руча, код њих вечера, код њих спава |
| рахом погледа у две тешке велике капије са звекирима и халкама споља, с мандалима изнутра, у гр |
| треба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви, њини млади мужеви, младожење...{ |
| на?{S} Право каже тејзе: „Ми ћемо дотле са страхом изговарати „беј, ефенди“, докле год нас они |
| нко платно лепо се виделе чисте постеље са шареним покривачима.{S} Она је једва чекала да легне |
| мо сумњу !{S} Кад ћемо моћи остати саме са својим мислима!{S} Ми то нећемо доживети, ни наше кћ |
| опи се сме с љубазницом, овде се не сме са женом!{S} Саме иду као..{S} У Цариграду свуд иду, па |
| отворене шалоне наднеле се нарове гране са заруделим родом, ловорово лишће у башти према врелом |
| цариградске паше; а где се год састане са Солуњанима, ређа им имена зетових предака и помиње м |
| !{S} Као <pb n="40" /> наше поздрављање са женама лице на лице, тако њихово руковање с људима р |
| а, кад је клањала, и иде у конак, да се са синовљим гостом разговара као Фатма-Захра с очевим.. |
| едоше од рођаке до рођаке, редом, да се са свима поздрави.{S} С тетком, с три нове, с Мадам Ари |
| .</p> <p>Он скупи обрве:</p> <p>— Ја се са својим родитељем не препирем него разговарам.</p> <p |
| лиманку, верну кћер Ислама: помирила се са својом судбином, предала се вољи Божјој.{S} Нико ниј |
| а не путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима „халали“, опрости, јер — „смртни" су.</p> <p>Ф |
| је виде, Фатма се изненади, и истрча се са узвиком:</p> <p>— Шта ти је, душо?</p> <p>— Е, шта, |
| е на кућним вратима развијене, а све се са улице види.{S} Али ми овде дижемо скут на главу кад |
| она прхну и паде на траву.{S} Мачке се са смокве смакоше, и хтедоше да је ухвате; али ми их пр |
| шћа па опет седе у наслоњачу, загрли се са сестром од стрица и удесише, врло тихо, једну сентим |
| ироди...{S} Оному који прашта и мири се са својим противником, Алах ће бити дужан награду...“ А |
| м помислио, кад ти спусти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих мог |
| оме уђе њена сестра.</p> <p>— Ја сам се са сестром договорила, поче Нурије, да вас позовемо, да |
| е њихов обичај.{S} И ако млада, Емир се са стотину жена овако погледала, и увек јој је било при |
| арове као да ће па хаџилук, праштају се са свима: на пут ће, па „смртни" су...{S} У подне, Хаса |
| цом!...</p> <p>Кад ова, помамна, одлете са софе, и раздрљена, окупана у зноју, оде да се одмара |
| ћи у Ћеат-Хане: мој син остане код куће са слугама.{S} Почех га пуштати с друговима, да није са |
| Немица, а она лепа бесна бејовнца скаче са свога места и новцима кити робињина разголићена бела |
| е као оне младе Цариграђанке што дођоше са стрином тога пашића.{S} Али ти њих ниси видео...{S} |
| рио с децом, са старима, с болеснима, и са сиротињом:</p> <p>— Шта има, Ајше-кадун ?</p> <p>— М |
| с болом помиње ово мало турско место, и са протестом говори о турском друштвеном уређењу.{S} Ов |
| е смећу с ума људи да је она жена.{S} И са разбивеним срцем изиђе, иђаше улицом живо, импровизу |
| о вече, ниједне: обе га остависмо.{S} И са живом муком, управо султановом Ирадом добисмо Отпусн |
| Нуријину старинску кућу с кафезима а и са шалонама, с електричним звонцетом на капији поред ха |
| ј обрадоваше се: заборавила је Џемала и са судбином се помирила.{S} И чуђаше се мајка: „Како са |
| дови са сиром, кајсијама, с татлијама и са слатким од смокава; па су и старе и младе почеле јес |
| да је неискрена, и мора са свима, чак и са странкињама, турски. „Па зашто нам наши родитељи дај |
| е, јер годинама је живела у Цариграду и са пашиницом је ишла најотменијим харемима, познаде у о |
| уској што је у Турској изгубио у дружби са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила као да с |
| а.{S} Вечерало се у једној великој соби са улице.{S} А каквих јела није било!{S} За једну софру |
| суфур и — пост.{S} Свуче се, па у соби са затвореним шалонама леже — сама.{S} Око подне, пробу |
| никад није изишла овако.{S} Сад се бави са својим болом, па ни на шта друго не мисли.{S} Оне је |
| ља, ако је госпођа твоја мајка у љубави са Нурије-ханумом, те ти тамо идеш, много је поздрави. |
| исаном, на којој су били сребрни судови са сиром, кајсијама, с татлијама и са слатким од смокав |
| , али није умрло.{S} Они златни снопови са сунца падају на богате екипаже солунских богаташа по |
| Синоћ у Позоришту: један маркиз у ложи са својом женом и с њеним љубазником, и то сваки зна, п |
| имена; или је волиш, чедо, што се дружи са странкињама и што воли Францускињу?“ А она је нени о |
| о у свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он говори, она ћути као да је онемела, и двап |
| а.{S} Истина, ја то нећу моћи сама; али са мном саосећају небројено нових у Серезу, у Солуну, у |
| у собу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али са улице јако зазвони звонце и чу се пас... „Гости!“... |
| нака, он ће живети овде: „Мајка му воли са сестром," завршава задовољно.</p> <p>Он хоће свадбу |
| жена, <hi>само због жена</hi> растурени са службом по Анадолији, и по овом нашем крају, где ће |
| ва доба, и ако је млађа од мене: говори са мном, и чух дубоко дише — заспала!{S} Одмах после ру |
| S} Он гледа једну кућу, где ће она бити са својим родитељима: они ће јој сутра бити гости на ру |
| гична,“ мислила је, „она ће ме измирити са Сафетом, она ће удесити венчање."</p> <p>Ариф, не зн |
| мајци срце је казало да ће се помирити са својом суседом...{S} О то њено срце!{S} Кад би га мо |
| шавши у собу снаси, она исцепа башјорти са своје главе и зави јој рањену руку...</p> <p>Кад паш |
| ном капијом, а она потрча да се намести са својима на дну степеница, да дочекају госте.{S} Стад |
| ир-ханум; али где ће се ове наше срести са Жаном?{S} Биће довека Шоншете..{S} Ах, страшно!...“ |
| а није сам.{S} Онако млад требао је ићи са својим врсницима, а он пошао с много старијима од се |
| ађанке на улици!{S} Улицом не смеју ићи са својима, а с туђима: раме уз раме.{S} И на какав сра |
| то је врло лепа, она је и добра: у кући са свима лепо, свекру и свекрви „води чест“ као првих д |
| као некад.{S} Побеже из кафане, вукући са собом свој терет; па пође за једним лепим високим Ту |
| атми: дохвати је за рамена па је избаци са софе вичући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад |
| е он луд, љут: да се у љутини не истрчи са „<hi>нећу је, не примам је</hi>", па после: он не уз |
| била од свекрве, па отишла кроз капиџик са својим мужем да нени и родитељима честита празник.{S |
| ву недељу дана не засукасмо мишице, док са њих нестаде и најмањег трага азијатског варварства и |
| <hi>њега</hi>.</p> <p>У петак те чекам са странкињама и Цариграђанкама.{S} Ја сад Цариграђанке |
| ављам, и ако је врло дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога, Мухамед је послан од Бога“.{S |
| , кћери, дођи сутра.{S} Хоћу да говорим са сином и снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде, а син |
| ошло до свести било књигом било дружбом са странкињама.</p> <p>Све му казала, само није да воли |
| мисли стара и брише сузе белим јашмаком са своје главе. „Њу, чисту даје човеку.{S} А човек слоб |
| “ мисли нова и утире очи белим муслином са своје косе.{S} Њу, нову, од Ибрахим-бејове старе ком |
| е пред једном великом двоспратном кућом са софама, ћошкама, терасама и баба-фингама (собама на |
| физичке снаге у поносу своме</l> <l>К'о са својином поступате с њоме.</l> <l>Још јој кажете: „Т |
| о година с њом се могло разговарати као са зрелом женом; све је разумела, свачији је бол појмил |
| о.</p> <p>— Један младотурчин.{S} Дошао са школовања у Паризу.</p> <p>— Па где си га ти видела |
| че:</p> <p>— Ја сам му се, ханум, видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су били у конаку код Хасан |
| затвори писмо па га даде робињи заједно са „слаткима поздравом", а она га метну у недра, па пра |
| на.{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто са страхом погледа у две тешке велике капије са звекири |
| ље, она викну да би све чуле: „Зато што са женама нису људи“.{S} Оне три нове из Цариграда, обу |
| ово не би смешно, јер она је сваки час са слаткоречивим Туркињама, а Ариф јој увек каже „Елиз, |
| река уз прву капију, да онај силан свет са улице, људи не виде жене развијене поређане крај пут |
| за руку, никад не би дигла његову главу са својих груди.{S} Е, али човек, муслиманин...{S} И се |
| /> ли да ти продам ону своју белензуку са сафирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу колико за |
| ушевљена, непрестано гледа у лепу земљу са њеним брдима и бистрим рекама, и час-по па се обраду |
| одвојила од мужа..</p> <p>До пред зору са женама, а онда суфур и — пост.{S} Свуче се, па у соб |
| овела више од дванаест година, и где су са мном поступали врло лепо.{S} Садржина тога драгога м |
| } И девојке су се осећале срећне што су са сваком могле говорити њеним матерњим језиком.{S} Пут |
| запаљеним фењерима, кикоћући се, јер су са собом довеле „мушко“, једног младог, врло лепог Турч |
| вана и <hi>ариф</hi>: научите ме шта ћу са сином!</p> <p>Оне три ћутаху и пушаху; Ариф-ханум хт |
| врло узбуђено, почињући сваку реченицу са „мајчице“.{S} А кад ућута, смешећи се од среће, она |
| пустише се робиње поред слушкиња дошлих са Солуњанкама.</p> <p>После многих темена и многог ћут |
| с Госпођичиним писмима, подиже заклопац са шарене кутије.{S} Мили рукопис!{S} Омилова га и погл |
| сто су селе обичаја ради..{S} Отклањаше сабах, у оној великој соби без завеса, па се гошће зави |
| буди је из заноса Нурије „Чујеш ли <hi>сабах</hi>?...{S} С минара се чује јутарње позивање на |
| што, купићемо ти великог дрвеног коња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч, али кад дође ноћ...{S} Н |
| ихана, и иде на софу.{S} Отац јој седи, сав у бело, без свеће, на месечини, пушећи, и не видевш |
| де за сто, узе писати, брзо и нервозно, сав унесен у речи које писаше крупним енглеским словима |
| ад се узима абдест.{S} Гледа: њен отац, сав у бело, <pb n="109" /> опра уши и руке до лактова, |
| да месеца до пуна.{S} А на свадбу позва сав Солун, то јест сву госпоштину солунску.{S} По Солун |
| м свога господара, а он тера и даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибрахим-Хасан-бејова дивн |
| се, и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, уми се, па цигару.{S} Она је јутром |
| гавица му високо задигнута, један рукав сав каљав; у руци му нож... „Падао, тешко мени!“ — „Ама |
| једну мокру ловачку торбу на један дуд сав у сунцу, и замоли га.{S} Он испрва неће, не воли да |
| ошапта па баци очи кроз прозор.{S} Виде сав залив, а небо као комад плаве свиле.{S} Кад би нешт |
| ли одмах устаде.{S} И у томе осветли се сав Солун, и море, црно, порасло као брег.{S} И њу као |
| не седа него стојећи говори: „Покупите сав овај накит, продајте га, и тим новцем створите Сиро |
| ија и ближа.{S} Не прође много, а он би сав обузет мишљу о преступу, о греху, оним на шта она н |
| м, на једном је брежуљку одакле се види сав Серез.{S} Ја сам до сад седела код отвореног прозор |
| се заљуља и паде...{S} Око ње се скупи сав харем, и отац јој...</p> </div> <pb n="100" /> <div |
| му брат још није умро.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, али је не пољуби у руку као Европљанин Џем |
| мо: чим неко лупне халком на капији, он сав претрне.</p> <p>Један дан дође му телеграм, а кад г |
| организујући женска друштва, удружења, савезе, поче она трећа, најмлађа, врло бела, болесна.{S |
| трах.{S} Боље је да си се претварала, а савест не би гризла твоју учитељицу.{S} Њему је жена шт |
| јале су се.</p> <p>— Али, мене не гризе савест: истина сам била болесна.{S} Само ме је срамота |
| јој није било овако.{S} Не осећа гриже савести, а ипак јој је некако необично тешко, и непрест |
| њеног срца морално, не осећајући гриже савести што је остала без средства да учини доброчинств |
| рђено, и да не осећа искрен бол и грижу савести, она би, као други пут, за час прешла па десето |
| је сто пута горе.{S} Ја осећам и грижу савести.{S} Одох лепо својој пријатељици и затражих јој |
| раду, и која јој често пише, дајући јој савете: шта све треба да ради за добро своје отаџбине.{ |
| p>— Аман, муфти-ефенди!{S} Били сте нам саветодавац, и исповедник, и пуномоћник, и сведок.{S} Х |
| ну она радосно, па потрчавши пред тетку сави јој руке око врата и узе је љубити; и она њу љуби |
| мало спусте на миндерлук или на шиљте, савију се у клупче.{S} И лежу наизменце, као код тешког |
| синчић некога европског конзула, те се савих да га омилујем, кад он мене штапом по глави, и: „ |
| .{S} Пред саму зору, отежаше јој капци, савлада је сан, — заспа.{S} А њена свекрва и сута као д |
| о икад, и немајући тако јаке воље да је савлада, она седе према сестри крај мангала, узе цигару |
| они око на пробушен зид сутанин; али се савлада, страх је беше да је когод не опази.{S} Виде св |
| букти па хоће да избије пламен, а ја се савладам па чак се и насмејем!...</p> <p>Али, драга гос |
| ..</p> <p>Кад је требала да устане, она савладана умором заспа, и спавала би до подне да је не |
| ама, ружаше Фатму.{S} Најпосле га слуге савладаше, узеше му нож па га уведоше у једну собу, где |
| {S} И нико то не зна; научила сам да се савлађујем: нене ме учила.{S} Досад нисам знала да сам |
| , изанђале: с човеком не сме да седи ни савремена жена као ни она старинска што тврдо верује да |
| нструментима за свирање; да је ово соба савремене муслиманке, <hi>нове</hi>, како те савремене, |
| мене муслиманке, <hi>нове</hi>, како те савремене, француске васпитанице, себе зову, види се по |
| напредних, просвећених народа, много је савршенији од нашег, па га ипак називају несавременом, |
| ак!“ узвикују — „У Европи је брак много савршенији, па ипак га називају преживелом установом и |
| ујући да је права европска жена оваква, савршенство, она је свакоме дала знак да јој је та жена |
| t="#SRP19120_N109" /> и мољаше га да се сагне да га пољуби.{S} А он, запет оним, омилова децу м |
| та...{S} И једно лепо јутро, жена нешто сагреши.{S} Грдан грех!{S} Даде на зајам обоце једној п |
| идемо за њима, и питамо се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се нисам предала |
| Нуријином робињом, па је одмах пусти.) Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џ |
| в, због дувана Нурије, иначе говорљива, сад по ваздан ћути, све је вређа, и за сваку ситницу пл |
| е, оне би је сад пољубиле у оба образа, сад кад рече: „Гледајте ви да радите: да сте слободне, |
| е за толико година била свирка и песма, сад плач и проклињање..{S} Клела сам мужа и цариградске |
| очности, а оне, несвесне тога понижења, сад се разговарају, сад се навале на јастук и — заспе.< |
| их очију и белих зуба, некад врло лепа, сад не, врло симпатична, ова госпођа по изгледу мирна, |
| пут смејала.{S} Њена сестра, напротив, сад је говорљива, и страшно расејана: пође по башјорти, |
| и лепоту, срца пуна жеља и нада, некад, сад иструлела, суха као трава по гробљу, на измаку лета |
| на њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо нас дв |
| суканих рукава, у уским гаћама, чупаве, сад се умивају, беле, чешљају, облаче, ките: доћи ће ку |
| е, оне бесне раскалашне ноћашње хануме, сад су озбиљне, горде, хануме су и жене, ни речи не про |
| озору, намешта око на разређене шалоне, сад задрхти од звеке ланца, од треске чивије, од лавежа |
| згледа, обукла му се, намирисала му се, сад потрчи к прозору, намешта око на разређене шалоне, |
| ас отиду уз један прозор, час уз други, сад сиђу у двориште, после оду до капије: чекају ослушк |
| ва мајка рече :</p> <p>— Доктор-ефенди, сад им је ђердек, то јест прво вече, па ево...</p> <p>Л |
| .{S} Док се шалила, говорила је турски, сад кад је озбиљна, говори француски, да не би чула и р |
| вембра.</p> <p>Некад сам свирала срцем, сад пишем срцем.</p> <p>14 новембра.</p> <p>Данас... у |
| о, пре неко време усхићена њеном игром, сад сваки час несвесно покриваше очи од стида, и несвес |
| очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не |
| горд, јунак, мушко!{S} Али ти си, душо, сад слободна...{S} Сад си распуштеница Осман-бејова, и |
| тељица: час смо у Солуну, час у Серезу, сад у Битољу, после у Скопљу, „гостујемо код пријатељиц |
| есне тога понижења, сад се разговарају, сад се навале на јастук и — заспе.</p> <p>Понекад каико |
| зато што сад отиду на румелиску страну, сад на анадолску, и стану у малом пристаништу каквог ле |
| дванаест часова по европски „Нема га!“- сад помислише, а не рекоше. „Није се опио,“ мислила је |
| да ручају, па да се он с њом одвоји... сад је здрава.{S} Свекрва јој преде свилу и наједанпут |
| о сина да облачи, те ће облачити унука: сад у грађанске хаљине, после у војничке, понекад у дер |
| ове турске жене!...{S} Жалост је ватра: сад наложена, суха дрва букте, па прегорева, па догорев |
| због кога је ослабила, и пролагала се: сад слаже родитеље, после бабу: „Боли ме глава.{S} Имал |
| асу мастике; опет то побеле, запени се: сад му задрхта рука кад принесе чашу устима.{S} Устаде, |
| ој сута, обуци другу хаљину, накити се: сад ће ти доћи муж.{S} И не заборави, Емир, да никад пе |
| певачицама.{S} Он се као мало разгали: сад ће с певачицама: али кад дође, опет беше тужан.{S} |
| <p>О, све је готово, и ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи у своју собу, где ће ћеретати до з |
| на своје фиктивно драго, или на Мадам; сад на Џемала...</p> <p>Не дочитавши песму, опет поче в |
| ња што мисли само на своје задовољство; сад је нова пробуђена турска жена што мисли и на добро |
| младе, ја сам клањала само о Рамазану; сад сваки дан.{S} Ја мислим да ћу довека бити муслиманк |
| чисто зајаука.{S} Да јој <pb n="214" /> сад каже истину.{S} Како?{S} И да рече: „Слатка нене, в |
| Ја више нема.{S} Ја сам <pb n="286" /> сад као ут с покиданим жицама, или као деф с поломљеним |
| хаљине, а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врло драга госпођице и моја приј |
| >— Ти си луда!...{S} Ево ти ово: на!{S} Сад не волим ни њега ни тебе.</p> <p>Па извадивши из не |
| ад треба да се смеје.{S} Благо теби!{S} Сад ти живот има смисла, говораше Мерсије чисто промење |
| а ме мучиш.</p> <p>— Да те ја мучим!{S} Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и н |
| же, што је то било чудно, и страшно!{S} Сад небо високо, али омар!{S} Једва дођох.</p> <p>— Е, |
| .{S} Она узе средњи.</p> <p>— Добро!{S} Сад да видимо који ћеш од ова два.</p> <p>Она узе десни |
| а напада, ја сам се бојала за живот!{S} Сад: грознице, ја венем, мене нестаје, и ја сам весела, |
| ан.{S} Да знаш како ми је говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја га волим...</p> <p>Робиња је прек |
| „добро јутро" и гледати их у очи!...{S} Сад је она као оне из романа <foreign xml:lang="fr">Les |
| {S} Али ти си, душо, сад слободна...{S} Сад си распуштеница Осман-бејова, и можеш за кога хоћеш |
| каик-отосу...{S} Џемалова стрина...{S} Сад јој је јасно што ју је онолико гледала.{S} Али она |
| о си се удавала ?</p> <p>— Пре не...{S} Сад ми дошао... напад.</p> <p>И клону на брачну постељу |
| га госпођице, ја не доврших писмо...{S} Сад га настављам, и ако је врло дугачко, и почињем са: |
| знам: ако није одмах, после мучно...{S} Сад није као у старо време: жене роде и после неколико |
| ти, суто!...{S} Ја сам њега волела..{S} Сад га, чини ми се, још више волим.{S} Или, несрећа је |
| звесели, и дође тренутак кад зарида.{S} Сад је дошао овај други-..{S} Алла'!{S} Колико сам неср |
| ; а ја сам, опростите, у то сумњала.{S} Сад видим да је истина: оволико писмо, па све о себи, н |
| <p>— Јесте, чедо, сута ти долазила.{S} Сад видим да је боља од нас...{S} Не иде први који је к |
| фом <pb n="187" /> и Цариграђанкама.{S} Сад је ифтар био после молитве; разговор се водно као с |
| е, па... узе она збуњено, постиђена.{S} Сад ње више нема, а ја не знам, је ли паметна.</p> <p>— |
| .{S} Ја сам, чини ми се, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, ми |
| н прашине ни у вече и ноћу комараца.{S} Сад би хануме шетале поваздан, да није пост, Рамазан.{S |
| ање, те би довека била распуштеница.{S} Сад је слободна, па ће се удати.</p> <p>Ту страшну прич |
| ead>XIII</head> <p>У зору паде киша.{S} Сад силно духа вардар.{S} Код Нурије-хануме позатваране |
| о оде Зејне-ханум, он промени нарав.{S} Сад се каје, знам...{S} Тебе много брзо пусти, отиде му |
| пет хиљада: тако им је огроман рад.{S} Сад им је главно Устав; ослобођење харема споредно.{S} |
| вољом прикупљала је снагу за довде.{S} Сад јој се учини као да ишчезава.{S} Клону на миндерлук |
| чнемо удисавати у се ваздух слободе.{S} Сад је доба васпитавања и припреме за то свето и велико |
| то чувам као тајну већ толико време.{S} Сад се истрчах, опрости! говораше Сафет врло узбуђено: |
| овор, и — венчање: треће и последње.{S} Сад кад би се опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се |
| она то не пришива сама, него робиње.{S} Сад шије брзо и лепо једну женску антерију од цица, а с |
| учена, намирисала <pb n="155" /> се.{S} Сад је цела кућа клањала пре ифтара, те чим од стола ус |
| и била си вољена, и радовала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја теби завидим чак и на тим сузам |
| е.</p> <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи реч, јер су му „певали и трећ |
| е весео, и луд, али никад бесвестан.{S} Сад у његовој кеси ни аспре новаца, у глави ни трунке п |
| ред свекрву никад није изишла овако.{S} Сад се бави са својим болом, па ни на шта друго не мисл |
| е певало нешто, <pb n="112" /> неко.{S} Сад је страх, од смрти, можда што је у гробљу, премда н |
| p>— Неће тако, душо; али ипак добро.{S} Сад се волите, и волећете се; биће деце, волећете децу; |
| одмлађујем гледајући у кући младост.{S} Сад <pb n="175" /> осећам душу, а душа нема година.{S} |
| гарице.</p> <p>Трећа рамазанска ноћ.{S} Сад ће они заједно, па макар ко дошао: договорили се; а |
| Емине-Семију или уз Ђулистан-Немету.{S} Сад видим: ти си уз Ђулистан-Исмету, ти ниси за ослобођ |
| векрви: „Нећу да се покорим Нурији"?{S} Сад само: добро, лепо, хоћу.{S} Она мужу највише угађа |
| лренги!{S} И она је све знала.</p> <p>— Сад знам зашто јој не идеш.{S} Али у почетку, ти си јој |
| ће што је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући нема нових, све су старе, све верују у судби |
| о она на њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо н |
| јко!</p> <p>— Била ти добра годинама, а сад није!</p> <p>— Променила се.</p> <p>— Ви садашње, ч |
| мејала кад је видела лудога Соломона, а сад задрхта: шта ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се у |
| не би?{S} Пио си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ја сам <pb n="230" /> ти, сине, казала, и ти |
| а отворим капиџик?{S} Кључ је у мене, а сад се немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, она отуд, не |
| ој није ни алузијом поменуо о љубави, а сад јој приђе смело, дрско...{S} Изгледаше као да су се |
| ко енергије радила на њеној преудаји, а сад кад она оде мужу, невесела је, управо брижна је, за |
| S} Писаћу вам некад много, све о њој, а сад... више не могу, не даду ми сузе...</p> <p>Ана Жабу |
| p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, рече Фатма, а Мерсије се |
| су њене кћери с њом као с другарицом, а сад жали што и она своју није тако васпитало.{S} Па бар |
| играду, где се нису осећале пријатно, а сад им је све као нека далека пријатна прошлост.{S} Саф |
| у како изгуби Џемала, призиваше смрт, а сад кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли д |
| и би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би избегао њене погледе.{S} Он ћути |
| >Дневник</hi> назвала <hi>Песма</hi>; а сад додајем: <hi>Суза</hi>.{S} Ова <hi>Песма Суза</hi> |
| их.{S} И до сада ја то нисам опазила; а сад видим да је све из мене; јер у мени је сад и светло |
| косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, хануме, из целог комшилука, на добродошлиц |
| а „слатких поздрава“ од своје суседе; а сад, и од њене кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у том |
| био задовољан што је преварио госте; а сад се згади на ту лаж, те плати мастику и не попив је, |
| је био узео под своје, немајући деце; а сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио родитељи |
| Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се чак и заклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако н |
| } Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не |
| е пустио, отерао, ја бих се убила.{S} А сад кад сам слободна...</p> <p>Она не доврши, застиде с |
| лона и прозора била је месец дана.{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто са страхом погледа у две |
| е буде изобличена као преступница.{S} А сад, побегла сам због ње, свога ортака...{S} И она, сир |
| мислила да сам га изгубила... луд.{S} А сад кад видим да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и р |
| — Паметна је.{S} Други пут о томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се не смеју.</p> <p>— Кад помисл |
| био је, имао је сву, задовољио се.{S} А сад кад ју је изгубио, он види да је воли, колико је во |
| век лака храна, да пази на стомак.{S} А сад, на првом месту — мир, заврши лекар погледав значај |
| лоче и појављују мртви које је волела а сад их се боји, побеже у собу с постељом, и паде ничице |
| (не по души), што се сад разговарају а сад се навале на јастук и заспе.{S} Опијума, који им је |
| <p>Само се молим Богу.{S} Бог!</p> <p>А сад, врло драга госпођице, примите хиљаду пољубаца</p> |
| нум рече:</p> <p>— Ако ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој га и |
| врло драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим за своју срећу. |
| каје се зашто није и сам постио, па да сад с њима клања.{S} Гледа их као неке духове или свети |
| , и како сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, и страх ме од ове данашње запаре, д |
| са странкињама и Цариграђанкама.{S} Ја сад Цариграђанке сто пута више волим, јер Цариграђанин |
| летеном, обученом у црно — с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом љубављу је румена дево |
| о ово написах, тргох се.{S} Шта имам ја сад од тога што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} Моја мај |
| стихови из Корана!{S} У сваком стиху ја сад видим Бога!...</p> <p>Да нисам била у овој кући, да |
| ам се родила!{S} Малопре сам те слагала Сад ... он!</p> <p>Фатма се сад није могла претварати.{ |
| зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад овако слаба, могла би понова добити напад.{S} Она ч |
| /p> <p>Од кризе прођоше два дана, и она сад може да мисли. „Ориенталке не резонују, само осећај |
| рече јој једном једна странкиња, и она сад види како је то горка истина.{S} Час-по, кад осети |
| отклањала, пети пут, онако обучена, па сад је нестрпљива, немирна: устане, приђе прозору, глед |
| месец, и није га нахранила из скута, па сад, осетио је зацело да је она ту, па је буди.{S} Али |
| евали сте кад је требало да плачете, па сад: плачете кад треба да певате.</p> <p>— Али ја у сво |
| е :</p> <p>— Узела си, чедо, земзем, па сад иди Џемалу; с њим вечерај па спавај.{S} Ми смо позв |
| омар?{S} Ти си га поквасила знојем, па сад не могу да га пољубим, рече Фатма тобоже љутито ; а |
| сечеш поморанџу па да се посечеш!{S} Па сад, така лепа рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми жив |
| она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад се мало прибра, он тихо рече: „Ти си |
| д крви и меса, што има душу.{S} Та душа сад силно пати, а ја сам пред оцем као увек: мирна и на |
| сажаљење: узе да га сажаљева, јер виде сад нешто што досад никад није ни назрела, да он, велик |
| во ћеретање пашиницу мало разгали Да је сад као што је била некад, она би тражила ту Енглескињу |
| цу пуних осамнаест година, па зар да је сад другом даш као тицу или псетанце?!{S} Сине, сине, Н |
| те, не знају.“ Зашто је учио?{S} Шта је сад?{S} Беспосличар: млад а ништа не ради!{S} Зар да на |
| су овде ове три Цариграђанке, оне би је сад пољубиле у оба образа, сад кад рече: „Гледајте ви д |
| е Бога благога и милосрднога,” то ми је сад нешто огромно значило. „Беј-ефенди, за кога дајеш с |
| видим да је све из мене; јер у мени је сад и светлости и топлоте.{S} И некако ми је необично, |
| ође: онај ономадашњи Грк.</p> <p>Њој је сад напад брже прошао, зато што је лекар брже дошао и с |
| ам срећна!</p> <p>Да видите како нам је сад лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S} Како се по многоброј |
| се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, необичан мир.{S} Пре су имали још дв |
| ... ни жагор, ни кикот...{S} Рамазан је сад само у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га помене |
| од ње ..{S} Вече прошло увелике, а оне сад клањају вечерњу молитву...{S} Сто је одавно постављ |
| те слагала Сад ... он!</p> <p>Фатма се сад није могла претварати.{S} Прво се засмеја, па окрен |
| вио жени мастику.{S} Напослетку, она се сад удала за правога племића и богаташа.{S} Само што је |
| ким пољупцем пољуби је у уста, а она се сад не опи као од пољубаца оне две жене, Францускиње и |
| тише пружајући руку.</p> <p>Пашиница се сад трже и рече:</p> <p>— Госпођо снахо, чедо, једва је |
| што се прикрила истина.{S} Кад бисте се сад завадиле, никад се не бисте помириле:{S} Сафет-хану |
| у духа, али немају душе...{S} Чак ми се сад ни њина имена не допадају.{S} У нас, свако име нешт |
| о даље <pb n="199" /></p> <p>Али, он се сад опи брже но прошли пут.{S} И опет страх, бол, плач, |
| {S} По кући идем као луда.</p> <p>Он се сад на њу не осмехну нити је потапка по плећима, већ по |
| оје сестре по вери (не по души), што се сад разговарају а сад се навале на јастук и заспе.{S} О |
| .{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад каже?{S} Материна недра могла су га отрезнити, али |
| и поглед па разређене шалоне.{S} Шта ће сад овде?{S} Кога крију?{S} Па се сети оградног зида: н |
| руке на лице и заплака.</p> <p>— Плаче сад кад треба да се смеје.{S} Благо теби!{S} Сад ти жив |
| знаје као и друге народе — из романа, и сад се занесе умиљатошћу ове лепе жене која је пољуби у |
| штих</hi>.{S} Ја се, драга госпођице, и сад сетих ваших предавања, <hi>Стила</hi>: нећу да упот |
| не и родитеље, поздравила се с родом, и сад седи оборених очију, бледа и тужна, јер се пева туж |
| кадуна...{S} И чу крик, тужан, оштар, и сад јој је пробо срце: код капије је мајка викнула: „Ме |
| ела си ме у Божју љубав, и то трипут, и сад морам да говорим оно што није истина, рече муфтија |
| рати, и опет затражи и доби две чаше; и сад одасу мало воде и насу мастике; опет то побеле, зап |
| reign>“<ref target="#SRP19120_N74" /> И сад изговарам овај Шекспиров стих и гутам своје сузе... |
| мало смешна жена, све би ми дала!{S} И сад ми даје новаца, хаљина, храни мене, моју мајку и мо |
| {S} На пошту сам однео челенку! ..{S} И сад, челенке нема, из куће је <hi>изнесена</hi>... а ја |
| дала, и увек јој је било пријатно.{S} И сад је обузе једна неисказано пријатна топлина и радост |
| “.{S} Али ово ми и није чудновато.{S} И сад нам се везирови синови заљубљују у <pb n="6" /> роб |
| рочито пред свекрвом и рече:</p> <p>— И сад тобоже воли Енглескиње.{S} Она је луда за Француски |
| ааа! ааа!“, пошто се искашљао; оне га и сад дочекаше само с покривеном косом, Нурије, заборавља |
| ном</hi>; говорила је како њена мајка и сад као увек само <hi>пеки</hi><ref target="#SRP19120_N |
| у.{S} Он је, види се, слободи.{S} Она и сад има неку тајну.{S} А досад, она није имала ниједне |
| ило.</p> <p>Фатма је увек постила, па и сад хоће, а свекрва јој забринуто говори:</p> <p>— Хоће |
| е кућа знала зашто не пости.{S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, очешљану |
| ло да ће их обићи несрећа, тако им се и сад чини.{S} Неће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје што се |
| траву по милим стазама, али она му се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, ожени трећом.{S |
| с њом опрости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суза, али није дигао главу као кад се праштао |
| ија — француских писама, из којих јој и сад бије (као кад их је добијала и први пут читала) мир |
| да за другога нећеш...{S} Ариф-ханум и сад не зна...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахмед-беј, па Исм |
| све три биле распуштенице (једна још и сад), и кад их Мис Блак упита зашто су се развеле, оне |
| есвучен.{S} Мало, па се ухрка.</p> <p>И сад се пробуди тек сутрадан ујутру.{S} Кад не нађе поре |
| Његова мајка клања јутарњу молитву, али сад не пада више пута но што треба, јер је свесна, зна |
| ена помрчина, све као прошлог дана; али сад Џемал-беј у подне не дође, због те њене другарице.< |
| eign><ref target="#SRP19120_N52" /> Али сад, ти ми изиђе пред очи, и <hi>он</hi>.{S} Како сам м |
| же очи к небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ја сам дао реч... "</p> <p>— Држи реч, сине, и сећ |
| јој је мокро од суза! „Мерсије душо, ми сад треба да певамо, не да плачемо: саставићемо их брзо |
| раво које ће тражити турске жене.{S} Ми сад немамо право чак ни да васпитавамо мушку децу као с |
| сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, он |
| <p>— Нурије-ханум, мужде!</p> <p>— Мени сад није до Устава.</p> <p>— Устав, не још...{S} Фатма- |
| What!{S} What!</foreign></p> <p>— Мени сад није до шале.{S} Наменила сам: ако ми се у нијету п |
| ња, па онолики бол, и страх.{S} Шта они сад очекују, чему се надају?{S} Она га не моли да се не |
| <p>— Држи реч, сине, и сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не договара, нема право ни |
| о, час разбивено кад мислим: „Може бити сад ме гледају неке очи црвене од плача с оваког бола к |
| летеше према малом Кара-Бурну: каик јој сад личаше на орла што у лету сече крилима море, а доцн |
| ма венчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити, видим колико је в |
| на и читала књиге ваших земљака, ја сам сад први пут видела а нисам му се зачудила, јер ја мисл |
| мир?</p> <p>— Ја не, Мерсије.{S} Ја сам сад тако срећна!</p> <p>Мерсије окрете главу да сакрије |
| нисам више добра кћи Турске.{S} Ја сам сад само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Мог |
| ницу и не сматра је за ствар.{S} Ја сам сад срећна, али знам да су милиони несрећни, и ради тих |
| амо се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се нисам предала вољи Божјој.{S} Овако |
| башјорти и пође Ибрахим-бејовима да им сад све исприча, кад није раније.{S} Али тек што се ухв |
| а мисли његова побуњена душа.{S} Јер он сад ништа не говори.{S} Затвори врата женама, мајци, те |
| почетак нашега муслиманског писма, као сад. „У име Бога благога и милосрднога,” то ми је сад н |
| едала према капиџику своје сутане — као сад.</p> <p>Тишина, а по њиној кући све се устумарало.{ |
| м јој казала, све сам јој испричала као сад теби — сама сам се изобличила...{S} Што се тиче мој |
| , и никад не виде колика је Туркиња као сад...{S} Овде су биле старотуркиње, три пара ортака, и |
| е га, и друг му побегне; а он, исто као сад: грознице, бунцање.{S} На мене је, тешко мени!{S} И |
| Утисци јаки, али мало успомена.{S} Ово сад љубав је: колико успомена, колико радости,“ мисли т |
| у свако доба и дизала пече сасвим — до сад би ме зацело видео; али ја сам, за несрећу, као цар |
| одакле се види сав Серез.{S} Ја сам до сад седела код отвореног прозора и гледала <pb n="48" / |
| , вечеру; он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад каже?{S} Материна н |
| на слуша свекрву и мења се у лицу: како сад да не пости, кад је постила дететом; спавала у једн |
| <p>— То је све лепо, сине; али ко тако сад у нас удаје девојку?{S} Ни амалин, чијој кћери је с |
| а да сама себи живот одузме.{S} О, само сад да не умре, да остане жива: нити ће се љутити, ни т |
| ли ништа не рече.</p> <p>— Али шта ћемо сад ?{S} Ко сме јавити моме зету? рече Ариф, и сети се |
| језина.</p> <p>— Збиља, Емир, кад бисмо сад чуле куцање по европски, и кад би к нама ушао... не |
| ст, и као неку одвратност.{S} Откуда то сад?{S} Дотакла се лептира, а с његових лепих крила опа |
| било неверство према мужу.{S} Све је то сад тако далеко, као неки свет који је ишчезао.{S} Али |
| се као вихар.{S} Она је овим женама што сад не знају ни за љубав ни за мржњу него само за страс |
| ле лађе овде зване „просјаци“, зато што сад отиду на румелиску страну, сад на анадолску, и стан |
| у, виче: „Никад, госпођо мајко.“ — „Што сад тако, кад досад увек... ти прва?{S} Па баш да те и |
| палише цигаре.</p> <p>— Кад бисмо нешто сад чуле куцање, и ми рекле : „<foreign xml:lang="fr">E |
| сим.</p> <p>Она се зграну:</p> <p>— Зар сад кад сам немирна како никад нисам била?!</p> <p>— О, |
| ханум врати се кући, због деце.“ — „Зар сад кад знаш каква сам зовеш ме кући?!{S} Ако ниси љубо |
| смо у тами), новога здравог живота (јер сад нам је живот трулеж), из кога бризга крв, црвена и |
| > <p>читаше гласно с пуно бола.{S} -Јер сад, што год је читала. мислила је на Џемала.{S} Пре је |
| она изиђе смрвљена.{S} По коју би цену сад пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма — |
| некад <hi>тако</hi> допадали; па где су сад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти с |
| узмемо васпитавати наше жене.{S} Оне су сад за развијање потпуно неваспитане.{S} Какве су Цариг |
| , и ако је био обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мртвог чучале све у бело, час крај његов |
| ћа, и мајка није отишла.{S} Кад се нису сад помириле, чини ми се неће никад.</p> <p>А пре неки |
| 9" /></p> <p>1 рамазана.</p> <p>И ја ћу сад сести и јести, и обући се: како знам за се, први пу |
| Ариф смелије него икад.</p> <p>— Шта ћу сад? викну он очајно, не одговорив свастици на њено пит |
| рафије, ти си увек била пажљива.</p> <p>Сад о себи коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више виде |
| Ја га осећам.</p> <p>Мало после.</p> <p>Сад је доба вечерњег <hi>језана</hi>; моји родитељи и н |
| неколико дана.{S} Руке су јој дрхтале ]сад отвори друго. ”</p> <l> <foreign xml:lang="fr">„Je |
| ненадише и обрадоваше, нарочито Фатма. „Сад ћу јој казати,“ мислила је.{S} Чим седе, она поче г |
| ше тај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог те пита кад је то било..{S} |
| чице, да ниси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешто знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S |
| а широка!</l> <l>У пролазу те видех, па сада горим.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> |
| гласови.</p> <l>У пролазу те видех, па сада горим:</l> <l>Ти ме запали искром из ока.</l> <l>З |
| по стоти пут се пита, одакле је, где је сада кад она мисли на њега, је ли у <hi>Олимпос-Паласу< |
| ужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њему пишем.{S} |
| би запалила цигару пред његовом мајком сада!...{S} И поче у њему да ври, а он се утишава: „Бол |
| и је чуо!{S} Тешко јој је како никад до сада; жао јој је: она је изгубила оно што у њих девојке |
| уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{S} И учини јој се стара, друкчијих очију, безбо |
| тако чини, то је из нас самих.{S} И до сада ја то нисам опазила; а сад видим да је све из мене |
| ви то знате, драга госпођице.{S} Али до сада: некад не говоре по недељу, некад дан, некад сат, |
| ије!</p> <p>— Променила се.</p> <p>— Ви садашње, чим се с пријатељем споречкате, одмах: промени |
| киње.</p> <p>Никад није оволико испољен садашњи турски харем као данас; никад није у мање особа |
| е оне што вичу <pb n="75" /> на уређење садашњих харема, што се занимају феминизмом и што се бу |
| у души нема ништа ни из прошлости ни из садашњости, дирнута говором и кашљем ове младе несрећни |
| и арапски; учена је и паметна као Ајше-Садика, друга жена Мухамедова, као Фатма-Зехра, кћи њих |
| } Сејала сам босиљак, а никао ми пелен; садила сам цвеће, а израсло ми трње.{S} Јазук!<ref targ |
| црна...{S} Ја сам кћи Али-паше, бившег садразама.{S} Отац ми је био Турчин, мајка Черкескиња; |
| где су са мном поступали врло лепо.{S} Садржина тога драгога мирисавог писма није ме толико из |
| дна реч!...</p> <p>Фатма узе прво; цела садржина писма беше:</p> <l> <foreign xml:lang="fr">„Ma |
| Осим Госпођице, нико више да се на мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме више не...{S} Не могу све |
| ут осети према њему сажаљење: узе да га сажаљева, јер виде сад нешто што досад никад није ни на |
| ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не оговара, д |
| је научила од наших жена да осећа и да сажаљева странца и путника.</p> <p>Јуни.</p> <p>У она д |
| 92" /> су жене као деца: ако узму да је сажаљевају, да је теше, она ће ударити у већи плач...</ |
| , па ће свакидашњи разговори, неискрено сажаљевање што их за толико нису виделе; а можда ће њу |
| после зарида, први пут осети према њему сажаљење: узе да га сажаљева, јер виде сад нешто што до |
| не и мајку, да их по азиски поздрави: и саже се те им направи од земље темена и пољуби их у ску |
| ушког гласа Фатма задрхта, па побледе и саже главу као да пребраја жице.{S} Осману се софа окре |
| о да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, метну чело на праг, после се подиже, прислони |
| чиновничке жене.{S} Оне су ову седницу сазвале за припрему два велика женска друштва, која ће |
| лажи започет брачни живот, то је зграда сазидана на песку.{S} Једна олуја, и зграда се сруши... |
| тале, тупо гледале у играчицу и жвакале саказ.{S} Оне су странкињама биле одвратне; једна Немиц |
| n="7" /> има мало повећа уста, Емир као саказ-кутију<ref target="#SRP19120_N17" /> од љуске ора |
| таре; старе се и родиле.{S} Ћуте, жваћу саказ, задремају, и заспе. <hi>Оне спавају</hi>.</p> <p |
| /note> <note xml:id="SRP19120_N17"> <hi>Саказ-кутија</hi> - кутија за <hi>саказ</hi>, то јест с |
| > <hi>Саказ-кутија</hi> - кутија за <hi>саказ</hi>, то јест смолу из мастикова дрвета, коју тур |
| Емир?{S} Погледај ме у очи.</p> <p>Она сакри лице на теткиним грудима.</p> <p>— Емир, несрећни |
| послу.{S} Она се брзо врати у собу, па сакри хаљине и накит: кад се врати да не види да му се |
| х, не могу даље: срамота ме! узвикну па сакри лице у руке.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon |
| } И љути се на кћер што од своје матере сакри мужевље пијанство.{S} Пре је замерала Госпођи Ари |
| је пољуби; она, преплашена, одби га, и сакри лице...</p> <p>— Па зар цео месец тако?</p> <p>— |
| S} Прво се засмеја, па окрену у плач, и сакри лице на Мерсијиним грудима.</p> <p>— Ала га волиш |
| јрам.{S} Али она ту своју велику радост сакри тако вешто, како то само уме Туркиња, јер се боја |
| у.{S} И често се сећа, кад се једну ноћ сакри у метле, и они је тражаху до поноћи, а кад је нађ |
| им на револвер, па га у мислима узимам, сакривам под јастук, <pb n="103" /> а кад цела кућа зас |
| ћа се себе уплашене од те вечери, свога сакривања у свекрвину собу.{S} И често се сећа, кад се |
| ин, реакционар: пење се на јабуку...{S} Сакривен у лишћу, с јабуке је видео пет пута, и — занео |
| > <p>Овај разговор не чу Фатма.{S} Она, сакривена, не одваја се од обележја (бисерне челенке), |
| Фатма?</p> <p>— Као свака испрошеница, сакривена.</p> <p>— И она ћути, зете?</p> <p>— Немој ми |
| тренутак, као муња што осветли предмете сакривене помрчином, тако у Џемаловој помућеној свести |
| има, и притискаше у недрима нешто, неко сакривено благо...{S} Кад сиђе, она из своје библиотеке |
| е.</p> <p>— Не преда њ!..{S} Бежи!..{S} Сакриј се!...</p> <p>— Зар од мужа?! узвикну она с чуђе |
| Зар да му будем љубазница?...</p> <p>— Сакриј се од њега кад ти није муж, али немој да идеш, к |
| шаф и пече, баци јој то у лице вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти више муж!“ Па јој окрете па |
| ment!</foreign></p> <p>— Ха! ха! ха! да сакрије лице као Арнаутка!</p> <p>— Па кад ја нисам кри |
| } Она, плачући од радости, замоли је да сакрије ту „свету тајну“ од њена сина.</p> <p>— Јер мој |
| у огледалу, и повуче танки башјорти да сакрије то што мрзи.{S} Мерсије се насмеја и отрча у ку |
| срећна!</p> <p>Мерсије окрете главу да сакрије сузе.</p> <p>Седоше у двоја кола, па све одоше |
| и Фатму тобоже као своје дете, а да све сакрије, да превари своју пријатељицу!{S} И учини јој с |
| раскошно одело и њин накит!{S} Нека се сакрију и Енглескиње и Францускиње, јер ће им оне купит |
| ле сте у највећој љубави, а она од тебе сакрила, зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p |
| а ми.{S} Кад помислим шта сам све од ње сакрила!{S} А да нисам волела Емиру...</p> <p>— Ја сам |
| гледа равнодушна.</p> <p>— Тејзе, ти си сакрила Фатму, да ме мучиш.</p> <p>— Да те ја мучим!{S} |
| је врло узбуђена.</p> <p>— Па и ја сам сакрила руке, али у памети, рече Мерсије.{S} Али, Емир, |
| мена бејаше неочекивана.</p> <p>— Да би сакриле своје погрешке, наше жене и код познатих и код |
| Зар су то верски обичаји!{S} Она је ту, сакрили су је, да њега преваре, уплаше.{S} Па отиде у т |
| врату, она склопи очи, као да би хтела сакрити то црвенило, које добро осети.{S} Осман се наже |
| ама руковао...</p> <p>Девојке цикнуше и сакрише руке иза леђа.{S} Фатма је врло поцрвенела и см |
| н отац хтеде да је све по старински, њу сакрише.{S} А гостију одмах пуно, јер су јавили целом к |
| ign>, с фризуром, без чарапа, у црвеним сактијанским терлуцима.</p> <p>Што је турско поред фран |
| n="23" /> скинуо, бос је, у потпећеним сактијанским ципелама; на глави му веома мали и плитак |
| чујем нашу песму и да видим наше жене, сакупљене!...{S} Песму у мени зовем <hi>Носталгија</hi> |
| ала; чинило ми се, да тамо, у соби седе сакупљене турске жене и једна пева, пева...{S} Како миј |
| ину.{S} Она стрча доле.{S} Из софе виде сакупљене под њеним прозором жене: нене, мајка, робиња |
| е познанице.{S} Домаћица је одведе уврх сале и посади до једне енглеске посланиковице, с којом |
| ене Ариф-тејзе, остајали сами, он ју је салетао пољупцима, и опет се за њ просила, удавала, она |
| се чуђаше што вичу, вриште; али кад он салете турске жене пољупцима, претурајући их и милујући |
| ан Азиз“, а турске жене вриснуше; он их салете: једне пољуби, друге претури и измилова...{S} Он |
| жил...</p> <p>Особита музика испуњаваше салон.{S} Странкиње су играле, а Туркиње — сироте Турки |
| о обучена, и уведе је у ванредно велики салон раскошно намештен и јединствено осветљен, она се |
| оше јашмаке и опет одоше у онај типичан салон Мондије-ханумин, и домаћице седоше на шиљтета, го |
| и уста и ушле у Мондије-ханумин типичан салон, попиле по кафу и попушиле по цигару, па изишле у |
| е и звекира, тако у њену велику собу, у салон с „мешовитим“ намештајем, <pb n="54" /> Ариф-хану |
| — празна; оде у њену спаваћу собу, па у салон, па на софу — свуд празно.{S} Чак му нема ни тетк |
| и замене ципеле папучама, увела их је у салон.{S} Тек што поседаше на шиљтета, дођоше сестре, с |
| торију као оним женама, па се вратише у салон...</p> <p>— Бејови, рече пашиница доста мирно, ја |
| /p> <p>Кад се развише Туркиње и уђоше у салон, енглеске путнице занемеше од чуда.{S} Јесу ли то |
| у Димитријадосев<pb n="262" /></p> <p>„Салон“; ни оне што у чаршији код Јевреја чаршаф, пече, |
| {S} Боже, како си смела!</p> <p>— У дно салона, у куту, сву ноћ двоје нагнути једно другом...</ |
| два велика огледала, у Нурије-ханумином салону искићеном од горе до доле спремом, даровима.{S} |
| оспођице; видели сте му слику у сутином салону под стиховима из Корана...</p> <p>Али, ах! тек ш |
| озори су били застрти газом...{S} Бал у салону, ми на софи: све смо виделе као да смо тамо биле |
| Овако добра није скоро била.{S} Једи... сам, кад нећеш с нама.</p> <p>— Док попушим цигару, реч |
| воли сиротињско дете, па <pb n="180" /> сам плаћала његовим родитељима да га доводе.{S} Али и с |
| , због деце.“ — „Зар сад кад знаш каква сам зовеш ме кући?!{S} Ако ниси љубоморан, зар се не ст |
| рије хануму сути, да јој каже због чега сам се за Османа удавала, и да сам распуштеница?“ Ни сл |
| м онога гледала само умним очима; овога сам видела чулним, па га гледам умним, па ћу га опет гл |
| /p> <p>Како је леп тај младић због кога сам дрмала решетке!{S} Као бог.{S} Млад, наусница му ка |
| прости, те да идем готово развијена, да сам по ваздан у чаршији, да пред вече седим крај широм |
| адовољно насмеја и рече;</p> <p>— Е, да сам знао, ханум, да си долазила, ја не бих био оно учин |
| ако зна да Џемал-беј није код куће, да сам сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово је хладна туђ |
| ке и што свира на клавиру. „Мајчице, да сам дао још пет, десет пута за Фатмино учење, па не бих |
| {S} Камо срећа да је знала да пијем, да сам протеран, да ме тетка храни као инвалида.{S} Кажите |
| ти спусти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути то |
| ко су ми руке јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака, решетке би се поломиле, пале, и ја бих изл |
| лас му био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раније видела и заволела га, нити бих му спазила |
| , али јој на питање не одговорих.{S} Да сам Туркиња свом душом, осетила сам по оном болу, по он |
| и пријатељицама, и шта сам видела? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему не личим на Францу |
| е удала за другога, зар би му казала да сам ја прескакао зид, долазио њој, ноћу, и љубио је?{S} |
| нене ме учила.{S} Досад нисам знала да сам оваква муслиманка: кад ми дође да на сва уста грдим |
| м колико га волим.{S} Ја сам мислила да сам га изгубила... луд.{S} А сад кад видим да га опет и |
| n="66" /> јер тај мирис јавио ми је да сам добила писмо од тебе и подсетио ме на кућу у којој |
| де је, а не казах јој!{S} О кад чује да сам заљубљена!“</p> <p>Фатма се брзо спреми и оде на со |
| {S} Једна од тих што су онда мислиле да сам ја пијана, није могла бити весела док се не опије.{ |
| кћер:</p> <p>— Срам те било!{S} Боље да сам имао камен него кћер!{S} Од једнога побеже, други ј |
| hi>, и беше блажен, јер му се чињаше да сам ја блажена.{S} Каква част!{S} Жена подигнута до чов |
| бог чега сам се за Османа удавала, и да сам распуштеница?“ Ни слутила није зашто тејзе одлаже з |
| е оцу да треба да променим ваздух, и да сам, тамо куд отидем, вечито у друштву, и напоменуше му |
| ојком од наше робиње научила; и жели да сам увек, кад он дође, у другој хаљини и накићена.{S} Ј |
| p> <p>Да ли сте већ кадгод помислили да сам мртва.{S} Јер, сва ваша мила писма, мени слата у Со |
| ржао да сам полудела.{S} А може бити да сам баш заиста била луда.</p> <p>Истога Дана у вече.</p |
| женама осећам као туђинка; а опажам да сам и ја њима туђа.{S} Две три пашинице знају француски |
| инило да ме нема физички, волела сам да сам изгубила свест, да то не осећам...{S} То осећање је |
| а камо ли кћи-..</p> <p>Кад помислим да сам испрошена!{S} Кад се сетим обележја!{S} У Цариград |
| e> <note xml:id="SRP19120_N86"> <l>О да сам ја рукавица на тој руци,</l> <l>Да бих могао додирн |
| е...{S} Али, моја срећа: он је држао да сам полудела.{S} А може бити да сам баш заиста била луд |
| е уз мужа и грди кћер:</p> <p>— Камо да сам камен имала!{S} Сејала сам босиљак, а никао ми пеле |
| .{S} Зову ме тејзе, зато што осећају да сам им с мајком сестра по души.{S} Говорила ми је да се |
| осле се грохотом насмејала и рекла: „Да сам хришћанка, ја бих бар узимала једно пиће кад се при |
| насмејаше, а Ариф рече :</p> <p>— Можда сам се смањила.{S} Истина, ја нисам мала, ја сам средња |
| о</hi>, то је <hi>таук</hi> (кокош), ја сам чула од жена на чифлуку.</p> <p>— О!{S} То је франц |
| ће.{S} Кад је неко изустио: „љубав“, ја сам видео тебе ..</p> <p>И после је испитује кад га се |
| а ме отац удаје за пашића, „џемала”, ја сам, ван себе од радости, брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џем |
| он једе, ја сам срећна кад он спава, ја сам увек срећна...{S} И он воли као што је волео првога |
| свету причала.{S} Што се тиче тога, ја сам и сувише поносита: никад не бих понизила онога с ки |
| p> <p>Јуни.</p> <p>У она два напада, ја сам се бојала за живот!{S} Сад: грознице, ја венем, мен |
| х жена и читала књиге ваших земљака, ја сам сад први пут видела а нисам му се зачудила, јер ја |
| е смањила.{S} Истина, ја нисам мала, ја сам средња, као Сафет.</p> <p>Сафет рече кћери да се од |
| ла питати...{S} А кад сам то видела, ја сам се стала трести...{S} Лице ми је било као ватра, а |
| киња!{S} И лепа!{S} Док је говорила, ја сам је све гледала у уста.{S} Каква су јој уста!{S} Као |
| трпи...</p> <p>За читави месец дана, ја сам била збуњена, као занесена, па кад сам чула да ме о |
| ав...{S} Сама с њим... као два пања, ја сам њену децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, |
| а моје чуђење девојке.{S} Више пута, ја сам видела праву слику солунског болесног харемског жив |
| : да ништа немам, све отишло за дуг, ја сам пропали племић, принц...</p> <p>— Они знају, све.{S |
| небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ја сам дао реч... "</p> <p>— Држи реч, сине, и сећај се шт |
| лажи јад.{S} Досад, као и све младе, ја сам клањала само о Рамазану; сад сваки дан.{S} Ја мисли |
| будим.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам срећна кад он спава, ја сам увек срећна...{S} И он |
| ледајући у људе од мрамора и бронзе, ја сам видела да они не при падају једноме народу него сви |
| ти не бих умела казати.{S} И после, ја сам мислила да он више неће <pb n="166" /> пити.{S} Как |
| последњи пут била код Нурије-хануме, ја сам друга, у мени се некакав преокрет збио, ја сам се п |
| нисам видела.{S} Оне су биле срећне, ја сам била несрећна: муж ми се није допао, кад сам га вид |
| шим.</p> <p>— Остави, Мерсије јагње, ја сам то читала...{S} Сузе, опет сузе.</p> <p>— <foreign |
| ли ни њега..{S} Од двадесет четврте, ја сам код мужа без мужа, и код детета без детета.{S} Плак |
| у слободу...“ Ето, драга госпођице, ја сам као та канарина.{S} Могла бих у слободу, али како?{ |
| ад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, ја сам покрила косу у памети.{S} То је тако једна навика, |
| допуштењем, с Пророковим одобрењем, ја сам дошла, Ибрахим-Хасан-беј, да просим твоју кћер Емир |
| > <p>— На Јалије, мајчице, не волим, ја сам сто пута казао: тамо су шалоне, балкони, јелдрма, б |
| >Данас, пролазећи Латинским Квартом, ја сам чула на грамофону из једне куће турску песму, и нис |
| ваша мила писма, мени слата у Солун, ја сам добивала овде, па свако сам љубила, а ни на једно н |
| си се ти с госпођом мајком препирао, ја сам љубила нашу Фатму.</p> <p>Он скупи обрве:</p> <p>— |
| инула?{S} Изиђи мало.{S} Ха!{S} Ево, ја сам променио прстен да те подсетим да је данас седница |
| ад сам дошао из Европе па ово видео, ја сам мислио да то нису жене „comme il fault“, већ .. пуш |
| га, у мени се некакав преокрет збио, ја сам се препородила; од тада, ја се не љутим на наше „ст |
| свим свежа, свака реч нова.{S} Само, ја сам страшно немирна, нигде ме место не држи: час сам кр |
| — Бејови, рече пашиница доста мирно, ја сам се муфти-ефендији исповедила, и пожалила сам му се |
| доврши због плача.</p> <p>— Сестро, ја сам своје проћердала.{S} Што се тиче жртве, Богу је она |
| осу и говори: „О, моја свилена косо, ја сам те чешљала и неговала!“ После јој миловаше руке, те |
| ењу!</p> <p>Кад сам му видела слику, ја сам била пала, потпуно изгубила свест.{S} Колико сам та |
| шћа уплашено и скочи.{S} Напослетку, ја сам још млада, душо Мерсије. <pb n="4" /></p> <p>— <for |
| по харемима наслушала.{S} У почетку, ја сам намеравала радити као многе учитељице: забрањивати |
| год сам гледала Ариф-тејзу побуњену, ја сам се питала: „Боже, па шта јој је?{S} Какви су то тол |
| ћи по сву ноћ, пушећи и пијући кафу, ја сам је с другарицама рашчлањавала на најситније делиће, |
| дитељи.</p> <p>— Тејзе, не бој се... ја сам паметна, промуца она јако поцрвеневши, и не погледа |
| не радим кад сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми ћемо међу женама пропагир |
| У мени се пробудило оно што у Атале: ја сам нашла свога Кактаса. „Криј се од људи; а да се твој |
| ала очи, уста, стас, узраст ја сама; ја сам га задахнула својом душом.{S} А ономе је дао душу Б |
| м у кући учила и турски и француски; ја сам у пијано свирала као Европљанка.{S} У томе ми прошл |
| на мене и много на <hi>њега</hi>!{S} Ја сам пуна да прснем, а немам пред ким да се испричам.{S} |
| .. никад нећу као жене из романа!{S} Ја сам друкчије васпитана, и рођена, и ја волим, <hi>њега< |
| и рече:</p> <p>— Остави ме, дете!{S} Ја сам данас као раздешен ут.</p> <p>На софи, стара Шехназ |
| рећу ноћ!{S} Он се оженио другом!{S} Ја сам добила ортака, ви сте пошли на ортака, и то ниједна |
| ј, дође свети <pb n="117" /> дан!{S} Ја сам нашу Фатму хвалила нашем Џемалу, њену снагу и њену |
| т година: „Аман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам чула за некакве нове, и да оне траже да се развијем |
| јка бежи!..{S} Хвала ти, суто!...{S} Ја сам њега волела..{S} Сад га, чини ми се, још више волим |
| оја историја дугачка је и црна...{S} Ја сам кћи Али-паше, бившег садразама.{S} Отац ми је био Т |
| .{S} По оцу од Арапа, од емира...{S} Ја сам вам причала о његовој лепоти, доброти, о роду...</p |
| <p>— Нећу то...{S} Какав напад...{S} Ја сам данас јака, јака...{S} Боже, зар неискрена она, мој |
| си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ја сам <pb n="230" /> ти, сине, казала, и ти знаш, да пију |
| ну дана две љубави!{S} Не може...{S} Ја сам муслиманска жена, те добро знам шта је љубав.{S} Се |
| а су нежна увек; али јучерашње...{S} Ја сам у њему осетила њине сузе онде где мене моле да не п |
| ко...{S} Као нас две, загрљени...{S} Ја сам опазила: у игрању, дотакну се лицем...</p> <p>— Ако |
| де не седи његова рођака, него...{S} Ја сам му жена.“ Мени се окрете соба.{S} Она ми поднесе по |
| — Није луд, кјучук-ханум, него...{S} Ја сам ово чула, али доцкан — била си венчана...{S} Мерсиј |
| ђо снахо, чедо, једва једанпут...{S} Ја сам ти казала, ако би како је обичај, ти би требала да |
| .{S} Бог те пита кад је то било..{S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја као моја мајка: за |
| анумом, својом свекрвом, цигару..{S} Ја сам чула да те некакве нове раде да изиђемо на сокак бе |
| спопада чамотиња и обузима туга.{S} Ја сам мислила да не радим кад сам тужна; а оно није: ја с |
| <p>— О, може, рече Цариграђанка.{S} Ја сам у многе француске писце лудо заљубљена а нити сам и |
| нке?</p> <p>— Ја нисам Солуњанка.{S} Ја сам Скопљанка.{S} Али, ја се осећам и Солуњанка и Цариг |
| ражног и енергичног Ја више нема.{S} Ја сам <pb n="286" /> сад као ут с покиданим жицама, или к |
| али с проводњом само по харемима.{S} Ја сам Цариград, његова села и његове улице познала из кол |
| јзе, он је човек према болеснима.{S} Ја сам истински била болесна.{S} Имала сам страшан напад, |
| дође, у другој хаљини и накићена.{S} Ја сам чула да то траже људи од својих љубазница, па сам и |
| ескиње је темперирају,“ вели она.{S} Ја сам се за ово време, док сам год била с овом радном, та |
| т.</p> <p>— Не могу, суто, ништа.{S} Ја сам, чини ми се, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу где |
| </p> <p>— Ја нисам мислила ништа.{S} Ја сам само осећала.</p> <p>— Како сам видео тебе, ја друг |
| ицама; узех живети као покајница.{S} Ја сам рођена да будем жена и мајка; али, кад ме мој безду |
| ушом.{S} А ономе је дао душу Бог.{S} Ја сам онога гледала само умним очима; овога сам видела чу |
| оја ме је привезивала за тај рад.{S} Ја сам жива и нестрпљива, па имам обичај да мењам места и |
| ивао једну ноћ, на дежурству две.{S} Ја сам то дежурство, тако често, проклињала, а после сам с |
| огла бити весела док се не опије.{S} Ја сам је врло волела, и поред њене рђаве репутације (гово |
| е, Емир?</p> <p>— Ја не, Мерсије.{S} Ја сам сад тако срећна!</p> <p>Мерсије окрете главу да сак |
| ; ја нисам више добра кћи Турске.{S} Ја сам сад само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} |
| ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, али нисам знала шта је новац, |
| ји.{S} Наше жене никад не црвене.{S} Ја сам чула да Францускиње уче да црвене.{S} И вероватно, |
| а цвећем, да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на вас толико навикла, да понекад не умем ни Бог |
| година...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја сам за чистоту и код момка, и...{S} Али ја не могу о то |
| ијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} Ја сам сиромах...{S} Имам срце, то је све.{S} А срце ми је |
| режуљку одакле се види сав Серез.{S} Ја сам до сад седела код отвореног прозора и гледала <pb n |
| , зато што вас није у нашој соби.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које би се дете молило Богу, пре |
| d="SRP19120_N67">Дођи кући, Анри.{S} Ја сам све казала мами.</note> <note xml:id="SRP19120_N68" |
| села, — весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам као она напукнута ваза: ни за шта није, а стоји на |
| ритусом и да му кува од зове теј.{S} Ја сам такав случај видела у Скопљу, рече Фахрије, и све с |
| , те сам имала моћи да размишљам.{S} Ја сам дошла на једну мисао која ми се чини веома паметна. |
| вама пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је љубав. „Љубав је, кажу мусли |
| ата.{S} На свим припремама радим.{S} Ја сам свакој сестри на ухо шанула о овоме.{S} И позваше м |
| .. али полако, да га не пробудим.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам срећна кад он спава, ја |
| ачинила да видим колико га волим.{S} Ја сам мислила да сам га изгубила... луд.{S} А сад кад вид |
| колима <pb n="179" /> или мазгом.{S} Ја сам у кући учила и турски и француски; ја сам у пијано |
| уништавати старо док немамо ново.{S} Ја сам за то.{S} Ја молим хануме, и ја молим сестру: да пр |
| једном срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја сам крива, па хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет ко |
| убазницу и не сматра је за ствар.{S} Ја сам сад срећна, али знам да су милиони несрећни, и ради |
| ну кад ћу на главу метнути шешир.{S} Ја сам мислила да ћу полудети од радости; а данас — ја сам |
| је волимо, направимо своју жену.{S} Ја сам ти може бити помињао у писму једно наше пиће које в |
| то што не устадох старцу, свекру.{S} Ја сам друкчије васпитана.{S} Ја устајем на ноге чак и оно |
| !...{S} Ја нисам у свом елементу.{S} Ја сам њима туђа, и оне мени...</p> <p>Децембар.</p> <p>Шт |
| кад га не питах, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он је празнио.{S} Испрва га одвраћа |
| или муж или брат или, чак, отац.{S} Ја сам се овде одмах с њима нашла:{S} Цариграђанке су, чин |
| питамо се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се нисам предала вољи Божјој.{S} О |
| па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела највише због чифлука.{S} Она наша ливад |
| мену сузе, бићу несрећна,“ и рече: — Ја сам готова.</p> <p>Мерсије зажмури па отвори књигу насу |
| да ћу полудети од радости; а данас — ја сам тужна!...{S} Кад су ишла кола кроз париске улице, м |
| што говори <hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја сам на њега већ и заборавила, а и мрзим га: уображен.{S |
| .{S}Али како... изненада...</p> <p>— Ја сам ти, тејзе, све хтела казати, али ти оде...</p> <p>— |
| А да нисам волела Емиру...</p> <p>— Ја сам мајка, али нисам могла...{S} Испросих за јединца не |
| зик У томе уђе њена сестра.</p> <p>— Ја сам се са сестром договорила, поче Нурије, да вас позов |
| очела је разговор пашиница.</p> <p>— Ја сам вам синоћ све испричала као сестрама по души; ви ст |
| х видети: физички су мртви.</p> <p>— Ја сам Осман-беја видела, рече Фатма и поцрвене.</p> <p>- |
| И то је по вашој сугестији.</p> <p>— Ја сам знала да ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било |
| почињу долазити до свести.</p> <p>— Ја сам огорчена као жена, а побуњена као кћи ове земље, ре |
| и ваше мишљење, Ариф-ханум.</p> <p>— Ја сам, ханум-ефенди, с ханумама за то: да се вашем сину н |
| кад се зави, њен муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, ханум, видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су |
| P19120_N40" /><pb n="35" /></p> <p>— Ја сам паметна, Мерсије.</p> <p>— Кад си паметна, што гово |
| ас, хануме, да ме слушате.“</p> <p>— Ја сам се удала млада; удала сам се по слици, и заволела с |
| S} И она стара Јерменка воли га!...“ Ја сам, драга госпођице, сто пута пожелела да свој уништим |
| ли-пашино велико <pb n="181" /> је.“ Ја сам то чула, али појам <hi>велико</hi> нисам умела схва |
| p> <p>— Јуче си преда мном пушила, а ја сам ти то одбила на болест.{S} Али данас...{S} Зашто не |
| ично лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја сам волела да је једанпут видим неозбиљну.{S} Па јој то |
| аша Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и персиској<pb n="90" /> и арапској књизи |
| ка...{S} Понеки дан ми се не ради, а ја сам немирна и тужна.{S} Седам, лежем, устајем, погледам |
| а душу.{S} Та душа сад силно пати, а ја сам пред оцем као увек: мирна и насмејана.{S} Не могу у |
| рнуо с полице сахан с мухалебијом, а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се уплашила.</p> <p>Кад |
| аки човек најрадије говори о себи; а ја сам, опростите, у то сумњала.{S} Сад видим да је истина |
| нека је жива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим годинама била мајка троје деце.</p> <p>Стара |
| иком, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да нисам читала...{S} Романи су ме и |
| се с њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да су се завадиле, зато и лута по свету, говор |
| target="#SRP19120_N86" /> </l> <p>А ја сам помислио, кад ти спусти вео сревши се са мном: „О, |
| Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја сам тужна, тешко ми је, не што сам те изневерила, већ ш |
| а. „Ово дана, која год је овде дошла ја сам јој казала, све сам јој испричала као сад теби — са |
| .</p> <p>— За ово четири и по месеца ја сам се надобијала „слатких поздрава“ од своје суседе; а |
| грознице, ја венем, мене нестаје, и ја сам весела, — весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам као о |
| ство је страст, и љубав је страст, и ја сам мислила да ће код њега ова друга страст бити јача, |
| ање.{S} На мене је, тешко мени!{S} И ја сам тако радила кад год сам изгубила нешто што волим.</ |
| Можда је добар, а можда и није.{S} И ја сам можда имала неки бол, али га нисам свету причала.{S |
| о просјаци од капије до капије.{S} И ја сам с неном и мајком међу тим ханумама, и ја гледам у т |
| него за муслимане, младотурке.{S} И ја сам у чаршафу од девете.{S} Па ипак, Емир, моје је друг |
| ене мислиш," тако сте ми рекли.{S} И ја сам се вежбала.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Опет |
| ти човек претворио у животињу.{S} И ја сам требала да ти се осветим чим сам од детета постала |
| кад је врло узбуђена.</p> <p>— Па и ја сам сакрила руке, али у памети, рече Мерсије.{S} Али, Е |
| p> <p>— Опростите, Нурије-ханум, али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с бејовима...{S} У нас ј |
| вим — до сад би ме зацело видео; али ја сам, за несрећу, као цариградске велике госпође: никад |
| Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја сам данас учинила као онај дервиш из приче, госпођо мај |
| је ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја сам весела: певам, свирам, читам.{S} Нене ме зове кумри |
| ни насмејао, кад би она роптала, јер ја сам јој била учитељ.“</p> <p>— Хоћеш цигару, чедо ?{S} |
| мучи страшна сумња, и љубомора, јер ја сам се по харемима свашта наслушала шта све раде наши љ |
| ље , кроз неколико дана, на пут, јер ја сам се већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, ја |
| ти, али се бојим да се не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ кога ти је Алах одредио, па сам |
| .</note> <note xml:id="SRP19120_N51">Ја сам љубоморна.</note> <note xml:id="SRP19120_N52">Не бу |
| .</note> <note xml:id="SRP19120_N23">Ја сам правоверна и заклињем се пред Богом да је моја сест |
| ов стих и гутам своје сузе...</p> <p>Ја сам ово писмо почела јутрос рано, писала сам га ваздан |
| /p> <p>Солун, 10 шабана 1323.</p> <p>Ја сам данас начисто да волим...{S} Ох, кога волим! ..{S} |
| /p> <p>Париз, 29 априла 1907.</p> <p>Ја сам свој <hi>Дневник</hi> назвала <hi>Песма</hi>; а сад |
| p> <p>Париз, 10 августа 1907.</p> <p>Ја сам мајка</p> <p>29 августа.</p> <p>О моја сирота без о |
| , по оцу, а по матери Турчин.</p> <p>Ја сам срећна!</p> <p>Да видите како нам је сад лепа кућа! |
| ошто сам јој била сасвим непозната. „Ја сам погрешила,“ рекох. „Ја сам мислила да ту седи једна |
| лико растужује и узбуђује? — Љубав. „Ја сам се могла заљубљивати у муслиманке, док се нисам заљ |
| пробуди, отвори очи, па их затвори. „Ја сам те, чедо, пробудила.{S} Али што да се покријеш прек |
| позната. „Ја сам погрешила,“ рекох. „Ја сам мислила да ту седи једна рођака Нури-беја...“ и каз |
| клонио нам се, и представио нам се: „Ја сам Мурад-Џемал-беј“, поче Мерсије.</p> <p>— Аман! узви |
| ико моја...“ После се мало разгали: „Ја сам јој први.{S} С њим се познаје од пре неки дан, а са |
| ради тога ћуташе, мучећи се мишљу: „Ја сам лажљивица.{S} Неваљалица сам, а изигравам поштену ж |
| м да поменем по правом имену: абдеслија сам.<ref target="#SRP19120_N70" /></p> <p>— Овако је по |
| а!{S} Мене је страх и срамота ме, мајка сам.</p> <p>— И грехота! рекоше старци у један глас.</p |
| усти сам кафез погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, па га заволела.</l> <p>— Црним се повезала! узв |
| здравила мајка, те да ми дођете!{S} Ала сам себична, јелте?{S} Нисам себична, али вас волим, во |
| подсмевала што има велики нос, и звала сам га „носоња“.{S} Једног дана, моме оцу дође један ст |
| м кризу, бол за младошћу.{S} И туговала сам што као моја Сафет и моја Елиз немам кћери да удаје |
| и ја морам Богу црну жртву: заветовала сам му се.{S} Али, ја немам новаца за овна и свеће (све |
| је према мени био друкчији.{S} И лагала сам га..{S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; ако кажем |
| сестара које су га читале...{S} Гледала сам у његово лепо лице од мрамора, и плакала сам...{S} |
| о оном стиду.{S} На сваки начин гледала сам да одбраним од праведног напада своје сународнице и |
| о девовање, кратко моје девовање: удала сам се тек што сам ушла у петнаесту.{S} А удадох се као |
| “</p> <p>— Ја сам се удала млада; удала сам се по слици, и заволела сам свога мужа, јер он је б |
| код куће.{S} Нисам га волела, а угађала сам му: знала сам да је он муж, ја жена: облачила сам м |
| ишљам о своме брачном животу.{S} Лежала сам три дана, па кад устадох, још ми не беше добро, те |
| } Сто пута си срећнија од мене!“ Казала сам јој, и она ми никад више не рече: „Благо теби што н |
| е прођоше као нека струја...{S} Стајала сам као окамењена, а она ме опет узе мирисати, и ја осе |
| <p>— Камо да сам камен имала!{S} Сејала сам босиљак, а никао ми пелен; садила сам цвеће, а изра |
| х саших... у јастук, па после... бојала сам се да.. спалила сам их, и пепео сам ушила У хамајли |
| жа, и код детета без детета.{S} Плакала сам непрестано, очи бејах исплакала.{S} У сваком детету |
| , а да их не примају у кућу.{S} Плакала сам без суза: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе |
| његово лепо лице од мрамора, и плакала сам...{S} Гледајући у људе од мрамора и бронзе, ја сам |
| ах. „Тешко нама!{S} Тешко нама!“ викала сам, а она ме зачуђено гледаше, па тек наједанпут викну |
| ао убицу, али ја нисам хтела, остављала сам на Бога, и Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја с |
| кафезу, измислила сам драго, замишљала сам га.{S} Ја, затворена, нисам могла виђати младиће, п |
| е, после бабу: „Боли ме глава.{S} Имала сам грозницу“.{S} Једанпут чак слага да је била тешка, |
| Ја сам истински била болесна.{S} Имала сам страшан напад, као ти, тејзе.</p> <p>И побледе.{S} |
| пролеће.{S} У четрдесетој години имала сам кризу, бол за младошћу.{S} И туговала сам што као м |
| ло весело.{S} Последње две вечери имала сам две нове посете: једну Енглескињу и једну Француски |
| што не вичем као она.{S} Али, задрмала сам их кад дођох с Јалије...</p> <p>За чифлук се ваљда |
| с сам учинила нешто што никад: задрмала сам решетке, трипут...{S} О како су ми руке јаке, но ја |
| исам га волела, а угађала сам му: знала сам да је он муж, ја жена: облачила сам му се; кад ће д |
| зелено.{S} Па је испита.</p> <p>— Знала сам ја то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Цариград |
| далека гроб слаткога де Мисеа: познала сам га по жалосној врби...{S} На гроб сам му метнула ве |
| о се зове <hi>Пер Лашез</hi>, и познала сам још из далека гроб слаткога де Мисеа: познала сам г |
| ша наших жена свуд је нова.{S} Упознала сам се с једном нежном, белом Цариграђанком.{S} Све жен |
| је Фатма била у Цариграду, и напомињала сам јој нешто мало, али јој нисам хтела отворено писати |
| ла га за руку као дете мајку, затварала сам очи, да се не онесвестим.{S} У Паризу има два народ |
| ам ово писмо почела јутрос рано, писала сам га ваздан и нисам га завршила..{S} Ја бих вама писа |
| е натерао да станем на прозор.{S} Стала сам, пошто сам покрила главу (ја гологлава не бих могла |
| обузело ме једно чудно осећање, осећала сам се више Францускиња него Туркиња; у једном тренутку |
| {S} Била сам се сва најежила, и осећала сам хладноћу као пред грозницу, и била сам толико слаба |
| чена као преступница.{S} А сад, побегла сам због ње, свога ортака...{S} И она, сирота, мисли уд |
| ртака, за нежењена човека...{S} Побегла сам, јер зашто да она буде несрећна?“ Ахмед-беј бејаше |
| ћи, она одговори брзо и смело: „Побегла сам од куће: нисам могла сачекати ортака.“ Он се зачуди |
| ака стегох нену, да је удавим.{S} Могла сам је и удавити, јер сам била ван себе од радости, а о |
| е.</p> <p>— У кући, у соби...{S} Седела сам с њим, код његове тетке.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја.. |
| на богата енглеска Мис, која се, видела сам, потуца по земљама као што је наша, трошећи свој но |
| у плавих очију и црних трепавица видела сам своје дете, па сам их заустављала на улици и љубила |
| га мука... овако рано?“ — „Јуче... јела сам зелених шљива,“ рече, па још више поцрвене. — „Није |
| песма, сад плач и проклињање..{S} Клела сам мужа и цариградске обичаје, што допуштају да жене ј |
| и се учинило да ме нема физички, волела сам да сам изгубила свест, да то не осећам...{S} То осе |
| оворило се да има љубазника).{S} Волела сам је просто зато што је била лепа, необично лепа.{S} |
| лада; удала сам се по слици, и заволела сам свога мужа, јер он је био прво мушко с ким сам ја п |
| та година страховале, а ти...{S} Донела сам ти његову слику, рече и узе се раскопчавати.</p> <p |
| мене нестаје, и ја сам весела, — весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам као она напукнута ваза: ни |
| .{S} Нисам веровала у судбину, и почела сам сумњати у Бога, Бог нека ми опрости!.. <hi>Бога има |
| ве душе!...{S} Ову дугачку причу почела сам због сина.{S} Родитељи ми беху одавно умрли, кад ми |
| ам вам одговорила.{S} Нисам могла, била сам болесна.{S} И шта да вам одговорим, шта да вам пише |
| и:</p> <p>— Прексиноћ, јагње моје, била сам код господина Аристотела, на балу...{S} Што се чуди |
| е.{S} Опрости што сам га отворила: била сам радознала!{S} Да видиш, душо, <hi>ариф</hi> и <hi>а |
| ла у шуму од кровова и торњева!{S} Била сам се сва најежила, и осећала сам хладноћу као пред гр |
| ди труп, у своме не види брвно.{S} Била сам дете, па сам се једном комшији подсмевала што има в |
| матерњим језиком; због вашег писма била сам се унела у француски „На, прочитај то писмо, без по |
| сам хладноћу као пред грозницу, и била сам толико слаба: да нисам склопила очи, ја бих пала у |
| а Азијатка према младој Европљанки била сам што нем човек према грому.“ Код две унуке остаде бе |
| ога који их је пробудио?...</p> <p>Била сам у соби с домаћицом; та моја рођака је из срећног Аб |
| <p>Врло драга госпођице,</p> <p>Добила сам ваше драго писмо, и љубила сам га, љубила...{S} Ви |
| p>Добила сам ваше драго писмо, и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо п |
| е тада пољуби и каже:</p> <p>— Пољубила сам те устима где су пољупци љубави.</p> <p>Мерсију ово |
| а сам босиљак, а никао ми пелен; садила сам цвеће, а израсло ми трње.{S} Јазук!<ref target="#SR |
| другарицама...{S} За пет година родила сам му четворо деце (једанпут сам близнила).{S} Кад нап |
| боравила би Мадам Аристид.{S} Приложила сам ти писмо тејзино, послато преко мене.{S} Опрости шт |
| е муфти-ефендији исповедила, и пожалила сам му се и као свештеном лицу и као оцу...{S} Па и вам |
| па после... бојала сам се да.. спалила сам их, и пепео сам ушила У хамајлију.</p> <p>Не каза г |
| то јест схватила сам погрешно: мислила сам да је то нешто што не може бити никад ни мало, а ка |
| е — за мене. „И за шта све то?“ мислила сам. „За живот!{S} И она стара Јерменка воли га!...“ Ја |
| ве чинила, јер сам га волела, и мислила сам да он мене воли.{S} Али, каква заблуда!...{S} Једно |
| учинило као да чујем пољупце, и мислила сам да их познајем...{S} Ми нове луде, мислимо да су са |
| урска девојка, тица у кафезу, измислила сам драго, замишљала сам га.{S} Ја, затворена, нисам мо |
| <p>— Мени сад није до шале.{S} Наменила сам: ако ми се у нијету помену сузе, бићу несрећна...</ |
| за колико?...</p> <p>Јуни.</p> <p>Снила сам да је Мерсије заљубљена у њега, па сам љубоморна... |
| о снила, зато си тако весела". — „Снила сам, нене, зелен калпак.“ — „Ако си га снила онако, рад |
| онако, радоваћеш се — зелено.“ — „Снила сам га на глави." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, као м |
| веку, мужу!...{S} И ја се буним, бунила сам се!...</p> <p>Како је ханум-нене?{S} Шехназе-ханум, |
| п почесмо разговор и договор!{S} Попила сам пуне две чаше сирупа, а у њ је Нурије била метнула |
| г мужа не узме које мило дете.{S} Крила сам од тебе не због тебе, већ због деце: кад ме отераш |
| кад ме отераш лишићеш ме њих.{S} Крила сам од себе због девојчица, да им мајка не буде изоблич |
| нисам умела схватити, то јест схватила сам погрешно: мислила сам да је то нешто што не може би |
| .{S} Да сам Туркиња свом душом, осетила сам по оном болу, по оном стиду.{S} На сваки начин глед |
| сметом као верни за Пророком, испустила сам, и ја немам снаге да је подигнем, јер немам срца за |
| ала сам да је он муж, ја жена: облачила сам му се; кад ће доћи кући, нагиздам се и потчињавам м |
| је официр.{S} И нико то не зна; научила сам да се савлађујем: нене ме учила.{S} Досад нисам зна |
| бити дужан награду...“ А мајка: „Решила сам се да јој никад не отиднем ја прва...“ — „Паметан п |
| но је упиташе шта је то?</p> <p>— Секла сам поморанџу, па сам се посекла. <pb n="195" /></p> <p |
| атка тејзе!{S} Дођи што пре!{S} Хукнула сам у хартију, ту је мој дах: из њега ћеш прочитати да |
| {S} А нене?{S} Шта ће она сама?{S} Чула сам где говори сину: „Да вратимо обележје, то није толи |
| уздржати: на улици сам заплакала; ишла сам, гледала у прозор, па сам се смејала; чинило ми се, |
| еђу народом од камена и бронзе.{S} Ишла сам на гробље, хришћанско, на велико и дивно гробље што |
| ђ, немио: он ме је лишио тебе; годинама сам те желела, чезнула за тобом...{S} Пиј, сине!</p> <p |
| е сам јој испричала као сад теби — сама сам се изобличила...{S} Што се тиче моје деце, ти ћеш м |
| ери, и све друге које ја волим и којима сам ја мила.{S} А тебе, врло драга мала, нежно љуби</p> |
| p> <p>Отац, опрости ми.{S} Међу ђаурима сам више од годину дана, али се нисам пођаурила: покрив |
| ним сам се газом повезала,</l> <l>Тужна сам ти, сестро, невесела:</l> <l>Кроз густи сам кафез п |
| <p>— Али, мене не гризе савест: истина сам била болесна.{S} Само ме је срамота што пуших пред |
| <p>— Шта ти је, ханум?</p> <p>— Болесна сам, простења она.</p> <p>— Кад си болесна што си се уд |
| /p> <p>Боже, како сам срећна!{S} Срећна сам само зато што је он мој.{S} Ја мислим да никад нико |
| да њему, ја бежим у Европу, и — срећна сам.{S} Сан је остварен, само што сам ја несрећна...{S} |
| ако нисам мислила да ћу остати жива, па сам се бојала смрти, или, управо, било ме страх за живо |
| сам да је Мерсије заљубљена у њега, па сам љубоморна...{S} На своју сестру!{S} Лудо.{S} Ја њих |
| бијом, а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се уплашила.</p> <p>Кад се зачује звонце с улице, с |
| а то траже људи од својих љубазница, па сам ипак све чинила, јер сам га волела, и мислила сам д |
| них трепавица видела сам своје дете, па сам их заустављала на улици и љубила их: над туђом сам |
| оме не види брвно.{S} Била сам дете, па сам се једном комшији подсмевала што има велики нос, и |
| це, мене је страх било од те лепоте, па сам се припијала уз њега, хватала га за руку као дете м |
| к ми кроз срце прошло нешто као нож, па сам зајаукала.{S} Нисам ћутала, нисам трпела, никад нис |
| И мени се понекад учини да ме воли, па сам срећна, али за колико?...</p> <p>Јуни.</p> <p>Снила |
| а, пријатељ кога ти је Алах одредио, па сам своју дужност, дужност не по разуму већ по срцу, ис |
| плакала; ишла сам, гледала у прозор, па сам се смејала; чинило ми се, да тамо, у соби седе саку |
| је то?</p> <p>— Секла сам поморанџу, па сам се посекла. <pb n="195" /></p> <p>Џемал је погледа, |
| мазана 1324</p> <p>Опет Рамазан!{S} Шта сам све препатила за ово годину дана!{S} А јадна Емир у |
| нови и кипариси, и мислила... о, на шта сам све мислила.{S} Чудне мисли обузимају мене, побуњен |
| својим рођакама и пријатељицама, и шта сам видела? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему н |
| стита, веровала ми.{S} Кад помислим шта сам све од ње сакрила!{S} А да нисам волела Емиру...</p |
| ..{S} Свако нешто значи...{S} И још шта сам опазила: ми смо чистији од њих; ми се сваки дан куп |
| оне мени...</p> <p>Децембар.</p> <p>Шта сам данас видела.{S} Ми немамо духа колико оне, а оне н |
| мишљу: „Ја сам лажљивица.{S} Неваљалица сам, а изигравам поштену жену — нисам „ухваћена““.{S} П |
| личим телом, на оца душом...{S} Код оца сам живела као и све наше великашке кћери: затворена, у |
| е много — живот.</p> <p>По лекара отрча сам Осман; али, док је будио тројицу, док је једва једа |
| а сам га по жалосној врби...{S} На гроб сам му метнула велику киту кризантема: од мене и од сви |
| а мај на Јалијама у оном конаку с чијег сам балкона видела Њега; и да ми није Сафет-ханум мајка |
| ого!.. о чему ни појма нисам имала, кад сам седела с тобом загрљена с лицем на лицу.</p> <p>И т |
| оче, врло узбуђено:</p> <p>— Фатма, кад сам пролазио мимо вашу кућу, клецала су ми колена, и по |
| {S} Немојте се, молим вас, смејати, кад сам ја оволико озбиљна.{S} Кад би нешто био мали, ја га |
| 3 априла 1907.</p> <p>Шта да пишем, кад сам несрећна.{S} Он до куће дође увек с по једном девој |
| ече:</p> <p>— Откуд ви овде, ханум, кад сам вас пре неки дан видео близу Касумије: било вам је |
| нашега прозора огроман Париз!{S} О, кад сам погледала у шуму од кровова и торњева!{S} Била сам |
| (ја гологлава не бих могла).{S} О, кад сам видела с нашега прозора огроман Париз!{S} О, кад са |
| ила несрећна: муж ми се није допао, кад сам га видела, прво вече: имао је велику јабучицу, а гл |
| — А ја у две прилике много говорим: кад сам срећан и кад сам... поче он, па не доврши.</p> <p>— |
| фион.<ref target="#SRP19120_N97" /> Кад сам била млада, сви су се чудили: откуд у тако нестрпљи |
| е..{S} Ох, што одведох Фатму?...{S} Кад сам имала какву своју тајну, нисам је умела крити нијед |
| ју их, штипају их, намигују им..{S} Кад сам дошао из Европе па ово видео, ја сам мислио да то н |
| а.{S} Све жене говоре, она ћути.{S} Кад сам је питала „како сте“, да није одговорила „хвала, до |
| рски зато што су дуго у Турској.{S} Кад сам била с њима, мени је било неугодно: срамота ме да п |
| туђом сам децом плакала као луда; а кад сам год чула детињи глас, увек ми кроз срце прошло нешт |
| } Никога нисам смела питати...{S} А кад сам то видела, ја сам се стала трести...{S} Лице ми је |
| дуван; био сам дете од седам година кад сам узео да га пијем и да га волим...{S} Он мени муку, |
| сам била збуњена, као занесена, па кад сам чула да ме отац удаје за пашића, „џемала”, ја сам, |
| , отерао, ја бих се убила.{S} А сад кад сам слободна...</p> <p>Она не доврши, застиде се, и узб |
| <p>Она се зграну:</p> <p>— Зар сад кад сам немирна како никад нисам била?!</p> <p>— О, била си |
| ике много говорим: кад сам срећан и кад сам... поче он, па не доврши.</p> <p>— И кад си? упита |
| туга.{S} Ја сам мислила да не радим кад сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми |
| д се нисам осетио толики муслиманин кад сам прошао поред џамије, као кад сам прошао поред ваше |
| ин кад сам прошао поред џамије, као кад сам прошао поред ваше куће.{S} Кад је неко изустио: „љу |
| ати, свирати и певати.{S} Знаш, као кад сам последњи пут код вас гостовала, провела мај на Јали |
| , јер, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим жену коју сам сравнио с њим...“ Они |
| , те да некад видим како ми је било кад сам оставила своју земљу и дошла у туђу.{S} Ах, Париз ј |
| рти.{S} Откривену никад.{S} Малочас кад сам говорила о Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, |
| /l> <l>Како не бих уздисала,</l> <l>Кад сам драго изгубила?</l> <p>— Како си могла изгубити оно |
| ке, а да не видим младожењу!</p> <p>Кад сам му видела слику, ја сам била пала, потпуно изгубила |
| овели у земљу духа без душе...{S} Некад сам сањала: отац ме не да њему, ја бежим у Европу, и — |
| ејала.</p> <p>13 новембра.</p> <p>Некад сам свирала срцем, сад пишем срцем.</p> <p>14 новембра. |
| ила наших побеснелих људи...{S} Кад год сам гледала Ариф-тејзу побуњену, ја сам се питала: „Бож |
| о мени!{S} И ја сам тако радила кад год сам изгубила нешто што волим.</p> <p>— Луд, Алије.</p> |
| на ме је волела, и жалила ме је кад год сам била болесна или несрећна, обилазила ме, чувала, за |
| од је овде дошла ја сам јој казала, све сам јој испричала као сад теби — сама сам се изобличила |
| ...{S} У соби, до собе где спавамо, где сам ја лежала сва уплакана у помрчини, седели су до зор |
| Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он говори, она ћути |
| >То је страшно!{S} То је ужасно!{S} Где сам ја?</note> <note xml:id="SRP19120_N82">Увек без људ |
| ђе...{S} Ја га нађох једанпут, онде где сам најмање мислила да га има; у човеку, мужу!...{S} И |
| , тако ми Пророка!{S} Тако ми земље где сам се родила!{S} Малопре сам те слагала Сад ... он!</p |
| е пишем, ни они мени...{S} Не знају где сам?...{S} Волим да ништа не чујем, јер би ме и добро р |
| н-беј<pb n="271" /> зове Фатму, не може сам, хануме су отишле Рашиде-хануми, бејовој сестри од |
| јка.{S} Он јој не отвори.{S} Хоће да је сам.{S} Види себе, дечка здрава али увек незадовољна: ч |
| } Почех га пуштати с друговима, да није сам.{S} Онако млад требао је ићи са својим врсницима, а |
| се не разочара кад га воли.{S} Доцније сам крила да му не би отишла с <hi>мераком</hi><ref tar |
| >— Ја пљујем на његово име, на оно које сам везла оцу душманину!...</p> <p>И за час би према <h |
| адне, јадне ми!...{S} А знате ли одакле сам га видела?{S} С беј-аџова<ref target="#SRP19120_N31 |
| урство, тако често, проклињала, а после сам се стала питати: „Откуд то ?{S} У нашој <pb n="176" |
| ка, и Ђулренги...</p> <p>Босфор, о коме сам толико слушала од наших жена и читала књиге ваших з |
| ћу икада више видети Солун, град у коме сам провела најлепше доба свога живота, своју рану млад |
| ром у постељу: млад, леп, мио; али томе сам човеку дала очи, уста, стас, узраст ја сама; ја сам |
| го ешарп, наше башјорти; а поврх хаљине сам имала кимоно, наше јелдрме; и чинило ми се да ме це |
| и ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва чекала лето и летње врућине, да бежим на чифл |
| ми земље где сам се родила!{S} Малопре сам те слагала Сад ... он!</p> <p>Фатма се сад није мог |
| Алла’!{S} Ја и данас нисам постила, те сам имала моћи да размишљам.{S} Ја сам дошла на једну м |
| ући, нагиздам се и потчињавам му се, те сам личила и на робињу и на милосницу...{S} Ја се обуче |
| а...{S} Ја нисам осетила да ме жали, те сам се чудила што ми одмах не да Отпусног Писма.{S} Нај |
| и овде пробудила.{S} До после тридесете сам спавала.{S} Младост сам провела у сну.{S} Или, упра |
| ја немам новаца за овна и свеће (свеће сам обећала текијама).{S} Хоћеш <pb n="267" /> ли да ти |
| ираз кућу, другој дућан.{S} Пријатељице сам волела, свашта им куповала. „Имање Али-пашино велик |
| као да ћу да изиђем пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада! |
| дуго на једном предмету.</p> <p>— Јуче сам видела Жути Врскапут...{S} Сретосмо се, он ми се за |
| осећа неку тегобу: каје се зашто није и сам постио, па да сад с њима клања.{S} Гледа их као нек |
| берберин угура у њих Џемала, попе се и сам и рече кочијашу да тера.{S} Обојица су ћутали, а ко |
| цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако је седела скоро до вечерње, до |
| >Данас сам први пут изишла.{S} На глави сам имала шешир, па озго ешарп, наше башјорти; а поврх |
| не нешто далеко као небо, тај свет који сам из књига познала и о коме ми је толико причала Мадм |
| руковале, те питају: „Пардон!{S} Да ли сам се с вама поздравила?“ Па ипак, кад некога воле, ја |
| овање.{S} Ја нисам била нежна жена, али сам била нежна, добра мајка...{S} За дететом сам ридала |
| } S.{S} Мадам Аристид нисам видела; али сам чула да те код једне наше помињала, и много те хвал |
| звила те хтедох пући од врућине!{S} Али сам се бојала; наших жепа с Јалија било пуно, па <pb n= |
| дно...</p> <p>— Не, ја то нисам.{S} Али сам противница идиотских бракова.{S} Брак код напредних |
| сец дана!...{S} За шта је ову отерао ни сам не зна, те турске жене прављаху шалу: „отерао је за |
| е француске писце лудо заљубљена а нити сам их видела нити ћу их видети: физички су мртви.</p> |
| ти, сестро, невесела:</l> <l>Кроз густи сам кафез погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, па га заволе |
| ...{S} Моја историја је страшна.{S} Кћи сам Али-пашина; никад нисам пешке пошла, те никога ниса |
| могла <pb n="294" /> уздржати: на улици сам заплакала; ишла сам, гледала у прозор, па сам се см |
| јем...{S} Ја, хвала Богу, знам у каквој сам се средини родила и одрасла.{S} За Црни Врскапут не |
| м ја.{S} Где је с њене душе накит чијој сам се лепоти и вредности ја дивила?!</p> <p>Она ућута |
| о од тебе и подсетио ме на кућу у којој сам провела више од дванаест година, и где су са мном п |
| како нико није, лудо, страсно.{S} Увек сам гледала да заволи сиротињско дете, па <pb n="180" / |
| ели она.{S} Ја сам се за ово време, док сам год била с овом радном, тачном и уредном, трезвеном |
| га мужа, јер он је био прво мушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је видео <pb n="177" /> да га |
| ју, весела девојка читаше:</p> <l>Црним сам се газом повезала,</l> <l>Тужна сам ти, сестро, нев |
| вали да вас позовем на свадбу, јер, чим сам примила обележје, одмах сам вам с неколико речи јав |
| } И ја сам требала да ти се осветим чим сам од детета постала жена, да те казним као злочинца, |
| „Зар може неко да узме из мене ово чим сам пуна?...{S} - Ја волим!{S} Ја волим!{S} Ја волим — |
| тављала на улици и љубила их: над туђом сам децом плакала као луда; а кад сам год чула детињи г |
| руку свима милима, с тејзом и Мерсијом сам се загрлила небројено пута, и било ми је мило и лак |
| ила нежна, добра мајка...{S} За дететом сам ридала и чупала косу као простакуша.{S} Он, дирнут |
| е, драга госпођице.</p> <p>Пре неки дан сам видела човека чини ми се први пут у животу: моје оч |
| не нађе Фатму, јер како је Рамазан, он сам леже и устаје.{S} Али кад се сети шта је било, скоч |
| ов златни унук понављаће „елиф, бе“; он сам послуживаће халвом и пилавом ђаке, пошто очитају мо |
| ње његова унука и узвикну „амин!“; и он сам раздаће им симите; његова мајчица куваће шербет, ко |
| ли“.{S} Но на велико изненађење свих он сам даде реч, и још закле се, у све што му је најсветиј |
| <p>— Остављао сам је, морао сам: бежао сам од своје куће због гостију, сву ноћ сам седео с бес |
| бу врати, љутито рече:</p> <p>— Зарекао сам се да не зовем за жене Грка лекара, и опет...{S} Бе |
| е ништа није свето...</p> <p>— Остављао сам је, морао сам: бежао сам од своје куће због гостију |
| исли: „Не, не могу хиљаду гроша... имао сам много трошка, због болести.“ И користи се једном та |
| вето...</p> <p>— Остављао сам је, морао сам: бежао сам од своје куће због гостију, сву ноћ сам |
| коју ћу страну, драги Чарлсе?{S} Дошао сам на по пута па стао, не што сам сустао, већ што ниса |
| њом слагала с Ђулистан-ханумом и готово сам постала англофил.{S} И та жена нађе пута и начина д |
| вему вашем, у сваком из ваше куће волео сам тебе, или све то волео сам због тебе.{S} Фатма, ми |
| а стаје њена нога!“ У свему вашем волео сам тебе, у кући, у оградном зиду, у капији, у халки на |
| е куће волео сам тебе, или све то волео сам због тебе.{S} Фатма, ми муслимани <hi>можемо</hi> в |
| ала сам се да.. спалила сам их, и пепео сам ушила У хамајлију.</p> <p>Не каза где јој је хамајл |
| евет година како пијем пусти дуван; био сам дете од седам година кад сам узео да га пијем и да |
| ам био срећан!{S} У тој срећи заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} |
| } Како ћу у свет, несрећнице?{S} Хвалио сам се свету ћерком, добром и паметном, због чега је уз |
| о ће име детету. „Ако је мушко," мислио сам, „даћу му име Арслан и Шемси<ref target="#SRP19120_ |
| не, ништа не омекша овај камен. „Примио сам је, а не дам да се понова удаје за пијаницу, пропал |
| сву ноћ сам седео с бескућницима и пио сам ..{S} Ми, младотурци и нове, срушићемо све препреке |
| } Добро ли сте ?{S} Шта има?{S} Уплашио сам се...{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Шућур, муфти-ефенди, ре |
| <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим, ако сам неумивена, рече и нападе је пољупцима по лицу и по |
| , овако су ме училе нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви то знате, драга госпођице.{S} Ја |
| —Ја ово досад никад нисам имала, и ако сам бивала на живим мукама.{S} Од ове болести пати једн |
| ш колико!</p> <p>— Ја то не знам, и ако сам Цариграђанка.{S} Овде жене, удовице, и на моје чуђе |
| } Али ја чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему родила и одрасла.</p> <p>Заћута, и пођоше |
| > <p>30 априла, пред вече.</p> <p>И ако сам „оваква“, око мене обилази његов друг Шарл; и кад н |
| у Солун, ја сам добивала овде, па свако сам љубила, а ни на једно нисам вам одговорила.{S} Ниса |
| афом — зато што је стара.{S} Боже, како сам могла!{S} И то је по вашој сугестији.</p> <p>— Ја с |
| p>Истога Дана у вече.</p> <p>Боже, како сам срећна!{S} Срећна сам само зато што је он мој.{S} Ј |
| ми дођу и пођу по кући, по башти, како сам срећна!{S} Пред мојим очима су расле и развијале се |
| ли како сам имала оно с оцем...{S} Како сам могла пред оцем!..{S} Невероватно, па ипак, било је |
| изиђе пред очи, и <hi>он</hi>.{S} Како сам могла и помислити да ме он узме?{S} Зар ће он мене |
| , као што знаш, пити забрањено.{S} Како сам жењен, двапут сам дошао кући пијан, луд. „Ако опет |
| с ханумама и гледамо у Вардар.{S} Како сам била радосна кад нам дођу гости из вароши, и како с |
| .{S} Ја сам само осећала.</p> <p>— Како сам видео тебе, ја друге жене нисам ни погледао.{S} Гон |
| „Дванаест...{S} Година дана прошла како сам је први пут видео.“ Па опет га спопаде бол, још жеш |
| зна од кога је?...“</p> <p>Од дана како сам последњи пут била код Нурије-хануме, ја сам друга, |
| иру, па ме било срамота.{S} Ко зна како сам га наместила!...{S} Боже, колико сам сањала, с Мерс |
| на кад нам дођу гости из вароши, и како сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, и ст |
| могла виђати младиће, па...{S} Али како сам видела овога, не мислим на онога.{S} А пре, једва ч |
| ни се чини да су ми живци ослабели како сам имала оно с оцем...{S} Како сам могла пред оцем!..{ |
| спођице, волим једнога одавно, још како сам вам почела долазити јутром у постељу: млад, леп, ми |
| с човековим очима, обарај их.“ Још како сам обукла чаршаф, овако су ме училе нене и мајка, и ак |
| а.</p> <p>Драги мој Чарлсе,</p> <p>Како сам био срећан!{S} У тој срећи заборавио сам био и Бога |
| ему није оно о замишљеном драгом. „Како сам јој могла писати <hi>то</hi>!“ прошапта и поцрвене. |
| е помирила.{S} И чуђаше се мајка: „Како сам могла и помислити да моја кћи није верна Исламу, и |
| ко сам га наместила!...{S} Боже, колико сам сањала, с Мерсијом, о дану кад ћу на главу метнути |
| дошао овај други-..{S} Алла'!{S} Колико сам несрећна! „<foreign xml:lang="en">No thought can th |
| пала, потпуно изгубила свест.{S} Колико сам тамо лежала, не знам; тек, кад се расвестих, ја не |
| чаршија.{S} А <hi>Донме</hi>?{S} Колико сам пута зажалила што нисам Донме, Бог нек ми опрости, |
| </p> <p>— Још један теби.</p> <l>Колико сам уздахнула,</l> <l>Сва је гора заиграла.</l> <l>Како |
| м и Солуњанка и Цариграђанка.{S} И тамо сам се и овде пробудила.{S} До после тридесете сам спав |
| али искром из ока.</l> <l>Зар да у нено сам се претворим?</l> <pb n="125" /> <l>Дођи док букти |
| да нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гледала путнике и своју нене, и мајку: и о |
| сте“, да није одговорила „хвала, добро сам“, ја бих мислила да је нема.{S} И нико не зна узрок |
| да волим...{S} Ох, кога волим! ..{S} То сам видела кад је пољубио своју жену...{S} Жену!{S} Мож |
| о обесветиле чак и очи моје мајке, зато сам затворио.</p> <p>Она осети да говори искрено, па од |
| рије-ханум, али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с бејовима...{S} У нас је обичај, <pb n="193" |
| чинило ми се да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко зна како сам га |
| е-ханум, ти тако говориш за инат... што сам те узео младу...{S} Хајде кући, деци,“ говораше он |
| за невиђена човека, непозната...{S} Што сам срећна ја.. то је случај. „<foreign xml:lang="fr">F |
| је не снађе оно ономадашње чудо.{S} Што сам се препала!{S} Још не могу к себи да дођем.{S} Ја н |
| тврда! узвикну Ариф-ханум.</p> <p>— Што сам ја тврда није чудо, али Ђулренги!{S} И она је све з |
| ворим, шта да вам пишем после онога што сам вам писала у данима своје среће?{S} Ви сте зацело о |
| идим те дивне градове, Париз... све што сам из књига познала и лудо заволела, што ми даје живот |
| тада ја сам тужна, тешко ми је, не што сам те изневерила, већ што ништа не знаш да те варам, т |
| S} Дошао сам на по пута па стао, не што сам сустао, већ што нисам знао куда ћу. „Најгоре је за |
| eign>...{S} А уображен!!{S} Буни се што сам покрила главу и што не умем с мушким да говорим. <f |
| опет не обукох; и уместо да ме жали што сам болесна, њему криво што му се нисам обукла...{S} У |
| ино, послато преко мене.{S} Опрости што сам га отворила: била сам радознала!{S} Да видиш, душо, |
| де је био.{S} А он је љубоморан чак што сам пред Османом била развијена, јер за пољубац не зна |
| тко моје девовање: удала сам се тек што сам ушла у петнаесту.{S} А удадох се као и све моје дру |
| : „Гледајте ме, и будите срећне као што сам ја срећна!“</p> </div> <pb n="139" /> <div type="ch |
| рећна сам.{S} Сан је остварен, само што сам ја несрећна...{S} Пољуби ме само кад пође и дође. „ |
| али се увек трзам, прибирам пре по што сам повукла обарачу...{S} Побуњена, хоћу да се убијем; |
| ... он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се била разболела, онолике грознице, бунцање: казал |
| {S} Твој отац не би мене за зета, пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си с Европљанком одрасла: |
| а станем на прозор.{S} Стала сам, пошто сам покрила главу (ја гологлава не бих могла).{S} О, ка |
| од мене, па ме гледаше зачуђено, пошто сам јој била сасвим непозната. „Ја сам погрешила,“ реко |
| !{S} Тејзе, зар ја никога немам?{S} Зар сам ја на овом свету сама?...</p> <p>Не могаше више, не |
| љубазница, па сам ипак све чинила, јер сам га волела, и мислила сам да он мене воли.{S} Али, к |
| удавим.{S} Могла сам је и удавити, јер сам била ван себе од радости, а она је стара и слаба. „ |
| ила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се воле...{S} Ариф-ханум ми је испричала о |
| о је нова.{S} А оно друго не казах, јер сам мислила: „Емир је богата, ја деце немам...{S} Само |
| ер ја бих и онда била несрећна... данас сам била љубоморна кад је пољубио другу, а кад би ми би |
| 90" /></p> <p>12 рамазана.</p> <p>Данас сам први пут изишла.{S} На глави сам имала шешир, па оз |
| ужно што су створили људи!{S} И вечерас сам тетурала с турским женама по страшној калдрми, поре |
| но немирна, нигде ме место не држи: час сам крај зида, час крај кафеза, час на софи, час на баб |
| а у црвено:{S} Радост.</p> <p>Од јутрос сам учинила нешто што никад: задрмала сам решетке, трип |
| авим очима, које ја толико волим јутрос сам видела сузе.{S} Јесу ли то сузе саучешћа или љубави |
| од ње тај џак брашна, мислећи : „Завет сам испунио; поклон нисам узео натраг већ сам га купио! |
| после тридесете сам спавала.{S} Младост сам провела у сну.{S} Или, управо, младост ми је дошла |
| ти забрањено.{S} Како сам жењен, двапут сам дошао кући пијан, луд. „Ако опет дођеш пијан, да ви |
| на родила сам му четворо деце (једанпут сам близнила).{S} Кад напуних двадесет и једну, он оде |
| камена, ни од свиле, ни од памука, већ сам створење од крви и меса, што има душу.{S} Та душа с |
| м испунио; поклон нисам узео натраг већ сам га купио!“...{S} А Богу и текијама учини како се за |
| сам од своје куће због гостију, сву ноћ сам седео с бескућницима и пио сам ..{S} Ми, младотурци |
| ана, око које су се скупљале нове, коју сам дизала високо, идући за Емине-Семијом и 'Ђулистан-Х |
| ли да ти испричам једну приповетку коју сам чула у Арабији и која се зове <hi>Лончарев Бог</hi> |
| јавио кад сам пошао да просим жену коју сам сравнио с њим...“ Они кажу:{S} У лажи започет брачн |
| по неки пут да му играм једну игру коју сам девојком од наше робиње научила; и жели да сам увек |
| се не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с њене душе накит чијој сам се лепоти |
| дао својој мајци, она мени.{S} На пошту сам однео челенку! ..{S} И сад, челенке нема, из куће ј |
| , тако тихо у овом хучном граду: у духу сам, на светли празник, пољубила руку свима милима, с т |
| у, јер, чим сам примила обележје, одмах сам вам с неколико речи јавила.{S} Али, од моје свадбе |
| собу једну: ту је она с Осман-бејом... сама.{S} Па не сме даље. „Станите!“ виче мислима.{S} На |
| и, јер те је сузе проливала љубав...{S} Сама с њим... као два пања, ја сам њену децу волела.{S} |
| Оца немам, брата немам, мужа немам.{S} Сама слаба женска страна.{S} Да нисмо он и ја комшије, |
| па у соби са затвореним шалонама леже — сама.{S} Око подне, пробуди се: крај њене постеље беше |
| а, све сам јој испричала као сад теби — сама сам се изобличила...{S} Што се тиче моје деце, ти |
| или копча с антерије, она то не пришива сама, него робиње.{S} Сад шије брзо и лепо једну женску |
| некад призивала смрт, и чак мислила да сама себи живот одузме.{S} О, само сад да не умре, да о |
| човеку дала очи, уста, стас, узраст ја сама; ја сам га задахнула својом душом.{S} А ономе је д |
| празнине, не учини јој се да је остала сама, — он је заузео сваки кут њене душе, он је с њом.. |
| е кад га се највише сећала, кад је била сама или с другарицама.{S} Она му прича како јој је бил |
| шко њој!{S} Па извињава себе: није била сама. „Ја стара Азијатка према младој Европљанки била с |
| се прибија уз Мерсију као да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала, често |
| а цвркуће тица!“</p> <p>Да би Ариф била сама са својима које није тако дуго видела, Францускиња |
| се у просту стару кадуну, па од ње ишла сама тамо где ју је с нестрпљењем чекао њен страсни дев |
| една поред друге, за ђерђефом.{S} Фатма сама навезе већ две „кутице".{S} Поче трећу, па устаде, |
| ву па оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше на постељи огрнута ћурком, и ако врућина н |
| О, ако се не врати!{S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, душо Мерсије? упита гошћа.</p> <p>— Шта |
| а злочин извршен према њој, како је она сама себи говорила, нарочито да му се свети онако како |
| тако се удају.{S} А нене?{S} Шта ће она сама?{S} Чула сам где говори сину: „Да вратимо обележје |
| похита без „збогом“.</p> <p>Фатма оста сама:{S} Ђулренги је с ханумама код болеснице.{S} Да се |
| } Рашиде-ханум је на умору.{S} Она оста сама с оцем понова, и тако се растужи како се растужују |
| их, Сафет-ханум служаше Госпођу Аристид сама својом руком, шапћући јој: „Ја вас волим, Мадам, в |
| ворена кола с робињом.{S} Два дана седе сама с оцем врло тужна, због тетке, шаљући робињу, по д |
| кажу муслиманке, жена која никад не иде сама, него с другарицом, бледом девојком, расплетеном, |
| ли, са стола тејзину слику, за коју је сама спремала, баци је не помисливши: „То ми је спомен |
| еши!{S} Растаје се с другарицом, остаје сама у друштву где нико ником не верује.{S} У њему је т |
| атме, па оде.{S} Пред вече дође, али не сама, већ с једном турском женом обученом у стар, искрп |
| другарица поста удовицом за ноћ, да се сама брине за кућу и децу: муж јој не умре него га прот |
| >— А, ја да ти је буним!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им је овако честитала нека што има кћер |
| феза, час на софи, час на баба-финги, и сама себи личим на тицу у кафезу, и на лавицу у менажер |
| латки Џемал-беј!{S} Али, његова тетка и сама нерадница, па и мајка, проводила се, а за рад...</ |
| ; и дође јој да стрчи, да се крај оца и сама спреми за молитву.{S} Са шадрвана јој одоше очи на |
| замишљенија но други пут уз пост, али и сама не зна зашто је таква, да ли због дувана или због |
| гошћа отиде, она гледа да остане у соби сама, да мирише јастук на који се та страна жена наслањ |
| Говорила ми је да се не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с њене душе накит ч |
| и прилику кад ће му снаха код куће бити сама.{S} После му се учини да од тога нема ништа, те оч |
| ије ухваћена, она није изобличена, нити сама што говори, осим код своје пријатељице, оне што се |
| и немилостивих, кога данас може дворити сама, сутра с ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не |
| ђење харема.{S} Истина, ја то нећу моћи сама; али са мном саосећају небројено нових у Серезу, у |
| зна да Џемал-беј није код куће, да сам сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово је хладна туђина! |
| и не знаш шта је човек...{S} С младићем сама девојка, и то још ноћу!..{S} Ти си луда!...{S} А з |
| љена у Џемала, често учини да је сасвим сама, па некад воли ту усамљеност, некад се од ње стрес |
| еже.{S} До поноћи је била у соби сасвим сама, а отац јој је још седео на софи и пушио.{S} Час ј |
| сли обузимају мене, побуњену, кад седим сама на месечини и осећам слан мирис, ваљда од језера и |
| се расвешћава, узе се стидети: с мушким сама ноћу!{S} А никад досад није била ни дању, у друштв |
| кораке, па отрча тетки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи земзем из једне |
| их.{S} Да ми неко каже да пођем Солуном сама, ја не бих смела, не бих умела.</p> <p>Како је леп |
| као црви, зато што им мајке вриште, јер сама нису свесна несреће.{S} Једна стара Јерменка груну |
| и пусти глас изненађења или страха, већ сама полете конаку, где су слуге.{S} Један истрча пред |
| ати, и сутра ништа.{S} А какву је борбу сама собом издржала прошли пут!{S} И то само због тога |
| очима.</p> <p>— Госпођо мајко, не могу сама, рече тихо.</p> <p>Пашиница, с исеченом косом као |
| p>— Госпођо мајко, молим вас... не могу сама, понови тише пружајући руку.</p> <p>Пашиница се са |
| одство, и уместо робиње лупну на капију сама, не звекиром, но дланом своје мале меке руке, и уч |
| кога немам?{S} Зар сам ја на овом свету сама?...</p> <p>Не могаше више, не даде јој плач, покри |
| Отиди: разгалићеш се.</p> <p>— Како ћу сама с толиким људима?{S} Од жена које су овде чланови, |
| на.{S} Да нисмо он и ја комшије, ја бих сама... али страх ме, какав је џин, а капиџик..</p> <p> |
| се очекује несрећа!{S} Као да лупа баш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу викне, оно јој се |
| је било пуно Турака, пред вече највише самаца што станују по хановима.{S} Пред једном и он сед |
| ред кафанама већ никога није било, осим самаца што станују по хановима.{S} И он ће кући.{S} Фат |
| су се оне за ово кратко време сродиле, саме постале то нешто тајно и озбиљно.{S} И Мерсије је |
| ине сестре, једне старе сироте Туркиње, саме самците, у једном кућерку испод Чауш-Манастира.{S} |
| Одоше до једне двоспратне црвене куће, саме на ледини пуној корова, покривене плавим солунским |
| љубазницом, овде се не сме са женом!{S} Саме иду као..{S} У Цариграду свуд иду, па све саме, а |
| ећна, она оде у башту с Ђулренгијом.{S} Саме су: хануме одоше на друго посело.{S} У хладу су, п |
| у као..{S} У Цариграду свуд иду, па све саме, а безочници из овога гадног режима дирају их, шти |
| и сте видели ове жене!{S} Оне се веселе саме, оне спавају саме.{S} Ова силна ноћна харемска вес |
| , кад су биле саме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу Туркиње, дању стр |
| понављали су се сваки дан, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању гости. |
| ранцускиња их је бунила кад год су биле саме, пред њиховим гувернантама.{S} Оне су ову смеђу, е |
| лободни.{S} Док оне овде пиште и вршите саме, они су с чочекињама и кафешантанским девојкама, г |
| авучемо сумњу !{S} Кад ћемо моћи остати саме са својим мислима!{S} Ми то нећемо доживети, ни на |
| е да су им на харемским весељима у кући саме жене, у дворишту кокоши без петла и голубице без г |
| дан рибарски чамац, који се љуљаше крај саме обале, па да иде према <hi>Олимпос-Паласу</hi>, ту |
| чињаше јој се празна. „Како ћемо овако саме, нене?“ упита бабу; а она јој нежно одговори : „Фа |
| ене!{S} Оне се веселе саме, оне спавају саме.{S} Ова силна ноћна харемска весеља измислили су љ |
| Фатми да каже, па не може: никако нису саме.{S} Ђулренги је непрестано у соби, седи и пуши.{S} |
| евом</hi> обрвом, што је значило да су „саме“ (немају драгог), друге невезану траку око врата, |
| тајали се код њене Ариф-тејзе, остајали сами, он ју је салетао пољупцима, и опет се за њ просил |
| уну тако овде, воле да седе на месечини сами и да подврискују?!{S} Како је овде лепо што је ств |
| мера жени.</p> <p>— Па нисмо непрестано сами... госпођа мајка, сута, нене, моја мајка, Мерсије. |
| огледа отворено, разуме: стиди се, нису сами; али крадом...{S} С грозничавим нестрпљењем поглед |
| , да кад нам се тако чини, то је из нас самих.{S} И до сада ја то нисам опазила; а сад видим да |
| ој кући по вас драги дан <hi>пеки</hi>, само да је мир.</p> <p>— Ја свирам у пијано и мислим на |
| да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само ради живота.{S} И кад јој се чини да чује грозне к |
| види. „Бог је створио небо за свакога, само не за турске жене.“ И понова се буни; али против к |
| родошлицом, па, чудно узбуђен, не мога, само промуца: „<foreign xml:lang="fr">Oh ma mie!</forei |
| пере, шуме — свет; она никога не гледа, само њега; па деца, два мушкарца и три девојчице; она, |
| воје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, само, као за пакост, он је у лову.{S} Ја мислим да ће с |
| по кући се ори песма од јутра до мрака, само певају као тице“.{S} Жене се погледају, и подсмева |
| м са странкињама.</p> <p>Све му казала, само није да волим Нурије-ханумина сестрића.{S} То није |
| ав према некоме кога никад није видела, само га замишљала...{S} Она је чезнула за тим замишљени |
| о...{S} Још непрестано је мртва тишина, само покаткад чује се стражарева палица, и једва чујан |
| робиња се свуче па леже.</p> <p>Тишина, само се чује шадрван, шушти, пљушти као јесења киша.{S} |
| кажу други, његова мајка: она не може, само она неће...</p> <p>Кад Џемал-беју преста пена па у |
| лико што се опио?{S} У нас пију и жене, само крадом.</p> <p>— Не би било ништа, али он је у пић |
| виде мајку, насред софе широм отворене, само у дугачким белим гаћама, раздрљена, седи и хлади с |
| пропалицу...</p> <p>— Оздравиће, сине, само ти немој да..{S} Ти си мало напрасит, а она је зац |
| што поседаше на шиљтета, дођоше сестре, само у антеријама с башјортиом преко косе; направише го |
| /p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече, само брзо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и рече:</p |
| та устима. .</p> <p>О свачему говорише, само не о њеној првој прошевини: ни једно ни друго не с |
| а јела, као кад су били Ибрахим-бејови, само уместо пилава зерде.</p> <p>— Данас нико не пости, |
| удима?{S} Од жена које су овде чланови, само је још једна у Солуну, па и она знам да неће доћи. |
| више никога нема, више никога не види, само њу: улази у теткину собу за рад, по четврти пут, г |
| отишле крај решетке: ништа се не види, само ишарана лица и руке, јер решетке су врло густе.{S} |
| ена!{S} Готово ниједна ништа не говори, само се разлеже, далеко, деф и песма.{S} Најпосле невес |
| а писмо, и нађе да би га могла послати, само да у њему није оно о замишљеном драгом. „Како сам |
| ва зерде.</p> <p>— Данас нико не пости, само ја, рече ашчика, и похита ка капији, јер је чула л |
| атанац, а мајка му ништа не смеде рећи, само је, са мном, крадом плакала.{S} Катанац је метао т |
| га је срела, и да је увек желела изићи, само не једанпут, кад је чула да он није у Солуну. „Год |
| а се сећа и не замера својој другарици, само је лукаво испитује: шта све има.</p> <p>— О, много |
| ају само везом; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црн |
| камо ли на лице.{S} С тога, понеки дан, само трчи за њом, кад је ту Џемал.{S} Она све види, и с |
| че, ваздух је сасвим миран, непокретан, само задрхти од пламена и треска; ни најмањи лист се ни |
| пу, и — срећна сам.{S} Сан је остварен, само што сам ја несрећна...{S} Пољуби ме само кад пође |
| нема и да живи од туђе милости!{S} Он, само он да не дозна!{S} Одмах би одвео Фатму од мужа.{S |
| живи, дише, ходи, говори, воли...{S} О, само још да не воли!{S} Ја, драга госпођице, волим једн |
| ислила да сама себи живот одузме.{S} О, само сад да не умре, да остане жива: нити ће се љутити, |
| /> балкона.{S} То Мерсије не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже. |
| ст соби за госте, не беше ништа турско, само један врло мали мангал, за кафу и цигаре, коме овд |
| чук-ханум, и нема, није ни изгрејавало, само онако гори, не гори него гуши — омар.{S} Биће неко |
| ругој странкињи и говорила им је нешто, само да им скрене пажњу с те игре крви и меса; а кад је |
| А једне, што су јако мирисале на мошус, само су ћутале, тупо гледале у играчицу и жвакале саказ |
| нуме су и жене, ни речи не проговарају, само пуше.{S} Тако је увек дању.{S} Оне ноћу полуде, оп |
| Мадмозел Дарно, па и оне их не дирају, само се на њих значајно насмеше, и остављају их да ћуте |
| у турском граду, у чисто турском крају, само што се покаткад чује лавеж паса или стражарева пал |
| може да мисли. „Ориенталке не резонују, само осећају,“ рече јој једном једна странкиња, и она с |
| ема пијанима.{S} Говорило се о свачему, само не о књижевности.{S} Који је год икада од кога кри |
| а Али-Рашид-бејова Османа.</p> <p>— Ах, само то да буде! рече Цариграђанка, па и она поцрвене.< |
| а <hi>он</hi> постоји.{S} А нек пије... само да буде њен.</p> <p>Тај дан ништа нису питале Фатм |
| чинити неправду удовицама; јер и оне... само допусти она која је или луда или неваљала.{S} Луда |
| <pb n="82" /></p> <p>— А, не јексери... само катанац.</p> <p>— Зар је то <hi>само</hi>?...{S} С |
| ди <hi>људи</hi>; а оно, и овде пију... само та разлика: тамо чочеци, овде студенти.{S} А ко зн |
| се љути на онога кога је толико желела: само да се једном састану, па да умре...{S} И да је љуб |
| да одржи мушки понос, не пусти ни сузе: само скупи обрве и уозбиљи се, погледа у мајку.{S} Нури |
| се заљубила у човека кога пе познајеш: само зато што ти се <hi>лепо</hi> поклонио, уопште јави |
| атка тејзе, ја ћу умрети као Грацијела; само кад бих одсекла косу...{S} Али, у нас то не значи |
| ма, које јој доношаше она стара кадуна; само се задовољаваше виђајући децу свакога петка.{S} Ст |
| чу „да се опио“ и би сасвим равнодушна; само, при помену његова имена, затрепта и поцрвене, а њ |
| зуби поцрнели, глатко лице набрало се; само ти је нос исти, велики као што је био.“ И ја се за |
| ицу у кафезу, и на лавицу у менажерији; само што ја не дрмам дрвене кафезе као она гвоздене реш |
| ипут, и ако је од свадбе толико прошло; само једанпут виде Фатму, и то случајно; све неће да је |
| , у сумраку, учини као Џемал.{S} Он!{S} Само мало старији.</p> <p>— Госпођо мајко, молим вас... |
| е понова заљубила, и то опет у жену!{S} Само не знам откуд у жену Москова, којима ми плашимо де |
| је пушком?</p> <p>— О, то питање!...{S} Само да није било тога питања, шаптала је она у постељи |
| , или у пријатељице својих рођака...{S} Само ове, немајући додира с људима, продужују то и доцн |
| а: „Емир је богата, ја деце немам...{S} Само кад се воле...“</p> <p>— Али кад просимо пријатеље |
| ано.</p> <p>— И сан ти се остварио..{S} Само да су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је |
| е чинило да за њима иде <hi>он</hi>.{S} Само робиње, и њине мајке, иду, миле...{S} Ни ходом не |
| м била сасвим свежа, свака реч нова.{S} Само, ја сам страшно немирна, нигде ме место не држи: ч |
| с димом гута своје сузе.{S} Тишина.{S} Само се чују песме певачица.{S} Хануме, оне бесне раска |
| изе савест: истина сам била болесна.{S} Само ме је срамота што пуших пред старом женом, свекрво |
| удала за правога племића и богаташа.{S} Само што је тај племић чудне нарави: ако га се не додво |
| S} Предаје се Божјој вољи, и трпеће.{S} Само му је тешко од света.{S} И боље овако.{S} Јер да ј |
| а, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{S} Само ситни сваку ситницу примају за увреду.“ — „Не могу |
| <pb n="258" /> прима се с резервом.{S} Само кад је познаду.{S} Али, колико је њих што је позна |
| </p> <p>— Да те удамо за Џемал-беја?{S} Само, ја нећу да проводаџишем, мени то не иде од руке.< |
| урчин.{S} Па што се онда за њ удала?{S} Само да се не зове распуштеница.{S} Може да болује и да |
| поздравивши пашиницу теменима.</p> <p>— Само бих дала мужде ономе који би ми вратио срећу сину. |
| рече Фахрије-ханум смешећи се.</p> <p>— Само се једно бојим, опет поче Ариф.{S} Женско Питање т |
| његову кћер Осман беј отерао.</p> <p>— Само полако, лепим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он |
| ! изусти Фатма чисто уплашено.</p> <p>— Само по једна реч!...</p> <p>Фатма узе прво; цела садрж |
| ста говорљива.{S} Она је била говорљива само кад је добро расположена.{S} Пила је <hi>шуруп</hi |
| стаде, и не рекавши ни речи, испрати га само до собних врата: даље је ноге нису носиле.{S} И уч |
| м, даће Бог!</p> <p>Госпођице, то ваљда само ја, турска девојка, тица у кафезу, измислила сам д |
| е дао душу Бог.{S} Ја сам онога гледала само умним очима; овога сам видела чулним, па га гледам |
| Лепо ми ти рече.{S} Заиста, да је знала само за Коран, да је свирала само у деф, зар би се буни |
| Досад, као и све младе, ја сам клањала само о Рамазану; сад сваки дан.{S} Ја мислим да ћу дове |
| а је знала само за Коран, да је свирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљувала на Левха, |
| ехра, једна Фатмина другарица, која зна само турски, и Мерсије.{S} Мерсије је вечерас бледа, бе |
| ви!{S} У нас се воле по неколико година само гледањем, и то знате, драга госпођице.</p> <p>А он |
| ва у конак мајку: дошли му гости; а она само метну башјорти, па похита на врата што везују харе |
| ра са снахом отклања (а унука јој клања само о Рамазану, као све турске девојке и младе жене).< |
| гње, да видиш мајку ти; готово гола, па само виче: „Африка !{S} Африка!“ Унука је загрли и разм |
| ћи пашина; она је с овом сестром сестра само по оцу), она се удала врло млада, готово дете, и ж |
| жи француске илустроване листове и чита само о обичајима, и о новостима, да би била „<foreign x |
| убица.</p> <p>— Зар мислите да је убица само онај који некога прободе ножем или убије пушком?</ |
| } Али та паметна жена у очима твога оца само је <hi>жена</hi>, а ти знаш шта то значи.{S} Напос |
| коликог причања.</p> <p>— О, Емир, кад само помислим: „Она је жена,“ говори, а у томе се зачуј |
| де?{S} Ако чују?{S} Од кога да чују кад само она зна...{S} Ако дознаду па покваре?{S} Шта да по |
| ли као она <pb n="238" /> њега, а некад само кад погледа женску децу. „Јадне, јадне моје девојк |
| ви: „Нећу да се покорим Нурији"?{S} Сад само: добро, лепо, хоћу.{S} Она мужу највише угађа и по |
| ни жагор, ни кикот...{S} Рамазан је сад само у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га поменем... |
| ам више добра кћи Турске.{S} Ја сам сад само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Мога ку |
| и петли и гугутке.</p> <p>Устадоше пред само подне, и робиња им се прикраде као лопов и шапатом |
| у, неки врат, неки бут: пашиници остаде само леви бубрег...{S} Па се закла још један ован, жртв |
| е запали цигару...{S} Она нова разумеде само ово: „Да му се обучеш и накитиш, кћери, кад знаш д |
| свуче и да понова легне.{S} Фатма изиђе само у ноћној хаљини, и седе према свекрви и сути.{S} О |
| p>Последњих десетину дана, Џемал-беј је само мислио на одлазак у Европу; и да му је допустио по |
| оту и лепоту — запаљено небо Али док је само изишла — промена, навукоше се густи сасвим црни об |
| кола с једном његовом тетком; јер он је само тој тетки веровао.{S} Кад дође, он тражи да му сви |
| у белим рукавицама...{S} Рукавица му је само на десној руци, гологлав је.{S} Зар је то Турчин?{ |
| ешто говораше.{S} Он се сети да он није само пијаница него и злочинац...{S} Он је суђен као уби |
| свету, по Европи, срећна је.{S} Доцније само Мадам.{S} После и Мадам и он.{S} Последње године г |
| а се још не одваја од Џемала.{S} Нурије само ћути, уозбиљила се; а кад кроз прозор спази Арифу, |
| и и што га се не боји, она му не казује само обичне своје тајне разговоре, него и најскривеније |
| .. чује њега: прозор је отворен; и чује само како говори, не шта говори, па се смеје, смеје.. „ |
| мајке!{S} Ми нисмо училе стране језике само да се рекне да смо образоване или само ради стране |
| и смо питане хоћемо ли, и ако смо знале само за Коран.{S} Ову свету књигу смем да поменем по пр |
| ласовима.{S} За три ноћи, оне су ћутале само док игра, бесни она бивша бела робиња.{S} Али хану |
| де, или <hi>само жене</hi>, а оно после само по себи долази.{S} Тамо још по старински: комшије |
| амо што сам ја несрећна...{S} Пољуби ме само кад пође и дође. „Од мужа и жене биће два друга, о |
| ни се.{S} Она ништа не каза Мерсији, не само сестри од стрица, већ и другарици; паде у једну на |
| ише о слободи и да и ми имамо право, не само дужност.</p> <p>Ја мислим да ћемо до недеље , кроз |
| омислио, зете, да ти кћи има и душу, не само трбух за јело и снагу за одело? рече Ариф смелије |
| ер је имала душу.{S} Она је говорила не само устима, него и очима, и целим лицем, и сваком црто |
| гувернанте.{S} Она је дакле одрасла не само поред Туркиње него и поред Францускиње; нене јој т |
| -по дође му жао што је покрила главу не само од она два младотурчина, него и од њега — он јој н |
| да је и Солун, као и Цариград, варош не само космополита већ и полиглота.{S} Једнога дана Ариф- |
| грди, слатка моја учитељица!{S} Она се само боји да није Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! да |
| њу је могао познати чак и онај који се само мало с њом дружи, јер она је била отворена, и суви |
| ву госпоштину солунску.{S} По Солуну се само о томе говораше: о свадби, о богатој свадби кћери |
| елу махалу...{S} Испрва је ишао од куће само дању, после и ноћу: за то му отвори вољу Рамазан.. |
| ошто се искашљао; оне га и сад дочекаше само с покривеном косом, Нурије, заборављајући правила |
| децом, говорила би грчки; и чак кад би само видела играчку или децу на улици, почела би грчки, |
| у и по рукама.</p> <p>" Ариф-ханум љуби само кога много воли; и њу небројено пута пољуби, чак и |
| тврдо верује да човека у животу сналази само оно што му је писано кад се родио. „К'смет! кажи у |
| и, он би заборавио на мастику...{S} Али само да ради нешто што воли.{S} Мени је рад што другоме |
| ана <pb n="196" /> улицама су се видели само људи, а четврти и жене: ишле су од рођаке до рођак |
| дошле све три заједно, већ по две, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} |
| ме: чим би ми се син опет насмејао, или само осмехнуо, ја бих Богу секла црну жртву и запалила |
| само да се рекне да смо образоване или само ради стране лепе књижевности, већ и ради књига кој |
| је била сва старинска Туркиња што мисли само на своје задовољство; сад је нова пробуђена турска |
| чула какви су.</p> <p>— О, Ђули, да ми само не рече оно, ону страну реч!..</p> <p>— Па шта, то |
| ину дана сахраних троје деце, остаде ми само првенче.{S} Мурад-Џемал, Господу хвала!...{S} О мо |
| ати моћ.</p> <p>— Умири се, чедо, заспи само мало.</p> <p>— Не могу, нене, мозак ме боли.</p> < |
| штеница него жена и девојака.{S} Зар си само ти несрећна?{S} Како је оној којој се муж поред ње |
| ристид.{S} Чини јој се да се брзо врати само зато да се с њом помири; јер дане које проводи без |
| и изусти: „Тако упоређење умела је наћи само једна Ориенталка“.{S} Али, гледајући је дуже, Ариф |
| ођаке и пријатељице не иду једна другој само ако нису у љубави.{S} Како је остала <hi>бош</hi>, |
| орила је како њена мајка и сад као увек само <hi>пеки</hi><ref target="#SRP19120_N7" />, како п |
| ох по другарицама, осећајући да је имам само кад ми је неко повреди...{S} Нађох себи забаве, по |
| <p>— Ја нисам мислила ништа.{S} Ја сам само осећала.</p> <p>— Како сам видео тебе, ја друге же |
| <p>Боже, како сам срећна!{S} Срећна сам само зато што је он мој.{S} Ја мислим да никад нико ник |
| грлити цео свет; а ја у мислима загрлим само вас, а после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мад |
| а а нисам му се зачудила, јер ја мислим само на своју несрећу.{S} Непрестано саму себе питам: „ |
| на, у богатству истина, али с проводњом само по харемима.{S} Ја сам Цариград, његова села и њег |
| мљи где је жена ствар и где је слободан само онај који угушује слободу?{S}" Емине-Семије-ханум |
| кућу...{S} Напослетку, он је муслиманин само по вери и по имену, иначе не, јер у Европи је одра |
| а или два, милост.. још већа.</p> <p>Он само чује: „Па како би да си у служби, да имаш какав по |
| а жена, одрасла у богатству, пошла за њ само што је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни дао. |
| и Мадам и он.{S} Последње године готово само он, јер је време чинило своје, брисало је, полако, |
| и године.{S} Ви мислите да је пијанство само од вина и ракије, а не знате да га има и од радост |
| рске жене, и зато није звала људе, него само жене, свих источних народа што живе у Солуну, и ст |
| д не знају ни за љубав ни за мржњу него само за страст, играла пуне две ноћи, час сва у бело ка |
| де није шалона или капака, и спавање до само подне, да би дан био, учинио се краћи; хамами се з |
| сији, а она, видевши јој кроз густи вео само облик лица, погурне је лактом..</p> <p>Ишле су по |
| ао да некога тражи.{S} Испрва је мислио само на оно како су слагали Фатму, а после и на мастику |
| p> <p>— Лепе, нарочито Енглескиња: како само може бити Енглескиња лепа кад је лепа.{S} Па израс |
| н: од великог имања и богатства, остало само једна кућа и хиљаду лира; па и то туђе — кадиско.{ |
| n="97" /></p> <p>— Нашој.{S} Ово знамо само ја и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, али није ов |
| hi>то</hi>!“ прошапта и поцрвене.{S} То само њена пупа фантазије глава, више ниједна девојка то |
| рече, па још више поцрвене. — „Није то само од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а дувао вард |
| сама собом издржала прошли пут!{S} И то само због тога што Фатма није знала.{S} И заиста, све б |
| велику радост сакри тако вешто, како то само уме Туркиња, јер се бојаше Солуљанака, нарочито ст |
| и душа видела да је оне не походе често само да је болесну обиђу, већ и да је разговоре, „лече“ |
| то је сву ижљуби, рече :</p> <p>— Зашто само ћутиш ?</p> <p>А она проговори:</p> <p>— Кад бих г |
| p>— Не кидај се, кјучук-ханум...{S} Зар само он пије?{S} Наши бећари...{S} Ти си чула какви су. |
| ј је крв још несасирена.{S} Она је опет само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Остави |
| берберина, Кара-Бурну и чочека, то јест само једне чочекиње.{S} Па се згади.{S} Прљав.{S} Да ид |
| к-к</hi>, тако тврдо.</p> <p>— Једанпут само, и више га није ни видела: отишао... то јест проте |
| р пред сестром не би све говорила), већ само за нову...{S} Поче говорити течно и лепо француски |
| атити и оне женске руке што се занимају само везом; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије |
| наше другарице <pb n="10" /> што знају само турски и за свашта вичу <hi>кисмет</hi><ref target |
| на је у овом интимном и светом тренутку само нежна кћи и унука, осетљива женска душа што се одв |
| најем...{S} Ми нове луде, мислимо да су само у Турској људи <hi>људи</hi>; а оно, и овде пију.. |
| тке и неких рођака из Цариграда: све су само у хаљинама, разне боје, кроја и укуса, с драгим ка |
| Ариф-хануми је било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и воду уз ратлокум, а биле су мртве пијане: |
| пших солунских улица, Хамидију, ишле су само мало пешке, па ушле у трамвај, наместиле се иза пл |
| на за године.{S} За њену душу године су само уображење.{S} Њен дух се обнавља свако јутро, као |
| ј се <pb n="126" /> да овде заиста нису само жене него и људи, прерушени у жене...{S} И у томе, |
| ну прљавим именима.{S} За срећу, она чу само оно једно.{S} Сестре чуше све, па се грожаху, стре |
| оставиш и оно „госпођо“, па да ме зовеш само „мајко“.</p> <p>— Не могу, госпођо мајко.{S} Ја то |
| </p> <p>— Слушај, сине.{S} Ти се дружиш само с људима, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њ |
| анова кћи; али, да је остала његова још само недељу дана...{S} Кад се рашчује, он неће смети из |
| је било пуно, а на бокорима јасмина још само по који цвет.{S} Она је у једној ружичастој антери |
| место непрестано.{S} Кад је весела, <hi>само</hi> кад је весела, она је <hi>она</hi>, млада жен |
| .{S} Ти знаш да су мужеви тих жена, <hi>само због жена</hi> растурени са службом по Анадолији, |
| гдегод изрекнеш, да не чују моји... <hi>Само</hi> за ту реч отац би ме одвео и никад ме не би в |
| је не наљути ; јер она је њу волела <hi>само</hi> овакву: несташну младу женицу, девојку, или у |
| а ми на часну реч каза да је весела <hi>само</hi> кад се опије.{S} И ја, замисли, невероватно, |
| васпитати жене, па после људе, или <hi>само жене</hi>, а оно после само по себи долази.{S} Там |
| .. само катанац.</p> <p>— Зар је то <hi>само</hi>?...{S} Слушај!...</p> <p>Уз капиџик се чу гов |
| м неком? упита Фатма.</p> <p>— Смеш <hi>само</hi> нашој другарици Ариф-тејзи.{S} Њено име као д |
| шке, увек у затвореним колима...</p> <p>Само се молим Богу.{S} Бог!</p> <p>А сад, врло драга го |
| руштво које би се звало: <hi>Друштво за самоваспитавање и васпитавање</hi>.</p> <p>Она ућута и |
| ипреме за рат трају несразмерно дуже од самога рата.{S} На свим припремама радим.{S} Ја сам сва |
| је обично ноћу у овом турском крају, на самом врху Старога Солуна, изврши се венчање.{S} Он је |
| парк, који је опкољавао једну палату на самоме мору, осветљену мириадом светиљака те је личила |
| што ме није спремио за живот, да будем самостална?{S} Право каже тејзе: „Ми ћемо дотле са стра |
| главе.{S} Променила се, остарела; кад у самоћи ноћу јеца, не помиње децу но Османа, а не мисли |
| RP19120_N59">О, да, Томе Худа песма <hi>Самртна Постеља</hi> врло је лепа.</note> <note xml:id= |
| илости је звала „Фатуш“: болесна је, на самртној постељи, после — мртва, па иде по кући и нарич |
| уж, није дошао ни на вечеру!...{S} Пред саму зору, отежаше јој капци, савлада је сан, — заспа.{ |
| н комарник, и утишаваше је.</p> <p>Пред саму зору, заспа; али, спавала је врло мало, и чим се т |
| проводити као младић: мене је остављао саму код куће.{S} Нисам га волела, а угађала сам му: зн |
| који је лутао по Европи, а жену оставио саму.{S} Она је век провела без мужа, без детета, а то |
| им само на своју несрећу.{S} Непрестано саму себе питам: „Зашто ме отац удавао <hi>овако</hi>?{ |
| ахат, два, обукле су се у саму свилу, у саму кадифу, накитиле се, силно се намирисале и дошле: |
| су одспавале сахат, два, обукле су се у саму свилу, у саму кадифу, накитиле се, силно се намири |
| пошто замоли Арифу да не оставља Фатму саму, оде мртвацу.</p> <p>Али Арифа не послуша зета.{S} |
| p>— Зацело су обе „новодошле“?{S} Ти си Самуилу књижару поручила да ти пошаље сваку „новоизашлу |
| ори ход: опет кафана, и пред њом Турци, самци што седе по хаповима: седе, пуше, пију...{S} Он и |
| естре, једне старе сироте Туркиње, саме самците, у једном кућерку испод Чауш-Манастира.{S} А да |
| Рамазана слаће ифтар Рашид-аги, једном самцу старцу.{S} Пашиница не би дала да јој други помаж |
| , ја бежим у Европу, и — срећна сам.{S} Сан је остварен, само што сам ја несрећна...{S} Пољуби |
| остане бош.</p> <p>Џемал се, као кроза сан, сети кад од његова стрица тражише овако реч.{S} Он |
| >Он спава, ја не могу: срећа ми отерала сан.{S} Благо оном који воли!...{S} Кад се спустим, сре |
| аму зору, отежаше јој капци, савлада је сан, — заспа.{S} А њена свекрва и сута као да се нечему |
| тка тејзе : ово је јава!</p> <p>— То је сан, и проћи ће брзо као сваки сан.</p> <p>— Тејзе, онд |
| е се.{S} Свака је у положају како ју је сан затекао, гдегде смешном, раскопчане, с косама по ја |
| павале, од дана им направљена ноћ; мене сан не ухвати: срце ми рече да ће ме нешто снаћи.{S} По |
| говораше Фатма испрекидано.</p> <p>— И сан ти се остварио..{S} Само да су му црне очи, и да је |
| >— То је сан, и проћи ће брзо као сваки сан.</p> <p>— Тејзе, онда ти никад никога ниси волела!. |
| да и помисли: „„У ђубрету спава, царски сан сања“ : крај турских ствари она меће европске.“</p> |
| удимо : нек спавају, нек сањају чаробни сан Истока.{S} Колико ми пута дође да прокунем онога ко |
| х пробудимо? <hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>.{S} Како ће им бити кад се из тога дубо |
| м завиделе. „<hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>,“ изусти Фатма шапатом теткине речи из |
| умом опијене, спавају и сањају „чаробни сан Истока“.{S} Напослетку, ја налазим да су оне срећне |
| Јалији ме поздравио!...{S} То ми је био сан ... говораше Фатма испрекидано.</p> <p>— И сан ти с |
| је гледа.{S} И после, то је човек — ваш сан, идеал, Европљанин, Француз; она слуша кад он говор |
| је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла, и чак не могу да прођем п |
| у плот или у поклопац дрвеног мртвачког сандука.{S} Белу заставу, символ непроливања крви и сви |
| а, па се спусти на ивицу једног шареног сандука, уз собна врата, јер није могла да стоји.</p> < |
| аде их из дрвених, необојених мртвачких сандука — платно се бели као снег...{S} Зар вам је оств |
| а кјучук-хануму, певуши и ради, слаже у сандуке, опшивене телећом кожом, рубље, хаљине, везује |
| какав пуштају турске жене за мртвачким сандуком најмилијега, па се све утиша...</p> <p>Необичн |
| своју велику љубав за нешто велико.{S} Саније-ханум је сто пута рекла да Мадам Аристид никад н |
| ад би чуо отац!...{S} Одох да ноћим код Саније-хануме, а она звата, окупи...{S} Тамо се нисам р |
| је с њом добро било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и још многе хануме кажу да је тејзе у забл |
| е постављено за вечеру, јела су сипана, санови, поклопљени, метнути су на врућ пепео у мангалу. |
| е!...{S} Рано, те понова леже, и заспа; сања њега: он као на јави, никад га није снила овако.{S |
| еш ли мало водице?</p> <p>Камо срећа да сања!{S} Напи се воде, па опет леже; али ето онога, шап |
| к и муж.{S} Па зар овако мисли она која сања о равноправности између мужа и жене?{S} Ах, не из |
| помисли: „„У ђубрету спава, царски сан сања“ : крај турских ствари она меће европске.“</p> <p> |
| иње из романа.{S} Оне живе у Турској, а сањају о Француској.{S} Сваки дан читају нешто ново и ч |
| вој <pb n="201" /> атмосфери оне сироте сањају свеж и чист зрак Француске, земље коју можда ник |
| S} Оне, тим опијумом опијене, спавају и сањају „чаробни сан Истока“.{S} Напослетку, ја налазим |
| ом: „Да их не будимо : нек спавају, нек сањају чаробни сан Истока.{S} Колико ми пута дође да пр |
| није грех да их пробудимо? <hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>.{S} Како ће им бити кад |
| е нове, па су им завиделе. „<hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>,“ изусти Фатма шапатом т |
| жи од брачног живота!{S} Она је о овоме сањала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење даде једну зл |
| и у земљу духа без душе...{S} Некад сам сањала: отац ме не да њему, ја бежим у Европу, и — срећ |
| ам га наместила!...{S} Боже, колико сам сањала, с Мерсијом, о дану кад ћу на главу метнути шеши |
| се питала: „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ И наједанпут, као да се расвешћава, узе се стид |
| чала Мадмоазел и Мадам.{S} О томе свету сањам и ако његову даљину не могу да појмим.{S} Па они |
| могла вратити, ја не бих губила време у сањању о лепотама туђих земаља, него би радила да нам т |
| ли јутро: отварао је очи, затварао их и сањао да избија дванаест.{S} Наједанпут се сети: окрену |
| ам...{S} Ви сте ме толико пута тргли из сањарија, зовући ме на час...{S} Па кућа где нам је бил |
| } Али данас је било време кад се пада у сањарије и меланхолију: небо је прљаво сиво, а на њему |
| а.{S} То пљуштање све више баца Фатму у сањарије; жмури а не спава, у мислима гледа море, каик, |
| /></p> <p>— Фатма, чедо, ти нешто ружно сањаш.{S} Хоћеш ли мало водице?</p> <p>Камо срећа да са |
| ећ како говори, француски, опијаше се и сањаше чудновате снове: да је човек, муж те њој миле ст |
| вачега, све је застајало, заустављао се саобраћај: гледало се солунско турско богатство на иски |
| тина, ја то нећу моћи сама; али са мном саосећају небројено нових у Серезу, у Солуну, у Скопљу, |
| и они су ишли, ударивши кроз то гробље, саплетали су се у коров, спотицали се о оборене спомени |
| аједанпут скочи и оде на абдеслук: опра сапуном уста, и руке.{S} Понова леже, плачући, поклапај |
| нашој <pb n="176" /> породици, ми имамо сарајских чиновника, па тако не раде.{S} И наједанпут, |
| он је био врло леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} Од почетка, он је код куће бивао једну ноћ, |
| још срећнија Нурије кад се међу женама, сасвим развијеним, виде човек, мушко, диван младић, изр |
| д.{S} Францускињама би најнепријатније, сасвим видеше да није требало да су овде, кад устаде ма |
| >Пролазили су многе криве, уске сокаке, сасвим пусте; из белих кућа с кафезима, опкољеним висок |
| у празну кесу у џеп, па га с кафеџијом, сасвим бесвесног, као мртвог, натовари на једна кола, п |
| ликог мачка што лежаше крај њених ногу, сасвим белог, због чега га она и зове „Памук“, и без пр |
| цветалом, хануме, кроз гвоздену ограду, сасвим европску, опазише једну дежмекасту црнкињу, капи |
| као да се онај жар претвори у угаљ.{S} Сасвим се смрче.{S} Она се уплаши, и паде ничице.{S} Ал |
| ме гледаше зачуђено, пошто сам јој била сасвим непозната. „Ја сам погрешила,“ рекох. „Ја сам ми |
| ко; кад бих га узела, љубав би нам била сасвим свежа, свака реч нова.{S} Само, ја сам страшно н |
| , што се одмара.{S} Она је доктору била сасвим непозната.{S} Севши <pb n="244" /> поред ње на с |
| без наслона, ниских, и небројено ханума сасвим отворена лица, с белим муслином преко косе, па п |
| е заљубљена у Џемала, често учини да је сасвим сама, па некад воли ту усамљеност, некад се од њ |
| <p>Фатма је слушала нену и изгледала је сасвим умирена.{S} Дође вече.{S} Нене леже поред унуке. |
| је ниједна Европљанка.{S} Њена љубав је сасвим свежа, јер она се није с њим састајала.{S} Онај |
| из једнога малога црног облака и био је сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако предвече |
| кад се усправи, рече:</p> <p>— Било је сасвим мирно, срце куца нормално, тонови су чисти...</p |
| ужем, и оне јој неће замерити, пошто је сасвим млада.</p> <p>Одмах после вечерњег позивања на м |
| веже, киша падне преко ноћ, а ујутру је сасвим суво, јер огреје топло сунце, понеки дан велико |
| е пламен с треском.{S} Иначе, ваздух је сасвим миран, непокретан, само задрхти од пламена и тре |
| старинских Турака: дугачке браде, длаке сасвим праве, округло подстрижене, и бркова подстрижени |
| е невесту доле у једно велико предсобље сасвим празно, па је попеше на један велики сто у куту |
| бљештало како никад досада с разливене сасвим беле месечине; и пун месец на загасито плавом не |
| е јој поплавеше; учини јој се као да се сасвим сврши нешто бескрајно пријатно, мило.<pb n="149" |
| у, да је често невесео, замишљен, ја се сасвим расвестих, у мени се пробуди оно што је пре толи |
| Па питала је чак и за зета, одљутила се сасвим, и кад пођоше, она га топло поздрави.</p> <p>Дов |
| чини црн, после сив, а најпосле, кад се сасвим приближи, виде да је бео; једра су му личила на |
| кар брже дошао и слободио је.{S} Кад се сасвим умири, лекар рече:</p> <p>— Откуд ви овде, ханум |
| да јаве њенима.{S} Четврти дан осети се сасвим добро и устаде, истина доцкан, пошто је Осман ув |
| {S} Нене леже поред унуке.{S} У кући се сасвим утишало.{S} Фатма полази путем који јој је показ |
| осећа, радује се и тугује, и где јој се сасвим чини да је на лађи, да путује у неки далеки крај |
| Кад дође до прага окрете се, готово се сасвим исправи и рече:</p> <p>— А јеси ли, сине, говори |
| е боје да не пробуде беја пре но што се сасвим отрезнио, да опет не виче, не грди сироту младу |
| алу собу да се исмеју.{S} Његов глас се сасвим променио: пискав је и промукао.</p> <p>— Бог ће |
| наћи њега.{S} Ноћ увелике, турске улице сасвим су пусте; на месечини џамије много су се белеле |
| и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим — до сад би ме зацело видео; али ја сам, за неср |
| малом Кара-Бурну, а за каиком остајаше сасвим бео млаз, као да се просипало млеко.</p> <p>„Леп |
| као да се из сна трже, остави ђинђухе и сасвим трезвено рече: „Нема ни Ахмеда, Нурије1“ — „Нема |
| бити напад.{S} Она чу „да се опио“ и би сасвим равнодушна; само, при помену његова имена, затре |
| да смо негде далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кући не чује |
| ли не леже.{S} До поноћи је била у соби сасвим сама, а отац јој је још седео на софи и пушио.{S |
| ску оправу, а према њима се сијају коњи сасвим врани, танких ногу и мале главе, дугачких репова |
| амо изишла — промена, навукоше се густи сасвим црни облаци, као да се онај жар претвори у угаљ. |
| она је знала да су њени односи с Елизом сасвим пријатељски, зато је весела, али није хтела то д |
| еља, и она лежи у белу геџелуку, готово сасвим седа; уши је запушила памуком а очи покрила једн |
| што у њој није одрастао, што се готово сасвим отуђио, он узе вребати прилику кад ће му снаха к |
| И кад уђоше у собу, напад је био готово сасвим прошао, болесничине ноге биле су се загрејале, о |
| о крововима, с којих се цеди вода, и по сасвим голом дрвећу скупљају се чавке; по који кров зац |
| </p> <p>Мерсије изненада пређе на нешто сасвим друго.{S} То је био њен обичај.{S} Сувише жива, |
| на.</p> <p>Ариф опази то, па поче нешто сасвим десето.</p> <p>Али сутрадан ове опет дођоше и од |
| својој пријатељици и затражих јој кћер сасвим слободно.{S} Она, честита, веровала ми.{S} Кад п |
| {S} Они су њој били страни.{S} Она се у сасвим друкчијем друштву креће.{S} У друштву страних же |
| зе плакати: она пуши, сузе јој обливају сасвим мирно и непоцрвенело лице.{S} Опа плаче како оби |
| ик отосом, нене зајеца кад угледа унуку сасвим измењену, врло румену, с лицем раширеним у један |
| > <p>Најпосле Ариф дознаде да је Џемалу сасвим добро, да је рана зарасла, те исприча Фатми све. |
| ад, и какве су појаве његове.{S} Она му сасвим свесно и лепо исприча да јој се учинило да нема |
| се као деца у великом кашљу, а лице му сасвим поплавело; после је пљувао у једну велику белу м |
| феџија навалише на њ мастику...{S} Њему сасвим отежате очни капци.{S} Потпоручник, онај у папуч |
| лона, у папучама, без чарапа, у мундиру сасвим раскопчаном, с бројаницама...{S} У ову грају, у |
| на главу — џепну марамицу.{S} Једне су сасвим гологлаве.{S} О, што нисмо као неке наше другари |
| ће се удати.</p> <p>Ту страшну причу он саслуша готово мирно, а кад муфтија оде, он поче да вич |
| неопажено повуче.</p> <p>Ариф-ханум је саслушала пашиничину историју с болом; али, кад је отиш |
| је код младих... љубомора „Љубави је да састави, љубомори да растави.“ Ја ћу ићи Џемал-беју...{ |
| комарника, па се провуче, леже; робиња састави платна иглама.</p> <p>— Аман, кјучук-ханум, шта |
| бејаше заиста красна, али с Османом не састави ни три месеца: једно јутро пређе преко пута без |
| ми сад треба да певамо, не да плачемо: саставићемо их брзо.“ Девојка више не изиђе ово вече, а |
| Али младеж на грлу, елиф између обрва, састављене обрве, све што толико воле старотуркиње, она |
| да можемо казати.{S} А ти, можда би се састајала чак и ноћу да си удовичка кћи. <pb n="98" /> |
| је сасвим свежа, јер она се није с њим састајала.{S} Онај један ноћни састанак у башти она је |
| су мухамеданци, сретали би се на улици, састајали би се по кућама, разговарали би се: он би јој |
| оградни зид, премирала од чежње за њим, састајали се код њене Ариф-тејзе, остајали сами, он ју |
| хоће ли да му буде љубазница, кад да се састају, и где?{S} Тамо, испод Чауш-Манастира, поред ка |
| за Зејном, те јој поручи да му дође на састанак испод Чауш-Манастира, милим, познатим стазама, |
| је с њим састајала.{S} Онај један ноћни састанак у башти она је сматрала као походу душе души.< |
| о где су цариградске паше; а где се год састане са Солуњанима, ређа им имена зетових предака и |
| волела да се она, крадом од оца, с њим састане и поразговара, јер с Европљанком је одрасла, па |
| немо се с милима на земљи да се на небу састанемо...{S} Ћути, трпи!“</p> <p>Фатма је слушала не |
| ни у Европи у суд, школу...{S} А кад се састанете после једног сата или два, милост.. још већа. |
| е; а кад дође време да се на оном свету састанеш с мужем, изгледаћеш му као невеста, па макар и |
| одмах вратити мужу, или бар долазити на састанке с њим.{S} Али, она не врати се, нити учини по |
| а све: па први њен долазак, на све њине састанке и разговоре, на испраћање, на изласке, на шетњ |
| понова заборави, чак приставши на тајне састанке, код Ајше-кадунине сестре, једне старе сироте |
| рку испод Чауш-Манастира.{S} А да на те састанке може ићи, тајну је морала поверити оној својој |
| >А кад дође Мерсије, Фатми јаве; кад се састану, Фатма је загрли али не пољуби, и не помирише: |
| е иду — дођу, радознале; у предсобљу се састану, и шапћу нешто једна другој на ухо, пусте се, п |
| ога је толико желела: само да се једном састану, па да умре...{S} И да је љуби... пољуби у уста |
| се на земљи раставе, не могу се на небу састати“..{S} Она је то заборавила!{S} Писну! <pb n="21 |
| Идући њим, биће праведна, ући ће у рај, састаће се с човеком кога воли.{S} Овако тужна, она у ж |
| сеца у највећој љубави растале, тако се састаше: изгрлише се, измирисаше се, истапкаше се, и оп |
| д не говоре по недељу, некад дан, некад сат, не по величини увреде, него према расположењу.{S} |
| ћим?</p> <p>— Јеси ли спавала бар један сат?</p> <p>— Ни један минут.</p> <p>И дође јој неко не |
| ум бољи је...{S} По једну кашику на два сата.{S} А етар да мирише кад...</p> <p>— Моја тетка га |
| у...{S} А кад се састанете после једног сата или два, милост.. још већа.</p> <p>Он само чује: „ |
| бичну радост. „Моја сута ту, пре једног сата!{S} И ненине је очи гледале!“ Па се загледа у те о |
| е говориш.</p> <p>— О, суто, ни два три сата не бих могла ћутати.{S} Напослетку, па и шта је то |
| а клепет папуча, клопарање нанула, лупа сатара: свуд се спрема за ифтар.{S} А што се није окуси |
| Кад је ухватисмо, срце јој удараше као сатић.{S} Јадна, јадна!{S} Да не беше нас, њу би мачке |
| а као сваки дан у ово доба, навијају се сатови: подижу се тешка ђулад што би скоро дотакла под. |
| рос сам видела сузе.{S} Јесу ли то сузе саучешћа или љубави?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у то тврдо д |
| уноси животни сок.{S} И њу, њеног бога, Сафет је скинула са златног подножја, и вукла га по пра |
| hi>искрене</hi>.</p> <p>— Је ли истина, Сафет, то што ми каза? упита Ариф.</p> <p>— Тако ми ово |
| ли као да га је родила; и своје суседе, Сафет-хануме, јединицу готово је очувала, и што је чудн |
| нуму, њен глас „ухваћен“: „Добро јутро, Сафет-ханум! <pb n="80" /> Како је Шехназе-ханум, Емир- |
| о честитала нека што има кћер на удају, Сафет би помислила: „завиди ми".{S} Ариф често каже: „Ј |
| сан-беја.{S} На велико изненађење свих, Сафет-ханум служаше Госпођу Аристид сама својом руком, |
| S} Погубила децу, остала с једним...{S} Сафет говори Нурији: „Мој пријатељу, усрећила си ми јед |
| Немица поређиваше их с преживарима.{S} Сафет, увек свесна, трезвена, чак и онда кад тобоже „од |
| белим муслином преко косе, обучена.{S} Сафет слете низ степенице, да дочека суседу.{S} И као д |
| етише празнину и неки неодређен бол.{S} Сафет скочи те отвори на софи врата...</p> <p>Испраћају |
| на!</p> <p>— Отуд што је леп... леп.{S} Сафет јагње, ја тако лепа човека нисам више видела, вел |
| е као нека далека пријатна прошлост.{S} Сафет-ханум је једва чекала да се сване, да чује шта се |
| свих, ова Францускиња их не оговара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отвара врата, некад |
| авадиле, никад се не бисте помириле:{S} Сафет-ханум ти не би ово опростила.{S} Ах, сирота жена! |
| т гледајући обрадовану сестру.</p> <p>— Сафет је Сафет, рече она насмејавши се, и додаде:{S} Ми |
| вора него од некаквог тешког осећања, а Сафет-ханум рече:</p> <p>— Сестро, да је Бог хтео да су |
| рече да хоће да сврати Мејрем-хануми, а Сафет се ђаволски насмеја и рече:</p> <p>— Или некоме к |
| >.</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну, а Сафет се љућаше на овај њен овакав говор, али прикриваш |
| и ко ће зауставити муње и громове?{S} А Сафет ханум пристаје уз мужа и грди кћер:</p> <p>— Камо |
| ладошћу.{S} И туговала сам што као моја Сафет и моја Елиз немам кћери да удајем, па да добијем |
| ма спремљеним као за бал (њу је позвала Сафет, остале је довела Ариф), и једне су просто викале |
| ару и вечерас, кад ово зна!{S} Несрећна Сафет кад чује!{S} Поносила се, хвалила се.{S} И кад чу |
| Ариф толико воли ту страну жену? упита Сафет.</p> <p>— Због њене земље.{S} Да је Мадам Аристид |
| ено као по ливади цвеће, стоји домаћица Сафет-ханум с јетрвом, обе у плавим свиленим антеријама |
| у разнобојним чаршафима, новим.{S} Код Сафет-хануме чу се лупа на капији пре девет, и робиња — |
| ћи обрадовану сестру.</p> <p>— Сафет је Сафет, рече она насмејавши се, и додаде:{S} Ми нисмо ни |
| г сам балкона видела Њега; и да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-ханум сут-ана.. |
| /p> <p>— А какве су странкиње? умеша се Сафет.</p> <p>— Искрене.{S} Да су као наше, ја се с њим |
| иф.</p> <p>— Тако ми овога детета! рече Сафет погледавши у кћер, па се трже: она се никад не за |
| Ти си се помирила с Мадам Аристид, рече Сафет гледајући обрадовану сестру.</p> <p>— Сафет је Са |
| те?</p> <p>— Немој ми бунити дете, рече Сафет љутито.</p> <p>— А, ја да ти је буним!{S} Побунић |
| е, него да брже изиђе ђаурски дах, рече Сафет.</p> <p>Она плану:</p> <p>— Па ти у својој кући н |
| риф и поцрвене.</p> <p>— За кога ? рече Сафет.</p> <p>За Али-Рашид-бејова Османа.</p> <p>— Ах, |
| p> <p>— Опет на пут!{S} А Али-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, ти знаш, рече А |
| > <p>— Зашто мужде, госпођо мајко? рече Сафет пољубивши скут свекрви.</p> <p>— Да знаш ко ти је |
| жим, кад не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет да би прекинула непријатан јој разговор</p> <p>— |
| ма како јој се кћи испросила? брзо рече Сафет.</p> <p>— Њена кћи тек је ушла у петнаесту, а Фра |
| е.{S} Сад се истрчах, опрости! говораше Сафет врло узбуђено: жао јој беше Арифе.<pb n="58" /></ |
| авадиле, зато и лута по свету, говораше Сафет идући.{S} Па се тек наједанпут окрете свекрви и р |
| 120_C6"> <head>VI</head> <p>Јуче јавише Сафет-хануми да ће јој данас на „јутарње расположење“ д |
| Од пса је пас, од човека човек, понови Сафет-ханум.</p> <p>— Тако бива, децо, али не увек.{S} |
| коров куд је пало семе од цвећа? понови Сафет мужевље речи изостављајући узвик: „ааа“!</p> <p>— |
| е у кућу.{S} Толика брука досад, заврши Сафет врло узрујана.</p> <p>Ариф опази то, па поче нешт |
| сте речи какав преокрет начинише у души Сафет-хануме и њене кћери!...</p> <p>Сутрадан, на капиџ |
| тина, ја нисам мала, ја сам средња, као Сафет.</p> <p>Сафет рече кћери да се одмах умије и спре |
| рак из љубави", овако тужно свршио; јер Сафет их је увредила, рекавши негде да су јој оне завид |
| , зету Хасан-беју правим темена, сестру Сафет грлим, сестричини Емири љубим очи.</p> <p>Твоја</ |
| устави и очајно рече:</p> <p>— Да је ту Сафет, Шехназе-ханум...{S} Овако, ја се бојим...</p> <p |
| ане измењаше се грациозна темена, па их Сафет с јетрвом одведе у јашмак-одају, да се развију.{S |
| је волео и оне црвене црепове“.</p> <p>Сафет се замисли, јер се не сети одмах шта то значи.</p |
| е дисала ђаурка тринаест година.</p> <p>Сафет се смејаше и мољаше је да се не љути: шали се, хт |
| S} Праштајте, децо, и мирите се.</p> <p>Сафет мало поцрвене, па нагло побледе, усне јој помодре |
| — Сестра по души, госпођо снахо.</p> <p>Сафет се насмеја како се ретко смеје, нарочито пред све |
| мала, ја сам средња, као Сафет.</p> <p>Сафет рече кћери да се одмах умије и спреми, а сестру о |
| ила.{S} С нашима морам: наше су.</p> <p>Сафет рече брзо и неочекивано:</p> <p>— Пишу ли љубавна |
| д, због своје лепоте, поче Ариф.</p> <p>Сафет је прекиде:</p> <p>— Та кућа!{S} Богата истина, а |
| отвори: уђоше Солуњанке, старе у црним, Сафетине врснице у плавим и зеленим чаршафима, све с по |
| обичан тип Туркиње, црномањаста и жива, Сафетиних година, уста и радосно узвикну: „<foreign xml |
| у Елизиној деци зацело волим Елизу, а у Сафетиној кћери волим Сафетину кћер.</p> <p>Кад оде Хас |
| волим Елизу, а у Сафетиној кћери волим Сафетину кћер.</p> <p>Кад оде Хасан-бејову харему, она, |
| на,“ мислила је, „она ће ме измирити са Сафетом, она ће удесити венчање."</p> <p>Ариф, не знају |
| i>, разумна; <hi>Зариф</hi>, нежна; <hi>Сафи</hi>, чиста: <hi>Хисмет</hi>, поштена; <hi>Ћулиста |
| о није као његове очи.{S} Очи су му као сафир на белој свили, а уснице као два млаза крви на сн |
| ли да ти продам ону своју белензуку са сафирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу колико за овн |
| до, ништа...{S} Мавиš преврнуо с полице сахан с мухалебијом, а ја сам мислила Вог зна шта, па с |
| е у конаку људима; како је као сребрни „сахан“, или „тепсија“, у харему се веселе жене.</p> <p> |
| ат. „Шта је ово?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде, а стоји — време.{S} Наш слатки Џемал-беј тре |
| .{S} Седам, лежем, устајем, погледам на сахат. „Шта је ово?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде, а |
| се добро свануло, и пошто су одспавале сахат, два, обукле су се у саму свилу, у саму кадифу, н |
| не допушта султан...{S} За годину дана сахраних троје деце, остаде ми само првенче.{S} Мурад-Џ |
| о нашем закону?...{S} У чијем је гробљу сахрањена?...“ И овим тужним мислима и представама Ариф |
| одмах везуј бошче.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал бени — кач</hi>!<ref target="#SRP19120_N44" /> |
| /p> <p>— Да зовем мајку?</p> <p>Па и не сачекав одговор, отрча по матер, лупи дланом у њена вра |
| ју је лагао, зар га не би оставила и не сачекавши да јој падне треће венчање?{S} Што да живи с |
| мело: „Побегла сам од куће: нисам могла сачекати ортака.“ Он се зачуди, мислећи да она њему пре |
| закону, морао је узети...{S} Али ја не сачеках долазак свога ортака: одох од мужа, да му се ни |
| једне нове из Цариграда, од оних што су сачињавале симпатичан трио.{S} Али још једна је од њих |
| јна је проста неваљалица.</p> <p>— Боже сачувај!{S} - Јадна Зејна...{S} Али, други пут о њој, р |
| у молитву, моли Мухамеда и Алију да јој сачувају сина од беде, и окрећући главу духну преко јед |
| е их затвори: опет његова мила слика, — сачувале је духовне очи.{S} И у овом тренутку, она нагл |
| о му се учини да од мушких погледа није сачувана, биће љубоморан.{S} Она ће уздисати крадом, да |
| ла, за мном плакала.{S} Да су купљене и сачуване у стаклу те њене сузе, ја бих давала по једну |
| а</hi> писма, брзо их метну у недра, па саши јастук...{S} Узе та мила писма, отвори... „Je t'ai |
| у антерију од цица, а снахи дала да јој сашије једне беле гаћице, женске а као за мушкарца: спр |
| д нас они остављају овако неспремне, да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за гро |
| о, људи нас не спремају за живот.{S} Да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за гро |
| не, збуни се, па рече:</p> <p>— Прво их саших... у јастук, па после... бојала сам се да.. спали |
| </head> <p>Шехназе-ханум, Фатмина баба, сва у бело, полако одшкрину једна врата с подмазаним ша |
| вана и пође из собе.{S} Висока, мршава, сва бела, на плећима јој се подигла бела памучна антери |
| ни на шта није мислила, већ је свирала, сва унесена у лепе арије: тонови су се преливали, звуци |
| мена девојка, лепо очешљана и закићена, сва у црвено:{S} Радост.</p> <p>Од јутрос сам учинила н |
| му се, чедо, госпођо снахо.</p> <p>Она, сва срећна, одскакута да му се обуче.{S} Готово цела Ев |
| у једну тужну слику.{S} Мерсије, мирна, сва у бело као крин, лежи наузнак под црвеним атласким |
| и од Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бело, са као снег белим муслином преко косе, — чи |
| отвореним очима...{S} На белој постељи, сва у бело, расплетена, ваљда да јој бар на оном свету |
| кадгод помислили да сам мртва.{S} Јер, сва ваша мила писма, мени слата у Солун, ја сам добивал |
| ави теткино писмо и рече: „Буди с њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не |
| исама, остави га шапћући: „Буди с њима: сва су ми од моје Госпођице“, и загледа се у лепи рукоп |
| може да једе, ко не пости; а за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибрахим-бејови, само умес |
| ослузи је јављено, те се <pb n="110" /> сва склонила, осим коњушара, али он је окренуо ханумама |
| љи је, ујутру, нашла ситну парчад...{S} Сва јој крв јурну у лице, и чисто јој се очи закрвавише |
| .{S} Притисну усне на те три речи...{S} Сва топла, хтеде да их остави с Госпођичиним, па прошап |
| је своју муку.{S} Не одговори ништа.{S} Сва четворица је погледаше и познадоше да је живела жив |
| Наједанпут, Ариф се сети оне тајне.{S} Сва јој крв јурну у лице.{S} Дође јој да викне странкињ |
| ме, тресак је подиже и ничице обори.{S} Сва дршћући, она жмури и опет види небо, које се сваког |
| е чаршаф и скинула пече, па се жури.{S} Сва претрну: „Зацело тетка умрла".{S} Не смеде истрчати |
| миле госте: они ће сутра на чифлук.{S} Сва срећна, она оде у башту с Ђулренгијом.{S} Саме су: |
| урије.</p> <p>А пашиница поче:</p> <p>— Сва, цела моја душа је нова, али у њој <pb n="222" /> и |
| до собе где спавамо, где сам ја лежала сва уплакана у помрчини, седели су до зоре.{S} И женске |
| и разумела послуга.{S} Малопре је била сва старинска Туркиња што мисли само на своје задовољст |
| птужи своју побуњену кћер.</p> <p>Фатма сва претрну.{S} У кући њена оца да се овако говори!{S} |
| кад муфтија оде, он поче да виче, да на сва уста грди Нурију и њену сестру : ђаурке.{S} На испр |
| ам оваква муслиманка: кад ми дође да на сва уста грдим, или да закукам колико могу, ја узмем аб |
| ће да се развијемо, он то одобрава и на сва уста грди наше обичаје и друштво.</p> <p>— Мерсије, |
| у, и узимајте њено писмо, у које се она сва уносила, непрестано гледајући душом вас, и влажила |
| о нас је звала Нурије-ханум?</p> <p>Она сва пребледе: његовом муком заваравала је своју муку.{S |
| испраћа, не стиди се кад из собе изиђе сва малаксала од његова миловања, на лицу и грлу с траг |
| али (он ће све по старински); у њега је сва госпоштина солунска, а за обрезање свога унука дове |
| физичких очију и ушију, чула.{S} Она је сва била обузета мишљу на непозната младића; али, као д |
| е девојку?{S} Ни амалин, чијој кћери је сва наука плетење кеса и везење чеврета.{S} Девојка се, |
| еземо чевре за двадесет пара: то нам је сва спрема за живот.{S} Не може бити равноправан онај с |
| ј је драги, и пет вереник: да му отидне сва ижљубљена...{S} А?{S} Чујемо ми <hi>стари</hi>, шта |
| му од кровова и торњева!{S} Била сам се сва најежила, и осећала сам хладноћу као пред грозницу, |
| а су ми колена, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} Глед |
| више жена.</p> <p>— Ашколсун! узвикнуше сва четворица у један глас.</p> <p>Они су били врло зад |
| рве играју као у Беле, наше ждребице, и сва се...</p> <p>— Аман! викнуше девојке нестрпљиво. — |
| Нема ништа: ја бих то досад опазила.“ И сва срећна окрене му се, слуша га, а после му казује шт |
| башјорти, па седе у једном куту софе и сва се унесе у Коран: чита, преврће листове и непрестан |
| у очи, плаве као у њене матере, изусти сва срећна: „Зато, <pb n="127" /> мацкице, како си ми л |
| мо за страст, играла пуне две ноћи, час сва у бело као крин, час сва у црвено као каранфил. „Ка |
| две ноћи, час сва у бело као крин, час сва у црвено као каранфил. „Каранфил!“ захори се из тол |
| би.</p> <l>Колико сам уздахнула,</l> <l>Сва је гора заиграла.</l> <l>Како не бих уздисала,</l> |
| х по одаји старе Шехназе-хануме.</p> <p>Сва срећна, Фатма испрати миле госте: они ће сутра на ч |
| је се од ифтара.{S} Кад каква господска свадба буде, по месец дана и више говори се о оделу и н |
| из дуге комедије што се зове <hi>Турска Свадба</hi>!{S} Ту није место онима који нису невести р |
| е запрепашћености.{S} Кућа, где је била свадба, бедна и жалосна, мала, ниска, влажна, у једној |
| лимана као што је мој отац?{S} На њиним свадбама међу њима се прошетају и људи, а оне, по неке, |
| анум.{S} Дође свега трипут, и ако је од свадбе толико прошло; само једанпут виде Фатму, и то сл |
| с неколико речи јавила.{S} Али, од моје свадбе ништа није било, нити ће бити...</p> <p>У Турака |
| му је толико друштво, и ако је од њине свадбе прошло месец дана...</p> <p>Али данас, он осети |
| о срце изабрало, па јој се и најружнији свадбени обичај чини леп, и воли да је цео свет види, г |
| певаху, разговараху се о свачему па и о свадбеној кошуљи: ова имала од бурунџука, она од венеди |
| ми — да о овоме вашим женама, овде, на свадби, држим једно предавање?{S} Ви им преводите реч п |
| а Мерсије може бити све зна; зато је на свадби била брижна и обучена у загасито зелено.{S} Па ј |
| ву дивну скупоцену дијадему, коју је на свадби имала још очева јој прабаба, неће први пут метну |
| ропашћују земље и државе.{S}" На једној свадби у Серезу, она, хладна и озбиљна, није се могла у |
| ву као кад се праштао с ћерком на њеној свадби, већ је погнуо, и погурио се...{S} И виде: ковче |
| је мило кад се каже да је на тој и тој свадби најбогатије био обучен његов харем.{S} Али, да л |
| мо о томе говораше: о свадби, о богатој свадби кћери Ибрахим-Хасан-беја Цариграђанина. <pb n="1 |
| S} По Солуну се само о томе говораше: о свадби, о богатој свадби кћери Ибрахим-Хасан-беја Цариг |
| леве њена рођака дошла из Цариграда за свадбу њена јединца.{S} И опет: темена, темена, темена! |
| Мурад-Џемал беја, ви да ме спремате за свадбу моју и његову: косу да ми наместите као европско |
| ах после венчања, они узеше спремати за свадбу; хаљине поручише у Паризу и Цариграду.{S} Ибрахи |
| иленој љубичастој антерији прављеној за свадбу, очешљана европски (први пут у животу; очешљала |
| ински, од млада месеца до пуна.{S} А на свадбу позва сав Солун, то јест сву госпоштину солунску |
| сте зацело очекивали да вас позовем на свадбу, јер, чим сам примила обележје, одмах сам вам с |
| рејско, циганско, све што није звато на свадбу, скупило се око Ибрахим-Хасан-бејове куће да гле |
| ом," завршава задовољно.</p> <p>Он хоће свадбу по старински, од млада месеца до пуна.{S} А на с |
| не и рекоше:</p> <p>— Ми, богме, хоћемо свадбу?</p> <p>— Какву свадбу? рекоше ове у један глас. |
| и, богме, хоћемо свадбу?</p> <p>— Какву свадбу? рекоше ове у један глас.</p> <p>Да удајемо Емир |
| — метне пудер понекад, кад пође на неку свадбу, ноћу.{S} И тако обучена, зави се и седе у кола |
| права, те ју је зато и довела на турску свадбу ноћу, кад је врло интимно, кад турске жене забор |
| ат од тетке, дошао из Цариграда за њену свадбу.{S} У једном куту су две њине старе суседе, у др |
| ко ју је била очешљала Елиза за Фатмину свадбу.{S} Њена седа коса, тих дана мивена, била је про |
| тоалети, добивеној из Париза за Фатмину свадбу — да је за њене „слатке“ речи награди пољупцем, |
| е подели на равне части румену јабуку — свађа.</p> <p>— Снаха му није у тој кући.{S} Зејна не о |
| а ће наше жене помислити да си се с њим свађала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су све женски |
| вши се, и додаде:{S} Ми нисмо ни биле у свађи...{S} Хајдете!...{S} Да се развијете...{S} Врућин |
| узела, љубав би нам била сасвим свежа, свака реч нова.{S} Само, ја сам страшно немирна, нигде |
| друге чуше глас, али не разумеше речи: свака од њих била је по један делић оне раскалашне игра |
| од <pb n="129" /> ове слике трже се.{S} Свака је у положају како ју је сан затекао, гдегде смеш |
| има турских жена, и налазе „чулност“, а свака је од њих порочна...</p> <p>Док је она, ћутећи, с |
| и обукле, с фењерима иду у комшилук, а свака носи бошчицу — с радом!{S} Највеће нераднице рама |
| {S} Ви им преводите реч по реч; нека им свака реч уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ уздахнух ја дуб |
| ></p> <p>— А где је Фатма?</p> <p>— Као свака испрошеница, сакривена.</p> <p>— И она ћути, зете |
| деце посташе девојке, како су у друштву свака за се јединка!{S} Под утицајем својих кћери које |
| зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изговара као странац, као Француз.{S} Мерсији о |
| , и по овом нашем крају, где ће нам се, свакако, како „пророци проричу", родити слобода.<pb n=" |
| го, душо Емир.{S} Ко зна како је то?{S} Свакако врло, врло пријатно.{S} Ми то нећемо никад дозн |
| великој руци женска мала ручица.{S} Али свакако то је пријатно.</p> <p>— Ако некога волиш.{S} Ј |
| е соба чини као џамија пуна кандила, од сваке књиге по једно кандило, и од других ствари.{S} Ви |
| едну по једну свешчицу; прегледа их, из сваке по штогод прочита, француски и енглески.{S} Прави |
| мојим јадом, обећа да ће ми га доводити сваке године, и да ће с њим код мене седети по три месе |
| учење кад је у њему све отупело, мозак, сваки живац?{S} Где је мотор што га је покретао на рад |
| , и разговарајући се с једним младићем, сваки час баца очи у кафезе... „Алла"! какве су му очи! |
| .{S} И једна стара комшика чуди се. „О, сваки плаче, и најтврђа срца отац, јер њу, мажену, не д |
| д, они окрећу натраг.{S} Кад проходају, сваки час падају, а кад проговоре, има речи које нама н |
| из ненине одаје.{S} Сваки дан га видим; сваки час пролази и гледа у решетке, као да није муслим |
| видесмо кроз кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан га видим; сваки час пролази и гледа у решетке |
| ве у Турској, а сањају о Француској.{S} Сваки дан читају нешто ново и чезну за тим туђим, непоз |
| , да га није неко напао и премлатио.{S} Сваки дан нађу неког у неком крају вароши убивеног.{S} |
| једном девојком, коју врло заволех.{S} Сваки час ми дотрчкаваше кроз капиџик, па наједанпут не |
| а зажмуре и поче, нихајући се:</p> <p>— Сваки греши, ако не у знању, оно у незнању; али, ко се |
| о случај или судбина?{S} Оне се воле, а сваки час се споречкавају као деца, ви то знате, драга |
| рло, чинило јој се...{S} После се свега сваки час сећала и сваки час се бунила, у себи, не гово |
| /p> <p>Ви сте ми толико пута казали, да сваки човек најрадије говори о себи; а ја сам, опростит |
| S} Понекад ми се у Цариграду учинило да сваки десети човек — проси...</p> <p>Париз, 30 јануара |
| <p>Отац јој долази петком, нене и мајка сваки дан, а њу виде у три дана једанпут. „Ах, <foreign |
| не траја дуго.{S} Она је крадом плакала сваки час, а он је то опазио, и чинио се невешт, али ни |
| идеш.{S} Али у почетку, ти си јој ишла сваки час.</p> <p>Она се промени у лицу, обори очи, али |
| то у њене веће градове, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А стране путнице уво |
| сам по оном болу, по оном стиду.{S} На сваки начин гледала сам да одбраним од праведног напада |
| ом врло често, Фатма се увек смејала на сваки њен енглески узвик, па сваку њену енглеску реч.{S |
| н-беј љут.{S} Ко ће знати зашто.{S} Она сваки час шапће нешто мужу.{S} Он је, види се, слободи. |
| ре неко време усхићена њеном игром, сад сваки час несвесно покриваше очи од стида, и несвесно и |
| де, ја сам клањала само о Рамазану; сад сваки дан.{S} Ја мислим да ћу довека бити муслиманка; ј |
| мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час проговори Туркиња, жена потчињена човеку, муж |
| , па леже, и узе плакати.{S} Плакала је сваки час вас драги дан...</p> <p>Тек сутрадан, она нас |
| ранцускињи ово не би смешно, јер она је сваки час са слаткоречивим Туркињама, а Ариф јој увек к |
| м опазила: ми смо чистији од њих; ми се сваки дан купамо...</p> <p>Јануар.</p> <p>У нас мангали |
| разговори и њима слични понављали су се сваки дан, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле саме?{ |
| ела девојчица промени се, уозбиљи се, и сваки час беше врло замишљена.{S} То опази њена мајка и |
| робињама се непрестано чини празник, и сваки час се издвајају и нешто шапћу, а на лицу им се о |
| у реч, у сваки бод, но ради расејано, и сваки час оставља иглу па преврће <foreign xml:lang="fr |
| кесу за грош“...{S} Уђе у своју собу, и сваки јој живац затрепери, јер се сети да ће он у Европ |
| грунуше сузе — отишао неиспраћен !{S} И сваки час да се одвајају, да се одучавају...{S} Он од њ |
| у Стамболу...{S} Све презадужено!{S} И сваки лепи конак на Босфору на анадолској и румелиској |
| ..{S} После се свега сваки час сећала и сваки час се бунила, у себи, не говорећи никоме ништа.{ |
| , сине; јер у Фатминим се годинама воли сваки човек који уме лепо да говори, и лепо да гледа.{S |
| е не буде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово доба, навијају се сатови: подижу се теш |
| /p> <p>— То је сан, и проћи ће брзо као сваки сан.</p> <p>— Тејзе, онда ти никад никога ниси во |
| ој се да је остала сама, — он је заузео сваки кут њене душе, он је с њом...{S} Ариф-ханум испра |
| седела петнаест дана; Џемал је долазио сваки дан, и непрестано гледао да остане с њом насамо, |
| о ми се не допада, ја бих му гледала то сваки дан, док се не бих навикла...{S} Он је опазио да |
| својом женом и с њеним љубазником, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да ниса |
| „Мухамед“, не уноси се у стих, у реч, у сваки бод, но ради расејано, и сваки час оставља иглу п |
| чем, и смем ли да плачем?{S} Твоју тугу сваки поштује, моју исмејава.{S} Не, ја чак не смем ни |
| не видела више крај скута мужа“.</p> <p>Сваки дан је изводе у шетњу, колима, а и пешке; некад ј |
| на оца.{S} Кадуна јој уз пут говораше: „Сваки час оваква шетња.{S} Беше добар; али, како оде Зе |
| ицу; рашчуло се да су се вратиле, па ће свакидашњи разговори, неискрено сажаљевање што их за то |
| за игру, не знајући да са својим малим свакидашњим другарицама говори зато грчки што су оне Гр |
| /> мишицама, плећима, бедрима, трбухом, сваким делићем свога тела, које је горело, играло од ст |
| лицу, обори очи, али ништа не рече.{S} Сваким даном је бивала слабија, и родитељи су се већ до |
| , немајући своје деце и волећи туђу: за сваким сестриним умрлим дететом одболовала је; сина јој |
| припреме за то свето и велико; и у мени сваким часом јача и воља и снага...</p> <p>Иначе, овде |
| ри и жене бајалице, па ништа не помаже, свако пред вече ухвати је грозница.{S} Њен отац навалио |
| а је види, овде, те га слала па Јалије, свако предвече, сваку ноћ, кад је била месечина.{S} И о |
| ке пуне рода и дижу кипариси.{S} Фењер, свако вече, ја носим и идем напред пред женама да им ос |
| ад ни њина имена не допадају.{S} У нас, свако име нешто значи... <hi>Мурад</hi>, жеља; <hi>Џема |
| ружичњак...{S} Ко би све изређао! ..{S} Свако нешто значи...{S} И још шта сам опазила: ми смо ч |
| авља свако јутро, као што се сунце рађа свако јутро.</p> <p>— Госпођо мајко, због чега Ариф тол |
| у само уображење.{S} Њен дух се обнавља свако јутро, као што се сунце рађа свако јутро.</p> <p> |
| слата у Солун, ја сам добивала овде, па свако сам љубила, а ни на једно нисам вам одговорила.{S |
| сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако предвече немирно, ударало је снажно и ритмично у |
| није Турчин него Немац...{S} И у Европи свако чудо има.{S} Па они људи и жене из Золиних романа |
| њену снагу и њену душу; а он, мушко као свако мушко, <foreign xml:lang="fr">mon Dieu</foreign>, |
| вели: то није за жене, и што нам муж у свако доба може рећи: иди, ниси за мене, и испраћа нас |
| друге излазила и у јутру и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим — до сад би ме зацело в |
| их људи још више; и да припрема за буну свако женскиње наше што је дошло до свести било књигом |
| Испрва ретко, у два три месеца; после, сваког пуног.{S} У вече му кеса пуна, ујутру празна.{S} |
| ао пред њим по пет пута на дан; а после сваког клањања, било дању кад пали сунце или ноћу на ме |
| обље под кипарисима, око текије, где се сваког четвртка чује молитва дервиша вртача, и међу ста |
| хоћу другарици, опет не да, те ја уочи сваког петка: „За Божју љубав, пусти ме мајци!“ Он ме п |
| д суте.{S} Молила би тејзу да га позива свакога петка, и она би ишла тамо, и седела би с њим, и |
| целог не види. „Бог је створио небо за свакога, само не за турске жене.“ И понова се буни; али |
| д Арифе где јој је унука, и крила је од свакога, чак и од снаха, и од синова, своје деце.{S} Он |
| нарочито што му је одговорила, криће од свакога на свету, чак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум ј |
| ћи, она жмури и опет види небо, које се свакога тренутка раздираше на двоје, на троје, на четво |
| о се тиче моје деце, ти ћеш ми их слати свакога петка...{S} Ти ми то нећеш одбити, ако је у теб |
| уна; само се задовољаваше виђајући децу свакога петка.{S} Страст га распињаше као демон, и не з |
| {S} На свим припремама радим.{S} Ја сам свакој сестри на ухо шанула о овоме.{S} И позваше ме у |
| он у сваком радном човеку виде себе, у свакој лепој жени виде своју жену.{S} О како би били ср |
| књигама, својим и своје пријатељице, у свакој ситници на столу, у свачему по соби, нађе њу, и |
| њега пије своје сузе, <hi>њега</hi>: у свакој тој њеној сузи је он...{S} После се окрете и на |
| четврти пут, гледа у ствари на столу: у свакој ствари види њу.{S} Отвори фиоку, узе једну слику |
| о би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кући не чује грамофон...{S} На азиској страни је |
| је, па мухалебије од туцана пиринча, па свакојаки <hi>ошав</hi>, то јест кувано воће, па зерде |
| о заглушавала уши, а мирис из дућана са свакојаким јестивом, јелима зготовљеним на маслу, испуњ |
| уске васпитанице, себе зову, види се по свакојаким ситницама, по клавиру, по столу за писање и |
| те љубио?..{S} Можда...{S} Кажи!{S} На сваком кораку сретнемо по заводника, а после: ми смо кр |
| девојке су се осећале срећне што су са сваком могле говорити њеним матерњим језиком.{S} Путниц |
| с препунио да на њему није цеви.{S} Под сваком цеви, или лулом, кроз коју иде вода, бели се по |
| да ради.{S} Госпођица <pb n="21" /> је сваком казивала, да јој је мала и мила ученица и васпит |
| устима, него и очима, и целим лицем, и сваком цртом на лицу.{S} На овом великом балу где је би |
| ашем великом псу...{S} У свему вашем, у сваком из ваше куће волео сам тебе, или све то волео са |
| оцу...{S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком гледам по оца...{S} Мој син је красан млад човек |
| зе бисер што јој је он дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљуби, па веза на врат.{S |
| Како су светли стихови из Корана!{S} У сваком стиху ја сад видим Бога!...</p> <p>Да нисам била |
| м непрестано, очи бејах исплакала.{S} У сваком детету плавих очију и црних трепавица видела сам |
| сподског изгледа: „То је њен свекар.“ У сваком мршавом отменом муслиманину виде њеног девера. „ |
| је живео, и они људи, оне жене, и он у сваком радном човеку виде себе, у свакој лепој жени вид |
| надувену човеку, који је учио да према свакоме буде охола, па чак и према мужу, да никога не п |
| ропска жена оваква, савршенство, она је свакоме дала знак да јој је та жена интимна пријатељица |
| где је некад, како писаше Госпођици, у свакоме стиху видела Бога, и пљуну — замрља се реч <hi> |
| тавале су од сусрета с младим људима: у свакоме од њих замишљале су Џемала, и кад су виделе да |
| те га слала па Јалије, свако предвече, сваку ноћ, кад је била месечина.{S} И он ју је тражио, |
| сад по ваздан ћути, све је вређа, и за сваку ситницу плаче, зашта би се други пут смејала.{S} |
| и на њима, па крају, беху спремљени за сваку по јашмак и бројанице.{S} Гошће су дошле абдеслиј |
| смејала на сваки њен енглески узвик, па сваку њену енглеску реч.{S} Јер Мерсије је потпуно подр |
| еје.</p> <p>Никад не каже „Алла!“; пред сваку реченицу рекне „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!< |
| групе, пошто их је било повише, и пред сваку се групу ставио седефски столић с тепсијом и спољ |
| страну књигу, а Мадам Макс да ти доведе сваку „новодошлу“ страну жену.{S} Али, ко су то?{S} Пут |
| и Самуилу књижару поручила да ти пошаље сваку „новоизашлу" страну књигу, а Мадам Макс да ти дов |
| ким не бисмо ни говорили.{S} Само ситни сваку ситницу примају за увреду.“ — „Не могу,“ каже мај |
| н је то говорио врло узбуђено, почињући сваку реченицу са „мајчице“.{S} А кад ућута, смешећи се |
| он од неколико месеца на овамо дежуран сваку трећу ноћ!{S} Он се оженио другом!{S} Ја сам доби |
| кад се врати у башту, и загледа готово сваку ружу, неодољива је жеља повуче да прислони око на |
| врела; а и њима није тешко радити, јер сваку помаже или муж или брат или, чак, отац.{S} Ја сам |
| и; бола нема, и она задовољно погледа у сваку ствар, па су јој све подједнако миле; и нека у ку |
| т.{S} Сафет-ханум је једва чекала да се сване, да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је ов |
| ра се уплаши.</p> <p>— О, да хоће да се сване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се обрадова и узв |
| Иншалла’!{S} Сутра рано.</p> <p>Чим се свану, одоше по Ариф-хануму.{S} Она одмах дође, али је |
| Турске жене разишле су се кад се добро свануло, и пошто су одспавале сахат, два, обукле су се |
| а ћу сад? викну он очајно, не одговорив свастици на њено питање.</p> <p>— Шта ћеш?{S} Удај је з |
| око Ибрахим-Хасан-бејове куће да гледа сватове.{S} А шта ће да види?{S} Хануме се завиле још у |
| пљускивало пеном кола, као да поздравља сватове; па скренуше поред Олимпос-Паласа и Хотела д’ А |
| дној прљавој уличици, а у њој невеста и сватови у свили, у кадифи, у злату, у бисеру, у драгом |
| е читавим великим сноповима: то су били сватови с момачке стране, јенђе.{S} У двориште су улази |
| лка.</note> <note xml:id="SRP19120_N84">Сватови с момачке стране.</note> <note xml:id="SRP19120 |
| лног света.{S} Врева је заглушивала уши сватовима; с времена на време чуло се понеко промукло „ |
| и магарцима, и улични продавци свега и свачега, све је застајало, заустављао се саобраћај: гле |
| атност према пијанима.{S} Говорило се о свачему, само не о књижевности.{S} Који је год икада од |
| жена; свираху, певаху, разговараху се о свачему па и о свадбеној кошуљи: ова имала од бурунџука |
| затварајући јој уста устима. .</p> <p>О свачему говорише, само не о њеној првој прошевини: ни ј |
| ијатељице, у свакој ситници на столу, у свачему по соби, нађе њу, и зајаука, па, посрћући, побе |
| и као са зрелом женом; све је разумела, свачији је бол појмила, од нене је научила да размишља, |
| ругој дућан.{S} Пријатељице сам волела, свашта им куповала. „Имање Али-пашино велико <pb n="181 |
| ли жену, и како њену кћер свекрва воли, свашта јој купује и за Бајрам јој прави врло лепе хаљин |
| рло нежан, више као отац, него као муж; свашта јој је куповао док је била мала, нарочито играчк |
| pb n="172" /> врло волим што та жена за свашта поцрвени.{S} То јој тако лепо стоји.{S} Наше жен |
| еше пуста, живот несносан, љућаше се за свашта...{S} И једно лепо јутро, жена нешто сагреши.{S} |
| pb n="10" /> што знају само турски и за свашта вичу <hi>кисмет</hi><ref target="#SRP19120_N20" |
| едам, а највише у себи...{S} Срце ми за свашта затрепери као јасиков лист; „разум ми се изоштри |
| , и љубомора, јер ја сам се по харемима свашта наслушала шта све раде наши људи.{S} Једног дана |
| ви; о њој си се доста романа начитала и свашта по харемима наслушала.{S} У почетку, ја сам наме |
| е то њој ништа није према ономе што јој свашта прича као другу, као човеку...{S} Прича јој о Ев |
| е метнула једанпут.{S} И све због њега, све за њега: седела код куће, облачила се, гиздала се.{ |
| има, и улични продавци свега и свачега, све је застајало, заустављао се саобраћај: гледало се с |
| .{S} А као жена, што је бивала старија, све је чешће погледала у мужа, своју неприлику, и бунил |
| ја год је овде дошла ја сам јој казала, све сам јој испричала као сад теби — сама сам се изобли |
| ед пруге уз станице, свет на станицама, све је подједнако зачуђава и занима; и подједнако је об |
| после кратког ћутања здравише теменима, све редом, па Ариф виде једну озбиљну, отмену и врло ле |
| е врснице у плавим и зеленим чаршафима, све с посувраћеним печима.{S} Мало, па пред конаком ста |
| осим.{S} О, та добра, мало смешна жена, све би ми дала!{S} И сад ми даје новаца, хаљина, храни |
| једну постељу.{S} Направљена помрчина, све као прошлог дана; али сад Џемал-беј у подне не дође |
| кола изиђоше три хануме и једна робиња, све у црним <hi>чаршафима</hi>, то јест хаљинама за изл |
| тога што Фатма није знала.{S} И заиста, све би било по старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако |
| побуни се, па се трже: прашта, прашта, све прашта кад се ради на бољитку, то јест на добру њен |
| у, елиф између обрва, састављене обрве, све што толико воле старотуркиње, она је страшно мрзела |
| S} Фатма иђаше очима од једне до друге, све их познаје: од тридесет и неколико свега седам осам |
| ебе, Емир душо, и Мерсију, и све младе, све нове.{S} По сто пута вам узвикујем као апостол, као |
| изненада...</p> <p>— Ја сам ти, тејзе, све хтела казати, али ти оде...</p> <p>— Кад се удајеш |
| , и, наравно, криво јој је.{S} И после, све с њим, досадиће му се, заситиће се.</p> <p>— Ах, сл |
| за клањање тетки и свекрви, па хануме, све три босе, с башјорти на глави, узеше клањати вечерњ |
| е пецкати за Мадам Аристид, па се жене, све осим пашинице, на то пецкање, дирање, лукаво осмехн |
| .{S} Нагрну силан свет, разуме се жене, све незване, да је гледају: буле у чаршафима с подигнут |
| ња вечерњу молитву.{S} Мало, па и жене, све три у бело, све три скинуле чарапе...{S} И стара са |
| ој чистој соби, седеле су младотуркиње, све Цариграђанке, чиновничке жене.{S} Оне су ову седниц |
| !“ Сад у кући нема нових, све су старе, све верују у судбину, у <hi>к'смет</hi>.</p> <p>У овој |
| 89" /></p> <p>— У Европи, рекоше гошће, све четири у један глас.</p> <p>— А жена?! упита пашини |
| ном сребрном косом.{S} Осим те старице, све у собу одоше с ципелама.{S} Читав буљук послуге пох |
| p> <p>А она под тим утиском, у радости, све исприча: <pb n="33" /> како га је видела на Јалијам |
| а чардаци, ћошке, софе, џумбе, испусти, све с кафезима давали су слику једнога правог турског г |
| е, иначе говорљива, сад по ваздан ћути, све је вређа, и за сваку ситницу плаче, зашта би се дру |
| хвата махраму, што јој придржава ћурак, све то њој ништа није према ономе што јој свашта прича |
| Кажите њену оцу и њој: да ништа немам, све отишло за дуг, ја сам пропали племић, принц...</p> |
| што су оваке; ја их жалим; себе осећам, све више и више, као апостолицу, мисионарку, и јача ми |
| p> <p>— Вруће с чесме.{S} Кјучук-ханум, све гори.{S} Али, шта ћеш да обучеш?</p> <p>— Плаву ант |
| чочеци, која на зумбул која на јасмин, све на зној; све се измешало, и мирис и смрад; све гуши |
| жно се осмехну.{S} О, Ариф-ханум!{S} О, све те нове!{S} Оне, сироте, нешто хоће а не знају шта. |
| акоше се узимајући бројанице.</p> <p>О, све је готово, и ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи |
| очима.{S} Зумбул, љубичица, море, небо, све то није као његове очи.{S} Очи су му као сафир на б |
| ијатељице...{S} Писаћу вам некад много, све о њој, а сад... више не могу, не даду ми сузе...</p |
| ухину, те казаше то слушкињама, и брзо, све се наредише око једног великог мангала и задимише: |
| нско и хришћанско, јеврејско, циганско, све што није звато на свадбу, скупило се око Ибрахим-Ха |
| сирото, и муслиманско и немуслиманско, све се зачуди шта јој би.{S} Једне жене је оговараху, д |
| ву.{S} Мало, па и жене, све три у бело, све три скинуле чарапе...{S} И стара са снахом отклања |
| х био оно учинио...{S} Али, хвала Богу, све је добро.</p> <p>— С Алаховим допуштењем, с Пророко |
| ли племић, принц...</p> <p>— Они знају, све.{S} Она каже: „Кад не би могао радити он, радила би |
| а врућина, те је, по солунском обичају, све скроз било отворено.{S} Њихов ђердек је из баште, а |
| ти; јер, колико је год љубави на свету, све је код тебе, ништа није остало за другога.</p> <p>Е |
| ала ти о Алла’!“ Сад у кући нема нових, све су старе, све верују у судбину, у <hi>к'смет</hi>.< |
| много; а што се онако с њим гледала... све се гледају: девојке, и жене што имају мужа.{S} То г |
| им, да видим те дивне градове, Париз... све што сам из књига познала и лудо заволела, што ми да |
| це, из отмене куће, господске; богат... све што мој отац тражи.“ И метну у куверт мило писмо, п |
| ине, тетке и неких рођака из Цариграда: све су само у хаљинама, разне боје, кроја и укуса, с др |
| писмом ишао од познаника до познаника: све истина онако.{S} И он га тада дао својој мајци, она |
| вест.{S} Али не, више ништа нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешт |
| се од њега крише и сестре му од стрица: све имају љубоморне мужеве; а моје пријатељице... нијед |
| ко ће да је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећна у брачном животу, збиљи коју млад |
| биње, из других три младе Цариграђанке: све у фереџама, с јашмацима, јер чаршаф, с кога је „зап |
| весеље, шала, облачење у мушке хаљине: све што је прекодан забрањено, премда има кућа где се р |
| и газом...{S} Бал у салону, ми на софи: све смо виделе као да смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чу |
| ти ту башту знаш).{S} Било нас је пуно: све пашинице (девет) и многе чиновничке и официрске жен |
| цу, мисионарку, и јача ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи извести из заб |
| зној; све се измешало, и мирис и смрад; све гуши, заноси, опија; очни капци отежавају, затварај |
| луку болестан, молим мајку да га обиђе; све мислим биће тамо сута, па ће проговорити.{S} Јуче, |
| права!{S} Три старца, стотину глупости; све тако просто, несложено.{S} Зацело су мислили: одрас |
| на зумбул која на јасмин, све на зној; све се измешало, и мирис и смрад; све гуши, заноси, опи |
| могло разговарати као са зрелом женом; све је разумела, свачији је бол појмила, од нене је нау |
| амо једанпут виде Фатму, и то случајно; све неће да је узнемирује, да је буди из спа, толико ле |
| већа не изгори довде, дотле <hi>Он</hi> све да штуца.</p> <p>— Комарци! викну Фатма и угаси све |
| дворишту пред харемом тушта и тама!{S} Све су развијене: развијају их робиње, невестин род, и |
| толико богатство — поклон од цица!..{S} Све шију, тихо певају и пригушено се смеју, да не чују |
| француски, па Немице, Италијанке...{S} Све су у балским тоалетама, осим онога енглеског турист |
| ">Mon Dieu!</foreign>... ви знате...{S} Све смо биле младе“.{S} Оне одобраваху то и смејаху се, |
| Европи, трипут више ја у Стамболу...{S} Све презадужено!{S} И сваки лепи конак на Босфору на ан |
| , с друговима...{S} Иди на ваздух...{S} Све у соби, толико време, па си побледео... и ослабео с |
| лепо, мада ниједна идеја није нова.{S} Све су те идеје Енглескиња, које, путујући, иду харемим |
| ара да капиџик скине и отвор зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и куне Нурију као же |
| е не задржаше, јер она није девојка.{S} Све се сврши за неколико дана, — одведоше је.{S} И стар |
| па се гошће завише и пођоше кућама.{S} Све ћуте.{S} Домаћице их испратише чак до прве капије.{ |
| нком.{S} Све жене веселе, она тужна.{S} Све жене говоре, она ћути.{S} Кад сам је питала „како с |
| а Мерсије је сву раскопча, распаса.{S} Све су летеле, као да им је страх дао крила да јој помо |
| о још имам, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, па... к’смет.</p> <p>Фатма чује да јој дршће |
| ервоза, ханум, нервозно лупање срца.{S} Све турске жене веома су нервозне, и хистеричне...{S} А |
| биле ушле и оне три нове и Мерсије.{S} Све потрчаше око ње с хладним крпама, с врућим цреповим |
| ко ње су се скупиле друге странкиње.{S} Све је гледаху дуго, ћутећи,<pb n="130" /> а после се о |
| једном нежном, белом Цариграђанком.{S} Све жене веселе, она тужна.{S} Све жене говоре, она ћут |
| е свекрвина?</p> <p>— Мајкина, чедо.{S} Све што још имам, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, |
| во сећање било неверство према мужу.{S} Све је то сад тако далеко, као неки свет који је ишчеза |
| {S} А понекад свратимо неком харему.{S} Све старинско, као да смо негде далеко у Азији; и било |
| ноћ.{S} Ујутру посла по Ариф-хануму.{S} Све јој исприча.</p> <p>— Није, зете, луда, не бој се!. |
| 5" /></p> <p>Пред зору се пробудих, и — све живо спава, тишина: доцкан смо легле, по харемском |
| и све им је потанко испричала.</p> <p>— Све си учинила како су те научили твоји учитељи, говори |
| веније своје осећаје, и тајне.</p> <p>— Све ће бити добро, ханум.{S} Што си се толико забринула |
| една није рекла „писао је тај и тај“, а све су се смејале; Фатма је љубила тетку више него икад |
| јатељица ниједна јој врата не отвара, а све су поштене, осим оне једне...{S} Ако би кадгод изиш |
| те госте на кућним вратима развијене, а све се са улице види.{S} Али ми овде дижемо скут на гла |
| и ово посело свечаније изгледало, позва све своје пријатељице и јетрву и синовицу.{S} И ако су |
| воли Фатму тобоже као своје дете, а да све сакрије, да превари своју пријатељицу!{S} И учини ј |
| тешити њену мајку, опомињући је овим да све што живи умире; а жене улазе без терлука, ћутећи, к |
| ствари, јер имају душу, нек дознаду да све што има дужност има и право на <hi>право</hi>: учит |
| мучи, говори Мерсије, палећи цигаре за све три.{S} Пушећи, она говораше: — Изјави му љубав.{S} |
| ти; кад имају у шта обући се; кад се за све други брине...{S} На мојој софри вечера не разликуј |
| еној браћи за Бајрам купити хаљине и за све време Рамазана слаће ифтар Рашид-аги, једном самцу |
| за женину слободу, за женино право и за све што је европско, једна највећа <hi>нова</hi> (како |
| (Ја говорим уопште.) Али, ипак, као за све тако и за брак, људи су удесили да они не пате: ако |
| и Фатму и Мерсију научила да лудују за све што је француско, за Францускињама.</p> <p>— Није ч |
| се да је много крива што им није казала све још пре неколико месеца, кад је чула.{S} Седе на је |
| .</p> <p>И она се младима и странкињама све више душом приближује, и како би их позвала да јој |
| ога на улици, па се чини да и по кућама све живо спава.{S} А оно није: у Старом Солуну, у овој |
| мислити на све: па први њен долазак, на све њине састанке и разговоре, на испраћање, на изласке |
| д она улете и облете софу смешећи се на све жене, на младе у новомодним европским хаљинама и на |
| одлази, на гугут оне две гугутке, и на све друго што је било за ове две и по године: на бегств |
| она још лежи.{S} Данас може мислити на све: па први њен долазак, на све њине састанке и разгов |
| бес, ушао је Џемал-беј заборављајући на све: опи га дим дувана, мирис рибе и мастике...{S} Дим |
| акав рад.{S} Ја кад радим, заборавим на све што ме боли, он би заборавио на мастику...{S} Али с |
| е три нису изгубиле као жене ништа, она све: у кућу јој не улазе ни оне што прерушене иду у Дим |
| уфтија, преко једне рођаке испитао, она све казала.{S} Пошто се нашли сведоци, наше слушкиње, д |
| ратура, како јој је све то мило!{S} Она све зна лепо, учила је много више и боље него слободна. |
| мо трчи за њом, кад је ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Је |
| е из те лажљиве куће.{S} А можда је она све знала, па се пред њим претварала.{S} И она уме да л |
| је сузе.</p> <p>Седоше у двоја кола, па све одоше Ариф-хануми где затекоше пуно младотуркиња и |
| д видим да је истина: оволико писмо, па све о себи, ништа о вама.{S} Опростите ми, молим вас.{S |
| погрешке говорећи турски!{S} Десет, па све младе и све Парижанке!{S} Да их је видела тејзе!... |
| е иду као..{S} У Цариграду свуд иду, па све саме, а безочници из овога гадног режима дирају их, |
| теже их и скреће у попречне улице, тера све ходом поред кућа са софама, терасама и <hi>кафезима |
| другарици, само је лукаво испитује: шта све има.</p> <p>— О, много!.. о чему ни појма нисам има |
| јој често пише, дајући јој савете: шта све треба да ради за добро своје отаџбине.{S} Од свих, |
| е се грдно препале — за мене. „И за шта све то?“ мислила сам. „За живот!{S} И она стара Јерменк |
| сам се по харемима свашта наслушала шта све раде наши људи.{S} Једног дана, он узјаха на коња, |
| а у друго: посукло!{S} Он добро зна шта све знају њине жене.{S} И уместо да је и даље тражи, он |
| е пренесете у нашу земљу, да видите шта све ми имамо.</p> <p> <hi>Мурад-Џемил.</hi> </p> <p>И н |
| д је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба да ме храни, да ме одева, јер ја н |
| ма, и због тога је то тако страшно, кад све зна, а мисли да је нема: срце јој је залупало необи |
| јорти и пође Ибрахим-бејовима да им сад све исприча, кад није раније.{S} Али тек што се ухвати |
| е добар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је према св |
| ослетку, драга мала, ни у Европи не иде све онако како ви на Истоку, нове муслиманке, замишљате |
| х је беше да је когод не опази.{S} Виде све, па се повуче у ненину одају, намести око на кафез. |
| оноси воде, ручак, вечеру; он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад ка |
| сута...{S} И пошто њен отац хтеде да је све по старински, њу сакрише.{S} А гостију одмах пуно, |
| ја то нисам опазила; а сад видим да је све из мене; јер у мени је сад и светлости и топлоте.{S |
| Старом Солуну дању је пусто, као да је све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: размилели |
| н делић оне раскалашне играчице која је све страсније и помамније играла што је игра бивала бли |
| ле каквог напорног рада, и обузимала је све већа пријатност што лежи, што се одмара.{S} Она је |
| тобоже напрежући се да види, а знала је све на памет:</p> <p>Ждрали, о ждрали! високо летите ви |
| борба, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама је све готово, и ми смо несрећне.</p> <p>— Кад се понекад |
| да није чудо, али Ђулренги!{S} И она је све знала.</p> <p>— Сад знам зашто јој не идеш.{S} Али |
| д се сети шта је било, скочи.{S} Шта је све говорио и радио!{S} Био је толико пијан, а свега се |
| из радозналости, фино испитујући шта је све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и |
| ла, казује јој о школи, ређа јој шта је све читао... „Боже, са мном као с другом!{S} Не сматра |
| , прочитај ми га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па се |
| па је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: тице, цвеће, воће ; крај њена прозора смоква |
| јер с њим није била мајка...{S} Мени је све сута причала.{S} Он је као Европљанин, а личи на ар |
| , ја прођох Пером и Галатом — и мени је све пуно: официра нисам ни опазила, Босфор ми је чудно |
| ст, и младост уопште.{S} Мојој мајци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста.</p |
| л, композиција, литература, како јој је све то мило!{S} Она све зна лепо, учила је много више и |
| идела ону шарену кутију?...{S} У њој је све твоје, цвеће... и чини ми се да би то свето обесвет |
| } И лепа!{S} Док је говорила, ја сам је све гледала у уста.{S} Каква су јој уста!{S} Као расцве |
| е се нису осећале пријатно, а сад им је све као нека далека пријатна прошлост.{S} Сафет-ханум ј |
| } Ја сам сиромах...{S} Имам срце, то је све.{S} А срце ми је велико, широко, велико, па ми се ч |
| до за себе и за тичиће“.</p> <p>— То је све из некога романа.{S} Шта си читала ово време...</p> |
| та, она, невесела, поче:</p> <p>— То је све лепо, сине; али ко тако сад у нас удаје девојку?{S} |
| и : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из своје отаџб |
| им дугачким густим велом који јој крије све лице...{S} А кад се та кола кренуше, из дворишта ов |
| {S} Оне су сад поред њега мртвог чучале све у бело, час крај његовог дебла, које се непрестано |
| иним утицајем, оне су и волеле и мрзеле све што она воли и мрзи.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr |
| а сузама у очима, загрлише је.{S} После све пођоше Фатми...{S} Она је опет била тамо у куту „на |
| ита их једном бледоме младићу.{S} После све то спушта на прљав кафански сто.{S} Џемал се сети с |
| шафе и дебела печа.{S} Никад нису дошле све три заједно, већ по две, или само једна, да не би п |
| с Јалија било пуно, па <pb n="78" /> ме све, многе ме познају.{S} На једној стакленој софи проз |
| ве рођаке и једна сестра од стрица, оне све три уздахнуше што су удате, те не могу поћи за њ.{S |
| n>“ превали он опет и подиже нож, а оне све три, писнуше као црв.{S} У томе робиње викнуше: „Кр |
| пљушти као јесења киша.{S} То пљуштање све више баца Фатму у сањарије; жмури а не спава, у мис |
| </p> <p>Што је више освајао дан, она се све више развесељавала; по кући је ишла пуна радости и |
| атминој мајци и испитивале је; а она се све више и више хвалила што је кћер удала за цариградск |
| а мртвачким сандуком најмилијега, па се све утиша...</p> <p>Необични путници спустише се код Ће |
| е, и увек знам кад коју направим, па се све више збуњујем, а оне... о, да, оне се чине невеште. |
| шкују: прође стражар, залаје пас, па се све утиша.</p> <p>— Сирота моја Емир! рече болно Нурије |
| ање љубавних романа; али кад чух шта се све по харемима пред девојчицама говори, ја одустадох о |
| хануме онолико викнуле.{S} Пред вече се све очешљаше и обукоше осим Емир-Фатме.{S} Гошћама ће к |
| дам у те лађице препуне света, па ми се све чини да ћу видети Њега ..{S} Кад пођемо Бејлербејом |
| ако никад — за живот!{S} И учини јој се све мало, ситно, ништа, због чега је некад призивала см |
| чима посувраћеним преко главе, те им се све лице видело: спремише се за људе.{S} Дођоше мужеви |
| N75" /> рече Францускиња Фатми пошто се све поздравише и седоше.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr |
| и било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене...“ Истрча, весела, да каже нени и мајци шт |
| зурне разлежу се по свој махали (он ће све по старински); у њега је сва госпоштина солунска, а |
| нице, похиташе, јер оне кад путују хоће све да виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} |
| ; а њено бело зарумењено лице очараваше све.</p> <p>Пред крај њене веште, уметничке, топле игре |
| ну, и због тога као због лепоте, биваше све милија и ближа.{S} Не прође много, а он би сав обуз |
| се дете.</p> <p>— Благо њој! узвикнуше све три.</p> <p>— Намените на своју срећу, рече робиња. |
| јекну звекир на капији. „Он!“ узвикнуше све три у један глас.{S} Мухамеданка не би прекинула мо |
| , она чу само оно једно.{S} Сестре чуше све, па се грожаху, стресаху покривајући лице рукама: т |
| о за виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе гледати у огл |
| тац. „Покојна моја нене бејаше мирна, и све невесела:{S} Фатма ми је на њу.“ Жене, слушајући то |
| случај видела у Скопљу, рече Фахрије, и све се засмејаше осим Мерсије: како лекар рече „онај Му |
| дмоазел Дарно, коју ви толико волите, и све оне Францускиње што нам, слободне, говорише о слобо |
| хануму, госпођу Аристид и њене кћери, и све друге које ја волим и којима сам ја мила.{S} А тебе |
| м и љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и све младе, све нове.{S} По сто пута вам узвикујем као а |
| ву муслиманку, пробуђену турску жену, и све три су заплакале кад је она узела цигару, не да пуш |
| јер женом га је метнула једанпут.{S} И све због њега, све за њега: седела код куће, облачила с |
| -Хасан-беј, његова жена и кћи, робиња и све слушкиње.</p> <p>Никад није оволико испољен садашњи |
| ворећи турски!{S} Десет, па све младе и све Парижанке!{S} Да их је видела тејзе!...{S} Ја нисам |
| да су у жена сви сунцобрани поломљени и све пете с ципела поотпадале, оно <pb n="104" /> ништа! |
| тлом бојом лица седела с њима на софи и све им је потанко испричала.</p> <p>— Све си учинила ка |
| животу; очешљала је пријатељица) као и све младе а и њених година хануме, притрчавала је час ј |
| ава љутина и блажи јад.{S} Досад, као и све младе, ја сам клањала само о Рамазану; сад сваки да |
| ца душом...{S} Код оца сам живела као и све наше великашке кћери: затворена, у богатству истина |
| ушла у петнаесту.{S} А удадох се као и све моје другарице — за човека кога никад нисам видела. |
| во је то женско весеље, она викну да би све чуле: „Зато што са женама нису људи“.{S} Оне три но |
| а опасна.{S} Кад би знала, преварила би све укућане да ће да иде или тејзи или на Јалије, некуд |
| урију за сестру (јер пред сестром не би све говорила), већ само за нову...{S} Поче говорити теч |
| <hi>Ћулистан</hi>, ружичњак...{S} Ко би све изређао! ..{S} Свако нешто значи...{S} И још шта са |
| узе јецати присећајући се: „О да остави све па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро било последњ |
| авану, на баба-фингу.{S} Одатле се види све море и цело небо, али она се не сети друге лепоте д |
| о се ово десило.{S} И како ће да издржи све то!</p> <p>Око девет часова, у кући наста журба.{S} |
| сестре, у кухини слушкиње и робиње, али све шапатом, као да се боје да не пробуде беја пре но ш |
| мука ја, ааа! ааа! стењаше старац, али све као да прави шалу, па настави: — Ама доцкан, много |
| софру и странкиње су биле позвате; али све нису вечерале, јер нису могле сести доле, а и не би |
| и: „Ко?{S} Шта?“.{S} Али јој румен обли све лице Срећа те се на месечини то готово и не опази.< |
| сваком из ваше куће волео сам тебе, или све то волео сам због тебе.{S} Фатма, ми муслимани <hi> |
| о, да је рана зарасла, те исприча Фатми све... „Ни Бога не волим овако,“ рече без страха Господ |
| д мужа.{S} Сети се да Мерсије може бити све зна; зато је на свадби била брижна и обучена у зага |
| да бисмо нас две биле у стању побунити све жене, женске милионе у пространој турској царевини. |
| не зна.{S} А мени се чини да ће испасти све не може бити боље.</p> <p>— То је један огроман бал |
| у несрећу, која ће у овој кући окренути све тумбе, срушити је до темеља.</p> <p>— Је ли с друго |
| ва, придружила се, у духу, њима, грдећи све што је старо, труло, нездраво, највише то што се и |
| као сад.</p> <p>Тишина, а по њиној кући све се устумарало.{S} Мало, па се и унутра утиша као на |
| у, пушта је напред и десно, и прича јој све као другу, жене се буне против неравноправности с љ |
| ћи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све писати: утешиће је.</p> <p>Од куће оде без „збогом“ |
| венчања ми с њим више нема“.{S} Нек јој све кажу други, његова мајка: она не може, само она нећ |
| овољно погледа у сваку ствар, па су јој све подједнако миле; и нека у кући помену шта хоће и ко |
| погледе.{S} Он ћути, али зна да је њој све тетка казала: припремила ју је.{S} Њој се понекад у |
| е људи од својих љубазница, па сам ипак све чинила, јер сам га волела, и мислила сам да он мене |
| рћући, говорећи:</p> <p>— Нурије ће вам све испричати.</p> <p>Па оде остављајући их у чуду.{S} |
| ам и почетак, и средину, и крај, и знам све њене појаве као и то, да она није овако краткога ве |
| RP19120_N67">Дођи кући, Анри.{S} Ја сам све казала мами.</note> <note xml:id="SRP19120_N68">Гро |
| на 1324</p> <p>Опет Рамазан!{S} Шта сам све препатила за ово годину дана!{S} А јадна Емир у туђ |
| и кипариси, и мислила... о, на шта сам све мислила.{S} Чудне мисли обузимају мене, побуњену, к |
| а, веровала ми.{S} Кад помислим шта сам све од ње сакрила!{S} А да нисам волела Емиру...</p> <p |
| „губе“.{S} И после, у кући где гостујем све старо, од пре двеста, триста година: осмеси, неискр |
| е:</p> <p>— Од неког времена, ја пратим све феминистичке листове, па видим...</p> <p>— И ја, уп |
| но у соби, седи и пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто вели |
| — Хоћеш цигару, чедо ?{S} Дуван и афион све једно.</p> <p>Она заврте главом.</p> <p>— Ах ти нећ |
| јте да би он био толики да би издржавао све сереске слепе, кљасте и убоге просјаке, иако их је |
| створи песму у прози, певајући је, као све кад их ствара:</p> <p>Катастрофа коју је претрпело |
| (а унука јој клања само о Рамазану, као све турске девојке и младе жене).</p> <p>Насред великог |
| м романима, она на то не наиђе.{S} Тамо све стварно, стварно..{S} И још јаче поцрвене, па узе т |
| а довратак, учини јој се да јој је тамо све што има на свету, па се трже и оде у Нуријину собу |
| ..{S} Ми, младотурци и нове, срушићемо све препреке: оборићемо престоле, поубијаћемо тиране, п |
| а јој је пријатно.{S} И сећа се шта смо све спремали за ифтар.{S} После смо почеле о љубави, ал |
| нда мени, ханум-ефенди.</p> <p>— Ми смо све чуле, и да се преудала, и да се оцу вратила... отер |
| и девојчице; она, мајка, он, отац; њено све у Солуну — ништа отац не да, његово у Цариграду, ша |
| а?“ рече једна Енглескиња путница, и то све друге поновише.{S} То беше мала непажња, али, напос |
| >mon Dieu</foreign>, откуд могу.. зашто све да вам ређам !{S} Још кад су муслимански султани им |
| куће, али нисам знала шта је новац, јер све је други набавио, купио.{S} Мени нико никад није ре |
| даше да га се додвори.{S} Његова страст све је више и више буктала, и њега целог обузела: без З |
| .</p> <p>Да је старотуркиња, она би већ све испричала робињи; али је младотуркиња, <hi>нова</hi |
| вор пашиница.</p> <p>— Ја сам вам синоћ све испричала као сестрама по души; ви сте данас имале |
| свих он сам даде реч, и још закле се, у све што му је најсветије и као муслиманину и као човеку |
| зе шаптати на ухо (као Туркиња) и она у све редом погледа, учини јој се <pb n="126" /> да овде |
| р! најпосле рече пашиница погледајући у све редом.</p> <p>Оне четири направише јој дубока темен |
| еђено од мојих предака.{S} Ја верујем у све у шта су веровале моје прамајке: у текије, у молитв |
| меса.{S} Међу турским женама обученим у све на свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине у |
| е а, код куће, турски обувене.</p> <p>У све три генерације поздрави турски : <hi>темена</hi>.</ |
| Ни он...{S} Он ме више не...{S} Не могу све да изустим... препукло би ми срце.</p> <p>30 априла |
| и да је ућуткује нада, једна тајна коју све крију на дну душе.</p> <p>Да хоће да се удаје за ча |
| p>— Ја не тражим учитеље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га питам, јесу ли |
| многи, жене — децом.</p> <p>Она би њему све казала, да воли Османа, да јој је он муж, али је од |
| !{S} Зар да настави учење кад је у њему све отупело, мозак, сваки живац?{S} Где је мотор што га |
| м од зиме.</p> <p>Јануар.</p> <p>О чему све ове жене не говоре: о позориштима, о литератури, о |
| жице на ћеманету, што кад дирнеш једну све забрује.{S} Њено срце не зна за године.{S} За њену |
| на другарица.{S} Сву ноћ седеше; у зору све се разиђоше, осим те њене другарице...{S} Она леже |
| интиман разговор.{S} Нове казаше да су све три биле распуштенице (једна још и сад), и кад их М |
| ала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су све женски конзервативци и реакционари, чланови срамног |
| еног атлаза, везених златом.{S} Ишле су све ћутећи, свих шест у црним чаршафима, с црним густим |
| ар.{S} Код Нурије-хануме позатваране су све шалоне, а на једној њеној соби из авлије, где нема |
| , друге претури и измилова...{S} Оне су све вриштале „од страха“, као да никад нису виделе мушк |
| , како је њеној унуци.{S} Али те очи су све виделе а ништа не знају.{S} Узму да је миришу и да |
| њега нема код куће. „Нема га!“ прошапћу све три и згледају се.{S} Палицом с тучним врхом стража |
| указа се Осман-беј, на њену мирном лицу све затрепери, и поцрвеневши чак и по челу и по врату, |
| добра нене. „И ако бисмо примали к срцу све што нам се учини као увреда, ми ни с ким не бисмо н |
| воје посете „геније“; а ја за њим одмах све поизотварах, да не осети моја слушкиња посетиочеве |
| један на Бебеку, па на Принкипу; он их све зна: описивала му их толико пута Нурије.{S} Али пор |
| {S} На своју сестру!{S} Лудо.{S} Ја њих све волим, ах!..{S} Боже!{S} Зар за толико месеца ја њи |
| ...{S} Срамота ме.</p> <p>— Код простих све боље.{S} Хоћеш да ти закопчам белензуку...{S} Ах, к |
| то тејзе није у Солуну, ја бих сути <hi>све</hi> казала.{S} Али моја мајка не говори с њом!“ То |
| Али моја мајка не говори с њом!“ То <hi>све</hi> било је непознати младић и његов поздрав.</p> |
| ан и топал мирис његових вода...</p> <p>Све су гледале која је најлепша, и нашле су да је најле |
| пљује... ломи... виче да нема...</p> <p>Све није смео изрећи, и није смео да је види.</p> <p>— |
| hi>.</p> <p>Париз, октобра 1906.</p> <p>Све што ми је мило и немило бележићу од данас, те да не |
| гом било дружбом са странкињама.</p> <p>Све му казала, само није да волим Нурије-ханумина сестр |
| мо одвео? говори Фатма и уздише.</p> <p>Све три седоше и запалише цигаре.</p> <p>— Кад бисмо не |
| младотурцима лако доћи у службу?</p> <p>Све се ућуташе и узеше мислити шта ће.{S} Дим се колута |
| ељом, жудњом, страсно те чека</p> <p>од свег срца твоја... твоја сестричина</p> <p> <hi>Емир-Фа |
| езава.{S} Клону на миндерлук и стаде из свег гласа викати.{S} У томе су биле ушле и оне три нов |
| убав, кад он: много пута о њој говорио, свега је двапут видео.{S} Утисци јаки, али мало успомен |
| му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и похита мимо махалске кафане, мимо људе, |
| орио и радио!{S} Био је толико пијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, ве |
| е воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекла свега па свету; ради мене, он не хте мастике!{S} Несрећ |
| рије-хануминој кући Ариф-ханум.{S} Дође свега трипут, и ако је од свадбе толико прошло; само је |
| ", родити слобода.<pb n="64" /> Овде је свега пет, а мени се чини да их има пет стотина, пет хи |
| бима грло, чинило јој се...{S} После се свега сваки час сећала и сваки час се бунила, у себи, н |
| или његовом другу Чарлсу?{S} И сети се свега: њине лажи, свога сумњања у Бога, и лутања, махал |
| S} Мерсије је млада, али је Туркиња, те свега се сећа и не замера својој другарици, само је лук |
| хтеде да виче, да викне колико може, из свега гласа, па не даде <pb n="84" /> јава од себе...{S |
| те им, дрмајте их, зовите их, вичите из свега младог грла: нек се пробуде, нек се расвесте, нек |
| аже се неваљалим женама.{S} Али тако ти свега најсветијег, немој да се гдегод изрекнеш, да не ч |
| с коњима и магарцима, и улични продавци свега и свачега, све је застајало, заустављао се саобра |
| све их познаје: од тридесет и неколико свега седам осам писмених, и ако су бејовске жене и кће |
| у.{S} Мадмоазел Дарно ушла је у суштину свега што је око њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају |
| д двадесет пет степена Реомирових да се сведе на осамнаест.,.{S} Ја ћу доћи па ћу вам показати. |
| етодавац, и исповедник, и пуномоћник, и сведок.{S} Хвала вам.{S} За Божју љубав, будите нам и п |
| Кад почастише и испратише пуномоћнике и сведоке, сестре уђоше у Мондије-Ханумин <foreign xml:la |
| да то поправи, те набави пуномоћнике и сведоке...{S} Како му би, кад му један пуномоћник рече: |
| а.{S} А кад су хтели доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и дон |
| итао, она све казала.{S} Пошто се нашли сведоци, наше слушкиње, да је завео девојку, он, по наш |
| ч, ако се опије да изгуби мазгу!</p> <p>Сведоци одоше у џамију, а он у своју собу, где нађе Фат |
| га светују, да се остави тога и да пред сведоцима да реч: ако се, на пример, опије, да му жена |
| као за Курбан-Бајрам.{S} Пашиница пред сведоцима опуномоћи једног комшију, па обоје узеше абде |
| алу и рече.</p> <p>— Сине, дај реч пред сведоцима да се више нећеш опити, а ако се опијеш да ти |
| цвет створен да га човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу долази |
| n="201" /> атмосфери оне сироте сањају свеж и чист зрак Француске, земље коју можда никад неће |
| бих га узела, љубав би нам била сасвим свежа, свака реч нова.{S} Само, ја сам страшно немирна, |
| дна Европљанка.{S} Њена љубав је сасвим свежа, јер она се није с њим састајала.{S} Онај један н |
| еме је као с пролећа: зеленило траве је свеже, киша падне преко ноћ, а ујутру је сасвим суво, ј |
| не да га баце попуњавајући његово место свежим.{S} Мис Пирсон!{S} Немојте мислити да се турској |
| ваљда; и отворивши врата осетила је сву свежину ноћи и силан мирис орошене, влажне земље и мора |
| .{S} А кад збаци покривач и осети ноћну свежину, мирис влажан од земље и лимунова, преноси се н |
| , да дођу оне, те жене из комшилука!{S} Свеједно: она ће с њим.{S} Он похита кроз једна вратаоц |
| ем</hi> не улазе други људи до муж јој, свекар, њена браћа, и један девер, према коме осећа сес |
| старца, господског изгледа: „То је њен свекар.“ У сваком мршавом отменом муслиманину виде њено |
| p> <p>Једно пролетње јутро, у кућу њена свекра дође друго мушко, за њу потпуно страно, туђе; он |
| ала да траже да не поштујемо никога, ни свекра, ни свекрву!{S} Ово је за чудо!{S} По кући идем |
| а мужу, да никога не поштује, па чак ни свекра и свекрву.{S} Отрча, донесе јој чаршаф и пече, б |
| служи свекрву...{S} Кад је понова села, свекрва ју је гледала и плакала.{S} Друге се свекрве см |
| ена, уплашена, узе љубити свекрви скут; свекрва јој га вуче и вели:</p> <p>— Остави се, Бога ти |
| </p> <p>Фатма није ништа разумела...{S} Свекрва јој закопча гривну, а она је пољуби у руку, и ч |
| се он с њом одвоји... сад је здрава.{S} Свекрва јој преде свилу и наједанпут рече:</p> <p>— Од |
| да су га вадиле из Солунског залива.{S} Свекрва, у љубичастој свиленој антерији с дугачким скут |
| стаде пред њом с прекрштеним рукама.{S} Свекрва извади „бакшиш“, много низа крупнога бисера, а |
| драва седају по ниским миндерлуцима.{S} Свекрва је у челу, до ње с десне стране њена сестра, с |
| , почела је да виче, и пробудила се.{S} Свекрва јој не рече ништа, јер је била страшно забринут |
| , с увезаном руком, па се застидеше.{S} Свекрва устаде и оде, а она сути рече:</p> <p>— Госпођа |
| бу пуну јенђа; приведоше је свекрви.{S} Свекрва, цариградска пашиница, дочека снаху на ногама с |
| их меташе себи на лице и тепаше им.{S} Свекрва је од узбуђења јецала а нити је додирнула снахи |
| три капи земзема, па запали цигару.{S} Свекрва бејаше пошла к њој да јој каже да ће и вечерас |
| Фатма је увек постила, па и сад хоће, а свекрва јој забринуто говори:</p> <p>— Хоћеш да постиш, |
| а ни мисли ни осећа, толико је мирна; а свекрва јој сеђаше више главе и хлађаше је лепезом.{S} |
| b n="246" /></p> <p>Код Фатме је ноћила свекрва, а сутрадан, Осман је, пре но што је пошао на с |
| ићи нени и мајци, али то јој није рекла свекрва, да је не би одвојила од мужа..</p> <p>До пред |
| мом дочекају јенђе, пред којима је ишла свекрва.{S} И наједанпут, у дворишту пред харемом тушта |
| ч.{S} Фатма готово изгуби свест, а њена свекрва пође, посрћући, говорећи:</p> <p>— Нурије ће ва |
| пци, савлада је сан, — заспа.{S} А њена свекрва и сута као да се нечему чуде, пљесну рукама и з |
| тужна дочека госте...{S} Ову ноћ и њена свекрва шије; она јој се загледа у десну руку: како леп |
| ноћи како ниси његова!</p> <p>К њој уђе свекрва и рече :</p> <p>— Узела си, чедо, земзем, па са |
| чице.{S} Једна кола одјурише: у њима је свекрва са сестром; остала пођоше ходом, и застајкиваху |
| види се да су најрођенији род.{S} То је свекрва са снахама и унукама, мајка Ибрахим-Хасана и Ис |
| па клече крај миндерлука где јој сеђаше свекрва, и пружи јој руку с гривном.</p> <p>— Зашто се |
| код куће и воли жену, и како њену кћер свекрва воли, свашта јој купује и за Бајрам јој прави в |
| ију, а он у своју собу, где нађе Фатму (свекрва је ту послала).{S} Седели су један поред другог |
| ђоше по њега двојица, другови...</p> <p>Свекрва као смрт побледе, али се брзо прибра и рече:</p |
| плаву свилену хаљину, коју је добила од свекрве, па отишла кроз капиџик са својим мужем да нени |
| } Новима и Арифи нико није био ближи од свекрве.{S} И ако у антерији, у аврапама, оне су у њено |
| ва ју је гледала и плакала.{S} Друге се свекрве смеју, а ова плаче.{S} Новима и Арифи нико није |
| а за рад...</p> <p>Фатми би жао суте и свекрве, али ништа не рече.</p> <p>— Али шта ћемо сад ? |
| в је то одговор!{S} И коме одговара?{S} Свекрви!"</p> <p>И наједанпут, њему се учини да она не |
| зиђе само у ноћној хаљини, и седе према свекрви и сути.{S} Она пред свекрву никад није изишла о |
| у наслоњачу, метнуту на миндерлук према свекрви.{S} Мало, па јој Мерсије донесе сребрн послужав |
| даше као булка у житу, па поче да прича свекрви шта је снила: као дошле оне три нове и Ариф-хан |
| ну велику собу пуну јенђа; приведоше је свекрви.{S} Свекрва, цариградска пашиница, дочека снаху |
| т идући.{S} Па се тек наједанпут окрете свекрви и рече:</p> <p>— Шта јој је та страна жена, гос |
| оје је Фатма навезла за клањање тетки и свекрви, па хануме, све три босе, с башјорти на глави, |
| и добра: у кући са свима лепо, свекру и свекрви „води чест“ као првих дана, и боље, јер онда је |
| а Фатма, збуњена, уплашена, узе љубити свекрви скут; свекрва јој га вуче и вели:</p> <p>— Оста |
| p> <p>Она бризну у плач, не одговоривши свекрви.</p> <p>— Јуче си преда мном пушила, а ја сам т |
| красно...</p> <p>Је ли ово она жена што свекрви: „Нећу да се покорим Нурији"?{S} Сад само: добр |
| оспођо мајко? рече Сафет пољубивши скут свекрви.</p> <p>— Да знаш ко ти је долазио!</p> <p>— Су |
| ши се загрли суту.{S} После оде на софу свекрви, то јест да јој она закопча гривну, гују с дија |
| је нисам ни носила.</p> <p>— Она вам је свекрвина?</p> <p>— Мајкина, чедо.{S} Све што још имам, |
| а спава с госпођом мајком.{S} И сећа се свекрвине нежности, и кад је једном грдила сина злочинц |
| о, на глави јој зелен калпак, седе крај свекрвиних ногу, на један велики жут ћилим, те изгледаш |
| љне и забринуте сестре, побледи.{S} Око свекрвиних очију и уста виде боре: где су те боре биле |
| плашене од те вечери, свога сакривања у свекрвину собу.{S} И често се сећа, кад се једну ноћ са |
| је срамота што пуших пред старом женом, свекрвом, а нарочито што не устадох старцу, свекру.{S} |
| лаве свиле и с црним густим печетом, са свекрвом и сутом ушла је у затворена кола и отишла на Ј |
| е Осман увелике отишао, обуче се, па са свекрвом и заовом оде на софу.{S} Она осети сву нежност |
| н узеше пити кафу уз дуван, (снаха пред свекрвом никад не пуши).{S} И поче се разговор, затегну |
| ост се пролагала: откуд ће да пуши пред свекрвом, није полудела!"</p> <p>У томе се чу кашљуцање |
| меја како се ретко смеје, нарочито пред свекрвом и рече:</p> <p>— И сад тобоже воли Енглескиње. |
| упим погледима, не пушећи (не могу пред свекрвом), гледају у беја и слушају га; он, обучен а бо |
| устаде, па пред старом ханумом, својом свекрвом, цигару..{S} Ја сам чула да те некакве нове ра |
| е знаш шта је човек...</p> <p>Она слуша свекрву и мења се у лицу: како сад да не пости, кад је |
| седе према свекрви и сути.{S} Она пред свекрву никад није изишла овако.{S} Сад се бави са свој |
| а никога не поштује, па чак ни свекра и свекрву.{S} Отрча, донесе јој чаршаф и пече, баци јој т |
| вничић с ратлокумом и водом, да послужи свекрву...{S} Кад је понова села, свекрва ју је гледала |
| е да не поштујемо никога, ни свекра, ни свекрву!{S} Ово је за чудо!{S} По кући идем као луда.</ |
| до греха, да ће пасти с девером, и то у свекровој, у мужевљој кући.{S} Али он је осетио њену љу |
| , она је и добра: у кући са свима лепо, свекру и свекрви „води чест“ као првих дана, и боље, је |
| рвом, а нарочито што не устадох старцу, свекру.{S} Ја сам друкчије васпитана.{S} Ја устајем на |
| Остави се, Бога ти!{S} Зар мени скут, а свекру...{S} Зашто му не устаде, кћери?</p> <p>Она бриз |
| Била је болесна...{S} После није устала свекру, и муж је отерао пре но што је била.</p> <p>— Ми |
| бакалске кесе, четврту што није устала свекру, пету ће што није обрисала нос деверичићу.“</p> |
| ест.{S} Али данас...{S} Зашто не устаде свекру, кћери?</p> <p>Она плаче и облачи се у чаршаф.{S |
| учајно!{S} У њих ништа није случајно: о свему су мислили, размишљали њини људи, брутални егоист |
| а француски, она је као Францускиња, по свему, и по осећању, по срцу и по души; њена права отаџ |
| анцускиње су јој сродније по нарави, по свему, од Енглескиња.</p> <p>Ариф отиде Нурије-хануми, |
| , нити осећа њену руку ни своја уста: у свему је он, његова душа...</p> <p>Цео свет ни воли под |
| сти, — у оном вашем великом псу...{S} У свему вашем, у сваком из ваше куће волео сам тебе, или |
| е капије.. „На њега стаје њена нога!“ У свему вашем волео сам тебе, у кући, у оградном зиду, у |
| то своје најрођеније.{S} Она није била свесна ничега, зато што се готово без свести бацила у н |
| не пада више пута но што треба, јер је свесна, зна да је то јутарња молитва.{S} Душа јој се не |
| бескрајног осмеха трзаху се. „Она није свесна свога расположења; иначе, она би молила Бога да |
| ђиваше их с преживарима.{S} Сафет, увек свесна, трезвена, чак и онда кад тобоже „од севдаха" гу |
| зато што им мајке вриште, јер сама нису свесна несреће.{S} Једна стара Јерменка груну се у груд |
| росвећенијим народима жене нису потпуно свесне.{S} А у нашем народу!..{S} Ох, наше жене!{S} Шта |
| и причинила бол; а родитељи... они нису свесни...{S} И кад то добро знам, зашто да их дубоко ож |
| оду!..{S} Ох, наше жене!{S} Шта је шака свесних, у гомили несвесних?{S} Да се васпитавамо, па д |
| до лудила...{S} Кад се потпуно прибра, свесно бројећи лупање стражареве палице у калдрму: так! |
| акве су појаве његове.{S} Она му сасвим свесно и лепо исприча да јој се учинило да нема десне р |
| ема физички, волела сам да сам изгубила свест, да то не осећам...{S} То осећање је страшио! зав |
| ику, ја сам била пала, потпуно изгубила свест.{S} Колико сам тамо лежала, не знам; тек, кад се |
| нас буниш, говорећи нам да имамо оружје свест, коју су нам пробудили наши људи образовањем...</ |
| чак и онда кад тобоже „од севдаха" губи свест, гледала је попреко странкиње, како путнице тако |
| једносложну реч.{S} Фатма готово изгуби свест, а њена свекрва пође, посрћући, говорећи:</p> <p> |
| лице... сузама, њеним сузама, и: губим свест. „Отац ти, чедо, добно једно писмо...{S}" И још н |
| ка ми га изнесе, а ја хтедох да изгубим свест.{S} Кад та челенка не би била овде, мени би било |
| ори јој неко на ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гони руком из свести...{S} Па оде мисли |
| b n="283" /> споља, ући кроз уши у њену свест.{S} Али не, више ништа нема споља: све је у њој.{ |
| ни назрела, да он, велики грешник, није свестан свога греха. <pb n="241" /></p> <p>Осман се оже |
| емајући срца за њен бол, јер није имала свести за свој грех...</p> <p>Зашто је поред оног узвиш |
| сле напада, она није могла мислити: код свести, лежала је без свести.</p> <p>.................< |
| огла мислити: код свести, лежала је без свести.</p> <p>.................</p> <p>Од кризе прођош |
| а свесна ничега, зато што се готово без свести бацила у некакву струју која ју је носила једном |
| се у њену свест, а она га гони руком из свести...{S} Па оде мислити на Мерсију, учини јој се да |
| ученог.</p> <p>— Јеси ли ти, кћери, при свести?! викну он наједанпут, кад се сети да тако говор |
| е помрчином, тако у Џемаловој помућеној свести сину нешто кад виде једнога Грка с љубавним писм |
| д се спаруши.{S} Али почињу долазити до свести.</p> <p>— Ја сам огорчена као жена, а побуњена к |
| уну свако женскиње наше што је дошло до свести било књигом било дружбом са странкињама.</p> <p> |
| глави ни трунке памети, не памети, већ свести!..</p> <p>Море удара у обалу, шушти.{S} Кукуречу |
| слици!{S} А његову слику имам у срцу, у свести.{S} Ево је, рече па зажмури.</p> <p>— А отац ти |
| ле су за њену грешну љубав.{S} Чуло се, свет говори, али она није ухваћена, она није изобличена |
| мне гомиле диња поред пруге уз станице, свет на станицама, све је подједнако зачуђава и занима; |
| , где без сумње она виде тај туђи свет, свет ван Солуна, далеки Париз, где се родила Мадмоазел, |
| ове у нениној соби, гледала кроз кафез: свет, али нема њега. „Да није на путу?{S} Да није болес |
| окривене, па зађоше према Ћемер-Капији: свет, трговци дућанџије и они с коњима и магарцима, и у |
| у земље из једног отвора и намести око: свет, као обично по турским махалама изјутра и пред веч |
| ку децу. „Јадне, јадне моје девојке!{S} Свет ће говорити мајка им била така и така.“ И онда је |
| плаче, и помисли: „Муслиманка, трпи.{S} Свет би се мени насмејао, кад би она роптала, јер ја са |
| {S} Ја памтим шта је говорила Мадам.{S} Свет, Мерсије, то је за мене нешто далеко као небо, тај |
| ш.{S} Шта марим од ханума, најпосле?{S} Свет ником није направио кућу, а многима је растурио.{S |
| д руке; походе позоришта, опере, шуме — свет; она никога не гледа, само њега; па деца, два мушк |
| прстом по челу као да пише) кад смо на свет дошли, мора нам прећи преко главе.{S} Нисам ли те |
| е викала, скупио би се свет...{S} Какав свет, ноћу...{S} Ко би је чуо!{S} Тешко јој је како ник |
| ога господара, а он тера и даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибрахим-Хасан-бејова дивна ко |
| „Најгоре је за онога што је умро,“ каже свет кад детету умре родитељ.{S} Како је то лудо!{S} Он |
| или луда или неваљала.{S} Луда, па лаже свет: „Тај што долази, род нам је“.{S} У нас ретко...{S |
| лим срцем; веселе се као да су освојиле свет, или као да су завладале тврдим главама својих муж |
| е викала?{S} Да је викала, скупио би се свет...{S} Какав свет, ноћу...{S} Ко би је чуо!{S} Тешк |
| брига?!{S} Кад ја желим, шта те се тиче свет? <pb n="253" /></p> <p>Она с разбивеним срцем спре |
| е те чучнуше крај зида са улице, видеше свет, али не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су тражил |
| агрљај...</p> <p>О, колико је интиман и свет овај тренутак, овај кратак чин из дуге комедије шт |
| а зиду, где без сумње она виде тај туђи свет, свет ван Солуна, далеки Париз, где се родила Мадм |
| {S} Све је то сад тако далеко, као неки свет који је ишчезао.{S} Али тај свет она ипак воли, је |
| ром, сине, читај јој, причај јој; ти си свет прошао и много видео.</p> <p>— Читај, причај, дана |
| о је за мене нешто далеко као небо, тај свет који сам из књига познала и о коме ми је толико пр |
| о неки свет који је ишчезао.{S} Али тај свет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемалом.</p> |
| д су били мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене...{S} Пашиница и Ца |
| ва дирека уз прву капију, да онај силан свет са улице, људи не виде жене развијене поређане кра |
| слоњача, и посадише је.{S} Нагрну силан свет, разуме се жене, све незване, да је гледају: буле |
| ну:</p> <p>— О Фатмом?!{S} Шта би рекао свет!...{S} Као ђаури, или Јевреји...{S} И Донме, што с |
| о, велико, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{S} Твој отац не би м |
| дбени обичај чини леп, и воли да је цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан.{S} |
| наше јелдрме; и чинило ми се да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко |
| Ја, њу, мојих духовних очију вид, и цео свет...“</p> <p>А данас у нападу узвикнула је страшно: |
| лико дугачке, да бих могла загрлити цео свет; а ја у мислима загрлим само вас, а после ону милу |
| свему је он, његова душа...</p> <p>Цео свет ни воли подједнако ни жали; друкчије исказују љуба |
| , зар би ломила кафезе, зар би бежала у свет?</p> <p>...............</p> <p>Дете је било у приз |
| у, пала на колена и молила га да беже у свет где људи имају душу.</p> <p>Фахрије оде Нурији.{S} |
| криви и да га прогнају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не живимо, ве |
| а, па хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет који познајем по причању и из књига, и који ми је |
| олиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он говори |
| ља ми образ!{S} Обрука ме!{S} Како ћу у свет, несрећнице?{S} Хвалио сам се свету ћерком, добром |
| {S} А ко зна да ли и има <hi>онога</hi> света?{S} Ја памтим шта је говорила Мадам.{S} Свет, Мер |
| ла би букнути револуција какву историја света не памти.{S} Ми смо то већ почеле, и ради те идеј |
| Бога“.{S} Има Бога, Јединог, Створитеља света, и ја га осећам у што год живо погледам, а највиш |
| тајкиваху, јер не могаху даље од силног света.{S} Врева је заглушивала уши сватовима; с времена |
| вољи, и трпеће.{S} Само му је тешко од света.{S} И боље овако.{S} Јер да је ово раније знао, п |
| нумама, и ја гледам у те лађице препуне света, па ми се све чини да ћу видети Њега ..{S} Кад по |
| у чаршију, иду у безистан; где највише света има, код Бејаз-Куле, на Молосу — иду отворена лиц |
| ћи у Европи.{S} Зар у том нечистом делу света нешто од њега, то јест цео он!...{S} Што год би у |
| аденце, и очекују их као какав велики и светао празник, јер је то дан буђења природе: излазе у |
| ујицу што носи из мрачне ноћи у ведар и светао дан толике нове душе.{S} Оне не певају, оне се н |
| старинска што тврдо верује да су четири свете књиге пале с неба.{S} Па устаде, откључа врата, и |
| лободне, да сте с људима!{S}" О како су свете те речи, као стихови из Корана!{S} Она би онда би |
| Dieu</foreign>, Ибрахим-Хасан-беј, дође свети <pb n="117" /> дан!{S} Ја сам нашу Фатму хвалила |
| и заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} |
| ни, ко год би дошао, дошао би да јој се свети и подсмева.{S} И љути се на кћер што од своје мат |
| дата, она никад није помислила да му се свети за злочин извршен према њој, како је она сама себ |
| а сама себи говорила, нарочито да му се свети онако како су се светиле мужевима, својим неприли |
| арочито да му се свети онако како су се светиле мужевима, својим неприликама, неке њене пријате |
| лату на самоме мору, осветљену мириадом светиљака те је личила на какав чаробан вилински двор.{ |
| ка улица, дугачка, закрчена је колима и светином: чалме се беле као висибабе, фесови се црвене |
| бела памучна антерија: изгледа као нека светитељка.{S} Њене паметне очи, избелеле, напунише се |
| клања.{S} Гледа их као неке духове или светитељке кад оне завршише клањање и помакоше се узима |
| о сина?{S} Али, ја те нисам слала да се светиш лудаку.{S} Ја нисам ни мислила да те удајем за О |
| , и на тој слици не нађе ниједне живе и светле боје...{S} Виде један капиџик, један једини од ц |
| ан, то јест сунце, лав, јер целој кући „светле“, јер цела кућа дршће од њих; а жене:{S} Зумбрит |
| ихо у овом хучном граду: у духу сам, на светли празник, пољубила руку свима милима, с тејзом и |
| традан се отпочело спремање за велики и светли празник Рамазан-Бајрам; робиње и слушкиње падале |
| ока ограда!{S} Иза ње је Он.{S} Како су светли стихови из Корана!{S} У сваком стиху ја сад види |
| ен муж дође из чаршије.</p> <p>— Око ти светло, ханум !{S} Испросила се Фатма.</p> <p>Она ништа |
| Сутрадан је устала кад и оне, и с чисто светлом бојом лица седела с њима на софи и све им је по |
| љену од фереџа и ћилима као уз Рамазан; светлост кроз врата паде на једну постељу, на кревет с |
| о да хоће да их одмори, да их спреми за светлост с те слике, па их наједанпут отвори, погледа у |
| note> <note xml:id="SRP19120_N77">Лав и светлост.</note> <note xml:id="SRP19120_N78">Лав и сунц |
| лаби, па да ништа не чује, и да заклони светлост.{S} Крај ње седи њен лекар, болничар и мајка — |
| ово видела!{S} Да ли би могле гледати у светлост њене очи, навикнуте на помрчину?{S} Она воли с |
| има ми плашимо децу?{S} Ко воли сунчеву светлост, не мари за месечеву.“ Емир-Фатми се учини да |
| опет гледала, па носила огледало према светлости, и у засенак: огледала се.{S} Ето то је по из |
| да је све из мене; јер у мени је сад и светлости и топлоте.{S} И некако ми је необично, некако |
| Серезу, у Солуну, у Скопљу, пропагатори светлости (јер ми смо у тами), новога здравог живота (ј |
| нарина, полете, јадна, према прозору, к светлости, врати се, удари крилима о зид, па у један ку |
| ова, прва нова која нас изводи на пут к светлости.</p> <p>И пошто јој метну теме на скут и руку |
| у главу и лице јој постаре.{S} На софи светлуца једна лампица, она застаје, диже очи к небу, п |
| ма: по прозорима, од свећа су се чиниле светлуцаве жмираве звезде...{S} Из даљине се час-по чуо |
| раћају се кућама...{S} Овде онде фењери светлуцају као свитци.{S} Мајка метну бели башјорти на |
| рбету, у текији, — њему више ништа није свето...</p> <p>— Остављао сам је, морао сам: бежао сам |
| е била нека грешница, па да не обесвети свето... „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>“ у |
| итати и припремити за ново доба, за оно свето и велико: ослобођење харема.{S} Истина, ја то нећ |
| ад је доба васпитавања и припреме за то свето и велико; и у мени сваким часом јача и воља и сна |
| е твоје, цвеће... и чини ми се да би то свето обесветиле чак и очи моје мајке, зато сам затвори |
| је показала рану, крила ју је као нешто свето, као рану на срцу.{S} Цела кућа крије, а старотур |
| лања; њена госпођица за столом чита <hi>Свето Писмо</hi>.{S} И тихо рече:</p> <p>— Не могу да н |
| ена!“ И још плач, и песма, и шаптање, и световање, па пољупци, загрљаји, мољење за опроштај, пр |
| обија крила и у духу лети по непознатим световима, заносећи се животом који познаје из француск |
| Хамидије, и дуж целог Молоса, закрченог светом, где је море ударало снажно и ритмично, и запљус |
| и невеста.{S} Она је у овом интимном и светом тренутку само нежна кћи и унука, осетљива женска |
| чезну за тим туђим, непознатим, далеким светом.</p> <p>Пошто су се наразговарале, свирале су си |
| право, странкиње су је и надахнуле овом светом идејом:{S} Францускиња, Мадам Веран.{S} Исто као |
| скиње; нене јој тумачи Коран и говори о светости затвора; Госпођица јој чита романе и описује ч |
| о му је одговорила, криће од свакога на свету, чак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум је у мусафир |
| S} Он је њу познавао боље него икога на свету.{S} Уосталом, њу је могао познати чак и онај који |
| ни јој се да јој је тамо све што има на свету, па се трже и оде у Нуријину собу за рад, и покло |
| } Међу турским женама обученим у све на свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине учитељиц |
| у удавати; јер, колико је год љубави на свету, све је код тебе, ништа није остало за другога.</ |
| њу улица не постоји: што год постоји на свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он не помишља на |
| е жене увијене у чаршафе црне и свих на свету боја, које су трепериле, преливале се, долазиле ј |
| } Ради њега, ја бих се одрекла свега па свету; ради мене, он не хте мастике!{S} Несрећна <pb n= |
| ко причала Мадмоазел и Мадам.{S} О томе свету сањам и ако његову даљину не могу да појмим.{S} П |
| ћу у свет, несрећнице?{S} Хвалио сам се свету ћерком, добром и паметном, због чега је узе племи |
| сам можда имала неки бол, али га нисам свету причала.{S} Што се тиче тога, ја сам и сувише пон |
| ја никога немам?{S} Зар сам ја на овом свету сама?...</p> <p>Не могаше више, не даде јој плач, |
| ци.{S} Мирно, нечујно живела је на овом свету, па тако је с њега и отишла.{S} Како је није било |
| хурије; а кад дође време да се на оном свету састанеш с мужем, изгледаћеш му као невеста, па м |
| о, расплетена, ваљда да јој бар на оном свету није ништа сплетено, лежи насмејана, с отвореним |
| чула да су се завадиле, зато и лута по свету, говораше Сафет идући.{S} Па се тек наједанпут ок |
| у њему, она тугује, бежи, лута с њим по свету, по Европи, срећна је.{S} Доцније само Мадам.{S} |
| , и ако смо знале само за Коран.{S} Ову свету књигу смем да поменем по правом имену: абдеслија |
| ћи од радости, замоли је да сакрије ту „свету тајну“ од њена сина.</p> <p>— Јер мој син је...</ |
| ом поче да <pb n="134" /> је учи, да је светује, да се потчињава мужу, да га испраћа, да му се |
| тура, или злоставља жену, добри људи га светују, да се остави тога и да пред сведоцима да реч: |
| пуно звезда на кућама: по прозорима, од свећа су се чиниле светлуцаве жмираве звезде...{S} Из д |
| м кућама, као уочи петка, запали се где свећа, где лампа, — да се не буде у помрчини кад је веч |
| и Богу, кад нам га затражи.{S} Живот је свећа коју Бог пали, па он треба и да је угаси.{S} Раст |
| чак при дну свеће и рече:</p> <p>— Док свећа не изгори довде, дотле <hi>Он</hi> све да штуца.< |
| ли ова кућа била је храм, где су гореле свеће, моја љубав, и измирна, моје...{S} Ја не знам с ч |
| ћа:{S} Богу црну жртву, текијама шарене свеће, сиротињи милостињу новаца.</p> <p>— Мајчице, ако |
| мило: подсећа је на вечери кад је, без свеће, седела са својом сестром од стрица, и говорила о |
| софу.{S} Отац јој седи, сав у бело, без свеће, на месечини, пушећи, и не видевши каква му кћи и |
| им <hi>геџелуцима</hi>, и седеле су без свеће, да им не би комарци нагрдили лице и руке, и ноге |
| у се.{S} Али, ја немам новаца за овна и свеће (свеће сам обећала текијама).{S} Хоћеш <pb n="267 |
| у текије велике, ишаране зеленим воском свеће, од пашинице, мајке Џемал бејове.</p> <p>Кад поча |
| Богу секла црну жртву и запалила бих му свеће у свим редом текијама...</p> </div> <pb n="223" / |
| и запали свећу, зари нокат чак при дну свеће и рече:</p> <p>— Док свећа не изгори довде, дотле |
| } Али, ја немам новаца за овна и свеће (свеће сам обећала текијама).{S} Хоћеш <pb n="267" /> ли |
| га што се прекрсте, пољубе крст, запале свећу, окаде гроб и опет се прекрсте, па тад клекну кра |
| е деда очува, кријући од тебе и сунце и свећу.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Данас у махрам |
| и тако брзо?! говораше Мерсије и запали свећу, зари нокат чак при дну свеће и рече:</p> <p>— До |
| .</p> <p>— Комарци! викну Фатма и угаси свећу.</p> <p>— Не бојиш се комараца него ти жао њега, |
| ао мене.{S} Криј од ње дању сунце, ноћу свећу, и она ће се осећати срећна.{S} То што ви толики |
| е га дати у школу; „почетак школе" биће свечан: гостију пуно, хоџа ће говорити „елиф, бе,“<ref |
| виших кругова, те она, да би ово посело свечаније изгледало, позва све своје пријатељице и јетр |
| оте.{S} И некако ми је необично, некако свечано, некако велико, некако страшно, као да ћу да из |
| дне и с друге стране путање, обученом у свечано рухо шарено као по ливади цвеће, стоји домаћица |
| га дочека с много поштовања, као велико свештено лице, као стара човека и као пријатеља, и кад |
| исповедила, и пожалила сам му се и као свештеном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се пожал |
| била ватра док су гореле Фатмине књиге, свешчице, писма од Госпођице, нарочито романи.{S} Хтео |
| своје библиотеке узимаше једну по једну свешчицу; прегледа их, из сваке по штогод прочита, фран |
| ="#SRP19120_N97" /> Кад сам била млада, сви су се чудили: откуд у тако нестрпљиве жене толико с |
| ледали, и брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не дође.</p> <p>— На Јалије, мајчи |
| два неки из љубави према просвећености, сви из сујете), прерано је.{S} Прерано је за нашу мрачн |
| з, јуна 1905.</p> <p>Прошло је по ноћи, сви спавају, а ја седох теби да пишем.{S} У ово доба го |
| на, као да сви посте па спавају, а оно, сви су будни, осим Џемала, и сви говоре, осим Фатме: у |
| Спавај, она неће умрети.</p> <p>— Отац, сви су те молили да ме удаш за Џемала.</p> <p>Он испуст |
| ви смо, Богу хвала, живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема некога који |
| е и благосиљање.{S} Најпосле, сврши се: сви устадоше, а отац је ухвати благо за мишицу и поведе |
| тма, чедо, па нас никад није било више: сви смо, Богу хвала, живи.“ Она се трже: сви њени ту су |
| Растанак</hi>, те су сви бледи и тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, блед, скупио обрве и подигао |
| су јој били Солуњани, један Скопљанац: сви богати.{S} А њен отац жели да овај брак буде потпун |
| риф-тејзе јој поче говорити о удаји!{S} Сви се згрануше: откуд јој та смелост!{S} Мајка јој не |
| ка у кући коју је чула Ајше-кадун...{S} Сви лажу.</p> <p>— Је ли срамота што оволико лажемо, Ал |
| p>У кући је некаква необична тишина.{S} Сви посте, осим Нурије.{S} Пашиница је замишљенија но д |
| је пријатељ ни њена сестра од тетке.{S} Сви су знали, осим њих! „Никад више за њега па макар... |
| него гуши — омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у бело, говори робиња и полази да отвори врата, |
| тако, сине?!{S} Ти не мариш за нас.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, и снаха, и синовица, с |
| ...{S} Некад, по ваздан држи сточић.{S} Сви ми још мислимо да има нешто што...{S} Ја не умем да |
| ја, Шефкет-беја и Махмуд-беја?</p> <p>— Сви су старотурци! узвикну Ариф-ханум, готово љутито.</ |
| иној кући била је ваздан тишина, као да сви посте па спавају, а оно, сви су будни, осим Џемала, |
| евап је“.</p> <p>Код Ибрахим-Хасан-беја сви су весели, нарочито домаћин, <pb n="205" /> јер сут |
| и, па да скоче...{S} И већ су на ногама сви: кћи, синови, жена:{S} Фатма, снаха му, не устаде.< |
| радски обичај!{S} И уместо да су у жена сви сунцобрани поломљени и све пете с ципела поотпадале |
| х с новим јелом у руци.{S} И за час, па сви скочише, на доксату опраше руке и уста; а кад се вр |
| а...{S} Она је жива и весела, и зато је сви воле.{S} Она је онаква каква је пред Мерсијом и Ари |
| стак нарочито за земзем, он опази да се сви намерно склонише, и узе је страсно љубити, молећи ј |
| ен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја за |
| друштву својих сународница, где се врше сви прописи друштвених правила, правила истина источњач |
| ју, а оно, сви су будни, осим Џемала, и сви говоре, осим Фатме: у соби сестре, у кухини слушкињ |
| у из баште, где бејаше много прозора, и сви широм отворени.{S} Да је ово девојачка соба, види с |
| руги од камена и бронзе...{S} Ови други сви имају душу, и ја многе познајем, па ми је мило што |
| </p> <p>После два, три часа, ту су били сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: „Губиш дру |
| је крв...{S} Збогом, отац, опростите ми сви!</p> <p>Кад хтедох затворити писмо, ветар духну и у |
| за који дан код Ариф-хануме, пете ноћи сви, осим Џемала, одоше на ифтар тамо; шесте ноћи код њ |
| кукају.</p> <p>У Нурије-хануминој кући сви су будни.{S} Клопарају нануле слушкиња, доноси се в |
| уткују, остављају је да се исплаче, јер сви знају да <pb n="192" /> су жене као деца: ако узму |
| не би могла ублажити бол, који осећају сви укућани, па га поштују и боје га се као Бога, и од |
| ва тужна песма <hi>Растанак</hi>, те су сви бледи и тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, блед, ску |
| као болестан: висок, мршав, жут, те су сви говорили да је јектичав.{S} Иначе је добар, и по на |
| оме овде није место, јер је топло те су сви прозори отворени, да у собу „уђе и мирише мај“...</ |
| {S} После су ове две отишле, а дошли су сви Фатмини...</p> <p>Мајка и нене ништа нису знале, је |
| страни, на обали Босфора.{S} Са мном су сви моји: нене, отац и мајка, и Ђулренги...</p> <p>Босф |
| с ума братучеду...{S} Седме ноћи, ту су сви Фатмини, чак и слушкиње; људи су с Џемалом у конаку |
| мири... ко зна, још од Мухамеда!</p> <p>Сви пређоше рукама преко лица и очиташе молитву.</p> <p |
| ојила и снагу ти дала, баци нож!</p> <p>Сви заплакаше, чак и „туђа мушка глава“...{S} Он као да |
| њом једна мисао и једно осећање.</p> <p>Сви плачу, па и невеста.{S} Она је у овом интимном и св |
| пре осам била је код своје куће.</p> <p>Сви су говорили француски, по навици да крију и кад нем |
| S} Аллах нека нам умудри Фатму.“</p> <p>Сви је зову „Емир“, а нене и родитељи „Фатма“, јер то ј |
| и у шта, он је продужавао пут мислећи: „Сви су око ње, разговарају се, шале се, она весела неве |
| као ми : „Хајде, душо, да се узмемо, да свијемо гнездо за себе и за тичиће“.</p> <p>— То је све |
| кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да свијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} Ја сам сиромах.. |
| је хаљину она је купује по опису: чиста свила, на цветиће, <pb n="226" /> поље зелено, цветићи |
| пролазан, да не смеће с ума дан кад се свила и кадифа замењује с неколико аршина памучна платн |
| о около на клупама: јастуци.{S} Ово, од свиле, напуњено памуком, без душе, својина је Ибрахим-Х |
| н од сребра, од злата, од камена, ни од свиле, ни од памука, већ сам створење од крви и меса, ш |
| златом, поднизан бисером, с кићанком од свиле и крупна бисера; а донела јој га њена сута, те је |
| Виде сав залив, а небо као комад плаве свиле.{S} Кад би нешто имао крила, па да полети, да га |
| јој не одоше очи у небо као комад плаве свиле.{S} Из очеве куће она га никад целог не види. „Бо |
| ружичасту хаљину, са чаршафом од плаве свиле и с црним густим печетом, са свекрвом и сутом ушл |
| вилу и наједанпут рече:</p> <p>— Од ове свиле откаћу платно...{S} Емир-ханум, јагње, волиш ли с |
| с с дугачком кићанком и чалму од зелене свиле.{S} А чим напуни четири године, он ће га дати у ш |
| вчег јој покривен везеним, од ружичасте свиле дувком, као да је невеста, а код главе му озго ја |
| ава, милује јој косу и говори: „О, моја свилена косо, ја сам те чешљала и неговала!“ После јој |
| просто <pb n="257" /> сребрна.{S} Црна свилена антерија, прављена још пре дванаест година, ста |
| ила није да ће он преко зида.{S} Зна за свилене лествице, али у Европи...{S} Он, Европљанин, па |
| еше остављати фереџе и јашмаке у шарене свилене бошчице, оне пођоше за домаћицама на софу.{S} Г |
| ли си негде читала, па...{S} Је ли имао свилене лествице ?</p> <p>— Је ли могуће да ти ниси пољ |
| ица Сафет-ханум с јетрвом, обе у плавим свиленим антеријама, и док чељад љуби скут гостима и пр |
| лика огледала, седи Емир-Фатма, у белој свиленој хаљини из Париза добивеној од младожење и драг |
| унског залива.{S} Свекрва, у љубичастој свиленој антерији с дугачким скутом, с аврапама, и мног |
| рижне, корача њена сестра, у љубичастој свиленој европској хаљини, насмејана, весела, и обе одг |
| доше невесту.</p> <p>У бледо ружичастој свиленој хаљини из Париза, превученој најскупоценијом ч |
| у: стидела се од своје деце.{S} Ариф, у свиленој љубичастој антерији прављеној за свадбу, очешљ |
| што у чаршији код Јевреја чаршаф, пече, свилену хаљину, златне обоце купују — телом.{S} Нису из |
| ему то каза љубав, те је раскопча, нађе свилену хамајлицу емир-боје на њеним грудима, па је под |
| латно...{S} Емир-ханум, јагње, волиш ли свилену кошуљу?</p> <p>— Ништа не волим, одговори она х |
| руку...{S} Фатма се обукла у нову плаву свилену хаљину, коју је добила од свекрве, па отишла кр |
| погледавши у небо, па се закашља, белу свилену махраму метну на уста; кад је измаче, она са ст |
| ве очи.{S} Очи су му као сафир на белој свили, а уснице као два млаза крви на снегу...{S} Немој |
| ом кривом смоквом.{S} На тешкој зеленој свили, златом, Фатма везе оцу <hi>Левха:{S} Нема Бога о |
| а миндерлуку, седи нене, опет у зеленој свили, отац и мајка, стриц и стрина, тетка и теча, неке |
| ој уличици, а у њој невеста и сватови у свили, у кадифи, у злату, у бисеру, у драгом камењу.{S} |
| е она од куће донела) с разапетом белом свилом, да је учи некаквом новом везу.{S} Дуго су седел |
| ... сад је здрава.{S} Свекрва јој преде свилу и наједанпут рече:</p> <p>— Од ове свиле откаћу п |
| спавале сахат, два, обукле су се у саму свилу, у саму кадифу, накитиле се, силно се намирисале |
| ах пуно, јер су јавили целом комшилуку, свим рођакама и пријатељицама.{S} Али зашто Фатма не чу |
| несразмерно дуже од самога рата.{S} На свим припремама радим.{S} Ја сам свакој сестри на ухо ш |
| а они не при падају једноме народу него свим народима...{S} Ови Французи чине ми се као моји су |
| ла црну жртву и запалила бих му свеће у свим редом текијама...</p> </div> <pb n="223" /> <div t |
| се претвара, да је неискрена, и мора са свима, чак и са странкињама, турски. „Па зашто нам наши |
| ше од рођаке до рођаке, редом, да се са свима поздрави.{S} С тетком, с три нове, с Мадам Аристи |
| е путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима „халали“, опрости, јер — „смртни" су.</p> <p>Фатм |
| ве као да ће па хаџилук, праштају се са свима: на пут ће, па „смртни" су...{S} У подне, Хасан-б |
| је врло лепа, она је и добра: у кући са свима лепо, свекру и свекрви „води чест“ као првих дана |
| зачуди се што је тако наједанпут и пред свима зове да „изиђе“ пред човека, и поцрвенивши захвал |
| ски језик, и мало француски (па и то не свима).{S} Она познаје и друкчије своје другове, култур |
| у сам, на светли празник, пољубила руку свима милима, с тејзом и Мерсијом сам се загрлила небро |
| 0_N21" />.{S} Она је мислила да хоће да свира; али, он диже очи, погледа у њу, и кад им се погл |
| говори бар два европска језика и ако не свира на клавиру.</p> <p>И она се младима и странкињама |
| нису виделе; а можда ће њу молити да им свира, да им пева...{S} Како да пева кад јој срце плаче |
| ли што му кћи зна европске језике и што свира на клавиру. „Мајчице, да сам дао још пет, десет п |
| али се девојке брзо одвојише: одоше да свирају.{S} Свирале су <hi>Изгубљену Срећу</hi> и биле |
| и замолише Фатму да им пева.{S} Она је, свирајући на клавиру, певала као певачица: у свирку је |
| е воле, говоре њеним слатким језиком, и свирајући њене мелодије, заносе се, надају се, чекају.. |
| апску <pb n="73" /> арију коју је Фатма свирала на клавиру с много школе а с мало осећаја.{S} П |
| аиста, да је знала само за Коран, да је свирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљувала на |
| за ово посело изнео на софу.{S} Док је свирала <hi>Низамски Растанак</hi>, старе су плакале а |
| чије је, ни на шта није мислила, већ је свирала, сва унесена у лепе арије: тонови су се прелива |
| а.</p> <p>13 новембра.</p> <p>Некад сам свирала срцем, сад пишем срцем.</p> <p>14 новембра.</p> |
| а и турски и француски; ја сам у пијано свирала као Европљанка.{S} У томе ми прошло девовање, к |
| етом.</p> <p>Пошто су се наразговарале, свирале су симфоније и плакале; а после су, са сузним о |
| јке брзо одвојише: одоше да свирају.{S} Свирале су <hi>Изгубљену Срећу</hi> и биле су тужне.{S} |
| д ништа не мислим ја сам весела: певам, свирам, читам.{S} Нене ме зове кумријом, зато што јој п |
| >пеки</hi>, само да је мир.</p> <p>— Ја свирам у пијано и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се не |
| ки веровао.{S} Кад дође, он тражи да му свирам, да му певам, по неки пут да му играм једну игру |
| ном мирису и по многим инструментима за свирање; да је ово соба савремене муслиманке, <hi>нове< |
| на пуно, из целог великог комшилука; па свирање у ут, ударање у деф, звецкање чампарама, пљеска |
| , што је учила и певању!{S} И нашта јој свирање и певање?{S} Да весели жене по харемима, као чо |
| д мене у госте, па ћемо се разговарати, свирати и певати.{S} Знаш, као кад сам последњи пут код |
| подигла рука.{S} Мерсије, мој муж мора свирати у пијано, знати енглески и говорити француски к |
| аше <hi>меџлис</hi>, то јест скуп жена; свираху, певаху, разговараху се о свачему па и о свадбе |
| слике, Фатмина библиотека и клавир.{S} Свираху у четири руке <foreign xml:lang="fr">Reproche d |
| беле завесе, седели су најбољи солунски свирачи и певали су ханумама уз виолине.{S} Чули су се |
| ока темена дубоким теменима, и, праћене свирачицама и певачицама и оном туштом и тамом, пролазе |
| богатог старог агу).{S} У дну су седеле свирачице и чочеци.</p> <p>Она, малопре изведена, пољуб |
| а, младића, два официра, и чочеци...{S} Свирка, игра, песма, кафа, мастика и урнебес: звецкају |
| S} У кући, где је за толико година била свирка и песма, сад плач и проклињање..{S} Клела сам му |
| ма, опкољеним високим зидовима, чула се свирка и песма: хануме <pb n="278" /> још нису спавале. |
| творене,<pb n="131" /> што су изишле да свирком и песмом дочекају јенђе, пред којима је ишла св |
| то наљутила?“ Али у друштву, с песмом и свирком, поред тетке коју толико воли, она смете с ума |
| кут, Мерсије јој придржава дувак, и, уз свирку и песму, одведоше је горе у ону велику собу пуну |
| у и други с њима у мислима по кућама уз свирку и песму...{S} Одатле, оне пођоше натраг у град, |
| одрешиће се...</l> <p>Бакшиш за песму и свирку добијају петнаестог дана поста и на Бајрам.</p> |
| јући на клавиру, певала као певачица: у свирку је уносила сву душу, замишљајући њега, њихово ми |
| глас као <hi>неј</hi> то јест дервишку свирку у текијама: тај глас подиже човека, узноси га на |
| на тада чује у левом уху некаку страшну свирку. „То није крв.{S} То је нешто што ме подсећа на |
| су је спремали за продају, учили су је свирци и песми, француском језику, и како да прави теме |
| н на месечини.{S} Она осећа љубав у тој свирци и песми, у месечини, у мирису земље и дрвећа, у |
| Белу заставу, символ непроливања крви и свитања дана, око које су се скупљале нове, коју сам ди |
| к до прве капије, и одгледавши их, кроз свитање, за једним старим Турчином што ношаше пред њима |
| и, танка минара чине ми се као авети: у свитање, пријатан глас једнога младога мујезина с једне |
| мире кад се нису ни завадили!</p> <p>У свитање, по танком сухом снегу зачу се ход, и мало па т |
| ху, али не више на месечини, него према свитању, јер већ се чују трећи петли и гугутке.</p> <p> |
| а...{S} Овде онде фењери светлуцају као свитци.{S} Мајка метну бели башјорти на главу, па прост |
| и зато није звала људе, него само жене, свих источних народа што живе у Солуну, и странкиње...{ |
| преко другог.{S} И кад свршише клањање, свих шест помакоше се мало, нечујно као ноћни дуси, и п |
| везених златом.{S} Ишле су све ћутећи, свих шест у црним чаршафима, с црним густим печима спуш |
| адиле су се за клањање белим јашмацима: свих шест окренуте југу падају ничице и устају.{S} Соба |
| нке без корсета у новомодним реформама; свих шест забрадиле су се за клањање белим јашмацима: с |
| абдеслије, узеле су абдест код куће.{S} Свих шест у бело, Цариграђанке без корсета у новомодним |
| начина да пошаље мени и многима правила свих њихових удружења <pb n="53" /> и женских друштава, |
| и где затекоше пуно младотуркиња и жена свих нација, међу којима бејаше Мадам Аристид с кћерима |
| а ифтар.{S} После се иде на молитву; са свих минара окићених кандилима као звездама, разлеже се |
| му их толико пута Нурије.{S} Али поред свих својих конака, он ће живети овде: „Мајка му воли с |
| кутом, с аврапама, и много накићена, од свих је лепша, стаситија, и млада, као да Мурад-Џемал-б |
| да ради за добро своје отаџбине.{S} Од свих, ова дивна жена што и у туђој земљи ради на хумано |
| читала, и зна их одавно на памет.{S} Од свих песника, и старих и нових, и она, као и многе Турк |
| таринском чешљању, она јој је новија од свих.{S} Њу је <pb n="50" /> једном питала нене : „Воли |
| оље породице но остале, образованија од свих, ова Францускиња их не оговара:{S} Сафет то зна, а |
| из овога лепога сна: она је срећнија од свих нас, удаје се за човека кога је видела и кога воли |
| ла велику киту кризантема: од мене и од свих мојих сестара које су га читале...{S} Гледала сам |
| сма!{S} Бог ће га казнити.{S} Дан казне свих тирана тако је близу; ја му, чини ми се, већ чујем |
| хим-Хасан-беја.{S} На велико изненађење свих, Сафет-ханум служаше Госпођу Аристид сама својом р |
| рећи петли“.{S} Но на велико изненађење свих он сам даде реч, и још закле се, у све што му је н |
| .{S} И она не мари за моју љубав!{S} Из свих срца, што су око ње, да скупи љубав уједно, па ниј |
| излазиле жене увијене у чаршафе црне и свих на свету боја, које су трепериле, преливале се, до |
| веселити Ђулренги — певаће нам.“</p> <p>Свих седам захвално погледаше Шехназе-хануму, па изиђош |
| ут, спонтано, скиде бисер, скиде појас, свлачи се.{S} Оне то гледају, ћуте.{S} Да их пита где ј |
| десет, за десет, за лиру!{S} Погледам у свог рођеног оца, па затворим уста, да ми отац није шпи |
| тупница.{S} А сад, побегла сам због ње, свога ортака...{S} И она, сирота, мисли удаје се без ор |
| Чарлсу?{S} И сети се свега: њине лажи, свога сумњања у Бога, и лутања, махалских кафана, Ибрах |
| } И сећа се себе уплашене од те вечери, свога сакривања у свекрвину собу.{S} И често се сећа, к |
| осећам револуцију и у духу и у срцу.{S} Свога понижења<pb n="174" /> и у најпросвећенијим народ |
| , град у коме сам провела најлепше доба свога живота, своју рану младост, и младост уопште.{S} |
| него слободна.{S} После, у башти, позва свога белог гаћастог голуба; он јој долете на раме ; он |
| p>— Али кад просимо пријатељеву кћер за свога сина, ми треба да смо искрени.{S} Ти знаш да се ч |
| пробудило оно што у Атале: ја сам нашла свога Кактаса. „Криј се од људи; а да се твоје очи не б |
| јног осмеха трзаху се. „Она није свесна свога расположења; иначе, она би молила Бога да се ника |
| ица, а она лепа бесна бејовнца скаче са свога места и новцима кити робињина разголићена бела, л |
| ње, па као понеке жене кад дођу на гроб свога милога што се прекрсте, пољубе крст, запале свећу |
| се тај шапат чудан учини, уплаши се од свога гласа и потрча у своју собу и његову: постеља — п |
| .{S} Напослетку, тај паша и не признаје свога родитеља за родитеља, а до чина паше доспео је ла |
| није одржао... „Треба поштовати обичаје свога народа; дај реч и одржи је,“ као да му нешто гово |
| кријење жена од људи.{S} Жене, несвесне свога положаја у друштву, мисле да су цвет створен да г |
| сва госпоштина солунска, а за обрезање свога унука довео је веште бербере чак из Анадолије.{S} |
| о с каквим старим дервишем.{S} Родитељи свога детета не познају, јер она их се боји, па им је н |
| Али-Рашид-беј, Осман-бејов отац, ожени свога најстаријег сина, Ахмед-беја, по трећи пут удовца |
| о је васпитана, каква је према породици свога умрлог мужа, колико је вредна и честита.{S} Хвали |
| е узети...{S} Али ја не сачеках долазак свога ортака: одох од мужа, да му се никад не вратим... |
| ; удала сам се по слици, и заволела сам свога мужа, јер он је био прво мушко с ким сам ја прого |
| ећима, бедрима, трбухом, сваким делићем свога тела, које је горело, играло од страсти.{S} Мадмо |
| ропалицу и протераницу.“ Мати јој, осим свога и мужевљег рода, у кућу никога не прима, јер јој |
| рошао Касумију и Алаџа-Имарет с конаком свога господара, а он тера и даље, да сав свет по хиљад |
| ла, да он, велики грешник, није свестан свога греха. <pb n="241" /></p> <p>Осман се ожени.{S} Ж |
| мунова, преноси се на Јалије, на балкон свога стрица.{S} У зору јој се мујезиново позивање учин |
| ако је ниједна ништа не пита, историју свога живота, не сматрајући Нурију за сестру (јер пред |
| х дође, али је дршћући прошла кроз кућу свога зета.{S} Чинило јој се да је много крива што им н |
| Другови га доведоше мени.{S} Кад видех свога сина, препадох се, а после узех нарицати као прос |
| , драга госпођице, сто пута пожелела да свој уништим, да скочим у Босфор, да се убијем, да се о |
| ца за њен бол, јер није имала свести за свој грех...</p> <p>Зашто је поред оног узвишеног осећа |
| е...{S} Ако би кадгод изишла, носила би свој грех на челу дигнуте главе.{S} Променила се, остар |
| љу и дошла у туђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{S} То је отаџбина онога кога волим.</p> <p>Октобр |
| уца по земљама као што је наша, трошећи свој новац да би просвећивала <pb n="52" /> непросвећен |
| ка, глас чисто промењен...{S} Обуци јој свој чаршаф, метни јој на лице густо пече, па је одведи |
| <p>Париз, 29 априла 1907.</p> <p>Ја сам свој <hi>Дневник</hi> назвала <hi>Песма</hi>; а сад дод |
| д.{S} Побеже из кафане, вукући са собом свој терет; па пође за једним лепим високим Турчином. „ |
| рана.{S} У својој соби омилова погледом свој пијано, своју библиотеку, кревете, слике европских |
| не умеде наћи крпу, те га зави у један свој везен јаглук, и метну га снаси на табане.</p> <p>— |
| гледа у лекара: учини јој се близу, као свој, што помену <hi>њега</hi>, и што зна да <hi>он</hi |
| } О да је нешто мало пре гром пукао, по свој башти би разнео Џемала: тамо ногу, тамо руку, тамо |
| као сунце: бубњи и зурне разлежу се по свој махали (он ће све по старински); у њега је сва гос |
| ти да га је била заборавила и у она два своја напада, кад јој се чинило да ће умрети, и би јој |
| тно, отуђивала од жене која јој је била своја, удаљавала се од онога који јој је био близу. „То |
| у припија, диже јој ручицу и меће је на своја уста, и наједанпут, нити осећа њену руку ни своја |
| и сурова...</p> <p>Сву кривицу метне на своја плећа, па се погне под теретом: уместо да шкрипи |
| иче на банкроте који гледају да поврате своја изгубљена грађанска права.“ Њих је било мало.{S} |
| , и наједанпут, нити осећа њену руку ни своја уста: у свему је он, његова душа...</p> <p>Цео св |
| а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе по своја башјортиа, да покрију главу.{S} На лицу му се сме |
| ко гледа, и ако није бремен, па после у своја уста.{S} Оне имају духа, али.. ...</p> <p>Истога |
| д свакога, чак и од снаха, и од синова, своје деце.{S} Она ока не суши за њом, коју је чувала к |
| е изговорно ово:</p> <p>— Ханум-ефенди, своје пијанство трпели сте годинама, а синовље не может |
| .{S} Она, гледајући у тај дивни калпак, своје обележје, њој толико мило, мислила је; „Па зашто |
| лизи...{S} Век проведох у тражењу срца; своје давах, а туђе...{S} Ја га нађох једанпут, онде гд |
| голубица по кући Мурад-Џемалове тетке а своје сут-ане, па јој се чини да није у граду где се ро |
| , наместио га под кипарисима крај гроба своје мајке и клањао пред њим по пет пута на дан; а пос |
| ала сам да одбраним од праведног напада своје сународнице и рекох јој да се у земљи где нема сл |
| а на колена, простире се по поду, уједа своје голе мишице и пушта дивљачки глас... „То није жен |
| ица и људе.{S} Гледајте ви да радите за своје ослобођење: да сте слободне, да сте с људима.</p> |
| мео је говорио Јулији, кад је наслонила своје бело лице на руку:</p> <l> <foreign xml:lang="en" |
| је воли као да је његова, зато што нема своје деце.</p> <p>— Ништа више.{S} Да те водимо оцу.</ |
| после онога што сам вам писала у данима своје среће?{S} Ви сте зацело очекивали да вас позовем |
| ко вечери што је мислила на другога, на своје фиктивно драго.{S} Пре но што се срела с Мадам, о |
| тисну на њу своје чело, па је подиже на своје теме; она га привуче к себи, омириса му лице муца |
| е је мислила, читајући Мисеове песме на своје фиктивно драго, или на Мадам; сад на Џемала...</p |
| е, кад мрзи Европу?{S} Он много држи на своје име, и поноси се богатством.{S} Дигне главу, па н |
| људи, нељуди, наши мужеви, љубоморни на своје жене, заводе туђе; и којој мало врдну очи, они ви |
| сва старинска Туркиња што мисли само на своје задовољство; сад је нова пробуђена турска жена шт |
| се могла уздржати од гласног исказивања своје запрепашћености.{S} Кућа, где је била свадба, бед |
| тре и додирнуше врховима прстију под па своје теме.</p> <p>Нурије изиђе, а муфтија се закашља; |
| изиђе та стара цариградска пашиница са своје две црне робиње, из других три младе Цариграђанке |
| ши у собу снаси, она исцепа башјорти са своје главе и зави јој рањену руку...</p> <p>Кад пашини |
| ли стара и брише сузе белим јашмаком са своје главе. „Њу, чисту даје човеку.{S} А човек слобода |
| исли нова и утире очи белим муслином са своје косе.{S} Њу, нову, од Ибрахим-бејове старе комшик |
| бије разочарање, рече Ариф, па измириса своје сестричине лице, истапка је и оде.</p> </div> <pb |
| игару, не да пуши, него да с димом гута своје сузе.{S} Тишина.{S} Само се чују песме певачица.{ |
| о: ја нисам хтела.{S} А данас, за љубав своје султаније, проговорих.{S} Гледамо се и смејемо се |
| узе, притиште је на груди, и прислонив своје земљосано, скоро небријано лице на њен бео, нежан |
| овала си се; родила си, и гледајући крв своје крви, радовала си се; гајила си, и видела кад ти |
| а девојка а по изгледу тако млада, због своје отворености Арифи увек врло симпатична, Мадмоазел |
| пуст...{S} Није ни то, него горд, због своје лепоте, поче Ариф.</p> <p>Сафет је прекиде:</p> < |
| сам се надобијала „слатких поздрава“ од своје суседе; а сад, и од њене кћери ваљда, рече Нурије |
| ло њено.{S} После поче да је замишља од своје руке и да јој љуби уста и пије очи.{S} Као луд!{S |
| и у Солуну.{S} Прими хиљаду пољубаца од своје сестре и верне другарице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</ |
| аву да не гледа играчицу: стидела се од своје деце.{S} Ариф, у свиленој љубичастој антерији пра |
| уди, глупи обичаји!{S} Да човек бежи од своје рођене куће.{S} И више љута но тужна дочека госте |
| ке.{S} Поред тога што је био старији од своје жене двадесет седам година, он је увек изгледао к |
| стављао сам је, морао сам: бежао сам од своје куће због гостију, сву ноћ сам седео с бескућници |
| тужена, она замисли лице Госпођичино од своје руке, па је ижљуби.{S} И друге своје учитељице (Т |
| и подсмева.{S} И љути се на кћер што од своје матере сакри мужевље пијанство.{S} Пре је замерал |
| пати једна моја тетка годинама, још од своје четрнаесте.</p> <p>— Шта је то, доктор-ефенди ? у |
| ђице, примите хиљаду пољубаца</p> <p>од своје мале</p> <p> <hi>Емир-Фатме.</hi> </p> <p>P.{S} S |
| вече, а сутрадан : пре осам била је код своје куће.</p> <p>Сви су говорили француски, по навици |
| бличена, нити сама што говори, осим код своје пријатељице, оне што се воли с пасторком.{S} Она |
| е му дао стриц, који га је био узео под своје, немајући деце; а сад му је тај стриц умро, и он |
| >Она плаче за једну увредљиву реч какве своје пријатељице, а кад би требала да рида, њој се сте |
| о посело свечаније изгледало, позва све своје пријатељице и јетрву и синовицу.{S} И ако су се с |
| ама и Францускињама, она је имала многе своје познанице.{S} Домаћица је одведе уврх сале и поса |
| нове нађоше у Фатминој библиотеци многе своје миле познанике, поред Шатобриана и Ламартина — Ги |
| од своје руке, па је ижљуби.{S} И друге своје учитељице (Туркињу за турски, Гркињу за грчки и Е |
| и ни за шта није спреман, а тетка може своје имање да остави на џамије и текије...{S} Колико ј |
| е тајне разговоре, него и најскривеније своје осећаје, и тајне.</p> <p>— Све ће бити добро, хан |
| и га, па га поквашено љуби, с њега пије своје сузе, <hi>њега</hi>: у свакој тој њеној сузи је о |
| то не свима).{S} Она познаје и друкчије своје другове, културне; али, њих овде нема.{S} Уместо |
| <hi>људима</hi>...{S} Ако бисте волеле своје мужеве, гледајући ово што ја гледам, ви бисте умр |
| им честитале празник, просте су љубиле своје мужеве у скут и у руку...{S} Фатма се обукла у но |
| аше неочекивана.</p> <p>— Да би сакриле своје погрешке, наше жене и код познатих и код непознат |
| њама откривена лица.{S} Оне су претекле своје мајке и ишле, ишле, а кад дођоше близу куће и окр |
| а нема!{S} Мерсије ми пише (преко једне своје другарице овде удате) и каже да је он у Солуну, в |
| веселе.{S} Оне плачу и дубоко жале оне своје сестре по вери (не по души), што се сад разговара |
| е не боји, она му не казује само обичне своје тајне разговоре, него и најскривеније своје осећа |
| председница <pb n="255" /> за подизање своје репутације,“ па се, на своју срећу, уздржа.{S} Се |
| на хоће да помирише цвет он јој поднесе своје лице; он појми да омилује Памука, она му пружа св |
| ињу," рече Емир.{S} И помињаху предмете своје љубави — жене!{S} Као пансионаткиње што се заљубљ |
| спансивна Францускиња гласно исказиваше своје дивљење пљескајући играчици.</p> <p>Кад Фатма вид |
| кад би видела зликовца са секиром више своје главе; мајка је прекиде ..{S} Кад навирише у авли |
| из Европе; а да ли има што из Азије, из своје отаџбине, Турске? „Нема ништа: ја бих то досад оп |
| сакривено благо...{S} Кад сиђе, она из своје библиотеке узимаше једну по једну свешчицу; прегл |
| че у Ђулренгијин чаршаф и тихо изиђе из своје собе.{S} Прошавши кроз предсобље, без шума, она с |
| е не виде запаљену цигару, узе једну из своје кутије, и давши му је, укреса жижицу.{S} Па се тр |
| ј, јединца, воли као да га је родила; и своје суседе, Сафет-хануме, јединицу готово је очувала, |
| анум,</p> <p>Шаљем вам аманет од ваше и своје Емир-Фатме...{S} Ни смрт моје мајке није ме више |
| у јој књиге!{S} Али у књигама, својим и своје пријатељице, у свакој ситници на столу, у свачему |
| мужа.{S} Има и таквих које оговарају и своје деце оца.{S} Мени моје пријатељице вичу: „Благо т |
| не би волеле да их описују као Французи своје јунакиње из романа.{S} Оне живе у Турској, а сања |
| Изиђе, правећи алузије што ме удостоји своје посете „геније“; а ја за њим одмах све поизотвара |
| но, нећу бити срећна.{S} И после, ти си своје драго видела с балкона, европски.</p> <p>— Кад мо |
| .. мора радити, јер тетка може оставити своје имање на џамије и текије...{S} Један женски студе |
| ина умро, непрестано у Солуну, немајући своје деце и волећи туђу: за сваким сестриним умрлим де |
| не зна да ли је родитељи воле, јер јој своје милоште не показаше.{S} Дете не дознаде очеве неж |
| сузе онде где мене моле да не проливам своје... што у туђини дочекујем Рамазан...</p> <p>1 рам |
| е од мога срца одвојила.{S} Зар да удам своје чедо за те протеранице што гледају да нас пођауре |
| к онако оно што ми писасте: да ја немам своје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа? „ |
| рши због плача.</p> <p>— Сестро, ја сам своје проћердала.{S} Што се тиче жртве, Богу је онај пр |
| авих очију и црних трепавица видела сам своје дете, па сам их заустављала на улици и љубила их: |
| д изговарам овај Шекспиров стих и гутам своје сузе...</p> <p>Ја сам ово писмо почела јутрос ран |
| осећам се муслиманка и најмањим делићем своје душе, вичем, ридајући: „О моја лепа веро, како су |
| огу и да је победим, па после да славим своје јунаштво...</p> <p>Драга госпођице, колико је леп |
| на капију сама, не звекиром, но дланом своје мале меке руке, и учини јој се као да је лупнула |
| једнога Грка с љубавним писмима и косом своје веренице.{S} Мали, ситан, црн, он вади из капута |
| на Нурију.{S} Да воли Фатму тобоже као своје дете, а да све сакрије, да превари своју пријатељ |
| 77" /> пред старим ханумама, волеле као своје гувернанте; и да нису овде ове три Цариграђанке, |
| или као муслимански ашик, пева, зацело своје песме.{S} Обучен у европске хаљине, а на глави му |
| ине готово само он, јер је време чинило своје, брисало је, полако, неосетно, оно што беше у њен |
| > <p>— Али ми, слатка Мерсије, волећемо своје мужеве.{S} Зар би се ти удала за човека кога не в |
| причала о њој, да је он познаје боље но своје рођаке у Цариграду; и причала му, вели, да је леп |
| савете: шта све треба да ради за добро своје отаџбине.{S} Од свих, ова дивна жена што и у туђо |
| буђена турска жена што мисли и на добро своје земље.</p> <p>— Ми организаторке Револуције за Ус |
| толике друге Францускиње...{S} И да то своје чудно осећање коме кажем, пожелех Мерсију и Ариф- |
| дужности; да помогне пуке сироте, и то своје најрођеније.{S} Она није била свесна ничега, зато |
| или ноћу на месечини, он гледајући у то своје дело толико се заносио, да му се најпосле чинило |
| ерице, тако и ове, док су врло младе, у своје учитељице, ако их имају, или у пријатељице својих |
| окренут мору.{S} Њу је Мерсије обукла у своје ружичасто јелдрме и пребацила јој преко косе бели |
| ој већ учинили одликовање позвавши је у своје друштво.{S} Она седе где нађе место.{S} Пече је д |
| а ухо шанула о овоме.{S} И позваше ме у своје друштво људи.{S} И показаше ми „своју милост“ књи |
| е!{S} Кад би га могла узети и метнути у своје!...{S} Рано, те понова леже, и заспа; сања њега: |
| учама наврх прстију; стара пашиница обу своје које је њена робиња у бочици донела.{S} Наврх сте |
| елазила авлију и гледала према капиџику своје сутане — као сад.</p> <p>Тишина, а по њиној кући |
| је од ње.{S} Она се усправи и притисну своје мокре очи на његово сухо лице — кваси га, па га п |
| че на оно место, и <pb n="220" /> метну своје чело где је било њено.{S} После поче да је замишљ |
| — први пут је виде, па је стеже и метну своје уздрхтале усне на њено мирно чело.{S} После је иж |
| твори, но их спусти на узглавље и метну своје лице на њих; из очију јој потекоше топле сузе и с |
| p> <p>— Дај да те лечим.</p> <p>И метну своје усне на њене, па се трже, измаче се и гледа је у |
| ву, смежурану руку, јако притисну на њу своје чело, па је подиже на своје теме; она га привуче |
| ла у једну младу Парижанку, пријатељицу своје гувернанте, која им често долажаше.{S} Седећи пре |
| та овде станује Ариф-ханум.</p> <p>Ариф своје госте опази кроз прозор и похита пред њих као дев |
| е и обухвати му колена, притисну на њих своје лице и заплака.{S} Он је не пита зашто плаче.{S} |
| од породице, из добре куће?{S} Ти немаш своје ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа.{S |
| се као моји сународници и мили су ми и своји...{S} Шта пре да поменем што је дивно, да ли цркв |
| мо, па се заљубљујемо у оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ариф</hi>.</p> <p>27 |
| обу где су јој књиге!{S} Али у књигама, својим и своје пријатељице, у свакој ситници на столу, |
| вети онако како су се светиле мужевима, својим неприликама, неке њене пријатељице: једна јој се |
| ла Џемала, и добивши натприродну снагу, својим нежним рукама ухвати решетке, повуче их, — сруши |
| У ову зору обелеше кровови и улице.{S} Својим кућама вратили су се и последњи ноћници :{S} Џем |
| {S} Како да пева кад јој срце плаче?{S} Својим лукавим погледима ако опазе на њој промену, ако |
| Култура, култура“.</l> <l>Култура свуда својим крил’ма вије,</l> <l>Ал' до вас пута прокрчила н |
| плакале су за обореним кипарисом као за својим првим солунским пријатељем: кад су први пут дошл |
| им чак и на тим сузама које проливаш за својим дететом.{S} За чим ја плачем, и смем ли да плаче |
| ануме...{S} Та жена, што жали Зејну, са својим „застарелим погледима“ о моралу не да да се њено |
| је тај језик за игру, не знајући да са својим малим свакидашњим другарицама говори зато грчки |
| р.</p> <p>Данас ми је била Госпођица са својим рођакама и пријатељицама, и шта сам видела? — да |
| неколике странкиње, и Мадам Аристид са својим лепим кћерима спремљеним као за бал (њу је позва |
| сумњу !{S} Кад ћемо моћи остати саме са својим мислима!{S} Ми то нећемо доживети, ни наше кћери |
| p> <p>Он скупи обрве:</p> <p>— Ја се са својим родитељем не препирем него разговарам.</p> <p>По |
| ди...{S} Оному који прашта и мири се са својим противником, Алах ће бити дужан награду...“ А ма |
| ад није изишла овако.{S} Сад се бави са својим болом, па ни на шта друго не мисли.{S} Оне је по |
| Он гледа једну кућу, где ће она бити са својим родитељима: они ће јој сутра бити гости на ручку |
| ије сам.{S} Онако млад требао је ићи са својим врсницима, а он пошао с много старијима од себе: |
| а од свекрве, па отишла кроз капиџик са својим мужем да нени и родитељима честита празник.{S} Т |
| м буду сигурна „преносна средства“: под својим чаршафима могле су преносити што се год хтело.{S |
| Младић од двадесет четири године, он је својим здрављем и мушком лепотом порази.{S} Учини јој с |
| ледаше као снег на угљу: робиња принесе својим устима ханумин кажипрст, па средњи, па домали, н |
| о стражар држећи их за лопове, и вођени својим дугачким сенкама, одоше уз брдо...</p> <p>Пролаз |
| уди су себични уопште, наши напосе: они својим женама не даду ни право сунца ни ваздуха, заврши |
| она онако страшно као пре неки дан, јер својим уплашеним очима виде смрт.{S} Арифин муж отрча п |
| видела жену из народа који оне чак и у својим песмама помињу и који познаје као и друге народе |
| е тица!“</p> <p>Да би Ариф била сама са својима које није тако дуго видела, Францускиња с кћери |
| капијом, а она потрча да се намести са својима на дну степеница, да дочекају госте.{S} Стадоше |
| нке на улици!{S} Улицом не смеју ићи са својима, а с туђима: раме уз раме.{S} И на какав сраман |
| Бајрам кошуљу, антерију, хаљину себи и својима, мужу, деци...{S} Па песма, по сву ноћ, весеље, |
| , од свиле, напуњено памуком, без душе, својина је Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, |
| бејева, а ово, од крви и меса, с душом, својина је својих мужева.{S} Људи им се зову Шемси, Арс |
| од конака једне наше познанице (њена је својина тај каик) пређемо на европску страну, на страну |
| ичке снаге у поносу своме</l> <l>К'о са својином поступате с њоме.</l> <l>Још јој кажете: „То н |
| или као да су завладале тврдим главама својих мужева; ништа их се не тиче што су преко дан, на |
| руку, никад не би дигла његову главу са својих груди.{S} Е, али човек, муслиманин...{S} И сети |
| шћена и понижена као неке њене друге од својих мужева: љут, суров, — ала јој не доведе ортака.< |
| вке, научене од цариградских амала и од својих ноћних другова, не хтев се свући, он леже и засп |
| ена.{S} Ја сам чула да то траже људи од својих љубазница, па сам ипак све чинила, јер сам га во |
| мајку, сестру, братаницу, девојчицу од својих десет година, и једну слушкињу, с бошчицом: иду |
| во, од крви и меса, с душом, својина је својих мужева.{S} Људи им се зову Шемси, Арслан, то јес |
| наравно, опет мутна. <hi>За просвећење својих кћери ви дајете златне лире, а за просвећење туђ |
| ни пут.{S} И занесена путем, не сети се својих, чак тренутно заборави с ким иде!{S} Ишла је из |
| тељице, ако их имају, или у пријатељице својих рођака...{S} Само ове, немајући додира с људима, |
| ом гледаше и стресаше се као од крви из својих шупљих груди...{S} Груди јој се учинише шупље, и |
| обиње и фамилијарне су, и између себе и својих госпођа непрестано виде један високи зид који њи |
| на прљав кафански сто.{S} Џемал се сети својих реликвија затворених у златну кутију, и узбуђен |
| ву свака за се јединка!{S} Под утицајем својих кћери које су јој се с њене болећиве нежности от |
| {S} У друштву страних жена, и у друштву својих сународница, где се врше сви прописи друштвених |
| х толико пута Нурије.{S} Али поред свих својих конака, он ће живети овде: „Мајка му воли са сес |
| знам да су милиони несрећни, и ради тих својих сестара, ја се буним и — радим.</p> <p>Трећа, на |
| реко ње пут бива; а човек везир нек је, својој драгој роб бива,“ него је слуша што га тера нешт |
| -бејове деце.{S} Тих, благ, он је према својој жени, детету, био врло нежан, више као отац, нег |
| е Туркиња, те свега се сећа и не замера својој другарици, само је лукаво испитује: шта све има. |
| ми се да...{S} Али доста.</p> <p>Изјави својој ханум нени моје одлично поштовање.{S} Срдачно по |
| да закука.{S} Па се спреми и оде једној својој рођаци, оде без питања, први пут...{S} И пошто с |
| тма тужно.</p> <p>Мерсије отвори једној својој другарици. „Сузе, сузе, сузе.“ Фатма се насмеја, |
| може ићи, тајну је морала поверити оној својој пријатељици што се воли с пасторком, и код ње се |
| пријатељ непријатељу иде, ја да не идем својој сестри и другарици!{S} Ах, како ћу, кад ми је та |
| </p> <p>— Допусти, зете, да је ја водим својој кући, да је умирим. <pb n="277" /></p> <p>— Како |
| с.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој тајни разговарам.{S} А ви, мислите ли на мене че |
| руго пажљиво преписа. „Шта ли ће рећи о својој малој?{S} Ако ми не одговори!{S} Или још горе: а |
| : све истина онако.{S} И он га тада дао својој мајци, она мени.{S} На пошту сам однео челенку! |
| Ја осећам и грижу савести.{S} Одох лепо својој пријатељици и затражих јој кћер сасвим слободно. |
| софи погледа у стихове из корана.{S} У својој соби омилова погледом свој пијано, своју библиот |
| зиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој соби за одмор: лежи на миндерлуку, с чаршафом, н |
| фет.</p> <p>Она плану:</p> <p>— Па ти у својој кући не треба никад ништа да затвараш: у њој ти |
| зике кад не воле, стиде се да их чују у својој кући?“ Из сујете, да се каже да су им кћери обра |
| сна никад не пробуди; држи њену руку у својој, и чини му се да је у тој малој ручици он, његов |
| Ја ти пишем француски; а ти, кад читаш својој рођаци, ово прескочи.{S} Љубим те, љубим.</p> <p |
| киндије устаде, па пред старом ханумом, својом свекрвом, цигару..{S} Ја сам чула да те некакве |
| ас, узраст ја сама; ја сам га задахнула својом душом.{S} А ономе је дао душу Бог.{S} Ја сам оно |
| афет-ханум служаше Госпођу Аристид сама својом руком, шапћући јој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда |
| оћу да се борим као мушко с невољом, са својом несрећом.{S} И ко зна, могу и да је победим, па |
| председнице имала је бити једна која са својом претпостављеном стоји на равној нози, у погледу |
| на вечери кад је, без свеће, седела са својом сестром од стрица, и говорила о <hi>њему</hi>.{S |
| анку, верну кћер Ислама: помирила се са својом судбином, предала се вољи Божјој.{S} Нико није н |
| ноћ у Позоришту: један маркиз у ложи са својом женом и с њеним љубазником, и то сваки зна, па н |
| јци срце је казало да ће се помирити са својом суседом...{S} О то њено срце!{S} Кад би га могла |
| весео, а она тужна; у црвене нарове над својом главом гледаше и стресаше се као од крви из свој |
| у махраму, па њу дај мајци: мајка ће је својом руком опрати...{S} Ево је мастика!...{S} Ја без |
| о иђаше улицом замишљен, невесео, мучен својом страшћу, па се трже јер срете оца и брата; мало |
| старија, све је чешће погледала у мужа, своју неприлику, и бунила се.{S} Али одрасла у строго м |
| сам провела најлепше доба свога живота, своју рану младост, и младост уопште.{S} Мојој мајци је |
| ојој соби омилова погледом свој пијано, своју библиотеку, кревете, слике европских градова; а к |
| ли он није зловољан, већ луд:{S} Фатму, своју љубав, назва онако!...{S} Посрћући приђе уз једна |
| е у заблуди и љуте се на њу што не чува своју велику љубав за нешто велико.{S} Саније-ханум је |
| је очувала, има добро срце, те не опада своју нову госпођу, већ му казује зато што је то за њу |
| н појми да омилује Памука, она му пружа своју руку.{S} Она још не погледа кроз одшкринуте шалон |
| осећам у себи, и томе се Богу молим за своју срећу.{S} А кад мени дође срећа, то значи да се в |
| дравље госпођи вашој мајци...{S} Јер ја своју срећу не замишљам без вашег повратка: ви да ме гл |
| љиво, и покаја се што је Мерсији казала своју тајну.{S} Што да тера шалу с оним кога она воли!< |
| видим како ми је било кад сам оставила своју земљу и дошла у туђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{ |
| а подизање своје репутације,“ па се, на своју срећу, уздржа.{S} Секретар ове будуће председнице |
| бљена у њега, па сам љубоморна...{S} На своју сестру!{S} Лудо.{S} Ја њих све волим, ах!..{S} Бо |
| своме страху се не сети, да он, горд на своју мушку снагу никад се не би понизио да дигне руку |
| узвикнуше све три.</p> <p>— Намените на своју срећу, рече робиња.</p> <p>— Ко с леве твој је, М |
| м му се зачудила, јер ја мислим само на своју несрећу.{S} Непрестано саму себе питам: „Зашто ме |
| као с другарицом, а сад жали што и она своју није тако васпитало.{S} Па бар да је протеран збо |
| да изиђу у другу собу.{S} Њему исприча своју историју као оним женама, па се вратише у салон.. |
| еку виде себе, у свакој лепој жени виде своју жену.{S} О како би били срећни да су негде тамо г |
| а пребледе: његовом муком заваравала је своју муку.{S} Не одговори ништа.{S} Сва четворица је п |
| life's delight!</foreign>“, певушила је своју омиљену песмицу, а каик јој се приближавао као на |
| е учио: нико њу робињу; она, робиња, не своју кћер...{S} О, ви нове душе!...{S} Ову дугачку при |
| мислим да морају да се узбуде кад осете своју руку у његовој.{S} И како ли то изгледа?{S} У муш |
| Фахрије, па запаливши нову цигару поче своју историју, пошто рече: „Молим вас, хануме, да ме с |
| из собе чисто посрћући.</p> <p>Он обуче своју белу антерију и скиде чарапе па прекрсти ноге на |
| очу, ханумама долетеше чочеци, и почеше своју раскалашну игру певајући промуклим гласовима.{S} |
| ..{S} Врућина.</p> <p>Па их поведе кроз своју уредну кућу, проведе кроз једну велику собу с тур |
| S} Мирно сам седела и гледала путнике и своју нене, и мајку: и оне се грдно препале — за мене. |
| о; хиљаду успомена навалише на њу: види своју тетку дубоко погружену, где с болом помиње ово ма |
| ај руку, кјучук-ханум.</p> <p>Она пружи своју малу белу ручицу, која у црнкињиној руци изгледаш |
| ије шпијун, да ме не поткаже, не оптужи своју побуњену кћер.</p> <p>Фатма сва претрну.{S} У кућ |
| таци?...{S} Зар би она пристала да дели своју љубав са мном, уопште да је дели?...{S} Не!{S} Бо |
| овек, доброга срца, лепо васпитан, воли своју кућу и жену.{S} Али од неког времена, он се разве |
| >Она ју је научила колико треба да воли своју земљу, да у њено мртво тело уноси животни сок.{S} |
| исерне челенке), јер у њему види и воли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и венчање!{S} Журе се |
| н!{S} Ја за младотурчина не бих удао ни своју слушкињу, а камо ли девојку што се од мога срца о |
| воје дете, а да све сакрије, да превари своју пријатељицу!{S} И учини јој се црна, прљава.{S} К |
| и силно је пожеле, узе узглављу шаптати своју тајну, и учини јој се да је она чује, да је ту, о |
| биљи и рече:</p> <p>— Ја ћу вам причати своју историју.{S} Молим вас, хануме, да је слушате...{ |
| таном, зеницом; а он викаше, називајући своју чисту жену прљавим именима.{S} За срећу, она чу с |
| > <p>Један дан, она се изгуби кад Џемал своју жену пред њом пољуби.{S} Пољубац млада и лепа чов |
| ријатељ кога ти је Алах одредио, па сам своју дужност, дужност не по разуму већ по срцу, испуни |
| куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј, дао своју кћер да није добро, красно...</p> <p>Је ли ово он |
| лим! ..{S} То сам видела кад је пољубио своју жену...{S} Жену!{S} Можемо ли нас две бити ортаци |
| уђе љубазнице, ако је волимо, направимо своју жену.{S} Ја сам ти може бити помињао у писму једн |
| видеше да Џемал посрће, Фатма потрча у своју собу вичући:</p> <p>— За Божју љубав, Ђулренги, г |
| ни, уплаши се од свога гласа и потрча у своју собу и његову: постеља — празна.{S} Она паде на т |
| рече јој да иде да легне.{S} Она оде у своју собу, али не леже.{S} До поноћи је била у соби са |
| е се.{S} Данас не би тако.{S} Кад оде у своју собу, она јој се учини пуста, празна, и ако је пу |
| стивши неколико лудачких гласова, уђе у своју собу.{S} Отац за њом не смеде!</p> <p>Не леже сву |
| да исплетемо кесу за грош“...{S} Уђе у своју собу, и сваки јој живац затрепери, јер се сети да |
| се ти спремила...</p> <p>Она се врати у своју собу нерасположена; али се брзо развесели, управо |
| дне, враћајући се из вароши и улазећи у своју собу, ја осетих мирис мошуса, и врло се обрадовах |
| ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи у своју собу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али са улице ја |
| !</p> <p>Сведоци одоше у џамију, а он у своју собу, где нађе Фатму (свекрва је ту послала).{S} |
| е ми је постеља, а она празна; отишао у своју собу, легао...{S} Друго вече пуна кућа, а он бежи |
| дведох Фатму?...{S} Кад сам имала какву своју тајну, нисам је умела крити ниједан дан.{S} А тај |
| оће да јој падне на главу, те осети ону своју познату тегобу, затвори очи...{S} Око собних врат |
| оћеш <pb n="267" /> ли да ти продам ону своју белензуку са сафирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај ми |
| и он се брзо умири; чим осети њу, метну своју главу на њене груди.{S} Кад му је глава на њеним |
| и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику радост сакри тако вешто, како то само уме |
| људе хвата вртоглавица.{S} Не чувају ту своју снагу за просвећење масе, за хумана и културна же |
| мно значило. „Беј-ефенди, за кога дајеш своју кћер?{S} Зет ти прост, од проста рода, јер отац м |
| у своје друштво људи.{S} И показаше ми „своју милост“ књижевници.{S} Организовали у Солуну нека |
| питање не одговорих.{S} Да сам Туркиња свом душом, осетила сам по оном болу, по оном стиду.{S} |
| а јаве?</p> <p>— Јави, госпођо снахо, и свом пријатељу: јединица ти се испросила.</p> <p>— Да с |
| аил-Ахмед-беј с харемом дошао је да, по свом обичају, проведе Рамазан с мајком и братом.{S} Пош |
| кад треба да певате.</p> <p>— Али ја у свом пијанству нисам била убица.</p> <p>— Зар мислите д |
| дођоше оне две странкиње које Мерсије у свом писму помену, једна плава Енглескиња што се зове М |
| Да их је видела тејзе!...{S} Ја нисам у свом елементу.{S} Ја сам њима туђа, и оне мени...</p> < |
| во, људи и жене, Францускиње, она је „у свом елементу“: иста је као оне...{S} И да је не зваше, |
| едне тајне коју није казала своме мужу, своме другу и пријатељу већ двадесет и толико година.{S |
| а отишла <pb n="265" /> би сути, њему, своме мужу, да је поред њега и дању и ноћу, да никад не |
| је имала ниједне тајне коју није казала своме мужу, своме другу и пријатељу већ двадесет и толи |
| трасну турску песму: то се Ахмед-беј на своме чардаку весели, гледајући у залив разливен на мес |
| хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и своме пријатељу.</p> <p>— Сине, сине, ти детету, теби Б |
| пут, увређена, ја почех да размишљам о своме брачном животу.{S} Лежала сам три дана, па кад ус |
| урије-ханум, а какву ју је волела, и по своме обичају мењала је место непрестано.{S} Кад је вес |
| а ћеш дати кћер коме пријатељу, то јест своме пријатељу, јер ни најбољи човек нема више од једн |
| е, чудно чудо: у туђем оку види труп, у своме не види брвно.{S} Била сам дете, па сам се једном |
| е, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху се не сети, да он, горд на своју мушку сна |
| жене.“</l> <l>С физичке снаге у поносу своме</l> <l>К'о са својином поступате с њоме.</l> <l>Ј |
| та.</p> <p>Она устаде и рече да хоће да сврати Мејрем-хануми, а Сафет се ђаволски насмеја и реч |
| риф није била из овога друштва, па ипак сврати да види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одм |
| куће, па ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у један дућан, он продужи пут.</p> <p>Кад се вра |
| ер је била страшно забринута.</p> <p>Он сврати пред трећу кафану, где не бејаше већ ниједног же |
| аповима: седе, пуше, пију...{S} Он и ту сврати, и опет затражи и доби две чаше; и сад одасу мал |
| фане (она није знала шта је та зграда), свратила је и отишла на „седницу“.{S} Ушавши у једну ве |
| ивот зато што личи на мој.{S} А понекад свратимо неком харему.{S} Све старинско, као да смо нег |
| 8" /> кафана...{S} Пре но што би и овде свратио, преда њ истрча један турски неваљалац, кицош, |
| >?!{S} О јадне ми ако нас удаду за неке свршене правнике у кафеним кафтанима и белим чалмама, п |
| /p> <p>— Не хучи, Ибрахим-Хасан-беј.{S} Свршено је.{S} Ни кога испитуј, ни кога криви.{S} А мус |
| ако је то лудо!{S} Он је умро, с њим је свршено; али, дете неизведено па пут, поведено па остав |
| се шапат...<pb n="170" /></p> <p>После свршеног клањања, скидоше јашмаке и опет одоше у онај т |
| А ти, душо, имаш наду.{S} Треће венчање свршетак, четврто почетак. <pb n="218" /></p> <p>Она ра |
| вршило.{S} Чини ми се да је почетак без свршетка.</p> <p>— Емир, срце моје, упамти: што мање ил |
| оверљива.</p> <p>Прођоше и та два дана, сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати се у Стар |
| ње, тапкање и благосиљање.{S} Најпосле, сврши се: сви устадоше, а отац је ухвати благо за мишиц |
| држаше, јер она није девојка.{S} Све се сврши за неколико дана, — одведоше је.{S} И старо и мла |
| д његове бледоће и узбуђења.{S} И то се сврши тако брзо и тако просто, као да је дао реч, ако с |
| оплавеше; учини јој се као да се сасвим сврши нешто бескрајно пријатно, мило.<pb n="149" /></p> |
| пашиницом разговор, тих, који се за час сврши.{S} И опет ћутање.{S} После, по жељи те отмене го |
| а.{S} А „слатка“ нене!{S} Она је учила, свршила је медресу као мушко; чита персиски и арапски; |
| заљубљених...</p> <p>— И ништа се није свршило.{S} Чини ми се да је почетак без свршетка.</p> |
| силе.{S} И учини јој се као да се нешто свршило, дође јој да се поклопи на диван па да закука.{ |
| ала је две стране романсе без речи: <hi>Свршило</hi> се и <hi>Први Бол</hi>.{S} Од кога је то, |
| младе лепе жене, па су плакале.</p> <p>Свршило се!..{S} Први бол!...</p> <p>Гости се разиђоше |
| {S} У Европи је школе учио, али их није свршио...{S} Отац му умре, а он дође да га видим ја, ње |
| г живота, „брак из љубави", овако тужно свршио; јер Сафет их је увредила, рекавши негде да су ј |
| једног рамена па преко другог.{S} И кад свршише клањање, свих шест помакоше се мало, нечујно ка |
| : бежао сам од своје куће због гостију, сву ноћ сам седео с бескућницима и пио сам ..{S} Ми, мл |
| виде, духовним очима, стару ханум-нену, сву у зелено, с белим башјортиом на глави; клечи поред |
| <hi>геџелук</hi>, то јест ноћну хаљину, сву у везу, повади игле из комарника, па се провуче, ле |
| и смела!</p> <p>— У дно салона, у куту, сву ноћ двоје нагнути једно другом...</p> <p>— Љубе се! |
| ћа, у шуштању траве и шуму корака...{S} Сву ноћ неће ући у кућу, остаће крај јасмина седећи, ос |
| Мало, па јој дође и једна другарица.{S} Сву ноћ седеше; у зору све се разиђоше, осим те њене др |
| к животу, а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу његову,“ тако мисли Фахрије-ханум, најстарија |
| евала као певачица: у свирку је уносила сву душу, замишљајући њега, њихово миловање, а жене су |
| ене другарице, Зехра и Несиме, она мора сву ноћ с њима седети. „Што су похитале баш прву ноћ?“ |
| Рамазан се окуси, једе; сиротнија класа сву уштеду потроши за јела: зато су и штедели.{S} Јела |
| дваја, удаљава, туђи.</p> <p>А пашиница сву ноћ пе заспа.{S} Кад се исповедала муфтији он јој ј |
| мишљају на спавање.{S} Оне хоће да седе сву ноћ, по турски, и да спавају до подне.{S} Пушиће, г |
| S} Отац за њом не смеде!</p> <p>Не леже сву ноћ.{S} Ујутру посла по Ариф-хануму.{S} Све јој исп |
| : припи се уз њу, и остави јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и ту се питаху за здрав |
| огу ваљда; и отворивши врата осетила је сву свежину ноћи и силан мирис орошене, влажне земље и |
| орока.{S} И нене је путовала: прошла је сву турску царевину, живела је међу Арапима, дружила се |
| вима, са сирћетом и етром; а Мерсије је сву раскопча, распаса.{S} Све су летеле, као да им је с |
| о да је више не воли; добио је, имао је сву, задовољио се.{S} А сад кад ју је изгубио, он види |
| мајка није се на кћер наљутила, него је сву ижљубила: и опет кроз Солун иде озбиљио, стидљиво, |
| i>можемо</hi> волети.</p> <p>И пошто је сву ижљуби, рече :</p> <p>— Зашто само ћутиш ?</p> <p>А |
| ислима и представама Ариф понова исцрпе сву моралну снагу, и клонувши на узглавље, склопи очи.. |
| У кући-Ибрахим Хасан-бејовој, и ако се сву ноћ није спавало, настала је журба од ранога јутра, |
| то што ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је облије зној, а она скаче из постеље, да бежи.</p |
| ви...{S} Али, једнога дана дође плима и сву је потопи, она се понова заборави, чак приставши на |
| -беј.</p> <p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио сутрадан, није знао да ли је |
| ајстарија и дубоко уздисала.{S} Њих три сву ноћ ћутаху, као да им се пред овом њима страшном зб |
| рвом и заовом оде на софу.{S} Она осети сву нежност ове старице и овога девојчета, па јој дође |
| под утиском неописане радости, која јој сву душу обузе, поче друго:</p> <p>Солун, 15 јуна 1905. |
| и руку, брзо, без устезања, исприча јој сву тајну њене унуке.{S} Она, плачући од радости, замол |
| јелима зготовљеним на маслу, испуњавао сву чаршију.{S} Девојке, идући за мајкама, с печима на |
| ашто не пости.{S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, очешљану и обучену, с ц |
| та, а камо ли на оно што јој је исцрпло сву моралну снагу и изазвало овакву живчану кризу.{S} З |
| и ноћи“, како се каже нашим језиком; но сву ноћ смо седеле и разговарале се, о њему...{S} Пробу |
| својима, мужу, деци...{S} Па песма, по сву ноћ, весеље, шала, облачење у мушке хаљине: све што |
| од њих ће многе постити, и оне треба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви, њ |
| Рамазан...{S} Дође Рамазан: код мене по сву ноћ весеље — мој син с друговима.{S} У почетку се в |
| е добро знам шта је љубав.{S} Седећи по сву ноћ, пушећи и пијући кафу, ја сам је с другарицама |
| S} А на свадбу позва сав Солун, то јест сву госпоштину солунску.{S} По Солуну се само о томе го |
| хита да пољуби Фатми скут, ноћну хаљину сву у везу.{S} Она јој скута не даде и рече: <pb n="45" |
| на зна да је и нежна и сурова...</p> <p>Сву кривицу метне на своја плећа, па се погне под терет |
| папуча, клопарање нанула, лупа сатара: свуд се спрема за ифтар.{S} А што се није окусило преко |
| ешка ђулад што би скоро дотакла под.{S} Свуд је постављено за вечеру, јела су сипана, санови, п |
| спаваћу собу, па у салон, па на софу — свуд празно.{S} Чак му нема ни тетке, ни мајке, ниједне |
| ли, и ја морам такво пече; и првог дана свуд уза ме иђаше слушкиња, хришћанка, јер не видим куд |
| па и матере.{S} За ово душа наших жена свуд је нова.{S} Упознала сам се с једном нежном, белом |
| женом!{S} Саме иду као..{S} У Цариграду свуд иду, па све саме, а безочници из овога гадног режи |
| ста: „Култура, култура“.</l> <l>Култура свуда својим крил’ма вије,</l> <l>Ал' до вас пута прокр |
| и од својих ноћних другова, не хтев се свући, он леже и заспа.{S} Мајка му метну хладан пешкир |
| ру са женама, а онда суфур и — пост.{S} Свуче се, па у соби са затвореним шалонама леже — сама. |
| да легне.{S} Она оде, али не леже, и не свуче се...</p> <p>Око поноћи, кад осети да цела кућа с |
| днога часа, мајка га је пробудила да се свуче и да понова легне.{S} Фатма изиђе само у ноћној х |
| ј ме... спава ми се.</p> <p>И робиња се свуче па леже.</p> <p>Тишина, само се чује шадрван, шуш |
| леко, море се тако плави као да је доле свучено небо.{S} Први снег.{S} И она се овом живописном |
| н син поче онако дрско да <pb n="92" /> се смеје.{S} Кад дође до прага окрете се, готово се сас |
| нашња турска жена не може <pb n="74" /> се назвати образованом, ако не говори бар два европска |
| ивно обучена, намирисала <pb n="155" /> се.{S} Сад је цела кућа клањала пре ифтара, те чим од с |
| женску примчиву душу кад <pb n="108" /> се укаже Солун, град где су је пробудиле из сна од опиј |
| ране романсе без речи: <hi>Свршило</hi> се и <hi>Први Бол</hi>.{S} Од кога је то, чије је, ни н |
| му се загледа у паметне очице, прабаба се нада да ће из њих прочитати, како је њеној унуци.{S} |
| .{S} Она мужу највише угађа и потчињава се зато што <pb n="93" /> од њега не би ожалошћена и по |
| у драгом камењу.{S} Она, висока, једва се усправила у соби пуној раскошно обучених жена, а не |
| ; вода му пршти у вис и враћа се, слива се у дивну мраморну вазу, па се прелива и пада у басен, |
| г, а који траје тако кратко, и не снива се двапут.</p> <p>Данас је петак.{S} У Нурије-хануминој |
| е да затвори кћери уста.</p> <p>Али ова се измаче вичући:</p> <p>— Ја пљујем на његово име, на |
| кога, само не за турске жене.“ И понова се буни; али против кога, то не зна...{S} Виде појас њи |
| у, рече, а у њеном женском гласу понова се осети мушка енергија и одлучност.</p> <p>— Никад то |
| играју као у Беле, наше ждребице, и сва се...</p> <p>— Аман! викнуше девојке нестрпљиво. — Је л |
| јорти, па седе у једном куту софе и сва се унесе у Коран: чита, преврће листове и непрестано се |
| не пустих, задржах га nа годину: да га се нагледам, и да се одмори...{S} Човек, те се од њега |
| ишта не види, угађаше му, гледаше да га се додвори.{S} Његова страст све је више и више буктала |
| а!{S} Зар довека да слушам оца, и да га се бојим и удата, одавно жена, док год је он жив а ја н |
| биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да н |
| е Рамазан.</p> <p>Рамазан!...{S} Она га се није ниједанпут сетила, а тек што није дошао!...{S} |
| бе ..</p> <p>И после је испитује кад га се највише сећала, кад је била сама или с другарицама.{ |
| варале очи да гледају њега ; али кад га се нису могле сетити живог, гледале су му слику, коју т |
| ју сви укућани, па га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје, пушке, |
| моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити сећате, драга госпођице; видели сте му сли |
| сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код небројено невест |
| текију, рече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не би додворила.{S} Па зар опет распуштеница?{S} А т |
| што је тај племић чудне нарави: ако га се не додвори, опет распуштеница.{S} Како је <pb n="229 |
| слободу.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она му не казује само обичне своје тајне ра |
| ред њим да проговорим, не толико што га се бојим, колико што ме од њега срамота.{S} У нас, пред |
| из добре породице и богат, зато што га се ти не би могла додворити па би те пустио.{S} Куд би |
| тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и похита мимо махалске кафане, мимо људе, Турке |
| радио!{S} Био је толико пијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, већ се с |
| сије је млада, али је Туркиња, те свега се сећа и не замера својој другарици, само је лукаво ис |
| једнога „створила“, волела га, за њега се просила, удавала, он је изневеравао, она је била љуб |
| ве толиких лепих кућа и конака; са њега се, као увек у ово доба, дизао влажан, слан мирис, и би |
| непуне две године!...</p> <p>За таквога се удаде, по други пут, Емир-Фатма.</p> <p>Кад јој дође |
| сто из љубави према конзерватизму, кога се тешко ослобођавају и најинтелигентније, најпросвећен |
| ад би ово чули моји!{S} Ја не знам кога се више бојим.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бој |
| кораке смрти, она се стреса, због тога се тресе, од страха да не умре.{S} Обузе је некакав чуд |
| а се прошета; кад пође ка капији, слуга се спремаше да га прати, кријући се.{S} Али он се врати |
| чавају...{S} Он од ње да се одучава, да се туђи...{S} И опет чу: „Има ли кога?“.{S} Луди, глупи |
| е то крије зато што је била болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу.{S} Осим оца, цела |
| скромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа да је овај живот пролазан, да не смеће с ума да |
| беј рече да треба да слушају лекара, да се Фатма прошета пешице.{S} Снаха му се зачуди, а жена |
| е седим крај широм отворена прозора, да се загледам у очи женама и људима.{S} Ја мислим да се Д |
| араца него ти жао њега, да не штуца, да се не мучи, говори Мерсије, палећи цигаре за све три.{S |
| ска.{S} Да је прихваћен мој предлог, да се упути на рад наш слатки Џемал-беј!{S} Али, његова те |
| розора била је месец дана.{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто са страхом погледа у две тешке в |
| још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишла око зида, крадом, и метала око на |
| премда ниједна се и не сети где иде, да се спотиче о камење које је можда притискивало младост |
| а фиктивног драгог нема: ишчезао је, да се никад више не појави...</p> <p>Попи кафу и попуши ци |
| ве странкиње а она то мора да крије, да се претвара, да је неискрена, и мора са свима, чак и са |
| pb n="134" /> је учи, да је светује, да се потчињава мужу, да га испраћа, да му се обуче и наки |
| те је онако болесну одведе у Скопље, да се међу непознатим и веселим харемима разгали.{S} Кад с |
| ини срца; иначе, да је прошло време, да се укоренило, ћутала бих: срце разуму може много, а раз |
| није сишло у чаршију, да се застане, да се одгуши, па да се продужи пут преко Хамидије, и дуж ц |
| да је мајка пљуну, појми да устане, да се правда, па немајући снаге, јаукну и паде онесвешћена |
| > <p>— Мисли, па тад обећавај, сине, да се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, |
| ти га.{S} Пиј, сине, али мало, мање, да се не трујеш, млад си.</p> <p>— А Фатма ? изусти он нех |
| е су очи да не гледају чочечке игре, да се одморе, и хладиле су се лепезама, откопчавајући стру |
| а их чују у својој кући?“ Из сујете, да се каже да су им кћери образоване.{S} А данашња турска |
| епоти; и Фатма опет рече да га хоће, да се за другога никад не би удала.{S} Нене и мајка је одв |
| Азији; и било би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кући не чује грамофон...{S} На азиск |
| неумивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те |
| и као да ће се раздвојити, отворити, да се отуд појави један огроман <pb n="211" /> пожар.{S} П |
| молила Бога да се никад не расвести, да се никад не пробуди из овога лепога сна: она је срећниј |
| .{S} Дете не дознаде очеве нежности, да се не размази — јединче...{S} Понекад, он се сувише раз |
| ет није као што су солунски младићи, да се скита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и ка |
| Али кад се год вратила пријатељици, да се пресвуче и иде кући с њеном слушкињом, увек је у душ |
| у као дете мајку, затварала сам очи, да се не онесвестим.{S} У Паризу има два народа, један од |
| тако је занима; и дође јој да стрчи, да се крај оца и сама спреми за молитву.{S} Са шадрвана јо |
| невеста, а код главе му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна...{S} И чу крик, тужан, ошта |
| меда, кад је клањала, и иде у конак, да се са синовљим гостом разговара као Фатма-Захра с очеви |
| и летње врућине, да бежим на чифлук, да се пењем на наше куле и чардаке, те да гледам зелено по |
| м, да скочим у Босфор, да се убијем, да се отру...{S} О, не, на отров никад не мислим.{S} Најче |
| Што их не скупљате и не говорите им, да се некултурност једне земље највише испољује <pb n="259 |
| поведоше од рођаке до рођаке, редом, да се са свима поздрави.{S} С тетком, с три нове, с Мадам |
| и Њега ..{S} Кад пођемо Бејлербејом, да се шетамо, око кућа зидови (виши од наших у Солуну), ка |
| на врата што везују харем с конаком, да се разговара са синовљим гостима.{S} Кад се отуд вратил |
| ој с речима:</p> <p>— Шехназе-ханум, да се халалимо: ја ћу сутра на пут. <pb n="60" /></p> <p>— |
| о паучина.{S} Врућина, кјучук-ханум, да се умре.</p> <p>— Па кад је толика врућина, колико је с |
| , тетка похита за њим, тобоже онако, да се прошета; кад пође ка капији, слуга се спремаше да га |
| ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да свијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} Ја |
| reign>“.{S} Рекао ми : „Хајде, душо, да се узмемо, да свијемо гнездо за себе и за тичиће“.</p> |
| да свој уништим, да скочим у Босфор, да се убијем, да се отру...{S} О, не, на отров никад не ми |
| оја другарица поста удовицом за ноћ, да се сама брине за кућу и децу: муж јој не умре него га п |
| </p> <p>— И ти би хтела да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то време тако је далеко.{S} Ми о |
| фет с јетрвом одведе у јашмак-одају, да се развију.{S} Кад се развише и чељад узеше остављати ф |
| ћен !{S} И сваки час да се одвајају, да се одучавају...{S} Он од ње да се одучава, да се туђи.. |
| низбрдо док се није сишло у чаршију, да се застане, да се одгуши, па да се продужи пут преко Ха |
| оставља жену, добри људи га светују, да се остави тога и да пред сведоцима да реч: ако се, на п |
| p> <p>А невеста?{S} Она је у конаку, да се опрости с родом.{S} У очеву селамлику, турски намешт |
| сије, али тако имитујући Енглескињу, да се Фатма насмеја и рече:</p> <p>— Ти си као покојни Бил |
| /p> <p>— Не, не, не! него... у куту, да се разговарамо...{S} Благо њима!{S} Благо њима! додаде |
| и</hi>, шта хоћете ви <hi>нове</hi>: да се развијете, и да се „узимате“ онако, без венчања...</ |
| ери да удајем, па да добијем унучад: да се подмлађујем гледајући у кући младост.{S} Сад <pb n=" |
| е хтео да вас ово снађе пре молитве: да се молитвом умирите.{S} Молите се Богу, за Божју љубав! |
| и корели је што је урадила као дете: да се посече кад сече поморанџу.</p> <p>Фатма ником није п |
| сам, ханум-ефенди, с ханумама за то: да се вашем сину нађе какав рад.{S} Ја кад радим, заборави |
| -беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи са „<hi>нећу је, не примам је</hi |
| тије и као муслиманину и као човеку: да се неће више опити. „Што се заклињеш?" виче муфтија. „Ч |
| ти кад се из тога дубоког сна тргну: да се не осете несрећне? да не проклињу онога који их је п |
| ни биле у свађи...{S} Хајдете!...{S} Да се развијете...{S} Врућина.</p> <p>Па их поведе кроз св |
| е поклонив јој се и скинув фес...{S} Да се Туркињи јави човек!{S} Можда је странац, па не зна њ |
| што је Европљанка, Францускиња“.{S} Да се пре срела с којом другом Францускињом, она би зацело |
| је хладе грдно великим лепезама.{S} Да се удаје за недраго или за непозната човека, француска |
| у собу где јој лежаше нова снаха.{S} Да се није тресла, она би помислила да је умрла, таква је |
| енги је с ханумама код болеснице.{S} Да се потужи којој слушкињи?{S} Оне које су је очувале, ум |
| ? упита гошћа.</p> <p>— Шта ћеш ?{S} Да се удаш, срце Емир, одговори домаћица.</p> <p>— <foreig |
| а није пијан.{S} Зашто на колима?{S} Да се није разболео?{S} Да га није неко премлатио, тешко м |
| >— Да не учини неко чудо, Нурије?{S} Да се не огреши ?...</p> <p>— Алла’!...{S} А чиме ће, кад |
| шака свесних, у гомили несвесних?{S} Да се васпитавамо, па да се припремамо за женска друштва к |
| а, запали се где свећа, где лампа, — да се не буде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ов |
| леда у очи, ја се спотакох.</p> <p>— Да се мени загледа у очи мушко, ја бих пала.{S} А женско, |
| а се у очи сину; а он поче:</p> <p>— Да се испита Фатмино срце ?{S} Ха! ха! ха!{S} А је ли испи |
| а свога Кактаса. „Криј се од људи; а да се твоје очи не би среле с човековим очима, обарај их.“ |
| шта је кад се чује и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не верујеш!{S} Жене у изрезаним стр |
| аплака.</p> <p>— Плаче сад кад треба да се смеје.{S} Благо теби!{S} Сад ти живот има смисла, го |
| рече:</p> <p>— Или некоме коме треба да се рече „срећни ти гости“?</p> <p>Она је правила алузиј |
| /> и поцрвене, не знајући коме треба да се радује. <pb n="49" /></p> <p>— Ариф-ханум! узвикну р |
| ш, драги Чарлсе.{S} Ви Енглези треба да се пренесете у нашу земљу, да видите шта све ми имамо.< |
| једанпут бити.{S} И после, ти треба да се навикаваш без њега: иде Рамазан.</p> <p>Рамазан!...{ |
| вори: „Нема никога.“ Дакле, он треба да се уклони, да дођу оне, те жене из комшилука!{S} Свејед |
| у, а после и на мастику.{S} Он треба да се опије те да она иде из те лажљиве куће.{S} А можда ј |
| не гледа у бедног старца, оставља га да се покашље; а кад он би готов, она рече :</p> <p>— Што |
| столицу, и мисли шта ће: срамота га да се пред њом појави.{S} У томе, она уђе и не рекавши му |
| rget="#SRP19120_N109" /> и мољаше га да се сагне да га пољуби.{S} А он, запет оним, омилова дец |
| сположења; иначе, она би молила Бога да се никад не расвести, да се никад не пробуди из овога л |
| но: млакост, тромост...{S} Да Бог да да се вара!{S} Можда његов темпераменат се не испољава, и |
| м ни да га поменем...{S} Ваљда не да да се не растужим...</p> <p>1 рамазана, око поноћи.</p> <p |
| застарелим погледима“ о моралу не да да се њеној сестричини „нелегалан“ пољубац спусти ни на ру |
| лост.{S} Сафет-ханум је једва чекала да се сване, да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је |
| итао сина?{S} Али, ја те нисам слала да се светиш лудаку.{S} Ја нисам ни мислила да те удајем з |
| тобоже љутито ; али робиња је знала да се она то шали, па се опет закикота, зацени се од смеха |
| ије Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се воле...{S} Ариф-ханум ми је испричала о Емирином бол |
| ичај.{S} Сувише жива, она није могла да се задржава дуго на једном предмету.</p> <p>— Јуче сам |
| .</p> <p>— Али ја бих, кћери, волела да се с њим разговара, да му чује глас, јер понекад некога |
| е.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се она, крадом од оца, с њим састане и поразговара, јер |
| .{S} Кад је била мала, чим би почела да се игра, макар с турском децом, говорила би грчки; и ча |
| једнога часа, мајка га је пробудила да се свуче и да понова легне.{S} Фатма изиђе само у ноћно |
| p> <p>— Сине, дај реч пред сведоцима да се више нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена остане |
| и боље од човека, рече стара јер зна да се Ариф умири и развесели кад год јој хвале пријатељицу |
| је; али пре овога, мајка склони сина да се пита Фатма.{S} Питала ју је једна млада рођака, а он |
| ође да га видим ја, његова мајка, па да се врати...{S} Ја га не пустих, задржах га nа годину: д |
| ију, да се застане, да се одгуши, па да се продужи пут преко Хамидије, и дуж целог Молоса, закр |
| несвесних?{S} Да се васпитавамо, па да се припремамо за женска друштва која ће радити на просв |
| ем погледа у часовник: да ручају, па да се он с њом одвоји... сад је здрава.{S} Свекрва јој пре |
| ш си као дете: да сечеш поморанџу па да се посечеш!{S} Па сад, така лепа рука, а с ожиљком.{S} |
| и беј течо“, он се разнежи, и похита да се пресвуче.{S} Док се он пресвлачио, жена га је учила |
| Фатма се весело насмеја и одскакута да се преобуче, и да се намирише.</p> <p>Кад се он врати, |
| по целом Солуну.{S} Више и нема шта да се крије.{S} Оне три Цариграђанке похиташе Фатми, али и |
| атма сва претрну.{S} У кући њена оца да се овако говори!{S} И учини јој се да таван, под, зидов |
| оше пред њином капијом, а она потрча да се намести са својима на дну степеница, да дочекају гос |
| е могу, брањаше се Мерсије, и покуша да се насмеје, а кад не мога, она заплака.</p> <p>Оне јој |
| Разочарање...{S} Душо, душо, да Бог да се ни у кога никад не разочарала...</p> <p>Да сте у љуб |
| ашти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затрли такви пријатељи!“ Жена више не пристаје уза њ |
| та хоће ли да му буде љубазница, кад да се састају, и где?{S} Тамо, испод Чауш-Манастира, поред |
| њу виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифом посвади, некад да се нашали.{S} Играчица по |
| некад да се с Арифом посвади, некад да се нашали.{S} Играчица полете пред једну лепу, бесну бе |
| а, мећу је у ковчег и долази јој род да се с њом опрости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суз |
| ка шарена <pb n="17" /> шума. „Откуд да се вода бели усред бела дана, кад се сунце чини као как |
| неочешљана, па и неумивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја |
| смо Азијатке.</p> <p>Гошћа престаде да се смеје и рече:</p> <p>— Ми смо <hi>нове</hi>, а оне с |
| европски.{S} Кад виде девера, хтеде да се врати, а Осман рече:</p> <p>— Изиђи, ханум, као пред |
| <p>Вече се спусти брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и припреми за нове пријатне утиске који |
| на ласту...{S} Она уздахну, и хтеде да се насмеје, али се неисказано разнежи и заплака.</p> <p |
| мом и што се буне.{S} И мало па виде да се није преварила; јер најстарија од њих, жена од дваде |
| рије му приђе без папуча, и кад виде да се загледао у Фатмину слику, припљеска и цикну, па весе |
| е, и раздрљена, окупана у зноју, оде да се одмара на оном белом серџадету што личи на гробну пл |
| ро било последње да јој донесем воде да се умије и да с њом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ић |
| а осети, па задрхта, и прво јој дође да се гласно насмеје, после да заплаче.{S} Он јој ухвати л |
| чула за некакве нове, и да оне траже да се развијемо (у гору и камен!), али нисам знала да зову |
| обињом, па је одмах пусти.) Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја, њ |
| а се опије кад више с Фатмом не може да се венча!“...</p> <p>Капију отвори Ђулренги, и закука: |
| то не да, и не воли, него јој поможе да се изује, и обу јој њихове папуче, али не као робиња го |
| </p> <p>Сафет се смејаше и мољаше је да се не љути: шали се, хтела је да је дира.</p> <p>Седеле |
| ом сестра по души.{S} Говорила ми је да се не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Где ј |
| Старци је не ућуткују, остављају је да се исплаче, јер сви знају да <pb n="192" /> су жене као |
| та нису питале Фатму; оставиле су је да се одмори, испава.{S} Сутрадан је устала кад и оне, и с |
| капијама које су се помало отварале да се кроз њих појави каква рука са зембилом и новцима.{S} |
| ђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb n="47" /> нађе и разговара; а су |
| те облачити хурије; а кад дође време да се на оном свету састанеш с мужем, изгледаћеш му као не |
| есељима и баловима, и кад дође време да се чује протест нових, да их пред Европом брани, заступ |
| што се воли с пасторком.{S} Она узме да се љути и на себе и на многе што њој долазе, за које је |
| ао је, нека, има хвала Богу она коме да се врати.{S} Кад је отерао пашину <pb n="264" /> кћер, |
| дна ослобођена робиња, немајући коме да се потужи...{S} Осим Госпођице, нико више да се на мене |
| овањем...</p> <p>— Буним вас, али не да се љубите с људима, него да сте у друштву с људима, те |
| нце, као код тешког болесника, једне да се одморе, док га друге чувају.{S} И као што би им се о |
| {S} Мој несрећни син због такве жене да се рани.{S} Кад је чуо да се преудала, три дана ништа н |
| јају, да се одучавају...{S} Он од ње да се одучава, да се туђи...{S} И опет чу: „Има ли кога?“. |
| Па и ствар, кад се купује, тражи се да се види.{S} Дао ме као неки поклон: поклон се даје неви |
| не помену пред друговима, бојећи се да се не насмеју, да нешто не рекну „као људи“ и обесвете |
| рих турских жена, а после, бојећи се да се не чује, одоше у чаршију и купише проста лица за чар |
| души, Мадам Аристид.{S} Чини јој се да се брзо врати само зато да се с њом помири; јер дане ко |
| о, с Фатмом, да је испитам.{S} Идите да се Богу молите: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас |
| х: променио се.{S} А за себе мислите да се не можете променити, као Алах!..{S} Да отворим капиџ |
| ела, и двапут јој се учини као да ће да се онесвести.{S} А он јој дочепа руке и стаде их љубити |
| Стара се уплаши.</p> <p>— О, да хоће да се сване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се обрадова и |
| Али наједанпут, њој се учини да хоће да се онесвести, те затвори очи и повуче на лице башјорти. |
| асна крв, и окреташе се, као да хоће да се прибере где је.{S} Крај њега, с десне стране, бејаше |
| ве крију на дну душе.</p> <p>Да хоће да се удаје за час се рашчу, те почеше долазити мајке, тет |
| ркињице.{S} Како је велика, чим хоће да се шали, говори енглески.{S} Као да јој је тај језик за |
| прича му да Емине-Семије-ханум хоће да се развијемо, он то одобрава и на сва уста грди наше об |
| е пре било.{S} И после, мој син хоће да се договори с братом и пријатељем. <pb n="118" /></p> < |
| и...</p> <p>Она не доврши, а он поче да се буни.</p> <p>— Глупост!{S} Која вера још има такве г |
| да се диже из мора пара, а небо поче да се спушта као да хоће неко да поклони онај котао с водо |
| по једанпут се поздравише, па почеше да се разговарају, полако, „господски“...{S} Старичине уну |
| едну наслоњачу, загрлише се и почеше да се разговарају, француски.{S} Гошћа се жалила како јој |
| тужи...{S} Осим Госпођице, нико више да се на мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме више не...{S} Н |
| а после се опростише с њом и пођоше да се код куће одморе и припреме за <hi>јенђе</hi><ref tar |
| Ми смо све чуле, и да се преудала, и да се оцу вратила... отерана.{S} Мој несрећни син због так |
| -ефенди.</p> <p>— Ми смо све чуле, и да се преудала, и да се оцу вратила... отерана.{S} Мој нес |
| ви <hi>нове</hi>: да се развијете, и да се „узимате“ онако, без венчања...</p> <p>— Јесте, зете |
| асмеја и одскакута да се преобуче, и да се намирише.</p> <p>Кад се он врати, узеше се здравити |
| х га nа годину: да га се нагледам, и да се одмори...{S} Човек, те се од њега крише и сестре му |
| артију, заборављајући ко је писао, и да се ту њено име помиње...{S} Отвори друго писмо; из њега |
| ече задовољно смејући се:</p> <p>— И да се не узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је поднел |
| таде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим, ако с |
| реди да се по кући иде у терлуцима и да се не лупа вратима.</p> <p>На миру је лежала три дана, |
| о души; ви сте данас имале времена и да се испавате и да мислите на мене несрећну, на наше друш |
| био болестан, ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатма је његова.{S} Варали га као дете.{S} Как |
| ти, и оне треба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви, њини млади мужеви, мла |
| i>Олимпос-Паласу</hi>, ту да изиђе и да се колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да ид |
| ве распуштеница.{S} Може да болује и да се мази, али да их не поштује...{S} Кад би запалила циг |
| чинило да га те мртве очи гледају и да се та земљана уста мичу.{S} Једнога дана затече га тако |
| собе Османа, затвори шалоне, нареди да се по кући иде у терлуцима и да се не лупа вратима.</p> |
| ита писмо и — прими дете; али нареди да се то „ђаурско копиле“ однесе у приземље, међу слушкиње |
| апрстак нарочито за земзем, он опази да се сви намерно склонише, и узе је страсно љубити, молећ |
| је... како да кажем, не умем турски да се изразим! <foreign xml:lang="fr">C'est spontanément!< |
| ћа и гледа је духовним очима, и жели да се из овога слаткога сна никад не пробуди; држи њену ру |
| ага госпођице, пред полазак поручили да се вежбам. „Ако много пишеш, биће доказ да много на мен |
| ва душа.{S} Он је нежан, питом, воли да се мази као дете око жене што за њ има нежности и љубав |
| амоли га.{S} Он испрва неће, не воли да се меша у туђе послове; али кад му она растужено рече: |
| у, чему се надају?{S} Она га не моли да се не опије, не пада преда њ, не грли му колена.{S} Да |
| се подсмевају Нурији, кад она мисли да се овим почиње реформа харема...{S} Кад су, на софи, пи |
| а чекају, изгледају, а он и не мисли да се врати.{S} Лута по турским махалама као да некога тра |
| тац опази да је расејана, те помисли да се уплашила за тетку и рече јој да иде да легне.{S} Она |
| и.{S} Растанемо се с милима на земљи да се на небу састанемо...{S} Ћути, трпи!“</p> <p>Фатма је |
| им не договара, нема право никоме ни да се потужи.</p> <p>То рече, па изиђе из собе чисто посрћ |
| а је зачуђено.</p> <p>— Мени се чини да се отвори сутина капија и да он ту уђе.{S} То је он!{S} |
| , као Сафет.</p> <p>Сафет рече кћери да се одмах умије и спреми, а сестру одведе на софу.</p> < |
| мо... рече Мерсије.</p> <p>— Дође ти да се убијеш, је ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја сам в |
| стеже као Азијат Осман.{S} Али осети да се она тресе те је пусти, погледа је, па кад виде да је |
| м.{S} Мис Пирсон!{S} Немојте мислити да се турској женској деци имена драгога камења и цвећа да |
| .{S} А кад мени дође срећа, то значи да се вратило здравље госпођи вашој мајци...{S} Јер ја сво |
| одмах одговорити, не што није обичај да се одмах одговори, већ што хоћемо да питамо Фатму, и шт |
| доцкан и дошле; и пошто није обичај да се отмене муслиманке виде на улици после сунчева захода |
| се као да се нешто свршило, дође јој да се поклопи на диван па да закука.{S} Ариф то опази и ре |
| напада своје сународнице и рекох јој да се у земљи где нема слободе не може ништа урадити. „Как |
| Али тако ти свега најсветијег, немој да се гдегод изрекнеш, да не чују моји... <hi>Само</hi> за |
| пота</hi>.</p> <p>Да се кријем, увек да се кријем, као да нисам у Солуну рођена и одрасла.{S} О |
| ног сиротог мачка метнутог на мангал да се осмуди, од његове треске у прозор и прштања разбијен |
| овај камен. „Примио сам је, а не дам да се понова удаје за пијаницу, пропалицу и протераницу.“ |
| о је ту срамоту издржала.{S} Ја знам да се она од тада буни против наших људи још више; и да пр |
| хануму?{S} Хоћемо у хамам, па морам да се журим.</p> <p>— Е па добро; дај, Ђулренги, хартије.< |
| ир.{S} И нико то не зна; научила сам да се савлађујем: нене ме учила.{S} Досад нисам знала да с |
| мо да има нешто што...{S} Ја не умем да се изразим, Мерсије.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, |
| Нећеш, сине, допустити, али се бојим да се не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ кога ти је А |
| сам пуна да прснем, а немам пред ким да се испричам.{S} Ми се спремамо за чифлук.{S} Како ћу та |
| у очи женама и људима.{S} Ја мислим да се Донмама чак јављају људи, кад их сретну на улици и п |
| нека улицом дигне пече, кад ће с њим да се сретне.</p> <p>— Зар као Донме?{S} Никад!</p> <p>— И |
| S} Пред младом муслиманском девојком да се љуби мушко и женско!...</p> <p>— О, Боже, па... узе |
| удавати по муслимански, зашто си дао да се дружи с Европљанкама, што си тражио да учи европске |
| емају нешто озбиљније од Устава, као да се припремају за нешто скоро, и биле су врло задовољне |
| каиком остајаше сасвим бео млаз, као да се просипало млеко.</p> <p>„Лепота!{S} Мушко!{S} По Бог |
| оше се густи сасвим црни облаци, као да се онај жар претвори у угаљ.{S} Сасвим се смрче.{S} Она |
| шкиње и робиње, али све шапатом, као да се боје да не пробуде беја пре но што се сасвим отрезни |
| ћа о којој сањам?“ И наједанпут, као да се расвешћава, узе се стидети: с мушким сама ноћу!{S} А |
| ким жбуновима певали славуји.{S} Као да се било гдегод у шуми: толико је много славуја.{S} У ов |
| лежаше расповијена, а она загука као да се радује имену добивену од деде.{S} Он је узе, притишт |
| ухватило верско лудило.{S} А она као да се из сна трже, остави ђинђухе и сасвим трезвено рече: |
| лепе жене која је пољуби у уста као да се с њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби је као Мадам! |
| заспа.{S} А њена свекрва и сута као да се нечему чуде, пљесну рукама и забринуто изусте: „Шта |
| усне јој поплавеше; учини јој се као да се сасвим сврши нешто бескрајно пријатно, мило.<pb n="1 |
| е нису носиле.{S} И учини јој се као да се нешто свршило, дође јој да се поклопи на диван па да |
| t="#SRP19120_N95" /> прилично, и као да се од њега опила.{S} Није тражила да види „двоје младих |
| их лепих крила опао прах...{S} И као да се љути на онога кога је толико желела: само да се једн |
| ак и „туђа мушка глава“...{S} Он као да се од тога отрезни, баци нож, оде у теткину собу и леже |
| е као да паде с неба магла, него као да се диже из мора пара, а небо поче да се спушта као да х |
| ли...{S} Он поче да говори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам да ли си уз Е |
| ударало у њ, одјекивало би тупо као да се удара у плот или у поклопац дрвеног мртвачког сандук |
| епрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шали.{S} Пошто добише кафу и цигару, он поче:</p> <p |
| чије уз пијано.{S} Што ниси закратио да се дружи с новима?</p> <p>— Какве су то нове, мајчице?< |
| тренутак! „Не, није пијан...{S} Како да се опије кад више с Фатмом не може да се венча!“...</p> |
| и се за то време измирили.{S} А како да се мире кад се нису ни завадили!</p> <p>У свитање, по т |
| тела отворено писати: жао ми је било да се не разочара кад га воли.{S} Доцније сам крила да му |
| тле као с гробља, где јој се учинило да се дижу плоче и појављују мртви које је волела а сад их |
| м, наше солунско дете.{S} Да је дамо да се не огрешимо; а она, моја кћи, нека се сети оне посло |
| на онога кога је толико желела: само да се једном састану, па да умре...{S} И да је љуби... пољ |
| } Па што се онда за њ удала?{S} Само да се не зове распуштеница.{S} Може да болује и да се мази |
| S} Ми нисмо училе стране језике само да се рекне да смо образоване или само ради стране лепе књ |
| ни јој се да се брзо врати само зато да се с њом помири; јер дане које проводи без ње, она не р |
| у Мадмоазел Дарно.{S} А нове, уместо да се на ово насмеју, уозбиљише се, гледајући у ствар, у а |
| стани!...</p> <p>Она скочи и, уместо да се закључа, она пође.</p> <p>— Не преда њ!..{S} Бежи!.. |
| а лупа баш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу викне, оно јој се отварају врата, пушта се у к |
| p>Разиђоше се пре суфура; али уместо да се нада, Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна да од тих |
| сам те, чедо, пробудила.{S} Али што да се покријеш преко главе као усред зиме, кад је напољу с |
| беј већ се поврати, покаја.{S} Зашто да се не користи мужевљим правом?{S} Зашто да му отидне <h |
| ма и робињама: „Изиђите, имамо нешто да се разговарамо“. а да не навучемо сумњу !{S} Кад ћемо м |
| такве жене да се рани.{S} Кад је чуо да се преудала, три дана ништа није окусио, нити је ишта п |
| на, а та његова тетка: „Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} Зар да те такву затече, у геџелуку!“ Ј |
| концем, питају хоће ли ..{S} Па зар да се не питају фине, с три књиге, и четири, више...{S} На |
| — отишао неиспраћен !{S} И сваки час да се одвајају, да се одучавају...{S} Он од ње да се одуча |
| ћу да је убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено здравље, памет.{S} Она је полудел |
| шно, те се гурнуше у једну малу собу да се исмеју.{S} Његов глас се сасвим променио: пискав је |
| је да га данас видим!{S} Што не могу да се разговарам с њим, да чујем какав му је глас, и како |
| пољуби, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ариф, доста!{S} Ти не знаш |
| д вратима скида обућу, а ови гледају да се он појави, па да скоче...{S} И већ су на ногама сви: |
| кад некога воле, ја мислим да морају да се узбуде кад осете своју руку у његовој.{S} И како ли |
| ук-ханум.{S} Ти имаш право по закону да се с њим понова венчаш одмах, да не чекаш три месеца и |
| ом лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком гледам по оца...{S} Мој син је кра |
| е ли ово она жена што свекрви: „Нећу да се покорим Нурији"?{S} Сад само: добро, лепо, хоћу.{S} |
| е се ради и живи: дању да раде, ноћу да се шетају поред каквог плавог језера...</p> <p>— Отвори |
| повукла обарачу...{S} Побуњена, хоћу да се убијем; муслиманка ми руку задржава, меће револвер у |
| ад једном рече: „Госпођо снахо, хоћу да се женим — тражите ми девојку“.{S} Поред тога што је вр |
| отвори уста и рече: „Не могу... хоћу да се повредим...{S} Сутра.“ Сутрадан је извадила зуб, али |
| ца...{S} Не, ја бежати нећу; ја хоћу да се борим као мушко с невољом, са својом несрећом.{S} И |
| се волимо.{S} Ја сам крива, па хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет који познајем по причању |
| трица.{S} Обуче се, па отрча на софу да се помази око нене.{S} Видећи је овако веселу, мајка јо |
| опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се никад не врати мужу, кога воли, због кога је ослабил |
| } Од двадесет пет степена Реомирових да се сведе на осамнаест.,.{S} Ја ћу доћи па ћу вам показа |
| да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ако се опије да му жена не буде в |
| њина вера, верски обичаји. „Дај реч да се нећеш опити, иначе да ти жена није више жена.“ — „Бо |
| ми треба да смо искрени.{S} Ти знаш да се често појави рђав живот што се прикрила истина.{S} К |
| >жеља</hi> и <hi>лепота</hi>.</p> <p>Да се кријем, увек да се кријем, као да нисам у Солуну рођ |
| ла би да то чини из непристојности, „да се око ње дира“..{S} А за овога... она би се удала, и з |
| а оно... можда се с неким и љубила. „Да се удала за другога, зар би му казала да сам ја прескак |
| ојка не долази; први пут се запита: „да се није нешто наљутила?“ Али у друштву, с песмом и свир |
| а би понова добити напад.{S} Она чу „да се опио“ и би сасвим равнодушна; само, при помену његов |
| ње створиле нам бол.“ Ја то пишем, мада се с тим не слажем.</p> <p>И још, врло драга госпођице: |
| дана на песку.{S} Једна олуја, и зграда се сруши... „Да има Бога, он би ми се јавио кад пођем д |
| та:{S} Туркиња.{S} У њену културу гледа се с неповерењем; или, њена култура <pb n="258" /> прим |
| Али наједанпут, она се ућута... загледа се у један каик, који се с разапетим једрима указа отуд |
| ноздрве покуља као из димњака; загледа се у тај густи колутави дим, па „отвори“ разговор:</p> |
| ам сећа онога турскога детета?“ Загледа се у далеки Олимп, у пут покрај њега којим лађе иду у А |
| је љут него тужан.{S} Она нова загледа се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га с |
| сва су ми од моје Госпођице“, и загледа се у лепи рукопис, у карактеристична дугуљаста, коса сл |
| наљути и брзо се трже, прибра и загледа се у овај необични тип, Мондије-хануму.{S} Њу та жена у |
| роје деце.</p> <p>Стара ућута и загледа се у очи сину; а он поче:</p> <p>— Да се испита Фатмино |
| ободе и просвећености.</p> <p>И загледа се духовним очима у једну тужну слику.{S} Мерсије, мирн |
| Она с разбијеним срцем пође; не погледа се у огледалу, а и за кога?..{S} С другарицама је седел |
| но што се праве...{S} Напослетку, можда се и не праве... њима није неморална чочечка игра; оне |
| е познаје ниједно мушко, а оно... можда се с неким и љубила. „Да се удала за другога, зар би му |
| е и тетке.{S} Посла робињу тетки: можда се вратила.{S} И заиста, дошла синоћ.{S} Мислила да ост |
| н неочешљана, а у вече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој „Бујукбурунлија“... да му је увек леп |
| е у наслоњаче (Ариф с десном ногом пода се, како обично седи на столици), па кафа и цигара...{S |
| истина млађим женама и девојкама догађа се да га и уз пост походе); узимање абдеста и клањање п |
| видећи је страшно нерасположену, уздржа се од тога.</p> <p>Сутрадан је примора да иде на седниц |
| аше девојке, како су у друштву свака за се јединка!{S} Под утицајем својих кћери које су јој се |
| сести и јести, и обући се: како знам за се, први пут не постим...{S} Чак не бих ни знала да је |
| е.</p> <p>Кад се отворише врата и указа се Осман-беј, на њену мирном лицу све затрепери, и поцр |
| м ради.{S} А Емине-Семије-ханум има уза се жене и странкиње.{S} Управо, странкиње су је и надах |
| што је млађа, што је јача и што има уза се људе, организаторе револуције: с њима се разговара и |
| био, ја сам се препородила; од тада, ја се не љутим на наше „старе“ што су оваке; ја их жалим; |
| иге.{S} Да нам је Фатма Ђаковичанка, ја се не бих бојала; али, она је Солуњанка...{S} Још није |
| каика; ја улицама нисам пешке пошла, ја се Босфором нисам лађом прошетала, по Принкипу нисам др |
| несрећни, и ради тих својих сестара, ја се буним и — радим.</p> <p>Трећа, најмлађа, болесна, за |
| n="183" /> муж остави и лиши детета, ја се одадох уживањима, да ране залечим.{S} У кући, где је |
| више бојим.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила! |
| /p> <p>— Искрене.{S} Да су као наше, ја се с њима не бих дружила.{S} С нашима морам: наше су.</ |
| Устала, али слаба.{S} Како побледи, ја се препаднем да је не снађе оно ономадашње чудо.{S} Што |
| уњанка.{S} Ја сам Скопљанка.{S} Али, ја се осећам и Солуњанка и Цариграђанка.{S} И тамо сам се |
| Сретосмо се, он ми се загледа у очи, ја се спотакох.</p> <p>— Да се мени загледа у очи мушко, ј |
| боју, да је често невесео, замишљен, ја се сасвим расвестих, у мени се пробуди оно што је пре т |
| олим, или кад радим какав мио посао, ја се не мичем, — остала бих на једном месту довека...{S} |
| ту Сафет, Шехназе-ханум...{S} Овако, ја се бојим...</p> <p>— За живот! рече Фатма иронично.</p> |
| еће доћи без мене.{S} Мислећи на њу, ја се међу нашим женама осећам као туђинка; а опажам да са |
| прамајке: у текије, у молитве...{S} Ја се заветујем Благоме и Милосрдноме: чим би ми се син оп |
| лим вас, хануме, да је слушате...{S} Ја се удадох за човека кога су ми моји изабрали, и заволех |
| ила и на робињу и на милосницу...{S} Ја се обучем, а он дође па одмах за Мусаф<ref target="#SRP |
| азорих, то јест <hi>уништих</hi>.{S} Ја се, драга госпођице, и сад сетих ваших предавања, <hi>С |
| те, ви то знате, драга госпођице.{S} Ја се никад нисам срела с човеком, па зато нисам имала пот |
| <pb n="106" /></p> <p>Ништа више.{S} Ја се загледах у крупна и искривљена слова...{S} Понеко сл |
| рече друга, млађа, Мирсаде-ханум.{S} Ја се буним против овог срамног режима.{S} Једна моја друг |
| p> <p>— Ово није љубав но страст.{S} Ја се сећам кад је био дете: друга, кога воли — стеже, муч |
| руштва.{S} Маса нам живи у мраку.{S} Ја се сећам једанпут у једноме друштву, од тридесет и неко |
| <p>Али, драга госпођице, помислите,— ја се надам.{S} Срце <pb n="102" /> ми каже да ће се на до |
| н, па скочи и диже песницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни Бога! викну она како вичу побуњени.</p> |
| <p>А Енглескиња прихвати :</p> <p>— Ја се чудим како васпитавате вашу чељад.{S} То је за мене |
| тму.</p> <p>Он скупи обрве:</p> <p>— Ја се са својим родитељем не препирем него разговарам.</p> |
| Зар да те такву затече, у геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах; а кад он дође, мени се учини хл |
| о мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним против људи...</p> <p>— Долазно ми једну |
| да букти па хоће да избије пламен, а ја се савладам па чак се и насмејем!...</p> <p>Али, драга |
| е толики паметни, а ти...</p> <p>— А ја се удадох за луда...{S} Али он је био паметан.{S} Да зн |
| ад ми је једанпут наместила витице а ја се изгубила и пољубила је. „То ће те подсећати на њу, < |
| у и искези зубе: смеје се на мене, и ја се насмејах на њу и рекох : „Што се смејеш, црни ђаволе |
| дале, оно <pb n="104" /> ништа!{S} И ја се једанпут с мајком прошетах једном пијасом, па ми не |
| а да га има; у човеку, мужу!...{S} И ја се буним, бунила сам се!...</p> <p>Како је ханум-нене?{ |
| образовану, — против развијања.{S} И ја се бојим да ова не победи, зато што је млађа, што је ја |
| сам била?!</p> <p>— О, била си.{S} И ја се сећам: кад кудгод одеш, разгалиш се.{S} Иначе, како |
| нос исти, велики као што је био.“ И ја се загледах у очев нос: истина велики, већи него у наше |
| чу Фатма.{S} Она, сакривена, не одваја се од обележја (бисерне челенке), јер у њему види и вол |
| није жењен, рече она убедљиво, и покаја се што је Мерсији казала своју тајну.{S} Што да тера ша |
| евши да је лепа, дође јој мило, засмеја се:{S} О, „nešto кад ме види он... у белој хаљини...“ п |
| иког времена, она се заборави и засмеја се од радости, и, збуњена, не знајући шта ће, спусти пе |
| ! узвикну опа, и весело тапшући засмеја се, а њен смех зазвони као сребрни суд испуштен на мрам |
| n="39" /></p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се Мерсије.</p> <p>— Ти се смејеш, а ја... не знам шта |
| > <p>Друга нова, Мирсаде-ханум, насмеја се и рече:</p> <p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не |
| јући писма.</p> <p>И наједанпут насмеја се и рече:</p> <p>— У ова два нема ништа!</p> <p>— Како |
| ра код Фатме.{S} Фатма не плаче, завија се: проћи ће поред Џемала па да је не види.{S} Жена се |
| , тресе плећима, увија трбухом, превија се уназад, додирује теменом тле; исправља се, пуца прст |
| Емир као да не стаје на земљу, и извија се као змијица; и има глас као <hi>неј</hi> то јест дер |
| му рамена, с феса челенка трепери, сија се као сунце: бубњи и зурне разлежу се по свој махали ( |
| ка, <pb n="285" /> тешка њена коса сија се као злато и пада у бичевима по мокром столу и мимо њ |
| је теме.</p> <p>Нурије изиђе, а муфтија се закашља; кашљао је дуго, зацењивао се као деца у вел |
| упа халке или звекира на капијама, која се с времена на време чула и одјекивала тишином; неке к |
| м неуздржану струју новога живота, која се просто и очито види у организму ових пробуђених ство |
| } То је једна богата енглеска Мис, која се, видела сам, потуца по земљама као што је наша, трош |
| па на капији пре девет, и робиња — која се налажаше око капије да не би гости чекали — отвори: |
| као што је Господ...{S} Нема душе која се не би од тога бола уплашила и која се не би пред њим |
| а се не би од тога бола уплашила и која се не би пред њим поклонила, осетивши у себи</p> <p>--- |
| иповетку коју сам чула у Арабији и која се зове <hi>Лончарев Бог</hi>?</p> <p>Био један лончар, |
| >То рекавши, она пљуну у лице кћер која се бејаше подигла да их моли.{S} Фатма се не онесвести |
| асладише њиховом забуном и љубављу која се опажала чак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изи |
| љена је, уплакана. „О, нека плаче, нека се никад не утеши!{S} Растаје се с другарицом, остаје с |
| густи; опет... видеће га.{S} Или, нека се она налази уз капију и нека се капија отвори баш кад |
| а се не огрешимо; а она, моја кћи, нека се сети оне пословице из буквара: „Два уха, једна уста: |
| то, раскошно одело и њин накит!{S} Нека се сакрију и Енглескиње и Францускиње, јер ће им оне ку |
| ли, нека се она налази уз капију и нека се капија отвори баш кад он пролази, те и он њу да види |
| ад могу хануме, могу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <pb n="167" |
| Умрла Фатма.</p> <p>Баба зајаука, мајка се онесвести, она тврда срца мајка.</p> <p>Он седе на м |
| оли мајку да јој опише тај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог те пита |
| етење кеса и везење чеврета.{S} Девојка се, истина, с момком не познаје, али ипак пита се, хоће |
| иф даде знак да ћути, ова млада девојка се уозбиљи и готово ни речи више не проговори.</p> <p>— |
| pb n="210" /> могаде, него паде, скљока се крај миндерлука као животиња...</p> <p>Како је почео |
| смеде питати што је невесела.{S} Тетка се расејано с њом поздрави, а она наједанпут рече:</p> |
| ирише земља и дрвеће...{S} Из комшилука се чује деф праћен зиловима, и певање једне чувене солу |
| смаче ћилим и отвори оба крила; а унука се опет подиже на лакат и погледа у башту; дрвеће је би |
| жене која јој је била своја, удаљавала се од онога који јој је био близу. „То је жена застарел |
| рком, и код ње се спремала, прерушавала се у просту стару кадуну, па од ње ишла сама тамо где ј |
| оли, због кога је ослабила, и пролагала се: сад слаже родитеље, после бабу: „Боли ме глава.{S} |
| но обично: дерњава продаваца разлегала се страховито, звали су муштерије млекари с јогуртом и |
| их, метала их од лица до доле, гледала се у огледалу изблиза, па се измицала, и опет гледала, |
| према светлости, и у засенак: огледала се.{S} Ето то је по избору.{S} Хаљину по избору а мужа |
| помирила се са својом судбином, предала се вољи Божјој.{S} Нико није ни слутио да је она аутома |
| : седела код куће, облачила се, гиздала се.{S} Загњури лице у њене ствари, што миришу на њу.{S} |
| /p> <p>— Ханум-ефенди, Емир-Фатма удала се за <pb n="266" /> лудог Осман-беја због вашег сина, |
| .{S} Фатма је врло поцрвенела и смејала се једним смехом који је личио па плач.{S} Она се тако |
| „Па.. ти знаш,“ рекла је она и смејала се. — „Ја не знам.{S} Кажи, молим те, каква?“ „Пијана.“ |
| ј: „Убио се Џемал-беј“, пошла, заљуљала се и пала...{S} Лекари дођоше брже но што би се очекива |
| и нашега Пророка, слободна: разговарала се с људима.</p> <p>— Зар би ти волео да говорим с људи |
| С другарицама је седела, и разговарала се, на Нурије-ханумину клавиру одсвирала је две стране |
| тамо, и седела би с њим, и разговарала се, и гледала би га у лице, у очи, целог, не као кроз к |
| је у кући Ибрахим-Хасан-бејовој, играла се с његовом јединицом!...</p> <p>Кад ова, помамна, одл |
| си била тешка, па си очекивала, питала се да ли ће бити син или кћи, и радовала си се; родила |
| <pb n="161" /> би се пробудила, сећала се, знала је да је он поред ње и била је срећна.{S} Уве |
| се загрејале, она се умирила, и осећала се уморна као после каквог напорног рада, и обузимала ј |
| ала главу да не гледа играчицу: стидела се од своје деце.{S} Ариф, у свиленој љубичастој антери |
| , под, зидови знају енглески; а стидела се да им каже да говоре што друго.</p> <p>— Ветар најја |
| ече одавно, али Фатма није чула: занела се гиздањем.{S} Виде суту и рече:</p> <p>— А кад ћете н |
| ненадила!{S} Јадна девојка!{S} Заљубила се у зета, зато што није могла бити с туђим људима.. „Ж |
| ут и у руку нене и родитеље, поздравила се с родом, и сад седи оборених очију, бледа и тужна, ј |
| о осећање, неисказан гнев...{S} Гневила се на мужа, називајући га у души злочинцем.{S} Она му н |
| и сама нерадница, па и мајка, проводила се, а за рад...</p> <p>Фатми би жао суте и свекрве, али |
| а душа нема година.{S} Моја душа родила се ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад после мене.{ |
| о тешко, почела је да виче, и пробудила се.{S} Свекрва јој не рече ништа, јер је била страшно з |
| м.{S} Овако никад“.{S} Та ханума чудила се и заклињала јој се да су оне биле тврдо уверене да ј |
| ревину, живела је међу Арапима, дружила се с цариградским највећим харемима.{S} Отац јој је рођ |
| ући она је у духу била нова, придружила се, у духу, њима, грдећи све што је старо, труло, нездр |
| грде је због Францускиње. „Пофранцузила се!“ Али, голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају |
| Сафет кад чује!{S} Поносила се, хвалила се.{S} И кад чује Ибрахим-Хасан-беј да му зет нигде ниш |
| ити да проведу мај на Јалијама; хвалила се <hi>неном</hi>; говорила је како њена мајка и сад ка |
| ут, кад је била врло млада, развеселила се пред неким непознатим ханумама, а оне су се смејале, |
| </p> <p>— Не, не, не!</p> <p>— Загрлила се?...{S} Да вам се дотакну лица? <pb n="79" /></p> <p> |
| Џемала.{S} Нурије само ћути, уозбиљила се; а кад кроз прозор спази Арифу, она похита пред њу и |
| - узела "прање" пред молитву, спремила се за молитву.</note> <note xml:id="SRP19120_N71">Турск |
| рех на челу дигнуте главе.{S} Променила се, остарела; кад у самоћи ноћу јеца, не помиње децу но |
| одинама, а сад није!</p> <p>— Променила се.</p> <p>— Ви садашње, чим се с пријатељем споречкате |
| едала у мужа, своју неприлику, и бунила се.{S} Али одрасла у строго моралној кући, <pb n="235" |
| бунила, прва за коју Ариф зна, побунила се — ћутањем!...{S} Фатма кроз прозор откиде један багр |
| уго, без суза.{S} Њена сестра поклопила се на јастук па јеца; и оне четири плачу.</p> <p>Чу се |
| муслиманку, верну кћер Ислама: помирила се са својом судбином, предала се вољи Божјој.{S} Нико |
| S} Несрећна Сафет кад чује!{S} Поносила се, хвалила се.{S} И кад чује Ибрахим-Хасан-беј да му з |
| p>— Око ти светло, ханум !{S} Испросила се Фатма.</p> <p>Она ништа не умеде помислити до то: „П |
| p> <p>њена петнаестогодишња кћи вратила се из шетње и за собом довела младића; и та мајка није |
| оговараху, друге је брањаху : осветила се Цариграђанину што је претпоставио жени мастику.{S} Н |
| алдрми и јурила према чаршији, спустила се и окренула према Хамидији, одатле, поред Бејаз-Куле, |
| S} Па питала је чак и за зета, одљутила се сасвим, и кад пођоше, она га топло поздрави.</p> <p> |
| све за њега: седела код куће, облачила се, гиздала се.{S} Загњури лице у њене ствари, што мири |
| апут слушај, једанпут говори.“ Намучила се с неваљалцем, те ће знати ценити честита човека.“</p |
| једном грдила сина злочинца.{S} Плашила се и опет се радовала луткама и играчкама.{S} Док се је |
| азговарало се, пљувало се, и — завршила се седница.{S} Док год је седела, осећала је оно што об |
| нско, једна невестина рођака: прерушила се у човека“.{S} Кад Енглескиња седе, Францускиња рече: |
| двратност.{S} Откуда то сад?{S} Дотакла се лептира, а с његових лепих крила опао прах...{S} И к |
| О, кад би је могао видети он!{S} Обукла се у црвено, на глави јој зелен калпак, седе крај свекр |
| чудише.{S} Обучена, накићена, осмехнула се, а ништа није рекла.{S} У оној њеној мирноћи, нене ј |
| езима, опкољеним високим зидовима, чула се свирка и песма: хануме <pb n="278" /> још нису спава |
| е и руке, и ноге, босе.{S} Из предсобља се шири дим од омана; кроз комарнике се виде три постељ |
| уназад, додирује теменом тле; исправља се, пуца прстима, подврискује, преврће очима, раскалашн |
| оме стиху видела Бога, и пљуну — замрља се реч <hi>Бог</hi>; па тада једним скоком дође до кафе |
| p> <p>Трећа, најмлађа, болесна, закашља се сухим кашљем, па рече:</p> <p>— Слатке хануме, да чу |
| раво сунца ни ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму и Мерсију од тога сухог кашља обузе хладноћ |
| ена, ваздан неочешљана, а у вече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој „Бујукбурунлија“... да му ј |
| вела, а она је није ни видела.{S} Чешља се француски, облачи турски; у кући јој је намештај и ф |
| , а Мерсије рече:</p> <p>— Туђим сузама се смејеш.{S} Грехота! па узе једну кесицу пуну хартија |
| вот неговала.{S} И плачем.{S} Међу нама се нађе дете.{S} То је крв Џемалова и моја, али то је и |
| {S} Како су њих двоје заједно, робињама се непрестано чини празник, и сваки час се издвајају и |
| ици кокетују с пролазницима, у лађицама се шале с продавцима воћа и халве, и с онима што чисте |
| школована, начитана, слободна, с људима се разговарала и кад је била млада, с народним чешљањем |
| нануле слушкиња, доноси се вода, узима се абдест, клања се.{S} И у највећем очајању, Џемал-беј |
| , негде белим као од платна, над којима се у небо дижу црни кипариси и олеандри пуни црвенога ц |
| киње и црнчићи и турски мушкарци којима се још допушта да иду у женски хамам...</p> <p>Људи се |
| имер многима, било је и таквих с којима се једно време није хтео нико дружити. „Данас, оне ми л |
| куће и окретоше се: нигде никог, а њима се чинило да за њима иде <hi>он</hi>.{S} Само робиње, и |
| ују сребрну коњску оправу, а према њима се сијају коњи сасвим врани, танких ногу и мале главе, |
| е башта; од дугачке сенке олеандра њима се, час-по, учини човек; с оне стране зида обраслог у в |
| е људе, организаторе револуције: с њима се разговара и договара, она им ради.{S} А Емине-Семије |
| у оне што и мушки, другови...{S} С њима се спрема за испите... мора радити, јер тетка може оста |
| ој отац?{S} На њиним свадбама међу њима се прошетају и људи, а оне, по неке, метну на главу — џ |
| зе у поље, нарочито жене, и на изворима се умивају, да подмладе лице, и старе и младе...</p> <p |
| или, њена култура <pb n="258" /> прима се с резервом.{S} Само кад је познаду.{S} Али, колико ј |
| S} Ту је Мерсије.{S} Кад је виде, Фатма се изненади, и истрча се са узвиком:</p> <p>— Шта ти је |
| <p>Уместо да јој нешто одговори, Фатма се приљуби уз њу.{S} Обе се замислише.{S} Дубоке Емир-Ф |
| ки.{S} И ако је с њом врло често, Фатма се увек смејала на сваки њен енглески узвик, па сваку њ |
| p> <p>Кад је виде бледу као смрт, Фатма се препаде да не добије напад, те отрча по мокар пешкир |
| су му очи!“ виче узбуђено робиња; Фатма се загрцну од смеха, а Мерсије вели: „Лепе, али... плав |
| воје мужеве у скут и у руку...{S} Фатма се обукла у нову плаву свилену хаљину, коју је добила о |
| но што су јој обукли чаршаф...{S} Фатма се пред Мерсијом радовала; а кад пођоше пешице, њој се |
| ко у море и чинио се као лађа.{S} Фатма се радовала, чинило јој се да некуд путује, и ако море, |
| Мадам Аристид и њеним кћерима.{S} Фатма се изненади кад не виде с њима Мерсију, и први пут узе |
| ејаше Мадам Аристид с кћерима.{S} Фатма се сети последњег гостовања на Јалијама: онда је била, |
| се час-по заплави између кућа.{S} Фатма се прибија уз Мерсију као да не би била сама Њој се, и |
| ом руке и ноге готово укочене.{S} Фатма се тресе, одскаче од постеље, стара је притискује не пи |
| се бејаше подигла да их моли.{S} Фатма се не онесвести кад изгуби мужа, а кад чу како је грди |
| ој другарици. „Сузе, сузе, сузе.“ Фатма се насмеја, а Мерсије рече:</p> <p>— Туђим сузама се см |
| SRP19120_N41" />, рече Мерсије, а Фатма се у лицу промени.{S} Кад разви хартију, весела девојка |
| p> <p>Код ових речи Ариф пљуну, а Фатма се весело насмеја и одскакута да се преобуче, и да се н |
| .{S} Споља уђе загушљив ваздух; а Фатма се подиже на лакат, па кад виде мајку, насред софе широ |
| звикиваше робиња весело.</p> <p>А Фатма се неисказано обрадова, али, лукава <pb n="37" /> и неп |
| вани у Европу.{S} Тој хануми наша Фатма се много допала, па је хвалила синовцу.{S} Ја видех мом |
| ead> <p>Кад побеже из баште, Емир-Фатма се завуче под комарник несвучена.{S} Никад јој није бил |
| сам те слагала Сад ... он!</p> <p>Фатма се сад није могла претварати.{S} Прво се засмеја, па ок |
| сестрић, Мурад-Џемал-беј.</p> <p>Фатма се промени у лицу више него икад, а ништа не рече.{S} М |
| ад чује да сам заљубљена!“</p> <p>Фатма се брзо спреми и оде на софу, где су седеле њена нене и |
| “ намештајем, <pb n="54" /> Ариф-ханума се загледа и помисли: „„У ђубрету спава, царски сан сањ |
| именталну и монотону турску песмицу, на се засмејаше што певају турски, и запалише по цигару, и |
| , можда што је у гробљу, премда ниједна се и не сети где иде, да се спотиче о камење које је мо |
| поред Џемала па да је не види.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису више муж и жена — смрт их |
| а пешице.{S} Снаха му се зачуди, а жена се чисто уплаши: како ће њене кћери ножице по рђавој ка |
| ћути, јер не може да проговори, а њена се кћи смеје, да би прикрила узбуђење и необичну радост |
| </p> <p>— Што се бојиш?...{S}Од јасмина се не види капиџик искићен мертечким јексерима. <pb n=" |
| с овом сестром сестра само по оцу), она се удала врло млада, готово дете, и живела с мужем, мир |
| анум, јагње, хоћеш ли да спавамо?“, она се стреса, грози, у срцу осети страхобу... — смождила б |
| ноћи, кад осети да цела кућа спава, она се обуче у Ђулренгијин чаршаф и тихо изиђе из своје соб |
| чију и широка чела, висока и танка, она се Фатми, у сумраку, учини као Џемал.{S} Он!{S} Само ма |
| виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено повуче.</p> <p>Ариф-ханум је саслушала паш |
| Прошавши кроз предсобље, без шума, она се заустави код изласка и покри лице рукама, па се врат |
| а кућа опажа; од пре неколико дана, она се покаткад осмехне, а јуче се обукла и закитила.</p> < |
| пред собом, после толиког времена, она се заборави и засмеја се од радости, и, збуњена, не зна |
| .{S} А да јој је давала пуна недра, она се за њ не би могла удати, јер он би јој био брат од те |
| ити лудости.{S} Видевши га оваквог, она се промени, јер је имала неку необјашњиву <pb n="254" / |
| стајала за дуго, па кад чу наш ход, она се уплаши, прхну, и уместо да падне на врх смокве, она |
| и, мачке“.{S} Кад стара рече мачке, она се сети <pb n="44" /> сутиних мачака, Мавиша и Памука, |
| есничине ноге биле су се загрејале, она се умирила, и осећала се уморна као после каквог напорн |
| се с њене болећиве нежности отеле, она се полако, неприметно, отуђивала од жене која јој је би |
| е иде у позориште.</p> <p>И у вече, она се спреми за бал код госпође Нисим.{S} Очешља је једна |
| је изложили на углед као робу; али, она се удаје за онога кога јој је њено срце изабрало, па јо |
| чуна као отац, по закону...{S} Али, она се кајала...{S} Пролазили су дани и недеље, она га није |
| ндишту.{S} Кад су били у Ђумулџини, она се усхитила како није скоро; хиљаду успомена навалише н |
| га дана дође плима и сву је потопи, она се понова заборави, чак приставши на тајне састанке, ко |
| е чини да чује грозне кораке смрти, она се стреса, због тога се тресе, од страха да не умре.{S} |
| се колима приближавала њиној кући, она се радовала како никад, јер јој се чинило као да ће у њ |
| ом грдно великом јапанском лепезом, она се узе смејати како се деца смеју, зацењујући се. „Сине |
| .. <pb n="146" /></p> <p>Један дан, она се изгуби кад Џемал своју жену пред њом пољуби.{S} Пољу |
| чи?</p> <p>Што је више освајао дан, она се све више развесељавала; по кући је ишла пуна радости |
| но намештен и јединствено осветљен, она се збуни.{S} Ту је представљена Европа у миниатури.{S} |
| , смејала би се.{S} Али наједанпут, она се ућута... загледа се у један каик, који се с разапети |
| ставио жени мастику.{S} Напослетку, она се сад удала за правога племића и богаташа.{S} Само што |
| устаје, мисли: отац је не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имају кућу, европски |
| афет погледавши у кћер, па се трже: она се никад не заклиње у дете.</p> <p>Арифи се смрче.</p> |
| .{S} Око собних врата неко зашушка; она се трже; врата се већ одшкринуше и помоли се глава Ђулз |
| Фатме.{S} Али Фатме нема међу њима; она се још не одваја од Џемала.{S} Нурије само ћути, уозбиљ |
| “: зар јој не види кратку косу?!{S} Она се некад прерушавала и љубила жене, али није била љубље |
| о опростила.{S} Ах, сирота жена!{S} Она се хвали, поноси!{S} Знаш да нам жене причају како се х |
| не грди, слатка моја учитељица!{S} Она се само боји да није Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! |
| невеста прво јутро: крије очи...{S} Она се њима учини болесна. „Шта ти је, чедо?“ пита је нене |
| ету.{S} Преварио ју је луткама..{S} Она се сећа тога вука у овчјој кожи (како га она прозвала), |
| , да јој не изиђе последњи дах..{S} Она се мења у лицу и ћути, јер не може да проговори, а њена |
| тање траве и шум нечијих корака.{S} Она се слободи: „На капиџику је катанац“...{S} Месец просиј |
| ол тако брзо — после три месеца.{S} Она се на тетку не наљути; томе се њени још више зачудише.{ |
| и си јој била и кћи и другарица.{S} Она се теби јадала, ти си њој гукала, она је плакала, а ти |
| {S} То је била прерушена Нурије.{S} Она се ни у соби не разви.{S} Обе су говориле с Фатмом фран |
| о му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и притисну своје мокре очи на његово сухо ли |
| ећање, као да обамире, да умире.{S} Она се уплаши и скочи, али хтеде пасти, те се наслони на зи |
| вори у угаљ.{S} Сасвим се смрче.{S} Она се уплаши, и паде ничице.{S} Али одмах устаде.{S} И у т |
| обуче ћурак, он јој га придржи.{S} Она се овоме радује као оном поздраву на Јалијама, и што је |
| ле смо о Рамазану у мојој земљи.{S} Она се сећа час овога обичаја, час оне хануме, па јој је пр |
| дело.{S} Они су њој били страни.{S} Она се у сасвим друкчијем друштву креће.{S} У друштву стран |
| је болесници боље, неће умрети.{S} Она се развесели, и иђаше по кући певушећи, мислећи на Џема |
| е дира, смешаху се на њу лукаво.{S} Она се попово наљути, али се брзо поврати и растужи се.{S} |
| не учи.{S} У њеној земљи пакост.{S} Она се сети неких типова.{S} -Једна мало млађа од ње а још |
| ти си јој купио турску антерију.{S} Она се тебе боји, па зато пред тобом једно мисли а друго го |
| верујем...{S} Негде је у послу.{S} Она се брзо врати у собу, па сакри хаљине и накит: кад се в |
| им смехом који је личио па плач.{S} Она се тако смејала увек кад је врло узбуђена.</p> <p>— Па |
| ти, завлачи се у бокоре, у жбуње, — она се завуче у један луг од јасмина, и да не би пред мушки |
| има: „О, ако умре!{S} О, ако умре!“ Она се овој снаси врло радовала, већ неколико дана била је |
| а сам га на глави." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, као малочас, јер зелен калпак снивала је че |
| о више: сви смо, Богу хвала, живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема нек |
| и о томе је њој отворено причала, а она се љутила и гадила.</p> <p>Пролазиле су године, од слаб |
| Мадам поцрвене и слеже раменима, а она се окрете оној Енглескињи први пут дошлој у Турску, и р |
| мушким пољупцем пољуби је у уста, а она се сад не опи као од пољубаца оне две жене, Францускиње |
| е,“ рече јој трећег дана Мерсије, а она се застиде што је „ухваћена у тајни“. „Ти си се понова |
| ше очи на затворен сутин капиџик, а она се не растужи: њеној мајци срце је казало да ће се поми |
| /> узвикну Нурије улазећи у собу, а она се трже и застиде, па насмејавши се загрли суту.{S} Пос |
| муфтија лупну звекиром у капију, а она се полако поче да отвара. „Има ли кога?“ говори муфтија |
| у Фатминој мајци и испитивале је; а она се све више и више хвалила што је кћер удала за царигра |
| типкаше за образе и падаше на њу; а она се брањаше, испрва молећи, после љутито. <foreign xml:l |
| акав поклон од дрвета или камена, и она се побунила, прва за коју Ариф зна, побунила се — ћутањ |
| јој сину једна мисао, врло лепа, и она се зарадова:{S} Ариф-хануми ће говорити за Џемала и Фат |
| ћи, променило јој се расположење, и она се љутила, не на пашиницу, туђу жену, која је гледала д |
| о дах лета, — лето издише, умире, и она се не растужи него задрхта од некаквог потајног страха. |
| коси, не остаде јој непољубљено, и она се збуни и више га не упита, зашто му је мајка несрећна |
| ле свучено небо.{S} Први снег.{S} И она се овом живописном, веселом сликом развесели.{S} Али, н |
| е постала женом, и нада му се.{S} И она се у њ лудо заљуби, заборављајући да је жена, да је мај |
| и ако не свира на клавиру.</p> <p>И она се младима и странкињама све више душом приближује, и к |
| е се види све море и цело небо, али она се не сети друге лепоте до оне у њој..{S} Остаде дуго, |
| бе бих продала, да му купим њу, али она се не купује, није робиња.</p> <p>Па оде њему и узе га |
| нцускињу, нарочито Францускињу; али она се изменила.{S} Оно, да пију код њих и жене, готово је |
| кад она не сме код мртваца?{S} Али она се њој није чинила мртва, него као да спава с отвореним |
| {S} Њена љубав је сасвим свежа, јер она се није с њим састајала.{S} Онај један ноћни састанак у |
| е не знају да он истину говори, јер она се пред њим претвара...{S} Она је жива и весела, и зато |
| а Бог да је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније осмехну.</p> <p>— Ја њој не могу ништа; |
| а га не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се болно осмехну.</p> <p>— Страст, моја кћери...{S} Да |
| ли, док би се ти спремила...</p> <p>Она се врати у своју собу нерасположена; али се брзо развес |
| .{S} Иди.{S} Ја ћу чекати...</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— Има ли смисла да идем на весеље ка |
| p>— Тејзе, ја ћу молити оца.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— О, кад би смела!{S} Срамота те да |
| ене Нурије-ханумине врснице.</p> <p>Она се загледа у Арифу, и кроз главу јој сину једна мисао, |
| т загледа у дубоке лепе очи.</p> <p>Она се сети што је тако гледа и рече:</p> <p>— Слатка тејзе |
| ћу да је љубим као вереник.</p> <p>Она се наљути.</p> <p>— Сматраш ли ти моју кућу за честиту |
| ди на бал код госпође Нисим.</p> <p>Она се зграну:</p> <p>— Зар сад кад сам немирна како никад |
| у, ти си јој ишла сваки час.</p> <p>Она се промени у лицу, обори очи, али ништа не рече.{S} Сва |
| помисли нешто. <pb n="34" /></p> <p>Она се малопре смејала кад је видела лудога Соломона, а сад |
| дотакну лица? <pb n="79" /></p> <p>Она се закикота, и говораше :</p> <p>— Не, не, не! него... |
| сети се њене везе.{S} Мислила је: „Она се заборавила, али није мајка...{S} А ја, несрећница, м |
| љено белим широким кругом; слика Солуна се видела кроз врло танку маглу, а Олимп је личио па је |
| доноси се вода, узима се абдест, клања се.{S} И у највећем очајању, Џемал-бејова мајка, жена и |
| овек...</p> <p>Она слуша свекрву и мења се у лицу: како сад да не пости, кад је постила дететом |
| , па, као у сну, не могаде...{S} Робиња се не миче, а она изненада скочи, потрча, па као кокош, |
| b n="88" /></p> <p>на хаљини.{S} Робиња се увуче под њен комарник, и утишаваше је.</p> <p>Пред |
| ирај ме... спава ми се.</p> <p>И робиња се свуче па леже.</p> <p>Тишина, само се чује шадрван, |
| нуми хаљину.</p> <p>А Мерсијина црнкиња се зацени од смеха, после рече:</p> <p>— Слатка кјучук- |
| к каже „Елиз, очи моје“.{S} Францускиња се узе разговарати с Мерсијом, а Фатму опијаше њен особ |
| једну лепу Рускињу, а једна Францускиња се насмеја и изусти: „Тако упоређење умела је наћи само |
| " /></p> <p>Затвори га, адресова га, па се сети шта је писала.{S} Овако отворено...{S} Госпођиц |
| е за мртвачким сандуком најмилијега, па се све утиша...</p> <p>Необични путници спустише се код |
| о је синкопа.{S} Крв дошла до мозга, па се вратила не нахранивши мозак ..{S} И онда јој се учин |
| доле, гледала се у огледалу изблиза, па се измицала, и опет гледала, па носила огледало према с |
| а где пољубив мртву кћер не заплака, па се није чудила: умрла „отишла у Зелене Баште“; али није |
| ву у везу, повади игле из комарника, па се провуче, леже; робиња састави платна иглама.</p> <p> |
| е куће.{S} А можда је она све знала, па се пред њим претварала.{S} И она уме да лаже.{S} Оно ве |
| н; прошло десет; Фатма доцкан легла, па се успавала.{S} Кад отвори очи и виде на столу пошту, ч |
| ави код изласка и покри лице рукама, па се врати и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе у |
| рича своју историју као оним женама, па се вратише у салон...</p> <p>— Бејови, рече пашиница до |
| жљивице!“ узвикну и зашкрипе зубима, па се уношаше у лице женама; оне су мислиле да је какав бе |
| реко косе; направише гостима темена, па се повукоше у један кут.{S} Седоше...</p> <p>Бејови су |
| „Пашић, ханумин сестрић," каже она, па се непрестано смеје.</p> <p>— Срећа! виче Мерсије радос |
| а да јој је та тетка одавно болесна, па се спреми, и седе у затворена кола с робињом.{S} Два да |
| иња прво помисли да је то младожења, па се чуђаше што вичу, вриште; али кад он салете турске же |
| у Јасмин, другу Замбак, рече робиња, па се опет закикота, и раскопчаваше се да извади нешто из |
| бах, у оној великој соби без завеса, па се гошће завише и пођоше кућама.{S} Све ћуте.{S} Домаћи |
| се наже над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе се као да је пољубио мртваца и рече:</ |
| <p>Сву кривицу метне на своја плећа, па се погне под теретом: уместо да шкрипи зубима и да ћути |
| к је, поседеће с људима; два месеца, па се и то досади.{S} Досади!{S} Зар да му се досади?{S} Њ |
| </p> <p>— Несрећа! промуца пашиница, па се спусти на ивицу једног шареног сандука, уз собна вра |
| урије поче пецкати за Мадам Аристид, па се жене, све осим пашинице, на то пецкање, дирање, лука |
| ли да јој је син као други пут, луд, па се боји његове вике, да жену не нападне ножем; те је по |
| е да је когод не опази.{S} Виде све, па се повуче у ненину одају, намести око на кафез... „Џема |
| само оно једно.{S} Сестре чуше све, па се грожаху, стресаху покривајући лице рукама: тетка у д |
| мужем...{S} Он је допрати до капије, па се одмах врати жући, а она уђе у двориште, или у један |
| ста на руку, он хтеде да је омилује, па се трже и брзо приђе мајци:</p> <p>— Добро дошла, мајчи |
| ј, муж Фатмин: очи му се закрвавиле, па се склапају, коса се разбарушила, пала по челу, фес се |
| рву ноћ?“ И дођоше јој чисто немиле, па се трже: прву ноћ се иде најмилијима; и она је требала |
| > <p>Ту осташе до три часа по подне, па се, овако обучени, укрцаше у један велики морски брод з |
| емал је отишао од куће још по подне, па се више није вратио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он |
| .</p> <p>И метну своје усне на њене, па се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је |
| купују — телом.{S} Нису изобличене, па се праве поштене и неће у кућу „непоштеној".{S} Није ми |
| пашиница, њена сестра, млађа од ње, па се она с пашиницом тужно погледа и тужно се на њу осмех |
| нешто једна другој на ухо, пусте се, па се лупе у груди као да су неку велику штету учиниле, и |
| осети увређена, понижена, побуни се, па се трже: прашта, прашта, све прашта кад се ради на бољи |
| ави поздрав и од ње, и од Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бело, са као снег белим мусли |
| макла с главе чаршаф и скинула пече, па се жури.{S} Сва претрну: „Зацело тетка умрла".{S} Не см |
| Беледији...</p> <p>— Наши уче, уче, па се толико преуче да не могу вршити посао, те доводимо с |
| нада?{S} Што не јависте? узвикиваше, па се с ханумама изгрли, истапка, ћерке им измириса, ижљуб |
| и робиња је знала да се она то шали, па се опет закикота, зацени се од смеха, после рече:</p> < |
| доведох лепу хануму: она пиво попи, па се опи!...{S} О, певала ми је.{S} О, звецкала ми је чам |
| зе, ништа не помаже: отиде с вечери, па се врати ујутру, весео.{S} Испрва ретко, у два три месе |
| ује само како говори, не шта говори, па се смеје, смеје.. „Француски као Француз!“ шапће Мерсиј |
| ано мрзим, и молим Бога да те умори, па се уплашим да ме не казни, да ми уместо немилог мужа не |
| вој тузи, она заусти да каже сестри, па се уздржа. „Смејаће ми се.“ Нађе разлог да би себе изви |
| брзо устаде.{S} Хтеде одмах читати, па се трже: неумивена је.{S} Пошто се на двоје на троје ум |
| Ноћу тишина, нигде никога на улици, па се чини да и по кућама све живо спава.{S} А оно није: у |
| аво, било ме страх за живот, заврши, па се презриво насмеја.</p> <p>— А да ли бисте волели да н |
| ницу —хвала ти!“ Тад иде у комшилук, па се хвали као ниједна мајка: „Зет ми још није у кафану о |
| Зар од мужа?! узвикну она с чуђењем, па се насмеја.“</p> <p>К њој полете Нурије:</p> <p>— Емир! |
| ешке, и увек знам кад коју направим, па се све више збуњујем, а оне... о, да, оне се чине невеш |
| а...{S} Он је опазио да га не волим, па се узео проводити као младић: мене је остављао саму код |
| тите ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој тајни разговарам.{S} А ви, мисл |
| роз једна вратаоца, она пође за њим, па се сети теткиних речи: „Што се кроз прсте гледало невес |
| } Најпосле га добих, једва, с муком, па се удадох за човека широких погледа, који од жене не пр |
| , и чисто подбулу, с увезаном руком, па се застидеше.{S} Свекрва устаде и оде, а она сути рече: |
| е шта у њих има: задовољи се једном, па се жени другом; прва, која га толико воли, у љубави доб |
| ће кључ; од обале ми се учини котао, па се тек поче дизати пара као с кључале воде у зиму, и на |
| ажена, као да је ишла на седмо небо, па се отуд вратила.{S} Напослетку, можда је и боље овако; |
| S} Боже! — заврши погледавши у небо, па се закашља, белу свилену махраму метну на уста; кад је |
| че, само брзо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и рече:</p> <p>— Мајчице, ја ћу да позовем жен |
| дно дугачко шиљте несвучен.{S} Мало, па се ухрка.</p> <p>И сад се пробуди тек сутрадан ујутру.{ |
| ној кући све се устумарало.{S} Мало, па се и унутра утиша као напољу; а хануме се разузуриле, а |
| решне мисли... „Туђе људе не виђамо, па се заљубљујемо у оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе |
| о није он! викну промукло и страшно, па се заљуља и паде...{S} Око ње се скупи сав харем, и ота |
| ишла у Цариград с једном Енглескињо, па се опет вратила у Серез.{S} Како јој је она мила другар |
| ледала, забезекнута.{S} Он опази то, па се осмехну и благо рече, како је обично говорио с децом |
| не јасан жар, па по жару буде пухар, па се то претвори у угљевље, а угљевље у пепео..{S} Не мог |
| и: „Мурад-Џемал-беј чистио револвер, па се случајно ранио...“ Па похита сестри.{S} Она је била |
| етета! рече Сафет погледавши у кћер, па се трже: она се никад не заклиње у дете.</p> <p>Арифи с |
| слушкују: прође стражар, залаје пас, па се све утиша.</p> <p>— Сирота моја Емир! рече болно Нур |
| ичка кћи. <pb n="98" /> Где је брат, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi>Гром</hi>.{ |
| -ханум? рече црнкиња улазећи у собу, па се закикота.{S} И кажу да је леп тај француски језик, а |
| се, слива се у дивну мраморну вазу, па се прелива и пада у басен, који би се за час препунио д |
| а опраше руке у и уста на абдеслуку, па се вратише на софу да пију кафу и пуше.{S} Једнима је, |
| ише с једним младим бејом, у Скопљу, па се опи брже но други пут, и још учини нешто што дотле н |
| качу и згледају се; хоће да ослушну, па се трзају: крију нешто од ње ..{S} Вече прошло увелике, |
| да јој је тамо све што има на свету, па се трже и оде у Нуријину собу за рад, и поклопи се на д |
| шљен, невесео, мучен својом страшћу, па се трже јер срете оца и брата; мало даље, срете мајку, |
| смехнуше и лукаво погледаше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и загледа се у ов |
| „од земље темена“, с дувком на лицу, па се усправи и стаде пред њом с прекрштеним рукама.{S} Св |
| ашиница.</p> <p>— Ах, да, рече Ариф, па се замисли.</p> <p>— Па нека иде у службу, у ћатибе, ре |
| мужа не путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима „халали“, опрости, јер — „смртни" су.</p> < |
| риле би код мртваца.{S} То помислих, па се уплаших да ме не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, а |
| , а к мени уђе отац.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да ми не може писмо прочитати : не зна...{ |
| и, и рекао би јој коју „слатку“ реч, па се трза, јер „то човеку не доликује”, чак ни кад је ота |
| , јелдрма, башјорти, алафранга...{S} Па се окрете жени: — Добро дошла, ханум!</p> <p>Она му брз |
| шиници остаде само леви бубрег...{S} Па се закла још један ован, жртва од Нурије: он се посла д |
| избезуми.{S} Хтела је да закука.{S} Па се спреми и оде једној својој рођаци, оде без питања, п |
| , осећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, хануме, из целог комши |
| ни кад се пред њом помене кошуља.{S} Па се сети шта им је причала Ајше-ханум, њихова суседа, о |
| је на њ мислила, од првог виђења.{S} Па се сети да га је била заборавила и у она два своја напа |
| ека, то јест само једне чочекиње.{S} Па се згади.{S} Прљав.{S} Да иде у хамам...{S} А где ће оп |
| а по свету, говораше Сафет идући.{S} Па се тек наједанпут окрете свекрви и рече:</p> <p>— Шта ј |
| а, и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе гледати у огледалу, и <pb n="158" /> видевши да |
| ign>, од чипака, шивену у Паризу.{S} Па се намириса по турски, то јест: пре но што ће се закопч |
| је, и давши му је, укреса жижицу.{S} Па се трже и рече:</p> <p>— Да угасим...{S} Цигару после в |
| дну поздравио и тако је погледао?{S} Па се покрије преко главе, да не чује пљуштање шадрвана и |
| } Шта ће сад овде?{S} Кога крију?{S} Па се сети оградног зида: никад више да је не види!{S} Ник |
| украла ханумино белило,“ каже она — па се обе засмејасмо.{S} Како хануме не говоре, и ми не го |
| г сата!{S} И ненине је очи гледале!“ Па се загледа у те очи као понекад у стихове из Корана, гд |
| д његових пољубаца...{S} Благо њој!“ Па се грабе која ће је послушати, и, додајући јој оно што |
| ви срећне жене, спасите Емир-Фатму!“ Па се прибра, устаде, дубока темена направи Енглескињама и |
| 5" /> за подизање своје репутације,“ па се, на своју срећу, уздржа.{S} Секретар ове будуће пред |
| n xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>“ Па се после кратког ћутања здравише теменима, све редом, п |
| бог његове лепоте, рече Цариграђанка па се засмеја, али јој смех није ишао од срца...</p> <p>По |
| биљно. — „Из Стамбола,“ одговори она па се смеје. „Који из Стамбола?“ рекох ја. — „Пашић, ханум |
| не француском језику, рече му сестра па се засмеја, поцрвене и поклопи лице на ђерђеф.</p> <p>— |
| Говораше с Арифом енглески.{S} Мало па се почеше скупљати чланови.{S} Кад су се развијали, ост |
| } Месец просијава кроз гране, и мало па се изгуби у каквом сивом или снежно белом облачку.{S} В |
| и чу се пас... „Гости!“...{S} И мало па се кроз авлију чу говор и оно стереотипно „има ли кога. |
| адовољна како није скоро).{S} Час-по па се Фатми учини да је у земљи где су од љубави умрли Ром |
| адског племића и богаташа.{S} Час-по па се расприча, како њен зет није као што су солунски млад |
| ла’“.{S} Али та „Францускиња“ час-по па се предаје вољи Божјој, јер верује у <hi>Писмо</hi>; и |
| им брдима и бистрим рекама, и час-по па се обрадује мору, кад се заплави између зелених брежуља |
| А ја, то писмо прво метнух на главу па се прошетах по соби, после га узех на глас читати.{S} Н |
| оца и мајку како је секла поморанџу па се посекла, и не поцрвене!{S} Ко зна шта је њега лагала |
| рвом месту за неки дан — мир.</p> <p>Па се поклони болесници, омилова јој погледима лепо лице и |
| с мужем, инжињером, чак у Каиро.{S} Опа се није устезала да каже странкињи због чега не треба д |
| о с њене стране, као њен преступ, и опа се избезуми.{S} Хтела је да закука.{S} Па се спреми и о |
| ућуте...</p> <p>— Не, децо, не претвара се цвеће у коров, па баш да је неко време у њему било.{ |
| Чујеш ли <hi>сабах</hi>?...{S} С минара се чује јутарње позивање на молитву, разлеже се и губи |
| ди: на капиџику је катанац.{S} С минара се зачу позивање на последњу молитву, а она несвесно по |
| рагана стеже бабу да је удави.{S} Стара се брањаше, и рече: „Ти си нешто лепо снила, зато си та |
| могу, нене, мозак ме боли.</p> <p>Стара се уплаши.</p> <p>— О, да хоће да се сване, да ми зовеш |
| <p>— Зар да те удам за пијаницу! прибра се он и рече. <pb n="275" /></p> <p>— Он више не пије, |
| ем кућу! (уместо да рече врата) продера се он и узе из џепа један нож да удари слугу.</p> <p>Ро |
| } Њихов ђердек је из баште, а с прозора се лепо види море и Олимп; над отворене шалоне наднеле |
| мичу.{S} Али, најпосле, старија сестра се усправи и рече:</p> <p>— Алије, ти можеш да спаваш!< |
| му се закрвавиле, па се склапају, коса се разбарушила, пала по челу, фес се затурио, дотиче му |
| врата неко зашушка; она се трже; врата се већ одшкринуше и помоли се глава Ђулзаде, црнкиње, ц |
| ml:lang="fr">Entrez!</foreign>“ и врата се отворила, и к нама ушао <hi>тај</hi>, и поклонио нам |
| .{S} Кад се Џемал врати, она седе, пита се с њим и рече:</p> <p>— Аман, децо, где сте?</p> <p>О |
| ина, с момком не познаје, али ипак пита се, хоће ли тога и тога.{S} Грехота је дати девојку док |
| , и искезивши беле широке зубе закикота се и похита да пољуби Фатми скут, ноћну хаљину сву у ве |
| ложењу испрати га.{S} А после, сто пута се покаја што га је испратила и сто пута рече: ако!</p> |
| адознало.</p> <p>Осман се намргоди: шта се то њега тиче?</p> <p>Његова мајка рече :</p> <p>— До |
| од страха јој сузе пресахле.{S} А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, грохотом |
| е једва чекала да се сване, да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фат |
| а Ариф-ханум, па те нове!{S} Читале шта се по Европи ради, па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће, он |
| читање љубавних романа; али кад чух шта се све по харемима пред девојчицама говори, ја одустадо |
| су уплакане отишле крај решетке: ништа се не види, само ишарана лица и руке, јер решетке су вр |
| их жена, заљубљених...</p> <p>— И ништа се није свршило.{S} Чини ми се да је почетак без свршет |
| кључале воде у зиму, и наједанпут ништа се не види, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као |
| викне, оно јој се отварају врата, пушта се у кућу; а кад се она већ развије и укућани јој виде |
| љубави; али он, засићен књигама, враћа се на љубав, почињући разговором, завршујући пољупцима. |
| је шадрван; вода му пршти у вис и враћа се, слива се у дивну мраморну вазу, па се прелива и пад |
| изиђе пред очи као жив.{S} Леп је, сећа се.{S} Погледа у Фатму и помисли: „Срећна!“ и обузе је, |
| се приближавало прво вече...{S} И сећа се себе уплашене од те вечери, свога сакривања у свекрв |
| е да спава с госпођом мајком.{S} И сећа се свекрвине нежности, и кад је једном грдила сина злоч |
| е хануме, па јој је пријатно.{S} И сећа се шта смо све спремали за ифтар.{S} После смо почеле о |
| ски.{S} Мондије-ханум започиње (и осећа се задовољна како није скоро).{S} Час-по па се Фатми уч |
| да се разговарају, француски.{S} Гошћа се жалила како јој је отац љут, како се врло бојала да |
| shly!</foreign> понови домаћица а гошћа се зацени од смеха гледајући је у њене стиснуте вилице. |
| ирила с Мондије-ханумом?</p> <p>А гошћа се наљути, извуче се из сестрина загрљаја и рече:</p> < |
| ику</hi> више ништа није било.{S} Арифа се била унела у хартију, заборављајући ко је писао, и д |
| ата.{S} Остаде жив, и после шест месеца се — ожени.{S} Кад се посече дете, рана зачас зарасте; |
| одобраваху то и смејаху се, а пашиница се бејаше променила у лицу и ништа не говораше.{S} Посл |
| ви тише пружајући руку.</p> <p>Пашиница се сад трже и рече:</p> <p>— Госпођо снахо, чедо, једва |
| као да не слуша Арифу.</p> <p>Пашиница се болно осмехну, а Нурије и Ариф рекоше:</p> <p>— О јо |
| жена, старих, младих, и седе, домаћица се спусти према њој на једно шиљте и опет узвикну: „<fo |
| е.</p> <p>Обе су врло лепе.{S} Домаћица се зове Зехра-Мерсије а гошћа Емир-Фатма.{S} Једна Турк |
| седе напуштених турских гробља, од срца се обрадоваше Рамазану, ноћним поселима, харемским весе |
| ругом ожени, да би стекао право. (Венча се с Нуријином робињом, па је одмах пусти.) Сад може да |
| ад је виде, Фатма се изненади, и истрча се са узвиком:</p> <p>— Шта ти је, душо?</p> <p>— Е, шт |
| била мотка за подупирање кошуља, умеша се робиња.</p> <p>Одавде одоше на баба-фингу, да гледај |
| овори француски цвркуће као тица, умеша се Фатма с љубављу према тетки и тој страној жени, доно |
| з!</p> <p>— А какве су странкиње? умеша се Сафет.</p> <p>— Искрене.{S} Да су као наше, ја се с |
| ноћу у башту... а дувао вардар,“ умеша се мајка.{S} Она претрну.{S} И кад је дувао вардар?{S} |
| ћи у њу ћутећи; и окрете се зиду, утиша се...{S} Ариф би мислила да спава да јој није охладнела |
| , али оне попадаше у море...{S} Побојав се да га неко из конака није видео, одмах узе весла и п |
| ала и од својих ноћних другова, не хтев се свући, он леже и заспа.{S} Мајка му метну хладан пеш |
| , а од родитеља је скоро отишао, оженив се и добив службу у Скопљу.</p> <p>Једно пролетње јутро |
| ен отац измаче се од ње далеко, ухватив се обема рукама за косу накострешену од страха.</p> <p> |
| <hi>Емир-Фатма</hi>! узвикну он нагнув се над унуку, која на једном шиљтету лежаше расповијена |
| уд да се вода бели усред бела дана, кад се сунце чини као какав огроман пожар!“ рече Фатмина ма |
| није дошла.{S} Прође много времена, кад се Ариф-тејзе сети да моли мајку да јој опише тај бол; |
| ет „као за пакост“.{S} Прође доста, кад се чу лупа на капији. „Теча!“ изусти, и ако јој срце не |
| ум ваљда није била ни до пола пута, кад се зби једна необична природна појава.{S} На небу се по |
| свекрвину собу.{S} И често се сећа, кад се једну ноћ сакри у метле, и они је тражаху до поноћи, |
| ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дубоко замисли или је брижна.{S} Понекад му се загле |
| а оца да не заплаче кад кћер удаје, кад се с њом прашта, испраћа је мужу.{S} И једна стара комш |
| е учини црн, после сив, а најпосле, кад се сасвим приближи, виде да је бео; једра су му личила |
| дно-пријатно, топло верско осећање, кад се год појави каква висока бела џамија или се укаже как |
| {S} Неколико пута, нарочито у вече, кад се море на месечини бели као какво снежно поље, оне су |
| ату жену, те кад је најзадовољнији, кад се осећа и сувише срећан, он се сети њених крила, па му |
| лико сам тамо лежала, не знам; тек, кад се расвестих, ја не устадох: падох у постељу.{S} Долази |
| — нисам „ухваћена““.{S} Понеки дан, кад се загледа мужу у <pb n="239" /> „овчје очи“, које она |
| еку ствар, невиђену!{S} Па и ствар, кад се купује, тражи се да се види.{S} Дао ме као неки покл |
| , при свести?! викну он наједанпут, кад се сети да тако говори с њим његова кћи, она која га до |
| “ шаптала је страсно у страсну ноћ, кад се дрвеће на месечини чинило као авети а пљуштање шадрв |
| Али зашто Фатма не чу бабу и мајку, кад се договараху, коме да јаве?</p> <p>— Јави, госпођо сна |
| кама, и час-по па се обрадује мору, кад се заплави између зелених брежуљака.{S} Зеленило траве, |
| нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешто пре ње тргло, пробудило, |
| оран.{S} Он поређује жену с мачком: кад се највише умиљава — огребе.{S} Тешко њој ако је удаду |
| ти у собу, па сакри хаљине и накит: кад се врати да не види да му се облачила, па леже.{S} Кад |
| S} Док је он кашљао, она је ћутала; кад се она спрема за плач, он говори, говори о времену, как |
| <p>А кад дође Мерсије, Фатми јаве; кад се састану, Фатма је загрли али не пољуби, и не помириш |
| ти, пити; кад имају у шта обући се; кад се за све други брине...{S} На мојој софри вечера не ра |
| реч каза да је весела <hi>само</hi> кад се опије.{S} И ја, замисли, невероватно, купих флашу пи |
| p>Кад помислим да сам испрошена!{S} Кад се сетим обележја!{S} У Цариград су донели и њега, то о |
| оваква несрећа, оволика срамота!{S} Кад се сети како се хвалила, дође јој у земљу да пропадне.{ |
| векова — западне књиге и жене ..{S} Кад се колима приближавала њиној кући, она се радовала како |
| сан.{S} Благо оном који воли!...{S} Кад се спустим, срећна, поред њега, пољубићу га у два плава |
| ћаше силно, дубоко, до лудила...{S} Кад се потпуно прибра, свесно бројећи лупање стражареве пал |
| а његова још само недељу дана...{S} Кад се рашчује, он неће смети изићи пред другове: исмејаће |
| и чочеци...{S} И Џемал изиђе...{S} Кад се врати, берберин и кафеџија навалише на њ мастику...{ |
| лира...{S} Одредише му Солун...{S} Кад се спремих за пут и зовнух настојника добара да ми да н |
| аши би нас дочекали и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати, она седе, пита се с њим и рече:</p> <p> |
| звати, јер су мислили да спава.{S} Кад се чу позивање на вечерњу молитву, <pb n="186" /> она у |
| и сестрића, и мајка није отишла.{S} Кад се нису сад помириле, чини ми се неће никад.</p> <p>А п |
| е разговара са синовљим гостима.{S} Кад се отуд вратила, била је врло невесела.{S} Пред вече, њ |
| <p>А пашиница сву ноћ пе заспа.{S} Кад се исповедала муфтији он јој је изговорно ово:</p> <p>— |
| и одмах гробље зарасло у коров.{S} Кад се попе на највиши врх града, што личи на последњи ред |
| није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене...“ Истрча, весела, да каж |
| лекар брже дошао и слободио је.{S} Кад се сасвим умири, лекар рече:</p> <p>— Откуд ви овде, ха |
| атим и веселим харемима разгали.{S} Кад се отуд, после неколико месеца, вратише, она не бејаше |
| и после шест месеца се — ожени.{S} Кад се посече дете, рана зачас зарасте; а кад старац, њему |
| е погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад се мало прибра, он тихо рече: „Ти си се нешто наљутила, |
| уже, и њиме ми истрља слепе очи.{S} Кад се прибрах, ја зајецах. „Тешко нама!{S} Тешко нама!“ ви |
| јој певам.{S} Размисли, сестро.{S} Кад се удамо: муж, деца, данас на Јалијама, сутра на Молосу |
| е у јашмак-одају, да се развију.{S} Кад се развише и чељад узеше остављати фереџе и јашмаке у ш |
| чувају више од очију, — чистоту.{S} Кад се сети да више није чиста, она заплака; па наједанпут |
| енине речи, двеста Госпођичиних.{S} Кад се чује какав <hi>дестан</hi><ref target="#SRP19120_N29 |
| тела казати, али ти оде...</p> <p>— Кад се удајеш за невиђено, како можеш да си весела! ...{S}И |
| готово, и ми смо несрећне.</p> <p>— Кад се понекад размислим како живимо... рече Мерсије.</p> < |
| Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио сутрадан, није знао да ли је вече или јутро |
| е, на доксату опраше руке и уста; а кад се вратише, софра дигнута, „софра-алти“ покупљен.{S} По |
| отварају врата, пушта се у кућу; а кад се она већ развије и укућани јој виде грдно лице не мог |
| нги, Ђултер, Ђулсу, Ђулзаде ..{S} А кад се оне некад скупе код неке на посело, па к њима уђе мо |
| тетки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи земзем из једне црвене чашице ка |
| радама са софама и кафезима...{S} А кад се стиже до близу Алаџа-Имарета, застаде се...{S} Коњи |
| лом који јој крије све лице...{S} А кад се та кола кренуше, из дворишта овога кућерка наврх Ста |
| же ни у Европи у суд, школу...{S} А кад се састанете после једног сата или два, милост.. још ве |
| глеза виски, у Турака мастика.{S} А кад се Турчин пропије, то је страшно, зато што је нама, као |
| кад однекуд дође, никад више.{S} А кад се врати у башту, и загледа готово сваку ружу, неодољив |
| пу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад се усправи, рече:</p> <p>— Било је сасвим мирно, срце к |
| р и кћери нежно као малу децу.{S} А кад се врати и виде отворена врата, узвикну:</p> <p>— Зар в |
| и му требало више времена.</p> <p>А кад се зави, њен муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, ханум, ви |
| имив уз врата златну лиру.</p> <p>А кад се Осман у собу врати, љутито рече:</p> <p>— Зарекао са |
| S} Необично осећање наиђе на човека кад се ноћу, у „јацију“, у ноћној тишини помеша глас какве |
| страха.{S} Она је пролетос осетила кад се рађало пролеће, и у њој је певало нешто, <pb n="112" |
| е.</p> <p>Вече у очи четвртка, дана кад се одводи невеста; трећа ноћ како траје харемско весеље |
| енутака кад сметне с ума Џемала, па кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт начинила!{S} Увек ј |
| чочекиње и кафанске девојке.{S} Па кад се ожене, они <pb n="51" /> не знају честито ни да прог |
| /p> <p>Како је страшна лупа у врата кад се очекује несрећа!{S} Као да лупа баш сама несрећа.{S} |
| се трже: прашта, прашта, све прашта кад се ради на бољитку, то јест на добру њене отаџбине.{S} |
| д се пева, да не прелазе преко собе кад се плаче.{S} Енглескиња је час-по нешто бележила, али А |
| и крв...{S} У мени се нешто прекиде кад се одвојих од Џиџи...</p> <p>12 новембра.</p> <p>Већ си |
| же, па настави:</p> <p>— Ах, шта је кад се чује и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не веру |
| се по мраморна коцка, куд се стаје кад се узима абдест.{S} Гледа: њен отац, сав у бело, <pb n= |
| reign>“ узвикну још срећнија Нурије кад се међу женама, сасвим развијеним, виде човек, мушко, д |
| .{S} Знаш, Мерсије, како смо волеле кад се коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја |
| гледају.{S} Али данас је било време кад се пада у сањарије и меланхолију: небо је прљаво сиво, |
| јака заиста чедних, и ако не црвене кад се пред њима изусте и такве речи каквих у нашим језику |
| реме измирили.{S} А како да се мире кад се нису ни завадили!</p> <p>У свитање, по танком сухом |
| веста.{S} Турске жене разишле су се кад се добро свануло, и пошто су одспавале сахат, два, обук |
| анка, ја бих бар узимала једно пиће кад се причешћујем.{S} Овако никад“.{S} Та ханума чудила се |
| испитиваће је, је ли покривала лице кад се на улици срела с човеком, па, ако му се учини да од |
| -хануминој кући прође месец дана, и кад се појави пун месец, бео и округао као сребрна тепсија, |
| ..{S} Груди јој се учинише шупље, и кад се из даљине зачу зврјање кола...</p> <p>У та кола, зат |
| ко обично плачу жене, за ситницу; и кад се ућути, нити ће јој очи бити црвене ни лице од суза н |
| hi>? „У њих ништа није случајно.“ И кад се Мадам Аристид и Мадмоазел Дарно окретоше да њу још ј |
| ском, и нико је не виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и робињом Ђулренгијом у |
| ма служила за пример: црвенела је и кад се пред њом помене кошуља.{S} А једно вече, <pb n="87" |
| мазан, он сам леже и устаје.{S} Али кад се сети шта је било, скочи.{S} Шта је све говорио и рад |
| њем чекао њен страсни девер.{S} Али кад се год вратила пријатељици, да се пресвуче и иде кући с |
| озбиљио, стидљиво, и опет поцрвени кад се пред њом помене кошуља.{S} Па се сети шта им је прич |
| сан Истока</hi>.{S} Како ће им бити кад се из тога дубоког сна тргну: да се не осете несрећне? |
| ек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу долазити до свести.</p> <p>— |
| неће имати према коме да подижу очи кад се моле Богу.{S} Фатма одлете на баба-фингу, <pb n="61" |
| Молосу — иду отворена лица.{S} Тек кад се неко у њих добро загледа, спусте пече...{S} Али шта |
| у дана не бих изишла: што да изиђем кад се не надам да ћу видети тебе?!“...{S} И он тај слатки |
| пије ..</p> <p>Освану четвртак, дан кад се води младожењи невеста.{S} Турске жене разишле су се |
| вот пролазан, да не смеће с ума дан кад се свила и кадифа замењује с неколико аршина памучна пл |
| ћи пријатељицу, Ариф пружи руке као кад се Богу моли, да јој она што скорије дође, па ижљуби и |
| јој каже благо, онаквим гласом као кад се спремао за извршење злочина: „Зејне-ханум, јагње, хо |
| нема суза, али није дигао главу као кад се праштао с ћерком на њеној свадби, већ је погнуо, и п |
| о не помаже.{S} Фатмину оцу је мило кад се каже да је на тој и тој свадби најбогатије био обуче |
| жу кад пође и дође, што му поливамо кад се умива, што му помажемо кад се облачи, што му палимо |
| је богата, ја деце немам...{S} Само кад се воле...“</p> <p>— Али кад просимо пријатељеву кћер з |
| ивамо кад се умива, што му помажемо кад се облачи, што му палимо наргиле, и што кад нешто тражи |
| у сналази само оно што му је писано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети. |
| олитву, а родитељи јој узели абдест кад се чу чагрљање халке па вратима.{S} Кад видеше пашиницу |
| амија узимали су абдест људи; а већ кад се чу позивање на молитву, по турским кућама, као уочи |
| ијима, као коња: како да држи главу кад се јаше, како да каса кад вуче кола; а овим ситницама ш |
| али ниједна не излази, да не устају кад се пева, да не прелазе преко собе кад се плаче.{S} Енгл |
| , ја га испратих у школу!{S} Осетих кад се нешто од мене откиде.</p> <p>1 рамазана, пред вече.< |
| на ће ударити у већи плач...</p> <p>Кад се исплака, она замоли муфтију да изиђу у другу собу.{S |
| зна шта, па сам се уплашила.</p> <p>Кад се зачује звонце с улице, сестре пребледе, па скачу и з |
| ој се да јој отежава дисање.</p> <p>Кад се отворише врата и указа се Осман-беј, на њену мирном |
| преобуче, и да се намирише.</p> <p>Кад се он врати, узеше се здравити грљењем и љубљењем...</p |
| један дућан, он продужи пут.</p> <p>Кад се врати кући, беше вече увелике.{S} Посрћући прође пор |
| па је више ништа не питаху.</p> <p>Кад се развише Туркиње и уђоше у салон, енглеске путнице за |
| ама, па некад воли ту усамљеност, некад се од ње стреса.</p> <p>Најпосле уђоше у једно бујно-зе |
| Тако бива, децо, али не увек.{S} Некад се изметне од човека пас; некад, где је расло цвеће, из |
| је је посвећена у ову тајну.{S} Понекад се засмеју и вичу, питају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али к |
| на.{S} Кад бисте се сад завадиле, никад се не бисте помириле:{S} Сафет-ханум ти не би ово опрос |
| ашто ми је овако?{S} Плакала бих, никад се ућутала не бих.{S} Мени се чини да су ми живци ослаб |
| би, после додирну челом.</p> <p>— Никад се нисам осетио толики муслиманин кад сам прошао поред |
| {S} Капиџик између наших дворишта никад се није затворио ни чивијом, а камо ли катанцем, па мак |
| да он, горд на своју мушку снагу никад се не би понизио да дигне руку на жену.{S} Зарези капиџ |
| ала по стварима и по ханумама; покаткад се чује неразговетан шапат, кад клече с рукама на прсим |
| сти, а оне, несвесне тога понижења, сад се разговарају, сад се навале на јастук и — заспе.</p> |
| них рукава, у уским гаћама, чупаве, сад се умивају, беле, чешљају, облаче, ките: доћи ће кући г |
| тога понижења, сад се разговарају, сад се навале на јастук и — заспе.</p> <p>Понекад каиком шт |
| е Зејне-ханум, он промени нарав.{S} Сад се каје, знам...{S} Тебе много брзо пусти, отиде му неи |
| увам као тајну већ толико време.{S} Сад се истрчах, опрости! говораше Сафет врло узбуђено: жао |
| свекрву никад није изишла овако.{S} Сад се бави са својим болом, па ни на шта друго не мисли.{S |
| Неће тако, душо; али ипак добро.{S} Сад се волите, и волећете се; биће деце, волећете децу; нес |
| ворим капиџик?{S} Кључ је у мене, а сад се немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, она отуд, нека ј |
| задовољан што је преварио госте; а сад се згади на ту лаж, те плати мастику и не попив је, па |
| ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се чак и заклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако не уч |
| по души), што се сад разговарају а сад се навале на јастук и заспе.{S} Опијума, који им је, ка |
| е као и друге народе — из романа, и сад се занесе умиљатошћу ове лепе жене која је пољуби у уст |
| чен.{S} Мало, па се ухрка.</p> <p>И сад се пробуди тек сутрадан ујутру.{S} Кад не нађе поред се |
| елеганције цариградске поздраве, и тад се окрећу, обе, и с пуно поштовања полазе пред њима, да |
| ам жена остане <hi>бош</hi>.</p> <p>Тад се окрете Џемалу и рече.</p> <p>— Сине, дај реч пред св |
| и Мерсије нико не зна:{S} Мадам Аристид се стидела да каже, а Ариф-хануми је било жао.</p> <p>П |
| људе и жене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да су |
| а, вели Ајше-ханум, црвенела је кад год се пред њом поменула кошуља, а није поцрвенела кад јој |
| ча, клопарање нанула, лупа сатара: свуд се спрема за ифтар.{S} А што се није окусило преко целе |
| де вода, бели се по мраморна коцка, куд се стаје кад се узима абдест.{S} Гледа: њен отац, сав у |
| и ништа није учила, није читала, никуд се није макла.{S} Нарав је примила <pb n="19" /> од муж |
| дговори, Фатма се приљуби уз њу.{S} Обе се замислише.{S} Дубоке Емир-Фатмине очи приковаше се з |
| стаде дуго, а кад отвори врата, из собе се осети мирис изгореле хартије...{S} Она задовољно зак |
| е нагнути једно другом...</p> <p>— Љубе се!!...</p> <p>— Лудост!{S} Ти мислиш баш толико...{S} |
| за које је чула да су као она, а праве се поштене...</p> <p>Али ништа није трајно, стално.{S} |
| ијатеља?</p> <p>— Нисам, мајчице; такве се ствари не казују ни брату ни пријатељу.</p> <p>— Ни |
| правила посету једна Цариграђанка, зове се Фахрије.{S} Да знаш како је <pb n="46" /> била обуче |
| долазила нам је једна Францускиња, зове се Мадам Ажил.{S} Да знаш какав јој је био шешир!{S} Пл |
| а музика, њено: „O, là, là!“...{S} Зове се Мадам Ажил.{S} Говорљива, смешљива:{S} Францускиња.. |
| и на арапског принца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да то значи <hi>жеља</hi> и |
| у, те казаше то слушкињама, и брзо, све се наредише око једног великог мангала и задимише: кад |
| ото, и муслиманско и немуслиманско, све се зачуди шта јој би.{S} Једне жене је оговараху, друге |
| го; а што се онако с њим гледала... све се гледају: девојке, и жене што имају мужа.{S} То гледа |
| зумбул која на јасмин, све на зној; све се измешало, и мирис и смрад; све гуши, заноси, опија; |
| задржаше, јер она није девојка.{S} Све се сврши за неколико дана, — одведоше је.{S} И старо и |
| осте на кућним вратима развијене, а све се са улице види.{S} Али ми овде дижемо скут на главу к |
| ај видела у Скопљу, рече Фахрије, и све се засмејаше осим Мерсије: како лекар рече „онај Мурад- |
| сад.</p> <p>Тишина, а по њиној кући све се устумарало.{S} Мало, па се и унутра утиша као напољу |
| ругарица.{S} Сву ноћ седеше; у зору све се разиђоше, осим те њене другарице...{S} Она леже с Фа |
| отурцима лако доћи у службу?</p> <p>Све се ућуташе и узеше мислити шта ће.{S} Дим се колутао и |
| екрва ју је гледала и плакала.{S} Друге се свекрве смеју, а ова плаче.{S} Новима и Арифи нико н |
| е стиже до близу Алаџа-Имарета, застаде се...{S} Коњи су нестрпљиво фркали и лупали новим потко |
| <p>— У Европи се сме с љубазницом, овде се не сме са женом!{S} Саме иду као..{S} У Цариграду св |
| си и олеандри пуни црвенога цвета; овде се појави хамам покривен маховином као ћилимом, онде се |
| исам у Солуну рођена и одрасла.{S} Овде се турске жене мало крију, ви то знате, драга госпођице |
| овде кажу.{S} У башти крај Босфора, где се под црним кипарисима бели какво породично гробље, ја |
| на, и у друштву својих сународница, где се врше сви прописи друштвених правила, правила истина |
| што бије с њених раширених зеница, где се чита један жесток бол, велики и страшан као што је Г |
| гробље под кипарисима, око текије, где се сваког четвртка чује молитва дервиша вртача, и међу |
| вет, свет ван Солуна, далеки Париз, где се родила Мадмоазел, и Мадам...</p> <p>Овакви разговори |
| још смо у <hi>старој</hi> Турској, где се писма „губе“.{S} И после, у кући где гостујем све ст |
| цвећем исцветалим као у рано лето, где се, између жбунова руже и јасмина, забеласа јашмак какв |
| ослаше га са службом у унутрашњост, где се упознадох с једном девојком, коју врло заволех.{S} С |
| седе и разговарају се о Цариграду, где се нису осећале пријатно, а сад им је све као нека дале |
| себи забаве, подсекавши косу...{S} Где се скупљали хареми?{S} Код мене.{S} Где су бивала весељ |
| ови него где су цариградске паше; а где се год састане са Солуњанима, ређа им имена зетових пре |
| ераше у Европу за чланак у новинама где се нашле речи <hi>звезда</hi> и <hi>слобода</hi>.{S} По |
| прекодан забрањено, премда има кућа где се рамазанских ноћи једе и ради, али не весели, јер, Ра |
| живота; а живот јој је: кућа, град где се осећа покрет харема, њено интернационално друштво, и |
| егде у буџаку, стоји котлић с водом где се хлади ракија...{S} А турске жене, које немају ашчике |
| едела ова путница и мирисаше наслон где се осећао некакав фини парфим. „Изветрило је,“ рече јој |
| ако би били срећни да су негде тамо где се ради и живи: дању да раде, ноћу да се шетају поред к |
| ане, па јој се чини да није у граду где се родила и одрасла, него негде далеко, у једном од њој |
| ту као пре.{S} Откад не говоре, а нигде се још не видеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чујем да ј |
| чимо европске језике кад не воле, стиде се да их чују у својој кући?“ Из сујете, да се каже да |
| јка те моли.</p> <p>Он се трже, застиде се: гласно је говорно, и оне су чуле.{S} Он је плакао.{ |
| шао.</p> <p>Она силно поцрвене, застиде се.</p> <p>— И сутра, и прексутра...{S} Ја ти не дам ви |
| ободна...</p> <p>Она не доврши, застиде се, и узбуди се.{S} Ариф, смејући се, рече :</p> <p>— Д |
| ав посао?“ и би му веома тешко, застиде се... највише од Фатме, и на њено велико изненађење, од |
| ко мени !...“ И он се покаја, и застиде се.{S} Али пошто му се учини да стид за ово не доликује |
| ам покривен маховином као ћилимом, онде се укаже текија опкољена гробовима као стадима, и мало |
| осете, ни страха, ни стида, и не узбуде се.{S} Оне причају да то чине механично, по навици, и д |
| <p>Од оних које Фатма врло воли најређе се виђа у Нурије-хануминој кући Ариф-ханум.{S} Дође све |
| {S} То је француска реч и значи... каже се неваљалим женама.{S} Али тако ти свега најсветијег, |
| ање.</p> <p>Стара, мало примирена, наже се над унуку, па је љуби и буди:</p> <p>— Отвори очи, о |
| длан.{S} Он јој пружи ратлокума, и наже се да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни мало |
| мајку, да их по азиски поздрави: и саже се те им направи од земље темена и пољуби их у скут и у |
| хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, метну чело на праг, после се подиже, прислони лице |
| кићених кандилима као звездама, разлеже се „Алла’ екбер“, и чудно утиче на оне који су очекивал |
| је јутарње позивање на молитву, разлеже се и губи у око...{S} Још непрестано је мртва тишина, с |
| смех.{S} С минара Алаџа-Имарета разлеже се „Аллах екбер“ и губи се у висину под плавим небом.{S |
| који вишаху над једним вратима, подиже се и, са сузама у очима, узвикну: „О, Шућур!“<ref targe |
| жена потчињена човеку, мужу.{S} Не може се разорити за дан што се зидало вековима.</p> <p>Он је |
| адића; али, као добра мухамеданка, трже се кад чу мујезина са минара једне оближње џамије.{S} В |
| не „слатке“ речи награди пољупцем, трже се као од уједа гује...{S} Зар пред харемима сме пољуби |
| ескиња од <pb n="129" /> ове слике трже се.{S} Свака је у положају како ју је сан затекао, гдег |
| И наједанпут, као да се расвешћава, узе се стидети: с мушким сама ноћу!{S} А никад досад није б |
| дршће од љубави, она од страха.{S} Узе се трести као у грозници, и да је умела мислити, она би |
| Донела сам ти његову слику, рече и узе се раскопчавати.</p> <p>— Не, слатка тејзе!{S} Ко зна к |
| хаљинама.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј узе се смејати с неизказаним задовољством и кроз смех говор |
| сад кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, с |
| а од венедика; потражише њену, а она је се сети: од танке паучине, на постељи је, ујутру, нашла |
| .{S} Он јој је муж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато што је била |
| , осећа ли да она на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он једну поздравио и тако је погле |
| је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла, и чак н |
| леда јој се у мило лице.{S} О колико је се зажелела!{S} Откад је на путу!{S} Била је у Серезу м |
| о изговорено, много му рече.{S} Предаје се Божјој вољи, и трпеће.{S} Само му је тешко од света. |
| сна: она је срећнија од свих нас, удаје се за човека кога је видела и кога воли,“ мислила је на |
| Ни овамо девојка из добре куће не удаје се увек за онога који јој се „лепо јавио“.{S} И овде је |
| ортака...{S} И она, сирота, мисли удаје се без ортака, за нежењена човека...{S} Побегла сам, је |
| ишући, и у души осећа неку тегобу: каје се зашто није и сам постио, па да сад с њима клања.{S} |
| аче, нека се никад не утеши!{S} Растаје се с другарицом, остаје сама у друштву где нико ником н |
| упи, промоли главу и искези зубе: смеје се на мене, и ја се насмејах на њу и рекох : „Што се см |
| што изигравају у Еден-Театру.{S} Смеје се, кад <pb n="91" /> зна да је теби по вољи смех, плач |
| „А ти си ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако си украл |
| ичега.</p> <p>Она слуша Мерсију и смеје се, али јој смех не иде од срца. <pb n="38" /></p> <p>К |
| и у Серезу, она, хладна и озбиљна, није се могла уздржати од гласног исказивања своје запрепашћ |
| 166" /> пити.{S} Како је њу видео, није се опио... већ толико месеца.{S} И пијанство је страст, |
| а собом довела младића; и та мајка није се на кћер наљутила, него је сву ижљубила: и опет кроз |
| ад ходи.{S} У његову говору и ходу није се видео темпераменат, ни енергија, него оно њино расно |
| га!“- сад помислише, а не рекоше. „Није се опио,“ мислила је мајка и <pb n="197" /> дрхтала је |
| шће вам Осман-бејове другове..{S} Крије се од њих што није...{S} Ох, не могу даље: срамота ме! |
| ж и драги један исти човек!{S} Не крије се кад га дочекује и испраћа, не стиди се кад из собе и |
| у, на софи, питале где је Фатма, Нурије се тако вешто правила да је весела, како не би умела ни |
| ше се од тога простог питања.{S} Нурије се прибра и рече :</p> <p>— С друговима... не верујем.. |
| исколачише кад рече : „Нож!...“ Нурије се стресе. „И револвер... има!“ И у томе се чу бахат: о |
| ловала бих његове хаљине.</p> <p>Нурије се сети његових ноћашњих хаљина и рече: <pb n="168" />< |
| ријатељем. <pb n="118" /></p> <p>Нурије се насмеја и рече:</p> <p>— Да га види..{S} Па добро... |
| жао што кроз два дана идем.{S}- Мерсије се растужи, и седе до ње.{S} У овој тузи, она заусти да |
| орти да сакрије то што мрзи.{S} Мерсије се насмеја и отрча у кућу, јер је одзва једна робиња.{S |
| наслоњачу и дубоко уздахну.{S} Мерсије се зачуди и викну, пошто се уозбиљи и погледа у небо:</ |
| дости узвикиваше „ашколсун!“, а Мерсије се наљути.{S} Да крије од ње, сестре и другарице; и реч |
| о уочи задушница, рече Фатма, а Мерсије се насмеја и рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="en">You |
| ну хладну крпу на главу и на срце, чије се брзо и јако лупање јасно чуло, поднесе јој лимун и с |
| е по харему разлеже пијано?{S} Друкчије се мисли уз деф, а друкчије уз пијано.{S} Што ниси закр |
| од мене, а наши људи њу не дирају, боје се да није жена некога странога посланика, некога из ди |
| ве у бело, час крај његовог дебла, које се непрестано пушило, час крај врха који је ударао <pb |
| шћући, она жмури и опет види небо, које се свакога тренутка раздираше на двоје, на троје, на че |
| {S} Пошто су сишле, пођоше к мору, које се час-по заплави између кућа.{S} Фатма се прибија уз М |
| а окићених поломљеним кафезима над које се надносе особите воћке пуне рода и дижу кипариси.{S} |
| точеницу, и узимајте њено писмо, у које се она сва уносила, непрестано гледајући душом вас, и в |
| има, где она ради, мисли, осећа, радује се и тугује, и где јој се сасвим чини да је на лађи, да |
| његове погледе, и кад су на њој, радује се, а кад падну на коју младу побуњеницу, плакала би.{S |
| .{S} На мојој софри вечера не разликује се од ифтара.{S} Кад каква господска свадба буде, по ме |
| је запали и повуче један дим, разгаљује се.{S} Данас не би тако.{S} Кад оде у своју собу, она ј |
| , тихо, па поступно оживљује, распаљује се, као дервиш у молитви; па подиже руке и прекрсти их, |
| фрчу.{S} У дворишту се ускомешало, чује се жагор и кикот, пригушен смех.{S} С минара Алаџа-Имар |
| тупа преко прага. — „Нема никога,“ чује се из дворишта женски глас и широм се отвара капија: от |
| ано је мртва тишина, само покаткад чује се стражарева палица, и једва чујан ход људи и жена; вр |
| да обраслог у винову лозу и бршљан чује се шуштање траве и шум нечијих корака.{S} Она се слобод |
| S} Од странкиња што у Солуну живе, неке се погуркују, кикоћу гледајући невесту у наслоњачи на с |
| ља се шири дим од омана; кроз комарнике се виде три постеље, али девојке и не помишљају на спав |
| хода, оне осташе да преноће.{S} Девојке се зажелеле једна друге, те седеше до зоре, разговарају |
| ромени се: сестре оживеше, Цариграђанке се развеселише, Ариф поста говорљива.{S} Она је била го |
| n="188" /></p> <p>Оне три Цариграђанке се гласно насмејаше видевши у њој, „новој“, конзерватив |
| тога, Нурије-ханум.</p> <p>Цариграђанке се непрестано смејаху, а она им, мало увређена, рече :< |
| ви; она прхну и паде на траву.{S} Мачке се са смокве смакоше, и хтедоше да је ухвате; али ми их |
| вету боја, које су трепериле, преливале се, долазиле једна с другом у склад према сунцу што је |
| } Пред мојим очима су расле и развијале се као пупољци.{S} Зову ме тејзе, зато што осећају да с |
| ом; но сву ноћ смо седеле и разговарале се, о њему...{S} Пробушиле смо зид, па смо гледале у су |
| мајка биле су као убијене, а претварале се, правиле се веселе.{S} Оцу је било страшно, а смејао |
| и: „Сви су око ње, разговарају се, шале се, она весела невеста...{S} Зар да јој је тај Осман-бе |
| вуци час дрхтали час жуборили, разумеле се речи, јецање, сузе, прсти су јој преко дирака летели |
| ре и Олимп; над отворене шалоне наднеле се нарове гране са заруделим родом, ловорово лишће у ба |
| на старе арије с веселим срцем; веселе се као да су освојиле свет, или као да су завладале твр |
| у као убијене, а претварале се, правиле се веселе.{S} Оцу је било страшно, а смејао се, пружају |
| из првих кућа, долазиле су јој, дружиле се с њом као пре, јер она је још „поштена жена“, и ако |
| rget="#SRP19120_N85" />.{S} И пролазиле се улице, уличице, лево, десно, узбрдо, низбрдо док се |
| е крупне беле гаћасте кокоши раскрилиле се и отвориле кљун, мало даље један пас наслонио главу |
| чини џамије много су се белеле и чиниле се неисказано велике; и њина кућа, бела, јако је одудар |
| е у саму свилу, у саму кадифу, накитиле се, силно се намирисале и дошле: да дочекају <hi>јенђе< |
| ало пешке, па ушле у трамвај, наместиле се иза платна а ипак печа нису дигле: отишле су к Депоу |
| маним друштвима!{S} А наше?{S} Упустиле се у политику трошећи се и физички и морално, не мислећ |
| у.“ Оне су то описивање чуле и наљутиле се.{S} Оне би волеле да их описују као Французи своје ј |
| гостујем, на једном је брежуљку одакле се види сав Серез.{S} Ја сам до сад седела код отворено |
| ађење свих он сам даде реч, и још закле се, у све што му је најсветије и као муслиманину и као |
| же и саже се, метну чело на праг, после се подиже, прислони лице на врата, и заплака...{S} Уз в |
| зубима грло, чинило јој се...{S} После се свега сваки час сећала и сваки час се бунила, у себи |
| свакој тој њеној сузи је он...{S} После се окрете и на прстима изиђе.</p> <p>У кући је некаква |
| одговорила, каменчићем, ничим.{S} После се осуђује: што није бежала?{S} Ако није могла побећи, |
| ње, настаје спремање за ифтар.{S} После се иде на молитву; са свих минара окићених кандилима ка |
| в уједно, па није колико моја...“ После се мало разгали: „Ја сам јој први.{S} С њим се познаје |
| другој у крило запаљене цигаре, а после се прскаху водом...{S} Гледајући харемска весеља година |
| !“ викнула је она запрепашћено, а после се грохотом насмејала и рекла: „Да сам хришћанка, ја би |
| аху дуго, ћутећи,<pb n="130" /> а после се опростише с њом и пођоше да се код куће одморе и при |
| не би био муж но варалица?</p> <p>После се уозбиљи и рече:</p> <p>— Ја ћу вам причати своју ист |
| две вечери, позвати гости.{S} Најпосле се осмели и изиђе пред хануме :</p> <p>— Ви сте, хануме |
| неравној чаршиској калдрми, и најпосле се зашло за угао једне старе џамије с чијим се минарето |
| обу на тавану, на баба-фингу.{S} Одатле се види све море и цело небо, али она се не сети друге |
| то бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и им |
| бично у Турака, би одмах.{S} Око спреме се не задржаше, јер она није девојка.{S} Све се сврши з |
| ријатно, а није опасно...</p> <p>— Чиме се лечи? рече Осман брижно. <pb n="245" /></p> <p>— Бро |
| а, закрчена је колима и светином: чалме се беле као висибабе, фесови се црвене као булке.{S} И |
| еца.{S} Она се на тетку не наљути; томе се њени још више зачудише.{S} Обучена, накићена, осмехн |
| Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим за своју срећу.{S} А кад мени дође срећа, |
| е ништа не може раздрагати; али, у томе се чуше звучни мушки гласови.{S} У великој соби селамли |
| мислим: „Она је жена,“ говори, а у томе се зачује његов ход.</p> <p>— Ето га! узвикне Фатма рад |
| е стресе. „И револвер... има!“ И у томе се чу бахат: оне скочише, и Нурије полете ка капији, а |
| свекрвом, није полудела!"</p> <p>У томе се чу кашљуцање: на ручак долази Али-Рашид-беј.{S} Стар |
| садише је.{S} Нагрну силан свет, разуме се жене, све незване, да је гледају: буле у чаршафима с |
| сватове.{S} А шта ће да види?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак и лице покриле, и излазе, п |
| се и унутра утиша као напољу; а хануме се разузуриле, али нису легле: онако уморне седе и разг |
| ни она бивша бела робиња.{S} Али хануме се нису могле више усхићавати, ни викати, ни пљескати; |
| десно, и прича јој све као другу, жене се буне против неравноправности с људима!{S} А шта да р |
| илима и пију кафу из филџана...{S} Жене се враћају из шетње, промичу мимо људе покривена лица и |
| о мрака, само певају као тице“.{S} Жене се погледају, и подсмевају...</p> <p>А кад дође Мерсије |
| отишао и не зна шта је кафана; од жене се не одваја; по кући се ори песма од јутра до мрака, с |
| куће, конаци, богатство?!“ Турске жене се погуркују, и одмах, врло озбиљно, питају што је Емир |
| курекаше петли на седалу, и турске жене се сневеселише: промениће се време.{S} А по турским мах |
| е обрисала нос деверичићу.“</p> <p>Жене се задовољно насмејаше.{S} Фатма узвикиваше: „Слатки, с |
| и смеје наш турски намештај!{S} На мене се смеје.{S} Како су нам веселе густе решетке!{S} Кроз |
| . ниједна преда њ да изиђе.{S} Код мене се продужавало гостовање: увек пуна кућа жена; мој син |
| да нам је даље слама од ватре.“ А нене се клатила, и метнула кључ на бућме, да га у недрима но |
| е сване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се обрадова и узвикну:</p> <p>— Иншалла’!{S} Сутра рано |
| ета овом мишљу и чудном милином, окрене се Мерсији, а она, видевши јој кроз густи вео само обли |
| етлуцаве жмираве звезде...{S} Из даљине се час-по чуо оштар писак кларинета.{S} На тераси, ноћу |
| све више збуњујем, а оне... о, да, оне се чине невеште.{S} Како би се наше жене смејале кад би |
| е друкчије ходе, оне друкчије седе, оне се друкчије смеју, оне друкчије говоре, оне друкчије из |
| м-Хасан-бејовима.{S} Кад је видеше, оне се изненадише и обрадоваше, нарочито Фатма. „Сад ћу јој |
| толике нове душе.{S} Оне не певају, оне се не веселе.{S} Оне плачу и дубоко жале оне своје сест |
| тма. — Појави се Исмаил-бејов унук; оне се подмигнуше.</p> <p>— Ко с десне твој је, Фатма, рече |
| рсон!{S} Ви сте видели ове жене!{S} Оне се веселе саме, оне спавају саме.{S} Ова силна ноћна ха |
| трава по гробљу, на измаку лета.{S} Оне се мртвих не сећају на гробљу, као што се не надају жив |
| та прсте на нози, и нешто прича.{S} Оне се погледаше и подсмешљиво осмехнуше, као да кажу : „За |
| ју као да су је први пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор и не погледаше у велико напуштено гр |
| {S} Је ли то случај или судбина?{S} Оне се воле, а сваки час се споречкавају као деца, ви то зн |
| тетке не рекавши ни „добро вече“, а оне се обрадоваше: пијан.{S} После видеше „да га не заноси |
| дна им објасни шта је то реформа, а оне се развикаше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а муж д |
| јуче гледам где једу кувано воће, а оне се не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко гле |
| д робиње.{S} Најчешће иду Арифи, па оне се враћају, а она код тетке остаје и „лежи по неколико |
| ла путнике и своју нене, и мајку: и оне се грдно препале — за мене. „И за шта све то?“ мислила |
| ашу Ариф-хануму Хилми-пашом.{S} Али оне се варају: ми нисмо за реформу харема већ за њихово уни |
| аборавиле за госте на ифтар!</p> <p>Оне се тргоше.{S} Нурије рече:</p> <p>— Алла’!{S} Зејнеб-ка |
| ад је унуке пољубише у руку.</p> <p>Оне се закикоташе грлећи бабу.</p> <p>— Мужде! узвикну стар |
| оте, нешто хоће а не знају шта.{S} Буне се, отимају се, беже од глупих предрасуда и опет им се |
| на побуњеник, то је нешто ново.{S} Буне се људи против стања у земљи, против неправде, али, жен |
| и.</p> <p>— И те с толиким правима буне се за право!</p> <p>— А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p |
| о слушају разговор жена о женама и буне се на уређење харема.{S} Фатма их подсети на Марсела Пр |
| епим, после ружним: и да ми реч, закуне се, па опет...{S} Кад видех да је изгубио лепу боју, да |
| ом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато што је била болесна, да се не уплаши, |
| ељици што се воли с пасторком, и код ње се спремала, прерушавала се у просту стару кадуну, па о |
| рашно, па се заљуља и паде...{S} Око ње се скупи сав харем, и отац јој...</p> </div> <pb n="100 |
| а, он као старотурчин, реакционар: пење се на јабуку...{S} Сакривен у лишћу, с јабуке је видео |
| не види харем.{S} Попушта вођице и пење се уз брдо, затеже их и скреће у попречне улице, тера с |
| дан замбак и један јасмин“.{S} А робиње се радосно смеју и гледају да је преваре да јој пољубе |
| иваху.{S} Улицом ври; продавци, Туркиње се враћају из шетње, Турци иду да узму абдест.{S} Њима |
| тек је ушла у петнаесту, а Францускиње се не удају рано као Туркиње, рече Ариф жустро и одсечн |
| кола, берберин угура у њих Џемала, попе се и сам и рече кочијашу да тера.{S} Обојица су ћутали, |
| !{S} Тек почеле да живе, а старе; старе се и родиле.{S} Ћуте, жваћу саказ, задремају, и заспе. |
| болестан, једва иде, сиромах, подупире се дебелом палицом; а ја помислих: комшија кад би нешто |
| ашно се смеје, пада на колена, простире се по поду, уједа своје голе мишице и пушта дивљачки гл |
| ене, поред толике слободе и права, боре се за слободу и право организујући женска друштва, удру |
| оловни врх минара; а ниже, далеко, море се тако плави као да је доле свучено небо.{S} Први снег |
| ући се и гледајући тетку.</p> <p>Сестре се насмејаше, а Ариф рече :</p> <p>— Можда сам се смањи |
| езања, ступајући на софу.</p> <p>Сестре се тргоше, уплашише се од тога простог питања.{S} Нуриј |
| /p> <p>Одмах ће бити и венчање!{S} Журе се Цариграђани, младићев стриц и ујак.{S} Фатми жао, ка |
| ивот?!“ па одоше на терасу.{S} С терасе се виде минара, кућни кровови, смокве, одеандри, залив, |
| Фатма; чучну крај њене постеље, наднесе се над њу и двапут рече:</p> <p>— Емир!{S} Емир!</p> <p |
| ве, и поређаше около шиљтета.{S} Донесе се софра; они поседаше и почеше јести прстима, ћутећи.{ |
| и пољуби је у уста, па се трже и стресе се као да је пољубио мртваца и рече:</p> <p>— Да зовем |
| иком, и свирајући њене мелодије, заносе се, надају се, чекају...{S} Шта чекају ?{S} Време стоји |
| љне што је „човекова душа помрчина“, те се кроз ту помрчину чак и не назире оно чиме су се оне |
| зама, али она му се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, ожени трећом.{S} Трећа му седе ме |
| а Госпођица; али њој је умрла мајка, те се није могла вратити у Солун, да, по уговору, остане у |
| је синчић некога европског конзула, те се савих да га омилујем, кад он мене штапом по глави, и |
| уров, вређаше је; али га она вољаше, те се прављаше да ништа не види, угађаше му, гледаше да га |
| > <p>Прозори су били широм отворени, те се чуо шум мора, видело котрљање звезда и месеца на њег |
| се уплаши и скочи, али хтеде пасти, те се наслони на зид.</p> <p>— Несвест! узвикну и леже.</p |
| агледам, и да се одмори...{S} Човек, те се од њега крише и сестре му од стрица: све имају љубом |
| ријатељ; нису се били видели одавно, те се изгрлише као жене.{S} Пријатељ потапка мога оца по р |
| ује коње: мушкој послузи је јављено, те се <pb n="110" /> сва склонила, осим коњушара, али он ј |
| b n="216" /> слушкињама дође смешно, те се гурнуше у једну малу собу да се исмеју.{S} Његов гла |
| {S} Али она удеси причање тако лепо, те се млада жена надала.</p> <p>Пашиница рече сестри:</p> |
| ратне куће крај мора, готово у мору, те се онима који у њој живе често чини као да су на лађи к |
| Шта те брига?!{S} Кад ја желим, шта те се тиче свет? <pb n="253" /></p> <p>Она с разбивеним ср |
| S} Али јој румен обли све лице Срећа те се на месечини то готово и не опази.</p> <p>— Дај руку, |
| сле ово неколико речи, он уђе у собу те се пресвуче: панталоне и капут замени антеријом.{S} Кос |
| ате ни бакарне аспре</hi>.{S} Кажњавате се за себичност...{S} Чувај ми кћер, отац, и опрости ми |
| езвана (домаћица је није звала), окрете се Госпођи Аристид и слободно турски рече: „Да су овде |
| > се смеје.{S} Кад дође до прага окрете се, готово се сасвим исправи и рече:</p> <p>— А јеси ли |
| рганом, гледајући у њу ћутећи; и окрете се зиду, утиша се...{S} Ариф би мислила да спава да јој |
| пак добро.{S} Сад се волите, и волећете се; биће деце, волећете децу; нестаће страсти, настаће |
| ије учинио — истуче жену...{S} Оставите се тога, Нурије-ханум.</p> <p>Цариграђанке се непрестан |
| не рече: „Идите у башту, децо, веселите се.{S} Нас ће веселити Ђулренги — певаће нам.“</p> <p>С |
| итве: да се молитвом умирите.{S} Молите се Богу, за Божју љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, а кад |
| е Фатма немирна, рече:</p> <p>— Махните се, хануме, политике.{S} Од ње хвата вртоглавица и људе |
| покорите.{S} Праштајте, децо, и мирите се.</p> <p>Сафет мало поцрвене, па нагло побледе, усне |
| } Кад сте с пријатељем у завади, сетите се кад вам је с њим добро било, па му се покорите.{S} П |
| о два млаза крви на снегу...{S} Немојте се, молим вас, смејати, кад сам ја оволико озбиљна.{S} |
| дсећао на њеног Џемала.</p> <p>— Ви сте се скоро удали? изусти радознало.</p> <p>Осман се намрг |
| от што се прикрила истина.{S} Кад бисте се сад завадиле, никад се не бисте помириле:{S} Сафет-х |
| шапћу нешто једна другој на ухо, пусте се, па се лупе у груди као да су неку велику штету учин |
| ануме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува своју велику љубав за нешто велико |
| њима срођено, што им је у крви, чега ће се оне ослободити тек кад дође ред да их завију у некол |
| а је често, и увек јој нене рекла да ће се удати.</p> <p>— Устани, монањо! што јој не кажете, б |
| м.{S} Срце <pb n="102" /> ми каже да ће се на добро окренути, лудо моје срце!{S} Јер мој отац п |
| је отера...</p> <p>Тврдо вероваше да ће се Зејна одмах вратити мужу, или бар долазити на састан |
| акост, он је у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити врло доцкан, па дотле ће ти отац лећи...{S} |
| д њима не забеле гробље...{S} Као да ће се подићи плоче и они ишчезнути под тим плочама...{S} А |
| поливен златом, а па средини као да ће се раздвојити, отворити, да се отуд појави један огрома |
| стужи: њеној мајци срце је казало да ће се помирити са својом суседом...{S} О то њено срце!{S} |
| тола устану и оперу руке и уста, она ће се одвојити с њим...{S} Обоје грозничаво чекају тај тре |
| од ње дању сунце, ноћу свећу, и она ће се осећати срећна.{S} То што ви толики богати муслимани |
| распуштеница.{S} Сад је слободна, па ће се удати.</p> <p>Ту страшну причу он саслуша готово мир |
| као много пута досада, провикаће, па ће се испавати, и сутра ништа.{S} А какву је борбу сама со |
| есну рукама и забринуто изусте: „Шта ће се, аман “ Нурије с времена на време окупи: „Алла’!{S} |
| цуски. — „Јесте, Емир-ханум; али где ће се ове наше срести са Жаном?{S} Биће довека Шоншете..{S |
| ...</p> <p>15 новембра.</p> <p>Да ли ће се у мојој <hi>Песми Суза</hi> осетити куцање мога срца |
| , годину.{S} Ране ти неће проћи, али ће се залечити.{S} Са залеченим ранама ми живимо, и смејем |
| сад да не умре, да остане жива: нити ће се љутити, ни туговати, волеће много — живот.</p> <p>По |
| ириса по турски, то јест: пре но што ће се закопчати, смаче кошуљу и намаза груди, грло и врат |
| м, биће праведна, ући ће у рај, састаће се с човеком кога воли.{S} Овако тужна, она у живот пос |
| ова слатка Фатма и њена мајка растрчаће се по кући: доливају шербет, испраћају га гостима.{S} И |
| ориће се,</l> <l> И нама бакшиш пружиће се;</l> <l> О, ако ханум има добро срце:</l> <l> Њезина |
| и турске жене се сневеселише: промениће се време.{S} А по турским махалама, пред вече је било ж |
| ој је он жив и није луд...{S} Отрезниће се, доћи ће јој, говориће јој тако слатко...{S} Робиња |
| <p>— А, ја да ти је буним!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им је овако честитала нека што има к |
| се кроз прсте гледало невести, замериће се жени“, и врати се.{S} Међу гостима су и две њене дру |
| ђе од врата до врата!</l> <p>— Помириће се, очију ми! јер, ето, то госпођа стрина куне.</p> <p> |
| евају:</p> <l> Кристал прозори отвориће се,</l> <l> И нама бакшиш пружиће се;</l> <l> О, ако ха |
| се брзо прибра и рече:</p> <p>— Вратиће се...{S} Обуци му се, чедо, госпођо снахо.</p> <p>Она, |
| ле, све с њим, досадиће му се, заситиће се.</p> <p>— Ах, слатка тејзе, он мени никад не би... н |
| обро срце:</l> <l> Њезина кеса одрешиће се...</l> <p>Бакшиш за песму и свирку добијају петнаест |
| ејовицу, и поче „други део“ игре: обрће се, лети, застаје, тресе плећима, увија трбухом, превиј |
| и дан учини већи од оба Бајрама: срешће се може бити с њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њ |
| ворише, такође радосно, гошће.{S} Гошће се развише.{S} Као укућанке, и оне су европски обучене. |
| без ове топлине и мириса!“ мисли и јаче се уз њу припија, диже јој ручицу и меће је на своја ус |
| своје усне на њене, па се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} М |
| ође к њој, да је убије, њен отац измаче се од ње далеко, ухватив се обема рукама за косу накост |
| су хануме онолико викнуле.{S} Пред вече се све очешљаше и обукоше осим Емир-Фатме.{S} Гошћама ћ |
| као спомен из Ђумулџине...</p> <p>Вече се спусти брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и припр |
| пред свекрвом никад не пуши).{S} И поче се разговор, затегнуто као међу туђинима.{S} Фатма не с |
| н, пошто је Осман увелике отишао, обуче се, па са свекрвом и заовом оде на софу.{S} Она осети с |
| је, стрина и сестра од стрица.{S} Обуче се, па отрча на софу да се помази око нене.{S} Видећи ј |
| ме.{S} Како би изишао пред њу?{S} Обуче се и пође по кући, и сети се: „Ако се још једном опијем |
| а памучна антерија јој раскопчана, вуче се за њом... дугачка; а црна густа коса уоквирила јој к |
| нумом?</p> <p>А гошћа се наљути, извуче се из сестрина загрљаја и рече:</p> <p>— Нећу више с то |
| се поклони старцима, и натрашке повуче се у један кут, ту седе, на столицу.{S} Старотурци на њ |
| женама, а онда суфур и — пост.{S} Свуче се, па у соби са затвореним шалонама леже — сама.{S} Ок |
| не.{S} Она оде, али не леже, и не свуче се...</p> <p>Око поноћи, кад осети да цела кућа спава, |
| о дана, она се покаткад осмехне, а јуче се обукла и закитила.</p> <p>— Е, хвала Богу! вели њена |
| ња, па се опет закикота, и раскопчаваше се да извади нешто из недара.</p> <p>— Писмо!{S} Али за |
| је поцрвенеше, узбудише се и обрадоваше се као да су виделе оно чиме су пуне, Европу.{S} Под Ар |
| је веселу, мајка и нене јој обрадоваше се: заборавила је Џемала и са судбином се помирила.{S} |
| е.{S} Дубоке Емир-Фатмине очи приковаше се за једну тачку на зиду, где без сумње она виде тај т |
| ! црвена си као зрели нар!“ и разлегаше се смех по одаји старе Шехназе-хануме.</p> <p>Сва срећн |
| ти; а она, наслоњена на ограду, гледаше се у једном малом огледалу : како јој лепо стоји башјор |
| > <p>— Да отера овако лепу жену! чуђаше се лекар гледајући чежњиво у њене као снег беле груди.< |
| и са судбином се помирила.{S} И чуђаше се мајка: „Како сам могла и помислити да моја кћи није |
| уоквирене сунчевим зрацима.{S} И чуђаше се како је могла и помислити да у Елизиној деци не воли |
| не би умела ниједна глумица.{S} Смејаше се, испрекидано говорећи: „Па... <foreign xml:lang="fr" |
| Нађоше и Флобера, и Лотија, и насмејаше се, узвикнувши: „Гле Азијаде!{S} Она је Туркиња колико |
| ори већ како говори, француски, опијаше се и сањаше чудновате снове: да је човек, муж те њој ми |
| : изгрлише се, измирисаше се, истапкаше се, и опет се изгрлише.{S} Ибрахим-Хасан-беј узвикује в |
| и ова млада и лепа турска жена прављаше се као да њену хладноћу не опажа, те весело рече:</p> < |
| .</p> <p>— Ја... не... не могу, брањаше се Мерсије, и покуша да се насмеје, а кад не мога, она |
| ди: и с једне и с друге стране измењаше се грациозна темена, па их Сафет с јетрвом одведе у јаш |
| /> и неповерљива оријенталка претвараше се као да не разуме, питајући: „Ко?{S} Шта?“.{S} Али јо |
| је не пита зашто плаче.{S} И претвараше се као да је миран, и као да то није ништа што се опио, |
| ве над својом главом гледаше и стресаше се као од крви из својих шупљих груди...{S} Груди јој с |
| ако се састаше: изгрлише се, измирисаше се, истапкаше се, и опет се изгрлише.{S} Ибрахим-Хасан- |
| и, одакле је ишла јасна крв, и окреташе се, као да хоће да се прибере где је.{S} Крај њега, с д |
| кућа беше пуста, живот несносан, љућаше се за свашта...{S} И једно лепо јутро, жена нешто сагре |
| намирише.</p> <p>Кад се он врати, узеше се здравити грљењем и љубљењем...</p> <p>— Као да си до |
| усти пече на лице.{S} Ариф и нове узеше се смејати њеној забуни, и подигавши јој пече, бише дуб |
| омон.{S} Оне прснуше у смех и простреше се по трави, после затворише отворе и одоше у кућу.</p> |
| ло седе, те претури ђерђеф, и разлетеше се листови из „слаткога“ де Мисеа.{S} Робиња отвори пис |
| лед, скупио обрве и подигао главу, више се чини да је љут него тужан.{S} Она нова загледа се у |
| и се један младић.{S} То јест, појавише се неколико младића, и Фатма викну и покри лице.</p> <p |
| " /> отворише се кућна врата и појавише се из куће три хануме, као Гркиње или Јеврејке, развије |
| , у једно лепо мајско јутро, зауставише се кола; и док кочијаш, Арнаутин, у арнаутском оделу, з |
| ред Нурије-ханумином капијом зауставише се једна затворена кола и из њих изиђоше оне три Царигр |
| Пред Нурије-ханумином кућом зауставише се кола и чу се лупа у капију. „Можда није пијан.{S} За |
| ила љубљена...{S} И те, веселе, развише се и замолише Фатму да им пева.{S} Она је, свирајући на |
| и Мерсије.{S} Пре две вечери не развише се, осташе у чаршафима, с печима посувраћеним преко гла |
| ли кола, притерана уз капију, заградише се дебелим дамаском, и нико је не виде кад изиђе и кад |
| и и ова три честита стара беја погодише се овако с једним младим бејом (нећу да му кажем име), |
| у, Фатма и Мерсије поцрвенеше, узбудише се и обрадоваше се као да су виделе оно чиме су пуне, Е |
| јацију; у једну собу из баште издвојише се девојке и младе <pb n="156" /> жене с Фатмом, и поче |
| и оне је слушају расејано.{S} Одвојише се.{S} Говорише о хаљини Мадмоазел Дарно, нарочито о ше |
| им дебелим шиљтетима око зида, навалише се на јастуке, и мати и син узеше пити кафу уз дуван, ( |
| е заноси глава већ срце“, и сневеселише се.</p> <p>— Алије, Алије, шта ћемо ?{S} Себе бих прода |
| л!“ захори се из толиких грла и разлише се гласови на месечини као месечина, кад она улете и об |
| Седоше, обе у једну наслоњачу, загрлише се и почеше да се разговарају, француски.{S} Гошћа се ж |
| бави растале, тако се састаше: изгрлише се, измирисаше се, истапкаше се, и опет се изгрлише.{S} |
| уместо да се на ово насмеју, уозбиљише се, гледајући у ствар, у аутомат, у ону иначе живу и ин |
| /></p> <p>Кад попушише цигаре, спремише се за спавање, очиташе некакву кратку молитву и уђоше п |
| аве, те им се све лице видело: спремише се за људе.{S} Дођоше мужеви оних двеју нових и — Џемал |
| ветовао.</p> <p>Како је „бош“, напунише се три месеца и десет дана:{S} Ариф-тејзе јој поче гово |
| S} Њене паметне очи, избелеле, напунише се сузама још како њен син поче онако дрско да <pb n="9 |
| ћи дивнога парка, <pb n="2" /> отворише се кућна врата и појавише се из куће три хануме, као Гр |
| е збогом.{S} Они се застидеше и пустише се; Фатма похита да испрати тетку.</p> <p>— Како је кра |
| сести због корсета; у дну софе спустише се робиње поред слушкиња дошлих са Солуњанкама.</p> <p> |
| иша...</p> <p>Необични путници спустише се код Ћемер-Капије у чаршију која спаваше дубоким сном |
| софу.</p> <p>Сестре се тргоше, уплашише се од тога простог питања.{S} Нурије се прибра и рече : |
| ма ухвати решетке, повуче их, — срушише се: две дашчице осташе у њеној искрвављеној десној руци |
| цвећем на грудима, и с лепезама, тргоше се од тога узвика у коме су оне опазиле протест душе, и |
| <p>И мада су говориле француски, тргоше се и ућуташе, кад у собу уђоше две робиње.</p> <p>Обе с |
| овоме друштву не осташе дуго, искрадоше се па одоше у башту, наместише око на пробушен зид — да |
| боље, и оне пристадоше.</p> <p>Разиђоше се пре суфура; али уместо да се нада, Ариф-ханум бејаше |
| у која спаваше дубоким сном, и одвезоше се близу мора, у <hi>Хотел д'Англетер</hi>.</p> <p>Ту о |
| љке кад оне завршише клањање и помакоше се узимајући бројанице.</p> <p>О, све је готово, и ифта |
| кад свршише клањање, свих шест помакоше се мало, нечујно као ноћни дуси, и прекрстивши ноге, уз |
| док је само изишла — промена, навукоше се густи сасвим црни облаци, као да се онај жар претвор |
| > <p>Не смедоше не отићи.{S} Пресвукоше се, принеше печа и обукоше чаршафе, па с робињом одоше |
| шле, а кад дођоше близу куће и окретоше се: нигде никог, а њима се чинило да за њима иде <hi>он |
| 105" />, шта је?{S} Где ти је муж? чуше се наизменце гласови.</p> <p>Пашиница стењући рече:.</p |
| сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би се пробудила, сећала се, знала је да је он поред ње и б |
| врло често бива.{S} У Цариграду, да би се шетали <hi>слободно</hi> на Слатким Водама, и другим |
| мужа још три месеца и десет дана: да би се за то време измирили.{S} А како да се мире кад се ни |
| ла ју је.{S} Њој се понекад учини да би се пре „небо спустило на земљу“, него што он не би одрж |
| чно да можемо казати.{S} А ти, можда би се састајала чак и ноћу да си удовичка кћи. <pb n="98" |
| гледала, увек би га слушала, довека би се држала с њим за руку, никад не би дигла његову главу |
| е а деца би била блажена и утркивала би се коме ће она више бити друг или другарица.{S} Пуно је |
| S} Кад би то видела Мерсије, смејала би се.{S} Али наједанпут, она се ућута... загледа се у јед |
| те, скакала би, пљескала би, смејала би се а деца би била блажена и утркивала би се коме ће она |
| не знам...{S} Оваквим мужем величала би се и падишахова кћи, а моја!... а моја!...{S} Ха, ха, х |
| е те људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{S} Неколике старе певаху, пом |
| нехотице.</p> <p>— Фатма...{S} Фатма би се, сине, удала: млада је, лепа је, од породице је, бог |
| се јавио неко кога она познаје, она би се нашла увређена, знала би да то чини из непристојност |
| онога с ким треба век да векује, она би се зачудила и узвикнула: „Како мало!{S} Јавио се мени р |
| грозници, и да је умела мислити, она би се питала: „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ И најед |
| њу.{S} Да је Осман није отерао, она би се развила, развијена би прошла турске улице, отишла Џе |
| око ње дира“..{S} А за овога... она би се удала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко ре |
| било деце, она би оставила жене, па би се с децом играла лутке, лопте, скакала би, пљескала би |
| еђа, и за сваку ситницу плаче, зашта би се други пут смејала.{S} Њена сестра, напротив, сад је |
| озната човека, француска васпитаница би се зацело бунила што су је изложили на углед као робу; |
| {S} Јер после политичке слободе, кад би се она из женског срца и духа појавила на улицу наједан |
| и као деф с поломљеним зиловима: кад би се ударало у њ, одјекивало би тупо као да се удара у пл |
| енчање: треће и последње.{S} Сад кад би се опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се никад не в |
| ам се представио, по европски, и кад би се с нама руковао...</p> <p>Девојке цикнуше и сакрише р |
| би.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које би се дете молило Богу, пре но што ће лећи, кад крај њега |
| но велико, монументално друштво које би се звало: <hi>Друштво за самоваспитавање и васпитавање< |
| а ипак...{S} Да сам ја јака, решетке би се поломиле, пале, и ја бих излетела као тица из кафеза |
| , па се прелива и пада у басен, који би се за час препунио да на њему није цеви.{S} Под сваком |
| и, сретали би се на улици, састајали би се по кућама, разговарали би се: он би јој говорио о љу |
| стајали би се по кућама, разговарали би се: он би јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пише, |
| ега.{S} Да нису мухамеданци, сретали би се на улици, састајали би се по кућама, разговарали би |
| тао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу да |
| јући њу, а не познајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Арифи?{S} Због чега је заволела ову ж |
| {S} А тебе, док бисмо пробудили, док би се ти спремила...</p> <p>Она се врати у своју собу нера |
| бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно разговарала, као с вама; али он, и ако млад |
| т.{S} Кад би умела мислити, грохотом би се насмејала.{S} Боји се инстинктивно, као коњ бича или |
| ни џакови које је на улици видео, он би се згрануо...</p> <p>Шта ће бити с Емир-Фатмом?{S} Доби |
| није викала?{S} Да је викала, скупио би се свет...{S} Какав свет, ноћу...{S} Ко би је чуо!{S} Т |
| кад би духнуо западни ветрић, осетио би се мирис ружа, нарочито лудо исцветалог јасмина, по чиј |
| а је неко праведан као дете, огрешио би се кад би погледао у лице, или у око, у уста, у подвоља |
| сина добром и богатом девојком, како би се оставио пића и имао од чега да живи, него на Нурију. |
| о, да, оне се чине невеште.{S} Како би се наше жене смејале кад би неко правио овакве погрешке |
| пала...{S} Лекари дођоше брже но што би се очекивало, и наместивши младога беја на диван, узеше |
| Коран, да је свирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломила кафез |
| рсије, волећемо своје мужеве.{S} Зар би се ти удала за човека кога не волиш?</p> <p>— Никад!{S} |
| а, па макар остала неудата.{S} И зар би се ти код њега преседела?...{S} Леп али луд.{S} Још нем |
| тражила да види „двоје младих", јер би се они стидели, па би њој било непријатно.{S} После ифт |
| помисли: „Муслиманка, трпи.{S} Свет би се мени насмејао, кад би она роптала, јер ја сам јој би |
| Имарета разлеже се „Аллах екбер“ и губи се у висину под плавим небом.{S} Уска улица, дугачка, з |
| адам Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби се у један образ па у други, <pb n="128" /> па је повед |
| но неискуство.{S} Мислећи на Европу, ви се често уљуљкујете обманама.{S} И мени су се некад <hi |
| у свадбу, ноћу.{S} И тако обучена, зави се и седе у кола с мужем...{S} Он је допрати до капије, |
| ..{S} И у томе, на вратима софе, појави се <hi>човек</hi> у црном оделу, с фесом, „леп као султ |
| ри, у овом силном душевном болу, појави се њена страст за дуваном јаче него икад, и немајући та |
| твој је, Мерсије, рече Фатма. — Појави се Исмаил-бејов унук; оне се подмигнуше.</p> <p>— Ко с |
| Ко с десне, срећа је Зехрина. — Појави се дете.</p> <p>— Благо њој! узвикнуше све три.</p> <p> |
| срећа је Есмина, рече Мерсије. — Појави се старац.</p> <p>— Сирота!{S} Сирота! узвикнуше обе де |
| је, Фатма, рече Мерсије.</p> <p>Појави се луди Соломон.{S} Оне прснуше у смех и простреше се п |
| Ко с десне твој је, Емир.</p> <p>Појави се један младић.{S} То јест, појавише се неколико млади |
| умрле су; овима не верује.{S} Заборави се, па поче гласно: „Шта!{S} Зар довека да слушам оца, |
| маш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави се да не мари; а овамо: чим неко лупне халком на капији |
| кад јој речеш да не сме у шетњу, прави се задовољна кад је очекивала француску хаљину а ти си |
| > <p>— Хоћеш да постиш, чедо.{S} Остави се, ти си млада, скоро доведена, муж ти је млад као кап |
| рва јој га вуче и вели:</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар мени скут, а свекру...{S} Зашто му |
| дне раскрснице, Џемал се расвести, изви се из берберинове руке и хтеде кући; али, пред њима ста |
| target="#SRP19120_N112" />, јер кровови се беле; над њима, онамо по један црни кипарис, овамо п |
| ледње позивање на молитву, Џемал-бејови се узнемирише што њега нема код куће. „Нема га!“ прошап |
| ном: чалме се беле као висибабе, фесови се црвене као булке.{S} И богато и сирото, и муслиманск |
| тејзе јој поче говорити о удаји!{S} Сви се згрануше: откуд јој та смелост!{S} Мајка јој не би в |
| што воли и што је вољена.{S} И Ћулренги се развеселила како није скоро; и ништа не говорећи, за |
| м белим гаћама, раздрљена, седи и хлади се једном грдно великом јапанском лепезом, она се узе с |
| умору.{S} Фатма бризну у плач, изненади се, мада зна да јој је та тетка одавно болесна, па се с |
| 219" /> кухину, отвори врата и изненади се: његова мајка и тетка чуче поред ашчике и слушкиња!{ |
| рени.{S} Да је ово девојачка соба, види се по силном мирису и по многим инструментима за свирањ |
| ки час шапће нешто мужу.{S} Он је, види се, слободи.{S} Она и сад има неку тајну.{S} А досад, о |
| француске васпитанице, себе зову, види се по свакојаким ситницама, по клавиру, по столу за пис |
| и.</p> <p>По здрављењу, по радости види се да су најрођенији род.{S} То је свекрва са снахама и |
| о га не погледа отворено, разуме: стиди се, нису сами; али крадом...{S} С грозничавим нестрпљењ |
| се кад га дочекује и испраћа, не стиди се кад из собе изиђе сва малаксала од његова миловања, |
| убави!</p> <p>— Нема матере.{S} Проводи се с човеком, после мајка.</p> <p>— Аман, полудео! виче |
| <p>Она не доврши, застиде се, и узбуди се.{S} Ариф, смејући се, рече :</p> <p>— Да те удамо за |
| нама леже — сама.{S} Око подне, пробуди се: крај њене постеље беше он, нагао се, да је пољуби; |
| У њој, француској васпитаници, пробуди се оријенталка, неискрена и неповерљива, што осим Богу |
| та да иду у женски хамам...</p> <p>Људи се вратише у селамлик, а невесту уведоше у харем две мл |
| етне с ума Џемала, па кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт начинила!{S} Увек је на њ мислила |
| је мужу.{S} И једна стара комшика чуди се. „О, сваки плаче, и најтврђа срца отац, јер њу, маже |
| зајеца.{S} И наједанпут, ућута, и чуди се што је плакала!{S} Човек је, поседеће с људима; два |
| је што јој је глас пријатан.{S} И чуди се, што траже да су заједно, да њини мужеви седе с туђи |
| >Ариф, не знајући шта она мисли, зачуди се што је тако наједанпут и пред свима зове да „изиђе“ |
| ну!{S} Па и ствар, кад се купује, тражи се да се види.{S} Дао ме као неки поклон: поклон се дај |
| о наљути, али се брзо поврати и растужи се.{S} Оне јој се учинише заблуделе душе међу које је п |
| S} Као на крилима оде кући.{S} У авлији се играху двоје млађе братове му деце, мушкарац и девој |
| милује с тетком, она је љубоморна, боји се да не воли више тетку него мајку.</p> <p>— Мајчице, |
| лити, грохотом би се насмејала.{S} Боји се инстинктивно, као коњ бича или пас батине.{S} Нени б |
| тку молитву и уђоше под комарнике, који се бељаху, али не више на месечини, него према свитању, |
| ућута... загледа се у један каик, који се с разапетим једрима указа отуд, од онога „воденога п |
| ознату а увек нову — залив, Олимп, који се дизао из воде и пео се у небо, бела минара, црне кип |
| тмене гошће, Фатма седе за клавир, који се за ово посело изнео на софу.{S} Док је свирала <hi>Н |
| у лепу главу да је омилује ветрић, који се дизао из корова по гробовима с обореним гробовским к |
| ум поче с пашиницом разговор, тих, који се за час сврши.{S} И опет ћутање.{S} После, по жељи те |
| е да седне у један рибарски чамац, који се љуљаше крај саме обале, па да иде према <hi>Олимпос- |
| реко <pb n="135" /> себе новаца за који се узеше грабити црнкиње и црнчићи и турски мушкарци ко |
| е у соби сама, да мирише јастук на који се та страна жена наслањала, и који је мирисао на хелио |
| ом, њу је могао познати чак и онај који се само мало с њом дружи, јер она је била отворена, и с |
| вена, једра бела.{S} И овај каик у који се загледа Емир-Фатма био је као цариградски <pb n="13" |
| : „Пало ти је и треће венчање“... „Који се на земљи раставе, не могу се на небу састати“..{S} О |
| му исприча откуд јој је то дошло, да ли се нешто љутила, шта је јела, пати ли од тога, или јој |
| харемима.</p> <p>Пиши ми што пре: да ли се „ствар развија“, или је прошло на лепом поклону. <pb |
| рли му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, они би слегли раменима.{S} Али то затишје не т |
| иде песму и рече:</p> <p>— Збиља! је ли се ханум-јенђе помирила с Мондије-ханумом?</p> <p>А гош |
| им кога она воли!</p> <p>— Збиља, је ли се помирила госпођа стрина с Мон... с Нурије-ханумом?</ |
| ><ref target="#SRP19120_N12" /> - Је ли се ханум-јенђе помирила с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није |
| лупу мисао не могаде довршити.{S} Је ли се опио или је био болестан, ништа не зна.{S} Па и да с |
| вано воће, па зерде и пилав.{S} Чује ли се с минара <hi>језан</hi> или с града топ, муслимани с |
| <p>— Још један нијет, да видим хоће ли се помирити:</p> <l>На одаји ми шарена врата,</l> <l>А |
| to see you?</foreign> А ти, спремаш ли се за чифлук, и мислиш ли на мене мало и на <hi>њега</h |
| јавају, и подвикнула би им: напоље! али се уздржава због Мадам Аристид.{S} Из боље породице но |
| ина мајка хтеде да јој окрене леђа, али се уздржа због Мадам Аристид.{S} Францускињама би најне |
| Не шалиш се!{S} Ти си се испросила, али се ниси венчала, удала.{S} Ти не знаш шта је човек...{S |
| хладне.{S} Дим се дизао од дувана, али се није задржавао: прозори су широм отворени.{S} Измеша |
| ђу ђаурима сам више од годину дана, али се нисам пођаурила: покривам главу, молим се Богу по на |
| у.</p> <p>Мерсије хтеде да је дира, али се трже, видећи да је тужна и рече:</p> <p>— Још један |
| ..</p> <p>Свекрва као смрт побледе, али се брзо прибра и рече:</p> <p>— Вратиће се...{S} Обуци |
| Она уздахну, и хтеде да се насмеје, али се неисказано разнежи и заплака.</p> <p>Запад је био ка |
| очни капци отежавају, затварају се, али се и отварају од лупе у поломљена ћерчива и грозног мау |
| рата собе где јој спавају родитељи, али се брзо измакла и изишла из куће и из дворишта, као сен |
| а.</p> <p>— Нећеш, сине, допустити, али се бојим да се не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ |
| њу лукаво.{S} Она се попово наљути, али се брзо поврати и растужи се.{S} Оне јој се учинише заб |
| е.{S} Рана ми се на срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом залеченом пођох по другарицама, о |
| образована.“ — „И ја, сине, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно или друго, никако обоје |
| тражише овако реч.{S} Он није пио, али се коцкао.{S} И стриц му је био Европљанин, али је ипак |
| 0_N23" /></p> <p>Фатми дође смешно, али се не насмеја.</p> <p>— Трећи пољубац у уста биће од Ен |
| собе, и као да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, метну чело на праг, после се подиже, |
| каменчић у капиџик.{S} Она претрну, али се опет ослободи: на капиџику је катанац.{S} С минара с |
| е врати у своју собу нерасположена; али се брзо развесели, управо узбуди, кад виде на столу пис |
| уста на груди без кошуље, на срце; али се увек трзам, прибирам пре по што сам повукла обарачу. |
| апкаше, поседаше на стакленој софи; али се девојке брзо одвојише: одоше да свирају.{S} Свирале |
| ислони око на пробушен зид сутанин; али се савлада, страх је беше да је когод не опази.{S} Виде |
| > од мужа, јер му је дошла млада: хвали се родом, поноси се богатством. „Бог је богат, децо,“ в |
| Водама, и другим шеталиштима, и гледали се с турским женама, странци мећу на главу фес.{S} То ј |
| д, премирала од чежње за њим, састајали се код њене Ариф-тејзе, остајали сами, он ју је салетао |
| о певање: весеље је у башти; разгранали се нарови и смокве, дигли се у вис олеандри: под оним н |
| турским кућама, као уочи петка, запали се где свећа, где лампа, — да се не буде у помрчини кад |
| или у конаку код Хасан-беја, договарали се...{S} Дадоше ми његову слику...{S} На, понеси је, Фа |
| бље, саплетали су се у коров, спотицали се о оборене споменике покривене високим папратом, не с |
| смејаше и мољаше је да се не љути: шали се, хтела је да је дира.</p> <p>Седеле су до пред вече, |
| и; разгранали се нарови и смокве, дигли се у вис олеандри: под оним наром седе две, и тамо две, |
| ви, или лулом, кроз коју иде вода, бели се по мраморна коцка, куд се стаје кад се узима абдест. |
| робињом сиђе у башту.{S} Месечина, бели се башта; од дугачке сенке олеандра њима се, час-по, уч |
| шушти.{S} Кукуречу други петли.{S} Бели се исток и мирише ваздух на море и на влажно, мокро лов |
| ву.{S} На месту где је био кипарис бели се једно серџаде у облику гробне плоче, и на њему лежи |
| доћи муж, обуци се, нагиздај се, набели се, навуци обрве, — севап је.{S} Ако овако чиниш увек у |
| а пред вече ври као у котлу: размилели се продавци и слушкиње, настаје спремање за ифтар.{S} П |
| ло бела, као да је јектичава, сневесели се.</p> <p>И на енглеском језику отвори се готово интим |
| ваздан јуримо по њој с другарицама, или се играмо лончића и ораха, како децом тако девојкама.{S |
| год појави каква висока бела џамија или се укаже какво пространо бело гробље, турско, у долини, |
| заједно, па макар ко дошао: договорили се; али Ђулбејаз уђе и рече: „По беја су дошла два њего |
| трже; врата се већ одшкринуше и помоли се глава Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с белим башјор |
| гошћа па опет седе у наслоњачу, загрли се са сестром од стрица и удесише, врло тихо, једну сен |
| камење.</p> <p>Мерсије ућута и замисли се.{S} Емир је држала да она мисли о Ариф-тејзи, али Ме |
| } Али одмах устаде.{S} И у томе осветли се сав Солун, и море, црно, порасло као брег.{S} И њу к |
| S} Весела девојчица промени се, уозбиљи се, и сваки час беше врло замишљена.{S} То опази њена м |
| сти ни сузе: само скупи обрве и уозбиљи се, погледа у мајку.{S} Нурији рече:</p> <p>— Па то је |
| ..{S} И сети се шта у њих има: задовољи се једном, па се жени другом; прва, која га толико воли |
| , и ако нисмо на једном срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја сам крива, па хоћу да се казним, хоћу |
| сам опазила: ми смо чистији од њих; ми се сваки дан купамо...</p> <p>Јануар.</p> <p>У нас манг |
| а немам пред ким да се испричам.{S} Ми се спремамо за чифлук.{S} Како ћу тамо без тебе!{S} Јуч |
| леле кад се коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела највише због чи |
| <p>— Молим те, не дирај ме... спава ми се.</p> <p>И робиња се свуче па леже.</p> <p>Тишина, са |
| моја нене!..{S} Не могу више, слова ми се замрљавају сузама...{S} И ово црвено, то су сузе, ни |
| ени је затворена.{S} Кад дође ред да ми се отвори, биће доцкан.</p> <p>Париз, 25 новембра 1907. |
| ак и да проговорим...{S} Бојим се да ми се не смеју.{S} Ја француски знам, а пред њима, ја заму |
| ме опет узе мирисати, и ја осећам да ми се овлажи лице... сузама, њеним сузама, и: губим свест. |
| /p> <p>— Е, тако, кад ти дође као да ми се повратише куће и конаци...</p> <p>Фатма није ништа р |
| поздрав моме драгом.{S} Кажите му да ми се око од суза не суши, и да...</p> <p>— Доста! узвикну |
| {S} Ја сам дошла на једну мисао која ми се чини веома паметна.{S} Ми смо нове, али су нам стари |
| и пријатељи: утеши ме време.{S} Рана ми се на срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом залечен |
| гледам у те лађице препуне света, па ми се све чини да ћу видети Њега ..{S} Кад пођемо Бејлербе |
| и, ето га!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја га осећам.</p> <p>Мало |
| оне тако говоре, а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је мојој мајци; она никад |
| рце ми је велико, широко, велико, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила. |
| госпођице.</p> <p>А он скиде фес, па ми се поклони, и ја, несвесно, климнух главом, а срце ми т |
| изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, неколико пута, учинило као да чујем пољупце, и мисл |
| >Бајрам није, а мени је Бајрам; наша ми се соба чини као џамија пуна кандила, од сваке књиге по |
| рећи заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога. |
| } Родитељи ми беху одавно умрли, кад ми се син врати у Стамбол...{S} Бејаше младић од деветнаес |
| знате?</p> <p>— Волела бих...{S} Кад ми се учинило да ме нема физички, волела сам да сам изгуби |
| с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити, видим колико је волим.{S} У |
| добра нене.</p> <p>Дође тренутак кад ми се душа развесели, и дође тренутак кад зарида.{S} Сад ј |
| а знате, не кад ме погледа, него кад ми се јави!{S} У нас се воле по неколико година само гледа |
| } Не раде на побољшању...{S} Понекад ми се у Цариграду учинило да сваки десети човек — проси... |
| а после... ослободих се, и не допаде ми се: француски говори, тврдо изговара <foreign xml:lang= |
| е од немани...{S} Кад зажмурим, руке ми се учине толико дугачке, да бих могла загрлити цео свет |
| оно море ври, преврће кључ; од обале ми се учини котао, па се тек поче дизати пара као с кључал |
| p> <p>На месечини, танка минара чине ми се као авети: у свитање, пријатан глас једнога младога |
| вим народима...{S} Ови Французи чине ми се као моји сународници и мили су ми и своји...{S} Шта |
| каже сестри, па се уздржа. „Смејаће ми се.“ Нађе разлог да би себе извинила што је неповерљива |
| ко ока имам.{S} Тако моје тело: лице ми се заруменело; а душа...{S} Говорим, смејем се, и певам |
| питам, јесу ли жене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S} Ја у Елизиној деци зацело волим Елизу, а у |
| арис, па румен као зрели нар; чињаше ми се као Енглез:{S} Енглескиња га васпитавала.{S} Кад га, |
| ача ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде, васпитати и п |
| ле срећне, ја сам била несрећна: муж ми се није допао, кад сам га видела, прво вече: имао је ве |
| наше баште, зато што је бескрајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с другарицама, или се играмо |
| гла... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми се бунимо!...{S} Валијиница правила излет у Вигантову Б |
| ам у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада чинио као мој заштитник, као мој бранилац, чове |
| етујем Благоме и Милосрдноме: чим би ми се син опет насмејао, или само осмехнуо, ја бих Богу се |
| рада се сруши... „Да има Бога, он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на улицу.</p |
| а? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим жену коју сам сравнио |
| го Туркиња; у једном тренутку појави ми се неодољива жеља да и ја положим главу за Француску ка |
| омим решетке...{S} Тако ми дође, али ми се још никад није подигла рука.{S} Мерсије, мој муж мор |
| } Кад би нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми нешто говори мо |
| Ја сам њега волела..{S} Сад га, чини ми се, још више волим.{S} Или, несрећа је начинила да види |
| а.{S} Кад се нису сад помириле, чини ми се неће никад.</p> <p>А пре неки дан, мој отац метну на |
| ад бих знала да ћу довека пече, чини ми се убила бих се.</p> <p>— Како?{S} Ми ћемо обе за младо |
| у живот после смрти ..{S} Али, чини ми се, највише ме задржава од тога нежна унука, и кћи...{S |
| е могу, суто, ништа.{S} Ја сам, чини ми се, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих |
| их тирана тако је близу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радујем како се ником нисам |
| невиђену девојку...{S} Ја бих, чини ми се, казала, па како буде.</p> <p>Нурије узе себе извиња |
| p>— И ништа се није свршило.{S} Чини ми се да је почетак без свршетка.</p> <p>— Емир, срце моје |
| д женама да им осветлим пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз варош пуну живих душа, него кроз |
| >Пре неки дан сам видела човека чини ми се први пут у животу: моје очи среле су се с његовим... |
| .</p> <p>Сад о себи коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више видети Солун, град у коме сам прове |
| мајци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста.</p> <p>Изјави својој ханум нени |
| д, сад бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо нас две биле у стању побунити све жене, жен |
| У њој је све твоје, цвеће... и чини ми се да би то свето обесветиле чак и очи моје мајке, зато |
| } Понеко слово, право и ситно, учини ми се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, она врло лепо пише, |
| ла, Босфор ми је чудно леп, кипариси ми се чине као џинови који чувају моје пробуђене сестре од |
| p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Очи ми се засењују, а ја као кроз маглу видим гробље с отворен |
| !{S} Као расцветана ружа.{S} Не смеј ми се: она је <hi>нова</hi>.{S} И долазила нам је једна Фр |
| мају духа, али немају душе...{S} Чак ми се сад ни њина имена не допадају.{S} У нас, свако име н |
| а затрепери као јасиков лист; „разум ми се изоштрио као мач“.{S} Несрећа човека начини старијим |
| једном месту довека...{S} Понеки дан ми се не ради, а ја сам немирна и тужна.{S} Седам, лежем, |
| Жути Врскапут...{S} Сретосмо се, он ми се загледа у очи, ја се спотакох.</p> <p>— Да се мени з |
| и робињи као слободној, и још, јавио ми се европски: поклонио ми се и скинуо капу...“</p> <p>У |
| још, јавио ми се европски: поклонио ми се и скинуо капу...“</p> <p>У првом узбуђењу и радости, |
| атма.</p> <p>— Ниси ваљда рекла: ако ми се у нијету помене црно, нећу бити срећна.{S} И после, |
| д није до шале.{S} Наменила сам: ако ми се у нијету помену сузе, бићу несрећна...</p> <p>— <for |
| у прозор, па сам се смејала; чинило ми се, да тамо, у соби седе сакупљене турске жене и једна |
| имала кимоно, наше јелдрме; и чинило ми се да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било с |
| ећну, на наше друштво, на узроке што ми се син опија.{S} Вас три сте образоване, а Ариф-ханум ј |
| ст ако бих спазила нешто на њему што ми се не допада, ја бих му гледала то сваки дан, док се не |
| ма нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што не дође, час да га осуђује, оп |
| {S} Пашић, <hi>џемал</hi>!...{S} Баш ми се допада, па чисто долетех, да ти кажем, мајчице.{S} С |
| да би дан био, учинио се краћи; хамами се зажеле ханума (истина млађим женама и девојкама дога |
| ије снила овако.{S} Кад устаде и спреми се, пође по кући; бола нема, и она задовољно погледа у |
| /></p> <p>Она с разбивеним срцем спреми се и оде.{S} Прашине је било мање но други пут, јер је |
| е доведе ортака.</p> <p>Сутрадан, Фатми се донесе обележје; али пре овога, мајка склони сина да |
| робља, на нечији последњи дах:{S} Фатми се учинило да је то дах лета, — лето издише, умире, и о |
| тлост, не мари за месечеву.“ Емир-Фатми се учини да јој сестра завиди на срећи, па јој би непри |
| > <p> <hi>Ариф-Алије</hi>.</p> <p>Фатми се коса на глави диже, исцепа писмо на најситније комад |
| : плакала би на сав глас.{S} Скочи, уми се, па цигару.{S} Она је јутром тужна и кад нема узрока |
| ини Фатма, он заборави на пут, избезуми се.{S} Три месеца!{S} Шта су за болно срце три месеца?! |
| i>језан</hi> или с града топ, муслимани се развеселе, па оног тренутка шербет или коју кап земз |
| >омар</hi>, гори небо и земља!{S} Дигни се, јагње, да видиш мајку ти; готово гола, па само виче |
| е обукох, не могах; а кад он дође, мени се учини хладан, па ми би теже но од болести.{S} И први |
| слиманин: није постио.{S} И после, мени се чини да код ње <hi>има нешто</hi>...{S} Мојој госпођ |
| романи, решетке и европско учење, мени се чини, сине, не иде.{S} Аллах нека нам умудри Фатму.“ |
| етку него мајку.</p> <p>— Мајчице, мени се чини да је тејзе порасла, рече Фатма измичући се и г |
| ..{S} И мушки и женски заједно!{S} Мени се пред људима узме језик, а ове жене!...{S} У соби, до |
| јеш, а ја... не знам шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе, па...{S} Од девете у чаршафу!{S} Ка |
| а бих, никад се ућутала не бих.{S} Мени се чини да су ми живци ослабели како сам имала оно с оц |
| ражен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја |
| ела?! запита је зачуђено.</p> <p>— Мени се чини да се отвори сутина капија и да он ту уђе.{S} Т |
| ођака, него...{S} Ја сам му жена.“ Мени се окрете соба.{S} Она ми поднесе под нос сирће од руже |
| <pb n="64" /> Овде је свега пет, а мени се чини да их има пет стотина, пет хиљада: тако им је о |
| туга?{S} Још се ништа не зна.{S} А мени се чини да ће испасти све не може бити боље.</p> <p>— Т |
| естано уверава да ме он воли.{S} И мени се понекад учини да ме воли, па сам срећна, али за коли |
| а реч детету је закон.“</p> <p>Али мени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је овамо до |
| код Нурије-хануме, ја сам друга, у мени се некакав преокрет збио, ја сам се препородила; од тад |
| амишљен, ја се сасвим расвестих, у мени се пробуди оно што је пре толико година заспало — љубав |
| иво што му се нисам обукла...{S} У мени се зби преокрет: ја према њему охладнех, и оставих га.. |
| /p> <p>Данас у махрами крв...{S} У мени се нешто прекиде кад се одвојих од Џиџи...</p> <p>12 но |
| <p>Врло драга госпођице,</p> <p>У мени се пробудило оно што у Атале: ја сам нашла свога Кактас |
| , и ухвати Фатму.{S} Али Фатма, промени се.{S} Она ништа не каза Мерсији, не само сестри од стр |
| рсним, расположење турских жена промени се: сестре оживеше, Цариграђанке се развеселише, Ариф п |
| крила очи.{S} Весела девојчица промени се, уозбиљи се, и сваки час беше врло замишљена.{S} То |
| асу мастике, која у води побеле, запени се.{S} Брзо попи то, и скочи.{S} Заклетва!{S} Каква зак |
| и насу мастике; опет то побеле, запени се: сад му задрхта рука кад принесе чашу устима.{S} Уст |
| на то шали, па се опет закикота, зацени се од смеха, после рече:</p> <p>— Није ми до снаге било |
| од породице је, богата је.{S} Не брини се за њу.</p> <p>— А ја? опет изусти нехотице.</p> <p>— |
| чије испретурано надгробно камење чини се као стадо на пландишту.{S} Кад су били у Ђумулџини, |
| рамота.{S} У отвореној софи на месечини се беласају јашмаци: неколике старице клањају јацију; у |
| и се, улазећи да им каже збогом.{S} Они се застидеше и пустише се; Фатма похита да испрати тетк |
| мало дужи, али овако дуг...</p> <p>Они се понова погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Јагње Џемал- |
| p> <p>— Аман, децо, где сте?</p> <p>Они се погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Другима месец има ч |
| чице, Алах па родитељ, рече он, поклони се, па диже очи к небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ј |
| скупљају се чавке; по који кров зацрни се као да је покривен црном чохом...{S} Пре три дана, д |
| ue</foreign>...{S} А уображен!!{S} Буни се што сам покрила главу и што не умем с мушким да гово |
| Фахрије-ханум, најстарија нова, и буни се гледајући „изложену“ Фатму, дијадему, обућу...{S} По |
| да је слагала и није поцрвенела, збуни се и обори очи.{S} Они су јој, наравно, веровали и коре |
| моја писма?</p> <p>Она поцрвене, збуни се, па рече:</p> <p>— Прво их саших... у јастук, па пос |
| час се осети увређена, понижена, побуни се, па се трже: прашта, прашта, све прашта кад се ради |
| це опет тренутно брзо залупа, и препуни се топлином и љубављу, и нежно погледа у лекара: учини |
| узвикну:</p> <p>— За Божју љубав, махни се политике?</p> <p>Мајка га утишаваше, говорећи му:</p |
| ице?</p> <p>Камо срећа да сања!{S} Напи се воде, па опет леже; али ето онога, шапће јој на ухо |
| тма: „Слатка суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и остави јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше |
| Њено лице поцрвене, чак и чело: поклопи се у руке и зајеца, зарида гласно као дете.{S} Старци ј |
| и оде у Нуријину собу за рад, и поклопи се на диван.{S} Би јој чудно што нема суза.{S} Али зашт |
| н!</p> <p>Он се буни:</p> <p>— У Европи се сме с љубазницом, овде се не сме са женом!{S} Саме и |
| рска, Мавиш и <pb n="55" /> Памук; топи се од милине кад неко рече да личи па Францускињу, и по |
| е држала срце.{S} Права муслиманка мири се с пријатељицом о великим празницима, или кад дођу го |
| природи...{S} Оному који прашта и мири се са својим противником, Алах ће бити дужан награду... |
| јашмаке..</p> <p>— Џемале, сине, умири се, мајка те моли.</p> <p>Он се трже, застиде се: гласн |
| аше, да јој поврати моћ.</p> <p>— Умири се, чедо, заспи само мало.</p> <p>— Не могу, нене, моза |
| вадба буде, по месец дана и више говори се о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче |
| се.</p> <p>И на енглеском језику отвори се готово интиман разговор.{S} Нове казаше да су све тр |
| едо.{S} А ти иди па лези, заспи, одмори се...</p> <p>Она одмах устаде и оде преко предсобља као |
| црвено као каранфил. „Каранфил!“ захори се из толиких грла и разлише се гласови на месечини као |
| ти, отиде му неизмилована.{S} С оне три се затварао, па га нисмо виђали поваздан.{S} Кад изиђу, |
| рими је лепше него мене.“</p> <p>— Жури се, има ваљда неке поруке.{S} А тебе, док бисмо пробуди |
| а носе фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљубила што ти се јавио, има плаве очи.</p> <p>И |
| , па ме је било страх.{S} Боље је да си се претварала, а савест не би гризла твоју учитељицу.{S |
| ти очи, па ће наше жене помислити да си се с њим свађала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су св |
| и гледајући крв своје крви, радовала си се; гајила си, и видела кад ти је дете проходало, чула |
| лела си и била си вољена, и радовала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја теби завидим чак и на ти |
| а ли ће бити син или кћи, и радовала си се; родила си, и гледајући крв своје крви, радовала си |
| чула кад је проговорило, и радовала си се; волела си и била си вољена, и радовала си се.{S} Са |
| чиш.</p> <p>— Да те ја мучим!{S} Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и није виш |
| зео си дете ради једног тренутка где си се ти човек претворио у животињу.{S} И ја сам требала д |
| ну је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти си се испросила, али се ниси венчала, удала.{S} Ти не знаш |
| рке им измириса, ижљуби.</p> <p>— Ти си се помирила с Мадам Аристид, рече Сафет гледајући обрад |
| си њој гукала, она је плакала, а ти си се смејала.</p> <p>13 новембра.</p> <p>Некад сам свирал |
| стиде што је „ухваћена у тајни“. „Ти си се понова заљубила, и то опет у жену!{S} Само не знам о |
| ад се мало прибра, он тихо рече: „Ти си се нешто наљутила, па не знаш шта говориш.{S} Зејне-хан |
| м се што онако пишеш о љубави; о њој си се доста романа начитала и свашта по харемима наслушала |
| S} Снага ми дршће од радости.{S} Док си се ти с госпођом мајком препирао, ја сам љубила нашу Фа |
| говорећи: „Гле, пријатељу, променио си се: црна коса побелела, бели зуби поцрнели, глатко лице |
| p>— Све ће бити добро, ханум.{S} Што си се толико забринула?{S} Изиђи мало.{S} Ха!{S} Ево, ја с |
| ења она.</p> <p>— Кад си болесна што си се удавала ?</p> <p>— Пре не...{S} Сад ми дошао... напа |
| љубави пишеш, него ми је за чудо што си се заљубила у човека кога пе познајеш: само зато што ти |
| рис влажан од земље и лимунова, преноси се на Јалије, на балкон свога стрица.{S} У зору јој се |
| и.{S} Клопарају нануле слушкиња, доноси се вода, узима се абдест, клања се.{S} И у највећем оча |
| је дошла млада: хвали се родом, поноси се богатством. „Бог је богат, децо,“ вели стара, али то |
| S} Он много држи на своје име, и поноси се богатством.{S} Дигне главу, па ногу пред ногу, и збо |
| о рече да личи па Францускињу, и поноси се „духовитошћу".{S} Она говори о духу, не о срцу; па и |
| ="81" /> кад изусти „Мухамед“, не уноси се у стих, у реч, у сваки бод, но ради расејано, и свак |
| за ослобођење харема, за развијаше, ти се кријеш од људи...{S} Немој од мене...{S} Није грехот |
| тако далеко, сине; а већ кад мислиш, ти се подигни и реци: „Иншалла’“.<ref target="#SRP19120_N1 |
| ик: „ааа“!</p> <p>— Слушај, сине.{S} Ти се дружиш само с људима, а ја и с књигама, и нашим и ту |
| ха! ха! насмеја се Мерсије.</p> <p>— Ти се смејеш, а ја... не знам шта радим.{S} Мени се чини д |
| ле рече:</p> <p>— Устани, монањо, да ти се вода не охлади.</p> <p>— Зар си ми донела вруће воде |
| о у животињу.{S} И ја сам требала да ти се осветим чим сам од детета постала жена, да те казним |
| пут о томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се не смеју.</p> <p>— Кад помислим, слатка тејзе : ово |
| европске језике, што си допустио да ти се по харему разлеже пијано?{S} Друкчије се мисли уз де |
| ћа, она вели:</p> <p>— Душо Емир, ја ти се нећу удавати; јер, колико је год љубави на свету, св |
| ђо снахо, и свом пријатељу: јединица ти се испросила.</p> <p>— Да смо у љубави, госпођо мајко, |
| пукну од врућине, без ваздуха, чини ти се и без живота, корачају, миле, ишчезавају иза оградни |
| ше Фатма испрекидано.</p> <p>— И сан ти се остварио..{S} Само да су му црне очи, и да је мало в |
| обледе и крадом уздахну.</p> <p>— Он ти се допада!{S} Ја те за њега, кћери, не бих дала, па мак |
| ара Шехназе-ханум рече:</p> <p>— Ако ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер |
| де!{S} Кад би знала, душо моја, како ти се мајка осећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћи и друг |
| не: тај у кога си се ти заљубила што ти се јавио, има плаве очи.</p> <p>И још нешто, драга мала |
| века кога пе познајеш: само зато што ти се <hi>лепо</hi> поклонио, уопште јавио!{S} То ме је за |
| гостима.{S} Нурије-ханум каже: смеју ти се, и, наравно, криво јој је.{S} И после, све с њим, до |
| <p>Слатка моја отаџбино!{S} Кад бих ти се могла вратити, ја не бих губила време у сањању о леп |
| доле : њену месту окрете леђа; и ухвати се за косу не пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к њему и по |
| повири на врата, па кад виде јад, врати се погнуте главе...</p> <p>— О, ви нове душе!{S} Сутра. |
| адна, према прозору, к светлости, врати се, удари крилима о зид, па у један кут одаје, па у дру |
| на састанке с њим.{S} Али, она не врати се, нити учини по његовим порукама, које јој доношаше о |
| > <p>Ибрахим-Хасан-бејов харем не врати се морем, већ железницом, да би Фатма видела места поре |
| ало невести, замериће се жени“, и врати се.{S} Међу гостима су и две њене другарице, Зехра и Не |
| атима види обуће као у обућарници врати се и оде од куће: тако данас, тако сутра.{S} Ја с прија |
| се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати се у Стари Солун.{S} Кола су милела балансујући по стра |
| знаш шта говориш.{S} Зејне-ханум врати се кући, због деце.“ — „Зар сад кад знаш каква сам зове |
| де непознат ђерђеф мали, ружичаст, сети се да је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погледаше |
| у.{S} Кад не нађе поред себе жену, сети се шта је, и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ћ |
| } Одмах би одвео Фатму од мужа.{S} Сети се да Мерсије може бити све зна; зато је на свадби била |
| тав месец дана, са странкињама.{S} Сети се пољупца оне младе и лепе Рускиње, па јој би некако т |
| за већу жалост и веће понижење.{S} Сети се, љубави моја, науке којој те није учио разум него ср |
| страну под овим тешким утиском?{S} Сети се друге седнице, женске; она је ту у близини.{S} Оде н |
| аспало кад и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Ск |
| а налазим финоће, чак и нежности,“ сети се Фатма нениних речи, увек кад год слаже.</p> <p>Али Џ |
| ази њена мајка и као права Туркиња сети се шта је, те једнога дана замоли ту страну жену да им |
| погледа кроз одшкринуте шалоне, не сети се да погледа, јер за њу улица не постоји: што год пост |
| ељени пут.{S} И занесена путем, не сети се својих, чак тренутно заборави с ким иде!{S} Ишла је |
| њу?{S} Обуче се и пође по кући, и сети се: „Ако се још једном опијем“...{S} Ту глупу мисао не |
| сме јавити моме зету? рече Ариф, и сети се мужа: њега Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с Мерс |
| бљене руке, пољубљена уста...{S} И сети се романа <foreign xml:lang="fr">Cousine Laura</foreign |
| } Е, али човек, муслиманин...{S} И сети се шта у њих има: задовољи се једном, па се жени другом |
| о се стиди, већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пр |
| види мртву, него осрамоћену.{S} И сети се шта њена мајка прича о Мадам Вахрам, Францускињи уда |
| Коју хаљину он највише воли?{S} И сети се: једну белу, <foreign xml:lang="fr">saut-de lit</for |
| ици или његовом другу Чарлсу?{S} И сети се свега: њине лажи, свога сумњања у Бога, и лутања, ма |
| оћас..</p> <p>Она погледа у руку и сети се како ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се п |
| зило јој је кад види пријатељицу и сети се њене везе.{S} Мислила је: „Она се заборавила, али ни |
| ћи да јаве њенима.{S} Четврти дан осети се сасвим добро и устаде, истина доцкан, пошто је Осман |
| е?</p> <p>И после, драга мала, заљубити се тако, то је по моме мњењу лудост.{S} Можда је добар, |
| че јој сута, обуци другу хаљину, накити се: сад ће ти доћи муж.{S} И не заборави, Емир, да ника |
| {S} Фатма, срећна, ништа не опази, нити се сети питати је: што су јој писма „замршена“.{S} Сутр |
| у; а у њему се ништа није изменило нити се може изменити док је наше вере, јер њега је писао Му |
| ни једно ни друго не смедоше ни сетити се тога. <pb n="145" /></p> <p>Отац јој долази петком, |
| је косу...</p> <p>Лепа девојка запламти се у лицу, а ни речи не проговара, не уме пред човеком |
| ети на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се није сетила!{S} Скрену сузне очи у нарове: много род |
| много трошка, због болести.“ И користи се једном тачком у верској им одредби.{S} Узе џак брашн |
| син њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: толико богатство — поклон од цица!..{S} Све ши |
| шило се!..{S} Први бол!...</p> <p>Гости се разиђоше пре сунчева захода.</p> <p>— Емир, рече јој |
| иће првога кога сретне; јер „од радости се човек опија, од љубоморе луди...“ Али како му би теш |
| ему то бледило не измаче из ока, спусти се поред ње и узе је за руку.{S} Рука јој је хладна као |
| {S} Он ни на шта није мислио.{S} Спусти се на столицу и затражи једну кафу, а доби — мастику.{S |
| жена му принесе запаљен чибук и спусти се према њему.{S} Он повуче, дубоко, три дима, подржа з |
| .{S} И кад позна да је мени криво, љути се: вели да су му оне што и мушки, другови...{S} С њима |
| ако?{S} Као наша Мондије-ханум (не љути се, срце).{S} Овамо не нађох ни тебе ни Мерсије.{S} Ово |
| и да јој се свети и подсмева.{S} И љути се на кћер што од своје матере сакри мужевље пијанство. |
| њену срећну руку, или, у хитњи, дотаћи се телом њеног срећног тела...{S} Како су њих двоје зај |
| отресене.{S} Џемал-бејова мајка правећи се као да у души нема ништа ни из прошлости ни из садаш |
| оцу јој задрхта брада, али он, трудећи се да одржи мушки понос, не пусти ни сузе: само скупи о |
| Па ти видиш шта је, рече Нурије трудећи се да изгледа равнодушна.</p> <p>— Тејзе, ти си сакрила |
| кад је не помену пред друговима, бојећи се да се не насмеју, да нешто не рекну „као људи“ и обе |
| х, старих турских жена, а после, бојећи се да се не чује, одоше у чаршију и купише проста лица |
| он веже.{S} Он то учини обично, чинећи се невешт.{S} Опет су непрестано заједно, и ако она пос |
| треби силу, већ опет поче, брзо, журећи се: тако много има да јој каже, тако много!... „Каква г |
| лети по непознатим световима, заносећи се животом који познаје из француских романа.{S} Она је |
| лежјем.</p> <p>Мајка га слушаше клатећи се, а кад он, весео, ућута, она, невесела, поче:</p> <p |
| и,“ броје сестре гледајући се и клатећи се.{S} И Фатма је отклањала, пети пут, онако обучена, п |
| рена?“ говори јој неко на ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гони руком из свести...{S} Па |
| ска деца!{S} И ради тога ћуташе, мучећи се мишљу: „Ја сам лажљивица.{S} Неваљалица сам, а изигр |
| у са „мајчице“.{S} А кад ућута, смешећи се од среће, она рече:</p> <p>— Не мисли тако далеко, с |
| те две странкиње? упита Нурије смешећи се.</p> <p>— Лепе, нарочито Енглескиња: како само може |
| ла’!“, чему су се хануме чудиле смешећи се:{S} Мондије да виче:{S} Алла’!{S} За овим је посадиш |
| ријатељица“, рече Фахрије-ханум смешећи се.</p> <p>— Само се једно бојим, опет поче Ариф.{S} Же |
| на, кад она улете и облете софу смешећи се на све жене, на младе у новомодним европским хаљинам |
| наше?{S} Упустиле се у политику трошећи се и физички и морално, не мислећи да од политике и људ |
| ајаше у оном положају као окамењен; кћи се гласно насмеја и рече: „Што пљујем на оно што не пос |
| шта јести, пити; кад имају у шта обући се; кад се за све други брине...{S} На мојој софри вече |
| > <p>И ја ћу сад сести и јести, и обући се: како знам за се, први пут не постим...{S} Чак не би |
| јој беше прст, читаше, тобоже напрежући се да види, а знала је све на памет:</p> <p>Ждрали, о ж |
| лапајући лице па узглавље, уздржавајући се, да јој се не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће |
| и поцрвенивши захвали јој извињавајући се да неће да га изненади — туђинка.{S} Њој дође <pb n= |
| ..{S} И с тога муфтија поче снебивајући се:</p> <p>— Опростите, Нурије-ханум, али ја сам нешто |
| едан, два, три,“ броје сестре гледајући се и клатећи се.{S} И Фатма је отклањала, пети пут, она |
| ишчупам младеж и елиф“, рече гледајући се у огледалу, и повуче танки башјорти да сакрије то шт |
| а уместо руку мишице: оне су ослањајући се на те мишице излазиле из кола покривена лица, нечујн |
| друге, те седеше до зоре, разговарајући се о Џемалу, тихо певајући љубавне песме и отварајући н |
| {S} Стоји под прозором, и разговарајући се с једним младићем, сваки час баца очи у кафезе... „А |
| жалосни престони град!{S} Изговарајући се на реакцију, упиремо очи у Устав, као да ће нам он и |
| } Али, како се изненади, кад, враћајући се у подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њиној кући слушк |
| а мала,</p> <p>Данас у подне, враћајући се из вароши и улазећи у своју собу, ја осетих мирис мо |
| покривене високим папратом, не сећајући се да су ту мртви.{S} И најпосле скренуше ка једном кућ |
| ама.{S} Ђулренги узе јецати присећајући се: „О да остави све па да иде за навек!{S} Ово ми је ј |
| ја.{S} Муфтија зажмуре и поче, нихајући се:</p> <p>— Сваки греши, ако не у знању, оно у незнању |
| хлеба од богаташа, па зажмури, нихајући се као дервиш у молитви, вичући као дервиш: „Алла’-ху!{ |
| има прстију додирује рамена, и нихајући се почиње другу молитву, моли Мухамеда и Алију да јој с |
| мисли и хода по соби нервозно, смејући се од радости што ће на далеки, давно жељени пут.{S} И |
| стиде се, и узбуди се.{S} Ариф, смејући се, рече :</p> <p>— Да те удамо за Џемал-беја?{S} Само, |
| ануме их гледају и погуркују се смејући се крадом; под оном смоквом седе десетину, пред њима је |
| је ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног дана, обузет ст |
| дра, па правећи дубока темена и смејући се изиђе.{S} Фатма чита теткино писмо:</p> <p>Серез, ју |
| не одговори, већ рече задовољно смејући се:</p> <p>— И да се не узмемо, ја бих био ипак срећан: |
| о да си дошао с Ћабе, рече Ариф смејући се, улазећи да им каже збогом.{S} Они се застидеше и пу |
| слуга се спремаше да га прати, кријући се.{S} Али он се врати и седе у соби за рад, не на њено |
| смејати како се деца смеју, зацењујући се. „Сине, погледај овамо,“ рече јој баба и с другог пр |
| е кафана; од жене се не одваја; по кући се ори песма од јутра до мрака, само певају као тице“.{ |
| че.{S} Нене леже поред унуке.{S} У кући се сасвим утишало.{S} Фатма полази путем који јој је по |
| да ће од бруке !...{S} А стара, тресући се као прут, с муком, закле их у Божју љубав да ућуте.. |
| p>Оне, обе, чучнуше поред прага тресући се.</p> <p>— Да не учини неко чудо, Нурије?{S} Да се не |
| p> <p>И клону на брачну постељу тресући се.</p> <p>Он се наже над њу, и пољуби је у уста, па се |
| х жена, са запаљеним фењерима, кикоћући се, јер су са собом довеле „мушко“, једног младог, врло |
| што из чаршије донесу модрице, кикоћући се или црвенећи од задовољства, да примају у кућу туђе |
| ас играти, летећи као ветар или обрћући се као вихар.{S} Она је овим женама што сад не знају ни |
| ова га и погледом и руком, па, осврћући се, отвори долап; раши мало један дугачак а узан, право |
| а је тејзе порасла, рече Фатма измичући се и гледајући тетку.</p> <p>Сестре се насмејаше, а Ари |
| } Пуно је двориште црних домина!“ Арифи се срце следи, јер се сети ко су то.{S} Енглескиње, пут |
| е никад не заклиње у дете.</p> <p>Арифи се смрче.</p> <p>Кад је виде бледу као смрт, Фатма се п |
| таци, пошто их обе дочекују.{S} На софи се поздравише теменима с већ дошлим гостима, Солуњанкам |
| издату жени: „Кад ће ти доћи муж, обуци се, нагиздај се, набели се, навуци обрве, — севап је.{S |
| векру, кћери?</p> <p>Она плаче и облачи се у чаршаф.{S} Али напрасити беј већ се поврати, покај |
| и, и видевши да не може летети, завлачи се у бокоре, у жбуње, — она се завуче у један луг од ја |
| нтано, скиде бисер, скиде појас, свлачи се.{S} Оне то гледају, ћуте.{S} Да их пита где је Џемал |
| и и живота, и нову душу, и, стар, плаши се од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, а наше старе х |
| и.</p> <p>А она, познајући сина, уплаши се и рече:</p> <p>— Мисли, па тад обећавај, сине, да се |
| Мерсије; али кад она смаче руке, уплаши се — била је бледа као смрт.</p> <p>— Кога си видела?! |
| ли јој се тај шапат чудан учини, уплаши се од свога гласа и потрча у своју собу и његову: посте |
| тара, видевши Фатму онако бледу, уплаши се да опет не добије напад, те јој рече да легне, и пош |
| д Фатми бејаше најтеже, њен отац уплаши се да не умре, и у томе страху обећа:{S} Богу црну жртв |
| никад досад није видела.{S} Обрадовавши се, истрча, сестри да каже.{S} Њој овај глас не би приј |
| она га топло поздрави.</p> <p>Довезавши се до Ћемер-Капије, оне пођоше уз брдо, поред хамама по |
| ба реда зуба белих као снег, насмејавши се на Ариф-хануму.{S} То је Мерсијина робиња, коју Ариф |
| p>— Сафет је Сафет, рече она насмејавши се, и додаде:{S} Ми нисмо ни биле у свађи...{S} Хајдете |
| а она се трже и застиде, па насмејавши се загрли суту.{S} После оде на софу свекрви, то јест д |
| сам помислио, кад ти спусти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих |
| аротурчина, одговори Мерсије уозбиљивши се.</p> <p>— У гору и камен! рече гошћа уплашено и скоч |
| p> <p>Њу то врло изненади, и уозбиљивши се упита:</p> <p>— Зашто је она несрећна, кад си јој ти |
| е пробуди раније но обично, и окренувши се к прозорима, она чисто весело узвикну: „<foreign xml |
| .</p> <p>И то, „турско венчање", изврши се тако брзо и тако просто.</p> <p>Али пре но што су се |
| у, на самом врху Старога Солуна, изврши се венчање.{S} Он је био весео, а она тужна; у црвене н |
| ва.</p> <p>Прођоше и та два дана, сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати се у Стари Солу |
| пкање и благосиљање.{S} Најпосле, сврши се: сви устадоше, а отац је ухвати благо за мишицу и по |
| рбан“): шикну црвена, врела крв, запуши се и обоји зелену траву.{S} Касапин овна рашчеречи, а п |
| „Кад ће ти доћи муж, обуци се, нагиздај се, набели се, навуци обрве, — севап је.{S} Ако овако ч |
| иња је покри шапћући:</p> <p>— Не кидај се, кјучук-ханум...{S} Зар само он пије?{S} Наши бећари |
| нком одрасла: узми мужа по избору, удај се из љубави...{S} Ја осећам да ме волиш...{S} Наћи ћу |
| Пошто хоћеш кћер да удајеш, не залетај се : притегни ату дизгине.{S} У ходу човек види оно што |
| ч... "</p> <p>— Држи реч, сине, и сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не договара, нем |
| ш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави се да не мари; а овамо: чим неко лупне |
| он не узима речи натраг.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као да је прелетео толике улице; журно у |
| век кад год слаже.</p> <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи реч, јер су м |
| ише: променио се, ослабио...</p> <p>Беј се необично задовољно насмеја и рече;</p> <p>— Е, да са |
| и тада би јој викнули родитељи: „Завиј се, несрећна кћери, ено човека!“ Јер дању, у време моли |
| тале: ја сам нашла свога Кактаса. „Криј се од људи; а да се твоје очи не би среле с човековим о |
| <p>— Не преда њ!..{S} Бежи!..{S} Сакриј се!...</p> <p>— Зар од мужа?! узвикну она с чуђењем, па |
| му будем љубазница?...</p> <p>— Сакриј се од њега кад ти није муж, али немој да идеш, кјучук-х |
| ече, баци јој то у лице вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти више муж!“ Па јој окрете папуче пр |
| рича.</p> <p>— Није, зете, луда, не бој се!..{S} Кћи ти је побуњена.</p> <p>— Камо срећа!{S} Ал |
| знају родитељи.</p> <p>— Тејзе, не бој се... ја сам паметна, промуца она јако поцрвеневши, и н |
| <p>— Код куће нема никога...{S} Не бој се!...{S} Седи!{S} Она нагло седе, те претури ђерђеф, и |
| умрла, таква је у лицу.</p> <p>— Не бој се, кћери, живци... солунских Туркиња болест, говораше |
| ољубио у руку „на виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже над собом.{S} Али њој је у крв уш |
| це па узглавље, уздржавајући се, да јој се не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољуб |
| име!“ Њему дође веома мило, јер, да јој се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо |
| ко је не познаје.{S} Напослетку, да јој се јавио неко кога она познаје, она би се нашла увређен |
| му сасвим свесно и лепо исприча да јој се учинило да нема десне руке, а кад је пробала, она је |
| е као демон, и не знајући чим ће да јој се освети за неисказане муке — он се понова ожени: њој |
| чини, ко год би дошао, дошао би да јој се свети и подсмева.{S} И љути се на кћер што од своје |
| шљем ове младе несрећнице, осети да јој се стегоше вилице.{S} Дуго је ћутала, гутајући сузе, а |
| летена, с нанулама поврх папуча (да јој се беле атласке папуче не покваре од росе).{S} Кад нахр |
| тка.{S} Чучну према тетки и загледа јој се у мило лице.{S} О колико је се зажелела!{S} Откад је |
| ла не нахранивши мозак ..{S} И онда јој се учинило као да нестаје, ишчезава.</p> <p>Стара га сл |
| онога „воденога пута“.{S} Из далека јој се учини црн, после сив, а најпосле, кад се сасвим приб |
| богом“ обори је у постељу.{S} Мајка јој се уплаши те је онако болесну одведе у Скопље, да се ме |
| Тога...{S} Осман-беја.</p> <p>Мајка јој се грохотом насмеја, како се никад не смеје, и рече:</p |
| ту, и полако диже покривач, а унука јој се пробуди, отвори очи, па их затвори. „Ја сам те, чедо |
| {S} Та ханума чудила се и заклињала јој се да су оне биле тврдо уверене да је она пијана. </p> |
| исока, мршава, сва бела, на плећима јој се подигла бела памучна антерија: изгледа као нека свет |
| икама, неке њене пријатељице: једна јој се пријатељица волела с пасторком, и о томе је њој отво |
| тако.{S} Кад оде у своју собу, она јој се учини пуста, празна, и ако је пуна: поред европских |
| S} Ову ноћ и њена свекрва шије; она јој се загледа у десну руку: како лепо држи иглу, а она је |
| хотице скрену очи у таваницу, и она јој се учини ниска као да хоће да јој падне на главу, те ос |
| европске.“</p> <p>И Нуријина робиња јој се обрадова, али и не покуша да јој пољуби скут, пошто |
| -Џемалове тетке а своје сут-ане, па јој се чини да није у граду где се родила и одрасла, него н |
| е била у оковима душа, говораше, па јој се наједанпут загледа у дубоке лепе очи.</p> <p>Она се |
| кога јој је њено срце изабрало, па јој се и најружнији свадбени обичај чини леп, и воли да је |
| , обрадова како се није скоро; кућа јој се учини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту |
| а да је то јутарња молитва.{S} Душа јој се некако утишала.{S} Син ће јој доћи пијан као много п |
| етоше, устаде, јави јој се поклонив јој се и скинув фес...{S} Да се Туркињи јави човек!{S} Можд |
| авила и у она два своја напада, кад јој се чинило да ће умрети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>П |
| иделе и дошле јој на честитање, кад јој се кћи испросила, тек после неколико дана.</p> <p>И дол |
| је.{S} Обично је обузимала туга кад јој се учинило да он њу не воли као она <pb n="238" /> њега |
| и Џемала, призиваше смрт, а сад кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли да живи, да ж |
| за кога, само ради живота.{S} И кад јој се чини да чује грозне кораке смрти, она се стреса, збо |
| , не понесоше је ноге...{S} Али кад јој се он загледа у очи, она не помисли да бежи, и не окрен |
| збуњене погледе, и грозничавост кад јој се ђерђефу приближи да види како везе, и ужас <pb n="23 |
| и и с јапанском лепезом.</p> <p>Кад јој се кћи милује с тетком, она је љубоморна, боји се да не |
| рикупљала је снагу за довде.{S} Сад јој се учини као да ишчезава.{S} Клону на миндерлук и стаде |
| кад дизала коса па глави.{S} И овде јој се једном учини, да су у комитет узете и жене не што се |
| ћи, побеже одатле као с гробља, где јој се учинило да се дижу плоче и појављују мртви које је в |
| и, осећа, радује се и тугује, и где јој се сасвим чини да је на лађи, да путује у неки далеки к |
| гла да је стегне колико хоће, после јој се учинило да нема леве руке, па доње вилице, па целе г |
| као обично, и ништа више.{S} После јој се вратише нене и мајка и казаше да је болесници боље, |
| е брзо поврати и растужи се.{S} Оне јој се учинише заблуделе душе међу које је послао Бог, не П |
| ад не мога, она заплака.</p> <p>Оне јој се узеше смејати што плаче.</p> <p>— Ја и да могу, нећу |
| ао узети: млађи је од њена мужа, те јој се не рачуна као отац, по закону...{S} Али, она се каја |
| се, ако проговори заплакаће, па ће јој се смејати сестра од стрица. „Зна ли турски овај Францу |
| урији.{S} Кад је Нурије виде, смрче јој се, јер она је чула да је и ова Цариграђанка радила на |
| е не занимаше, а њихова кућа чињаше јој се празна. „Како ћемо овако саме, нене?“ упита бабу; а |
| исли Фахрије гледајући га, и чињаше јој се неверица; јер он није имао нежан изглед, и ако је би |
| И њу као да обузе пламен, засенише јој се очи, и у томе, тресак је подиже и ничице обори.{S} С |
| , како си ми лепа!“ Њих три учинише јој се као три слике уоквирене сунчевим зрацима.{S} И чуђаш |
| ске на врх прстију папучице смакоше јој се, а она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: тра |
| се погледи сусретоше, устаде, јави јој се поклонив јој се и скинув фес...{S} Да се Туркињи јав |
| ишта више: припи се уз њу, и остави јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и ту се питаху |
| из својих шупљих груди...{S} Груди јој се учинише шупље, и кад се из даљине зачу зврјање кола. |
| куће не удаје се увек за онога који јој се „лепо јавио“.{S} И овде је родитељево искуство уз кћ |
| месец. „Ђули!{S} Ђули!“ шапће; али јој се тај шапат чудан учини, уплаши се од свога гласа и по |
| кла нешто, па не може, не сме, чини јој се, ако проговори заплакаће, па ће јој се смејати сестр |
| се може бити с њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њене ноге нису јаке, да би могле држати, |
| стила, срце јој дође под грло, чини јој се.{S} И наједанпут, спонтано, скиде бисер, скиде појас |
| евушећи, мислећи на Џемала.{S} Чини јој се као да јој је пао с душе један терет под којим није |
| тра по души, Мадам Аристид.{S} Чини јој се да се брзо врати само зато да се с њом помири; јер д |
| а) и она у све редом погледа, учини јој се <pb n="126" /> да овде заиста нису само жене него и |
| ик, она осети немоћ у ногама, учини јој се да јој срце стаде.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} |
| прислонивши лице на довратак, учини јој се да јој је тамо све што има на свету, па се трже и од |
| S} Па оде мислити на Мерсију, учини јој се да јој чује мили, слаби глас : „Слатка тејзе, ја ћу |
| љу, и нежно погледа у лекара: учини јој се близу, као свој, што помену <hi>њега</hi>, и што зна |
| побледе, усне јој поплавеше; учини јој се као да се сасвим сврши нешто бескрајно пријатно, мил |
| расплете <pb n="26" /> косу; учини јој се да почиње нешто важно, да отвара некаква велика врат |
| м и мушком лепотом порази.{S} Учини јој се да то није њен девер, већ онај непознати, кога она в |
| ње.{S} И она оде међу њих.{S} Учини јој се као да јој отац лежи мртав насред баште...{S} Њен ки |
| у животу: кућа њена родитеља учини јој се као хапсана.{S} Крај мора, крај отворених шалона и п |
| и за странкињама празнине, не учини јој се да је остала сама, — он је заузео сваки кут њене душ |
| ланом своје мале меке руке, и учини јој се као да је лупнула срцем; и никад јој у срцу није одј |
| глављу шаптати своју тајну, и учини јој се да је она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с |
| оца да се овако говори!{S} И учини јој се да таван, под, зидови знају енглески; а стидела се д |
| , како никад — за живот!{S} И учини јој се све мало, ситно, ништа, због чега је некад призивала |
| евари своју пријатељицу!{S} И учини јој се црна, прљава.{S} Како ће да буде код ње на ифтару и |
| во ни на сунце и ваздух!{S} И учини јој се да досад на то никад није помислила, па пошто се вел |
| те боре биле до сада?..{S} И учини јој се стара, друкчијих очију, безбојних, а она има загасит |
| аље је ноге нису носиле.{S} И учини јој се као да се нешто свршило, дође јој да се поклопи на д |
| ивите као сестре, и боље.{S} Покори јој се.“ А мајка, љута, грди сутану, виче: „Никад, госпођо |
| туригу, Немици, удатој за Грка: кћи јој се испросила без њена знања; испрошена била три године; |
| ла је своју омиљену песмицу, а каик јој се приближавао као на ветровима...</p> <p>Цариградски к |
| зашто тејзе одлаже за доцније, док јој се не приближи рок кад има право на венчање.{S} Не зна |
| идела га кроз кафез.</p> <p>— Допао јој се, Ариф-ханум?</p> <p>— Много, ханум-нене.</p> <p>— Ал |
| ти од радости...<pb n="85" /> Јавио јој се као познаници Европљанки, новој, оној новој што траж |
| е направити ниједног бода, јер, ако јој се откине пуце или копча с антерије, она то не пришива |
| ђено Ариф.</p> <p>— Колико има како јој се кћи испросила? брзо рече Сафет.</p> <p>— Њена кћи те |
| ађе место.{S} Пече је дигла, и цело јој се лице видело.{S} Они су њој били страни.{S} Она се у |
| али, кад је отишла кући, променило јој се расположење, и она се љутила, не на пашиницу, туђу ж |
| лађа.{S} Фатма се радовала, чинило јој се да некуд путује, и ако море, најежено као пред грозн |
| пресекла би му зубима грло, чинило јој се...{S} После се свега сваки час сећала и сваки час се |
| шла кроз кућу свога зета.{S} Чинило јој се да је много крива што им није казала све још пре нек |
| сом, који је осећала Фатма и чинило јој се да јој отежава дисање.</p> <p>Кад се отворише врата |
| ердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој се обрадова, али не као човек жени, већ као дете играчк |
| {S} И уместо да се на њу викне, оно јој се отварају врата, пушта се у кућу; а кад се она већ ра |
| ом мњењу, овако срећне.{S} Нарочито јој се чини да је у неком француском граду, што непрестано |
| } Сва јој крв јурну у лице, и чисто јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту, она, први пу |
| јој што се гледала с човеком; а што јој се јавно, нарочито што му је одговорила, криће од свако |
| вица, и није знала зашто, да ли што јој се малопре учинило да умире лето, или што се вози трамв |
| ад, леп, отмен, али она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Напослетку, да јој се |
| и Турске, узе бранити чак и оно што јој се чини најгоре.{S} Она, космополит, са странкињама је |
| г рода, у кућу никога не прима, јер јој се чини, ко год би дошао, дошао би да јој се свети и по |
| ћи, она се радовала како никад, јер јој се чинило као да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике, ту |
| а!прихвати њена сестра с муком, јер јој се стегле вилице и ухватио јој грч грло...</p> <p>Она п |
| неким страним, страшним гласом, јер јој се учини да умире.</p> <p>Колико пута, у болу како изгу |
| једанпут, она испусти огледало, јер јој се учини као да је на лађи.{S} Конак је ушао далеко у м |
| као да су осетиле леш...{S} Кипарис јој се лежећи учини много дужи него кад је стајао и дотицао |
| на ћути као да је онемела, и двапут јој се учини као да ће да се онесвести.{S} А он јој дочепа |
| , на балкон свога стрица.{S} У зору јој се мујезиново позивање учинило као запевка; тако пријат |
| } Под утицајем својих кћери које су јој се с њене болећиве нежности отеле, она се полако, непри |
| ег неба; од његових грана чиниле су јој се руке.{S} И опет се чуђаше како је велики, као што се |
| их мачака, Мавиша и Памука, и одмах јој се сети и сестрића, на кога није могла помислити одмах |
| само ти несрећна?{S} Како је оној којој се муж поред ње другом ожени.{S} Турска жена не зна за |
| јатељице, а кад би требала да рида, њој се стегну вилице...{S} Опет одоше на софу.</p> <p>— Еми |
| !“ Колико је она, Азијатка, срећна, њој се чини да толико није ниједна Европљанка.{S} Њена љуба |
| лико срце.{S} Док су оне биле живе, њој се њено сопствено срце чинило огромно.{S} На очи су јој |
| су ове припреме огромне, и страшне, њој се каткад дизала коса па глави.{S} И овде јој се једном |
| ијом радовала; а кад пођоше пешице, њој се овај радни дан учини већи од оба Бајрама: срешће се |
| плина и радост..{S} Али наједанпут, њој се учини да хоће да се онесвести, те затвори очи и пову |
| ерсије је понегована, лепо ожаљена; њој се зна гроб.{S} А Емир, слатка моја Емир!...{S} У туђин |
| тетка казала: припремила ју је.{S} Њој се понекад учини да би се пре „небо спустило на земљу“, |
| Досади!{S} Зар да му се досади?{S} Њој се никад не би досадило: она је чак и у сну била с њим; |
| е нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <pb n="167" /> ништа не наређује ни за ручак ни за и |
| је отишла Мадам".{S} Пета година, а њој се учини као да је јуче било.{S} Гледа у тај „водени пу |
| Он опет похита кроз она вратаоца, а њој се смрче: дошле оне три младе Цариграђанке, мора остати |
| ви.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема некога који је испуњавао ову кућу. |
| а уз Мерсију као да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала, често учини да |
| ије.{S} Она је велика, старинска; у њој се живи патријархалним животом: нико ништа не уради, до |
| и, изговара исто као она.{S} И Мис Блак се смеје, јер мисли да слуша себе.{S} И никад не забора |
| и је, кћери, она је красна: за опстанак се бори боље од човека, рече стара јер зна да се Ариф у |
| е бацили...{S} Али и ако се крило, ипак се нешто чуло, од младића, Џемал-бејових ононоћних друг |
| Ариф.{S} Џемал је веровао њој, али ипак се није развеселио.</p> <p>— Лаж, Ариф-ханум од почетка |
| избије пламен, а ја се савладам па чак се и насмејем!...</p> <p>Али, драга госпођице, помислит |
| џа-Имарета црне; од њиног погледа човек се опија као од вина с бенђелуком ; у повијама имају <h |
| е једну слику коју често гледају а увек се њом усхићују као да су је први пут виделе.{S} Оне се |
| свега младог грла: нек се пробуде, нек се расвесте, нек виде да нису ствари, јер имају душу, н |
| те их, вичите из свега младог грла: нек се пробуде, нек се расвесте, нек виде да нису ствари, ј |
| едно да горимо дођи, о ходи!</l> <l>Нек се смешају ватре пламене:</l> <l>Да нико не зна, да не |
| hi>?...{S} Слушај!...</p> <p>Уз капиџик се чу говор; неко говори, француски:</p> <p>— Фатма, ја |
| служила је до пре неколико година, док се није почело говорити о вези између снахе и девера... |
| она, сирота, заведена, седе, седе, док се најпосле не удаде за најгорега међу најгорима.{S} За |
| се могла заљубљивати у муслиманке, док се нисам заљубила у Францускињу," рече Емир.{S} И помињ |
| купила хаљину а да је ја не видим, док се мени не допадне.{S} Ја нисам ствар, нисам поклон од |
| да, ја бих му гледала то сваки дан, док се не бих навикла...{S} Он је опазио да га не волим, па |
| ћутом, као духови или сени умрлих, док се пред њима не забеле гробље...{S} Као да ће се подићи |
| ће те подсећати на њу, <pb n="9" /> док се не заљубши у човека.“ — Кад би тај човек био Француз |
| се радовала луткама и играчкама.{S} Док се једнога дана не побуни...{S} Бејаше напунила осамнае |
| аша мирисавог ружичастог сирупа.{S} Док се пијаше кафа, Ђултер удараше у деф а једна њихова бел |
| поче Ариф, с пуно темперамента.{S} Док се шалила, говорила је турски, сад кад је озбиљна, гово |
| бавне песме и отварајући нијете.{S} Док се говорило о лепом младићу, Мерсије је била некако нео |
| азнежи, и похита да се пресвуче.{S} Док се он пресвлачио, жена га је учила шта ће да каже „Гром |
| м ја пијана, није могла бити весела док се не опије.{S} Ја сам је врло волела, и поред њене рђа |
| још уз степенице, и није могао даље док се не искашље, а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и т |
| обичаја турског, и француског.{S} И док се Францускиња, слушајући побуњене Цариграђанке, питаше |
| знале, јер им беј није хтео казати док се не одморе.{S} Фатма је много плакала и била је изнур |
| ичице, лево, десно, узбрдо, низбрдо док се није сишло у чаршију, да се застане, да се одгуши, п |
| о колико, тешко нама!{S} До онолико док се с мајком сме купати у женском хамаму.{S} А после: „Х |
| ог пансионата. „Она је волела Лујзу док се није срела са Жаном,“ рече им француски. — „Јесте, Е |
| о се толико воле?</p> <p>Зора.{S} Исток се више не бели, него као да је поливен златом, а па ср |
| кад дођох с Јалије...</p> <p>За чифлук се ваљда спремамо, време је; али ја то не знам, и нећу |
| p>Кад дођоше до једне раскрснице, Џемал се расвести, изви се из берберинове руке и хтеде кући; |
| 4"> <head>XIV</head> <p>Сутрадан, Џемал се рано пробудио.{S} Није му било необично што поред се |
| спушта на прљав кафански сто.{S} Џемал се сети својих реликвија затворених у златну кутију, и |
| <p>Пашиница рече сестри:</p> <p>— Џемал се насмејао, и ја морам Богу црну жртву: заветовала сам |
| јеш да ти жена остане бош.</p> <p>Џемал се, као кроза сан, сети кад од његова стрица тражише ов |
| дости као у великој жалости: непријатељ се с непријатељем мири; а она теби није непријатељ, нит |
| не!</p> <p>— Загрлила се?...{S} Да вам се дотакну лица? <pb n="79" /></p> <p>Она се закикота, |
| а сам му се; кад ће доћи кући, нагиздам се и потчињавам му се, те сам личила и на робињу и на м |
| да не види смрт, јер се осећало да нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гледала пу |
| Кад нас сретне какав дервиш, склања нам се с пута, јер он, видовит, види нову струју крви и жив |
| ари.{S} Ви сте ми предавали, да кад нам се тако чини, то је из нас самих.{S} И до сада ја то ни |
| и ово ми и није чудновато.{S} И сад нам се везирови синови заљубљују у <pb n="6" /> робиње и уз |
| мујезина!{S} На овој страни одакле нам се сунце рађа, чије куће и џамије према сунчевим вечерњ |
| јер понекад некога видимо и допадне нам се, а кад му чујемо глас...</p> <p>— Чула му глас; пева |
| е могла бити с туђим људима.. „Жене нам се заљубљују у девере и пасторке, девојке у зетове.{S} |
| лији, и по овом нашем крају, где ће нам се, свакако, како „пророци проричу", родити слобода.<pb |
| ад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам се представио, по европски, и кад би се с нама руковао. |
| !{S} Ко би чуо, од наших, смејао би нам се.</p> <p>— Ми не можемо уништавати старо док немамо н |
| i>, и поклонио нам се, и представио нам се: „Ја сам Мурад-Џемал-беј“, поче Мерсије.</p> <p>— Ам |
| нама ушао <hi>тај</hi>, и поклонио нам се, и представио нам се: „Ја сам Мурад-Џемал-беј“, поче |
| „И ако бисмо примали к срцу све што нам се учини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{ |
| хануму сути, да јој каже због чега сам се за Османа удавала, и да сам распуштеница?“ Ни слутил |
| ејаше, а Ариф рече :</p> <p>— Можда сам се смањила.{S} Истина, ја нисам мала, ја сам средња, ка |
| p>Јуни.</p> <p>У она два напада, ја сам се бојала за живот!{S} Сад: грознице, ја венем, мене не |
| итати...{S} А кад сам то видела, ја сам се стала трести...{S} Лице ми је било као ватра, а руке |
| у мени се некакав преокрет збио, ја сам се препородила; од тада, ја се не љутим на наше „старе“ |
| јови, рече пашиница доста мирно, ја сам се муфти-ефендији исповедила, и пожалила сам му се и ка |
| сам гледала Ариф-тејзу побуњену, ја сам се питала: „Боже, па шта јој је?{S} Какви су то толико |
| ње је темперирају,“ вели она.{S} Ја сам се за ово време, док сам год била с овом радном, тачном |
| ећем, да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на вас толико навикла, да понекад не умем ни Бога да |
| муж или брат или, чак, отац.{S} Ја сам се овде одмах с њима нашла:{S} Цариграђанке су, чиновни |
| У томе уђе њена сестра.</p> <p>— Ја сам се са сестром договорила, поче Нурије, да вас позовемо, |
| хануме, да ме слушате.“</p> <p>— Ја сам се удала млада; удала сам се по слици, и заволела сам с |
| , и то сваки зна, па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да нисам читала...{S} Романи су ме и дов |
| > <p>— За ово четири и по месеца ја сам се надобијала „слатких поздрава“ од своје суседе; а сад |
| мислиш," тако сте ми рекли.{S} И ја сам се вежбала.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Опет проч |
| и страшна сумња, и љубомора, јер ја сам се по харемима свашта наслушала шта све раде наши људи. |
| кроз неколико дана, на пут, јер ја сам се већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, ја бих |
| растужује и узбуђује? — Љубав. „Ја сам се могла заљубљивати у муслиманке, док се нисам заљубил |
| вовање, кратко моје девовање: удала сам се тек што сам ушла у петнаесту.{S} А удадох се као и с |
| > <p>— Ја сам се удала млада; удала сам се по слици, и заволела сам свога мужа, јер он је био п |
| ших... у јастук, па после... бојала сам се да.. спалила сам их, и пепео сам ушила У хамајлију.< |
| аших жена свуд је нова.{S} Упознала сам се с једном нежном, белом Цариграђанком.{S} Све жене ве |
| ело ме једно чудно осећање, осећала сам се више Францускиња него Туркиња; у једном тренутку пој |
| шуму од кровова и торњева!{S} Била сам се сва најежила, и осећала сам хладноћу као пред грозни |
| рњим језиком; због вашег писма била сам се унела у француски „На, прочитај то писмо, без потпис |
| , мужу!...{S} И ја се буним, бунила сам се!...</p> <p>Како је ханум-нене?{S} Шехназе-ханум, то |
| дужан награду...“ А мајка: „Решила сам се да јој никад не отиднем ја прва...“ — „Паметан попуш |
| м јој испричала као сад теби — сама сам се изобличила...{S} Што се тиче моје деце, ти ћеш ми их |
| нисам мислила да ћу остати жива, па сам се бојала смрти, или, управо, било ме страх за живот, з |
| м, а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се уплашила.</p> <p>Кад се зачује звонце с улице, сестр |
| не види брвно.{S} Била сам дете, па сам се једном комшији подсмевала што има велики нос, и звал |
| мене је страх било од те лепоте, па сам се припијала уз њега, хватала га за руку као дете мајку |
| ала; ишла сам, гледала у прозор, па сам се смејала; чинило ми се, да тамо, у соби седе сакупљен |
| о?</p> <p>— Секла сам поморанџу, па сам се посекла. <pb n="195" /></p> <p>Џемал је погледа, па |
| ко ми Пророка!{S} Тако ми земље где сам се родила!{S} Малопре сам те слагала Сад ... он!</p> <p |
| во, тако често, проклињала, а после сам се стала питати: „Откуд то ?{S} У нашој <pb n="176" /> |
| {S} Ја нисам осетила да ме жали, те сам се чудила што ми одмах не да Отпусног Писма.{S} Најпосл |
| овале, те питају: „Пардон!{S} Да ли сам се с вама поздравила?“ Па ипак, кад некога воле, ја мис |
| а те хтедох пући од врућине!{S} Али сам се бојала; наших жепа с Јалија било пуно, па <pb n="78" |
| ..{S} Ја, хвала Богу, знам у каквој сам се средини родила и одрасла.{S} За Црни Врскапут не бих |
| .{S} Где је с њене душе накит чијој сам се лепоти и вредности ја дивила?!</p> <p>Она ућута и ду |
| весела девојка читаше:</p> <l>Црним сам се газом повезала,</l> <l>Тужна сам ти, сестро, невесел |
| у свима милима, с тејзом и Мерсијом сам се загрлила небројено пута, и било ми је мило и лако.</ |
| рати, љутито рече:</p> <p>— Зарекао сам се да не зовем за жене Грка лекара, и опет...{S} Безобр |
| ко ћу у свет, несрећнице?{S} Хвалио сам се свету ћерком, добром и паметном, због чега је узе пл |
| бро ли сте ?{S} Шта има?{S} Уплашио сам се...{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Шућур, муфти-ефенди, рекоше |
| и ја чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему родила и одрасла.</p> <p>Заћута, и пођоше јој |
| Солуњанка и Цариграђанка.{S} И тамо сам се и овде пробудила.{S} До после тридесете сам спавала. |
| искром из ока.</l> <l>Зар да у нено сам се претворим?</l> <pb n="125" /> <l>Дођи док букти ватр |
| е снађе оно ономадашње чудо.{S} Што сам се препала!{S} Још не могу к себи да дођем.{S} Ја не зн |
| он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се била разболела, онолике грознице, бунцање: казала му |
| ону из једне куће турску песму, и нисам се могла <pb n="294" /> уздржати: на улици сам заплакал |
| <p>28 рамазана.</p> <p>Једанпут, сећам се, моју мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој |
| џамије врло ме разнежи: плачем и осећам се муслиманка и најмањим делићем своје душе, вичем, рид |
| аруменело; а душа...{S} Говорим, смејем се, и певам...{S} О, кад угледам Солун и нашу високу ог |
| 19120_N23">Ја сам правоверна и заклињем се пред Богом да је моја сестра од стрица заљубљена у л |
| но ми моје спавање, Нурије.{S} Не мичем се, да тебе не пробудим.</p> <p>— Ја да спавам!{S} Па м |
| описна слика!{S} Од Солунског залива им се учини широко поље покривено снегом, а од кућа и џами |
| кафтанима и белим чалмама, па ми да им се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не пог |
| а.{S} Њих три сву ноћ ћутаху, као да им се пред овом њима страшном збиљом језик узео; нико им н |
| едаћеш му као друга.{S} Ми морамо да им се гиздамо, да их дочекујемо насмејана лица, да их испр |
| и кад су виделе да није он, враћала им се снага, моћ, могле су ићи за мајкама полако.{S} Кад с |
| p>Устадоше пред само подне, и робиња им се прикраде као лопов и шапатом рече:</p> <p>— Истина о |
| ли, он диже очи, погледа у њу, и кад им се погледи сусретоше, устаде, јави јој се поклонив јој |
| озвала), како је био нежан с њом кад им се приближавало прво вече...{S} И сећа се себе уплашене |
| њама и кафешантанским девојкама, где им се у буновној глави порађа срећна мисао да доведу жени |
| печима посувраћеним преко главе, те им се све лице видело: спремише се за људе.{S} Дођоше муже |
| диже дувак: очи им се сретоше, душе им се пољубише: и њој и њему душа је била на уснама...{S} |
| док га друге чувају.{S} И као што би им се онда понекад учинило да ће их обићи несрећа, тако им |
| м, својина је својих мужева.{S} Људи им се зову Шемси, Арслан, то јест сунце, лав, јер целој ку |
| ад су ишле каиком према Олимпу, који им се чинио као облак изишао из мора, и кад су на таласима |
| " бисера, и брзо јој диже дувак: очи им се сретоше, душе им се пољубише: и њој и њему душа је б |
| учинило да ће их обићи несрећа, тако им се и сад чини.{S} Неће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје шт |
| } Оне нису могле довршити мисао, јер им се срце стезало, и ледило.</p> <p>Фатма је увек постила |
| се, беже од глупих предрасуда и опет им се враћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта могу уради |
| е издвајају и нешто шапћу, а на лицу им се огледа некакво необично задовољство...{S} Понекад, њ |
| се онај жар претвори у угаљ.{S} Сасвим се смрче.{S} Она се уплаши, и паде ничице.{S} Али одмах |
| дувана, мирис рибе и мастике...{S} Дим се дигао до тавана, мирише јело и пиће и миришу чочеци, |
| кале а младе су остајале хладне.{S} Дим се дизао од дувана, али се није задржавао: прозори су ш |
| ућуташе и узеше мислити шта ће.{S} Дим се колутао и испуњавао собу.{S} Најпосле Нурије прекиде |
| а, претерано осетљива, и болесна, чудим се како је ту срамоту издржала.{S} Ја знам да се она од |
| е тек онако дирала... за њега.{S} Чудим се како не умрех кад га, онда кад си ти била код мене, |
| а, још мало па уседелица.{S} И не чудим се што онако пишеш о љубави; о њој си се доста романа н |
| ашло за угао једне старе џамије с чијим се минаретом пео у небо један кипарис, и пошло се уз бр |
| пређем, чак и да проговорим...{S} Бојим се да ми се не смеју.{S} Ја француски знам, а пред њима |
| нисам пођаурила: покривам главу, молим се Богу по нашем закону.{S} Волим мужа и чезнем за роди |
| ма воли, распитај, сине; јер у Фатминим се годинама воли сваки човек који уме лепо да говори, и |
| пун племићког поноса, примим је и чиним се невешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју је извадил |
| сам га, па га заволела.</l> <p>— Црним се повезала! узвикну Фатма.</p> <p>— Ниси ваљда рекла: |
| ало разгали: „Ја сам јој први.{S} С њим се познаје од пре неки дан, а са мном откад!“ И преброј |
| цу.{S} Ја видех момка, мајчице, и с њим се разговарах.{S} Млад, а како говори!{S} О, оне очи!{S |
| ем очи, <pb n="27" /> гледам га и с њим се разговарам...{S} Ви сте ме толико пута тргли из сања |
| Променила се.</p> <p>— Ви садашње, чим се с пријатељем споречкате, одмах: променио се.{S} А за |
| заспа; али, спавала је врло мало, и чим се трже — он, опет леп, опет мио, колико га воли!{S} За |
| на кога није могла помислити одмах чим се пробудила: збунила је баба, па раздрагана стеже бабу |
| p>— Иншалла’!{S} Сутра рано.</p> <p>Чим се свану, одоше по Ариф-хануму.{S} Она одмах дође, али |
| аспитава.{S} А кад хоћеш у кућу, главом се не шали да уђеш док не питаш : „Да нема некога?“ то |
| а клањам; а нени и мајци мило: молитвом се стишава љутина и блажи јад.{S} Досад, као и све млад |
| о једне енглеске посланиковице, с којом се она упознала у Цариграду, и која јој често пише, дај |
| матере, двапут њених година, а с којом се разговара као с другарицом.{S} Још пре неколико годи |
| аје и „лежи по неколико ноћи“; с тетком се шета, код тетке седи ноћу с новима, с онима <pb n="2 |
| лужби, да имаш какав посао?{S} Са женом се не може ни у Европи у суд, школу...{S} А кад се саст |
| се: заборавила је Џемала и са судбином се помирила.{S} И чуђаше се мајка: „Како сам могла и по |
| пробуди један грлати симиџија.{S} С њом се пробуди и <hi>оно</hi> што је заспало кад и она.{S} |
| рицом.{S} Још пре неколико година с њом се могло разговарати као са зрелом женом; све је разуме |
| чује се из дворишта женски глас и широм се отвара капија: отворила ју је једна црнкиња с белим |
| ад-Џемал.</p> <p>— Ха! ха! ха! грохотом се он насмеја, као да смехом хоће да дозове мајку и жен |
| турску жену, старотуркињу, а Ариф-ханум се намргоди и рече:</p> <p>— Лудост!...{S} То учинише с |
| итву, ишли су и људи и жене, а сутрадан се отпочело спремање за велики и светли празник Рамазан |
| ревазишао себе.{S} Кад она уђе, ниједан се не помаче, не као госпођи (ко им то тражи?) него као |
| е окусило преко целе године, уз Рамазан се окуси, једе; сиротнија класа сву уштеду потроши за ј |
| то црвенило, које добро осети.{S} Осман се наже над њу, узбуђен, али је не пољуби, због мајке, |
| равивши девера седе за ђерђеф.{S} Осман се зачуди, после помисли: „Срамота је, стидљива.“ Она ј |
| о удали? изусти радознало.</p> <p>Осман се намргоди: шта се то њега тиче?</p> <p>Његова мајка р |
| вога греха. <pb n="241" /></p> <p>Осман се ожени.{S} Жена за њ би годину дана.{S} У њему се пон |
| прогука: „Иди, слатки Али беј течо“, он се разнежи, и похита да се пресвуче.{S} Док се он пресв |
| ућу и жену.{S} Али од неког времена, он се развесели...{S} Проклета мастика!{S} Мене је страх и |
| не размази — јединче...{S} Понекад, он се сувише разнежи, и рекао би јој коју „слатку“ реч, па |
| рт часа, он је био ту.{S} Врло блед, он се поклони старцима, и натрашке повуче се у један кут, |
| ене.{S} И уместо да је и даље тражи, он се закључа у собу где им је био „ђердек”<ref target="#S |
| тако даље <pb n="199" /></p> <p>Али, он се сад опи брже но прошли пут.{S} И опет страх, бол, пл |
| љнији, кад се осећа и сувише срећан, он се сети њених крила, па му кроз срце пројури нешто као |
| би мало изишао?...{S} И наједанпут, он се окрете тетки и рече:</p> <p>— Да изиђем... с Фатмом, |
| и да стид за ово не доликује човеку, он се насмеја, и узе јој љубити лице, говорећи да то није |
| Бога изопаченим.{S} У том тренутку, он се Арифи учини као странац, па, као добра кћи Турске, у |
| је бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже као човек и рече:</p> <p>— Шта ти је, ханум?</p |
| кла још један ован, жртва од Нурије: он се посла дервишима, и у текије велике, ишаране зеленим |
| зе га миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, ћути: миран је како га она никад досад ниј |
| су слугу по Џемала, и <pb n="163" /> он се није вратио.{S} Очи, утекле у главу, чисто се искола |
| на овамо дежуран сваку трећу ноћ!{S} Он се оженио другом!{S} Ја сам добила ортака, ви сте пошли |
| де га на Молос, новим певачицама.{S} Он се као мало разгали: сад ће с певачицама: али кад дође, |
| е да му је умрла сестра од тетке.{S} Он се промени у лицу, и пошто замоли Арифу да не оставља Ф |
| жи је,“ као да му нешто говораше.{S} Он се сети да он није само пијаница него и злочинац...{S} |
| а њена огледала, обешена на зиду.{S} Он се погледа у једном: пожутео као лимун, очни капци су м |
| а ће имати госте, Џемала и Фатму.{S} Он се разнежио, па говори мајци како му се чини да ће скор |
| а јој се освети за неисказане муке — он се понова ожени: њој „за инат“.{S} Та друга бејаше заис |
| {S} Осман!{S} Осман!{S} Као ђаурка!“ Он се задовољно осмехну, јер је знао да ова стара која га |
| куће: нисам могла сачекати ортака.“ Он се зачуди, мислећи да она њему пребацује за женидбу, и |
| осник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се препаде, помислив да је полудела, а она, решена на с |
| брз, што се не размисли, промисли, а он се насмеја што она то говори.</p> <p>После, старотурци |
| сада!...{S} И поче у њему да ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је препатила, овако мла |
| адим бејом (нећу да му кажем име), и он се више не опи: опет воли жену, гледа кућу — други чове |
| деце; а сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио родитељима.{S} Младић од двадесет четир |
| о учини као у сну, у незнању...{S} И он се увуче у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако |
| Тешко мени!...{S} Тешко мени !...“ И он се покаја, и застиде се.{S} Али пошто му се учини да ст |
| ок прошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би стекао право. (Венча се с Нури |
| маше да га прати, кријући се.{S} Али он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, већ до |
| то ни на намет није пало.</p> <p>Али он се брзо умири; чим осети њу, метну своју главу на њене |
| старом...{S} У гору и камен!</p> <p>Он се буни:</p> <p>— У Европи се сме с љубазницом, овде се |
| чега си отерана?...{S} А?...</p> <p>Он се смеје, а мајка му се стреса.{S} Камо да је она имала |
| до!{S} По кући идем као луда.</p> <p>Он се сад на њу не осмехну нити је потапка по плећима, већ |
| , зашто му је мајка несрећна.</p> <p>Он се из куће не миче, из собе не излази, те цела кућа осе |
| на брачну постељу тресући се.</p> <p>Он се наже над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе |
| ине, умири се, мајка те моли.</p> <p>Он се трже, застиде се: гласно је говорно, и оне су чуле.{ |
| ef target="#SRP19120_N104" /></p> <p>Он се подиже и рече трипут: <pb n="206" /></p> <p>— Иншалл |
| ef target="#SRP19120_N108" /></p> <p>Он се осмехну, подигнув један крај горње усне; она у том о |
| Dieu!{S} Mon Dieu!</foreign></p> <p>Он се трже и спонтано рече:</p> <p>— Проси ми Фатму, тејзе |
| моју кућу за честиту или не?</p> <p>Он се трже, и рекав Фатми „збогом“ као туђ човек, обори гл |
| види.{S} Дао ме као неки поклон: поклон се даје невиђен.“ О, врло драга госпођице, зашто узех т |
| а се закашља; кашљао је дуго, зацењивао се као деца у великом кашљу, а лице му сасвим поплавело |
| у Цариграду, тамо је одрастао, школовао се, оженио се, и дошао у Солун да наследи стричево имањ |
| з Париза и да је он одрастао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и з |
| ди се: крај њене постеље беше он, нагао се, да је пољуби; она, преплашена, одби га, и сакри лиц |
| по соби; један крај горње усне подигао се, те му се виде бели крупни зуби, жиле му на челу наб |
| нет, не чу шум њихових корака: загледао се у неки предмет на столу, весео, насмејан.{S} Нурије |
| еселе.{S} Оцу је било страшно, а смејао се, пружајући кћери руку, да је пољуби.</p> <p>........ |
| и свачега, све је застајало, заустављао се саобраћај: гледало се солунско турско богатство на и |
| се обријан потиљак Чист је.{S} Закашљао се још уз степенице, и није могао даље док се не искашљ |
| ићених груди и откривене главе и осећао се пријатно.{S} Врло му се допала; није скоро видео так |
| много дужи него кад је стајао и дотицао се облака, и црњи од малопређашњег неба; од његових гра |
| једна робиња, а њој дође криво, и живо се окрете и опет оде на балкон.{S} Очи јој одлетеше пре |
| е да погоди теткине мисли...</p> <p>Ово се рашчу по целом Солуну.{S} Више и нема шта да се криј |
| {S} Кад дође до прага окрете се, готово се сасвим исправи и рече:</p> <p>— А јеси ли, сине, гов |
| што њему ни мало не би пријатно; готово се наљути.{S} Па пустив јој руку, скочи, а стара, видев |
| а се сад није могла претварати.{S} Прво се засмеја, па окрену у плач, и сакри лице на Мерсијини |
| е две жене, Францускиње и Рускиње, него се отрезни, расвести и скочи, пређе башту као па крилим |
| а, на лицу.{S} Она прва што сиђе, много се ослони на дилаверову пружену мишицу.{S} Чим залупаше |
| су до пред вече, ту су ручале, и много се разговарале: о Цариграду, о писму без потписа, о вра |
| , с јабуке је видео пет пута, и — занео се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не каж |
| лив, Олимп, који се дизао из воде и пео се у небо, бела минара, црне кипарисе, црвене кровове ш |
| толико пијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, већ се спусти на једну ст |
| едаше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и загледа се у овај необични тип, Монди |
| је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта ћу ја |
| је дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: „Убио се Џемал-беј“, пошла, заљуљала се и пала...{S} Лекари д |
| l:lang="fr">mon Dieu</foreign>, заљубио се, па ни једе, ни пије, ни спава; кад не говори о њој, |
| слушам то као бајку „Царев син заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово ми и није чудновато.{S} И са |
| удила и узвикнула: „Како мало!{S} Јавио се мени робињи као слободној, и још, јавио ми се европс |
| их жена“.{S} Ариф ју је гледала и тужио се смешила.{S} Њом овлада један неисказан скептицизам.{ |
| воли; добио је, имао је сву, задовољио се.{S} А сад кад ју је изгубио, он види да је воли, кол |
| ричу.{S} Њој је и пријатно, мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да је Осман није отерао, она би с |
| , тамо је одрастао, школовао се, оженио се, и дошао у Солун да наследи стричево имање.{S} Њега |
| не говори о њој, ћути, уздише: променио се, ослабио...</p> <p>Беј се необично задовољно насмеја |
| пријатељем споречкате, одмах: променио се.{S} А за себе мислите да се не можете променити, као |
| а сваки час, а он је то опазио, и чинио се невешт, али није био расположен.{S} Осећајући да му |
| {S} Конак је ушао далеко у море и чинио се као лађа.{S} Фатма се радовала, чинило јој се да нек |
| ње до само подне, да би дан био, учинио се краћи; хамами се зажеле ханума (истина млађим женама |
| њеној свадби, већ је погнуо, и погурио се...{S} И виде: ковчег јој покривен везеним, од ружича |
| зиком таласа о животу и вечности, гасио се један живот — умирала је Мерсије...</p> <p>Јутрос Иб |
| ако не у знању, оно у незнању; али, ко се пре трећих петлова тргне, опрости му се.{S} Теби, Џе |
| а плаче.</p> <p>— Ариф-ханум, кћери, ко се пије разочаравао, тај није ни волео.{S} Тешко оном к |
| } Каква ли је изгледала мртва?...{S} Ко се опростно с њом?..{S} Је ли оглашена по нашем закону? |
| ине, и сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не договара, нема право никоме ни да се пот |
| ше око и почеше да врачају:</p> <p>— Ко се појави први с леве стране, срећа је Есмина, рече Мер |
| пијано и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, душо Мер |
| о и тако просто, као да је дао реч, ако се опије да изгуби мазгу!</p> <p>Сведоци одоше у џамију |
| ак, људи су удесили да они не пате: ако се младожењи не допадне невеста, кад је, и венчану и ње |
| ви тога и да пред сведоцима да реч: ако се, на пример, опије, да му жена не буде више жена, да |
| јали...{S} И од нас су тражили реч: ако се не оставимо пића, да нам жена остане <hi>бош</hi>.</ |
| ведену, први пут види, он је враћа; ако се невести не допадне младожења, она обично стегне срце |
| даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њима чини да их понижава, о |
| оду до капије: чекају ослушкују.{S} Ако се мало спусте на миндерлук или на шиљте, савију се у к |
| грању, дотакну се лицем...</p> <p>— Ако се воле...{S} Боже, како си смела!</p> <p>— У дно салон |
| а мислим да... одржаћу је.</p> <p>— Ако се опијеш да Емир-Фатма-ханум, твоја жена од тебе остан |
| беј да реч да се неће више опити, а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> <p>— Ашколсу |
| сведоцима да се више нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена остане бош.</p> <p>Џемал се, као к |
| у сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се нисам предала вољи Божјој.{S} Овако су завијене с то |
| {S} У кући-Ибрахим Хасан-бејовој, и ако се сву ноћ није спавало, настала је журба од ранога јут |
| ки непознати крај за којим чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је таласи запљускују цел |
| а су кључ у море бацили...{S} Али и ако се крило, ипак се нешто чуло, од младића, Џемал-бејових |
| им сестру: да пробамо.</p> <p>— Али ако се опет опије, и она му не буде више жена?{S} Ми добро |
| буче се и пође по кући, и сети се: „Ако се још једном опијем“...{S} Ту глупу мисао не могаде до |
| : шта ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се у мом нијету помену сузе, бићу несрећна,“ и рече: — |
| /p> <p>— Сине, овако кажи, трипут: „Ако се опијем, нек Емир-Фатма-ханум, моја жена, од мене ост |
| турци су опет узели од Џемала реч: „Ако се опије,“ и тако даље <pb n="199" /></p> <p>Али, он се |
| је „лежала код мене четири ноћи“, како се каже нашим језиком; но сву ноћ смо седеле и разговар |
| <p>Мајка јој се грохотом насмеја, како се никад не смеје, и рече:</p> <p>— А шта је било оно?. |
| /> како га је видела на Јалијама, како се с њим гледала, и како ју је поздравио, то јест да ју |
| уђено да је воли већ трећа година, како се вратио из Европе, јер његова тетка толико је хвалила |
| ке им седе с подавијеним ногама и, како се њима учинило, тупим погледима, не пушећи (не могу пр |
| ошао на службу, и не виде.{S} Али, како се изненади, кад, враћајући се у подне, чу од старе Ајш |
| ћа се жалила како јој је отац љут, како се врло бојала да их неће пустити да проведу мај на Јал |
| део прост као много убрану сукњу, како се носи по малим градовима, а на лицу су им груба печа. |
| а то је твоја жеља, ханум, одавно: како се Фатма родила.</p> <p>— Ја познајем Фатму, ви познаје |
| у и у њој нашла слику — Џемала!{S} Како се изненадила!{S} Јадна девојка!{S} Заљубила се у зета, |
| а комаде исеку чаршаф и пече...{S} Како се вратила с Јалија, он као старотурчин, реакционар: пе |
| сад лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S} Како се по многобројним собама и на софи смеје наш турски на |
| им, па „отвори“ разговор:</p> <p>— Како се теби, ханум, чини ово за Фатму?</p> <p>— А, беј, кра |
| руштву по коју француску реч.{S} А како се облаче! рече она, погледавши у стару.</p> <p>— Као д |
| ње, нарочито Францускињу, обрадова како се није скоро; кућа јој се учини лепша, и као да је у њ |
| ођо снахо.</p> <p>Сафет се насмеја како се ретко смеје, нарочито пред свекрвом и рече:</p> <p>— |
| ачки.{S} Ово му је четврта играчка како се зове „жењен човек“, и најлепша је: једва чека да је |
| те очајаваше.{S} Прође година дана како се вратио.{S} Једно јутро иђаше улицом замишљен, невесе |
| авају, јер је више од једнога часа како се не мичу.{S} Али, најпосле, старија сестра се усправи |
| } Алла’!“...{S} И да је неко упита како се каже „Бог“ француски, она би одговорила: „Алла’“.{S} |
| мену, како је данас ваздан киша, и како се вардар раздухао као луд...{S} Њено лице поцрвене, ча |
| а с оцем понова, и тако се растужи како се растужују осетљиве жене, младе, њених година.{S} Гле |
| добро дошла, Јасмин-ханум !{S} Али како се то смејеш : „Ка!{S} Ка!{S} Ка!“, као кад какоће коко |
| ио!“...{S} А Богу и текијама учини како се заветовао.</p> <p>Како је „бош“, напунише се три мес |
| анском лепезом, она се узе смејати како се деца смеју, зацењујући се. „Сине, погледај овамо,“ р |
| а, оволика срамота!{S} Кад се сети како се хвалила, дође јој у земљу да пропадне.{S} И зар се н |
| е, већ чујем ход, па му се радујем како се ником нисам радовала.{S} Боже! — заврши погледавши у |
| head> <p>Данас је петак, шести дан како се Ибрахим-Хасан-бејови вратили с Јалије, Фатма још мис |
| ти ниси пољубила Мадам Емину кћер како се воли?{S} Зато што ју је љубио човек?{S} Ти, која нас |
| оворити, шта ће чути!{S} Читав час како се мучи да пита, па не сме.{S} Тек што би изустила, срц |
| , нити му на ноге устаде: први пут како се удала; а после зарида, први пут осети према њему саж |
| оноси!{S} Знаш да нам жене причају како се хвали?</p> <p>Нурију обузе једно тешко осећање, нешт |
| ="SRP19120_C2"> <head>II</head> <p>Како се изненади Ђулренги, робиња, кад уђе у софу и затече д |
| P19120_C18"> <head>XVIII</head> <p>Како се преудаде Фатма, Ариф се промени.{S} С колико је кура |
| епрестано је била као љута на њ: никако се није с њим разговарала.{S} Оно изненадно, неочекиван |
| месеца у највећој љубави растале, тако се састаше: изгрлише се, измирисаше се, истапкаше се, и |
| створеног, у мало воде са шећером: тако се не квари стомак, рече Фатма.</p> <p>— То доцније, ка |
| бично учинио; и друге наше девојке тако се удају.{S} А нене?{S} Шта ће она сама?{S} Чула сам гд |
| {S} Она оста сама с оцем понова, и тако се растужи како се растужују осетљиве жене, младе, њени |
| ио, тешко мени?“ Невероватно је, колико се може мислити за један кратак тренутак! „Не, није пиј |
| о њихове балеткиње и баханткиње, толико се усхитише, да експансивна Францускиња гласно исказива |
| ни, он гледајући у то своје дело толико се заносио, да му се најпосле чинило да га те мртве очи |
| ...{S} Уз пиће, разговарало се, пљувало се, и — завршила се седница.{S} Док год је седела, осећ |
| ајало, заустављао се саобраћај: гледало се солунско турско богатство на искићеним колима, на бо |
| ..{S} На лицу ових младих жена огледало се задовољство; то су виделе нове, па су им завиделе. „ |
| лушкињу, да их не уходи..{S} Припремало се за Устав, за слободу...{S} Како су ове припреме огро |
| овде изгрди...{S} Уз пиће, разговарало се, пљувало се, и — завршила се седница.{S} Док год је |
| бели зуби поцрнели, глатко лице набрало се; само ти је нос исти, велики као што је био.“ И ја с |
| ане су на вечеру у групама.{S} Вечерало се у једној великој соби са улице.{S} А каквих јела ниј |
| ни чула, кад осети да је нестаје; нагло се подиже и заиска воде, али не могући је прогутати, не |
| вој кући већ четрдесет година, прохтело се да пуши у соби где јој спава ханума, где ја почех пе |
| Емир-Фатми за читави месец дана чинило се као да није у Солуну.{S} Данас Енглескиње, сутра Фра |
| у крви, а и по једном делу мора чинило се као да је просута крв, над којом су летели бели гале |
| , све што није звато на свадбу, скупило се око Ибрахим-Хасан-бејове куће да гледа сватове.{S} А |
| одвратност према пијанима.{S} Говорило се о свачему, само не о књижевности.{S} Који је год ика |
| још неколико турских жена.{S} Говорило се турски, јер домаћица од неког времена није држала сл |
| и поред њене рђаве репутације (говорило се да има љубазника).{S} Волела сам је просто зато што |
| има, на робовима дилаверима, и захорило се, наједанпут, изненада, из стотине грла као из једног |
| епе жене, па су плакале.</p> <p>Свршило се!..{S} Први бол!...</p> <p>Гости се разиђоше пре сунч |
| ју собу, ја осетих мирис мошуса, и врло се обрадовах; <pb n="66" /> јер тај мирис јавио ми је д |
| мртву тишину, с времена на време, чуло се јасно изговорено „Аллааа!!“ Седећи у куту, Џемал-беј |
| : чуле су за њену грешну љубав.{S} Чуло се, свет говори, али она није ухваћена, она није изобли |
| уши сватовима; с времена на време чуло се понеко промукло „јашас'н“<ref target="#SRP19120_N85" |
| ле крилима око отворених прозора и чуло се тихо и нежно: „гугу-то“!{S} И на мање осетљиво срце |
| лог комшилука, на добродошлицу; рашчуло се да су се вратиле, па ће свакидашњи разговори, неискр |
| ретом пео у небо један кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико брдо, ишло кроз Стари Солун, начи |
| своје султаније, проговорих.{S} Гледамо се и смејемо се: њене широке ноздрве играју као у Беле, |
| а се свуче па леже.</p> <p>Тишина, само се чује шадрван, шушти, пљушти као јесења киша.{S} То п |
| S} Готово ниједна ништа не говори, само се разлеже, далеко, деф и песма.{S} Најпосле невестин р |
| озел Дарно, па и оне их не дирају, само се на њих значајно насмеше, и остављају их да ћуте, да |
| оје јој доношаше она стара кадуна; само се задовољаваше виђајући децу свакога петка.{S} Страст |
| мом гута своје сузе.{S} Тишина.{S} Само се чују песме певачица.{S} Хануме, оне бесне раскалашне |
| Фахрије-ханум смешећи се.</p> <p>— Само се једно бојим, опет поче Ариф.{S} Женско Питање тек је |
| увек у затвореним колима...</p> <p>Само се молим Богу.{S} Бог!</p> <p>А сад, врло драга госпођи |
| е-хануме, а она звата, окупи...{S} Тамо се нисам развила те хтедох пући од врућине!{S} Али сам |
| и оне две нове идемо за њима, и питамо се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се |
| ашем закону, да с једним човеком можемо се венчати трипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га |
| а залеченим ранама ми живимо, и смејемо се, и волимо.{S} А ти, душо, имаш наду.{S} Треће венчањ |
| је, проговорих.{S} Гледамо се и смејемо се: њене широке ноздрве играју као у Беле, наше ждребиц |
| па он треба и да је угаси.{S} Растанемо се с милима на земљи да се на небу састанемо...{S} Ћути |
| Довешћу те ја код мене у госте, па ћемо се разговарати, свирати и певати.{S} Знаш, као кад сам |
| } А ноћу, на кули, на месечини веселимо се с ханумама и гледамо у Вардар.{S} Како сам била радо |
| ади и имали рђаве навике...{S} И ми смо се опијали...{S} И од нас су тражили реч: ако се не ост |
| дођу, да нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле, већ прво да узму абдест и да клањају, |
| угарица за толико година!{S} Колико смо се наразговарале!{S} Каквих смо се књига начитале!{S} Д |
| ико смо се наразговарале!{S} Каквих смо се књига начитале!{S} Да нисам била с њом, ја не бих би |
| S} И загрлисмо се као сестре, изјадасмо се, и заклесмо се над детињом главом (с њом имао и дете |
| се као сестре, изјадасмо се, и заклесмо се над детињом главом (с њом имао и дете) да ћемо му се |
| као ја њега.{S} Ја мислим да, кад бисмо се понова растали, ја бих умрла.{S} Овде, дах његов мен |
| преварио, варалица!“...{S} И загрлисмо се као сестре, изјадасмо се, и заклесмо се над детињом |
| сам видела Жути Врскапут...{S} Сретосмо се, он ми се загледа у очи, ја се спотакох.</p> <p>— Да |
| ран: чита, преврће листове и непрестано се ниха.{S} Фатма је данас у зеленој антерији.{S} Прође |
| њега, кад увек устају заједно, заједно се умивају и облаче и заједно одлазе да доручкују, и за |
| од Енглескиње.{S} Оне, хладне, слободно се љубе...</p> <p>„Трећи пољубац од <hi>њега</hi>“ хтед |
| етину, пред њима је грамофон: пригушено се смеју, кикоћу се, јер чују домаћицу Ајше-хануму, њен |
| ..{S} Све шију, тихо певају и пригушено се смеју, да не чују људи на улици: срамота.{S} У отвор |
| е она с пашиницом тужно погледа и тужно се на њу осмехну, па је Нурије поче пецкати за Мадам Ар |
| и у шалоне. „Сирота жена!“ рече и тужно се осмехну.{S} О, Ариф-ханум!{S} О, све те нове!{S} Оне |
| две младе, врло лепе девојке, значајно се погледаше и осмехнуше, и упитавши бабу да ли јој нис |
| вилу, у саму кадифу, накитиле се, силно се намирисале и дошле: да дочекају <hi>јенђе</hi>.{S} У |
| им хануме праве дубока темена и радосно се смеше на њихове љубазне, пуне дражи и елеганције цар |
| , необојених мртвачких сандука — платно се бели као снег...{S} Зар вам је остварење сна гробље |
| међу зеленила, виде бео залив, тренутно се разгали, док јој не одоше очи у небо као комад плаве |
| подврискује, преврће очима, раскалашно се смеје, пада на колена, простире се по поду, уједа св |
| ки као шатори, а кроз танко платно лепо се виделе чисте постеље са шареним покривачима.{S} Она |
| а што се кроз прсте гледало невести, то се замера жени.</p> <p>— Па нисмо непрестано сами... го |
| у монотону али страсну турску песму: то се Ахмед-беј на своме чардаку весели, гледајући у залив |
| и од његове бледоће и узбуђења.{S} И то се сврши тако брзо и тако просто, као да је дао реч, ак |
| постоји фраза "слатко срце моје", зато се овде тако преводи.)</note> <note xml:id="SRP19120_N6 |
| н устаде да иде. „Куда ћеш?“ страховито се захори и то не личаше на људске гласове, већ на урла |
| сакривања у свекрвину собу.{S} И често се сећа, кад се једну ноћ сакри у метле, и они је тража |
| е вратио.{S} Очи, утекле у главу, чисто се исколачише кад рече : „Нож!...“ Нурије се стресе. „И |
| своје сестре по вери (не по души), што се сад разговарају а сад се навале на јастук и заспе.{S |
| "75" /> на уређење садашњих харема, што се занимају феминизмом и што се буне.{S} И мало па виде |
| е пуши, што пе пије, што је уредна, што се не задужује, што бира друштво, што воли децу, што жа |
| ком, што без питања не смемо никуд, што се морамо вратити из шетње пре сунчева захода, што уста |
| не рече, и због тога презире себе, што се претвара, што лаже, што му не каже да га мрзи, и да |
| к јој завиди и што слободно тугује, што се изјада час њој час Ариф-тејзи, те јој буде лакше.</p |
| о ђаури, или Јевреји...{S} И Донме, што се готово развиле, још нису почеле улицом с људима.{S} |
| а.“ Мајци му беше криво што је брз, што се не размисли, промисли, а он се насмеја што она то го |
| ла је све већа пријатност што лежи, што се одмара.{S} Она је доктору била сасвим непозната.{S} |
| утра, а звонце.{S} Ариф их прекори, што се подсмевају Нурији, кад она мисли да се овим почиње р |
| вања, зато што у њој није одрастао, што се готово сасвим отуђио, он узе вребати прилику кад ће |
| аје лепа имена; или је волиш, чедо, што се дружи са странкињама и што воли Францускињу?“ А она |
| обар дан у години?</p> <p>— Сестро, што се баш ја буним, у толико је искреније: из мене не гово |
| i>Писмо</hi>; и она рекне: „Сестро, што се бојимо?{S} Не може нас друго снаћи до оно што је пис |
| е бити зато што он није пашић, јер, што се тиче племства и богатства, он је бољи.{S} И може бит |
| ћу с новима, с онима <pb n="269" /> што се буне и што буне.{S} Ноћу тишина, нигде никога на ули |
| теби — сама сам се изобличила...{S} Што се тиче моје деце, ти ћеш ми их слати свакога петка...{ |
| господина Аристотела, на балу...{S} Што се чудиш?...{S} Моја мајка не зна...{S} Кад би чуо отац |
| Сестро, ја сам своје проћердала.{S} Што се тиче жртве, Богу је онај приноси ко му је обећа.</p> |
| бол, али га нисам свету причала.{S} Што се тиче тога, ја сам и сувише поносита: никад не бих по |
| од мужевља ребра, већ од главе.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је |
| } Пипни ми руке...{S} Лед!</p> <p>— Што се бојиш?...{S}Од јасмина се не види капиџик искићен ме |
| им, мало увређена, рече :</p> <p>— Што се смејете, хануме?{S} У Старом Солуну, нарочито по наш |
| ад он би готов, она рече :</p> <p>— Што се не лечите, муфти-ефенди?{S} Толика мука!</p> <p>— Му |
| и одговорила му је: то је много; а што се онако с њим гледала... све се гледају: девојке, и же |
| ојку с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А што се ниси развила, што плачеш, <hi>кјучук-ханум</hi><ref |
| тара: свуд се спрема за ифтар.{S} А што се није окусило преко целе године, уз Рамазан се окуси, |
| жене кад дођу на гроб свога милога што се прекрсте, пољубе крст, запале свећу, окаде гроб и оп |
| а кућа осећа да овде има муж и жена што се воле, и што су се узели пре неки дан.{S} Робиње мисл |
| исму помену, једна плава Енглескиња што се зове Мис Блак, Фатмина учитељица за клавир и енглеск |
| — никад.{S} О, она бела Енглескиња што се зове Госпођица Црна (<foreign xml:lang="en">Miss Bla |
| у и младе жене, дошле због тебе, па што се кроз прсте гледало невести, то се замера жени.</p> < |
| и жене, готово је обезбрижи.{S} Па што се забринуле?{S} Фатми то није ништа необично а камо ли |
| же бити што није младотурчин.{S} Па што се онда за њ удала?{S} Само да се не зове распуштеница. |
| да је миран, и као да то није ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S |
| кафеза; ишла бих да тражим младића што се мени робињи јави као слободној.{S} Али куда бих?{S} |
| а кћи и унука, осетљива женска душа што се одваја од оних које воли и који је воле.{S} Плаче, а |
| нара, црне кипарисе, црвене кровове што се једном Фатми учинише као да су обојени крвљу из њено |
| к, овај кратак чин из дуге комедије што се зове <hi>Турска Свадба</hi>!{S} Ту није место онима |
| Неће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје што се толико воле?</p> <p>Зора.{S} Исток се више не бели, |
| е и оне лепе <pb n="153" /> девојке што се неће удавати, Солуњанке, чак озго од Муса-Бабина Тур |
| могле обухватити и оне женске руке што се занимају само везом; у обе су очи као бадем, само у |
| ришћанско, на велико и дивно гробље што се зове <hi>Пер Лашез</hi>, и познала сам још из далека |
| ни, да су у комитет узете и жене не што се мислило да оне имају право на то као грађани, већ шт |
| ри, осим код своје пријатељице, оне што се воли с пасторком.{S} Она узме да се љути и на себе и |
| љубави — жене!{S} Као пансионаткиње што се заљубљују у калуђерице, тако и ове, док су врло млад |
| д доћи, и ако им у оно одељење куће што се зове <hi>харем</hi> не улазе други људи до муж јој, |
| .{S} И њему се срце следи, оно срце што се малочас слободило, смејало његовом страху.{S} Сиђе у |
| арема, што се занимају феминизмом и што се буне.{S} И мало па виде да се није преварила; јер на |
| да она не ћути што је болесна, или што се стиди, већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-ка |
| малопре учинило да умире лето, или што се вози трамвајем први пут!{S} Пошто су сишле, пођоше к |
| гатства, он је бољи.{S} И може бити што се није родио у Цариграду.{S} И може бити што није учио |
| својим чаршафима могле су преносити што се год хтело.{S} И као жена, за час се осети увређена, |
| ла поверити оној својој пријатељици што се воли с пасторком, и код ње се спремала, прерушавала |
| реће ко зна кад после мене.{S} Онај што се правилно развијао дао је у двадесет петој оно што ћу |
| ко лекар рече „онај Мурад-Џемал-беј што се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћути, ова млада |
| кући: тражи Мерсију.{S} Казаће јој што се гледала с човеком; а што јој се јавно, нарочито што |
| сприча, кад није раније.{S} Али тек што се ухвати за резу, још и не гурну капиџик, она осети не |
| {S} То је за оним Мурад-Џемал-бејом што се јуче...</p> <p>— Опио, прекиде га Ариф, и даде му зн |
| мужу.{S} Не може се разорити за дан што се зидало вековима.</p> <p>Он је висок као кипарис, па |
| опет се чуђаше како је велики, као што се чудила једном брату од тетке кад је био на мртвачком |
| Њен дух се обнавља свако јутро, као што се сунце рађа свако јутро.</p> <p>— Госпођо мајко, због |
| се мртвих не сећају на гробљу, као што се не надају живима на улици: и једни су и други с њима |
| } Напослетку, па и шта је то толико што се опио?{S} У нас пију и жене, само крадом.</p> <p>— Не |
| граду, у чисто турском крају, само што се покаткад чује лавеж паса или стражарева палица.</p> |
| на своје фиктивно драго.{S} Пре но што се срела с Мадам, она је једнога „створила“, волела га, |
| а се боје да не пробуде беја пре но што се сасвим отрезнио, да опет не виче, не грди сироту мла |
| ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што се испросила.</p> <p>— У великој радости као у великој |
| ати, али му је било врло непријатно што се ово десило.{S} И како ће да издржи све то!</p> <p>Ок |
| у.</p> <p>— А мени је било одвратно што се праве...{S} Напослетку, можда се и не праве... њима |
| старо, труло, нездраво, највише то што се и дан данас неки, многи, жене — децом.</p> <p>Она би |
| } Она није била свесна ничега, зато што се готово без свести бацила у некакву струју која ју је |
| или чак „Ариф“, као другарицу, зато што се с њима играла, као дете, кад су били мали. „Деца и ж |
| не зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њима чини да их понижава, обоје страшно вичу.{S} Мај |
| оне три нове, проведе кроз лавиринт што се зове Ибрахим-Хасан-бејов харем Мадмоазел Дарно и ону |
| знаш да се често појави рђав живот што се прикрила истина.{S} Кад бисте се сад завадиле, никад |
| о је болесна, или што се стиди, већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега |
| непознатом младићу, о томе Французу што се зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, па су обе затварале |
| и своју слушкињу, а камо ли девојку што се од мога срца одвојила.{S} Зар да удам своје чедо за |
| најпосле скренуше ка једном кућерку што се бељаше према месечини као да је направљен од снега, |
| пресвисну.{S} А људе, човека и жену што се воле..{S} Ох, што одведох Фатму?...{S} Кад сам имала |
| имају кћери на удају, задовољне су што се овај весео комад из турског живота, „брак из љубави" |
| бејаше очајна.{S} Она зна да од тих што се зову „нове“, нове су дотле док не наступи неки трену |
| лепом поклону. <pb n="67" /></p> <p>Што се тиче стила, и граматике, ортографије, ти си увек бил |
| као човеку: да се неће више опити. „Што се заклињеш?" виче муфтија. „Човеку је више једна реч н |
| , и ја се насмејах на њу и рекох : „Што се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, каже о |
| за њим, па се сети теткиних речи: „Што се кроз прсте гледало невести, замериће се жени“, и вра |
| ружи јој руку с гривном.</p> <p>— Зашто се тако тешко закопчава?{S} Ко зна ко је покварио...{S} |
| е, непрестано вичући „ааа! ааа!“, пошто се искашљао; оне га и сад дочекаше само с покривеном ко |
| ну.{S} Мерсије се зачуди и викну, пошто се уозбиљи и погледа у небо:</p> <p>— <foreign xml:lang |
| ођаке испитао, она све казала.{S} Пошто се нашли сведоци, наше слушкиње, да је завео девојку, о |
| ати, па се трже: неумивена је.{S} Пошто се на двоје на троје уми, она грозничаво отвори писма.{ |
| ад на то никад није помислила, па пошто се велика капија отвори, она потрча, гурну средњу; хоће |
| уча, по турски, готово с ногу; па пошто се мало одмори, оде на службу.{S} У повратку, купи најф |
| Благо њима!{S} Благо њима! додаде пошто се уозбиљи.</p> <p>— И те с толиким правима буне се за |
| таријом новом, Фахрије-ханумом, и пошто се поразговараше насамо, дозваше у собу њену мајку и не |
| што намести Фатму према Џемалу, и пошто се за тренутак насладише њиховом забуном и љубављу која |
| оде без питања, први пут...{S} И пошто се не врати ни после недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад |
| 20_N75" /> рече Францускиња Фатми пошто се све поздравише и седоше.</p> <p>— <foreign xml:lang= |
| руге за његово „уништење”.</p> <p>Пошто се изгрлише и истапкаше, поседаше на стакленој софи; ал |
| еш ме кући?!{S} Ако ниси љубоморан, зар се не стидиш?!“ „Зејне-ханум, ти тако говориш за инат.. |
| вата за руку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж не воли? упита Емир зачуђено.</p> <p>— А која у |
| дође јој у земљу да пропадне.{S} И зар се не нађе нигде пријатељ, да им каже!{S} Чак јој није |
| ову лађу.{S} Путује у Каиро... „Али зар се Мадам сећа онога турскога детета?“ Загледа се у дале |
| ди просиоца <hi>нарочито</hi>, па макар се не удала.</p> <p>— Нећеш, сине, допустити, али се бо |
| и чивијом, а камо ли катанцем, па макар се оне завадиле не знам како.{S} Ако је штогод наше код |
| е рече „па макар умрла“, него „па макар се не удала, не видела више крај скута мужа“.</p> <p>Св |
| ну га о земљу.{S} Од тога треска лончар се расвести и виде — црвене црепове.</p> <p>Ариф бризну |
| седи оборених очију, бледа и тужна, јер се пева тужна песма <hi>Растанак</hi>, те су сви бледи |
| ко вешто, како то само уме Туркиња, јер се бојаше Солуљанака, нарочито старе Цариграђанке, која |
| не знају читати, ништа нису виделе, јер се никуд нису макле, а овамо вичу: „Наших обичаја нигде |
| црних домина!“ Арифи се срце следи, јер се сети ко су то.{S} Енглескиње, путнице, похиташе, јер |
| црепове“.</p> <p>Сафет се замисли, јер се не сети одмах шта то значи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда |
| собу, и сваки јој живац затрепери, јер се сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} |
| уца, али ништа не умеде одговорити, јер се застиде од ове озбиљне и готово увек замишљене жене. |
| окри рукама очи, — да не види смрт, јер се осећало да нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам с |
| у једну врло велику собу с обућом (јер се у оваквим приликама диже с пода простирка), где их д |
| о је њихов обичај.{S} И ако млада, Емир се са стотину жена овако погледала, и увек јој је било |
| ка и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби и заплака, гласно, као кад је била мала, а „п |
| људима, продужују то и доцније.{S} Емир се бејаше заљубила у једну младу Парижанку, пријатељицу |
| ад је ифтар био после молитве; разговор се водно као синоћ на француском језику.{S} У почетку, |
| у малу собу да се исмеју.{S} Његов глас се сасвим променио: пискав је и промукао.</p> <p>— Бог |
| погледа, него кад ми се јави!{S} У нас се воле по неколико година само гледањем, и то знате, д |
| ећи, осећајући љубав...{S} Али, вечерас се не прође на шуштању траве...{S} Чу се каменчић у кап |
| што се год хтело.{S} И као жена, за час се осети увређена, понижена, побуни се, па се трже: пра |
| душе.</p> <p>Да хоће да се удаје за час се рашчу, те почеше долазити мајке, тетке, стрине, да ј |
| друга.{S} Један леп брачни живот за час се и <pb n="194" /> неочекивано поквари.{S} Осећали су |
| ао је хладан влажан јесењи ветар, и час се чинио као нечије церекање, а час као јецање и запевк |
| ли судбина?{S} Оне се воле, а сваки час се споречкавају као деца, ви то знате, драга госпођице. |
| се непрестано чини празник, и сваки час се издвајају и нешто шапћу, а на лицу им се огледа нека |
| е се свега сваки час сећала и сваки час се бунила, у себи, не говорећи никоме ништа.{S} У овој |
| коса се разбарушила, пала по челу, фес се затурио, дотиче му потиљак; једна ногавица му високо |
| да се вара!{S} Можда његов темпераменат се не испољава, и то ју је тешило, давало јој наде.</p> |
| ами, он ју је салетао пољупцима, и опет се за њ просила, удавала, она њему никад <pb n="24" /> |
| се, измирисаше се, истапкаше се, и опет се изгрлише.{S} Ибрахим-Хасан-беј узвикује весело: „Охо |
| грана чиниле су јој се руке.{S} И опет се чуђаше како је велики, као што се чудила једном брат |
| е крст, запале свећу, окаде гроб и опет се прекрсте, па тад клекну крај крста и викну да кукају |
| ила сина злочинца.{S} Плашила се и опет се радовала луткама и играчкама.{S} Док се једнога дана |
| , велико срце њом испуњено?</p> <p>Опет се враћа на почетак, и себе извињава: знала је да је ка |
| а хоће да сврати Мејрем-хануми, а Сафет се ђаволски насмеја и рече:</p> <p>— Или некоме коме тр |
| <p>Она ућута и дубоко уздахну, а Сафет се љућаше на овај њен овакав говор, али прикриваше љути |
| лео и оне црвене црепове“.</p> <p>Сафет се замисли, јер се не сети одмах шта то значи.</p> <p>А |
| ла ђаурка тринаест година.</p> <p>Сафет се смејаше и мољаше је да се не љути: шали се, хтела је |
| ра по души, госпођо снахо.</p> <p>Сафет се насмеја како се ретко смеје, нарочито пред свекрвом |
| ти од пламена и треска; ни најмањи лист се није покретао пре трескова.{S} И наједанпут, као да |
| вако млада!{S} А Ајше-кадун под старост се пролагала: откуд ће да пуши пред свекрвом, није полу |
| јој дана та девојка не долази; први пут се запита: „да се није нешто наљутила?“ Али у друштву, |
| онај дуги и дубоки поглед; по стоти пут се пита, одакле је, где је сада кад она мисли на њега, |
| је била неверна, он њој често, једанпут се уверила, умрла од бола...{S} А неко вече: родитељи ј |
| суфура, некад после; а после: једанпут се раздани — њега нема.{S} Гошће су ми спавале, од дана |
| х цигаром и кафом.{S} И још по једанпут се поздравише, па почеше да се разговарају, полако, „го |
| сањао да избија дванаест.{S} Наједанпут се сети: окренуо је леђа Фатми.{S} Али кад погледа, ње |
| њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешто пре ње тргло, пробудило, и она тада чује у лев |
| ад и чочек...{S} Она ништа не виде, већ се поклопи на кревет Госпођичин, на њено узглавље, и си |
| Брзо се уми и обуче, али не изиђе, већ се спусти на једну столицу, и мисли шта ће: срамота га |
| и се у чаршаф.{S} Али напрасити беј већ се поврати, покаја.{S} Зашто да се не користи мужевљим |
| а месечини, него према свитању, јер већ се чују трећи петли и гугутке.</p> <p>Устадоше пред сам |
| S} Уз једну стару широку смокву, младић се успужа као мачак, а са смокве оде на зид и скочи као |
| јој чисто немиле, па се трже: прву ноћ се иде најмилијима; и она је требала отићи нени и мајци |
| ћи радити тек пошто почнемо удисавати у се ваздух слободе.{S} Сад је доба васпитавања и припрем |
| на необична природна појава.{S} На небу се појави огроман пожар, обухвати га целог.{S} Међу жив |
| “... „Који се на земљи раставе, не могу се на небу састати“..{S} Она је то заборавила!{S} Писну |
| ија се као сунце: бубњи и зурне разлежу се по свој махали (он ће све по старински); у њега је с |
| атми, и видевши га, погуркују се, стежу се, уздишу, румене, као да никада досад нису виделе неш |
| у ово доба, навијају се сатови: подижу се тешка ђулад што би скоро дотакла под.{S} Свуд је пос |
| рајући њене мелодије, заносе се, надају се, чекају...{S} Шта чекају ?{S} Време стоји, а оне, њи |
| „Нема га!“ прошапћу све три и згледају се.{S} Палицом с тучним врхом стражар лупну у калдрму ш |
| е, сестре пребледе, па скачу и згледају се; хоће да ослушну, па се трзају: крију нешто од ње .. |
| е; а као сваки дан у ово доба, навијају се сатови: подижу се тешка ђулад што би скоро дотакла п |
| вода, и по сасвим голом дрвећу скупљају се чавке; по који кров зацрни се као да је покривен црн |
| оће а не знају шта.{S} Буне се, отимају се, беже од глупих предрасуда и опет им се враћају.{S} |
| ут мислећи: „Сви су око ње, разговарају се, шале се, она весела невеста...{S} Зар да јој је тај |
| Ти мислиш баш толико...{S} Разговарају се.</p> <p>— Заљубљено?{S} Зацело.</p> <p>— Зацело.{S} |
| легле: онако уморне седе и разговарају се о Цариграду, где се нису осећале пријатно, а сад им |
| опија; очни капци отежавају, затварају се, али се и отварају од лупе у поломљена ћерчива и гро |
| уди не би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, подижу по крајичак завесе, једне их крад |
| у.{S} Понекад се засмеју и вичу, питају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај њихов смех!</p |
| > дарове као да ће па хаџилук, праштају се са свима: на пут ће, па „смртни" су...{S} У подне, Х |
| и једва чујан ход људи и жена; враћају се кућама...{S} Овде онде фењери светлуцају као свитци. |
| у, с главама мало накриво, седе, нихају се, изговарају с хоџом, једном старом Туркињом, тихо, м |
| ју нових и — Џемал-беј...{S} Џемал-беју се нису надале, нарочито Фатма, те видевши га изненада, |
| ми је на њу.“ Жене, слушајући то, смеју се, што лаже.{S} Оне не знају да он истину говори, јер |
| , њих двоје ништа не говоре, а разумеју се: она хоће да помирише цвет он јој поднесе своје лице |
| пусте на миндерлук или на шиљте, савију се у клупче.{S} И лежу наизменце, као код тешког болесн |
| звати за вечерашњи ифтар.{S} Уз капију се оне три закикоташе кад једна од њих метну прст на ду |
| је увек дању.{S} Оне ноћу полуде, опију се ноћном тишином, мирисом влажне земље и месечином...< |
| тке Емир-Фатми, и видевши га, погуркују се, стежу се, уздишу, румене, као да никада досад нису |
| е чаше, а хануме их гледају и погуркују се смејући се крадом; под оном смоквом седе десетину, п |
| оде, и у њено меко женско срце утискују се две ненине речи, двеста Госпођичиних.{S} Кад се чује |
| и, завиркују ме, намигују ми, искашљују се.{S} Ја окрећем главу или спремим сунцобран да га изл |
| , пошто их је било повише, и пред сваку се групу ставио седефски столић с тепсијом и споља кала |
| еље — мој син с друговима.{S} У почетку се враћао пре суфура; али на што, кад није могао к мени |
| биње иду — дођу, радознале; у предсобљу се састану, и шапћу нешто једна другој на ухо, пусте се |
| јене: да дочекају госте.{S} У предсобљу се бејаше наместила у два реда женска послуга. „<hi>Сеф |
| лазак свога ортака: одох од мужа, да му се никад не вратим...{S} И колико је крив, и не хте ми |
| се потчињава мужу, да га испраћа, да му се обуче и накити кад зна да ће кући доћи, па макар јој |
| то своје дело толико се заносио, да му се најпосле чинило да га те мртве очи гледају и да се т |
| и удата, она никад није помислила да му се свети за злочин извршен према њој, како је она сама |
| /p> <p>Она, сва срећна, одскакута да му се обуче.{S} Готово цела Европљанка, а зна „Божју наред |
| аћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад каже?{S} Материна недра могла су га отрезнити, а |
| b n="197" /> дрхтала је од страха да му се што није десило, да га није неко напао и премлатио.{ |
| ћа осећа да она Џемала још воли и да му се нада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде да је Џемалу сасв |
| и накит: кад се врати да не види да му се облачила, па леже.{S} Кад чује стражарову палицу, за |
| она сама себи говорила, нарочито да му се свети онако како су се светиле мужевима, својим непр |
| се и то досади.{S} Досади!{S} Зар да му се досади?{S} Њој се никад не би досадило: она је чак и |
| .{S} Она нова разумеде само ово: „Да му се обучеш и накитиш, кћери, кад знаш да ће кући доћи, п |
| а воли како је постала женом, и нада му се.{S} И она се у њ лудо заљуби, заборављајући да је же |
| човека, млада и лепа срете, загледа му се у очи, и срце му тада силно куцаше, крв удараше у сл |
| > <p>Он то изговори трипут.{S} Мајка му се уплаши од његове бледоће и узбуђења.{S} И то се сврш |
| ледаше к вратима да она уђе, а мајка му се задовољно насмеја и рече:</p> <p>— Сине, дај мајци м |
| S} А?...</p> <p>Он се смеје, а мајка му се стреса.{S} Камо да је она имала камен уместо сина!{S |
| ајко, Емир-ханум умире.</p> <p>Мајка му се одмах појави, препаднута, у дугачким белим гаћама ка |
| ђем... с Фатмом, тејзе?</p> <p>Тетка му се зграну:</p> <p>— О Фатмом?!{S} Шта би рекао свет!... |
| манова енергија, мушкост; и допадала му се његова кућа, породица, и богатство. „Кад га воли, ма |
| е, изгледа, обукла му се, намирисала му се, сад потрчи к прозору, намешта око на разређене шало |
| S} Фатма га очекује, изгледа, обукла му се, намирисала му се, сад потрчи к прозору, намешта око |
| це, ја дадох нашу Фатму.</p> <p>Жена му се лудо обрадова, а мајка пљесну рукама и рече:</p> <p> |
| гази траву по милим стазама, али она му се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, ожени трећ |
| драва, узвикну: „Боже!{S} Боже!“, па му се поче молити топло она хладна, усрдно, како никад — з |
| ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радујем како се ником нисам радовала.{S} Боже! — зав |
| леда се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је била к |
| е се кад вам је с њим добро било, па му се покорите.{S} Праштајте, децо, и мирите се.</p> <p>Са |
| лико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се учини да је из ње изнесен мио мртвац, она.{S} И траж |
| да се Фатма прошета пешице.{S} Снаха му се зачуди, а жена се чисто уплаши: како ће њене кћери н |
| ама, и неговала га је баба.{S} А кад му се загледа у паметне очице, прабаба се нада да ће из њи |
| није муж; и обузима га љубомора кад му се год учини да она слуша некога од оне двојице, док го |
| ко замисли или је брижна.{S} Понекад му се загледа у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гл |
| у снаха код куће бити сама.{S} После му се учини да од тога нема ништа, те очајаваше.{S} Прође |
| отац не да, његово у Цариграду, шаље му се новац у Европу, доста за живот...{S} Па њено друштво |
| досад опазила.“ И сва срећна окрене му се, слуша га, а после му казује шта је она учила и чита |
| } Рука му је била као лед хладна, те му се учини као да њу мртву љуби...{S} Као да у кући више |
| један крај горње усне подигао се, те му се виде бели крупни зуби, жиле му на челу набрекле.</p> |
| ад устадох, још ми не беше добро, те му се опет не обукох; и уместо да ме жали што сам болесна, |
| дстрижене, и бркова подстрижених, те му се лепо виде танке усне; под ивицом белога ћулава види |
| је.{S} И после, све с њим, досадиће му се, заситиће се.</p> <p>— Ах, слатка тејзе, он мени ник |
| просу, и затражи мастике.{S} Донеше му се две чаше, једна је велика с водом.{S} Он одасу воде |
| arget="#SRP19120_N99" />.{S} Учинише му се глупи старотурци, <pb n="200" /> муфтија, имам и беј |
| о табанима дегенеке — издржаће: душе му се нису сетили.{S} Једанпут растависмо коње, па један о |
| муком га преваре и доведу... досади му се његово чудно миловање...{S} Кад напуни шест година, |
| усне; под ивицом белога ћулава види му се обријан потиљак Чист је.{S} Закашљао се још уз степе |
| ла.{S} Он хтеде одмах да да реч, али му се стегоше вилице.{S} Мртва тишина.{S} Најпосле, он врл |
| уди; држи њену руку у својој, и чини му се да је у тој малој ручици он, његова душа.{S} Он је н |
| и!{S} Никад!{S} Овај низак зид учини му се виши од највишег брега.{S} Да нису мухамеданци, срет |
| ал погледа према Бејаз-Кули, и учини му се као да су по мору просуте звезде.{S} То су били фење |
| нако љут, пође у собу кћери.{S} Мати му се препаде и рече:</p> <p>— Куда ћеш, сине?</p> <p>— Он |
| пашу, нека испита Фатму.</p> <p>Мати му се изненади и рече:</p> <p>— Ашколсун, сине!{S} Не иде |
| се пре трећих петлова тргне, опрости му се.{S} Теби, Џемал-беј, певали су већ и други петли.</p |
| ече:</p> <p>— Вратиће се...{S} Обуци му се, чедо, госпођо снахо.</p> <p>Она, сва срећна, одскак |
| ље је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се закрвавиле, па се склапају, коса се разбарушила, пал |
| ане у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док му се кћи не уда...{S} Према њој, на миндерлуку, седи нене |
| доћи кући, нагиздам се и потчињавам му се, те сам личила и на робињу и на милосницу...{S} Ја с |
| зави, њен муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, ханум, видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су били у |
| орам Богу црну жртву: заветовала сам му се.{S} Али, ја немам новаца за овна и свеће (свеће сам |
| -ефендији исповедила, и пожалила сам му се и као свештеном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да |
| да је он муж, ја жена: облачила сам му се; кад ће доћи кући, нагиздам се и потчињавам му се, т |
| , ја сам сад први пут видела а нисам му се зачудила, јер ја мислим само на своју несрећу.{S} Не |
| се на улици срела с човеком, па, ако му се учини да од мушких погледа није сачувана, биће љубом |
| ан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пера зовући га у загрљај.. |
| аду.{S} Ибрахим-Хасан-беј охол: како му се кћи испросила, венчала, он не иде где су солунски бе |
| Он се разнежио, па говори мајци како му се чини да ће скоро бити деда. „Опрости, мајчицо, што т |
| главе и осећао се пријатно.{S} Врло му се допала; није скоро видео тако лепу турску жену (и ак |
| м главом (с њом имао и дете) да ћемо му се осветити.{S} То јутро, имао је две жене; то вече, ни |
| жали што сам болесна, њему криво што му се нисам обукла...{S} У мени се зби преокрет: ја према |
| е покаја, и застиде се.{S} Али пошто му се учини да стид за ово не доликује човеку, он се насме |
| ашту те закова капиџик.{S} Али пошто му се то учини мало, дозва зидара да капиџик скине и отвор |
| >књижевника</hi>, и беше блажен, јер му се чињаше да сам ја блажена.{S} Каква част!{S} Жена под |
| леграм, а кад га је отварао, руке су му се тресле као кад је отварао писмо.</p> <p>Ибрахим-Хаса |
| његову уху добро познат..{S} Руке су му се тресле кад је отварао писмо...<pb n="280" /></p> <p> |
| јортиа, да покрију главу.{S} На лицу му се смејала радост, а Ариф нестрпљиво рече:</p> <p>— Шта |
| тву његова бившег зета, и осталом, њему се смркаваше.{S} Кад муфтија ућута, он хукну.</p> <p>— |
| {S} Свекрви!"</p> <p>И наједанпут, њему се учини да она не ћути што је болесна, или што се стид |
| , ни мајке, ниједне слушкиње.{S} И њему се срце следи, оно срце што се малочас слободило, смеја |
| {S} Жена за њ би годину дана.{S} У њему се понова разбукта страст за Зејном, те јој поручи да м |
| у“, то је тако у нашем закону; а у њему се ништа није изменило нити се може изменити док је наш |
| Али тај свет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике у Нурије-ханумин |
| кну она како вичу побуњени.</p> <p>Њему се диже коса на глави; он изусти:</p> <p>— Алла’?!</p> |
| ребрни „сахан“, или „тепсија“, у харему се веселе жене.</p> <p>Вече у очи четвртка, дана кад се |
| , и страх.{S} Шта они сад очекују, чему се надају?{S} Она га не моли да се не опије, не пада пр |
| е главу као да пребраја жице.{S} Осману се софа окрете.{S} Па за час као да помахнита, с најгор |
| мајчице?{S} Арслан-Нури!...{S} По имену се познаје да му отац није телаковић.{S} Јер, на пример |
| ..{S} Ја сам опазила: у игрању, дотакну се лицем...</p> <p>— Ако се воле...{S} Боже, како си см |
| т сву госпоштину солунску.{S} По Солуну се само о томе говораше: о свадби, о богатој свадби кће |
| несреће.{S} Једна стара Јерменка груну се у груди, на покри рукама очи, — да не види смрт, јер |
| ији, чак и лице покриле, и излазе, пењу се у затворена кола.{S} Невеста истина развијена, али к |
| песму... <pb n="65" /></p> <p>Пред зору се пробудих, и — све живо спава, тишина: доцкан смо лег |
| , она је оваква.{S} А ја сам чула да су се завадиле, зато и лута по свету, говораше Сафет идући |
| лука, на добродошлицу; рашчуло се да су се вратиле, па ће свакидашњи разговори, неискрено сажаљ |
| смело, дрско...{S} Изгледаше као да су се бог зна откад договарали..........</p> <p>Силан стид |
| енице, да дочека суседу.{S} И као да су се пре неколико месеца у највећој љубави растале, тако |
| .{S} Три дана <pb n="196" /> улицама су се видели само људи, а четврти и жене: ишле су од рођак |
| цама.</p> <p>Петак је.{S} По улицама су се размилеле жене у разнобојним чаршафима, новим.{S} Ко |
| але овакву каква је вечерас била, па су се чудиле.{S} Она је то опазила и испричала им како јед |
| антама од јасмина и јоргована.{S} Па су се, после, поделиле у четири групе, пошто их је било по |
| да на кућама: по прозорима, од свећа су се чиниле светлуцаве жмираве звезде...{S} Из даљине се |
| а се почеше скупљати чланови.{S} Кад су се развијали, остајали су у официрској униформи...{S} Б |
| јој поче причати како му је било кад су се оно једанпут срели на улици.</p> <p>— Ромео је говор |
| је рекла „писао је тај и тај“, а све су се смејале; Фатма је љубила тетку више него икад, а оне |
| цама застајали су пред капијама које су се помало отварале да се кроз њих појави каква рука са |
| ливања крви и свитања дана, око које су се скупљале нове, коју сам дизала високо, идући за Емин |
| киње, прексутра Немице.{S} И девојке су се осећале срећне што су са сваком могле говорити њеним |
| учитељи, говорила је Ариф и смејале су се.</p> <p>— Али, мене не гризе савест: истина сам била |
| у исто доба, Нурије и Алије укрцале су се у један брод за Цариград.</p> <p>Друга је година как |
| готово ништа нису говориле: стиделе су се да говоре пред странкињама о овако озбиљним стварима |
| се први пут у животу: моје очи среле су се с његовим...{S} Како ми је било, да знате, не кад ме |
| сасвим прошао, болесничине ноге биле су се загрејале, она се умирила, и осећала се уморна као п |
| очечке игре, да се одморе, и хладиле су се лепезама, откопчавајући струкове и антерије.{S} И чо |
| одним реформама; свих шест забрадиле су се за клањање белим јашмацима: свих шест окренуте југу |
| ошто су одспавале сахат, два, обукле су се у саму свилу, у саму кадифу, накитиле се, силно се н |
| жењи невеста.{S} Турске жене разишле су се кад се добро свануло, и пошто су одспавале сахат, дв |
| ту помрчину чак и не назире оно чиме су се оне за ово кратко време сродиле, саме постале то неш |
| а за венчање! рече она гласом у коме су се осећале сузе.</p> <p>Ариф се заустави и очајно рече: |
| ред неким непознатим ханумама, а оне су се смејале, задиркивале је, и чудно је погледале.{S} Су |
| била тамо у куту „на углед“; око ње су се скупиле друге странкиње.{S} Све је гледаху дуго, ћут |
| <p>Док је месец био као срп, вечере су се давале у конаку људима; како је као сребрни „сахан“, |
| ла, сва унесена у лепе арије: тонови су се преливали, звуци час дрхтали час жуборили, разумеле |
| 9120_N97" /> Кад сам била млада, сви су се чудили: откуд у тако нестрпљиве жене толико стрпљења |
| Касумије оборише главе дубоко: људи су се скупљали на вечерњу молитву.{S} И девојке наједанпут |
| бубњеви заглушивали су уши.{S} Људи су се вратили из џамије, а жене су им честитале празник, п |
| а на Јалије, стрицу и његовима, који су се синоћ вратили из турског краја, да примају госте.{S} |
| хмеда, два богата Цариграђанина који су се доселили у Солун још пре двадесет година.{S} Ибрахим |
| по навици, и да често забораве да ли су се с неким руковале, те питају: „Пардон!{S} Да ли сам с |
| за једра.{S} Небројени каици љуљкали су се на мало узнемиреном мору, а из њих се разлегала песм |
| ви разговори и њима слични понављали су се сваки дан, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле сам |
| ахим-Хасан-бејова харема заустављали су се богати екипажи турских богаташа, и из њих излазиле ж |
| , ударивши кроз то гробље, саплетали су се у коров, спотицали се о оборене споменике покривене |
| озори су широм отворени.{S} Измешали су се парфими од љубичице и хелиотроп с ливантама од јасми |
| ви и улице.{S} Својим кућама вратили су се и последњи ноћници :{S} Џемала нема.{S} Његова мајка |
| ашас’н!“</hi>, а опали дућани тресли су се од силних кола која су зврјала, шкрипала, пуцала по |
| вали су ханумама уз виолине.{S} Чули су се мушки звучни гласови.</p> <l>У пролазу те видех, па |
| даном је бивала слабија, и родитељи су се већ договарали да је воде на „лакши“ ваздух.</p> <p> |
| често уљуљкујете обманама.{S} И мени су се некад <hi>тако</hi> допадали; па где су сад они?{S} |
| } Увек су долазиле пешице, и с бејом су се среле више пута на улици, једанпут у дворишту, а јед |
| м су пусте; на месечини џамије много су се белеле и чиниле се неисказано велике; и њина кућа, б |
| ве, ако улазе у собу у ципелама, ако су се очешљале европски и назвале турску хаљину француским |
| тељице и јетрву и синовицу.{S} И ако су се спремиле за чифлук, јетрва јој с ћерком дође још син |
| неухваћене“ вичу на „ухваћене“, како су се могле заборавити и испрљати оно што ни море не може |
| , нарочито да му се свети онако како су се светиле мужевима, својим неприликама, неке њене приј |
| де има муж и жена што се воле, и што су се узели пре неки дан.{S} Робиње мисле: „Благо њој!{S} |
| и тако просто.</p> <p>Али пре но што су се разишли, старотурци су опет узели од Џемала реч: „Ак |
| сад), и кад их Мис Блак упита зашто су се развеле, оне с пуно ироније рекоше: <hi>Кисмет</hi>. |
| с фењерима иду у кафану; жене, пошто су се очешљале и обукле, с фењерима иду у комшилук, а свак |
| знатим, далеким светом.</p> <p>Пошто су се наразговарале, свирале су симфоније и плакале; а пос |
| рну на затвореним колима; а једанпут су се шетале до Виле Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је била |
| зачетку, а наше просвећене жене већ су се поделиле у два логора: једне су уз Емине-Семије-хану |
| ући: „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су се хануме чудиле смешећи се:{S} Мондије да виче:{S} Алл |
| официри, одјекује чађава кафана, тресу се испрскали прозори, и игра, пуцајући прстима, један о |
| оме оцу дође један стари пријатељ; нису се били видели одавно, те се изгрлише као жене.{S} Приј |
| одина.{S} А где је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на равне части р |
| а с ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и брише сузе белим јашмаком са |
| је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и ту се питаху за здравље, за расположење.{S} После, кафа (с |
| види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљути.{S} Између жена које су заиста биле за |
| а не би могао одвојити; али томе детету се брзо досади (јер он га стиска, да га удави), па неће |
| да ће скоро поћи и фрчу.{S} У дворишту се ускомешало, чује се жагор и кикот, пригушен смех.{S} |
| то ми је оздравила Фатма: друга, што ћу се помирити с Нуријом“. — „Откуд знаш, госпођо снахо?“ |
| је грамофон: пригушено се смеју, кикоћу се, јер чују домаћицу Ајше-хануму, њен глас „ухваћен“: |
| очију јој потекоше топле сузе и сливаху се на хартију, замрљаше адресу, а она то не виде...{S} |
| му, и од њеног бескрајног осмеха трзаху се. „Она није свесна свога расположења; иначе, она би м |
| младе“.{S} Оне одобраваху то и смејаху се, а пашиница се бејаше променила у лицу и ништа не го |
| скуп жена; свираху, певаху, разговараху се о свачему па и о свадбеној кошуљи: ова имала од буру |
| .{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху се не сети, да он, горд на своју мушку снагу никад се н |
| жене не знајући зашто је дира, смешаху се на њу лукаво.{S} Она се попово наљути, али се брзо п |
| ign xml:lang="en">Dear me</foreign>! чу се један узвик изненађења.</p> <p>— То су турске сифраж |
| <p>— Аман, кјучук-ханум, шта ти је?! чу се тихо.{S} Што ћутиш?</p> <p>— Молим те, не дирај ме.. |
| језера...</p> <p>— Отвори, арслане! чу се споља.</p> <p>Ах, његова мајка.{S} Он јој не отвори. |
| ка наврх Старога Солуна, иза капије, чу се један оштар крик какав пуштају турске жене за мртвач |
| с се не прође на шуштању траве...{S} Чу се каменчић у капиџик.{S} Она претрну, али се опет осло |
| нема.</p> <p>„Так!{S} Так!{S} Так!“ чу се у калдрму под Нурије-хануминим прозором. „Један, два |
| а замре од страха; а мало после тога чу се туп, потмуо пад некаквог огромног тела.{S} Она скочи |
| није била ни до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Она, несвесно, смаче папуче, па потрча као |
| аршафима, новим.{S} Код Сафет-хануме чу се лупа на капији пре девет, и робиња — која се налажаш |
| и једва је чекају.</p> <p>Око подне чу се зврјање кола, уши да заглухну: пред капијом Ибрахим- |
| ханумином кућом зауставише се кола и чу се лупа у капију. „Можда није пијан.{S} Зашто на колима |
| } Али са улице јако зазвони звонце и чу се пас... „Гости!“...{S} И мало па се кроз авлију чу го |
| n="83" /> <p>...{S}На њиховој капији чу се звекир!{S} Она стрпа писма у недра па полете у кућу |
| па јеца; и оне четири плачу.</p> <p>Чу се топ, оглашење суфура: ашчика повири на врата, па кад |
| , на старинску меланхоличну арију, зачу се из куће пуне веселих жена, с пригушеним кикотом, и о |
| ица бројанице, и уз тихо жуберкање зачу се шапат...<pb n="170" /></p> <p>После свршеног клањања |
| p>У свитање, по танком сухом снегу зачу се ход, и мало па тупо одјекну звекир на капији. „Он!“ |
| </head> <p>Како се преудаде Фатма, Ариф се промени.{S} С колико је куражи говорила и с колико е |
| талка“.{S} Али, гледајући је дуже, Ариф се сети описа Хамилтонова...{S} Он описиваше једну Енгл |
| ркиње гледале су...{S} Наједанпут, Ариф се сети оне тајне.{S} Сва јој крв јурну у лице.{S} Дође |
| а штаповима (унеле их у собу!).{S} Ариф се збуни видевши први пут у миниатури Европу.{S} Међу с |
| це рукама и клону на миндерлук.{S} Ариф се силно растужи и, гутајући сузе, приђе јој, седе крај |
| ..</p> <p>Децембарско је јутро.{S} Ариф се пробуди раније но обично, и окренувши се к прозорима |
| у коме су се осећале сузе.</p> <p>Ариф се заустави и очајно рече:</p> <p>— Да је ту Сафет, Шех |
| е на пречац. <pb n="228" /></p> <p>Ариф се насмеја и запљеска сестри.</p> <p>— Кажи, кћери, ко |
| тме, и на њено велико изненађење, одмах се спреми да изиђе...{S} Она му устаде, и не рекавши ни |
| } Оно двоје што су дошли с Фатмом одмах се развише...{S} То је био један Џемал-бејов друг и Нур |
| те преко редова...{S} И наједанпут узех се смејати и плакати као луда, и овако млада и јака сте |
| > допадали; па где су сад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, |
| ељи свога детета не познају, јер она их се боји, па им је неискрена.{S} Она не зна да ли је род |
| тврдим главама својих мужева; ништа их се не тиче што су преко дан, на каквом шеталишту званом |
| појављују мртви које је волела а сад их се боји, побеже у собу с постељом, и паде ничице па зај |
| бих ја била распуштеница понова, ја бих се за њ удала, ако је старотурчин; удала бих се због ње |
| а’! он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекла свега па свету; ради мене, он не хте мастике |
| а, и да нене не вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим колико ока имам.{S} Тако моје тел |
| — Кад би тај човек био Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} Али где да нађем човека?{S} У ку |
| <p>— Да ме није пустио, отерао, ја бих се убила.{S} А сад кад сам слободна...</p> <p>Она не до |
| би са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад би изишао, ја бих ударил |
| њ удала, ако је старотурчин; удала бих се због његове лепоте, рече Цариграђанка па се засмеја, |
| да ћу довека пече, чини ми се убила бих се.</p> <p>— Како?{S} Ми ћемо обе за младотурке; а они |
| адају, а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не могу узети, умрла бих.{S} У |
| баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо нас две биле у |
| ро, пре бих скочила у море него што бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће ми о |
| не умрех, испрва, а после... ослободих се, и не допаде ми се: француски говори, тврдо изговара |
| х другог мужа, младотурчина.{S} Удружих се с њим против нашег друштвеног живота, и против полит |
| уто, мртво лишће; по крововима, с којих се цеди вода, и по сасвим голом дрвећу скупљају се чавк |
| у се на мало узнемиреном мору, а из њих се разлегала песма младих јеврејских жена и ударање у у |
| а с кафезима...{S} Упамтих је, и вратих се.{S} Прексутра, кад му је био ред код мене, ја одох у |
| <p>Али, ах! тек што ово написах, тргох се.{S} Шта имам ја сад од тога што ми је Нурије-ханум с |
| ошла, те никога нисам ни видела: удадох се по слици...{S} Послаше га са службом у унутрашњост, |
| к што сам ушла у петнаесту.{S} А удадох се као и све моје другарице — за човека кога никад ниса |
| мени.{S} Кад видех свога сина, препадох се, а после узех нарицати као простакуша...{S} Бистре м |
| шу године су само уображење.{S} Њен дух се обнавља свако јутро, као што се сунце рађа свако јут |
| е јој помиње нене, не родитељи.{S} Отац се разговара с ћерком као с каквим старим дервишем.{S} |
| да бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја сам за чистоту и код момка, и...{S} |
| к.“ — „Ако си га снила онако, радоваћеш се — зелено.“ — „Снила сам га на глави." „Е, удаћеш се. |
| “ — „Снила сам га на глави." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, као малочас, јер зелен калпак снив |
| н!<ref target="#SRP19120_N42" /> удаћеш се за њега.</p> <p>— За кога? упиташе девојке у један г |
| ћу ја уместо тебе.{S} Отиди: разгалићеш се.</p> <p>— Како ћу сама с толиким људима?{S} Од жена |
| Фатма и угаси свећу.</p> <p>— Не бојиш се комараца него ти жао њега, да не штуца, да се не муч |
| ја се сећам: кад кудгод одеш, разгалиш се.{S} Иначе, како би легла у постељу тако немирна.{S} |
| оштро и одгурну је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти си се испросила, али се ниси венчала, удала.{ |
| , дала физичка јачина мушких, људи, још се не ослобођава њина глава, њино биће.{S} Оне, тим опи |
| одици туга?</p> <p>— Каква туга?{S} Још се ништа не зна.{S} А мени се чини да ће испасти све не |
| ко те савремене, француске васпитанице, себе зову, види се по свакојаким ситницама, по клавиру, |
| бави.{S} Ни слутила није да хвалећи њу, себе хвали; да волећи њену децу, њу воли; да лудујући з |
| наше „старе“ што су оваке; ја их жалим; себе осећам, све више и више, као апостолицу, мисионарк |
| них врата бацајући преко <pb n="135" /> себе новаца за који се узеше грабити црнкиње и црнчићи |
| е.</p> <p>— Алије, Алије, шта ћемо ?{S} Себе бих продала, да му купим њу, али она се не купује, |
| је васпитала, тешко њој!{S} Па извињава себе: није била сама. „Ја стара Азијатка према младој Е |
| азива ове друге.</p> <p>Нурије извињава себе:</p> <p>— Ко би смео говорити истину пред Громом?{ |
| споречкате, одмах: променио се.{S} А за себе мислите да се не можете променити, као Алах!..{S} |
| леп је као бог, говораше Мерсије као за себе.</p> <p>— Виши?{S} То би била мотка за подупирање |
| ушо, да се узмемо, да свијемо гнездо за себе и за тичиће“.</p> <p>— То је све из некога романа. |
| ушо, да се узмемо: да свијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} Ја сам сиромах...{S} Имам срце, то |
| пасторком.{S} Она узме да се љути и на себе и на многе што њој долазе, за које је чула да су к |
| е видела да Фатма не зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад овако слаба, могла би понова д |
| а Фатма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишла око зида, крадом, и метал |
| чи.{S} Муња нема.{S} Небо брзо скиде са себе црнину.{S} Она стрча доле.{S} Из софе виде сакупље |
| И Мис Блак се смеје, јер мисли да слуша себе.{S} И никад не заборавља како ју је ова несташница |
| к сутрадан ујутру.{S} Кад не нађе поред себе жену, сети се шта је, и не знађаше шта да ради.{S} |
| дио.{S} Није му било необично што поред себе не нађе Фатму, јер како је Рамазан, он сам леже и |
| гласа, па не даде <pb n="84" /> јава од себе...{S} Као да је од страха полудела, онемела, шта л |
| и како да прави темена пред млађима од себе, како пред старијима, као коња: како да држи главу |
| ницима, а он пошао с много старијима од себе: водили га по кафанама, и да гледа <hi>Карађоз</hi |
| ице! узвикну Ариф оштро и одгурну је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти си се испросила, али се нис |
| отераш лишићеш ме њих.{S} Крила сам од себе због девојчица, да им мајка не буде изобличена као |
| ао с другом!{S} Не сматра ме за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она разумети<pb n="140" /> |
| жене, и он у сваком радном човеку виде себе, у свакој лепој жени виде своју жену.{S} О како би |
| казала, па како буде.</p> <p>Нурије узе себе извињавати:</p> <p>— Али ја бих то учинила и да ми |
| није он, већ његов брат Осман.{S} После себе извињава: „Ћутим због деце: не бих могла без њих.{ |
| ајвећа <hi>нова</hi> (како младотуркиње себе зову) — моја тетка!{S} Ја видим да су оне променил |
| А ништа му не рече, и због тога презире себе, што се претвара, што лаже, што му не каже да га м |
| приближавало прво вече...{S} И сећа се себе уплашене од те вечери, свога сакривања у свекрвину |
| ено?</p> <p>Опет се враћа на почетак, и себе извињава: знала је да је капиџик затворен, а ни по |
| ржа. „Смејаће ми се.“ Нађе разлог да би себе извинила што је неповерљива.</p> <p>Прођоше и та д |
| ј не отвори.{S} Хоће да је сам.{S} Види себе, дечка здрава али увек незадовољна: чезне за мајко |
| ајући да ли је има у грлу, не осећајући себе, клону, и гласно, као здрава, узвикну: „Боже!{S} Б |
| жене и девојке, која год је имала крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је жена, и шта је же |
| , оборених очију, нему, с робињама крај себе које је хладе грдно великим лепезама.{S} Да се уда |
| пошто је то лепо увио, остављао је крај себе...{S} Пашиница ништа не почиње, чак и не гледа у б |
| и да жене понова полуде: довеле би крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле |
| удаје за пашића, „џемала”, ја сам, ван себе од радости, брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, то је |
| огла сам је и удавити, јер сам била ван себе од радости, а она је стара и слаба. „Ја немам овде |
| ила, слатка тејзе! узвикиваше Фатма ван себе од радости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум |
| долазио!</p> <p>— Сута! викну Фатма ван себе од радости.</p> <p>— Јесте, чедо, сута ти долазила |
| е била ова реклама написана, превазишао себе.{S} Кад она уђе, ниједан се не помаче, не као госп |
| њижевници звале су га још и „Превазишао Себе“, зато што је у једној његовој књижевничкој реклам |
| S} Десну ми руку пружи да ме подигне до себе <hi>човека</hi>, а леву до себе <hi>књижевника</hi |
| игне до себе <hi>човека</hi>, а леву до себе <hi>књижевника</hi>, и беше блажен, јер му се чиња |
| тога ситног, финог посла куд је уносно себе, зар мало померио памећу и узео те направио од зем |
| p> <p>Трећа генерација, жене из ње зову себе „нове“, и једне су за реформу харема, друге за њег |
| иње и робиње и фамилијарне су, и између себе и својих госпођа непрестано виде један високи зид |
| то Фатма, те видевши га изненада, близу себе, пред собом, после толиког времена, она се заборав |
| еним другарицама, што у лудилу називају себе новима, — протерати из Турске, и, помислите, узео |
| мо на своју несрећу.{S} Непрестано саму себе питам: „Зашто ме отац удавао <hi>овако</hi>?{S} Да |
| аје, — да га преваримо.{S} Преварили су себе, не њега.{S} Зар су то верски обичаји!{S} Она је т |
| д призивала смрт, и чак мислила да сама себи живот одузме.{S} О, само сад да не умре, да остане |
| чин извршен према њој, како је она сама себи говорила, нарочито да му се свети онако како су се |
| час на софи, час на баба-финги, и сама себи личим на тицу у кафезу, и на лавицу у менажерији; |
| ебичне!{S} Лагале другога да би осушиле себи очи.“ Заклетва!{S} Каква заклетва кад не верује у |
| ње децу но Османа, а не мисли да одузме себи живот, толико тежак: грехота!...{S} А Осман, као п |
| с њене дугачке тешке косе, па их меташе себи на лице и тепаше им.{S} Свекрва је од узбуђења јец |
| </foreign> узвикну она весело па отвори себи: „Смех, песма“.</p> <p>— Благо теби! бићеш срећна, |
| подиже на своје теме; она га привуче к себи, омириса му лице муцајући:</p> <p>— Боље те нашла, |
| биле.</p> <p>Фатма од чуда не долази к себи.</p> <p>— Ти не верујеш, душо?</p> <p>— Каква смел |
| ена, она од изненађења не могаде доћи к себи. „Каква Фатмина прошевина!{S} Чудновата шала!“ У т |
| S} Што сам се препала!{S} Још не могу к себи да дођем.{S} Ја не знам какви су то родитељи, како |
| , ти си увек била пажљива.</p> <p>Сад о себи коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више видети Сол |
| м да је истина: оволико писмо, па све о себи, ништа о вама.{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја в |
| зали, да сваки човек најрадије говори о себи; а ја сам, опростите, у то сумњала.{S} Сад видим д |
| <hi>само жене</hi>, а оно после само по себи долази.{S} Тамо још по старински: комшије хватају |
| аки час сећала и сваки час се бунила, у себи, не говорећи никоме ништа.{S} У овој старинској ку |
| ам у што год живо погледам, а највише у себи...{S} Срце ми за свашта затрепери као јасиков лист |
| се не би пред њим поклонила, осетивши у себи</p> <p>--------------------</p> <p>Петак, августа. |
| спођице: има Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим за своју срећу.{S} А кад мен |
| и мастиком: једну чашу сипа њему, једну себи.{S} Он не види да берберину мастика не иде у уста, |
| шију за Бајрам кошуљу, антерију, хаљину себи и својима, мужу, деци...{S} Па песма, по сву ноћ, |
| само кад ми је неко повреди...{S} Нађох себи забаве, подсекавши косу...{S} Где се скупљали харе |
| кажеш, уз капију.{S} Шта, душо?{S} Ја, себична, занесена собом, не мислих на тебе.{S} Али, не, |
| вила мајка, те да ми дођете!{S} Ала сам себична, јелте?{S} Нисам себична, али вас волим, волим. |
| те!{S} Ала сам себична, јелте?{S} Нисам себична, али вас волим, волим...</p> <p>Одговорите ми, |
| час волим; јер материна је љубав често себична: завиди кад хвалимо нечију децу, чак и кад почи |
| На софи виде мајку и тетку и помисли: „Себичне!{S} Лагале другога да би осушиле себи очи.“ Зак |
| у није крив наш добри Пророк, већ људи, себични, они људи што су вршили преуређење у нашем друш |
| ико столећа себичношћу људи.{S} Људи су себични уопште, наши напосе: они својим женама не даду |
| бакарне аспре</hi>.{S} Кажњавате се за себичност...{S} Чувај ми кћер, отац, и опрости ми!{S} И |
| заточенице, заточене пре толико столећа себичношћу људи.{S} Људи су себични уопште, наши напосе |
| нагиздај се, набели се, навуци обрве, — севап је.{S} Ако овако чиниш увек у рају ће те облачити |
| аче, ките: доћи ће кући господар, муж, „севап је“.</p> <p>Код Ибрахим-Хасан-беја сви су весели, |
| а, њихово миловање, а жене су „падале у севдах“ и једна другој у крило бацале запаљену <pb n="1 |
| на, трезвена, чак и онда кад тобоже „од севдаха" губи свест, гледала је попреко странкиње, како |
| на је доктору била сасвим непозната.{S} Севши <pb n="244" /> поред ње на столицу, опипа јој бил |
| ешљала Елиза за Фатмину свадбу.{S} Њена седа коса, тих дана мивена, била је просто <pb n="257" |
| ше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад устаје; чак кад је девојка за клавир |
| соби пуној раскошно обучених жена, а не седа него стојећи говори: „Покупите сав овај накит, про |
| она лежи у белу геџелуку, готово сасвим седа; уши је запушила памуком а очи покрила једном црно |
| четрдесету.</p> <p>Фатми је мила овако седа, јер она је друкчију и не памти, овако пуна темпер |
| евестина мајка и нене, и после поздрава седају по ниским миндерлуцима.{S} Свекрва је у челу, до |
| диван и загрљени читају романе, заједно седају уз Мондије-ханумин bureau и пишу или њеној учите |
| заједно одлазе да доручкују, и заједно седају на диван и загрљени читају романе, заједно седај |
| у собу као да некога тражи да му каже, седала је уз кафез, силазила је у двориште: нигде никог |
| на софи и пушио.{S} Час је ходала, час седала, метала лактове на колена а главу у руке, и наје |
| дине уочи младенаца кукурекаше петли на седалу, и турске жене се сневеселише: промениће се врем |
| е не ради, а ја сам немирна и тужна.{S} Седам, лежем, устајем, погледам на сахат. „Шта је ово?{ |
| бити, очешљану и обучену, с цигаром.{S} Седам дана није постила: осмог оде у хамам и — запости. |
| х познаје: од тридесет и неколико свега седам осам писмених, и ако су бејовске жене и кћери!{S} |
| иња коју су они, пошто им је одробовала седам година, удали за њену неприлику, једнога богатог |
| како пијем пусти дуван; био сам дете од седам година кад сам узео да га пијем и да га волим...{ |
| о је био старији од своје жене двадесет седам година, он је увек изгледао као болестан: висок, |
| ити Ђулренги — певаће нам.“</p> <p>Свих седам захвално погледаше Шехназе-хануму, па изиђоше, ал |
| <ref target="#SRP19120_N91" />, па опет седање за пуну софру.{S} Али пре тога Цигани, од прозор |
| итава два дана бејаше страшно расејана, седаше у наслоњачу где је седела ова путница и мирисаше |
| ци прво јутро; и она, сирота, заведена, седе, седе, док се најпосле не удаде за најгорега међу |
| сец дана; треће године дође без детета, седе недељу; четврте године опет ми нема детета, али ни |
| о јутро; и она, сирота, заведена, седе, седе, док се најпосле не удаде за најгорега међу најгор |
| но растужи и, гутајући сузе, приђе јој, седе крај ње и, милујући је, говораше:</p> <p>— Душо, ш |
| се у црвено, на глави јој зелен калпак, седе крај свекрвиних ногу, на један велики жут ћилим, т |
| ра устаде, узе с рафа кутију с дуваном, седе на шиљте крај мангала, зави цигару, запали је, пов |
| росе милостињу, с главама мало накриво, седе, нихају се, изговарају с хоџом, једном старом Турк |
| афа једну дебелу кожом укоричену књигу, седе према унуци и узе превртати листове: тражила је пе |
| њом Турци, самци што седе по хаповима: седе, пуше, пију...{S} Он и ту сврати, и опет затражи и |
| али је младотуркиња, <hi>нова</hi>.{S} Седе да исприча хартији, да пише Госпођици.{S} Али пре |
| ош пре неколико месеца, кад је чула.{S} Седе на један крај Фатмине постеље, и пошто јој измирис |
| кога хоће, она ће остати равнодушна.{S} Седе за клавир, и поче весело по диркама, па устаде, от |
| људи, како у Солуну тако овде, воле да седе на месечини сами и да подврискују?!{S} Како је овд |
| не помишљају на спавање.{S} Оне хоће да седе сву ноћ, по турски, и да спавају до подне.{S} Пуши |
| ноге постити, и оне треба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви, њини млади м |
| аду да нам момак у кућу дође, да с нама седе, па опет тужно: жена!“ И још плач, и песма, и шапт |
| } После, по жељи те отмене гошће, Фатма седе за клавир, који се за ово посело изнео на софу.{S} |
| у затворена кола с робињом.{S} Два дана седе сама с оцем врло тужна, због тетке, шаљући робињу, |
| ајући тако јаке воље да је савлада, она седе према сестри крај мангала, узе цигару, не пушећи ј |
| и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати, она седе, пита се с њим и рече:</p> <p>— Аман, децо, где ст |
| ање позвавши је у своје друштво.{S} Она седе где нађе место.{S} Пече је дигла, и цело јој се ли |
| ерушила се у човека“.{S} Кад Енглескиња седе, Францускиња рече: „<foreign xml:lang="en">Always |
| е, она метну на главу бели башјорти, па седе у једном куту софе и сва се унесе у Коран: чита, п |
| А Фатма уђе, па и не поздравивши девера седе за ђерђеф.{S} Осман се зачуди, после помисли: „Сра |
| улице, на ширини, и под њим столице где седе Турци, пуше на наргилима и пију кафу из филџана... |
| ињу.{S} Оне друкчије ходе, оне друкчије седе, оне се друкчије смеју, оне друкчије говоре, оне д |
| скоро нагом телу.{S} Трчи ханумама које седе на широм отвореној софи поплављеној месечином.{S} |
| атегнуто као међу туђинима.{S} Фатма не седе, већ прође кроз предсобље бацајући погледе у широм |
| азузуриле, али нису легле: онако уморне седе и разговарају се о Цариграду, где се нису осећале |
| је код куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и зарони главу у јастук.{S} Виде оца: висок, врло |
| ва дана идем.{S}- Мерсије се растужи, и седе до ње.{S} У овој тузи, она заусти да каже сестри, |
| а тетка одавно болесна, па се спреми, и седе у затворена кола с робињом.{S} Два дана седе сама |
| {S} Фатма изиђе само у ноћној хаљини, и седе према свекрви и сути.{S} Она пред свекрву никад ни |
| њених гостију, жена, старих, младих, и седе, домаћица се спусти према њој на једно шиљте и опе |
| дбу, ноћу.{S} И тако обучена, зави се и седе у кола с мужем...{S} Он је допрати до капије, па с |
| прати, кријући се.{S} Али он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, већ доле : њену м |
| смејала; чинило ми се, да тамо, у соби седе сакупљене турске жене и једна пева, пева...{S} Как |
| што траже да су заједно, да њини мужеви седе с туђим женама...</p> <p>Људи су отишли у зору, а |
| предсобље и погледале у софу: мајке им седе с подавијеним ногама и, како се њима учинило, тупи |
| „Сад ћу јој казати,“ мислила је.{S} Чим седе, она поче говорити о женама:</p> <p>— Јадне наше ж |
| се смејући се крадом; под оном смоквом седе десетину, пред њима је грамофон: пригушено се смеј |
| дигли се у вис олеандри: под оним наром седе две, и тамо две, једнако обучене, по једна има исе |
| танују по хановима.{S} Пред једном и он седе и затражи чашу воде, попи је даде бакшиш кафеџији |
| свести, она тврда срца мајка.</p> <p>Он седе на миндерлук, као да га ноге не држе, и хукну двап |
| /p> <p>Она то потврди главом.</p> <p>Он седе близу ње, не питајући је ништа због мајке; мало, п |
| {S} Не бој се!...{S} Седи!{S} Она нагло седе, те претури ђерђеф, и разлетеше се листови из „сла |
| ше риба, печена ту на мангалу.{S} Около седе неколико бејова, младића, два официра, и чочеци... |
| пет кафана, и пред њом Турци, самци што седе по хаповима: седе, пуше, пију...{S} Он и ту сврати |
| ку.{S} Опет лаж.{S} Па и он рече, пошто седе и тупо погледа у кафеџију: „Једну кафу!“, али кафе |
| </p> <p>— И то не, заврши гошћа па опет седе у наслоњачу, загрли се са сестром од стрица и удес |
| ој „за инат“, ожени трећом.{S} Трећа му седе месец дана!...{S} За шта је ову отерао ни сам не з |
| а, и натрашке повуче се у један кут, ту седе, на столицу.{S} Старотурци на њему не нађоше ништа |
| {S} А ко зна да ли су ове жене што ноћу седе с људима, <hi>студенти</hi>?...</p> <p>30 априла, |
| ран...{S} Утрча у собу, весела, и одмах седе да одговори на писма.</p> <pb n="68" /> <p>Солун, |
| у неколико аршина бела платна...</p> <p>Седе за сто, узе писати, брзо и нервозно, сав унесен у |
| подсећа је на вечери кад је, без свеће, седела са својом сестром од стрица, и говорила о <hi>ње |
| х порочна...</p> <p>Док је она, ћутећи, седела и размишљала, тужна, у собу улете једна енглеска |
| анпут.{S} И све због њега, све за њега: седела код куће, облачила се, гиздала се.{S} Загњури ли |
| Тејзе, ти си заборавила њену тајну!{S} Седела је с оним што говори <hi>к-к</hi>, тако тврдо.</ |
| озналије.</p> <p>— У кући, у соби...{S} Седела сам с њим, код његове тетке.</p> <p>— Ти!</p> <p |
| зида, крадом, и метала око на отвор.{S} Седела је по читаве часове у нениној соби, гледала кроз |
| кад и оне, и с чисто светлом бојом лица седела с њима на софи и све им је потанко испричала.</p |
| кле се види сав Серез.{S} Ја сам до сад седела код отвореног прозора и гледала <pb n="48" /> у |
| алу, а и за кога?..{S} С другарицама је седела, и разговарала се, на Нурије-ханумину клавиру од |
| и — завршила се седница.{S} Док год је седела, осећала је оно што обично: да не смећу с ума љу |
| шно расејана, седаше у наслоњачу где је седела ова путница и мирисаше наслон где се осећао нека |
| , не би ли и сам био срећан.{S} Тако је седела скоро до вечерње, до турске икиндије..</p> <p>Ле |
| код Ариф-хануме.{S} Фатма је код тетке седела петнаест дана; Џемал је долазио сваки дан, и неп |
| ва свакога петка, и она би ишла тамо, и седела би с њим, и разговарала се, и гледала би га у ли |
| <p>— Моја несрећа!...{S} А то... што си седела с мушким, смем ли да кажем неком? упита Фатма.</ |
| .. о чему ни појма нисам имала, кад сам седела с тобом загрљена с лицем на лицу.</p> <p>И та је |
| нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гледала путнике и своју нене, и мајку: и оне с |
| она га није познавала, и није с човеком седела, осећала да је гледа.{S} И после, то је човек — |
| атури.{S} На канабетима, у наслоњачама, седеле су Енглескиње које живе у Солуну, и из Цариграда |
| су Фатмини дарови.{S} Жене су долазиле, седеле, гледале дарове, и њу, изложену као њени дарови, |
| еандрима, у једној великој чистој соби, седеле су младотуркиње, све Цариграђанке, чиновничке же |
| су биле у белим <hi>геџелуцима</hi>, и седеле су без свеће, да им не би комарци нагрдили лице |
| због тога скочи.</p> <p>У нениној соби седеле су позадуго.{S} Што би људи и жена из те улице, |
| о се каже нашим језиком; но сву ноћ смо седеле и разговарале се, о њему...{S} Пробушиле смо зид |
| ма се брзо спреми и оде на софу, где су седеле њена нене и мајка и њена тетка.{S} Чучну према т |
| сто ништа казати.</p> <p>У вече, оне су седеле на софи, обасјаној месечином; обе су биле у бели |
| је учи некаквом новом везу.{S} Дуго су седеле једна поред друге, за ђерђефом.{S} Фатма сама на |
| еднога богатог старог агу).{S} У дну су седеле свирачице и чочеци.</p> <p>Она, малопре изведена |
| и: шали се, хтела је да је дира.</p> <p>Седеле су до пред вече, ту су ручале, и много се разгов |
| 19120_N79" />, иза једне дебеле завесе, седели су најбољи солунски свирачи и певали су ханумама |
| сам ја лежала сва уплакана у помрчини, седели су до зоре.{S} И женске!{S} Он хоће да надокнади |
| нађе Фатму (свекрва је ту послала).{S} Седели су један поред другог не говорећи.{S} После су л |
| м, већ су заузимале сокак, а у угловима седели су просјаци у ритама, једни онакажени болешћу, д |
| имали столицу у Једрену, уз те султане седели су и пашовали претци мога сестрића.{S} А арапски |
| t</foreign> наша антерија!{S} Згодно за седење на миндерлуку.</p> <p>Она од задовољства јако по |
| i>њега</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>И синоћ седење!{S} Звао ме да изиђем, да седим с људима!{S} Заш |
| мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је то муслиманин што не изиђе после |
| да му је воља врло слаба, по ваздан је седео код куће, али је био расејан, као његова мајка уз |
| од своје куће због гостију, сву ноћ сам седео с бескућницима и пио сам ..{S} Ми, младотурци и н |
| а у соби сасвим сама, а отац јој је још седео на софи и пушио.{S} Час је ходала, час седала, ме |
| Зехра и Несиме, она мора сву ноћ с њима седети. „Што су похитале баш прву ноћ?“ И дођоше јој чи |
| ти сваке године, и да ће с њим код мене седети по три месеца...{S} У томе ми пролажаху дани, у |
| екла : „Кад отидемо у Цариград, ми ћемо седети зими у Стамболу, лети на Бебеку: ја Босфор врло |
| ладне и нерасположене, читале су Коран, седећи на шиљтетима с башјорти.{S} Фатма ваздан није ви |
| ка жена, те добро знам шта је љубав.{S} Седећи по сву ноћ, пушећи и пијући кафу, ја сам је с др |
| гувернанте, која им често долажаше.{S} Седећи према њој и гледајући њену тоалету, нарочито њен |
| ме, чуло се јасно изговорено „Аллааа!!“ Седећи у куту, Џемал-беј гледа ове три миле му душе, гл |
| оћ неће ући у кућу, остаће крај јасмина седећи, осећајући љубав...{S} Али, вечерас се не прође |
| ло повише, и пред сваку се групу ставио седефски столић с тепсијом и споља калаисаном, на којој |
| {S} Девојке се зажелеле једна друге, те седеше до зоре, разговарајући се о Џемалу, тихо певајућ |
| јој дође и једна другарица.{S} Сву ноћ седеше; у зору све се разиђоше, осим те њене другарице. |
| наслоњачи, између два велика огледала, седи Емир-Фатма, у белој свиленој хаљини из Париза доби |
| амо у дугачким белим гаћама, раздрљена, седи и хлади се једном грдно великом јапанском лепезом, |
| саме.{S} Ђулренги је непрестано у соби, седи и пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово не може: |
| не уда...{S} Према њој, на миндерлуку, седи нене, опет у зеленој свили, отац и мајка, стриц и |
| говори.{S} А она, и ако <pb n="270" /> седи оборених очију, осећа његове погледе, и кад су на |
| куће нема никога...{S} Не бој се!...{S} Седи!{S} Она нагло седе, те претури ђерђеф, и разлетеше |
| јка га утишаваше, говорећи му:</p> <p>— Седи с Емиром, сине, читај јој, причај јој; ти си свет |
| е, старе, изанђале: с човеком не сме да седи ни савремена жена као ни она старинска што тврдо в |
| та! ваљда жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, што је н |
| р дању, у време молитве, не дају јој да седи у башти развијена, да је не види мујезин...</p> <p |
| ца.{S} Али она, по закону, има право да седи под кровом бившег мужа још три месеца и десет дана |
| ски младићи, да се скита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и како њену кћер свекрва вол |
| родитеље, поздравила се с родом, и сад седи оборених очију, бледа и тужна, јер се пева тужна п |
| лико ноћи“; с тетком се шета, код тетке седи ноћу с новима, с онима <pb n="269" /> што се буне |
| и казах очево име мога мужа. — „Овде не седи његова рођака, него...{S} Ја сам му жена.“ Мени се |
| чује, и да заклони светлост.{S} Крај ње седи њен лекар, болничар и мајка — њен муж, заустављају |
| срамота.{S} У нас, пред оцем не пуши, и седи као девојка син, а камо ли кћи-..</p> <p>Кад помис |
| а, задихана, и иде на софу.{S} Отац јој седи, сав у бело, без свеће, на месечини, пушећи, и не |
| риф с десном ногом пода се, како обично седи на столици), па кафа и цигара...{S} И ако не пуши |
| о</hi>“.</p> <p>Као обично, она и данас седи на шиљтету у белој алватној хаљини, турској антери |
| огрешила,“ рекох. „Ја сам мислила да ту седи једна рођака Нури-беја...“ и казах очево име мога |
| синоћ седење!{S} Звао ме да изиђем, да седим с људима!{S} Зашто?...</p> <p>Мај.</p> <p>У нас п |
| Какав закон!{S} У овој кући ја нећу да седим невенчана.{S} Нећу!{S} И зашто да му седим кад... |
| {S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећу да седим невенчана...{S} Зар да му будем љубазница?...</p> |
| арисима бели какво породично гробље, ја седим с девојкама и младим женама, и осећам неуздржану |
| дне мисли обузимају мене, побуњену, кад седим сама на месечини и осећам слан мирис, ваљда од је |
| и код куће и кад кудгод отидем; али кад седим с неким кога волим, или кад радим какав мио посао |
| а сам по ваздан у чаршији, да пред вече седим крај широм отворена прозора, да се загледам у очи |
| им невенчана.{S} Нећу!{S} И зашто да му седим кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради њега, |
| млада.{S} Хајдемо на Родос.{S} Тамо да седимо по године, годину.{S} Ране ти неће проћи, али ће |
| су бели, ишарани разним живим бојама, а седишта су им обично црвена, једра бела.{S} И овај каик |
| нога белога младића.{S} Око младића, на седишту, било је пуно ружа...{S} И наједанпут, каик ста |
| и <hi>Кадр-Лејле</hi>, то јест двадесет седма рамазанска ноћ.{S} Минара су те ноћи трептала у к |
| о воли, она смете с ума братучеду...{S} Седме ноћи, ту су сви Фатмини, чак и слушкиње; људи су |
| ан је бивала блажена, као да је ишла на седмо небо, па се отуд вратила.{S} Напослетку, можда је |
| овала, већ неколико дана била је као на седмом небу: „Научиће ме француски!“ Кад донесе топал ц |
| pb n="160" /> шалоне — нигде никога.{S} Седне, погледа у озбиљне и забринуте сестре, побледи.{S |
| рање у ут и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне у један рибарски чамац, који се љуљаше крај саме |
| зиђем из куће, или ако кадгод изиђем да седнем у затворена кола с једном његовом тетком; јер он |
| грудицу из зида и прислоним око!{S} Кад седнем крај кафеза и погледам на улицу!</p> <p>Бог!</p> |
| оварало се, пљувало се, и — завршила се седница.{S} Док год је седела, осећала је оно што обичн |
| менио прстен да те подсетим да је данас седница онога солунског Књижевничког Друштва, где су те |
| д овим тешким утиском?{S} Сети се друге седнице, женске; она је ту у близини.{S} Оде на њу.</p> |
| а.{S} Он ће је пратити.{S} Она је на те седнице редовно ишла.{S} Вече.{S} Мирише и море и земља |
| еде питати како је било на књижевничкој седници, али видећи је страшно нерасположену, уздржа се |
| а.</p> <p>Сутрадан је примора да иде на седницу младотурака.{S} Он ће је пратити.{S} Она је на |
| рађанке, чиновничке жене.{S} Оне су ову седницу сазвале за припрему два велика женска друштва, |
| је та зграда), свратила је и отишла на „седницу“.{S} Ушавши у једну велику собу, с прљавим подо |
| и да клањају, па тад, с бројаницама, да седну у једном ћошету.{S} Сестро, пре бих скочила у мор |
| таните!“ виче мислима.{S} Ако виде кога седог старца, господског изгледа: „То је њен свекар.“ У |
| <p>Прошло је по ноћи, сви спавају, а ја седох теби да пишем.{S} У ово доба године и овамо је вр |
| е да је отац не види напољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерају; она ништа не окуси.{S} Отац опази д |
| темена, па се повукоше у један кут.{S} Седоше...</p> <p>Бејови су у европским хаљинама, муфтиј |
| Емир-ханум?{S} Две нове, Емир и Мерсије седоше међу старе, раздрагане грамофоном; а те старе“: |
| пичан салон Мондије-ханумин, и домаћице седоше на шиљтета, гошће у наслоњаче (Ариф с десном ног |
| цускиња Фатми пошто се све поздравише и седоше.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Oui, ma chère,< |
| ? говори Фатма и уздише.</p> <p>Све три седоше и запалише цигаре.</p> <p>— Кад бисмо нешто сад |
| француским и енглеским књигама.</p> <p>Седоше, обе у једну наслоњачу, загрлише се и почеше да |
| је окрете главу да сакрије сузе.</p> <p>Седоше у двоја кола, па све одоше Ариф-хануми где затек |
| оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше на постељи огрнута ћурком, и ако врућина није по |
| рча као без душе...{S} Насред њене собе сеђаше Џемал, без капута, раздрљених груди, одакле је и |
| и осећа, толико је мирна; а свекрва јој сеђаше више главе и хлађаше је лепезом.{S} Напољу је би |
| рвене, па клече крај миндерлука где јој сеђаше свекрва, и пружи јој руку с гривном.</p> <p>— За |
| bureau</foreign>, где за писаћим столом сеђаше Џемал, у белим, лаким хаљинама, бео као млеко зб |
| ир мухалебије, оде у собу за рад.{S} Он сеђаше за столом, налакћен, а она весело рече:</p> <p>— |
| р:</p> <p>— Камо да сам камен имала!{S} Сејала сам босиљак, а никао ми пелен; садила сам цвеће, |
| ла молитву ни кад би видела зликовца са секиром више своје главе; мајка је прекиде ..{S} Кад на |
| јој је син као заклан, као храст оборен секиром.</p> <p>— Аман, арслан мој мртав! закука Нурије |
| луге; а он као заклан, као храст оборен секиром.{S} Мајка то не види, а плаче. „Хи, хи хи!“ — н |
| оцу, пошто ти није више жена.</p> <p>— Секиру!... да разбијем кућу! (уместо да рече врата) про |
| уплашено је упиташе шта је то?</p> <p>— Секла сам поморанџу, па сам се посекла. <pb n="195" />< |
| .{S} Оно вече слага оца и мајку како је секла поморанџу па се посекла, и не поцрвене!{S} Ко зна |
| асмејао, или само осмехнуо, ја бих Богу секла црну жртву и запалила бих му свеће у свим редом т |
| ије,“ па се, на своју срећу, уздржа.{S} Секретар ове будуће председнице имала је бити једна кој |
| по харемима.{S} Ја сам Цариград, његова села и његове улице познала из кола и из каика; ја улиц |
| да послужи свекрву...{S} Кад је понова села, свекрва ју је гледала и плакала.{S} Друге се свек |
| стану у малом пристаништу каквог лепог села босфорског, да приме путнике, тако по вас драги да |
| енски хамам...</p> <p>Људи се вратише у селамлик, а невесту уведоше у харем две младице с једни |
| звучни мушки гласови.{S} У великој соби селамлика<ref target="#SRP19120_N79" />, иза једне дебе |
| наку, да се опрости с родом.{S} У очеву селамлику, турски намештеном, на једној црвеној плишано |
| а она мени... скоро ће ме под густи ред селвија.{S} Шесет и девет година како пијем пусти дуван |
| овако их је описала. „Обе су високе као селвије, и танке да би их могле обухватити и оне женске |
| но, а ниједна ништа не окуси: за сто су селе обичаја ради..{S} Отклањаше сабах, у оној великој |
| ко пишем с тога, што је почетак, што је семе љубави на површини срца; иначе, да је прошло време |
| <p>— Ааа!{S} Одкуд ће коров куд је пало семе од цвећа? рече Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>— Откуд ћ |
| еј.</p> <p>— Откуд ће коров куд је пало семе од цвећа? понови Сафет мужевље речи изостављајући |
| мо онај који угушује слободу?{S}" Емине-Семије-ханум воли Францускиње, то јест воли просвећенос |
| ара и договара, она им ради.{S} А Емине-Семије-ханум има уза се жене и странкиње.{S} Управо, ст |
| ажен.{S} Његова тетка прича му да Емине-Семије-ханум хоће да се развијемо, он то одобрава и на |
| оморни мужеви, егоисти, како каже Емине-Семије- ханум...{S} О, зар нова, па тако?{S} Скини скут |
| а траже право сунца.{S} Напред ће Емине-Семије, па за њом Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, па за |
| оделиле у два логора: једне су уз Емине-Семије-хануму, старију жену (има и унучад), — за развиј |
| коју сам дизала високо, идући за Емине-Семијом и 'Ђулистан-Хисметом као верни за Пророком, исп |
| си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђулистан-Немету.{S} Сад видим: ти си уз Ђ |
| ве узели и жене:{S} Фатма-Алију и Емине-Семију, Ђулистан-Хисмету, Фатма-Фахреназу, Ниђар-хануму |
| личиле, овако без лица и без гласа, на сени умрлих усталих из неког напуштеног гробља, из гроб |
| питаше, јесу ли то они црни џакови, оне сени без лица, без гласа, што тумарају улицама као сени |
| ер; а они су ишли ћутом, као духови или сени умрлих, док се пред њима не забеле гробље...{S} Ка |
| борене главе, иду ћутећи, без шума, као сени или дуси из каквог напуштеног махалског гробља с п |
| ца, без гласа, што тумарају улицама као сени умрлих, дотле Фатма вребаше прилику да јој бар сти |
| кла и изишла из куће и из дворишта, као сенка...</p> <p>Пред капијом је чекају двоје, једна жен |
| их за лопове, и вођени својим дугачким сенкама, одоше уз брдо...</p> <p>Пролазили су многе кри |
| {S} Месечина, бели се башта; од дугачке сенке олеандра њима се, час-по, учини човек; с оне стра |
| и му љубав.{S} Пошаљи му ружу. <hi>Ђул: сенсин беним булбул</hi>.{S} Пошаљи му нагорелу цигару. |
| з француских романа.{S} Она је Туркиња, сентиментална, страсна и способна за најчудноватија маш |
| м од стрица и удесише, врло тихо, једну сентименталну и монотону турску песмицу, на се засмејаш |
| ка и брат толико старији од њега, он би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе говорити мајци а д |
| а једном је брежуљку одакле се види сав Серез.{S} Ја сам до сад седела код отвореног прозора и |
| једном Енглескињо, па се опет вратила у Серез.{S} Како јој је она мила другарица!{S} Милија чак |
| ђе.{S} Фатма чита теткино писмо:</p> <p>Серез, јуна 1905.</p> <p>Прошло је по ноћи, сви спавају |
| рвету лист, па цвет, па род.</p> <p>— У Серезу су наше жепе горе но овде.{S} Ништа нису читале, |
| лела!{S} Откад је на путу!{S} Била је у Серезу месец дана, па отишла у Цариград с једном Енглес |
| земље и државе.{S}" На једној свадби у Серезу, она, хладна и озбиљна, није се могла уздржати о |
| ја пријатељица: час смо у Солуну, час у Серезу, сад у Битољу, после у Скопљу, „гостујемо код пр |
| али са мном саосећају небројено нових у Серезу, у Солуну, у Скопљу, пропагатори светлости (јер |
| да би он био толики да би издржавао све сереске слепе, кљасте и убоге просјаке, иако их је толи |
| колико могу, ја узмем абдест: прострем серџаде, па клањам; а нени и мајци мило: молитвом се ст |
| месту где је био кипарис бели се једно серџаде у облику гробне плоче, и на њему лежи бивша Хас |
| већ било прострто шест малих персиских серџадета за шест ханума, и на њима, па крају, беху спр |
| и с хришћанком, а постила!...{S} Она на серџадету клања; њена госпођица за столом чита <hi>Свет |
| у зноју, оде да се одмара на оном белом серџадету што личи на гробну плочу, ханумама долетеше ч |
| етну бели башјорти на главу, па простре серџадо на коме клања Емир-Фатма, стаде на њ окренута ј |
| некога?“ то јест гостију твоје мајке и сестара. „Уместо куће, кафана; уместо сестара, чочекиње |
| и сестара. „Уместо куће, кафана; уместо сестара, чочекиње и кафанске девојке.{S} Па кад се ожен |
| су милиони несрећни, и ради тих својих сестара, ја се буним и — радим.</p> <p>Трећа, најмлађа, |
| иту кризантема: од мене и од свих мојих сестара које су га читале...{S} Гледала сам у његово ле |
| ></p> <p>1 рамазана.</p> <p>И ја ћу сад сести и јести, и обући се: како знам за се, први пут не |
| ; али све нису вечерале, јер нису могле сести доле, а и не би умеле јести прстима.{S} Једнима ј |
| “ И пошто јој показа руком место где ће сести и она прође поред њених гостију, жена, старих, мл |
| донете из Фатмине собе: ниско не могоше сести због корсета; у дну софе спустише се робиње поред |
| национално друштво, и њена пријатељица, сестра по души, Мадам Аристид.{S} Чини јој се да се брз |
| огата истина, али пуна: родитељи, брат, сестра, снаха, братова деца...{S} Цео Солун зна да је о |
| зући њу као ружу, пошто је измирише.{S} Сестра је зачуђено погледа, а она рече: „Не могу без ду |
| та страна жена, госпођо мајко?</p> <p>— Сестра по души, госпођо снахо.</p> <p>Сафет се насмеја |
| о се не мичу.{S} Али, најпосле, старија сестра се усправи и рече:</p> <p>— Алије, ти можеш да с |
| ће опет доћи и поучиће нас као старија сестра млађе сестре ...{S} О кад бисмо били слободни, п |
| урад-Џемал-беју није мајка него старија сестра.{S} Поред ње, врло озбиљне, готово брижне, корач |
| Нурији грунуше сузе.</p> <p>— Зар твоја сестра да... поче па не доврши због плача.</p> <p>— Сес |
| рна и заклињем се пред Богом да је моја сестра од стрица заљубљена у лепу Рускињу!</note> <note |
| > <p>У томе, њему јавише да му је умрла сестра од тетке.{S} Он се промени у лицу, и пошто замол |
| кафез, видеше две његове рођаке и једна сестра од стрица, оне све три уздахнуше што су удате, т |
| јој Нурија каза да је то пашиница, њена сестра, млађа од ње, па се она с пашиницом тужно поглед |
| а.{S} Ридала је дуго, без суза.{S} Њена сестра поклопила се на јастук па јеца; и оне четири пла |
| зашта би се други пут смејала.{S} Њена сестра, напротив, сад је говорљива, и страшно расејана: |
| урије је била за добрим човеком, а њена сестра за неким који је лутао по Европи, а жену оставио |
| рло озбиљне, готово брижне, корача њена сестра, у љубичастој свиленој европској хаљини, насмеја |
| рече Нурије љутито, и у томе дође њена сестра.</p> <p>— Ханум-ефенди, мужде! весело узвикну Фа |
| та, као да изгуби језик У томе уђе њена сестра.</p> <p>— Ја сам се са сестром договорила, поче |
| ва је у челу, до ње с десне стране њена сестра, с леве њена рођака дошла из Цариграда за свадбу |
| ту с лалама.{S} Зар Нурије-ханум и њена сестра нису добре?{S} Оставите ме, децо, с Фатмом, да ј |
| каже!{S} Чак јој није пријатељ ни њена сестра од тетке.{S} Сви су знали, осим њих! „Никад више |
| p> <p>—По сто пута сирота!прихвати њена сестра с муком, јер јој се стегле вилице и ухватио јој |
| e xml:id="SRP19120_N15">Тетка, материна сестра.</note> <note xml:id="SRP19120_N16">Разумна.</no |
| ара, не уме пред човеком ..{S} А кад је сестра испраћа, она вели:</p> <p>— Душо Емир, ја ти се |
| олећи.</p> <p>— Аман, ага-беј! преклиње сестра и плаче.</p> <p>Брат га вуче за капут, задржава; |
| ће јој у госте њени с Јалије, стрина и сестра од стрица.{S} Обуче се, па отрча на софу да се п |
| , долазише на добродошлицу.{S} Стрина и сестра јој доцкан чуле, па доцкан и дошле; и пошто није |
| оговори заплакаће, па ће јој се смејати сестра од стрица. „Зна ли турски овај Француз, а, Емир? |
| а месечеву.“ Емир-Фатми се учини да јој сестра завиди на срећи, па јој би непријатно...{S} Неко |
| зе, зато што осећају да сам им с мајком сестра по души.{S} Говорила ми је да се не осећа у туђи |
| била кћи пашина; она је с овом сестром сестра само по оцу), она се удала врло млада, готово де |
| зу, она мене француском језику, рече му сестра па се засмеја, поцрвене и поклопи лице на ђерђеф |
| <p>— Ја сам вам синоћ све испричала као сестрама по души; ви сте данас имале времена и да се ис |
| , то јест доба кад је последња молитва, сестре опет клањаше...{S} Тишина, ноћна, у турском град |
| тише и испратише пуномоћнике и сведоке, сестре уђоше у Мондије-Ханумин <foreign xml:lang="fr">b |
| а Мерсије се наљути.{S} Да крије од ње, сестре и другарице; и рече да и она њој одсад неће прос |
| а.</p> <p>Кад се зачује звонце с улице, сестре пребледе, па скачу и згледају се; хоће да ослушн |
| ноћ на француском језику.{S} У почетку, сестре су биле као убијене, Цариграђанке озбиљне а Ариф |
| м, расположење турских жена промени се: сестре оживеше, Цариграђанке се развеселише, Ариф поста |
| мужем.</p> <p>Прође први дан поста.{S} Сестре променише нарав, због дувана Нурије, иначе говор |
| {S} За срећу, она чу само оно једно.{S} Сестре чуше све, па се грожаху, стресаху покривајући ли |
| ачног времена, потпуна помрчина.{S} Две сестре леже на миндерлуку, једна у једном куту, друга у |
| ста на руци нису једнака, а камо ли две сестре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{S} Нурије је б |
| >— Кујчук-ханум, кључ! па изгуравши две сестре из собе, закључаше врата.</p> <p>— Аман, цела ку |
| и поучиће нас као старија сестра млађе сестре ...{S} О кад бисмо били слободни, прво бисмо, ми |
| луну.{S} Прими хиљаду пољубаца од своје сестре и верне другарице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.</ |
| е.{S} Оне плачу и дубоко жале оне своје сестре по вери (не по души), што се сад разговарају а с |
| иним прозором. „Један, два, три,“ броје сестре гледајући се и клатећи се.{S} И Фатма је отклања |
| брат: његова мајка и моја две су рођене сестре...{S} Ви то знате, драга госпођице.</p> <p>Пре н |
| е као џинови који чувају моје пробуђене сестре од немани...{S} Кад зажмурим, руке ми се учине т |
| путница заплаче кад види како живе њене сестре муслиманке, невине заточенице, заточене пре толи |
| ши на тајне састанке, код Ајше-кадунине сестре, једне старе сироте Туркиње, саме самците, у јед |
| што си пустио да пада?!“ рекоше очајне сестре покривајући главу.{S} А он, посрћући, превали пр |
| S} Седне, погледа у озбиљне и забринуте сестре, побледи.{S} Око свекрвиних очију и уста виде бо |
| {S} Тек што поседаше на шиљтета, дођоше сестре, само у антеријама с башјортиом преко косе; напр |
| а!</p> <p>— Шућур, муфти-ефенди, рекоше сестре и додирнуше врховима прстију под па своје теме.< |
| мори...{S} Човек, те се од њега крише и сестре му од стрица: све имају љубоморне мужеве; а моје |
| емала, и сви говоре, осим Фатме: у соби сестре, у кухини слушкиње и робиње, али све шапатом, ка |
| омислих: „Заволела ме, нема ни мајке ни сестре“.{S} После две недеље, <pb n="178" /> дођоше нек |
| ио, варалица!“...{S} И загрлисмо се као сестре, изјадасмо се, и заклесмо се над детињом главом |
| ајем.{S} Године су то, откад живите као сестре, и боље.{S} Покори јој се.“ А мајка, љута, грди |
| ка, а камо ли две сестре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{S} Нурије је била за добрим човеком, |
| а измичући се и гледајући тетку.</p> <p>Сестре се насмејаше, а Ариф рече :</p> <p>— Можда сам с |
| без устезања, ступајући на софу.</p> <p>Сестре се тргоше, уплашише се од тога простог питања.{S |
| није видела.{S} Обрадовавши се, истрча, сестри да каже.{S} Њој овај глас не би пријатан.</p> <p |
| 8" /></p> <p>Ариф се насмеја и запљеска сестри.</p> <p>— Кажи, кћери, ко може волети некога ког |
| јаке воље да је савлада, она седе према сестри крај мангала, узе цигару, не пушећи је, но гутај |
| метну дебелу гвоздену чивију, па похита сестри.</p> <p>— Аман, Алије, шта ћемо, ко да му каже?{ |
| вер, па се случајно ранио...“ Па похита сестри.{S} Она је била доле, па кад је дотрчала Ђулбеја |
| ена уста; али од тога дана она не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, в |
| ње.{S} У овој тузи, она заусти да каже сестри, па се уздржа. „Смејаће ми се.“ Нађе разлог да б |
| млада жена надала.</p> <p>Пашиница рече сестри:</p> <p>— Џемал се насмејао, и ја морам Богу црн |
| Ариф је зацело хтела тамо, али да не би сестри учинила на жао, кријаше.{S} Испратише је до кани |
| хануме су отишле Рашиде-хануми, бејовој сестри од тетке:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Фатма |
| љ непријатељу иде, ја да не идем својој сестри и другарици!{S} Ах, како ћу, кад ми је тамо...{S |
| ено уређење.</p> <p>— Зар мој муж мојој сестри туђ?!</p> <p>— Зет, што и ништа.{S} Млад, леп, м |
| свим припремама радим.{S} Ја сам свакој сестри на ухо шанула о овоме.{S} И позваше ме у своје д |
| јуче није постила, није могла; а њеној сестри, у овом силном душевном болу, појави се њена стр |
| .{S} Она ништа не каза Мерсији, не само сестри од стрица, већ и другарици; паде у једну наслоња |
| </p> <p>А гошћа се наљути, извуче се из сестрина загрљаја и рече:</p> <p>— Нећу више с тобом. < |
| она је плакала за Госпођицом и мирисала сестрине руке уместо руку Госпођичиних.{S} Никад није н |
| ући своје деце и волећи туђу: за сваким сестриним умрлим дететом одболовала је; сина јој, једин |
| браћа, и један девер, према коме осећа сестринску љубав: с њим је одрасла, од ње је старији дв |
| Нурије-хануми.{S} Он јој је као род... сестрић је жене пред чијим је очима одрасла.{S} А да јо |
| жењен. <pb n="36" /></p> <p>— Моје суте сестрић није жењен, рече она убедљиво, и покаја се што |
| а бих то учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се воле...{S} Ариф-ханум ми ј |
| погледа у небо.</p> <p>— Беј комши, мој сестрић је син Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је |
| !{S} Кажите му да ја нисам знала да мој сестрић пије, да је протеран и да нигде ништа нема.</p> |
| х и псе и мачке и тице како ми дође мој сестрић, слатки Џемал беј.{S} На њ, што је леп као султ |
| али може у незнању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема од срца по |
| Стамбола?“ рекох ја. — „Пашић, ханумин сестрић," каже она, па се непрестано смеје.</p> <p>— Ср |
| ече:</p> <p>— Истина он, Нурије-ханумин сестрић, Мурад-Џемал-беј.</p> <p>Фатма се промени у лиц |
| p>— Хоће.{S} Зато што је Нурије-ханумин сестрић... и видела га кроз кафез.</p> <p>— Допао јој с |
| енине главе!{S} Ја га познадох... сутин сестрић...{S} Стоји му слика код суте...</p> <p>— Под с |
| не, видех, нарочито кад чух да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас видим!{S} Што не м |
| ханум сут-ана...</p> <p>Тај лепи младић сестрић је моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се м |
| ултане седели су и пашовали претци мога сестрића.{S} А арапски емири... ко зна, још од Мухамеда |
| го од непријатеља... од Нурије-ханумина сестрића: да нам је даље слама од ватре.“ А нене се кла |
| ала, само није да волим Нурије-ханумина сестрића.{S} То није смела, због мене; јер он би мени п |
| Мавиша и Памука, и одмах јој се сети и сестрића, на кога није могла помислити одмах чим се про |
| S} Сута је добила драге госте, сестру и сестрића, и мајка није отишла.{S} Кад се нису сад помир |
| без премишљања позва Арифу да јој види сестрића. „Она је куражна и енергична,“ мислила је, „он |
| 8" /> силне враџбине, да би она с њеним сестрићем била срећна.{S} И не хтевши јој открити лица, |
| чека</p> <p>од свег срца твоја... твоја сестричина</p> <p> <hi>Емир-Фатма</hi>.</p> <p>P.{S} S. |
| азочарање, рече Ариф, па измириса своје сестричине лице, истапка је и оде.</p> </div> <pb n="15 |
| беју правим темена, сестру Сафет грлим, сестричини Емири љубим очи.</p> <p>Твоја</p> <p> <hi>Ар |
| м погледима“ о моралу не да да се њеној сестричини „нелегалан“ пољубац спусти ни на руку, а кам |
| <p>— Боже мој! узвикну пресрећна љубећи сестричину.{S} Емир, срце моје!{S} Као да си дошла с ро |
| ече: „Нема ни Ахмеда, Нурије1“ — „Нема, сестро.“ Она пружи руке и очајно изусти: „Алла’!“</p> < |
| ријом, зато што јој певам.{S} Размисли, сестро.{S} Кад се удамо: муж, деца, данас на Јалијама, |
| се газом повезала,</l> <l>Тужна сам ти, сестро, невесела:</l> <l>Кроз густи сам кафез погледала |
| и заплака.</p> <p>— Обећај нешто Богу, сестро, рече Нурије.</p> <p>А пашиница поче:</p> <p>— С |
| прашину с хаљине... „Сестро, доста!{S} Сестро!“ буди је из заноса Нурије „Чујеш ли <hi>сабах</ |
| ојаницама, да седну у једном ћошету.{S} Сестро, пре бих скочила у море него што бих се за такво |
| не умела бих крити сто година.</p> <p>— Сестро, нисам знала да си ти поборница слободне љубави, |
| поче па не доврши због плача.</p> <p>— Сестро, ја сам своје проћердала.{S} Што се тиче жртве, |
| г осећања, а Сафет-ханум рече:</p> <p>— Сестро, да је Бог хтео да су муж и жена равноправни, он |
| ој муж је „добар дан у години?</p> <p>— Сестро, што се баш ја буним, у толико је искреније: из |
| угог, као да одуха прашину с хаљине... „Сестро, доста!{S} Сестро!“ буди је из заноса Нурије „Чу |
| верује у <hi>Писмо</hi>; и она рекне: „Сестро, што се бојимо?{S} Не може нас друго снаћи до он |
| а каква је пред Мерсијом и Ариф-тејзом, сестром од тетке њене матере, двапут њених година, а с |
| дна кола одјурише: у њима је свекрва са сестром; остала пођоше ходом, и застајкиваху, јер не мо |
| Нуријиној кући је постављено.{S} Она са сестром и Фатмом немирна је; ашчика отшкрине врата на к |
| па опет седе у наслоњачу, загрли се са сестром од стрица и удесише, врло тихо, једну сентимент |
| уђе њена сестра.</p> <p>— Ја сам се са сестром договорила, поче Нурије, да вас позовемо, да пр |
| а, он ће живети овде: „Мајка му воли са сестром," завршава задовољно.</p> <p>Он хоће свадбу по |
| е сматрајући Нурију за сестру (јер пред сестром не би све говорила), већ само за нову...{S} Поч |
| а јој је била кћи пашина; она је с овом сестром сестра само по оцу), она се удала врло млада, г |
| ери кад је, без свеће, седела са својом сестром од стрица, и говорила о <hi>њему</hi>.{S} Много |
| им скут, зету Хасан-беју правим темена, сестру Сафет грлим, сестричини Емири љубим очи.</p> <p> |
| у гости.{S} Сута је добила драге госте, сестру и сестрића, и мајка није отишла.{S} Кад се нису |
| те оца и брата; мало даље, срете мајку, сестру, братаницу, девојчицу од својих десет година, и |
| ече кћери да се одмах умије и спреми, а сестру одведе на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе је, а не ка |
| у свога живота, не сматрајући Нурију за сестру (јер пред сестром не би све говорила), већ само |
| и лепе турске девојке, видео би да она сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и што сл |
| би прегризла језик.{S} Осман пробуди и сестру. „Цреп у мангал!“ виче стара кћери, младој девој |
| ли како си смела! рече ова не слушајући сестру.</p> <p>— А мени је било одвратно што се праве.. |
| Нурије-ханум уплашено, јер види да јој сестру ухватило верско лудило.{S} А она као да се из сн |
| м за то.{S} Ја молим хануме, и ја молим сестру: да пробамо.</p> <p>— Али ако се опет опије, и о |
| у њега, па сам љубоморна...{S} На своју сестру!{S} Лудо.{S} Ја њих све волим, ах!..{S} Боже!{S} |
| ристид, рече Сафет гледајући обрадовану сестру.</p> <p>— Сафет је Сафет, рече она насмејавши се |
| виче, да на сва уста грди Нурију и њену сестру : ђаурке.{S} На испричавши „муфтијину причу“ мат |
| не бош.</p> <p>Џемал се, као кроза сан, сети кад од његова стрица тражише овако реч.{S} Он није |
| ад виде непознат ђерђеф мали, ружичаст, сети се да је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погле |
| ујутру.{S} Кад не нађе поред себе жену, сети се шта је, и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао |
| на!{S} Одмах би одвео Фатму од мужа.{S} Сети се да Мерсије може бити све зна; зато је на свадби |
| за читав месец дана, са странкињама.{S} Сети се пољупца оне младе и лепе Рускиње, па јој би нек |
| зна за већу жалост и веће понижење.{S} Сети се, љубави моја, науке којој те није учио разум не |
| у ће страну под овим тешким утиском?{S} Сети се друге седнице, женске; она је ту у близини.{S} |
| је заспало кад и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{ |
| има ја налазим финоће, чак и нежности,“ сети се Фатма нениних речи, увек кад год слаже.</p> <p> |
| То опази њена мајка и као права Туркиња сети се шта је, те једнога дана замоли ту страну жену д |
| Прође много времена, кад се Ариф-тејзе сети да моли мајку да јој опише тај бол; а мајка се нас |
| ш не погледа кроз одшкринуте шалоне, не сети се да погледа, јер за њу улица не постоји: што год |
| вно жељени пут.{S} И занесена путем, не сети се својих, чак тренутно заборави с ким иде!{S} Ишл |
| иди све море и цело небо, али она се не сети друге лепоте до оне у њој..{S} Остаде дуго, а кад |
| ве“.</p> <p>Сафет се замисли, јер се не сети одмах шта то значи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда није б |
| уд би од бруке?{S} У своме страху се не сети, да он, горд на своју мушку снагу никад се не би п |
| што је у гробљу, премда ниједна се и не сети где иде, да се спотиче о камење које је можда прит |
| ко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и похита мимо махалске кафане, мимо људе, Турке на |
| е не огрешимо; а она, моја кћи, нека се сети оне пословице из буквара: „Два уха, једна уста: дв |
| ше Мадам Аристид с кћерима.{S} Фатма се сети последњег гостовања на Јалијама: онда је била, за |
| мачке“.{S} Кад стара рече мачке, она се сети <pb n="44" /> сутиних мачака, Мавиша и Памука, и о |
| учи.{S} У њеној земљи пакост.{S} Она се сети неких типова.{S} -Једна мало млађа од ње а још дев |
| агледа у дубоке лепе очи.</p> <p>Она се сети што је тако гледа и рече:</p> <p>— Слатка тејзе, о |
| ></p> <p>Затвори га, адресова га, па се сети шта је писала.{S} Овако отворено...{S} Госпођици о |
| једна вратаоца, она пође за њим, па се сети теткиних речи: „Што се кроз прсте гледало невести, |
| кад се пред њом помене кошуља.{S} Па се сети шта им је причала Ајше-ханум, њихова суседа, о Мад |
| на њ мислила, од првог виђења.{S} Па се сети да га је била заборавила и у она два своја напада, |
| та ће сад овде?{S} Кога крију?{S} Па се сети оградног зида: никад више да је не види!{S} Никад! |
| ри свести?! викну он наједанпут, кад се сети да тако говори с њим његова кћи, она која га досад |
| ква несрећа, оволика срамота!{S} Кад се сети како се хвалила, дође јој у земљу да пропадне.{S} |
| ају више од очију, — чистоту.{S} Кад се сети да више није чиста, она заплака; па наједанпут ско |
| така кад сметне с ума Џемала, па кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт начинила!{S} Увек је н |
| ан, он сам леже и устаје.{S} Али кад се сети шта је било, скочи.{S} Шта је све говорио и радио! |
| д венедика; потражише њену, а она је се сети: од танке паучине, на постељи је, ујутру, нашла си |
| ала бих његове хаљине.</p> <p>Нурије се сети његових ноћашњих хаљина и рече: <pb n="168" /></p> |
| Фатма, срећна, ништа не опази, нити се сети питати је: што су јој писма „замршена“.{S} Сутрада |
| мачака, Мавиша и Памука, и одмах јој се сети и сестрића, на кога није могла помислити одмах чим |
| ушта на прљав кафански сто.{S} Џемал се сети својих реликвија затворених у златну кутију, и узб |
| ји, кад се осећа и сувише срећан, он се сети њених крила, па му кроз срце пројури нешто као нож |
| је,“ као да му нешто говораше.{S} Он се сети да он није само пијаница него и злочинац...{S} Он |
| их домина!“ Арифи се срце следи, јер се сети ко су то.{S} Енглескиње, путнице, похиташе, јер он |
| бу, и сваки јој живац затрепери, јер се сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И |
| ао да избија дванаест.{S} Наједанпут се сети: окренуо је леђа Фатми.{S} Али кад погледа, ње нем |
| ка“.{S} Али, гледајући је дуже, Ариф се сети описа Хамилтонова...{S} Он описиваше једну Енглеск |
| ње гледале су...{S} Наједанпут, Ариф се сети оне тајне.{S} Сва јој крв јурну у лице.{S} Дође јо |
| пред њу?{S} Обуче се и пође по кући, и сети се: „Ако се још једном опијем“...{S} Ту глупу миса |
| } Ко сме јавити моме зету? рече Ариф, и сети се мужа: њега Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с |
| ижљубљене руке, пољубљена уста...{S} И сети се романа <foreign xml:lang="fr">Cousine Laura</fo |
| ди.{S} Е, али човек, муслиманин...{S} И сети се шта у њих има: задовољи се једном, па се жени д |
| ли што се стиди, већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и |
| кћер види мртву, него осрамоћену.{S} И сети се шта њена мајка прича о Мадам Вахрам, Францускињ |
| е!{S} Коју хаљину он највише воли?{S} И сети се: једну белу, <foreign xml:lang="fr">saut-de lit |
| читељици или његовом другу Чарлсу?{S} И сети се свега: њине лажи, свога сумњања у Бога, и лутањ |
| си ноћас..</p> <p>Она погледа у руку и сети се како ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо |
| долазило јој је кад види пријатељицу и сети се њене везе.{S} Мислила је: „Она се заборавила, а |
| мрт, а у гробљу, малочас, смрти се није сетила!{S} Скрену сузне очи у нарове: много родили...{S |
| амазан!...{S} Она га се није ниједанпут сетила, а тек што није дошао!...{S} Уз Рамазан досад ни |
| ма дегенеке — издржаће: душе му се нису сетили.{S} Једанпут растависмо коње, па један од туге п |
| ад помислим да сам испрошена!{S} Кад се сетим обележја!{S} У Цариград су донели и њега, то обел |
| штај.{S} Кад сте с пријатељем у завади, сетите се кад вам је с њим добро било, па му се покорит |
| гледају њега ; али кад га се нису могле сетити живог, гледале су му слику, коју тако добро обе |
| шевини: ни једно ни друго не смедоше ни сетити се тога. <pb n="145" /></p> <p>Отац јој долази п |
| </hi>.{S} Ја се, драга госпођице, и сад сетих ваших предавања, <hi>Стила</hi>: нећу да употреби |
| ени уђе отац.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да ми не може писмо прочитати : не зна...{S} Стој |
| .</p> <p>— Да те ја мучим!{S} Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и није више т |
| и он изиђе пред очи као жив.{S} Леп је, сећа се.{S} Погледа у Фатму и помисли: „Срећна!“ и обуз |
| ли да она на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он једну поздравио и тако је погледао?{S} |
| дио!{S} Био је толико пијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, већ се спус |
| е је млада, али је Туркиња, те свега се сећа и не замера својој другарици, само је лукаво испит |
| ромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа да је овај живот пролазан, да не смеће с ума дан к |
| .{S} Преварио ју је луткама..{S} Она се сећа тога вука у овчјој кожи (како га она прозвала), ка |
| смо о Рамазану у мојој земљи.{S} Она се сећа час овога обичаја, час оне хануме, па јој је прија |
| кривања у свекрвину собу.{S} И често се сећа, кад се једну ноћ сакри у метле, и они је тражаху |
| ад им се приближавало прво вече...{S} И сећа се себе уплашене од те вечери, свога сакривања у с |
| мољаше да спава с госпођом мајком.{S} И сећа се свекрвине нежности, и кад је једном грдила сина |
| ас оне хануме, па јој је пријатно.{S} И сећа се шта смо све спремали за ифтар.{S} После смо поч |
| {S} Путује у Каиро... „Али зар се Мадам сећа онога турскога детета?“ Загледа се у далеки Олимп, |
| дао реч... "</p> <p>— Држи реч, сине, и сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не договар |
| љу, на измаку лета.{S} Оне се мртвих не сећају на гробљу, као што се не надају живима на улици: |
| поменике покривене високим папратом, не сећајући се да су ту мртви.{S} И најпосле скренуше ка ј |
| ; а чим <pb n="161" /> би се пробудила, сећала се, знала је да је он поред ње и била је срећна. |
| p>И после је испитује кад га се највише сећала, кад је била сама или с другарицама.{S} Она му п |
| о јој се...{S} После се свега сваки час сећала и сваки час се бунила, у себи, не говорећи ником |
| и.</p> <p>28 рамазана.</p> <p>Једанпут, сећам се, моју мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи |
| а где су сад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те тамо |
| <p>— Ово није љубав но страст.{S} Ја се сећам кад је био дете: друга, кога воли — стеже, мучи, |
| тва.{S} Маса нам живи у мраку.{S} Ја се сећам једанпут у једноме друштву, од тридесет и неколик |
| била?!</p> <p>— О, била си.{S} И ја се сећам: кад кудгод одеш, разгалиш се.{S} Иначе, како би |
| , па јој би некако тешко, као да је ово сећање било неверство према мужу.{S} Све је то сад тако |
| Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити сећате, драга госпођице; видели сте му слику у сутином |
| местила у два реда женска послуга. „<hi>Сефа гелдиниз!</hi>“ узвикнуше радосно домаћице. „<hi>С |
| </hi>“ узвикнуше радосно домаћице. „<hi>Сефа булдумиз!</hi>“ одговорише, такође радосно, гошће. |
| : зато су и штедели.{S} Јела највише од сецканог меса, па баклаве па разне татлије, па мухалеби |
| о је урадила као дете: да се посече кад сече поморанџу.</p> <p>Фатма ником није показала рану, |
| каик јој сад личаше на орла што у лету сече крилима море, а доцније на ласту...{S} Она уздахну |
| а обарамо, да рушимо, да уништавамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, милом, силом, крв |
| ежно прекори: „Ето, баш си као дете: да сечеш поморанџу па да се посечеш!{S} Па сад, така лепа |
| ило!...{S} Шта си учинила?{S} Због чега си отерана?...{S} А?...</p> <p>Он се смеје, а мајка му |
| — била је бледа као смрт.</p> <p>— Кога си видела?! запита је зачуђено.</p> <p>— Мени се чини д |
| , да носе фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљубила што ти се јавио, има плаве очи.</p> < |
| после, не заборави да си у Турској, да си Туркиња.{S} Ту су и младе жене, дошле због тебе, па |
| ече;</p> <p>— Е, да сам знао, ханум, да си долазила, ја не бих био оно учинио...{S} Али, хвала |
| ште јавио!{S} То ме је забринуло.{S} Да си од тринаест година, ја бих ово могла и разумети; али |
| година.</p> <p>— Сестро, нисам знала да си ти поборница слободне љубави, и врло ми је чудно...< |
| ак.{S} Па и ти, Мерсије; нисам знала да си пакосна.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">Well!</fore |
| сна, па ме је било страх.{S} Боље је да си се претварала, а савест не би гризла твоју учитељицу |
| ићи, или бар не скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш какав посао?{S} Са женом се не мож |
| ћа.</p> <p>Он само чује: „Па како би да си у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома тешко, |
| кчији је он.{S} И после, не заборави да си у Турској, да си Туркиња.{S} Ту су и младе жене, дош |
| ће ти очи, па ће наше жене помислити да си се с њим свађала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су |
| говори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђу |
| стричину.{S} Емир, срце моје!{S} Као да си дошла с робије где ти је била у оковима душа, говора |
| и грљењем и љубљењем...</p> <p>— Као да си дошао с Ћабе, рече Ариф смејући се, улазећи да им ка |
| ти, можда би се састајала чак и ноћу да си удовичка кћи. <pb n="98" /> Где је брат, па се не см |
| ад се удајеш за невиђено, како можеш да си весела! ...{S}И оне пре триста година страховале, а |
| осу?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти мислиш да си сукњом покрила косу?{S} Покрила си лице, као Арнаутк |
| жемо: „Тражите човека, мужа“.</p> <p>Да си слободна, ја бих те питала: јеси ли видела моју приј |
| ће он толико дана без тебе?...{S} Млада си, неискусна си... не знаш шта је човек...</p> <p>Она |
| >Збогом, Сузанице, моја ружо бела, која си ме волела осам дана.</note> <note xml:id="SRP19120_N |
| ака лепа рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чисто зајаука.{S} Да јој <pb n="214" / |
| ти нећеш „покварити“ венчање, — девојка си.“ Он је говорио француски, брзо, не муцајући, а она |
| и, и гледајући крв своје крви, радовала си се; гајила си, и видела кад ти је дете проходало, чу |
| волела си и била си вољена, и радовала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја теби завидим чак и на |
| е да ли ће бити син или кћи, и радовала си се; родила си, и гледајући крв своје крви, радовала |
| ло, чула кад је проговорило, и радовала си се; волела си и била си вољена, и радовала си се.{S} |
| али он је у пићу мало незгодан, видела си ноћас..</p> <p>Она погледа у руку и сети се како ју |
| да зна и ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој башти?</p> <p>— Јесте, слатка тејзе.</p> |
| ш за невиђено, ха! ха! ха!...{S} Видела си га кроз кафез?...</p> <p>— Прво с беј-аџова балкона, |
| њој уђе свекрва и рече :</p> <p>— Узела си, чедо, земзем, па сад иди Џемалу; с њим вечерај па с |
| е мој, за Божју љубав!</p> <p>— Заклела си ме у Божју љубав, и то трипут, и сад морам да говори |
| е проговорило, и радовала си се; волела си и била си вољена, и радовала си се.{S} Сад жалиш, пл |
| ако никад нисам била?!</p> <p>— О, била си.{S} И ја се сећам: кад кудгод одеш, разгалиш се.{S} |
| .{S} Ја сам ово чула, али доцкан — била си венчана...{S} Мерсије-ханум одавно чула, још кад си |
| ило, и радовала си се; волела си и била си вољена, и радовала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја |
| и син или кћи, и радовала си се; родила си, и гледајући крв своје крви, радовала си се; гајила |
| крв своје крви, радовала си се; гајила си, и видела кад ти је дете проходало, чула кад је прог |
| ш да си сукњом покрила косу?{S} Покрила си лице, као Арнаутка.</p> <p>— Јесте, али то је... как |
| говори Нурији: „Мој пријатељу, усрећила си ми јединицу —хвала ти!“ Тад иде у комшилук, па се хв |
| биња викну: „Аман, кјучук-ханум! црвена си као зрели нар!“ и разлегаше се смех по одаји старе Ш |
| шо, јагње, хајде одмах гостима, обучена си.{S} Ту су и Зехра и Несиме, твоје другарице : ред је |
| ана без тебе?...{S} Млада си, неискусна си... не знаш шта је човек...</p> <p>Она слуша свекрву |
| м ни за радост.{S} Ти си била тешка, па си очекивала, питала се да ли ће бити син или кћи, и ра |
| здух...{S} Све у соби, толико време, па си побледео... и ослабео си...<pb n="147" /></p> <p>— А |
| м ни да тугујем, да плачем.{S} Сто пута си срећнија од мене!“ Казала сам јој, и она ми никад ви |
| нежно рече: ”</p> <p>— Је ли, душо, шта си ти онда мислила?</p> <p>— Ја нисам мислила ништа.{S} |
| , ха, ха!...{S} Срам те било!...{S} Шта си учинила?{S} Због чега си отерана?...{S} А?...</p> <p |
| <p>— То је све из некога романа.{S} Шта си читала ово време...</p> <p>— <foreign xml:lang="fr"> |
| та:</p> <p>— Зашто је она несрећна, кад си јој ти срећан?</p> <p>Али он избеже да одговори, љуб |
| си јој набављао европске учитељице, кад си хтео да је овако удајеш?</p> <p>— Е, мода.{S} Зар да |
| Болесна сам, простења она.</p> <p>— Кад си болесна што си се удавала ?</p> <p>— Пре не...{S} Са |
| — Ја сам паметна, Мерсије.</p> <p>— Кад си паметна, што говориш лудо?{S} Где ли је твоја Мадмоа |
| е по муслимански, мајчице.</p> <p>— Кад си је хтео удавати по муслимански, зашто си дао да се д |
| <p>— Кад? рече веома тихо.</p> <p>— Кад си га заволела?</p> <p>Она нешто промуца, али ништа не |
| Чудим се како не умрех кад га, онда кад си ти била код мене, видех, нарочито кад чух да је сути |
| . поче он, па не доврши.</p> <p>— И кад си? упита она радознало, а он јој на то питање не одгов |
| ум, ти ниси никад толико слатка као кад си <hi>онаква</hi>“. — „Каква?“ упитала је она радознал |
| .{S} Мерсије-ханум одавно чула, још кад си била у Цариграду, али ти није казала, јер је знала д |
| , али мало, мање, да се не трујеш, млад си.</p> <p>— А Фатма ? изусти он нехотице.</p> <p>— Фат |
| мучиш.</p> <p>— Да те ја мучим!{S} Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и није |
| Али ти си, душо, сад слободна...{S} Сад си распуштеница Осман-бејова, и можеш за кога хоћеш.</p |
| е им је потанко испричала.</p> <p>— Све си учинила како су те научили твоји учитељи, говорила ј |
| подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш пешице?“...{S} Питаћет |
| о врата да су тобоже обазриве...{S} Где си ти, чедо, видела мога сина?</p> <p>Ово изненадно пит |
| а узео си дете ради једног тренутка где си се ти човек претворио у животињу.{S} И ја сам требал |
| са школовања у Паризу.</p> <p>— Па где си га ти видела по Богу? упита гошћа још радозналије.</ |
| и ја пљујем на лутке, на играчке, које си ми куповао да ме превариш!...{S} Ти мене ниси волео, |
| S} Боже, за моје незаслужене патње чиме си ме наградио!..{S} Кашаљ, покаткад крв у махрами, ста |
| , не одговоривши свекрви.</p> <p>— Јуче си преда мном пушила, а ја сам ти то одбила на болест.{ |
| „Ја знам да си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђулистан-Немету.{S} Сад видим |
| } Јер ти си одрасла с Францускињом, али си Туркиња; ти знаш шта су Турци, шта траже од невесте. |
| тејзе!</p> <p>— Твоја фантазија.{S} Или си негде читала, па...{S} Је ли имао свилене лествице ? |
| и другарица.{S} Она се теби јадала, ти си њој гукала, она је плакала, а ти си се смејала.</p> |
| <p>— Ако ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ари |
| изгледа равнодушна.</p> <p>— Тејзе, ти си сакрила Фатму, да ме мучиш.</p> <p>— Да те ја мучим! |
| уски. <pb n="148" /></p> <p>— Тејзе, ти си заборавила њену тајну!{S} Седела је с оним што говор |
| иче стила, и граматике, ортографије, ти си увек била пажљива.</p> <p>Сад о себи коју.{S} Не чин |
| црно, нећу бити срећна.{S} И после, ти си своје драго видела с балкона, европски.</p> <p>— Кад |
| риште“.</p> <p>— Зацело, Емир јагње, ти си завијена као Арнаутка и не смеш пешке одавде донде.< |
| Хоћеш да постиш, чедо.{S} Остави се, ти си млада, скоро доведена, муж ти је млад као капља росе |
| зашто јој не идеш.{S} Али у почетку, ти си јој ишла сваки час.</p> <p>Она се промени у лицу, об |
| ета, пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си с Европљанком одрасла: узми мужа по избору, удај се |
| e> <note xml:id="SRP19120_N43">Ружа: ти си мој славуј.</note> <note xml:id="SRP19120_N44">Коса: |
| S} Хиљаду пријатеља, један истински: ти си од пријатеља затворио капиџик.“</p> <p>— „Ја, мајчиц |
| ј је нова душа.{S} Слушај, сине мој: ти си Фатми отац, али ти Фатме не познајеш.{S} Она је пред |
| ли уз Ђулистан-Немету.{S} Сад видим: ти си уз Ђулистан-Исмету, ти ниси за ослобођење харема, за |
| се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S |
| Емиром, сине, читај јој, причај јој; ти си свет прошао и много видео.</p> <p>— Читај, причај, д |
| како ти се мајка осећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћи и другарица.{S} Она се теби јадала, т |
| гурну је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти си се испросила, али се ниси венчала, удала.{S} Ти не з |
| ем сама девојка, и то још ноћу!..{S} Ти си луда!...{S} А зар мислиш да они после увек узму ?{S} |
| р само он пије?{S} Наши бећари...{S} Ти си чула какви су.</p> <p>— О, Ђули, да ми само не рече |
| о хоћемо да га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} И после, мој син хоће да се |
| дравиће, сине, само ти немој да..{S} Ти си мало напрасит, а она је зацело размажена, јединица ј |
| , а не могу с једним душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се пре |
| а те волим.{S} Ја мислим на тебе.{S} Ти си једини предмет моје љубави. (* На турском постоји фр |
| " /> робиње и узимају их за жене.{S} Ти си много слободнија од мене.{S} Теби отац не брани да н |
| насмејана лица, да их испраћамо.{S} Ти си видела старотуркиње, чак и твоја мајка: понекад, кад |
| жалост, али не знам ни за радост.{S} Ти си била тешка, па си очекивала, питала се да ли ће бити |
| > <p>— Зацело су обе „новодошле“?{S} Ти си Самуилу књижару поручила да ти пошаље сваку „новоиза |
| што у недрима кад је толики омар?{S} Ти си га поквасила знојем, па сад не могу да га пољубим, р |
| се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{S} Твој отац не би мене за зета, пошт |
| ној малој соби из дворишта.</p> <p>— Ти си љута? пита наједанпут обгрлив је око паса.</p> <p>— |
| ћерке им измириса, ижљуби.</p> <p>— Ти си се помирила с Мадам Аристид, рече Сафет гледајући об |
| рече Ариф жустро и одсечно.</p> <p>— Ти си плаховита али ниси лажљива.{S} Ти то не знаш зато шт |
| да се Фатма насмеја и рече:</p> <p>— Ти си као покојни Били, наш папагај.{S} Он кад рекне „Мадм |
| <p>Ариф то опази, па викну:</p> <p>— Ти си луда!...{S} Ево ти ово: на!{S} Сад не волим ни њега |
| ти си њој гукала, она је плакала, а ти си се смејала.</p> <p>13 новембра.</p> <p>Некад сам сви |
| кад је очекивала француску хаљину а ти си јој купио турску антерију.{S} Она се тебе боји, па з |
| : „Што се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна ко |
| бисмо, сине, тебе опет оженили.{S} И ти си, сине, млад, леп, добар, од рода...</p> <p>— И богат |
| сиромах, горд, јунак, мушко!{S} Али ти си, душо, сад слободна...{S} Сад си распуштеница Осман- |
| их се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те тамо рачунају у зреле девој |
| нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти |
| их ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти си жена.{S} Човек је... друкчији је он.{S} И после, не |
| S} Захвали Богу, Емир, ако...{S} Јер ти си одрасла с Францускињом, али си Туркиња; ти знаш шта |
| .</note> <note xml:id="SRP19120_N40">Ти си луда.</note> <note xml:id="SRP19120_N41">Мила.</note |
| 1905.</p> <p>Емир, срде моје,</p> <p>Ти си имала нешто да ми кажеш, уз капију.{S} Шта, душо?{S} |
| застиде што је „ухваћена у тајни“. „Ти си се понова заљубила, и то опет у жену!{S} Само не зна |
| удави.{S} Стара се брањаше, и рече: „Ти си нешто лепо снила, зато си тако весела". — „Снила сам |
| } Кад се мало прибра, он тихо рече: „Ти си се нешто наљутила, па не знаш шта говориш.{S} Зејне- |
| она, решена на смрт, смело настави: „Ти си злочинац, и ја пљујем на лутке, на играчке, које си |
| поздрав, узвикнула би престрављено: „Ти си полудела!“ а за гледање, ништа јој не би рекла, јер |
| еба да га дочекаш у оној хаљини у којој си га испратила.{S} Јер и ако си иста, изгледаћеш му ка |
| удим се што онако пишеш о љубави; о њој си се доста романа начитала и свашта по харемима наслуш |
| ’!{S} Снага ми дршће од радости.{S} Док си се ти с госпођом мајком препирао, ја сам љубила нашу |
| испитуј, ни кога криви.{S} А муслиманин си, па ћути и трпи. <hi>Тако је писано</hi>.</p> <p>— Р |
| у после вечере.{S} Једи...{S} Изнемогао си, не једући толико... три дана.{S} Молим те!</p> <p>О |
| та, и против политичког.</p> <p>— Право си казала, Мирсаде-ханум : кад би Ариф-ханум била наше |
| лико време, па си побледео... и ослабео си...<pb n="147" /></p> <p>— Али, ханум-тејзе, без Фатм |
| n="240" /> ме никад ниси видео, а узео си дете ради једног тренутка где си се ти човек претвор |
| > би видео.{S} Распитај, сине.{S} Добио си кћер Божјом вољом, гајио је, чувао је као зеницу пун |
| ма, говорећи: „Гле, пријатељу, променио си се: црна коса побелела, бели зуби поцрнели, глатко л |
| е мој, — мастика..{S} Што не би?{S} Пио си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ја сам <pb n="230" |
| и у којој си га испратила.{S} Јер и ако си иста, изгледаћеш му као друга.{S} Ми морамо да им се |
| „Снила сам, нене, зелен калпак.“ — „Ако си га снила онако, радоваћеш се — зелено.“ — „Снила сам |
| ш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако си украла ханумино белило,“ каже она — па се обе засмеј |
| на.{S} Ово није твој „стари Џеми“, како си ме звао, него Џемал-беј, страстан источњак, коме <hi |
| .</p> <p>— Ако се воле...{S} Боже, како си смела!</p> <p>— У дно салона, у куту, сву ноћ двоје |
| на: „Зато, <pb n="127" /> мацкице, како си ми лепа!“ Њих три учинише јој се као три слике уокви |
| чице па зајеца. „Како си смела!{S} Како си смела ноктима дирати рану у којој стоји крв још неса |
| >— Верујем ти, очи моје, али...{S} Како си смела?!</p> <p>— Тако...{S} Као нас две, загрљени... |
| l>Кад сам драго изгубила?</l> <p>— Како си могла изгубити оно што ниси ни имала?{S} Тај лепи јо |
| .{S} Да те водимо оцу.</p> <p>— Па како си почео ?{S} Шта ти рече зет кад ти поче? упита Ариф.< |
| а од њих не жели ово?</p> <p>— Али како си смела! рече ова не слушајући сестру.</p> <p>— А мени |
| остељом, и паде ничице па зајеца. „Како си смела!{S} Како си смела ноктима дирати рану у којој |
| />, како каже Ђулренги.</p> <p>— Колико си тврда! узвикну Ариф-ханум.</p> <p>— Што сам ја тврда |
| , и рече: „Ти си нешто лепо снила, зато си тако весела". — „Снила сам, нене, зелен калпак.“ — „ |
| си дао да се дружи с Европљанкама, што си тражио да учи европске језике, што си допустио да ти |
| Падао, тешко мени!“ — „Аман, Ахмед, што си пустио да пада?!“ рекоше очајне сестре покривајући г |
| о си тражио да учи европске језике, што си допустио да ти се по харему разлеже пијано?{S} Друкч |
| p> <p>— Моја несрећа!...{S} А то... што си седела с мушким, смем ли да кажем неком? упита Фатма |
| > <p>— Све ће бити добро, ханум.{S} Што си се толико забринула?{S} Изиђи мало.{S} Ха!{S} Ево, ј |
| остења она.</p> <p>— Кад си болесна што си се удавала ?</p> <p>— Пре не...{S} Сад ми дошао... н |
| допустила, јер је паметна...{S} Али што си таква, Емир?{S} Погледај ме у очи.</p> <p>Она сакри |
| о љубави пишеш, него ми је за чудо што си се заљубила у човека кога пе познајеш: само зато што |
| евојка</hi>.{S} Али није, него зато што си болесна.{S} Он је човек према сиромасима, старима и |
| и је хтео удавати по муслимански, зашто си дао да се дружи с Европљанкама, што си тражио да учи |
| муслиманку, Ариф-ханум.</p> <p>— Зашто си јој набављао европске учитељице, кад си хтео да је о |
| је!{S} Ослободи душу, душо моја!{S} Зар си ти прва овако?{S} У нас је више распуштеница него же |
| спуштеница него жена и девојака.{S} Зар си само ти несрећна?{S} Како је оној којој се муж поред |
| исто.{S} Питаћеш: какво венчање?{S} Зар си с њом живео невенчано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог! |
| , да ти се вода не охлади.</p> <p>— Зар си ми донела вруће воде, Замбак-ханум?</p> <p>— Вруће с |
| е-хануму, рече Мерсије.</p> <p>— Па зар си га по слици познала, кјучук-ханум?</p> <p>А она под |
| познајеш силу ни једног ни другог, јер си врло млада.{S} Хајдемо на Родос.{S} Тамо да седимо п |
| Џиџи...</p> <p>12 новембра.</p> <p>Већ си код деде!{S} Кад би знала, душо моја, како ти се мај |
| који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ариф</hi>.</p> <p>27 рамазана 1323.</p> <p>Кад и |
| ожиљак, она је нежно прекори: „Ето, баш си као дете: да сечеш поморанџу па да се посечеш!{S} Па |
| “.{S} Из далека јој се учини црн, после сив, а најпосле, кад се сасвим приближи, виде да је бео |
| , а Олимп је личио па један велики мрко-сив облак изишао из воде, ветрић, намирисан сухом траво |
| b n="48" /> у многа минара, на месечини сива као и јабланови и кипариси, и мислила... о, на шта |
| црвену столисту ружу што провирује кроз сиве гране оне старе смокве.{S} Уморна, лежећи наузнак |
| скерлетним хаљинама и старих просјака у сивим ритама.{S} Дерњава продаваца заглушивала је уши.{ |
| сањарије и меланхолију: небо је прљаво сиво, а на њему сунце опкољено белим широким кругом; сл |
| о!{S} Оно је час плаво, час зелено, час сиво...{S} И <pb n="172" /> врло волим што та жена за с |
| роз гране, и мало па се изгуби у каквом сивом или снежно белом облачку.{S} Влага, мирише земља |
| ећ што су људима од потребе, да им буду сигурна „преносна средства“: под својим чаршафима могле |
| уговору као слушкињу, и што никад нисмо сигурне од — ортака?</p> <p>Она ућута да одахне, не од |
| с слободило, смејало његовом страху.{S} Сиђе у <pb n="219" /> кухину, отвори врата и изненади с |
| а нешто, неко сакривено благо...{S} Кад сиђе, она из своје библиотеке узимаше једну по једну св |
| е, и хукну двапут, па устаде и посрћући сиђе низ степенице, оде у приземље.</p> <p>— <hi>Емир-Ф |
| еље; слушкиње легоше, а Фатма с робињом сиђе у башту.{S} Месечина, бели се башта; од дугачке се |
| hi>, веловима, на лицу.{S} Она прва што сиђе, много се ослони на дилаверову пружену мишицу.{S} |
| мокве, одеандри, залив, и мало неба.{S} Сиђоше у башту; <pb n="32" /> зид, зид, и више ништа! „ |
| мора, па ту стала.{S} Оба млада човека сиђоше.{S} Џемал погледа према Бејаз-Кули, и учини му с |
| ховим високим оградним зидовима.{S} Кад сиђоше с кола, Фатма заборави на турско господство, и у |
| ногу, и требало им је много времена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије, у једно неисказ |
| тиду уз један прозор, час уз други, сад сиђу у двориште, после оду до капије: чекају ослушкују. |
| рује му рамена, с феса челенка трепери, сија се као сунце: бубњи и зурне разлежу се по свој мах |
| дугачка, <pb n="285" /> тешка њена коса сија се као злато и пада у бичевима по мокром столу и м |
| сребрну коњску оправу, а према њима се сијају коњи сасвим врани, танких ногу и мале главе, дуг |
| </hi></p> <p>Емир-Фатмине очи просто су сијале од радости. „Благо мени! она ме не грди, слатка |
| а тражи да му каже, седала је уз кафез, силазила је у двориште: нигде никога. „Да није тетка до |
| е...{S} Бесна кучка, да опростите...{S} Силан господар...{S} Хоће да ме уништи...{S} Да не да Б |
| вши врата осетила је сву свежину ноћи и силан мирис орошене, влажне земље и мора у даљини које |
| г на два дирека уз прву капију, да онај силан свет са улице, људи не виде жене развијене поређа |
| ина наслоњача, и посадише је.{S} Нагрну силан свет, разуме се жене, све незване, да је гледају: |
| г зна откад договарали..........</p> <p>Силан стид натера јој сузе на очи.{S} Њему играху на ли |
| рују која ју је носила једном необичном силином, не слабећи ни за тренутак.</p> <p>Кад видеше Ф |
| е веселе саме, оне спавају саме.{S} Ова силна ноћна харемска весеља измислили су људи, не жене, |
| у двориште. где насташе <pb n="138" /> силне враџбине, да би она с њеним сестрићем била срећна |
| ње обучене у црвено, накићена бисером и силним драгим камењем по врату, грудима и глави, новомо |
| !“</hi>, а опали дућани тресли су се од силних кола која су зврјала, шкрипала, пуцала по крупно |
| саму свилу, у саму кадифу, накитиле се, силно се намирисале и дошле: да дочекају <hi>јенђе</hi> |
| те, загледа му се у очи, и срце му тада силно куцаше, крв удараше у слепоочнице... „Осман-беј!{ |
| ас с њим, па макар ко дошао.</p> <p>Она силно поцрвене, застиде се.</p> <p>— И сутра, и прексут |
| XIII</head> <p>У зору паде киша.{S} Сад силно духа вардар.{S} Код Нурије-хануме позатваране су |
| ви и меса, што има душу.{S} Та душа сад силно пати, а ја сам пред оцем као увек: мирна и насмеј |
| рукама и клону на миндерлук.{S} Ариф се силно растужи и, гутајући сузе, приђе јој, седе крај ње |
| тераси, ноћу, близу неба, Фатма осећаше силно, дубоко, до лудила...{S} Кад се потпуно прибра, с |
| кревет Госпођичин, на њено узглавље, и силно је пожеле, узе узглављу шаптати своју тајну, и уч |
| шалу.</p> <p>Мерсија јој затвори уста и силно је стеже, па настави:</p> <p>— Ах, шта је кад се |
| и <pb n="243" /> је ништа, јер јој зуби силно цвокоћу, па да не би прегризла језик.{S} Осман пр |
| анатици, „женски конзервативци“, у овој силно нежној, страној арији <hi>Први Бол</hi>, осетиле |
| им чаршафима оне три фине нове, које он силно мрзи, и ако их никад није видео, као добар муслим |
| е су пољупци љубави.</p> <p>Мерсију ово силно узбуди, и иде кући, да тамо мисли на пољубац млад |
| , и застајкиваху, јер не могаху даље од силног света.{S} Врева је заглушивала уши сватовима; с |
| ила, није могла; а њеној сестри, у овом силном душевном болу, појави се њена страст за дуваном |
| S} Да је ово девојачка соба, види се по силном мирису и по многим инструментима за свирање; да |
| о, да цепамо, да бацамо у ватру, милом, силом, крвљу.{S} Устајте, младе жене и девојке, која го |
| главе ни руке с лица.{S} Он не употреби силу, већ опет поче, брзо, журећи се: тако много има да |
| ростор и време, Емир.{S} Ти не познајеш силу ни једног ни другог, јер си врло млада.{S} Хајдемо |
| ена у врло загасито зелено као кипарис, символ жалости.{S} И замишљена је, уплакана. „О, нека п |
| ног мртвачког сандука.{S} Белу заставу, символ непроливања крви и свитања дана, око које су се |
| и узвикну „амин!“; и он сам раздаће им симите; његова мајчица куваће шербет, комшиска момчад п |
| до подне да је не пробуди један грлати симиџија.{S} С њом се пробуди и <hi>оно</hi> што је зас |
| из Цариграда, од оних што су сачињавале симпатичан трио.{S} Али још једна је од њих на умору... |
| лих зуба, некад врло лепа, сад не, врло симпатична, ова госпођа по изгледу мирна, тиха, не прав |
| због своје отворености Арифи увек врло симпатична, Мадмоазел Дарно је вечерас очара.{S} Потрча |
| у карактеристична дугуљаста, коса слова симпатичне Францускиње.{S} У другу лепу шарену кутију о |
| p>Пошто су се наразговарале, свирале су симфоније и плакале; а после су, са сузним очима, читал |
| ице; племић, принц:{S} Мурад-Џемал-беј, син Арслан-Нури-паше Емир Заде и Зенихе-Алије-хануме... |
| очешљана коса разбарушена, каљав...{S} Син ми је био весео...{S} Дете весело од пића!...{S} Пи |
| итва.{S} Душа јој се некако утишала.{S} Син ће јој доћи пијан као много пута досада, провикаће, |
| снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде, а син мајци рече:</p> <p>— Да дамо нашу Фатму за сина Арс |
| , пред оцем не пуши, и седи као девојка син, а камо ли кћи-..</p> <p>Кад помислим да сам испрош |
| ?!{S} Читам, слушам то као бајку „Царев син заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово ми и није чуднов |
| аил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Нури-паша...{S} Али, <for |
| рслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мура |
| води оцу.{S} Ни слутила није да јој је син као заклан, као храст оборен секиром.</p> <p>— Аман |
| Хи, хи, хи!</p> <p>Она мисли да јој је син као други пут, луд, па се боји његове вике, да жену |
| ебо.</p> <p>— Беј комши, мој сестрић је син Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил |
| одитељи ми беху одавно умрли, кад ми се син врати у Стамбол...{S} Бејаше младић од деветнаест г |
| јем Благоме и Милосрдноме: чим би ми се син опет насмејао, или само осмехнуо, ја бих Богу секла |
| у, на наше друштво, на узроке што ми се син опија.{S} Вас три сте образоване, а Ариф-ханум је и |
| слушкиња и робиња, а не може ући муж и син, нарочито кад виде „непознату“ женску обућу пред вр |
| зида, навалише се на јастуке, и мати и син узеше пити кафу уз дуван, (снаха пред свекрвом ника |
| оцу вратила... отерана.{S} Мој несрећни син због такве жене да се рани.{S} Кад је чуо да се пре |
| а си очекивала, питала се да ли ће бити син или кћи, и радовала си се; родила си, и гледајући к |
| м твоја снаха, опрости, забремене, твој син одмах стаде мислити како ће име детету. „Ако је муш |
| и чула шта је пре било.{S} И после, мој син хоће да се договори с братом и пријатељем. <pb n="1 |
| на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син остане код куће са слугама.{S} Почех га пуштати с д |
| ало гостовање: увек пуна кућа жена; мој син пође мени, па кад пред вратима види обуће као у обу |
| у“ женску обућу пред вратима!...{S} Мој син, кад није затекао код мене весеље, ушао је у собу г |
| жалим: у сваком гледам по оца...{S} Мој син је красан млад човек, доброга срца, лепо васпитан, |
| мазан: код мене по сву ноћ весеље — мој син с друговима.{S} У почетку се враћао пре суфура; али |
| у тајну“ од њена сина.</p> <p>— Јер мој син је...</p> <p>— Променио хаљине, али памет...</p> <p |
| ила је врло невесела.{S} Пред вече, њен син, дошав из чаршије, весело јој рече:</p> <p>— Мајчиц |
| омаже, али њена снаха је њен син, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: толико |
| јој други помаже, али њена снаха је њен син, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чу |
| белеле, напунише се сузама још како њен син поче онако дрско да <pb n="92" /> се смеје.{S} Кад |
| рече једна Цариграђанка.</p> <p>— Пашин син ћатиб...{S} Он је почео дипломатске школе.{S} И пос |
| сестриним умрлим дететом одболовала је; сина јој, јединца, воли као да га је родила; и своје су |
| и кад просимо пријатељеву кћер за свога сина, ми треба да смо искрени.{S} Ти знаш да се често п |
| ви га доведоше мени.{S} Кад видех свога сина, препадох се, а после узех нарицати као простакуша |
| риве...{S} Где си ти, чедо, видела мога сина?</p> <p>Ово изненадно питање збуни Фатму.</p> <p>— |
| .{S} Младић умре а његов отац тужи мога сина...{S} Суд му досуди — хвала му!... — уместо смртне |
| ци рече:</p> <p>— Да дамо нашу Фатму за сина Арслан-Нури-пашина?{S} А, мајчице?{S} Арслан-Нури! |
| крвине нежности, и кад је једном грдила сина злочинца.{S} Плашила се и опет се радовала луткама |
| ара мода, обично.{S} Домаћица је женила сина, и по обичају немуслиманских народа који живе у Ту |
| је да сакрије ту „свету тајну“ од њена сина.</p> <p>— Јер мој син је...</p> <p>— Променио хаљи |
| у кћер Емир Фатму за Арслан-Нури-пашина сина Мурад-Џемал-беја, изговори Нурије, а сузе јој обли |
| ман-бејов отац, ожени свога најстаријег сина, Ахмед-беја, по трећи пут удовца, човека у тридесе |
| n="266" /> лудог Осман-беја због вашег сина, да је он отера те да узме вашег сина: она воли ва |
| г сина, да је он отера те да узме вашег сина: она воли вашег сина.</p> <p>— Никад Џемал не би у |
| а те да узме вашег сина: она воли вашег сина.</p> <p>— Никад Џемал не би узео ону која је била |
| то је таква, да ли због дувана или због сина.{S} Око вечерње, она метну на главу бели башјорти, |
| ..{S} Ову дугачку причу почела сам због сина.{S} Родитељи ми беху одавно умрли, кад ми се син в |
| одски“...{S} Старичине унуке, од једног сина и од другог, две младе, врло лепе девојке, значајн |
| цу, туђу жену, која је гледала да ожени сина добром и богатом девојком, како би се оставио пића |
| е обележје; али пре овога, мајка склони сина да се пита Фатма.{S} Питала ју је једна млада рођа |
| ша, рече мајци.</p> <p>А она, познајући сина, уплаши се и рече:</p> <p>— Мисли, па тад обећавај |
| руги петли.</p> <p>Пашиници је било жао сина, те рече:</p> <p>— За Божју љубав, муфти-ефенди!</ |
| ао њена унука пред њом.{S} Он није имао сина да облачи, те ће облачити унука: сад у грађанске х |
| жао Осман-бејова оца: како је васпитао сина?{S} Али, ја те нисам слала да се светиш лудаку.{S} |
| да ће ме нешто снаћи.{S} Послах роба по сина...{S} Нашао га, с друговима...{S} Другови га довед |
| а.{S} Камо да је она имала камен уместо сина!{S} Зауставља га, али ко ће зауставити муње и гром |
| , моли Мухамеда и Алију да јој сачувају сина од беде, и окрећући главу духну преко једнога раме |
| лим што ми је кћи образована.“ — „И ја, сине, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно или др |
| лице муцајући:</p> <p>— Боље те нашла, сине! па брзо додаде: — А зар тако, сине?!{S} Ти не мар |
| донела од тејзе писмо?</p> <p>— Отишла, сине.</p> <p>— Отишла!{S} Боже!...{S} А тејза вели: „Пр |
| пијем рујна вина.</l> <p>— Нема греха, сине.{S} Грехота је ближњега опасти, завидети му, огово |
| у на челу набрекле.</p> <p>— Наша срца, сине, нису испитивана, али и ми смо питане хоћемо ли, и |
| ајмилије чедо пророково.</p> <p>— Тебе, сине, збуни име момкових родитеља, те и не мислиш на мо |
| и у женском хамаму.{S} А после: „Хајде, сине, на сокак, нека те сокак васпитава.{S} А кад хоћеш |
| љда због одела ?</p> <p>— Одело јој је, сине, старинско, али јој је нова душа.{S} Слушај, сине |
| кву ману, она је не види; јер човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку види труп, у своме не вид |
| Али, зашто <hi>већ</hi>?{S} Она нам је, сине, нека је жива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим |
| а, башјорти, јашмаке..</p> <p>— Џемале, сине, умири се, мајка те моли.</p> <p>Он се трже, засти |
| е ће, кад нема оружја?</p> <p>— Џемале, сине, отвори, тако ти Божје љубави! <pb n="221" /></p> |
| </p> <p>— Копиле!</p> <p>— Није копиле, сине:{S} Џемал и Фатма венчани су.</p> <p>— Ја то венча |
| не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име, сине, вели му мајка грцајући у сузама.</p> <p>— Зар мус |
| ом даш као тицу или псетанце?!{S} Сине, сине, Нурије-ханум нам је пријатељ, па неће да нам учин |
| , а ти јој намећеш другога!...{S} Сине, сине, ти не знаш шта су жене, и шта је женско срце, и ш |
| брату и своме пријатељу.</p> <p>— Сине, сине, ти детету, теби Бог, рече мајка па од радости зап |
| тице.</p> <p>— Фатма...{S} Фатма би се, сине, удала: млада је, лепа је, од породице је, богата |
| аницу, пропалицу...</p> <p>— Оздравиће, сине, само ти немој да..{S} Ти си мало напрасит, а она |
| вим исправи и рече:</p> <p>— А јеси ли, сине, говорио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је брат |
| , пију имами, пију дервиши.{S} Знаш ли, сине, како почиње једно <hi>илахи</hi><ref target="#SRP |
| зи и читала јој њихове песнике.{S} Али, сине, што зна муслиманске књиге, ништа; него хришћанске |
| Зар као Донме?{S} Никад!</p> <p>— Или, сине, набави његову слику: то је цариградски.</p> <p>Он |
| решетке и европско учење, мени се чини, сине, не иде.{S} Аллах нека нам умудри Фатму.“</p> <p>С |
| есну рукама и рече:</p> <p>— Шта учини, сине мој?</p> <p>— Што, мајчице?{S} Зар ја нисам распит |
| о, сине, тебе опет оженили.{S} И ти си, сине, млад, леп, добар, од рода...</p> <p>— И богат.</p |
| , а сад...{S} Ја сам <pb n="230" /> ти, сине, казала, и ти знаш, да пију имами, да пију дервиши |
| мајчице.</p> <p>— Бог ће јој опростити, сине.{S} Она тога човека воли.</p> <p>Нене оде унуци, к |
| рече:</p> <p>— Мисли, па тад обећавај, сине, да се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он поми |
| то чуо да га наша Фатма воли, распитај, сине; јер у Фатминим се годинама воли сваки човек који |
| а говори, и лепо да гледа.{S} Распитај, сине: не дајеш дете из куће за дан, већ за век.</p> <p> |
| е <pb n="119" /> би видео.{S} Распитај, сине.{S} Добио си кћер Божјом вољом, гајио је, чувао је |
| инско, али јој је нова душа.{S} Слушај, сине мој: ти си Фатми отац, али ти Фатме не познајеш.{S |
| ављајући узвик: „ааа“!</p> <p>— Слушај, сине.{S} Ти се дружиш само с људима, а ја и с књигама, |
| те желела, чезнула за тобом...{S} Пиј, сине!</p> <p>Он је опет тупо погледа ништа не говорећи, |
| сти, завидети му, оговорити га.{S} Пиј, сине, али мало, мање, да се не трујеш, млад си.</p> <p> |
| понекад чак и заборавим на бол.{S} Пиј, сине!</p> <p>Он подиже главу и погледа у мајку тупо.</p |
| е, говорећи му:</p> <p>— Седи с Емиром, сине, читај јој, причај јој; ти си свет прошао и много |
| она је Солуњанка...{S} Још није доцкан, сине, није донето ни обележје, а камо ли да је било вен |
| а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а он погледа у Ф |
| се изненади и рече:</p> <p>— Ашколсун, сине!{S} Не иде први који је кривљи него који је бољи.{ |
| ла, сине! па брзо додаде: — А зар тако, сине?!{S} Ти не мариш за нас.{S} Сви смо те изгледали, |
| на рече:</p> <p>— Не мисли тако далеко, сине; а већ кад мислиш, ти се подигни и реци: „Иншалла’ |
| и нехотице.</p> <p>— Ти...{S} Ми бисмо, сине, тебе опет оженили.{S} И ти си, сине, млад, леп, д |
| евесела, поче:</p> <p>— То је све лепо, сине; али ко тако сад у нас удаје девојку?{S} Ни амалин |
| е сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је тако волео кућу, ко жену, ко дете?{S} |
| p> <p>— И богат.</p> <p>— Бог је богат, сине.</p> <p>Да, она не треба да је више његова, јер су |
| асан-беј поносито.</p> <p>Бог је богат, сине, рече његова мајка па погледа у небо.</p> <p>— Беј |
| кусио за толико, како оде она...{S} Ах, сине, зар је она достојна тога бола, тих суза?{S} Сузе |
| срцу, она је у тим сузама: исплачи их, сине, обриши их, скупи их у махраму, па њу дај мајци: м |
| ја сам дао реч... "</p> <p>— Држи реч, сине, и сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не |
| у се препаде и рече:</p> <p>— Куда ћеш, сине?</p> <p>— Оној ђаурки.{S} Она је знала, а крила!</ |
| , па макар се не удала.</p> <p>— Нећеш, сине, допустити, али се бојим да се не кајеш.{S} -Ја са |
| док други не рече.{S} Може бити мислиш, сине: момче је из добре куће, од добре мајке.{S} Ми не |
| д другом даш као тицу или псетанце?!{S} Сине, сине, Нурије-ханум нам је пријатељ, па неће да на |
| не речи <hi>бош</hi>.</p> <p>— Сине!{S} Сине! вичу родитељи молећи.</p> <p>— Аман, ага-беј! пре |
| еднога, а ти јој намећеш другога!...{S} Сине, сине, ти не знаш шта су жене, и шта је женско срц |
| еколико дана побледе, ужуте...</p> <p>— Сине, пиј!{S} Пошто не можеш без пића, пиј! рече му мај |
| оне страшне речи <hi>бош</hi>.</p> <p>— Сине!{S} Сине! вичу родитељи молећи.</p> <p>— Аман, ага |
| p>Тад се окрете Џемалу и рече.</p> <p>— Сине, дај реч пред сведоцима да се више нећеш опити, а |
| не говорећи, затварајући очи.</p> <p>— Сине!</p> <p>Он не проговара и не гледа је, а главом да |
| главу и погледа у мајку тупо.</p> <p>— Сине, пиј!{S} А после да бежимо из овога проклетога гра |
| алије брату и своме пријатељу.</p> <p>— Сине, сине, ти детету, теби Бог, рече мајка па од радос |
| лце с мастиком, принесе му га:</p> <p>— Сине!</p> <p>Он ћути као да је онемео; она изиђе смрвље |
| .</p> <p>Један од бејова рече:</p> <p>— Сине, овако кажи, трипут: „Ако се опијем, нек Емир-Фатм |
| у се задовољно насмеја и рече:</p> <p>— Сине, дај мајци мужде!</p> <p>— Обећавам ти, мајко, оку |
| ати како се деца смеју, зацењујући се. „Сине, погледај овамо,“ рече јој баба и с другог прозора |
| не...{S} А нестајање, ишчезавање, то је синкопа.{S} Крв дошла до мозга, па се вратила не нахран |
| ила је од свакога, чак и од снаха, и од синова, своје деце.{S} Она ока не суши за њом, коју је |
| коче...{S} И већ су на ногама сви: кћи, синови, жена:{S} Фатма, снаха му, не устаде.<pb n="250" |
| мнима!{S} Беже нам од куће мужеви, беже синови.{S} У нашу одају улази без питања слушкиња и роб |
| ије чудновато.{S} И сад нам се везирови синови заљубљују у <pb n="6" /> робиње и узимају их за |
| смо те изгледали, и брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не дође.</p> <p>— На Јал |
| позва све своје пријатељице и јетрву и синовицу.{S} И ако су се спремиле за чифлук, јетрва јој |
| своје пијанство трпели сте годинама, а синовље не можете трпети две три године.{S} Ви мислите |
| ују харем с конаком, да се разговара са синовљим гостима.{S} Кад се отуд вратила, била је врло |
| кад је клањала, и иде у конак, да се са синовљим гостом разговара као Фатма-Захра с очевим...{S |
| ша Фатма се много допала, па је хвалила синовцу.{S} Ја видех момка, мајчице, и с њим се разгова |
| ћери, дођи сутра.{S} Хоћу да говорим са сином и снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде, а син мај |
| а и <hi>ариф</hi>: научите ме шта ћу са сином!</p> <p>Оне три ћутаху и пушаху; Ариф-ханум хтеде |
| ...</p> <p>— Долазно ми једну ноћ...{S} Синоћ, прексиноћ...</p> <p>— У сну?</p> <p>— На јави.</ |
| обличенима; овде изобличене поштују.{S} Синоћ у Позоришту: један маркиз у ложи са својом женом |
| и: можда се вратила.{S} И заиста, дошла синоћ.{S} Мислила да остане годину, па једва неколико д |
| весела и срећна, рече: хоћу!{S} Она је синоћ прислушкивала... чула је кад отац рече: пашић, <h |
| а Јалије, стрицу и његовима, који су се синоћ вратили из турског краја, да примају госте.{S} Ту |
| пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пи |
| акши“ ваздух.</p> <p>У исто време кад и синоћ, пред Нурије-ханумином кућом стадоше затворена ко |
| им, <hi>њега</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>И синоћ седење!{S} Звао ме да изиђем, да седим с људима!{ |
| разговор пашиница.</p> <p>— Ја сам вам синоћ све испричала као сестрама по души; ви сте данас |
| ио после молитве; разговор се водно као синоћ на француском језику.{S} У почетку, сестре су бил |
| е пољупце давала је душа души...{S} Још синоћ је јела врло мало од ифтара, а за суфур је нису х |
| за чифлук, јетрва јој с ћерком дође још синоћ, како би сутрадан увеличале дочек гостију домаћиц |
| ранцуски и енглески.{S} Правила, дикте, синтакса, стил, композиција, литература, како јој је св |
| , ако га има: „Агара је њим угасила жеђ сину Исмајилу".. а за овим цигаре, ко пуши.{S} После, к |
| Шта ће она сама?{S} Чула сам где говори сину: „Да вратимо обележје, то није толика срамота; он |
| ином, тако у Џемаловој помућеној свести сину нешто кад виде једнога Грка с љубавним писмима и к |
| .</p> <p>Стара ућута и загледа се у очи сину; а он поче:</p> <p>— Да се испита Фатмино срце ?{S |
| на се загледа у Арифу, и кроз главу јој сину једна мисао, врло лепа, и она се зарадова:{S} Ариф |
| м-ефенди, с ханумама за то: да се вашем сину нађе какав рад.{S} Ја кад радим, заборавим на све |
| ала мужде ономе који би ми вратио срећу сину.</p> <p>— Онда мени, ханум-ефенди.</p> <p>— Ми смо |
| с једним гавазом.{S} Ја помислих да је синчић некога европског конзула, те се савих да га омил |
| ући рече:.</p> <p>— Ваша кћи је од мога сипа ... бош.</p> <p>— Бош?!!</p> <p>С каквим страхом и |
| па га узе служити мастиком: једну чашу сипа њему, једну себи.{S} Он не види да берберину масти |
| ацале запаљену <pb n="157" /> цигару, и сипале воду...{S} После, осмог дана, Фатма није постила |
| } Свуд је постављено за вечеру, јела су сипана, санови, поклопљени, метнути су на врућ пепео у |
| Алла’!{S} Зејнеб-кадун!...{S} За ручак: сира и хлеба, ко може да једе, ко не пости; а за ифтар: |
| , бацила их на море где је назрела црне сирене, лађе.{S} Једна ће од њих сутра викнути и домами |
| е су лађе за Цариград, за Анадолију, за Сирију, и за Француску...{S} Једнога дана дошло је више |
| о енглеско женско друштво што путује за Сирију и Египат, па Францускиње, па Белгијанке, и Швајц |
| у.{S} Ја ћу може бити ићи у Анадолију и Сирију.</p> <p>— Због нас су и наши мужеви, официри, по |
| ном, на којој су били сребрни судови са сиром, кајсијама, с татлијама и са слатким од смокава; |
| то што си болесна.{S} Он је човек према сиромасима, старима и болеснима.“</p> </div> <pb n="252 |
| р, има сто година, болестан, једва иде, сиромах, подупире се дебелом палицом; а ја помислих: ко |
| } Како ће да изиђе пред другове?!{S} О, сиромах, горд, јунак, мушко!{S} Али ти си, душо, сад сл |
| о гнездо за себе и за тичиће.{S} Ја сам сиромах...{S} Имам срце, то је све.{S} А срце ми је вел |
| Твој отац не би мене за зета, пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си с Европљанком одрасла: узми |
| ама преко лица и беже... „Зар полудела, сирота!“ А она мирно, тихо, па поступно оживљује, распа |
| лика, врати је мајци прво јутро; и она, сирота, заведена, седе, седе, док се најпосле не удаде |
| сам због ње, свога ортака...{S} И она, сирота, мисли удаје се без ортака, за нежењена човека.. |
| писмо прочитати : не зна...{S} Стојим, сирота, као кривац, не гледам га, а осећам да жели нешт |
| ет-ханум ти не би ово опростила.{S} Ах, сирота жена!{S} Она се хвали, поноси!{S} Знаш да нам же |
| — Појави се старац.</p> <p>— Сирота!{S} Сирота! узвикнуше обе девојке и робиња.</p> <p>— Ко с д |
| , залаје пас, па се све утиша.</p> <p>— Сирота моја Емир! рече болно Нурије-ханум.</p> <p>—По с |
| е Мерсије. — Појави се старац.</p> <p>— Сирота!{S} Сирота! узвикнуше обе девојке и робиња.</p> |
| p>О моја сирота без отаџбине!{S} О моја сирота без имена!{S} Да је у Турској, занета за Францус |
| мајка</p> <p>29 августа.</p> <p>О моја сирота без отаџбине!{S} О моја сирота без имена!{S} Да |
| болно Нурије-ханум.</p> <p>—По сто пута сирота!прихвати њена сестра с муком, јер јој се стегле |
| је младост, госпођо снахо.{S} Кад умре сирота Назире-ханум, Халил-беј, њен муж, скочи с трећег |
| књиге, у европске ствари, и у шалоне. „Сирота жена!“ рече и тужно се осмехну.{S} О, Ариф-ханум |
| па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће, оне, сироте, не знају.“ Зашто је учио?{S} Шта је сад?{S} Бес |
| Ариф-ханум!{S} О, све те нове!{S} Оне, сироте, нешто хоће а не знају шта.{S} Буне се, отимају |
| он.{S} Странкиње су играле, а Туркиње — сироте Туркиње гледале су...{S} Наједанпут, Ариф се сет |
| брочинство по дужности; да помогне пуке сироте, и то своје најрођеније.{S} Она није била свесна |
| загушљивој <pb n="201" /> атмосфери оне сироте сањају свеж и чист зрак Француске, земље коју мо |
| , код Ајше-кадунине сестре, једне старе сироте Туркиње, саме самците, у једном кућерку испод Ча |
| ада: и ја ћу с тобом у Европу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Нурије, као да ја имам; ми смо једна |
| Богу црну жртву, текијама шарене свеће, сиротињи милостињу новаца.</p> <p>— Мајчице, ако да Бог |
| учен његов харем.{S} Али, да ли он даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући деси нешто |
| с децом, са старима, с болеснима, и са сиротињом:</p> <p>— Шта има, Ајше-кадун ?</p> <p>— Мног |
| кит, продајте га, и тим новцем створите Сиротињски фонд; и знајте да би он био толики да би изд |
| говим родитељима да га доводе.{S} Али и сиротињско плаче, с муком га преваре и доведу... досади |
| страсно.{S} Увек сам гледала да заволи сиротињско дете, па <pb n="180" /> сам плаћала његовим |
| о бира друштво, што воли децу, што жали сиротињу, што ружним робињама даје лепа имена; или је в |
| Париз, 4 новембра 1907.</p> <p>Душо!{S} Сиротице без имена!{S} Мајка ће те послати деди, да ти |
| невесела, брижна, настави:</p> <p>— Оне сиротице, просте, без књиге, с иглом и концем, питају х |
| целе године, уз Рамазан се окуси, једе; сиротнија класа сву уштеду потроши за јела: зато су и ш |
| доше је.{S} И старо и младо, и богато и сирото, и муслиманско и немуслиманско, све се зачуди шт |
| сови се црвене као булке.{S} И богато и сирото, и муслиманско и хришћанско, јеврејско, циганско |
| омљена ћерчива и грозног маукања једног сиротог мачка метнутог на мангал да се осмуди, од његов |
| </p> <p>Ариф бризну у плач, као да жали сиротог лончара.</p> <p>И Фатма заплака, зато што њена |
| хиљаду гроша у злату, и то посла једној сиротој удовици с поруком да не мора изручивати брашно |
| у вашем дилаверу, у робињи, и у једној сиротој кадуни што је од вас долазила нама редовно, у в |
| итана.{S} Ја устајем на ноге чак и оној сиротој Емине-кадуни с искрпљеним чаршафом — зато што ј |
| свим отрезнио, да опет не виче, не грди сироту младу женицу.{S} Слушкиње и робиње нису разумеле |
| а као за мушкарца: спрема поклон једном сирочету, девојчици; а Нурије ће њеној браћи за Бајрам |
| лупање јасно чуло, поднесе јој лимун и сирће од руже да мирише, и узе јој трљати сирћетом руке |
| окрете соба.{S} Она ми поднесе под нос сирће од руже, и њиме ми истрља слепе очи.{S} Кад се пр |
| хладним крпама, с врућим цреповима, са сирћетом и етром; а Мерсије је сву раскопча, распаса.{S |
| ју", квасе му теме и трљају слепоочнице сирћетом.</p> <p>Фатмина нене отклањала јутарњу молитву |
| рће од руже да мирише, и узе јој трљати сирћетом руке и ноге готово укочене.{S} Фатма се тресе, |
| оброг варења, расположене, ми уз кафу и сируп почесмо разговор и договор!{S} Попила сам пуне дв |
| хануми је било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и воду уз ратлокум, а биле су мртве пијане: опија |
| мир.</note> <note xml:id="SRP19120_N95">Сируп.</note> <note xml:id="SRP19120_N96">Слободна.</no |
| фу, донета по чаша мирисавог ружичастог сирупа.{S} Док се пијаше кафа, Ђултер удараше у деф а ј |
| и договор!{S} Попила сам пуне две чаше сирупа, а у њ је Нурије била метнула бенђелук, зацело.{ |
| исмима и косом своје веренице.{S} Мали, ситан, црн, он вади из капута писма и чита их једном бл |
| у у невољи, окрете јој леђа. „Колико је ситна,“ говораше једном моја мајка, „чак склони, баци, |
| ни с ким не бисмо ни говорили.{S} Само ситни сваку ситницу примају за увреду.“ — „Не могу,“ ка |
| ед њима, поведе их уском стазом посутом ситним шљунком; а оне, идући тихо, господски, бацаху по |
| аше, како да каса кад вуче кола; а овим ситницама што кућу држе нико је није учио: нико њу роби |
| анице, себе зову, види се по свакојаким ситницама, по клавиру, по столу за писање и по полицама |
| а, својим и своје пријатељице, у свакој ситници на столу, у свачему по соби, нађе њу, и зајаука |
| S} Опа плаче како обично плачу жене, за ситницу; и кад се ућути, нити ће јој очи бити црвене ни |
| о ваздан ћути, све је вређа, и за сваку ситницу плаче, зашта би се други пут смејала.{S} Њена с |
| бисмо ни говорили.{S} Само ситни сваку ситницу примају за увреду.“ — „Не могу,“ каже мајка, „о |
| — за живот!{S} И учини јој се све мало, ситно, ништа, због чега је некад призивала смрт, и чак |
| вљена слова...{S} Понеко слово, право и ситно, учини ми се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, она |
| ко нико дотле, украшавао их, па од тога ситног, финог посла куд је уносно себе, зар мало помери |
| е паучине, на постељи је, ујутру, нашла ситну парчад...{S} Сва јој крв јурну у лице, и чисто јо |
| узвик изненађења.</p> <p>— То су турске сифражеткиње, рече Ариф.</p> <p>— Траже право гласа?! и |
| се вози трамвајем први пут!{S} Пошто су сишле, пођоше к мору, које се час-по заплави између кућ |
| ево, десно, узбрдо, низбрдо док се није сишло у чаршију, да се застане, да се одгуши, па да се |
| у Емире као од печеног кестена љуска, и сјајна као зрела маслинка.{S} Мерсије <pb n="7" /> има |
| а једној ваздан искићеној мазги црној и сјајној као да је од атлаза, јаше његов унук у новом ша |
| , па би се с децом играла лутке, лопте, скакала би, пљескала би, смејала би се а деца би била б |
| на колена а главу у руке, и наједанпут скакала и ослушкивала да ли иде теча, па кад ништа није |
| ао дан да метнем на главу шешир, ја бих скакала од среће, јагње Емир.</p> <p>— А ја бих, душо М |
| а, плаве дуге косе, у белој антеријици, скакуташе око њега, и тапшући викаше : „Татли беј-аџо“, |
| три гроба.“ И сву је облије зној, а она скаче из постеље, да бежи.</p> <p>Она ју је научила кол |
| једна Немица, а она лепа бесна бејовнца скаче са свога места и новцима кити робињина разголићен |
| ује звонце с улице, сестре пребледе, па скачу и згледају се; хоће да ослушну, па се трзају: кри |
| {S} Али час-по, па је постајала страшан скептик, кад је год когод од тих официра говорио или пр |
| смешила.{S} Њом овлада један неисказан скептицизам.{S} Та је говорила течно, и лепо, мада није |
| и Туркиња у отрцаним фереџама, дечака у скерлетним хаљинама и старих просјака у сивим ритама.{S |
| и Али-Рашид-беј.{S} Старац пред вратима скида обућу, а ови гледају да се он појави, па да скоче |
| ишта не чује, јер је занесен Фатмом: не скида очију с ње, лепе и узбуђене, с чаршафом а откриве |
| сме од Солуњанака и Цариграђанке што не скида очију с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у баш |
| њене очи.{S} Видела да га гледам, па га скидала и метала мени на главу.{S} Да знаш како ми је с |
| ма ли кога?“ Одговор : „Нема никога“; и скидање ципела, обување папуча.{S} Он опет похита кроз |
| .</p> <p>Та цариградска пашиница ока не скидаше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад седа, глед |
| француски, брзо, не муцајући, а она не скидаше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не употреби |
| ...{S} Жао ми је Мерсије, рече и скочи, скиде чаршаф и пече, обриса очи, изиђе: отац јој долази |
| чини јој се.{S} И наједанпут, спонтано, скиде бисер, скиде појас, свлачи се.{S} Оне то гледају, |
| S} И наједанпут, спонтано, скиде бисер, скиде појас, свлачи се.{S} Оне то гледају, ћуте.{S} Да |
| .</p> <p>Он обуче своју белу антерију и скиде чарапе па прекрсти ноге на шиљтету, а жена му при |
| то знате, драга госпођице.</p> <p>А он скиде фес, па ми се поклони, и ја, несвесно, климнух гл |
| } Она скочи.{S} Муња нема.{S} Небо брзо скиде са себе црнину.{S} Она стрча доле.{S} Из софе вид |
| собљу јој нешто шапташе на ухо.{S} Ариф скиде чаршаф и пече, а преко косе пребаци Нуријин башјо |
| "170" /></p> <p>После свршеног клањања, скидоше јашмаке и опет одоше у онај типичан салон Монди |
| то учини мало, дозва зидара да капиџик скине и отвор зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по б |
| е- ханум...{S} О, зар нова, па тако?{S} Скини скут с главе!{S} Ружно...{S} Спусти руку!“ То рек |
| ој коси.{S} Пошто је помогла гостима да скину мокре горње хаљине и замене ципеле папучама, увел |
| , устаде, јави јој се поклонив јој се и скинув фес...{S} Да се Туркињи јави човек!{S} Можда је |
| Она ће умрети срећна, благо њој!“...{S} Скинула је страшно мршавим и необично белим рукама с вр |
| отни сок.{S} И њу, њеног бога, Сафет је скинула са златног подножја, и вукла га по прашини, нем |
| зор Ариф-тејзу: смакла с главе чаршаф и скинула пече, па се жури.{S} Сва претрну: „Зацело тетка |
| ало, па и жене, све три у бело, све три скинуле чарапе...{S} И стара са снахом отклања (а унука |
| кутовима као жена; чарапе <pb n="23" /> скинуо, бос је, у потпећеним сактијанским ципелама; на |
| јавио ми се европски: поклонио ми се и скинуо капу...“</p> <p>У првом узбуђењу и радости, она |
| није као што су солунски младићи, да се скита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и како |
| преливале се, долазиле једна с другом у склад према сунцу што је бацало зраке читавим великим с |
| гробље.{S} Кад нас сретне какав дервиш, склања нам се с пута, јер он, видовит, види нову струју |
| муж Фатмин: очи му се закрвавиле, па се склапају, коса се разбарушила, пала по челу, фес се зат |
| е донесе обележје; али пре овога, мајка склони сина да се пита Фатма.{S} Питала ју је једна мла |
| итна,“ говораше једном моја мајка, „чак склони, баци, шта ли, са стола тејзину слику, за коју ј |
| зи је јављено, те се <pb n="110" /> сва склонила, осим коњушара, али он је окренуо ханумама леђ |
| о за земзем, он опази да се сви намерно склонише, и узе је страсно љубити, молећи је да клања п |
| моралну снагу, и клонувши на узглавље, склопи очи...</p> <p>.................</p> <p>Сутрадан |
| црвеневши чак и по челу и по врату, она склопи очи, као да би хтела сакрити то црвенило, које д |
| нца“, па не могаде, клону на узглавље и склопи очи...</p> </div> </body> <back> <div type="note |
| о, а она је узе блажена, и инстинктивно склопи очи, као да хоће да их одмори, да их спреми за с |
| не умре: у кризи је.{S} Мајка није ока склопила, тетка и жена удариле у ход: час отиду уз једа |
| ницу, и била сам толико слаба: да нисам склопила очи, ја бих пала у несвест.{S} Па ипак, зашто |
| на: куд год погледам — она, кад год очи склопим — она.{S} Ово није твој „стари Џеми“, како си м |
| па не <pb n="210" /> могаде, него паде, скљока се крај миндерлука као животиња...</p> <p>Како ј |
| з мртву ноћну тишину одјекну тупо његов скок...</p> </div> <pb n="86" /> <div type="chapter" xm |
| тчињене и понижене, што куд муж оком ми скоком, што без питања не смемо никуд, што се морамо вр |
| рља се реч <hi>Бог</hi>; па тада једним скоком дође до кафеза што је крију од њене девете годин |
| S} Просиоци су јој били Солуњани, један Скопљанац: сви богати.{S} А њен отац жели да овај брак |
| </p> <p>— Ја нисам Солуњанка.{S} Ја сам Скопљанка.{S} Али, ја се осећам и Солуњанка и Цариграђа |
| се уплаши те је онако болесну одведе у Скопље, да се међу непознатим и веселим харемима разгал |
| прво Госпођичино; чита теткино:</p> <p>Скопље, 14 јуна 1905.</p> <p>Емир, срде моје,</p> <p>Ти |
| роменимо памет, но хаљине.{S} Ономад, у Скопљу, сретох једног мушкарца: у финим европским хаљин |
| {S} То учинише с једним младим бејом, у Скопљу, па се опи брже но други пут, и још учини нешто |
| у небројено нових у Серезу, у Солуну, у Скопљу, пропагатори светлости (јер ми смо у тами), ново |
| ве теј.{S} Ја сам такав случај видела у Скопљу, рече Фахрије, и све се засмејаше осим Мерсије: |
| ну, час у Серезу, сад у Битољу, после у Скопљу, „гостујемо код пријатељица“, рече Фахрије-ханум |
| коро отишао, оженив се и добив службу у Скопљу.</p> <p>Једно пролетње јутро, у кућу њена свекра |
| ре што не допушта оволико понижење жене скопчано с неисказаним болом.{S} Да бежи с њим из ове з |
| ке као кад се Богу моли, да јој она што скорије дође, па ижљуби и матер и кћери нежно као малу |
| остиш, чедо.{S} Остави се, ти си млада, скоро доведена, муж ти је млад као капља росе:{S} Бог ћ |
| на груди, и прислонив своје земљосано, скоро небријано лице на њен бео, нежан обрашчић — запла |
| p>— Ја њој не могу ништа; а она мени... скоро ће ме под густи ред селвија.{S} Шесет и девет год |
| ске жене.{S} Једна пашиница врло тужна: скоро добила ортака.{S} Видиш, срце моје, више ни прост |
| му пљушти као киша, да га успављује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун је по кућама будан; пуно звезд |
| ли и сам био срећан.{S} Тако је седела скоро до вечерње, до турске икиндије..</p> <p>Лето је у |
| је старији две године, а од родитеља је скоро отишао, оженив се и добив службу у Скопљу.</p> <p |
| ханум.{S} Била је врло весела, какву је скоро није видела Нурије-ханум, а какву ју је волела, и |
| вадесет и толико година.{S} Дошла му је скоро дете.{S} И он је био врло млад, и увек здрав, те |
| се пријатно.{S} Врло му се допала; није скоро видео тако лепу турску жену (и ако су му пацијент |
| рслане, мухалебија!{S} Овако добра није скоро била.{S} Једи... сам, кад нећеш с нама.</p> <p>— |
| чито Францускињу, обрадова како се није скоро; кућа јој се учини лепша, и као да је у њој Бајра |
| {S} И Ћулренги се развеселила како није скоро; и ништа не говорећи, задовољно погледа кјучук-ха |
| у Ђумулџини, она се усхитила како није скоро; хиљаду успомена навалише на њу: види своју тетку |
| апочиње (и осећа се задовољна како није скоро).{S} Час-по па се Фатми учини да је у земљи где с |
| с њом, ти никад нећеш изићи, или бар не скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш какав поса |
| ћао на њеног Џемала.</p> <p>— Ви сте се скоро удали? изусти радознало.</p> <p>Осман се намргоди |
| , па говори мајци како му се чини да ће скоро бити деда. „Опрости, мајчицо, што то пред тобом г |
| аве, дугачких репова, што осећају да ће скоро поћи и фрчу.{S} У дворишту се ускомешало, чује се |
| се сатови: подижу се тешка ђулад што би скоро дотакла под.{S} Свуд је постављено за вечеру, јел |
| , Ахмед-беј и Осман-ефенди, али их ниси скоро видела, па... да им не даш пуномоћје док их не ви |
| рече: „Губиш другарицу; али и тебе ћемо скоро“.{S} Кад тобоже испиташе Фатму, Ариф изиђе и рече |
| необично дугачке црне косе шибаху је по скоро нагом телу.{S} Трчи ханумама које седе на широм о |
| д Устава, као да се припремају за нешто скоро, и биле су врло задовољне што је „човекова душа п |
| у их.{S} А како да их не познаду кад су скоро развијене!{S} Ја просто обожавам Донме, зато што |
| киња изнесе чинију и котарицу...</p> <p>Скоро ће подне, а Џемал-беј спава.{S} Пре једнога часа, |
| у, а ови гледају да се он појави, па да скоче...{S} И већ су на ногама сви: кћи, синови, жена:{ |
| ирота Назире-ханум, Халил-беј, њен муж, скочи с трећега ката.{S} Остаде жив, и после шест месец |
| устаје.{S} Али кад се сети шта је било, скочи.{S} Шта је све говорио и радио!{S} Био је толико |
| отово се наљути.{S} Па пустив јој руку, скочи, а стара, видевши Фатму онако бледу, уплаши се да |
| вер у рединготу, крутој огрлици и фесу, скочи те отвори вратаоца, па окрете леђа и опружи мишиц |
| веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, уми се, па цигару.{S} Она је јутром тужна и кад |
| ајпре видети", а то помисли и због тога скочи.</p> <p>У нениној соби седеле су позадуго.{S} Што |
| ..{S} Робиња се не миче, а она изненада скочи, потрча, па као кокош, кад је хватају, што полети |
| с посребреном оправом, с бока тих кола скочи млад црнац, <hi>дилавер</hi>, у рединготу, крутој |
| реко ограде долете писмо.</p> <p>Ханума скочи да бежи, а робиња, ухвативши је за сукњу, рече ша |
| цима, претурајући их и милујући их, она скочи да бежи вичући: „<foreign xml:lang="en">It's drea |
| тмуо пад некаквог огромног тела.{S} Она скочи.{S} Муња нема.{S} Небо брзо скиде са себе црнину. |
| селих жена, с пригушеним кикотом, и она скочи и полете, у танкој, провидној хаљини црвеној као |
| <p>— Ова... брзо устани!...</p> <p>Она скочи и, уместо да се закључа, она пође.</p> <p>— Не пр |
| лаж, те плати мастику и не попив је, па скочи, продужи пут оборене главе.{S} Више није ништа ви |
| во, жао на Фатму, као да јој завиди, па скочи и рече: „Хајдемо у ненину собу“.{S} Не рече: „Ала |
| <p>— Никад то неће бити! загрме он, па скочи и диже песницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни Бога! |
| и побеле, запени се.{S} Брзо попи то, и скочи.{S} Заклетва!{S} Каква заклетва?{S} Ишао је брзо, |
| ужа као мачак, а са смокве оде на зид и скочи као јелен: кроз мртву ноћну тишину одјекну тупо њ |
| не чују...{S} Жао ми је Мерсије, рече и скочи, скиде чаршаф и пече, обриса очи, изиђе: отац јој |
| , већ милосница!{S} Срамота!“ помисли и скочи; па и остале туђе скочише несвесно и пођоше за њо |
| и Рускиње, него се отрезни, расвести и скочи, пређе башту као па крилима...{S} За њом полете г |
| а обамире, да умире.{S} Она се уплаши и скочи, али хтеде пасти, те се наслони на зид.</p> <p>— |
| — У гору и камен! рече гошћа уплашено и скочи.{S} Напослетку, ја сам још млада, душо Мерсије. < |
| p> <p>— Ето га! узвикне Фатма радосно и скочи: кроз отшкринута врата гледа га целом душом а не |
| не очи.{S} И у овом тренутку, она нагло скочи, па као по неком нагону, као лавица у менажерији, |
| празнину и неки неодређен бол.{S} Сафет скочи те отвори на софи врата...</p> <p>Испраћајући при |
| није чиста, она заплака; па наједанпут скочи и оде на абдеслук: опра сапуном уста, и руке.{S} |
| де на празну постељу.</p> <p>Али, одмах скочи: то је брачна постеља, и она нема више права на њ |
| дну у једном ћошету.{S} Сестро, пре бих скочила у море него што бих се за таквог удала.{S} Шта |
| , сто пута пожелела да свој уништим, да скочим у Босфор, да се убијем, да се отру...{S} О, не, |
| , и заспе. <hi>Оне спавају</hi>.</p> <p>Скочите на ноге, ви младе, нове, прилазите им, дрмајте |
| ота!“ помисли и скочи; па и остале туђе скочише несвесно и пођоше за њом јенђама.{S} А робиње х |
| лвер... има!“ И у томе се чу бахат: оне скочише, и Нурије полете ка капији, а пашиница у собу, |
| новим јелом у руци.{S} И за час, па сви скочише, на доксату опраше руке и уста; а кад се вратиш |
| кињи и говорила им је нешто, само да им скрене пажњу с те игре крви и меса; а кад је једна Енгл |
| обљу, малочас, смрти се није сетила!{S} Скрену сузне очи у нарове: много родили...{S} У коначко |
| елом сликом развесели.{S} Али, нехотице скрену очи у таваницу, и она јој се учини ниска као да |
| у широком улицом к Депоу, дошла дотле и скренула крај мора, па ту стала.{S} Оба млада човека си |
| гле су ићи за мајкама полако.{S} Кад су скренуле у једну од најлепших солунских улица, Хамидију |
| ју.{S} Затворене, нема ничега што би им скренуло мисли с онога због чега пате.</p> <p>Па ипак, |
| еном кола, као да поздравља сватове; па скренуше поред Олимпос-Паласа и Хотела д’ Англетер, па |
| ћајући се да су ту мртви.{S} И најпосле скренуше ка једном кућерку што се бељаше према месечини |
| ад их је ошинуо бичем да подигравају, и скретао је из кратких, врло уских уличица у дугачке и с |
| а вођице и пење се уз брдо, затеже их и скреће у попречне улице, тера све ходом поред кућа са с |
| живим овде, те бих молила Бога да нешто скриви и да га прогнају: да с њим идем у свет, у Париз. |
| : <hi>Кисмет</hi>.{S} Францускиња, која скроз познаје турске жене, јер годинама је живела у Цар |
| ућина, те је, по солунском обичају, све скроз било отворено.{S} Њихов ђердек је из баште, а с п |
| о кокетних и с много укуса и елеганције скројених чаршафа, оне имају горњи <pb n="224" /> део п |
| и и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа да је ов |
| ст с људима у јавном животу.{S} Како је скромно то право које ће тражити турске жене.{S} Ми сад |
| код ње бејаше <hi>меџлис</hi>, то јест скуп жена; свираху, певаху, разговараху се о свачему па |
| Ђулсу, Ђулзаде ..{S} А кад се оне некад скупе код неке на посело, па к њима уђе моја слатка Ари |
| им сузама: исплачи их, сине, обриши их, скупи их у махраму, па њу дај мајци: мајка ће је својом |
| бав!{S} Из свих срца, што су око ње, да скупи љубав уједно, па није колико моја...“ После се ма |
| но, па се заљуља и паде...{S} Око ње се скупи сав харем, и отац јој...</p> </div> <pb n="100" / |
| ао, ја сам љубила нашу Фатму.</p> <p>Он скупи обрве:</p> <p>— Ја се са својим родитељем не преп |
| ржи мушки понос, не пусти ни сузе: само скупи обрве и уозбиљи се, погледа у мајку.{S} Нурији ре |
| ла тамо у куту „на углед“; око ње су се скупиле друге странкиње.{S} Све је гледаху дуго, ћутећи |
| циганско, све што није звато на свадбу, скупило се око Ибрахим-Хасан-бејове куће да гледа свато |
| бећи, што није викала?{S} Да је викала, скупио би се свет...{S} Какав свет, ноћу...{S} Ко би је |
| тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, блед, скупио обрве и подигао главу, више се чини да је љут не |
| се цеди вода, и по сасвим голом дрвећу скупљају се чавке; по који кров зацрни се као да је пок |
| ања крви и свитања дана, око које су се скупљале нове, коју сам дизала високо, идући за Емине-С |
| би забаве, подсекавши косу...{S} Где се скупљали хареми?{S} Код мене.{S} Где су бивала весеља?{ |
| сумије оборише главе дубоко: људи су се скупљали на вечерњу молитву.{S} И девојке наједанпут уб |
| мају право, за то и путују.. „Што их не скупљате и не говорите им, да се некултурност једне зем |
| с Арифом енглески.{S} Мало па се почеше скупљати чланови.{S} Кад су се развијали, остајали су у |
| организовати чим буду смеле.{S} Таквих скупова било је па више страна Новога Солуна.{S} Ариф н |
| и за Бајрам јој прави врло лепе хаљине, скупоцене... „А зашто и не би, кад је толико богата: ку |
| уме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко им је куповао скупоцене поклоне?{S} Ја: овој удовици иглу од педесет |
| жје, ваљда да ме њим занесу: богато је, скупоцено је.{S} Један дан, мајка ми га изнесе, а ја хт |
| икад није ни помислила да јој ову дивну скупоцену дијадему, коју је на свадби имала још очева ј |
| лости.</p> <p>И пошто јој метну теме на скут и руку, брзо, без устезања, исприча јој сву тајну |
| у и гледају да је преваре да јој пољубе скут...{S} Опет кажем да ове жене имају духа, али немај |
| цем и мајком.{S} Робиње јој и даље носе скут, Мерсије јој придржава дувак, и, уз свирку и песму |
| цу и поведе је јенђама; робиње јој носе скут необично дугачак, Мерсије јој придржава тел, дувак |
| м свиленим антеријама, и док чељад љуби скут гостима и прима им сунцобране, дотле им хануме пра |
| обрадова, али и не покуша да јој пољуби скут, пошто зна да она то не да, и не воли, него јој по |
| , збуњена, уплашена, узе љубити свекрви скут; свекрва јој га вуче и вели:</p> <p>— Остави се, Б |
| бе закикота се и похита да пољуби Фатми скут, ноћну хаљину сву у везу.{S} Она јој скута не даде |
| ин-ханум“...{S} Уместо да пољуби хануми скут, црнкиња пољуби њен јорган, и предаде јој два писм |
| p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар мени скут, а свекру...{S} Зашто му не устаде, кћери?</p> <p> |
| ум...{S} О, зар нова, па тако?{S} Скини скут с главе!{S} Ружно...{S} Спусти руку!“ То рекав, по |
| де, госпођо мајко? рече Сафет пољубивши скут свекрви.</p> <p>— Да знаш ко ти је долазио!</p> <p |
| х момака изненада уђе у кућу, ја дигнем скут на главу.</p> <p>— О, Мерсије!{S} Па ви дочекујете |
| } Она им отвори, и кад уђоше, пољуби им скут и пође пред њима, поведе их уском стазом посутом с |
| лепше но мене.</p> <p>Ханум-нени љубим скут, зету Хасан-беју правим темена, сестру Сафет грлим |
| убим очи, да ти љубим руке, да ти љубим скут...{S} Воли те, љуби те, чека те с нестрпљењем, са |
| да га тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја никога немам?{S} Зар сам |
| се са улице види.{S} Али ми овде дижемо скут на главу кад чујемо мујезина.</p> <p>— Збиља, Емир |
| разник, просте су љубиле своје мужеве у скут и у руку...{S} Фатма се обукла у нову плаву свилен |
| <p>Она, малопре изведена, пољубила је у скут и у руку нене и родитеље, поздравила се с родом, и |
| м направи од земље темена и пољуби их у скут и у руку.{S} У зеленој антерији, с каик отосом, не |
| P19120_N5" /> И понова грљење и љубљење скута старици.</p> <p>По здрављењу, по радости види се |
| ки, брзо, не муцајући, а она не скидаше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не употреби силу, в |
| једнога белог гаћастог голуба, кога из скута храни, па као тога голуба крила, такве су њене ру |
| ела читав месец, и није га нахранила из скута, па сад, осетио је зацело да је она ту, па је буд |
| јој долете на раме ; она га нахрани из скута.{S} После, с неном оде у коначко двориште, да вид |
| макар се не удала, не видела више крај скута мужа“.</p> <p>Сваки дан је изводе у шетњу, колима |
| ут, ноћну хаљину сву у везу.{S} Она јој скута не даде и рече: <pb n="45" /></p> <p>— О, добро д |
| ела као снег; без појаса је, са широким скутовима као жена; чарапе <pb n="23" /> скинуо, бос је |
| пком, дубоко изрезаној, с врло дугачким скутом који за њом носе две црне робиње обучене у црвен |
| љубичастој свиленој антерији с дугачким скутом, с аврапама, и много накићена, од свих је лепша, |
| немам, брата немам, мужа немам.{S} Сама слаба женска страна.{S} Да нисмо он и ја комшије, ја би |
| у лепо лице, тражи јој погледе: истина слаба, али лепа, лепша од оне три, па чак и од Зејне.{S |
| а ван себе од радости, а она је стара и слаба. „Ја немам овде наочара, дај, прочитај ми га, чед |
| >— Е, е, машалла’!</p> <p>— Устала, али слаба.{S} Како побледи, ја се препаднем да је не снађе |
| пуцао на себе, па кад би чула сад овако слаба, могла би понова добити напад.{S} Она чу „да се о |
| ћу као пред грозницу, и била сам толико слаба: да нисам склопила очи, ја бих пала у несвест.{S} |
| оложен.{S} Осећајући да му је воља врло слаба, по ваздан је седео код куће, али је био расејан, |
| је носила једном необичном силином, не слабећи ни за тренутак.</p> <p>Кад видеше Францускињу, |
| Мерсију, учини јој се да јој чује мили, слаби глас : „Слатка тејзе, ја ћу умрети као Грацијела; |
| ном црном махрамом: живци су јој толико слаби, па да ништа не чује, и да заклони светлост.{S} К |
| ишта не рече.{S} Сваким даном је бивала слабија, и родитељи су се већ договарали да је воде на |
| срце моје, упамти: што мање илузија, то слабије разочарање, рече Ариф, па измириса своје сестри |
| гадила.</p> <p>Пролазиле су године, од слабуњаве једанаестогодишње девојчице постала је здрава |
| зна, могу и да је победим, па после да славим своје јунаштво...</p> <p>Драга госпођице, колико |
| розорје ранога лета.{S} А онај заостали славуј опет пева.{S} О, како је тужна та славујева песм |
| e xml:id="SRP19120_N43">Ружа: ти си мој славуј.</note> <note xml:id="SRP19120_N44">Коса: узми м |
| штање шадрвана и песму једног заосталог славуја, јер и једно и друго је растужује.{S} А кад зба |
| се било гдегод у шуми: толико је много славуја.{S} У овим тренутцима Емир-Фатма као да није <p |
| лавуј опет пева.{S} О, како је тужна та славујева песма у прозорје!{S} И загука њен голуб: она |
| су неисказано великим жбуновима певали славуји.{S} Као да се било гдегод у шуми: толико је мно |
| рала.{S} И она уме да лаже.{S} Оно вече слага оца и мајку како је секла поморанџу па се посекла |
| S} Имала сам грозницу“.{S} Једанпут чак слага да је била тешка, па је пала и побацила... зато ј |
| <p>Џемал је погледа, па кад виде да је слагала и није поцрвенела, збуни се и обори очи.{S} Они |
| ље где сам се родила!{S} Малопре сам те слагала Сад ... он!</p> <p>Фатма се сад није могла прет |
| тачном и уредном, трезвеном Енглескињом слагала с Ђулистан-ханумом и готово сам постала англофи |
| S} Испрва је мислио само на оно како су слагали Фатму, а после и на мастику.{S} Он треба да се |
| о погледа кјучук-хануму, певуши и ради, слаже у сандуке, опшивене телећом кожом, рубље, хаљине, |
| г кога је ослабила, и пролагала се: сад слаже родитеље, после бабу: „Боли ме глава.{S} Имала са |
| ети се Фатма нениних речи, увек кад год слаже.</p> <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S} Сад од њега |
| нам бол.“ Ја то пишем, мада се с тим не слажем.</p> <p>И још, врло драга госпођице: има Бога, и |
| што не може он да је види, овде, те га слала па Јалије, свако предвече, сваку ноћ, кад је била |
| убица, мајка му распикућа.{S} Нурији је слала најгоре поруке и „горке поздраве“.{S} Једно једин |
| о је васпитао сина?{S} Али, ја те нисам слала да се светиш лудаку.{S} Ја нисам ни мислила да те |
| урије-ханумина сестрића: да нам је даље слама од ватре.“ А нене се клатила, и метнула кључ на б |
| есеца на његовим таласима и осећао јак, слан и топал мирис његових вода...</p> <p>Све су гледал |
| се, као увек у ово доба, дизао влажан, слан мирис, и био је тежак, непријатан, јер је мирисао |
| ну, кад седим сама на месечини и осећам слан мирис, ваљда од језера или чак од мора, чије су об |
| ртва.{S} Јер, сва ваша мила писма, мени слата у Солун, ја сам добивала овде, па свако сам љубил |
| {S} Што се тиче моје деце, ти ћеш ми их слати свакога петка...{S} Ти ми то нећеш одбити, ако је |
| отуд?</p> <p>— Зашто отуд?!{S} Слатка, слатка моја тејзе!</p> <p>— Твоја фантазија.{S} Или си |
| ри врата.</p> <p>— Тејзе!{S} Моја мила, слатка тејзе! узвикиваше Фатма ван себе од радости, а у |
| е, не могу без тебе.{S} Не могу, тејзе, слатка тејзе!{S} Дођи што пре!{S} Хукнула сам у хартију |
| ече и узе се раскопчавати.</p> <p>— Не, слатка тејзе!{S} Ко зна какав је на слици!{S} А његову |
| ускињу?“ А она је нени одговорила: „Не, слатка нене.{S} Ја је волим, али не знам због чега је в |
| ла си га у вашој башти?</p> <p>— Јесте, слатка тејзе.</p> <p>— И ти би хтела да вам дођу, да се |
| д радости. „Благо мени! она ме не грди, слатка моја учитељица!{S} Она се само боји да није Грк, |
| бави с Мадам Аристид ?</p> <p>— Али ми, слатка Мерсије, волећемо своје мужеве.{S} Зар би се ти |
| ти се не смеју.</p> <p>— Кад помислим, слатка тејзе : ово је јава!</p> <p>— То је сан, и проћи |
| Боже, Мерсије!...{S} С ким би ти тако, слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним што говори <hi>К-К< |
| по ожаљена; њој се зна гроб.{S} А Емир, слатка моја Емир!...{S} У туђини...{S} Колико ли је бол |
| садиће му се, заситиће се.</p> <p>— Ах, слатка тејзе, он мени никад не би... нити бих ја...</p> |
| е и загрливши је прошапта:</p> <p>— Ах, слатка тејзе!.. ја имам нешто да ти кажем.</p> <p>Али о |
| >— Зашто отуд?</p> <p>— Зашто отуд?!{S} Слатка, слатка моја тејзе!</p> <p>— Твоја фантазија.{S} |
| о кући и нариче: „Слатка моја тетка!{S} Слатка моја тетка!“ Бивало је тренутака кад сметне с ум |
| “ — „Срце ми каже, госпођо мајко“...{S} Слатка моја мајка!{S} Слатко њено срце!</p> <p> <hi>Е.{ |
| и што <pb n="284" /></p> <p>у њих...{S} Слатка тејзе, чувај ми ово; али, за Божју љубав, не каз |
| кажем, пожелех Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би м |
| му нисам чула, него друго... *</p> <p>— Слатка тејзе!</p> <p>— Емир душо, Џемал-беј хоће да иде |
| ref target="#SRP19120_N16" />.</p> <p>— Слатка моја Ариф-тејзе! рече гошћа нежно.{S} Пакосне ха |
| p> <p>Кити је, дршћу јој руке.</p> <p>— Слатка суто, шта ти је?!</p> <p>— Емир чедо, ништа...{S |
| узбуђена и љута похита Фатми.</p> <p>— Слатка тејзе! викну она радосно, па потрчавши пред тетк |
| е зацени од смеха, после рече:</p> <p>— Слатка кјучук-ханум, какав је ово омар данас?!{S} Јутро |
| сети што је тако гледа и рече:</p> <p>— Слатка тејзе, он је човек према болеснима.{S} Ја сам ис |
| ка, Мерсије.</p> <p>— Мерсије?</p> <p>— Слатка Мерсије!{S} Она као с братом.</p> <p>— Ааа!{S} М |
| иска момчад послуживаће госте, а његова слатка Фатма и њена мајка растрчаће се по кући: доливај |
| hi>!<ref target="#SRP19120_N11" /> моја слатка сута како лепо име има, а пакосне хануме дадоше |
| код неке на посело, па к њима уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно им виче: „Ууу!{S} Колико соба |
| он обрастао у исцветали јасмин. „О моја слатка сута!{S} Пошто тејзе није у Солуну, ја бих сути |
| волим кад ме зовеш именом које ми даде слатка Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а она зов |
| ; и причала му, вели, да је лепа, да је слатка, да је образована, да је готово Европљанка, да ј |
| ровом, рече Ариф.{S} О Шехназе-ханум! о слатка ханум-нене! да знате како ме је било срамота од |
| е као кроз кафез, не као кроз зид.{S} О слатка Мадмоазел Дарно!{S} Пољубила би је чак и у уста, |
| њих рекла: „Ханум, ти ниси никад толико слатка као кад си <hi>онаква</hi>“. — „Каква?“ упитала |
| ="68" /> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> <p>Слатка тејзе, дођи што пре, не могу без тебе.{S} Не мог |
| е мога срца?</p> <p>10 новембра.</p> <p>Слатка моја отаџбино!{S} Кад бих ти се могла вратити, ј |
| јој се да јој чује мили, слаби глас : „Слатка тејзе, ја ћу умрети као Грацијела; само кад бих |
| е весело: „Охо!{S} Машалла'!“ А Фатма: „Слатка суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и остави јо |
| ад каже истину.{S} Како?{S} И да рече: „Слатка нене, венчања ми с њим више нема“.{S} Нек јој св |
| осле — мртва, па иде по кући и нариче: „Слатка моја тетка!{S} Слатка моја тетка!“ Бивало је тре |
| ој је охола, зла, али је честита.{S} А „слатка“ нене!{S} Она је учила, свршила је медресу као м |
| авља за „по кући“ папуче: оне стоје ту, слатке њене папучице, мале као детиње, чисте као да нис |
| ашља се сухим кашљем, па рече:</p> <p>— Слатке хануме, да чујете и моју историју...{S} Моја ист |
| један дан идем у Фенер-Башчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син остане код куће |
| исмо и рече: „Буди с њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни |
| и; клечи поред мртве унуке и изговара: „Слатке моје гугутке!“ — У овој једној она је гледала, з |
| ледала, замишљала обе, и зато је рекла „слатке моје гугутке"...{S} И виде: мртву је купају... т |
| риза за Фатмину свадбу — да је за њене „слатке“ речи награди пољупцем, трже се као од уједа гуј |
| туђа?“, и кад му Мерсије прогука: „Иди, слатки Али беј течо“, он се разнежи, и похита да се пре |
| асмејаше.{S} Фатма узвикиваше: „Слатки, слатки беј-течо!“, а он продужаваше:</p> <p>— „Како је |
| мачке и тице како ми дође мој сестрић, слатки Џемал беј.{S} На њ, што је леп као султан Азиз, |
| текију, виче Ариф.</p> <p>— Па шта још, слатки беј-течо? говораше Фатма грлећи човека који је в |
| дам да ћу видети тебе?!“...{S} И он тај слатки разговор завршава, затварајући јој уста устима. |
| ије: сахат иде, а стоји — време.{S} Наш слатки Џемал-беј треба нешто да ради.</p> <p>— Па шта д |
| ћен мој предлог, да се упути на рад наш слатки Џемал-беј!{S} Али, његова тетка и сама нерадница |
| с".</note> <note xml:id="SRP19120_N109">Слатки чика-беже!</note> <note xml:id="SRP19120_N110">Б |
| овољно насмејаше.{S} Фатма узвикиваше: „Слатки, слатки беј-течо!“, а он продужаваше:</p> <p>— „ |
| жртве.</p> <p>Ариф оде и однесе Фатми „слатки поздрав“.{S} Али она удеси причање тако лепо, те |
| у, да би се шетали <hi>слободно</hi> на Слатким Водама, и другим шеталиштима, и гледали се с ту |
| и са сиром, кајсијама, с татлијама и са слатким од смокава; па су и старе и младе почеле јести |
| видети, а толико је воле, говоре њеним слатким језиком, и свирајући њене мелодије, заносе се, |
| дравље, за расположење.{S} После, кафа (слатким не послужују старотуркиње) и цигара.{S} После, |
| ори писмо па га даде робињи заједно са „слаткима поздравом", а она га метну у недра, па правећи |
| етири и по месеца ја сам се надобијала „слатких поздрава“ од своје суседе; а сад, и од њене кће |
| је ружна, грдна та реч!{S} Турски лепо, слатко: <hi>кузим</hi>, <hi>кузиџијим</hi><ref target=" |
| пођо мајко“...{S} Слатка моја мајка!{S} Слатко њено срце!</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> </div> |
| аздан смо говориле турски, и тако ми је слатко говорити матерњим језиком у туђини.{S} Али не, г |
| ниће се, доћи ће јој, говориће јој тако слатко...{S} Робиња је покри шапћући:</p> <p>— Не кидај |
| је љубави. (* На турском постоји фраза "слатко срце моје", зато се овде тако преводи.)</note> < |
| лим.</note> <note xml:id="SRP19120_N64">Слатко срце моје*, ја те волим.{S} Ја мислим на тебе.{S |
| е духовним очима, и жели да се из овога слаткога сна никад не пробуди; држи њену руку у својој, |
| </hi>, и познала сам још из далека гроб слаткога де Мисеа: познала сам га по жалосној врби...{S |
| и многе Туркиње, највише воли де Миса, „слаткога де Мисеа“, како оне обично кажу.{S} Прочита не |
| :lang="fr">Poésies Nouvelles</foreign> „слаткога“ де Мисе, који јој стоји на ђерђефу...{S} Чита |
| тури ђерђеф, и разлетеше се листови из „слаткога“ де Мисеа.{S} Робиња отвори писмо, које беше м |
| о не би смешно, јер она је сваки час са слаткоречивим Туркињама, а Ариф јој увек каже „Елиз, оч |
| се сувише разнежи, и рекао би јој коју „слатку“ реч, па се трза, јер „то човеку не доликује”, ч |
| м купити хаљине и за све време Рамазана слаће ифтар Рашид-аги, једном самцу старцу.{S} Пашиница |
| } Да их неко пита да ли се воле, они би слегли раменима.{S} Али то затишје не траја дуго.{S} Он |
| е двориште црних домина!“ Арифи се срце следи, јер се сети ко су то.{S} Енглескиње, путнице, по |
| ке, ниједне слушкиње.{S} И њему се срце следи, оно срце што се малочас слободило, смејало његов |
| p> <p>— Тејзе, шта ћемо ?...</p> <p>Она слеже раменима и поче ходати по соби.</p> <p>— Иди, теј |
| p>— Нисам.</p> <p>— Болесна?</p> <p>Она слеже раменима.</p> <p>— Дај да те лечим.</p> <p>И метн |
| није и природније“.{S} Мадам поцрвене и слеже раменима, а она се окрете оној Енглескињи први пу |
| а.{S} И наједанпут, као да гром удари у слеме конака њеног оца, и она замре од страха; а мало п |
| под нос сирће од руже, и њиме ми истрља слепе очи.{S} Кад се прибрах, ја зајецах. „Тешко нама!{ |
| био толики да би издржавао све сереске слепе, кљасте и убоге просјаке, иако их је толико много |
| у душу.{S} Душа им је као у оних старих слепих дервиша што, тетурајући стамболским улицама, на |
| олела!{S} Узе притискати главу, стезати слепоочнице, јер од те мисли осећа грдне болове.</p> <p |
| , шаптала је она у постељи притискујући слепоочнице.</p> <p>Прође читава недеља дана, а рана мл |
| рце му тада силно куцаше, крв удараше у слепоочнице... „Осман-беј!{S} Може бити ово је тај Осма |
| уста „фушкију", квасе му теме и трљају слепоочнице сирћетом.</p> <p>Фатмина нене отклањала јут |
| муслином преко косе, обучена.{S} Сафет слете низ степенице, да дочека суседу.{S} И као да су с |
| адрван; вода му пршти у вис и враћа се, слива се у дивну мраморну вазу, па се прелива и пада у |
| њих; из очију јој потекоше топле сузе и сливаху се на хартију, замрљаше адресу, а она то не вид |
| му сунце опкољено белим широким кругом; слика Солуна се видела кроз врло танку маглу, а Олимп ј |
| аном, и пред духовне очи изиђе јој цела слика харемског живота, и на тој слици не нађе ниједне |
| очима, те их затвори: опет његова мила слика, — сачувале је духовне очи.{S} И у овом тренутку, |
| {S} Отвори фиоку, узе једну слику: њена слика; он ју је сликао с башјортиом: ако би је икад вид |
| ло, него у даљину...{S} Каква живописна слика!{S} Од Солунског залива им се учини широко поље п |
| а познала по слици.{S} Она зна да му је слика из Париза и да је он одрастао и школовао се у Пар |
| ознадох... сутин сестрић...{S} Стоји му слика код суте...</p> <p>— Под стиховима из Корана.{S} |
| да појмим.{S} Па они дивни градови, на сликама!{S} Али ја чак и Солун не познајем, и ако сам с |
| , узе једну слику: њена слика; он ју је сликао с башјортиом: ако би је икад видео туђ човек, да |
| xml:lang="fr">bureau</foreign>, књиге, слике, Фатмина библиотека и клавир.{S} Свираху у четири |
| свој пијано, своју библиотеку, кревете, слике европских градова; а кад, преко кровова, црвених |
| су.{S} Енглескиња од <pb n="129" /> ове слике трже се.{S} Свака је у положају како ју је сан за |
| х одмори, да их спреми за светлост с те слике, па их наједанпут отвори, погледа у слику: она јо |
| и лепа!“ Њих три учинише јој се као три слике уоквирене сунчевим зрацима.{S} И чуђаше се како ј |
| г.{S} И она се овом живописном, веселом сликом развесели.{S} Али, нехотице скрену очи у таваниц |
| ајчице, али и тебе је занела Европа.{S} Слику!{S} Нећу, мајчице, допустити да ми кћи види проси |
| дим младожењу!</p> <p>Кад сам му видела слику, ја сам била пала, потпуно изгубила свест.{S} Кол |
| кући, рашила је хамајлију и у њој нашла слику — Џемала!{S} Како се изненадила!{S} Јадна девојка |
| ни тебе.</p> <p>Па извадивши из недара слику, баци јој је љутито, а она је узе блажена, и инст |
| она њега могла видети.</p> <p>Ариф узе слику, али је не смеде погледати: ко зна какав је, можд |
| ђено.</p> <p>— Шехназе-ханум, она му је слику видела.</p> <p>— Нурије-ханум, кћери, дођи сутра. |
| ике, па их наједанпут отвори, погледа у слику: она јој заигра пред очима...</p> <p>— То није он |
| ојке.{S} Више пута, ја сам видела праву слику солунског болесног харемског живота.{S} Али ни за |
| } Ко зна какав је на слици!{S} А његову слику имам у срцу, у свести.{S} Ево је, рече па зажмури |
| икад!</p> <p>— Или, сине, набави његову слику: то је цариградски.</p> <p>Он удари у грохотан см |
| а, договарали се...{S} Дадоше ми његову слику...{S} На, понеси је, Фатми, јер не верујем да је |
| ховале, а ти...{S} Донела сам ти његову слику, рече и узе се раскопчавати.</p> <p>— Не, слатка |
| ам Ариф-тејзе, и донесе мени вереникову слику.{S} О, кад га видех!...{S} То је био други пашић, |
| сећате, драга госпођице; видели сте му слику у сутином салону под стиховима из Корана...</p> < |
| нису могле сетити живог, гледале су му слику, коју тако добро обе познају: виделе су је неброј |
| љем, одакле обично гледају Солун, једну слику толико познату а увек нову — залив, Олимп, који с |
| тра, заустави кола да хануме виде једну слику коју често гледају а увек се њом усхићују као да |
| ари види њу.{S} Отвори фиоку, узе једну слику: њена слика; он ју је сликао с башјортиом: ако би |
| загледа се духовним очима у једну тужну слику.{S} Мерсије, мирна, сва у бело као крин, лежи нау |
| склони, баци, шта ли, са стола тејзину слику, за коју је сама спремала, баци је не помисливши: |
| ча, и кад виде да се загледао у Фатмину слику, припљеска и цикну, па весело рече:</p> <p>— <for |
| умбе, испусти, све с кафезима давали су слику једнога правог турског града, као и оно мртвило п |
| е не види откривене главе.{S} Ижљуби ту слику.{S} Узе киту цвећа из њене косе, измириса је — њу |
| огу га видети кроз кафез, у пролазу, на слици; али за људе: они нас узимају потпуно невиђене. ( |
| Не, слатка тејзе!{S} Ко зна какав је на слици!{S} А његову слику имам у срцу, у свести.{S} Ево |
| ј цела слика харемског живота, и на тој слици не нађе ниједне живе и светле боје...{S} Виде јед |
| рече Мерсије.</p> <p>— Па зар си га по слици познала, кјучук-ханум?</p> <p>А она под тим утиск |
| да виде.{S} И Мерсије би га познала по слици.{S} Она зна да му је слика из Париза и да је он о |
| Ја сам се удала млада; удала сам се по слици, и заволела сам свога мужа, јер он је био прво му |
| те никога нисам ни видела: удадох се по слици...{S} Послаше га са службом у унутрашњост, где се |
| Мадам...</p> <p>Овакви разговори и њима слични понављали су се сваки дан, кад су биле саме.{S} |
| тога, знајући да у романима нема ништа слично тим разговорима.{S} То је тако, мала, па ипак је |
| „Поређење <pb n="28" /> служи да означи сличност која постоји између две особе или две ствари</ |
| . „Тамо је просвећеност, <pb n="114" /> слобода, због чега је човек <hi>човек</hi>.“ Али колико |
| свакако, како „пророци проричу", родити слобода.<pb n="64" /> Овде је свега пет, а мени се чини |
| им прозором.{S} И зар она зна шта је то слобода?..{S} И пошто обу папуче „за по кући“, оде уз с |
| али како?{S} С оним који зна шта је то слобода.{S} Ја, госпођице, слободе не познајем, те бих |
| где се нашле речи <hi>звезда</hi> и <hi>слобода</hi>.{S} После, оволики шпијуни! за тридесет ли |
| тава у земљи где је жена ствар и где је слободан само онај који угушује слободу?{S}" Емине-Семи |
| аве. „Њу, чисту даје човеку.{S} А човек слободан и пре женидбе, и после, с упрљаним телом и оса |
| на шта је то слобода.{S} Ја, госпођице, слободе не познајем, те бих у један кут, па у други... |
| нице и рекох јој да се у земљи где нема слободе не може ништа урадити. „Какво организовање женс |
| .</p> <p>— У Европи, жене, поред толике слободе и права, боре се за слободу и право организујућ |
| ће мужеве на њу.{S} Јер после политичке слободе, кад би се она из женског срца и духа појавила |
| оспођица јој чита романе и описује чари слободе, и у њено меко женско срце утискују се две нени |
| их је добијала и први пут читала) мирис слободе и просвећености.</p> <p>И загледа се духовним о |
| тек пошто почнемо удисавати у се ваздух слободе.{S} Сад је доба васпитавања и припреме за то св |
| ас шапће нешто мужу.{S} Он је, види се, слободи.{S} Она и сад има неку тајну.{S} А досад, она н |
| е траве и шум нечијих корака.{S} Она се слободи: „На капиџику је катанац“...{S} Месец просијава |
| анцускиње што нам, слободне, говорише о слободи и да и ми имамо право, не само дужност.</p> <p> |
| а, нико неће дознати колико је патила у слободи једна ослобођена робиња, немајући коме да се по |
| се срце следи, оно срце што се малочас слободило, смејало његовом страху.{S} Сиђе у <pb n="219 |
| прошао, зато што је лекар брже дошао и слободио је.{S} Кад се сасвим умири, лекар рече:</p> <p |
| ер то је име носила кћи нашега Пророка, слободна: разговарала се с људима.</p> <p>— Зар би ти в |
| з Мухамедова доба, школована, начитана, слободна, с људима се разговарала и кад је била млада, |
| А тад брзо, јављајући јој да је од њега слободна (бош), заповеди јој да иде оцу, гадну, надувен |
| , јунак, мушко!{S} Али ти си, душо, сад слободна...{S} Сад си распуштеница Осман-бејова, и може |
| би довека била распуштеница.{S} Сад је слободна, па ће се удати.</p> <p>Ту страшну причу он са |
| <p>— Устав, не још...{S} Фатма-ханум је слободна.</p> <p>— За ово четири и по месеца ја сам се |
| о: „Тражите човека, мужа“.</p> <p>Да си слободна, ја бих те питала: јеси ли видела моју пријате |
| ерао, ја бих се убила.{S} А сад кад сам слободна...</p> <p>Она не доврши, застиде се, и узбуди |
| а лепо, учила је много више и боље него слободна.{S} После, у башти, позва свога белог гаћастог |
| S} Како је остала <hi>бош</hi>, то јест слободна, Мерсије јој долази често, час с мајком час с |
| руп.</note> <note xml:id="SRP19120_N96">Слободна.</note> <note xml:id="SRP19120_N97" /> <note x |
| волите, и све оне Францускиње што нам, слободне, говорише о слободи и да и ми имамо право, не |
| кињу и Францускињу.{S} Оне су пред њима слободне; Францускиња их је бунила кад год су биле саме |
| Сестро, нисам знала да си ти поборница слободне љубави, и врло ми је чудно...</p> <p>— Не, ја |
| ог великог европског града, где су жене слободне и срећне, ви мислите мало, понеки пут, на <pb |
| и да радите за своје ослобођење: да сте слободне, да сте с људима.</p> <p>— У Европи, жене, пор |
| ад рече: „Гледајте ви да радите: да сте слободне, да сте с људима.“ Фатма би је пољубила у оба |
| а макар те Туркиње биле и нове. „Да сте слободне, да сте с људима!{S}" О како су свете те речи, |
| и за оним великим даном кад ће оне бити слободне.{S} И говораше јој о болу срца.{S} Она га зна. |
| траку око врата, што је казивало да су „слободне“ (немају мужа); а многе Солуњанке и неколике Ц |
| ра млађе сестре ...{S} О кад бисмо били слободни, прво бисмо, ми просвећене жене, организовале |
| лили су људи, не жене, — да би били они слободни.{S} Док оне овде пиште и вршите саме, они су с |
| ње и узимају их за жене.{S} Ти си много слободнија од мене.{S} Теби отац не брани да носиш <hi> |
| ста биће од Енглескиње.{S} Оне, хладне, слободно се љубе...</p> <p>„Трећи пољубац од <hi>њега</ |
| а виче!{S} И то онаква кћи што није оца слободно ни у очи погледала!...{S} Нећу да је убијем, н |
| х га право у очи гледала, и с њим би се слободно разговарала, као с вама; али он, и ако млад, м |
| спитати.{S} Да видимо да ли јој је срце слободно, или је већ кога заволело.{S} Али, зашто <hi>в |
| ије звала), окрете се Госпођи Аристид и слободно турски рече: „Да су овде и људи, весеље би бил |
| пријатељици и затражих јој кћер сасвим слободно.{S} Она, честита, веровала ми.{S} Кад помислим |
| а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и што слободно тугује, што се изјада час њој час Ариф-тејзи, |
| ва.{S} У Цариграду, да би се шетали <hi>слободно</hi> на Слатким Водама, и другим шеталиштима, |
| жим младића што се мени робињи јави као слободној.{S} Али куда бих?{S} Једанпут излете из кафез |
| „Како мало!{S} Јавио се мени робињи као слободној, и још, јавио ми се европски: поклонио ми се |
| , кипарис.{S} Обучен је у црно за њеном слободом.{S} Он стражари под њеним прозором.{S} И зар о |
| но што и многе хришћанске жене немају — слободу.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она |
| е уходи..{S} Припремало се за Устав, за слободу...{S} Како су ове припреме огромне, и страшне, |
| оред толике слободе и права, боре се за слободу и право организујући женска друштва, удружења, |
| где је слободан само онај који угушује слободу?{S}" Емине-Семије-ханум воли Францускиње, то је |
| ме у затвор, јер ја <hi>не умем</hi> у слободу...“ Ето, драга госпођице, ја сам као та канарин |
| ја сам као та канарина.{S} Могла бих у слободу, али како?{S} С оним који зна шта је то слобода |
| е Револуције за Устав, чекамо политичку слободу као озебао сунце; па чим њу добијемо, ми ћемо п |
| и?{S} Једна највећа поборница за женину слободу, за женино право и за све што је европско, једн |
| не, добра моја нене!..{S} Не могу више, слова ми се замрљавају сузама...{S} И ово црвено, то су |
| S} Ја се загледах у крупна и искривљена слова...{S} Понеко слово, право и ситно, учини ми се ба |
| опис, у карактеристична дугуљаста, коса слова симпатичне Францускиње.{S} У другу лепу шарену ку |
| езин.{S} Навезе почетак од „мим“, првог слова у пророкову имену, па опет отвори књигу, и тражећ |
| елете очима преко дугуљастих француских слова...</p> <p>Понедеоник.</p> <p>Мила Емир,</p> <p>Ми |
| ен у речи које писаше крупним енглеским словима.</p> <p>Драги мој Чарлсе,</p> <p>Како сам био с |
| крупна и искривљена слова...{S} Понеко слово, право и ситно, учини ми се баш као Ариф-тејзино. |
| Катастрофа коју је претрпело моје срце, сломила је моје Ја.{S} Тога куражног и енергичног Ја ви |
| с прве степенице на четврту, лако може сломити ногу или разбити главу.{S} И ви морате као Бог. |
| ако, да се прошета; кад пође ка капији, слуга се спремаше да га прати, кријући се.{S} Али он се |
| ма, мајци, тетки, робињама, слушкињама; слуга му доноси воде, ручак, вечеру; он осим воде све в |
| емо му у уста фушкију, говори један њен слуга.</p> <p>Носе га у собу, полажу га на постељу, рас |
| орављајући да је ту „туђа мушка глава“ (слуга), извади недра и рече:</p> <p>— Тако ти ових неда |
| у Ћеат-Хане: мој син остане код куће са слугама.{S} Почех га пуштати с друговима, да није сам.{ |
| брзо и прибрано нареди да трчи с другим слугама по лекаре, тројицу да доведу, одмах... који су |
| рав.</p> <p>У конаку су људи: њен отац, слуге, кочијаш, роб дилавер, а у харему жене: њена баба |
| и ногама, ружаше Фатму.{S} Најпосле га слуге савладаше, узеше му нож па га уведоше у једну соб |
| ири човека: кафеџија с берберином и две слуге; а он као заклан, као храст оборен секиром.{S} Ма |
| страха, већ сама полете конаку, где су слуге.{S} Један истрча пред њу, и видев је гологлаву, о |
| се он и узе из џепа један нож да удари слугу.</p> <p>Робиње и слушкиње узеше да вриште, а мајк |
| „Алла’!“</p> <p>Око по ноћи послале су слугу по Џемала, и <pb n="163" /> он се није вратио.{S} |
| тећи.{S} Робиња примаше јела од ашчике, служаше господара и госпође, и двораше их с новим јелом |
| На велико изненађење свих, Сафет-ханум служаше Госпођу Аристид сама својом руком, шапћући јој: |
| или бар не скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш какав посао?{S} Са женом се не може ни |
| p> <p>Он само чује: „Па како би да си у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома тешко, заст |
| удадох се по слици...{S} Послаше га са службом у унутрашњост, где се упознадох с једном девојк |
| кад јој вереник дође из места где је са службом, код њих руча, код њих вечера, код њих спава: с |
| а, <hi>само због жена</hi> растурени са службом по Анадолији, и по овом нашем крају, где ће нам |
| с ногу; па пошто се мало одмори, оде на службу.{S} У повратку, купи најфинијег ратлокума, купи |
| радан, Осман је, пре но што је пошао на службу, и не виде.{S} Али, како се изненади, кад, враћа |
| теља је скоро отишао, оженив се и добив службу у Скопљу.</p> <p>Једно пролетње јутро, у кућу ње |
| , па се замисли.</p> <p>— Па нека иде у службу, у ћатибе, рече једна Цариграђанка.</p> <p>— Паш |
| после, зар је младотурцима лако доћи у службу?</p> <p>Све се ућуташе и узеше мислити шта ће.{S |
| лаве као... <hi>„Поређење <pb n="28" /> служи да означи сличност која постоји између две особе |
| пример Солуњанима више од пола столећа, служила је до пре неколико година, док се није почело г |
| је радила; у честитости је Солуњанкама служила за пример: црвенела је и кад се пред њом помене |
| ва.{S} По реду и честитости, та кућа је служила за пример Солуњанима више од пола столећа, служ |
| млада и мртва пијана чочека, па га узе служити мастиком: једну чашу сипа њему, једну себи.{S} |
| /p> <p>— Куда ? упита она радознало, не слутећи шта ће чути.</p> <p>— У Европу, рече тетка без |
| оришту, а једанпут у предсобљу; он и не слутећи да су у тим простим старомодним чаршафима оне т |
| не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да ме овде занима туђ живот зато што личи на мој. |
| мињала, и много те хвалила, те ова и не слути да нисте у љубави.{S} Ја ти пишем француски; а ти |
| оре, а једна другу помињу, те нико и не слути да нису у љубави; моја мајка хвали суту као пре.{ |
| су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила није да хвалећи њу, себе хвали; да волећи њену |
| е на друга врата, да је води оцу.{S} Ни слутила није да јој је син као заклан, као храст оборен |
| ана удавала, и да сам распуштеница?“ Ни слутила није зашто тејзе одлаже за доцније, док јој се |
| предала се вољи Божјој.{S} Нико није ни слутио да је она аутомат нових, и да је ућуткује нада, |
| е?“ упитах зачуђено, јер нисам могла ни слутити чим би ме могла обрадовати. „Ми испратисмо млад |
| да му кува од зове теј.{S} Ја сам такав случај видела у Скопљу, рече Фахрије, и све се засмејаш |
| позната...{S} Што сам срећна ја.. то је случај. „<foreign xml:lang="fr">Fort comme la Morte</fo |
| n="69" /> с њом не говори.{S} Је ли то случај или судбина?{S} Оне се воле, а сваки час се спор |
| еј, да је видиш?</p> <p>— После, онако, случајно.{S} Нарочито... биће је срамота.{S} А момче је |
| ети.{S} То је тако једна навика, да кад случајно који од наших момака изненада уђе у кућу, ја д |
| афу, да је не би познао отац, ако би је случајно срео.</p> <p>Једно предвече, мајке им не беху |
| већа дају случајно!{S} У њих ништа није случајно: о свему су мислили, размишљали њини људи, бру |
| ци име <hi>Ариф</hi>? „У њих ништа није случајно.“ И кад се Мадам Аристид и Мадмоазел Дарно окр |
| „Мурад-Џемал-беј чистио револвер, па се случајно ранио...“ Па похита сестри.{S} Она је била дол |
| прошло; само једанпут виде Фатму, и то случајно; све неће да је узнемирује, да је буди из спа, |
| деци имена драгога камења и цвећа дају случајно!{S} У њих ништа није случајно: о свему су мисл |
| ад опазила.“ И сва срећна окрене му се, слуша га, а после му казује шта је она учила и читала.< |
| о да нестаје, ишчезава.</p> <p>Стара га слуша и клима главом, и ако ништа не разуме.</p> <p>— С |
| а.{S} И Мис Блак се смеје, јер мисли да слуша себе.{S} И никад не заборавља како ју је ова нест |
| аш сан, идеал, Европљанин, Француз; она слуша кад он говори француски. <pb n="148" /></p> <p>— |
| га љубомора кад му се год учини да она слуша некога од оне двојице, док говори.{S} А она, и ак |
| и... не знаш шта је човек...</p> <p>Она слуша свекрву и мења се у лицу: како сад да не пости, к |
| етку можеш побећи без ичега.</p> <p>Она слуша Мерсију и смеје се, али јој смех не иде од срца. |
| ек је, својој драгој роб бива,“ него је слуша што га тера нешто из њега, чему он не зна имена.{ |
| он не зна имена.{S} Поред овога још је слуша: ако јој падне махрама, он јој је дохвати; ако хо |
| , раскопча јој гривне и хаљину...{S} Не слуша је што зна ово: „колико гора висока да је, преко |
| раду? говораше Фахрије-ханум, као да не слуша Арифу.</p> <p>Пашиница се болно осмехну, а Нурије |
| рију и кад немају од кога.{S} Џемал-беј слуша жене побуњене више од људи, и ништа не чује, јер |
| /p> <p>— Зар је то <hi>само</hi>?...{S} Слушај!...</p> <p>Уз капиџик се чу говор; неко говори, |
| не, старинско, али јој је нова душа.{S} Слушај, сине мој: ти си Фатми отац, али ти Фатме не поз |
| и неправедно увредила, опрости јој.{S} Слушај, кћери, ово су речи из Корана: „Човек је брз по |
| чи изостављајући узвик: „ааа“!</p> <p>— Слушај, сине.{S} Ти се дружиш само с људима, а ја и с к |
| з буквара: „Два уха, једна уста: двапут слушај, једанпут говори.“ Намучила се с неваљалцем, те |
| репте као у пламену, жене су задовољне, слушају грамофон или певају нове турске песме на старе |
| да жене јуре улицама откривена лица, да слушају дрске љубавне изјаве људи, а да их не примају у |
| дан, Ибрахим-Хасан-беј рече да треба да слушају лекара, да се Фатма прошета пешице.{S} Снаха му |
| Нене им чита персиске песнике, и оне је слушају расејано.{S} Одвојише се.{S} Говорише о хаљини |
| е могу пред свекрвом), гледају у беја и слушају га; он, обучен а бос, једном руком држи чибук, |
| су три нове из Цариграда, па радознало слушају разговор жена о женама и буне се на уређење хар |
| им, кад ми нешто говори мој муж, да га, слушајући га, гледам у очи с подигнутом главом: тек би |
| и француског.{S} И док се Францускиња, слушајући побуњене Цариграђанке, питаше, јесу ли то они |
| невесела:{S} Фатма ми је на њу.“ Жене, слушајући то, смеју се, што лаже.{S} Оне не знају да он |
| шир, њено европско <pb n="8" /> држање, слушајући њен говор, не шта говори већ како говори, фра |
| ре и младе почеле јести прстима ћутећи, слушајући једну арапску <pb n="73" /> арију коју је Фат |
| ефенди ? упита стара, обучена у чаршаф, слушајући снаху с чуђењем.</p> <p>— Нервоза, ханум, нер |
| /p> <p>— Али како си смела! рече ова не слушајући сестру.</p> <p>— А мени је било одвратно што |
| их домина“. „Маске!“...{S} Она уздисаше слушајући узвике енглеских жена.{S} И рече:</p> <p>— То |
| ећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слушала, довека би се држала с њим за руку, никад не би |
| у, књиге нарочито књиге.{S} Она би њега слушала не проговоривши задуго о љубави; али он, засиће |
| немо...{S} Ћути, трпи!“</p> <p>Фатма је слушала нену и изгледала је сасвим умирена.{S} Дође веч |
| нги...</p> <p>Босфор, о коме сам толико слушала од наших жена и читала књиге ваших земљака, ја |
| е да је то био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичним усхићењем једанпут кад су ишле каик |
| јој муж игра с туђом женом?!{S} Читам, слушам то као бајку „Царев син заљубио се у слушкињу“.{ |
| па поче гласно: „Шта!{S} Зар довека да слушам оца, и да га се бојим и удата, одавно жена, док |
| ватра...</l> <p>— Ја просто нећу то да слушам, викну Фатма и запуши уши.</p> <p>— <foreign xml |
| о!“...{S} Јуче оне тако говоре, а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је мојој ма |
| најлепши, сута ми причала.“ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та његова |
| р су јој дигли крпу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад се усправи, рече:</p> <p>— Било је сас |
| ече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гледате биоскоп; али по оним затуцаним |
| у историју.{S} Молим вас, хануме, да је слушате...{S} Ја се удадох за човека кога су ми моји из |
| , пошто рече: „Молим вас, хануме, да ме слушате.“</p> <p>— Ја сам се удала млада; удала сам се |
| обиња.</p> <p>Она, не затворивши књигу, слушаше...</p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушт |
| ове стрине с обележјем.</p> <p>Мајка га слушаше клатећи се, а кад он, весео, ућута, она, невесе |
| има, и где је било водоноша с ђугумима, слушкиња с ђувечима, трговаца с товарним магарцима, про |
| а у харему жене: њена баба, мајка, она, слушкиња, робиња њена другарица.{S} А врата што везују |
| ти, и ако јој срце не каза да је он.{S} Слушкиња отвори... њен отац!{S} Она устрча уз степенице |
| p>— Муж нам не сме у собу без питања, а слушкиња и робиња сме, рече Мирсаде.</p> <p>А Енглескињ |
| поврћем на магарцу.</p> <p>Једна млада слушкиња изнесе чинију и котарицу...</p> <p>Скоро ће по |
| одмах све поизотварах, да не осети моја слушкиња посетиочеве ми „надахнуте душе“ траг који је м |
| анцуски, и врло тихо, а једна радознала слушкиња непрестано је улазила и излазила.{S} После су |
| есна.</p> <p>Док су оне говориле, једна слушкиња је непрестано улазила и излазила, тобоже нешто |
| инови.{S} У нашу одају улази без питања слушкиња и робиња, а не може ући муж и син, нарочито ка |
| та; у дну софе спустише се робиње поред слушкиња дошлих са Солуњанкама.</p> <p>После многих тем |
| али, јесте, старој Ајше-кадуни, која је слушкиња у овој кући већ четрдесет година, прохтело се |
| кући сви су будни.{S} Клопарају нануле слушкиња, доноси се вода, узима се абдест, клања се.{S} |
| во пече; и првог дана свуд уза ме иђаше слушкиња, хришћанка, јер не видим куд идем; а кад код к |
| егова мајка и тетка чуче поред ашчике и слушкиња!{S} Фатме ни ту нема.{S} Хтеде да их пита где |
| и врата женама, мајци, тетки, робињама, слушкињама; слуга му доноси воде, ручак, вечеру; он оси |
| па није могао, а његовим <pb n="216" /> слушкињама дође смешно, те се гурнуше у једну малу собу |
| јер онда је била дете па није умела; са слушкињама је не као госпођа, већ као мајка, и Осману, |
| озно рече:</p> <p>— Кад ћемо смети рећи слушкињама и робињама: „Изиђите, имамо нешто да се разг |
| мо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак слушкињама кажемо „душо“ и „јагње моје“; чак робињама д |
| село отскакуташе у кухину, те казаше то слушкињама, и брзо, све се наредише око једног великог |
| ..</p> <p>Дете је било у приземљу, међу слушкињама, и неговала га је баба.{S} А кад му се загле |
| е у комшилук, где не престајаше весеље; слушкиње легоше, а Фатма с робињом сиђе у башту.{S} Мес |
| е виче, не грди сироту младу женицу.{S} Слушкиње и робиње нису разумеле како ју је назвао, али |
| ше, он викну строго, како не виче ни на слушкиње:</p> <p>— Шта је ово ?</p> <p>— Па ти видиш шт |
| ан-беј, његова жена и кћи, робиња и све слушкиње.</p> <p>Никад није оволико испољен садашњи тур |
| Чак му нема ни тетке, ни мајке, ниједне слушкиње.{S} И њему се срце следи, оно срце што се мало |
| чељад.{S} То је за мене тајна.{S} Ваше слушкиње и робиње и фамилијарне су, и између себе и сво |
| казала.{S} Пошто се нашли сведоци, наше слушкиње, да је завео девојку, он, по нашим закону, мор |
| ремљене су папуче, по њихову обичају, и слушкиње с робињом приђоше да их преобују, замењујући и |
| им прозором жене: нене, мајка, робиња и слушкиње.{S} И она оде међу њих.{S} Учини јој се као да |
| ивота изгледао мали.{S} Жене, госпође и слушкиње, дошле из Цариграда пре двадесет година, плака |
| светли празник Рамазан-Бајрам; робиње и слушкиње падале су с ногу.</p> <p>Дошао је Бајрам.{S} З |
| дан нож да удари слугу.</p> <p>Робиње и слушкиње узеше да вриште, а мајка, заборављајући да је |
| ри као у котлу: размилели се продавци и слушкиње, настаје спремање за ифтар.{S} После се иде на |
| S} Седме ноћи, ту су сви Фатмини, чак и слушкиње; људи су с Џемалом у конаку, жене у харему, гд |
| ре, осим Фатме: у соби сестре, у кухини слушкиње и робиње, али све шапатом, као да се боје да н |
| , чу од старе Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње већ четрдесет година: „Аман, Осман-беј, аман!{ |
| ђаурско копиле“ однесе у приземље, међу слушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p> <p> |
| ма код болеснице.{S} Да се потужи којој слушкињи?{S} Оне које су је очувале, умрле су; овима не |
| шише кесе и послаше им по једној старој слушкињи бакшиш.{S} Неколике средовечне бацаху једна др |
| љици, да се пресвуче и иде кући с њеном слушкињом, увек је у души осећала нешто неисказано тешк |
| ори : „Код Емине-тејзе с Ајше-кадуном“ (слушкињом).{S} Њему заигра доња вилица и потрча у кућу: |
| р домаћица од неког времена није држала слушкињу, да их не уходи..{S} Припремало се за Устав, з |
| ас пошто нас је исплатио по уговору као слушкињу, и што никад нисмо сигурне од — ортака?</p> <p |
| ам то као бајку „Царев син заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово ми и није чудновато.{S} И сад нам |
| Ја за младотурчина не бих удао ни своју слушкињу, а камо ли девојку што се од мога срца одвојил |
| војчицу од својих десет година, и једну слушкињу, с бошчицом: иду у хамам...{S} Као на крилима |
| ече, она угледа кроз прозор Ариф-тејзу: смакла с главе чаршаф и скинула пече, па се жури.{S} Св |
| в <pb n="209" /> потпоручник, распојас, смакнутих панталона, у папучама, без чарапа, у мундиру |
| и паде на траву.{S} Мачке се са смокве смакоше, и хтедоше да је ухвате; али ми их претекосмо.{ |
| и; њене атласке на врх прстију папучице смакоше јој се, а она их не узе, већ потрча у чарапама |
| ше, а Ариф рече :</p> <p>— Можда сам се смањила.{S} Истина, ја нисам мала, ја сам средња, као С |
| S} Зумбрит, Јакут, Ђул, Замбак, то јест смарагд, рубин, ружа, крин: да њини мужеви драго камење |
| о... „Боже, са мном као с другом!{S} Не сматра ме за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она ра |
| а, који од жене не прави љубазницу и не сматра је за ствар.{S} Ја сам сад срећна, али знам да с |
| ла непажња, али, напослетку, Енглескиње сматрају да на то имају право, за то и путују.. „Што их |
| ишта не пита, историју свога живота, не сматрајући Нурију за сестру (јер пред сестром не би све |
| нај један ноћни састанак у башти она је сматрала као походу душе души.</p> <p>Данас договор, су |
| ожалостим и грдно осрамотим?..{S} Ја то сматрам и за срамоту: да побегнем испред невоље као кук |
| није чула ни да постоје, а који су овде сматрани као књижевници.{S} Не усташе јој не што је сма |
| књижевници.{S} Не усташе јој не што је сматраху као друга, него што су јој већ учинили одликов |
| вереник.</p> <p>Она се наљути.</p> <p>— Сматраш ли ти моју кућу за честиту или не?</p> <p>Он се |
| и, то јест: пре но што ће се закопчати, смаче кошуљу и намаза груди, грло и врат мирисом од љуб |
| е за рад чу се пуцањ.{S} Она, несвесно, смаче папуче, па потрча као без душе...{S} Насред њене |
| —Шта ти је? упита Мерсије; али кад она смаче руке, уплаши се — била је бледа као смрт.</p> <p> |
| вамо,“ рече јој баба и с другог прозора смаче ћилим и отвори оба крила; а унука се опет подиже |
| а по лицу и омириса јој косу, па оде те смаче с једнога прозора фереџу и отвори оба крила.{S} С |
| о од уједа гује...{S} Зар пред харемима сме пољубити лепу девојку, и то Францускињу?{S} И њој н |
| у собу без питања, а слушкиња и робиња сме, рече Мирсаде.</p> <p>А Енглескиња прихвати :</p> < |
| а Фатма би рекла нешто, па не може, не сме, чини јој се, ако проговори заплакаће, па ће јој се |
| пред њом све говори, а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто велико, крупно.{S} Боже, кад чује |
| и јој одговара!{S} Грди је или...{S} Не сме прво Госпођичино; чита теткино:</p> <p>Скопље, 14 ј |
| >— Тешко оном ко има шта да оплаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној мојој пријатељици беше умр |
| их позвала да јој виде библиотеку а не сме од Солуњанака и Цариграђанке што не скида очију с њ |
| направи весело лице кад јој речеш да не сме у шетњу, прави се задовољна кад је очекивала францу |
| пита.{S} Оне не могу да говоре, она не сме...{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће |
| није било страх од ње мртве, кад она не сме код мртваца?{S} Али она се њој није чинила мртва, н |
| е највише, кјучук-ханум ?</p> <p>Она не сме рећи.</p> <p>— Кажи, око моје! вели Мерсије.</p> <p |
| } Читав час како се мучи да пита, па не сме.{S} Тек што би изустила, срце јој дође под грло, чи |
| је она с Осман-бејом... сама.{S} Па не сме даље. „Станите!“ виче мислима.{S} Насешће му крв на |
| ар стисне малу, белу, милу руку, кад не сме да је пољуби.</p> <p>----</p> <p>Гости су отишли; њ |
| ћи. <pb n="98" /> Где је брат, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi>Гром</hi>.{S} Али |
| Европи се сме с љубазницом, овде се не сме са женом!{S} Саме иду као..{S} У Цариграду свуд иду |
| чу воли.{S} Тејзе, ако теча неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да м |
| ше кћери, ни унуке.</p> <p>— Муж нам не сме у собу без питања, а слушкиња и робиња сме, рече Ми |
| едрасуде, старе, изанђале: с човеком не сме да седи ни савремена жена као ни она старинска што |
| </p> <p>— Како у Цариграду, кад тамо не сме да иде? рече пашиница.</p> <p>— Ах, да, рече Ариф, |
| /p> <p>Он се буни:</p> <p>— У Европи се сме с љубазницом, овде се не сме са женом!{S} Саме иду |
| шко нама!{S} До онолико док се с мајком сме купати у женском хамаму.{S} А после: „Хајде, сине, |
| {S} Тејзе, ако теча неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да му љубим |
| рече.</p> <p>— Али шта ћемо сад ?{S} Ко сме јавити моме зету? рече Ариф, и сети се мужа: њега И |
| ва претрну: „Зацело тетка умрла".{S} Не смеде истрчати пред њу, као други пут.{S} Кад Ариф уђе |
| нема.{S} Хтеде да их пита где је, па не смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбејазу и брзо рече:</p> |
| ин капиџик катанац, а мајка му ништа не смеде рећи, само је, са мном, крадом плакала.{S} Катана |
| пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је не смеде питати што је невесела.{S} Тетка се расејано с њо |
| идети.</p> <p>Ариф узе слику, али је не смеде погледати: ко зна какав је, можда јој није прилик |
| ва, уђе у своју собу.{S} Отац за њом не смеде!</p> <p>Не леже сву ноћ.{S} Ујутру посла по Ариф- |
| мир?“ она хтеде проговорити, па опет не смеде.{S} Он продужи пут, а робиња викну: „Аман, кјучук |
| ашан, у лицу црн као земља.{S} Ја га не смедох питати шта му је.{S} После... дознадох ..{S} Јед |
| ј првој прошевини: ни једно ни друго не смедоше ни сетити се тога. <pb n="145" /></p> <p>Отац ј |
| зову вас ваше госпође мајке.</p> <p>Не смедоше не отићи.{S} Пресвукоше се, принеше печа и обук |
| авир и енглески и немачки језик и једна смеђа Францускиња, Мадмоазел Дарио, гувернанта деце нек |
| ред њиховим гувернантама.{S} Оне су ову смеђу, експансивну Францускињу што пљеска играчици <pb |
| јчице! узвикну весело и узе јој мршаву, смежурану руку, јако притисну на њу своје чело, па је п |
| јој уста!{S} Као расцветана ружа.{S} Не смеј ми се: она је <hi>нова</hi>.{S} И долазила нам је |
| низ лице.{S} Кад би то видела Мерсије, смејала би се.{S} Али наједанпут, она се ућута... загле |
| лутке, лопте, скакала би, пљескала би, смејала би се а деца би била блажена и утркивала би се |
| то. <pb n="34" /></p> <p>Она се малопре смејала кад је видела лудога Соломона, а сад задрхта: ш |
| њој гукала, она је плакала, а ти си се смејала.</p> <p>13 новембра.</p> <p>Некад сам свирала с |
| ; ишла сам, гледала у прозор, па сам се смејала; чинило ми се, да тамо, у соби седе сакупљене т |
| тиа, да покрију главу.{S} На лицу му се смејала радост, а Ариф нестрпљиво рече:</p> <p>— Шта би |
| иза леђа.{S} Фатма је врло поцрвенела и смејала се једним смехом који је личио па плач.{S} Она |
| дознало. „Па.. ти знаш,“ рекла је она и смејала се. — „Ја не знам.{S} Кажи, молим те, каква?“ „ |
| ако је с њом врло често, Фатма се увек смејала на сваки њен енглески узвик, па сваку њену енгл |
| м који је личио па плач.{S} Она се тако смејала увек кад је врло узбуђена.</p> <p>— Па и ја сам |
| ку ситницу плаче, зашта би се други пут смејала.{S} Њена сестра, напротив, сад је говорљива, и |
| е чине невеште.{S} Како би се наше жене смејале кад би неко правио овакве погрешке говорећи тур |
| рекла „писао је тај и тај“, а све су се смејале; Фатма је љубила тетку више него икад, а оне тр |
| неким непознатим ханумама, а оне су се смејале, задиркивале је, и чудно је погледале.{S} Сутра |
| учили твоји учитељи, говорила је Ариф и смејале су се.</p> <p>— Али, мене не гризе савест: исти |
| еди, оно срце што се малочас слободило, смејало његовом страху.{S} Сиђе у <pb n="219" /> кухину |
| а их обнављамо!{S} Ко би чуо, од наших, смејао би нам се.</p> <p>— Ми не можемо уништавати стар |
| ле се веселе.{S} Оцу је било страшно, а смејао се, пружајући кћери руку, да је пољуби.</p> <p>. |
| и на снегу...{S} Немојте се, молим вас, смејати, кад сам ја оволико озбиљна.{S} Кад би нешто би |
| о великом јапанском лепезом, она се узе смејати како се деца смеју, зацењујући се. „Сине, погле |
| љинама.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј узе се смејати с неизказаним задовољством и кроз смех говораше |
| и пече на лице.{S} Ариф и нове узеше се смејати њеној забуни, и подигавши јој пече, бише дубоко |
| , ако проговори заплакаће, па ће јој се смејати сестра од стрица. „Зна ли турски овај Француз, |
| преко редова...{S} И наједанпут узех се смејати и плакати као луда, и овако млада и јака стегох |
| а, она заплака.</p> <p>Оне јој се узеше смејати што плаче.</p> <p>— Ја и да могу, нећу никад ви |
| а заусти да каже сестри, па се уздржа. „Смејаће ми се.“ Нађе разлог да би себе извинила што је |
| смо биле младе“.{S} Оне одобраваху то и смејаху се, а пашиница се бејаше променила у лицу и ниш |
| анум.</p> <p>Цариграђанке се непрестано смејаху, а она им, мало увређена, рече :</p> <p>— Што с |
| а, како не би умела ниједна глумица.{S} Смејаше се, испрекидано говорећи: „Па... <foreign xml:l |
| ђаурка тринаест година.</p> <p>Сафет се смејаше и мољаше је да се не љути: шали се, хтела је да |
| ако говори, не шта говори, па се смеје, смеје.. „Француски као Француз!“ шапће Мерсије; а Фатма |
| о да купи, промоли главу и искези зубе: смеје се на мене, и ја се насмејах на њу и рекох : „Што |
| евојке што изигравају у Еден-Театру.{S} Смеје се, кад <pb n="91" /> зна да је теби по вољи смех |
| ј се грохотом насмеја, како се никад не смеје, и рече:</p> <p>— А шта је било оно?...{S} За год |
| ин поче онако дрско да <pb n="92" /> се смеје.{S} Кад дође до прага окрете се, готово се сасвим |
| ака.</p> <p>— Плаче сад кад треба да се смеје.{S} Благо теби!{S} Сад ти живот има смисла, говор |
| о Азијатке.</p> <p>Гошћа престаде да се смеје и рече:</p> <p>— Ми смо <hi>нове</hi>, а оне су Е |
| само како говори, не шта говори, па се смеје, смеје.. „Француски као Француз!“ шапће Мерсије; |
| но. — „Из Стамбола,“ одговори она па се смеје. „Који из Стамбола?“ рекох ја. — „Пашић, ханумин |
| меје наш турски намештај!{S} На мене се смеје.{S} Како су нам веселе густе решетке!{S} Кроз њих |
| изговара исто као она.{S} И Мис Блак се смеје, јер мисли да слуша себе.{S} И никад не заборавља |
| га си отерана?...{S} А?...</p> <p>Он се смеје, а мајка му се стреса.{S} Камо да је она имала ка |
| дврискује, преврће очима, раскалашно се смеје, пада на колена, простире се по поду, уједа своје |
| ле?“ — „А ти си ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако си |
| и без ичега.</p> <p>Она слуша Мерсију и смеје се, али јој смех не иде од срца. <pb n="38" /></p |
| јер не може да проговори, а њена се кћи смеје, да би прикрила узбуђење и необичну радост. „Моја |
| ако се по многобројним собама и на софи смеје наш турски намештај!{S} На мене се смеје.{S} Како |
| .</p> <p>Сафет се насмеја како се ретко смеје, нарочито пред свекрвом и рече:</p> <p>— И сад то |
| ин сестрић," каже она, па се непрестано смеје.</p> <p>— Срећа! виче Мерсије радосно пљескајући. |
| ми се заруменело; а душа...{S} Говорим, смејем се, и певам...{S} О, кад угледам Солун и нашу ви |
| ти.{S} Са залеченим ранама ми живимо, и смејемо се, и волимо.{S} А ти, душо, имаш наду.{S} Трећ |
| султаније, проговорих.{S} Гледамо се и смејемо се: њене широке ноздрве играју као у Беле, наше |
| , мало увређена, рече :</p> <p>— Што се смејете, хануме?{S} У Старом Солуну, нарочито по нашим |
| Мерсије рече:</p> <p>— Туђим сузама се смејеш.{S} Грехота! па узе једну кесицу пуну хартија ка |
| ха! насмеја се Мерсије.</p> <p>— Ти се смејеш, а ја... не знам шта радим.{S} Мени се чини да б |
| ја се насмејах на њу и рекох : „Што се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, каже она |
| дошла, Јасмин-ханум !{S} Али како се то смејеш : „Ка!{S} Ка!{S} Ка!“, као кад какоће кокош!</p> |
| Фатма ми је на њу.“ Жене, слушајући то, смеју се, што лаже.{S} Оне не знају да он истину говори |
| е, хајде гостима.{S} Нурије-ханум каже: смеју ти се, и, наравно, криво јој је.{S} И после, све |
| епезом, она се узе смејати како се деца смеју, зацењујући се. „Сине, погледај овамо,“ рече јој |
| гледала и плакала.{S} Друге се свекрве смеју, а ова плаче.{S} Новима и Арифи нико није био бли |
| оде, оне друкчије седе, оне се друкчије смеју, оне друкчије говоре, оне друкчије изговарају<pb |
| учиниле, и треба ханумама да кажу, а не смеју, или као да очекују неку велику несрећу, која ће |
| Хамидова доба, европски образоване а не смеју с мушкима да говоре, европски очешљане и обучене |
| а проговорим...{S} Бојим се да ми се не смеју.{S} Ја француски знам, а пред њима, ја замуцкујем |
| томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се не смеју.</p> <p>— Кад помислим, слатка тејзе : ово је јав |
| су Цариграђанке на улици!{S} Улицом не смеју ићи са својима, а с туђима: раме уз раме.{S} И на |
| ну, пред њима је грамофон: пригушено се смеју, кикоћу се, јер чују домаћицу Ајше-хануму, њен гл |
| S} Све шију, тихо певају и пригушено се смеју, да не чују људи на улици: срамота.{S} У отворено |
| и један јасмин“.{S} А робиње се радосно смеју и гледају да је преваре да јој пољубе скут...{S} |
| анцуска, мисли и хода по соби нервозно, смејући се од радости што ће на далеки, давно жељени пу |
| врши, застиде се, и узбуди се.{S} Ариф, смејући се, рече :</p> <p>— Да те удамо за Џемал-беја?{ |
| аше, а хануме их гледају и погуркују се смејући се крадом; под оном смоквом седе десетину, пред |
| ом, кад је ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног дана, о |
| тну у недра, па правећи дубока темена и смејући се изиђе.{S} Фатма чита теткино писмо:</p> <p>С |
| о ништа не одговори, већ рече задовољно смејући се:</p> <p>— И да се не узмемо, ја бих био ипак |
| <p>— Као да си дошао с Ћабе, рече Ариф смејући се, улазећи да им каже збогом.{S} Они се застид |
| преступу, о греху, оним на шта она није смела ни помислити.{S} И врло дрзак, не осећајући према |
| Нурије-ханум дала Фатми, а она је није смела држати у <pb n="42" /> њиховој кући, него ју је о |
| е пао с душе један терет под којим није смела, из побожности и богобојазности, мислити ни на он |
| им Нурије-ханумина сестрића.{S} То није смела, због мене; јер он би мени подвикнуо: „Како то да |
| > <p>Она се насмеја.</p> <p>— О, кад би смела!{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а камо ли з |
| о јој лепо стоји башјорти !{S} И кад би смела од оца, она би га увек носила.{S} Али младеж на г |
| p> <p>— Ако се воле...{S} Боже, како си смела!</p> <p>— У дно салона, у куту, сву ноћ двоје наг |
| е па зајеца. „Како си смела!{S} Како си смела ноктима дирати рану у којој стоји крв још несасир |
| Верујем ти, очи моје, али...{S} Како си смела?!</p> <p>— Тако...{S} Као нас две, загрљени...{S} |
| д њих не жели ово?</p> <p>— Али како си смела! рече ова не слушајући сестру.</p> <p>— А мени је |
| ељом, и паде ничице па зајеца. „Како си смела!{S} Како си смела ноктима дирати рану у којој сто |
| Он је ноћас дошао доцкан, и ја га нисам смела питати где је био.{S} А он је љубоморан чак што с |
| ацело.</p> <p>— Зацело.{S} Никога нисам смела питати...{S} А кад сам то видела, ја сам се стала |
| о каже да пођем Солуном сама, ја не бих смела, не бих умела.</p> <p>Како је леп тај младић због |
| и, неискреност, сумња, ухођење: зар бих смела оставити писмо њима непрочитано? „Ко зна од кога |
| друштва, која ће организовати чим буду смеле.{S} Таквих скупова било је па више страна Новога |
| } Ја просто обожавам Донме, зато што су смеле.{S} Бар то није смелост бити муслиманка и ићи раз |
| је и воли.{S} Ни њени најрођенији не би смели ништа против њега рећи.{S} Он јој је дао оно што |
| бух за јело и снагу за одело? рече Ариф смелије него икад.</p> <p>— Шта ћу сад? викну он очајно |
| да је полудела, а она, решена на смрт, смело настави: „Ти си злочинац, и ја пљујем на лутке, н |
| зијом поменуо о љубави, а сад јој приђе смело, дрско...{S} Изгледаше као да су се бог зна откад |
| омишљам на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело рече: „Делила бих с четири ортака ствар — тебе, а |
| и никоме да ће ићи, она одговори брзо и смело: „Побегла сам од куће: нисам могла сачекати ортак |
| p>— Ти не верујеш, душо?</p> <p>— Каква смелост!{S} Не, ти збијаш шалу.</p> <p>Мерсија јој затв |
| удаји!{S} Сви се згрануше: откуд јој та смелост!{S} Мајка јој не би вређала њен бол тако брзо — |
| онме, зато што су смеле.{S} Бар то није смелост бити муслиманка и ићи развијена кроз град где и |
| о моје?{S} Шта ја више знам?{S} Истина, смем да идем пешке, смем да обучем јелдрме и да на глав |
| ?{S} Ја не смем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, али не могу: срамота ме.{S} Да зовемо Ариф-хануму |
| ше знам?{S} Истина, смем да идем пешке, смем да обучем јелдрме и да на главу метнем башјорти.{S |
| !...{S} А то... што си седела с мушким, смем ли да кажем неком? упита Фатма.</p> <p>— Смеш <hi> |
| ого бриге.</p> <p>— Ја опет волим...{S} Смем к њему.{S} Однећу му вечеру.“</p> <p>То рекавши од |
| за хаљину, а камо ли за мужа !</p> <p>— Смем, тејзе; јер, шта ми може?{S} Да ме затвори, или уб |
| лије, шта ћемо, ко да му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, али не могу: срамота |
| оштује, моју исмејава.{S} Не, ја чак не смем ни да тугујем, да плачем.{S} Сто пута си срећнија |
| н је сад само у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да да се не растуж |
| <hi>изнесена</hi>... а ја у ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуженик...</p> <p>Па |
| ло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не смем), већ по једној новој.{S} Развићу је, раскопчаћу ј |
| својим дететом.{S} За чим ја плачем, и смем ли да плачем?{S} Твоју тугу сваки поштује, моју ис |
| знале само за Коран.{S} Ову свету књигу смем да поменем по правом имену: абдеслија сам.<ref tar |
| д муж оком ми скоком, што без питања не смемо никуд, што се морамо вратити из шетње пре сунчева |
| ломи... виче да нема...</p> <p>Све није смео изрећи, и није смео да је види.</p> <p>— Јеси ли и |
| ухвати, убије: „Он њу...“ Не, даље није смео. „Станите!“ виче мислима.{S} Ако виде кога седог с |
| ...</p> <p>Све није смео изрећи, и није смео да је види.</p> <p>— Јеси ли икада помислио, зете, |
| <p>Нурије извињава себе:</p> <p>— Ко би смео говорити истину пред Громом?{S} Кад би он чуо, Еми |
| н је и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, очешљану и обучену, с цигаром.{S} Седам да |
| су старе, све верују у судбину, у <hi>к'смет</hi>.</p> <p>У овој кући, ноћас, као да је био как |
| о оно што му је писано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је в |
| ке ми је и од оца.{S} Све било, па... к’смет.</p> <p>Фатма чује да јој дршће глас, и осећа да ј |
| и није верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ После три дана опет их одазваше:{S} Рашиде-ханум |
| рком, поред тетке коју толико воли, она смете с ума братучеду...{S} Седме ноћи, ту су сви Фатми |
| дељу дана...{S} Кад се рашчује, он неће смети изићи пред другове: исмејаће га...</p> <p>И смисл |
| ахрије нервозно рече:</p> <p>— Кад ћемо смети рећи слушкињама и робињама: „Изиђите, имамо нешто |
| S} Исто као мене.{S} Не, не!{S} Ми ћемо смети много више пропагирати ту идеју тек кад узмемо ва |
| ка моја тетка!“ Бивало је тренутака кад сметне с ума Џемала, па кад се сети, чуди се: шта је од |
| е сећа да је овај живот пролазан, да не смеће с ума дан кад се свила и кадифа замењује с неколи |
| едела, осећала је оно што обично: да не смећу с ума људи да је она жена.{S} И са разбивеним срц |
| звецкање чампарама, пљескање длановима, смех, али пригушен, и тихо певање: весеље је у башти; р |
| ису баш стидљиве.{S} А њен глас, говор, смех!..{S} То је једна музика која ме просто опи, усхит |
| смо ли ми нове?“ Али какав је тај њихов смех!</p> <p>Последњих десетину дана, Џемал-беј је само |
| рвена си као зрели нар!“ и разлегаше се смех по одаји старе Шехназе-хануме.</p> <p>Сва срећна, |
| ејати с неизказаним задовољством и кроз смех говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што |
| ад <pb n="91" /> зна да је теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задовољити њен плач, на |
| ече Цариграђанка па се засмеја, али јој смех није ишао од срца...</p> <p>После додаде:</p> <p>— |
| p>Она слуша Мерсију и смеје се, али јој смех не иде од срца. <pb n="38" /></p> <p>Кад попушише |
| цариградски.</p> <p>Он удари у грохотан смех и рече:</p> <p>— Опрости, мајчице, али и тебе је з |
| опа, и весело тапшући засмеја се, а њен смех зазвони као сребрни суд испуштен на мраморно тле.< |
| мешало, чује се жагор и кикот, пригушен смех.{S} С минара Алаџа-Имарета разлеже се „Аллах екбер |
| ојави се луди Соломон.{S} Оне прснуше у смех и простреше се по трави, после затворише отворе и |
| gn> узвикну она весело па отвори себи: „Смех, песма“.</p> <p>— Благо теби! бићеш срећна, рече Ф |
| шали, па се опет закикота, зацени се од смеха, после рече:</p> <p>— Није ми до снаге било, Бога |
| /p> <p>А Мерсијина црнкиња се зацени од смеха, после рече:</p> <p>— Слатка кјучук-ханум, какав |
| n> понови домаћица а гошћа се зацени од смеха гледајући је у њене стиснуте вилице.</p> <p>— <fo |
| че узбуђено робиња; Фатма се загрцну од смеха, а Мерсије вели: „Лепе, али... плаве.“ — „Плаво ј |
| ха! ха! грохотом се он насмеја, као да смехом хоће да дозове мајку и жену.</p> <p>Оне дотрчаше |
| је врло поцрвенела и смејала се једним смехом који је личио па плач.{S} Она се тако смејала ув |
| и да кажем неком? упита Фатма.</p> <p>— Смеш <hi>само</hi> нашој другарици Ариф-тејзи.{S} Њено |
| јагње, ти си завијена као Арнаутка и не смеш пешке одавде донде.</p> <p>— Моја несрећа!...{S} А |
| о да горимо дођи, о ходи!</l> <l>Нек се смешају ватре пламене:</l> <l>Да нико не зна, да не пог |
| “ Турске жене не знајући зашто је дира, смешаху се на њу лукаво.{S} Она се попово наљути, али с |
| хануме праве дубока темена и радосно се смеше на њихове љубазне, пуне дражи и елеганције царигр |
| реченицу са „мајчице“.{S} А кад ућута, смешећи се од среће, она рече:</p> <p>— Не мисли тако д |
| какве су те две странкиње? упита Нурије смешећи се.</p> <p>— Лепе, нарочито Енглескиња: како са |
| ’!{S} Алла’!“, чему су се хануме чудиле смешећи се:{S} Мондије да виче:{S} Алла’!{S} За овим је |
| мо код пријатељица“, рече Фахрије-ханум смешећи се.</p> <p>— Само се једно бојим, опет поче Ари |
| о месечина, кад она улете и облете софу смешећи се на све жене, на младе у новомодним европским |
| жена“.{S} Ариф ју је гледала и тужио се смешила.{S} Њом овлада један неисказан скептицизам.{S} |
| ..{S} Зове се Мадам Ажил.{S} Говорљива, смешљива:{S} Францускиња...</p> <p>Ово ћеретање пашиниц |
| д тетке да просим.{S} О, та добра, мало смешна жена, све би ми дала!{S} И сад ми даје новаца, х |
| његовим <pb n="216" /> слушкињама дође смешно, те се гурнуше у једну малу собу да се исмеју.{S |
| et="#SRP19120_N23" /></p> <p>Фатми дође смешно, али се не насмеја.</p> <p>— Трећи пољубац у уст |
| обар.{S} Да пробамо.</p> <p>— Али то је смешно, рече Ариф ханум.{S} Уместо да уништавамо те зас |
| моје“.</p> <p>Али Францускињи ово не би смешно, јер она је сваки час са слаткоречивим Туркињама |
| е јести прстима.{S} Једнима је ово било смешно, другима не-естетично.{S} Европске фризуре, евро |
| положају како ју је сан затекао, гдегде смешном, раскопчане, с косама по јастуцима.{S} Ариф је |
| еје.{S} Благо теби!{S} Сад ти живот има смисла, говораше Мерсије чисто промењена.</p> <p>— Боже |
| </p> <p>Она се замисли.</p> <p>— Има ли смисла да идем на весеље кад је у породици туга?</p> <p |
| лас читати.{S} Никад ми овако није имао смисла почетак нашега муслиманског писма, као сад. „У и |
| и пред другове: исмејаће га...</p> <p>И смисли да то поправи, те набави пуномоћнике и сведоке.. |
| ека им свака реч уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ уздахнух ја дубоко, али јој на питање не одговор |
| — никад!{S} Ми ћемо поћи за некога кога смо виделе кроз решетке, виделе га први пут уочи венчањ |
| : јединица ти се испросила.</p> <p>— Да смо у љубави, госпођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, |
| атељеву кћер за свога сина, ми треба да смо искрени.{S} Ти знаш да се често појави рђав живот ш |
| училе стране језике само да се рекне да смо образоване или само ради стране лепе књижевности, в |
| /p> <p>Где сте ви, нове, што тражите да смо с <hi>људима</hi>...{S} Ако бисте волеле своје муже |
| неком харему.{S} Све старинско, као да смо негде далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, |
| лону, ми на софи: све смо виделе као да смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чуда не долази к себи.</ |
| ајдемо у ненину собу“.{S} Не рече: „Ала смо луде, па одатле га можемо најпре видети", а то поми |
| се, о њему...{S} Пробушиле смо зид, па смо гледале у сут-анино двориште: нисмо га виделе.{S} А |
| е, па јој је пријатно.{S} И сећа се шта смо све спремали за ифтар.{S} После смо почеле о љубави |
| (учини прстом по челу као да пише) кад смо на свет дошли, мора нам прећи преко главе.{S} Нисам |
| бих чула да је овамо дошао он.{S} Откад смо овде!{S} Њега нема!{S} Мерсије ми пише (преко једне |
| нила осамнаест година !{S} И ја.{S} Обе смо већ зреле девојке, јер смо Азијатке.</p> <p>Гошћа п |
| зом...{S} Бал у салону, ми на софи: све смо виделе као да смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чуда н |
| n Dieu!</foreign>... ви знате...{S} Све смо биле младе“.{S} Оне одобраваху то и смејаху се, а п |
| је по турски: на цео дан.{S} И говориле смо о Рамазану у мојој земљи.{S} Она се сећа час овога |
| разговарале се, о њему...{S} Пробушиле смо зид, па смо гледале у сут-анино двориште: нисмо га |
| шта смо све спремали за ифтар.{S} После смо почеле о љубави, али мени срећа затвара уста.{S} Мн |
| латка Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а она зове једну Јасмин, другу Замбак, рече робиња |
| чедо, па нас никад није било више: сви смо, Богу хвала, живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а |
| гуши — омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у бело, говори робиња и полази да отвори врата, јер |
| о, сине?!{S} Ти не мариш за нас.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, и снаха, и синовица, сви м |
| удаче! викну тетка ражљућена.{S} Одвели смо је оцу, пошто ти није више жена.</p> <p>— Секиру!.. |
| Доцкан је.</p> <p>— Нећемо ићи.. јавили смо...{S} Алла’!...{S} Дај да те закитим...</p> <p>Кити |
| о значи...{S} И још шта сам опазила: ми смо чистији од њих; ми се сваки дан купамо...</p> <p>Ја |
| раку сретнемо по заводника, а после: ми смо криве, и нема нам опроштаја...{S} Наши људи су...{S |
| .{S} Кад има Нурије, као да ја имам; ми смо једна крв, и ако нисмо на једном срцу лежале; ми се |
| ао која ми се чини веома паметна.{S} Ми смо нове, али су нам стари обичаји.{S} Према тим обичај |
| ја какву историја света не памти.{S} Ми смо то већ почеле, и ради те идеје као и ради Устава, н |
| Џемалу; с њим вечерај па спавај.{S} Ми смо позвате код Дервиш-бејових на ифтар, па можда ћемо |
| отерао пре но што је била.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не верујемо.</p> <p>— Ако х |
| >— Онда мени, ханум-ефенди.</p> <p>— Ми смо све чуле, и да се преудала, и да се оцу вратила... |
| рестаде да се смеје и рече:</p> <p>— Ми смо <hi>нове</hi>, а оне су Европљанке, Францускиње.{S} |
| о, Мерсије.{S} Нама је све готово, и ми смо несрећне.</p> <p>— Кад се понекад размислим како жи |
| и млади и имали рђаве навике...{S} И ми смо се опијали...{S} И од нас су тражили реч: ако се не |
| а који су пошли странпутицом...{S} И ми смо били млади и имали рђаве навике...{S} И ми смо се о |
| а срца, сине, нису испитивана, али и ми смо питане хоћемо ли, и ако смо знале само за Коран.{S} |
| е, Емир, што нам ти ниси јавила; јер ми смо пристале за једанпут.{S} И онда, била је вешта стар |
| у Скопљу, пропагатори светлости (јер ми смо у тами), новога здравог живота (јер сад нам је живо |
| Душо, срце, јагње, око моје“.{S} Ваздан смо говориле турски, и тако ми је слатко говорити матер |
| дих, и — све живо спава, тишина: доцкан смо легле, по харемском обичају.{S} О моја песма!...{S} |
| , али мени срећа затвара уста.{S} Много смо помињале Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Она, научила од н |
| а, али и ми смо питане хоћемо ли, и ако смо знале само за Коран.{S} Ову свету књигу смем да пом |
| шије дођу, да нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле, већ прво да узму абдест и да клањ |
| у ергелу и овце.{S} Знаш, Мерсије, како смо волеле кад се коси трава, па мирише, а ми се по њој |
| а другарица за толико година!{S} Колико смо се наразговарале!{S} Каквих смо се књига начитале!{ |
| „Гле Азијаде!{S} Она је Туркиња колико смо ми Францускиње.“ С њеног стола за писање Фахрије-ха |
| И ја.{S} Обе смо већ зреле девојке, јер смо Азијатке.</p> <p>Гошћа престаде да се смеје и рече: |
| ују чете“, и ја и моја пријатељица: час смо у Солуну, час у Серезу, сад у Битољу, после у Скопљ |
| га волим.</p> <p>Октобра.</p> <p>Јутрос смо устали рано, како нам није обичај, и он ме је натер |
| како се каже нашим језиком; но сву ноћ смо седеле и разговарале се, о њему...{S} Пробушиле смо |
| Колико смо се наразговарале!{S} Каквих смо се књига начитале!{S} Да нисам била с њом, ја не би |
| е, немој ми ништа тајно писати, јер још смо у <hi>старој</hi> Турској, где се писма „губе“.{S} |
| реса, грози, у срцу осети страхобу... — смождила би га.{S} А ништа му не рече, и због тога през |
| кајсијама, с татлијама и са слатким од смокава; па су и старе и младе почеле јести прстима ћут |
| : тице, цвеће, воће ; крај њена прозора смоква буди је, шушти, и час-по удари граном о отворено |
| ећа, у водоскок, у кипарисе око ограде, смокве и палме, у лимуне пред кућом и олеандре, који су |
| С терасе се виде минара, кућни кровови, смокве, одеандри, залив, и мало неба.{S} Сиђоше у башту |
| мокву, младић се успужа као мачак, а са смокве оде на зид и скочи као јелен: кроз мртву ноћну т |
| а прхну и паде на траву.{S} Мачке се са смокве смакоше, и хтедоше да је ухвате; али ми их прете |
| што провирује кроз сиве гране оне старе смокве.{S} Уморна, лежећи наузнак и гледајући у месец, |
| сеље је у башти; разгранали се нарови и смокве, дигли се у вис олеандри: под оним наром седе дв |
| уплаши, прхну, и уместо да падне на врх смокве, она паде на најнижу грану.{S} Мавиш и Памук, су |
| розор, паде на смокву пред кућом.{S} На смокви је стајала за дуго, па кад чу наш ход, она се уп |
| к, сутанине мачке, замаукаше и потрчаше смокви; она прхну и паде на траву.{S} Мачке се са смокв |
| ука!“... у кипарису над вашим кровом, у смокви с гранама преко тејзиног зида, у твом оцу, у ваш |
| S} У хладу су, под једном старом кривом смоквом.{S} На тешкој зеленој свили, златом, Фатма везе |
| огуркују се смејући се крадом; под оном смоквом седе десетину, пред њима је грамофон: пригушено |
| у други, и излете кроз прозор, паде на смокву пред кућом.{S} На смокви је стајала за дуго, па |
| груда земље...{S} Уз једну стару широку смокву, младић се успужа као мачак, а са смокве оде на |
| их.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За онога што онако рђаво изговара фра |
| тну на раме, а с рамена одлете на једну смокву; она узвикну „ааа!“ па јој засузише очи.{S} Посл |
| >Мало округло парче од једне врсте црне смоле.</note> <note xml:id="SRP19120_N81">То је страшно |
| hi> - кутија за <hi>саказ</hi>, то јест смолу из мастикова дрвета, коју турске жене жваћу.</not |
| све на зној; све се измешало, и мирис и смрад; све гуши, заноси, опија; очни капци отежавају, з |
| <p>Он ћути као да је онемео; она изиђе смрвљена.{S} По коју би цену сад пио?{S} Ни по коју.{S} |
| е тако говоре, а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је мојој мајци; она никад ни |
| његова бившег зета, и осталом, њему се смркаваше.{S} Кад муфтија ућута, он хукну.</p> <p>— Не |
| е од мртва мужа: нису више муж и жена — смрт их је раставила; а од жива: погазио је заклетву и |
| у махрами, сталне грознице, туга, бол — смрт.</p> <p>5 рамазана.</p> <p>О, ја, нова!{S} И мој ћ |
| но, ништа, због чега је некад призивала смрт, и чак мислила да сама себи живот одузме.{S} О, са |
| две и по године: на бегство Фатмино, на смрт Мерсијину.{S} И могла је чак отићи у собу где су ј |
| мислив да је полудела, а она, решена на смрт, смело настави: „Ти си злочинац, и ја пљујем на лу |
| обе би пристале и на одсецање косе и на смрт и на зближење и на пад...{S} Јер оне проводе живот |
| да у лицу, да је решена и на живот и на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти још не спаваш, Фатма?< |
| не познаде да је решена и на живот и на смрт.</p> <p>— Ти због тетке...{S} Спавај, она неће умр |
| собе један кипарис; и он је подсети на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се није сетила!{S} Скр |
| ки дан, јер својим уплашеним очима виде смрт.{S} Арифин муж отрча по лекара, и лекар брзо дође: |
| , па кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт начинила!{S} Увек је на њ мислила, од првог виђења |
| а, у болу како изгуби Џемала, призиваше смрт, а сад кад јој се чини да је дошла, она је се боји |
| руди, на покри рукама очи, — да не види смрт, јер се осећало да нам се она ближи.{S} А ја?{S} М |
| нет од ваше и своје Емир-Фатме...{S} Ни смрт моје мајке није ме више потресла од смрти моје мал |
| двојица, другови...</p> <p>Свекрва као смрт побледе, али се брзо прибра и рече:</p> <p>— Врати |
| погледа је, па кад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже као човек и рече:</p |
| аче руке, уплаши се — била је бледа као смрт.</p> <p>— Кога си видела?! запита је зачуђено.</p> |
| Срамота је, стидљива.“ Она је бледа као смрт, не диже очију с платна, везе, и ако не зна како в |
| <p>Нене оде унуци, која беше бледа као смрт а не плакаше: од страха јој сузе пресахле.{S} А а |
| e> <note xml:id="SRP19120_N73">Јака као смрт.</note> <note xml:id="SRP19120_N74">Ниједна мисао |
| ка; а црна густа коса уоквирила јој као смрт бледо лице.{S} За неколико часова очи јој чисто ут |
| се смрче.</p> <p>Кад је виде бледу као смрт, Фатма се препаде да не добије напад, те отрча по |
| пред Мухамедово рођење или пред његову смрт, већ за испаштање грехова у минулој години.{S} Уз |
| е подсети на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се није сетила!{S} Скрену сузне очи у нарове: мно |
| ила да ћу остати жива, па сам се бојала смрти, или, управо, било ме страх за живот, заврши, па |
| pb n="112" /> неко.{S} Сад је страх, од смрти, можда што је у гробљу, премда ниједна се и не се |
| мрт моје мајке није ме више потресла од смрти моје мале, добре васпитанице и пријатељице...{S} |
| на!“ Она дршће као прут, страх је не од смрти, већ од оне страшне речи <hi>бош</hi>.</p> <p>— С |
| И кад јој се чини да чује грозне кораке смрти, она се стреса, због тога се тресе, од страха да |
| воли.{S} Овако тужна, она у живот после смрти тврдо верује.{S} Али наједанпут, њој неко на ухо |
| у, оставља га: она верује у живот после смрти ..{S} Али, чини ми се, највише ме задржава од тог |
| рти...{S} Богу хвала кад рана није била смртна, а била је опасна.</p> <p>— Ханум-ефенди, Емир-Ф |
| } Суд му досуди — хвала му!... — уместо смртне казне или вечите робије — сургун...{S} У Арабију |
| а се са свима „халали“, опрости, јер — „смртни" су.</p> <p>Фатма је испрати до средње капије и |
| к, праштају се са свима: на пут ће, па „смртни" су...{S} У подне, Хасан-беј позва у конак мајку |
| дна мисао не може замислити, нити језик смртнога исказати.</note> <note xml:id="SRP19120_N75">В |
| рије оде Нурији.{S} Кад је Нурије виде, смрче јој се, јер она је чула да је и ова Цариграђанка |
| икад не заклиње у дете.</p> <p>Арифи се смрче.</p> <p>Кад је виде бледу као смрт, Фатма се преп |
| опет похита кроз она вратаоца, а њој се смрче: дошле оне три младе Цариграђанке, мора остати.{S |
| онај жар претвори у угаљ.{S} Сасвим се смрче.{S} Она се уплаши, и паде ничице.{S} Али одмах ус |
| м очима, и жели да се из овога слаткога сна никад не пробуди; држи њену руку у својој, и чини м |
| да се никад не пробуди из овога лепога сна: она је срећнија од свих нас, удаје се за човека ко |
| Како ће им бити кад се из тога дубоког сна тргну: да се не осете несрећне? да не проклињу оног |
| ели као снег...{S} Зар вам је остварење сна гробље ?{S} Зар нисте могле...</p> <p>Ариф-ханум ст |
| каже Солун, град где су је пробудиле из сна од опијума датог муслиманкама пре толико векова — з |
| све је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешто пре ње тргло, пробудило, и она тада ч |
| ло верско лудило.{S} А она као да се из сна трже, остави ђинђухе и сасвим трезвено рече: „Нема |
| ?</p> <p>— А, беј, красно: машалла’!{S} Снага ми дршће од радости.{S} Док си се ти с госпођом м |
| кад су виделе да није он, враћала им се снага, моћ, могле су ићи за мајкама полако.{S} Кад су с |
| ко; и у мени сваким часом јача и воља и снага...</p> <p>Иначе, овде је теже но у Солуну: турске |
| постолицу, мисионарку, и јача ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи извести |
| век!...{S} Она хтеде бежати, али немаде снаге да устане, и хтеде викати, па, као у сну, не мога |
| те: „То није за жене.“</l> <l>С физичке снаге у поносу своме</l> <l>К'о са својином поступате с |
| ено...{S} Ако је старије те има моралне снаге, шта ће ако нема средстава?{S} У мене су средства |
| ми да устане, да се правда, па немајући снаге, јаукну и паде онесвешћена.{S} Родитељи ништа не |
| за Пророком, испустила сам, и ја немам снаге да је подигнем, јер немам срца за њу.{S} Ја нисам |
| смеха, после рече:</p> <p>— Није ми до снаге било, Бога ми!</p> <p>А Фатма отвори мило писмо и |
| И побледе.{S} Јаком вољом прикупљала је снагу за довде.{S} Сад јој се учини као да ишчезава.{S} |
| да поштује ону што јој је мужа родила и снагу му дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад п |
| >— Тако ти ових недара што те одојила и снагу ти дала, баци нож!</p> <p>Сви заплакаше, чак и „т |
| кћи има и душу, не само трбух за јело и снагу за одело? рече Ариф смелије него икад.</p> <p>— Ш |
| вата вртоглавица.{S} Не чувају ту своју снагу за просвећење масе, за хумана и културна женска д |
| се не сети, да он, горд на своју мушку снагу никад се не би понизио да дигне руку на жену.{S} |
| х гледала Џемала, и добивши натприродну снагу, својим нежним рукама ухвати решетке, повуче их, |
| м нашу Фатму хвалила нашем Џемалу, њену снагу и њену душу; а он, мушко као свако мушко, <foreig |
| дставама Ариф понова исцрпе сву моралну снагу, и клонувши на узглавље, склопи очи...</p> <p>... |
| и на оно што јој је исцрпло сву моралну снагу и изазвало овакву живчану кризу.{S} За две недеље |
| Како побледи, ја се препаднем да је не снађе оно ономадашње чудо.{S} Што сам се препала!{S} Јо |
| и сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ово снађе пре молитве: да се молитвом умирите.{S} Молите се |
| ити законске одредбе?{S} Видели му тело снажио, младићско, па као да ће му по табанима дегенеке |
| наједанпут, изненада, једним страсним, снажним, мушким пољупцем пољуби је у уста, а она се сад |
| е до ваше одаје хука и кад чујете јако, снажно било једног великог европског града, где су жене |
| ту и свако предвече немирно, ударало је снажно и ритмично у обалу, у зидове толиких лепих кућа |
| , закрченог светом, где је море ударало снажно и ритмично, и запљускивало пеном кола, као да по |
| Суд, да тврдо верује да човека у животу сналази само оно што му је писано кад се родио. „К'смет |
| и у један свој везен јаглук, и метну га снаси на табане.</p> <p>— Да зовемо доктора? рече Осман |
| ако умре!{S} О, ако умре!“ Она се овој снаси врло радовала, већ неколико дана била је као на с |
| атова деца...{S} Цео Солун зна да је он снаси и девер и муж...{S} И цео Солун зна да је она, та |
| де мало, па изиђе...{S} Отишавши у собу снаси, она исцепа башјорти са своје главе и зави јој ра |
| ро, што се бојимо?{S} Не може нас друго снаћи до оно што је писано“.{S} Мало па обе устану, оти |
| не ухвати: срце ми рече да ће ме нешто снаћи.{S} Послах роба по сина...{S} Нашао га, с другови |
| огама сви: кћи, синови, жена:{S} Фатма, снаха му, не устаде.<pb n="250" /></p> <p>— Емир-Фатма- |
| тина, али пуна: родитељи, брат, сестра, снаха, братова деца...{S} Цео Солун зна да је он снаси |
| ница, дочека снаху на ногама с јенђама: снаха јој направи „од земље темена“, с дувком на лицу, |
| бадача снаху.“</p> <p>— Каква снаха!{S} Снаха му је за текију, виче Ариф.</p> <p>— Па шта још, |
| и, не пођоше за њим као други пут...{S} Снаха му бејаше у једној соби с улице, шијаше нешто.{S} |
| лекара, да се Фатма прошета пешице.{S} Снаха му се зачуди, а жена се чисто уплаши: како ће њен |
| е части румену јабуку — свађа.</p> <p>— Снаха му није у тој кући.{S} Зејна не опада...{S} Она ј |
| „а има подбадача снаху.“</p> <p>— Каква снаха!{S} Снаха му је за текију, виче Ариф.</p> <p>— Па |
| S} И цео Солун зна да је она, та његова снаха, јетрве опадала, зато он...{S} Кад умре овај јадн |
| е позадуго, и Зејне-ханум, Осман-бејова снаха и жена није ни помишљала на њен раскид.{S} И ако |
| ла.{S} Утрча у собу где јој лежаше нова снаха.{S} Да се није тресла, она би помислила да је умр |
| телаковић.{S} Јер, на пример, чим твоја снаха, опрости, забремене, твој син одмах стаде мислити |
| е би дала да јој други помаже, али њена снаха је њен син, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије |
| унука, и крила је од свакога, чак и од снаха, и од синова, своје деце.{S} Она ока не суши за њ |
| <p>— Ти тераш шалу, госпођо мајко, рече снаха поцрвеневши, па залупи врата и изиђе.</p> <p>Овај |
| .{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не дође.</p> <p |
| Он је још обилазио око куће где му живи снаха као покајница.{S} Од „поштених" пријатељица нијед |
| туђио, он узе вребати прилику кад ће му снаха код куће бити сама.{S} После му се учини да од то |
| и мати и син узеше пити кафу уз дуван, (снаха пред свекрвом никад не пуши).{S} И поче се разгов |
| епријатељ; ако буде, није лепо.“</p> <p>Снаха поћута, па рече:</p> <p>— Не могу, није да нећу.< |
| су најрођенији род.{S} То је свекрва са снахама и унукама, мајка Ибрахим-Хасана и Исмаил-Ахмеда |
| — Мужде! узвикну стара опет, кад угледа снахе.</p> <p>— Зашто мужде, госпођо мајко? рече Сафет |
| огледима што почивају на лицу њене лепе снахе осетиле нову муслиманку, пробуђену турску жену, и |
| к се није почело говорити о вези између снахе и девера...</p> <p>Пре деветнаест година, Али-Раш |
| и лепо једну женску антерију од цица, а снахи дала да јој сашије једне беле гаћице, женске а ка |
| од узбуђења јецала а нити је додирнула снахи дувак ни косу, као да је била нека грешница, па д |
| шко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, госпођо мајко!“ |
| ињу примио...“ Отићи ћу јој ја, госпођо снахо.</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бог да, госпођо ма |
| у, коме да јаве?</p> <p>— Јави, госпођо снахо, и свом пријатељу: јединица ти се испросила.</p> |
| мајко?</p> <p>— Сестра по души, госпођо снахо.</p> <p>Сафет се насмеја како се ретко смеје, нар |
| иће се...{S} Обуци му се, чедо, госпођо снахо.</p> <p>Она, сва срећна, одскакута да му се обуче |
| нцускињама.</p> <p>— Није чудо, госпођо снахо :{S} Францускиње су јој сродније по нарави, по св |
| е и наставља:{S} То је младост, госпођо снахо.{S} Кад умре сирота Назире-ханум, Халил-беј, њен |
| рити с Нуријом“. — „Откуд знаш, госпођо снахо?“ — „Срце ми каже, госпођо мајко“...{S} Слатка мо |
| приче, госпођо мајко.</p> <p>— Госпођо снахо, ја вам нисам казала крај те приповетке.{S} Крај |
| ца се сад трже и рече:</p> <p>— Госпођо снахо, чедо, једва једанпут...{S} Ја сам ти казала, ако |
| ошчице и пева, а нене је пита: „Госпођо снахо, шта те је на песму окренуло?{S}" Она јој одговар |
| {S} Мајка ми невесела, а нене: „Госпођо снахо, ти не можеш без Нурије-ханум, познајем.{S} Годин |
| pb n="236" /> кад једном рече: „Госпођо снахо, хоћу да се женим — тражите ми девојку“.{S} Поред |
| све три скинуле чарапе...{S} И стара са снахом отклања (а унука јој клања само о Рамазану, као |
| ђи сутра.{S} Хоћу да говорим са сином и снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде, а син мајци рече: |
| } Свекрва, цариградска пашиница, дочека снаху на ногама с јенђама: снаха јој направи „од земље |
| сет.{S} Он луд“, вели, „а има подбадача снаху.“</p> <p>— Каква снаха!{S} Снаха му је за текију, |
| ак...{S} Лепа пашиница заплака кад виде снаху — први пут је виде, па је стеже и метну своје узд |
| вај јадник (брат му је јектичав), он ће снаху узети, а може: млађи је од брата.{S} И она лепа, |
| пита стара, обучена у чаршаф, слушајући снаху с чуђењем.</p> <p>— Нервоза, ханум, нервозно лупа |
| а зовемо Ариф-хануму.</p> <p>— О, њу би снашло оно њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Него да по |
| и гологлав!...{S} И с тога муфтија поче снебивајући се:</p> <p>— Опростите, Нурије-ханум, али ј |
| епа али врло бела, као да је јектичава, сневесели се.</p> <p>И на енглеском језику отвори се го |
| екаше петли на седалу, и турске жене се сневеселише: промениће се време.{S} А по турским махала |
| еше „да га не заноси глава већ срце“, и сневеселише се.</p> <p>— Алије, Алије, шта ћемо ?{S} Се |
| ви као да је доле свучено небо.{S} Први снег.{S} И она се овом живописном, веселом сликом разве |
| децембар увелике, још није пао ни први снег.{S} У ову зору обелеше кровови и улице.{S} Својим |
| .{S} Мерсије је вечерас бледа, бела као снег, обучена у врло загасито зелено као кипарис, симво |
| Коса му црна као гар, антерија бела као снег; без појаса је, са широким скутовима као жена; чар |
| се трже: њена нене, сва у бело, са као снег белим муслином преко косе, — чита Коран...{S} Утрч |
| е се лекар гледајући чежњиво у њене као снег беле груди.</p> <p>— Први пут је била за Мурад-Џем |
| у, која у црнкињиној руци изгледаше као снег на угљу: робиња принесе својим устима ханумин кажи |
| мртвачких сандука — платно се бели као снег...{S} Зар вам је остварење сна гробље ?{S} Зар нис |
| ница му као угљеном направљена, бео као снег, обрве му и трепавице црне, а очи плаве као... <hi |
| ом, која показа оба реда зуба белих као снег, насмејавши се на Ариф-хануму.{S} То је Мерсијина |
| е према месечини као да је направљен од снега, и уђоше, не лупајући халком на капији..</p> <p>Н |
| алива им се учини широко поље покривено снегом, а од кућа и џамија велика шарена <pb n="17" /> |
| ј свили, а уснице као два млаза крви на снегу...{S} Немојте се, молим вас, смејати, кад сам ја |
| дили!</p> <p>У свитање, по танком сухом снегу зачу се ход, и мало па тупо одјекну звекир на кап |
| и мало па се изгуби у каквом сивом или снежно белом облачку.{S} Влага, мирише земља и дрвеће.. |
| кад се море на месечини бели као какво снежно поље, оне су из његових дубина чуле „некакав гов |
| о лепог, а који траје тако кратко, и не снива се двапут.</p> <p>Данас је петак.{S} У Нурије-хан |
| засмеја, као малочас, јер зелен калпак снивала је често, и увек јој нене рекла да ће се удати. |
| сам, нене, зелен калпак.“ — „Ако си га снила онако, радоваћеш се — зелено.“ — „Снила сам га на |
| у житу, па поче да прича свекрви шта је снила: као дошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале гов |
| ања њега: он као на јави, никад га није снила овако.{S} Кад устаде и спреми се, пође по кући; б |
| а се брањаше, и рече: „Ти си нешто лепо снила, зато си тако весела". — „Снила сам, нене, зелен |
| о никад нисам видела, нисам га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S} А |
| , али за колико?...</p> <p>Јуни.</p> <p>Снила сам да је Мерсије заљубљена у њега, па сам љубомо |
| то лепо снила, зато си тако весела". — „Снила сам, нене, зелен калпак.“ — „Ако си га снила онак |
| снила онако, радоваћеш се — зелено.“ — „Снила сам га на глави." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, |
| ранцуски, опијаше се и сањаше чудновате снове: да је човек, муж те њој миле странкиње.{S} А пош |
| а бела платна.{S} Па на што су јој њени снови?{S} С ким ће да их оствари?</p> <p>Сутрадан, у ве |
| р-Капије у чаршију која спаваше дубоким сном, и одвезоше се близу мора, у <hi>Хотел д'Англетер< |
| ремирало, али није умрло.{S} Они златни снопови са сунца падају на богате екипаже солунских бог |
| нцу што је бацало зраке читавим великим сноповима: то су били сватови с момачке стране, јенђе.{ |
| оћ...{S} Синоћ, прексиноћ...</p> <p>— У сну?</p> <p>— На јави.</p> <p>— Како?</p> <p>— Преко зи |
| е сам спавала.{S} Младост сам провела у сну.{S} Или, управо, младост ми је дошла позно као позн |
| се никад не би досадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би се пробудила, с |
| росто никад нисам видела, нисам га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S |
| ге да устане, и хтеде викати, па, као у сну, не могаде...{S} Робиња се не миче, а она изненада |
| другом покри лице...{S} Ово учини као у сну, у незнању...{S} И он се увуче у луг и паде у траву |
| их руча, код њих вечера, код њих спава: соба му до собе вереничине...{S} И ова мајка, вели Ајше |
| кренуте југу падају ничице и устају.{S} Соба је из дворишта; на прозорима нема завеса, те је ме |
| широм отворени.{S} Да је ово девојачка соба, види се по силном мирису и по многим инструментим |
| јрам није, а мени је Бајрам; наша ми се соба чини као џамија пуна кандила, од сваке књиге по је |
| о...{S} Ја сам му жена.“ Мени се окрете соба.{S} Она ми поднесе под нос сирће од руже, и њиме м |
| гим инструментима за свирање; да је ово соба савремене муслиманке, <hi>нове</hi>, како те савре |
| ф-тејзе, нежно им виче: „Ууу!{S} Колико соба мирише!...{S} А како и не би, кад је у њој: бела р |
| ци.</note> <note xml:id="SRP19120_N100">Соба за рад.</note> <note xml:id="SRP19120_N101">Побожн |
| ени је лепа.{S} Како се по многобројним собама и на софи смеје наш турски намештај!{S} На мене |
| фама, ћошкама, терасама и баба-фингама (собама на тавану), и црни дилавер у рединготу, крутој о |
| к, па их је целивала, и отишла уз врата собе где јој спавају родитељи, али се брзо измакла и из |
| <p>Ариф је данас имала напад.{S} Насред собе застрвене црвеним ћилимом прострта је постеља, и о |
| улренгијин чаршаф и тихо изиђе из своје собе.{S} Прошавши кроз предсобље, без шума, она се заус |
| урске куће, и одвела је до једне велике собе где су на миндерлуцима, на шиљтетима лежале, мртве |
| ика лимуна, под прозором њене девојачке собе један кипарис; и он је подсети на смрт, а у гробљу |
| а потрча као без душе...{S} Насред њене собе сеђаше Џемал, без капута, раздрљених груди, одакле |
| магазина, на столице донете из Фатмине собе: ниско не могоше сести због корсета; у дну софе сп |
| ице рукама, па се врати и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже |
| а из његове куће, чак ни из ваше брачне собе.{S} Ти треба...</p> <p>Она прекиде робињу и рече:< |
| {S} Остаде дуго, а кад отвори врата, из собе се осети мирис изгореле хартије...{S} Она задовољн |
| де.{S} Али још није била ни до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Она, несвесно, смаче папуче |
| рећна.</p> <p>Он се из куће не миче, из собе не излази, те цела кућа осећа да овде има муж и же |
| /p> <p>Фатма пољуби писмо, па истрча из собе и пољуби нену у руку и рече:</p> <p>— Аман, нене, |
| дочекује и испраћа, не стиди се кад из собе изиђе сва малаксала од његова миловања, на лицу и |
| се потужи.</p> <p>То рече, па изиђе из собе чисто посрћући.</p> <p>Он обуче своју белу антериј |
| брирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој соби за одмор: л |
| страст да је има.{S} И чим она пође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме... |
| p>То рекавши, устаде с дивана и пође из собе.{S} Висока, мршава, сва бела, на плећима јој се по |
| е је беј убити што је крила и побеже из собе.{S} А плаховити Ибрахим-беј викну на кћер:</p> <p> |
| нутно заборави с ким иде!{S} Ишла је из собе у собу као да некога тражи да му каже, седала је у |
| анете њом, оне и не опазише да им је из собе нестало једне другарице, најмлађега „начелног приј |
| ханум, кључ! па изгуравши две сестре из собе, закључаше врата.</p> <p>— Аман, цела кућа луда! у |
| е јој рече да легне, и пошто испрати из собе Османа, затвори шалоне, нареди да се по кући иде у |
| зме језик, а ове жене!...{S} У соби, до собе где спавамо, где сам ја лежала сва уплакана у помр |
| д њих вечера, код њих спава: соба му до собе вереничине...{S} И ова мајка, вели Ајше-ханум, црв |
| оворио или прелазио<pb n="256" /> преко собе...{S} Чак и херој, млад, леп, пун поштења и узвише |
| и је било неугодно: срамота ме да преко собе пређем, чак и да проговорим...{S} Бојим се да ми с |
| устају кад се пева, да не прелазе преко собе кад се плаче.{S} Енглескиња је час-по нешто бележи |
| ена, не знађаше шта ради те побеже удно собе, ту чучну, метну руке на лице и заплака.</p> <p>— |
| огледа у стихове из корана.{S} У својој соби омилова погледом свој пијано, своју библиотеку, кр |
| собе да је потражи, и нађе је у својој соби за одмор: лежи на миндерлуку, с чаршафом, ничице; |
| рупама.{S} Вечерало се у једној великој соби са улице.{S} А каквих јела није било!{S} За једну |
| ди..{S} Отклањаше сабах, у оној великој соби без завеса, па се гошће завише и пођоше кућама.{S} |
| чуше звучни мушки гласови.{S} У великој соби селамлика<ref target="#SRP19120_N79" />, иза једне |
| ађе Фатму.{S} Она бејаше у једној малој соби из дворишта.</p> <p>— Ти си љута? пита наједанпут |
| ад је постила дететом; спавала у једној соби с хришћанком, а постила!...{S} Она на серџадету кл |
| руги пут...{S} Снаха му бејаше у једној соби с улице, шијаше нешто.{S} Кад њега виде, осети шта |
| варане су све шалоне, а на једној њеној соби из авлије, где нема шалона, навучене су густе зага |
| S} Седела је по читаве часове у нениној соби, гледала кроз кафез: свет, али нема њега. „Да није |
| сли и због тога скочи.</p> <p>У нениној соби седеле су позадуго.{S} Што би људи и жена из те ул |
| м и олеандрима, у једној великој чистој соби, седеле су младотуркиње, све Цариграђанке, чиновни |
| ога да молим, зато што вас није у нашој соби.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које би се дете молил |
| отаџбина је Француска, мисли и хода по соби нервозно, смејући се од радости што ће на далеки, |
| а! ха! ха! — и крупним корацима пође по соби; један крај горње усне подигао се, те му се виде б |
| <p>Она слеже раменима и поче ходати по соби.</p> <p>— Иди, тејзе, моли мога оца за венчање! ре |
| , па га намести на главу и пође тако по соби, — врача: да опет добије тако мило писмо од миле Г |
| у свакој ситници на столу, у свачему по соби, нађе њу, и зајаука, па, посрћући, побеже одатле к |
| прво метнух на главу па се прошетах по соби, после га узех на глас читати.{S} Никад ми овако н |
| p> <p>У <hi>мусафир-одаји</hi>, то јест соби за госте, не беше ништа турско, само један врло ма |
| шћа још радозналије.</p> <p>— У кући, у соби...{S} Седела сам с њим, код његове тетке.</p> <p>— |
| ам се смејала; чинило ми се, да тамо, у соби седе сакупљене турске жене и једна пева, пева...{S |
| сим Џемала, и сви говоре, осим Фатме: у соби сестре, у кухини слушкиње и робиње, али све шапато |
| и је молитва за душу Емире и Мерсије; у соби где су јој европске књиге, пуно је турских жена, п |
| људима узме језик, а ове жене!...{S} У соби, до собе где спавамо, где сам ја лежала сва уплака |
| бу, али не леже.{S} До поноћи је била у соби сасвим сама, а отац јој је још седео на софи и пуш |
| у.{S} Она, висока, једва се усправила у соби пуној раскошно обучених жена, а не седа него стоје |
| онда суфур и — пост.{S} Свуче се, па у соби са затвореним шалонама леже — сама.{S} Око подне, |
| уговима...{S} Иди на ваздух...{S} Све у соби, толико време, па си побледео... и ослабео си...<p |
| кријући се.{S} Али он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, већ доле : њену месту ок |
| ошто гошћа отиде, она гледа да остане у соби сама, да мирише јастук на који се та страна жена н |
| е била прерушена Нурије.{S} Она се ни у соби не разви.{S} Обе су говориле с Фатмом француски, и |
| четрдесет година, прохтело се да пуши у соби где јој спава ханума, где ја почех песму... <pb n= |
| ји их је пробудио?...</p> <p>Била сам у соби с домаћицом; та моја рођака је из срећног Аблул-Ме |
| нису саме.{S} Ђулренги је непрестано у соби, седи и пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово не |
| е у собу младенцима.{S} Они су обично у соби где је Мондије-ханумин <foreign xml:lang="fr">bure |
| ерсије с белим муслином на глави, јер у соби су два човека пред које она „не излази“, Фатмин те |
| а у собу „уђе и мирише мај“...</p> <p>У соби наста грљење и нежно притискивање лица на лице, пљ |
| ва онако!...{S} Посрћући приђе уз једна собна врата, и грувајући у њих песницама и ногама, ружа |
| сти на ивицу једног шареног сандука, уз собна врата, јер није могла да стоји.</p> <p>Дисала је |
| не рекавши ни речи, испрати га само до собних врата: даље је ноге нису носиле.{S} И учини јој |
| у познату тегобу, затвори очи...{S} Око собних врата неко зашушка; она се трже; врата се већ од |
| стогодишња кћи вратила се из шетње и за собом довела младића; и та мајка није се на кћер наљути |
| и сутра ништа.{S} А какву је борбу сама собом издржала прошли пут!{S} И то само због тога што Ф |
| {S} Шта, душо?{S} Ја, себична, занесена собом, не мислих на тебе.{S} Али, не, немој ми ништа та |
| о некад.{S} Побеже из кафане, вукући са собом свој терет; па пође за једним лепим високим Турчи |
| аљеним фењерима, кикоћући се, јер су са собом довеле „мушко“, једног младог, врло лепог Турчина |
| и с тога јој се чини да је он диже над собом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi>човек је старији</ |
| е видевши га изненада, близу себе, пред собом, после толиког времена, она се заборави и засмеја |
| ошле из Цариграда, с кћерима, које међу собом говоре енглески, по новој моди, јер француски је |
| неочекивано поквари.{S} Осећали су међу собом нешто што их раздваја, удаљава, туђи.</p> <p>А па |
| тма одлете на баба-фингу, <pb n="61" /> собу на тавану, да одатле гледа ту страхоту и лепоту — |
| још жешћи, и неописана љутина, јер види собу једну: ту је она с Осман-бејом... сама.{S} Па не с |
| и шта ће.{S} Дим се колутао и испуњавао собу.{S} Најпосле Нурије прекиде ћутање:</p> <p>— Мој п |
| , ћутећи, седела и размишљала, тужна, у собу улете једна енглеска девојчица, данас дошла у Турс |
| видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла, и чак не могу |
| викиваше Фатма ван себе од радости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада жена, |
| овори један њен слуга.</p> <p>Носе га у собу, полажу га на постељу, раскопчавају га, трљају га, |
| топло те су сви прозори отворени, да у собу „уђе и мирише мај“...</p> <p>У соби наста грљење и |
| врата с подмазаним шаркама и погледа у собу, у помрчину направљену од фереџа и ћилима као уз Р |
| ини ми се, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, миловала бих њег |
| чиним, па прошапта: „Не ту!“ и похита у собу на тавану, на баба-фингу.{S} Одатле се види све мо |
| и Нурије полете ка капији, а пашиница у собу, где спаваше Фатма; чучну крај њене постеље, надне |
| преко косе, — чита Коран...{S} Утрча у собу, весела, и одмах седе да одговори на писма.</p> <p |
| сане косе.{S} Била је легла.{S} Утрча у собу где јој лежаше нова снаха.{S} Да се није тресла, о |
| сто да је и даље тражи, он се закључа у собу где им је био „ђердек”<ref target="#SRP19120_N99" |
| е француски, тргоше се и ућуташе, кад у собу уђоше две робиње.</p> <p>Обе су врло лепе.{S} Дома |
| ла и снагу му дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад пред њом не запали цигару...{S} Она |
| аборави с ким иде!{S} Ишла је из собе у собу као да некога тражи да му каже, седала је уз кафез |
| ебрном косом.{S} Осим те старице, све у собу одоше с ципелама.{S} Читав буљук послуге похита за |
| ухину, и узевши тањир мухалебије, оде у собу за рад.{S} Он сеђаше за столом, налакћен, а она ве |
| пати им, метати их у недра.{S} Па оде у собу где је она за време Рамазана клањала, клече на оно |
| косе пребаци Нуријин башјорти, и оде у собу младенцима.{S} Они су обично у соби где је Мондије |
| веће јарости.{S} Он, онако љут, пође у собу кћери.{S} Мати му се препаде и рече:</p> <p>— Куда |
| до ненине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, метну чело на праг, после |
| p> <p>После ово неколико речи, он уђе у собу те се пресвуче: панталоне и капут замени антеријом |
| а је прелетео толике улице; журно уђе у собу, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсијом цик |
| ед њу, као други пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је не смеде питати што је невесела.{S} Тетка |
| је је волела а сад их се боји, побеже у собу с постељом, и паде ничице па зајеца. „Како си смел |
| {S} Многе мисле да су нове, ако улазе у собу у ципелама, ако су се очешљале европски и назвале |
| евши младу хануму као дете, однеше је у собу и закључаше...</p> <p>Мајка га моли да остави нож, |
| јена, као обично: тражила мене; он је у собу намамио и... она, несрећница, остала тешка..{S} А |
| није затекао код мене весеље, ушао је у собу где ми је постеља, а она празна; отишао у своју со |
| ри, ни унуке.</p> <p>— Муж нам не сме у собу без питања, а слушкиња и робиња сме, рече Мирсаде. |
| ошто се поразговараше насамо, дозваше у собу њену мајку и нене и рекоше:</p> <p>— Ми, богме, хо |
| шло више од часа и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готово сасвим прошао, болесничине но |
| и ратлокума, и наже се да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатно; гот |
| егде је у послу.{S} Она се брзо врати у собу, па сакри хаљине и накит: кад се врати да не види |
| те, бујук-ханум? рече црнкиња улазећи у собу, па се закикота.{S} И кажу да је леп тај француски |
| P19120_N92" /> узвикну Нурије улазећи у собу, а она се трже и застиде, па насмејавши се загрли |
| рт Мерсијину.{S} И могла је чак отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књигама, својим и своје |
| поседе мало, па изиђе...{S} Отишавши у собу снаси, она исцепа башјорти са своје главе и зави ј |
| та златну лиру.</p> <p>А кад се Осман у собу врати, љутито рече:</p> <p>— Зарекао сам се да не |
| i>муж је господар</hi>, те кад год он у собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао да у том |
| па изиђоше, али не одоше у башту него у собу Фатмину.{S} Оне три нове нађоше у Фатминој библиот |
| неке у капама, са штаповима (унеле их у собу!).{S} Ариф се збуни видевши први пут у миниатури Е |
| рата, јер неко зачагрља резом.</p> <p>У собу уђе Мерсијина робиња Ђулзаде <ref target="#SRP1912 |
| д руже, ружичаста, кћи ружина...{S} Ову собу ја бих прозвала ђулистан (ружичњак) да у њој није |
| и — без куцања.{S} Џемал похита у другу собу да обуче капут, а гошћа рече: „Ето Европљанин!{S} |
| у...{S} После је Мерсије одведе у другу собу, али и тамо су ћутале:{S} Фатма није умела говорит |
| ка, она замоли муфтију да изиђу у другу собу.{S} Њему исприча своју историју као оним женама, п |
| е да Џемал посрће, Фатма потрча у своју собу вичући:</p> <p>— За Божју љубав, Ђулренги, где ми |
| лаши се од свога гласа и потрча у своју собу и његову: постеља — празна.{S} Она паде на ту милу |
| јој да иде да легне.{S} Она оде у своју собу, али не леже.{S} До поноћи је била у соби сасвим с |
| S} Данас не би тако.{S} Кад оде у своју собу, она јој се учини пуста, празна, и ако је пуна: по |
| неколико лудачких гласова, уђе у своју собу.{S} Отац за њом не смеде!</p> <p>Не леже сву ноћ.{ |
| плетемо кесу за грош“...{S} Уђе у своју собу, и сваки јој живац затрепери, јер се сети да ће он |
| спремила...</p> <p>Она се врати у своју собу нерасположена; али се брзо развесели, управо узбуд |
| раћајући се из вароши и улазећи у своју собу, ја осетих мирис мошуса, и врло се обрадовах; <pb |
| и молитва; сад ће њих двоје ићи у своју собу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али са улице јако заз |
| <p>Сведоци одоше у џамију, а он у своју собу, где нађе Фатму (свекрва је ту послала).{S} Седели |
| е постеља, а она празна; отишао у своју собу, легао...{S} Друго вече пуна кућа, а он бежи: не м |
| орити писмо, ветар духну и унесе у моју собу један жут багремов лист.{S} Тај лист ме подсети на |
| ка ђулсуом, ступају у једну врло велику собу с обућом (јер се у оваквим приликама диже с пода п |
| уредну кућу, проведе кроз једну велику собу с турским намештајем а с европском библиотеком, гд |
| иле по цигару, па изишле у једну велику собу с миндерлуцима да клањају.{S} Ту је већ било прост |
| на „седницу“.{S} Ушавши у једну велику собу, с прљавим подом, она угледа око једног дугачког с |
| ред халке и звекира, тако у њену велику собу, у салон с „мешовитим“ намештајем, <pb n="54" /> А |
| и песму, одведоше је горе у ону велику собу пуну јенђа; приведоше је свекрви.{S} Свекрва, цари |
| дође смешно, те се гурнуше у једну малу собу да се исмеју.{S} Његов глас се сасвим променио: пи |
| еколике старице клањају јацију; у једну собу из баште издвојише се девојке и младе <pb n="156" |
| ј није било овако тешко.{S} Оде у једну собу из дворишта, па крај отворена прозора стаде: месеч |
| говораше.{S} После их одведоше у једну собу за пун сто.{S} Јеле су ћутећи.{S} После су отишле |
| аше, узеше му нож па га уведоше у једну собу, где га мајка мољаше да легне зовући га султаном, |
| у што потребне, изиђоше и одоше у једну собу окренуту мору, с мало отвореним шалонама, па брзо |
| те вечери, свога сакривања у свекрвину собу.{S} И често се сећа, кад се једну ноћ сакри у метл |
| а на свету, па се трже и оде у Нуријину собу за рад, и поклопи се на диван.{S} Би јој чудно што |
| преваре, уплаше.{S} Па отиде у теткину собу за рад — празна; оде у њену спаваћу собу, па у сал |
| д тога отрезни, баци нож, оде у теткину собу и леже на једно дугачко шиљте несвучен.{S} Мало, п |
| икога не види, само њу: улази у теткину собу за рад, по четврти пут, гледа у ствари на столу: у |
| куће Ђулренги, а оне потрчаше у ненину собу.{S} Џемал!{S} Стоји под прозором, и разговарајући |
| иди, па скочи и рече: „Хајдемо у ненину собу“.{S} Не рече: „Ала смо луде, па одатле га можемо н |
| едно, говораше он љутито, па оде у њину собу.</p> <p>— Да никад с тобом не изиђем!{S} Глупост!{ |
| плећима, већ погну главу па оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше на постељи огрнута |
| је воли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се учини да је из ње изнесен мио мртвац, он |
| а нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у кћерину собу, кад су ту они црни џакови које је на улици видео, |
| {S} Прође кроз предсобље и оде у сутину собу за рад; не улази код Џемала, јер пости.{S} Оне јут |
| куће је <hi>изнесена</hi>... а ја у ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуженик...</p |
| обу за рад — празна; оде у њену спаваћу собу, па у салон, па на софу — свуд празно.{S} Чак му н |
| ашле.</note> <note xml:id="SRP19120_N3">Собу за јашмаке.</note> <note xml:id="SRP19120_N4">Не б |
| hi>, пошто та кућа више не постоји, као Содом и Гомор, градови које је Бог у јарости уништио.{S |
| мљу, да у њено мртво тело уноси животни сок.{S} И њу, њеног бога, Сафет је скинула са златног п |
| ом хамаму.{S} А после: „Хајде, сине, на сокак, нека те сокак васпитава.{S} А кад хоћеш у кућу, |
| а да те некакве нове раде да изиђемо на сокак без чаршафа и печета — у гору и камен ! — али нис |
| биле у реду с другим, већ су заузимале сокак, а у угловима седели су просјаци у ритама, једни |
| после: „Хајде, сине, на сокак, нека те сокак васпитава.{S} А кад хоћеш у кућу, главом се не ша |
| .</p> <p>Пролазили су многе криве, уске сокаке, сасвим пусте; из белих кућа с кафезима, опкољен |
| на човека!{S} Нека прође то момче нашим сокаком и сутра и прексутра.{S} Нека пролази неколико д |
| ма, рече Мерсије.</p> <p>Појави се луди Соломон.{S} Оне прснуше у смех и простреше се по трави, |
| се малопре смејала кад је видела лудога Соломона, а сад задрхта: шта ли ће јој изићи?{S} Помисл |
| како то само уме Туркиња, јер се бојаше Солуљанака, нарочито старе Цариграђанке, која је непрес |
| да га успављује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун је по кућама будан; пуно звезда на небу, и пуно з |
| есеца до пуна.{S} А на свадбу позва сав Солун, то јест сву госпоштину солунску.{S} По Солуну се |
| дмах устаде.{S} И у томе осветли се сав Солун, и море, црно, порасло као брег.{S} И њу као да о |
| имчиву душу кад <pb n="108" /> се укаже Солун, град где су је пробудиле из сна од опијума датог |
| тила, него је сву ижљубила: и опет кроз Солун иде озбиљио, стидљиво, и опет поцрвени кад се пре |
| е у ову кућу, објашњавале су им да је и Солун, као и Цариград, варош не само космополита већ и |
| ни градови, на сликама!{S} Али ја чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему родила и одрасла |
| бејову харему, из Старога Солуна у Нови Солун, од Алаџа-Имарета на Јалије, крај мора: да ту про |
| з брдо, уз велико брдо, ишло кроз Стари Солун, начичкан трошним зградама са софама и кафезима.. |
| ахим-Хасан-бејов харем врати се у Стари Солун.{S} Кола су милела балансујући по страшно неравно |
| } Не чини ми се да ћу икада више видети Солун, град у коме сам провела најлепше доба свога живо |
| смејем се, и певам...{S} О, кад угледам Солун и нашу високу ограду и наше густе кафезе!{S} Кад |
| , сестра, снаха, братова деца...{S} Цео Солун зна да је он снаси и девер и муж...{S} И цео Солу |
| а је он снаси и девер и муж...{S} И цео Солун зна да је она, та његова снаха, јетрве опадала, з |
| Јер, сва ваша мила писма, мени слата у Солун, ја сам добивала овде, па свако сам љубила, а ни |
| ата Цариграђанина који су се доселили у Солун још пре двадесет година.{S} Ибрахим-Хасан-бејов х |
| умрла мајка, те се није могла вратити у Солун, да, по уговору, остане у Ибрахим-Хасан-бејовој к |
| стао, школовао се, оженио се, и дошао у Солун да наследи стричево имање.{S} Њега је васпитавала |
| пре њене удаје, па никад није долазио у Солун, није му дао стриц, који га је био узео под своје |
| у коров, гробљем, одакле обично гледају Солун, једну слику толико познату а увек нову — залив, |
| с кућом и хиљаду лира...{S} Одредише му Солун...{S} Кад се спремих за пут и зовнух настојника д |
| одговори на писма.</p> <pb n="68" /> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> <p>Слатка тејзе, дођи што пре, |
| /></p> <p> <hi>Мој дневник</hi>.</p> <p>Солун, 10 шабана 1323.</p> <p>Ја сам данас начисто да в |
| њој није ништа везано, сплетено.</p> <p>Солун, 2 јуна 1905.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p |
| јој сву душу обузе, поче друго:</p> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> < |
| -Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета</p> <p>Солун.</p> <p>Данас у зору умре Фатма.</p> <p>Мурад-Џем |
| х скупова било је па више страна Новога Солуна.{S} Ариф није била из овога друштва, па ипак свр |
| ла је у једну од споредних улица Новога Солуна.{S} Кад је била до једне куће, или, кафане (она |
| Пролазиле су уске, криве улице Старога Солуна са шареним кућама и с високим оградним зидовима, |
| Исмаил-Ахмед-бејову харему, из Старога Солуна у Нови Солун, од Алаџа-Имарета на Јалије, крај м |
| ом турском крају, на самом врху Старога Солуна, изврши се венчање.{S} Он је био весео, а она ту |
| из дворишта овога кућерка наврх Старога Солуна, иза капије, чу се један оштар крик какав пуштај |
| це опкољено белим широким кругом; слика Солуна се видела кроз врло танку маглу, а Олимп је личи |
| сумње она виде тај туђи свет, свет ван Солуна, далеки Париз, где се родила Мадмоазел, и Мадам. |
| м куда бих.{S} Да ми неко каже да пођем Солуном сама, ја не бих смела, не бих умела.</p> <p>Как |
| по старински); у њега је сва госпоштина солунска, а за обрезање свога унука довео је веште берб |
| праћен зиловима, и певање једне чувене солунске певачице, потурчене циганке ; а даље пишти кла |
| дам Аристид и њене кћери, Францускиња и солунске Гркиње...{S} Лепих плавих очију и белих зуба, |
| једне дебеле завесе, седели су најбољи солунски свирачи и певали су ханумама уз виолине.{S} Чу |
| ћи испросила, венчала, он не иде где су солунски бејови него где су цариградске паше; а где се |
| расприча, како њен зет није као што су солунски младићи, да се скита и пије, већ да седи код к |
| ножице по рђавој калдрми!...{S} Она је солунским улицама ишла пешице још дететом, пре но што с |
| а ледини пуној корова, покривене плавим солунским небом; уђоше унутра.{S} И она и муж имали су |
| обореним кипарисом као за својим првим солунским пријатељем: кад су први пут дошле у ову башту |
| цу.</p> <p>— Не бој се, кћери, живци... солунских Туркиња болест, говораше уплашено и врло нежн |
| опови са сунца падају на богате екипаже солунских богаташа поређане у дугачак ред дуж Ибрахим-Х |
| а турским - Јалијама, где су летњиковци солунских богаташа, у једно лепо мајско јутро, заустави |
| S} Кад су скренуле у једну од најлепших солунских улица, Хамидију, ишле су само мало пешке, па |
| ло, заустављао се саобраћај: гледало се солунско турско богатство на искићеним колима, на богат |
| да је дамо: ја њега бар познајем, наше солунско дете.{S} Да је дамо да се не огрешимо; а она, |
| а те подсетим да је данас седница онога солунског Књижевничког Друштва, где су те узели за члан |
| љину...{S} Каква живописна слика!{S} Од Солунског залива им се учини широко поље покривено снег |
| пољу, с бисером као да су га вадиле из Солунског залива.{S} Свекрва, у љубичастој свиленој ант |
| S} Више пута, ја сам видела праву слику солунског болесног харемског живота.{S} Али ни за ово о |
| била несносна јулска врућина, те је, по солунском обичају, све скроз било отворено.{S} Њихов ђе |
| с драгим камењем као да су га купиле у Солунском пољу, с бисером као да су га вадиле из Солунс |
| позва сав Солун, то јест сву госпоштину солунску.{S} По Солуну се само о томе говораше: о свадб |
| .{S} Па бар да сте на Јалијама, у Новом Солуну, где су толике Донме, и пуно нових, наше вредне |
| е мисли...</p> <p>Ово се рашчу по целом Солуну.{S} Више и нема шта да се крије.{S} Оне три Цари |
| све живо спава.{S} А оно није: у Старом Солуну, у овој кући жене шенлуче; у Новом, у оној вили |
| p>— Што се смејете, хануме?{S} У Старом Солуну, нарочито по нашим малим градовима, има овога че |
| у четрдесет петој...</p> <p>— У Старом Солуну готово нема куће без пријатељица...{S} Има ли то |
| По турским махалама, нарочито у Старом Солуну дању је пусто, као да је све живо помрло; а пред |
| то јест сву госпоштину солунску.{S} По Солуну се само о томе говораше: о свадби, о богатој сва |
| ала да се сване, да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, као пре |
| м саосећају небројено нових у Серезу, у Солуну, у Скопљу, пропагатори светлости (јер ми смо у т |
| оживљавала, гледала његову кућу, која у Солуну не постоји, изговарала му име, које му је она да |
| је су овде чланови, само је још једна у Солуну, па и она знам да неће доћи.</p> <p>— Шта те бри |
| ачама, седеле су Енглескиње које живе у Солуну, и из Цариграда, дошле за овај бал, и једно енгл |
| о жене, свих источних народа што живе у Солуну, и странкиње...{S} Странкињама су показани ортац |
| ене зеленим газом, странкиње што живе у Солуну и путнице, Енглескиње: платиле једној Јеврејки д |
| јчице; она, мајка, он, отац; њено све у Солуну — ништа отац не да, његово у Цариграду, шаље му |
| еди и Мадам Ажил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њу види, али да не заборави Мадам Аристид.{S |
| тави месец дана чинило се као да није у Солуну.{S} Данас Енглескиње, сутра Францускиње, прексут |
| моја слатка сута!{S} Пошто тејзе није у Солуну, ја бих сути <hi>све</hi> казала.{S} Али моја ма |
| о не једанпут, кад је чула да он није у Солуну. „Годину дана да ниси дошао, годину дана не бих |
| то јест је ли путница или ће да живи у Солуну.{S} Прими хиљаду пољубаца од своје сестре и верн |
| у милост“ књижевници.{S} Организовали у Солуну некакво Књижевничко Друштво, па су за чланове уз |
| ијем, увек да се кријем, као да нисам у Солуну рођена и одрасла.{S} Овде се турске жене мало кр |
| другарице овде удате) и каже да је он у Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, зашто с |
| еднога беја.{S} Зашто наши људи, како у Солуну тако овде, воле да седе на месечини сами и да по |
| те“, и ја и моја пријатељица: час смо у Солуну, час у Серезу, сад у Битољу, после у Скопљу, „го |
| нага...</p> <p>Иначе, овде је теже но у Солуну: турске жене као у џаковима са страшно црном мас |
| пре неколико година умро, непрестано у Солуну, немајући своје деце и волећи туђу: за сваким се |
| јки да их доведе.{S} Од странкиња што у Солуну живе, неке се погуркују, кикоћу гледајући невест |
| ице уводиле су у хареме странкиње што у Солуну живе.{S} Прво су их водиле Емир-Фатминој Ариф-те |
| кућа где нам је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи, у Паризу, европски направљена и н |
| етамо, око кућа зидови (виши од наших у Солуну), кафези (густи као на вашим прозорима) — стежу |
| вала да јој виде библиотеку а не сме од Солуњанака и Цариграђанке што не скида очију с ње.{S} А |
| а је „гледају“.{S} Просиоци су јој били Солуњани, један Скопљанац: сви богати.{S} А њен отац же |
| риградске паше; а где се год састане са Солуњанима, ређа им имена зетових предака и помиње му к |
| еститости, та кућа је служила за пример Солуњанима више од пола столећа, служила је до пре неко |
| чанка, ја се не бих бојала; али, она је Солуњанка...{S} Још није доцкан, сине, није донето ни о |
| а сам Скопљанка.{S} Али, ја се осећам и Солуњанка и Цариграђанка.{S} И тамо сам се и овде пробу |
| кве су вам Солуњанке?</p> <p>— Ја нисам Солуњанка.{S} Ја сам Скопљанка.{S} Али, ја се осећам и |
| здравише теменима с већ дошлим гостима, Солуњанкама, које их дочекаше стојећи, па поседаше, ста |
| тише се робиње поред слушкиња дошлих са Солуњанкама.</p> <p>После многих темена и многог ћутања |
| пензија, она је радила; у честитости је Солуњанкама служила за пример: црвенела је и кад се пре |
| n="153" /> девојке што се неће удавати, Солуњанке, чак озго од Муса-Бабина Турбета, суседе напу |
| да су „слободне“ (немају мужа); а многе Солуњанке и неколике Цариграђанке имале су <hi>аврапе</ |
| е да не би гости чекали — отвори: уђоше Солуњанке, старе у црним, Сафетине врснице у плавим и з |
| Вичете на Цариграђанке, а какве су вам Солуњанке?</p> <p>— Ја нисам Солуњанка.{S} Ја сам Скопљ |
| зна да није испросио Ђаковичанку, него Солуњанку, кћер цариградског беја што је за кћерину нау |
| е.{S} Док су оне биле живе, њој се њено сопствено срце чинило огромно.{S} На очи су јој навирал |
| стихови из Корана, већ историја њенога сопственог срца.{S} Та жена, Мадам Аристид, не воли ни |
| лаву као да пребраја жице.{S} Осману се софа окрете.{S} Па за час као да помахнита, с најгорим |
| одаји ми шарена врата,</l> <l>А у одаји софа од злата:</l> <l>Од мога драгог ко ме одвоји —</l> |
| ари Солун, начичкан трошним зградама са софама и кафезима...{S} А кад се стиже до близу Алаџа-И |
| чне улице, тера све ходом поред кућа са софама, терасама и <hi>кафезима</hi> (решеткама на проз |
| ред једном великом двоспратном кућом са софама, ћошкама, терасама и баба-фингама (собама на тав |
| подупираним дирецима; а чардаци, ћошке, софе, џумбе, испусти, све с кафезима давали су слику је |
| ушени у жене...{S} И у томе, на вратима софе, појави се <hi>човек</hi> у црном оделу, с фесом, |
| тице".{S} Поче трећу, па устаде, оде са софе.{S} Мало, па дође Осман <pb n="248" /> и брат му.{ |
| !...</p> <p>Кад ова, помамна, одлете са софе, и раздрљена, окупана у зноју, оде да се одмара на |
| и: дохвати је за рамена па је избаци са софе вичући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад брз |
| иже на лакат, па кад виде мајку, насред софе широм отворене, само у дугачким белим гаћама, разд |
| а.{S} За њу је постеља намештена насред софе, а за робињу код њених ногу; комарници су им били |
| пу, с пуно страсти; па тад стаде насред софе и поче играти ногама, рукама, <pb n="123" /> мишиц |
| а себе црнину.{S} Она стрча доле.{S} Из софе виде сакупљене под њеним прозором жене: нене, мајк |
| оле да једе.{S} Али још није била ни до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Она, несвесно, сма |
| ско не могоше сести због корсета; у дну софе спустише се робиње поред слушкиња дошлих са Солуња |
| ву бели башјорти, па седе у једном куту софе и сва се унесе у Коран: чита, преврће листове и не |
| почиње реформа харема...{S} Кад су, на софи, питале где је Фатма, Нурије се тако вешто правила |
| екоше у главу и лице јој постаре.{S} На софи светлуца једна лампица, она застаје, диже очи к не |
| го ортаци, пошто их обе дочекују.{S} На софи се поздравише теменима с већ дошлим гостима, Солуњ |
| де без „збогом“ и не видев Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку и помисли: „Себичне!{S} Лагале |
| сто светлом бојом лица седела с њима на софи и све им је потанко испричала.</p> <p>— Све си учи |
| де Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже на софи под белим комарником, јер царство комараца још ниј |
| казати.</p> <p>У вече, оне су седеле на софи, обасјаној месечином; обе су биле у белим <hi>геџе |
| {S} Како се по многобројним собама и на софи смеје наш турски намештај!{S} На мене се смеје.{S} |
| застрти газом...{S} Бал у салону, ми на софи: све смо виделе као да смо тамо биле.</p> <p>Фатма |
| дређен бол.{S} Сафет скочи те отвори на софи врата...</p> <p>Испраћајући пријатељицу, Ариф пруж |
| сасвим сама, а отац јој је још седео на софи и пушио.{S} Час је ходала, час седала, метала лакт |
| сам крај зида, час крај кафеза, час на софи, час на баба-финги, и сама себи личим на тицу у ка |
| рај до кога никад неће стићи.</p> <p>На софи је била Мадам Аристид и њене кћери, Францускиња и |
| Ја сам данас као раздешен ут.</p> <p>На софи, стара Шехназе-ханум говораше као да чита из какве |
| лише и истапкаше, поседаше на стакленој софи; али се девојке брзо одвојише: одоше да свирају.{S |
| ноге ме познају.{S} На једној стакленој софи прозори су били застрти газом...{S} Бал у салону, |
| е је мошус просто гушио.{S} У стакленој софи погледа у стихове из корана.{S} У својој соби омил |
| и Џемал!{S} После ифтара, на отвореној софи, робиње простреше овчју кожу и два ћилимчића, које |
| и ханумама које седе на широм отвореној софи поплављеној месечином.{S} Она ће њима и вечерас иг |
| људи на улици: срамота.{S} У отвореној софи на месечини се беласају јашмаци: неколике старице |
| доста ће јој бати.</p> <p>Пашиница пође софом: висока, права; бела памучна антерија јој раскопч |
| у опраше руке и уста; а кад се вратише, софра дигнута, „софра-алти“ покупљен.{S} Поседаше по др |
| и поређаше около шиљтета.{S} Донесе се софра; они поседаше и почеше јести прстима, ћутећи.{S} |
| е, на египатску асуру, бели чаршав (<hi>софра-алти</hi>), да на њ падају мрве, и поређаше около |
| уста; а кад се вратише, софра дигнута, „софра-алти“ покупљен.{S} Поседаше по другим дебелим шиљ |
| ад се за све други брине...{S} На мојој софри вечера не разликује се од ифтара.{S} Кад каква го |
| S} А каквих јела није било!{S} За једну софру и странкиње су биле позвате; али све нису вечерал |
| RP19120_N91" />, па опет седање за пуну софру.{S} Али пре тога Цигани, од прозора до прозора, с |
| не бошчице, оне пођоше за домаћицама на софу.{S} Гошће нису мислиле да су ово јетрве, него орта |
| у њену спаваћу собу, па у салон, па на софу — свуд празно.{S} Чак му нема ни тетке, ни мајке, |
| тра од стрица.{S} Обуче се, па отрча на софу да се помази око нене.{S} Видећи је овако веселу, |
| дмах умије и спреми, а сестру одведе на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе је, а не казах јој!{S} О кад |
| ући има ђака, студента, па их одведе на софу с отвореним шалонама и прозорима, где она ради, ми |
| еџелуку, расплетена, задихана, и иде на софу.{S} Отац јој седи, сав у бело, без свеће, на месеч |
| мејавши се загрли суту.{S} После оде на софу свекрви, то јест да јој она закопча гривну, гују с |
| !“</p> <p>Фатма се брзо спреми и оде на софу, где су седеле њена нене и мајка и њена тетка.{S} |
| буче се, па са свекрвом и заовом оде на софу.{S} Она осети сву нежност ове старице и овога дево |
| у и уста на абдеслуку, па се вратише на софу да пију кафу и пуше.{S} Једнима је, које нису хтел |
| јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и ту се питаху за здравље, за расположење.{S} Пос |
| ој се стегну вилице...{S} Опет одоше на софу.</p> <p>— Емир зацело спава...{S} Да је пробудимо, |
| рече Фатма, без устезања, ступајући на софу.</p> <p>Сестре се тргоше, уплашише се од тога прос |
| клавир, који се за ово посело изнео на софу.{S} Док је свирала <hi>Низамски Растанак</hi>, ста |
| ни као месечина, кад она улете и облете софу смешећи се на све жене, на младе у новомодним евро |
| ’-ху!{S} Алла’-ху!“ Робиње пролазе мимо софу, и кад виде њу овакву, помену Мухамеда, пређу рука |
| се изненади Ђулренги, робиња, кад уђе у софу и затече девојку с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А шт |
| су прошле кроз предсобље и погледале у софу: мајке им седе с подавијеним ногама и, како се њим |
| ве неће да је узнемирује, да је буди из спа, толико лепог, а који траје тако кратко, и не снива |
| утиш?</p> <p>— Молим те, не дирај ме... спава ми се.</p> <p>И робиња се свуче па леже.</p> <p>Т |
| зиду, утиша се...{S} Ариф би мислила да спава да јој није охладнела ручица у њеној руци.{S} Мир |
| ноћи, а кад је нађоше, она их мољаше да спава с госпођом мајком.{S} И сећа се свекрвине нежност |
| је нису хтели звати, јер су мислили да спава.{S} Кад се чу позивање на вечерњу молитву, <pb n= |
| а се њој није чинила мртва, него као да спава с отвореним очима...{S} На белој постељи, сва у б |
| > <p>Око поноћи, кад осети да цела кућа спава, она се обуче у Ђулренгијин чаршаф и тихо изиђе и |
| више баца Фатму у сањарије; жмури а не спава, у мислима гледа море, каик, младића и његов позд |
| n>, заљубио се, па ни једе, ни пије, ни спава; кад не говори о њој, ћути, уздише: променио се, |
| у...</p> <p>Скоро ће подне, а Џемал-беј спава.{S} Пре једнога часа, мајка га је пробудила да се |
| ина, прохтело се да пуши у соби где јој спава ханума, где ја почех песму... <pb n="65" /></p> < |
| рипремимо...<pb n="162" /></p> <p>— Нек спава, Алије... доста ће јој бати.</p> <p>Пашиница пође |
| рећна кад он једе, ја сам срећна кад он спава, ја сам увек срећна...{S} И он воли као што је во |
| p> <p>1 рамазана, око поноћи.</p> <p>Он спава, ја не могу: срећа ми отерала сан.{S} Благо оном |
| <p>Пред зору се пробудих, и — све живо спава, тишина: доцкан смо легле, по харемском обичају.{ |
| ици, па се чини да и по кућама све живо спава.{S} А оно није: у Старом Солуну, у овој кући жене |
| пет одоше на софу.</p> <p>— Емир зацело спава...{S} Да је пробудимо, Нурије, да је припремимо.. |
| анума се загледа и помисли: „„У ђубрету спава, царски сан сања“ : крај турских ствари она меће |
| , код њих руча, код њих вечера, код њих спава: соба му до собе вереничине...{S} И ова мајка, ве |
| и на смрт.</p> <p>— Ти због тетке...{S} Спавај, она неће умрети.</p> <p>— Отац, сви су те молил |
| ем, па сад иди Џемалу; с њим вечерај па спавај.{S} Ми смо позвате код Дервиш-бејових на ифтар, |
| ино биће.{S} Оне, тим опијумом опијене, спавају и сањају „чаробни сан Истока“.{S} Напослетку, ј |
| оне проводе живот анималан: једу, пију, спавају — тако је рекла Госпођица.{S} Па су уплакане от |
| е хоће да седе сву ноћ, по турски, и да спавају до подне.{S} Пушиће, говориће о љубави, певаће |
| тављеним крзном, и човек би помислио да спавају, јер је више од једнога часа како се не мичу.{S |
| а је ваздан тишина, као да сви посте па спавају, а оно, сви су будни, осим Џемала, и сви говоре |
| note xml:id="SRP19120_N99">Ложница, где спавају младенци.</note> <note xml:id="SRP19120_N100">С |
| ли ове жене!{S} Оне се веселе саме, оне спавају саме.{S} Ова силна ноћна харемска весеља измисл |
| ваћу саказ, задремају, и заспе. <hi>Оне спавају</hi>.</p> <p>Скочите на ноге, ви младе, нове, п |
| уна 1905.</p> <p>Прошло је по ноћи, сви спавају, а ја седох теби да пишем.{S} У ово доба године |
| еливала, и отишла уз врата собе где јој спавају родитељи, али се брзо измакла и изишла из куће |
| ајтишим шапатом: „Да их не будимо : нек спавају, нек сањају чаробни сан Истока.{S} Колико ми пу |
| ноћ у души, или душа у ноћи: непрестано спавају..{S} На лицу ових младих жена огледало се задов |
| је.</p> <p>Пред саму зору, заспа; али, спавала је врло мало, и чим се трже — он, опет леп, опе |
| ад да не пости, кад је постила дететом; спавала у једној соби с хришћанком, а постила!...{S} Он |
| а устане, она савладана умором заспа, и спавала би до подне да је не пробуди један грлати симиџ |
| <p>— Шта ће ми хећим?</p> <p>— Јеси ли спавала бар један сат?</p> <p>— Ни један минут.</p> <p> |
| де пробудила.{S} До после тридесете сам спавала.{S} Младост сам провела у сну.{S} Или, управо, |
| иљтетима лежале, мртве уморне, жене.{S} Спавале су.{S} Енглескиња од <pb n="129" /> ове слике т |
| се раздани — њега нема.{S} Гошће су ми спавале, од дана им направљена ноћ; мене сан не ухвати: |
| башјорти, а узме папуче.{S} До подне су спавале; од подне, гладне и нерасположене, читале су Ко |
| /p> <p>Људи су отишли у зору, а жене су спавале код Ариф-хануме.{S} Фатма је код тетке седела п |
| и песма: хануме <pb n="278" /> још нису спавале.{S} Стражари су их загледали, због капуљаче на |
| реме песми.{S} А ви сте то испретурали: спавали сте кад је требало да бдите, говорили сте кад ј |
| им Хасан-бејовој, и ако се сву ноћ није спавало, настала је журба од ранога јутра, спрема, врач |
| се, да тебе не пробудим.</p> <p>— Ја да спавам!{S} Па мени је сто пута горе.{S} Ја осећам и гри |
| Кад би он ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад би изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па м |
| ар ти још не спаваш, Фатма?</p> <p>— Не спавам, отац.</p> <p>Он ни по гласу не познаде да је ре |
| очина: „Зејне-ханум, јагње, хоћеш ли да спавамо?“, она се стреса, грози, у срцу осети страхобу. |
| , а ове жене!...{S} У соби, до собе где спавамо, где сам ја лежала сва уплакана у помрчини, сед |
| <p>Кад попушише цигаре, спремише се за спавање, очиташе некакву кратку молитву и уђоше под ком |
| постеље, али девојке и не помишљају на спавање.{S} Оне хоће да седе сву ноћ, по турски, и да с |
| чекала, и рече:</p> <p>— Јадно ми моје спавање, Нурије.{S} Не мичем се, да тебе не пробудим.</ |
| розорима, где није шалона или капака, и спавање до само подне, да би дан био, учинио се краћи; |
| оно је горе.{S} Има време бдењу и време спавању, време разговору и време ћутању, време плачу и |
| де Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио сутрадан, ни |
| алан,“ каже Мадмоазел. „Једете, пијете, спавате“...{S} Шта је живот и његова борба, ми не знамо |
| и, суто, шта ћу ја данас, и докле ће он спавати?</p> <p>— До сутра, чедо.{S} А ти иди па лези, |
| еткину собу за рад — празна; оде у њену спаваћу собу, па у салон, па на софу — свуд празно.{S} |
| ави и рече:</p> <p>— Алије, ти можеш да спаваш!</p> <p>И ова одмах устаде, као да је једва чека |
| смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти још не спаваш, Фатма?</p> <p>— Не спавам, отац.</p> <p>Он ни п |
| а не знаш да те варам, те мирно једеш и спаваш.{S} Кад чујем да мирно спаваш, онда те неисказан |
| о једеш и спаваш.{S} Кад чујем да мирно спаваш, онда те неисказано мрзим, и молим Бога да те ум |
| тише се код Ћемер-Капије у чаршију која спаваше дубоким сном, и одвезоше се близу мора, у <hi>Х |
| љу, на кревет с црвеним покривачем, где спаваше Фатма, покривена чак преко главе.{S} Стара на п |
| олете ка капији, а пашиница у собу, где спаваше Фатма; чучну крај њене постеље, наднесе се над |
| ку!“ То рекав, повуче јој антерију, она спаде: остаде јој откривена глава „Откриј лице!“ Ухвати |
| о ћути, уозбиљила се; а кад кроз прозор спази Арифу, она похита пред њу и у предсобљу јој нешто |
| аније видела и заволела га, нити бих му спазила јабучицу, нити бих му чула глас; то јест ако би |
| нити бих му чула глас; то јест ако бих спазила нешто на њему што ми се не допада, ја бих му гл |
| пско, он растури, испродава, испоклања, спали.{S} Колика је била ватра док су гореле Фатмине књ |
| јастук, па после... бојала сам се да.. спалила сам их, и пепео сам ушила У хамајлију.</p> <p>Н |
| т и погледа у башту; дрвеће је било као спарушено, а две крупне беле гаћасте кокоши раскрилиле |
| мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу долазити до свести.</p> <p>— Ја |
| викне странкињама: „О, ви срећне жене, спасите Емир-Фатму!“ Па се прибра, устаде, дубока темен |
| емо ово, иначе ће нас нове избрисати из списка.{S} Да је прихваћен мој предлог, да се упути на |
| , па гледа да на њој није ништа везано, сплетено.</p> <p>Солун, 2 јуна 1905.</p> <p>Врло драга |
| љда да јој бар на оном свету није ништа сплетено, лежи насмејана, с отвореним очима, те жене ту |
| рачном животу <pb n="132" /> ништа није сплетено, с дувком од тела, с велом, али не и с венцем |
| уши, као да ће она доћи <pb n="283" /> споља, ући кроз уши у њену свест.{S} Али не, више ништа |
| а прозора фереџу и отвори оба крила.{S} Споља уђе загушљив ваздух; а Фатма се подиже на лакат, |
| ке велике капије са звекирима и халкама споља, с мандалима изнутра, у грдно висок оградни зид.{ |
| њену свест.{S} Али не, више ништа нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ |
| о важно, да отвара некаква велика врата споља затворена катанцем, изнутра мандалом: кроз њих ће |
| зера...</p> <p>— Отвори, арслане! чу се споља.</p> <p>Ах, његова мајка.{S} Он јој не отвори.{S} |
| упу ставио седефски столић с тепсијом и споља калаисаном, на којој су били сребрни судови са си |
| .{S} Капија стара, са звекиром и халком споља, и с мандалом изнутра, а звонце.{S} Ариф их преко |
| емала, баци је не помисливши: „То ми је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро било“.“ И мо |
| н багремов лист, да га однесе тетки као спомен из Ђумулџине...</p> <p>Вече се спусти брзо, као |
| врата је плакала као уз какав надгробни споменик, па их је целивала, и отишла уз врата собе где |
| и су се у коров, спотицали се о оборене споменике покривене високим папратом, не сећајући се да |
| под грло, чини јој се.{S} И наједанпут, спонтано, скиде бисер, скиде појас, свлачи се.{S} Оне т |
| Mon Dieu!</foreign></p> <p>Он се трже и спонтано рече:</p> <p>— Проси ми Фатму, тејзе!</p> <p>А |
| ошле !{S} Добро дошле! изусти он готово спонтано и пружи руку Фатми.{S} Пошто му она метну чело |
| димо ни <pb n="173" /> живимо; зато нас спопада чамотиња и обузима туга.{S} Ја сам мислила да н |
| како сам је први пут видео.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, и неописана љутина, јер види со |
| не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме спопадне бол!{S} Овако, понекад чак и заборавим на бол. |
| вог турског града, као и оно мртвило по споредним улицама, и лупа халке или звекира на капијама |
| лице на Јалијама, и зашла је у једну од споредних улица Новога Солуна.{S} Кад је била до једне |
| д им је главно Устав; ослобођење харема споредно.{S} За ово друго спутала нас је реакција.{S} Н |
| судбина?{S} Оне се воле, а сваки час се споречкавају као деца, ви то знате, драга госпођице.{S} |
| p> <p>— Ви садашње, чим се с пријатељем споречкате, одмах: променио се.{S} А за себе мислите да |
| на је Туркиња, сентиментална, страсна и способна за најчудноватија маштања.{S} Растужена, она з |
| тосмо се, он ми се загледа у очи, ја се спотакох.</p> <p>— Да се мени загледа у очи мушко, ја б |
| роз то гробље, саплетали су се у коров, спотицали се о оборене споменике покривене високим папр |
| мда ниједна се и не сети где иде, да се спотиче о камење које је можда притискивало младост и л |
| вало, настала је журба од ранога јутра, спрема, врачање, као и ноћу, ко ће да обуче невесту, ко |
| ћом кожом, рубље, хаљине, везује бошче, спрема постеље: сутра ће на чифлук.{S} Турске жене, јед |
| беле гаћице, женске а као за мушкарца: спрема поклон једном сирочету, девојчици; а Нурије ће њ |
| о чевре за двадесет пара: то нам је сва спрема за живот.{S} Не може бити равноправан онај с они |
| је он кашљао, она је ћутала; кад се она спрема за плач, он говори, говори о времену, како је да |
| ложену као њени дарови, као њена богата спрема, као њено одело.{S} А она, опет с оним осмехом ш |
| не што и мушки, другови...{S} С њима се спрема за испите... мора радити, јер тетка може оставит |
| клопарање нанула, лупа сатара: свуд се спрема за ифтар.{S} А што се није окусило преко целе го |
| биљне разговоре.{S} Изгледало је као да спремају нешто озбиљније од Устава, као да се припремај |
| {S} Ми људе не васпитавамо, људи нас не спремају за живот.{S} Да сашијемо кошуљу за шесет пара, |
| .</p> <p>Сутра је Рамазан!{S} Како моји спремају без мене за овај велики празник?...{S} Умало н |
| са стола тејзину слику, за коју је сама спремала, баци је не помисливши: „То ми је спомен од ње |
| ци што се воли с пасторком, и код ње се спремала, прерушавала се у просту стару кадуну, па од њ |
| ј је пријатно.{S} И сећа се шта смо све спремали за ифтар.{S} После смо почеле о љубави, али ме |
| } Мајка ми је била робиња.{S} Кад су је спремали за продају, учили су је свирци и песми, францу |
| х с Јалије...</p> <p>За чифлук се ваљда спремамо, време је; али ја то не знам, и нећу да знам.{ |
| знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо за вас оружје, да вас побијемо...</p> <p>— Ваш |
| немам пред ким да се испричам.{S} Ми се спремамо за чифлук.{S} Како ћу тамо без тебе!{S} Јуче н |
| S} Он нигде ништа нема и ни за шта није спреман, а тетка може своје имање да остави на џамије и |
| али шта је он, какав је, шта зна, је ли спреман за живот?</p> <p>— Од пса је пас, од човека чов |
| змилели се продавци и слушкиње, настаје спремање за ифтар.{S} После се иде на молитву; са свих |
| у и људи и жене, а сутрадан се отпочело спремање за велики и светли празник Рамазан-Бајрам; роб |
| ј каже благо, онаквим гласом као кад се спремао за извршење злочина: „Зејне-ханум, јагње, хоћеш |
| испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да ме спремате за свадбу моју и његову: косу да ми наместите |
| овима, а одмах после венчања, они узеше спремати за свадбу; хаљине поручише у Паризу и Цариград |
| k will come to see you?</foreign> А ти, спремаш ли се за чифлук, и мислиш ли на мене мало и на |
| е прошета; кад пође ка капији, слуга се спремаше да га прати, кријући се.{S} Али он се врати и |
| , као обично у Турака, би одмах.{S} Око спреме се не задржаше, јер она није девојка.{S} Све се |
| киња:<pb n="263" /> позва нас на ифтар, спреми нам јела каква никад нисам окусила (њена кухина |
| ође јој да стрчи, да се крај оца и сама спреми за молитву.{S} Са шадрвана јој одоше очи на затв |
| де у позориште.</p> <p>И у вече, она се спреми за бал код госпође Нисим.{S} Очешља је једна мла |
| а јој је та тетка одавно болесна, па се спреми, и седе у затворена кола с робињом.{S} Два дана |
| безуми.{S} Хтела је да закука.{S} Па се спреми и оде једној својој рођаци, оде без питања, први |
| , и на њено велико изненађење, одмах се спреми да изиђе...{S} Она му устаде, и не рекавши ни ре |
| ад га није снила овако.{S} Кад устаде и спреми се, пође по кући; бола нема, и она задовољно пог |
| <p>Сафет рече кћери да се одмах умије и спреми, а сестру одведе на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе ј |
| ="253" /></p> <p>Она с разбивеним срцем спреми се и оде.{S} Прашине је било мање но други пут, |
| да сам заљубљена!“</p> <p>Фатма се брзо спреми и оде на софу, где су седеле њена нене и мајка и |
| пи очи, као да хоће да их одмори, да их спреми за светлост с те слике, па их наједанпут отвори, |
| лија</hi> - узела "прање" пред молитву, спремила се за молитву.</note> <note xml:id="SRP19120_N |
| тебе, док бисмо пробудили, док би се ти спремила...</p> <p>Она се врати у своју собу нерасполож |
| ице и јетрву и синовицу.{S} И ако су се спремиле за чифлук, јетрва јој с ћерком дође још синоћ, |
| , искашљују се.{S} Ја окрећем главу или спремим сунцобран да га изломим о „мушку главу".{S} И т |
| и, зарађивати хлеб...{S} Па што ме није спремио за живот, да будем самостална?{S} Право каже те |
| ра...{S} Одредише му Солун...{S} Кад се спремих за пут и зовнух настојника добара да ми да нова |
| b n="38" /></p> <p>Кад попушише цигаре, спремише се за спавање, очиташе некакву кратку молитву |
| преко главе, те им се све лице видело: спремише се за људе.{S} Дођоше мужеви оних двеју нових |
| 72" /> уведу у кућу.{S} За Цариграђанке спремљене су папуче, по њихову обичају, и слушкиње с ро |
| шест ханума, и на њима, па крају, беху спремљени за сваку по јашмак и бројанице.{S} Гошће су д |
| и Мадам Аристид са својим лепим кћерима спремљеним као за бал (њу је позвала Сафет, остале је д |
| хладно; она то осетише, па га оставише, спремна да заплачу.{S} Он ништа не опази, већ брзо изус |
| умином салону искићеном од горе до доле спремом, даровима.{S} Лепота!{S} То су Фатмини дарови.{ |
| S} Тек кад се неко у њих добро загледа, спусте пече...{S} Али шта имају од тога?{S} Човеково је |
| апије: чекају ослушкују.{S} Ако се мало спусте на миндерлук или на шиљте, савију се у клупче.{S |
| е.{S} Њему то бледило не измаче из ока, спусти се поред ње и узе је за руку.{S} Рука јој је хла |
| радости, и, збуњена, не знајући шта ће, спусти пече на лице.{S} Ариф и нове узеше се смејати ње |
| ?{S} Скини скут с главе!{S} Ружно...{S} Спусти руку!“ То рекав, повуче јој антерију, она спаде: |
| урчина.{S} Он ни на шта није мислио.{S} Спусти се на столицу и затражи једну кафу, а доби — мас |
| > <p>— Несрећа! промуца пашиница, па се спусти на ивицу једног шареног сандука, уз собна врата, |
| на, старих, младих, и седе, домаћица се спусти према њој на једно шиљте и опет узвикну: „<forei |
| о спомен из Ђумулџине...</p> <p>Вече се спусти брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и припреми |
| зо се уми и обуче, али не изиђе, већ се спусти на једну столицу, и мисли шта ће: срамота га да |
| тету, а жена му принесе запаљен чибук и спусти се према њему.{S} Он повуче, дубоко, три дима, п |
| 6" /> </l> <p>А ја сам помислио, кад ти спусти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на |
| а, па не мога одмах да их отвори, но их спусти на узглавље и метну своје лице на њих; из очију |
| се њеној сестричини „нелегалан“ пољубац спусти ни на руку, а камо ли на лице.{S} С тога, понеки |
| еравној калдрми и јурила према чаршији, спустила се и окренула према Хамидији, одатле, поред Бе |
| Њој се понекад учини да би се пре „небо спустило на земљу“, него што он не би одржао речи: он њ |
| ипломације, него дирају мене.{S} Кад не спустим пече, због врућине, кад не отворим сунцобран, д |
| .{S} Благо оном који воли!...{S} Кад се спустим, срећна, поред њега, пољубићу га у два плава ду |
| е могоше сести због корсета; у дну софе спустише се робиње поред слушкиња дошлих са Солуњанкама |
| о последњи дах лета које јутрос умре, и спустише печа, која малочас беху подигле: мимо њих је п |
| се све утиша...</p> <p>Необични путници спустише се код Ћемер-Капије у чаршију која спаваше дуб |
| бођење харема споредно.{S} За ово друго спутала нас је реакција.{S} На томе ћемо моћи радити те |
| се диже из мора пара, а небо поче да се спушта као да хоће неко да поклони онај котао с водом ш |
| једном бледоме младићу.{S} После све то спушта на прљав кафански сто.{S} Џемал се сети својих р |
| турени тамо амо, плитки турски гробови; спуштају их у њих, увијене у неколико аршина бела платн |
| су мислиле да је какав безочник, те су спуштале на лице пече, а њему је долазило да их задави. |
| /p> <p>На харемским прозорима из авлије спуштене су завесе да људи не би видели жене.{S} А жене |
| црним чаршафима, с црним густим печима спуштеним на лице, те су личиле, овако без лица и без г |
| о кад сам пошао да просим жену коју сам сравнио с њим...“ Они кажу:{S} У лажи започет брачни жи |
| збаци са софе вичући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад брзо, јављајући јој да је од њега |
| оја!... а моја!...{S} Ха, ха, ха!...{S} Срам те било!...{S} Шта си учинила?{S} Због чега си оте |
| причала.“ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та његова жена, одрасла у бог |
| ити Ибрахим-беј викну на кћер:</p> <p>— Срам те било!{S} Боље да сам имао камен него кћер!{S} О |
| за рамена па је избаци са софе вичући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад брзо, јављајући ј |
| а с туђима: раме уз раме.{S} И на какав сраман начин добију пратиоца, удварача!{S} Даду му знак |
| рсаде-ханум.{S} Ја се буним против овог срамног режима.{S} Једна моја другарица поста удовицом |
| ки конзервативци и реакционари, чланови срамног режима.{S} Али да оставим политику: од ње нас в |
| te> <note xml:id="SRP19120_N106">Штета, срамота.</note> <note xml:id="SRP19120_N107">Гле! гле! |
| ме затвори, или убије.{S} Али, заиста, срамота ме.</p> <p>Дође Ђулренги и рече да Ибрахим-Хаса |
| од њих што није...{S} Ох, не могу даље: срамота ме! узвикну па сакри лице у руке.</p> <p>— <for |
| пусти на једну столицу, и мисли шта ће: срамота га да се пред њом појави.{S} У томе, она уђе и |
| ено се смеју, да не чују људи на улици: срамота.{S} У отвореној софи на месечини се беласају ја |
| сам била с њима, мени је било неугодно: срамота ме да преко собе пређем, чак и да проговорим... |
| > <p>— А ја, Нурије, смем, али не могу: срамота ме.{S} Да зовемо Ариф-хануму.</p> <p>— О, њу би |
| Једне као ја, тако осећају; друге вичу: срамота!{S} И час-по, кад опазе додир лица, затварају о |
| спођици о љубави!{S} Је ли она луда!{S} Срамота је било пред њом о томе и да мисли...{S} Поцепа |
| е насмеја.</p> <p>— О, кад би смела!{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а камо ли за мужа !</ |
| иде да му буде жена, већ милосница!{S} Срамота!“ помисли и скочи; па и остале туђе скочише нес |
| госпођо мајко.{S} Ја то нећу моћи...{S} Срамота ме.</p> <p>— Код простих све боље.{S} Хоћеш да |
| у вршити посао, те доводимо странце.{S} Срамота! узвикну Нурије.</p> <p>— Не вечерас то, Нурије |
| ="SRP19120_N14">Каква срамота!{S} Каква срамота!</note> <note xml:id="SRP19120_N15">Тетка, мате |
| note> <note xml:id="SRP19120_N14">Каква срамота!{S} Каква срамота!</note> <note xml:id="SRP1912 |
| што га се бојим, колико што ме од њега срамота.{S} У нас, пред оцем не пуши, и седи као девојк |
| једино дете, па оваква несрећа, оволика срамота!{S} Кад се сети како се хвалила, дође јој у зем |
| у: „Да вратимо обележје, то није толика срамота; он зна да није испросио Ђаковичанку, него Солу |
| о оволико лажемо, Алије?</p> <p>— Грдна срамота, Нурије.{S} Али она прва, једна твоја лаж изази |
| истина сам била болесна.{S} Само ме је срамота што пуших пред старом женом, свекрвом, а нарочи |
| онако, случајно.{S} Нарочито... биће је срамота.{S} А момче је добро, од оца, из куће...</p> <p |
| и више не проговори.</p> <p>— Њега није срамота што је трећу отерао за бакалске кесе, него што |
| више; али не, ја се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао из Цар |
| S} Проклета мастика!{S} Мене је страх и срамота ме, мајка сам.</p> <p>— И грехота! рекоше старц |
| ше-кадун...{S} Сви лажу.</p> <p>— Је ли срамота што оволико лажемо, Алије?</p> <p>— Грдна срамо |
| ек брижан или болестан, није грехота ни срамота.</p> <p>Она ништа не рече.</p> <p>Нене узе с ра |
| ка ханум-нене! да знате како ме је било срамота од оне стране жене!{S} То је једна богата енгле |
| вет гледа, што сам у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко зна како сам га наместила!...{S} Боже, к |
| еф.{S} Осман се зачуди, после помисли: „Срамота је, стидљива.“ Она је бледа као смрт, не диже о |
| рдно осрамотим?..{S} Ја то сматрам и за срамоту: да побегнем испред невоље као кукавица...{S} Н |
| е пашиница проста) не подносе ову грдну срамоту, неисказано понижење, како су то подносиле њине |
| сетљива, и болесна, чудим се како је ту срамоту издржала.{S} Ја знам да се она од тада буни про |
| , узноси га на небо и преводи преко <hi>срата</hi>, (моста од длаке).{S} Да је неко праведан ка |
| ј ханум нени моје одлично поштовање.{S} Срдачно поздрави госпођу твоју мајку, Ариф-хануму, малу |
| > <p>Скопље, 14 јуна 1905.</p> <p>Емир, срде моје,</p> <p>Ти си имала нешто да ми кажеш, уз кап |
| дне.{S} Ја нисам ствар, нисам поклон од сребра, од злата, од камена, ни од свиле, ни од памука, |
| свекрви.{S} Мало, па јој Мерсије донесе сребрн послужавничић с ратлокумом и водом, да послужи с |
| а мивена, била је просто <pb n="257" /> сребрна.{S} Црна свилена антерија, прављена још пре два |
| се појави пун месец, бео и округао као сребрна тепсија, а мујезин очита последње позивање на м |
| ом и споља калаисаном, на којој су били сребрни судови са сиром, кајсијама, с татлијама и са сл |
| се давале у конаку људима; како је као сребрни „сахан“, или „тепсија“, у харему се веселе жене |
| шући засмеја се, а њен смех зазвони као сребрни суд испуштен на мраморно тле.</p> </div> <pb n= |
| ој дугачкој антерији емир-боје, с њеним сребрним аврапама: кад јој Ђулренги јави да је дошао та |
| година, стајала јој је врло лепо према сребрној коси и напудрованом лицу.{S} Једну кутију пуде |
| чној антерији је, и с кратко подсеченом сребрном косом.{S} Осим те старице, све у собу одоше с |
| и ограде, и још даље, далеко, позлаћују сребрну коњску оправу, а према њима се сијају коњи сасв |
| <p>А ја сам помислио, кад ти спусти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, |
| томе виде да је то огледало пукло преко средине. „То је наша љубав.{S} Можда је она то нарочито |
| ли, него као да је поливен златом, а па средини као да ће се раздвојити, отворити, да се отуд п |
| S} Ја, хвала Богу, знам у каквој сам се средини родила и одрасла.{S} За Црни Врскапут не бих.{S |
| итније делиће, те јој знам и почетак, и средину, и крај, и знам све њене појаве као и то, да он |
| ањила.{S} Истина, ја нисам мала, ја сам средња, као Сафет.</p> <p>Сафет рече кћери да се одмах |
| жене развијене поређане крај путање до средње капије широм отворене,<pb n="131" /> што су изиш |
| „смртни" су.</p> <p>Фатма је испрати до средње капије и загрливши је прошапта:</p> <p>— Ах, сла |
| ту, погнуте главе, постоје, па отиду до средње капије, ослушкују: прође стражар, залаје пас, па |
| пође, због одлажења у Јилдиз.</p> <p>До средње капије у харемском дворишту, пред женском послуг |
| два.</p> <p>Она узе десни.</p> <p>— На средњем је био Исмаил-беј, на десном Осман-ефенди...{S} |
| несе својим устима ханумин кажипрст, па средњи, па домали, намењујући на њих, а после их стеже |
| и пружи их Фатми, на длану.{S} Она узе средњи.</p> <p>— Добро!{S} Сад да видимо који ћеш од ов |
| асапин овна рашчеречи, а пред Нуријином средњом капијом беху неколике Туркиње у искрпљеним чарш |
| велика капија отвори, она потрча, гурну средњу; хоће да протестује, да виче.{S} Ах! у башти чак |
| ној старој слушкињи бакшиш.{S} Неколике средовечне бацаху једна другој у крило запаљене цигаре, |
| е те има моралне снаге, шта ће ако нема средстава?{S} У мене су средства као у просјака.{S} Да |
| д потребе, да им буду сигурна „преносна средства“: под својим чаршафима могле су преносити што |
| ећајући гриже савести што је остала без средства да учини доброчинство по дужности; да помогне |
| шта ће ако нема средстава?{S} У мене су средства као у просјака.{S} Да напросим, па да идем даљ |
| Она му прича како јој је било кад га је срела, и да је увек желела изићи, само не једанпут, кад |
| оната. „Она је волела Лујзу док се није срела са Жаном,“ рече им француски. — „Јесте, Емир-хану |
| Европљанка, Францускиња“.{S} Да се пре срела с којом другом Францускињом, она би зацело и ту з |
| своје фиктивно драго.{S} Пре но што се срела с Мадам, она је једнога „створила“, волела га, за |
| и тај свет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике у Нурије-хануминој |
| е, је ли покривала лице кад се на улици срела с човеком, па, ако му се учини да од мушких погле |
| , драга госпођице.{S} Ја се никад нисам срела с човеком, па зато нисам имала потребе да очи оба |
| век су долазиле пешице, и с бејом су се среле више пута на улици, једанпут у дворишту, а једанп |
| риј се од људи; а да се твоје очи не би среле с човековим очима, обарај их.“ Још како сам обукл |
| чини ми се први пут у животу: моје очи среле су се с његовим...{S} Како ми је било, да знате, |
| како му је било кад су се оно једанпут срели на улици.</p> <p>— Ромео је говорио Јулији, кад ј |
| е не би познао отац, ако би је случајно срео.</p> <p>Једно предвече, мајке им не беху код куће, |
| сте, Емир-ханум; али где ће се ове наше срести са Жаном?{S} Биће довека Шоншете..{S} Ах, страшн |
| највишег брега.{S} Да нису мухамеданци, сретали би се на улици, састајали би се по кућама, разг |
| о постарио.{S} Улицом је <pb n="231" /> сретао жене и окретао главу од њих с пуно мржње.{S} А к |
| трже јер срете оца и брата; мало даље, срете мајку, сестру, братаницу, девојчицу од својих дес |
| шко што је весела кад је он тужан...{S} Срете га један друг, и поведе га на Молос, новим певачи |
| жње.{S} А кога год човека, млада и лепа срете, загледа му се у очи, и срце му тада силно куцаше |
| о, мучен својом страшћу, па се трже јер срете оца и брата; мало даље, срете мајку, сестру, брат |
| ита где је, па не смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбејазу и брзо рече:</p> <p>— Где је кујчук-хан |
| ће му крв на очи, распориће првога кога сретне; јер „од радости се човек опија, од љубоморе луд |
| а улицом дигне пече, кад ће с њим да се сретне.</p> <p>— Зар као Донме?{S} Никад!</p> <p>— Или, |
| ивих душа, него кроз гробље.{S} Кад нас сретне какав дервиш, склања нам се с пута, јер он, видо |
| } Можда...{S} Кажи!{S} На сваком кораку сретнемо по заводника, а после: ми смо криве, и нема на |
| да се Донмама чак јављају људи, кад их сретну на улици и познаду их.{S} А како да их не познад |
| p>— Јуче сам видела Жути Врскапут...{S} Сретосмо се, он ми се загледа у очи, ја се спотакох.</p |
| памет, но хаљине.{S} Ономад, у Скопљу, сретох једног мушкарца: у финим европским хаљиницама, с |
| исера, и брзо јој диже дувак: очи им се сретоше, душе им се пољубише: и њој и њему душа је била |
| > <p>— Ко се појави први с леве стране, срећа је Есмина, рече Мерсије. — Појави се старац.</p> |
| девојке и робиња.</p> <p>— Ко с десне, срећа је Зехрина. — Појави се дете.</p> <p>— Благо њој! |
| ко поноћи.</p> <p>Он спава, ја не могу: срећа ми отерала сан.{S} Благо оном који воли!...{S} Ка |
| е она, па се непрестано смеје.</p> <p>— Срећа! виче Мерсије радосно пљескајући.</p> <p>— И срећ |
| ватно, па ипак, било је...{S} Али, моја срећа: он је држао да сам полудела.{S} А може бити да с |
| Јадно, јадно ово двоје младих!{S} Њина срећа је жртва мрака и незнања, заврши пашиница и запла |
| слити, она би се питала: „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ И наједанпут, као да се расвешћав |
| олим за своју срећу.{S} А кад мени дође срећа, то значи да се вратило здравље госпођи вашој мај |
| чије други.{S} Једни срећни мисле да је срећа станац камен, други да је крилата жена.{S} И Џема |
| } Шта?“.{S} Али јој румен обли све лице Срећа те се на месечини то готово и не опази.</p> <p>— |
| Мерсије радосно пљескајући.</p> <p>— И срећа и несрећа: ко би моју мајку тамо одвео? говори Фа |
| ад бих говорила, ја бих муцала.{S} Мени срећа затвара уста.</p> <p>— А ја у две прилике много г |
| {S} После смо почеле о љубави, али мени срећа затвара уста.{S} Много смо помињале Мерсију и Ари |
| Ариф-ханум од почетка до краја.{S} Камо срећа да је знала да пијем, да сам протеран, да ме тетк |
| ..{S} Кћи ти је побуњена.</p> <p>— Камо срећа!{S} Али... жена побуњеник, то је нешто ново.{S} Б |
| ш.{S} Хоћеш ли мало водице?</p> <p>Камо срећа да сања!{S} Напи се воде, па опет леже; али ето о |
| е најзадовољнији, кад се осећа и сувише срећан, он се сети њених крила, па му кроз срце пројури |
| >— Зашто је она несрећна, кад си јој ти срећан?</p> <p>Али он избеже да одговори, љубљењем.{S} |
| <p>— И да се не узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је поднела толике жртве.</p> <p>Ариф од |
| ја у две прилике много говорим: кад сам срећан и кад сам... поче он, па не доврши.</p> <p>— И к |
| види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако је седела скоро до вечерње, до турске и |
| p>Драги мој Чарлсе,</p> <p>Како сам био срећан!{S} У тој срећи заборавио сам био и Бога, и Бог |
| етнем на главу шешир, ја бих скакала од среће, јагње Емир.</p> <p>— А ја бих, душо Мерсије, пол |
| мајчице“.{S} А кад ућута, смешећи се од среће, она рече:</p> <p>— Не мисли тако далеко, сине; а |
| онога што сам вам писала у данима своје среће?{S} Ви сте зацело очекивали да вас позовем на сва |
| аде-ханум : кад би Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала, рече Фахрије, па запаливши н |
| -Фатми се учини да јој сестра завиди на срећи, па јој би непријатно...{S} Неколико пута, нарочи |
| е,</p> <p>Како сам био срећан!{S} У тој срећи заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А |
| бити срећне?!“ Колико је она, Азијатка, срећна, њој се чини да толико није ниједна Европљанка.{ |
| Фатми да каже, па не могаде.{S} Фатма, срећна, ништа не опази, нити се сети питати је: што су |
| , бежи, лута с њим по свету, по Европи, срећна је.{S} Доцније само Мадам.{S} После и Мадам и он |
| о оном који воли!...{S} Кад се спустим, срећна, поред њега, пољубићу га у два плава дубока језе |
| гледајући кроз кафез мене, мисли: „Ето, срећна!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледања у |
| вече.</p> <p>Боже, како сам срећна!{S} Срећна сам само зато што је он мој.{S} Ја мислим да ник |
| ц ме не да њему, ја бежим у Европу, и — срећна сам.{S} Сан је остварен, само што сам ја несрећн |
| е, чедо, госпођо снахо.</p> <p>Она, сва срећна, одскакута да му се обуче.{S} Готово цела Европљ |
| е госте: они ће сутра на чифлук.{S} Сва срећна, она оде у башту с Ђулренгијом.{S} Саме су: хану |
| ништа: ја бих то досад опазила.“ И сва срећна окрене му се, слуша га, а после му казује шта је |
| чи, плаве као у њене матере, изусти сва срећна: „Зато, <pb n="127" /> мацкице, како си ми лепа! |
| одаји старе Шехназе-хануме.</p> <p>Сва срећна, Фатма испрати миле госте: они ће сутра на чифлу |
| кама, где им се у буновној глави порађа срећна мисао да доведу жени — ортака.{S} Мис Пирсон!{S} |
| ајте ме, и будите срећне као што сам ја срећна!“</p> </div> <pb n="139" /> <div type="chapter" |
| </p> <p>Љуби вас, љуби</p> <p>ваша мала срећна</p> <p> <hi>Емир-Фатма</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} |
| абдест.{S} Њима намена никако није била срећна.{S} И већ хтедоше да иду, кад робиња рече: „Наме |
| га... она би се удала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало тражи од онога |
| еде, ко ће да је изведе: све да би била срећна у брачном животу, збиљи коју младе девојке узима |
| џбине, да би она с њеним сестрићем била срећна.{S} И не хтевши јој открити лица, љубљаше јој ду |
| хоћу у то тврдо да верујем да бих умрла срећна.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Очи ми се зас |
| и не сматра је за ствар.{S} Ја сам сад срећна, али знам да су милиони несрећни, и ради тих сво |
| е, знала је да је он поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слушала, дове |
| S} Робиње мисле: „Благо њој!{S} Како је срећна она жена којој је муж и драги један исти човек!{ |
| ng="fr">Mon Dieu!</foreign>“ узвикиваше срећна Нурије кад јој уђе Емир-Фатма у двориште. где на |
| је једна млада рођака, а она, весела и срећна, рече: хоћу!{S} Она је синоћ прислушкивала... чу |
| сунце, ноћу свећу, и она ће се осећати срећна.{S} То што ви толики богати муслимани чините (је |
| ри!...{S} Поздрави је.{S} Она ће умрети срећна, благо њој!“...{S} Скинула је страшно мршавим и |
| о ми се у нијету помене црно, нећу бити срећна.{S} И после, ти си своје драго видела с балкона, |
| ја сам срећна кад он спава, ја сам увек срећна...{S} И он воли као што је волео првога дана, ка |
| м.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам срећна кад он спава, ја сам увек срећна...{S} И он воли |
| ли полако, да га не пробудим.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам срећна кад он спава, ја сам |
| оцу, а по матери Турчин.</p> <p>Ја сам срећна!</p> <p>Да видите како нам је сад лепа кућа!{S} |
| ени се понекад учини да ме воли, па сам срећна, али за колико?...</p> <p>Јуни.</p> <p>Снила сам |
| тога Дана у вече.</p> <p>Боже, како сам срећна!{S} Срећна сам само зато што је он мој.{S} Ја ми |
| дођу и пођу по кући, по башти, како сам срећна!{S} Пред мојим очима су расле и развијале се као |
| евиђена човека, непозната...{S} Што сам срећна ја.. то је случај. „<foreign xml:lang="fr">Fort |
| <p>— Ја не, Мерсије.{S} Ја сам сад тако срећна!</p> <p>Мерсије окрете главу да сакрије сузе.</p |
| мех, песма“.</p> <p>— Благо теби! бићеш срећна, рече Фатма тужно.</p> <p>Мерсије отвори једној |
| сећа се.{S} Погледа у Фатму и помисли: „Срећна!“ и обузе је, тренутно, некакво тешко осећање, т |
| <p>Примите много пољубаца од ваше мале, срећне ученице, васпитанице и пријатељице</p> <p> <hi>Е |
| утра Немице.{S} И девојке су се осећале срећне што су са сваком могле говорити њеним матерњим ј |
| кога никад нисам видела.{S} Оне су биле срећне, ја сам била несрећна: муж ми се није допао, кад |
| сети један неисказан бол што су те жене срећне, јер су кћери културних народа.{S} А шта је она? |
| а“.{S} Напослетку, ја налазим да су оне срећне: благо њима!</p> <p>На месечини, танка минара чи |
| ице, мислила је: „Гледајте ме, и будите срећне као што сам ја срећна!“</p> </div> <pb n="139" / |
| едном цигаром, с водом из једне чаше; и срећне су...</p> <p>— А ми, нове?!{S} А ми, нове?!{S} О |
| европског града, где су жене слободне и срећне, ви мислите мало, понеки пут, на <pb n="105" /> |
| } Дође јој да викне странкињама: „О, ви срећне жене, спасите Емир-Фатму!“ Па се прибра, устаде, |
| ашто говоре да турске жене не могу бити срећне?!“ Колико је она, Азијатка, срећна, њој се чини |
| во чак ни да васпитавамо мушку децу као срећне мајке!{S} Ми нисмо училе стране језике само да с |
| ова, где су жене, по њеном мњењу, овако срећне.{S} Нарочито јој се чини да је у неком француско |
| l:lang="fr">Reproche d'Amour</foreign>, срећни што они један другог немају за шта прекорети и у |
| жени виде своју жену.{S} О како би били срећни да су негде тамо где се ради и живи: дању да рад |
| нежност једни, друкчије други.{S} Једни срећни мисле да је срећа станац камен, други да је крил |
| <p>— Или некоме коме треба да се рече „срећни ти гости“?</p> <p>Она је правила алузију на Нури |
| не пробуди из овога лепога сна: она је срећнија од свих нас, удаје се за човека кога је видела |
| и да тугујем, да плачем.{S} Сто пута си срећнија од мене!“ Казала сам јој, и она ми никад више |
| g="fr">Mon Dieu!</foreign>“ узвикну још срећнија Нурије кад се међу женама, сасвим развијеним, |
| а Јалијама.</p> <p>— Зар нисмо обе биле срећније, Емир?</p> <p>— Ја не, Мерсије.{S} Ја сам сад |
| Европљанка, доведена је двема младицама срећним у браку пред нене и мајку, да их по азиски позд |
| испитуј, рече јој зет.</p> <p>— Нека је срећно, да Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих ре |
| уби и муца:</p> <p>— Срце ...нека ти је срећно! ...{S}Али како... изненада...</p> <p>— Ја сам т |
| Богу ?{S} Овако изненада!</p> <p>— Кажи срећно, па онда испитуј, рече јој зет.</p> <p>— Нека је |
| ку, или, у хитњи, дотаћи се телом њеног срећног тела...{S} Како су њих двоје заједно, робињама |
| соби с домаћицом; та моја рођака је из срећног Аблул-Меџидова доба, и ако је млађа од мене: го |
| леп, и воли да је цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако је седела ск |
| што је затражила, додирнути руком њену срећну руку, или, у хитњи, дотаћи се телом њеног срећно |
| купи да јој опише тај бол, који она, за срећу, не познаје.{S} Моја мајка једва отвори уста и ре |
| своју чисту жену прљавим именима.{S} За срећу, она чу само оно једно.{S} Сестре чуше све, па се |
| бих дала мужде ономе који би ми вратио срећу сину.</p> <p>— Онда мени, ханум-ефенди.</p> <p>— |
| м у себи, и томе се Богу молим за своју срећу.{S} А кад мени дође срећа, то значи да се вратило |
| госпођи вашој мајци...{S} Јер ја своју срећу не замишљам без вашег повратка: ви да ме гледате |
| зање своје репутације,“ па се, на своју срећу, уздржа.{S} Секретар ове будуће председнице имала |
| уше све три.</p> <p>— Намените на своју срећу, рече робиња.</p> <p>— Ко с леве твој је, Мерсије |
| да свирају.{S} Свирале су <hi>Изгубљену Срећу</hi> и биле су тужне.{S} После су читале тужна ме |
| мените још једанпут: на кјучук-ханумину срећу.“</p> <p>— Ко с десне твој је, Емир.</p> <p>Појав |
| а васпитаница Туркиња Фатма, какву већу срећу тражи од брачног живота!{S} Она је о овоме сањала |
| ај радни дан учини већи од оба Бајрама: срешће се може бити с њим!{S} Она би, чини јој се, пала |
| 9120_N26"> <hi>Чевре</hi> - рубац везен срмом или телом</note> <note xml:id="SRP19120_N27">Судб |
| оно чиме су се оне за ово кратко време сродиле, саме постале то нешто тајно и озбиљно.{S} И Ме |
| , госпођо снахо :{S} Францускиње су јој сродније по нарави, по свему, од Енглескиња.</p> <p>Ари |
| кад из њих проговара оно што је с њима срођено, што им је у крви, чега ће се оне ослободити те |
| n="122" /></p> <p>Док је месец био као срп, вечере су се давале у конаку људима; како је као с |
| > <front> <div type="titlepage"> <p>147 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 147.</p> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕ |
| а на песку.{S} Једна олуја, и зграда се сруши... „Да има Бога, он би ми се јавио кад пођем да п |
| која ће у овој кући окренути све тумбе, срушити је до темеља.</p> <p>— Је ли с друговима? гласн |
| и пио сам ..{S} Ми, младотурци и нове, срушићемо све препреке: оборићемо престоле, поубијаћемо |
| ним рукама ухвати решетке, повуче их, — срушише се: две дашчице осташе у њеној искрвављеној дес |
| је можда притискивало младост и лепоту, срца пуна жеља и нада, некад, сад иструлела, суха као т |
| шкињу, а камо ли девојку што се од мога срца одвојила.{S} Зар да удам своје чедо за те протеран |
| <hi>Песми Суза</hi> осетити куцање мога срца?</p> <p>10 новембра.</p> <p>Слатка моја отаџбино!{ |
| } Мој син је красан млад човек, доброга срца, лепо васпитан, воли своју кућу и жену.{S} Али од |
| зајаука, мајка се онесвести, она тврда срца мајка.</p> <p>Он седе на миндерлук, као да га ноге |
| ка чуди се. „О, сваки плаче, и најтврђа срца отац, јер њу, мажену, не даје другу него господару |
| “ Па и ја као моја мајка: за време бола срца не могу писати.{S} Још добро нисам ни узела перо, |
| духу, не о срцу; па ипак, она више има срца но духа.{S} Цариграђанка, кћи цариградског паше (и |
| хвала!...{S} О мој Џемал!{S} Дете добра срца, али страсне природе.{S} Кад би заволео неко дете, |
| жиле му на челу набрекле.</p> <p>— Наша срца, сине, нису испитивана, али и ми смо питане хоћемо |
| жудњом, страсно те чека</p> <p>од свег срца твоја... твоја сестричина</p> <p> <hi>Емир-Фатма</ |
| тичке слободе, кад би се она из женског срца и духа појавила на улицу наједанпут, неочекивано, |
| Корана, већ историја њенога сопственог срца.{S} Та жена, Мадам Аристид, не воли ни њену велику |
| о доброчинство што је потицало из њеног срца морално, не осећајући гриже савести што је остала |
| чинише као да су обојени крвљу из њеног срца, и над тим цело целцато плаво небо.{S} Кад су год |
| а, суседе напуштених турских гробља, од срца се обрадоваше Рамазану, ноћним поселима, харемским |
| а то је што и њено дете, пошто нема од срца порода, па ако он има какву ману, она је не види; |
| сију и смеје се, али јој смех не иде од срца. <pb n="38" /></p> <p>Кад попушише цигаре, спремиш |
| а се засмеја, али јој смех није ишао од срца...</p> <p>После додаде:</p> <p>— Јесте ли га ви ка |
| p> <p>— Нервоза, ханум, нервозно лупање срца.{S} Све турске жене веома су нервозне, и хистеричн |
| почетак, што је семе љубави на површини срца; иначе, да је прошло време, да се укоренило, ћутал |
| дножја, и вукла га по прашини, немајући срца за њен бол, јер није имала свести за свој грех...< |
| мени!“, и осетила је готово физички бол срца.</p> <p>После напада, она није могла мислити: код |
| а немам снаге да је подигнем, јер немам срца за њу.{S} Ја нисам више апостолица и мисионарка; ј |
| о првом с много жучи, о другом с много срца.{S} Опет поче Ариф, с пуно темперамента.{S} Док се |
| бити слободне.{S} И говораше јој о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Она воли.{S} |
| и о Елизи...{S} Век проведох у тражењу срца; своје давах, а туђе...{S} Ја га нађох једанпут, о |
| И она не мари за моју љубав!{S} Из свих срца, што су око ње, да скупи љубав уједно, па није кол |
| ита, па не сме.{S} Тек што би изустила, срце јој дође под грло, чини јој се.{S} И наједанпут, с |
| {S} Као наша Мондије-ханум (не љути се, срце).{S} Овамо не нађох ни тебе ни Мерсије.{S} Ово што |
| ми их претекосмо.{S} Кад је ухватисмо, срце јој удараше као сатић.{S} Јадна, јадна!{S} Да не б |
| и, рече:</p> <p>— Било је сасвим мирно, срце куца нормално, тонови су чисти...</p> <p>Па је зам |
| S} Она, научила од нас, па мени: „Душо, срце, јагње, око моје“.{S} Ваздан смо говориле турски, |
| у пресрећна љубећи сестричину.{S} Емир, срце моје!{S} Као да си дошла с робије где ти је била у |
| је почетак без свршетка.</p> <p>— Емир, срце моје, упамти: што мање илузија, то слабије разочар |
| ошћа.</p> <p>— Шта ћеш ?{S} Да се удаш, срце Емир, одговори домаћица.</p> <p>— <foreign xml:lan |
| о тужна: скоро добила ортака.{S} Видиш, срце моје, више ни просте (ова је пашиница проста) не п |
| римају у кућу.{S} Плакала сам без суза: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе као пресушени |
| рашно, кад све зна, а мисли да је нема: срце јој је залупало необично, и за дуго лупало неисказ |
| им направљена ноћ; мене сан не ухвати: срце ми рече да ће ме нешто снаћи.{S} Послах роба по си |
| шло време, да се укоренило, ћутала бих: срце разуму може много, а разум срцу ништа, наравно у х |
| д живо погледам, а највише у себи...{S} Срце ми за свашта затрепери као јасиков лист; „разум ми |
| S} Да га питам, јесу ли жене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S} Ја у Елизиној деци зацело волим Ели |
| госпођице, помислите,— ја се надам.{S} Срце <pb n="102" /> ми каже да ће се на добро окренути, |
| де је мотор што га је покретао на рад — срце?{S} Где је амбиција — био је први?{S} И пред очима |
| љубити; и она њу љуби и муца:</p> <p>— Срце ...нека ти је срећно! ...{S}Али како... изненада.. |
| лони, и ја, несвесно, климнух главом, а срце ми толико залупа да излети, осетих га под грлом.{S |
| иромах...{S} Имам срце, то је све.{S} А срце ми је велико, широко, велико, па ми се чини да би |
| е Али-беј.{S} Али у грудима тога човека срце је од камена.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, н |
| а је мојој мајци; она никад није држала срце.{S} Права муслиманка мири се с пријатељицом о вели |
| аслањам му уста на груди без кошуље, на срце; али се увек трзам, прибирам пре по што сам повукл |
| ћу је, раскопчаћу је, метнућу јој га на срце као <hi>она блага</hi>, хартије... па ћу је закопч |
| па јој метну хладну крпу на главу и на срце, чије се брзо и јако лупање јасно чуло, поднесе јо |
| лицу, опипа јој било и метну јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су разголићене, јер су јој диг |
| Да бежимо, Ђули...{S} Види како ми лупа срце! рече Фатма узимајући робињину руку, а у томе, пре |
| Турске.{S} Ја сам сад само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Мога куражног и енергично |
| ирена.{S} Она је опет само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Остави „аманет“, па леже, |
| розорима) — стежу ми срце.{S} Час ми је срце стегнуто, час разбивено кад мислим: „Може бити сад |
| га испитати.{S} Да видимо да ли јој је срце слободно, или је већ кога заволело.{S} Али, зашто |
| Онај који би тражио да проговори твоје срце, то је твоја баба.{S} Али та паметна жена у очима |
| јагње моје, Фатма, душо душе моје, моје срце је пуно љубави и бола.</p> <p>— Аман, шта говори ? |
| с балкона, европски.</p> <p>— Кад моје срце плаче, теби је до шале! прекори је Фатма.{S} Она р |
| амо био окуженик...</p> <p>Па ипак моје срце није било лудо.{S} После овога, ја прођох Пером и |
| е да ће се на добро окренути, лудо моје срце!{S} Јер мој отац пре би пристао да му кћи умре, не |
| p> <p>Катастрофа коју је претрпело моје срце, сломила је моје Ја.{S} Тога куражног и енергичног |
| не допадне младожења, она обично стегне срце па ћути и трпи...</p> <p>За читави месец дана, ја |
| уно је двориште црних домина!“ Арифи се срце следи, јер се сети ко су то.{S} Енглескиње, путниц |
| не нису могле довршити мисао, јер им се срце стезало, и ледило.</p> <p>Фатма је увек постила, п |
| и мајке, ниједне слушкиње.{S} И њему се срце следи, оно срце што се малочас слободило, смејало |
| сам год чула детињи глас, увек ми кроз срце прошло нешто као нож, па сам зајаукала.{S} Нисам ћ |
| ћан, он се сети њених крила, па му кроз срце пројури нешто као нож.</p> <p>Колико је воли, чак |
| да и лепа срете, загледа му се у очи, и срце му тада силно куцаше, крв удараше у слепоочнице... |
| е могу све да изустим... препукло би ми срце.</p> <p>30 априла, у јутру.</p> <p>С друговима и н |
| усти као на вашим прозорима) — стежу ми срце.{S} Час ми је срце стегнуто, час разбивено кад мис |
| пиџик, а она се не растужи: њеној мајци срце је казало да ће се помирити са својом суседом...{S |
| ети немоћ у ногама, учини јој се да јој срце стаде.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} Шта ће ра |
| , да им пева...{S} Како да пева кад јој срце плаче?{S} Својим лукавим погледима ако опазе на њо |
| па на капији. „Теча!“ изусти, и ако јој срце не каза да је он.{S} Слушкиња отвори... њен отац!{ |
| за тичиће.{S} Ја сам сиромах...{S} Имам срце, то је све.{S} А срце ми је велико, широко, велико |
| крик, тужан, оштар, и сад јој је пробо срце: код капије је мајка викнула: „Мерсије, <hi>бир ђо |
| нежно: „гугу-то“!{S} И на мање осетљиво срце чудно утиче овај гугут у прозорје ранога лета.{S} |
| ја, науке којој те није учио разум него срце.{S} Што год нам је писано овде (учини прстом по че |
| где ли би било срце, оно широко, велико срце њом испуњено?</p> <p>Опет се враћа на почетак, и с |
| S} Оне су подстицале на рад њено велико срце.{S} Док су оне биле живе, њој се њено сопствено ср |
| ти не знаш шта су жене, и шта је женско срце, и шта је женска памет.{S} Она, готово цела Европљ |
| сује чари слободе, и у њено меко женско срце утискују се две ненине речи, двеста Госпођичиних.{ |
| ви. (* На турском постоји фраза "слатко срце моје", зато се овде тако преводи.)</note> <note xm |
| ote> <note xml:id="SRP19120_N64">Слатко срце моје*, ја те волим.{S} Ја мислим на тебе.{S} Ти си |
| руку, тамо главу...{S} А где ли би било срце, оно широко, велико срце њом испуњено?</p> <p>Опет |
| ?{S} Ха! ха! ха!{S} А је ли испитивано срце Фатмине мајке, мајчице?{S} Ха! ха! ха! — и крупним |
| су оне биле живе, њој се њено сопствено срце чинило огромно.{S} На очи су јој навирале сузе, а |
| о кад дирнеш једну све забрује.{S} Њено срце не зна за године.{S} За њену душу године су само у |
| {S} Она је волела.{S} Она воли.{S} Њено срце не зна за године...</p> <p>— Простор и време, Емир |
| она се удаје за онога кога јој је њено срце изабрало, па јој се и најружнији свадбени обичај ч |
| ..{S} Слатка моја мајка!{S} Слатко њено срце!</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> </div> <pb n="107" |
| S} Ја ћу је питати.{S} Да испитамо њено срце...{S} Ја ћу га испитати.{S} Да видимо да ли јој је |
| ирити са својом суседом...{S} О то њено срце!{S} Кад би га могла узети и метнути у своје!...{S} |
| а, затрепта и поцрвене, а њено измучено срце опет тренутно брзо залупа, и препуни се топлином и |
| он поче:</p> <p>— Да се испита Фатмино срце ?{S} Ха! ха! ха!{S} А је ли испитивано срце Фатмин |
| и се.{S} Три месеца!{S} Шта су за болно срце три месеца?!{S} У његову срцу ране још незасушене, |
| слушкиње.{S} И њему се срце следи, оно срце што се малочас слободило, смејало његовом страху.{ |
| ова стара која га је очувала, има добро срце, те не опада своју нову госпођу, већ му казује зат |
| жиће се;</l> <l> О, ако ханум има добро срце:</l> <l> Њезина кеса одрешиће се...</l> <p>Бакшиш |
| S} Још добро нисам ни узела перо, а већ срце повредим..{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћу ја с |
| После видеше „да га не заноси глава већ срце“, и сневеселише се.</p> <p>— Алије, Алије, шта ћем |
| ите реч по реч; нека им свака реч уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ уздахнух ја дубоко, али јој на |
| јом“. — „Откуд знаш, госпођо снахо?“ — „Срце ми каже, госпођо мајко“...{S} Слатка моја мајка!{S |
| p>13 новембра.</p> <p>Некад сам свирала срцем, сад пишем срцем.</p> <p>14 новембра.</p> <p>Дана |
| руке, и учини јој се као да је лупнула срцем; и никад јој у срцу није одјекнула овако звека ла |
| } Мајка је зуб извадила, а шта ћу ја са срцем!</p> <p>1 рамазана 1324</p> <p>Опет Рамазан!{S} Ш |
| > <p>Некад сам свирала срцем, сад пишем срцем.</p> <p>14 новембра.</p> <p>Данас... у махрами оп |
| е турске песме на старе арије с веселим срцем; веселе се као да су освојиле свет, или као да су |
| људи да је она жена.{S} И са разбивеним срцем изиђе, иђаше улицом живо, импровизујући стихове:< |
| <pb n="253" /></p> <p>Она с разбивеним срцем спреми се и оде.{S} Прашине је било мање но други |
| д је да изиђеш.</p> <p>Она с разбијеним срцем пође; не погледа се у огледалу, а и за кога?..{S} |
| атељи: утеши ме време.{S} Рана ми се на срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом залеченом пођ |
| рила ју је као нешто свето, као рану на срцу.{S} Цела кућа крије, а старотурци су метнули на ус |
| вели добра нене. „И ако бисмо примали к срцу све што нам се учини као увреда, ми ни с ким не би |
| ми смо једна крв, и ако нисмо на једном срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја сам крива, па хоћу да |
| полако, неосетно, оно што беше у њеном срцу дубоко урезано сусретом те туђе жене...{S} Ово нек |
| ла бих: срце разуму може много, а разум срцу ништа, наравно у харемима.</p> <p>Пиши ми што пре: |
| уховитошћу".{S} Она говори о духу, не о срцу; па ипак, она више има срца но духа.{S} Цариграђан |
| Францускиња, по свему, и по осећању, по срцу и по души; њена права отаџбина је Француска, мисли |
| ав.{S} Иначе је добар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, |
| ју дужност, дужност не по разуму већ по срцу, испунила, а ти ради како хоћеш.</p> <p>То рекавши |
| и да спавамо?“, она се стреса, грози, у срцу осети страхобу... — смождила би га.{S} А ништа му |
| нутку ја осећам револуцију и у духу и у срцу.{S} Свога понижења<pb n="174" /> и у најпросвећени |
| на тога бола, тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим сузама: исплачи их, сине, обриши их, |
| на жена.{S} И једнога дана, она осети у срцу два осећања: мржњу према мужу, и љубав према неком |
| као да је лупнула срцем; и никад јој у срцу није одјекнула овако звека ланца с чивијом, нити ј |
| в је на слици!{S} А његову слику имам у срцу, у свести.{S} Ево је, рече па зажмури.</p> <p>— А |
| за болно срце три месеца?!{S} У његову срцу ране још незасушене, у њену зарасле!{S} Жене!{S} И |
| у недра; Фатма је сузе лила над његовим стаблом, око кога је често обавијала руку, као да је за |
| х је било повише, и пред сваку се групу ставио седефски столић с тепсијом и споља калаисаном, н |
| остре серџадо на коме клања Емир-Фатма, стаде на њ окренута југу и уместо кратке јутарње молитв |
| у из дворишта, па крај отворена прозора стаде: месечина као дан — пун месец. „Ђули!{S} Ђули!“ ш |
| у, младу и лепу, с пуно страсти; па тад стаде насред софе и поче играти ногама, рукама, <pb n=" |
| емоћ у ногама, учини јој се да јој срце стаде.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} Шта ће радити? |
| геџелуку, неочешљана, па и неумивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> |
| јатно, нарочито кад уђе један „весео“ и стаде говорити лудости.{S} Видевши га оваквог, она се п |
| се онесвести.{S} А он јој дочепа руке и стаде их љубити страсно, махнито; после јој мирисаше ко |
| ена“, с дувком на лицу, па се усправи и стаде пред њом с прекрштеним рукама.{S} Свекрва извади |
| ао да ишчезава.{S} Клону на миндерлук и стаде из свег гласа викати.{S} У томе су биле ушле и он |
| о је пуно ружа...{S} И наједанпут, каик стаде, младић остави весла и узе <hi>ут</hi><ref target |
| аха, опрости, забремене, твој син одмах стаде мислити како ће име детету. „Ако је мушко," мисли |
| се укаже текија опкољена гробовима као стадима, и мало па кафана под широколистим дудовима, и |
| спретурано надгробно камење чини се као стадо на пландишту.{S} Кад су били у Ђумулџини, она се |
| , заклоњени <pb n="190" /> кишобранима, стадоше пред капијом; муфтија лупну звекиром у капију, |
| на дну степеница, да дочекају госте.{S} Стадоше у два реда: мајка Ибрахим-Хасан-бејова, Ибрахим |
| алдрми тандрчу.{S} Најпосле, једна кола стадоше пред њином капијом, а она потрча да се намести |
| еху олабављене вођице.{S} Најпосле кола стадоше пред једном великом двоспратном кућом са софама |
| инове руке и хтеде кући; али, пред њима стадоше једна затворена кола, берберин угура у њих Џема |
| аћеним печима.{S} Мало, па пред конаком стадоше двоја затворена кола и из једних изиђе та стара |
| ад и синоћ, пред Нурије-ханумином кућом стадоше затворена кола, са Арифом <pb n="187" /> и Цари |
| Опет зва Зејну да погази траву по милим стазама, али она му се и сад не одазва, те се он, њој „ |
| к испод Чауш-Манастира, милим, познатим стазама, које су већ готово у траву зарасле.{S} Али, ка |
| скут и пође пред њима, поведе их уском стазом посутом ситним шљунком; а оне, идући тихо, госпо |
| би, кад би угледала вас.{S} Ја бих нашу стазу посула цвећем, да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам |
| рија, прављена још пре дванаест година, стајала јој је врло лепо према сребрној коси и напудров |
| кроз мене прођоше као нека струја...{S} Стајала сам као окамењена, а она ме опет узе мирисати, |
| е на смокву пред кућом.{S} На смокви је стајала за дуго, па кад чу наш ход, она се уплаши, прхн |
| их минара и црвених кровова.{S} Кола су стајала дуго усред гробља, на једном прашљивом кратком |
| едној његовој књижевничкој реклами тако стајало, то јест да је, делом за које је била ова рекла |
| се лежећи учини много дужи него кад је стајао и дотицао се облака, и црњи од малопређашњег неб |
| ла мени на главу.{S} Да знаш како ми је стајао!{S} Као овој малој Францускињи.{S} Боже, како су |
| ад су први пут дошле у ову башту, он је стајао тако усправан, прав и висок као џин, као стражар |
| видео овај страшан призор.</p> <p>Отац стајаше у оном положају као окамењен; кћи се гласно нас |
| очи!“ Па праг од ваше капије.. „На њега стаје њена нога!“ У свему вашем волео сам тебе, у кући, |
| сије иде мало потешко, а Емир као да не стаје на земљу, и извија се као змијица; и има глас као |
| вода, бели се по мраморна коцка, куд се стаје кад се узима абдест.{S} Гледа: њен отац, сав у бе |
| м мирис запаљене цигаре...“ — па отвори стакалце с мастиком, принесе му га:</p> <p>— Сине!</p> |
| њему и поче нежно, показујући му једно стакалце:</p> <p>— Ево, чедо, арслане мој, — мастика..{ |
| прозор и прштања разбијеног прозорског стакла, и тамбуре трезнога берберина и чампара пијаних |
| 137" /> с вратаоцима на којима су поврх стакла шарене дашчице.{S} Једна кола одјурише: у њима ј |
| то се изгрлише и истапкаше, поседаше на стакленој софи; али се девојке брзо одвојише: одоше да |
| ме све, многе ме познају.{S} На једној стакленој софи прозори су били застрти газом...{S} Бал |
| ајем, и где је мошус просто гушио.{S} У стакленој софи погледа у стихове из корана.{S} У својој |
| плакала.{S} Да су купљене и сачуване у стаклу те њене сузе, ја бих давала по једну девојкама, |
| н ме је натерао да станем на прозор.{S} Стала сам, пошто сам покрила главу (ја гологлава не бих |
| ти...{S} А кад сам то видела, ја сам се стала трести...{S} Лице ми је било као ватра, а руке ка |
| тако често, проклињала, а после сам се стала питати: „Откуд то ?{S} У нашој <pb n="176" /> пор |
| дошла дотле и скренула крај мора, па ту стала.{S} Оба млада човека сиђоше.{S} Џемал погледа пре |
| каже: „Не зависи од њега већ...“ па ту стала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљда не од његове мајке.< |
| као дошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале говорити час турски, час француски, а час неким ј |
| сутра на Молосу — колима.{S} Оне нижег сталежа боље пролазе, њих је увек пуна чаршија.{S} А <h |
| ио!..{S} Кашаљ, покаткад крв у махрами, сталне грознице, туга, бол — смрт.</p> <p>5 рамазана.</ |
| .{S} Један женски студент, Францускиња, стално је с њим.{S} Учи, вели, исту грану науке...{S} Д |
| о година, нарочито последње две године, стално на дневном реду.{S} Почеше о политици и о друштв |
| оштене...</p> <p>Али ништа није трајно, стално.{S} Изненада дође једна велика промена у њиној к |
| о.</p> <p>Јуни.</p> <p> <hi>Она</hi>... стално иде с њим...{S} Осим Госпођице, ја више не волим |
| фанама, и да гледа <hi>Карађоз</hi>.{S} Стамбол је као његов пожар <pb n="182" /> што избије из |
| еху одавно умрли, кад ми се син врати у Стамбол...{S} Бејаше младић од деветнаест година, израс |
| , кад му је био ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе једна мла |
| ла,“ одговори она па се смеје. „Који из Стамбола?“ рекох ја. — „Пашић, ханумин сестрић," каже о |
| оно човек?“ упитах је ја озбиљно. — „Из Стамбола,“ одговори она па се смеје. „Који из Стамбола? |
| х старих слепих дервиша што, тетурајући стамболским улицама, на глас читају молитву и гледају д |
| иње му конаке: два у Бејлер-беју, два у Стамболу, један на Нишан-Ташу, један на Бебеку, па на П |
| потрошио муж у Европи, трипут више ја у Стамболу...{S} Све презадужено!{S} И сваки лепи конак н |
| тах као прут: његова канцеларија није у Стамболу...{S} После дуге вожње, кочијаш отвори колска |
| идемо у Цариград, ми ћемо седети зими у Стамболу, лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај к |
| руги.{S} Једни срећни мисле да је срећа станац камен, други да је крилата жена.{S} И Џемал је з |
| /p> <p>— Ветар најјаче дува кад хоће да стане, рече Фахрије.</p> <p>А Францускиња, опазивши да |
| нам није обичај, и он ме је натерао да станем на прозор.{S} Стала сам, пошто сам покрила главу |
| сман-бејом... сама.{S} Па не сме даље. „Станите!“ виче мислима.{S} Насешће му крв на очи, распо |
| убије: „Он њу...“ Не, даље није смео. „Станите!“ виче мислима.{S} Ако виде кога седог старца, |
| ле диња поред пруге уз станице, свет на станицама, све је подједнако зачуђава и занима; и подје |
| ови, огромне гомиле диња поред пруге уз станице, свет на станицама, све је подједнако зачуђава |
| теле ноге поломити?{S} Да, то су његове становнице, Туркиње.{S} Погледајте њино богато, раскошн |
| путнице занемеше од чуда.{S} Јесу ли то становнице овога прљавог, трошног града о чију су калдр |
| а румелиску страну, сад на анадолску, и стану у малом пристаништу каквог лепог села босфорског, |
| шарају капљама кров.{S} Овог лета овде станује Ариф-ханум.</p> <p>Ариф своје госте опази кроз |
| но Турака, пред вече највише самаца што станују по хановима.{S} Пред једном и он седе и затражи |
| а већ никога није било, осим самаца што станују по хановима.{S} И он ће кући.{S} Фатма га очеку |
| о је нешто ново.{S} Буне се људи против стања у земљи, против неправде, али, жене!...{S} Кад им |
| а, и чини ми се да бисмо нас две биле у стању побунити све жене, женске милионе у пространој ту |
| раги Чарлсе?{S} Дошао сам на по пута па стао, не што сам сустао, већ што нисам знао куда ћу. „Н |
| широко, велико, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{S} Твој отац не |
| у струју крви и живота, и нову душу, и, стар, плаши се од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, а |
| >— Абдурахман-агу ништа не би наљутило, стар, отупела му осећања, а треба неко да му трља леђа |
| ити.{S} Јуче, кроз кафез видех Али-агу: стар, има сто година, болестан, једва иде, сиромах, под |
| , већ с једном турском женом обученом у стар, искрпљен чаршаф.{S} То је била прерушена Нурије.{ |
| {S} Фатма се тресе, одскаче од постеље, стара је притискује не питајући <pb n="243" /> је ништа |
| које их дочекаше стојећи, па поседаше, стара, у старинској антерији с каик-отосом<ref target=" |
| i>о, машалла</hi>!“ А тек што поседаше, стара, преко обичаја турског, већ упита за здравље дома |
| данас као раздешен ут.</p> <p>На софи, стара Шехназе-ханум говораше као да чита из какве перси |
| плитке ципелице папучама наврх прстију; стара пашиница обу своје које је њена робиња у бочици д |
| ну дана пусту, па га задржала мајка.{S} Стара је чула од Арифе где јој је унука, и крила је од |
| ше Фатма, покривена чак преко главе.{S} Стара на прстима приђе кревету, и полако диже покривач, |
| а раздрагана стеже бабу да је удави.{S} Стара се брањаше, и рече: „Ти си нешто лепо снила, зато |
| е загрли и размажено отеже; „Не-неее !“ Стара је омилова по лицу и омириса јој косу, па оде те |
| наљути.{S} Па пустив јој руку, скочи, а стара, видевши Фатму онако бледу, уплаши се да опет не |
| ичу на глас: куда ће од бруке !...{S} А стара, тресући се као прут, с муком, закле их у Божју љ |
| а?!</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну а стара Шехназе-ханум рече:</p> <p>— Ако ти се чини да га |
| е задовољно осмехну, јер је знао да ова стара која га је очувала, има добро срце, те не опада с |
| } Па извињава себе: није била сама. „Ја стара Азијатка према младој Европљанки била сам што нем |
| угме од електричног звонцета.{S} Капија стара, са звекиром и халком споља, и с мандалом изнутра |
| јер сама нису свесна несреће.{S} Једна стара Јерменка груну се у груди, на покри рукама очи, — |
| њом прашта, испраћа је мужу.{S} И једна стара комшика чуди се. „О, сваки плаче, и најтврђа срца |
| нас на „јутарње расположење“ доћи једна стара цариградска пашиница и три младе Цариграђанке из |
| учених жена, улазе у кућу, где их једна стара Нишлика, рођака Хасан-бејова, по нишком обичају, |
| мо ли да ми донесе понуде...{S} Ниједна стара, у разговору, не рече ми ни „кћери“, а камо ли „д |
| л</hi>...{S} Обележје јој је донела она стара Цариграђанка, у антерији, хрци<ref target="#SRP19 |
| /> њој..{S} Уз капију опет је била она стара и чудно је изгледала, забезекнута.{S} Он опази то |
| његовим порукама, које јој доношаше она стара кадуна; само се задовољаваше виђајући децу сваког |
| е то?“ мислила сам. „За живот!{S} И она стара Јерменка воли га!...“ Ја сам, драга госпођице, ст |
| оја затворена кола и из једних изиђе та стара цариградска пашиница са своје две црне робиње, из |
| > <p>— Шта је то, доктор-ефенди ? упита стара, обучена у чаршаф, слушајући снаху с чуђењем.</p> |
| одине, Ибрахим-ефенди и ова три честита стара беја погодише се овако с једним младим бејом (нећ |
| .</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Мајчице, наша стара Ариф-ханум нова!...{S} Ваљда због одела ?</p> <p> |
| а, цркавају кокоши, пси, мачке“.{S} Кад стара рече мачке, она се сети <pb n="44" /> сутиних мач |
| сам била ван себе од радости, а она је стара и слаба. „Ја немам овде наочара, дај, прочитај ми |
| уни с искрпљеним чаршафом — зато што је стара.{S} Боже, како сам могла!{S} И то је по вашој суг |
| боре биле до сада?..{S} И учини јој се стара, друкчијих очију, безбојних, а она има загасито п |
| а опстанак се бори боље од човека, рече стара јер зна да се Ариф умири и развесели кад год јој |
| едавши у стару.</p> <p>— Као деца, рече стара озбиљно, пушећи.{S} Јеси ли видела децу: мећу кап |
| тву.</p> <p>— Нурије ханум, кћери, рече стара потресено, ми ти не можемо одмах одговорити, не ш |
| пробуди и сестру. „Цреп у мангал!“ виче стара кћери, младој девојци, непрестано трљајући Фатму |
| у бело, све три скинуле чарапе...{S} И стара са снахом отклања (а унука јој клања само о Рамаз |
| , изгледаћеш му као невеста, па макар и стара умрла.“ Али шта да обуче!{S} Коју хаљину он најви |
| богатством. „Бог је богат, децо,“ вели стара, али то не помаже.{S} Фатмину оцу је мило кад се |
| су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и брише сузе белим јашмаком са своје главе. „Њу, |
| мо Ибрахим-ефендију, муфтију, и још три стара честита муслиманина:{S} Решад-беја, Шефкет-беја и |
| јер француски је почело поодавно бивати стара мода, обично.{S} Домаћица је женила сина, и по об |
| оштовања, као велико свештено лице, као стара човека и као пријатеља, и кад му он, с кратким ки |
| ше грлећи бабу.</p> <p>— Мужде! узвикну стара опет, кад угледа снахе.</p> <p>— Зашто мужде, гос |
| .<pb n="116" /></p> <p>— Мужде! узвикну стара Шехназе-ханум, кад је унуке пољубише у руку.</p> |
| } Наврх степеница у предсобљу дочека их стара Шехназе-ханум с унукама Фатмом и Мерсијом, обучен |
| љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, а кад их стара закле највећом муслиманском заклетвом, Божјом љуб |
| оје.</note> <note xml:id="SRP19120_N46">Стара госпођа.</note> <note xml:id="SRP19120_N47">Јагње |
| чинило као да нестаје, ишчезава.</p> <p>Стара га слуша и клима главом, и ако ништа не разуме.</ |
| огнуше главе и одоше на клањање.</p> <p>Стара, мало примирена, наже се над унуку, па је љуби и |
| годинама била мајка троје деце.</p> <p>Стара ућута и загледа се у очи сину; а он поче:</p> <p> |
| >— Не могу, нене, мозак ме боли.</p> <p>Стара се уплаши.</p> <p>— О, да хоће да се сване, да ми |
| чошним шалварама и чалми емир-боје.{S} Старац, тип старинских Турака: дугачке браде, длаке сас |
| цање: на ручак долази Али-Рашид-беј.{S} Старац пред вратима скида обућу, а ови гледају да се он |
| посече дете, рана зачас зарасте; а кад старац, њему и не зарасте: с њом иде у гроб. <pb n="225 |
| ћа је Есмина, рече Мерсије. — Појави се старац.</p> <p>— Сирота!{S} Сирота! узвикнуше обе девој |
| ди, мука ја, мука ја, ааа! ааа! стењаше старац, али све као да прави шалу, па настави: — Ама до |
| је свирала <hi>Низамски Растанак</hi>, старе су плакале а младе су остајале хладне.{S} Дим се |
| ти луди појмови, исте глупе предрасуде, старе, изанђале: с човеком не сме да седи ни савремена |
| гости чекали — отвори: уђоше Солуњанке, старе у црним, Сафетине врснице у плавим и зеленим чарш |
| хануме!{S} Тек почеле да живе, а старе; старе се и родиле.{S} Ћуте, жваћу саказ, задремају, и з |
| старе хануме!{S} Тек почеле да живе, а старе; старе се и родиле.{S} Ћуте, жваћу саказ, задрема |
| не, Емир душо!{S} То ново гробље је за старе...{S} Заставу понова узимам и идем да вичем, да б |
| рамофон или певају нове турске песме на старе арије с веселим срцем; веселе се као да су освоји |
| де у новомодним европским хаљинама и на старе у старинским турским антеријама с три стотине бор |
| и</hi>, а камо ли Осман.{S} Прође поред старе потапкав је по плећима задовољно, па оде жени.{S} |
| мир Заде и Зенихе-Алије-хануме...{S} Од старе емирске арапске породице, по оцу, а по матери Тур |
| енади, кад, враћајући се у подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње већ четрдесет |
| је косе.{S} Њу, нову, од Ибрахим-бејове старе комшике раздвајају читава столећа, а у овоме је о |
| пуних лепоте, заосталих од једне велике старе културе.{S} Њене пријатељице, Туркиње, полиглоти |
| и се веселиле још три ноћи.{S} Неколике старе певаху, помажући људима, и пљескаху, а после одре |
| станке, код Ајше-кадунине сестре, једне старе сироте Туркиње, саме самците, у једном кућерку ис |
| дрми, и најпосле се зашло за угао једне старе џамије с чијим се минаретом пео у небо један кипа |
| н глас једнога младога мујезина с једне старе џамије врло ме разнежи: плачем и осећам се муслим |
| ну свадбу.{S} У једном куту су две њине старе суседе, у другом једна од нових, она што изгледа |
| ружу што провирује кроз сиве гране оне старе смокве.{S} Уморна, лежећи наузнак и гледајући у м |
| међу старе, раздрагане грамофоном; а те старе“: једне су мало старије од њих, друге су њихових |
| <pb n="120" /></p> <p>— Од „нове“, наше старе Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и свом |
| нове душе, од нове жене.{S} Ох, а наше старе хануме!{S} Тек почеле да живе, а старе; старе се |
| зворима се умивају, да подмладе лице, и старе и младе...</p> <p>Ове године уочи младенаца кукур |
| зним покретима, усхићаваше и нове као и старе; а њено бело зарумењено лице очараваше све.</p> < |
| лијама и са слатким од смокава; па су и старе и младе почеле јести прстима ћутећи, слушајући је |
| рели нар!“ и разлегаше се смех по одаји старе Шехназе-хануме.</p> <p>Сва срећна, Фатма испрати |
| хота!...{S} А Осман, као полудео, преко старе кадуне пита је: хоће ли га кад му умре брат... да |
| иња, јер се бојаше Солуљанака, нарочито старе Цариграђанке, која је непрестано гледаше.</p> <p> |
| S} Две нове, Емир и Мерсије седоше међу старе, раздрагане грамофоном; а те старе“: једне су мал |
| о Алла’!“ Сад у кући нема нових, све су старе, све верују у судбину, у <hi>к'смет</hi>.</p> <p> |
| одила; од тада, ја се не љутим на наше „старе“ што су оваке; ја их жалим; себе осећам, све више |
| ! „Нове“, а уз оградни зид чучнуше као „старе“, извадише груде земље, наместише око и почеше да |
| о се уз брдо, уз велико брдо, ишло кроз Стари Солун, начичкан трошним зградама са софама и кафе |
| есте, зете; а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо за вас оружје, да вас побијем |
| ома паметна.{S} Ми смо нове, али су нам стари обичаји.{S} Према тим обичајима треба да тражимо |
| а“.{S} Једног дана, моме оцу дође један стари пријатељ; нису се били видели одавно, те се изгрл |
| ј; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати се у Стари Солун.{S} Кола су милела балансујући по страшно н |
| сва ижљубљена...{S} А?{S} Чујемо ми <hi>стари</hi>, шта хоћете ви <hi>нове</hi>: да се развијет |
| и није непријатељ, нити ће ти то бити. „Стари пријатељ не бива непријатељ; ако буде, није лепо. |
| од очи склопим — она.{S} Ово није твој „стари Џеми“, како си ме звао, него Џемал-беј, страстан |
| ани, заступа.{S} С великим црним очима, старија девојка а по изгледу тако млада, због своје отв |
| ћу.{S} Преда ме изиђе једна млада жена, старија од мене, па ме гледаше зачуђено, пошто сам јој |
| часа како се не мичу.{S} Али, најпосле, старија сестра се усправи и рече:</p> <p>— Алије, ти мо |
| жна мајка.{S} А као жена, што је бивала старија, све је чешће погледала у мужа, своју неприлику |
| .{S} Она ће опет доћи и поучиће нас као старија сестра млађе сестре ...{S} О кад бисмо били сло |
| као да Мурад-Џемал-беју није мајка него старија сестра.{S} Поред ње, врло озбиљне, готово брижн |
| пут, поведено па остављено...{S} Ако је старије те има моралне снаге, шта ће ако нема средстава |
| грамофоном; а те старе“: једне су мало старије од њих, друге су њихових година.{S} Фатма иђаше |
| ећ брзо изусти: „Где је Осман (брат им, старији од њих)?{S} Девојчица одговори : „Код Емине-теј |
| оца, гологлава:{S} Ахмед-беј, мој брат, старији је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и не поздрав |
| инску љубав: с њим је одрасла, од ње је старији две године, а од родитеља је скоро отишао, ожен |
| {S} Али њој је у крв ушло: <hi>човек је старији</hi> и <hi>муж је господар</hi>, те кад год он |
| , осим тројице.{S} Један од ових био је старији од ње; други њених година, али су изгледали мно |
| шњости Турске.{S} Поред тога што је био старији од своје жене двадесет седам година, он је увек |
| ен, да му није овде мајка и брат толико старији од њега, он би сео крај ње па би је миловао.{S} |
| у, учини као Џемал.{S} Он!{S} Само мало старији.</p> <p>— Госпођо мајко, молим вас... не могу с |
| о ником не верује.{S} У њему је тешко и старијим пробуђеним муслиманкама, а камо ли младој дево |
| трио као мач“.{S} Несрећа човека начини старијим но што је, научи га да дубоко осећа, да много |
| темена пред млађима од себе, како пред старијима, као коња: како да држи главу кад се јаше, ка |
| са својим врсницима, а он пошао с много старијима од себе: водили га по кафанама, и да гледа <h |
| као госпођи (ко им то тражи?) него као старијој жени.{S} Чак ни они за које она није чула ни д |
| огора: једне су уз Емине-Семије-хануму, старију жену (има и унучад), — за развијање ; друге су |
| што пљеска играчици <pb n="77" /> пред старим ханумама, волеле као своје гувернанте; и да нису |
| Отац се разговара с ћерком као с каквим старим дервишем.{S} Родитељи свога детета не познају, ј |
| одгледавши их, кроз свитање, за једним старим Турчином што ношаше пред њима фењер, уздахну.{S} |
| тка чује молитва дервиша вртача, и међу старим гробовима један нов, непобусан гроб...{S} Виде: |
| лесна.{S} Он је човек према сиромасима, старима и болеснима.“</p> </div> <pb n="252" /> <div ty |
| ече, како је обично говорио с децом, са старима, с болеснима, и са сиротињом:</p> <p>— Шта има, |
| а, близу је Касумије.{S} Она је велика, старинска; у њој се живи патријархалним животом: нико н |
| и сте му виделе стрину: господска жена, старинска муслиманка, „старотуркиња", како кажу ови наш |
| азумела послуга.{S} Малопре је била сва старинска Туркиња што мисли само на своје задовољство; |
| ме да седи ни савремена жена као ни она старинска што тврдо верује да су четири свете књиге пал |
| као кипарис, па здрав, мушко, као неки старински витез, и ако нема мач.{S} Узео ут, па као нек |
| {S} И пошто њен отац хтеде да је све по старински, њу сакрише.{S} А гостију одмах пуно, јер су |
| разлежу се по свој махали (он ће све по старински); у њега је сва госпоштина солунска, а за обр |
| д његовом кућом атови и мазге (он ће по старински): на једној ваздан искићеној мазги црној и сј |
| ава задовољно.</p> <p>Он хоће свадбу по старински, од млада месеца до пуна.{S} А на свадбу позв |
| сле само по себи долази.{S} Тамо још по старински: комшије хватају (у неваљалству) комшике, па |
| омодним европским хаљинама и на старе у старинским турским антеријама с три стотине бора и с хр |
| арама и чалми емир-боје.{S} Старац, тип старинских Турака: дугачке браде, длаке сасвим праве, о |
| <p>Данас договор, сутра венчање, као у старинских муслимана и по малим градовима, а одмах посл |
| ог одела ?</p> <p>— Одело јој је, сине, старинско, али јој је нова душа.{S} Слушај, сине мој: т |
| А понекад свратимо неком харему.{S} Све старинско, као да смо негде далеко у Азији; и било би с |
| RP19120_N56"> <hi>Каик-отос</hi>, једно старинско турско чешљање.</note> <note xml:id="SRP19120 |
| .{S} Уместо мириса мошуса, као у каквој старинској турској кући, она овде осети мирис пића, и б |
| би, не говорећи никоме ништа.{S} У овој старинској кући она је у духу била нова, придружила се, |
| } Милија чак и од Мерсије.{S} У турској старинској антерији и старинском чешљању, она јој је но |
| дочекаше стојећи, па поседаше, стара, у старинској антерији с каик-отосом<ref target="#SRP19120 |
| ије.{S} У турској старинској антерији и старинском чешљању, она јој је новија од свих.{S} Њу је |
| .</p> <p>— Ваше оружје не пали...{S} Ја старинску памет, ти хаљине.</p> <p>— Е, мој зете, боље |
| и, једна песма страсне чулне љубави, на старинску меланхоличну арију, зачу се из куће пуне весе |
| ер удајеш као Ђаковичанку.</p> <p>— Као старинску муслиманку, Ариф-ханум.</p> <p>— Зашто си јој |
| јест мајци по млеку.{S} Као у Нуријину старинску кућу с кафезима а и са шалонама, с електрични |
| и она прође поред њених гостију, жена, старих, младих, и седе, домаћица се спусти према њој на |
| } У Нурије-хануминој кући је пуно жена, старих али и младих, које су дошле ради Фатме.{S} Али Ф |
| ва су мислиле да ово позајме у простих, старих турских жена, а после, бојећи се да се не чује, |
| одавно на памет.{S} Од свих песника, и старих и нових, и она, као и многе Туркиње, највише вол |
| ереџама, дечака у скерлетним хаљинама и старих просјака у сивим ритама.{S} Дерњава продаваца за |
| али нису душу.{S} Душа им је као у оних старих слепих дервиша што, тетурајући стамболским улица |
| ене.{S} Али једна од њих, мршава висока старица, у белој памучној антерији је, и с кратко подсе |
| а руже и јасмина, забеласа јашмак какве старице што клања: врши последњу молитву.{S} На месту г |
| е на софу.{S} Она осети сву нежност ове старице и овога девојчета, па јој дође жао.{S} Заова јо |
| месечини се беласају јашмаци: неколике старице клањају јацију; у једну собу из баште издвојише |
| о подсеченом сребрном косом.{S} Осим те старице, све у собу одоше с ципелама.{S} Читав буљук по |
| _N5" /> И понова грљење и љубљење скута старици.</p> <p>По здрављењу, по радости види се да су |
| разговарају, полако, „господски“...{S} Старичине унуке, од једног сина и од другог, две младе, |
| настави: — Ама доцкан, много доцкан... старо, много старо, одвише старо, ааа! ааа!</p> <p>— Пи |
| е“.{S} И после, у кући где гостујем све старо, од пре двеста, триста година: осмеси, неискренос |
| ила се, у духу, њима, грдећи све што је старо, труло, нездраво, највише то што се и дан данас н |
| го доцкан... старо, много старо, одвише старо, ааа! ааа!</p> <p>— Пијете ли штогод против кашља |
| и за неколико дана, — одведоше је.{S} И старо и младо, и богато и сирото, и муслиманско и немус |
| ам се.</p> <p>— Ми не можемо уништавати старо док немамо ново.{S} Ја сам за то.{S} Ја молим хан |
| ма доцкан, много доцкан... старо, много старо, одвише старо, ааа! ааа!</p> <p>— Пијете ли штого |
| одмах, после мучно...{S} Сад није као у старо време: жене роде и после неколико година“.</p> <p |
| дали за њену неприлику, једнога богатог старог агу).{S} У дну су седеле свирачице и чочеци.</p> |
| крају и деф летео брже у рукама једнога старога чочека, потурчене Циганке, и час-по су подвриск |
| "111" /> Пролазиле су уске, криве улице Старога Солуна са шареним кућама и с високим оградним з |
| у госте Исмаил-Ахмед-бејову харему, из Старога Солуна у Нови Солун, од Алаџа-Имарета на Јалије |
| нова, али у њој <pb n="222" /> има пуло старога.{S} То ми је у крви, наслеђено од мојих предака |
| оћу у овом турском крају, на самом врху Старога Солуна, изврши се венчање.{S} Он је био весео, |
| ренуше, из дворишта овога кућерка наврх Старога Солуна, иза капије, чу се један оштар крик кака |
| и човек требао да има мира; али, јесте, старој Ајше-кадуни, која је слушкиња у овој кући већ че |
| главу, пошто је наместила пече, и приђе старој с речима:</p> <p>— Шехназе-ханум, да се халалимо |
| ле одрешише кесе и послаше им по једној старој слушкињи бакшиш.{S} Неколике средовечне бацаху ј |
| и ништа тајно писати, јер још смо у <hi>старој</hi> Турској, где се писма „губе“.{S} И после, у |
| Много.{S} Око икиндије устаде, па пред старом ханумом, својом свекрвом, цигару..{S} Ја сам чул |
| а.{S} Само ме је срамота што пуших пред старом женом, свекрвом, а нарочито што не устадох старц |
| , нихају се, изговарају с хоџом, једном старом Туркињом, тихо, монотоно и фанатично: „Алла’, Ал |
| друго посело.{S} У хладу су, под једном старом кривом смоквом.{S} На тешкој зеленој свили, злат |
| није знала.{S} И заиста, све би било по старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође пијан, Фат |
| кућама све живо спава.{S} А оно није: у Старом Солуну, у овој кући жене шенлуче; у Новом, у оно |
| :</p> <p>— Што се смејете, хануме?{S} У Старом Солуну, нарочито по нашим малим градовима, има о |
| а, дати у четрдесет петој...</p> <p>— У Старом Солуну готово нема куће без пријатељица...{S} Им |
| , и пуно нових, наше вредне жепе; али у старом...{S} У гору и камен!</p> <p>Он се буни:</p> <p> |
| зан.{S} По турским махалама, нарочито у Старом Солуну дању је пусто, као да је све живо помрло; |
| затуцане, у турској хаљини и обући, са старомодним европским чешљањем; кћери, муслиманке из Су |
| љу; он и не слутећи да су у тим простим старомодним чаршафима оне три фине нове, које он силно |
| десетогодишња ханума, у сукњи и блузи и старомодној европској фризури, одговори да је „хвала Бо |
| атила, овако млада!{S} А Ајше-кадун под старост се пролагала: откуд ће да пуши пред свекрвом, н |
| >— Али и поштени људи, Ариф-ханум.{S} У старотурака је обичај, кад муж пије или растура, или зл |
| е за једанпут.{S} И онда, била је вешта старотуркиња:<pb n="263" /> позва нас на ифтар, спреми |
| оне зову „разговор душа“.</p> <p>Да је старотуркиња, она би већ све испричала робињи; али је м |
| господска жена, старинска муслиманка, „старотуркиња", како кажу ови наши чапкуни протеривани у |
| иоскоп; али по оним затуцаним, нарочито старотуркињама, што би вас пљунуле усред очију, или би |
| Лажу младотуркиње као старотуркиње.{S} Старотуркиње метну пред вратима женске папуче мужу непо |
| лица, да их испраћамо.{S} Ти си видела старотуркиње, чак и твоја мајка: понекад, кад је у посл |
| а је Туркиња као сад...{S} Овде су биле старотуркиње, три пара ортака, и нове, многе пашинице д |
| , састављене обрве, све што толико воле старотуркиње, она је страшно мрзела. „Кад бих могла да |
| ?{S} О, не би.{S} Лажу младотуркиње као старотуркиње.{S} Старотуркиње метну пред вратима женске |
| е.{S} После, кафа (слатким не послужују старотуркиње) и цигара.{S} После, разговор, разговор, п |
| ој, „новој“, конзервативну турску жену, старотуркињу, а Ариф-ханум се намргоди и рече:</p> <p>— |
| асмеја што она то говори.</p> <p>После, старотурци одоше.{S} Он потражи Фатму: од прекјуче је н |
| о.</p> <p>Али пре но што су се разишли, старотурци су опет узели од Џемала реч: „Ако се опије,“ |
| се у један кут, ту седе, на столицу.{S} Старотурци на њему не нађоше ништа турско: у ципелама ј |
| као рану на срцу.{S} Цела кућа крије, а старотурци су метнули на уста катанац, па су кључ у мор |
| челе улицом с људима.{S} И шта би рекли старотурци?</p> <p>— Па зар никад с њом да пе пођем!?</ |
| RP19120_N99" />.{S} Учинише му се глупи старотурци, <pb n="200" /> муфтија, имам и бејови, и мл |
| кет-беја и Махмуд-беја?</p> <p>— Сви су старотурци! узвикну Ариф-ханум, готово љутито.</p> <p>— |
| его да позовемо Ибрахим-ефендију: он је старотурчин, и муфтија.</p> <p>Муфтија дође, непрестано |
| ца понова, ја бих се за њ удала, ако је старотурчин; удала бих се због његове лепоте, рече Цари |
| ...{S} Како се вратила с Јалија, он као старотурчин, реакционар: пење се на јабуку...{S} Сакрив |
| >! узвикну она.{S} За кога?</p> <p>— За старотурчина, одговори Мерсије уозбиљивши се.</p> <p>— |
| то?!{S} Ви нове проводаџишете новој за старотурчина!</p> <p>— Отуд што је леп... леп.{S} Сафет |
| — огребе.{S} Тешко њој ако је удаду за старотурчина!{S} А њеној мајци је лако: она за друкчије |
| .{S} И Ариф данас виде, духовним очима, стару ханум-нену, сву у зелено, с белим башјортиом на г |
| младе, њених година.{S} Гледа ту тетку, стару, која ју је врло волела и од милости је звала „Фа |
| како се облаче! рече она, погледавши у стару.</p> <p>— Као деца, рече стара озбиљно, пушећи.{S |
| а њом полете груда земље...{S} Уз једну стару широку смокву, младић се успужа као мачак, а са с |
| ње се спремала, прерушавала се у просту стару кадуну, па од ње ишла сама тамо где ју је с нестр |
| > и имао је два веслара, једнога црнога старца и једнога белога младића.{S} Око младића, на сед |
| !“ виче мислима.{S} Ако виде кога седог старца, господског изгледа: „То је њен свекар.“ У свако |
| ишта не почиње, чак и не гледа у бедног старца, оставља га да се покашље; а кад он би готов, он |
| ри венчања, какво губљење права!{S} Три старца, стотину глупости; све тако просто, несложено.{S |
| ке и зајеца, зарида гласно као дете.{S} Старци је не ућуткују, остављају је да се исплаче, јер |
| , мајка сам.</p> <p>— И грехота! рекоше старци у један глас.</p> <p>Пашиница заћута, као да изг |
| племић.</p> <p>— Па позовите га, рекоше старци.</p> <p>После четврт часа, он је био ту.{S} Врло |
| је био ту.{S} Врло блед, он се поклони старцима, и натрашке повуче се у један кут, ту седе, на |
| ана слаће ифтар Рашид-аги, једном самцу старцу.{S} Пашиница не би дала да јој други помаже, али |
| ом, свекрвом, а нарочито што не устадох старцу, свекру.{S} Ја сам друкчије васпитана.{S} Ја уст |
| ио; али томе сам човеку дала очи, уста, стас, узраст ја сама; ја сам га задахнула својом душом. |
| је девојка за клавиром, она је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те толике чудне |
| ма, и много накићена, од свих је лепша, стаситија, и млада, као да Мурад-Џемал-беју није мајка |
| не не прави љубазницу и не сматра је за ствар.{S} Ја сам сад срећна, али знам да су милиони нес |
| смело рече: „Делила бих с четири ортака ствар — тебе, а не могу с једним душу — њега.{S} Ти си |
| ње женских друштава у земљи где је жена ствар и где је слободан само онај који угушује слободу? |
| овеку као неку ствар, невиђену!{S} Па и ствар, кад се купује, тражи се да се види.{S} Дао ме ка |
| им, док се мени не допадне.{S} Ја нисам ствар, нисам поклон од сребра, од злата, од камена, ни |
| ово насмеју, уозбиљише се, гледајући у ствар, у аутомат, у ону иначе живу и интелигентну Емир- |
| а нема, и она задовољно погледа у сваку ствар, па су јој све подједнако миле; и нека у кући пом |
| /hi>?{S} Давао ме туђем човеку као неку ствар, невиђену!{S} Па и ствар, кад се купује, тражи се |
| жена још је вама <hi>жена</hi>,</l> <l>Ствар од дрвета, хаљина од ткива.</l> <l>Од сто вам лет |
| мима.</p> <p>Пиши ми што пре: да ли се „ствар развија“, или је прошло на лепом поклону. <pb n=" |
| му у прози, певајући је, као све кад их ствара:</p> <p>Катастрофа коју је претрпело моје срце, |
| жао што му је опрала пољубац.{S} Он је стваран, а она мисли на њ као на замишљено драго...{S} |
| т која постоји између две особе или две ствари</hi>“ тако сте ми предавали, а ја не знам с чиме |
| : ханумама „на увесељење", као да мртве ствари могу да веселе.{S} Али ово нису мртве ствари, ов |
| и могу да веселе.{S} Али ово нису мртве ствари, ово су живе: шадрван, лимуни, кипарис.{S} Обуче |
| >, погледа у европске књиге, у европске ствари, и у шалоне. „Сирота жена!“ рече и тужно се осме |
| е истерао.{S} Да га питам, јесу ли жене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S} Ја у Елизиној деци зацел |
| се, гиздала се.{S} Загњури лице у њене ствари, што миришу на њу.{S} Отрча на место где оставља |
| теља?</p> <p>— Нисам, мајчице; такве се ствари не казују ни брату ни пријатељу.</p> <p>— Ни род |
| пут, гледа у ствари на столу: у свакој ствари види њу.{S} Отвори фиоку, узе једну слику: њена |
| ну собу за рад, по четврти пут, гледа у ствари на столу: у свакој ствари види њу.{S} Отвори фио |
| буде, нек се расвесте, нек виде да нису ствари, јер имају душу, нек дознаду да све што има дужн |
| аке књиге по једно кандило, и од других ствари.{S} Ви сте ми предавали, да кад нам се тако чини |
| спава, царски сан сања“ : крај турских ствари она меће европске.“</p> <p>И Нуријина робиња јој |
| оворе пред странкињама о овако озбиљним стварима: о правима жене.{S} Оне су за странкиње држале |
| има нема завеса, те је месечина пала по стварима и по ханумама; покаткад се чује неразговетан ш |
| на на то не наиђе.{S} Тамо све стварно, стварно..{S} И још јаче поцрвене, па узе те изостави те |
| манима, она на то не наиђе.{S} Тамо све стварно, стварно..{S} И још јаче поцрвене, па узе те из |
| га положаја у друштву, мисле да су цвет створен да га човек мирише док је свеж, а да га баци ка |
| инова и руже, у погледу боје; као да је створена од воска, у погледу мишица, руку и грла.{S} Ли |
| ваше једну Енглескињу: „...{S}Као да је створена од кринова и руже, у погледу боје; као да је с |
| ена, ни од свиле, ни од памука, већ сам створење од крви и меса, што има душу.{S} Та душа сад с |
| p> <p>.................</p> <p>Сутрадан створи песму у прози, певајући је, као све кад их ствар |
| лим да је <hi>он</hi> истински, није га створила фантазија младе турске девојке...{S} Он истина |
| дврискују?!{S} Како је овде лепо што је створила природа, а како је ружно што су створили људи! |
| о што се срела с Мадам, она је једнога „створила“, волела га, за њега се просила, удавала, он ј |
| кажем ово: „Наше учитељице Францускиње створиле нам бол.“ Ја то пишем, мада се с тим не слажем |
| творила природа, а како је ружно што су створили људи!{S} И вечерас сам тетурала с турским жена |
| уће она га никад целог не види. „Бог је створио небо за свакога, само не за турске жене.“ И пон |
| у муж и жена равноправни, он жену не би створио од мужевља ребра, већ од главе.{S} Што се ја не |
| в овај накит, продајте га, и тим новцем створите Сиротињски фонд; и знајте да би он био толики |
| послан од Бога“.{S} Има Бога, Јединог, Створитеља света, и ја га осећам у што год живо погледа |
| очито види у организму ових пробуђених створова, и необуздану бујицу што носи из мрачне ноћи у |
| а своје ослобођење: да сте слободне, да сте с људима.</p> <p>— У Европи, жене, поред толике сло |
| дајте ви да радите: да сте слободне, да сте с људима.“ Фатма би је пољубила у оба образа и оба |
| ркиње биле и нове. „Да сте слободне, да сте с људима!{S}" О како су свете те речи, као стихови |
| те ви да радите за своје ослобођење: да сте слободне, да сте с људима.</p> <p>— У Европи, жене, |
| ад кад рече: „Гледајте ви да радите: да сте слободне, да сте с људима.“ Фатма би је пољубила у |
| , али не да се љубите с људима, него да сте у друштву с људима, те да у мушкарцу не бисте гледа |
| ле сунцобраном по глави...{S} Па бар да сте на Јалијама, у Новом Солуну, где су толике Донме, и |
| у кога никад не разочарала...</p> <p>Да сте у љубави с Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чула н |
| а, па макар те Туркиње биле и нове. „Да сте слободне, да сте с људима!{S}" О како су свете те р |
| Што већа душа, то бржи опроштај.{S} Кад сте с пријатељем у завади, сетите се кад вам је с њим д |
| с њим и рече:</p> <p>— Аман, децо, где сте?</p> <p>Они се погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Дру |
| p> <p>Париз, 27 априла 1907.</p> <p>Где сте ви, нове, што тражите да смо с <hi>људима</hi>...{S |
| </p> <p>— Ми ћемо вас оним оружјем које сте нам ви дали.</p> <p>Он је пита какво је то оружје, |
| Ариф је гледаше зачуђено.</p> <p>— Биле сте у највећој љубави, а она од тебе сакрила, зато што |
| нио другом!{S} Ја сам добила ортака, ви сте пошли на ортака, и то ниједна није знала: две прева |
| ши узбуђено:</p> <p>— О, ханум нене, ви сте та нова, прва нова која нас изводи на пут к светлос |
| воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захваљиваше на љубазности црвенећи |
| све испричала као сестрама по души; ви сте данас имале времена и да се испавате и да мислите н |
| нички говор:</p> <p>— Мис Пирсон!{S} Ви сте видели ове жене!{S} Оне се веселе саме, оне спавају |
| ледам га и с њим се разговарам...{S} Ви сте ме толико пута тргли из сањарија, зовући ме на час. |
| тина богат.{S} А Цариграђанин је.{S} Ви сте му виделе стрину: господска жена, старинска муслима |
| едно кандило, и од других ствари.{S} Ви сте ми предавали, да кад нам се тако чини, то је из нас |
| .{S} Поцепа завој.</p> <p>P.{S}S.{S} Ви сте ми, драга госпођице, пред полазак поручили да се ве |
| вам писала у данима своје среће?{S} Ви сте зацело очекивали да вас позовем на свадбу, јер, чим |
| у подсећао на њеног Џемала.</p> <p>— Ви сте се скоро удали? изусти радознало.</p> <p>Осман се н |
| смели и изиђе пред хануме :</p> <p>— Ви сте, хануме, заборавиле за госте на ифтар!</p> <p>Оне с |
| ању, време плачу и време песми.{S} А ви сте то испретурали: спавали сте кад је требало да бдите |
| .</note> <note xml:id="SRP19120_N75">Ви сте прекјуче дошли из Цариграда, јелте, госпођице?</not |
| life's delight!</foreign>...</p> <p>Ви сте ми толико пута казали, да сваки човек најрадије гов |
| .</p> <p>— Јесте, зете; а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо за вас оружје, да |
| > <p>Драга моја госпођице,</p> <p>Да ли сте већ кадгод помислили да сам мртва.{S} Јер, сва ваша |
| он поче:</p> <p>— Ааа! ааа!{S} Добро ли сте ?{S} Шта има?{S} Уплашио сам се...{S} Ааа! ааа!</p> |
| ми.{S} А ви сте то испретурали: спавали сте кад је требало да бдите, говорили сте кад је требал |
| ли сте кад је требало да ћутите, певали сте кад је требало да плачете, па сад: плачете кад треб |
| же бити сећате, драга госпођице; видели сте му слику у сутином салону под стиховима из Корана.. |
| итам.{S} Идите да се Богу молите: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ово снађе пре молитве |
| >— Ханум-ефенди, своје пијанство трпели сте годинама, а синовље не можете трпети две три године |
| и:</p> <p>— Аман, муфти-ефенди!{S} Били сте нам саветодавац, и исповедник, и пуномоћник, и свед |
| и сте кад је требало да бдите, говорили сте кад је требало да ћутите, певали сте кад је требало |
| узроке што ми се син опија.{S} Вас три сте образоване, а Ариф-ханум је и образована и <hi>ариф |
| е, она ћути.{S} Кад сам је питала „како сте“, да није одговорила „хвала, добро сам“, ја бих мис |
| ће доказ да много на мене мислиш," тако сте ми рекли.{S} И ја сам се вежбала.</p> <p> <hi>Е.{S} |
| мајка, мужа ће ти изабрати отац,“ тако сте ми писали.{S} Па ипак, никад ми мајка није купила х |
| еђу две особе или две ствари</hi>“ тако сте ми предавали, а ја не знам с чиме да поредим његове |
| ла је : „Где је Мадам Аристид?{S} Добро сте хтели доћи без ње?!“ Турске жене не знајући зашто ј |
| {S} А ми, нове?!{S} О, наши људи, зашто сте нас пробудили?!</p> <p>У томе дође на врата Ђулренг |
| дубоко уздахну. „<hi>О наши људи, зашто сте нас пробудили</hi>?!" рече тихо Мерсије што малочас |
| рихвати њена сестра с муком, јер јој се стегле вилице и ухватио јој грч грло...</p> <p>Она плач |
| е, а кад је пробала, она је могла да је стегне колико хоће, после јој се учинило да нема леве р |
| евести не допадне младожења, она обично стегне срце па ћути и трпи...</p> <p>За читави месец да |
| ељице, а кад би требала да рида, њој се стегну вилице...{S} Опет одоше на софу.</p> <p>— Емир з |
| има) — стежу ми срце.{S} Час ми је срце стегнуто, час разбивено кад мислим: „Може бити сад ме г |
| плакати као луда, и овако млада и јака стегох нену, да је удавим.{S} Могла сам је и удавити, ј |
| м ове младе несрећнице, осети да јој се стегоше вилице.{S} Дуго је ћутала, гутајући сузе, а пос |
| {S} Он хтеде одмах да да реч, али му се стегоше вилице.{S} Мртва тишина.{S} Најпосле, он врло т |
| ћам кад је био дете: друга, кога воли — стеже, мучи, тобоже милује га, и друг му побегне; а он, |
| обудила: збунила је баба, па раздрагана стеже бабу да је удави.{S} Стара се брањаше, и рече: „Т |
| ад виде снаху — први пут је виде, па је стеже и метну своје уздрхтале усне на њено мирно чело.{ |
| <p>Мерсија јој затвори уста и силно је стеже, па настави:</p> <p>— Ах, шта је кад се чује и чи |
| S} Зар нисте могле...</p> <p>Ариф-ханум стеже на грудима Фатмину <hi>Песму Суза</hi>, као да је |
| уку као Европљанин Џемал већ је страсно стеже као Азијат Осман.{S} Али осети да се она тресе те |
| а домали, намењујући на њих, а после их стеже колико може.</p> <p>— Који те заболе највише, кју |
| Емир-Фатми, и видевши га, погуркују се, стежу се, уздишу, румене, као да никада досад нису виде |
| кафези (густи као на вашим прозорима) — стежу ми срце.{S} Час ми је срце стегнуто, час разбивен |
| су могле довршити мисао, јер им се срце стезало, и ледило.</p> <p>Фатма је увек постила, па и с |
| по челу, по расплетеној коси, мирисање, стезање, тапкање и благосиљање.{S} Најпосле, сврши се: |
| а њега волела!{S} Узе притискати главу, стезати слепоочнице, јер од те мисли осећа грдне болове |
| малу, јер и он се с другом ожени, да би стекао право. (Венча се с Нуријином робињом, па је одма |
| нум-ефенди, мука ја, мука ја, ааа! ааа! стењаше старац, али све као да прави шалу, па настави: |
| мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажмуре и узе мирисати бројанице, говорећи:< |
| е се наизменце гласови.</p> <p>Пашиница стењући рече:.</p> <p>— Ваша кћи је од мога сипа ... бо |
| ање у млакој води...{S} Од двадесет пет степена Реомирових да се сведе на осамнаест.,.{S} Ја ћу |
| попеше на један велики сто у куту испод степеница, где беше <pb n="136" /> опет једна Мондије-х |
| о па обе устану, отиду на прстима надно степеница, и ту, погнуте главе, постоје, па отиду до ср |
| потрча да се намести са својима на дну степеница, да дочекају госте.{S} Стадоше у два реда: ма |
| е њена робиња у бочици донела.{S} Наврх степеница у предсобљу дочека их стара Шехназе-ханум с у |
| .{S} Полако, кћери моје, ко хоће с прве степенице на четврту, лако може сломити ногу или разбит |
| у двапут, па устаде и посрћући сиђе низ степенице, оде у приземље.</p> <p>— <hi>Емир-Фатма</hi> |
| преко косе, обучена.{S} Сафет слете низ степенице, да дочека суседу.{S} И као да су се пре неко |
| а, она тад као луда полете.{S} Трчи низ степенице, боса, у белом геџелуку, расплетена, задихана |
| ња отвори... њен отац!{S} Она устрча уз степенице да је отац не види напољу: ноћ је.{S} Седоше |
| И пошто обу папуче „за по кући“, оде уз степенице брзо као да бежи од <pb n="18" /> туге која ј |
| потиљак Чист је.{S} Закашљао се још уз степенице, и није могао даље док се не искашље, а после |
| И мало па се кроз авлију чу говор и оно стереотипно „има ли кога.“ „Има ли кога?“ — то значи: д |
| .{S} Иду, иду, иду, и кад помисле да су стигле куд су хтеле, оно: гробови, растурени тамо амо, |
| што се опио, а овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и притисну своје мо |
| зочне људе.{S} Нарочито у Цариграду.{S} Стид ме је било од оне стране жене, Енглескиње.{S} Она |
| застиде се.{S} Али пошто му се учини да стид за ово не доликује човеку, он се насмеја, и узе јо |
| а, а Ариф осети један интензиван бол, и стид, и никад не виде колика је Туркиња као сад...{S} О |
| откад договарали..........</p> <p>Силан стид натера јој сузе на очи.{S} Њему играху на лицу миш |
| ју обузе једно тешко осећање, нешто као стид, као жалост, као кајање, па као понеке жене кад до |
| с њим његова кћи, она која га досад од стида није честито ни у очи погледала.</p> <p>— Камо да |
| зишла пред матер и бабу, црвенела би од стида и крила очи.{S} Весела девојчица промени се, уозб |
| сад сваки час несвесно покриваше очи од стида, и несвесно их откриваше да види што никад није в |
| у.{S} Оне ништа не осете, ни страха, ни стида, и не узбуде се.{S} Оне причају да то чине механи |
| у да учимо европске језике кад не воле, стиде се да их чују у својој кући?“ Из сујете, да се ка |
| је окретала главу да не гледа играчицу: стидела се од своје деце.{S} Ариф, у свиленој љубичасто |
| да таван, под, зидови знају енглески; а стидела се да им каже да говоре што друго.</p> <p>— Вет |
| ерсије нико не зна:{S} Мадам Аристид се стидела да каже, а Ариф-хануми је било жао.</p> <p>Пиле |
| ије и Фатма готово ништа нису говориле: стиделе су се да говоре пред странкињама о овако озбиљн |
| а да види „двоје младих", јер би се они стидели, па би њој било непријатно.{S} После ифтара поч |
| аједанпут, као да се расвешћава, узе се стидети: с мушким сама ноћу!{S} А никад досад није била |
| {S} Што га не погледа отворено, разуме: стиди се, нису сами; али крадом...{S} С грозничавим нес |
| крије се кад га дочекује и испраћа, не стиди се кад из собе изиђе сва малаксала од његова мило |
| она не ћути што је болесна, или што се стиди, већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун |
| кући?!{S} Ако ниси љубоморан, зар се не стидиш?!“ „Зејне-ханум, ти тако говориш за инат... што |
| се зачуди, после помисли: „Срамота је, стидљива.“ Она је бледа као смрт, не диже очију с платн |
| не.{S} И вероватно, јер .. оне нису баш стидљиве.{S} А њен глас, говор, смех!..{S} То је једна |
| жљубила: и опет кроз Солун иде озбиљио, стидљиво, и опет поцрвени кад се пред њом помене кошуља |
| куће момак да пије?!</p> <p>Она болно и стидљиво рече:</p> <p>— Е, откуд, откуд?!{S} Ја му ника |
| ушом, осетила сам по оном болу, по оном стиду.{S} На сваки начин гледала сам да одбраним од пра |
| ама са софама и кафезима...{S} А кад се стиже до близу Алаџа-Имарета, застаде се...{S} Коњи су |
| енглески.{S} Правила, дикте, синтакса, стил, композиција, литература, како јој је све то мило! |
| а Госпођица обраћала је велику пажњу на стил, изговарајући: „Стил је човек“.{S} А Емир-Фатма је |
| је велику пажњу на стил, изговарајући: „Стил је човек“.{S} А Емир-Фатма је била уредна, те би ј |
| клону. <pb n="67" /></p> <p>Што се тиче стила, и граматике, ортографије, ти си увек била пажљив |
| ођице, и сад сетих ваших предавања, <hi>Стила</hi>: нећу да употребим глагол <hi>разорити</hi> |
| и томе детету се брзо досади (јер он га стиска, да га удави), па неће више к њему; а он за њим |
| {S} Као да јој је тај језик за шалу.{S} Стисне вилице као Енглескиња Мис Блак, и говори, изгова |
| дотле Фатма вребаше прилику да јој бар стисне малу, белу, милу руку, кад не сме да је пољуби.< |
| о побледе, усне јој помодреше, а она их стисну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе последњи да |
| се зацени од смеха гледајући је у њене стиснуте вилице.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O yes! |
| ала, питала: „Мис Блак, кад су вам тако стиснуте вилице, како метнете пуну кашику у уста?“ </p> |
| е у неки далеки крај до кога никад неће стићи.</p> <p>На софи је била Мадам Аристид и њене кћер |
| _N74" /> И сад изговарам овај Шекспиров стих и гутам своје сузе...</p> <p>Ја сам ово писмо поче |
| /> кад изусти „Мухамед“, не уноси се у стих, у реч, у сваки бод, но ради расејано, и сваки час |
| ко оне обично кажу.{S} Прочита неколико стихова из његове <hi>Мајске Ноћи</hi>, и неколико стих |
| е <hi>Августовске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Децембарске Ноћи</hi>.{S} Прочита |
| његове <hi>Мајске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Августовске Ноћи</hi>, и неколико |
| љубави и побожности, као што би читала стихове из Корана.{S} Писано је турски.</p> <p> <hi>Пес |
| изиђе, иђаше улицом живо, импровизујући стихове:</p> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi> |
| рашири десну руку на прсима, погледа у стихове из корана који вишаху над једним вратима, подиж |
| то гушио.{S} У стакленој софи погледа у стихове из корана.{S} У својој соби омилова погледом св |
| !“ Па се загледа у те очи као понекад у стихове из Корана, где види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ |
| ада!{S} Иза ње је Он.{S} Како су светли стихови из Корана!{S} У сваком стиху ја сад видим Бога! |
| усти хартију.{S} То више није роман, ни стихови из Корана, већ историја њенога сопственог срца. |
| удима!{S}" О како су свете те речи, као стихови из Корана!{S} Она би онда била с Џемалом: на ул |
| би према <hi>Левха</hi> на зиду, према стиховима из Корана, где је некад, како писаше Госпођиц |
| Стоји му слика код суте...</p> <p>— Под стиховима из Корана.{S} Ала су за то грдиле жене Мондиј |
| идели сте му слику у сутином салону под стиховима из Корана...</p> <p>Али, ах! тек што ово напи |
| некад, како писаше Госпођици, у свакоме стиху видела Бога, и пљуну — замрља се реч <hi>Бог</hi> |
| у светли стихови из Корана!{S} У сваком стиху ја сад видим Бога!...</p> <p>Да нисам била у овој |
| лањам; а нени и мајци мило: молитвом се стишава љутина и блажи јад.{S} Досад, као и све младе, |
| ном расположењу испрати га.{S} А после, сто пута се покаја што га је испратила и сто пута рече: |
| а воли га!...“ Ја сам, драга госпођице, сто пута пожелела да свој уништим, да скочим у Босфор, |
| а оне сад клањају вечерњу молитву...{S} Сто је одавно постављен, ашчика повири на врата, па је |
| ак не смем ни да тугујем, да плачем.{S} Сто пута си срећнија од мене!“ Казала сам јој, и она ми |
| толу пуно, а ниједна ништа не окуси: за сто су селе обичаја ради..{S} Отклањаше сабах, у оној в |
| ко аршина бела платна...</p> <p>Седе за сто, узе писати, брзо и нервозно, сав унесен у речи кој |
| че, кроз кафез видех Али-агу: стар, има сто година, болестан, једва иде, сиромах, подупире се д |
| р од дрвета, хаљина од ткива.</l> <l>Од сто вам лета малолетна бива.</l> <l>Дивљаци! жена још ј |
| м.</p> <p>— Ја да спавам!{S} Па мени је сто пута горе.{S} Ја осећам и грижу савести.{S} Одох ле |
| бав за нешто велико.{S} Саније-ханум је сто пута рекла да Мадам Аристид никад није волела нашу. |
| Цариграђанкама.{S} Ја сад Цариграђанке сто пута више волим, јер Цариграђанин је он.{S} Ако мож |
| то пута се покаја што га је испратила и сто пута рече: ако!</p> </div> <pb n="30" /> <div type= |
| им празно, па је попеше на један велики сто у куту испод степеница, где беше <pb n="136" /> опе |
| } После све то спушта на прљав кафански сто.{S} Џемал се сети својих реликвија затворених у зла |
| а, и страсно пољуби, па најпосле отвори сто за писање, и у једну лепу шарену кутију, пуну франц |
| а и ове младе лепе жене умела бих крити сто година.</p> <p>— Сестро, нисам знала да си ти побор |
| Мерсије, метнула је на Мерсијин писаћи сто, и ту су је гледале, и гледале: запамтиле су је так |
| >— На Јалије, мајчице, не волим, ја сам сто пута казао: тамо су шалоне, балкони, јелдрма, башјо |
| > <pb n="154" /> <p>Кад поседаше за пун сто, они почеше, ћутећи, јести прстима, чак и Џемал!{S} |
| } После их одведоше у једну собу за пун сто.{S} Јеле су ћутећи.{S} После су отишле на абдеслук |
| азук!<ref target="#SRP19120_N106" /> По сто пута јазук!</p> <p>То рекавши, она пљуну у лице кће |
| и Мерсију, и све младе, све нове.{S} По сто пута вам узвикујем као апостол, као пророк: на ноге |
| жност, и шта је женино право.</p> <p>По сто пута грлим и љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и св |
| ир! рече болно Нурије-ханум.</p> <p>—По сто пута сирота!прихвати њена сестра с муком, јер јој с |
| /note> <note xml:id="SRP19120_N57"> <hi>Сто најбољих Песама (лирских) на енглеском језику</hi>. |
| да ћуте, да мисле...</p> <p>Поред Фатме стоје, хладећи је лепезама, Зехра, једна Фатмина другар |
| то где оставља за „по кући“ папуче: оне стоје ту, слатке њене папучице, мале као детиње, чисте |
| гостима, Солуњанкама, које их дочекаше стојећи, па поседаше, стара, у старинској антерији с ка |
| раскошно обучених жена, а не седа него стојећи говори: „Покупите сав овај накит, продајте га, |
| вечано рухо шарено као по ливади цвеће, стоји домаћица Сафет-ханум с јетрвом, обе у плавим свил |
| алу.{S} У понекој кући, негде у буџаку, стоји котлић с водом где се хлади ракија...{S} А турске |
| не потрчаше у ненину собу.{S} Џемал!{S} Стоји под прозором, и разговарајући се с једним младиће |
| } Ја га познадох... сутин сестрић...{S} Стоји му слика код суте...</p> <p>— Под стиховима из Ко |
| јем, погледам на сахат. „Шта је ово?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде, а стоји — време.{S} Наш |
| во?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде, а стоји — време.{S} Наш слатки Џемал-беј треба нешто да р |
| о она напукнута ваза: ни за шта није, а стоји на камину, за украс...</p> <p>Париз, 10 августа 1 |
| дука, уз собна врата, јер није могла да стоји.</p> <p>Дисала је тешко и убрзано, кратко, као да |
| иш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у нашем закону, да с једним човеком можемо се вен |
| се, чекају...{S} Шта чекају ?{S} Време стоји, а оне, њине године, њин живот пролази.{S} Иду, и |
| оли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње стоји уплакана Мерсије с белим муслином на глави, јер у |
| </foreign> „слаткога“ де Мисе, који јој стоји на ђерђефу...{S} Чита песме које је небројено пут |
| ко си смела ноктима дирати рану у којој стоји крв још несасирена?“ говори јој неко на ухо, увла |
| ти једна која са својом претпостављеном стоји на равној нози, у погледу морала. „Не, то је ирон |
| копчам белензуку...{S} Ах, како ти лепо стоји тај француски <foreign xml:lang="fr">saut de lit< |
| у једном малом огледалу : како јој лепо стоји башјорти !{S} И кад би смела од оца, она би га ув |
| за свашта поцрвени.{S} То јој тако лепо стоји.{S} Наше жене никад не црвене.{S} Ја сам чула да |
| ук и — заспе.</p> <p>Понекад каиком што стоји испод конака једне наше познанице (њена је својин |
| он ништа не ради преко закона; у Корану стоји: муж је за жену одговоран.{S} Он поређује жену с |
| не може писмо прочитати : не зна...{S} Стојим, сирота, као кривац, не гледам га, а осећам да ж |
| ја мајка, „чак склони, баци, шта ли, са стола тејзину слику, за коју је сама спремала, баци је |
| м подом, она угледа око једног дугачког стола, без чаршава, десетину петнаест људи, младих, оси |
| иња колико смо ми Францускиње.“ С њеног стола за писање Фахрије-ханум узе <foreign xml:lang="en |
| цела кућа клањала пре ифтара, те чим од стола устану и оперу руке и уста, она ће се одвојити с |
| -бејове старе комшике раздвајају читава столећа, а у овоме је она с њом једна мисао и једно осе |
| ужила за пример Солуњанима више од пола столећа, служила је до пре неколико година, док се није |
| невине заточенице, заточене пре толико столећа себичношћу људи.{S} Људи су себични уопште, наш |
| иња, бледа и лепа, упирући очи у црвену столисту ружу што провирује кроз сиве гране оне старе с |
| округао, црвен, личи на црвену огромну столисту ружу, а из њега лију бели млазеви и плаве Ибра |
| , и пред сваку се групу ставио седефски столић с тепсијом и споља калаисаном, на којој су били |
| лске кафане, мимо људе, Турке на ниским столицама: ништа не виде.{S} Он гледа једну кућу, где ћ |
| лским хаљинама из париских магазина, на столице донете из Фатмине собе: ниско не могоше сести з |
| дуд, насред улице, на ширини, и под њим столице где седе Турци, пуше на наргилима и пију кафу и |
| сном ногом пода се, како обично седи на столици), па кафа и цигара...{S} И ако не пуши и не пиј |
| ашке повуче се у један кут, ту седе, на столицу.{S} Старотурци на њему не нађоше ништа турско: |
| та.{S} Севши <pb n="244" /> поред ње на столицу, опипа јој било и метну јој ухо на срце.{S} Њен |
| ни на шта није мислио.{S} Спусти се на столицу и затражи једну кафу, а доби — мастику.{S} Он т |
| S} Још кад су муслимански султани имали столицу у Једрену, уз те султане седели су и пашовали п |
| е, али не изиђе, већ се спусти на једну столицу, и мисли шта ће: срамота га да се пред њом поја |
| че.{S} На обали небројено четвороножних столичица без наслона, ниских, и небројено ханума сасви |
| а на серџадету клања; њена госпођица за столом чита <hi>Свето Писмо</hi>.{S} И тихо рече:</p> < |
| ије, оде у собу за рад.{S} Он сеђаше за столом, налакћен, а она весело рече:</p> <p>— <foreign |
| g="fr">bureau</foreign>, где за писаћим столом сеђаше Џемал, у белим, лаким хаљинама, бео као м |
| суфур, и пред њима пође посрћући.{S} На столу пуно, а ниједна ништа не окуси: за сто су селе об |
| о развесели, управо узбуди, кад виде на столу писмо Госпођичино.{S} Узе да га отвори, а руке јо |
| е успавала.{S} Кад отвори очи и виде на столу пошту, чисто задрхта; брзо устаде.{S} Хтеде одмах |
| рад, по четврти пут, гледа у ствари на столу: у свакој ствари види њу.{S} Отвори фиоку, узе је |
| своје пријатељице, у свакој ситници на столу, у свачему по соби, нађе њу, и зајаука, па, посрћ |
| кикоћу гледајући невесту у наслоњачи на столу, откривена лица, оборених очију, нему, с робињама |
| х корака: загледао се у неки предмет на столу, весео, насмејан.{S} Нурије му приђе без папуча, |
| е као злато и пада у бичевима по мокром столу и мимо њега на земљу...; и завијају је у неколико |
| по свакојаким ситницама, по клавиру, по столу за писање и по полицама с француским и енглеским |
| оказати.{S} Увек лака храна, да пази на стомак.{S} А сад, на првом месту — мир, заврши лекар по |
| мало воде са шећером: тако се не квари стомак, рече Фатма.</p> <p>— То доцније, кад не лежите, |
| с речима;</p> <p>— Кали броматиум квари стомак.{S} Натри броматиум бољи је...{S} По једну кашик |
| оздрав, и онај дуги и дубоки поглед; по стоти пут се пита, одакле је, где је сада кад она мисли |
| он племић, она робиња: купио је за пет стотина лира..{S} Ја на мајку личим телом, на оца душом |
| свега пет, а мени се чини да их има пет стотина, пет хиљада: тако им је огроман рад.{S} Сад им |
| и захорило се, наједанпут, изненада, из стотине грла као из једног: <hi>„Јашас’н!“</hi>, а опал |
| е у старинским турским антеријама с три стотине бора и с хркама с три хиљаде прошива, на хануме |
| ња, какво губљење права!{S} Три старца, стотину глупости; све тако просто, несложено.{S} Зацело |
| ихов обичај.{S} И ако млада, Емир се са стотину жена овако погледала, и увек јој је било пријат |
| урије-ханум?</p> <p>— Једна лаж повлачи стотину...{S} Аман, оче мој, за Божју љубав.{S} Оца нем |
| „Човеку је више једна реч него нечовеку стотину заклетава.“ Мајци му беше криво што је брз, што |
| е, у духове...{S} Некад, по ваздан држи сточић.{S} Сви ми још мислимо да има нешто што...{S} Ја |
| ненавикнутом на отвореност, много пута страдала.</p> <p>— Знаш шта, ханум? рече јој муж.{S} Да |
| тиду до средње капије, ослушкују: прође стражар, залаје пас, па се све утиша.</p> <p>— Сирота м |
| згледају се.{S} Палицом с тучним врхом стражар лупну у калдрму шест пута: дванаест часова по е |
| ако усправан, прав и висок као џин, као стражар ове куће, или као домаћин, и шумео им је радосн |
| пођоше с фењером, да их не би зауставио стражар држећи их за лопове, и вођени својим дугачким с |
| је мртва тишина, само покаткад чује се стражарева палица, и једва чујан ход људи и жена; враћа |
| амо што се покаткад чује лавеж паса или стражарева палица.</p> <p>Џемала нема.</p> <p>„Так!{S} |
| е потпуно прибра, свесно бројећи лупање стражареве палице у калдрму: так! так! так!... шест пут |
| уме <pb n="278" /> још нису спавале.{S} Стражари су их загледали, због капуљаче на глави, али и |
| учен је у црно за њеном слободом.{S} Он стражари под њеним прозором.{S} И зар она зна шта је то |
| да му се облачила, па леже.{S} Кад чује стражарову палицу, запушава уши да не броји часове.{S} |
| јем по причању и из књига, и који ми је стран, туђ, немио: он ме је лишио тебе; годинама сам те |
| орећи да то није ништа; он јој је што и стран, туђ човек, пошто би је могао узети: млађи је од |
| немам, мужа немам.{S} Сама слаба женска страна.{S} Да нисмо он и ја комшије, ја бих сама... али |
| свекрви и рече:</p> <p>— Шта јој је та страна жена, госпођо мајко?</p> <p>— Сестра по души, го |
| би сама, да мирише јастук на који се та страна жена наслањала, и који је мирисао на хелиотроп.. |
| меле.{S} Таквих скупова било је па више страна Новога Солуна.{S} Ариф није била из овога друштв |
| } Да се Туркињи јави човек!{S} Можда је странац, па не зна њихове обичаје, а метнуо фес да мисл |
| и!{S} А ако и зна, свакако изговара као странац, као Француз.{S} Мерсији он изиђе пред очи као |
| } У том тренутку, он се Арифи учини као странац, па, као добра кћи Турске, узе бранити чак и он |
| на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А стране путнице уводиле су у хареме странкиње што у Солу |
| урије-ханумину клавиру одсвирала је две стране романсе без речи: <hi>Свршило</hi> се и <hi>Први |
| чају:</p> <p>— Ко се појави први с леве стране, срећа је Есмина, рече Мерсије. — Појави се стар |
| ијој париској моди: и с једне и с друге стране измењаше се грациозна темена, па их Сафет с јетр |
| ом послугом наређаном с једне и с друге стране путање, обученом у свечано рухо шарено као по ли |
| сноповима: то су били сватови с момачке стране, јенђе.{S} У двориште су улазиле поред великог ћ |
| xml:id="SRP19120_N84">Сватови с момачке стране.</note> <note xml:id="SRP19120_N85">Живео!</note |
| ецу као срећне мајке!{S} Ми нисмо училе стране језике само да се рекне да смо образоване или са |
| изненада, неочекивано, нежељено с њене стране, као њен преступ, и опа се избезуми.{S} Хтела је |
| изненадно, неочекивано, нежељено с њене стране начинило је да у њој наступи осека љубави...{S} |
| да знате како ме је било срамота од оне стране жене!{S} То је једна богата енглеска Мис, која с |
| у Цариграду.{S} Стид ме је било од оне стране жене, Енглескиње.{S} Она је и лепша и млађа од м |
| дра њима се, час-по, учини човек; с оне стране зида обраслог у винову лозу и бршљан чује се шуш |
| е прибере где је.{S} Крај њега, с десне стране, бејаше револвер.{S} Видевши њега крвавог, Нуриј |
| ма.{S} Свекрва је у челу, до ње с десне стране њена сестра, с леве њена рођака дошла из Царигра |
| е рекне да смо образоване или само ради стране лепе књижевности, већ и ради књига које нам отва |
| ељица.{S} После ифтара, уместо да отиду стране жене, те да уђу у харем људи, Џемал, Фатмин отац |
| јој се лице видело.{S} Они су њој били страни.{S} Она се у сасвим друкчијем друштву креће.{S} |
| певачице с гласом мујезина!{S} На овој страни одакле нам се сунце рађа, чије куће и џамије пре |
| овде, узе кућу у Бејлербеју, на азиској страни, на обали Босфора.{S} Са мном су сви моји: нене, |
| кући не чује грамофон...{S} На азиској страни је више грамофона, него дефова, и чудно утиче... |
| к на Босфору на анадолској и румелиској страни оплаках као оца: они су ми од оца остали...</p> |
| узму кућу у Бејлер-беју, на анадолској страни, и кад јој то нене каже, она заплаче; иначе је м |
| Док ..тор! гласно узвикну Фатма, неким страним, страшним гласом, јер јој се учини да умире.</p |
| м друкчијем друштву креће.{S} У друштву страних жена, и у друштву својих сународница, где се вр |
| у, само осећају,“ рече јој једном једна странкиња, и она сад види како је то горка истина.{S} Ч |
| ца!{S} И писмо и аманет донесе му једна странкиња, говорећи му језиком који он није разумевао, |
| иле једној Јеврејки да их доведе.{S} Од странкиња што у Солуну живе, неке се погуркују, кикоћу |
| Ми то не видимо, али читамо и чујемо од странкиња што живе међу нама <pb n="76" /> и путница.{S |
| ретко...{S} Не да комшилук.</p> <p>— У странкиња, тејзе?</p> <p>— Лудих или...{S} А твоја мајк |
| да што живе у Солуну, и странкиње...{S} Странкињама су показани ортаци, то јест по две жене јед |
| ширио румено лице: први пут не осети за странкињама празнине, не учини јој се да је остала сама |
| : онда је била, за читав месец дана, са странкињама.{S} Сети се пољупца оне младе и лепе Рускињ |
| се чини најгоре.{S} Она, космополит, са странкињама је дотле добро, док јој оне не дирну у њена |
| је нам отварају очи и ради разговора са странкињама, Енглескињама и Францускињама, да познамо ш |
| је неискрена, и мора са свима, чак и са странкињама, турски. „Па зашто нам наши родитељи дају д |
| на; или је волиш, чедо, што се дружи са странкињама и што воли Францускињу?“ А она је нени одго |
| i>њега</hi>.</p> <p>У петак те чекам са странкињама и Цариграђанкама.{S} Ја сад Цариграђанке ст |
| о до свести било књигом било дружбом са странкињама.</p> <p>Све му казала, само није да волим Н |
| говориле: стиделе су се да говоре пред странкињама о овако озбиљним стварима: о правима жене.{ |
| крв јурну у лице.{S} Дође јој да викне странкињама: „О, ви срећне жене, спасите Емир-Фатму!“ П |
| а на клавиру.</p> <p>И она се младима и странкињама све више душом приближује, и како би их поз |
| ши први пут у миниатури Европу.{S} Међу странкињама, нарочито међу Енглескињама и Францускињама |
| е у играчицу и жвакале саказ.{S} Оне су странкињама биле одвратне; једна Немица поређиваше их с |
| им антеријама подбрађене зеленим газом, странкиње што живе у Солуну и путнице, Енглескиње: плат |
| има уза се жене и странкиње.{S} Управо, странкиње су је и надахнуле овом светом идејом:{S} Фран |
| ажу путницама какву велику турску кућу, странкиње су их водиле Исмаил-Ахмед-бејову конаку.{S} О |
| <p>Особита музика испуњаваше салон.{S} Странкиње су играле, а Туркиње — сироте Туркиње гледале |
| „земљи незнања" нашле толико „знања“, а странкиње које су их доводиле у ову кућу, објашњавале с |
| стварима: о правима жене.{S} Оне су за странкиње држале оне три Цариграђанке, не Енглескињу и |
| играчици.</p> <p>Кад Фатма виде ове две странкиње, нарочито Францускињу, обрадова како се није |
| ре оне три младе Цариграђанке и ове две странкиње а она то мора да крије, да се претвара, да је |
| е, уметничке, топле игре дођоше оне две странкиње које Мерсије у свом писму помену, једна плава |
| росто дивна.</p> <p>— А какве су те две странкиње? упита Нурије смешећи се.</p> <p>— Лепе, наро |
| „на углед“; око ње су се скупиле друге странкиње.{S} Све је гледаху дуго, ћутећи,<pb n="130" / |
| уркиња, Гркиња и Енглескиња, и неколике странкиње, и Мадам Аристид са својим лепим кћерима спре |
| рвенче недоношче...{S} О те добре мајке странкиње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда би била друкчија |
| ате снове: да је човек, муж те њој миле странкиње.{S} А пошто гошћа отиде, она гледа да остане |
| о крв, или као страст, како су говориле странкиње, а бичеви њене необично дугачке црне косе шиб |
| S} А стране путнице уводиле су у хареме странкиње што у Солуну живе.{S} Прво су их водиле Емир- |
| њу странкиње.{S} Јер нема ваљда ниједне странкиње која дође у Турску, нарочито у њене веће град |
| их источних народа што живе у Солуну, и странкиње...{S} Странкињама су показани ортаци, то јест |
| ести род; то осећају и оне три хануме и странкиње, али ниједна не излази, да не устају кад се п |
| А Емине-Семије-ханум има уза се жене и странкиње.{S} Управо, странкиње су је и надахнуле овом |
| вих јела није било!{S} За једну софру и странкиње су биле позвате; али све нису вечерале, јер н |
| е, он је с њом...{S} Ариф-ханум испрати странкиње чак до прве капије, и одгледавши их, кроз сви |
| севдаха" губи свест, гледала је попреко странкиње, како путнице тако националисане, <pb n="124" |
| су госпође и жене и због тога и не зову странкиње: позвала ју је да види харемско весеље, да га |
| оћу и дању гости.{S} Ноћу Туркиње, дању странкиње.{S} Јер нема ваљда ниједне странкиње која дођ |
| оже опрати — образ!</p> <p>— А какве су странкиње? умеша се Сафет.</p> <p>— Искрене.{S} Да су к |
| ави, а она од тебе сакрила, зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>— Је ли истина, Сафе |
| и лажљива.{S} Ти то не знаш зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>Ариф је гледаше зачу |
| и пуше као Туркиње.{S} Она осећа да их странкиње оговарају, исмејавају, и подвикнула би им: на |
| Каиро.{S} Опа се није устезала да каже странкињи због чега не треба да им долази.{S} Овој беја |
| е, притрчавала је час једној час другој странкињи и говорила им је нешто, само да им скрене паж |
| свекра дође друго мушко, за њу потпуно страно, туђе; она га никад није видела.{S} То је Осман- |
| не дирају, боје се да није жена некога странога посланика, некога из дипломације, него дирају |
| ки конзервативци“, у овој силно нежној, страној арији <hi>Први Бол</hi>, осетиле су душу не оно |
| ша се Фатма с љубављу према тетки и тој страној жени, доносећи мокар пешкир.</p> <p>— Нећу то.. |
| те, да покажемо пут онима који су пошли странпутицом...{S} И ми смо били млади и имали рђаве на |
| оручила да ти пошаље сваку „новоизашлу" страну књигу, а Мадам Макс да ти доведе сваку „новодошл |
| дам Макс да ти доведе сваку „новодошлу“ страну жену.{S} Али, ко су то?{S} Путнице или жене рефо |
| ај каик) пређемо на европску страну, на страну румелиску, како овде кажу.{S} У башти крај Босфо |
| lang="en">O, yes!</foreign> Али шалу па страну, умало не умрех, испрва, а после... ослободих се |
| : „Култура, култура“.</l> <p>На коју ће страну под овим тешким утиском?{S} Сети се друге седниц |
| сјаци“, зато што сад отиду на румелиску страну, сад на анадолску, и стану у малом пристаништу к |
| е својина тај каик) пређемо на европску страну, на страну румелиску, како овде кажу.{S} У башти |
| >— О, Ђули, да ми само не рече оно, ону страну реч!..</p> <p>— Па шта, то није ништа. <hi>Коко< |
| ђо мајко, због чега Ариф толико воли ту страну жену? упита Сафет.</p> <p>— Због њене земље.{S} |
| ти се шта је, те једнога дана замоли ту страну жену да им више не долази, пошто дође и каже да |
| и си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: на коју ћ |
| } Опет Бог!{S} Што не кажем: на коју ћу страну, драги Чарлсе?{S} Дошао сам на по пута па стао, |
| ла од наших жена да осећа и да сажаљева странца и путника.</p> <p>Јуни.</p> <p>У она два напада |
| че да не могу вршити посао, те доводимо странце.{S} Срамота! узвикну Нурије.</p> <p>— Не вечера |
| лиштима, и гледали се с турским женама, странци мећу на главу фес.{S} То је Фатма знала.{S} Поз |
| мана.{S} Она је Туркиња, сентиментална, страсна и способна за најчудноватија маштања.{S} Растуж |
| ије, црна Ђулренги и бела Ђулбејаз (она страсна бивша робиња коју су они, пошто им је одробовал |
| одмара тело, чула.{S} Али, једна песма страсне чулне љубави, на старинску меланхоличну арију, |
| мо дођи, о ходи!</l> <p>Ова песма једне страсне чулне љубави начини да жене понова полуде: дове |
| S} О мој Џемал!{S} Дете добра срца, али страсне природе.{S} Кад би заволео неко дете, нико га о |
| тамо где ју је с нестрпљењем чекао њен страсни девер.{S} Али кад се год вратила пријатељици, д |
| лић оне раскалашне играчице која је све страсније и помамније играла што је игра бивала ближе к |
| у, лице; и наједанпут, изненада, једним страсним, снажним, мушким пољупцем пољуби је у уста, а |
| с нестрпљењем, са чудном жељом, жудњом, страсно те чека</p> <p>од свег срца твоја... твоја сест |
| е.{S} Он је волео како нико није, лудо, страсно.{S} Увек сам гледала да заволи сиротињско дете, |
| а им каже збогом".{S} При растанку, она страсно пољуби лепу заљубљену турску девојчицу, пољуби |
| ога мужа! „Сутра!{S} Сутра!“ шаптала је страсно у страсну ноћ, кад се дрвеће на месечини чинило |
| зи да се сви намерно склонише, и узе је страсно љубити, молећи је да клања после ифтара...</p> |
| љуби у руку као Европљанин Џемал већ је страсно стеже као Азијат Осман.{S} Али осети да се она |
| После га опет неколико пута прочита, и страсно пољуби, па најпосле отвори сто за писање, и у ј |
| А он јој дочепа руке и стаде их љубити страсно, махнито; после јој мирисаше косу, лице; и наје |
| ље пишти кларинет уз једну монотону али страсну турску песму: то се Ахмед-беј на своме чардаку |
| „Сутра!{S} Сутра!“ шаптала је страсно у страсну ноћ, кад се дрвеће на месечини чинило као авети |
| само, јер га је почела обузимати љубав, страст да је има.{S} И чим она пође из собе, он иде за |
| ољаваше виђајући децу свакога петка.{S} Страст га распињаше као демон, и не знајући чим ће да ј |
| !</p> <p>Она се болно осмехну.</p> <p>— Страст, моја кћери...{S} Да вам не да Бог да је знате.. |
| му, гледаше да га се додвори.{S} Његова страст све је више и више буктала, и њега целог обузела |
| ја сам мислила да ће код њега ова друга страст бити јача, зато што је нова.{S} А оно друго не к |
| ју ни за љубав ни за мржњу него само за страст, играла пуне две ноћи, час сва у бело као крин, |
| ом силном душевном болу, појави се њена страст за дуваном јаче него икад, и немајући тако јаке |
| дину дана.{S} У њему се понова разбукта страст за Зејном, те јој поручи да му дође на састанак |
| а.{S} И пијанство је страст, и љубав је страст, и ја сам мислила да ће код њега ова друга страс |
| .. већ толико месеца.{S} И пијанство је страст, и љубав је страст, и ја сам мислила да ће код њ |
| овидној хаљини црвеној као крв, или као страст, како су говориле странкиње, а бичеви њене необи |
| та дивљачки глас... „То није жена, него страст!“ виче једна Немица, а она лепа бесна бејовнца с |
| лепа недра.{S} И та што није жена него страст, одрасла је у кући Ибрахим-Хасан-бејовој, играла |
| виче Нурије.</p> <p>— Ово није љубав но страст.{S} Ја се сећам кад је био дете: друга, кога вол |
| Џеми“, како си ме звао, него Џемал-беј, страстан источњак, коме <hi>волети</hi> и <hi>живети</h |
| <p>— Луд, Алије.</p> <p>— Није луд.{S} Страстан, Азијат.{S} Европа му није могла изменити крв. |
| м свога тела, које је горело, играло од страсти.{S} Мадмоазел Дарно, пре неко време усхићена ње |
| i>узеће га</hi> Зејна...{S} У лудилу од страсти, чак заборавља да му брат још није умро.</p> <p |
| у: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. „Две страсти не могу заједно.{S} Оно пре није била љубав, ве |
| е се; биће деце, волећете децу; нестаће страсти, настаће навика: ви нећете моћи један без друго |
| вана гледаху у њу, младу и лепу, с пуно страсти; па тад стаде насред софе и поче играти ногама, |
| а пробушен зид сутанин; али се савлада, страх је беше да је когод не опази.{S} Виде све, па се |
| ниси ми више жена!“ Она дршће као прут, страх је не од смрти, већ од оне страшне речи <hi>бош</ |
| {S} Фатма паде на једно шиљте и зарида: страх јој је задржавао сузе, а бол их проли.</p> <p>— Ј |
| о нешто, <pb n="112" /> неко.{S} Сад је страх, од смрти, можда што је у гробљу, премда ниједна |
| у ишла кола кроз париске улице, мене је страх било од те лепоте, па сам се припијала уз њега, х |
| сели...{S} Проклета мастика!{S} Мене је страх и срамота ме, мајка сам.</p> <p>— И грехота! реко |
| распаса.{S} Све су летеле, као да им је страх дао крила да јој помогну. „Доктор!“ викну она она |
| на човека, Џемал-беја...{S} За њега ме страх.{S} Аман, оче мој, за Божју љубав!</p> <p>— Закле |
| а; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад помислим да је <hi> |
| ра, јер с Европљанком је одрасла, па ме страх да...</p> <p>Ариф је прекиде узвикнувши узбуђено: |
| м се бојала смрти, или, управо, било ме страх за живот, заврши, па се презриво насмеја.</p> <p> |
| ој је он муж, али је од тога уздржаваше страх да је не отера, па како би она без деце, јер зна |
| мали још два венчања, па онолики бол, и страх.{S} Шта они сад очекују, чему се надају?{S} Она г |
| а кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, и страх ме од ове данашње запаре, да моји не побегну на ч |
| обично тешко, и непрестано је држи луди страх: ако ју је нешто отац видео !{S} О, лудост!{S} Да |
| .{S} Обузе је некакав чудан, животињски страх, за који она досад није ни чула, кад осети да је |
| смо он и ја комшије, ја бих сама... али страх ме, какав је џин, а капиџик..</p> <p>— Бак!{S} Ба |
| .{S} То лекар опази, па осети нешто као страх, те узе шешир, уставши, и рече:</p> <p>— Бром, ет |
| баш заиста бити болесна, па ме је било страх.{S} Боље је да си се претварала, а савест не би г |
| е с њега и отишла.{S} Како је није било страх од ње мртве, кад она не сме код мртваца?{S} Али о |
| е сад опи брже но прошли пут.{S} И опет страх, бол, плач, преклињаше, грдња, и муфтијин говор, |
| стужи него задрхта од некаквог потајног страха.{S} Она је пролетос осетила кад се рађало пролећ |
| , она се стреса, због тога се тресе, од страха да не умре.{S} Обузе је некакав чудан, животињск |
| ја беше бледа као смрт а не плакаше: од страха јој сузе пресахле.{S} А а шта се боји?{S} За жив |
| ву, лице.{S} Он дршће од љубави, она од страха.{S} Узе се трести као у грозници, и да је умела |
| "84" /> јава од себе...{S} Као да је од страха полудела, онемела, шта ли...{S} Он поче да говор |
| је мајка и <pb n="197" /> дрхтала је од страха да му се што није десило, да га није неко напао |
| слеме конака њеног оца, и она замре од страха; а мало после тога чу се туп, потмуо пад некакво |
| се обема рукама за косу накострешену од страха.</p> <p>Никога није било у кући који би видео ов |
| измилова...{S} Оне су све вриштале „од страха“, као да никад нису виделе мушкарца, човека, и п |
| е... „Ни Бога не волим овако,“ рече без страха Господњег, кад чу страшну и пријатну причу.{S} Њ |
| оговори, нити пусти глас изненађења или страха, већ сама полете конаку, где су слуге.{S} Један |
| руку у руку.{S} Оне ништа не осете, ни страха, ни стида, и не узбуде се.{S} Оне причају да то |
| еко главе као усред зиме, кад је напољу страхоба, <hi>омар</hi>, гори небо и земља!{S} Дигни се |
| о?“, она се стреса, грози, у срцу осети страхобу... — смождила би га.{S} А ништа му не рече, и |
| и весела! ...{S}И оне пре триста година страховале, а ти...{S} Донела сам ти његову слику, рече |
| у, и узбуђен устаде да иде. „Куда ћеш?“ страховито се захори и то не личаше на људске гласове, |
| обично: дерњава продаваца разлегала се страховито, звали су муштерије млекари с јогуртом и воћ |
| му метну на уста; кад је измаче, она са страхом погледа у њу..</p> <p>Ових пет беху дубоко потр |
| {S} Право каже тејзе: „Ми ћемо дотле са страхом изговарати „беј, ефенди“, докле год нас они ост |
| {S} А сад, да се затвори.{S} И чисто са страхом погледа у две тешке велике капије са звекирима |
| .. бош.</p> <p>— Бош?!!</p> <p>С каквим страхом изговорише ту једну, једносложну реч.{S} Фатма |
| " /> собу на тавану, да одатле гледа ту страхоту и лепоту — запаљено небо Али док је само изишл |
| је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху се не сети, да он, горд на своју мушку снагу ник |
| њен отац уплаши се да не умре, и у томе страху обећа:{S} Богу црну жртву, текијама шарене свеће |
| о се малочас слободило, смејало његовом страху.{S} Сиђе у <pb n="219" /> кухину, отвори врата и |
| еле успомене: на мишицама модрице...{S} Страшан цариградски обичај!{S} И уместо да су у жена св |
| таџбине.{S} Али час-по, па је постајала страшан скептик, кад је год когод од тих официра говори |
| не знам; тек, кад уђе у харем, он беше страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја га не смедох питат |
| где се чита један жесток бол, велики и страшан као што је Господ...{S} Нема душе која се не би |
| ога није било у кући који би видео овај страшан призор.</p> <p>Отац стајаше у оном положају као |
| сам истински била болесна.{S} Имала сам страшан напад, као ти, тејзе.</p> <p>И побледе.{S} Јако |
| ој отац, још постоји један чудан, један страшан обичај, да дају девојку за непозната јој момка, |
| главом, и ако ништа не разуме.</p> <p>— Страшио је то осећање, рече Фатма</p> <p>— Верујем, реч |
| ст, да то не осећам...{S} То осећање је страшио! заврши и лако задрхта, па настави: —Ја ово дос |
| Фатми то није ништа необично а камо ли страшио: она је из тога друштва.</p> <p>Како то би, тек |
| и моју историју...{S} Моја историја је страшна.{S} Кћи сам Али-пашина; никад нисам пешке пошла |
| ола, понесоше га кући...</p> <p>Како је страшна лупа у врата кад се очекује несрећа!{S} Као да |
| аде.{S} И наједанпут, мене поче да мучи страшна сумња, и љубомора, јер ја сам се по харемима св |
| прут, страх је не од смрти, већ од оне страшне речи <hi>бош</hi>.</p> <p>— Сине!{S} Сине! вичу |
| у...{S} Како су ове припреме огромне, и страшне, њој се каткад дизала коса па глави.{S} И овде |
| и било доказа; јер они не признају..{S} Страшни!..{S} Је ли признао Ахмед-беј?{S} И после, млад |
| ина памучна платна, да чешће помишља на Страшни Суд, да тврдо верује да човека у животу сналази |
| р! гласно узвикну Фатма, неким страним, страшним гласом, јер јој се учини да умире.</p> <p>Коли |
| трчи као без душе да послуша матер, са страшним мислима: „О, ако умре!{S} О, ако умре!“ Она се |
| буњеницу, плакала би.{S} Како је чудно, страшно то ново осећање!{S} Како је ниско!{S} Она завид |
| Жаном?{S} Биће довека Шоншете..{S} Ах, страшно!...“ </p> <p>Четврте ноћи одоше Фатминим родите |
| ругога пуца, трећи пут на трећега...{S} Страшно!...{S} Прободе га ножем...{S} Младић умре а њег |
| Свекрва јој не рече ништа, јер је била страшно забринута.</p> <p>Он сврати пред трећу кафану, |
| у Солуну: турске жене као у џаковима са страшно црном маском на лицу — да пукну од врућине, без |
| ти срећна, благо њој!“...{S} Скинула је страшно мршавим и необично белим рукама с врата хамајли |
| .“</p> <p>А данас у нападу узвикнула је страшно: „Трећи гроб!{S} Умире нешто у мени!“, и осетил |
| ве што толико воле старотуркиње, она је страшно мрзела. „Кад бих могла да ишчупам младеж и елиф |
| О, да, мили моји, не постим, и мени је страшно.{S} Па ипак, кад бих чула мујезина с минара и т |
| на књижевничкој седници, али видећи је страшно нерасположену, уздржа се од тога.</p> <p>Сутрад |
| њ, што је леп као султан Азиз, Памук је страшно љубоморан, рече и омилова једног великог мачка |
| тика.{S} А кад се Турчин пропије, то је страшно, зато што је нама, као што знаш, пити забрањено |
| note> <note xml:id="SRP19120_N81">То је страшно!{S} То је ужасно!{S} Где сам ја?</note> <note x |
| што се њима чини да их понижава, обоје страшно вичу.{S} Мајка јој је охола, зла, али је честит |
| као Мадам!{S} И читава два дана бејаше страшно расејана, седаше у наслоњачу где је седела ова |
| трављено погледавши га у лице које беше страшно.</p> <p>— Депеша... ено...{S} Умрла Фатма.</p> |
| а сестра, напротив, сад је говорљива, и страшно расејана: пође по башјорти, а узме папуче.{S} Д |
| кључа.{S} Боже, што је то било чудно, и страшно!{S} Сад небо високо, али омар!{S} Једва дођох.< |
| кратких, врло уских уличица у дугачке и страшно криве улице, пролазећи кроз метеж, кроз гомиле |
| .</p> <p>— То није он! викну промукло и страшно, па се заљуља и паде...{S} Око ње се скупи сав |
| свежа, свака реч нова.{S} Само, ја сам страшно немирна, нигде ме место не држи: час сам крај з |
| , некако свечано, некако велико, некако страшно, као да ћу да изиђем пред Бога.{S} Јуче сам бил |
| е, како је море пред буру: тихо, некако страшно тихо? рече пашиница с много бриге.</p> <p>— Ја |
| јој помогну. „Доктор!“ викну она онако страшно као пре неки дан, јер својим уплашеним очима ви |
| духовно је има, и због тога је то тако страшно, кад све зна, а мисли да је нема: срце јој је з |
| е се, правиле се веселе.{S} Оцу је било страшно, а смејао се, пружајући кћери руку, да је пољуб |
| Солун.{S} Кола су милела балансујући по страшно неравној <pb n="16" /> калдрми, а кочијаш је за |
| ећ му казује зато што је то за њу нешто страшно... „О, Боже, мужа на име!“ Њему дође веома мило |
| ечерас сам тетурала с турским женама по страшној калдрми, поред трошних и нахерених кућа окићен |
| ноћ ћутаху, као да им се пред овом њима страшном збиљом језик узео; нико им не приђе осим Ариф- |
| ило, и она тада чује у левом уху некаку страшну свирку. „То није крв.{S} То је нешто што ме под |
| је слободна, па ће се удати.</p> <p>Ту страшну причу он саслуша готово мирно, а кад муфтија од |
| ако,“ рече без страха Господњег, кад чу страшну и пријатну причу.{S} Њој је и пријатно, мило: р |
| улицом замишљен, невесео, мучен својом страшћу, па се трже јер срете оца и брата; мало даље, с |
| зе, он је мој муж!“ Једног дана, обузет страшћу, он поче викати на њихово друштво из основа рђа |
| екад воли ту усамљеност, некад се од ње стреса.</p> <p>Најпосле уђоше у једно бујно-зелено двор |
| м, јагње, хоћеш ли да спавамо?“, она се стреса, грози, у срцу осети страхобу... — смождила би г |
| ини да чује грозне кораке смрти, она се стреса, због тога се тресе, од страха да не умре.{S} Об |
| А?...</p> <p>Он се смеје, а мајка му се стреса.{S} Камо да је она имала камен уместо сина!{S} З |
| дно.{S} Сестре чуше све, па се грожаху, стресаху покривајући лице рукама: тетка у два маха поди |
| вене нарове над својом главом гледаше и стресаше се као од крви из својих шупљих груди...{S} Гр |
| колачише кад рече : „Нож!...“ Нурије се стресе. „И револвер... има!“ И у томе се чу бахат: оне |
| ад њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе се као да је пољубио мртваца и рече:</p> <p>— Да |
| ела: доћи ће јој у госте њени с Јалије, стрина и сестра од стрица.{S} Обуче се, па отрча на соф |
| дан гости, долазише на добродошлицу.{S} Стрина и сестра јој доцкан чуле, па доцкан и дошле; и п |
| 120_N71" /> и каик-отосу...{S} Џемалова стрина...{S} Сад јој је јасно што ју је онолико гледала |
| te> <note xml:id="SRP19120_N11">Горпођа стрина.</note> <note xml:id="SRP19120_N12">Добро.</note |
| > <p>— Збиља, је ли се помирила госпођа стрина с Мон... с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, рече о |
| риће се, очију ми! јер, ето, то госпођа стрина куне.</p> <p>— Аман, очију ми! очи моје Мерсије: |
| у зеленој свили, отац и мајка, стриц и стрина, тетка и теча, неке блиске материне јој рођаке, |
| р им дођоше њени родитељи и њен стриц и стрина.{S} За време вечере, они јој опазише увезану рук |
| рашчу, те почеше долазити мајке, тетке, стрине, да је „гледају“.{S} Просиоци су јој били Солуња |
| ef target="#SRP19120_N69" /> ето његове стрине с обележјем.</p> <p>Мајка га слушаше клатећи се, |
| ребацују чаршафе преко рамена невестине стрине, тетке и неких рођака из Цариграда: све су само |
| дала.{S} Али она би волела да је уместо стрине тетка: њена сута...{S} И пошто њен отац хтеде да |
| оћи одоше Фатминим родитељима, стрицу и стрини, одоше им на ифтар с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил |
| ао оне младе Цариграђанке што дођоше са стрином тога пашића.{S} Али ти њих ниси видео...{S} Као |
| А Цариграђанин је.{S} Ви сте му виделе стрину: господска жена, старинска муслиманка, „старотур |
| не, опет у зеленој свили, отац и мајка, стриц и стрина, тетка и теча, неке блиске материне јој |
| нчање!{S} Журе се Цариграђани, младићев стриц и ујак.{S} Фатми жао, како ће без Мерсије и тетке |
| еч.{S} Он није пио, али се коцкао.{S} И стриц му је био Европљанин, али је ипак на овај турски |
| уђу у харем људи, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно кућу напунише гомиле младих веселих жена, са |
| д своје, немајући деце; а сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио родитељима.{S} Младић |
| беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на Јалијама у оном конак |
| на ифтар им дођоше њени родитељи и њен стриц и стрина.{S} За време вечере, они јој опазише уве |
| никад није долазио у Солун, није му дао стриц, који га је био узео под своје, немајући деце; а |
| ица и потрча у кућу: деца, тужна што их стриц не воли, не пођоше за њим као други пут...{S} Сна |
| л се, као кроза сан, сети кад од његова стрица тражише овако реч.{S} Он није пио, али се коцкао |
| , преноси се на Јалије, на балкон свога стрица.{S} У зору јој се мујезиново позивање учинило ка |
| ињем се пред Богом да је моја сестра од стрица заљубљена у лепу Рускињу!</note> <note xml:id="S |
| еше две његове рођаке и једна сестра од стрица, оне све три уздахнуше што су удате, те не могу |
| госте њени с Јалије, стрина и сестра од стрица.{S} Обуче се, па отрча на софу да се помази око |
| плакаће, па ће јој се смејати сестра од стрица. „Зна ли турски овај Француз, а, Емир?“ она хтед |
| ишта не каза Мерсији, не само сестри од стрица, већ и другарици; паде у једну наслоњачу и дубок |
| де у наслоњачу, загрли се са сестром од стрица и удесише, врло тихо, једну сентименталну и моно |
| без свеће, седела са својом сестром од стрица, и говорила о <hi>њему</hi>.{S} Много уморна од |
| век, те се од њега крише и сестре му од стрица: све имају љубоморне мужеве; а моје пријатељице. |
| у обруч као Европљанчићи, па кад видеше стрица, зацикаше од радости, и бацивши обруч, потрчаше |
| </p> <p>— Ја сам му се, ханум, видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су били у конаку код Хасан-бе |
| Четврте ноћи одоше Фатминим родитељима, стрицу и стрини, одоше им на ифтар с Џемалом и Фатмом.{ |
| је у затворена кола и отишла на Јалије, стрицу и његовима, који су се синоћ вратили из турског |
| о је у ут, кад је пролазно чамцем поред стричева јој конака; гледао је у башту, у прозоре, с тр |
| , оженио се, и дошао у Солун да наследи стричево имање.{S} Њега је васпитавала његова нене, њу |
| м камењем.</p> <p>Кад пођоше натраг низ стрме улице, вранци посртаху, јер им толико беху олабав |
| еда га.</p> <p>— Куда? изусти он брзо и строго.</p> <p>— Па што питате куда, кад знате? рече он |
| еприлику, и бунила се.{S} Али одрасла у строго моралној кући, <pb n="235" /> а тако и удата, он |
| х зове.</p> <p>Кад оне дођоше, он викну строго, како не виче ни на слушкиње:</p> <p>— Шта је ов |
| }На њиховој капији чу се звекир!{S} Она стрпа писма у недра па полете у кућу без душе.</p> <p>- |
| личари: овде кратили време.{S} Црни Грк стрпа у недра вереничина писма и косу и из чађаве кафан |
| ли: откуд у тако нестрпљиве жене толико стрпљења, да поваздан не диже главе с књиге и да учи то |
| просте речи кроз мене прођоше као нека струја...{S} Стајала сам као окамењена, а она ме опет у |
| о се готово без свести бацила у некакву струју која ју је носила једном необичном силином, не с |
| м се с пута, јер он, видовит, види нову струју крви и живота, и нову душу, и, стар, плаши се од |
| ма и младим женама, и осећам неуздржану струју новога живота, која се просто и очито види у орг |
| сто обавијала руку, као да је замишљала струк брата, кога није имала.{S} Како ће им бити кад га |
| и хладиле су се лепезама, откопчавајући струкове и антерије.{S} И човек би помислио да их више |
| л у беле лаке хаљине с дубоко изрезаним струковима, с цвећем на грудима, и с лепезама, тргоше с |
| } Ти ми не верујеш!{S} Жене у изрезаним струковима!...</p> <p>— Верујем ти, очи моје, али...{S} |
| ичавши „муфтијину причу“ матери и жени, стрча у башту те закова капиџик.{S} Али пошто му се то |
| Небо брзо скиде са себе црнину.{S} Она стрча доле.{S} Из софе виде сакупљене под њеним прозоро |
| абдеста, тако је занима; и дође јој да стрчи, да се крај оца и сама спреми за молитву.{S} Са ш |
| е на џамије и текије...{S} Један женски студент, Францускиња, стално је с њим.{S} Учи, вели, ис |
| ило и школских, као да у кући има ђака, студента, па их одведе на софу с отвореним шалонама и п |
| у... само та разлика: тамо чочеци, овде студенти.{S} А ко зна да ли су ове жене што ноћу седе с |
| су ове жене што ноћу седе с људима, <hi>студенти</hi>?...</p> <p>30 априла, пред вече.</p> <p>И |
| Има ли кога?“ говори муфтија пре но што ступа преко прага. — „Нема никога,“ чује се из дворишта |
| м обичају, кади амбром и прска ђулсуом, ступају у једну врло велику собу с обућом (јер се у ова |
| овима? гласно рече Фатма, без устезања, ступајући на софу.</p> <p>Сестре се тргоше, уплашише се |
| свима „халали“, опрости, јер — „смртни" су.</p> <p>Фатма је испрати до средње капије и загрливш |
| ају се са свима: на пут ће, па „смртни" су...{S} У подне, Хасан-беј позва у конак мајку: дошли |
| а воле Европу.{S} Кад год <pb n="11" /> су хтеле да покажу путницама какву велику турску кућу, |
| сплаче, јер сви знају да <pb n="192" /> су жене као деца: ако узму да је сажаљевају, да је теше |
| ја сам је све гледала у уста.{S} Каква су јој уста!{S} Као расцветана ружа.{S} Не смеј ми се: |
| , а на лицу су им груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово позајме у простих, старих турских жен |
| теткино писмо и рече: „Буди с њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би м |
| а, остави га шапћући: „Буди с њима: сва су ми од моје Госпођице“, и загледа се у лепи рукопис, |
| ушате...{S} Ја се удадох за човека кога су ми моји изабрали, и заволех га: он је био врло леп, |
| ...{S} Робиња оде, а Ариф осети од кога су јој та писма, па не мога одмах да их отвори, но их с |
| згледа као какав егзотичан цвет из кога су изишли један за чудо леп женски врат и једна за чудо |
| е главу, па ногу пред ногу, и због тога су га прозвали <hi>Бујукбурунли</hi>, то јест носоња, ш |
| Па бар да је протеран због политике, да су му конфисковали имање „реакционари“; али овако: он у |
| лави.{S} И овде јој се једном учини, да су у комитет узете и жене не што се мислило да оне имај |
| зила ме, чувала, за мном плакала.{S} Да су купљене и сачуване у стаклу те њене сузе, ја бих дав |
| умеша се Сафет.</p> <p>— Искрене.{S} Да су као наше, ја се с њима не бих дружила.{S} С нашима м |
| вно овакву.{S} Вечерас, она је знала да су њени односи с Елизом сасвим пријатељски, зато је вес |
| ноге што њој долазе, за које је чула да су као она, а праве се поштене...</p> <p>Али ништа није |
| ади, она је оваква.{S} А ја сам чула да су се завадиле, зато и лута по свету, говораше Сафет ид |
| јке, змије око руку, змије око врата да су тобоже обазриве...{S} Где си ти, чедо, видела мога с |
| Сафет их је увредила, рекавши негде да су јој оне завиделе и дошле јој на честитање, кад јој с |
| својој кући?“ Из сујете, да се каже да су им кћери образоване.{S} А данашња турска жена не мож |
| ас пријатан.{S} И чуди се, што траже да су заједно, да њини мужеви седе с туђим женама...</p> < |
| ао ни она старинска што тврдо верује да су четири свете књиге пале с неба.{S} Па устаде, откључ |
| ј на енглеском језику: „Туркиње веле да су им на харемским весељима у кући саме жене, у дворишт |
| ицама на софу.{S} Гошће нису мислиле да су ово јетрве, него ортаци, пошто их обе дочекују.{S} Н |
| есне свога положаја у друштву, мисле да су цвет створен да га човек мирише док је свеж, а да га |
| извести на прави пут?{S} Многе мисле да су нове, ако улазе у собу у ципелама, ако су се очешљал |
| ази.{S} Иду, иду, иду, и кад помисле да су стигле куд су хтеле, оно: гробови, растурени тамо ам |
| <p>По здрављењу, по радости види се да су најрођенији род.{S} То је свекрва са снахама и унука |
| ене високим папратом, не сећајући се да су ту мртви.{S} И најпосле скренуше ка једном кућерку ш |
| ханума чудила се и заклињала јој се да су оне биле тврдо уверене да је она пијана. </p> <p>Нур |
| мшилука, на добродошлицу; рашчуло се да су се вратиле, па ће свакидашњи разговори, неискрено са |
| ово интиман разговор.{S} Нове казаше да су све три биле распуштенице (једна још и сад), и кад и |
| озна да је мени криво, љути се: вели да су му оне што и мушки, другови...{S} С њима се спрема з |
| познаје.{S} Чим чује кола, она мисли да су гости с Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по нера |
| д се ућутала не бих.{S} Мени се чини да су ми живци ослабели како сам имала оно с оцем...{S} Ка |
| своју жену.{S} О како би били срећни да су негде тамо где се ради и живи: дању да раде, ноћу да |
| еданпут у предсобљу; он и не слутећи да су у тим простим старомодним чаршафима оне три фине нов |
| твар.{S} Ја сам сад срећна, али знам да су милиони несрећни, и ради тих својих сестара, ја се б |
| себе зову) — моја тетка!{S} Ја видим да су оне промениле хаљине, али нису душу.{S} Душа им је к |
| н Истока“.{S} Напослетку, ја налазим да су оне срећне: благо њима!</p> <p>На месечини, танка ми |
| арије с веселим срцем; веселе се као да су освојиле свет, или као да су завладале тврдим главам |
| еше, узбудише се и обрадоваше се као да су виделе оно чиме су пуне, Европу.{S} Под Арифиним ути |
| према Бејаз-Кули, и учини му се као да су по мору просуте звезде.{S} То су били фењери обешени |
| иђе смело, дрско...{S} Изгледаше као да су се бог зна откад договарали..........</p> <p>Силан с |
| вове што се једном Фатми учинише као да су обојени крвљу из њеног срца, и над тим цело целцато |
| тепенице, да дочека суседу.{S} И као да су се пре неколико месеца у највећој љубави растале, та |
| хо, пусте се, па се лупе у груди као да су неку велику штету учиниле, и треба ханумама да кажу, |
| се као да су освојиле свет, или као да су завладале тврдим главама својих мужева; ништа их се |
| онима који у њој живе често чини као да су на лађи која вечито путује, носи их у неки далеки не |
| њим су кружиле две вране гачући као да су осетиле леш...{S} Кипарис јој се лежећи учини много |
| ом су летели бели галеби, вичући као да су осећали њен мирис; месец је изгрејавао из једнога ма |
| кроја и укуса, с драгим камењем као да су га купиле у Солунском пољу, с бисером као да су га в |
| пиле у Солунском пољу, с бисером као да су га вадиле из Солунског залива.{S} Свекрва, у љубичас |
| о гледају а увек се њом усхићују као да су је први пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор и не п |
| ице; журно уђе у собу, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе по свој |
| ге просјаке, иако их је толико много да су вам закрчили улице.{S} Хоћете ли — рече ми — да о ов |
| ече:</p> <p>— Сестро, да је Бог хтео да су муж и жена равноправни, он жену не би створио од муж |
| тније, сасвим видеше да није требало да су овде, кад устаде мати, метну уста на кћерино ухо и г |
| ану траку око врата, што је казивало да су „слободне“ (немају мужа); а многе Солуњанке и неколи |
| hi>левом</hi> обрвом, што је значило да су „саме“ (немају драгог), друге невезану траку око вра |
| <p>— И сан ти се остварио..{S} Само да су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, |
| познајем...{S} Ми нове луде, мислимо да су само у Турској људи <hi>људи</hi>; а оно, и овде пиј |
| ашан цариградски обичај!{S} И уместо да су у жена сви сунцобрани поломљени и све пете с ципела |
| интимно, кад турске жене заборављају да су госпође и жене и због тога и не зову странкиње: позв |
| овничке и официрске жене.{S} Ти знаш да су мужеви тих жена, <hi>само због жена</hi> растурени с |
| рменин, или чак Јеврејин.{S} Ти знаш да су и они лепи, црномањасти, да имају црне очи, да носе |
| ођи Аристид и слободно турски рече: „Да су овде и људи, весеље би било пристојније и природније |
| ије, полудела од радости.</p> <p>И мада су говориле француски, тргоше се и ућуташе, кад у собу |
| и се; али Ђулбејаз уђе и рече: „По беја су дошла два његова друга, и одвели га“; њој грунуше су |
| дућани тресли су се од силних кола која су зврјала, шкрипала, пуцала по крупној неравној чаршис |
| p> <p>— Под стиховима из Корана.{S} Ала су за то грдиле жене Мондије-хануму, рече Мерсије.</p> |
| ад сам пролазио мимо вашу кућу, клецала су ми колена, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих |
| му се сад каже?{S} Материна недра могла су га отрезнити, али му не би могла ублажити бол, који |
| .{S} Свуд је постављено за вечеру, јела су сипана, санови, поклопљени, метнути су на врућ пепео |
| и, она грозничаво отвори писма.{S} Била су два.{S} О како су јој оба мила!{S} Једно је од тетке |
| ији, одатле, поред Бејаз-Куле, појурила су широком улицом к Депоу, дошла дотле и скренула крај |
| белих минара и црвених кровова.{S} Кола су стајала дуго усред гробља, на једном прашљивом кратк |
| в харем врати се у Стари Солун.{S} Кола су милела балансујући по страшно неравној <pb n="16" /> |
| у да тера.{S} Обојица су ћутали, а кола су лупала, тандркала по крупној, неравној калдрми и јур |
| у Солуну, и странкиње...{S} Странкињама су показани ортаци, то јест по две жене једнога мужа, а |
| ник.{S} Три дана <pb n="196" /> улицама су се видели само људи, а четврти и жене: ишле су од ро |
| аћицама.</p> <p>Петак је.{S} По улицама су се размилеле жене у разнобојним чаршафима, новим.{S} |
| а <pb n="137" /> с вратаоцима на којима су поврх стакла шарене дашчице.{S} Једна кола одјурише: |
| годне за наут у зглавцима.{S} Међу њима су три нове из Цариграда, па радознало слушају разговор |
| е се жени“, и врати се.{S} Међу гостима су и две њене другарице, Зехра и Несиме, она мора сву н |
| и, како сам срећна!{S} Пред мојим очима су расле и развијале се као пупољци.{S} Зову ме тејзе, |
| о лупање срца.{S} Све турске жене веома су нервозне, и хистеричне...{S} А нестајање, ишчезавање |
| моја сута и ханум-ефенди.{S} Њина писма су нежна увек; али јучерашње...{S} Ја сам у њему осетил |
| та што везују харем с конаком закључана су кад год отац није код куће!{S} Ту јој би врло тешко |
| навале овакву каква је вечерас била, па су се чудиле.{S} Она је то опазила и испричала им како |
| о се задовољство; то су виделе нове, па су им завиделе. „<hi>Оне још сањају чаробни сан Истока< |
| ија је она, већ ове младе лепе жене, па су плакале.</p> <p>Свршило се!..{S} Први бол!...</p> <p |
| Солуну некакво Књижевничко Друштво, па су за чланове узели и жене:{S} Фатма-Алију и Емине-Семи |
| се зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, па су обе затварале очи да гледају њега ; али кад га се ни |
| она задовољно погледа у сваку ствар, па су јој све подједнако миле; и нека у кући помену шта хо |
| аротурци су метнули на уста катанац, па су кључ у море бацили...{S} Али и ако се крило, ипак се |
| с татлијама и са слатким од смокава; па су и старе и младе почеле јести прстима ћутећи, слушају |
| из гробова с препуклим плочама...{S} Па су изишле на брдо и пошле оним, обраслим у коров, гробљ |
| ливантама од јасмина и јоргована.{S} Па су се, после, поделиле у четири групе, пошто их је било |
| павају — тако је рекла Госпођица.{S} Па су уплакане отишле крај решетке: ништа се не види, само |
| руке, јер решетке су врло густе.{S} Па су прошле кроз предсобље и погледале у софу: мајке им с |
| вадесет седма рамазанска ноћ.{S} Минара су те ноћи трептала у кандилима; у џамије, на ноћну мол |
| сасвим приближи, виде да је бео; једра су му личила на крила каквога огромнога лабуда. „<forei |
| Аман, очију ми! очи моје Мерсије: уста су ти медена, дај да их пољубим.</p> <p>Она јој поднесе |
| пут, избезуми се.{S} Три месеца!{S} Шта су за болно срце три месеца?!{S} У његову срцу ране још |
| ше неколико муслимана моме беју.{S} Шта су у конаку говорили, не знам; тек, кад уђе у харем, он |
| да и опет им се враћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта могу урадити у земљи мрака и хладноће |
| ојих предака.{S} Ја верујем у све у шта су веровале моје прамајке: у текије, у молитве...{S} Ја |
| угога!...{S} Сине, сине, ти не знаш шта су жене, и шта је женско срце, и шта је женска памет.{S |
| анцускињом, али си Туркиња; ти знаш шта су Турци, шта траже од невесте...{S} А ако неки неку ко |
| ишарани разним живим бојама, а седишта су им обично црвена, једра бела.{S} И овај каик у који |
| везда на кућама: по прозорима, од свећа су се чиниле светлуцаве жмираве звезде...{S} Из даљине |
| сам и рече кочијашу да тера.{S} Обојица су ћутали, а кола су лупала, тандркала по крупној, нера |
| ато што се с њима играла, као дете, кад су били мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је |
| ваки дан, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу Туркиње, |
| ад је била мала, питала: „Мис Блак, кад су вам тако стиснуте вилице, како метнете пуну кашику у |
| а слични понављали су се сваки дан, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дањ |
| рахим-Хасан беј уђе у кћерину собу, кад су ту они црни џакови које је на улици видео, он би се |
| својим првим солунским пријатељем: кад су први пут дошле у ову башту, он је стајао тако усправ |
| але да нешто не ваља <pb n="169" /> кад су хануме онолико викнуле.{S} Пред вече се све очешљаше |
| ости; а данас — ја сам тужна!...{S} Кад су ишла кола кроз париске улице, мене је страх било од |
| се овим почиње реформа харема...{S} Кад су, на софи, питале где је Фатма, Нурије се тако вешто |
| “...{S} Мајка ми је била робиња.{S} Кад су је спремали за продају, учили су је свирци и песми, |
| о па се почеше скупљати чланови.{S} Кад су се развијали, остајали су у официрској униформи...{S |
| над тим цело целцато плаво небо.{S} Кад су год биле овде на брду, увек су дизале печа и гледале |
| могле су ићи за мајкама полако.{S} Кад су скренуле у једну од најлепших солунских улица, Хамид |
| чини се као стадо на пландишту.{S} Кад су били у Ђумулџини, она се усхитила како није скоро; х |
| потом, али није му име Лепота.{S} А кад су хтели доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде венчање |
| ам и пакосно им завидим: благо њима кад су веселе!...{S} Насред Мармаре нешто пуче на лађи; кап |
| акоме од њих замишљале су Џемала, и кад су виделе да није он, враћала им се снага, моћ, могле с |
| е чинио као облак изишао из мора, и кад су на таласима гледале „котрљање звезда“...{S} Двапут с |
| ених очију, осећа његове погледе, и кад су на њој, радује се, а кад падну на коју младу побуњен |
| редна и честита.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила није да |
| и, и не помирише: како да је пољуби кад су јој на уснама његови пољупци, и како да мирише њено |
| ости; а за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибрахим-бејови, само уместо пилава зерде.</p> < |
| ећ јој поче причати како му је било кад су се оно једанпут срели на улици.</p> <p>— Ромео је го |
| шале с необичним усхићењем једанпут кад су ишле каиком према Олимпу, који им се чинио као облак |
| наду их.{S} А како да их не познаду кад су скоро развијене!{S} Ја просто обожавам Донме, зато ш |
| у.. зашто све да вам ређам !{S} Још кад су муслимански султани имали столицу у Једрену, уз те с |
| S} Кад се сетим обележја!{S} У Цариград су донели и њега, то обележје, ваљда да ме њим занесу: |
| не бесне раскалашне ноћашње хануме, сад су озбиљне, горде, хануме су и жене, ни речи не прогова |
| бодне; Францускиња их је бунила кад год су биле саме, пред њиховим гувернантама.{S} Оне су ову |
| ду, иду, и кад помисле да су стигле куд су хтеле, оно: гробови, растурени тамо амо, плитки турс |
| еделе на софи, обасјаној месечином; обе су биле у белим <hi>геџелуцима</hi>, и седеле су без св |
| е.{S} Она се ни у соби не разви.{S} Обе су говориле с Фатмом француски, и врло тихо, а једна ра |
| т, обе викнуше, у један глас: „Он!“ Обе су га познале.{S} Емир, узбуђена, збуњена, не знађаше ш |
| руке што се занимају само везом; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од |
| кад у собу уђоше две робиње.</p> <p>Обе су врло лепе.{S} Домаћица се зове Зехра-Мерсије а гошћа |
| Једна Туркиња овако их је описала. „Обе су високе као селвије, и танке да би их могле обухватит |
| адити: здраве су му руке и ноге, здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он на ово ништа не одговори, |
| и обори очи.) „Али он ће радити: здраве су му руке и ноге, здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он |
| шко, него брат: његова мајка и моја две су рођене сестре...{S} Ви то знате, драга госпођице.</p |
| <p>----</p> <p>Гости су отишли; њих две су остале „непотпуне“: оне су однеле нешто од њих.{S} Н |
| час баца очи у кафезе... „Алла"! какве су му очи!“ виче узбуђено робиња; Фатма се загрцну од с |
| развијање потпуно неваспитане.{S} Какве су Цариграђанке на улици!{S} Улицом не смеју ићи са сво |
| ио да се дружи с новима?</p> <p>— Какве су то нове, мајчице?</p> <p>— Онакве као оне младе Цари |
| нум.{S} Вичете на Цариграђанке, а какве су вам Солуњанке?</p> <p>— Ја нисам Солуњанка.{S} Ја са |
| е може опрати — образ!</p> <p>— А какве су странкиње? умеша се Сафет.</p> <p>— Искрене.{S} Да с |
| је била просто дивна.</p> <p>— А какве су те две странкиње? упита Нурије смешећи се.</p> <p>— |
| ије зрнце пржене мока кафе.{S} Па какве су њене руке, њене ноге!{S} Емир-Фатма има једнога бело |
| ога, или јој је ово први напад, и какве су појаве његове.{S} Она му сасвим свесно и лепо исприч |
| храни, па као тога голуба крила, такве су њене руке.{S} Мерсије иде мало потешко, а Емир као д |
| у пространој турској царевини.{S} А ове су жене задовољне, благо њима!{S} На мишицама им, на гр |
| зна да од тих што се зову „нове“, нове су дотле док не наступи неки тренутак кад из њих прогов |
| ти о Алла’!“ Сад у кући нема нових, све су старе, све верују у судбину, у <hi>к'смет</hi>.</p> |
| тетке и неких рођака из Цариграда: све су само у хаљинама, разне боје, кроја и укуса, с драгим |
| ришту пред харемом тушта и тама!{S} Све су развијене: развијају их робиње, невестин род, и преб |
| нцуски, па Немице, Италијанке...{S} Све су у балским тоалетама, осим онога енглеског туристичко |
| о, мада ниједна идеја није нова.{S} Све су те идеје Енглескиња, које, путујући, иду харемима и |
| ерсије је сву раскопча, распаса.{S} Све су летеле, као да им је страх дао крила да јој помогну. |
| није рекла „писао је тај и тај“, а све су се смејале; Фатма је љубила тетку више него икад, а |
| љица ниједна јој врата не отвара, а све су поштене, осим оне једне...{S} Ако би кадгод изишла, |
| топал мирис његових вода...</p> <p>Све су гледале која је најлепша, и нашле су да је најлепша |
| уке и ноге.</p> <p>— Здраве руке и ноге су за амалина.</p> <p>— Амалисаће, ако за њ другога рад |
| е“: једне су мало старије од њих, друге су њихових година.{S} Фатма иђаше очима од једне до дру |
| (има и унучад), — за развијање ; друге су уз Ђулистан-Исмет-хануму, младу и врло образовану, — |
| Растанак</hi>, старе су плакале а младе су остајале хладне.{S} Дим се дизао од дувана, али се н |
| де колика је Туркиња као сад...{S} Овде су биле старотуркиње, три пара ортака, и нове, многе па |
| вађала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су све женски конзервативци и реакционари, чланови срам |
| у једном од њој непознатих градова, где су жене, по њеном мњењу, овако срећне.{S} Нарочито јој |
| ога солунског Књижевничког Друштва, где су те узели за члана.{S} Отиди бар једанпут.</p> <p>— О |
| ило једног великог европског града, где су жене слободне и срећне, ви мислите мало, понеки пут, |
| рчком Пиргусу а турским - Јалијама, где су летњиковци солунских богаташа, у једно лепо мајско ј |
| штио.{S} Али ова кућа била је храм, где су гореле свеће, моја љубав, и измирна, моје...{S} Ја н |
| твара у једну ваздан кићену кутију, где су му друге реликвије од ње, жене му и драге, па је рас |
| или страха, већ сама полете конаку, где су слуге.{S} Један истрча пред њу, и видев је гологлаву |
| да сте на Јалијама, у Новом Солуну, где су толике Донме, и пуно нових, наше вредне жепе; али у |
| Фатма се брзо спреми и оде на софу, где су седеле њена нене и мајка и њена тетка.{S} Чучну прем |
| свекрвиних очију и уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{S} И учини јој се стара, дру |
| Па шта је мени остало, о Алла’!{S} Где су толике куће, где лепи конаци, где земља, где новац?! |
| се скупљали хареми?{S} Код мене.{S} Где су бивала весеља?{S} Код мене.{S} Ко је водно хануме у |
| же дворити сама, сутра с ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и брише с |
| , па од радости заплака.</p> <p>— А где су, душо, моја писма?</p> <p>Она поцрвене, збуни се, па |
| же:</p> <p>— Пољубила сам те устима где су пољупци љубави.</p> <p>Мерсију ово силно узбуди, и и |
| се некад <hi>тако</hi> допадали; па где су сад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ипак т |
| <pb n="108" /> се укаже Солун, град где су је пробудиле из сна од опијума датог муслиманкама пр |
| е, и одвела је до једне велике собе где су на миндерлуцима, на шиљтетима лежале, мртве уморне, |
| е кћи испросила, венчала, он не иде где су солунски бејови него где су цариградске паше; а где |
| провела више од дванаест година, и где су са мном поступали врло лепо.{S} Садржина тога драгог |
| тва за душу Емире и Мерсије; у соби где су јој европске књиге, пуно је турских жена, по миндерл |
| -по па се Фатми учини да је у земљи где су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој није потр |
| е није постојало друго место до ово где су Џемал и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма врло воли н |
| не иде где су солунски бејови него где су цариградске паше; а где се год састане са Солуњанима |
| ину.{S} И могла је чак отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књигама, својим и своје пријатељ |
| а достојна тога бола, тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим сузама: исплачи их, сине, об |
| и дивна.</p> <p>— Наше жене одвратније су од људи, рече Фахрије-ханум, Цариграђанка.{S} Људи б |
| , ваљда од језера или чак од мора, чије су обале засађене маслином, и чујем један кларинет и по |
| чаршафе црне и свих на свету боја, које су трепериле, преливале се, долазиле једна с другом у с |
| анастира, милим, познатим стазама, које су већ готово у траву зарасле.{S} Али, како му би кад о |
| је пуно жена, старих али и младих, које су дошле ради Фатме.{S} Али Фатме нема међу њима; она с |
| тејзи, па после другим ханумама за које су знале да воле Европу.{S} Кад год <pb n="11" /> су хт |
| рницама застајали су пред капијама које су се помало отварале да се кроз њих појави каква рука |
| сама с толиким људима?{S} Од жена које су овде чланови, само је још једна у Солуну, па и она з |
| ту се одмах наљути.{S} Између жена које су заиста биле за пример многима, било је и таквих с ко |
| а: од мене и од свих мојих сестара које су га читале...{S} Гледала сам у његово лепо лице од мр |
| а се потужи којој слушкињи?{S} Оне које су је очувале, умрле су; овима не верује.{S} Заборави с |
| нашле толико „знања“, а странкиње које су их доводиле у ову кућу, објашњавале су им да је и Со |
| га друштва, па ипак сврати да види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљути.{S} Између |
| инка!{S} Под утицајем својих кћери које су јој се с њене болећиве нежности отеле, она се полако |
| проливања крви и свитања дана, око које су се скупљале нове, коју сам дизала високо, идући за Е |
| па с робињом одоше у комшилук.{S} Мајке су им већ биле тамо; жена пуно, из целог великог комшил |
| цускиње, прексутра Немице.{S} И девојке су се осећале срећне што су са сваком могле говорити ње |
| вде одмах с њима нашла:{S} Цариграђанке су, чиновничке и официрске жене.{S} Ти знаш да су мужев |
| , само ишарана лица и руке, јер решетке су врло густе.{S} Па су прошле кроз предсобље и погледа |
| глас и арија, а тако тужно.{S} Гугутке су залепршале крилима око отворених прозора и чуло се т |
| му телеграм, а кад га је отварао, руке су му се тресле као кад је отварао писмо.</p> <p>Ибрахи |
| ји је његову уху добро познат..{S} Руке су му се тресле кад је отварао писмо...<pb n="280" /></ |
| <p>Писано је пре неколико дана.{S} Руке су јој дрхтале ]сад отвори друго. ”</p> <l> <foreign xm |
| су их доводиле у ову кућу, објашњавале су им да је и Солун, као и Цариград, варош не само косм |
| лежале, мртве уморне, жене.{S} Спавале су.{S} Енглескиња од <pb n="129" /> ове слике трже се.{ |
| мајкама, с печима на лицу, подрхтавале су од сусрета с младим људима: у свакоме од њих замишља |
| и мастан.{S} Њине жене књижевници звале су га још и „Превазишао Себе“, зато што је у једној њег |
| су виделе мушкарца, човека, и покривале су главу, која махрамом, која хаљином.{S} Она „новодошл |
| амазан-Бајрам; робиње и слушкиње падале су с ногу.</p> <p>Дошао је Бајрам.{S} Зурне и бубњеви з |
| заборавити...{S} Преко кровова, гледале су море...{S} Одатле, са залива, с његовог пристаништа, |
| га се нису могле сетити живог, гледале су му слику, коју тако добро обе познају: виделе су је |
| але, а Туркиње — сироте Туркиње гледале су...{S} Наједанпут, Ариф се сети оне тајне.{S} Сва јој |
| њи крај оградног зида, и плачући кидале су његове гранчице, метале их на уста и теме и остављал |
| оји учитељи, говорила је Ариф и смејале су се.</p> <p>— Али, мене не гризе савест: истина сам б |
| Цариграда пре двадесет година, плакале су за обореним кипарисом као за својим првим солунским |
| одсецање косе, Аталин погреб, и плакале су.{S} Најпосле су, у француским романима, тражиле „прв |
| ти: „Алла’!“</p> <p>Око по ноћи послале су слугу по Џемала, и <pb n="163" /> он се није вратио. |
| адим људима: у свакоме од њих замишљале су Џемала, и кад су виделе да није он, враћала им се сн |
| а сурмом на ивицама очних капака, имале су <hi>ладен</hi> над <hi>левом</hi> обрвом, што је зна |
| Солуњанке и неколике Цариграђанке имале су <hi>аврапе</hi>, то јест исечену косу, и врло су лич |
| вати, ни викати, ни пљескати; затварале су очи да не гледају чочечке игре, да се одморе, и хлад |
| > <p>Пошто су се наразговарале, свирале су симфоније и плакале; а после су, са сузним очима, чи |
| одвојише: одоше да свирају.{S} Свирале су <hi>Изгубљену Срећу</hi> и биле су тужне.{S} После с |
| д подне, гладне и нерасположене, читале су Коран, седећи на шиљтетима с башјорти.{S} Фатма вазд |
| на, у исто доба, Нурије и Алије укрцале су се у један брод за Цариград.</p> <p>Друга је година |
| ије он, враћала им се снага, моћ, могле су ићи за мајкама полако.{S} Кад су скренуле у једну од |
| а средства“: под својим чаршафима могле су преносити што се год хтело.{S} И као жена, за час се |
| S} На канабетима, у наслоњачама, седеле су Енглескиње које живе у Солуну, и из Цариграда, дошле |
| а, у једној великој чистој соби, седеле су младотуркиње, све Цариграђанке, чиновничке жене.{S} |
| е у белим <hi>геџелуцима</hi>, и седеле су без свеће, да им не би комарци нагрдили лице и руке, |
| ога скочи.</p> <p>У нениној соби седеле су позадуго.{S} Што би људи и жена из те улице, из тога |
| се, хтела је да је дира.</p> <p>Седеле су до пред вече, ту су ручале, и много се разговарале: |
| ку, коју тако добро обе познају: виделе су је небројено пута.{S} Једанпут ју је Нурије-ханум да |
| тма готово ништа нису говориле: стиделе су се да говоре пред странкињама о овако озбиљним ствар |
| ице.{S} Гошће су дошле абдеслије, узеле су абдест код куће.{S} Свих шест у бело, Цариграђанке б |
| ведоше у једну собу за пун сто.{S} Јеле су ћутећи.{S} После су отишле на абдеслук те опрале рук |
| “ Госпође Бовари с Родолфом, и црвенеле су, и у том часу обе би пристале и на одсецање косе и н |
| ми се први пут у животу: моје очи среле су се с његовим...{S} Како ми је било, да знате, не кад |
| њега; а оне, можда баш тога дана, биле су мирне, равнодушне!...</p> </div> <pb n="43" /> <div |
| све на свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине учитељице, Туркиња, Гркиња и Енглескиња, |
| у само сируп и воду уз ратлокум, а биле су мртве пијане: опијала их је ноћна тишина, мирис ноћн |
| дведоше Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле су као убијене, а претварале се, правиле се веселе.{S} |
| во сасвим прошао, болесничине ноге биле су се загрејале, она се умирила, и осећала се уморна ка |
| истичког друштва.{S} Те Енглескиње биле су у путничким костимима са шеширима, неке у капама, са |
| да се припремају за нешто скоро, и биле су врло задовољне што је „човекова душа помрчина“, те с |
| рале су <hi>Изгубљену Срећу</hi> и биле су тужне.{S} После су читале тужна места из француских |
| тну јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су разголићене, јер су јој дигли крпу, и лекар ју је ду |
| тетку више него икад, а оне три правиле су јој дубока темена; Мерсијина мајка узвикиваше: „Ариф |
| ј дан ништа нису питале Фатму; оставиле су је да се одмори, испава.{S} Сутрадан је устала кад и |
| у чочечке игре, да се одморе, и хладиле су се лепезама, откопчавајући струкове и антерије.{S} И |
| вомодним реформама; свих шест забрадиле су се за клањање белим јашмацима: свих шест окренуте ју |
| ле од Арифе.{S} По читаве часове водиле су некакве тајне врло озбиљне разговоре.{S} Изгледало ј |
| у хареме...{S} А стране путнице уводиле су у хареме странкиње што у Солуну живе.{S} Прво су их |
| дознале и злураде турске жене, одлазиле су Фатминој мајци и испитивале је; а она се све више и |
| .“ Турске жене, из првих кућа, долазиле су јој, дружиле се с њом као пре, јер она је још „поште |
| после неколико дана.</p> <p>И долазиле су оне три нове, али преобучене, прерушене: уместо коке |
| залива, с његовог пристаништа, полазиле су лађе за Цариград, за Анадолију, за Сирију, и за Фран |
| е као хануме). <pb n="111" /> Пролазиле су уске, криве улице Старога Солуна са шареним кућама и |
| на се љутила и гадила.</p> <p>Пролазиле су године, од слабуњаве једанаестогодишње девојчице пос |
| потресене: њено зарумењено лице облиле су сузе.{S} Занете њом, оне и не опазише да им је из со |
| пређашњег неба; од његових грана чиниле су јој се руке.{S} И опет се чуђаше како је велики, као |
| а Ариф-хануми је било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и воду уз ратлокум, а биле су мртве пијан |
| их идеја и глупих предрасуда,“ говориле су оне мајци, с којом немају готово ништа заједничко, н |
| траној арији <hi>Први Бол</hi>, осетиле су душу не онога чија је она, већ ове младе лепе жене, |
| ту су је гледале, и гледале: запамтиле су је тако како је никад неће заборавити...{S} Преко кр |
| Золиних романа, они мужеви...{S} Одакле су?{S} Из Европе.{S} Њен отац некад дође у зору, па мај |
| и пошто су одспавале сахат, два, обукле су се у саму свилу, у саму кадифу, накитиле се, силно с |
| шкињи?{S} Оне које су је очувале, умрле су; овима не верује.{S} Заборави се, па поче гласно: „Ш |
| рестано је улазила и излазила.{S} После су ове две отишле, а дошли су сви Фатмини...</p> <p>Мај |
| ну Срећу</hi> и биле су тужне.{S} После су читале тужна места из француских романа:{S} Грацијел |
| едан поред другог не говорећи.{S} После су легли у једну постељу, али не као двоје заљубљених, |
| за пун сто.{S} Јеле су ћутећи.{S} После су отишле на абдеслук те опрале руке и уста и ушле у Мо |
| свирале су симфоније и плакале; а после су, са сузним очима, читале из романа поједина места и, |
| талин погреб, и плакале су.{S} Најпосле су, у француским романима, тражиле „прво зближење” Јули |
| жена“, и ако добро знају да није: чуле су за њену грешну љубав.{S} Чуло се, свет говори, али о |
| ве су гледале која је најлепша, и нашле су да је најлепша једна млада Енглескиња.{S} И прошле г |
| јлепших солунских улица, Хамидију, ишле су само мало пешке, па ушле у трамвај, наместиле се иза |
| идели само људи, а четврти и жене: ишле су од рођаке до рођаке, од пријатељице до пријатељице.{ |
| , који су надвисили кућни кров.{S} Ишле су једна за другом, најстарија, на млађа, па најмлађа, |
| црвеног атлаза, везених златом.{S} Ишле су све ћутећи, свих шест у црним чаршафима, с црним гус |
| к лица, погурне је лактом..</p> <p>Ишле су по турски, мајке, за њима кћери, за овима робиње (за |
| адожењи невеста.{S} Турске жене разишле су се кад се добро свануло, и пошто су одспавале сахат, |
| а платна а ипак печа нису дигле: отишле су к Депоу.{S} С времена на време, Фатма је осетила да |
| она оде у башту с Ђулренгијом.{S} Саме су: хануме одоше на друго посело.{S} У хладу су, под је |
| обрадоваше се као да су виделе оно чиме су пуне, Европу.{S} Под Арифиним утицајем, оне су и вол |
| оз ту помрчину чак и не назире оно чиме су се оне за ово кратко време сродиле, саме постале то |
| пезама, тргоше се од тога узвика у коме су оне опазиле протест душе, и помислише: „Полудела!“, |
| оца за венчање! рече она гласом у коме су се осећале сузе.</p> <p>Ариф се заустави и очајно ре |
| и стаде из свег гласа викати.{S} У томе су биле ушле и оне три нове и Мерсије.{S} Све потрчаше |
| е хануме, сад су озбиљне, горде, хануме су и жене, ни речи не проговарају, само пуше.{S} Тако ј |
| 271" /> зове Фатму, не може сам, хануме су отишле Рашиде-хануми, бејовој сестри од тетке:{S} Ра |
| једном прашљивом кратком путу; а хануме су отварале прозор и истицале Фатмину лепу главу да је |
| рис ноћне влаге и месечина.{S} Позиване су на вечеру у групама.{S} Вечерало се у једној великој |
| ардар.{S} Код Нурије-хануме позатваране су све шалоне, а на једној њеној соби из авлије, где не |
| здрагане грамофоном; а те старе“: једне су мало старије од њих, друге су њихових година.{S} Фат |
| већ су се поделиле у два логора: једне су уз Емине-Семије-хануму, старију жену (има и унучад), |
| тну на главу — џепну марамицу.{S} Једне су сасвим гологлаве.{S} О, што нисмо као неке наше друг |
| Сафет, остале је довела Ариф), и једне су просто викале од чуда, а Францускиња је окретала гла |
| а, жене из ње зову себе „нове“, и једне су за реформу харема, друге за његово „уништење”.</p> < |
| по башјорти, а узме папуче.{S} До подне су спавале; од подне, гладне и нерасположене, читале су |
| рњим зрацима трепте као у пламену, жене су задовољне, слушају грамофон или певају нове турске п |
| епота!{S} То су Фатмини дарови.{S} Жене су долазиле, седеле, гледале дарове, и њу, изложену као |
| S} Људи су се вратили из џамије, а жене су им честитале празник, просте су љубиле своје мужеве |
| и су криви што су жене неваљале, а жене су криве што су људи неваспитани.{S} Још док је мало, м |
| мишљајући њега, њихово миловање, а жене су „падале у севдах“ и једна другој у крило бацале запа |
| ..</p> <p>Људи су отишли у зору, а жене су спавале код Ариф-хануме.{S} Фатма је код тетке седел |
| цу?“ И после, што је најгоре, наше жене су неискрене.{S} Прво треба васпитати жене, па после љу |
| ду у кућу.{S} За Цариграђанке спремљене су папуче, по њихову обичају, и слушкиње с робињом приђ |
| е, шта ће ако нема средстава?{S} У мене су средства као у просјака.{S} Да напросим, па да идем |
| харемским прозорима из авлије спуштене су завесе да људи не би видели жене.{S} А жене гурају с |
| би из авлије, где нема шалона, навучене су густе загасите завесе, те је нешто с тога а нешто с |
| ш без Нурије-ханум, познајем.{S} Године су то, откад живите као сестре, и боље.{S} Покори јој с |
| е зна за године.{S} За њену душу године су само уображење.{S} Њен дух се обнавља свако јутро, к |
| е, које имају кћери на удају, задовољне су што се овај весео комад из турског живота, „брак из |
| е.{S} И ако у антерији, у аврапама, оне су у њеној озбиљности, у њеном бледилу, у њеним уздрхта |
| есечини бели као какво снежно поље, оне су из његових дубина чуле „некакав говор“.{S} Оне нису |
| просто ништа казати.</p> <p>У вече, оне су седеле на софи, обасјаној месечином; обе су биле у б |
| ромуклим гласовима.{S} За три ноћи, оне су ћутале само док игра, бесни она бивша бела робиња.{S |
| , Европу.{S} Под Арифиним утицајем, оне су и волеле и мрзеле све што она воли и мрзи.</p> <p>— |
| шли; њих две су остале „непотпуне“: оне су однеле нешто од њих.{S} Нене им чита персиске песник |
| ружали ханумама уместо руку мишице: оне су ослањајући се на те мишице излазиле из кола покривен |
| убима, па се уношаше у лице женама; оне су мислиле да је какав безочник, те су спуштале на лице |
| и гроба!{S} О, те три миле душе!{S} Оне су јој оживљавале мртви живот харемски.{S} Оне су подст |
| уби, друге претури и измилова...{S} Оне су све вриштале „од страха“, као да никад нису виделе м |
| у знале да је то био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичним усхићењем једанпут кад су ишл |
| али не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега да виде.{S} И Мерсије би га познала по |
| човека кога никад нисам видела.{S} Оне су биле срећне, ја сам била несрећна: муж ми се није до |
| саме, пред њиховим гувернантама.{S} Оне су ову смеђу, експансивну Францускињу што пљеска играчи |
| о их по робињама откривена лица.{S} Оне су претекле своје мајке и ишле, ишле, а кад дођоше близ |
| биљним стварима: о правима жене.{S} Оне су за странкиње држале оне три Цариграђанке, не Енглеск |
| е Цариграђанке, чиновничке жене.{S} Оне су ову седницу сазвале за припрему два велика женска др |
| ад узмемо васпитавати наше жене.{S} Оне су сад за развијање потпуно неваспитане.{S} Какве су Ца |
| дале у играчицу и жвакале саказ.{S} Оне су странкињама биле одвратне; једна Немица поређиваше и |
| оживљавале мртви живот харемски.{S} Оне су подстицале на рад њено велико срце.{S} Док су оне би |
| ицу, и ако је био обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мртвог чучале све у бело, час крај ње |
| ке, не Енглескињу и Францускињу.{S} Оне су пред њима слободне; Францускиња их је бунила кад год |
| ито у танку половину — Емир-Фатму.“ Оне су то описивање чуле и наљутиле се.{S} Оне би волеле да |
| е:</p> <p>— Ми смо <hi>нове</hi>, а оне су Европљанке, Францускиње.{S} Шта ми имамо азијатско?{ |
| то јест по две жене једнога мужа, а оне су их радознало гледале...</p> <p>Прозори су били широм |
| е пред неким непознатим ханумама, а оне су се смејале, задиркивале је, и чудно је погледале.{S} |
| ама, султанијама, драгим камењем, а оне су им прилазиле, мајке давале милостињу из кеса, кћери |
| ошће се развише.{S} Као укућанке, и оне су европски обучене.{S} Али једна од њих, мршава висока |
| е, застиде се: гласно је говорно, и оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му виделе сузе те |
| месецима, беху тужне и забринуте: и оне су муслиманке, и од њих ће многе постити, и оне треба п |
| S} Ваше слушкиње и робиње и фамилијарне су, и између себе и својих госпођа непрестано виде једа |
| игаром, с водом из једне чаше; и срећне су...</p> <p>— А ми, нове?!{S} А ми, нове?!{S} О, наши |
| пет била тамо у куту „на углед“; око ње су се скупиле друге странкиње.{S} Све је гледаху дуго, |
| рно и она ноћашња Енглескиња.{S} Око ње су Мерсије, црна Ђулренги и бела Ђулбејаз (она страсна |
| жене и странкиње.{S} Управо, странкиње су је и надахнуле овом светом идејом:{S} Францускиња, М |
| ама какву велику турску кућу, странкиње су их водиле Исмаил-Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван |
| а музика испуњаваше салон.{S} Странкиње су играле, а Туркиње — сироте Туркиње гледале су...{S} |
| ије било!{S} За једну софру и странкиње су биле позвате; али све нису вечерале, јер нису могле |
| је чудо, госпођо снахо :{S} Францускиње су јој сродније по нарави, по свему, од Енглескиња.</p> |
| ирала <hi>Низамски Растанак</hi>, старе су плакале а младе су остајале хладне.{S} Дим се дизао |
| /p> <p>Док је месец био као срп, вечере су се давале у конаку људима; како је као сребрни „саха |
| сад овако?{S} Мир, необичан мир.{S} Пре су имали још два венчања, па онолики бол, и страх.{S} Ш |
| француском језику.{S} У почетку, сестре су биле као убијене, Цариграђанке озбиљне а Ариф хладна |
| пева тужна песма <hi>Растанак</hi>, те су сви бледи и тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, блед, |
| ним густим печима спуштеним на лице, те су личиле, овако без лица и без гласа, на сени умрлих у |
| оне су мислиле да је какав безочник, те су спуштале на лице пече, а њему је долазило да их зада |
| дао као болестан: висок, мршав, жут, те су сви говорили да је јектичав.{S} Иначе је добар, и по |
| , коме овде није место, јер је топло те су сви прозори отворени, да у собу „уђе и мирише мај“.. |
| а жене су им честитале празник, просте су љубиле своје мужеве у скут и у руку...{S} Фатма се о |
| с момачке стране, јенђе.{S} У двориште су улазиле поред великог ћилима разапетог на два дирека |
| данпут се раздани — њега нема.{S} Гошће су ми спавале, од дана им направљена ноћ; мене сан не у |
| а сваку по јашмак и бројанице.{S} Гошће су дошле абдеслије, узеле су абдест код куће.{S} Свих ш |
| , у оној вили кују завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно, а неко, оне две младе Цариграђанке ( |
| ањају и млади, па чак и деца .{S} Улице су пусте до вечерње, а тада оживе као и куће и дворишта |
| рити њеним матерњим језиком.{S} Путнице су бивале изненађене што су у „земљи незнања" нашле тол |
| нум, видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су били у конаку код Хасан-беја, договарали се...{S} Да |
| не бих дружила.{S} С нашима морам: наше су.</p> <p>Сафет рече брзо и неочекивано:</p> <p>— Пишу |
| е с белим муслином на глави, јер у соби су два човека пред које она „не излази“, Фатмин теча и |
| питала: „Боже, па шта јој је?{S} Какви су то толико наши људи, и наши обичаји, што она на њих |
| ?{S} Наши бећари...{S} Ти си чула какви су.</p> <p>— О, Ђули, да ми само не рече оно, ону стран |
| гу к себи да дођем.{S} Ја не знам какви су то родитељи, како је удадоше овакву!</p> <p>А Осман- |
| у један кут.{S} Седоше...</p> <p>Бејови су у европским хаљинама, муфтија у кафеним чошним шалва |
| асвим мирно, срце куца нормално, тонови су чисти...</p> <p>Па је замоли да му исприча откуд јој |
| ирала, сва унесена у лепе арије: тонови су се преливали, звуци час дрхтали час жуборили, разуме |
| ead>XII</head> <p>Рамазан дође.{S} Први су дани новембра месеца а време је као с пролећа: зелен |
| RP19120_N97" /> Кад сам била млада, сви су се чудили: откуд у тако нестрпљиве жене толико стрпљ |
| као да сви посте па спавају, а оно, сви су будни, осим Џемала, и сви говоре, осим Фатме: у соби |
| ај, она неће умрети.</p> <p>— Отац, сви су те молили да ме удаш за Џемала.</p> <p>Он испусти чи |
| ријатељ ни њена сестра од тетке.{S} Сви су знали, осим њих! „Никад више за њега па макар...“, и |
| Шефкет-беја и Махмуд-беја?</p> <p>— Сви су старотурци! узвикну Ариф-ханум, готово љутито.</p> < |
| је“.</p> <p>Код Ибрахим-Хасан-беја сви су весели, нарочито домаћин, <pb n="205" /> јер сутра ћ |
| ају.</p> <p>У Нурије-хануминој кући сви су будни.{S} Клопарају нануле слушкиња, доноси се вода, |
| осам била је код своје куће.</p> <p>Сви су говорили француски, по навици да крију и кад немају |
| шта, он је продужавао пут мислећи: „Сви су око ње, разговарају се, шале се, она весела невеста. |
| , ипак, као за све тако и за брак, људи су удесили да они не пате: ако се младожењи не допадне |
| ред Касумије оборише главе дубоко: људи су се скупљали на вечерњу молитву.{S} И девојке наједан |
| ту су сви Фатмини, чак и слушкиње; људи су с Џемалом у конаку, жене у харему, где је било и нек |
| дну очи, они вичу: „Неваљала!“.{S} Људи су криви што су жене неваљале, а жене су криве што су љ |
| влада паника као и међу људима.{S} Људи су изгледали такви као да ће им изгорети небо, те неће |
| толико столећа себичношћу људи.{S} Људи су себични уопште, наши напосе: они својим женама не да |
| е и бубњеви заглушивали су уши.{S} Људи су се вратили из џамије, а жене су им честитале празник |
| е, и нема нам опроштаја...{S} Наши људи су...{S} Не знам како да их назовем...{S} Али кажи, бар |
| жеви седе с туђим женама...</p> <p>Људи су отишли у зору, а жене су спавале код Ариф-хануме.{S} |
| европски обичај, то је наше.{S} Кафези су истина густи; опет... видеће га.{S} Или, нека се она |
| нецијанских гондола, то јест пријатнији су за око, весели су, јер су бели, ишарани разним живим |
| ишла на Јалије, стрицу и његовима, који су се синоћ вратили из турског краја, да примају госте. |
| штво из основа рђаво, с обичајима, који су њима постали закон, до зла Бога изопаченим.{S} У том |
| јој донесе два ружичаста табачића, који су много мирисали на љубичицу.{S} Она писаше, оловком, |
| то је крију од њене девете године, који су јој пре кратког времена, како је писала <pb n="276" |
| е, у лимуне пред кућом и олеандре, који су надвисили кућни кров.{S} Ишле су једна за другом, на |
| екаре, тројицу да доведу, одмах... који су им најближи: „Мурад-Џемал-беј чистио револвер, па се |
| оје она није чула ни да постоје, а који су овде сматрани као књижевници.{S} Не усташе јој не шт |
| а и чезнем за родитељима. за онима који су ми живот дали и за оном која је тај живот неговала.{ |
| о што знате, да покажемо пут онима који су пошли странпутицом...{S} И ми смо били млади и имали |
| л-Ахмеда, два богата Цариграђанина који су се доселили у Солун још пре двадесет година.{S} Ибра |
| Алла’ екбер“, и чудно утиче на оне који су очекивали „позивање“ с нестрпљењем и много побожност |
| не виђамо, па се заљубљујемо у оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ариф</hi>.</p |
| ћутећи!...{S} Па и људи ћуте, они који су протеривани у Европу.</p> <p>Нурије узвикну:</p> <p> |
| ам их видела нити ћу их видети: физички су мртви.</p> <p>— Ја сам Осман-беја видела, рече Фатма |
| оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му виделе сузе те две жене?</p> <p>— Оставите ме, мо |
| очеци, овде студенти.{S} А ко зна да ли су ове жене што ноћу седе с људима, <hi>студенти</hi>?. |
| о, по навици, и да често забораве да ли су се с неким руковале, те питају: „Пардон!{S} Да ли са |
| ове идемо за њима, и питамо се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се нисам преда |
| о богат!{S} Лаж!{S} Има два конака, али су оба већ туђа, — жена му их презадужила.“ <pb n="106" |
| старији од ње; други њених година, али су изгледали много млађи јер су обојили — косу и бркове |
| чини веома паметна.{S} Ми смо нове, али су нам стари обичаји.{S} Према тим обичајима треба да т |
| ње нису разумеле како ју је назвао, али су познале да нешто не ваља <pb n="169" /> кад су ханум |
| , џумбе, испусти, све с кафезима давали су слику једнога правог турског града, као и оно мртвил |
| рости му се.{S} Теби, Џемал-беј, певали су већ и други петли.</p> <p>Пашиници је било жао сина, |
| ли су најбољи солунски свирачи и певали су ханумама уз виолине.{S} Чули су се мушки звучни глас |
| родаваца разлегала се страховито, звали су муштерије млекари с јогуртом и воћари с поморанџама; |
| Бајрам.{S} Зурне и бубњеви заглушивали су уши.{S} Људи су се вратили из џамије, а жене су им ч |
| агарци натоварени намирницама застајали су пред капијама које су се помало отварале да се кроз |
| анови.{S} Кад су се развијали, остајали су у официрској униформи...{S} Било је и још неколико т |
| ке за једра.{S} Небројени каици љуљкали су се на мало узнемиреном мору, а из њих се разлегала п |
| вакви разговори и њима слични понављали су се сваки дан, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле |
| Ибрахим-Хасан-бејова харема заустављали су се богати екипажи турских богаташа, и из њих излазил |
| бом; уђоше унутра.{S} И она и муж имали су јапунџа.{S} Дочека их домаћица, млада, врло интелиге |
| има.{S} На чесмама поред џамија узимали су абдест људи; а већ кад се чу позивање на молитву, по |
| м огрлицама, рединготу и фесу, отварали су вратаоца с кола, и пружали ханумама уместо руку миши |
| шли, ударивши кроз то гробље, саплетали су се у коров, спотицали се о оборене споменике покриве |
| 194" /> неочекивано поквари.{S} Осећали су међу собом нешто што их раздваја, удаљава, туђи.</p> |
| прозори су широм отворени.{S} Измешали су се парфими од љубичице и хелиотроп с ливантама од ја |
| 79" />, иза једне дебеле завесе, седели су најбољи солунски свирачи и певали су ханумама уз вио |
| лежала сва уплакана у помрчини, седели су до зоре.{S} И женске!{S} Он хоће да надокнади у Фран |
| атму (свекрва је ту послала).{S} Седели су један поред другог не говорећи.{S} После су легли у |
| су заузимале сокак, а у угловима седели су просјаци у ритама, једни онакажени болешћу, други он |
| столицу у Једрену, уз те султане седели су и пашовали претци мога сестрића.{S} А арапски емири. |
| моје је друго: видели су ми очи, видели су ми косу, кроз башјорти.{S} Откривену никад.{S} Малоч |
| S} Па ипак, Емир, моје је друго: видели су ми очи, видели су ми косу, кроз башјорти.{S} Откриве |
| а, то јест пријатнији су за око, весели су, јер су бели, ишарани разним живим бојама, а седишта |
| .{S} Али, она се кајала...{S} Пролазили су дани и недеље, она га није гледала, и непрестано је |
| кама, одоше уз брдо...</p> <p>Пролазили су многе криве, уске сокаке, сасвим пусте; из белих кућ |
| а силна ноћна харемска весеља измислили су људи, не жене, — да би били они слободни.{S} Док оне |
| чине ми се као моји сународници и мили су ми и своји...{S} Шта пре да поменем што је дивно, да |
| бичаје, — да га преваримо.{S} Преварили су себе, не њега.{S} Зар су то верски обичаји!{S} Она ј |
| о верски обичаји!{S} Она је ту, сакрили су је, да њега преваре, уплаше.{S} Па отиде у теткину с |
| овови и улице.{S} Својим кућама вратили су се и последњи ноћници :{S} Џемала нема.{S} Његова ма |
| S} Кад су је спремали за продају, учили су је свирци и песми, француском језику, и како да прав |
| >„Јашас’н!“</hi>, а опали дућани тресли су се од силних кола која су зврјала, шкрипала, пуцала |
| певали су ханумама уз виолине.{S} Чули су се мушки звучни гласови.</p> <l>У пролазу те видех, |
| илима; у џамије, на ноћну молитву, ишли су и људи и жене, а сутрадан се отпочело спремање за ве |
| ет часова, у кући наста журба.{S} Дошли су муфтија, имам и она три беја.{S} Муфтија зажмуре и п |
| ла.{S} После су ове две отишле, а дошли су сви Фатмини...</p> <p>Мајка и нене ништа нису знале, |
| ким даном је бивала слабија, и родитељи су се већ договарали да је воде на „лакши“ ваздух.</p> |
| оштена реч и један опроштај увреде бољи су од милостиње за којом би дошла мука нанесена оному к |
| гледе, па јој је неугодно.</p> <p>Фатми су ближе по души чак и од матере оне три младе Цариграђ |
| удила, као да нисам читала...{S} Романи су ме и довели у земљу духа без душе...{S} Некад сам са |
| копиле, сине:{S} Џемал и Фатма венчани су.</p> <p>— Ја то венчање не признајем.</p> <p>— Али г |
| о се не надају живима на улици: и једни су и други с њима у мислима по кућама уз свирку и песму |
| се често уљуљкујете обманама.{S} И мени су се некад <hi>тако</hi> допадали; па где су сад они?{ |
| } Док оне овде пиште и вршите саме, они су с чочекињама и кафешантанским девојкама, где им се у |
| ра. „Благо њима!{S} Они њу гледају, они су јој ближи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледај |
| румелиској страни оплаках као оца: они су ми од оца остали...</p> <p>Пашиница ућута, на лицу ј |
| шјорти, и оде у собу младенцима.{S} Они су обично у соби где је Мондије-ханумин <foreign xml:la |
| оцрвенела, збуни се и обори очи.{S} Они су јој, наравно, веровали и корели је што је урадила ка |
| игла, и цело јој се лице видело.{S} Они су њој били страни.{S} Она се у сасвим друкчијем друштв |
| заустављали, јер су имали фењер; а они су ишли ћутом, као духови или сени умрлих, док се пред |
| ишчезнути под тим плочама...{S} Али они су ишли, ударивши кроз то гробље, саплетали су се у кор |
| сва четворица у један глас.</p> <p>Они су били врло задовољни што ово хоће једна младотуркиња. |
| зу Алаџа-Имарета, застаде се...{S} Коњи су нестрпљиво фркали и лупали новим потковицама, а дила |
| ="278" /> још нису спавале.{S} Стражари су их загледали, због капуљаче на глави, али их нису за |
| дувана, али се није задржавао: прозори су широм отворени.{S} Измешали су се парфими од љубичиц |
| ју.{S} На једној стакленој софи прозори су били застрти газом...{S} Бал у салону, ми на софи: с |
| их радознало гледале...</p> <p>Прозори су били широм отворени, те се чуо шум мора, видело котр |
| манку, пробуђену турску жену, и све три су заплакале кад је она узела цигару, не да пуши, него |
| S} Њене пријатељице, Туркиње, полиглоти су, као што је и она, а ови њени другови нису.{S} Њима |
| да је пољуби.</p> <p>----</p> <p>Гости су отишли; њих две су остале „непотпуне“: оне су однеле |
| ма раја, има пакла.{S} Земаљске радости су кратке, пролазне, јер трају до гроба.{S} Живот нам ј |
| , разумеле се речи, јецање, сузе, прсти су јој преко дирака летели.{S} Чак и они фанатици, „жен |
| су сипана, санови, поклопљени, метнути су на врућ пепео у мангалу.{S} У понекој кући, негде у |
| чи покрила једном црном махрамом: живци су јој толико слаби, па да ништа не чује, и да заклони |
| .{S} Она живи од утисака.{S} Њени живци су као јако затегнуте жице на ћеманету, што кад дирнеш |
| , а за робињу код њених ногу; комарници су им били високи као шатори, а кроз танко платно лепо |
| е, стрине, да је „гледају“.{S} Просиоци су јој били Солуњани, један Скопљанац: сви богати.{S} А |
| у једном: пожутео као лимун, очни капци су му чисто отечени: боље да га данас она не види.{S} У |
| дном кафаном под ведрим небом.{S} Турци су тражили кафу, а кафеџија им доносио мастику.{S} Опет |
| ли пре но што су се разишли, старотурци су опет узели од Џемала реч: „Ако се опије,“ и тако даљ |
| срцу.{S} Цела кућа крије, а старотурци су метнули на уста катанац, па су кључ у море бацили... |
| је.{S} Зар је то Турчин?{S} Леп!{S} Очи су му данас јасно плаве, од задовољства.{S} Он нема очи |
| ебо, све то није као његове очи.{S} Очи су му као сафир на белој свили, а уснице као два млаза |
| сам без суза: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе као пресушени извори...{S} Па бар да је |
| опствено срце чинило огромно.{S} На очи су јој навирале сузе, а она је падала ничице и изговара |
| ати, како је њеној унуци.{S} Али те очи су све виделе а ништа не знају.{S} Узму да је миришу и |
| овима...</p> <p>Цариградски каици лепши су од венецијанских гондола, то јест пријатнији су за о |
| с тепсијом и споља калаисаном, на којој су били сребрни судови са сиром, кајсијама, с татлијама |
| ан, као његова мајка уз Рамазан.{S} Њој су говорили: „ако пушиш, умрећеш,“ и она је више волела |
| .{S} Кад су год биле овде на брду, увек су дизале печа и гледале с усхићењем у небо као у нешто |
| пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су долазиле пешице, и с бејом су се среле више пута на |
| заљубљују у калуђерице, тако и ове, док су врло младе, у своје учитељице, ако их имају, или у п |
| стицале на рад њено велико срце.{S} Док су оне биле живе, њој се њено сопствено срце чинило огр |
| ања, спали.{S} Колика је била ватра док су гореле Фатмине књиге, свешчице, писма од Госпођице, |
| , узвикну најмлађа, болесна.</p> <p>Док су оне говориле, једна слушкиња је непрестано улазила и |
| га.{S} Ноћ увелике, турске улице сасвим су пусте; на месечини џамије много су се белеле и чинил |
| очито лудо исцветалог јасмина, по чијим су неисказано великим жбуновима певали славуји.{S} Као |
| еговог дебла куљао је дим...{S} Над њим су кружиле две вране гачући као да су осетиле леш...{S} |
| .{S} Увек су долазиле пешице, и с бејом су се среле више пута на улици, једанпут у дворишту, а |
| ило се као да је просута крв, над којом су летели бели галеби, вичући као да су осећали њен мир |
| ој страни, на обали Босфора.{S} Са мном су сви моји: нене, отац и мајка, и Ђулренги...</p> <p>Б |
| селе.{S} Али ово нису мртве ствари, ово су живе: шадрван, лимуни, кипарис.{S} Обучен је у црно |
| ила, опрости јој.{S} Слушај, кћери, ово су речи из Корана: „Човек је брз по природи...{S} Оному |
| !... „Каква грехота!{S} Глупост!{S} Ово су измислили љубоморни мужеви, егоисти, како каже Емине |
| ме странкиње што у Солуну живе.{S} Прво су их водиле Емир-Фатминој Ариф-тејзи, па после другим |
| свим су пусте; на месечини џамије много су се белеле и чиниле се неисказано велике; и њина кућа |
| да је учи некаквом новом везу.{S} Дуго су седеле једна поред друге, за ђерђефом.{S} Фатма сама |
| аку „новодошлу“ страну жену.{S} Али, ко су то?{S} Путнице или жене реформних официра.{S} Док њи |
| а!“ Арифи се срце следи, јер се сети ко су то.{S} Енглескиње, путнице, похиташе, јер оне кад пу |
| нове, ако улазе у собу у ципелама, ако су се очешљале европски и назвале турску хаљину францус |
| И девојке наједанпут убрзаше ход, и ако су осетиле неисказану немоћ у ногама, и дах... као посл |
| уде: довеле би крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{S} Нек |
| фино испитујући шта је све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турска жена |
| колико свега седам осам писмених, и ако су бејовске жене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, ил |
| ијатељице и јетрву и синовицу.{S} И ако су се спремиле за чифлук, јетрва јој с ћерком дође још |
| коро видео тако лепу турску жену (и ако су му пацијенти највише оне), тако фине црте лица, и та |
| их.“ Још како сам обукла чаршаф, овако су ме училе нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви |
| се нисам предала вољи Божјој.{S} Овако су завијене с тога, што је Арнаута пуно: па они жене не |
| девојка, пуна шале, „пуна ђавола“, како су говориле хануме, просто је уживала да засмејава Фатм |
| д „неухваћене“ вичу на „ухваћене“, како су се могле заборавити и испрљати оно што ни море не мо |
| о овој малој Францускињи.{S} Боже, како су јој лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам Ажил, забо |
| од госпођине деце посташе девојке, како су у друштву свака за се јединка!{S} Под утицајем своји |
| рдну срамоту, неисказано понижење, како су то подносиле њине бабе, па и матере.{S} За ово душа |
| ичем, ридајући: „О моја лепа веро, како су те изопачили неразумни!“ Ја, драга госпођице, знам о |
| и црвеној као крв, или као страст, како су говориле странкиње, а бичеви њене необично дугачке ц |
| се телом њеног срећног тела...{S} Како су њих двоје заједно, робињама се непрестано чини празн |
| мало се за Устав, за слободу...{S} Како су ове припреме огромне, и страшне, њој се каткад дизал |
| намештај!{S} На мене се смеје.{S} Како су нам веселе густе решетке!{S} Кроз њих гледам Њега.{S |
| висока ограда!{S} Иза ње је Он.{S} Како су светли стихови из Корана!{S} У сваком стиху ја сад в |
| испричала.</p> <p>— Све си учинила како су те научили твоји учитељи, говорила је Ариф и смејале |
| е слободне, да сте с људима!{S}" О како су свете те речи, као стихови из Корана!{S} Она би онда |
| дрмала сам решетке, трипут...{S} О како су ми руке јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака, решет |
| отвори писма.{S} Била су два.{S} О како су јој оба мила!{S} Једно је од тетке, друго од Госпођи |
| ила, нарочито да му се свети онако како су се светиле мужевима, својим неприликама, неке њене п |
| и.{S} Испрва је мислио само на оно како су слагали Фатму, а после и на мастику.{S} Он треба да |
| Боже, колико нам је вера лепа, а колико су је наружили неразумни!</p> <p>Пишем ти француски, да |
| ; све тако просто, несложено.{S} Зацело су мислили: одрастао у Европи, па не зна турске обичаје |
| овела ми их Мадам Макс.</p> <p>— Зацело су обе „новодошле“?{S} Ти си Самуилу књижару поручила д |
| рапе</hi>, то јест исечену косу, и врло су личиле на мушкарце.{S} Енглескиња испрва није ништа |
| не, што су јако мирисале на мошус, само су ћутале, тупо гледале у играчицу и жвакале саказ.{S} |
| , не волим, ја сам сто пута казао: тамо су шалоне, балкони, јелдрма, башјорти, алафранга...{S} |
| Мерсије одведе у другу собу, али и тамо су ћутале:{S} Фатма није умела говорити, Мерсије није м |
| ога чочека, потурчене Циганке, и час-по су подврискивале пљескајући длановима помамно.{S} А јед |
| му данас хтеле ноге поломити?{S} Да, то су његове становнице, Туркиње.{S} Погледајте њино богат |
| амрљавају сузама...{S} И ово црвено, то су сузе, није крв...{S} Збогом, отац, опростите ми сви! |
| ало зраке читавим великим сноповима: то су били сватови с момачке стране, јенђе.{S} У двориште |
| младих жена огледало се задовољство; то су виделе нове, па су им завиделе. „<hi>Оне још сањају |
| оле спремом, даровима.{S} Лепота!{S} То су Фатмини дарови.{S} Жене су долазиле, седеле, гледале |
| као да су по мору просуте звезде.{S} То су били фењери обешени на мотке за једра.{S} Небројени |
| не три Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} То су ти очекивани гости, пре два дана звати за вечерашњи |
| роз жене забруја нешто као звоно.{S} То су њини гласови, гласови чуђења и радости, глас њине ду |
| се један узвик изненађења.</p> <p>— То су турске сифражеткиње, рече Ариф.</p> <p>— Траже право |
| ст је било писмених, а <pb n="292" />то су биле бејовице и бејовске кћери.{S} Не раде на побољш |
| класа сву уштеду потроши за јела: зато су и штедели.{S} Јела највише од сецканог меса, па бакл |
| пуно, а ниједна ништа не окуси: за сто су селе обичаја ради..{S} Отклањаше сабах, у оној велик |
| Ж.</hi></p> <p>Емир-Фатмине очи просто су сијале од радости. „Благо мени! она ме не грди, слат |
| ари за моју љубав!{S} Из свих срца, што су око ње, да скупи љубав уједно, па није колико моја.. |
| јући длановима помамно.{S} А једне, што су јако мирисале на мошус, само су ћутале, тупо гледале |
| а не опази, нити се сети питати је: што су јој писма „замршена“.{S} Сутрадан, Ибрахим-Хасан-беј |
| апије широм отворене,<pb n="131" /> што су изишле да свирком и песмом дочекају јенђе, пред који |
| ада, ја се не љутим на наше „старе“ што су оваке; ја их жалим; себе осећам, све више и више, ка |
| ска васпитаница би се зацело бунила што су је изложили на углед као робу; али, она се удаје за |
| колико аршина бела платна.{S} Па на што су јој њени снови?{S} С ким ће да их оствари?</p> <p>Су |
| {S} Пре је замерала Госпођи Аристид што су њене кћери с њом као с другарицом, а сад жали што и |
| о су жене неваљале, а жене су криве што су људи неваспитани.{S} Још док је мало, ми га пуштамо |
| и једног младог имама.{S} Оно двоје што су дошли с Фатмом одмах се развише...{S} То је био једа |
| ом.{S} Путнице су бивале изненађене што су у „земљи незнања" нашле толико „знања“, а странкиње |
| , ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти најмилији обилазио у болести онолико?{S} Ко је с |
| .{S} И девојке су се осећале срећне што су са сваком могле говорити њеним матерњим језиком.{S} |
| својих мужева; ништа их се не тиче што су преко дан, на каквом шеталишту званом овде „пијаса“, |
| ра од стрица, оне све три уздахнуше што су удате, те не могу поћи за њ.{S} У Европи је школе уч |
| овде има муж и жена што се воле, и што су се узели пре неки дан.{S} Робиње мисле: „Благо њој!{ |
| олазиле као кроз махниту хордију, и што су из шетње донеле успомене: на мишицама модрице...{S} |
| вичу: „Неваљала!“.{S} Људи су криви што су жене неваљале, а жене су криве што су људи неваспита |
| Пророк, већ људи, себични, они људи што су вршили преуређење у нашем друштву, газећи најглавниј |
| ашњим другарицама говори зато грчки што су оне Гркињице.{S} Како је велика, чим хоће да се шали |
| Први пут осети један неисказан бол што су те жене срећне, јер су кћери културних народа.{S} А |
| дајемо лепа имена да им не буде жао што су робиње.{S} Каква лепа имена!{S} Гонџеђули, Ђулђули, |
| се расприча, како њен зет није као што су солунски младићи, да се скита и пије, већ да седи ко |
| не што је сматраху као друга, него што су јој већ учинили одликовање позвавши је у своје друшт |
| ама ишла пешице још дететом, пре но што су јој обукли чаршаф...{S} Фатма се пред Мерсијом радов |
| зо и тако просто.</p> <p>Али пре но што су се разишли, старотурци су опет узели од Џемала реч: |
| е створила природа, а како је ружно што су створили људи!{S} И вечерас сам тетурала с турским ж |
| љубави, а она од тебе сакрила, зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>— Је ли истина, С |
| !{S} Ја просто обожавам Донме, зато што су смеле.{S} Бар то није смелост бити муслиманка и ићи |
| Мадам Аристид наглашују турски зато што су дуго у Турској.{S} Кад сам била с њима, мени је било |
| ниси лажљива.{S} Ти то не знаш зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>Ариф је гледаше з |
| имају право на то као грађани, већ што су људима од потребе, да им буду сигурна „преносна сред |
| не једне нове из Цариграда, од оних што су сачињавале симпатичан трио.{S} Али још једна је од њ |
| те да будеш весела.{S} Једна од тих што су онда мислиле да сам ја пијана, није могла бити весел |
| е, она мора сву ноћ с њима седети. „Што су похитале баш прву ноћ?“ И дођоше јој чисто немиле, п |
| а...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, зашто су њена писма некако чудна, замршена; видим да има нешт |
| ш и сад), и кад их Мис Блак упита зашто су се развеле, оне с пуно ироније рекоше: <hi>Кисмет</h |
| ди с фењерима иду у кафану; жене, пошто су се очешљале и обукле, с фењерима иду у комшилук, а с |
| то се вози трамвајем први пут!{S} Пошто су сишле, пођоше к мору, које се час-по заплави између |
| шле су се кад се добро свануло, и пошто су одспавале сахат, два, обукле су се у саму свилу, у с |
| епознатим, далеким светом.</p> <p>Пошто су се наразговарале, свирале су симфоније и плакале; а |
| .{S} Преварили су себе, не њега.{S} Зар су то верски обичаји!{S} Она је ту, сакрили су је, да њ |
| ко их је развенчао?{S} Људи.{S} Али зар су то људи кад нису ништа мислили пре но што ће извршит |
| је ни за ручак ни за ифтар.{S} За ифтар су, још пре две вечери, позвати гости.{S} Најпосле се о |
| Да, она не треба да је више његова, јер су је преварили.{S} Он нигде ништа нема и ни за шта ниј |
| {S} Њене груди биле су разголићене, јер су јој дигли крпу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад |
| еисказан бол што су те жене срећне, јер су кћери културних народа.{S} А шта је она?{S} Туркиња. |
| са запаљеним фењерима, кикоћући се, јер су са собом довеле „мушко“, једног младог, врло лепог Т |
| на глави, али их нису заустављали, јер су имали фењер; а они су ишли ћутом, као духови или сен |
| ра, а за суфур је нису хтели звати, јер су мислили да спава.{S} Кад се чу позивање на вечерњу м |
| у сакрише.{S} А гостију одмах пуно, јер су јавили целом комшилуку, свим рођакама и пријатељицам |
| ст пријатнији су за око, весели су, јер су бели, ишарани разним живим бојама, а седишта су им о |
| .{S} Сад од њега нико не тражи реч, јер су му „певали и трећи петли“.{S} Но на велико изненађењ |
| одина, али су изгледали много млађи јер су обојили — косу и бркове; трећи, човек испод четрдесе |
| онеспособљени за рад леношћу, и на глас су просили, пружали руке називајући хануме лепотама, су |
| у Анадолију и Сирију.</p> <p>— Због нас су и наши мужеви, официри, послати у Маћедонију „да уми |
| .{S} И ми смо се опијали...{S} И од нас су тражили реч: ако се не оставимо пића, да нам жена ос |
| учини обично, чинећи се невешт.{S} Опет су непрестано заједно, и ако она пости.{S} Она њему не |
| гледале „котрљање звезда“...{S} Двапут су ишле на мали Кара-Бурну на затвореним колима; а једа |
| -Бурну на затвореним колима; а једанпут су се шетале до Виле Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је би |
| Она хаљину никад није тако купила, већ су јој из чаршије доношена лица: гледала их, бирала их, |
| еке куће нису биле у реду с другим, већ су заузимале сокак, а у угловима седели су просјаци у р |
| е у зачетку, а наше просвећене жене већ су се поделиле у два логора: једне су уз Емине-Семије-х |
| а се он појави, па да скоче...{S} И већ су на ногама сви: кћи, синови, жена:{S} Фатма, снаха му |
| ануме одоше на друго посело.{S} У хладу су, под једном старом кривом смоквом.{S} На тешкој зеле |
| ист, па цвет, па род.</p> <p>— У Серезу су наше жепе горе но овде.{S} Ништа нису читале, јер и |
| ице овога прљавог, трошног града о чију су калдрму данас хтеле ноге поломити?{S} Да, то су њего |
| оворећи нам да имамо оружје свест, коју су нам пробудили наши људи образовањем...</p> <p>— Буни |
| Ђулбејаз (она страсна бивша робиња коју су они, пошто им је одробовала седам година, удали за њ |
| младић и његов поздрав.</p> <p>У конаку су људи: њен отац, слуге, кочијаш, роб дилавер, а у хар |
| !{S} У њих ништа није случајно: о свему су мислили, размишљали њини људи, брутални егоисти!</p> |
| вичући: „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су се хануме чудиле смешећи се:{S} Мондије да виче:{S} |
| , једнога богатог старог агу).{S} У дну су седеле свирачице и чочеци.</p> <p>Она, малопре извед |
| заплака.</p> <p>После два, три часа, ту су били сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: „Г |
| ред европских музичких инструмената, ту су њен ут и њени зилови; она је понекад и чочек...{S} О |
| дира.</p> <p>Седеле су до пред вече, ту су ручале, и много се разговарале: о Цариграду, о писму |
| те с ума братучеду...{S} Седме ноћи, ту су сви Фатмини, чак и слушкиње; људи су с Џемалом у кон |
| и да си у Турској, да си Туркиња.{S} Ту су и младе жене, дошле због тебе, па што се кроз прсте |
| да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло лепа њена огледала, обешена на зиду.{S |
| хајде одмах гостима, обучена си.{S} Ту су и Зехра и Несиме, твоје другарице : ред је да изиђеш |
| метнула је на Мерсијин писаћи сто, и ту су је гледале, и гледале: запамтиле су је тако како је |
| хвала, живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема некога који је испуњавао |
| играда за њену свадбу.{S} У једном куту су две њине старе суседе, у другом једна од нових, она |
| о се носи по малим градовима, а на лицу су им груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово позајме у |
| свим друго.{S} То је био њен обичај.{S} Сувише жива, она није могла да се задржава дуго на једн |
| не знаш за жалост.{S}" Једанпут ми дође сувише тешко, те јој одговорих: „Ја не знам за жалост, |
| е много да говори, па не могаде, јер је сувише узбуђен.{S} Већ две недеље како је у њему био ми |
| размази — јединче...{S} Понекад, он се сувише разнежи, и рекао би јој коју „слатку“ реч, па се |
| њом дружи, јер она је била отворена, и сувише отворена, због чега је у њином друштву, ненавикн |
| е кад је најзадовољнији, кад се осећа и сувише срећан, он се сети њених крила, па му кроз срце |
| причала.{S} Што се тиче тога, ја сам и сувише поносита: никад не бих понизила онога с ким век |
| тек што је напунила четрнаест; али због сувишње младости, она дете није могла донети; родила га |
| иша падне преко ноћ, а ујутру је сасвим суво, јер огреје топло сунце, понеки дан велико као у л |
| же, како сам могла!{S} И то је по вашој сугестији.</p> <p>— Ја сам знала да ћеш баш заиста бити |
| умре а његов отац тужи мога сина...{S} Суд му досуди — хвала му!... — уместо смртне казне или |
| меја се, а њен смех зазвони као сребрни суд испуштен на мраморно тле.</p> </div> <pb n="165" /> |
| чна платна, да чешће помишља на Страшни Суд, да тврдо верује да човека у животу сналази само он |
| о?{S} Са женом се не може ни у Европи у суд, школу...{S} А кад се састанете после једног сата и |
| с њом не говори.{S} Је ли то случај или судбина?{S} Оне се воле, а сваки час се споречкавају ка |
| јке.</note> <note xml:id="SRP19120_N20">Судбина.</note> <note xml:id="SRP19120_N21">Лаута.</not |
| елом</note> <note xml:id="SRP19120_N27">Судбина.</note> <note xml:id="SRP19120_N28">Харем.</not |
| брадоваше се: заборавила је Џемала и са судбином се помирила.{S} И чуђаше се мајка: „Како сам м |
| ерну кћер Ислама: помирила се са својом судбином, предала се вољи Божјој.{S} Нико није ни слути |
| да много размишља..{S} Нисам веровала у судбину, и почела сам сумњати у Бога, Бог нека ми опрос |
| нема нових, све су старе, све верују у судбину, у <hi>к'смет</hi>.</p> <p>У овој кући, ноћас, |
| скав је и промукао.</p> <p>— Бог ће јој судити, мајчице.</p> <p>— Бог ће јој опростити, сине.{S |
| , али не због онога за шта га она као у судњем дану оптужује...{S} Отиде, а она га не испрати, |
| је правио лонце, легене, ибрике и разне судове, и шарао их је како нико дотле, украшавао их, па |
| ља калаисаном, на којој су били сребрни судови са сиром, кајсијама, с татлијама и са слатким од |
| мо пијаница него и злочинац...{S} Он је суђен као убица, и због убиства протеран из Цариграда.{ |
| ости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суза, али није дигао главу као кад се праштао с ћерком |
| и се на диван.{S} Би јој чудно што нема суза.{S} Али зашто да плаче кад јој је он жив и није лу |
| одајем: <hi>Суза</hi>.{S} Ова <hi>Песма Суза</hi> остаће, може бити, нечитана, нико неће дознат |
| нити ће јој очи бити црвене ни лице од суза нагрђено, и да не осећа искрен бол и грижу савести |
| ме драгом.{S} Кажите му да ми се око од суза не суши, и да...</p> <p>— Доста! узвикну Емир-Фатм |
| ничице; подиже је: лице јој је мокро од суза! „Мерсије душо, ми сад треба да певамо, не да плач |
| мало, па зарида.{S} Ридала је дуго, без суза.{S} Њена сестра поклопила се на јастук па јеца; и |
| х не примају у кућу.{S} Плакала сам без суза: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе као пре |
| а.</p> <p>Да ли ће се у мојој <hi>Песми Суза</hi> осетити куцање мога срца?</p> <p>10 новембра. |
| де кући, деци,“ говораше он потресен до суза — „Никад!“ узвикну она. „Ово дана, која год је овд |
| анум стеже на грудима Фатмину <hi>Песму Суза</hi>, као да је то Фатма, и викну промукло : „О, н |
| ине, зар је она достојна тога бола, тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим сузама: исплач |
| вала <hi>Песма</hi>; а сад додајем: <hi>Суза</hi>.{S} Ова <hi>Песма Суза</hi> остаће, може бити |
| ти, и ја осећам да ми се овлажи лице... сузама, њеним сузама, и: губим свест. „Отац ти, чедо, д |
| стано гледајући душом вас, и влажила га сузама а сушила уздасима и топлотом што бије с њених ра |
| говор, а Ариф и нове, врло узбуђене, са сузама у очима, загрлише је.{S} После све пођоше Фатми. |
| аху над једним вратима, подиже се и, са сузама у очима, узвикну: „О, Шућур!“<ref target="#SRP19 |
| ше.{S} Испратише је до каније, Фатма са сузама у грлу: ништа јој не може казати...</p> <p>— Ниј |
| Њене паметне очи, избелеле, напунише се сузама још како њен син поче онако дрско да <pb n="92" |
| насмеја, а Мерсије рече:</p> <p>— Туђим сузама се смејеш.{S} Грехота! па узе једну кесицу пуну |
| м да ми се овлажи лице... сузама, њеним сузама, и: губим свест. „Отац ти, чедо, добно једно пис |
| илу, у њеним уздрхталим уснама, у њеним сузама, у њеним тужним и нежним погледима што почивају |
| плачеш, а ја теби завидим чак и на тим сузама које проливаш за својим дететом.{S} За чим ја пл |
| уза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим сузама: исплачи их, сине, обриши их, скупи их у махраму |
| амо име, сине, вели му мајка грцајући у сузама.</p> <p>— Зар муслиманско име ђаурском копилету? |
| S} Не могу више, слова ми се замрљавају сузама...{S} И ово црвено, то су сузе, није крв...{S} З |
| te> <note xml:id="SRP19120_N61">Збогом, Сузанице, моја ружо бела, која си ме волела осам дана.< |
| и једној својој другарици. „Сузе, сузе, сузе.“ Фатма се насмеја, а Мерсије рече:</p> <p>— Туђим |
| отвори једној својој другарици. „Сузе, сузе, сузе.“ Фатма се насмеја, а Мерсије рече:</p> <p>— |
| час жуборили, разумеле се речи, јецање, сузе, прсти су јој преко дирака летели.{S} Чак и они фа |
| е два три дима и узе плакати: она пуши, сузе јој обливају сасвим мирно и непоцрвенело лице.{S} |
| , Мерсије јагње, ја сам то читала...{S} Сузе, опет сузе.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">What!{ |
| је она достојна тога бола, тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим сузама: исплачи их, син |
| че било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то видела Мерсије, с |
| на Мурад-Џемал-беја, изговори Нурије, а сузе јој облише лице.</p> <p>И Фатмина мајка и нене зап |
| које ја толико волим јутрос сам видела сузе.{S} Јесу ли то сузе саучешћа или љубави?{S} Љубави |
| аше мишићи, ухвати је у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не може да говори, осе |
| жан.{S} Она нова загледа се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је |
| и теме и остављале их у недра; Фатма је сузе лила над његовим стаблом, око кога је често обавиј |
| и за мужа, те да је муж воли, јер те је сузе проливала љубав...{S} Сама с њим... као два пања, |
| </p> <p>Мерсије окрете главу да сакрије сузе.</p> <p>Седоше у двоја кола, па све одоше Ариф-хан |
| не да пуши, него да с димом гута своје сузе.{S} Тишина.{S} Само се чују песме певачица.{S} Хан |
| па га поквашено љуби, с њега пије своје сузе, <hi>њега</hi>: у свакој тој њеној сузи је он...{S |
| варам овај Шекспиров стих и гутам своје сузе...</p> <p>Ја сам ово писмо почела јутрос рано, пис |
| моја молба, ни моје преклињање, ни моје сузе, ништа не помаже: отиде с вечери, па се врати ујут |
| нило огромно.{S} На очи су јој навирале сузе, а она је падала ничице и изговарала: „Зар може не |
| е! рече она гласом у коме су се осећале сузе.</p> <p>Ариф се заустави и очајно рече:</p> <p>— Д |
| {S} Он је плакао.{S} Да ли су му виделе сузе те две жене?</p> <p>— Оставите ме, молим вас, хоћу |
| ице на њих; из очију јој потекоше топле сузе и сливаху се на хартију, замрљаше адресу, а она то |
| су купљене и сачуване у стаклу те њене сузе, ја бих давала по једну девојкама, да је наспе у в |
| ерашње...{S} Ја сам у њему осетила њине сузе онде где мене моле да не проливам своје... што у т |
| ци, ту се не пева,“ мисли стара и брише сузе белим јашмаком са своје главе. „Њу, чисту даје чов |
| колико за овна...</p> <p>Нурији грунуше сузе.</p> <p>— Зар твоја сестра да... поче па не доврши |
| његова друга, и одвели га“; њој грунуше сузе — отишао неиспраћен !{S} И сваки час да се одвајај |
| њој, а сад... више не могу, не даду ми сузе...</p> <p>Ана Жабуле.</p> <p>Ово писмо је дугачко, |
| .{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, ни сузе материне, ништа не омекша овај камен. „Примио сам |
| ћи се да одржи мушки понос, не пусти ни сузе: само скупи обрве и уозбиљи се, погледа у мајку.{S |
| оше вилице.{S} Дуго је ћутала, гутајући сузе, а после отпоче, и ако је ниједна ништа не пита, и |
| к.{S} Ариф се силно растужи и, гутајући сузе, приђе јој, седе крај ње и, милујући је, говораше: |
| ..........</p> <p>Силан стид натера јој сузе на очи.{S} Њему играху на лицу мишићи и доња вилиц |
| да као смрт а не плакаше: од страха јој сузе пресахле.{S} А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад |
| и одрасла.</p> <p>Заћута, и пођоше јој сузе.</p> <p>— Што плачеш, око моје?{S} Шта ја више зна |
| шиљте и зарида: страх јој је задржавао сузе, а бол их проли.</p> <p>— Јараби<ref target="#SRP1 |
| м јутрос сам видела сузе.{S} Јесу ли то сузе саучешћа или љубави?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у то тв |
| агње, ја сам то читала...{S} Сузе, опет сузе.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">What!{S} What!{S} |
| S} Помисли: „Ако се у мом нијету помену сузе, бићу несрећна,“ и рече: — Ја сам готова.</p> <p>М |
| Наменила сам: ако ми се у нијету помену сузе, бићу несрећна...</p> <p>— <foreign xml:lang="en"> |
| тресене: њено зарумењено лице облиле су сузе.{S} Занете њом, оне и не опазише да им је из собе |
| љавају сузама...{S} И ово црвено, то су сузе, није крв...{S} Збогом, отац, опростите ми сви!</p |
| ерсије отвори једној својој другарици. „Сузе, сузе, сузе.“ Фатма се насмеја, а Мерсије рече:</p |
| сузе, <hi>њега</hi>: у свакој тој њеној сузи је он...{S} После се окрете и на прстима изиђе.</p |
| алочас, смрти се није сетила!{S} Скрену сузне очи у нарове: много родили...{S} У коначкој авлиј |
| мога оца по рамену и узе га гледати за сузним очима, говорећи: „Гле, пријатељу, променио си се |
| су симфоније и плакале; а после су, са сузним очима, читале из романа поједина места и, црвене |
| стиде се да их чују у својој кући?“ Из сујете, да се каже да су им кћери образоване.{S} А дана |
| и из љубави према просвећености, сви из сујете), прерано је.{S} Прерано је за нашу мрачну земљу |
| не волим, одговори она хладно, а Осману сукну пламен уз лице, и помисли: „Какав је то одговор!{ |
| викнуше робиња и госпођа и покрише лице сукњама.<pb n="39" /></p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се М |
| д јој једна четрдесетогодишња ханума, у сукњи и блузи и старомодној европској фризури, одговори |
| ?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти мислиш да си сукњом покрила косу?{S} Покрила си лице, као Арнаутка.< |
| кочи да бежи, а робиња, ухвативши је за сукњу, рече шапатом:</p> <p>— Код куће нема никога...{S |
| b n="224" /> део прост као много убрану сукњу, како се носи по малим градовима, а на лицу су им |
| >Султан-нев руз</hi>, то јест „нов дан, султан дана у години,“ тако мухамеданци зову младенце, |
| .{S} Мене не поведе; рече да не допушта султан...{S} За годину дана сахраних троје деце, остаде |
| вропским чешљањем; кћери, муслиманке из Султан-Абдул-Хамидова доба, европски образоване а не см |
| , <hi>терлуцима</hi>; мајке, Туркиње из Султан-Меџидова доба, знају турски и по коју реч францу |
| атки Џемал беј.{S} На њ, што је леп као султан Азиз, Памук је страшно љубоморан, рече и омилова |
| к</hi> у црном оделу, с фесом, „леп као султан Азиз“, а турске жене вриснуше; он их салете: јед |
| "SRP19120_C15"> <head>XV</head> <p> <hi>Султан-нев руз</hi>, то јест „нов дан, султан дана у го |
| турски: „Чедо моје, око моје, лаве мој, султане мој, <pb n="164" /> дај тетки нож!“ Тепа му, да |
| султани имали столицу у Једрену, уз те султане седели су и пашовали претци мога сестрића.{S} А |
| а вам ређам !{S} Још кад су муслимански султани имали столицу у Једрену, уз те султане седели с |
| ружали руке називајући хануме лепотама, султанијама, драгим камењем, а оне су им прилазиле, мај |
| нисам хтела.{S} А данас, за љубав своје султаније, проговорих.{S} Гледамо се и смејемо се: њене |
| је учинила, он је не би држао па да је султанова кћи; али, да је остала његова још само недељу |
| остависмо.{S} И са живом муком, управо султановом Ирадом добисмо Отпусно Писмо.{S} Ја нађох др |
| где га мајка мољаше да легне зовући га султаном, зеницом; а он викаше, називајући своју чисту |
| та, триста година: осмеси, неискреност, сумња, ухођење: зар бих смела оставити писмо њима непро |
| И наједанпут, мене поче да мучи страшна сумња, и љубомора, јер ја сам се по харемима свашта нас |
| њу, Џемал-бејова мајка, жена и тетка не сумњају у Бога. „Биће што је писано.{S} Хвала ти о Алла |
| овори о себи; а ја сам, опростите, у то сумњала.{S} Сад видим да је истина: оволико писмо, па с |
| у?{S} И сети се свега: њине лажи, свога сумњања у Бога, и лутања, махалских кафана, Ибрахима бе |
| Нисам веровала у судбину, и почела сам сумњати у Бога, Бог нека ми опрости!.. <hi>Бога има</hi |
| е у љубави с Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чула нешто и о Елизи...{S} Век проведох у тражењ |
| ваше се за једну тачку на зиду, где без сумње она виде тај туђи свет, свет ван Солуна, далеки П |
| то да се разговарамо“. а да не навучемо сумњу !{S} Кад ћемо моћи остати саме са својим мислима! |
| а чела, висока и танка, она се Фатми, у сумраку, учини као Џемал.{S} Он!{S} Само мало старији.< |
| руштву страних жена, и у друштву својих сународница, где се врше сви прописи друштвених правила |
| м да одбраним од праведног напада своје сународнице и рекох јој да се у земљи где нема слободе |
| ...{S} Ови Французи чине ми се као моји сународници и мили су ми и своји...{S} Шта пре да помен |
| е?{S} Мора да је грдно велико.</p> <p>— Сунца, кјучук-ханум, и нема, није ни изгрејавало, само |
| ли није умрло.{S} Они златни снопови са сунца падају на богате екипаже солунских богаташа поређ |
| тих решетака и високог зида да вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема право ни на сунце и ваздух |
| <hi>право</hi>: учите их да траже право сунца.{S} Напред ће Емине-Семије, па за њом Ђулистан-Хи |
| едан глас.</p> <p>— О, не! 'Траже право сунца, изговори Ариф с неисказаним болом, и оне осетише |
| ви ћуте!</p> <p>— Не траже чак ни право сунца и ваздуха, узвикну најмлађа, болесна.</p> <p>Док |
| осе: они својим женама не даду ни право сунца ни ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму и Мерсиј |
| е, да траже право...“ Хтеде рећи „право сунца“, па не могаде, клону на узглавље и склопи очи... |
| <hi>Нури</hi>, видело; <hi>Шемси</hi>, сунце; <hi>Мелек</hi>, анђео; <hi>Ариф</hi>, разумна; < |
| унца и ваздуха.{S} Она нема право ни на сунце и ваздух!{S} И учини јој се да досад на то никад |
| p>— Па кад је толика врућина, колико је сунце?{S} Мора да је грдно велико.</p> <p>— Сунца, кјуч |
| да се вода бели усред бела дана, кад се сунце чини као какав огроман пожар!“ рече Фатмина мајка |
| језина!{S} На овој страни одакле нам се сунце рађа, чије куће и џамије према сунчевим вечерњим |
| дух се обнавља свако јутро, као што се сунце рађа свако јутро.</p> <p>— Госпођо мајко, због че |
| note> <note xml:id="SRP19120_N78">Лав и сунце.</note> <note xml:id="SRP19120_N79">Одељење за му |
| да, да те деда очува, кријући од тебе и сунце и свећу.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Данас |
| осле сваког клањања, било дању кад пали сунце или ноћу на месечини, он гледајући у то своје дел |
| очи, навикнуте на помрчину?{S} Она воли сунце.{S} А наш жалосни престони град!{S} Изговарајући |
| ад не отворим сунцобран, да не заклоним сунце, људи, Турци, завиркују ме, намигују ми, искашљуј |
| ав, чекамо политичку слободу као озебао сунце; па чим њу добијемо, ми ћемо покренути Женско Пит |
| на, с феса челенка трепери, сија се као сунце: бубњи и зурне разлежу се по свој махали (он ће с |
| ујутру је сасвим суво, јер огреје топло сунце, понеки дан велико као у лето.{S} Па ипак, много |
| Људи им се зову Шемси, Арслан, то јест сунце, лав, јер целој кући „светле“, јер цела кућа дршћ |
| нхолију: небо је прљаво сиво, а на њему сунце опкољено белим широким кругом; слика Солуна се ви |
| ј; али, не као мене.{S} Криј од ње дању сунце, ноћу свећу, и она ће се осећати срећна.{S} То шт |
| ују се.{S} Ја окрећем главу или спремим сунцобран да га изломим о „мушку главу".{S} И ти људи, |
| стим пече, због врућине, кад не отворим сунцобран, да не заклоним сунце, људи, Турци, завиркују |
| док чељад љуби скут гостима и прима им сунцобране, дотле им хануме праве дубока темена и радос |
| ки обичај!{S} И уместо да су у жена сви сунцобрани поломљени и све пете с ципела поотпадале, он |
| пљунуле усред очију, или би вас лупиле сунцобраном по глави...{S} Па бар да сте на Јалијама, у |
| ију пратиоца, удварача!{S} Даду му знак сунцобраном, или неким другим <hi>ишаретом</hi><ref tar |
| , долазиле једна с другом у склад према сунцу што је бацало зраке читавим великим сноповима: то |
| рово лишће у башти према врелом јулском сунцу мирисало је некаквим тешким мирисом, који је осећ |
| мокру ловачку торбу на један дуд сав у сунцу, и замоли га.{S} Он испрва неће, не воли да се ме |
| е отмене муслиманке виде на улици после сунчева захода, оне осташе да преноће.{S} Девојке се за |
| куд, што се морамо вратити из шетње пре сунчева захода, што устајемо мужу кад пође и дође, што |
| ви бол!...</p> <p>Гости се разиђоше пре сунчева захода.</p> <p>— Емир, рече јој сута, обуци дру |
| се сунце рађа, чије куће и џамије према сунчевим вечерњим зрацима трепте као у пламену, жене су |
| учинише јој се као три слике уоквирене сунчевим зрацима.{S} И чуђаше се како је могла и помисл |
| ова, којима ми плашимо децу?{S} Ко воли сунчеву светлост, не мари за месечеву.“ Емир-Фатми се у |
| уместо смртне казне или вечите робије — сургун...{S} У Арабију!{S} Нисам могла.{S} Подмитих кад |
| обучене, ненавучених обрва, без белила, сурме и бојадисања ноката; прављење од дана ноћ с фереџ |
| м ноктима, набељене турским белилом, са сурмом на ивицама очних капака, имале су <hi>ладен</hi> |
| неке њене друге од својих мужева: љут, суров, — ала јој не доведе ортака.</p> <p>Сутрадан, Фат |
| ба да отера жену, те према жени постаде суров, вређаше је; али га она вољаше, те се прављаше да |
| е, љубомора?{S} Она зна да је и нежна и сурова...</p> <p>Сву кривицу метне на своја плећа, па с |
| ти шта им је причала Ајше-ханум, њихова суседа, о Мадам Христуригу, Немици, удатој за Грка: кћи |
| њанке, чак озго од Муса-Бабина Турбета, суседе напуштених турских гробља, од срца се обрадоваше |
| надобијала „слатких поздрава“ од своје суседе; а сад, и од њене кћери ваљда, рече Нурије љутит |
| инца, воли као да га је родила; и своје суседе, Сафет-хануме, јединицу готово је очувала, и што |
| дбу.{S} У једном куту су две њине старе суседе, у другом једна од нових, она што изгледа јектич |
| е је казало да ће се помирити са својом суседом...{S} О то њено срце!{S} Кад би га могла узети |
| S} Сафет слете низ степенице, да дочека суседу.{S} И као да су се пре неколико месеца у највећо |
| адости, и бацивши обруч, потрчаше му на сусрет, девојчица, плаве дуге косе, у белој антеријици, |
| ма, с печима на лицу, подрхтавале су од сусрета с младим људима: у свакоме од њих замишљале су |
| но што беше у њеном срцу дубоко урезано сусретом те туђе жене...{S} Ово неколико вечери, тога ф |
| очи, погледа у њу, и кад им се погледи сусретоше, устаде, јави јој се поклонив јој се и скинув |
| ошао сам на по пута па стао, не што сам сустао, већ што нисам знао куда ћу. „Најгоре је за оног |
| p> <p>А пре неки дан, мој отац метну на сут-анин капиџик катанац, а мајка му ништа не смеде рећ |
| ца по кући Мурад-Џемалове тетке а своје сут-ане, па јој се чини да није у граду где се родила и |
| </p> <p>Тај лепи младић сестрић је моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити сећате, |
| атанац је метао тако полако, да не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је |
| ханум мајка, не би ми била Нурије-ханум сут-ана...</p> <p>Тај лепи младић сестрић је моје сут-а |
| м ја сад од тога што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} Моја мајка <pb n="69" /> с њом не говори.{S |
| {S} Пробушиле смо зид, па смо гледале у сут-анино двориште: нисмо га виделе.{S} Али га видесмо |
| и рече:</p> <p>— Нећу више с тобом. <hi>Сут-ана</hi>!<ref target="#SRP19120_N11" /> моја слатка |
| нисмо непрестано сами... госпођа мајка, сута, нене, моја мајка, Мерсије.</p> <p>— Мерсије?</p> |
| рло волим, а тај конак нам је најлепши, сута ми причала.“ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га |
| себе од радости.</p> <p>— Јесте, чедо, сута ти долазила.{S} Сад видим да је боља од нас...{S} |
| колима: принц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута ме је волела па ме тек онако дирала... за њега.{S} |
| иким празницима, или кад дођу гости.{S} Сута је добила драге госте, сестру и сестрића, и мајка |
| а у решетке, као да није муслиманин.{S} Сута му је показала нашу кућу...{S} Напослетку, он је м |
| <p>— Да знаш ко ти је долазио!</p> <p>— Сута! викну Фатма ван себе од радости.</p> <p>— Јесте, |
| Рамазан да ме не подсетише писмом моја сута и ханум-ефенди.{S} Њина писма су нежна увек; али ј |
| крила узбуђење и необичну радост. „Моја сута ту, пре једног сата!{S} И ненине је очи гледале!“ |
| f target="#SRP19120_N11" /> моја слатка сута како лепо име има, а пакосне хануме дадоше јој над |
| стао у исцветали јасмин. „О моја слатка сута!{S} Пошто тејзе није у Солуну, ја бих сути <hi>све |
| волела да је уместо стрине тетка: њена сута...{S} И пошто њен отац хтеде да је све по старинск |
| е и крупна бисера; а донела јој га њена сута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{S} Она, |
| ено мирно чело.{S} После је ижљуби њена сута, плачући од радости и вичући: „Алла’1 Алла’!{S} Ал |
| с њим није била мајка...{S} Мени је све сута причала.{S} Он је као Европљанин, а личи на арапск |
| да је сан, — заспа.{S} А њена свекрва и сута као да се нечему чуде, пљесну рукама и забринуто и |
| то умро, одмах би тамо отишле и мајка и сута: проговориле би код мртваца.{S} То помислих, па се |
| сунчева захода.</p> <p>— Емир, рече јој сута, обуци другу хаљину, накити се: сад ће ти доћи муж |
| мајку да га обиђе; све мислим биће тамо сута, па ће проговорити.{S} Јуче, кроз кафез видех Али- |
| а авлију и гледала према капиџику своје сутане — као сад.</p> <p>Тишина, а по њиној кући све се |
| повуче да прислони око на пробушен зид сутанин; али се савлада, страх је беше да је когод не о |
| куда бих?{S} Једанпут излете из кафеза сутанина канарина, полете, јадна, према прозору, к свет |
| аде на најнижу грану.{S} Мавиш и Памук, сутанине мачке, замаукаше и потрчаше смокви; она прхну |
| >— Преко зида.</p> <p>— Чијег?</p> <p>— Сутаниног.</p> <p>— Зашто отуд?</p> <p>— Зашто отуд?!{S |
| {S} Покори јој се.“ А мајка, љута, грди сутану, виче: „Никад, госпођо мајко.“ — „Што сад тако, |
| Џемалом: на улици, у кући, код њих, код суте.{S} Молила би тејзу да га позива свакога петка, и |
| сутин сестрић...{S} Стоји му слика код суте...</p> <p>— Под стиховима из Корана.{S} Ала су за |
| не знам како.{S} Ако је штогод наше код суте, моја јој мајка то не тражи; ако је штогод њено ко |
| је и жењен. <pb n="36" /></p> <p>— Моје суте сестрић није жењен, рече она убедљиво, и покаја се |
| ила се, а за рад...</p> <p>Фатми би жао суте и свекрве, али ништа не рече.</p> <p>— Али шта ћем |
| стидеше.{S} Свекрва устаде и оде, а она сути рече:</p> <p>— Госпођа мајка бежи!..{S} Хвала ти, |
| у ноћној хаљини, и седе према свекрви и сути.{S} Она пред свекрву никад није изишла овако.{S} С |
| куд у госте, а отишла <pb n="265" /> би сути, њему, своме мужу, да је поред њега и дању и ноћу, |
| {S} Зашто тејзе не пошље Фахрије хануму сути, да јој каже због чега сам се за Османа удавала, и |
| а!{S} Пошто тејзе није у Солуну, ја бих сути <hi>све</hi> казала.{S} Али моја мајка не говори с |
| киње зову, Мондије-хануми, Фатминој <hi>сути</hi>, то јест мајци по млеку.{S} Као у Нуријину ст |
| о ми ненине главе!{S} Ја га познадох... сутин сестрић...{S} Стоји му слика код суте...</p> <p>— |
| код мене, видех, нарочито кад чух да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас видим!{S} Шт |
| } Са шадрвана јој одоше очи на затворен сутин капиџик, а она се не растужи: њеној мајци срце је |
| ено.</p> <p>— Мени се чини да се отвори сутина капија и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми н |
| а рече мачке, она се сети <pb n="44" /> сутиних мачака, Мавиша и Памука, и одмах јој се сети и |
| драга госпођице; видели сте му слику у сутином салону под стиховима из Корана...</p> <p>Али, а |
| терији.{S} Прође кроз предсобље и оде у сутину собу за рад; не улази код Џемала, јер пости.{S} |
| м, ја... (Јако поцрвене и рече:) Збиља, суто, откуд то, из овакве куће момак да пије?!</p> <p>О |
| се прибра и рече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта ћу ја данас, и докле ће он спавати?</p> <p>— |
| <p>— Госпођа мајка бежи!..{S} Хвала ти, суто!...{S} Ја сам њега волела..{S} Сад га, чини ми се, |
| три дана с њим не говориш.</p> <p>— О, суто, ни два три сата не бих могла ћутати.{S} Напослетк |
| у и рече:</p> <p>— А кад ћете на ифтар, суто?{S} Доцкан је.</p> <p>— Нећемо ићи.. јавили смо... |
| и не мислимо на пост.</p> <p>— Не могу, суто, ништа.{S} Ја сам, чини ми се, бестелесна.{S} Сад |
| ити је, дршћу јој руке.</p> <p>— Слатка суто, шта ти је?!</p> <p>— Емир чедо, ништа...{S} Мавиš |
| о: „Охо!{S} Машалла'!“ А Фатма: „Слатка суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и остави јој се да |
| јој недра, те је она за то и зове „<hi>суто</hi>“.</p> <p>Као обично, она и данас седи на шиљт |
| и с црним густим печетом, са свекрвом и сутом ушла је у затворена кола и отишла на Јалије, стри |
| се удамо: муж, деца, данас на Јалијама, сутра на Молосу — колима.{S} Оне нижег сталежа боље про |
| лостивих, кога данас може дворити сама, сутра с ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не пева, |
| да није у Солуну.{S} Данас Енглескиње, сутра Францускиње, прексутра Немице.{S} И девојке су се |
| походу душе души.</p> <p>Данас договор, сутра венчање, као у старинских муслимана и по малим гр |
| о видео.</p> <p>— Читај, причај, данас, сутра, прексутра: једно те једно, говораше он љутито, п |
| .</p> <p>— О, ви нове душе!{S} Сутра... сутра да ми дођете на разговор, и на договор! најпосле |
| , хаљине, везује бошче, спрема постеље: сутра ће на чифлук.{S} Турске жене, једне иду, друге до |
| неће бити девојка.{S} Како је то тужно: сутра жена!{S} Да је као у Цариграду да нам момак у кућ |
| радова и узвикну:</p> <p>— Иншалла’!{S} Сутра рано.</p> <p>Чим се свану, одоше по Ариф-хануму.{ |
| нути и домамити њенога мужа! „Сутра!{S} Сутра!“ шаптала је страсно у страсну ноћ, кад се дрвеће |
| е главе...</p> <p>— О, ви нове душе!{S} Сутра... сутра да ми дођете на разговор, и на договор! |
| : „Не могу... хоћу да се повредим...{S} Сутра.“ Сутрадан је извадила зуб, али Ариф-тејзе није д |
| чисто долетех, да ти кажем, мајчице.{S} Сутра рано, иншалла’<ref target="#SRP19120_N69" /> ето |
| у она и пребледе.</p> <p>— У Европу.{S} Сутра...</p> <p>— Тејзе, а ја ?..</p> <p>— Емир, а ти?. |
| а кућу — други човек.{S} Да позовемо за сутра ове људе? зваћу их за после ифтара, заврши Нурије |
| аци књигу.</p> <p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, рече Фатм |
| празник?...{S} Умало не заборавих да је сутра Рамазан..{S} Велики празник, а ја у туђини....<pb |
| а је љуби... пољуби у уста!{S} И она ће сутра пред нене и мајку с човековим пољупцем на уснама, |
| рећна, Фатма испрати миле госте: они ће сутра на чифлук.{S} Сва срећна, она оде у башту с Ђулре |
| досада, провикаће, па ће се испавати, и сутра ништа.{S} А какву је борбу сама собом издржала пр |
| силно поцрвене, застиде се.</p> <p>— И сутра, и прексутра...{S} Ја ти не дам више да постиш.{S |
| {S} Нека прође то момче нашим сокаком и сутра и прексутра.{S} Нека пролази неколико дана, те да |
| ршила..{S} Ја бих вама писала и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, не читајте га одједанпут, |
| у, ја ћу да...</p> <p>— Не, кћери, дођи сутра; јер Фатма тебе воли па ће пристати да пође за не |
| ела.</p> <p>— Нурије-ханум, кћери, дођи сутра.{S} Хоћу да говорим са сином и снахом с Јалија.</ |
| а бити са својим родитељима: они ће јој сутра бити гости на ручку, и на вечери: петак је.{S} Ни |
| нас, и докле ће он спавати?</p> <p>— До сутра, чедо.{S} А ти иди па лези, заспи, одмори се...</ |
| рати се и оде од куће: тако данас, тако сутра.{S} Ја с пријатељицама један дан идем у Фенер-Баш |
| и, нарочито домаћин, <pb n="205" /> јер сутра ће имати госте, Џемала и Фатму.{S} Он се разнежио |
| из Корана, где види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те просте речи какав преокрет начинише у душ |
| >— Шехназе-ханум, да се халалимо: ја ћу сутра на пут. <pb n="60" /></p> <p>— Опет на пут!{S} А |
| а црне сирене, лађе.{S} Једна ће од њих сутра викнути и домамити њенога мужа! „Сутра!{S} Сутра! |
| апаре, да моји не побегну на чифлук још сутра, и да ја за толико не виђам <hi>њега</hi>.</p> <p |
| је ваздух.</p> <p>Уочи Рамазана.</p> <p>Сутра је Рамазан!{S} Како моји спремају без мене за ова |
| сутра викнути и домамити њенога мужа! „Сутра!{S} Сутра!“ шаптала је страсно у страсну ноћ, кад |
| ати је: што су јој писма „замршена“.{S} Сутрадан, Ибрахим-Хасан-беј рече да треба да слушају ле |
| оставиле су је да се одмори, испава.{S} Сутрадан је устала кад и оне, и с чисто светлом бојом л |
| адиркивале је, и чудно је погледале.{S} Сутрадан јој је једна од њих рекла: „Ханум, ти ниси ник |
| гу... хоћу да се повредим...{S} Сутра.“ Сутрадан је извадила зуб, али Ариф-тејзе није дошла.{S} |
| ></p> <p>Код Фатме је ноћила свекрва, а сутрадан, Осман је, пре но што је пошао на службу, и не |
| ноћну молитву, ишли су и људи и жене, а сутрадан се отпочело спремање за велики и светли празни |
| рзо.“ Девојка више не изиђе ово вече, а сутрадан : пре осам била је код своје куће.</p> <p>Сви |
| воли <pb n="47" /> нађе и разговара; а сутрадан је бивала блажена, као да је ишла на седмо неб |
| ва јој с ћерком дође још синоћ, како би сутрадан увеличале дочек гостију домаћицама.</p> <p>Пет |
| па поче нешто сасвим десето.</p> <p>Али сутрадан ове опет дођоше и одмах почеше о Осман-беју, х |
| а се ухрка.</p> <p>И сад се пробуди тек сутрадан ујутру.{S} Кад не нађе поред себе жену, сети с |
| е сваки час вас драги дан...</p> <p>Тек сутрадан, она настави читање.</p> <p>Париз, 23 априла 1 |
| вао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио сутрадан, није знао да ли је вече или јутро: отварао је |
| е мајци...{S} Анри је био с њом, она му сутрадан писала: „<foreign xml:lang="fr">Venez à la mai |
| :id="SRP19120_C14"> <head>XIV</head> <p>Сутрадан, Џемал се рано пробудио.{S} Није му било необи |
| ши Сафет-хануме и њене кћери!...</p> <p>Сутрадан, на капиџику нема катанца.{S} Преко баште иде |
| очи...</p> <p>.................</p> <p>Сутрадан створи песму у прози, певајући је, као све кад |
| ерасположену, уздржа се од тога.</p> <p>Сутрадан је примора да иде на седницу младотурака.{S} О |
| ров, — ала јој не доведе ортака.</p> <p>Сутрадан, Фатми се донесе обележје; али пре овога, мајк |
| о ју је тешило, давало јој наде.</p> <p>Сутрадан јој је било још горе.{S} Чак ни с мужем није х |
| алу да му однесем радостан глас.</p> <p>Сутрадан је, за љубав Емирину, дошла Ариф.{S} Џемал је |
| рече Нурије, кад узе белензуку.</p> <p>Сутрадан ујутру, у Нурије-ханумину дворишту био је вели |
| e!</foreign>“...</p> <p>========</p> <p>Сутрадан је Фатма преседела између два велика огледала, |
| нови?{S} С ким ће да их оствари?</p> <p>Сутрадан, у вече, после ифтара, дође муфтија с бејовима |
| није чула: занела се гиздањем.{S} Виде суту и рече:</p> <p>— А кад ћете на ифтар, суто?{S} Доц |
| лути да нису у љубави; моја мајка хвали суту као пре.{S} Откад не говоре, а нигде се још не вид |
| трже и застиде, па насмејавши се загрли суту.{S} После оде на софу свекрви, то јест да јој она |
| .</p> <p>До пред зору са женама, а онда суфур и — пост.{S} Свуче се, па у соби са затвореним ша |
| синоћ је јела врло мало од ифтара, а за суфур је нису хтели звати, јер су мислили да спава.{S} |
| на ифтар, па можда ћемо тамо остати за суфур.</p> <p>У томе робиња:</p> <p>— Па, ханум-ефенди, |
| 184" /></p> <p>Нурије-ханум позва их на суфур, и пред њима пође посрћући.{S} На столу пуно, а н |
| и ноћу.{S} По поноћи топ, објављује <hi>суфур</hi><ref target="#SRP19120_N91" />, па опет седањ |
| етири плачу.</p> <p>Чу се топ, оглашење суфура: ашчика повири на врата, па кад виде јад, врати |
| оловине Рамазана долазио кући некад пре суфура, некад после; а после: једанпут се раздани — њег |
| оне пристадоше.</p> <p>Разиђоше се пре суфура; али уместо да се нада, Ариф-ханум бејаше очајна |
| с друговима.{S} У почетку се враћао пре суфура; али на што, кад није могао к мени: жене.{S} О, |
| пуна жеља и нада, некад, сад иструлела, суха као трава по гробљу, на измаку лета.{S} Оне се мрт |
| е!...{S} Жалост је ватра: сад наложена, суха дрва букте, па прегорева, па догорева, па остане ј |
| а: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе као пресушени извори...{S} Па бар да је миран кад |
| <p>Трећа, најмлађа, болесна, закашља се сухим кашљем, па рече:</p> <p>— Слатке хануме, да чујет |
| ви и притисну своје мокре очи на његово сухо лице — кваси га, па га поквашено љуби, с њега пије |
| и закашља се, а Фатму и Мерсију од тога сухог кашља обузе хладноћа.</p> <p>Опет поче Фахрије:</ |
| и завадили!</p> <p>У свитање, по танком сухом снегу зачу се ход, и мало па тупо одјекну звекир |
| облак изишао из воде, ветрић, намирисан сухом травом с гробља, на нечији последњи дах:{S} Фатми |
| м.{S} Кажите му да ми се око од суза не суши, и да...</p> <p>— Доста! узвикну Емир-Фатма чисто |
| и од синова, своје деце.{S} Она ока не суши за њом, коју је чувала као дадиља и васпитавала ка |
| дајући душом вас, и влажила га сузама а сушила уздасима и топлотом што бије с њених раширених з |
| , уздахну.{S} Мадмоазел Дарно ушла је у суштину свега што је око њих, с њима и у њима.{S} Зашто |
| лико</hi> нисам умела схватити, то јест схватила сам погрешно: мислила сам да је то нешто што н |
| , али појам <hi>велико</hi> нисам умела схватити, то јест схватила сам погрешно: мислила сам да |
| и муж...{S} И цео Солун зна да је она, та његова снаха, јетрве опадала, зато он...{S} Кад умре |
| ше која може завирити у харемске тајне, та би душа видела да је оне не походе често само да је |
| ију не кријући, а жене...</p> <p>— Али, та је била просто дивна.</p> <p>— А какве су те две стр |
| Осман-бејова.{S} По реду и честитости, та кућа је служила за пример Солуњанима више од пола ст |
| ћки понос.{S} Од тетке да просим.{S} О, та добра, мало смешна жена, све би ми дала!{S} И сад ми |
| ...</p> <p>Била сам у соби с домаћицом; та моја рођака је из срећног Аблул-Меџидова доба, и ако |
| ини.{S} Ох, ово је хладна туђина! ..{S} Та не дође ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуд |
| , да је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што жали Зејну, са својим „застарелим погледим |
| кад се причешћујем.{S} Овако никад“.{S} Та ханума чудила се и заклињала јој се да су оне биле т |
| — он се понова ожени: њој „за инат“.{S} Та друга бејаше заиста красна, али с Османом не састави |
| већ историја њенога сопственог срца.{S} Та жена, Мадам Аристид, не воли ни њену велику љубав... |
| овлада један неисказан скептицизам.{S} Та је говорила течно, и лепо, мада ниједна идеја није н |
| ј, прошле године, доведе Мадам Макс.{S} Та Францускиња, и ако је лепа као лутка, није личила <p |
| ворење од крви и меса, што има душу.{S} Та душа сад силно пати, а ја сам пред оцем као увек: ми |
| Ариф.</p> <p>Сафет је прекиде:</p> <p>— Та кућа!{S} Богата истина, али пуна: родитељи, брат, се |
| Једнога дана, ја бејах нешто болесна, а та његова тетка: „Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} Зар |
| .</p> <p>Ариф-ханум промени разговор, а та промена бејаше неочекивана.</p> <p>— Да би сакриле с |
| плача с оваког бола какав је мој“.{S} А та душа, гледајући кроз кафез мене, мисли: „Ето, срећна |
| први пут узе мислити, од кога јој дана та девојка не долази; први пут се запита: „да се није н |
| нцуски језик, а како му је ружна, грдна та реч!{S} Турски лепо, слатко: <hi>кузим</hi>, <hi>куз |
| и славуј опет пева.{S} О, како је тужна та славујева песма у прозорје!{S} И загука њен голуб: о |
| озбиљног лека, они: детињарије...{S} Па та Ариф-ханум, па те нове!{S} Читале шта се по Европи р |
| е, а ја хтедох да изгубим свест.{S} Кад та челенка не би била овде, мени би било лакше; овако, |
| жем.{S} Она оде, а у мојим ушима остаде та музика, њено: „O, là, là!“...{S} Зове се Мадам Ажил. |
| двоја затворена кола и из једних изиђе та стара цариградска пашиница са своје две црне робиње, |
| је закопчати, завити...{S} Кад ти дође та нова, прими је лепше но мене.</p> <p>Ханум-нени љуби |
| метну у недра, па саши јастук...{S} Узе та мила писма, отвори... „Je t'aime“...{S} Притисну усн |
| уће, или, кафане (она није знала шта је та зграда), свратила је и отишла на „седницу“.{S} Ушавш |
| уку и рече:</p> <p>— Аман, нене, где је та ханума што ми је донела од тејзе писмо?</p> <p>— Оти |
| у плач, изненади се, мада зна да јој је та тетка одавно болесна, па се спреми, и седе у затворе |
| тво, она је свакоме дала знак да јој је та жена интимна пријатељица и казивала је где је рођена |
| ете свекрви и рече:</p> <p>— Шта јој је та страна жена, госпођо мајко?</p> <p>— Сестра по души, |
| нило да га те мртве очи гледају и да се та земљана уста мичу.{S} Једнога дана затече га тако за |
| који јој крије све лице...{S} А кад се та кола кренуше, из дворишта овога кућерка наврх Старог |
| соби сама, да мирише јастук на који се та страна жена наслањала, и који је мирисао на хелиотро |
| непознати крај за којим чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је таласи запљускују целу, |
| збуђено:</p> <p>— О, ханум нене, ви сте та нова, прва нова која нас изводи на пут к светлости.< |
| е из шетње и за собом довела младића; и та мајка није се на кћер наљутила, него је сву ижљубила |
| њина разголићена бела, лепа недра.{S} И та што није жена него страст, одрасла је у кући Ибрахим |
| мом и готово сам постала англофил.{S} И та жена нађе пута и начина да пошаље мени и многима пра |
| бих могао додирнути то чело и то лице и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, у лице, у у |
| ла што је неповерљива.</p> <p>Прођоше и та два дана, сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем вр |
| обом загрљена с лицем на лицу.</p> <p>И та једна реч <hi>много</hi>, Мерсији је више од бог зна |
| тац је друкчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао, зар га не би оставила и |
| о и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та његова жена, одрасла у богатству, пошла за њ само шт |
| ски, она би одговорила: „Алла’“.{S} Али та „Францускиња“ час-по па се предаје вољи Божјој, јер |
| ри твоје срце, то је твоја баба.{S} Али та паметна жена у очима твога оца само је <hi>жена</hi> |
| о удаји!{S} Сви се згрануше: откуд јој та смелост!{S} Мајка јој не би вређала њен бол тако брз |
| Робиња оде, а Ариф осети од кога су јој та писма, па не мога одмах да их отвори, но их спусти н |
| ду...“ Ето, драга госпођице, ја сам као та канарина.{S} Могла бих у слободу, али како?{S} С они |
| мислити, она би се питала: „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ И наједанпут, као да се расвеш |
| i>људи</hi>; а оно, и овде пију... само та разлика: тамо чочеци, овде студенти.{S} А ко зна да |
| о...{S} И <pb n="172" /> врло волим што та жена за свашта поцрвени.{S} То јој тако лепо стоји.{ |
| рити</hi> него <hi>уништити</hi>, пошто та кућа више не постоји, као Содом и Гомор, градови кој |
| из даљине зачу зврјање кола...</p> <p>У та кола, затворена, уђоше један обријан Енглез у кратки |
| вај необични тип, Мондије-хануму.{S} Њу та жена увек може и да наљути и да ражљути, може чак да |
| нке, која је непрестано гледаше.</p> <p>Та цариградска пашиница ока не скидаше с ње; гледа је к |
| свој везен јаглук, и метну га снаси на табане.</p> <p>— Да зовемо доктора? рече Осман уплашено |
| о снажио, младићско, па као да ће му по табанима дегенеке — издржаће: душе му се нису сетили.{S |
| </p> <p>Робиња јој донесе два ружичаста табачића, који су много мирисали на љубичицу.{S} Она пи |
| а се овако говори!{S} И учини јој се да таван, под, зидови знају енглески; а стидела се да им к |
| ис рибе и мастике...{S} Дим се дигао до тавана, мирише јело и пиће и миришу чочеци, која на зум |
| азвесели.{S} Али, нехотице скрену очи у таваницу, и она јој се учини ниска као да хоће да јој п |
| ама, терасама и баба-фингама (собама на тавану), и црни дилавер у рединготу, крутој огрлици и ф |
| те на баба-фингу, <pb n="61" /> собу на тавану, да одатле гледа ту страхоту и лепоту — запаљено |
| а прошапта: „Не ту!“ и похита у собу на тавану, на баба-фингу.{S} Одатле се види све море и цел |
| љу, усрећила си ми јединицу —хвала ти!“ Тад иде у комшилук, па се хвали као ниједна мајка: „Зет |
| ући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад брзо, јављајући јој да је од њега слободна (бош), з |
| е!“...<ref target="#SRP19120_N72" /> Ја тад видех :{S} Азијатче у европским хаљинама.</p> <p>Иб |
| лдрму: так! так! так!... шест пута, она тад као луда полете.{S} Трчи низ степенице, боса, у бел |
| већу, окаде гроб и опет се прекрсте, па тад клекну крај крста и викну да кукају, тако Нурије: п |
| а, уплаши се и рече:</p> <p>— Мисли, па тад обећавај, сине, да се не огрешиш.</p> <p>И њој би б |
| ећ прво да узму абдест и да клањају, па тад, с бројаницама, да седну у једном ћошету.{S} Сестро |
| у њу, младу и лепу, с пуно страсти; па тад стаде насред софе и поче играти ногама, рукама, <pb |
| м човеком, тврдо верујући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење куће што се зове <hi>х |
| жи и елеганције цариградске поздраве, и тад се окрећу, обе, и с пуно поштовања полазе пред њима |
| или је протерају из „поштене“ махале; и тад „неухваћене“ вичу на „ухваћене“, како су се могле з |
| да нам жена остане <hi>бош</hi>.</p> <p>Тад се окрете Џемалу и рече.</p> <p>— Сине, дај реч пре |
| деца .{S} Улице су пусте до вечерње, а тада оживе као и куће и дворишта.{S} Напољу вика продав |
| абдеста и клањање по пет пута на дан, а тада <pb n="152" /> клањају и млади, па чак и деца .{S} |
| познаника: све истина онако.{S} И он га тада дао својој мајци, она мени.{S} На пошту сам однео |
| се нешто пре ње тргло, пробудило, и она тада чује у левом уху некаку страшну свирку. „То није к |
| пљуну — замрља се реч <hi>Бог</hi>; па тада једним скоком дође до кафеза што је крију од њене |
| Бога, и Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја сам тужна, тешко ми је, не што сам те изневерил |
| реокрет збио, ја сам се препородила; од тада, ја се не љутим на наше „старе“ што су оваке; ја и |
| амоту издржала.{S} Ја знам да се она од тада буни против наших људи још више; и да припрема за |
| Францускиња.{S} Кад им је дошла, њој је тада било тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а у кућу |
| није остало за другога.</p> <p>Емир је тада пољуби и каже:</p> <p>— Пољубила сам те устима где |
| пића!...{S} Пио мастике...{S} Месец је тада био од петнаест дана...{S} Ни моја молба, ни моје |
| у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада чинио као мој заштитник, као мој бранилац, човек и |
| полети, да га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули родитељи: „Завиј се, несрећна кћери |
| то што вас није у нашој соби.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које би се дете молило Богу, пре но ш |
| а срете, загледа му се у очи, и срце му тада силно куцаше, крв удараше у слепоочнице... „Осман- |
| ко ужутела. „Па ко уз Рамазан не ужути, тај није муслиманин: није постио.{S} И после, мени се ч |
| ф-ханум, кћери, ко се пије разочаравао, тај није ни волео.{S} Тешко оном ко нема шта да оплаче! |
| е, то је за мене нешто далеко као небо, тај свет који сам из књига познала и о коме ми је толик |
| му трља леђа и циганима.{S} Напослетку, тај паша и не признаје свога родитеља за родитеља, а до |
| hi> то јест дервишку свирку у текијама: тај глас подиже човека, узноси га на небо и преводи пре |
| ју црне очи, да носе фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљубила што ти се јавио, има плаве |
| у моју собу један жут багремов лист.{S} Тај лист ме подсети на мене.</p> <p>Он прочита писмо и |
| огла изгубити оно што ниси ни имала?{S} Тај лепи још ти није драги.{S} А ко зна, можда је и жењ |
| голица мирис с његове косе и хаљина, а тај мирис њој није познат, јер није ни мошус, ни љубичи |
| лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај конак нам је најлепши, сута ми причала.“ И он ју је |
| то била љубав која ме је привезивала за тај рад.{S} Ја сам жива и нестрпљива, па имам обичај да |
| ти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути то чело и |
| а једне наше познанице (њена је својина тај каик) пређемо на европску страну, на страну румелис |
| у тачку на зиду, где без сумње она виде тај туђи свет, свет ван Солуна, далеки Париз, где се ро |
| , почела би грчки, јер је мислила да је тај језик за игру, не знајући да са својим малим свакид |
| који су ми живот дали и за оном која је тај живот неговала.{S} И плачем.{S} Међу нама се нађе д |
| ју се: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај њихов смех!</p> <p>Последњих десетину дана, Џемал-б |
| као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Тога ниси помињала! упита Емир врло радосно.</ |
| шали, говори енглески.{S} Као да јој је тај језик за шалу.{S} Стисне вилице као Енглескиња Мис |
| она весела невеста...{S} Зар да јој је тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} За |
| ежју...{S} Ниједна није рекла „писао је тај и тај“, а све су се смејале; Фатма је љубила тетку |
| нице... „Осман-беј!{S} Може бити ово је тај Осман-беј!“ И неописана љутина га обузимаше: да га |
| вога племића и богаташа.{S} Само што је тај племић чудне нарави: ако га се не додвори, опет рас |
| ну.“ После гласно рече:</p> <p>— Зар је тај узима као хаљине?{S} Јер, и за коња би му требало в |
| о под своје, немајући деце; а сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио родитељима.{S} Мла |
| јој џак не тражи.{S} И одмах купи од ње тај џак брашна, мислећи : „Завет сам испунио; поклон ни |
| сец. „Ђули!{S} Ђули!“ шапће; али јој се тај шапат чудан учини, уплаши се од свога гласа и потрч |
| зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, који она, за срећу, не познаје.{S} Моја мајка |
| ф-тејзе сети да моли мајку да јој опише тај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих умела.. |
| Ариф с неисказаним болом, и оне осетише тај бол у њој, па је више ништа не питаху.</p> <p>Кад с |
| .{S} Ниједна није рекла „писао је тај и тај“, а све су се смејале; Фатма је љубила тетку више н |
| кад јој Ђулренги јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у конаку |
| > док се не заљубши у човека.“ — Кад би тај човек био Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} Ал |
| белензуку...{S} Ах, како ти лепо стоји тај француски <foreign xml:lang="fr">saut de lit</forei |
| , као неки свет који је ишчезао.{S} Али тај свет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемалом.< |
| тој руци,</l> <l>Да бих могао додирнути тај образ!</l> </note> <note xml:id="SRP19120_N87">Вече |
| е надам да ћу видети тебе?!“...{S} И он тај слатки разговор завршава, затварајући јој уста усти |
| пама: кад јој Ђулренги јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у |
| бу, па се закикота.{S} И кажу да је леп тај француски језик, а како му је ружна, грдна та реч!{ |
| смела, не бих умела.</p> <p>Како је леп тај младић због кога сам дрмала решетке!{S} Као бог.{S} |
| и врло се обрадовах; <pb n="66" /> јер тај мирис јавио ми је да сам добила писмо од тебе и под |
| е учини као да је јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би |
| рве покуља као из димњака; загледа се у тај густи колутави дим, па „отвори“ разговор:</p> <p>— |
| д Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући у тај дивни калпак, своје обележје, њој толико мило, мисл |
| ити с њим...{S} Обоје грозничаво чекају тај тренутак...{S} У предсобљу говор, питање : „Има ли |
| и врата се отворила, и к нама ушао <hi>тај</hi>, и поклонио нам се, и представио нам се: „Ја с |
| ми била Нурије-ханум сут-ана...</p> <p>Тај лепи младић сестрић је моје сут-ане, Нурије-хануме. |
| А нек пије... само да буде њен.</p> <p>Тај дан ништа нису питале Фатму; оставиле су је да се о |
| а или неваљала.{S} Луда, па лаже свет: „Тај што долази, род нам је“.{S} У нас ретко...{S} Не да |
| јер није марио за дуг разговор.</p> <p>„Тај човек проглашен је за најбољег мужа,“ помисли Фахри |
| мат нових, и да је ућуткује нада, једна тајна коју све крију на дну душе.</p> <p>Да хоће да се |
| аспитавате вашу чељад.{S} То је за мене тајна.{S} Ваше слушкиње и робиње и фамилијарне су, и из |
| на се понова заборави, чак приставши на тајне састанке, код Ајше-кадунине сестре, једне старе с |
| .{S} По читаве часове водиле су некакве тајне врло озбиљне разговоре.{S} Изгледало је као да сп |
| оји, она му не казује само обичне своје тајне разговоре, него и најскривеније своје осећаје, и |
| живе душе која може завирити у харемске тајне, та би душа видела да је оне не походе често само |
| јну.{S} А досад, она није имала ниједне тајне коју није казала своме мужу, своме другу и пријат |
| е су...{S} Наједанпут, Ариф се сети оне тајне.{S} Сва јој крв јурну у лице.{S} Дође јој да викн |
| , него и најскривеније своје осећаје, и тајне.</p> <p>— Све ће бити добро, ханум.{S} Што си се |
| а вас волим, па се зато с вама о својој тајни разговарам.{S} А ви, мислите ли на мене често, ил |
| је, а она се застиде што је „ухваћена у тајни“. „Ти си се понова заљубила, и то опет у жену!{S} |
| лих на тебе.{S} Али, не, немој ми ништа тајно писати, јер још смо у <hi>старој</hi> Турској, гд |
| ко време сродиле, саме постале то нешто тајно и озбиљно.{S} И Мерсије је посвећена у ову тајну. |
| к ни с мужем није хтела говорити о оној тајној бризи која је мучи; он је то опажао и није јој х |
| стира.{S} А да на те састанке може ићи, тајну је морала поверити оној својој пријатељици што се |
| нисам је умела крити ниједан дан.{S} А тајну овога младог лепог човека и ове младе лепе жене у |
| да ме ниси изазвала.{S} Ја то чувам као тајну већ толико време.{S} Сад се истрчах, опрости! гов |
| збиљно.{S} И Мерсије је посвећена у ову тајну.{S} Понекад се засмеју и вичу, питају се: „Јесмо |
| ку, брзо, без устезања, исприча јој сву тајну њене унуке.{S} Она, плачући од радости, замоли је |
| и покаја се што је Мерсији казала своју тајну.{S} Што да тера шалу с оним кога она воли!</p> <p |
| о је пожеле, узе узглављу шаптати своју тајну, и учини јој се да је она чује, да је ту, осећа њ |
| Фатму?...{S} Кад сам имала какву своју тајну, нисам је умела крити ниједан дан.{S} А тајну ово |
| види се, слободи.{S} Она и сад има неку тајну.{S} А досад, она није имала ниједне тајне коју ни |
| ></p> <p>— Тејзе, ти си заборавила њену тајну!{S} Седела је с оним што говори <hi>к-к</hi>, так |
| радости, замоли је да сакрије ту „свету тајну“ од њена сина.</p> <p>— Јер мој син је...</p> <p> |
| стражареве палице у калдрму: так! так! так!... шест пута, она тад као луда полете.{S} Трчи низ |
| упање стражареве палице у калдрму: так! так! так!... шест пута, она тад као луда полете.{S} Трч |
| ећи лупање стражареве палице у калдрму: так! так! так!... шест пута, она тад као луда полете.{S |
| <p>Џемала нема.</p> <p>„Так!{S} Так!{S} Так!“ чу се у калдрму под Нурије-хануминим прозором. „Ј |
| ца.</p> <p>Џемала нема.</p> <p>„Так!{S} Так!{S} Так!“ чу се у калдрму под Нурије-хануминим проз |
| ева палица.</p> <p>Џемала нема.</p> <p>„Так!{S} Так!{S} Так!“ чу се у калдрму под Нурије-хануми |
| поморанџу па да се посечеш!{S} Па сад, така лепа рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ О |
| ојке!{S} Свет ће говорити мајка им била така и така.“ И онда је обузимало друго осећање, неиска |
| } Свет ће говорити мајка им била така и така.“ И онда је обузимало друго осећање, неисказан гне |
| ти највише оне), тако фине црте лица, и такав израз очију; пун некаквог бола.{S} А и он је леп |
| сом и да му кува од зове теј.{S} Ја сам такав случај видела у Скопљу, рече Фахрије, и све се за |
| е тресла, она би помислила да је умрла, таква је у лицу.</p> <p>— Не бој се, кћери, живци... со |
| пут уз пост, али и сама не зна зашто је таква, да ли због дувана или због сина.{S} Око вечерње, |
| била је изнурена.{S} Оне помислише даје таква због тетке, те је нежно тешаху, и послаше је да л |
| устила, јер је паметна...{S} Али што си таква, Емир?{S} Погледај ме у очи.</p> <p>Она сакри лиц |
| скута храни, па као тога голуба крила, такве су њене руке.{S} Мерсије иде мало потешко, а Емир |
| ног пријатеља?</p> <p>— Нисам, мајчице; такве се ствари не казују ни брату ни пријатељу.</p> <p |
| </p> <p>— Глупост!{S} Која вера још има такве глупе обичаје?{S} Јесу ли то верски обреди?{S} За |
| ла... отерана.{S} Мој несрећни син због такве жене да се рани.{S} Кад је чуо да се преудала, тр |
| измириса лице, наведе јој многе примере такве несреће, кривећи више него икад њино друштво, узд |
| а да зову мужа на име као ђаурке.{S} Из такве куће, а мужа:{S} Осман!{S} Осман!{S} Као ђаурка!“ |
| ако не црвене кад се пред њима изусте и такве речи каквих у нашим језику зацело и нема, ја их б |
| као и међу људима.{S} Људи су изгледали такви као да ће им изгорети небо, те неће имати према к |
| е Нурију као жена. „Да Бог да се затрли такви пријатељи!“ Жена више не пристаје уза њ, да га не |
| и говорити француски као Мадам.{S} Ја с таквим мужем не бих волела да живим овде, те бих молила |
| која ће организовати чим буду смеле.{S} Таквих скупова било је па више страна Новога Солуна.{S} |
| код непознатих оговарају мужа.{S} Има и таквих које оговарају и своје деце оца.{S} Мени моје пр |
| аиста биле за пример многима, било је и таквих с којима се једно време није хтео нико дружити. |
| и их грдили.{S} Па, замисли, и ја морам такво пече; и првог дана свуд уза ме иђаше слушкиња, хр |
| е бих скочила у море него што бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће ми отићи д |
| идбу за непуне две године!...</p> <p>За таквога се удаде, по други пут, Емир-Фатма.</p> <p>Кад |
| н!{S} Зар да се не обучеш!{S} Зар да те такву затече, у геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах; а |
| ш, биће доказ да много на мене мислиш," тако сте ми рекли.{S} И ја сам се вежбала.</p> <p> <hi> |
| ну (и ако су му пацијенти највише оне), тако фине црте лица, и такав израз очију; пун некаквог |
| дела је с оним што говори <hi>к-к</hi>, тако тврдо.</p> <p>— Једанпут само, и више га није ни в |
| </note> <note xml:id="SRP19120_N37">Да, тако је.</note> <note xml:id="SRP19120_N38">То је глупо |
| рзо и радознало.</p> <p>— Једне као ја, тако осећају; друге вичу: срамота!{S} И час-по, кад опа |
| нцетом на капији поред халке и звекира, тако у њену велику собу, у салон с „мешовитим“ намештај |
| да је први пут видела узимање абдеста, тако је занима; и дође јој да стрчи, да се крај оца и с |
| понекад учинило да ће их обићи несрећа, тако им се и сад чини.{S} Неће Бог!{S} Зар да раздвоји |
| готово увек замишљене жене.</p> <p>— Е, тако, кад ти дође као да ми се повратише куће и конаци. |
| p>Новембар.</p> <p>Бајрам дође и прође, тако тихо у овом хучном граду: у духу сам, на светли пр |
| журећи се: тако много има да јој каже, тако много!... „Каква грехота!{S} Глупост!{S} Ово су из |
| епог села босфорског, да приме путнике, тако по вас драги дан, као просјаци од капије до капије |
| олико месеца у највећој љубави растале, тако се састаше: изгрлише се, измирисаше се, истапкаше |
| аше поздрављање са женама лице на лице, тако њихово руковање с људима руку у руку.{S} Оне ништа |
| онаткиње што се заљубљују у калуђерице, тако и ове, док су врло младе, у своје учитељице, ако и |
| оружја?</p> <p>— Џемале, сине, отвори, тако ти Божје љубави! <pb n="221" /></p> <p>— Нема Бога |
| и покрива лице рукама.</p> <p>— Отвори, тако ти материне љубави!</p> <p>— Нема матере.{S} Прово |
| о осветли предмете сакривене помрчином, тако у Џемаловој помућеној свести сину нешто кад виде ј |
| мали.</p> <p>— Он, кјучук-ханум!{S} Он, тако ми Пророка!{S} Тако ми земље где сам се родила!{S} |
| дежурству две.{S} Ја сам то дежурство, тако често, проклињала, а после сам се стала питати: „О |
| ици врати се и оде од куће: тако данас, тако сутра.{S} Ја с пријатељицама један дан идем у Фене |
| ад клекну крај крста и викну да кукају, тако Нурије: после овога разговора устаде, узе с рафа к |
| чини да их има пет стотина, пет хиљада: тако им је огроман рад.{S} Сад им је главно Устав; осло |
| и силу, већ опет поче, брзо, журећи се: тако много има да јој каже, тако много!... „Каква грехо |
| ао у обућарници врати се и оде од куће: тако данас, тако сутра.{S} Ја с пријатељицама један дан |
| нераствореног, у мало воде са шећером: тако се не квари стомак, рече Фатма.</p> <p>— То доцниј |
| ујезиново позивање учинило као запевка; тако пријатан глас и арија, а тако тужно.{S} Гугутке су |
| јучук-ханум!{S} Он, тако ми Пророка!{S} Тако ми земље где сам се родила!{S} Малопре сам те слаг |
| капија и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја га познадох... сутин сестри |
| онекад ми дође да поломим решетке...{S} Тако ми дође, али ми се још никад није подигла рука.{S} |
| , ни речи не проговарају, само пуше.{S} Тако је увек дању.{S} Оне ноћу полуде, опију се ноћном |
| измерила, да видим колико ока имам.{S} Тако моје тело: лице ми се заруменело; а душа...{S} Гов |
| а срећну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако је седела скоро до вечерње, до турске икиндије..</ |
| она је више волела дуван него живот.{S} Тако и он може бити више мастику него Фатму.{S} За неко |
| е живот анималан: једу, пију, спавају — тако је рекла Госпођица.{S} Па су уплакане отишле крај |
| оје, али...{S} Како си смела?!</p> <p>— Тако...{S} Као нас две, загрљени...{S} Ја сам опазила: |
| ека човек, понови Сафет-ханум.</p> <p>— Тако бива, децо, али не увек.{S} Некад се изметне од чо |
| т, то што ми каза? упита Ариф.</p> <p>— Тако ми овога детета! рече Сафет погледавши у кћер, па |
| (слуга), извади недра и рече:</p> <p>— Тако ти ових недара што те одојила и снагу ти дала, бац |
| о јест „нов дан, султан дана у години,“ тако мухамеданци зову младенце, и очекују их као какав |
| и у њ ушла и познала сву збиљу његову,“ тако мисли Фахрије-ханум, најстарија нова, и буни се гл |
| бира мајка, мужа ће ти изабрати отац,“ тако сте ми писали.{S} Па ипак, никад ми мајка није куп |
| и између две особе или две ствари</hi>“ тако сте ми предавали, а ја не знам с чиме да поредим њ |
| запевка; тако пријатан глас и арија, а тако тужно.{S} Гугутке су залепршале крилима око отворе |
| строго моралној кући, <pb n="235" /> а тако и удата, она никад није помислила да му се свети з |
| ао у нешто што је толико дивно а оне га тако ретко виде, гледају.{S} Али данас је било време ка |
| на уста мичу.{S} Једнога дана затече га тако занесеног један дервиш, и кад виде да обожава земљ |
| и?! викну он наједанпут, кад се сети да тако говори с њим његова кћи, она која га досад од стид |
| д што је леп... леп.{S} Сафет јагње, ја тако лепа човека нисам више видела, вели Ариф.</p> <p>— |
| а да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја тако не волим...{S} Ја бих волела да изоставиш и оно „г |
| ће га казнити.{S} Дан казне свих тирана тако је близу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му |
| ине-Семије- ханум...{S} О, зар нова, па тако?{S} Скини скут с главе!{S} Ружно...{S} Спусти руку |
| одици, ми имамо сарајских чиновника, па тако не раде.{S} И наједанпут, мене поче да мучи страшн |
| но, нечујно живела је на овом свету, па тако је с њега и отишла.{S} Како је није било страх од |
| </p> <p>— Ја не, Мерсије.{S} Ја сам сад тако срећна!</p> <p>Мерсије окрете главу да сакрије суз |
| неверство према мужу.{S} Све је то сад тако далеко, као неки свет који је ишчезао.{S} Али тај |
| иче: „Никад, госпођо мајко.“ — „Што сад тако, кад досад увек... ти прва?{S} Па баш да те и непр |
| а!{S} Три старца, стотину глупости; све тако просто, несложено.{S} Зацело су мислили: одрастао |
| говорим уопште.) Али, ипак, као за све тако и за брак, људи су удесили да они не пате: ако се |
| фраза "слатко срце моје", зато се овде тако преводи.)</note> <note xml:id="SRP19120_N65">Полуд |
| у куверт, па га намести на главу и пође тако по соби, — врача: да опет добије тако мило писмо о |
| стике.{S} И други пут <pb n="207" /> је тако било, и он је био задовољан што је преварио госте; |
| не му говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је тако волео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што |
| дати девојку док не рече „хоћу“, то је тако у нашем закону; а у њему се ништа није изменило ни |
| ништа слично тим разговорима.{S} То је тако, мала, па ипак је међу вама пуно девојака заиста ч |
| ја сам покрила косу у памети.{S} То је тако једна навика, да кад случајно који од наших момака |
| знајући шта она мисли, зачуди се што је тако наједанпут и пред свима зове да „изиђе“ пред човек |
| оке лепе очи.</p> <p>Она се сети што је тако гледа и рече:</p> <p>— Слатка тејзе, он је човек п |
| је гледале, и гледале: запамтиле су је тако како је никад неће заборавити...{S} Преко кровова, |
| буди из спа, толико лепог, а који траје тако кратко, и не снива се двапут.</p> <p>Данас је пета |
| е тако по соби, — врача: да опет добије тако мило писмо од миле Госпођице.{S} После га опет нек |
| ветићи црвени.{S} Она хаљину никад није тако купила, већ су јој из чаршије доношена лица: гледа |
| ће је он волети као ја.{S} Нико је није тако волео пити ће је волети.{S} И она не мари за моју |
| би Ариф била сама са својима које није тако дуго видела, Францускиња с кћерима оде; турске <pb |
| ве несреће; а она говори : „Не, то није тако.{S} Њој није било као мени.“ — „Кад имамо физички |
| арицом, а сад жали што и она своју није тако васпитало.{S} Па бар да је протеран због политике, |
| <ref target="#SRP19120_N14" /> узвикује тако надувено.{S} Уображен.{S} Његова тетка прича му да |
| а необично учинио; и друге наше девојке тако се удају.{S} А нене?{S} Шта ће она сама?{S} Чула с |
| да у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљубио |
| ођу, да се разговарате.{S} Али то време тако је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, беј.. |
| у видиш, госпођо мајко!“...{S} Јуче оне тако говоре, а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не |
| атки поздрав“.{S} Али она удеси причање тако лепо, те се млада жена надала.</p> <p>Пашиница реч |
| смехом који је личио па плач.{S} Она се тако смејала увек кад је врло узбуђена.</p> <p>— Па и ј |
| на софи, питале где је Фатма, Нурије се тако вешто правила да је весела, како не би умела нијед |
| вни врх минара; а ниже, далеко, море се тако плави као да је доле свучено небо.{S} Први снег.{S |
| /p> <p>И после, драга мала, заљубити се тако, то је по моме мњењу лудост.{S} Можда је добар, ал |
| p> <p>И то, „турско венчање", изврши се тако брзо и тако просто.</p> <p>Али пре но што су се ра |
| .{S} Ви сте ми предавали, да кад нам се тако чини, то је из нас самих.{S} И до сада ја то нисам |
| и јој руку с гривном.</p> <p>— Зашто се тако тешко закопчава?{S} Ко зна ко је покварио...{S} Ја |
| бити овако: ја то осећам.</p> <p>— Неће тако, душо; али ипак добро.{S} Сад се волите, и волећет |
| дала је попреко странкиње, како путнице тако националисане, <pb n="124" /> удате за Турке, Грке |
| мору.{S} Она оста сама с оцем понова, и тако се растужи како се растужују осетљиве жене, младе, |
| , на весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, и тако пође: зашкрипаше му лаковане плитке ципеле с висок |
| моје“.{S} Ваздан смо говориле турски, и тако ми је слатко говорити матерњим језиком у туђини.{S |
| ан, а и на дивном месту крај мора.{S} И тако Емир-Фатми за читави месец дана чинило се као да н |
| ад, кад пође на неку свадбу, ноћу.{S} И тако обучена, зави се и седе у кола с мужем...{S} Он је |
| узели од Џемала реч: „Ако се опије,“ и тако даље <pb n="199" /></p> <p>Али, он се сад опи брже |
| „турско венчање", изврши се тако брзо и тако просто.</p> <p>Али пре но што су се разишли, старо |
| узбуђења.{S} И то се сврши тако брзо и тако просто, као да је дао реч, ако се опије да изгуби |
| и не сећа: зар је он једну поздравио и тако је погледао?{S} Па се покрије преко главе, да не ч |
| један дим, разгаљује се.{S} Данас не би тако.{S} Кад оде у своју собу, она јој се учини пуста, |
| "#SRP19120_N36" /> узвикну Мерсије, али тако имитујући Енглескињу, да се Фатма насмеја и рече:< |
| ачи... каже се неваљалим женама.{S} Али тако ти свега најсветијег, немој да се гдегод изрекнеш, |
| е од среће, она рече:</p> <p>— Не мисли тако далеко, сине; а већ кад мислиш, ти се подигни и ре |
| га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо пишете...</p> <p>Није Грк, није Јерменин, а Ј |
| е у једној његовој књижевничкој реклами тако стајало, то јест да је, делом за које је била ова |
| S} Али она ту своју велику радост сакри тако вешто, како то само уме Туркиња, јер се бојаше Сол |
| e> <note xml:id="SRP19120_N8">Не говори тако лудо.</note> <note xml:id="SRP19120_N9">Да, то је |
| рече: „Ти си нешто лепо снила, зато си тако весела". — „Снила сам, нене, зелен калпак.“ — „Ако |
| н, зар се не стидиш?!“ „Зејне-ханум, ти тако говориш за инат... што сам те узео младу...{S} Хај |
| је!{S} Боже, Мерсије!...{S} С ким би ти тако, слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним што говори <h |
| p>— Ала га волиш !{S} Како те то ухвати тако брзо?! говораше Мерсије и запали свећу, зари нокат |
| т за дуваном јаче него икад, и немајући тако јаке воље да је савлада, она седе према сестри кра |
| ве бледоће и узбуђења.{S} И то се сврши тако брзо и тако просто, као да је дао реч, ако се опиј |
| Отрезниће се, доћи ће јој, говориће јој тако слатко...{S} Робиња је покри шапћући:</p> <p>— Не |
| о та жена за свашта поцрвени.{S} То јој тако лепо стоји.{S} Наше жене никад не црвене.{S} Ја са |
| ост!{S} Мајка јој не би вређала њен бол тако брзо — после три месеца.{S} Она се на тетку не наљ |
| ила мала, питала: „Мис Блак, кад су вам тако стиснуте вилице, како метнете пуну кашику у уста?“ |
| {S} На мене је, тешко мени!{S} И ја сам тако радила кад год сам изгубила нешто што волим.</p> < |
| и се играмо лончића и ораха, како децом тако девојкама.{S} А ноћу, на кули, на месечини веселим |
| рви пут дошле у ову башту, он је стајао тако усправан, прав и висок као џин, као стражар ове ку |
| ом, крадом плакала.{S} Катанац је метао тако полако, да не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „ |
| {S} Врло му се допала; није скоро видео тако лепу турску жену (и ако су му пацијенти највише он |
| :</p> <p>— То је све лепо, сине; али ко тако сад у нас удаје девојку?{S} Ни амалин, чијој кћери |
| не види, а плаче. „Хи, хи хи!“ — некако тако заплака.{S} Нурије је угура код Фатме.{S} Фатма не |
| ки, а духовно је има, и због тога је то тако страшно, кад све зна, а мисли да је нема: срце јој |
| душно.</p> <p>— Ти их не познајеш, зато тако говориш.</p> <p>— Дајте мени, рече Ђулренги, па на |
| Боже!{S} Да ли ме очи варају?{S} Па што тако изненада?{S} Што не јависте? узвикиваше, па се с х |
| То је некакав Ибрахим-ага, берберин што тако дивно удара у тамбуру и весели бејове, води их на |
| hi>...{S} Мојој госпођи мајци криво што тако одмах, а ја волим, јер знам: ако није одмах, после |
| те нашла, сине! па брзо додаде: — А зар тако, сине?!{S} Ти не мариш за нас.{S} Сви смо те изгле |
| м била млада, сви су се чудили: откуд у тако нестрпљиве жене толико стрпљења, да поваздан не ди |
| ним очима, старија девојка а по изгледу тако млада, због своје отворености Арифи увек врло симп |
| сетити живог, гледале су му слику, коју тако добро обе познају: виделе су је небројено пута.{S} |
| ш се.{S} Иначе, како би легла у постељу тако немирна.{S} Иди.{S} Ја ћу чекати...</p> <p>Она се |
| беја.{S} Зашто наши људи, како у Солуну тако овде, воле да седе на месечини сами и да подвриску |
| сакри лице...</p> <p>— Па зар цео месец тако?</p> <p>— Довече ћу доћи теби.</p> <p>Вече, ифтар. |
| S} А муслиманин си, па ћути и трпи. <hi>Тако је писано</hi>.</p> <p>— Рђаво писано, муфти-ефенд |
| ете обманама.{S} И мени су се некад <hi>тако</hi> допадали; па где су сад они?{S} Ја их се више |
| евљим правом?{S} Зашто да му отидне <hi>тако</hi>?{S} После овога што је учинила, он је не би д |
| једна Францускиња се насмеја и изусти: „Тако упоређење умела је наћи само једна Ориенталка“.{S} |
| . „<hi>Сефа булдумиз!</hi>“ одговорише, такође радосно, гошће.{S} Гошће се развише.{S} Као укућ |
| лијама, тога дана, крај мора, с музиком таласа о животу и вечности, гасио се један живот — умир |
| и ако се та лађа не љуља ни онда кад је таласи запљускују целу, ките јој пенама затворене прозо |
| о као облак изишао из мора, и кад су на таласима гледале „котрљање звезда“...{S} Двапут су ишле |
| ело котрљање звезда и месеца на његовим таласима и осећао јак, слан и топал мирис његових вода. |
| данпут, у дворишту пред харемом тушта и тама!{S} Све су развијене: развијају их робиње, невести |
| прштања разбијеног прозорског стакла, и тамбуре трезнога берберина и чампара пијаних чочека...{ |
| им-ага, берберин што тако дивно удара у тамбуру и весели бејове, води их на чочечке игре, на ве |
| љу, пропагатори светлости (јер ми смо у тами), новога здравог живота (јер сад нам је живот трул |
| да треба да променим ваздух, и да сам, тамо куд отидем, вечито у друштву, и напоменуше му да ј |
| свој башти би разнео Џемала: тамо ногу, тамо руку, тамо главу...{S} А где ли би било срце, оно |
| мима.{S} Отац јој је рођен у Цариграду, тамо је одрастао, школовао се, оженио се, и дошао у Сол |
| би разнео Џемала: тамо ногу, тамо руку, тамо главу...{S} А где ли би било срце, оно широко, вел |
| а оно, и овде пију... само та разлика: тамо чочеци, овде студенти.{S} А ко зна да ли су ове же |
| пукао, по свој башти би разнео Џемала: тамо ногу, тамо руку, тамо главу...{S} А где ли би било |
| где ми је отаџбина, ја бих одговорила: тамо где је он.</p> <p>10 рамазана.</p> <p>И данас ми ј |
| јчице, не волим, ја сам сто пута казао: тамо су шалоне, балкони, јелдрма, башјорти, алафранга.. |
| њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имају кућу, европски намештену; улицом иду испод р |
| Саније-хануме, а она звата, окупи...{S} Тамо се нисам развила те хтедох пући од врућине!{S} Али |
| цуским романима, она на то не наиђе.{S} Тамо све стварно, стварно..{S} И још јаче поцрвене, па |
| i>, а оно после само по себи долази.{S} Тамо још по старински: комшије хватају (у неваљалству) |
| си врло млада.{S} Хајдемо на Родос.{S} Тамо да седимо по године, годину.{S} Ране ти неће проћи |
| љубазница, кад да се састају, и где?{S} Тамо, испод Чауш-Манастира, поред каквог напуштеног гро |
| ор, па сам се смејала; чинило ми се, да тамо, у соби седе сакупљене турске жене и једна пева, п |
| ерсију ово силно узбуди, и иде кући, да тамо мисли на пољубац младе женице... <pb n="146" /></p |
| о је један огроман бал.{S} Како могу ја тамо, кад немам тоалету...{S} А волела бих да видим...< |
| зију на Нурију.{S} Ариф је зацело хтела тамо, али да не би сестри учинила на жао, кријаше.{S} И |
| све пођоше Фатми...{S} Она је опет била тамо у куту „на углед“; око ње су се скупиле друге стра |
| га позива свакога петка, и она би ишла тамо, и седела би с њим, и разговарала се, и гледала би |
| просту стару кадуну, па од ње ишла сама тамо где ју је с нестрпљењем чекао њен страсни девер.{S |
| че Ариф.</p> <p>— Како у Цариграду, кад тамо не сме да иде? рече пашиница.</p> <p>— Ах, да, реч |
| у.{S} О како би били срећни да су негде тамо где се ради и живи: дању да раде, ноћу да се шетај |
| ја у ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуженик...</p> <p>Па ипак моје срце није било |
| и другарици!{S} Ах, како ћу, кад ми је тамо...{S} Познала би.</p> <p>28 рамазана.</p> <p>Један |
| ице на довратак, учини јој се да јој је тамо све што има на свету, па се трже и оде у Нуријину |
| оше у комшилук.{S} Мајке су им већ биле тамо; жена пуно, из целог великог комшилука; па свирање |
| ер, ипак ти си још врло млада, и ако те тамо рачунају у зреле девојке.{S} Ја ти овако пишем с т |
| олим мајку да га обиђе; све мислим биће тамо сута, па ће проговорити.{S} Јуче, кроз кафез видех |
| ис олеандри: под оним наром седе две, и тамо две, једнако обучене, по једна има исечену косу ка |
| осећам и Солуњанка и Цариграђанка.{S} И тамо сам се и овде пробудила.{S} До после тридесете сам |
| е је Мерсије одведе у другу собу, али и тамо су ћутале:{S} Фатма није умела говорити, Мерсије н |
| их: комшија кад би нешто умро, одмах би тамо отишле и мајка и сута: проговориле би код мртваца. |
| е куд су хтеле, оно: гробови, растурени тамо амо, плитки турски гробови; спуштају их у њих, уви |
| мајка у љубави са Нурије-ханумом, те ти тамо идеш, много је поздрави. <hi>А. Ж.</hi></p> <p>Еми |
| жда јој није прилика.</p> <p>— Немој ти тамо нешто Хасан-беју, да он не викне.</p> <p>Ариф план |
| , потпуно изгубила свест.{S} Колико сам тамо лежала, не знам; тек, кад се расвестих, ја не уста |
| Дервиш-бејових на ифтар, па можда ћемо тамо остати за суфур.</p> <p>У томе робиња:</p> <p>— Па |
| , ми на софи: све смо виделе као да смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чуда не долази к себи.</p> < |
| е ноћи сви, осим Џемала, одоше на ифтар тамо; шесте ноћи код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мада |
| p>— И срећа и несрећа: ко би моју мајку тамо одвео? говори Фатма и уздише.</p> <p>Све три седош |
| S} Ми се спремамо за чифлук.{S} Како ћу тамо без тебе!{S} Јуче нам је правила посету једна Цари |
| дујући за њом, за њеном земљом лудује. „Тамо је просвећеност, <pb n="114" /> слобода, због чега |
| вирачицама и певачицама и оном туштом и тамом, пролазе мимо црнкиње и црнчиће с цвећем, воћем и |
| S} Обојица су ћутали, а кола су лупала, тандркала по крупној, неравној калдрми и јурила према ч |
| али кола иду даље, по неравној калдрми тандрчу.{S} Најпосле, једна кола стадоше пред њином кап |
| срећне: благо њима!</p> <p>На месечини, танка минара чине ми се као авети: у свитање, пријатан |
| их плавих очију и широка чела, висока и танка, она се Фатми, у сумраку, учини као Џемал.{S} Он! |
| а; потражише њену, а она је се сети: од танке паучине, на постељи је, ујутру, нашла ситну парча |
| бркова подстрижених, те му се лепо виде танке усне; под ивицом белога ћулава види му се обријан |
| описала. „Обе су високе као селвије, и танке да би их могле обухватити и оне женске руке што с |
| х устаје, као млада, пребаци преко косе танки башјорти, с којим је малочас изишла пред Мухамеда |
| рече гледајући се у огледалу, и повуче танки башјорти да сакрије то што мрзи.{S} Мерсије се на |
| ом отворене одаје с постељама под белим танким комарницима.{S} За њу је постеља намештена насре |
| према њима се сијају коњи сасвим врани, танких ногу и мале главе, дугачких репова, што осећају |
| ци су им били високи као шатори, а кроз танко платно лепо се виделе чисте постеље са шареним по |
| ушеним кикотом, и она скочи и полете, у танкој, провидној хаљини црвеној као крв, или као страс |
| нису ни завадили!</p> <p>У свитање, по танком сухом снегу зачу се ход, и мало па тупо одјекну |
| ин, у арнаутском оделу, затезаше вођице танконогим ватреним вранцима с посребреном оправом, с б |
| /> калдрми, а кочијаш је затезао вођице танконогим вранцима да високо дигну главу и каткад их ј |
| ругом; слика Солуна се видела кроз врло танку маглу, а Олимп је личио па један велики мрко-сив |
| љак, у грло, у руку, у ногу, нарочито у танку половину — Емир-Фатму.“ Оне су то описивање чуле |
| и!“ Ја, драга госпођице, знам ону праву танку нашу веру: њој ме је учила моја добра нене.</p> < |
| То рекавши одскакута у кухину, и узевши тањир мухалебије, оде у собу за рад.{S} Он сеђаше за ст |
| мивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљ |
| по расплетеној коси, мирисање, стезање, тапкање и благосиљање.{S} Најпосле, сврши се: сви устад |
| равио, и да му је одговорила.{S} Робиња тапшући од радости узвикиваше „ашколсун!“, а Мерсије се |
| Dieu!</foreign> поче узвикивати Нурије тапшући, и наједанпут нервозно зацика, да чује Џемал-бе |
| белој антеријици, скакуташе око њега, и тапшући викаше : „Татли беј-аџо“,<ref target="#SRP19120 |
| ..{S} Благо мени! узвикну опа, и весело тапшући засмеја се, а њен смех зазвони као сребрни суд |
| скакуташе око њега, и тапшући викаше : „Татли беј-аџо“,<ref target="#SRP19120_N109" /> и мољаше |
| и сребрни судови са сиром, кајсијама, с татлијама и са слатким од смокава; па су и старе и млад |
| е од сецканог меса, па баклаве па разне татлије, па мухалебије од туцана пиринча, па свакојаки |
| то није ништа. <hi>Коко</hi>, то је <hi>таук</hi> (кокош), ја сам чула од жена на чифлуку.</p> |
| шка, због болести.“ И користи се једном тачком у верској им одредби.{S} Узе џак брашна и у браш |
| Емир-Фатмине очи приковаше се за једну тачку на зиду, где без сумње она виде тај туђи свет, св |
| време, док сам год била с овом радном, тачном и уредном, трезвеном Енглескињом слагала с Ђулис |
| ер-беју, два у Стамболу, један на Нишан-Ташу, један на Бебеку, па на Принкипу; он их све зна: о |
| пријатно...{S} Волела бих да знам тога твога Жутог.</p> <p>— Јуче је био у црном капуту, али о |
| ја баба.{S} Али та паметна жена у очима твога оца само је <hi>жена</hi>, а ти знаш шта то значи |
| р, чим твоја снаха, опрости, забремене, твој син одмах стаде мислити како ће име детету. „Ако ј |
| а не буним: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је „добар дан у години?</p> <p>— Сестро, што с |
| о свет, а оно — ти си га испунила...{S} Твој отац не би мене за зета, пошто сам сиромах.{S} Али |
| вој отац! викну њена мајка прекорно.{S} Твој отац је љут, али није луд...{S} У гору и камен!</p |
| наљутила осим...</p> <p>— Шта кажеш?{S} Твој отац! викну њена мајка прекорно.{S} Твој отац је љ |
| срећу, рече робиња.</p> <p>— Ко с леве твој је, Мерсије, рече Фатма. — Појави се Исмаил-бејов |
| њега.{S} Ти си ми милосник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се препаде, помислив да је полудел |
| исаљке увијаних.</p> <p>— Први нијет је твој, Емир <foreign xml:lang="en">darling</foreign><ref |
| кад год очи склопим — она.{S} Ово није твој „стари Џеми“, како си ме звао, него Џемал-беј, стр |
| оне се подмигнуше.</p> <p>— Ко с десне твој је, Фатма, рече Мерсије.</p> <p>Појави се луди Сол |
| ук-ханумину срећу.“</p> <p>— Ко с десне твој је, Емир.</p> <p>Појави се један младић.{S} То јес |
| , можда је из просте куће.{S} Зар би те твој отац дао човеку који није од породице, из добре ку |
| <p>Пишем ти француски, да не би разумео твој отац, ако би му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти |
| радила да нам ти постанеш лепа.{S} Али, твоја капија мени је затворена.{S} Кад дође ред да ми с |
| <p>— Ако се опијеш да Емир-Фатма-ханум, твоја жена од тебе остане <hi>бош</hi>.</p> <p>— Јесте, |
| но те чека</p> <p>од свег срца твоја... твоја сестричина</p> <p> <hi>Емир-Фатма</hi>.</p> <p>P. |
| {S} Слатка, слатка моја тејзе!</p> <p>— Твоја фантазија.{S} Или си негде читала, па...{S} Је ли |
| киња, тејзе?</p> <p>— Лудих или...{S} А твоја мајка, и да је удовица, опет не би допустила, јер |
| /p> <p>P.{S}S.{S} Збиља, ако је госпођа твоја мајка у љубави са Нурије-ханумом, те ти тамо идеш |
| у голуба, он мисли у човека...{S} Мајка твоја, чим ти је обукла чаршаф, одмах ти је почела гово |
| срамота, Нурије.{S} Али она прва, једна твоја лаж изазива ове друге.</p> <p>Нурије извињава себ |
| ом, страсно те чека</p> <p>од свег срца твоја... твоја сестричина</p> <p> <hi>Емир-Фатма</hi>.< |
| паметна, што говориш лудо?{S} Где ли је твоја Мадмоазел ?</p> <p>— О, Мадмоазел!{S} Она верује |
| и тражио да проговори твоје срце, то је твоја баба.{S} Али та паметна жена у очима твога оца са |
| ајку.{S} Нурији рече:</p> <p>— Па то је твоја жеља, ханум, одавно: како се Фатма родила.</p> <p |
| То је крв Џемалова и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти јој |
| мо.{S} Ти си видела старотуркиње, чак и твоја мајка: понекад, кад је у послу, или кад јој нешто |
| није телаковић.{S} Јер, на пример, чим твоја снаха, опрости, забремене, твој син одмах стаде м |
| p> <p>Нурији грунуше сузе.</p> <p>— Зар твоја сестра да... поче па не доврши због плача.</p> <p |
| лим, сестричини Емири љубим очи.</p> <p>Твоја</p> <p> <hi>Ариф-тејзе</hi>.</p> <p>Фатма пољуби |
| ебе, врло драга мала, нежно љуби</p> <p>твоја учитељица и пријатељица</p> <p> <hi>Ана Жабуле</h |
| обучена си.{S} Ту су и Зехра и Несиме, твоје другарице : ред је да изиђеш.</p> <p>Она с разбиј |
| е ђаурском копилету?</p> <p>— То је крв твоје крви.</p> <p>— Копиле!</p> <p>— Није копиле, сине |
| вости на жао учинили, са: „Нису боља од твоје деце““.</p> <p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А што рече |
| а ону шарену кутију?...{S} У њој је све твоје, цвеће... и чини ми се да би то свето обесветиле |
| што плачеш ?{S} Не губи наде док ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, само, као за п |
| вога Кактаса. „Криј се од људи; а да се твоје очи не би среле с човековим очима, обарај их.“ Јо |
| о:</p> <p>— Пишу ли љубавна писма кћери твоје Елизе?</p> <p>— Њене кћери!{S} Деца! викну увређе |
| ац.{S} Онај који би тражио да проговори твоје срце, то је твоја баба.{S} Али та паметна жена у |
| таш : „Да нема некога?“ то јест гостију твоје мајке и сестара. „Уместо куће, кафана; уместо сес |
| <p>— Све си учинила како су те научили твоји учитељи, говорила је Ариф и смејале су се.</p> <p |
| чим ја плачем, и смем ли да плачем?{S} Твоју тугу сваки поштује, моју исмејава.{S} Не, ја чак |
| си се претварала, а савест не би гризла твоју учитељицу.{S} Њему је жена што фес, капут: купи г |
| сам дошла, Ибрахим-Хасан-беј, да просим твоју кћер Емир Фатму за Арслан-Нури-пашина сина Мурад- |
| поштовање.{S} Срдачно поздрави госпођу твоју мајку, Ариф-хануму, малу драгу Мерсије-хануму, го |
| смокви с гранама преко тејзиног зида, у твом оцу, у вашем дилаверу, у робињи, и у једној сирото |
| узвикну Ариф-ханум.</p> <p>— Што сам ја тврда није чудо, али Ђулренги!{S} И она је све знала.</ |
| p>Баба зајаука, мајка се онесвести, она тврда срца мајка.</p> <p>Он седе на миндерлук, као да г |
| како каже Ђулренги.</p> <p>— Колико си тврда! узвикну Ариф-ханум.</p> <p>— Што сам ја тврда ни |
| освојиле свет, или као да су завладале тврдим главама својих мужева; ништа их се не тиче што с |
| ?</p> <p>— Е, мода.{S} Зар да ми кажу: „тврдица“ или „прост“?{S} И што да моја кћи остане иза п |
| риф им је ипак чинила радост поклонима, тврдо верујући да је то доброчинство што је потицало из |
| е, и не допаде ми се: француски говори, тврдо изговара <foreign xml:lang="fr">que</foreign>...{ |
| а је чезнула за тим замишљеним човеком, тврдо верујући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно о |
| на, да чешће помишља на Страшни Суд, да тврдо верује да човека у животу сналази само оно што му |
| глас нове, а она одобри главом: у то је тврдо веровала.</p> <p>Мадмоазел Дарно поче на енглеско |
| ла се и заклињала јој се да су оне биле тврдо уверене да је она пијана. </p> <p>Нурије је није |
| као онај лончар од земље, бога...{S} И тврдо верујући да је права европска жена оваква, саврше |
| S} Овако тужна, она у живот после смрти тврдо верује.{S} Али наједанпут, њој неко на ухо рече: |
| је с оним што говори <hi>к-к</hi>, тако тврдо.</p> <p>— Једанпут само, и више га није ни видела |
| или љубави?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у то тврдо да верујем да бих умрла срећна.</p> <p>Истога дан |
| савремена жена као ни она старинска што тврдо верује да су четири свете књиге пале с неба.{S} П |
| мужа не пита, и муж је отера...</p> <p>Тврдо вероваше да ће се Зејна одмах вратити мужу, или б |
| — Не могу, није да нећу.</p> <p>— То је тврдоглавост. „Једна поштена реч и један опроштај увред |
| се пева тужна песма <hi>Растанак</hi>, те су сви бледи и тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, бле |
| тарији</hi> и <hi>муж је господар</hi>, те кад год он у собу уђе, она му устане; он, да би јој |
| овољне што је „човекова душа помрчина“, те се кроз ту помрчину чак и не назире оно чиме су се о |
| ст“ и велика поборница за женска права, те ју је зато и довела на турску свадбу ноћу, кад је вр |
| ужења <pb n="53" /> и женских друштава, те да их ми прочитамо, проучимо и да узмемо из њих оно |
| стазама, али она му се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, ожени трећом.{S} Трећа му седе |
| младе Цариграђанке из највиших кругова, те она, да би ово посело свечаније изгледало, позва све |
| ли да она хоће да уда Фатму за другога, те понова поче да је дира, вређа за Мадам Аристид.{S} О |
| и, па макар јој увек и не било до тога, те да му омили кућа и она, како не би имао узрока да гл |
| ко кажем да хоћу другарици, опет не да, те ја уочи сваког петка: „За Божју љубав, пусти ме мајц |
| вљаше се као да њену хладноћу не опажа, те весело рече:</p> <p>— Нурије-ханум, мужде!</p> <p>— |
| е наспе у воду ономе кога жели за мужа, те да је муж воли, јер те је сузе проливала љубав...{S} |
| је могао узети: млађи је од њена мужа, те јој се не рачуна као отац, по закону...{S} Али, она |
| гу.{S} О да Бог да вам оздравила мајка, те да ми дођете!{S} Ала сам себична, јелте?{S} Нисам се |
| њена Госпођица; али њој је умрла мајка, те се није могла вратити у Солун, да, по уговору, остан |
| па рече : „Благо теби што ниси родила, те не знаш за жалост.{S}" Једанпут ми дође сувише тешко |
| едне наше помињала, и много те хвалила, те ова и не слути да нисте у љубави.{S} Ја ти пишем фра |
| p>— Алла’!{S} Ја и данас нисам постила, те сам имала моћи да размишљам.{S} Ја сам дошла на једн |
| емалу сасвим добро, да је рана зарасла, те исприча Фатми све... „Ни Бога не волим овако,“ рече |
| да је синчић некога европског конзула, те се савих да га омилујем, кад он мене штапом по глави |
| ам Али-пашина; никад нисам пешке пошла, те никога нисам ни видела: удадох се по слици...{S} Пос |
| ебе, сине, збуни име момкових родитеља, те и не мислиш на момка.{S} Отац му био паша, то је леп |
| људима, него да сте у друштву с људима, те да у мушкарцу не бисте гледале мужјака, него човека. |
| ено, лежи насмејана, с отвореним очима, те жене тумаче да јој је жао младости и живота, а јесењ |
| месеца!...{S} Не вероваше чулним очима, те их затвори: опет његова мила слика, — сачувале је ду |
| ал-беју се нису надале, нарочито Фатма, те видевши га изненада, близу себе, пред собом, после т |
| ексутра.{S} Нека пролази неколико дана, те да га Фатма добро види.{S} Најпосле, то није европск |
| не окуси.{S} Отац опази да је расејана, те помисли да се уплашила за тетку и рече јој да иде да |
| луд!{S} Рука му је била као лед хладна, те му се учини као да њу мртву љуби...{S} Као да у кући |
| човек“.{S} А Емир-Фатма је била уредна, те би је болело кад би у њену писму било погрешака с не |
| Не може...{S} Ја сам муслиманска жена, те добро знам шта је љубав.{S} Седећи по сву ноћ, пушећ |
| {S} За шта је ову отерао ни сам не зна, те турске жене прављаху шалу: „отерао је за бакалске ке |
| етли.</p> <p>Пашиници је било жао сина, те рече:</p> <p>— За Божју љубав, муфти-ефенди!</p> <p> |
| Напољу је била несносна јулска врућина, те је, по солунском обичају, све скроз било отворено.{S |
| о!{S} Мерсије је млада, али је Туркиња, те свега се сећа и не замера својој другарици, само је |
| S} Сад је цела кућа клањала пре ифтара, те чим од стола устану и оперу руке и уста, она ће се о |
| ја није никад родила, давала јој недра, те је она за то и зове „<hi>суто</hi>“.</p> <p>Као обич |
| из дворишта; на прозорима нема завеса, те је месечина пала по стварима и по ханумама; покаткад |
| али кафеџија је познавао и овога госта, те му донесе филџан мастике.{S} И други пут <pb n="207" |
| упна бисера; а донела јој га њена сута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледај |
| осле му се учини да од тога нема ништа, те очајаваше.{S} Прође година дана како се вратио.{S} Ј |
| је хамајлија; али, њему то каза љубав, те је раскопча, нађе свилену хамајлицу емир-боје на њен |
| S} И он је био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости увек болесну, заједно с њеном мајк |
| т, Фатма се препаде да не добије напад, те отрча по мокар пешкир.</p> <p>— Опрости!{S} Никад ти |
| еду, уплаши се да опет не добије напад, те јој рече да легне, и пошто испрати из собе Османа, з |
| има, с печима посувраћеним преко главе, те им се све лице видело: спремише се за људе.{S} Дођош |
| ће.{S} Девојке се зажелеле једна друге, те седеше до зоре, разговарајући се о Џемалу, тихо пева |
| ила је што не може он да је види, овде, те га слала па Јалије, свако предвече, сваку ноћ, кад ј |
| квим мужем не бих волела да живим овде, те бих молила Бога да нешто скриви и да га прогнају: да |
| бој се!...{S} Седи!{S} Она нагло седе, те претури ђерђеф, и разлетеше се листови из „слаткога“ |
| јка и као права Туркиња сети се шта је, те једнога дана замоли ту страну жену да им више не дол |
| нерасположење, па хтеде да је насмеје, те је штипкаше за образе и падаше на њу; а она се брања |
| ук, да се пењем на наше куле и чардаке, те да гледам зелено поље и по њему нашу ергелу и овце.{ |
| S} Оне помислише даје таква због тетке, те је нежно тешаху, и послаше је да легне.{S} Она оде, |
| забораве да ли су се с неким руковале, те питају: „Пардон!{S} Да ли сам се с вама поздравила?“ |
| ле ифтара, уместо да отиду стране жене, те да уђу у харем људи, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно |
| ле, он треба да се уклони, да дођу оне, те жене из комшилука!{S} Свеједно: она ће с њим.{S} Он |
| цело не би „ударио печат“ за отпуштање, те би довека била распуштеница.{S} Сад је слободна, па |
| соби; један крај горње усне подигао се, те му се виде бели крупни зуби, жиле му на челу набрекл |
| и кући, нагиздам се и потчињавам му се, те сам личила и на робињу и на милосницу...{S} Ја се об |
| она, навучене су густе загасите завесе, те је нешто с тога а нешто с облачног времена, потпуна |
| човек, лепих плавих очију а црне косе, те је Фатму подсећао на њеног Џемала.</p> <p>— Ви сте с |
| ца, оне све три уздахнуше што су удате, те не могу поћи за њ.{S} У Европи је школе учио, али их |
| цама рашчлањавала на најситније делиће, те јој знам и почетак, и средину, и крај, и знам све ње |
| црним густим печима спуштеним на лице, те су личиле, овако без лица и без гласа, на сени умрли |
| ара која га је очувала, има добро срце, те не опада своју нову госпођу, већ му казује зато што |
| е суров, вређаше је; али га она вољаше, те се прављаше да ништа не види, угађаше му, гледаше да |
| еварио госте; а сад се згади на ту лаж, те плати мастику и не попив је, па скочи, продужи пут о |
| ће га...</p> <p>И смисли да то поправи, те набави пуномоћнике и сведоке...{S} Како му би, кад м |
| се из куће не миче, из собе не излази, те цела кућа осећа да овде има муж и жена што се воле, |
| ка се капија отвори баш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, може бити, младотурчин...< |
| , што се изјада час њој час Ариф-тејзи, те јој буде лакше.</p> <p>Турске жене долазе да обиђу б |
| х га...{S} Ја нисам осетила да ме жали, те сам се чудила што ми одмах не да Отпусног Писма.{S} |
| </p> <p>Прозори су били широм отворени, те се чуо шум мора, видело котрљање звезда и месеца на |
| глава на њеним грудима, он ћути, жмури, те је и осећа и гледа је духовним очима, и жели да се и |
| Она се уплаши и скочи, али хтеде пасти, те се наслони на зид.</p> <p>— Несвест! узвикну и леже. |
| , њој се учини да хоће да се онесвести, те затвори очи и повуче на лице башјорти.{S} Видев то, |
| ла што нисам Донме, Бог нек ми опрости, те да идем готово развијена, да сам по ваздан у чаршији |
| ед њом.{S} Он није имао сина да облачи, те ће облачити унука: сад у грађанске хаљине, после у в |
| е нагледам, и да се одмори...{S} Човек, те се од њега крише и сестре му од стрица: све имају љу |
| а; оне су мислиле да је какав безочник, те су спуштале на лице пече, а њему је долазило да их з |
| ила, већ што ништа не знаш да те варам, те мирно једеш и спаваш.{S} Кад чујем да мирно спаваш, |
| {S} Ја, госпођице, слободе не познајем, те бих у један кут, па у други... и не знам куда бих.{S |
| нпут говори.“ Намучила се с неваљалцем, те ће знати ценити честита човека.“</p> <p>И дадоше је! |
| рвиних ногу, на један велики жут ћилим, те изгледаше као булка у житу, па поче да прича свекрви |
| твоја мајка у љубави са Нурије-ханумом, те ти тамо идеш, много је поздрави. <hi>А. Ж.</hi></p> |
| му се понова разбукта страст за Зејном, те јој поручи да му дође на састанак испод Чауш-Манасти |
| ов прстен, али она јој је под ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но и да није под платном, Осман |
| рђеф мали, ружичаст, сети се да је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к вратима да о |
| ризу.{S} За две недеље три гроба!{S} О, те три миле душе!{S} Оне су јој оживљавале мртви живот |
| где види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те просте речи какав преокрет начинише у души Сафет-хан |
| толико преуче да не могу вршити посао, те доводимо странце.{S} Срамота! узвикну Нурије.</p> <p |
| едали такви као да ће им изгорети небо, те неће имати према коме да подижу очи кад се моле Богу |
| ост.{S}" Једанпут ми дође сувише тешко, те јој одговорих: „Ја не знам за жалост, али не знам ни |
| ла узети и метнути у своје!...{S} Рано, те понова леже, и заспа; сања њега: он као на јави, ник |
| и пријатељ; нису се били видели одавно, те се изгрлише као жене.{S} Пријатељ потапка мога оца п |
| милује коње: мушкој послузи је јављено, те се <pb n="110" /> сва склонила, осим коњушара, али о |
| <pb n="216" /> слушкињама дође смешно, те се гурнуше у једну малу собу да се исмеју.{S} Његов |
| в“.{S} Али она удеси причање тако лепо, те се млада жена надала.</p> <p>Пашиница рече сестри:</ |
| , па кад устадох, још ми не беше добро, те му се опет не обукох; и уместо да ме жали што сам бо |
| ми је мило и немило бележићу од данас, те да некад видим како ми је било кад сам оставила свој |
| гледао као болестан: висок, мршав, жут, те су сви говорили да је јектичав.{S} Иначе је добар, и |
| иска као да хоће да јој падне на главу, те осети ону своју познату тегобу, затвори очи...{S} Ок |
| атма!</p> <p>Најпосле уграбише прилику, те Мерсије, на француском, ако би ко прислушкивао да не |
| {S} Он разумеде да треба да отера жену, те према жени постаде суров, вређаше је; али га она вољ |
| S} И Џемал је замишља као крилату жену, те кад је најзадовољнији, кад се осећа и сувише срећан, |
| нуме пуше, весело отскакуташе у кухину, те казаше то слушкињама, и брзо, све се наредише око је |
| Откад не говоре, а једна другу помињу, те нико и не слути да нису у љубави; моја мајка хвали с |
| уплашена, дршћући, не умеде наћи крпу, те га зави у један свој везен јаглук, и метну га снаси |
| оспратне куће крај мора, готово у мору, те се онима који у њој живе често чини као да су на лађ |
| могла донети; родила га у осмом месецу, те је умрло.{S} После му нарађала красну децу, и била д |
| <p>Да хоће да се удаје за час се рашчу, те почеше долазити мајке, тетке, стрине, да је „гледају |
| лекар опази, па осети нешто као страх, те узе шешир, уставши, и рече:</p> <p>— Бром, етар, мла |
| гло подстрижене, и бркова подстрижених, те му се лепо виде танке усне; под ивицом белога ћулава |
| његове вике, да жену не нападне ножем; те је поведе на друга врата, да је води оцу.{S} Ни слут |
| онога енглеског туристичког друштва.{S} Те Енглескиње биле су у путничким костимима са шеширима |
| тила: осмог оде у хамам и — запости.{S} Те вечери тетка јој рече:</p> <p>— Ти, Емир, мораш вече |
| ше међу старе, раздрагане грамофоном; а те старе“: једне су мало старије од њих, друге су њихов |
| заносио, да му се најпосле чинило да га те мртве очи гледају и да се та земљана уста мичу.{S} Ј |
| те послати деди, да ти деда име да, да те деда очува, кријући од тебе и сунце и свећу.</p> <p> |
| етим чим сам од детета постала жена, да те казним као злочинца, као зликовца, као убицу, али ја |
| а се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим, ако сам неумивена, рече и нападе је пољупци |
| треба што пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љуби |
| прочитати да треба што пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим рук |
| своје деце.</p> <p>— Ништа више.{S} Да те водимо оцу.</p> <p>— Па како си почео ?{S} Шта ти ре |
| сакрила Фатму, да ме мучиш.</p> <p>— Да те ја мучим!{S} Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма |
| S} Ариф, смејући се, рече :</p> <p>— Да те удамо за Џемал-беја?{S} Само, ја нећу да проводаџише |
| да те неисказано мрзим, и молим Бога да те умори, па се уплашим да ме не казни, да ми уместо не |
| ветиш лудаку.{S} Ја нисам ни мислила да те удајем за Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али Фа |
| ом свекрвом, цигару..{S} Ја сам чула да те некакве нове раде да изиђемо на сокак без чаршафа и |
| м Аристид нисам видела; али сам чула да те код једне наше помињала, и много те хвалила, те ова |
| а изгледа да га храни.</p> <p>— Чиме да те послужим, кад не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет д |
| .. јавили смо...{S} Алла’!...{S} Дај да те закитим...</p> <p>Кити је, дршћу јој руке.</p> <p>— |
| <p>Она слеже раменима.</p> <p>— Дај да те лечим.</p> <p>И метну своје усне на њене, па се трже |
| P19120_N60"> <l>Збогом!{S} Ја мислим да те у овом животу</l> <l>Нећу видети никад више.</l> </n |
| } Ха!{S} Ево, ја сам променио прстен да те подсетим да је данас седница онога солунског Књижевн |
| Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} Зар да те такву затече, у геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах |
| <p>— Ја га волим, отац.</p> <p>— Зар да те удам за пијаницу! прибра се он и рече. <pb n="275" / |
| вечерас то, Нурије-ханум!{S} Да могу да те опијем те да будеш весела.{S} Једна од тих што су он |
| кад досад увек... ти прва?{S} Па баш да те и неправедно увредила, опрости јој.{S} Слушај, кћери |
| те изневерила, већ што ништа не знаш да те варам, те мирно једеш и спаваш.{S} Кад чујем да мирн |
| оћи?..{S} Кажи је ли истина?..{S} Можда те љубио?..{S} Можда...{S} Кажи!{S} На сваком кораку ср |
| ваш.{S} Кад чујем да мирно спаваш, онда те неисказано мрзим, и молим Бога да те умори, па се уп |
| одвојила.{S} Зар да удам своје чедо за те протеранице што гледају да нас пођауре?{S} Никад!</p |
| id="SRP19120_N64">Слатко срце моје*, ја те волим.{S} Ја мислим на тебе.{S} Ти си једини предмет |
| оца: како је васпитао сина?{S} Али, ја те нисам слала да се светиш лудаку.{S} Ја нисам ни мисл |
| здахну.</p> <p>— Он ти се допада!{S} Ја те за њега, кћери, не бих дала, па макар остала неудата |
| после додаде понизно, нежно, тихо: — Ја те молим, отац.</p> <p>— Никад то неће бити! узвикну он |
| .</note> <note xml:id="SRP19120_N63">Ја те волим.</note> <note xml:id="SRP19120_N64">Слатко срц |
| моме мору, осветљену мириадом светиљака те је личила на какав чаробан вилински двор.{S} Кад је |
| } А после: „Хајде, сине, на сокак, нека те сокак васпитава.{S} А кад хоћеш у кућу, главом се не |
| љубим скут...{S} Воли те, љуби те, чека те с нестрпљењем, са чудном жељом, жудњом, страсно те ч |
| </p> <p>— Џемале, сине, умири се, мајка те моли.</p> <p>Он се трже, застиде се: гласно је говор |
| S} А она је за тебе питала и поздравила те. <pb n="120" /></p> <p>— Од „нове“, наше старе Ариф- |
| вата, окупи...{S} Тамо се нисам развила те хтедох пући од врућине!{S} Али сам се бојала; наших |
| ућерку испод Чауш-Манастира.{S} А да на те састанке може ићи, тајну је морала поверити оној сво |
| рака.{S} Он ће је пратити.{S} Она је на те седнице редовно ишла.{S} Вече.{S} Мирише и море и зе |
| и... „Je t'aime“...{S} Притисну усне на те три речи...{S} Сва топла, хтеде да их остави с Госпо |
| то руку мишице: оне су ослањајући се на те мишице излазиле из кола покривена лица, нечујно, и у |
| : детињарије...{S} Па та Ариф-ханум, па те нове!{S} Читале шта се по Европи ради, па и оне хоће |
| ан-беја због вашег сина, да је он отера те да узме вашег сина: она воли вашег сина.</p> <p>— Ни |
| а.</p> <p>— О, кад би смела!{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а камо ли за мужа !</p> <p>— |
| p>— Шта те брига?!{S} Кад ја желим, шта те се тиче свет? <pb n="253" /></p> <p>Она с разбивеним |
| ва, а нене је пита: „Госпођо снахо, шта те је на песму окренуло?{S}" Она јој одговара: „На песм |
| а и она знам да неће доћи.</p> <p>— Шта те брига?!{S} Кад ја желим, шта те се тиче свет? <pb n= |
| дођох.</p> <p>— Е, Јасмин-ханум, зашта те послала кјучук-ханум?</p> <p>— Ууу! ја заборавих!{S} |
| “.{S} Али јој румен обли све лице Срећа те се на месечини то готово и не опази.</p> <p>— Дај ру |
| стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те толике чудне погледе, па јој је неугодно.</p> <p>Фат |
| еја и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог те пита кад је то било..{S} Ја сам и заборавила како бо |
| сам хтела, остављала сам на Бога, и Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја сам тужна, тешко ми |
| али сад Џемал-беј у подне не дође, због те њене другарице.</p> <p>Трећа рамазанска ноћ.{S} Сад |
| о вече...{S} И сећа се себе уплашене од те вечери, свога сакривања у свекрвину собу.{S} И често |
| вота, и нову душу, и, стар, плаши се од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, а наше старе хануме! |
| оз париске улице, мене је страх било од те лепоте, па сам се припијала уз њега, хватала га за р |
| кати главу, стезати слепоочнице, јер од те мисли осећа грдне болове.</p> <p>— Да зовемо хећима, |
| жене понова полуде: довеле би крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле још т |
| се осмехну.{S} О, Ариф-ханум!{S} О, све те нове!{S} Оне, сироте, нешто хоће а не знају шта.{S} |
| лова по лицу и омириса јој косу, па оде те смаче с једнога прозора фереџу и отвори оба крила.{S |
| arget="#SRP19120_N47" />, заврши па оде те донесе бокал воде и изручи је у бели порцелански уми |
| тварно..{S} И још јаче поцрвене, па узе те изостави те редове, а друго пажљиво преписа. „Шта ли |
| н је плакао.{S} Да ли су му виделе сузе те две жене?</p> <p>— Оставите ме, молим вас, хоћу да п |
| е и на мастику.{S} Он треба да се опије те да она иде из те лажљиве куће.{S} А можда је она све |
| едено па остављено...{S} Ако је старије те има моралне снаге, шта ће ако нема средстава?{S} У м |
| усне и чело и тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла, беј-ефенди!</p> <p>После ово неколико речи, о |
| омириса му лице муцајући:</p> <p>— Боље те нашла, сине! па брзо додаде: — А зар тако, сине?!{S} |
| {S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те грешне мисли... „Туђе људе не виђамо, па се заљубљуј |
| ку, да их по азиски поздрави: и саже се те им направи од земље темена и пољуби их у скут и у ру |
| јат Осман.{S} Али осети да се она тресе те је пусти, погледа је, па кад виде да је бледа као см |
| е, да сте с људима!{S}" О како су свете те речи, као стихови из Корана!{S} Она би онда била с Џ |
| ушо!{S} Сиротице без имена!{S} Мајка ће те послати деди, да ти деда име да, да те деда очува, к |
| и.</p> <p>— За пропалицу?...{S} Чиме ће те хранити?</p> <p>— Радиће...{S} Он има здраве руке и |
| /hi> или <hi>Мими</hi>; у Француској ће те звати <hi>Џиџи</hi>.</p> <p>Париз, 4 новембра 1907.< |
| а ја се изгубила и пољубила је. „То ће те подсећати на њу, <pb n="9" /> док се не заљубши у чо |
| п је.{S} Ако овако чиниш увек у рају ће те облачити хурије; а кад дође време да се на оном свет |
| p>— Јадна моја кјучук-ханум!{S} Просише те толики паметни, а ти...</p> <p>— А ја се удадох за л |
| рише нов отвор грудицом земље, па одоше те чучнуше крај зида са улице, видеше свет, али не виде |
| ањаше чудновате снове: да је човек, муж те њој миле странкиње.{S} А пошто гошћа отиде, она глед |
| е су позадуго.{S} Што би људи и жена из те улице, из тога краја, туда прођоше.{S} И наједанпут, |
| } Он треба да се опије те да она иде из те лажљиве куће.{S} А можда је она све знала, па се пре |
| на двоје, на троје, на четворо, и кроз те раздеротине, по целом небу, покуљаваше пламен с трес |
| ски султани имали столицу у Једрену, уз те султане седели су и пашовали претци мога сестрића.{S |
| ила жене, али није била љубљена...{S} И те, веселе, развише се и замолише Фатму да им пева.{S} |
| ма! додаде пошто се уозбиљи.</p> <p>— И те с толиким правима буне се за право!</p> <p>— А ми?!{ |
| Турској, занета за Француском мајка би те од мила звала <hi>Лулу</hi> или <hi>Мими</hi>; у Фра |
| то га се ти не би могла додворити па би те пустио.{S} Куд би после, црна кћери?{S} Отац те не б |
| фин, можда је из просте куће.{S} Зар би те твој отац дао човеку који није од породице, из добре |
| е, да ти љубим скут...{S} Воли те, љуби те, чека те с нестрпљењем, са чудном жељом, жудњом, стр |
| И још јаче поцрвене, па узе те изостави те редове, а друго пажљиво преписа. „Шта ли ће рећи о с |
| узбуђена, збуњена, не знађаше шта ради те побеже удно собе, ту чучну, метну руке на лице и зап |
| памти.{S} Ми смо то већ почеле, и ради те идеје као и ради Устава, нове много путују.{S} Ја ћу |
| им звекиром на високој гвозденој капији те лепе куће, опкољене дивним парком а покривене лозом, |
| сле их стеже колико може.</p> <p>— Који те заболе највише, кјучук-ханум ?</p> <p>Она не сме рећ |
| мора нам прећи преко главе.{S} Нисам ли те учила, зеницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бит |
| прочитати, како је њеној унуци.{S} Али те очи су све виделе а ништа не знају.{S} Узму да је ми |
| љубим руке, да ти љубим скут...{S} Воли те, љуби те, чека те с нестрпљењем, са чудном жељом, жу |
| ши.{S} И опет ћутање.{S} После, по жељи те отмене гошће, Фатма седе за клавир, који се за ово п |
| S} Поздрав од човека њу просто избезуми те климну главом, одговори му као Мадмоазел или Мадам, |
| .{S} А што је забрањено...{S} Може бити те пред њом љубио?</p> <p>— Па... једанпут..</p> <p>— Т |
| рединготу, крутој огрлици и фесу, скочи те отвори вратаоца, па окрете леђа и опружи мишицу...{S |
| ну и неки неодређен бол.{S} Сафет скочи те отвори на софи врата...</p> <p>Испраћајући пријатељи |
| ри је у постељу.{S} Мајка јој се уплаши те је онако болесну одведе у Скопље, да се међу непозна |
| Госпођо снахо, ја вам нисам казала крај те приповетке.{S} Крај јој је овакав: „Али лончар је во |
| е.{S} Сети се, љубави моја, науке којој те није учио разум него срце.{S} Што год нам је писано |
| не виђам <hi>њега</hi>.</p> <p>У петак те чекам са странкињама и Цариграђанкама.{S} Ја сад Цар |
| ћутећи.{S} После су отишле на абдеслук те опрале руке и уста и ушле у Мондије-ханумин типичан |
| са софе вичући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад брзо, јављајући јој да је од њега слобо |
| .. а моја!...{S} Ха, ха, ха!...{S} Срам те било!...{S} Шта си учинила?{S} Због чега си отерана? |
| брахим-беј викну на кћер:</p> <p>— Срам те било!{S} Боље да сам имао камен него кћер!{S} Од јед |
| мена па је избаци са софе вичући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад брзо, јављајући јој да |
| и говори: „О, моја свилена косо, ја сам те чешљала и неговала!“ После јој миловаше руке, тепају |
| уди, отвори очи, па их затвори. „Ја сам те, чедо, пробудила.{S} Али што да се покријеш преко гл |
| да пољуби и каже:</p> <p>— Пољубила сам те устима где су пољупци љубави.</p> <p>Мерсију ово сил |
| емио: он ме је лишио тебе; годинама сам те желела, чезнула за тобом...{S} Пиј, сине!</p> <p>Он |
| земље где сам се родила!{S} Малопре сам те слагала Сад ... он!</p> <p>Фатма се сад није могла п |
| нум, ти тако говориш за инат... што сам те узео младу...{S} Хајде кући, деци,“ говораше он потр |
| а ја сам тужна, тешко ми је, не што сам те изневерила, већ што ништа не знаш да те варам, те ми |
| , Нурије-ханум!{S} Да могу да те опијем те да будеш весела.{S} Једна од тих што су онда мислиле |
| gn><ref target="#SRP19120_N51" /> Љубим те.</p> <p>Мерсије.</p> <p>Фатма извади из завоја друго |
| ш својој рођаци, ово прескочи.{S} Љубим те, љубим.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Ово писмо |
| у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне градове, Париз... све што сам из књига познала |
| i> просто нас буни.{S} Изгори га, молим те, и ако је на француском.{S} У петак ћу ти доћи с ово |
| нестрпљиво рече:</p> <p>— Шта би, молим те?!</p> <p>— Чудо! рече он весело, не погледајући у ту |
| ејала се. — „Ја не знам.{S} Кажи, молим те, каква?“ „Пијана.“ — „Ја пијана!“ викнула је она зап |
| не једући толико... три дана.{S} Молим те!</p> <p>Он јој опет рече да ће после, док попуши циг |
| у се тихо.{S} Што ћутиш?</p> <p>— Молим те, не дирај ме... спава ми се.</p> <p>И робиња се свуч |
| оћ седеше; у зору све се разиђоше, осим те њене другарице...{S} Она леже с Фатмом у једну посте |
| атко подсеченом сребрном косом.{S} Осим те старице, све у собу одоше с ципелама.{S} Читав буљук |
| ше у њеном срцу дубоко урезано сусретом те туђе жене...{S} Ово неколико вечери, тога фиктивног |
| је кћи родила првенче недоношче...{S} О те добре мајке странкиње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда б |
| европски а у фесу.{S} И зашто је обукао те хаљине, европске, кад мрзи Европу?{S} Он много држи |
| да те код једне наше помињала, и много те хвалила, те ова и не слути да нисте у љубави.{S} Ја |
| но себе, зар мало померио памећу и узео те направио од земље бога; после га однео <pb n="59" /> |
| S} Ко је с нама и певао и плакао?{S} Ко те бранио од рђавих уста?{S} Хиљаду пријатеља, један ис |
| } Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те тамо рачунају у зреле девојке.{S} Ја ти овако пишем |
| времене муслиманке, <hi>нове</hi>, како те савремене, француске васпитанице, себе зову, види се |
| рудима.</p> <p>— Ала га волиш !{S} Како те то ухвати тако брзо?! говораше Мерсије и запали свећ |
| није код куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и зарони главу у јастук.{S} Виде оца: висок, вр |
| аре, коме овде није место, јер је топло те су сви прозори отворени, да у собу „уђе и мирише мај |
| ече Ариф ханум.{S} Уместо да уништавамо те застареле, луде, глупе обичаје, ми хоћемо да их обна |
| ине?!{S} Ти не мариш за нас.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а |
| причај, данас, сутра, прексутра: једно те једно, говораше он љутито, па оде у њину собу.</p> < |
| љењем, са чудном жељом, жудњом, страсно те чека</p> <p>од свег срца твоја... твоја сестричина</ |
| рече:</p> <p>— Тако ти ових недара што те одојила и снагу ти дала, баци нож!</p> <p>Сви заплак |
| ref target="#SRP19120_N93" />.{S} И зар те што из чаршије донесу модрице, кикоћући се или црвен |
| је неповерљива пред Туркињама, па макар те Туркиње биле и нове. „Да сте слободне, да сте с људи |
| га жели за мужа, те да је муж воли, јер те је сузе проливала љубав...{S} Сама с њим... као два |
| а их одмори, да их спреми за светлост с те слике, па их наједанпут отвори, погледа у слику: она |
| им је нешто, само да им скрене пажњу с те игре крви и меса; а кад је једна Енглескиња, први пу |
| ненине је очи гледале!“ Па се загледа у те очи као понекад у стихове из Корана, где види Бога. |
| мајком међу тим ханумама, и ја гледам у те лађице препуне света, па ми се све чини да ћу видети |
| >После ово неколико речи, он уђе у собу те се пресвуче: панталоне и капут замени антеријом.{S} |
| ок букти ватра широка!</l> <l>У пролазу те видех, па сада горим.</l> <l>Заједно да горимо дођи, |
| мушки звучни гласови.</p> <l>У пролазу те видех, па сада горим:</l> <l>Ти ме запали искром из |
| а.{S} Да су купљене и сачуване у стаклу те њене сузе, ја бих давала по једну девојкама, да је н |
| есет седма рамазанска ноћ.{S} Минара су те ноћи трептала у кандилима; у џамије, на ноћну молитв |
| била просто дивна.</p> <p>— А какве су те две странкиње? упита Нурије смешећи се.</p> <p>— Леп |
| мада ниједна идеја није нова.{S} Све су те идеје Енглескиња, које, путујући, иду харемима и држ |
| солунског Књижевничког Друштва, где су те узели за члана.{S} Отиди бар једанпут.</p> <p>— О, п |
| екрвиних очију и уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{S} И учини јој се стара, друкчи |
| она неће умрети.</p> <p>— Отац, сви су те молили да ме удаш за Џемала.</p> <p>Он испусти чибук |
| м, ридајући: „О моја лепа веро, како су те изопачили неразумни!“ Ја, драга госпођице, знам ону |
| ричала.</p> <p>— Све си учинила како су те научили твоји учитељи, говорила је Ариф и смејале су |
| ви пут осети један неисказан бол што су те жене срећне, јер су кћери културних народа.{S} А шта |
| ину причу“ матери и жени, стрча у башту те закова капиџик.{S} Али пошто му се то учини мало, до |
| а пробудила их је љубав.</p> <p>— Ја ћу те звати „Фатма", јер то је име носила кћи нашега Проро |
| а, потајне грознице...</p> <p>— Довешћу те ја код мене у госте, па ћемо се разговарати, свирати |
| а, мужа“.</p> <p>Да си слободна, ја бих те питала: јеси ли видела моју пријатељицу?{S} Овако... |
| о.{S} Куд би после, црна кћери?{S} Отац те не би више у кућу.{S} Толика брука досад, заврши Саф |
| <p>— Кроз тејзине кафезе.</p> <p>— Отац те не би њему дао, и ако је из добре породице и богат, |
| кућу без душе.</p> <p>---------</p> <p>Те вечери после вечере, Фатмин отац оде у кафану а нене |
| м као оне девојке што изигравају у Еден-Театру.{S} Смеје се, кад <pb n="91" /> зна да је теби п |
| тице.</p> <p>— Ти...{S} Ми бисмо, сине, тебе опет оженили.{S} И ти си, сине, млад, леп, добар, |
| омени нарав.{S} Сад се каје, знам...{S} Тебе много брзо пусти, отиде му неизмилована.{S} С оне |
| че: „Делила бих с четири ортака ствар — тебе, а не могу с једним душу — њега.{S} Ти си ми милос |
| тма, најмилије чедо пророково.</p> <p>— Тебе, сине, збуни име момкових родитеља, те и не мислиш |
| оје ја волим и којима сам ја мила.{S} А тебе, врло драга мала, нежно љуби</p> <p>твоја учитељиц |
| >— Жури се, има ваљда неке поруке.{S} А тебе, док бисмо пробудили, док би се ти спремила...</p> |
| оје спавање, Нурије.{S} Не мичем се, да тебе не пробудим.</p> <p>— Ја да спавам!{S} Па мени је |
| живот! рече Фатма иронично.</p> <p>— За тебе, рече Ариф очајно.</p> <p>— Нека га моли теча... о |
| ривљи него који је бољи.{S} А она је за тебе питала и поздравила те. <pb n="120" /></p> <p>— Од |
| > <p>— Не, кћери, дођи сутра; јер Фатма тебе воли па ће пристати да пође за невиђено.</p> <p>— |
| Ја мислим много и на <hi>њега</hi> и на тебе. <foreign xml:lang="en">Don't be jealous!</foreign |
| рце моје*, ја те волим.{S} Ја мислим на тебе.{S} Ти си једини предмет моје љубави. (* На турско |
| , себична, занесена собом, не мислих на тебе.{S} Али, не, немој ми ништа тајно писати, јер још |
| киња.{S} Ту су и младе жене, дошле због тебе, па што се кроз прсте гледало невести, то се замер |
| мило дете.{S} Крила сам од тебе не због тебе, већ због деце: кад ме отераш лишићеш ме њих.{S} К |
| лео сам тебе, или све то волео сам због тебе.{S} Фатма, ми муслимани <hi>можемо</hi> волети.</p |
| рошенице?!</p> <p>— Није шала.{S} Ја од тебе не умем да кријем...{S} Писао ми : „<foreign xml:l |
| ијеш да Емир-Фатма-ханум, твоја жена од тебе остане <hi>бош</hi>.</p> <p>— Јесте, муфти-ефенди. |
| >— Биле сте у највећој љубави, а она од тебе сакрила, зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</ |
| не зна, да не погоди </l> <l>Шта је од тебе, шта ли од мене.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о |
| да име да, да те деда очува, кријући од тебе и сунце и свећу.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p |
| не узме које мило дете.{S} Крила сам од тебе не због тебе, већ због деце: кад ме отераш лишићеш |
| ирис јавио ми је да сам добила писмо од тебе и подсетио ме на кућу у којој сам провела више од |
| лико је год љубави на свету, све је код тебе, ништа није остало за другога.</p> <p>Емир је тада |
| си јој купио турску антерију.{S} Она се тебе боји, па зато пред тобом једно мисли а друго говор |
| теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задовољити њен плач, направи весело лице кад јој р |
| остити.{S} И како ће он толико дана без тебе?...{S} Млада си, неискусна си... не знаш шта је чо |
| спремамо за чифлук.{S} Како ћу тамо без тебе!{S} Јуче нам је правила посету једна Цариграђанка, |
| Слатка тејзе, дођи што пре, не могу без тебе.{S} Не могу, тејзе, слатка тејзе!{S} Дођи што пре! |
| рече:</p> <p>— Опрости, мајчице, али и тебе је занела Европа.{S} Слику!{S} Нећу, мајчице, допу |
| Ариф јој рече: „Губиш другарицу; али и тебе ћемо скоро“.{S} Кад тобоже испиташе Фатму, Ариф из |
| ти ово: на!{S} Сад не волим ни њега ни тебе.</p> <p>Па извадивши из недара слику, баци јој је |
| не љути се, срце).{S} Овамо не нађох ни тебе ни Мерсије.{S} Ово што предузимам: васпитавање и п |
| да изиђем кад се не надам да ћу видети тебе?!“...{S} И он тај слатки разговор завршава, затвар |
| вашем, у сваком из ваше куће волео сам тебе, или све то волео сам због тебе.{S} Фатма, ми мусл |
| аје њена нога!“ У свему вашем волео сам тебе, у кући, у оградном зиду, у капији, у халки на кап |
| право.</p> <p>По сто пута грлим и љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и све младе, све нове.{S} П |
| је неко изустио: „љубав“, ја сам видео тебе ..</p> <p>И после је испитује кад га се највише се |
| м само осећала.</p> <p>— Како сам видео тебе, ја друге жене нисам ни погледао.{S} Гонџеђули и Ђ |
| ми је стран, туђ, немио: он ме је лишио тебе; годинама сам те желела, чезнула за тобом...{S} Пи |
| кам, ти знаш.</p> <p>— Чекаћу ја уместо тебе.{S} Отиди: разгалићеш се.</p> <p>— Како ћу сама с |
| get="#SRP19120_N25" /> па заплака. „Да, теби је до шале; није ти жао што кроз два дана идем.{S} |
| европски.</p> <p>— Кад моје срце плаче, теби је до шале! прекори је Фатма.{S} Она рече:</p> <p> |
| јатељу.</p> <p>— Сине, сине, ти детету, теби Бог, рече мајка па од радости заплака.</p> <p>Посл |
| .{S} Ти си много слободнија од мене.{S} Теби отац не брани да носиш <hi>јелдрме</hi> и <hi>башј |
| трећих петлова тргне, опрости му се.{S} Теби, Џемал-беј, певали су већ и други петли.</p> <p>Па |
| овала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја теби завидим чак и на тим сузама које проливаш за своји |
| епријатељ се с непријатељем мири; а она теби није непријатељ, нити ће ти то бити. „Стари пријат |
| ј казала, све сам јој испричала као сад теби — сама сам се изобличила...{S} Што се тиче моје де |
| } Смеје се, кад <pb n="91" /> зна да је теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задовољити |
| и јој била и кћи и другарица.{S} Она се теби јадала, ти си њој гукала, она је плакала, а ти си |
| па „отвори“ разговор:</p> <p>— Како се теби, ханум, чини ово за Фатму?</p> <p>— А, беј, красно |
| то би!{S} Фатма је код оца, и није више теби...</p> <p>Она не доврши, а он поче да се буни.</p> |
| 9120_N50">О, да, госпођица Блак ће доћи теби.</note> <note xml:id="SRP19120_N51">Ја сам љубомор |
| цео месец тако?</p> <p>— Довече ћу доћи теби.</p> <p>Вече, ифтар.{S} Фатма је дивно обучена, на |
| Фатма.{S} Она рече:</p> <p>— Још један теби.</p> <l>Колико сам уздахнула,</l> <l>Сва је гора з |
| кад не би... нити бих ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти си жена.{S} Човек је... друкчији је |
| аче сад кад треба да се смеје.{S} Благо теби!{S} Сад ти живот има смисла, говораше Мерсије чист |
| ори себи: „Смех, песма“.</p> <p>— Благо теби! бићеш срећна, рече Фатма тужно.</p> <p>Мерсије от |
| , и она мени мало-мало па рече : „Благо теби што ниси родила, те не знаш за жалост.{S}" Једанпу |
| ој, и она ми никад више не рече: „Благо теби што ниси родила!“</p> <p>Она обуче чаршаф, диже го |
| .{S} Мени моје пријатељице вичу: „Благо теби!{S} Што ти имаш мужа, ниједна га нема“.{S} Као да |
| а...{S} Ти ми то нећеш одбити, ако је у теби заостало ма шта од човека.“ Он устаде постиђен, ал |
| шло је по ноћи, сви спавају, а ја седох теби да пишем.{S} У ово доба године и овамо је врло топ |
| х готово не дишући, и у души осећа неку тегобу: каје се зашто није и сам постио, па да сад с њи |
| не на главу, те осети ону своју познату тегобу, затвори очи...{S} Око собних врата неко зашушка |
| У овој кући, ноћас, као да је био какав тежак болесник, за кога лекари рекоше да ће остати жив, |
| оба, дизао влажан, слан мирис, и био је тежак, непријатан, јер је мирисао на рибу; али час-по, |
| а не мисли да одузме себи живот, толико тежак: грехота!...{S} А Осман, као полудео, преко старе |
| и воља и снага...</p> <p>Иначе, овде је теже но у Солуну: турске жене као у џаковима са страшно |
| он дође, мени се учини хладан, па ми би теже но од болести.{S} И први пут, увређена, ја почех д |
| зина с минара и топ с града, било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не чујем, ништа не видим, ни л |
| фором и шпиритусом и да му кува од зове теј.{S} Ја сам такав случај видела у Скопљу, рече Фахри |
| сине.</p> <p>— Отишла!{S} Боже!...{S} А тејза вели: „Прими је лепше него мене.“</p> <p>— Жури с |
| } Не да комшилук.</p> <p>— У странкиња, тејзе?</p> <p>— Лудих или...{S} А твоја мајка, и да је |
| ма и поче ходати по соби.</p> <p>— Иди, тејзе, моли мога оца за венчање! рече она гласом у коме |
| како... изненада...</p> <p>— Ја сам ти, тејзе, све хтела казати, али ти оде...</p> <p>— Кад се |
| на.{S} Имала сам страшан напад, као ти, тејзе.</p> <p>И побледе.{S} Јаком вољом прикупљала је с |
| тетку.</p> <p>— Како је кратак мој бол, тејзе, и како ми је дугачка радост! рече и загрли тетку |
| ину, а камо ли за мужа !</p> <p>— Смем, тејзе; јер, шта ми може?{S} Да ме затвори, или убије.{S |
| и рече:</p> <p>— Да изиђем... с Фатмом, тејзе?</p> <p>Тетка му се зграну:</p> <p>— О Фатмом?!{S |
| што пре, не могу без тебе.{S} Не могу, тејзе, слатка тејзе!{S} Дођи што пре!{S} Хукнула сам у |
| спонтано рече:</p> <p>— Проси ми Фатму, тејзе!</p> <p>А његова мајка диже очи к небу и рече :</ |
| тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим, ако сам неумивена, рече и нападе |
| 72" /></p> <p>— Ниси дошла да ми јавиш, тејзе?!</p> <p>— Ја за Рашиде-хануму нисам чула, него д |
| на рашири зенице.</p> <p>— Шта говориш, тејзе?</p> <p>Тетка је гледаше, а она не умеде да погод |
| а га молим, да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја никога немам?{S} Зар сам ја на овом свету |
| — Нека га моли теча... он течу воли.{S} Тејзе, ако теча неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да |
| ја ?..</p> <p>— Емир, а ти?...</p> <p>— Тејзе, шта ћемо ?...</p> <p>Она слеже раменима и поче х |
| /p> <p>— У Европу.{S} Сутра...</p> <p>— Тејзе, а ја ?..</p> <p>— Емир, а ти?...</p> <p>— Тејзе, |
| драгог и драге два пријатеља.</p> <p>— Тејзе!{S} И ја га пустих, оде ! рече с пуно бола и поче |
| дећи се да изгледа равнодушна.</p> <p>— Тејзе, ти си сакрила Фатму, да ме мучиш.</p> <p>— Да те |
| узвикну робиња и отвори врата.</p> <p>— Тејзе!{S} Моја мила, слатка тејзе! узвикиваше Фатма ван |
| и, бар нека ти знају родитељи.</p> <p>— Тејзе, не бој се... ја сам паметна, промуца она јако по |
| и проћи ће брзо као сваки сан.</p> <p>— Тејзе, онда ти никад никога ниси волела!..{S} Зар да пр |
| главу и оде.{S} А Фатма рече:</p> <p>— Тејзе, ја ћу молити оца.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p> |
| вори француски. <pb n="148" /></p> <p>— Тејзе, ти си заборавила њену тајну!{S} Седела је с оним |
| p>— Зашто отуд?!{S} Слатка, слатка моја тејзе!</p> <p>— Твоја фантазија.{S} Или си негде читала |
| а.</p> <p>— Тејзе!{S} Моја мила, слатка тејзе! узвикиваше Фатма ван себе од радости, а у собу у |
| огу без тебе.{S} Не могу, тејзе, слатка тејзе!{S} Дођи што пре!{S} Хукнула сам у хартију, ту је |
| зе се раскопчавати.</p> <p>— Не, слатка тејзе!{S} Ко зна какав је на слици!{S} А његову слику и |
| а у вашој башти?</p> <p>— Јесте, слатка тејзе.</p> <p>— И ти би хтела да вам дођу, да се разгов |
| не смеју.</p> <p>— Кад помислим, слатка тејзе : ово је јава!</p> <p>— То је сан, и проћи ће брз |
| му се, заситиће се.</p> <p>— Ах, слатка тејзе, он мени никад не би... нити бих ја...</p> <p>— О |
| рливши је прошапта:</p> <p>— Ах, слатка тејзе!.. ја имам нешто да ти кажем.</p> <p>Али она одма |
| pb n="284" /></p> <p>у њих...{S} Слатка тејзе, чувај ми ово; али, за Божју љубав, не казуј Емир |
| м чула, него друго... *</p> <p>— Слатка тејзе!</p> <p>— Емир душо, Џемал-беј хоће да иде.</p> < |
| на и љута похита Фатми.</p> <p>— Слатка тејзе! викну она радосно, па потрчавши пред тетку сави |
| о је тако гледа и рече:</p> <p>— Слатка тејзе, он је човек према болеснима.{S} Ја сам истински |
| > <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> <p>Слатка тејзе, дођи што пре, не могу без тебе.{S} Не могу, тејз |
| да јој чује мили, слаби глас : „Слатка тејзе, ја ћу умрети као Грацијела; само кад бих одсекла |
| аде и све Парижанке!{S} Да их је видела тејзе!...{S} Ја нисам у свом елементу.{S} Ја сам њима т |
| дана пред вече.</p> <p>Колико је волела тејзе Мадам Аристид, а она, једанпут, кад виде тејзу у |
| е, где је та ханума што ми је донела од тејзе писмо?</p> <p>— Отишла, сине.</p> <p>— Отишла!{S} |
| а мужа по опису!</p> <p>Данас јој дође тејзе с најстаријом новом, Фахрије-ханумом, и пошто се |
| вот, да будем самостална?{S} Право каже тејзе: „Ми ћемо дотле са страхом изговарати „беј, ефенд |
| у.</p> <p>— Мајчице, мени се чини да је тејзе порасла, рече Фатма измичући се и гледајући тетку |
| ије-ханум и још многе хануме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува своју велик |
| жеш, доведи и Мадам Ажил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њу види, али да не заборави Мадам Ар |
| рече: „Буди с њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{ |
| и развијале се као пупољци.{S} Зову ме тејзе, зато што осећају да сам им с мајком сестра по ду |
| , весела, да каже нени и мајци шта пише тејзе, то јест да им изјави поздрав и од ње, и од Госпо |
| на путу?{S} Да није болестан?{S} Зашто тејзе не пошље Фахрије хануму сути, да јој каже због че |
| ам распуштеница?“ Ни слутила није зашто тејзе одлаже за доцније, док јој се не приближи рок кад |
| и јасмин. „О моја слатка сута!{S} Пошто тејзе није у Солуну, ја бих сути <hi>све</hi> казала.{S |
| p>— О, да хоће да се сване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се обрадова и узвикну:</p> <p>— Инша |
| их)?{S} Девојчица одговори : „Код Емине-тејзе с Ајше-кадуном“ (слушкињом).{S} Њему заигра доња |
| си...<pb n="147" /></p> <p>— Али, ханум-тејзе, без Фатме, ја... узе он муцати.</p> <p>— Ако мис |
| испита.</p> <p>— Знала сам ја то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Цариграду, и напомињала |
| јемо у оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ариф</hi>.</p> <p>27 рамазана 1323.</ |
| ише се три месеца и десет дана:{S} Ариф-тејзе јој поче говорити о удаји!{S} Сви се згрануше: от |
| — А која у нас воли мужа?</p> <p>— Ариф-тејзе.</p> <p>— О-хо!{S} Ти мислиш мене да превариш.{S} |
| сећам се, моју мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, који она, за срећу |
| 9120_N16" />.</p> <p>— Слатка моја Ариф-тејзе! рече гошћа нежно.{S} Пакосне хануме кажу: „Женск |
| ех Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би могле гледати |
| посело, па к њима уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно им виче: „Ууу!{S} Колико соба мирише!...{S |
| риће од свакога на свету, чак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, с гостима,“ р |
| ежње за њим, састајали се код њене Ариф-тејзе, остајали сами, он ју је салетао пољупцима, и опе |
| ла.{S} Прође много времена, кад се Ариф-тејзе сети да моли мајку да јој опише тај бол; а мајка |
| не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час проговори Туркиња, жена потчињена човек |
| , како су јој лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборавила би Мадам Аристид.{S} Прило |
| ра.“ Сутрадан је извадила зуб, али Ариф-тејзе није дошла.{S} Прође много времена, кад се Ариф-т |
| ?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф-тејзе.{S} У толиким модерним француским романима, она н |
| доци, да ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени вереникову слику.{S} О, кад га вид |
| олике грознице, бунцање: казала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти није назвао: и же |
| убим очи.</p> <p>Твоја</p> <p> <hi>Ариф-тејзе</hi>.</p> <p>Фатма пољуби писмо, па истрча из соб |
| л.{S} Она све види, и смејући се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног дана, обузет страшћу, он |
| еварила би све укућане да ће да иде или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а отишла <pb n="265 |
| Смеш <hi>само</hi> нашој другарици Ариф-тејзи.{S} Њено име као да је за њу измишљено, јер она ј |
| S} Прво су их водиле Емир-Фатминој Ариф-тејзи, па после другим ханумама за које су знале да вол |
| .{S} Емир је држала да она мисли о Ариф-тејзи, али Мерсије узвикну:</p> <p>— Ах ! шешир !{S} Ка |
| тугује, што се изјада час њој час Ариф-тејзи, те јој буде лакше.</p> <p>Турске жене долазе да |
| пита њена мајка зачуђено.</p> <p>— Кроз тејзине кафезе.</p> <p>— Отац те не би њему дао, и ако |
| а већ и полиглота.{S} Једнога дана Ариф-тејзине пријатељице доведоше им једну младу и врло лепу |
| <hi>Емир-Фатме</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Тејзино писмо ћу изгорети пошто га прочитам и ижљубим.< |
| адам Аристид.{S} Приложила сам ти писмо тејзино, послато преко мене.{S} Опрости што сам га отво |
| право и ситно, учини ми се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, она врло лепо пише, врло драга госпо |
| вашим кровом, у смокви с гранама преко тејзиног зида, у твом оцу, у вашем дилаверу, у робињи, |
| ка, „чак склони, баци, шта ли, са стола тејзину слику, за коју је сама спремала, баци је не пом |
| празник, пољубила руку свима милима, с тејзом и Мерсијом сам се загрлила небројено пута, и бил |
| је онаква каква је пред Мерсијом и Ариф-тејзом, сестром од тетке њене матере, двапут њених годи |
| адам Аристид, а она, једанпут, кад виде тејзу у невољи, окрете јој леђа. „Колико је ситна,“ гов |
| у кући, код њих, код суте.{S} Молила би тејзу да га позива свакога петка, и она би ишла тамо, и |
| лих људи...{S} Кад год сам гледала Ариф-тејзу побуњену, ја сам се питала: „Боже, па шта јој је? |
| а.{S} Много смо помињале Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Она, научила од нас, па мени: „Душо, срце, ја |
| ћање коме кажем, пожелех Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она ово видела!{S} |
| >Пред вече, она угледа кроз прозор Ариф-тејзу: смакла с главе чаршаф и скинула пече, па се жури |
| стиховима из Корана...</p> <p>Али, ах! тек што ово написах, тргох се.{S} Шта имам ја сад од то |
| на честитање, кад јој се кћи испросила, тек после неколико дана.</p> <p>И долазиле су оне три н |
| је из тога друштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ове веселе, шаљиве теме пређоше на једну врло |
| и га, гледам у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада чинио као мој заштитник, као мој бран |
| ст.{S} Колико сам тамо лежала, не знам; тек, кад се расвестих, ја не устадох: падох у постељу.{ |
| .{S} Шта су у конаку говорили, не знам; тек, кад уђе у харем, он беше страшан, у лицу црн као з |
| ве жене.{S} Ох, а наше старе хануме!{S} Тек почеле да живе, а старе; старе се и родиле.{S} Ћуте |
| Куле, на Молосу — иду отворена лица.{S} Тек кад се неко у њих добро загледа, спусте пече...{S} |
| и нема венчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити, видим колико |
| час како се мучи да пита, па не сме.{S} Тек што би изустила, срце јој дође под грло, чини јој с |
| ипеле папучама, увела их је у салон.{S} Тек што поседаше на шиљтета, дођоше сестре, само у анте |
| {S} Она га се није ниједанпут сетила, а тек што није дошао!...{S} Уз Рамазан досад није била же |
| а и узвикивање „<hi>о, машалла</hi>!“ А тек што поседаше, стара, преко обичаја турског, већ упи |
| ет зарицање!{S} То је преживело, има га тек понегде, код простих по малим градовима За чудо нам |
| кала сам, а она ме зачуђено гледаше, па тек наједанпут викну: „А то ли је он од неколико месеца |
| Данас ич! говори и непрестано жмури, па тек отвори очи и рече: — Кад га видим и није ми толико |
| ва?{S} Ишао је брзо, као да ће кући, па тек успори ход: опет кафана, и пред њом Турци, самци шт |
| коњу: принц!{S} Сута ме је волела па ме тек онако дирала... за њега.{S} Чудим се како не умрех |
| бојим, опет поче Ариф.{S} Женско Питање тек је у зачетку, а наше просвећене жене већ су се поде |
| кључ; од обале ми се учини котао, па се тек поче дизати пара као с кључале воде у зиму, и најед |
| к мени уђе отац.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да ми не може писмо прочитати : не зна...{S} |
| о свету, говораше Сафет идући.{S} Па се тек наједанпут окрете свекрви и рече:</p> <p>— Шта јој |
| ање, кратко моје девовање: удала сам се тек што сам ушла у петнаесту.{S} А удадох се као и све |
| о, па се ухрка.</p> <p>И сад се пробуди тек сутрадан ујутру.{S} Кад не нађе поред себе жену, се |
| ад све исприча, кад није раније.{S} Али тек што се ухвати за резу, још и не гурну капиџик, она |
| е реакција.{S} На томе ћемо моћи радити тек пошто почнемо удисавати у се ваздух слободе.{S} Сад |
| им је у крви, чега ће се оне ослободити тек кад дође ред да их завију у неколико аршина бела пл |
| ила? брзо рече Сафет.</p> <p>— Њена кћи тек је ушла у петнаесту, а Францускиње се не удају рано |
| а.{S} Кад им је дошла, њој је тада било тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а у кућу узима Евро |
| о смети много више пропагирати ту идеју тек кад узмемо васпитавати наше жене.{S} Оне су сад за |
| дошао пољубила га у руку.{S} Родила му тек што је напунила четрнаест; али због сувишње младост |
| н.“ О, врло драга госпођице, зашто узех тек онако оно што ми писасте: да ја немам своје Ја ни у |
| ла је сваки час вас драги дан...</p> <p>Тек сутрадан, она настави читање.</p> <p>Париз, 23 апри |
| ен маховином као ћилимом, онде се укаже текија опкољена гробовима као стадима, и мало па кафана |
| томе страху обећа:{S} Богу црну жртву, текијама шарене свеће, сиротињи милостињу новаца.</p> < |
| ваца за овна и свеће (свеће сам обећала текијама).{S} Хоћеш <pb n="267" /> ли да ти продам ону |
| атраг већ сам га купио!“...{S} А Богу и текијама учини како се заветовао.</p> <p>Како је „бош“, |
| ву и запалила бих му свеће у свим редом текијама...</p> </div> <pb n="223" /> <div type="chapte |
| <hi>неј</hi> то јест дервишку свирку у текијама: тај глас подиже човека, узноси га на небо и п |
| е долазило да их задави.{S} По махалама текије, турба, гробља, хамами и кафане.{S} Онде дуд, на |
| а може оставити своје имање на џамије и текије...{S} Један женски студент, Францускиња, стално |
| може своје имање да остави на џамије и текије...{S} Колико је пута рекла : „Кад отидемо у Цари |
| виде: велико гробље под кипарисима, око текије, где се сваког четвртка чује молитва дервиша врт |
| све у шта су веровале моје прамајке: у текије, у молитве...{S} Ја се заветујем Благоме и Милос |
| а од Нурије: он се посла дервишима, и у текије велике, ишаране зеленим воском свеће, од пашиниц |
| уштеног гробља, или у каквом турбету, у текији, — њему више ништа није свето...</p> <p>— Остављ |
| кући.{S} Зејна не опада...{S} Она је за текију, рече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не би додвор |
| /p> <p>— Каква снаха!{S} Снаха му је за текију, виче Ариф.</p> <p>— Па шта још, слатки беј-течо |
| необично дугачак, Мерсије јој придржава тел, дувак којим јој је покривено лице, чочеци полазе и |
| етке, па јој час брише очи, час намешта тел, час подиже какав пали прамен косе с њенога лепог ч |
| бедрима, трбухом, сваким делићем свога тела, које је горело, играло од страсти.{S} Мадмоазел Д |
| чу се туп, потмуо пад некаквог огромног тела.{S} Она скочи.{S} Муња нема.{S} Небо брзо скиде са |
| у хитњи, дотаћи се телом њеног срећног тела...{S} Како су њих двоје заједно, робињама се непре |
| 32" /> ништа није сплетено, с дувком од тела, с велом, али не и с венцем од мирте или неранџина |
| је, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, хануме, из |
| та рода, јер отац му паша, али деда <hi>телак</hi>: у хамаму трља леђа и циганима.{S} Напослетк |
| {S} По имену се познаје да му отац није телаковић.{S} Јер, на пример, чим твоја снаха, опрости, |
| н сав претрне.</p> <p>Један дан дође му телеграм, а кад га је отварао, руке су му се тресле као |
| евуши и ради, слаже у сандуке, опшивене телећом кожом, рубље, хаљине, везује бошче, спрема пост |
| гутке"...{S} И виде: мртву је купају... тело јој као од белог мрамора, а дугачка, <pb n="285" / |
| ећи наузнак и гледајући у месец, одмара тело, чула.{S} Али, једна песма страсне чулне љубави, н |
| да видим колико ока имам.{S} Тако моје тело: лице ми се заруменело; а душа...{S} Говорим, смеј |
| ба да воли своју земљу, да у њено мртво тело уноси животни сок.{S} И њу, њеног бога, Сафет је с |
| извршити законске одредбе?{S} Видели му тело снажио, младићско, па као да ће му по табанима дег |
| , свилену хаљину, златне обоце купују — телом.{S} Нису изобличене, па се праве поштене и неће у |
| ну срећну руку, или, у хитњи, дотаћи се телом њеног срећног тела...{S} Како су њих двоје заједн |
| <hi>Чевре</hi> - рубац везен срмом или телом</note> <note xml:id="SRP19120_N27">Судбина.</note |
| Мадмоазел или Мадам, и задрхтавши целим телом, дође јој да викне па да побегне, али не могаде, |
| одан и пре женидбе, и после, с упрљаним телом и осакаћеном душом, кад је љуби испитиваће је, је |
| пет стотина лира..{S} Ја на мајку личим телом, на оца душом...{S} Код оца сам живела као и све |
| ачке црне косе шибаху је по скоро нагом телу.{S} Трчи ханумама које седе на широм отвореној соф |
| ако то би, тек оне с ове веселе, шаљиве теме пређоше на једну врло озбиљну, која је у турском б |
| на њу своје чело, па је подиже на своје теме; она га привуче к себи, омириса му лице муцајући:< |
| додирнуше врховима прстију под па своје теме.</p> <p>Нурије изиђе, а муфтија се закашља; кашљао |
| су његове гранчице, метале их на уста и теме и остављале их у недра; Фатма је сузе лила над њег |
| га, цеде му у уста „фушкију", квасе му теме и трљају слепоочнице сирћетом.</p> <p>Фатмина нене |
| т к светлости.</p> <p>И пошто јој метну теме на скут и руку, брзо, без устезања, исприча јој св |
| кући окренути све тумбе, срушити је до темеља.</p> <p>— Је ли с друговима? гласно рече Фатма, |
| ена јединца.{S} И опет: темена, темена, темена!{S} Готово ниједна ништа не говори, само се разл |
| свадбу њена јединца.{S} И опет: темена, темена, темена!{S} Готово ниједна ништа не говори, само |
| рада за свадбу њена јединца.{S} И опет: темена, темена, темена!{S} Готово ниједна ништа не гово |
| ир-Фатму!“ Па се прибра, устаде, дубока темена направи Енглескињама и Францускињама, и изиђе... |
| и обе одговарају, у пролазу, на дубока темена дубоким теменима, и, праћене свирачицама и певач |
| унцобране, дотле им хануме праве дубока темена и радосно се смеше на њихове љубазне, пуне дражи |
| још једном виде, она им направи дубока темена и ишчезе иза капије ..</p> <p>Освану четвртак, д |
| она га метну у недра, па правећи дубока темена и смејући се изиђе.{S} Фатма чита теткино писмо: |
| </p> <p>Оне четири направише јој дубока темена, ћутећи. <pb n="184" /></p> <p>Нурије-ханум позв |
| о икад, а оне три правиле су јој дубока темена; Мерсијина мајка узвикиваше: „Ариф је <hi>ариф</ |
| ашјортиом преко косе; направише гостима темена, па се повукоше у један кут.{S} Седоше...</p> <p |
| и с друге стране измењаше се грациозна темена, па их Сафет с јетрвом одведе у јашмак-одају, да |
| Која још уме да направи онако грациозна темена као она?{S} Ниједна.{S} А у које је још онаква д |
| драви: и саже се те им направи од земље темена и пољуби их у скут и у руку.{S} У зеленој антери |
| с јенђама: снаха јој направи „од земље темена“, с дувком на лицу, па се усправи и стаде пред њ |
| сми, француском језику, и како да прави темена пред млађима од себе, како пред старијима, као к |
| нени љубим скут, зету Хасан-беју правим темена, сестру Сафет грлим, сестричини Емири љубим очи. |
| лих са Солуњанкама.</p> <p>После многих темена и многог ћутања, Шехназе-ханум поче с пашиницом |
| ве три генерације поздрави турски : <hi>темена</hi>.</p> <p>Трећа генерација, жене из ње зову с |
| n>“ Па се после кратког ћутања здравише теменима, све редом, па Ариф виде једну озбиљну, отмену |
| обе дочекују.{S} На софи се поздравише теменима с већ дошлим гостима, Солуњанкама, које их доч |
| ју, у пролазу, на дубока темена дубоким теменима, и, праћене свирачицама и певачицама и оном ту |
| икну Фахрије-ханум поздравивши пашиницу теменима.</p> <p>— Само бих дала мужде ономе који би ми |
| ја трбухом, превија се уназад, додирује теменом тле; исправља се, пуца прстима, подврискује, пр |
| S} Да Бог да да се вара!{S} Можда његов темпераменат се не испољава, и то ју је тешило, давало |
| о је за наше прилике, за наш карактер и темпераменат.{S} Она ће опет доћи и поучиће нас као ста |
| S} У његову говору и ходу није се видео темпераменат, ни енергија, него оно њино расно: млакост |
| она је друкчију и не памти, овако пуна темперамента, озбиљна а ипак као дете.{S} Притрча јој, |
| нам он изменити крв у жилама, дати нам темперамента и подобности за културу, за живот.</p> <p> |
| с много срца.{S} Опет поче Ариф, с пуно темперамента.{S} Док се шалила, говорила је турски, сад |
| младих жена и девојака, а Енглескиње је темперирају,“ вели она.{S} Ја сам се за ово време, док |
| ане мој, <pb n="164" /> дај тетки нож!“ Тепа му, да га одобровољи; али он није зловољан, већ лу |
| а и неговала!“ После јој миловаше руке, тепајући им, па кад виде ожиљак, она је нежно прекори: |
| на ногама, као нове, и узе их миловати, тепати им, метати их у недра.{S} Па оде у собу где је о |
| тешке косе, па их меташе себи на лице и тепаше им.{S} Свекрва је од узбуђења јецала а нити је д |
| ви пун месец, бео и округао као сребрна тепсија, а мујезин очита последње позивање на молитву, |
| дима; како је као сребрни „сахан“, или „тепсија“, у харему се веселе жене.</p> <p>Вече у очи че |
| сваку се групу ставио седефски столић с тепсијом и споља калаисаном, на којој су били сребрни с |
| о, затеже их и скреће у попречне улице, тера све ходом поред кућа са софама, терасама и <hi>каф |
| драгој роб бива,“ него је слуша што га тера нешто из њега, чему он не зна имена.{S} Поред овог |
| е Мерсији казала своју тајну.{S} Што да тера шалу с оним кога она воли!</p> <p>— Збиља, је ли с |
| емала, попе се и сам и рече кочијашу да тера.{S} Обојица су ћутали, а кола су лупала, тандркала |
| -Имарет с конаком свога господара, а он тера и даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибрахим-Х |
| м двоспратном кућом са софама, ћошкама, терасама и баба-фингама (собама на тавану), и црни дила |
| е, тера све ходом поред кућа са софама, терасама и <hi>кафезима</hi> (решеткама на прозорима), |
| је то живот?!“ па одоше на терасу.{S} С терасе се виде минара, кућни кровови, смокве, одеандри, |
| час-по чуо оштар писак кларинета.{S} На тераси, ноћу, близу неба, Фатма осећаше силно, дубоко, |
| ући халком на капији..</p> <p>На једној терасици окренутој мору а опкољеној наровима пуним зрел |
| округло огледало...{S} Она је изишла на терасу и бацила очи преко црвених кровова, мимо бела ми |
| кажу : „Зар је то живот?!“ па одоше на терасу.{S} С терасе се виде минара, кућни кровови, смок |
| И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше на једну терасу и видеше преко дворишта гомилу „црних домина“. „ |
| братове му деце, мушкарац и девојчица, тераху обруч као Европљанчићи, па кад видеше стрица, за |
| >— Па да потражимо тефтере.</p> <p>— Ти тераш шалу, госпођо мајко, рече снаха поцрвеневши, па з |
| Побеже из кафане, вукући са собом свој терет; па пође за једним лепим високим Турчином. „То је |
| и јој се као да јој је пао с душе један терет под којим није смела, из побожности и богобојазно |
| е жене подносе физички бол ћутке, а под теретом моралнога бола пуштају глас, и изнемогавају, па |
| у метне на своја плећа, па се погне под теретом: уместо да шкрипи зубима и да ћути као муслиман |
| ао да је <pb n="212" /> изишла с каквим теретом уз брдо.{S} Фатма паде на једно шиљте и зарида: |
| да све што живи умире; а жене улазе без терлука, ћутећи, као да је не пробуде...{S} И Ариф дана |
| ром, без чарапа, у црвеним сактијанским терлуцима.</p> <p>Што је турско поред француског, то је |
| вори шалоне, нареди да се по кући иде у терлуцима и да се не лупа вратима.</p> <p>На миру је ле |
| нтерији, у народној обући, за кућу, <hi>терлуцима</hi>; мајке, Туркиње из Султан-Меџидова доба, |
| у кризи је.{S} Мајка није ока склопила, тетка и жена удариле у ход: час отиду уз један прозор, |
| ој свили, отац и мајка, стриц и стрина, тетка и теча, неке блиске материне јој рођаке, Цариграђ |
| еве, јатагане.{S} Кад изиђе у двориште, тетка похита за њим, тобоже онако, да се прошета; кад п |
| ...</p> <p>Мајка га моли да остави нож, тетка га преклиње, и не говори му као обично француски, |
| жаху, стресаху покривајући лице рукама: тетка у два маха подиже руку да га удари, али је задржа |
| биђу, већ и да је разговоре, „лече“.{S} Тетка јој наводи хиљаде примера овакве несреће; а она г |
| је не смеде питати што је невесела.{S} Тетка се расејано с њом поздрави, а она наједанпут рече |
| и Ђулренги, то нису жене него робиње, а тетка је тетка, мајка је мајка...{S} Ах, моја несрећна |
| ништа нема и ни за шта није спреман, а тетка може своје имање да остави на џамије и текије...{ |
| Џемал-беју преста пена па уста, његова тетка метну па главу башјорти и пође Ибрахим-бејовима д |
| ад наш слатки Џемал-беј!{S} Али, његова тетка и сама нерадница, па и мајка, проводила се, а за |
| е тако надувено.{S} Уображен.{S} Његова тетка прича му да Емине-Семије-ханум хоће да се развије |
| а, имам и бејови, и младотуркиња његова тетка, и њина вера, верски обичаји. „Дај реч да се неће |
| на, ја бејах нешто болесна, а та његова тетка: „Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} Зар да те такв |
| а, како се вратио из Европе, јер његова тетка толико је хвалила, толико му причала о њој, да је |
| i> (како младотуркиње себе зову) — моја тетка!{S} Ја видим да су оне промениле хаљине, али нису |
| } А етар да мирише кад...</p> <p>— Моја тетка га узима нераствореног, у мало воде са шећером: т |
| и, а она наједанпут рече:</p> <p>— Моја тетка... умрла.</p> <p>— Кад? узвикну изненађено Ариф. |
| иче: „Слатка моја тетка!{S} Слатка моја тетка!“ Бивало је тренутака кад сметне с ума Џемала, па |
| , па иде по кући и нариче: „Слатка моја тетка!{S} Слатка моја тетка!“ Бивало је тренутака кад с |
| кама.{S} Од ове болести пати једна моја тетка годинама, још од своје четрнаесте.</p> <p>— Шта ј |
| где су седеле њена нене и мајка и њена тетка.{S} Чучну према тетки и загледа јој се у мило лиц |
| идела, како причају Цариграђанке и њена тетка.{S} Удали је за пијаницу, пропалицу...</p> <p>— О |
| .</p> <p>И Фатма заплака, зато што њена тетка плаче.</p> <p>— Ариф-ханум, кћери, ко се пије раз |
| лач, изненади се, мада зна да јој је та тетка одавно болесна, па се спреми, и седе у затворена |
| леде.{S} Он ћути, али зна да је њој све тетка казала: припремила ју је.{S} Њој се понекад учини |
| и, то нису жене него робиње, а тетка је тетка, мајка је мајка...{S} Ах, моја несрећна мајка! <p |
| рије-ханумино — задрхтим, а једна ми је тетка, друга мајка по млеку, рече Емир.</p> <p>— Не дра |
| а је у двориште: нигде никога. „Да није тетка добила напад од узрујаности?{S} А теча, као за па |
| знала да пијем, да сам протеран, да ме тетка храни као инвалида.{S} Кажите њену оцу и њој: да |
| } Али она би волела да је уместо стрине тетка: њена сута...{S} И пошто њен отац хтеде да је све |
| ћи шта ће чути.</p> <p>— У Европу, рече тетка без устезања.</p> <p>— У Европу! узвикну она и пр |
| ори врата и изненади се: његова мајка и тетка чуче поред ашчике и слушкиња!{S} Фатме ни ту нема |
| ћем очајању, Џемал-бејова мајка, жена и тетка не сумњају у Бога. „Биће што је писано.{S} Хвала |
| oreign>, да их не дирамо.. млади,“ вели тетка. — „Да Бог да им довека било овако“, прихвата Џем |
| колико успомена, колико радости,“ мисли тетка и уздише.</p> <p>Трећи дан изиђе.{S} Чисто постар |
| г оде у хамам и — запости.{S} Те вечери тетка јој рече:</p> <p>— Ти, Емир, мораш вечерас с њим, |
| уђе болове не можемо осетити,“ каже јој тетка, а она остаје при томе, да ниједној није било као |
| че, па се жури.{S} Сва претрну: „Зацело тетка умрла".{S} Не смеде истрчати пред њу, као други п |
| се спрема за испите... мора радити, јер тетка може оставити своје имање на џамије и текије...{S |
| , то није жена, то је мајка,“ говори му тетка, осећајући шта мисли његова побуњена душа.{S} Јер |
| грди.</p> <p>— Не лупај, лудаче! викну тетка ражљућена.{S} Одвели смо је оцу, пошто ти није ви |
| ота!</note> <note xml:id="SRP19120_N15">Тетка, материна сестра.</note> <note xml:id="SRP19120_N |
| >— Да изиђем... с Фатмом, тејзе?</p> <p>Тетка му се зграну:</p> <p>— О Фатмом?!{S} Шта би рекао |
| це.</p> <p>— Шта говориш, тејзе?</p> <p>Тетка је гледаше, а она не умеде да погоди теткине мисл |
| , деце њених пријатељица, који је зову „тетка“ или чак „Ариф“, као другарицу, зато што се с њим |
| час се рашчу, те почеше долазити мајке, тетке, стрине, да је „гледају“.{S} Просиоци су јој били |
| чаршафе преко рамена невестине стрине, тетке и неких рођака из Цариграда: све су само у хаљина |
| дана седе сама с оцем врло тужна, због тетке, шаљући робињу, по двапут на дан, и ако је далеко |
| урена.{S} Оне помислише даје таква због тетке, те је нежно тешаху, и послаше је да легне.{S} Он |
| и на живот и на смрт.</p> <p>— Ти због тетке...{S} Спавај, она неће умрети.</p> <p>— Отац, сви |
| ли у друштву, с песмом и свирком, поред тетке коју толико воли, она смете с ума братучеду...{S} |
| ћког блага, остао племићки понос.{S} Од тетке да просим.{S} О, та добра, мало смешна жена, све |
| е, њему јавише да му је умрла сестра од тетке.{S} Он се промени у лицу, и пошто замоли Арифу да |
| Чак јој није пријатељ ни њена сестра од тетке.{S} Сви су знали, осим њих! „Никад више за њега п |
| а лепог младића Цариграђанина, брата од тетке Емир-Фатми, и видевши га, погуркују се, стежу се, |
| му је допустио понос да тражи новаца од тетке, он би већ био далеко од града где је толико ожал |
| О како су јој оба мила!{S} Једно је од тетке, друго од Госпођице!{S} Шта ли јој одговара!{S} Г |
| отишле Рашиде-хануми, бејовој сестри од тетке:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Фатма бризну у п |
| пред Мерсијом и Ариф-тејзом, сестром од тетке њене матере, двапут њених година, а с којом се ра |
| она „не излази“, Фатмин теча и брат од тетке, па јој час брише очи, час намешта тел, час подиж |
| јој рођаке, Цариграђанке, и њен брат од тетке, дошао из Цариграда за њену свадбу.{S} У једном к |
| могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се она, кра |
| лики, као што се чудила једном брату од тетке кад је био на мртвачком одру, који јој је за живо |
| о неколико ноћи“; с тетком се шета, код тетке седи ноћу с новима, с онима <pb n="269" /> што се |
| иду Арифи, па оне се враћају, а она код тетке остаје и „лежи по неколико ноћи“; с тетком се шет |
| павале код Ариф-хануме.{S} Фатма је код тетке седела петнаест дана; Џемал је долазио сваки дан, |
| соби...{S} Седела сам с њим, код његове тетке.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја...{S} Ја.</p> <p>— С му |
| ета као голубица по кући Мурад-Џемалове тетке а своје сут-ане, па јој се чини да није у граду г |
| лачеш ?{S} Не губи наде док ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, само, као за пакост, |
| ак.{S} Фатми жао, како ће без Мерсије и тетке.{S} Посла робињу тетки: можда се вратила.{S} И за |
| велике.{S} Посрћући прође поред мајке и тетке не рекавши ни „добро вече“, а оне се обрадоваше: |
| а софу — свуд празно.{S} Чак му нема ни тетке, ни мајке, ниједне слушкиње.{S} И њему се срце сл |
| говори.{S} Затвори врата женама, мајци, тетки, робињама, слушкињама; слуга му доноси воде, руча |
| ао тица, умеша се Фатма с љубављу према тетки и тој страној жени, доносећи мокар пешкир.</p> <p |
| не и мајка и њена тетка.{S} Чучну према тетки и загледа јој се у мило лице.{S} О колико је се з |
| } Пред вече, чу његове кораке, па отрча тетки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и о |
| мчића, које је Фатма навезла за клањање тетки и свекрви, па хануме, све три босе, с башјорти на |
| ткиде један багремов лист, да га однесе тетки као спомен из Ђумулџине...</p> <p>Вече се спусти |
| зишао?...{S} И наједанпут, он се окрете тетки и рече:</p> <p>— Да изиђем... с Фатмом, тејзе?</p |
| ве мој, султане мој, <pb n="164" /> дај тетки нож!“ Тепа му, да га одобровољи; али он није злов |
| дном његовом тетком; јер он је само тој тетки веровао.{S} Кад дође, он тражи да му свирам, да м |
| да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није говорила; одговарала му је на питања као оби |
| ће без Мерсије и тетке.{S} Посла робињу тетки: можда се вратила.{S} И заиста, дошла синоћ.{S} М |
| а.{S} Па устаде, откључа врата, и оде у теткин <foreign xml:lang="fr">bureau</foreign> или <for |
| ча, као за пакост, у лову!“ Упамтила је теткине речи, па колико пута помисли на течу, толико пу |
| ка је гледаше, а она не умеде да погоди теткине мисли...</p> <p>Ово се рашчу по целом Солуну.{S |
| сан Истока</hi>,“ изусти Фатма шапатом теткине речи из писма, и дубоко уздахну. „<hi>О наши љу |
| едај ме у очи.</p> <p>Она сакри лице на теткиним грудима.</p> <p>— Емир, несрећнице! узвикну Ар |
| а вратаоца, она пође за њим, па се сети теткиних речи: „Што се кроз прсте гледало невести, заме |
| <p>Фатма извади из завоја друго писмо, теткино.{S} Робиња рече:</p> <p>— Кјучук-ханум, има ли |
| или...{S} Не сме прво Госпођичино; чита теткино:</p> <p>Скопље, 14 јуна 1905.</p> <p>Емир, срде |
| емена и смејући се изиђе.{S} Фатма чита теткино писмо:</p> <p>Серез, јуна 1905.</p> <p>Прошло ј |
| е.{S} У другу лепу шарену кутију остави теткино писмо и рече: „Буди с њима: сва су ми од слатке |
| да њега преваре, уплаше.{S} Па отиде у теткину собу за рад — празна; оде у њену спаваћу собу, |
| да се од тога отрезни, баци нож, оде у теткину собу и леже на једно дугачко шиљте несвучен.{S} |
| , више никога не види, само њу: улази у теткину собу за рад, по четврти пут, гледа у ствари на |
| еднем у затворена кола с једном његовом тетком; јер он је само тој тетки веровао.{S} Кад дође, |
| тке остаје и „лежи по неколико ноћи“; с тетком се шета, код тетке седи ноћу с новима, с онима < |
| е, редом, да се са свима поздрави.{S} С тетком, с три нове, с Мадам Аристид и с Мадмоазел Дарно |
| лепезом.</p> <p>Кад јој се кћи милује с тетком, она је љубоморна, боји се да не воли више тетку |
| о је не виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и робињом Ђулренгијом у затворена |
| пољупце, говорећи: „А, душо, јеси ли с тетком задовољна?“...{S} Па питала је чак и за зета, од |
| муца она јако поцрвеневши, и не погледа тетку у очи.</p> <p>Ариф то опази, па викну:</p> <p>— Т |
| расејана, те помисли да се уплашила за тетку и рече јој да иде да легне.{S} Она оде у своју со |
| “, а све су се смејале; Фатма је љубила тетку више него икад, а оне три правиле су јој дубока т |
| е!{S} И бацаше пуне презрења погледе на тетку и мајку. „Не, чедо, то није жена, то је мајка,“ г |
| о брзо — после три месеца.{S} Она се на тетку не наљути; томе се њени још више зачудише.{S} Обу |
| е! викну она радосно, па потрчавши пред тетку сави јој руке око врата и узе је љубити; и она њу |
| а је љубоморна, боји се да не воли више тетку него мајку.</p> <p>— Мајчице, мени се чини да је |
| ренут леђима уласку, он не виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њихових корака: загледао се у |
| не видев Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку и помисли: „Себичне!{S} Лагале другога да би осуш |
| ако ми је дугачка радост! рече и загрли тетку.</p> <p>— Обично је обратно.{S} Али код младих же |
| е и пустише се; Фатма похита да испрати тетку.</p> <p>— Како је кратак мој бол, тејзе, и како м |
| сла, рече Фатма измичући се и гледајући тетку.</p> <p>Сестре се насмејаше, а Ариф рече :</p> <p |
| аду успомена навалише на њу: види своју тетку дубоко погружену, где с болом помиње ово мало тур |
| ва два друга из Париза, Турчина, и њену тетку и течу, и једног младог имама.{S} Оно двоје што с |
| жене, младе, њених година.{S} Гледа ту тетку, стару, која ју је врло волела и од милости је зв |
| е као у оних старих слепих дервиша што, тетурајући стамболским улицама, на глас читају молитву |
| што су створили људи!{S} И вечерас сам тетурала с турским женама по страшној калдрми, поред тр |
| } Звезде дрхте.{S} Она с њим иђаше кроз Тефтердарову Башту.{S} Одоше до једне двоспратне црвене |
| Ко би то знао?</p> <p>— Па да потражимо тефтере.</p> <p>— Ти тераш шалу, госпођо мајко, рече сн |
| тетка добила напад од узрујаности?{S} А теча, као за пакост, у лову!“ Упамтила је теткине речи, |
| еданпут скакала и ослушкивала да ли иде теча, па кад ништа није <pb n="274" /> чула, изговарала |
| , отац и мајка, стриц и стрина, тетка и теча, неке блиске материне јој рођаке, Цариграђанке, и |
| рече Ариф очајно.</p> <p>— Нека га моли теча... он течу воли.{S} Тејзе, ако теча неће или не см |
| овека пред које она „не излази“, Фатмин теча и брат од тетке, па јој час брише очи, час намешта |
| оли теча... он течу воли.{S} Тејзе, ако теча неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, |
| Прође доста, кад се чу лупа на капији. „Теча!“ изусти, и ако јој срце не каза да је он.{S} Слуш |
| еисказан скептицизам.{S} Та је говорила течно, и лепо, мада ниједна идеја није нова.{S} Све су |
| ), већ само за нову...{S} Поче говорити течно и лепо француски:</p> <p>— Моја историја дугачка |
| у Мерсије прогука: „Иди, слатки Али беј течо“, он се разнежи, и похита да се пресвуче.{S} Док с |
| } Фатма узвикиваше: „Слатки, слатки беј-течо!“, а он продужаваше:</p> <p>— „Како је почео“, вел |
| е Ариф.</p> <p>— Па шта још, слатки беј-течо? говораше Фатма грлећи човека који је воли као да |
| теткине речи, па колико пута помисли на течу, толико пута јој дође на памет „као за пакост“.{S} |
| руга из Париза, Турчина, и њену тетку и течу, и једног младог имама.{S} Оно двоје што су дошли |
| чајно.</p> <p>— Нека га моли теча... он течу воли.{S} Тејзе, ако теча неће или не сме, ко сме?{ |
| лише даје таква због тетке, те је нежно тешаху, и послаше је да легне.{S} Она оде, али не леже, |
| деца: ако узму да је сажаљевају, да је теше, она ће ударити у већи плач...</p> <p>Кад се испла |
| он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад каже?{S} Материна недра могла |
| темпераменат се не испољава, и то ју је тешило, давало јој наде.</p> <p>Сутрадан јој је било јо |
| лист, жут као њено лице, као да би хтео тешити њену мајку, опомињући је овим да све што живи ум |
| елог мрамора, а дугачка, <pb n="285" /> тешка њена коса сија се као злато и пада у бичевима по |
| бу намамио и... она, несрећница, остала тешка..{S} А кад је несрећни отац, муфтија, преко једне |
| ницу“.{S} Једанпут чак слага да је била тешка, па је пала и побацила... зато је била онолика ви |
| али не знам ни за радост.{S} Ти си била тешка, па си очекивала, питала се да ли ће бити син или |
| ово доба, навијају се сатови: подижу се тешка ђулад што би скоро дотакла под.{S} Свуд је постав |
| ри.{S} И чисто са страхом погледа у две тешке велике капије са звекирима и халкама споља, с ман |
| с њега, узимаше крајеве с њене дугачке тешке косе, па их меташе себи на лице и тепаше им.{S} С |
| елом јулском сунцу мирисало је некаквим тешким мирисом, који је осећала Фатма и чинило јој се д |
| ура“.</l> <p>На коју ће страну под овим тешким утиском?{S} Сети се друге седнице, женске; она ј |
| убиства протеран из Цариграда.{S} У тим тешким тренутцима и мајка му је на то мислила.{S} Он хт |
| ала као мајка.{S} Како ју је васпитала, тешко њој!{S} Па извињава себе: није била сама. „Ја ста |
| казнио...{S} Али, од тада ја сам тужна, тешко ми је, не што сам те изневерила, већ што ништа не |
| сад: грознице, бунцање.{S} На мене је, тешко мени!{S} И ја сам тако радила кад год сам изгубил |
| и се, да јој се не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољубац на уснама није што мрља |
| кав сав каљав; у руци му нож... „Падао, тешко мени!“ — „Аман, Ахмед, што си пустио да пада?!“ р |
| разболео?{S} Да га није неко премлатио, тешко мени?“ Невероватно је, колико се може мислити за |
| васпитавамо и мушку.{S} Али до колико, тешко нама!{S} До онолико док се с мајком сме купати у |
| се прибрах, ја зајецах. „Тешко нама!{S} Тешко нама!“ викала сам, а она ме зачуђено гледаше, па |
| Какав свет, ноћу...{S} Ко би је чуо!{S} Тешко јој је како никад до сада; жао јој је: она је изг |
| ма и плачући муцаше: „Тешко мени!...{S} Тешко мени !...“ И он се покаја, и застиде се.{S} Али п |
| ом: кад се највише умиљава — огребе.{S} Тешко њој ако је удаду за старотурчина!{S} А њеној мајц |
| пије разочаравао, тај није ни волео.{S} Тешко оном ко нема шта да оплаче!</p> <p>— Тешко оном к |
| ко оном ко нема шта да оплаче!</p> <p>— Тешко оном ко има шта да оплаче а не сме! узвикну Ариф. |
| деле га први пут уочи венчања.</p> <p>— Тешко нама! узвикну Емир.</p> <p>— Тешко нама! рече Мер |
| <p>— Тешко нама! узвикну Емир.</p> <p>— Тешко нама! рече Мерсије.</p> <p>И обе дубоко уздахнуше |
| } Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, уми се, па циг |
| би, да имаш какав посао?“ и би му веома тешко, застиде се... највише од Фатме, и на њено велико |
| није јој њега жао.{S} И толико му дође тешко што је весела кад је он тужан...{S} Срете га једа |
| ..“ — „Умрла, је ли?“ — „Не, него да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја, госпођо снахо.“ — „Да |
| р није могла да стоји.</p> <p>Дисала је тешко и убрзано, кратко, као да је <pb n="212" /> изишл |
| је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, још н |
| ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и притисну с |
| се Божјој вољи, и трпеће.{S} Само му је тешко од света.{S} И боље овако.{S} Јер да је ово раниј |
| где нико ником не верује.{S} У њему је тешко и старијим пробуђеним муслиманкама, а камо ли мла |
| изга крв, црвена и врела; а и њима није тешко радити, јер сваку помаже или муж или брат или, ча |
| из љубави према конзерватизму, кога се тешко ослобођавају и најинтелигентније, најпросвећеније |
| за жалост.{S}" Једанпут ми дође сувише тешко, те јој одговорих: „Ја не знам за жалост, али не |
| и сети се како ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— Али кажи |
| ја, од љубоморе луди...“ Али како му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и похит |
| „Срећна!“ и обузе је, тренутно, некакво тешко осећање, тренутно јој нешто би криво, жао на Фатм |
| , лећи ће.{S} Никад јој није било овако тешко.{S} Оде у једну собу из дворишта, па крај отворен |
| младе и лепе Рускиње, па јој би некако тешко, као да је ово сећање било неверство према мужу.{ |
| руку с гривном.</p> <p>— Зашто се тако тешко закопчава?{S} Ко зна ко је покварио...{S} Ја је н |
| зиком који она не разуме, и њој је било тешко, почела је да виче, и пробудила се.{S} Свекрва јо |
| д отац није код куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и зарони главу у јастук.{S} Виде оца: вис |
| увек је у души осећала нешто неисказано тешко.{S} То тешко долазило јој је кад види пријатељицу |
| ако се хвали?</p> <p>Нурију обузе једно тешко осећање, нешто као стид, као жалост, као кајање, |
| савести, а ипак јој је некако необично тешко, и непрестано је држи луди страх: ако ју је нешто |
| и осећала нешто неисказано тешко.{S} То тешко долазило јој је кад види пријатељицу и сети се ње |
| пе очи.{S} Кад се прибрах, ја зајецах. „Тешко нама!{S} Тешко нама!“ викала сам, а она ме зачуђе |
| окриваше лице рукама и плачући муцаше: „Тешко мени!...{S} Тешко мени !...“ И он се покаја, и за |
| а одахне, не од говора него од некаквог тешког осећања, а Сафет-ханум рече:</p> <p>— Сестро, да |
| у клупче.{S} И лежу наизменце, као код тешког болесника, једне да се одморе, док га друге чува |
| под једном старом кривом смоквом.{S} На тешкој зеленој свили, златом, Фатма везе оцу <hi>Левха: |
| кћи и другарица.{S} Она се теби јадала, ти си њој гукала, она је плакала, а ти си се смејала.</ |
| /p> <p>— Ако ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S} |
| миришу и да јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а бе |
| <ref target="#SRP19120_N52" /> Али сад, ти ми изиђе пред очи, и <hi>он</hi>.{S} Како сам могла |
| да изгледа равнодушна.</p> <p>— Тејзе, ти си сакрила Фатму, да ме мучиш.</p> <p>— Да те ја муч |
| анцуски. <pb n="148" /></p> <p>— Тејзе, ти си заборавила њену тајну!{S} Седела је с оним што го |
| стра се усправи и рече:</p> <p>— Алије, ти можеш да спаваш!</p> <p>И ова одмах устаде, као да ј |
| е тиче стила, и граматике, ортографије, ти си увек била пажљива.</p> <p>Сад о себи коју.{S} Не |
| ене црно, нећу бити срећна.{S} И после, ти си своје драго видела с балкона, европски.</p> <p>— |
| } Па то мора једанпут бити.{S} И после, ти треба да се навикаваш без њега: иде Рамазан.</p> <p> |
| ш, душо?</p> <p>— Каква смелост!{S} Не, ти збијаш шалу.</p> <p>Мерсија јој затвори уста и силно |
| јој намећеш другога!...{S} Сине, сине, ти не знаш шта су жене, и шта је женско срце, и шта је |
| и своме пријатељу.</p> <p>— Сине, сине, ти детету, теби Бог, рече мајка па од радости заплака.< |
| озориште“.</p> <p>— Зацело, Емир јагње, ти си завијена као Арнаутка и не смеш пешке одавде донд |
| >— Хоћеш да постиш, чедо.{S} Остави се, ти си млада, скоро доведена, муж ти је млад као капља р |
| изобличила...{S} Што се тиче моје деце, ти ћеш ми их слати свакога петка...{S} Ти ми то нећеш о |
| иси за ослобођење харема, за развијаше, ти се кријеш од људи...{S} Немој од мене...{S} Није гре |
| а сам ти казала, ако би како је обичај, ти би требала да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја так |
| и поцрвенеше.</p> <p>— Јагње Џемал-беј, ти треба да изиђеш... у чаршију, с друговима...{S} Иди |
| </p> <p>— О, па баш данас!{S} Ја чекам, ти знаш.</p> <p>— Чекаћу ја уместо тебе.{S} Отиди: разг |
| Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима „халали“, опрости, ј |
| p> <p>Да сте у љубави с Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чула нешто и о Елизи...{S} Век провед |
| е он муцати.</p> <p>— Ако мислиш с њом, ти никад нећеш изићи, или бар не скоро.{S} Па како би д |
| оран, зар се не стидиш?!“ „Зејне-ханум, ти тако говориш за инат... што сам те узео младу...{S} |
| адан јој је једна од њих рекла: „Ханум, ти ниси никад толико слатка као кад си <hi>онаква</hi>“ |
| у! <pb n="217" /></p> <p>— Фатма, чедо, ти нешто ружно сањаш.{S} Хоћеш ли мало водице?</p> <p>К |
| а нећу.</p> <p>— Е, кад не можеш, чедо, ти пости; али... ноћу буди с мужем.</p> <p>Прође први д |
| ка ми невесела, а нене: „Госпођо снахо, ти не можеш без Нурије-ханум, познајем.{S} Године су то |
| ружје не пали...{S} Ја старинску памет, ти хаљине.</p> <p>— Е, мој зете, боље да променимо паме |
| ам зашто јој не идеш.{S} Али у почетку, ти си јој ишла сваки час.</p> <p>Она се промени у лицу, |
| S} Сад видим: ти си уз Ђулистан-Исмету, ти ниси за ослобођење харема, за развијаше, ти се крије |
| ли тако далеко, сине; а већ кад мислиш, ти се подигни и реци: „Иншалла’“.<ref target="#SRP19120 |
| а зета, пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си с Европљанком одрасла: узми мужа по избору, удај |
| ко.“ — „Што сад тако, кад досад увек... ти прва?{S} Па баш да те и неправедно увредила, опрости |
| Каква?“ упитала је она радознало. „Па.. ти знаш,“ рекла је она и смејала се. — „Ја не знам.{S} |
| note> <note xml:id="SRP19120_N43">Ружа: ти си мој славуј.</note> <note xml:id="SRP19120_N44">Ко |
| ..{S} Немој од мене...{S} Није грехота: ти нећеш „покварити“ венчање, — девојка си.“ Он је гово |
| а?{S} Хиљаду пријатеља, један истински: ти си од пријатеља затворио капиџик.“</p> <p>— „Ја, мај |
| јој је нова душа.{S} Слушај, сине мој: ти си Фатми отац, али ти Фатме не познајеш.{S} Она је п |
| у или уз Ђулистан-Немету.{S} Сад видим: ти си уз Ђулистан-Исмету, ти ниси за ослобођење харема, |
| ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже |
| одрасла с Францускињом, али си Туркиња; ти знаш шта су Турци, шта траже од невесте...{S} А ако |
| с Емиром, сине, читај јој, причај јој; ти си свет прошао и много видео.</p> <p>— Читај, причај |
| риге, а сад...{S} Ја сам <pb n="230" /> ти, сине, казала, и ти знаш, да пију имами, да пију дер |
| па брзо додаде: — А зар тако, сине?!{S} Ти не мариш за нас.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, |
| ја, како ти се мајка осећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћи и другарица.{S} Она се теби јадала |
| е ваља.</p> <p>— Доста, Ариф, доста!{S} Ти не знаш шта је доста! рече с прага Фатмина мајка, он |
| одгурну је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти си се испросила, али се ниси венчала, удала.{S} Ти н |
| </p> <p>— Ариф-тејзе.</p> <p>— О-хо!{S} Ти мислиш мене да превариш.{S} Кад воли мужа, зашто је |
| > <p>— Љубе се!!...</p> <p>— Лудост!{S} Ти мислиш баш толико...{S} Разговарају се.</p> <p>— Заљ |
| дићем сама девојка, и то још ноћу!..{S} Ти си луда!...{S} А зар мислиш да они после увек узму ? |
| оје си ми куповао да ме превариш!...{S} Ти мене ниси волео, јер <pb n="240" /> ме никад ниси ви |
| ти ћеш ми их слати свакога петка...{S} Ти ми то нећеш одбити, ако је у теби заостало ма шта од |
| S} Кад изиђу, оне јадне малаксале...{S} Ти му отиде <hi>онако</hi>, може бити зато што ниси <hi |
| чује и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не верујеш!{S} Жене у изрезаним струковима!...</p |
| Зар само он пије?{S} Наши бећари...{S} Ти си чула какви су.</p> <p>— О, Ђули, да ми само не ре |
| мене, а сад се немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, она отуд, нека је између вас — праг.</p> <p> |
| што хоћемо да га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} И после, мој син хоће да |
| Да их доведем, кћери, да их видиш...{S} Ти њих познајеш, наше комшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди |
| Оздравиће, сине, само ти немој да..{S} Ти си мало напрасит, а она је зацело размажена, јединиц |
| место мене. <hi>Ти јој име дај</hi>.{S} Ти је васпитавај; али, не као мене.{S} Криј од ње дању |
| >— Ти си плаховита али ниси лажљива.{S} Ти то не знаш зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</ |
| ебе, а не могу с једним душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се |
| просила, али се ниси венчала, удала.{S} Ти не знаш шта је човек...{S} С младићем сама девојка, |
| не помислити да си се с њим свађала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су све женски конзервативц |
| , ја те волим.{S} Ја мислим на тебе.{S} Ти си једини предмет моје љубави. (* На турском постоји |
| ве куће, чак ни из ваше брачне собе.{S} Ти треба...</p> <p>Она прекиде робињу и рече:</p> <p>— |
| ="6" /> робиње и узимају их за жене.{S} Ти си много слободнија од мене.{S} Теби отац не брани д |
| нке су, чиновничке и официрске жене.{S} Ти знаш да су мужеви тих жена, <hi>само због жена</hi> |
| узвик: „ааа“!</p> <p>— Слушај, сине.{S} Ти се дружиш само с људима, а ја и с књигама, и нашим и |
| свога сина, ми треба да смо искрени.{S} Ти знаш да се често појави рђав живот што се прикрила и |
| лепу душу; али то је често, не увек.{S} Ти познајеш Хиснет-хануму.{S} Која још уме да направи о |
| уж, али немој да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти имаш право по закону да се с њим понова венчаш одмах |
| его Грк, Јерменин, или чак Јеврејин.{S} Ти знаш да су и они лепи, црномањасти, да имају црне оч |
| емо насмејана лица, да их испраћамо.{S} Ти си видела старотуркиње, чак и твоја мајка: понекад, |
| е...</p> <p>— Простор и време, Емир.{S} Ти не познајеш силу ни једног ни другог, јер си врло мл |
| за жалост, али не знам ни за радост.{S} Ти си била тешка, па си очекивала, питала се да ли ће б |
| </hi>.{S} Пошаљи му нагорелу цигару.{S} Ти знаш да то значи „изгорех за тобом“.{S} Пошаљи му пр |
| да видим...</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти на то ниси никад гледала.{S} То је као понеки у Евро |
| </p> <p>— Зацело су обе „новодошле“?{S} Ти си Самуилу књижару поручила да ти пошаље сваку „ново |
| дам ону своју белензуку са сафирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу колико за овна...</p> <p>Н |
| оји није од породице, из добре куће?{S} Ти немаш своје ја ни у избору хаљине, а камо ли у избор |
| воли?{S} Зато што ју је љубио човек?{S} Ти, која нас буниш, говорећи нам да имамо оружје свест, |
| зашто у недрима кад је толики омар?{S} Ти си га поквасила знојем, па сад не могу да га пољубим |
| чила, зеницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у нашем закону, да с јед |
| ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{S} Твој отац не би мене за зета, п |
| једној малој соби из дворишта.</p> <p>— Ти си љута? пита наједанпут обгрлив је око паса.</p> <p |
| а! ха! ха! насмеја се Мерсије.</p> <p>— Ти се смејеш, а ја... не знам шта радим.{S} Мени се чин |
| а сам с њим, код његове тетке.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја...{S} Ја.</p> <p>— С мушким!!</p> <p>— |
| <p>— Па да потражимо тефтере.</p> <p>— Ти тераш шалу, госпођо мајко, рече снаха поцрвеневши, п |
| >— А ја? опет изусти нехотице.</p> <p>— Ти...{S} Ми бисмо, сине, тебе опет оженили.{S} И ти си, |
| атма од чуда не долази к себи.</p> <p>— Ти не верујеш, душо?</p> <p>— Каква смелост!{S} Не, ти |
| ка, ћерке им измириса, ижљуби.</p> <p>— Ти си се помирила с Мадам Аристид, рече Сафет гледајући |
| е, рече Ариф жустро и одсечно.</p> <p>— Ти си плаховита али ниси лажљива.{S} Ти то не знаш зато |
| иједан, рече Фатма равнодушно.</p> <p>— Ти их не познајеш, зато тако говориш.</p> <p>— Дајте ме |
| е решена и на живот и на смрт.</p> <p>— Ти због тетке...{S} Спавај, она неће умрети.</p> <p>— О |
| у, да се Фатма насмеја и рече:</p> <p>— Ти си као покојни Били, наш папагај.{S} Он кад рекне „М |
| .{S} Те вечери тетка јој рече:</p> <p>— Ти, Емир, мораш вечерас с њим, па макар ко дошао.</p> < |
| p> <p>Ариф то опази, па викну:</p> <p>— Ти си луда!...{S} Ево ти ово: на!{S} Сад не волим ни ње |
| чима твога оца само је <hi>жена</hi>, а ти знаш шта то значи.{S} Напослетку, драга мала, ни у Е |
| му познајем: ако је заволела једнога, а ти јој намећеш другога!...{S} Сине, сине, ти не знаш шт |
| ла, ти си њој гукала, она је плакала, а ти си се смејала.</p> <p>13 новембра.</p> <p>Некад сам |
| т не по разуму већ по срцу, испунила, а ти ради како хоћеш.</p> <p>То рекавши, устаде с дивана |
| S}И оне пре триста година страховале, а ти...{S} Донела сам ти његову слику, рече и узе се раск |
| брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не дође.</p> <p>— На Јалије, мајчице, не вол |
| -ханум!{S} Просише те толики паметни, а ти...</p> <p>— А ја се удадох за луда...{S} Али он је б |
| > <p>— Тејзе, а ја ?..</p> <p>— Емир, а ти?...</p> <p>— Тејзе, шта ћемо ?...</p> <p>Она слеже р |
| ака?!{S} Ја и не помишљам на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело рече: „Делила бих с четири орта |
| е у љубави.{S} Ја ти пишем француски; а ти, кад читаш својој рођаци, ово прескочи.{S} Љубим те, |
| Black will come to see you?</foreign> А ти, спремаш ли се за чифлук, и мислиш ли на мене мало и |
| т..</p> <p>— То је лудост од њега.{S} А ти...{S} Пред младом муслиманском девојком да се љуби м |
| /foreign>“ мучно да можемо казати.{S} А ти, можда би се састајала чак и ноћу да си удовичка кћи |
| сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на к |
| спавати?</p> <p>— До сутра, чедо.{S} А ти иди па лези, заспи, одмори се...</p> <p>Она одмах ус |
| ми живимо, и смејемо се, и волимо.{S} А ти, душо, имаш наду.{S} Треће венчање свршетак, четврто |
| рила.{S} Па зар опет распуштеница?{S} А ти, Ариф, браниш овакве жене!{S} Зејна је проста неваља |
| љна кад је очекивала француску хаљину а ти си јој купио турску антерију.{S} Она се тебе боји, п |
| ох : „Што се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна |
| p> <p>— Е, да му љубиш руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p |
| оловања у Паризу.</p> <p>— Па где си га ти видела по Богу? упита гошћа још радозналије.</p> <p> |
| а вуче и вели:</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар мени скут, а свекру...{S} Зашто му не устаде |
| јеш.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ кога ти је Алах одредио, па сам своју дужност, дужност не по |
| , да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим скут...{S} Воли те, љуби те, чека те с нестрпљ |
| је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер удајеш као Ђаковичанку.</p> <p>— Као старинску |
| > <p>— Јеси ли икада помислио, зете, да ти кћи има и душу, не само трбух за јело и снагу за оде |
| имена!{S} Мајка ће те послати деди, да ти деда име да, да те деда очува, кријући од тебе и сун |
| чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим скут...{S} Воли те, љуби те, |
| да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим скут...{S} |
| После рече:</p> <p>— Устани, монањо, да ти се вода не охлади.</p> <p>— Зар си ми донела вруће в |
| Баш ми се допада, па чисто долетех, да ти кажем, мајчице.{S} Сутра рано, иншалла’<ref target=" |
| е, рече Сафет љутито.</p> <p>— А, ја да ти је буним!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им је овако |
| орио у животињу.{S} И ја сам требала да ти се осветим чим сам од детета постала жена, да те каз |
| “?{S} Ти си Самуилу књижару поручила да ти пошаље сваку „новоизашлу" страну књигу, а Мадам Макс |
| ене лествице ?</p> <p>— Је ли могуће да ти ниси пољубила Мадам Емину кћер како се воли?{S} Зато |
| и. „Дај реч да се нећеш опити, иначе да ти жена није више жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Х |
| екијама).{S} Хоћеш <pb n="267" /> ли да ти продам ону своју белензуку са сафирима?{S} Ти њу вол |
| дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти испричам једну приповетку коју сам чула у Арабији и |
| ко волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је код младих... љубомора „Љ |
| ги пут о томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се не смеју.</p> <p>— Кад помислим, слатка тејзе : о |
| учи европске језике, што си допустио да ти се по харему разлеже пијано?{S} Друкчије се мисли уз |
| >— Ах, слатка тејзе!.. ја имам нешто да ти кажем.</p> <p>Али она одмахну руком и рече:</p> <p>— |
| воизашлу" страну књигу, а Мадам Макс да ти доведе сваку „новодошлу“ страну жену.{S} Али, ко су |
| се више нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена остане бош.</p> <p>Џемал се, као кроза сан, сет |
| <p>— Код простих све боље.{S} Хоћеш да ти закопчам белензуку...{S} Ах, како ти лепо стоји тај |
| рзо као сваки сан.</p> <p>— Тејзе, онда ти никад никога ниси волела!..{S} Зар да прође?!{S} Ооо |
| Да ме питаш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела казати.{S} И после, ја сам мислила да о |
| праћа, она вели:</p> <p>— Душо Емир, ја ти се нећу удавати; јер, колико је год љубави на свету, |
| </p> <p>— И сутра, и прексутра...{S} Ја ти не дам више да постиш.{S} Шта марим од ханума, најпо |
| ва и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти јој име дај</hi>.{S} |
| те тамо рачунају у зреле девојке.{S} Ја ти овако пишем с тога, што је почетак, што је семе љуба |
| ова и не слути да нисте у љубави.{S} Ја ти пишем француски; а ти, кад читаш својој рођаци, ово |
| да их назовем...{S} Али кажи, бар нека ти знају родитељи.</p> <p>— Тејзе, не бој се... ја сам |
| а њу љуби и муца:</p> <p>— Срце ...нека ти је срећно! ...{S}Али како... изненада...</p> <p>— Ја |
| /p> <p>— Госпођа мајка бежи!..{S} Хвала ти, суто!...{S} Ја сам њега волела..{S} Сад га, чини ми |
| у у Бога. „Биће што је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући нема нових, све су старе, све в |
| ијатељу, усрећила си ми јединицу —хвала ти!“ Тад иде у комшилук, па се хвали као ниједна мајка: |
| оку најфинијег дувана.</p> <p>— Устала ти невеста, машалла’!</p> <p>Он чисто бојажљиво погледа |
| да Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Била ти добра годинама, а сад није!</p> <p>— Променила се.</ |
| че Сафет.</p> <p>Она плану:</p> <p>— Па ти у својој кући не треба никад ништа да затвараш: у њо |
| киње:</p> <p>— Шта је ово ?</p> <p>— Па ти видиш шта је, рече Нурије трудећи се да изгледа равн |
| од радости.</p> <p>— Јесте, чедо, сута ти долазила.{S} Сад видим да је боља од нас...{S} Не ид |
| глама.</p> <p>— Аман, кјучук-ханум, шта ти је?! чу се тихо.{S} Што ћутиш?</p> <p>— Молим те, не |
| шћу јој руке.</p> <p>— Слатка суто, шта ти је?!</p> <p>— Емир чедо, ништа...{S} Мавиš преврнуо |
| пазе на њој промену, ако је питају: шта ти је?{S} Шта да им одговори?{S} Како да каже?{S} Ако п |
| оцу.</p> <p>— Па како си почео ?{S} Шта ти рече зет кад ти поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја виш |
| жену.</p> <p>Оне дотрчаше.</p> <p>— Шта ти је?! узвикнуше оне престрављено погледавши га у лице |
| се трже као човек и рече:</p> <p>— Шта ти је, ханум?</p> <p>— Болесна сам, простења она.</p> < |
| и, и истрча се са узвиком:</p> <p>— Шта ти је, душо?</p> <p>— Е, шта, турских жена болест — јек |
| /p> <p>— Држи реч, сине, и сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не договара, нема право |
| ign><ref target="#SRP19120_N33" /> —Шта ти је? упита Мерсије; али кад она смаче руке, уплаши се |
| и...{S} Она се њима учини болесна. „Шта ти је, чедо?“ пита је нене забринуто; а она, непрестано |
| спођо снахо, и свом пријатељу: јединица ти се испросила.</p> <p>— Да смо у љубави, госпођо мајк |
| _N86" /> </l> <p>А ја сам помислио, кад ти спусти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео |
| к замишљене жене.</p> <p>— Е, тако, кад ти дође као да ми се повратише куће и конаци...</p> <p> |
| .. па ћу је закопчати, завити...{S} Кад ти дође та нова, прими је лепше но мене.</p> <p>Ханум-н |
| ница?...</p> <p>— Сакриј се од њега кад ти није муж, али немој да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти има |
| радовала си се; гајила си, и видела кад ти је дете проходало, чула кад је проговорило, и радова |
| како си почео ?{S} Шта ти рече зет кад ти поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу, рече он |
| окар пешкир.</p> <p>— Опрости!{S} Никад ти не бих казала да ме ниси изазвала.{S} Ја то чувам ка |
| реба да се смеје.{S} Благо теби!{S} Сад ти живот има смисла, говораше Мерсије чисто промењена.< |
| јутру празна.{S} Никад га не питах, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он је празнио.{S |
| get="#SRP19120_N105" />, шта је?{S} Где ти је муж? чуше се наизменце гласови.</p> <p>Пашиница с |
| е моје!{S} Као да си дошла с робије где ти је била у оковима душа, говораше, па јој се наједанп |
| да ћути као муслиманка, она кука. „Где ти је воља?...“ „Каква воља у онога који воли?“</p> <p> |
| о живимо... рече Мерсије.</p> <p>— Дође ти да се убијеш, је ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја |
| па заплака. „Да, теби је до шале; није ти жао што кроз два дана идем.{S}- Мерсије се растужи, |
| реним, и пешице, по чаршији, испод руке ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-К |
| мо да седимо по године, годину.{S} Ране ти неће проћи, али ће се залечити.{S} Са залеченим рана |
| добре породице и богат, зато што га се ти не би могла додворити па би те пустио.{S} Куд би пос |
| А тебе, док бисмо пробудили, док би се ти спремила...</p> <p>Она се врати у своју собу нераспо |
| је, волећемо своје мужеве.{S} Зар би се ти удала за човека кога не волиш?</p> <p>— Никад!{S} Ал |
| па макар остала неудата.{S} И зар би се ти код њега преседела?...{S} Леп али луд.{S} Још нема п |
| осе фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљубила што ти се јавио, има плаве очи.</p> <p>И јо |
| си дете ради једног тренутка где си се ти човек претворио у животињу.{S} И ја сам требала да т |
| Снага ми дршће од радости.{S} Док си се ти с госпођом мајком препирао, ја сам љубила нашу Фатму |
| ја мајка у љубави са Нурије-ханумом, те ти тамо идеш, много је поздрави. <hi>А. Ж.</hi></p> <p> |
| мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац.{S} Онај који би тражио да проговори т |
| ру мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац,“ тако сте ми писали.{S} Па ипак, ника |
| на „Божју наредбу“ издату жени: „Кад ће ти доћи муж, обуци се, нагиздај се, набели се, навуци о |
| , обуци другу хаљину, накити се: сад ће ти доћи муж.{S} И не заборави, Емир, да никад пе треба |
| ће се вратити врло доцкан, па дотле ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то да удесим.{S |
| ри; а она теби није непријатељ, нити ће ти то бити. „Стари пријатељ не бива непријатељ; ако буд |
| пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. „Две страсти не могу заједно.{S |
| и поче плакати.</p> <p>— Не! поцрвенеће ти очи, па ће наше жене помислити да си се с њим свађал |
| ви се, ти си млада, скоро доведена, муж ти је млад као капља росе:{S} Бог ће вам опростити.{S} |
| сам <pb n="230" /> ти, сине, казала, и ти знаш, да пију имами, да пију дервиши, пију и певају |
| ран да га изломим о „мушку главу".{S} И ти људи, нељуди, наши мужеви, љубоморни на своје жене, |
| Ми бисмо, сине, тебе опет оженили.{S} И ти си, сине, млад, леп, добар, од рода...</p> <p>— И бо |
| p> <p>— Јесте, слатка тејзе.</p> <p>— И ти би хтела да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то в |
| т пута, и — занео се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да |
| осне хануме дадоше јој надимак.{S} Па и ти, Мерсије; нисам знала да си пакосна.</p> <p>— <forei |
| оме говорила...{S} Емир, чедо, запали и ти цигару...{S} Грехота је да постимо кад и не мислимо |
| аје Бог.</p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешто знају |
| рсије!{S} Боже, Мерсије!...{S} С ким би ти тако, слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним што говори |
| <hi>овако</hi> је удајеш“.{S} А како би ти, <hi>нова</hi>, хтела?{S} Пет година да јој је драги |
| азговарала се с људима.</p> <p>— Зар би ти волео да говорим с људима?</p> <p>Он на ово питање н |
| , од оца, из куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј, дао своју кћер да није добро, красно...</p> <p |
| урској за њега ученог.</p> <p>— Јеси ли ти, кћери, при свести?! викну он наједанпут, кад се сет |
| > <p>Она се наљути.</p> <p>— Сматраш ли ти моју кућу за честиту или не?</p> <p>Он се трже, и ре |
| Ја сам ти, тејзе, све хтела казати, али ти оде...</p> <p>— Кад се удајеш за невиђено, како може |
| чула, још кад си била у Цариграду, али ти није казала, јер је знала да за другога нећеш...{S} |
| Слушај, сине мој: ти си Фатми отац, али ти Фатме не познајеш.{S} Она је пред тобом као оне дево |
| О, сиромах, горд, јунак, мушко!{S} Али ти си, душо, сад слободна...{S} Сад си распуштеница Осм |
| о дођоше са стрином тога пашића.{S} Али ти њих ниси видео...{S} Као наша Ариф-ханум.</p> <p>— Х |
| мене за зета, пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си с Европљанком одрасла: узми мужа по избору, |
| ханум, кћери, рече стара потресено, ми ти не можемо одмах одговорити, не што није обичај да се |
| идим да и жене нешто знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} Заиста, да је знала само за Коран, да је св |
| да пукну од врућине, без ваздуха, чини ти се и без живота, корачају, миле, ишчезавају иза огра |
| ли некоме коме треба да се рече „срећни ти гости“?</p> <p>Она је правила алузију на Нурију.{S} |
| ина.</p> <p>— Сестро, нисам знала да си ти поборница слободне љубави, и врло ми је чудно...</p> |
| но рече: ”</p> <p>— Је ли, душо, шта си ти онда мислила?</p> <p>— Ја нисам мислила ништа.{S} Ја |
| им се како не умрех кад га, онда кад си ти била код мене, видех, нарочито кад чух да је сутин с |
| рата да су тобоже обазриве...{S} Где си ти, чедо, видела мога сина?</p> <p>Ово изненадно питање |
| {S} Ослободи душу, душо моја!{S} Зар си ти прва овако?{S} У нас је више распуштеница него жена |
| радити као многе учитељице: забрањивати ти читање љубавних романа; али кад чух шта се све по ха |
| — Није, зете, луда, не бој се!..{S} Кћи ти је побуњена.</p> <p>— Камо срећа!{S} Али... жена поб |
| <p>— Зашто је она несрећна, кад си јој ти срећан?</p> <p>Али он избеже да одговори, љубљењем.{ |
| можда јој није прилика.</p> <p>— Немој ти тамо нешто Хасан-беју, да он не викне.</p> <p>Ариф п |
| не треба никад ништа да затвараш: у њој ти је дисала ђаурка тринаест година.</p> <p>Сафет се см |
| Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те тамо рачунају у зреле де |
| Душо, што плачеш ?{S} Не губи наде док ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, само, ка |
| ине, дај мајци мужде!</p> <p>— Обећавам ти, мајко, оку најфинијег дувана.</p> <p>— Устала ти не |
| ама туђих земаља, него би радила да нам ти постанеш лепа.{S} Али, твоја капија мени је затворен |
| градовима За чудо нам је, Емир, што нам ти ниси јавила; јер ми смо пристале за једанпут.{S} И о |
| нахо, чедо, једва једанпут...{S} Ја сам ти казала, ако би како је обичај, ти би требала да ме з |
| волимо, направимо своју жену.{S} Ја сам ти може бити помињао у писму једно наше пиће које воле |
| Али како... изненада...</p> <p>— Ја сам ти, тејзе, све хтела казати, али ти оде...</p> <p>— Кад |
| p>— Јуче си преда мном пушила, а ја сам ти то одбила на болест.{S} Али данас...{S} Зашто не уст |
| али се бојим да се не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ кога ти је Алах одредио, па сам свој |
| одина страховале, а ти...{S} Донела сам ти његову слику, рече и узе се раскопчавати.</p> <p>— Н |
| вила би Мадам Аристид.{S} Приложила сам ти писмо тејзино, послато преко мене.{S} Опрости што са |
| сам се газом повезала,</l> <l>Тужна сам ти, сестро, невесела:</l> <l>Кроз густи сам кафез погле |
| лице вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти више муж!“ Па јој окрете папуче прстима упоље грмећи |
| резаним струковима!...</p> <p>— Верујем ти, очи моје, али...{S} Како си смела?!</p> <p>— Тако.. |
| о би му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не смем), већ по једној новој.{S} Развићу |
| су је наружили неразумни!</p> <p>Пишем ти француски, да не би разумео твој отац, ако би му пис |
| н мисли у човека...{S} Мајка твоја, чим ти је обукла чаршаф, одмах ти је почела говорити о дево |
| ад се не бисте помириле:{S} Сафет-ханум ти не би ово опростила.{S} Ах, сирота жена!{S} Она се х |
| ораше Фатма испрекидано.</p> <p>— И сан ти се остварио..{S} Само да су му црне очи, и да је мал |
| е побледе и крадом уздахну.</p> <p>— Он ти се допада!{S} Ја те за њега, кћери, не бих дала, па |
| олесна.{S} Имала сам страшан напад, као ти, тејзе.</p> <p>И побледе.{S} Јаком вољом прикупљала |
| а викну:</p> <p>— Ти си луда!...{S} Ево ти ово: на!{S} Сад не волим ни њега ни тебе.</p> <p>Па |
| се ја не буним: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је „добар дан у години?</p> <p>— Сестро, ш |
| ећу.</p> <p>— Не бојиш се комараца него ти жао њега, да не штуца, да се не мучи, говори Мерсије |
| } А нене му говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је тако волео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је он |
| ако волео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти најмилији обилазио у болести онолик |
| Фес, као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Тога ниси помињала! упита Емир врло радо |
| бивши скут свекрви.</p> <p>— Да знаш ко ти је долазио!</p> <p>— Сута! викну Фатма ван себе од р |
| стара Шехназе-ханум рече:</p> <p>— Ако ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, ј |
| деде!{S} Кад би знала, душо моја, како ти се мајка осећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћи и д |
| да ти закопчам белензуку...{S} Ах, како ти лепо стоји тај француски <foreign xml:lang="fr">saut |
| Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бунтовница, и ка |
| ја?</p> <p>— Џемале, сине, отвори, тако ти Божје љубави! <pb n="221" /></p> <p>— Нема Бога.</p> |
| рива лице рукама.</p> <p>— Отвори, тако ти материне љубави!</p> <p>— Нема матере.{S} Проводи се |
| га), извади недра и рече:</p> <p>— Тако ти ових недара што те одојила и снагу ти дала, баци нож |
| . каже се неваљалим женама.{S} Али тако ти свега најсветијег, немој да се гдегод изрекнеш, да н |
| она и смеје се. „Баш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако си украла ханумино белило,“ каже он |
| е њен муж дође из чаршије.</p> <p>— Око ти светло, ханум !{S} Испросила се Фатма.</p> <p>Она ни |
| али ето онога, шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће венчање“.{S} То јој говори онај што јој и |
| наједанпут, њој неко на ухо рече: „Пало ти је и треће венчање“... „Који се на земљи раставе, не |
| алицу...</p> <p>— Оздравиће, сине, само ти немој да..{S} Ти си мало напрасит, а она је зацело р |
| поцрнели, глатко лице набрало се; само ти је нос исти, велики као што је био.“ И ја се загледа |
| ца него жена и девојака.{S} Зар си само ти несрећна?{S} Како је оној којој се муж поред ње друг |
| м! „Ако не учиниш ноћас нешто, купићемо ти великог дрвеног коња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч |
| е пријатељице вичу: „Благо теби!{S} Што ти имаш мужа, ниједна га нема“.{S} Као да оне знају как |
| инула.{S} Није ме изненадила с тога што ти имаш осамнаест година, што на Истоку значи: зрела де |
| и, не: тај у кога си се ти заљубила што ти се јавио, има плаве очи.</p> <p>И још нешто, драга м |
| човека кога пе познајеш: само зато што ти се <hi>лепо</hi> поклонио, уопште јавио!{S} То ме је |
| ражљућена.{S} Одвели смо је оцу, пошто ти није више жена.</p> <p>— Секиру!... да разбијем кућу |
| и а камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти мислиш да си сукњом покрила косу?{S} Покрила си лице |
| ивот и на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти још не спаваш, Фатма?</p> <p>— Не спавам, отац.</p> |
| ве; али кад му она растужено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и кад му Мерсије прогука: „Иди, слат |
| ери, кад знаш да ће кући доћи, па макар ти увек и не било до тога... да не би имао узрока да гл |
| ад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да |
| и бих ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти си жена.{S} Човек је... друкчији је он.{S} И после, |
| говорио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је брат отишао на чифлук.{S} Јеси ли казао, за кога |
| — Само полако, лепим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи са |
| а.{S} Захвали Богу, Емир, ако...{S} Јер ти си одрасла с Францускињом, али си Туркиња; ти знаш ш |
| уби, због мајке, и рече:</p> <p>— Данас ти је добро, ханум ?</p> <p>Она то потврди главом.</p> |
| за нас.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не дође.< |
| фенди, за кога дајеш своју кћер?{S} Зет ти прост, од проста рода, јер отац му паша, али деда <h |
| о ти ових недара што те одојила и снагу ти дала, баци нож!</p> <p>Сви заплакаше, чак и „туђа му |
| де гостима.{S} Нурије-ханум каже: смеју ти се, и, наравно, криво јој је.{S} И после, све с њим, |
| мља!{S} Дигни се, јагње, да видиш мајку ти; готово гола, па само виче: „Африка !{S} Африка!“ Ун |
| ине, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац.{S} Онај који б |
| аљине, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац,“ тако сте ми п |
| ан, очију ми! очи моје Мерсије: уста су ти медена, дај да их пољубим.</p> <p>Она јој поднесе ус |
| остојна тога бола, тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим сузама: исплачи их, сине, обриш |
| три Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} То су ти очекивани гости, пре два дана звати за вечерашњи ифт |
| о жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти најмилији обилазио у болести онолико?{S} Ко је с нам |
| , и ако је на француском.{S} У петак ћу ти доћи с овом лепом новом и још с две њене пријатељице |
| .</p> <p>Она заврте главом.</p> <p>— Ах ти нећеш да пушиш преда мном.{S} Али кад је човек брижа |
| а твоја, чим ти је обукла чаршаф, одмах ти је почела говорити о девојачкој чистоти: да је чуваш |
| /p> <p>Слатка моја отаџбино!{S} Кад бих ти се могла вратити, ја не бих губила време у сањању о |
| во је, рече па зажмури.</p> <p>— А отац ти мисли да полазиш за невиђено, ха! ха! ха!...{S} Виде |
| ма, њеним сузама, и: губим свест. „Отац ти, чедо, добно једно писмо...{S}" И још нешто говори, |
| ене. — „Није то само од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а дувао вардар,“ умеша се мајка.{S} |
| оно што ниси ни имала?{S} Тај лепи још ти није драги.{S} А ко зна, можда је и жењен. <pb n="36 |
| јиница правила излет у Вигантову Башту (ти ту башту знаш).{S} Било нас је пуно: све пашинице (д |
| мој.</note> <note xml:id="SRP19120_N40">Ти си луда.</note> <note xml:id="SRP19120_N41">Мила.</n |
| в.{S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти јој име дај</hi>.{S} Ти је васпитавај; али, не као м |
| се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S} Прође поред старе потапкав |
| пролазу те видех, па сада горим:</l> <l>Ти ме запали искром из ока.</l> <l>Зар да у нено сам се |
| на 1905.</p> <p>Емир, срде моје,</p> <p>Ти си имала нешто да ми кажеш, уз капију.{S} Шта, душо? |
| јске зелене баште и живе изворе.</p> <p>Ти ништа не разумеш, драги Чарлсе.{S} Ви Енглези треба |
| се застиде што је „ухваћена у тајни“. „Ти си се понова заљубила, и то опет у жену!{S} Само не |
| је удави.{S} Стара се брањаше, и рече: „Ти си нешто лепо снила, зато си тако весела". — „Снила |
| .{S} Кад се мало прибра, он тихо рече: „Ти си се нешто наљутила, па не знаш шта говориш.{S} Зеј |
| а она, решена на смрт, смело настави: „Ти си злочинац, и ја пљујем на лутке, на играчке, које |
| на поздрав, узвикнула би престрављено: „Ти си полудела!“ а за гледање, ништа јој не би рекла, ј |
| Молите се Богу, за Божју љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, а кад их стара закле највећом муслиман |
| се Богу, за Божју љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, а кад их стара закле највећом муслиманском зак |
| лобођава њина глава, њино биће.{S} Оне, тим опијумом опијене, спавају и сањају „чаробни сан Ист |
| мо га замишљала...{S} Она је чезнула за тим замишљеним човеком, тврдо верујући да ће јој кад та |
| Сваки дан читају нешто ново и чезну за тим туђим, непознатим, далеким светом.</p> <p>Пошто су |
| ове, али су нам стари обичаји.{S} Према тим обичајима треба да тражимо лека овоме злу.{S} Кажит |
| лиш, плачеш, а ја теби завидим чак и на тим сузама које проливаш за својим дететом.{S} За чим ј |
| а су обојени крвљу из њеног срца, и над тим цело целцато плаво небо.{S} Кад су год биле овде на |
| познала, кјучук-ханум?</p> <p>А она под тим утиском, у радости, све исприча: <pb n="33" /> како |
| ће се подићи плоче и они ишчезнути под тим плочама...{S} Али они су ишли, ударивши кроз то гро |
| Покупите сав овај накит, продајте га, и тим новцем створите Сиротињски фонд; и знајте да би он |
| знајући да у романима нема ништа слично тим разговорима.{S} То је тако, мала, па ипак је међу в |
| а не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb n="47" /> нађе и разговара; а сутрада |
| вориле нам бол.“ Ја то пишем, мада се с тим не слажем.</p> <p>И још, врло драга госпођице: има |
| бог убиства протеран из Цариграда.{S} У тим тешким тренутцима и мајка му је на то мислила.{S} О |
| их суза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим сузама: исплачи их, сине, обриши их, скупи их у мах |
| је жива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим годинама била мајка троје деце.</p> <p>Стара ућута |
| ут у предсобљу; он и не слутећи да су у тим простим старомодним чаршафима оне три фине нове, ко |
| пије.{S} И ја сам с неном и мајком међу тим ханумама, и ја гледам у те лађице препуне света, па |
| рај њега којим лађе иду у Анадолију... „Тим путем је отишла Мадам".{S} Пета година, а њој се уч |
| шалварама и чалми емир-боје.{S} Старац, тип старинских Турака: дугачке браде, длаке сасвим прав |
| же, прибра и загледа се у овај необични тип, Мондије-хануму.{S} Њу та жена увек може и да наљут |
| ци.</p> <p>Нурије-ханум, један необичан тип Туркиње, црномањаста и жива, Сафетиних година, уста |
| ња, скидоше јашмаке и опет одоше у онај типичан салон Мондије-ханумин, и домаћице седоше на шиљ |
| ле руке и уста и ушле у Мондије-ханумин типичан салон, попиле по кафу и попушиле по цигару, па |
| еној земљи пакост.{S} Она се сети неких типова.{S} -Једна мало млађа од ње а још девојка.{S} Че |
| S} Бог ће га казнити.{S} Дан казне свих тирана тако је близу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, |
| епреке: оборићемо престоле, поубијаћемо тиране, поломићемо кафезе, исећи ћемо чаршафе, поцепаће |
| х, сине, зар је она достојна тога бола, тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим сузама: ис |
| а за Фатмину свадбу.{S} Њена седа коса, тих дана мивена, била је просто <pb n="257" /> сребрна. |
| ехназе-ханум поче с пашиницом разговор, тих, који се за час сврши.{S} И опет ћутање.{S} После, |
| , бољи од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је према својој жени, детету, био врло не |
| висок оградни зид.{S} И она ће ту, иза тих густих решетака и високог зида да вене без сунца и |
| вранцима с посребреном оправом, с бока тих кола скочи млад црнац, <hi>дилавер</hi>, у редингот |
| ф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна да од тих што се зову „нове“, нове су дотле док не наступи не |
| опијем те да будеш весела.{S} Једна од тих што су онда мислиле да сам ја пијана, није могла би |
| ла страшан скептик, кад је год когод од тих официра говорио или прелазио<pb n="256" /> преко со |
| официрске жене.{S} Ти знаш да су мужеви тих жена, <hi>само због жена</hi> растурени са службом |
| али знам да су милиони несрећни, и ради тих својих сестара, ја се буним и — радим.</p> <p>Трећа |
| мпатична, ова госпођа по изгледу мирна, тиха, не прави утисак жене што може дати нечијем духу п |
| варају с хоџом, једном старом Туркињом, тихо, монотоно и фанатично: „Алла’, Алла’, ил Алла’!... |
| на гласно; после додаде понизно, нежно, тихо: — Ја те молим, отац.</p> <p>— Никад то неће бити! |
| .. „Зар полудела, сирота!“ А она мирно, тихо, па поступно оживљује, распаљује се, као дервиш у |
| ицу, да је решена и на живот и на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти још не спаваш, Фатма?</p> <p |
| атство — поклон од цица!..{S} Све шију, тихо певају и пригушено се смеју, да не чују људи на ул |
| еше до зоре, разговарајући се о Џемалу, тихо певајући љубавне песме и отварајући нијете.{S} Док |
| — Знаш, Нурије, како је море пред буру: тихо, некако страшно тихо? рече пашиница с много бриге. |
| е збуни Фатму.</p> <p>— Кад? рече веома тихо.</p> <p>— Кад си га заволела?</p> <p>Она нешто про |
| о њено дисање у ноћи</l> <l>Њено дисање тихо и полако.</l> </note> <note xml:id="SRP19120_N59"> |
| крилима око отворених прозора и чуло се тихо и нежно: „гугу-то“!{S} И на мање осетљиво срце чуд |
| — Аман, кјучук-ханум, шта ти је?! чу се тихо.{S} Што ћутиш?</p> <p>— Молим те, не дирај ме... с |
| и, зашто сте нас пробудили</hi>?!" рече тихо Мерсије што малочас Фатма, па и она дубоко уздахну |
| <p>— Госпођо мајко, не могу сама, рече тихо.</p> <p>Пашиница, с исеченом косом као мушкарац, у |
| зеше од урминих коштица бројанице, и уз тихо жуберкање зачу се шапат...<pb n="170" /></p> <p>По |
| ескање длановима, смех, али пригушен, и тихо певање: весеље је у башти; разгранали се нарови и |
| столом чита <hi>Свето Писмо</hi>.{S} И тихо рече:</p> <p>— Не могу да не постим, госпођо мајко |
| риђе, притисну му на руку усне и чело и тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла, беј-ефенди!</p> <p>П |
| ова и очита кратку молитву, она мирно и тихо, невесела, брижна, настави:</p> <p>— Оне сиротице, |
| ва, она се обуче у Ђулренгијин чаршаф и тихо изиђе из своје собе.{S} Прошавши кроз предсобље, б |
| ом посутом ситним шљунком; а оне, идући тихо, господски, бацаху погледе у кратко ошишану траву |
| а сад говори.{S} Кад се мало прибра, он тихо рече: „Ти си се нешто наљутила, па не знаш шта гов |
| ембар.</p> <p>Бајрам дође и прође, тако тихо у овом хучном граду: у духу сам, на светли празник |
| се са сестром од стрица и удесише, врло тихо, једну сентименталну и монотону турску песмицу, на |
| че Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, врло тихо изусти Фатма.</p> <p>— Кога, кћери? узвикну мајка |
| су говориле с Фатмом француски, и врло тихо, а једна радознала слушкиња непрестано је улазила |
| .{S} Мртва тишина.{S} Најпосле, он врло тихо изусти:</p> <p>— Ја пијем, муфти-ефенди, али то ра |
| је море пред буру: тихо, некако страшно тихо? рече пашиница с много бриге.</p> <p>— Ја опет вол |
| ђице, то ваљда само ја, турска девојка, тица у кафезу, измислила сам драго, замишљала сам га.{S |
| , како говори француски, као да цвркуће тица!“</p> <p>Да би Ариф била сама са својима које није |
| е поломиле, пале, и ја бих излетела као тица из кафеза; ишла бих да тражим младића што се мени |
| на!{S} Кад говори француски цвркуће као тица, умеша се Фатма с љубављу према тетки и тој страно |
| бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и има < |
| и.{S} Али она је будна кад је све буди: тице, цвеће, воће ; крај њена прозора смоква буди је, ш |
| eu</foreign>! заборавих и псе и мачке и тице како ми дође мој сестрић, слатки Џемал беј.{S} На |
| есма од јутра до мрака, само певају као тице“.{S} Жене се погледају, и подсмевају...</p> <p>А к |
| час на баба-финги, и сама себи личим на тицу у кафезу, и на лавицу у менажерији; само што ја не |
| година, па зар да је сад другом даш као тицу или псетанце?!{S} Сине, сине, Нурије-ханум нам је |
| p> <p>Осман се намргоди: шта се то њега тиче?</p> <p>Његова мајка рече :</p> <p>— Доктор-ефенди |
| м главама својих мужева; ништа их се не тиче што су преко дан, на каквом шеталишту званом овде |
| а те брига?!{S} Кад ја желим, шта те се тиче свет? <pb n="253" /></p> <p>Она с разбивеним срцем |
| ити зато што он није пашић, јер, што се тиче племства и богатства, он је бољи.{S} И може бити ш |
| и — сама сам се изобличила...{S} Што се тиче моје деце, ти ћеш ми их слати свакога петка...{S} |
| тро, ја сам своје проћердала.{S} Што се тиче жртве, Богу је онај приноси ко му је обећа.</p> <p |
| , али га нисам свету причала.{S} Што се тиче тога, ја сам и сувише поносита: никад не бих пониз |
| ом поклону. <pb n="67" /></p> <p>Што се тиче стила, и граматике, ортографије, ти си увек била п |
| узмемо, да свијемо гнездо за себе и за тичиће“.</p> <p>— То је све из некога романа.{S} Шта си |
| узмемо: да свијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} Ја сам сиромах...{S} Имам срце, то је све.{S |
| } Он јој је муж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато што је била бо |
| ајко, молим вас... не могу сама, понови тише пружајући руку.</p> <p>Пашиница се сад трже и рече |
| д зору се пробудих, и — све живо спава, тишина: доцкан смо легле, по харемском обичају.{S} О мо |
| ивеног.{S} По крајевима где Турци живе, тишина је.{S} И ако је децембар увелике, још није пао н |
| едња молитва, сестре опет клањаше...{S} Тишина, ноћна, у турском граду, у чисто турском крају, |
| ши, него да с димом гута своје сузе.{S} Тишина.{S} Само се чују песме певачица.{S} Хануме, оне |
| реч, али му се стегоше вилице.{S} Мртва тишина.{S} Најпосле, он врло тихо изусти:</p> <p>— Ја п |
| уби у око...{S} Још непрестано је мртва тишина, само покаткад чује се стражарева палица, и једв |
| ле су мртве пијане: опијала их је ноћна тишина, мирис ноћне влаге и месечина.{S} Позиване су на |
| зиђе.</p> <p>У кући је некаква необична тишина.{S} Сви посте, осим Нурије.{S} Пашиница је замиш |
| </p> <p>У Нуријиној кући била је ваздан тишина, као да сви посте па спавају, а оно, сви су будн |
| 269" /> што се буне и што буне.{S} Ноћу тишина, нигде никога на улици, па се чини да и по кућам |
| капиџику своје сутане — као сад.</p> <p>Тишина, а по њиној кући све се устумарало.{S} Мало, па |
| p> <p>И робиња се свуче па леже.</p> <p>Тишина, само се чује шадрван, шушти, пљушти као јесења |
| овека кад се ноћу, у „јацију“, у ноћној тишини помеша глас какве европске оперске певачице с гл |
| н Џемал-бејов друг и Нурије...</p> <p>У тишини каква је обично ноћу у овом турском крају, на са |
| се с времена на време чула и одјекивала тишином; неке куће нису биле у реду с другим, већ су за |
| њу.{S} Оне ноћу полуде, опију се ноћном тишином, мирисом влажне земље и месечином...</p> <p>Оне |
| е клањати вечерњу молитву, и кроз мртву тишину, с времена на време, чуло се јасно изговорено „А |
| зид и скочи као јелен: кроз мртву ноћну тишину одјекну тупо његов скок...</p> </div> <pb n="86" |
| /hi>,</l> <l>Ствар од дрвета, хаљина од ткива.</l> <l>Од сто вам лета малолетна бива.</l> <l>Ди |
| е и устаде, тридесет пута додирну челом тле ..{S} И занесена, не зна да устаје, не зна да узима |
| ом, превија се уназад, додирује теменом тле; исправља се, пуца прстима, подврискује, преврће оч |
| ни као сребрни суд испуштен на мраморно тле.</p> </div> <pb n="165" /> <div type="chapter" xml: |
| га у два плава дубока језера покривена тмином... али полако, да га не пробудим.{S} Ја сам срећ |
| робиња, све у црним <hi>чаршафима</hi>, то јест хаљинама за излазак, и с густим црним <hi>печим |
| на пиринча, па свакојаки <hi>ошав</hi>, то јест кувано воће, па зерде и пилав.{S} Чује ли се с |
| а“.</p> <p>Прође и <hi>Кадр-Лејле</hi>, то јест двадесет седма рамазанска ноћ.{S} Минара су те |
| Цариграђанке имале су <hi>аврапе</hi>, то јест исечену косу, и врло су личиле на мушкарце.{S} |
| кутија</hi> - кутија за <hi>саказ</hi>, то јест смолу из мастикова дрвета, коју турске жене жва |
| >XV</head> <p> <hi>Султан-нев руз</hi>, то јест „нов дан, султан дана у години,“ тако мухамедан |
| 3" />.</p> <p>У <hi>мусафир-одаји</hi>, то јест соби за госте, не беше ништа турско, само један |
| а су га прозвали <hi>Бујукбурунли</hi>, то јест носоња, што ће рећи охол.{S} Па како је љут, и |
| ш <hi>јелдрме</hi> и <hi>башјорти</hi>, то што мој отац зове „европски огртач за прашину и евро |
| Мондије-хануми, Фатминој <hi>сути</hi>, то јест мајци по млеку.{S} Као у Нуријину старинску кућ |
| ши цигару, обуче бели <hi>геџелук</hi>, то јест ноћну хаљину, сву у везу, повади игле из комарн |
| — Па шта, то није ништа. <hi>Коко</hi>, то је <hi>таук</hi> (кокош), ја сам чула од жена на чиф |
| амнаест; код ње бејаше <hi>меџлис</hi>, то јест скуп жена; свираху, певаху, разговараху се о св |
| љубави.{S} Како је остала <hi>бош</hi>, то јест слободна, Мерсије јој долази често, час с мајко |
| ота је дати девојку док не рече „хоћу“, то је тако у нашем закону; а у њему се ништа није измен |
| том нечистом делу света нешто од њега, то јест цео он!...{S} Што год би у кући европско, он ра |
| ележја!{S} У Цариград су донели и њега, то обележје, ваљда да ме њим занесу: богато је, скупоце |
| не.“ И понова се буни; али против кога, то не зна...{S} Виде појас њихове баште и дворишта — ог |
| лдрму данас хтеле ноге поломити?{S} Да, то су његове становнице, Туркиње.{S} Погледајте њино бо |
| .</note> <note xml:id="SRP19120_N9">Да, то је глупо.</note> <note xml:id="SRP19120_N10">Дођи!{S |
| едо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па се прошетах по соби, п |
| р, срце моје, упамти: што мање илузија, то слабије разочарање, рече Ариф, па измириса своје сес |
| а је нестане.{S} Прође и турска јација, то јест доба кад је последња молитва, сестре опет клања |
| брахима берберина, Кара-Бурну и чочека, то јест само једне чочекиње.{S} Па се згади.{S} Прљав.{ |
| аици лепши су од венецијанских гондола, то јест пријатнији су за око, весели су, јер су бели, и |
| тетку и мајку. „Не, чедо, то није жена, то је мајка,“ говори му тетка, осећајући шта мисли њего |
| оно, ону страну реч!..</p> <p>— Па шта, то није ништа. <hi>Коко</hi>, то је <hi>таук</hi> (коко |
| своју срећу.{S} А кад мени дође срећа, то значи да се вратило здравље госпођи вашој мајци...{S |
| е мислиш на момка.{S} Отац му био паша, то је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, је ли спр |
| и, него који је бољи.{S} Што већа душа, то бржи опроштај.{S} Кад сте с пријатељем у завади, сет |
| </p> <p>Што је турско поред француског, то је просто из љубави према конзерватизму, кога се теш |
| а, да каже нени и мајци шта пише тејзе, то јест да им изјави поздрав и од ње, и од Госпођице, п |
| ави Мадам Аристид.{S} Не кажеш која је, то јест је ли путница или ће да живи у Солуну.{S} Прими |
| где говори сину: „Да вратимо обележје, то није толика срамота; он зна да није испросио Ђакович |
| ка мастика.{S} А кад се Турчин пропије, то је страшно, зато што је нама, као што знаш, пити заб |
| та је говорила Мадам.{S} Свет, Мерсије, то је за мене нешто далеко као небо, тај свет који сам |
| xml:id="SRP19120_N111">Једно око моје, то јест јединче!</note> <note xml:id="SRP19120_N112">О, |
| едела, осећала да је гледа.{S} И после, то је човек — ваш сан, идеал, Европљанин, Француз; она |
| те да га Фатма добро види.{S} Најпосле, то није европски обичај, то је наше.{S} Кафези су истин |
| те.</p> <p>Па ипак, Фатми је мало боље, то цела кућа опажа; од пре неколико дана, она се покатк |
| на равној нози, у погледу морала. „Не, то је иронија,“ помисли Ариф.{S} Говор jе држала будућа |
| ера овакве несреће; а она говори : „Не, то није тако.{S} Њој није било као мени.“ — „Кад имамо |
| о дете, кад су били мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене...{S} Паш |
| стеричне...{S} А нестајање, ишчезавање, то је синкопа.{S} Крв дошла до мозга, па се вратила не |
| мље, а Ђулистан-Исмет-ханум Енглескиње, то јест високу културу њине земље. „Францускиње распаљу |
| }" Емине-Семије-ханум воли Францускиње, то јест воли просвећеност њине земље, а Ђулистан-Исмет- |
| ати чулним, даће Бог!</p> <p>Госпођице, то ваљда само ја, турска девојка, тица у кафезу, измисл |
| који би тражио да проговори твоје срце, то је твоја баба.{S} Али та паметна жена у очима твога |
| иће.{S} Ја сам сиромах...{S} Имам срце, то је све.{S} А срце ми је велико, широко, велико, па м |
| рли суту.{S} После оде на софу свекрви, то јест да јој она закопча гривну, гују с дијамантским |
| м ни погледао.{S} Гонџеђули и Ђулренги, то нису жене него робиње, а тетка је тетка, мајка је ма |
| у Паризу.{S} Па се намириса по турски, то јест: пре но што ће се закопчати, смаче кошуљу и нам |
| ми предавали, да кад нам се тако чини, то је из нас самих.{S} И до сада ја то нисам опазила; а |
| м <hi>велико</hi> нисам умела схватити, то јест схватила сам погрешно: мислила сам да је то неш |
| , па што се кроз прсте гледало невести, то се замера жени.</p> <p>— Па нисмо непрестано сами... |
| е...{S} Странкињама су показани ортаци, то јест по две жене једнога мужа, а оне су их радознало |
| .{S} Најпосле, то није европски обичај, то је наше.{S} Кафези су истина густи; опет... видеће г |
| а жене:{S} Зумбрит, Јакут, Ђул, Замбак, то јест смарагд, рубин, ружа, крин: да њини мужеви драг |
| > <p>— Доктор-ефенди, сад им је ђердек, то јест прво вече, па ево...</p> <p>Лекару би пријатно, |
| — Камо срећа!{S} Али... жена побуњеник, то је нешто ново.{S} Буне се људи против стања у земљи, |
| дости, брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, то је наше име, истина; но ово значи још и <hi>лепота</ |
| p>Како је ханум-нене?{S} Шехназе-ханум, то је она права <hi>нова</hi> у турским харемима.{S} На |
| жева.{S} Људи им се зову Шемси, Арслан, то јест сунце, лав, јер целој кући „светле“, јер цела к |
| о је задржа, говорећи јој: „Мис Пирсон, то је женско, једна невестина рођака: прерушила се у чо |
| о пуна.{S} А на свадбу позва сав Солун, то јест сву госпоштину солунску.{S} По Солуну се само о |
| оде ножем или убије пушком?</p> <p>— О, то питање!...{S} Само да није било тога питања, шаптала |
| ња погледе на тетку и мајку. „Не, чедо, то није жена, то је мајка,“ говори му тетка, осећајући |
| с њим гледала, и како ју је поздравио, то јест да ју је поздравио, и да му је одговорила.{S} Р |
| >И после, драга мала, заљубити се тако, то је по моме мњењу лудост.{S} Можда је добар, али није |
| овој књижевничкој реклами тако стајало, то јест да је, делом за које је била ова реклама написа |
| рске икиндије..</p> <p>Лето је умирало, то јест премирало, али није умрло.{S} Они златни снопов |
| е замрљавају сузама...{S} И ово црвено, то су сузе, није крв...{S} Збогом, отац, опростите ми с |
| > <p>— Помириће се, очију ми! јер, ето, то госпођа стрина куне.</p> <p>— Аман, очију ми! очи мо |
| опи лице на ђерђеф.</p> <p>— Што, душо, то може, рече Осман задовољно гледајући непрестано врат |
| ене</hi>.</p> <p>— Је ли истина, Сафет, то што ми каза? упита Ариф.</p> <p>— Тако ми овога дете |
| и кажу:{S} У лажи започет брачни живот, то је зграда сазидана на песку.{S} Једна олуја, и зград |
| шта, све прашта кад се ради на бољитку, то јест на добру њене отаџбине.{S} Али час-по, па је по |
| , за кога ћеш дати кћер коме пријатељу, то јест своме пријатељу, јер ни најбољи човек нема више |
| а не постоји: што год постоји на свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он не помишља на кафану, |
| вога, ја онога заборавих, кућу разорих, то јест <hi>уништих</hi>.{S} Ја се, драга госпођице, и |
| да им не даш пуномоћје док их не видиш, то јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу познаш. |
| мо, и више га није ни видела: отишао... то јест протеран у Европу.{S} Кад јој није туђ, што пре |
| ка, непозната...{S} Што сам срећна ја.. то је случај. „<foreign xml:lang="fr">Fort comme la Mor |
| бацало зраке читавим великим сноповима: то су били сватови с момачке стране, јенђе.{S} У двориш |
| ош, да навеземо чевре за двадесет пара: то нам је сва спрема за живот.{S} Не може бити равнопра |
| поздрав од човека, и одговорила му је: то је много; а што се онако с њим гледала... све се гле |
| а највише ми је жао четврте, невенчане: то је његова прва жртва.{S} Оне три нису изгубиле као ж |
| кад нешто тражимо да нам каже, он вели: то није за жене, и што нам муж у свако доба може рећи: |
| разну постељу.</p> <p>Али, одмах скочи: то је брачна постеља, и она нема више права на њу, јер |
| p> <p>— Или, сине, набави његову слику: то је цариградски.</p> <p>Он удари у грохотан смех и ре |
| едну монотону али страсну турску песму: то се Ахмед-беј на своме чардаку весели, гледајући у за |
| није место онима који нису невести род; то осећају и оне три хануме и странкиње, али ниједна не |
| светити.{S} То јутро, имао је две жене; то вече, ниједне: обе га остависмо.{S} И са живом муком |
| их младих жена огледало се задовољство; то су виделе нове, па су им завиделе. „<hi>Оне још сања |
| пазила јабучицу, нити бих му чула глас; то јест ако бих спазила нешто на њему што ми се не допа |
| ао змијица; и има глас као <hi>неј</hi> то јест дервишку свирку у текијама: тај глас подиже чов |
| ="en">What!{S} What!{S} What!</foreign> То јест, „Шта!{S} Шта!{S} Шта!“.</note> <note xml:id="S |
| reign xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign> то је од вас лепо, Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руко |
| -бејом, Цариграђанином.</p> <p>— Аа!{S} То је за оним Мурад-Џемал-бејом што се јуче...</p> <p>— |
| P19120_N108">Боже мој, како је лепа!{S} То је "ла франс".</note> <note xml:id="SRP19120_N109">С |
| о доле спремом, даровима.{S} Лепота!{S} То су Фатмини дарови.{S} Жене су долазиле, седеле, глед |
| је било срамота од оне стране жене!{S} То је једна богата енглеска Мис, која се, видела сам, п |
| де јој лудој паде на памет зарицање!{S} То је преживело, има га тек понегде, код простих по мал |
| а у туђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{S} То је отаџбина онога кога волим.</p> <p>Октобра.</p> <p |
| чула од жена на чифлуку.</p> <p>— О!{S} То је француска реч и значи... каже се неваљалим женама |
| hi>лепо</hi> поклонио, уопште јавио!{S} То ме је забринуло.{S} Да си од тринаест година, ја бих |
| xml:id="SRP19120_N81">То је страшно!{S} То је ужасно!{S} Где сам ја?</note> <note xml:id="SRP19 |
| викну промукло : „О, не, Емир душо!{S} То ново гробље је за старе...{S} Заставу понова узимам |
| то да волим...{S} Ох, кога волим! ..{S} То сам видела кад је пољубио своју жену...{S} Жену!{S} |
| дљиве.{S} А њен глас, говор, смех!..{S} То је једна музика која ме просто опи, усхити, како ли |
| Боже!{S} На Јалији ме поздравио!...{S} То ми је био сан ... говораше Фатма испрекидано.</p> <p |
| намргоди и рече:</p> <p>— Лудост!...{S} То учинише с једним младим бејом, у Скопљу, па се опи б |
| никову слику.{S} О, кад га видех!...{S} То је био други пашић, други човек.</p> <p>Ја њега прос |
| у дошли с Фатмом одмах се развише...{S} То је био један Џемал-бејов друг и Нурије...</p> <p>У т |
| l:id="SRP19120_N82">Увек без људи...{S} То је неприродно.</note> <note xml:id="SRP19120_N83">Бу |
| м изгубила свест, да то не осећам...{S} То осећање је страшио! заврши и лако задрхта, па настав |
| ухо : „Пало ти је и треће венчање“.{S} То јој говори онај што јој изударао душу — Живот.{S} А |
| њој <pb n="222" /> има пуло старога.{S} То ми је у крви, наслеђено од мојих предака.{S} Ја веру |
| ају: девојке, и жене што имају мужа.{S} То гледање оне зову „разговор душа“.</p> <p>Да је старо |
| маш.{S} Ти на то ниси никад гледала.{S} То је као понеки у Европи, како прича Мехмед, кад не мо |
| ано, туђе; она га никад није видела.{S} То је Осман-беј, њен млађи девер.{S} Он јој је врсник.{ |
| а нема ништа слично тим разговорима.{S} То је тако, мала, па ипак је међу вама пуно девојака за |
| се, и сваки час беше врло замишљена.{S} То опази њена мајка и као права Туркиња сети се шта је, |
| f target="#SRP19120_N31" /> балкона.{S} То Мерсије не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме |
| у свећу, и она ће се осећати срећна.{S} То што ви толики богати муслимани чините (једва неки из |
| е да волим Нурије-ханумина сестрића.{S} То није смела, због мене; јер он би мени подвикнуо: „Ка |
| и сута: проговориле би код мртваца.{S} То помислих, па се уплаших да ме не казни Бог.{S} Мајка |
| рван, шушти, пљушти као јесења киша.{S} То пљуштање све више баца Фатму у сањарије; жмури а не |
| некаку страшну свирку. „То није крв.{S} То је нешто што ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је |
| е чудим како васпитавате вашу чељад.{S} То је за мене тајна.{S} Ваше слушкиње и робиње и фамили |
| дости види се да су најрођенији род.{S} То је свекрва са снахама и унукама, мајка Ибрахим-Хасан |
| се као да су по мору просуте звезде.{S} То су били фењери обешени на мотке за једра.{S} Неброје |
| отвори сутина капија и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја га познадох... |
| и <hi>то</hi>!“ прошапта и поцрвене.{S} То само њена пупа фантазије глава, више ниједна девојка |
| нас ћеш имати једно лепо разонођење.{S} То јест, вечерас.{S} Иди на бал код госпође Нисим.</p> |
| И плачем.{S} Међу нама се нађе дете.{S} То је крв Џемалова и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја |
| ња путница, и то све друге поновише.{S} То беше мала непажња, али, напослетку, Енглескиње сматр |
| да у мајку љутито, и она не продужи.{S} То лекар опази, па осети нешто као страх, те узе шешир, |
| олим што та жена за свашта поцрвени.{S} То јој тако лепо стоји.{S} Наше жене никад не црвене.{S |
| и ући, ја сам покрила косу у памети.{S} То је тако једна навика, да кад случајно који од наших |
| имао и дете) да ћемо му се осветити.{S} То јутро, имао је две жене; то вече, ниједне: обе га ос |
| е“ с нестрпљењем и много побожности.{S} То није пост пред Мухамедово рођење или пред његову смр |
| е оне три Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} То су ти очекивани гости, пре два дана звати за вечераш |
| а метнуо фес да мисле да је Турчин.{S} То у Турској врло често бива.{S} У Цариграду, да би се |
| еном мајком, нежно гледао и неговао.{S} То је једини човек кога она познаје и воли.{S} Ни њени |
| зненада пређе на нешто сасвим друго.{S} То је био њен обичај.{S} Сувише жива, она није могла да |
| души осећала нешто неисказано тешко.{S} То тешко долазило јој је кад види пријатељицу и сети се |
| } Кроз жене забруја нешто као звоно.{S} То су њини гласови, гласови чуђења и радости, глас њине |
| м женама, странци мећу на главу фес.{S} То је Фатма знала.{S} Поздрав од човека њу просто избез |
| Емир.</p> <p>Појави се један младић.{S} То јест, појавише се неколико младића, и Фатма викну и |
| нашу...</p> <p>Ариф испусти хартију.{S} То више није роман, ни стихови из Корана, већ историја |
| снег, насмејавши се на Ариф-хануму.{S} То је Мерсијина робиња, коју Ариф, да јој није жао што |
| ом обученом у стар, искрпљен чаршаф.{S} То је била прерушена Нурије.{S} Она се ни у соби не раз |
| око врата му је дебео златан ланац.{S} То је некакав Ибрахим-ага, берберин што тако дивно удар |
| Хвала Богу! каже и нене и наставља:{S} То је младост, госпођо снахо.{S} Кад умре сирота Назире |
| Мерсије као за себе.</p> <p>— Виши?{S} То би била мотка за подупирање кошуља, умеша се робиња. |
| еотипно „има ли кога.“ „Има ли кога?“ — то значи: да ли је ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И л |
| м, слатка тејзе : ово је јава!</p> <p>— То је сан, и проћи ће брзо као сваки сан.</p> <p>— Тејз |
| : она јој заигра пред очима...</p> <p>— То није он! викну промукло и страшно, па се заљуља и па |
| био?</p> <p>— Па... једанпут..</p> <p>— То је лудост од њега.{S} А ти...{S} Пред младом муслима |
| о гнездо за себе и за тичиће“.</p> <p>— То је све из некога романа.{S} Шта си читала ово време. |
| е не квари стомак, рече Фатма.</p> <p>— То доцније, кад не лежите, рече доктор гледајући Фатму. |
| чу се један узвик изненађења.</p> <p>— То су турске сифражеткиње, рече Ариф.</p> <p>— Траже пр |
| испасти све не може бити боље.</p> <p>— То је један огроман бал.{S} Како могу ја тамо, кад нема |
| p> <p>— Не могу, није да нећу.</p> <p>— То је тврдоглавост. „Једна поштена реч и један опроштај |
| ике енглеских жена.{S} И рече:</p> <p>— То нису маске, него турске жене.</p> <p>— <foreign xml: |
| о, ућута, она, невесела, поче:</p> <p>— То је све лепо, сине; али ко тако сад у нас удаје девој |
| иманско име ђаурском копилету?</p> <p>— То је крв твоје крви.</p> <p>— Копиле!</p> <p>— Није ко |
| ла.{S} Али моја мајка не говори с њом!“ То <hi>све</hi> било је непознати младић и његов поздра |
| т с главе!{S} Ружно...{S} Спусти руку!“ То рекав, повуче јој антерију, она спаде: остаде јој от |
| а уђеш док не питаш : „Да нема некога?“ то јест гостију твоје мајке и сестара. „Уместо куће, ка |
| ад. „У име Бога благога и милосрднога,” то ми је сад нешто огромно значило. „Беј-ефенди, за ког |
| , па одатле га можемо најпре видети", а то помисли и због тога скочи.</p> <p>У нениној соби сед |
| је век провела без мужа, без детета, а то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да |
| незнању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема од срца порода, па ак |
| е донде.</p> <p>— Моја несрећа!...{S} А то... што си седела с мушким, смем ли да кажем неком? у |
| но гледаше, па тек наједанпут викну: „А то ли је он од неколико месеца на овамо дежуран сваку т |
| и, волела сам да сам изгубила свест, да то не осећам...{S} То осећање је страшио! заврши и лако |
| ретрну.{S} И кад је дувао вардар?{S} Да то нешто не значи?</p> <p>Што је више освајао дан, она |
| ој хаљини и накићена.{S} Ја сам чула да то траже људи од својих љубазница, па сам ипак све чини |
| ар нам наше Францускиње нису причале да то просто није ништа!{S} Као <pb n="40" /> наше поздрав |
| шком лепотом порази.{S} Учини јој се да то није њен девер, већ онај непознати, кога она воли ка |
| .{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да то значи <hi>жеља</hi> и <hi>лепота</hi>.</p> <p>Да се |
| н и толике друге Францускиње...{S} И да то своје чудно осећање коме кажем, пожелех Мерсију и Ар |
| , она би се нашла увређена, знала би да то чини из непристојности, „да се око ње дира“..{S} А з |
| ајситније комадиће и даде Ђулренгији да то баци у ватру.{S} Али Ђулренги утрча и радосно викну: |
| гове: исмејаће га...</p> <p>И смисли да то поправи, те набави пуномоћнике и сведоке...{S} Како |
| еја, и узе јој љубити лице, говорећи да то није ништа; он јој је што и стран, туђ човек, пошто |
| што бележила, али Ариф јој даде знак да то не чини.{S} Фатмина мајка хтеде да јој окрене леђа, |
| претвараше се као да је миран, и као да то није ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко: с |
| з Европе па ово видео, ја сам мислио да то нису жене „comme il fault“, већ .. пуштене из неке р |
| тида, и не узбуде се.{S} Оне причају да то чине механично, по навици, и да често забораве да ли |
| ошаљи му нагорелу цигару.{S} Ти знаш да то значи „изгорех за тобом“.{S} Пошаљи му прамичак косе |
| еност, и као неку одвратност.{S} Откуда то сад?{S} Дотакла се лептира, а с његових лепих крила |
| место да честита, рече:</p> <p>— Откуда то, по Богу ?{S} Овако изненада!</p> <p>— Кажи срећно, |
| скиње сматрају да на то имају право, за то и путују.. „Што их не скупљате и не говорите им, да |
| шао од куће само дању, после и ноћу: за то му отвори вољу Рамазан...{S} Дође Рамазан: код мене |
| p>— Ја сам, ханум-ефенди, с ханумама за то: да се вашем сину нађе какав рад.{S} Ја кад радим, з |
| родила, давала јој недра, те је она за то и зове „<hi>суто</hi>“.</p> <p>Као обично, она и дан |
| о сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, и страх ме од ове данашње запаре, да моји |
| мала, нарочито играчке, и она га је за то волела као оца, и била му за поклоне захвална: кад ј |
| } Сад је доба васпитавања и припреме за то свето и велико; и у мени сваким часом јача и воља и |
| ош три месеца и десет дана: да би се за то време измирили.{S} А како да се мире кад се нису ни |
| ати старо док немамо ново.{S} Ја сам за то.{S} Ја молим хануме, и ја молим сестру: да пробамо.< |
| — Под стиховима из Корана.{S} Ала су за то грдиле жене Мондије-хануму, рече Мерсије.</p> <p>— П |
| ер оне кад путују хоће све да виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше на једну т |
| елико: ослобођење харема.{S} Истина, ја то нећу моћи сама; али са мном саосећају небројено нови |
| , и врло ми је чудно...</p> <p>— Не, ја то нисам.{S} Али сам противница идиотских бракова.{S} Б |
| о пролази.{S} Увек ће ми бити овако: ја то осећам.</p> <p>— Неће тако, душо; али ипак добро.{S} |
| ко ожалостим и грдно осрамотим?..{S} Ја то сматрам и за срамоту: да побегнем испред невоље као |
| е бих казала да ме ниси изазвала.{S} Ја то чувам као тајну већ толико време.{S} Сад се истрчах, |
| </p> <p>— Не могу, госпођо мајко.{S} Ја то нећу моћи...{S} Срамота ме.</p> <p>— Код простих све |
| оше:</p> <p>— О још колико!</p> <p>— Ја то не знам, и ако сам Цариграђанка.{S} Овде жене, удови |
| } Џемал и Фатма венчани су.</p> <p>— Ја то венчање не признајем.</p> <p>— Али га признаје Бог.< |
| ељице Францускиње створиле нам бол.“ Ја то пишем, мада се с тим не слажем.</p> <p>И још, врло д |
| велики, већи него у нашег комшије, а ја то нисам видела док други не рече.{S} Може бити мислиш, |
| ни, то је из нас самих.{S} И до сада ја то нисам опазила; а сад видим да је све из мене; јер у |
| лук се ваљда спремамо, време је; али ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва чекала лет |
| {S} Па је испита.</p> <p>— Знала сам ја то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Цариграду, и на |
| лан, као храст оборен секиром.{S} Мајка то не види, а плаче. „Хи, хи хи!“ — некако тако заплака |
| је штогод наше код суте, моја јој мајка то не тражи; ако је штогод њено код нас, ми јој га не в |
| а фантазије глава, више ниједна девојка то нема; на пример Мерсије, зар јој она не би казала?{S |
| што ми се не допада, ја бих му гледала то сваки дан, док се не бих навикла...{S} Он је опазио |
| атељски, зато је весела, али није хтела то да јој помиње, да је дира, да је не наљути ; јер она |
| стид, па се жене, све осим пашинице, на то пецкање, дирање, лукаво осмехнуше и лукаво погледаше |
| , напослетку, Енглескиње сматрају да на то имају право, за то и путују.. „Што их не скупљате и |
| им модерним француским романима, она на то не наиђе.{S} Тамо све стварно, стварно..{S} И још ја |
| и ваздух!{S} И учини јој се да досад на то никад није помислила, па пошто се велика капија отво |
| тим тешким тренутцима и мајка му је на то мислила.{S} Он хтеде одмах да да реч, али му се стег |
| им...</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти на то ниси никад гледала.{S} То је као понеки у Европи, ка |
| ад си? упита она радознало, а он јој на то питање не одговори, већ јој поче причати како му је |
| не што се мислило да оне имају право на то као грађани, већ што су људима од потребе, да им буд |
| е откине пуце или копча с антерије, она то не пришива сама, него робиње.{S} Сад шије брзо и леп |
| ова децу механично и готово хладно; она то осетише, па га оставише, спремна да заплачу.{S} Он н |
| у се на хартију, замрљаше адресу, а она то не виде...{S} После је, лежећи, отворила Мерсијино п |
| Цариграђанке и ове две странкиње а она то мора да крије, да се претвара, да је неискрена, и мо |
| ша да јој пољуби скут, пошто зна да она то не да, и не воли, него јој поможе да се изује, и обу |
| ине. „То је наша љубав.{S} Можда је она то нарочито наместила“.{S} Погледа у друго: посукло!{S} |
| љутито ; али робиња је знала да се она то шали, па се опет закикота, зацени се од смеха, после |
| исли, промисли, а он се насмеја што она то говори.</p> <p>После, старотурци одоше.{S} Он потраж |
| — Данас ти је добро, ханум ?</p> <p>Она то потврди главом.</p> <p>Он седе близу ње, не питајући |
| ас већ заболела глава.{S} Лудост!{S} Па то мора једанпут бити.{S} И после, ти треба да се навик |
| да у мајку.{S} Нурији рече:</p> <p>— Па то је твоја жеља, ханум, одавно: како се Фатма родила.< |
| ет се замисли, јер се не сети одмах шта то значи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда није била ни до пола |
| ца само је <hi>жена</hi>, а ти знаш шта то значи.{S} Напослетку, драга мала, ни у Европи не иде |
| ховита Мадмоазел Дарно знала је <hi>шта то значи</hi>, и заборавивши да је дошла незвана (домаћ |
| очи и повуче на лице башјорти.{S} Видев то, младић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али |
| родитељи... они нису свесни...{S} И кад то добро знам, зашто да их дубоко ожалостим и грдно оср |
| ка енергија и одлучност.</p> <p>— Никад то неће бити! загрме он, па скочи и диже песницу.</p> < |
| хо: — Ја те молим, отац.</p> <p>— Никад то неће бити! узвикну он одлучно.</p> <p>— Отац!{S} Ја |
| ко поцрвене и рече:) Збиља, суто, откуд то, из овакве куће момак да пије?!</p> <p>Она болно и с |
| анка, па и она поцрвене.</p> <p>— Откуд то?!{S} Ви нове проводаџишете новој за старотурчина!</p |
| ла, а после сам се стала питати: „Откуд то ?{S} У нашој <pb n="176" /> породици, ми имамо сарај |
| а махраму, што јој придржава ћурак, све то њој ништа није према ономе што јој свашта прича као |
| а.{S} Зумбул, љубичица, море, небо, све то није као његове очи.{S} Очи су му као сафир на белој |
| да капиџик скине и отвор зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и куне Нурију као жена. |
| грдно препале — за мене. „И за шта све то?“ мислила сам. „За живот!{S} И она стара Јерменка во |
| он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба да ме храни, да ме одева, јер ја не ум |
| омпозиција, литература, како јој је све то мило!{S} Она све зна лепо, учила је много више и бољ |
| их једном бледоме младићу.{S} После све то спушта на прљав кафански сто.{S} Џемал се сети своји |
| ово десило.{S} И како ће да издржи све то!</p> <p>Око девет часова, у кући наста журба.{S} Дош |
| ом из ваше куће волео сам тебе, или све то волео сам због тебе.{S} Фатма, ми муслимани <hi>може |
| пође за невиђена човека!{S} Нека прође то момче нашим сокаком и сутра и прексутра.{S} Нека про |
| е мужјака, него човека.{S} Али каква је то шала од испрошенице?!</p> <p>— Није шала.{S} Ја од т |
| > се и <hi>Први Бол</hi>.{S} Од кога је то, чије је, ни на шта није мислила, већ је свирала, св |
| зички, а духовно је има, и због тога је то тако страшно, кад све зна, а мисли да је нема: срце |
| пита која је, па јој Нурија каза да је то пашиница, њена сестра, млађа од ње, па се она с паши |
| но што треба, јер је свесна, зна да је то јутарња молитва.{S} Душа јој се некако утишала.{S} С |
| данас она не види.{S} У томе виде да је то огледало пукло преко средине. „То је наша љубав.{S} |
| некакав говор“.{S} Оне нису знале да је то био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичним усх |
| је.{S} А после их много увераваше да је то врло добро, најбоље, и оне пристадоше.</p> <p>Разиђо |
| толике језике!{S} Они нису знали да је то била љубав која ме је привезивала за тај рад.{S} Ја |
| оводошла“ Енглескиња прво помисли да је то младожења, па се чуђаше што вичу, вриште; али кад он |
| радост поклонима, тврдо верујући да је то доброчинство што је потицало из њеног срца морално, |
| хватила сам погрешно: мислила сам да је то нешто што не може бити никад ни мало, а камо ли да г |
| Фатмину <hi>Песму Суза</hi>, као да је то Фатма, и викну промукло : „О, не, Емир душо!{S} То н |
| пуно европски — по избору.{S} Као да је то избор ако нека жена каже: млад је, леп је, из куће ј |
| последњи дах:{S} Фатми се учинило да је то дах лета, — лето издише, умире, и она се не растужи |
| о рече, не верује да је њено, већ да је то од некога чула или негде прочитала.</p> <p>Њен отац |
| та радознало:</p> <p>— Од кога чу да је то Мурад-Џемал-беј?</p> <p>— Гонџеђули отвори капију, н |
| не могу се на небу састати“..{S} Она је то заборавила!{S} Писну! <pb n="217" /></p> <p>— Фатма, |
| ечерас била, па су се чудиле.{S} Она је то опазила и испричала им како једанпут, кад је била вр |
| а главу метнем башјорти.{S} Али, шта је то?</p> <p>Уместо да јој нешто одговори, Фатма се приљу |
| hi> што је заспало кад и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома тешко: плакала би на сав |
| ош од своје четрнаесте.</p> <p>— Шта је то, доктор-ефенди ? упита стара, обучена у чаршаф, слуш |
| њеним прозором.{S} И зар она зна шта је то слобода?..{S} И пошто обу папуче „за по кући“, оде у |
| ду, али како?{S} С оним који зна шта је то слобода.{S} Ја, госпођице, слободе не познајем, те б |
| езану руку и уплашено је упиташе шта је то?</p> <p>— Секла сам поморанџу, па сам се посекла. <p |
| це на грудима једна другој.{S} И шта је то што их толико растужује и узбуђује? — Љубав. „Ја сам |
| огла ћутати.{S} Напослетку, па и шта је то толико што се опио?{S} У нас пију и жене, само крадо |
| .“<pb n="57" /> Једна им објасни шта је то реформа, а оне се развикаше : „Шта! ваљда жена да ид |
| ну пламен уз лице, и помисли: „Какав је то одговор!{S} И коме одговара?{S} Свекрви!"</p> <p>И н |
| д не бих умела...{S} Бог те пита кад је то било..{S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја ка |
| ње било неверство према мужу.{S} Све је то сад тако далеко, као неки свет који је ишчезао.{S} А |
| : „Наших обичаја нигде нема!“ — „Где је то „нигде“?“ ја их питах. — „Наш брак, па наш брак!“ уз |
| е био ни с ким је седео...{S} А који је то муслиманин што не изиђе после вечере?{S} Џемал-беј, |
| Па је замоли да му исприча откуд јој је то дошло, да ли се нешто љутила, шта је јела, пати ли о |
| о оној тајној бризи која је мучи; он је то опажао и није јој хтео ништа помињати.{S} Он је њу п |
| еште бербере чак из Анадолије.{S} Он је то говорио врло узбуђено, почињући сваку реченицу са „м |
| на је крадом плакала сваки час, а он је то опазио, и чинио се невешт, али није био расположен.{ |
| нам ви дали.</p> <p>Он је пита какво је то оружје, а она не одговори, већ узбуђена и љута похит |
| ошла у Турску, с чуђењем упита какво је то женско весеље, она викну да би све чуле: „Зато што с |
| ко ништа не разуме.</p> <p>— Страшио је то осећање, рече Фатма</p> <p>— Верујем, рече лекар и д |
| , али она неће бити девојка.{S} Како је то тужно: сутра жена!{S} Да је као у Цариграду да нам м |
| вет кад детету умре родитељ.{S} Како је то лудо!{S} Он је умро, с њим је свршено; али, дете неи |
| S} Једни кажу: море је плаво; а како је то нетачно!{S} Оно је час плаво, час зелено, час сиво.. |
| Не драго, душо Емир.{S} Ко зна како је то?{S} Свакако врло, врло пријатно.{S} Ми то нећемо ник |
| једна странкиња, и она сад види како је то горка истина.{S} Час-по, кад осети неку мисао, она з |
| отао с водом што кључа.{S} Боже, што је то било чудно, и страшно!{S} Сад небо високо, али омар! |
| и жена није више жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад |
| нову госпођу, већ му казује зато што је то за њу нешто страшно... „О, Боже, мужа на име!“ Њему |
| белу махраму нерасклопљену, и пошто је то лепо увио, остављао је крај себе...{S} Пашиница ништ |
| на десној руци, гологлав је.{S} Зар је то Турчин?{S} Леп!{S} Очи су му данас јасно плаве, од з |
| ексери... само катанац.</p> <p>— Зар је то <hi>само</hi>?...{S} Слушај!...</p> <p>Уз капиџик се |
| ешљиво осмехнуше, као да кажу : „Зар је то живот?!“ па одоше на терасу.{S} С терасе се виде мин |
| о какав велики и светао празник, јер је то дан буђења природе: излазе у поље, нарочито жене, и |
| а,“ рече, па још више поцрвене. — „Није то само од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а дувао в |
| алу, и повуче танки башјорти да сакрије то што мрзи.{S} Мерсије се насмеја и отрча у кућу, јер |
| ово кратко време сродиле, саме постале то нешто тајно и озбиљно.{S} И Мерсије је посвећена у о |
| е бисер, скиде појас, свлачи се.{S} Оне то гледају, ћуте.{S} Да их пита где је Џемал-беј?...{S} |
| писмо и — прими дете; али нареди да се то „ђаурско копиле“ однесе у приземље, међу слушкиње, д |
| јасан жар, па по жару буде пухар, па се то претвори у угљевље, а угљевље у пепео..{S} Не могоше |
| знало.</p> <p>Осман се намргоди: шта се то њега тиче?</p> <p>Његова мајка рече :</p> <p>— Докто |
| а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато што је била болесна, да се не уплаши, да |
| ро дошла, Јасмин-ханум !{S} Али како се то смејеш : „Ка!{S} Ка!{S} Ка!“, као кад какоће кокош!< |
| у те закова капиџик.{S} Али пошто му се то учини мало, дозва зидара да капиџик скине и отвор за |
| има.</p> <p>— Ала га волиш !{S} Како те то ухвати тако брзо?! говораше Мерсије и запали свећу, |
| време плачу и време песми.{S} А ви сте то испретурали: спавали сте кад је требало да бдите, го |
| ме за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она разумети<pb n="140" /> —жена?“ Никад јој не рече |
| ! узвикну Нурије.{S} Наш Џемал-беј неће то учинити, јер је васпитан као Европ...{S} Он је арапс |
| весело отскакуташе у кухину, те казаше то слушкињама, и брзо, све се наредише око једног велик |
| што је старо, труло, нездраво, највише то што се и дан данас неки, многи, жене — децом.</p> <p |
| заплакала, устаде и побеже; оне осетише то у њој и остадоше дубоко погружене ...</p> <p>Она пон |
| ма...{S} Али они су ишли, ударивши кроз то гробље, саплетали су се у коров, спотицали се о обор |
| да његов темпераменат се не испољава, и то ју је тешило, давало јој наде.</p> <p>Сутрадан јој ј |
| обила ортака, ви сте пошли на ортака, и то ниједна није знала: две преварио, варалица!“...{S} И |
| човек...{S} С младићем сама девојка, и то још ноћу!..{S} Ти си луда!...{S} А зар мислиш да они |
| ускињом, она би зацело и ту заволела, и то исто овако, лудо, начинивши од жене, као онај лончар |
| у тајни“. „Ти си се понова заљубила, и то опет у жену!{S} Само не знам откуд у жену Москова, к |
| суза?“ рече једна Енглескиња путница, и то све друге поновише.{S} То беше мала непажња, али, на |
| /p> <p>— Заклела си ме у Божју љубав, и то трипут, и сад морам да говорим оно што није истина, |
| -боје на њеним грудима, па је подиже, и то место где је била она, прво пољуби, после додирну че |
| по дужности; да помогне пуке сироте, и то своје најрођеније.{S} Она није била свесна ничега, з |
| оле по неколико година само гледањем, и то знате, драга госпођице.</p> <p>А он скиде фес, па ми |
| са својом женом и с њеним љубазником, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да н |
| упа, до греха, да ће пасти с девером, и то у свекровој, у мужевљој кући.{S} Али он је осетио ње |
| д харемима сме пољубити лепу девојку, и то Францускињу?{S} И њој намењен пољубац даде Елизиној |
| ико прошло; само једанпут виде Фатму, и то случајно; све неће да је узнемирује, да је буди из с |
| вуче завежљај с хиљаду гроша у злату, и то посла једној сиротој удовици с поруком да не мора из |
| је стара.{S} Боже, како сам могла!{S} И то је по вашој сугестији.</p> <p>— Ја сам знала да ћеш |
| је жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи што није оца слободно ни у очи погледала! |
| бу сама собом издржала прошли пут!{S} И то само због тога што Фатма није знала.{S} И заиста, св |
| лаши од његове бледоће и узбуђења.{S} И то се сврши тако брзо и тако просто, као да је дао реч, |
| чак ни осећања, је ли, Емир?</p> <p>— И то не, заврши гошћа па опет седе у наслоњачу, загрли се |
| а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шали.{S} Пошто добише кафу и цигару, он по |
| ало само једна кућа и хиљаду лира; па и то туђе — кадиско.{S} Па шта је мени остало, о Алла’!{S |
| та турски језик, и мало француски (па и то не свима).{S} Она познаје и друкчије своје другове, |
| ш није прошло, зује као пре, а њој је и то монотоно зујање мило: подсећа је на вечери кад је, б |
| поседеће с људима; два месеца, па се и то досади.{S} Досади!{S} Зар да му се досади?{S} Њој се |
| иде. „Куда ћеш?“ страховито се захори и то не личаше на људске гласове, већ на урлање побеснели |
| у, и крај, и знам све њене појаве као и то, да она није овако краткога века и да не умире на пр |
| глави, да бих могао додирнути то чело и то лице и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, у |
| он.</p> <p>— Е! учини муфтија.</p> <p>И то „е“, кратко изговорено, много му рече.{S} Предаје се |
| , да их венчамо, ханум-ефенди.</p> <p>И то, „турско венчање", изврши се тако брзо и тако просто |
| све твоје, цвеће... и чини ми се да би то свето обесветиле чак и очи моје мајке, зато сам затв |
| “, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то видела Мерсије, смејала би се.{S} Али наједанпут, он |
| </p> <p>— Која је млађа?</p> <p>— Ко би то знао?</p> <p>— Па да потражимо тефтере.</p> <p>— Ти |
| сваки час се споречкавају као деца, ви то знате, драга госпођице.{S} Али до сада: некад не гов |
| е и мајка, и ако сам онда била дете, ви то знате, драга госпођице.{S} Ја се никад нисам срела с |
| .{S} Овде се турске жене мало крију, ви то знате, драга госпођице.{S} Као у Цариграду, иду у ча |
| ка и моја две су рођене сестре...{S} Ви то знате, драга госпођице.</p> <p>Пре неки дан сам виде |
| ; а он за њим одболује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је волео како нико није, лудо, страсно.{ |
| је изгледала, забезекнута.{S} Он опази то, па се осмехну и благо рече, како је обично говорио |
| Сафет врло узрујана.</p> <p>Ариф опази то, па поче нешто сасвим десето.</p> <p>Али сутрадан ов |
| науке...{S} Дипломатске Школе.{S} Је ли то истина?</p> <p>Париз, 27 априла 1907.</p> <p>Где сте |
| <pb n="69" /> с њом не говори.{S} Је ли то случај или судбина?{S} Оне се воле, а сваки час се с |
| ан! викнуше девојке нестрпљиво. — Је ли то нарочито, да ме мучиш? вели Фатма.</p> <p>— Не, кјуч |
| note> <note xml:id="SRP19120_N18">Је ли то награда, дете моје?</note> <note xml:id="SRP19120_N1 |
| сете своју руку у његовој.{S} И како ли то изгледа?{S} У мушкој великој руци женска мала ручица |
| побуњене Цариграђанке, питаше, јесу ли то они црни џакови, оне сени без лица, без гласа, што т |
| ке путнице занемеше од чуда.{S} Јесу ли то становнице овога прљавог, трошног града о чију су ка |
| олим јутрос сам видела сузе.{S} Јесу ли то сузе саучешћа или љубави?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у то |
| још има такве глупе обичаје?{S} Јесу ли то верски обреди?{S} Зар они прости знају нешто?...{S} |
| дете.{S} То је крв Џемалова и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. <hi |
| . „Бог је богат, децо,“ вели стара, али то не помаже.{S} Фатмину оцу је мило кад се каже да је |
| кроз решетке, кроз колске прозоре, али то није ништа.{S} Понекад ми дође да поломим решетке... |
| лице, као Арнаутка.</p> <p>— Јесте, али то је... како да кажем, не умем турски да се изразим! < |
| ку и грла.{S} Лице јој је најлепше, али то је увек једно исто лице.“ — „Лутка!“ проговори Ариф, |
| и:</p> <p>— Ја пијем, муфти-ефенди, али то раде и други, нарочито наши, ваљда што нам је пиће з |
| она је требала отићи нени и мајци, али то јој није рекла свекрва, да је не би одвојила од мужа |
| ање <hi>често</hi> одаје лепу душу; али то је често, не увек.{S} Ти познајеш Хиснет-хануму.{S} |
| се воле, они би слегли раменима.{S} Али то затишје не траја дуго.{S} Она је крадом плакала свак |
| да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то време тако је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефен |
| врло добар.{S} Да пробамо.</p> <p>— Али то је смешно, рече Ариф ханум.{S} Уместо да уништавамо |
| ћи остати саме са својим мислима!{S} Ми то нећемо доживети, ни наше кћери, ни унуке.</p> <p>— М |
| ћа, најмлађа, врло бела, болесна.{S} Ми то не видимо, али читамо и чујемо од странкиња што живе |
| ?{S} Свакако врло, врло пријатно.{S} Ми то нећемо никад дознати; јер то мушко што нас хвата за |
| S} Један је дошао, у име друштва, да ми то одликовање јави.{S} Десну ми руку пружи да ме подигн |
| ш ми их слати свакога петка...{S} Ти ми то нећеш одбити, ако је у теби заостало ма шта од човек |
| „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да свијемо г |
| <ref target="#SRP19120_N96" />, како ми то турски кажемо. <pb n="188" /></p> <p>Оне три Царигра |
| брижи.{S} Па што се забринуле?{S} Фатми то није ништа необично а камо ли страшио: она је из тог |
| овај није луд. него пуст...{S} Није ни то, него горд, због своје лепоте, поче Ариф.</p> <p>Саф |
| ити...{S} Он јој пољуби руку, она му ни то не умеде закратити...{S} Поче јој говорити узбуђено |
| {S} Само, ја нећу да проводаџишем, мени то не иде од руке.</p> <p>— Ја ћу, рече Фахрије.</p> <p |
| н обли све лице Срећа те се на месечини то готово и не опази.</p> <p>— Дај руку, кјучук-ханум.< |
| у води побеле, запени се.{S} Брзо попи то, и скочи.{S} Заклетва!{S} Каква заклетва?{S} Ишао је |
| Ти си плаховита али ниси лажљива.{S} Ти то не знаш зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> |
| а она теби није непријатељ, нити ће ти то бити. „Стари пријатељ не бива непријатељ; ако буде, |
| Јуче си преда мном пушила, а ја сам ти то одбила на болест.{S} Али данас...{S} Зашто не устаде |
| она склопи очи, као да би хтела сакрити то црвенило, које добро осети.{S} Осман се наже над њу, |
| ео на тој глави, да бих могао додирнути то чело и то лице и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби |
| {S} Фатма ми је на њу.“ Жене, слушајући то, смеју се, што лаже.{S} Оне не знају да он истину го |
| сам се унела у француски „На, прочитај то писмо, без потписа.“ И ја узех грубу хартију, па и з |
| је једанпут видим неозбиљну.{S} Па јој то рекох.{S} А она ми на часну реч каза да је весела <h |
| р-беју, на анадолској страни, и кад јој то нене каже, она заплаче; иначе је мирна, „ћути и трпи |
| рча, донесе јој чаршаф и пече, баци јој то у лице вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти више муж |
| S} Лудост!</p> <p>„Да изиђу!"...{S} Њој то ни на намет није пало.</p> <p>Али он се брзо умири; |
| ападе лепу цариградску пашиницу.{S} Њој то би „неприродно“: зар јој не види кратку косу?!{S} Он |
| </p> <p>— Остави, Мерсије јагње, ја сам то читала...{S} Сузе, опет сузе.</p> <p>— <foreign xml: |
| једну ноћ, на дежурству две.{S} Ја сам то дежурство, тако често, проклињала, а после сам се ст |
| ашино велико <pb n="181" /> је.“ Ја сам то чула, али појам <hi>велико</hi> нисам умела схватити |
| кога нисам смела питати...{S} А кад сам то видела, ја сам се стала трести...{S} Лице ми је било |
| ж игра с туђом женом?!{S} Читам, слушам то као бајку „Царев син заљубио се у слушкињу“.{S} Али |
| дан се не помаче, не као госпођи (ко им то тражи?) него као старијој жени.{S} Чак ни они за кој |
| е-Семије-ханум хоће да се развијемо, он то одобрава и на сва уста грди наше обичаје и друштво.< |
| елом крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он то учини обично, чинећи се невешт.{S} Опет су непрестан |
| ажи једну кафу, а доби — мастику.{S} Он то просу, и затражи мастике.{S} Донеше му се две чаше, |
| од мене остане <hi>бош</hi>“</p> <p>Он то изговори трипут.{S} Мајка му се уплаши од његове бле |
| е се помирити са својом суседом...{S} О то њено срце!{S} Кад би га могла узети и метнути у свој |
| </p> <p>Она ништа не умеде помислити до то: „Па што ми у писму ии једном речи не напомену.“ Пос |
| и драге два пријатеља.“ Зар овако брзо то да дође?...</p> <p>Мај.</p> <p>Данас, пролазећи Лати |
| венчаше и трећи и последњи пут.{S} И ко то учини?{S} Једна највећа поборница за женину слободу, |
| lang="fr">Rappelle-toi</foreign>, и ако то зна на памет.{S} Па <foreign xml:lang="fr">Adieu</fo |
| ју велику радост сакри тако вешто, како то само уме Туркиња, јер се бојаше Солуљанака, нарочито |
| ио: она је из тога друштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ове веселе, шаљиве теме пређоше на јед |
| г мене; јер он би мени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш |
| руци женска мала ручица.{S} Али свакако то је пријатно.</p> <p>— Ако некога волиш.{S} Ја кад ос |
| т, јер мој вереник је официр.{S} И нико то не зна; научила сам да се савлађујем: нене ме учила. |
| во „Алла’ екбер“...{S} Како јој је мило то позивање на молитву, њој познато!{S} И овим пробуђен |
| -Рашид-бејова Османа.</p> <p>— Ах, само то да буде! рече Цариграђанка, па и она поцрвене.</p> < |
| оримо: „Ако, мушко је“.{S} Да поправимо то: као женску децу да васпитавамо и мушку.{S} Али до к |
| акву историја света не памти.{S} Ми смо то већ почеле, и ради те идеје као и ради Устава, нове |
| има у јавном животу.{S} Како је скромно то право које ће тражити турске жене.{S} Ми сад немамо |
| , плакала би.{S} Како је чудно, страшно то ново осећање!{S} Како је ниско!{S} Она завиди Фахриј |
| лости, и у засенак: огледала се.{S} Ето то је по избору.{S} Хаљину по избору а мужа по опису!</ |
| скоро бити деда. „Опрости, мајчицо, што то пред тобом говорим, али радост ми не да да ћутим ни |
| ожавам Донме, зато што су смеле.{S} Бар то није смелост бити муслиманка и ићи развијена кроз гр |
| в.</p> <p>— Ја ћу те звати „Фатма", јер то је име носила кћи нашега Пророка, слободна: разговар |
| „Емир“, а нене и родитељи „Фатма“, јер то је име кћери њихова пророка.</p> </div> <div type="c |
| за гледање, ништа јој не би рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако млада, Емир се са стотину |
| тно.{S} Ми то нећемо никад дознати; јер то мушко што нас хвата за руку биће — муж.</p> <p>— А з |
| мичак косе, и одмах везуј бошче.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал бени — кач</hi>!<ref target="#SRP |
| о кад бих одсекла косу...{S} Али, у нас то не значи што <pb n="284" /></p> <p>у њих...{S} Слатк |
| та! узвикну Нурије.</p> <p>— Не вечерас то, Нурије-ханум!{S} Да могу да те опијем те да будеш в |
| ад одасу мало воде и насу мастике; опет то побеле, запени се: сад му задрхта рука кад принесе ч |
| ова Францускиња их не оговара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отвара врата, некад да се |
| е говори о себи; а ја сам, опростите, у то сумњала.{S} Сад видим да је истина: оволико писмо, п |
| један глас нове, а она одобри главом: у то је тврдо веровала.</p> <p>Мадмоазел Дарно поче на ен |
| м, обученом у црно — с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом љубављу је румена девојка, л |
| це или ноћу на месечини, он гледајући у то своје дело толико се заносио, да му се најпосле чини |
| шћа или љубави?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у то тврдо да верујем да бих умрла срећна.</p> <p>Истога |
| ве, немајући додира с људима, продужују то и доцније.{S} Емир се бејаше заљубила у једну младу |
| штву!...{S} Он јој узе обе руке, она му то не умеде закратити...{S} Он јој пољуби руку, она му |
| {S} Али, да ли он даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њима чини |
| Не каза где јој је хамајлија; али, њему то каза љубав, те је раскопча, нађе свилену хамајлицу е |
| у доњу усницу зари беле зубиће.{S} Њему то бледило не измаче из ока, спусти се поред ње и узе ј |
| есрећна мајка! <pb n="141" /></p> <p>Њу то врло изненади, и уозбиљивши се упита:</p> <p>— Зашто |
| да се дружи с новима?</p> <p>— Какве су то нове, мајчице?</p> <p>— Онакве као оне младе Царигра |
| ез Нурије-ханум, познајем.{S} Године су то, откад живите као сестре, и боље.{S} Покори јој се.“ |
| у танку половину — Емир-Фатму.“ Оне су то описивање чуле и наљутиле се.{S} Оне би волеле да их |
| тала: „Боже, па шта јој је?{S} Какви су то толико наши људи, и наши обичаји, што она на њих бац |
| к себи да дођем.{S} Ја не знам какви су то родитељи, како је удадоше овакву!</p> <p>А Осман-беј |
| „новодошлу“ страну жену.{S} Али, ко су то?{S} Путнице или жене реформних официра.{S} Док њини |
| Арифи се срце следи, јер се сети ко су то.{S} Енглескиње, путнице, похиташе, јер оне кад путуј |
| у срамоту, неисказано понижење, како су то подносиле њине бабе, па и матере.{S} За ово душа наш |
| } Преварили су себе, не њега.{S} Зар су то верски обичаји!{S} Она је ту, сакрили су је, да њега |
| их је развенчао?{S} Људи.{S} Али зар су то људи кад нису ништа мислили пре но што ће извршити з |
| ти отац лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то да удесим.{S} Идем одмах! заврши узбуђено, и пољуби |
| и, доносећи мокар пешкир.</p> <p>— Нећу то...{S} Какав напад...{S} Ја сам данас јака, јака...{S |
| убавна ватра...</l> <p>— Ја просто нећу то да слушам, викну Фатма и запуши уши.</p> <p>— <forei |
| Све смо биле младе“.{S} Оне одобраваху то и смејаху се, а пашиница се бејаше променила у лицу |
| поклопи на диван па да закука.{S} Ариф то опази и рече:</p> <p>— Емир, очи моје, хајде гостима |
| , и не погледа тетку у очи.</p> <p>Ариф то опази, па викну:</p> <p>— Ти си луда!...{S} Ево ти о |
| е отаџбине, Турске? „Нема ништа: ја бих то досад опазила.“ И сва срећна окрене му се, слуша га, |
| зе себе извињавати:</p> <p>— Али ја бих то учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам знал |
| х прозора и чуло се тихо и нежно: „гугу-то“!{S} И на мање осетљиво срце чудно утиче овај гугут |
| оле.</note> <note xml:id="SRP19120_N81">То је страшно!{S} То је ужасно!{S} Где сам ја?</note> < |
| је.</note> <note xml:id="SRP19120_N38">То је глупо.</note> <note xml:id="SRP19120_N39">Боже мо |
| шест је било писмених, а <pb n="292" />то су биле бејовице и бејовске кћери.{S} Не раде на поб |
| драгом. „Како сам јој могла писати <hi>то</hi>!“ прошапта и поцрвене.{S} То само њена пупа фан |
| 9120_N106" /> По сто пута јазук!</p> <p>То рекавши, она пљуну у лице кћер која се бејаше подигл |
| ма право никоме ни да се потужи.</p> <p>То рече, па изиђе из собе чисто посрћући.</p> <p>Он обу |
| испунила, а ти ради како хоћеш.</p> <p>То рекавши, устаде с дивана и пође из собе.{S} Висока, |
| ем к њему.{S} Однећу му вечеру.“</p> <p>То рекавши одскакута у кухину, и узевши тањир мухалебиј |
| је ни мошус, ни љубичица, ни јасмин... „То је мирис од њега, његове душе“...{S} И дође јој жао |
| е голе мишице и пушта дивљачки глас... „То није жена, него страст!“ виче једна Немица, а она ле |
| витице а ја се изгубила и пољубила је. „То ће те подсећати на њу, <pb n="9" /> док се не заљубш |
| да је то огледало пукло преко средине. „То је наша љубав.{S} Можда је она то нарочито наместила |
| пође за једним лепим високим Турчином. „То је Осман.{S} Пратићу га до куће, па ћу га убити.“ Ал |
| ала се од онога који јој је био близу. „То је жена застарелих идеја и глупих предрасуда,“ говор |
| ује у левом уху некаку страшну свирку. „То није крв.{S} То је нешто што ме подсећа на моја три |
| кога седог старца, господског изгледа: „То је њен свекар.“ У сваком мршавом отменом муслиманину |
| <hi>жена</hi>.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене.“</l> <l>С физичке снаге у поносу своме |
| ступате с њоме.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене“.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култу |
| ла“.{S} Ариф хтеде да плане и да рече: „То ће бити председница <pb n="255" /> за подизање своје |
| n="140" /> —жена?“ Никад јој не рече: „То није за жене“, или : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово м |
| сама спремала, баци је не помисливши: „То ми је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро бил |
| јој коју „слатку“ реч, па се трза, јер „то човеку не доликује”, чак ни кад је отац. „Покојна мо |
| мице, Италијанке...{S} Све су у балским тоалетама, осим онога енглеског туристичког друштва.{S} |
| отрчавши Францускињи — у дивној балској тоалети, добивеној из Париза за Фатмину свадбу — да је |
| ан бал.{S} Како могу ја тамо, кад немам тоалету...{S} А волела бих да видим...</p> <p>— Обуци ш |
| Францускиње, јер ће им оне купити целу тоалету за једно зрно бисера из огрлице, за један драги |
| е.{S} Седећи према њој и гледајући њену тоалету, нарочито њен шешир, њено европско <pb n="8" /> |
| е је било жена толиких нација, најлепшу тоалету и најлепше очи имала је Францускиња, Мадам Ажил |
| шкиња је непрестано улазила и излазила, тобоже нешто тражи.{S} Најпосле Фахрије нервозно рече:< |
| од прве речи где јој беше прст, читаше, тобоже напрежући се да види, а знала је све на памет:</ |
| о дете: друга, кога воли — стеже, мучи, тобоже милује га, и друг му побегне; а он, исто као сад |
| изиђе у двориште, тетка похита за њим, тобоже онако, да се прошета; кад пође ка капији, слуга |
| а сад не могу да га пољубим, рече Фатма тобоже љутито ; али робиња је знала да се она то шали, |
| угарицу; али и тебе ћемо скоро“.{S} Кад тобоже испиташе Фатму, Ариф изиђе и рече:</p> <p>— О, х |
| , увек свесна, трезвена, чак и онда кад тобоже „од севдаха" губи свест, гледала је попреко стра |
| то пред свекрвом и рече:</p> <p>— И сад тобоже воли Енглескиње.{S} Она је луда за Францускињама |
| оазел Дарно и ону Енглескињу.{S} Она је тобоже хтела да Мис Пирсон види унутрашњост, распоред и |
| та, турских жена болест — јектика, рече тобоже у шали.</p> <p>А Фатма јој затвори уста шаком и |
| живи, него на Нурију.{S} Да воли Фатму тобоже као своје дете, а да све сакрије, да превари сво |
| , змије око руку, змије око врата да су тобоже обазриве...{S} Где си ти, чедо, видела мога сина |
| ебе; годинама сам те желела, чезнула за тобом...{S} Пиј, сине!</p> <p>Он је опет тупо погледа н |
| ару.{S} Ти знаш да то значи „изгорех за тобом“.{S} Пошаљи му прамичак косе, и одмах везуј бошче |
| ли ти Фатме не познајеш.{S} Она је пред тобом као оне девојке што изигравају у Еден-Театру.{S} |
| ти деда. „Опрости, мајчицо, што то пред тобом говорим, али радост ми не да да ћутим ни пред род |
| рију.{S} Она се тебе боји, па зато пред тобом једно мисли а друго говори, једно осећа а друго р |
| ни појма нисам имала, кад сам седела с тобом загрљена с лицем на лицу.</p> <p>И та једна реч < |
| па оде у њину собу.</p> <p>— Да никад с тобом не изиђем!{S} Глупост!{S} Лудост!</p> <p>„Да изиђ |
| момка, и...{S} Али ја не могу о томе с тобом да говорим.</p> <p>— Женски Хилми-паша, ха! ха! х |
| -Фатма-ханум не да ми пуномоћје: неће с тобом друго венчање!“ Он више није претио њој него оној |
| а загрљаја и рече:</p> <p>— Нећу више с тобом. <hi>Сут-ана</hi>!<ref target="#SRP19120_N11" /> |
| мо из овога проклетога града: и ја ћу с тобом у Европу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Нурије, као |
| сам крива, па хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет који познајем по причању и из књига, и кој |
| гумима, слушкиња с ђувечима, трговаца с товарним магарцима, продавачица с чевретима<ref target= |
| штују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје, пушке, ножеве, јатагане.{S} Ка |
| из ниског оловног неба.{S} На Јалијама, тога дана, крај мора, с музиком таласа о животу и вечно |
| те туђе жене...{S} Ово неколико вечери, тога фиктивног драгог нема: ишчезао је, да се никад виш |
| ј трећи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Тога ниси помињала! упита Емир врло радосно.</p> <p>— Ј |
| рпело моје срце, сломила је моје Ја.{S} Тога куражног и енергичног Ја више нема.{S} Ја сам <pb |
| узвикну мајка оставивши Арифу.</p> <p>— Тога...{S} Осман-беја.</p> <p>Мајка јој се грохотом нас |
| оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога човека срце је од камена.{S} Ни молба Али-беја, ни |
| а мном поступали врло лепо.{S} Садржина тога драгога мирисавог писма није ме толико изненадила |
| она...{S} Ах, сине, зар је она достојна тога бола, тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим |
| <p>— Бог ће јој опростити, сине.{S} Она тога човека воли.</p> <p>Нене оде унуци, која беше блед |
| Преварио ју је луткама..{S} Она се сећа тога вука у овчјој кожи (како га она прозвала), како је |
| розне кораке смрти, она се стреса, због тога се тресе, од страха да не умре.{S} Обузе је некака |
| ма је физички, а духовно је има, и због тога је то тако страшно, кад све зна, а мисли да је нем |
| ла би га.{S} А ништа му не рече, и због тога презире себе, што се претвара, што лаже, што му не |
| Дигне главу, па ногу пред ногу, и због тога су га прозвали <hi>Бујукбурунли</hi>, то јест носо |
| оспођа, већ као мајка, и Осману, и због тога као због лепоте, биваше све милија и ближа.{S} Не |
| заборављају да су госпође и жене и због тога и не зову странкиње: позвала ју је да види харемск |
| емо најпре видети", а то помисли и због тога скочи.</p> <p>У нениној соби седеле су позадуго.{S |
| издржала прошли пут!{S} И то само због тога што Фатма није знала.{S} И заиста, све би било по |
| е женим — тражите ми девојку“.{S} Поред тога што је врло лепа, она је и добра: у кући са свима |
| јчицом из унутрашњости Турске.{S} Поред тога што је био старији од своје жене двадесет седам го |
| му узе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога треска лончар се расвести и виде — црвене црепове. |
| Али, чини ми се, највише ме задржава од тога нежна унука, и кћи...{S} Нене мени никад не би при |
| е бити сама.{S} После му се учини да од тога нема ништа, те очајаваше.{S} Прође година дана как |
| је како нико дотле, украшавао их, па од тога ситног, финог посла куд је уносно себе, зар мало п |
| аписах, тргох се.{S} Шта имам ја сад од тога што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} Моја мајка <pb |
| оли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржаваше страх да је не отера, па како би она бе |
| туђа мушка глава“...{S} Он као да се од тога отрезни, баци нож, оде у теткину собу и леже на је |
| је страшно нерасположену, уздржа се од тога.</p> <p>Сутрадан је примора да иде на седницу млад |
| /p> <p>Сестре се тргоше, уплашише се од тога простог питања.{S} Нурије се прибра и рече :</p> < |
| на грудима, и с лепезама, тргоше се од тога узвика у коме су оне опазиле протест душе, и помис |
| Господ...{S} Нема душе која се не би од тога бола уплашила и која се не би пред њим поклонила, |
| е нешто љутила, шта је јела, пати ли од тога, или јој је ово први напад, и какве су појаве њего |
| е је као да је пао на њена уста; али од тога дана она не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако |
| еда, спусте пече...{S} Али шта имају од тога?{S} Човеково је до капије; а и на улици: гледање б |
| врши и закашља се, а Фатму и Мерсију од тога сухог кашља обузе хладноћа.</p> <p>Опет поче Фахри |
| ред девојчицама говори, ја одустадох од тога, знајући да у романима нема ништа слично тим разго |
| у Осман-беј гласно и оштро...</p> <p>Од тога крупног мушког гласа Фатма задрхта, па побледе и с |
| извођење невесте, да виде људе, да виде тога лепог младића Цариграђанина, брата од тетке Емир-Ф |
| <hi>лепота</hi>.{S} Дакле, мој отац је тога мога просиоца назвао лепотом, али није му име Лепо |
| ца, и она замре од страха; а мало после тога чу се туп, потмуо пад некаквог огромног тела.{S} О |
| ију и мушке безочности, а оне, несвесне тога понижења, сад се разговарају, сад се навале на јас |
| а опет седање за пуну софру.{S} Али пре тога Цигани, од прозора до прозора, с бубњем и песмом, |
| учинио — истуче жену...{S} Оставите се тога, Нурије-ханум.</p> <p>Цариграђанке се непрестано с |
| једно ни друго не смедоше ни сетити се тога. <pb n="145" /></p> <p>Отац јој долази петком, нен |
| га нисам свету причала.{S} Што се тиче тога, ја сам и сувише поносита: никад не бих понизила о |
| .{S} Што би људи и жена из те улице, из тога краја, туда прођоше.{S} И наједанпут, обе викнуше, |
| ="#SRP19120_N67" /> Е, али она мајка из тога романа и њена: пре би пристала да кћер види мртву, |
| а необично а камо ли страшио: она је из тога друштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ове веселе, |
| тока</hi>.{S} Како ће им бити кад се из тога дубоког сна тргну: да се не осете несрећне? да не |
| знаје, али ипак пита се, хоће ли тога и тога.{S} Грехота је дати девојку док не рече „хоћу“, то |
| ну, добри људи га светују, да се остави тога и да пред сведоцима да реч: ако се, на пример, опи |
| па како би њена женска деца!{S} И ради тога ћуташе, мучећи се мишљу: „Ја сам лажљивица.{S} Нев |
| нема куће без пријатељица...{S} Има ли тога у Цариграду? говораше Фахрије-ханум, као да не слу |
| м не познаје, али ипак пита се, хоће ли тога и тога.{S} Грехота је дати девојку док не рече „хо |
| у, просјака!{S} Како је је могла волети тога цариградског чак... чакпу...</p> <p>Хтео је рећи ч |
| ни је пријатно...{S} Волела бих да знам тога твога Жутог.</p> <p>— Јуче је био у црном капуту, |
| ладе Цариграђанке што дођоше са стрином тога пашића.{S} Али ти њих ниси видео...{S} Као наша Ар |
| тог голуба, кога из скута храни, па као тога голуба крила, такве су њене руке.{S} Мерсије иде м |
| ући доћи, па макар ти увек и не било до тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. „Као да |
| ћи доћи, па макар јој увек и не било до тога, те да му омили кућа и она, како не би имао узрока |
| — О, то питање!...{S} Само да није било тога питања, шаптала је она у постељи притискујући слеп |
| сти ни на руку, а камо ли на лице.{S} С тога, понеки дан, само трчи за њом, кад је ту Џемал.{S} |
| е је забринула.{S} Није ме изненадила с тога што ти имаш осамнаест година, што на Истоку значи: |
| ала вољи Божјој.{S} Овако су завијене с тога, што је Арнаута пуно: па они жене не би дирали, не |
| што је пољубио у руку „на виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже над собом.{S} Али њој је |
| ко: у ципелама је и гологлав!...{S} И с тога муфтија поче снебивајући се:</p> <p>— Опростите, Н |
| е би дао.{S} И не хте му казати још и с тога да не би била изобличена као преступна жена, па ка |
| у зреле девојке.{S} Ја ти овако пишем с тога, што је почетак, што је семе љубави на површини ср |
| су густе загасите завесе, те је нешто с тога а нешто с облачног времена, потпуна помрчина.{S} Д |
| од њих донела је њега; а оне, можда баш тога дана, биле су мирне, равнодушне!...</p> </div> <pb |
| и наши чапкуни протеривани у Европу.{S} Тој хануми наша Фатма се много допала, па је хвалила си |
| P19120_N86"> <l>О да сам ја рукавица на тој руци,</l> <l>Да бих могао додирнути тај образ!</l> |
| атмину оцу је мило кад се каже да је на тој и тој свадби најбогатије био обучен његов харем.{S} |
| е јој цела слика харемског живота, и на тој слици не нађе ниједне живе и светле боје...{S} Виде |
| ши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути то чело и то лице и т |
| умеша се Фатма с љубављу према тетки и тој страној жени, доносећи мокар пешкир.</p> <p>— Нећу |
| оцу је мило кад се каже да је на тој и тој свадби најбогатије био обучен његов харем.{S} Али, |
| ије своје сузе, <hi>њега</hi>: у свакој тој њеној сузи је он...{S} После се окрете и на прстима |
| с једном његовом тетком; јер он је само тој тетки веровао.{S} Кад дође, он тражи да му свирам, |
| арлсе,</p> <p>Како сам био срећан!{S} У тој срећи заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети.{ |
| ливен на месечини.{S} Она осећа љубав у тој свирци и песми, у месечини, у мирису земље и дрвећа |
| ену руку у својој, и чини му се да је у тој малој ручици он, његова душа.{S} Он је нежан, питом |
| абуку — свађа.</p> <p>— Снаха му није у тој кући.{S} Зејна не опада...{S} Она је за текију, реч |
| дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа а толи лица; жене неочешљане, необучене, ненавучених обрв |
| кћери?{S} Отац те не би више у кућу.{S} Толика брука досад, заврши Сафет врло узрујана.</p> <p> |
| <p>— Што се не лечите, муфти-ефенди?{S} Толика мука!</p> <p>— Мука, ханум-ефенди, мука ја, мука |
| к-ханум, да се умре.</p> <p>— Па кад је толика врућина, колико је сунце?{S} Мора да је грдно ве |
| ори сину: „Да вратимо обележје, то није толика срамота; он зна да није испросио Ђаковичанку, не |
| едајући жудно к вратима, рече:</p> <p>— Толике муке видела, како причају Цариграђанке и њена те |
| бих био ипак срећан: за мене је поднела толике жртве.</p> <p>Ариф оде и однесе Фатми „слатки по |
| збиљна, или што чита, што пише, што зна толике језике, што не пуши, што пе пије, што је уредна, |
| људима.</p> <p>— У Европи, жене, поред толике слободе и права, боре се за слободу и право орга |
| с, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те толике чудне погледе, па јој је неугодно.</p> <p>Фатми |
| аје, Мадмоазел, Мадам, Мадам Аристид, и толике друге које познаје из живота и из романа.{S} Њој |
| уску као Шарлота Кордеј и Мадам Ролан и толике друге Францускиње...{S} И да то своје чудно осећ |
| поваздан не диже главе с књиге и да учи толике језике!{S} Они нису знали да је то била љубав ко |
| оси из мрачне ноћи у ведар и светао дан толике нове душе.{S} Оне не певају, оне се не веселе.{S |
| и-беј се врати брзо, као да је прелетео толике улице; журно уђе у собу, јер није знао да су ту |
| сте на Јалијама, у Новом Солуну, где су толике Донме, и пуно нових, наше вредне жепе; али у ста |
| шта је мени остало, о Алла’!{S} Где су толике куће, где лепи конаци, где земља, где новац?!{S} |
| де проговорити. „Луда !“ мишљаше.{S} За толики низ година она га неуљудно и не погледа, а гле ш |
| >— Писмо!{S} Али зашто у недрима кад је толики омар?{S} Ти си га поквасила знојем, па сад не мо |
| Јадна моја кјучук-ханум!{S} Просише те толики паметни, а ти...</p> <p>— А ја се удадох за луда |
| она ће се осећати срећна.{S} То што ви толики богати муслимани чините (једва неки из љубави пр |
| адског беја што је за кћерину науку дао толики новац“.{S} Али он ни да чује. „Закон нема посла |
| Сиротињски фонд; и знајте да би он био толики да би издржавао све сереске слепе, кљасте и убог |
| у челом.</p> <p>— Никад се нисам осетио толики муслиманин кад сам прошао поред џамије, као кад |
| разгалићеш се.</p> <p>— Како ћу сама с толиким људима?{S} Од жена које су овде чланови, само ј |
| одаде пошто се уозбиљи.</p> <p>— И те с толиким правима буне се за право!</p> <p>— А ми?!{S} А |
| ње ништа не крије, или Ариф-тејзе.{S} У толиким модерним француским романима, она на то не наиђ |
| } На овом великом балу где је било жена толиких нација, најлепшу тоалету и најлепше очи имала ј |
| је снажно и ритмично у обалу, у зидове толиких лепих кућа и конака; са њега се, као увек у ово |
| као каранфил. „Каранфил!“ захори се из толиких грла и разлише се гласови на месечини као месеч |
| пе, јер његова тетка толико је хвалила, толико му причала о њој, да је он познаје боље но своје |
| ће да је узнемирује, да је буди из спа, толико лепог, а који траје тако кратко, и не снива се д |
| гледаше као да ништа ни мисли ни осећа, толико је мирна; а свекрва јој сеђаше више главе и хлађ |
| а Јеврејка, њених година а као младица, толико дотерана и дивно обучена, и уведе је у ванредно |
| , не као њихове балеткиње и баханткиње, толико се усхитише, да експансивна Францускиња гласно и |
| а...{S} Иди на ваздух...{S} Све у соби, толико време, па си побледео... и ослабео си...<pb n="1 |
| вности с људима!{S} А шта да радимо ми, толико потчињене и понижене, што куд муж оком ми скоком |
| смана, а не мисли да одузме себи живот, толико тежак: грехота!...{S} А Осман, као полудео, прек |
| е речи, па колико пута помисли на течу, толико пута јој дође на памет „као за пакост“.{S} Прође |
| друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: толико богатство — поклон од цица!..{S} Све шију, тихо |
| авуји.{S} Као да се било гдегод у шуми: толико је много славуја.{S} У овим тренутцима Емир-Фатм |
| , земље коју можда никад неће видети, а толико је воле, говоре њеним слатким језиком, и свирају |
| едном, па се жени другом; прва, која га толико воли, у љубави добије ортака: деле нежност, деле |
| е она, Азијатка, срећна, њој се чини да толико није ниједна Европљанка.{S} Њена љубав је сасвим |
| побегну на чифлук још сутра, и да ја за толико не виђам <hi>њега</hi>.</p> <p>У петак те чекам |
| е, зар неискрена она, моја другарица за толико година!{S} Колико смо се наразговарале!{S} Какви |
| , да ране залечим.{S} У кући, где је за толико година била свирка и песма, сад плач и проклињањ |
| зми један гутљај..{S} Ниси је окусио за толико, како оде она...{S} Ах, сине, зар је она достојн |
| њих све волим, ах!..{S} Боже!{S} Зар за толико месеца ја њима ништа да не пишем, ни они мени... |
| зговори, неискрено сажаљевање што их за толико нису виделе; а можда ће њу молити да им свира, д |
| p>У његовим лепим плавим очима, које ја толико волим јутрос сам видела сузе.{S} Јесу ли то сузе |
| о се вратио из Европе, јер његова тетка толико је хвалила, толико му причала о њој, да је он по |
| у <pb n="239" /> „овчје очи“, које она толико мрзи, и кад чује да јој каже благо, онаквим глас |
| ња“, како је још зову турске жене, „она толико воли француски и говори га и кад треба и где не |
| дна од њих рекла: „Ханум, ти ниси никад толико слатка као кад си <hi>онаква</hi>“. — „Каква?“ у |
| } Дође свега трипут, и ако је од свадбе толико прошло; само једанпут виде Фатму, и то случајно; |
| ..{S} И као да се љути на онога кога је толико желела: само да се једном састану, па да умре... |
| , скупоцене... „А зашто и не би, кад је толико богата: куће, конаци, богатство?!“ Турске жене с |
| е, он би већ био далеко од града где је толико ожалошћен и осрамоћен.{S} Али кад чу шта учини Ф |
| оји сам из књига познала и о коме ми је толико причала Мадмоазел и Мадам.{S} О томе свету сањам |
| ена врата, узвикну:</p> <p>— Зар вам је толико врућина?!</p> <p>— Није, него да брже изиђе ђаур |
| } Шта је све говорио и радио!{S} Био је толико пијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, |
| а руку...{S} Гледа јој, он први, што је толико година крила: главу, лице.{S} Он дршће од љубави |
| е с усхићењем у небо као у нешто што је толико дивно а оне га тако ретко виде, гледају.{S} Али |
| S} А он не помишља на кафану, где му је толико друштво, и ако је од њине свадбе прошло месец да |
| пе, кљасте и убоге просјаке, иако их је толико много да су вам закрчили улице.{S} Хоћете ли — р |
| ненађене што су у „земљи незнања" нашле толико „знања“, а странкиње које су их доводиле у ову к |
| на тога драгога мирисавог писма није ме толико изненадила колико ме је забринула.{S} Није ме из |
| а и с њим се разговарам...{S} Ви сте ме толико пута тргли из сањарија, зовући ме на час...{S} П |
| м ни честито пред њим да проговорим, не толико што га се бојим, колико што ме од њега срамота.{ |
| се чудили: откуд у тако нестрпљиве жене толико стрпљења, да поваздан не диже главе с књиге и да |
| ни...{S} Кад зажмурим, руке ми се учине толико дугачке, да бих могла загрлити цео свет; а ја у |
| з сна од опијума датог муслиманкама пре толико векова — западне књиге и жене ..{S} Кад се колим |
| естих, у мени се пробуди оно што је пре толико година заспало — љубав материна.{S} Одмах растур |
| иманке, невине заточенице, заточене пре толико столећа себичношћу људи.{S} Људи су себични уопш |
| ледији...</p> <p>— Наши уче, уче, па се толико преуче да не могу вршити посао, те доводимо стра |
| Све ће бити добро, ханум.{S} Што си се толико забринула?{S} Изиђи мало.{S} Ха!{S} Ево, ја сам |
| ће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје што се толико воле?</p> <p>Зора.{S} Исток се више не бели, нег |
| xml:lang="fr">au courrant</foreign>“, и толико говори о Француској да човек мисли да је у њој п |
| Ниди њу веселу: није јој њега жао.{S} И толико му дође тешко што је весела кад је он тужан...{S |
| своме другу и пријатељу већ двадесет и толико година.{S} Дошла му је скоро дете.{S} И он је би |
| ла, и духовиту Мадмоазел Дарно, коју ви толико волите, и све оне Францускиње што нам, слободне, |
| е писала <pb n="276" /> Госпођици, били толико мили, јер је кроз њих гледала Џемала, и добивши |
| ри очи и рече: — Кад га видим и није ми толико колико кад говорим о њему...{S} Да говоримо нешт |
| delight!</foreign>...</p> <p>Ви сте ми толико пута казали, да сваки човек најрадије говори о с |
| ја, несвесно, климнух главом, а срце ми толико залупа да излети, осетих га под грлом.{S} Јадне, |
| .{S} Једи...{S} Изнемогао си, не једући толико... три дана.{S} Молим те!</p> <p>Он јој опет реч |
| ила једном црном махрамом: живци су јој толико слаби, па да ништа не чује, и да заклони светлос |
| у тај дивни калпак, своје обележје, њој толико мило, мислила је; „Па зашто говоре да турске жен |
| хладноћу као пред грозницу, и била сам толико слаба: да нисам склопила очи, ја бих пала у несв |
| и Ђулренги...</p> <p>Босфор, о коме сам толико слушала од наших жена и читала књиге ваших земља |
| из стрме улице, вранци посртаху, јер им толико беху олабављене вођице.{S} Најпосле кола стадоше |
| } Бог ће вам опростити.{S} И како ће он толико дана без тебе?...{S} Млада си, неискусна си... н |
| месечини, он гледајући у то своје дело толико се заносио, да му се најпосле чинило да га те мр |
| а ћутати.{S} Напослетку, па и шта је то толико што се опио?{S} У нас пију и жене, само крадом.< |
| а: „Боже, па шта јој је?{S} Какви су то толико наши људи, и наши обичаји, што она на њих баца д |
| између обрва, састављене обрве, све што толико воле старотуркиње, она је страшно мрзела. „Кад б |
| о да никада досад нису виделе нешто што толико желе да виде, човека!...{S} Исправљен као кипари |
| ам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на вас толико навикла, да понекад не умем ни Бога да молим, за |
| } Узбуђен, да му није овде мајка и брат толико старији од њега, он би сео крај ње па би је мило |
| } Како је њу видео, није се опио... већ толико месеца.{S} И пијанство је страст, и љубав је стр |
| изазвала.{S} Ја то чувам као тајну већ толико време.{S} Сад се истрчах, опрости! говораше Сафе |
| /p> <p>— Сестро, што се баш ја буним, у толико је искреније: из мене не говори моје огорчено Ја |
| у, с песмом и свирком, поред тетке коју толико воли, она смете с ума братучеду...{S} Седме ноћи |
| дакле обично гледају Солун, једну слику толико познату а увек нову — залив, Олимп, који се диза |
| </p> <p>— Госпођо мајко, због чега Ариф толико воли ту страну жену? упита Сафет.</p> <p>— Због |
| има једна другој.{S} И шта је то што их толико растужује и узбуђује? — Љубав. „Ја сам се могла |
| ринкипу; он их све зна: описивала му их толико пута Нурије.{S} Али поред свих својих конака, он |
| !!...</p> <p>— Лудост!{S} Ти мислиш баш толико...{S} Разговарају се.</p> <p>— Заљубљено?{S} Зац |
| изненада, близу себе, пред собом, после толиког времена, она се заборави и засмеја се од радост |
| е нису јаке, да би могле држати, носити толику радост.{S} И час-по, обузета овом мишљу и чудном |
| небо и море, и да ћеретају, да говоре о том непознатом младићу, о томе Французу што се зове Мур |
| али закон, до зла Бога изопаченим.{S} У том тренутку, он се Арифи учини као странац, па, као до |
| а му устане; он, да би јој доказао да у том њеном устајању види нежност а не потчињеност, притр |
| , подигнув један крај горње усне; она у том осмеху не виде подсмех него досаду, па изиђе, намер |
| е Бовари с Родолфом, и црвенеле су, и у том часу обе би пристале и на одсецање косе и на смрт и |
| Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар у том нечистом делу света нешто од њега, то јест цео он!. |
| ote> <note xml:id="SRP19120_N59">О, да, Томе Худа песма <hi>Самртна Постеља</hi> врло је лепа.< |
| и месеца.{S} Она се на тетку не наљути; томе се њени још више зачудише.{S} Обучена, накићена, о |
| во друго спутала нас је реакција.{S} На томе ћемо моћи радити тек пошто почнемо удисавати у се |
| има Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим за своју срећу.{S} А кад мени дође с |
| ко га од њега не би могао одвојити; али томе детету се брзо досади (јер он га стиска, да га уда |
| и јутром у постељу: млад, леп, мио; али томе сам човеку дала очи, уста, стас, узраст ја сама; ј |
| тити,“ каже јој тетка, а она остаје при томе, да ниједној није било као њој.{S} Да нешто Ибрахи |
| , да говоре о том непознатом младићу, о томе Французу што се зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, п |
| толико причала Мадмоазел и Мадам.{S} О томе свету сањам и ако његову даљину не могу да појмим. |
| се пријатељица волела с пасторком, и о томе је њој отворено причала, а она се љутила и гадила. |
| откуд?!{S} Ја му никад с мајком нисам о томе говорила...{S} Емир, чедо, запали и ти цигару...{S |
| она луда!{S} Срамота је било пред њом о томе и да мисли...{S} Поцепа завој.</p> <p>P.{S}S.{S} В |
| оштину солунску.{S} По Солуну се само о томе говораше: о свадби, о богатој свадби кћери Ибрахим |
| на.</p> <p>— Паметна је.{S} Други пут о томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се не смеју.</p> <p>— |
| у и код момка, и...{S} Али ја не могу о томе с тобом да говорим.</p> <p>— Женски Хилми-паша, ха |
| х више ништа не може раздрагати; али, у томе се чуше звучни мушки гласови.{S} У великој соби се |
| м код мене седети по три месеца...{S} У томе ми пролажаху дани, у очекивању детињег доласка..{S |
| м у пијано свирала као Европљанка.{S} У томе ми прошло девовање, кратко моје девовање: удала са |
| ж, а оне све три, писнуше као црв.{S} У томе робиње викнуше: „Крв, ханум!“ па узевши младу хану |
| срамота га да се пред њом појави.{S} У томе, она уђе и не рекавши му ни добро јутро, клече и о |
| ени: боље да га данас она не види.{S} У томе виде да је то огледало пукло преко средине. „То је |
| рлук и стаде из свег гласа викати.{S} У томе су биле ушле и оне три нове и Мерсије.{S} Све потр |
| атмина прошевина!{S} Чудновата шала!“ У томе њен муж дође из чаршије.</p> <p>— Око ти светло, х |
| мо помислим: „Она је жена,“ говори, а у томе се зачује његов ход.</p> <p>— Ето га! узвикне Фатм |
| рече Фатма узимајући робињину руку, а у томе, преко ограде долете писмо.</p> <p>Ханума скочи да |
| еже, њен отац уплаши се да не умре, и у томе страху обећа:{S} Богу црну жртву, текијама шарене |
| обузе пламен, засенише јој се очи, и у томе, тресак је подиже и ничице обори.{S} Сва дршћући, |
| не кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у томе дође њена сестра.</p> <p>— Ханум-ефенди, мужде! ве |
| него и људи, прерушени у жене...{S} И у томе, на вратима софе, појави се <hi>човек</hi> у црном |
| аде ничице.{S} Али одмах устаде.{S} И у томе осветли се сав Солун, и море, црно, порасло као бр |
| ије се стресе. „И револвер... има!“ И у томе се чу бахат: оне скочише, и Нурије полете ка капиј |
| едан другог немају за шта прекорети и у томе уђе Ариф по турски — без куцања.{S} Џемал похита у |
| ђанке што не скида очију с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у башту, децо, веселите се.{S} Н |
| >Пашиница заћута, као да изгуби језик У томе уђе њена сестра.</p> <p>— Ја сам се са сестром дог |
| уди, зашто сте нас пробудили?!</p> <p>У томе дође на врата Ђулренги и рече:</p> <p>— Кјучук-хан |
| пред свекрвом, није полудела!"</p> <p>У томе се чу кашљуцање: на ручак долази Али-Рашид-беј.{S} |
| њу, јер јој је „пало“ венчање.</p> <p>У томе, он поче да удара ногом у врата и да грди жену што |
| жда ћемо тамо остати за суфур.</p> <p>У томе робиња:</p> <p>— Па, ханум-ефенди, беј је изишао: |
| да је пустим болесну... луду?</p> <p>У томе, њему јавише да му је умрла сестра од тетке.{S} Он |
| слонио главу на шапе и исплазио језик. „Тонди ће нам липсати !“ рече она уплашено, а баба прихв |
| ло је сасвим мирно, срце куца нормално, тонови су чисти...</p> <p>Па је замоли да му исприча от |
| ћ је свирала, сва унесена у лепе арије: тонови су се преливали, звуци час дрхтали час жуборили, |
| се с минара <hi>језан</hi> или с града топ, муслимани се развеселе, па оног тренутка шербет ил |
| јеца; и оне четири плачу.</p> <p>Чу се топ, оглашење суфура: ашчика повири на врата, па кад ви |
| ипак, кад бих чула мујезина с минара и топ с града, било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не чуј |
| мазан, било дању или ноћу.{S} По поноћи топ, објављује <hi>суфур</hi><ref target="#SRP19120_N91 |
| ед, њени укочени прсти притиснуше његов топал длан.{S} Он јој пружи ратлокума, и наже се да је |
| ебу: „Научиће ме француски!“ Кад донесе топал цреп, уплашена, дршћући, не умеде наћи крпу, те г |
| а његовим таласима и осећао јак, слан и топал мирис његових вода...</p> <p>Све су гледале која |
| ке турска, Мавиш и <pb n="55" /> Памук; топи се од милине кад неко рече да личи па Францускињу, |
| Притисну усне на те три речи...{S} Сва топла, хтеде да их остави с Госпођичиним, па прошапта: |
| /p> <p>Пред крај њене веште, уметничке, топле игре дођоше оне две странкиње које Мерсије у свом |
| ли он је осетио њену љубав, опазио њене топле а збуњене погледе, и грозничавост кад јој се ђерђ |
| воје лице на њих; из очију јој потекоше топле сузе и сливаху се на хартију, замрљаше адресу, а |
| сад је обузе једна неисказано пријатна топлина и радост..{S} Али наједанпут, њој се учини да х |
| о без ових груди,<pb n="143" /> без ове топлине и мириса!“ мисли и јаче се уз њу припија, диже |
| опет тренутно брзо залупа, и препуни се топлином и љубављу, и нежно погледа у лекара: учини јој |
| и подједнако је обузима чудно-пријатно, топло верско осећање, кад се год појави каква висока бе |
| дљутила се сасвим, и кад пођоше, она га топло поздрави.</p> <p>Довезавши се до Ћемер-Капије, он |
| и цигаре, коме овде није место, јер је топло те су сви прозори отворени, да у собу „уђе и мири |
| оћ, а ујутру је сасвим суво, јер огреје топло сунце, понеки дан велико као у лето.{S} Па ипак, |
| „Боже!{S} Боже!“, па му се поче молити топло она хладна, усрдно, како никад — за живот!{S} И у |
| м.{S} У ово доба године и овамо је врло топло.{S} Кућа у којој гостујем, на једном је брежуљку |
| з мене; јер у мени је сад и светлости и топлоте.{S} И некако ми је необично, некако свечано, не |
| и влажила га сузама а сушила уздасима и топлотом што бије с њених раширених зеница, где се чита |
| ра? рече Осман уплашено.</p> <p>— Док ..тор! гласно узвикну Фатма, неким страним, страшним глас |
| ајке давале милостињу из кеса, кћери из торбица од црвеног атлаза, везених златом.{S} Ишле су с |
| мога драгог ко ме одвоји —</l> <l>Нек с торбом пође од врата до врата!</l> <p>— Помириће се, оч |
| љинама, који вешаше једну мокру ловачку торбу на један дуд сав у сунцу, и замоли га.{S} Он испр |
| , кад сам погледала у шуму од кровова и торњева!{S} Била сам се сва најежила, и осећала сам хла |
| ш, Мерсије, како смо волеле кад се коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето |
| >— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава! понови робиња.</p> <p>— Чујем...{S} Пипни ми рук |
| >— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава..{S} Чујеш ли? прекиде је робиња.</p> <p>Она, не |
| и нада, некад, сад иструлела, суха као трава по гробљу, на измаку лета.{S} Оне се мртвих не се |
| у винову лозу и бршљан чује се шуштање траве и шум нечијих корака.{S} Она се слободи: „На капи |
| сеца а време је као с пролећа: зеленило траве је свеже, киша падне преко ноћ, а ујутру је сасви |
| и између зелених брежуљака.{S} Зеленило траве, широколисти дудови, огромне гомиле диња поред пр |
| {S} Али, вечерас се не прође на шуштању траве...{S} Чу се каменчић у капиџик.{S} Она претрну, а |
| ини, у мирису земље и дрвећа, у шуштању траве и шуму корака...{S} Сву ноћ неће ући у кућу, оста |
| S} Оне прснуше у смех и простреше се по трави, после затворише отворе и одоше у кућу.</p> <p>Пр |
| S} Кад год је испере и обложи хајдучком травом, она пружи руку, с белом крпом, мужу, да јој он |
| изишао из воде, ветрић, намирисан сухом травом с гробља, на нечији последњи дах:{S} Фатми се уч |
| и потрчаше смокви; она прхну и паде на траву.{S} Мачке се са смокве смакоше, и хтедоше да је у |
| је — отера.{S} Опет зва Зејну да погази траву по милим стазама, али она му се и сад не одазва, |
| нању...{S} И он се увуче у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако убрзаним дисањем.{S} Она |
| познатим стазама, које су већ готово у траву зарасле.{S} Али, како му би кад она њему отпоручи |
| подски, бацаху погледе у кратко ошишану траву прошарану жбуновима руже и јасмина и бокорима јор |
| на, врела крв, запуши се и обоји зелену траву.{S} Касапин овна рашчеречи, а пред Нуријином сред |
| лушкиња посетиочеве ми „надахнуте душе“ траг који је мирисао на мастику...{S} О, ништа ми није |
| о мишице, док са њих нестаде и најмањег трага азијатског варварства и беснила наших побеснелих |
| м, на грудима, па некима чак и на лицу, трагови од мушких прстију и мушке безочности, а оне, не |
| ла од његова миловања, на лицу и грлу с трагом од његових пољубаца...{S} Благо њој!“ Па се граб |
| ад се једну ноћ сакри у метле, и они је тражаху до поноћи, а кад је нађоше, она их мољаше да сп |
| је из ње изнесен мио мртвац, она.{S} И тражаше њене хаљине.{S} Нађе њен чаршаф, који од удаје |
| урске сифражеткиње, рече Ариф.</p> <p>— Траже право гласа?! изустише Енглескиње с чуђењем у јед |
| и идем да вичем, да будим наше жене, да траже право...“ Хтеде рећи „право сунца“, па не могаде, |
| — у гору и камен ! — али нисам знала да траже да не поштујемо никога, ни свекра, ни свекрву!{S} |
| и право на <hi>право</hi>: учите их да траже право сунца.{S} Напред ће Емине-Семије, па за њом |
| и си Туркиња; ти знаш шта су Турци, шта траже од невесте...{S} А ако неки неку коју је завео, м |
| право гласа, а џакови ћуте!</p> <p>— Не траже чак ни право сунца и ваздуха, узвикну најмлађа, б |
| бично и врло неучтиво), па видим : жене траже право гласа, а џакови ћуте!</p> <p>— Не траже чак |
| } Ја сам чула за некакве нове, и да оне траже да се развијемо (у гору и камен!), али нисам знал |
| хаљини и накићена.{S} Ја сам чула да то траже људи од својих љубазница, па сам ипак све чинила, |
| јој је глас пријатан.{S} И чуди се, што траже да су заједно, да њини мужеви седе с туђим женама |
| .{S} Не зависи од њега.{S} Уместо да му траже озбиљног лека, они: детињарије...{S} Па та Ариф-х |
| чуђењем у један глас.</p> <p>— О, не! 'Траже право сунца, изговори Ариф с неисказаним болом, и |
| ла нешто и о Елизи...{S} Век проведох у тражењу срца; своје давах, а туђе...{S} Ја га нађох јед |
| ророкову имену, па опет отвори књигу, и тражећи нешто непрестано понављаше „<foreign xml:lang=" |
| невиђену!{S} Па и ствар, кад се купује, тражи се да се види.{S} Дао ме као неки поклон: поклон |
| ер је гледа <pb n="249" /> у лепо лице, тражи јој погледе: истина слаба, али лепа, лепша од оне |
| не узе, већ потрча у чарапама по кући: тражи Мерсију.{S} Казаће јој што се гледала с човеком; |
| Лута по турским махалама као да некога тражи.{S} Испрва је мислио само на оно како су слагали |
| S} Ишла је из собе у собу као да некога тражи да му каже, седала је уз кафез, силазила је у дво |
| у Европу; и да му је допустио понос да тражи новаца од тетке, он би већ био далеко од града гд |
| ема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло лепа |
| ају њине жене.{S} И уместо да је и даље тражи, он се закључа у собу где им је био „ђердек”<ref |
| мора изручивати брашно — он јој џак не тражи.{S} И одмах купи од ње тај џак брашна, мислећи : |
| беј се опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи реч, јер су му „певали и трећи петли“.{S} Но на в |
| год наше код суте, моја јој мајка то не тражи; ако је штогод њено код нас, ми јој га не враћамо |
| само тој тетки веровао.{S} Кад дође, он тражи да му свирам, да му певам, по неки пут да му игра |
| срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало тражи од онога с ким треба век да векује, она би се зач |
| се не помаче, не као госпођи (ко им то тражи?) него као старијој жени.{S} Чак ни они за које о |
| аници Европљанки, новој, оној новој што тражи да турске жене баце, на комаде исеку чаршаф и печ |
| естано улазила и излазила, тобоже нешто тражи.{S} Најпосле Фахрије нервозно рече:</p> <p>— Кад |
| к њему; а он за њим одболује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је волео како нико није, лудо, стр |
| итаница Туркиња Фатма, какву већу срећу тражи од брачног живота!{S} Она је о овоме сањала и ноћ |
| е, господске; богат... све што мој отац тражи.“ И метну у куверт мило писмо, па га десет пута п |
| S} И кад би био богат!{S} -Јер њен отац тражи зета из добре куће, од великог рода, и богата...< |
| де према унуци и узе превртати листове: тражила је песму с рефреном „ћути, трпи“.{S} И нађе је, |
| ла кроз капиџик, развијена, као обично: тражила мене; он је у собу намамио и... она, несрећница |
| .{S} И ако је нашла оно што је годинама тражила и желела, љубав, ипак је врло често бивала тужн |
| чно, и као да се од њега опила.{S} Није тражила да види „двоје младих", јер би се они стидели, |
| Да је сад као што је била некад, она би тражила ту Енглескињу и ту Францускињу, нарочито Францу |
| {S} Најпосле су, у француским романима, тражиле „прво зближење” Јулијино с Морисом, и „први пад |
| не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега да виде.{S} И Мерсије би га познала по сли |
| м кафаном под ведрим небом.{S} Турци су тражили кафу, а кафеџија им доносио мастику.{S} Опет ла |
| } И ми смо се опијали...{S} И од нас су тражили реч: ако се не оставимо пића, да нам жена остан |
| ће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, |
| злетела као тица из кафеза; ишла бих да тражим младића што се мени робињи јави као слободној.{S |
| риф плану: <pb n="95" /></p> <p>— Ја не тражим учитеље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар ме ист |
| бичаји.{S} Према тим обичајима треба да тражимо лека овоме злу.{S} Кажите, хануме, како би било |
| што му палимо наргиле, и што кад нешто тражимо да нам каже, он вели: то није за жене, и што на |
| видео <pb n="177" /> да га волим, па је тражио од мене многе жртве: да никуд не изиђем из куће, |
| оћ, кад је била месечина.{S} И он ју је тражио, а знао је да њена рођака има плаве очи, а она ц |
| жа ће ти изабрати отац.{S} Онај који би тражио да проговори твоје срце, то је твоја баба.{S} Ал |
| дао да се дружи с Европљанкама, што си тражио да учи европске језике, што си допустио да ти се |
| ече: „Госпођо снахо, хоћу да се женим — тражите ми девојку“.{S} Поред тога што је врло лепа, он |
| рила 1907.</p> <p>Где сте ви, нове, што тражите да смо с <hi>људима</hi>...{S} Ако бисте волеле |
| ене туге и ћутања.{S} Ја мислим муж... „Тражите жену“...{S} А ми, несрећнице, кад видимо овако |
| кад видимо овако што, треба да кажемо: „Тражите човека, мужа“.</p> <p>Да си слободна, ја бих те |
| ту.{S} Како је скромно то право које ће тражити турске жене.{S} Ми сад немамо право чак ни да в |
| ао кроза сан, сети кад од његова стрица тражише овако реч.{S} Он није пио, али се коцкао.{S} И |
| и слегли раменима.{S} Али то затишје не траја дуго.{S} Она је крадом плакала сваки час, а он је |
| мајка женске деце!...“ </p> <p>Ова веза трајала је позадуго, и Зејне-ханум, Осман-бејова снаха |
| да је буди из спа, толико лепог, а који траје тако кратко, и не снива се двапут.</p> <p>Данас ј |
| а кад се одводи невеста; трећа ноћ како траје харемско весеље.{S} Месец је грдно велики, округа |
| аве се поштене...</p> <p>Али ништа није трајно, стално.{S} Изненада дође једна велика промена у |
| маљске радости су кратке, пролазне, јер трају до гроба.{S} Живот нам је од Бога поклон који мор |
| зла, беде и невоље.{S} Припреме за рат трају несразмерно дуже од самога рата.{S} На свим припр |
| ан — с вараклаисаним роговима и црвеним тракама као за Курбан-Бајрам.{S} Пашиница пред сведоцим |
| „саме“ (немају драгог), друге невезану траку око врата, што је казивало да су „слободне“ (нема |
| ију, ишле су само мало пешке, па ушле у трамвај, наместиле се иза платна а ипак печа нису дигле |
| конака; гледао је у башту, у прозоре, с трамваја.{S} И једва напослетку...{S} Хтео је полудети |
| учинило да умире лето, или што се вози трамвајем први пут!{S} Пошто су сишле, пођоше к мору, к |
| ио, зете, да ти кћи има и душу, не само трбух за јело и снагу за одело? рече Ариф смелије него |
| n="123" /> мишицама, плећима, бедрима, трбухом, сваким делићем свога тела, које је горело, игр |
| се, лети, застаје, тресе плећима, увија трбухом, превија се уназад, додирује теменом тле; испра |
| разговарам...{S} Ви сте ме толико пута тргли из сањарија, зовући ме на час...{S} Па кућа где н |
| ад се тргне из сна, већ се нешто пре ње тргло, пробудило, и она тада чује у левом уху некаку ст |
| незнању; али, ко се пре трећих петлова тргне, опрости му се.{S} Теби, Џемал-беј, певали су већ |
| ма споља: све је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешто пре ње тргло, пробудило, и о |
| о ће им бити кад се из тога дубоког сна тргну: да се не осете несрећне? да не проклињу онога ко |
| доноша с ђугумима, слушкиња с ђувечима, трговаца с товарним магарцима, продавачица с чевретима< |
| не, па зађоше према Ћемер-Капији: свет, трговци дућанџије и они с коњима и магарцима, и улични |
| ..</p> <p>Али, ах! тек што ово написах, тргох се.{S} Шта имам ја сад од тога што ми је Нурије-х |
| има, с цвећем на грудима, и с лепезама, тргоше се од тога узвика у коме су оне опазиле протест |
| и.</p> <p>И мада су говориле француски, тргоше се и ућуташе, кад у собу уђоше две робиње.</p> < |
| равиле за госте на ифтар!</p> <p>Оне се тргоше.{S} Нурије рече:</p> <p>— Алла’!{S} Зејнеб-кадун |
| ња, ступајући на софу.</p> <p>Сестре се тргоше, уплашише се од тога простог питања.{S} Нурије с |
| А ми, несрећнице, кад видимо овако што, треба да кажемо: „Тражите човека, мужа“.</p> <p>Да си с |
| <p>— Ах, шта је кад се чује и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не верујеш!{S} Жене у изре |
| " /></p> <p>— Е, да му љубиш руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два три дана с њим не говор |
| и наљутило, стар, отупела му осећања, а треба неко да му трља леђа канфором и шпиритусом и да м |
| убави не трпи ортака!{S} Он разумеде да треба да отера жену, те према жени постаде суров, вређа |
| {S} Сутрадан, Ибрахим-Хасан-беј рече да треба да слушају лекара, да се Фатма прошета пешице.{S} |
| ту је мој дах: из њега ћеш прочитати да треба што пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти |
| њихових лекова, они рекоше моме оцу да треба да променим ваздух, и да сам, тамо куд отидем, ве |
| м стари обичаји.{S} Према тим обичајима треба да тражимо лека овоме злу.{S} Кажите, хануме, как |
| , у лажљивој кући?{S} Он ће учинити шта треба, а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ћ |
| лице и заплака.</p> <p>— Плаче сад кад треба да се смеје.{S} Благо теби!{S} Сад ти живот има с |
| требало да плачете, па сад: плачете кад треба да певате.</p> <p>— Али ја у свом пијанству нисам |
| толико воли француски и говори га и кад треба и где не треба: пред клањање, и код мртваца!“ Држ |
| је мокро од суза! „Мерсије душо, ми сад треба да певамо, не да плачемо: саставићемо их брзо.“ Д |
| често пише, дајући јој савете: шта све треба да ради за добро своје отаџбине.{S} Од свих, ова |
| асмеја и рече:</p> <p>— Или некоме коме треба да се рече „срећни ти гости“?</p> <p>Она је прави |
| 120_N54" /> и поцрвене, не знајући коме треба да се радује. <pb n="49" /></p> <p>— Ариф-ханум! |
| устезала да каже странкињи због чега не треба да им долази.{S} Овој бејаше жао, али ипак дође „ |
| — Бог је богат, сине.</p> <p>Да, она не треба да је више његова, јер су је преварили.{S} Он ниг |
| нцуски и говори га и кад треба и где не треба: пред клањање, и код мртваца!“ Држи француске илу |
| плану:</p> <p>— Па ти у својој кући не треба никад ништа да затвараш: у њој ти је дисала ђаурк |
| манке, и од њих ће многе постити, и оне треба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама... а |
| уж.{S} И не заборави, Емир, да никад пе треба да га дочекаш у оној хаљини у којој си га испрати |
| као да су неку велику штету учиниле, и треба ханумама да кажу, а не смеју, или као да очекују |
| ље; вама шест...{S} Оно истина, меден и треба да је мало дужи, али овако дуг...</p> <p>Они се п |
| не разумеш, драги Чарлсе.{S} Ви Енглези треба да се пренесете у нашу земљу, да видите шта све м |
| симо пријатељеву кћер за свога сина, ми треба да смо искрени.{S} Ти знаш да се често појави рђа |
| а то мора једанпут бити.{S} И после, ти треба да се навикаваш без њега: иде Рамазан.</p> <p>Рам |
| оцрвенеше.</p> <p>— Јагње Џемал-беј, ти треба да изиђеш... у чаршију, с друговима...{S} Иди на |
| куће, чак ни из ваше брачне собе.{S} Ти треба...</p> <p>Она прекиде робињу и рече:</p> <p>— Как |
| стоји — време.{S} Наш слатки Џемал-беј треба нешто да ради.</p> <p>— Па шта да ради? викну паш |
| неко рекао да мало тражи од онога с ким треба век да векује, она би се зачудила и узвикнула: „К |
| биња одговори: „Нема никога.“ Дакле, он треба да се уклони, да дођу оне, те жене из комшилука!{ |
| гали Фатму, а после и на мастику.{S} Он треба да се опије те да она иде из те лажљиве куће.{S} |
| {S} Живот је свећа коју Бог пали, па он треба и да је угаси.{S} Растанемо се с милима на земљи |
| ајгоре, наше жене су неискрене.{S} Прво треба васпитати жене, па после људе, или <hi>само жене< |
| а бежи.</p> <p>Она ју је научила колико треба да воли своју земљу, да у њено мртво тело уноси ж |
| а немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба да ме храни, да ме одева, јер ја не умем радити, |
| литву, али сад не пада више пута но што треба, јер је свесна, зна да је то јутарња молитва.{S} |
| дао реч.{S} Али он речи није одржао... „Треба поштовати обичаје свога народа; дај реч и одржи ј |
| : прву ноћ се иде најмилијима; и она је требала отићи нени и мајци, али то јој није рекла свекр |
| ворено прозорско крило...</p> <p>Кад је требала да устане, она савладана умором заспа, и спавал |
| у реч какве своје пријатељице, а кад би требала да рида, њој се стегну вилице...{S} Опет одоше |
| ти казала, ако би како је обичај, ти би требала да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја тако не в |
| човек претворио у животињу.{S} И ја сам требала да ти се осветим чим сам од детета постала жена |
| сте то испретурали: спавали сте кад је требало да бдите, говорили сте кад је требало да ћутите |
| је требало да ћутите, певали сте кад је требало да плачете, па сад: плачете кад треба да певате |
| е требало да бдите, говорили сте кад је требало да ћутите, певали сте кад је требало да плачете |
| најнепријатније, сасвим видеше да није требало да су овде, кад устаде мати, метну уста на кћер |
| пођоше натраг у град, ногу пред ногу, и требало им је много времена да сиђу и да уђу у метеж ко |
| између вас — праг.</p> <p>— Па после би требало преко прага ја прва? <pb n="94" /></p> <p>— Кој |
| има као хаљине?{S} Јер, и за коња би му требало више времена.</p> <p>А кад се зави, њен муж реч |
| Хилми-паша, и бунтовница, и како би њу требало, заједно с њеним другарицама, што у лудилу нази |
| с друговима, да није сам.{S} Онако млад требао је ићи са својим врсницима, а он пошао с много с |
| идела, нисам га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S} А за пуномоћнике, |
| ала!{S} Одмах после ручка, кад би човек требао да има мира; али, јесте, старој Ајше-кадуни, кој |
| х с преживарима.{S} Сафет, увек свесна, трезвена, чак и онда кад тобоже „од севдаха" губи свест |
| се из сна трже, остави ђинђухе и сасвим трезвено рече: „Нема ни Ахмеда, Нурије1“ — „Нема, сестр |
| д била с овом радном, тачном и уредном, трезвеном Енглескињом слагала с Ђулистан-ханумом и гото |
| ље у помрчину с једним лепим и прилично трезним чочеком; а пијани Џемал-беј појми да устане, па |
| разбијеног прозорског стакла, и тамбуре трезнога берберина и чампара пијаних чочека...{S} За тр |
| е поред њега и дању и ноћу, да никад не трене, не легне, да му она рану лечи, привија, да га не |
| ерина и чампара пијаних чочека...{S} За тренутак, као муња што осветли предмете сакривене помрч |
| мести Фатму према Џемалу, и пошто се за тренутак насладише њиховом забуном и љубављу која се оп |
| њену децу него њу.{S} Да њих две ни за тренутак нису биле у љубави, осим Ибрахим-бејових и Мер |
| ном необичном силином, не слабећи ни за тренутак.</p> <p>Кад видеше Францускињу, Фатма и Мерсиј |
| енутак кад ми се душа развесели, и дође тренутак кад зарида.{S} Сад је дошао овај други-..{S} А |
| е је учила моја добра нене.</p> <p>Дође тренутак кад ми се душа развесели, и дође тренутак кад |
| ове“, нове су дотле док не наступи неки тренутак кад из њих проговара оно што је с њима срођено |
| /p> <p>О, колико је интиман и свет овај тренутак, овај кратак чин из дуге комедије што се зове |
| с њим...{S} Обоје грозничаво чекају тај тренутак...{S} У предсобљу говор, питање : „Има ли кога |
| колико се може мислити за један кратак тренутак! „Не, није пијан...{S} Како да се опије кад ви |
| нцускињу, чак ни Мадам.{S} Можда је ово тренутак.{S} Госпођица је научила од наших жена да осећ |
| тетка!{S} Слатка моја тетка!“ Бивало је тренутака кад сметне с ума Џемала, па кад се сети, чуди |
| жмури и опет види небо, које се свакога тренутка раздираше на двоје, на троје, на четворо, и кр |
| ниси видео, а узео си дете ради једног тренутка где си се ти човек претворио у животињу.{S} И |
| да топ, муслимани се развеселе, па оног тренутка шербет или коју кап земзема, ако га има: „Агар |
| ад би он чуо, Емир не би остала овде ни тренутка.</p> <p>„Има лажи у којима ја налазим финоће, |
| да примају у кућу туђе људе?!{S} У овом тренутку ја осећам револуцију и у духу и у срцу.{S} Сво |
| — сачувале је духовне очи.{S} И у овом тренутку, она нагло скочи, па као по неком нагону, као |
| више Францускиња него Туркиња; у једном тренутку појави ми се неодољива жеља да и ја положим гл |
| закон, до зла Бога изопаченим.{S} У том тренутку, он се Арифи учини као странац, па, као добра |
| ста.{S} Она је у овом интимном и светом тренутку само нежна кћи и унука, осетљива женска душа ш |
| рвених између зеленила, виде бео залив, тренутно се разгали, док јој не одоше очи у небо као ко |
| Фатму и помисли: „Срећна!“ и обузе је, тренутно, некакво тешко осећање, тренутно јој нешто би |
| зе је, тренутно, некакво тешко осећање, тренутно јој нешто би криво, жао на Фатму, као да јој з |
| занесена путем, не сети се својих, чак тренутно заборави с ким иде!{S} Ишла је из собе у собу |
| а и поцрвене, а њено измучено срце опет тренутно брзо залупа, и препуни се топлином и љубављу, |
| ипак, још исти дан, у једном необичном тренутном расположењу испрати га.{S} А после, сто пута |
| уми: толико је много славуја.{S} У овим тренутцима Емир-Фатма као да није <pb n="15" /> имала ф |
| протеран из Цариграда.{S} У тим тешким тренутцима и мајка му је на то мислила.{S} Он хтеде одм |
| сти и не очекује будућност.{S} Она је у тренутцима у којима живи.{S} Она живи од утисака.{S} Ње |
| S} У сваком детету плавих очију и црних трепавица видела сам своје дете, па сам их заустављала |
| ом направљена, бео као снег, обрве му и трепавице црне, а очи плаве као... <hi>„Поређење <pb n= |
| анка додирује му рамена, с феса челенка трепери, сија се као сунце: бубњи и зурне разлежу се по |
| шафе црне и свих на свету боја, које су трепериле, преливале се, долазиле једна с другом у скла |
| ма рамазанска ноћ.{S} Минара су те ноћи трептала у кандилима; у џамије, на ноћну молитву, ишли |
| џамије према сунчевим вечерњим зрацима трепте као у пламену, жене су задовољне, слушају грамоф |
| пламен, засенише јој се очи, и у томе, тресак је подиже и ничице обори.{S} Сва дршћући, она жм |
| уги део“ игре: обрће се, лети, застаје, тресе плећима, увија трбухом, превија се уназад, додиру |
| ао Азијат Осман.{S} Али осети да се она тресе те је пусти, погледа је, па кад виде да је бледа |
| раке смрти, она се стреса, због тога се тресе, од страха да не умре.{S} Обузе је некакав чудан, |
| руке и ноге готово укочене.{S} Фатма се тресе, одскаче од постеље, стара је притискује не питај |
| зе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога треска лончар се расвести и виде — црвене црепове.</p> |
| , непокретан, само задрхти од пламена и треска; ни најмањи лист се није покретао пре трескова.{ |
| шалоне, сад задрхти од звеке ланца, од треске чивије, од лавежа пса од хода, од шушња.{S} О, к |
| нутог на мангал да се осмуди, од његове треске у прозор и прштања разбијеног прозорског стакла, |
| а; ни најмањи лист се није покретао пре трескова.{S} И наједанпут, као да гром удари у слеме ко |
| ине, по целом небу, покуљаваше пламен с треском.{S} Иначе, ваздух је сасвим миран, непокретан, |
| де јој лежаше нова снаха.{S} Да се није тресла, она би помислила да је умрла, таква је у лицу.< |
| рам, а кад га је отварао, руке су му се тресле као кад је отварао писмо.</p> <p>Ибрахим-Хасан-б |
| ову уху добро познат..{S} Руке су му се тресле кад је отварао писмо...<pb n="280" /></p> <p>Ота |
| ог: <hi>„Јашас’н!“</hi>, а опали дућани тресли су се од силних кола која су зврјала, шкрипала, |
| виде да обожава земљу, он му узе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога треска лончар се расвести |
| S} А кад сам то видела, ја сам се стала трести...{S} Лице ми је било као ватра, а руке као лед. |
| шће од љубави, она од страха.{S} Узе се трести као у грозници, и да је умела мислити, она би се |
| јови и официри, одјекује чађава кафана, тресу се испрскали прозори, и игра, пуцајући прстима, ј |
| глас: куда ће од бруке !...{S} А стара, тресући се као прут, с муком, закле их у Божју љубав да |
| а.</p> <p>Оне, обе, чучнуше поред прага тресући се.</p> <p>— Да не учини неко чудо, Нурије?{S} |
| напад.</p> <p>И клону на брачну постељу тресући се.</p> <p>Он се наже над њу, и пољуби је у уст |
| и четвртка, дана кад се одводи невеста; трећа ноћ како траје харемско весеље.{S} Месец је грдно |
| се он, њој „за инат“, ожени трећом.{S} Трећа му седе месец дана!...{S} За шта је ову отерао ни |
| ска друштва, удружења, савезе, поче она трећа, најмлађа, врло бела, болесна.{S} Ми то не видимо |
| че јој говорити узбуђено да је воли већ трећа година, како се вратио из Европе, јер његова тетк |
| но, а неко, оне две младе Цариграђанке (трећа је умрла), Џемал-бејова мајка, Фатма и Мерсије.{S |
| здрави турски : <hi>темена</hi>.</p> <p>Трећа генерација, жене из ње зову себе „нове“, и једне |
| не дође, због те њене другарице.</p> <p>Трећа рамазанска ноћ.{S} Сад ће они заједно, па макар к |
| сестара, ја се буним и — радим.</p> <p>Трећа, најмлађа, болесна, закашља се сухим кашљем, па р |
| , грдња, и муфтијин говор, и — венчање: треће и последње.{S} Сад кад би се опио, Фатма би одмах |
| е године проведоше код мене месец дана; треће године дође без детета, седе недељу; четврте годи |
| и волимо.{S} А ти, душо, имаш наду.{S} Треће венчање свршетак, четврто почетак. <pb n="218" /> |
| би оставила и не сачекавши да јој падне треће венчање?{S} Што да живи с њим лажљивим, у лажљиво |
| онога, шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће венчање“.{S} То јој говори онај што јој изударао |
| ут, њој неко на ухо рече: „Пало ти је и треће венчање“... „Који се на земљи раставе, не могу се |
| шта више.{S} Јучерашњи датум.{S} Отвори треће много узбуђена.</p> <l> <foreign xml:lang="en">„M |
| в фини парфим. „Изветрило је,“ рече јој трећег дана Мерсије, а она се застиде што је „ухваћена |
| други пут на другога пуца, трећи пут на трећега...{S} Страшно!...{S} Прободе га ножем...{S} Мла |
| зире-ханум, Халил-беј, њен муж, скочи с трећега ката.{S} Остаде жив, и после шест месеца се — о |
| руци друга, други пут на другога пуца, трећи пут на трећега...{S} Страшно!...{S} Прободе га но |
| ем у Фенер-Башчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син остане код куће са слугама.{ |
| е устима, намени на један, па на други, трећи, и пружи их Фатми, на длану.{S} Она узе средњи.</ |
| о млађи јер су обојили — косу и бркове; трећи, човек испод четрдесет година, био је онај „гениј |
| ође смешно, али се не насмеја.</p> <p>— Трећи пољубац у уста биће од Енглескиње.{S} Оне, хладне |
| е, опет ме венчаше.{S} Па нас венчаше и трећи и последњи пут.{S} И ко то учини?{S} Једна највећ |
| нико не тражи реч, јер су му „певали и трећи петли“.{S} Но на велико изненађење свих он сам да |
| као и онај други Браон Фес, као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Тога ниси помињал |
| свога најстаријег сина, Ахмед-беја, по трећи пут удовца, човека у тридесет деветој години, оже |
| ни, него према свитању, јер већ се чују трећи петли и гугутке.</p> <p>Устадоше пред само подне, |
| радости,“ мисли тетка и уздише.</p> <p>Трећи дан изиђе.{S} Чисто постарио.{S} Улицом је <pb n= |
| А данас у нападу узвикнула је страшно: „Трећи гроб!{S} Умире нешто у мени!“, и осетила је готов |
| не, хладне, слободно се љубе...</p> <p>„Трећи пољубац од <hi>њега</hi>“ хтеде она рећи, али не |
| у знању, оно у незнању; али, ко се пре трећих петлова тргне, опрости му се.{S} Теби, Џемал-беј |
| одазва, те се он, њој „за инат“, ожени трећом.{S} Трећа му седе месец дана!...{S} За шта је ов |
| у, што је отишла у комшилук без питања; трећу...{S} Потпуно луд.</p> <p>- Зашто је отерао трећу |
| <pb n="264" /> кћер, што не би моју!{S} Трећу је отерао за бакалске кесе, четврту што није уста |
| трашно забринута.</p> <p>Он сврати пред трећу кафану, где не бејаше већ ниједног жењеног Турчин |
| вори.</p> <p>— Њега није срамота што је трећу отерао за бакалске кесе, него што му је четврта о |
| а сама навезе већ две „кутице".{S} Поче трећу, па устаде, оде са софе.{S} Мало, па дође Осман < |
| } Потпуно луд.</p> <p>- Зашто је отерао трећу? рече Цариграђанка радознало. <pb n="227" /></p> |
| неколико месеца на овамо дежуран сваку трећу ноћ!{S} Он се оженио другом!{S} Ја сам добила орт |
| та младића; али, као добра мухамеданка, трже се кад чу мујезина са минара једне оближње џамије. |
| за њене „слатке“ речи награди пољупцем, трже се као од уједа гује...{S} Зар пред харемима сме п |
| ерско лудило.{S} А она као да се из сна трже, остави ђинђухе и сасвим трезвено рече: „Нема ни А |
| пружајући руку.</p> <p>Пашиница се сад трже и рече:</p> <p>— Госпођо снахо, чедо, једва једанп |
| Енглескиња од <pb n="129" /> ове слике трже се.{S} Свака је у положају како ју је сан затекао, |
| } Око собних врата неко зашушка; она се трже; врата се већ одшкринуше и помоли се глава Ђулзаде |
| ише: сви смо, Богу хвала, живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема некога |
| узвикну Нурије улазећи у собу, а она се трже и застиде, па насмејавши се загрли суту.{S} После |
| наже над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе се као да је пољубио мртваца и рече:</p> |
| на руку, он хтеде да је омилује, па се трже и брзо приђе мајци:</p> <p>— Добро дошла, мајчице! |
| ноћ?“ И дођоше јој чисто немиле, па се трже: прву ноћ се иде најмилијима; и она је требала оти |
| p> <p>И метну своје усне на њене, па се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је са |
| ти увређена, понижена, побуни се, па се трже: прашта, прашта, све прашта кад се ради на бољитку |
| поздрав и од ње, и од Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бело, са као снег белим муслином |
| зо устаде.{S} Хтеде одмах читати, па се трже: неумивена је.{S} Пошто се на двоје на троје уми, |
| та! рече Сафет погледавши у кћер, па се трже: она се никад не заклиње у дете.</p> <p>Арифи се с |
| јој је тамо све што има на свету, па се трже и оде у Нуријину собу за рад, и поклопи се на дива |
| н, невесео, мучен својом страшћу, па се трже јер срете оца и брата; мало даље, срете мајку, сес |
| сећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, хануме, из целог комшилук |
| и давши му је, укреса жижицу.{S} Па се трже и рече:</p> <p>— Да угасим...{S} Цигару после вече |
| /p> <p>Мерсије хтеде да је дира, али се трже, видећи да је тужна и рече:</p> <p>— Још један ниј |
| е, и као да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, метну чело на праг, после се подиже, пр |
| па; али, спавала је врло мало, и чим се трже — он, опет леп, опет мио, колико га воли!{S} Затво |
| бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже као човек и рече:</p> <p>— Шта ти је, ханум?</p> < |
| , умири се, мајка те моли.</p> <p>Он се трже, застиде се: гласно је говорно, и оне су чуле.{S} |
| eu!{S} Mon Dieu!</foreign></p> <p>Он се трже и спонтано рече:</p> <p>— Проси ми Фатму, тејзе!</ |
| ју кућу за честиту или не?</p> <p>Он се трже, и рекав Фатми „збогом“ као туђ човек, обори главу |
| ше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и загледа се у овај необични тип, Мондије- |
| и рекао би јој коју „слатку“ реч, па се трза, јер „то човеку не доликује”, чак ни кад је отац. |
| у и згледају се; хоће да ослушну, па се трзају: крију нешто од ње ..{S} Вече прошло увелике, а |
| груди без кошуље, на срце; али се увек трзам, прибирам пре по што сам повукла обарачу...{S} По |
| мир-Фатму, и од њеног бескрајног осмеха трзаху се. „Она није свесна свога расположења; иначе, о |
| Нурије-хануминим прозором. „Један, два, три,“ броје сестре гледајући се и клатећи се.{S} И Фатм |
| а од радости заплака.</p> <p>После два, три часа, ту су били сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф |
| се рани.{S} Кад је чуо да се преудала, три дана ништа није окусио, нити је ишта проговорио, а |
| ао сад...{S} Овде су биле старотуркиње, три пара ортака, и нове, многе пашинице дошле из Царигр |
| ти се према њему.{S} Он повуче, дубоко, три дима, подржа затворена уста, и из две широке ноздрв |
| ..{S} Изнемогао си, не једући толико... три дана.{S} Молим те!</p> <p>Он јој опет рече да ће по |
| ва три венчања, какво губљење права!{S} Три старца, стотину глупости; све тако просто, несложен |
| ма, он заборави на пут, избезуми се.{S} Три месеца!{S} Шта су за болно срце три месеца?!{S} У њ |
| а нени и родитељима честита празник.{S} Три дана <pb n="196" /> улицама су се видели само људи, |
| долете још једно, и још једно.</p> <p>— Три одједанпут!..{S} Зашто их не читаш?...{S} Ја ћу ово |
| мање особа оволико оличен.{S} Пет особа три генерације, и каква разлика <pb n="31" /> међу њима |
| е...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p> <p>— О, суто, ни два три |
| ала, зави цигару, запали је, повуче два три дима и узе плакати: она пуши, сузе јој обливају сас |
| ј завије цигару, он запали и повуче два три дима, па је пружи њој, молећи је: кад мало попуши д |
| им не говориш.</p> <p>— О, суто, ни два три сата не бих могла ћутати.{S} Напослетку, па и шта ј |
| и ујутру, весео.{S} Испрва ретко, у два три месеца; после, сваког пуног.{S} У вече му кеса пуна |
| његова.{S} Варали га као дете.{S} Каква три венчања, какво губљење права!{S} Три старца, стотин |
| {S} Прошле године, Ибрахим-ефенди и ова три честита стара беја погодише се овако с једним млади |
| гру певајући промуклим гласовима.{S} За три ноћи, оне су ћутале само док игра, бесни она бивша |
| .{S} То је нешто што ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је облије зној, а она скаче из постељ |
| лупа вратима.</p> <p>На миру је лежала три дана, не дајући да јаве њенима.{S} Четврти дан осет |
| спросила без њена знања; испрошена била три године; кад јој вереник дође из места где је са слу |
| журба.{S} Дошли су муфтија, имам и она три беја.{S} Муфтија зажмуре и поче, нихајући се:</p> < |
| наде рукопис.{S} Аманет: женско дете од три месеца!{S} И писмо и аманет донесе му једна странки |
| а опажам да сам и ја њима туђа.{S} Две три пашинице знају француски, али како?{S} Као наша Мон |
| рњу молитву, <pb n="186" /> она узе две три капи земзема, па запали цигару.{S} Свекрва бејаше п |
| одинама, а синовље не можете трпети две три године.{S} Ви мислите да је пијанство само од вина |
| а!!“ Седећи у куту, Џемал-беј гледа ове три миле му душе, гледа их готово не дишући, и у души о |
| ао своје гувернанте; и да нису овде ове три Цариграђанке, оне би је сад пољубиле у оба образа, |
| ла најотменијим харемима, познаде у ове три нове оне што вичу <pb n="75" /> на уређење садашњих |
| клањање тетки и свекрви, па хануме, све три босе, с башјорти на глави, узеше клањати вечерњу мо |
| ечерњу молитву.{S} Мало, па и жене, све три у бело, све три скинуле чарапе...{S} И стара са сна |
| S} Мало, па и жене, све три у бело, све три скинуле чарапе...{S} И стара са снахом отклања (а у |
| и, говори Мерсије, палећи цигаре за све три.{S} Пушећи, она говораше: — Изјави му љубав.{S} Пош |
| и дебела печа.{S} Никад нису дошле све три заједно, већ по две, или само једна, да не би пало |
| ођаке и једна сестра од стрица, оне све три уздахнуше што су удате, те не могу поћи за њ.{S} У |
| превали он опет и подиже нож, а оне све три, писнуше као црв.{S} У томе робиње викнуше: „Крв, х |
| дете.</p> <p>— Благо њој! узвикнуше све три.</p> <p>— Намените на своју срећу, рече робиња.</p> |
| у звекир на капији. „Он!“ узвикнуше све три у један глас.{S} Мухамеданка не би прекинула молитв |
| услиманку, пробуђену турску жену, и све три су заплакале кад је она узела цигару, не да пуши, н |
| код куће, турски обувене.</p> <p>У све три генерације поздрави турски : <hi>темена</hi>.</p> < |
| иман разговор.{S} Нове казаше да су све три биле распуштенице (једна још и сад), и кад их Мис Б |
| нема код куће. „Нема га!“ прошапћу све три и згледају се.{S} Палицом с тучним врхом стражар лу |
| двео? говори Фатма и уздише.</p> <p>Све три седоше и запалише цигаре.</p> <p>— Кад бисмо нешто |
| ри дим од омана; кроз комарнике се виде три постеље, али девојке и не помишљају на спавање.{S} |
| не би вређала њен бол тако брзо — после три месеца.{S} Она се на тетку не наљути; томе се њени |
| Исламу, и да не верује у к’смет!“ После три дана опет их одазваше:{S} Рашиде-ханум је на умору. |
| овакву живчану кризу.{S} За две недеље три гроба!{S} О, те три миле душе!{S} Оне су јој оживља |
| {S} Како је <pb n="229" /> венчана, оне три нове нису излазиле од Арифе.{S} По читаве часове во |
| „Зато што са женама нису људи“.{S} Оне три нове из Цариграда, обучене као за европски бал у бе |
| енчане: то је његова прва жртва.{S} Оне три нису изгубиле као жене ништа, она све: у кућу јој н |
| {S} Више и нема шта да се крије.{S} Оне три Цариграђанке похиташе Фатми, али их не пустише ни у |
| оше у башту него у собу Фатмину.{S} Оне три нове нађоше у Фатминој библиотеци многе своје миле |
| а је љубила тетку више него икад, а оне три правиле су јој дубока темена; Мерсијина мајка узвик |
| у тим простим старомодним чаршафима оне три фине нове, које он силно мрзи, и ако их никад није |
| е: истина слаба, али лепа, лепша од оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није овде мај |
| жене.{S} Оне су за странкиње држале оне три Цариграђанке, не Енглескињу и Францускињу.{S} Оне с |
| она вратаоца, а њој се смрче: дошле оне три младе Цариграђанке, мора остати.{S} Мало, па јој до |
| ича свекрви шта је снила: као дошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале говорити час турски, час |
| ми су ближе по души чак и од матере оне три младе Цариграђанке и ове две странкиње а она то мор |
| за вечерашњи ифтар.{S} Уз капију се оне три закикоташе кад једна од њих метну прст на дугме од |
| дна затворена кола и из њих изиђоше оне три Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} То су ти очекивани го |
| са викати.{S} У томе су биле ушле и оне три нове и Мерсије.{S} Све потрчаше око ње с хладним кр |
| који нису невести род; то осећају и оне три хануме и странкиње, али ниједна не излази, да не ус |
| es!</foreign>“ одобраваху задовољно оне три нове и Ариф.{S} Она је чула да је ова Енглескиња „ж |
| рши и обрати јој пажњу на нешто што оне три нове из Цариграда називају харемском проказом.{S} Н |
| каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три младе Цариграђанко и Ариф-ханум, али да она због њи |
| Мерсије није могла.</p> <p>Ариф, с оне три нове, проведе кроз лавиринт што се зове Ибрахим-Хас |
| пусти, отиде му неизмилована.{S} С оне три се затварао, па га нисмо виђали поваздан.{S} Кад из |
| неколико дана.</p> <p>И долазиле су оне три нове, али преобучене, прерушене: уместо кокетних и |
| научите ме шта ћу са сином!</p> <p>Оне три ћутаху и пушаху; Ариф-ханум хтеде говорити, али је |
| урски кажемо. <pb n="188" /></p> <p>Оне три Цариграђанке се гласно насмејаше видевши у њој, „но |
| ао да је покривен црном чохом...{S} Пре три дана, дувао је хладан влажан јесењи ветар, и час се |
| обарам.{S} Нисам до пре три дана; а пре три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чули моји |
| потребе да очи обарам.{S} Нисам до пре три дана; а пре три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад |
| овао.</p> <p>Како је „бош“, напунише се три месеца и десет дана:{S} Ариф-тејзе јој поче говорит |
| у.{S} За две недеље три гроба!{S} О, те три миле душе!{S} Оне су јој оживљавале мртви живот хар |
| . „Je t'aime“...{S} Притисну усне на те три речи...{S} Сва топла, хтеде да их остави с Госпођич |
| ше се кућна врата и појавише се из куће три хануме, као Гркиње или Јеврејке, развијене: да доче |
| {S} Три месеца!{S} Шта су за болно срце три месеца?!{S} У његову срцу ране још незасушене, у ње |
| дине дође, доведе ми дете: обоје осташе три месеца; друге године проведоше код мене месец дана; |
| леђа и пружи мишицу, а из кола изиђоше три хануме и једна робиња, све у црним <hi>чаршафима</h |
| доћи једна стара цариградска пашиница и три младе Цариграђанке из највиших кругова, те она, да |
| еда, само њега; па деца, два мушкарца и три девојчице; она, мајка, он, отац; њено све у Солуну |
| ста красна, али с Османом не састави ни три месеца: једно јутро пређе преко пута без питања, и |
| м о своме брачном животу.{S} Лежала сам три дана, па кад устадох, још ми не беше добро, те му с |
| иђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, нарочито ону што је отера „за бакалск |
| си ми лепа!“ Њих три учинише јој се као три слике уоквирене сунчевим зрацима.{S} И чуђаше се ка |
| S} Још нема пуних тридесет а већ отерао три жене.{S} И за шта?{S} Прву, што је позајмила обоце |
| ел д'Англетер</hi>.</p> <p>Ту осташе до три часа по подне, па се, овако обучени, укрцаше у једа |
| одине, и да ће с њим код мене седети по три месеца...{S} У томе ми пролажаху дани, у очекивању |
| ли ..{S} Па зар да се не питају фине, с три књиге, и четири, више...{S} Наша Фатма и грчки зна, |
| да се са свима поздрави.{S} С тетком, с три нове, с Мадам Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби се |
| старе у старинским турским антеријама с три стотине бора и с хркама с три хиљаде прошива, на ха |
| еријама с три стотине бора и с хркама с три хиљаде прошива, на хануме искићене бисером и драгим |
| пом кућом, двоспратном, са шалонама и с три балкона, на грчком Пиргусу а турским - Јалијама, гд |
| , на узроке што ми се син опија.{S} Вас три сте образоване, а Ариф-ханум је и образована и <hi> |
| :</p> <p>— Оне затуцане у Цариграду нас три зову реформаторкама, као овде вашу Ариф-хануму Хилм |
| ом, нене и мајка сваки дан, а њу виде у три дана једанпут. „Ах, <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu |
| ут ућута...{S} Господин Хок дође кући у три дана једанпут, а он није Турчин него Немац...{S} И |
| не за наут у зглавцима.{S} Међу њима су три нове из Цариграда, па радознало слушају разговор же |
| е на свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине учитељице, Туркиња, Гркиња и Енглескиња, и |
| ица са своје две црне робиње, из других три младе Цариграђанке: све у фереџама, с јашмацима, је |
| је најстарија и дубоко уздисала.{S} Њих три сву ноћ ћутаху, као да им се пред овом њима страшно |
| "127" /> мацкице, како си ми лепа!“ Њих три учинише јој се као три слике уоквирене сунчевим зра |
| с њим понова венчаш одмах, да не чекаш три месеца и десет дана, јер ниси изишла из његове куће |
| раво да седи под кровом бившег мужа још три месеца и десет дана: да би се за то време измирили. |
| су Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{S} Неколике старе певаху, помажући људима, и |
| зовемо Ибрахим-ефендију, муфтију, и још три стара честита муслиманина:{S} Решад-беја, Шефкет-бе |
| у дугачку: тридесет пута паде и устаде, тридесет пута додирну челом тле ..{S} И занесена, не зн |
| ње молитве, она изврши некакву дугачку: тридесет пута паде и устаде, тридесет пута додирну чело |
| ода</hi>.{S} После, оволики шпијуни! за тридесет лира месечно, за двадесет, за десет, за лиру!{ |
| се сећам једанпут у једноме друштву, од тридесет и неколико жена пет шест је било писмених, а < |
| а од једне до друге, све их познаје: од тридесет и неколико свега седам осам писмених, и ако су |
| у озбиљну, отмену и врло лепу хануму од тридесет пет или шест година, и пита која је, па јој Ну |
| мед-беја, по трећи пут удовца, човека у тридесет деветој години, ожени га једном, нежна здравља |
| а?...{S} Леп али луд.{S} Још нема пуних тридесет а већ отерао три жене.{S} И за шта?{S} Прву, ш |
| мо сам се и овде пробудила.{S} До после тридесете сам спавала.{S} Младост сам провела у сну.{S} |
| да затвараш: у њој ти је дисала ђаурка тринаест година.</p> <p>Сафет се смејаше и мољаше је да |
| вио!{S} То ме је забринуло.{S} Да си од тринаест година, ја бих ово могла и разумети; али од ос |
| а, од оних што су сачињавале симпатичан трио.{S} Али још једна је од њих на умору...</p> <p>У о |
| нешто што никад: задрмала сам решетке, трипут...{S} О како су ми руке јаке, но ја ипак...{S} Д |
| бејова рече:</p> <p>— Сине, овако кажи, трипут: „Ако се опијем, нек Емир-Фатма-ханум, моја жена |
| видех: колико ми потрошио муж у Европи, трипут више ја у Стамболу...{S} Све презадужено!{S} И с |
| ануминој кући Ариф-ханум.{S} Дође свега трипут, и ако је од свадбе толико прошло; само једанпут |
| 120_N104" /></p> <p>Он се подиже и рече трипут: <pb n="206" /></p> <p>— Иншалла’!{S} Иншалла’!{ |
| ане <hi>бош</hi>“</p> <p>Он то изговори трипут.{S} Мајка му се уплаши од његове бледоће и узбуђ |
| , да с једним човеком можемо се венчати трипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да |
| <p>— Заклела си ме у Божју љубав, и то трипут, и сад морам да говорим оно што није истина, реч |
| где гостујем све старо, од пре двеста, триста година: осмеси, неискреност, сумња, ухођење: зар |
| ако можеш да си весела! ...{S}И оне пре триста година страховале, а ти...{S} Донела сам ти њего |
| дизгине.{S} У ходу човек види оно што у трку не <pb n="119" /> би видео.{S} Распитај, сине.{S} |
| отупела му осећања, а треба неко да му трља леђа канфором и шпиритусом и да му кува од зове те |
| паша, али деда <hi>телак</hi>: у хамаму трља леђа и циганима.{S} Напослетку, тај паша и не приз |
| полажу га на постељу, раскопчавају га, трљају га, цеде му у уста „фушкију", квасе му теме и тр |
| де му у уста „фушкију", квасе му теме и трљају слепоочнице сирћетом.</p> <p>Фатмина нене отклањ |
| стара кћери, младој девојци, непрестано трљајући Фатму и мењајући јој хладне крпе; а девојче тр |
| ун и сирће од руже да мирише, и узе јој трљати сирћетом руке и ноге готово укочене.{S} Фатма се |
| Несвест! узвикну и леже.</p> <p>Нене је трљаше, да јој поврати моћ.</p> <p>— Умири се, чедо, за |
| и пелен; садила сам цвеће, а израсло ми трње.{S} Јазук!<ref target="#SRP19120_N106" /> По сто п |
| сту; а ја сам у тим годинама била мајка троје деце.</p> <p>Стара ућута и загледа се у очи сину; |
| свакога тренутка раздираше на двоје, на троје, на четворо, и кроз те раздеротине, по целом небу |
| : неумивена је.{S} Пошто се на двоје на троје уми, она грозничаво отвори писма.{S} Била су два. |
| та султан...{S} За годину дана сахраних троје деце, остаде ми само првенче.{S} Мурад-Џемал, Гос |
| а, десетину петнаест људи, младих, осим тројице.{S} Један од ових био је старији од ње; други њ |
| еди да трчи с другим слугама по лекаре, тројицу да доведу, одмах... који су им најближи: „Мурад |
| кара отрча сам Осман; али, док је будио тројицу, док је једва један пристао да дође, прошло виш |
| енергија, него оно њино расно: млакост, тромост...{S} Да Бог да да се вара!{S} Можда његов темп |
| сам, потуца по земљама као што је наша, трошећи свој новац да би просвећивала <pb n="52" /> неп |
| а!{S} А наше?{S} Упустиле се у политику трошећи се и физички и морално, не мислећи да од полити |
| не могу хиљаду гроша... имао сам много трошка, због болести.“ И користи се једном тачком у вер |
| амо помрчином.{S} Дању видим и нахерене трошне куће и безочне људе.{S} Нарочито у Цариграду.{S} |
| о брдо, ишло кроз Стари Солун, начичкан трошним зградама са софама и кафезима...{S} А кад се ст |
| рским женама по страшној калдрми, поред трошних и нахерених кућа окићених поломљеним кафезима н |
| S} Јесу ли то становнице овога прљавог, трошног града о чију су калдрму данас хтеле ноге поломи |
| а сам зајаукала.{S} Нисам ћутала, нисам трпела, никад нисам рекла <hi>ксмет</hi>...{S} О, ви но |
| </p> <p>— Ханум-ефенди, своје пијанство трпели сте годинама, а синовље не можете трпети две три |
| рпели сте годинама, а синовље не можете трпети две три године.{S} Ви мислите да је пијанство са |
| о му рече.{S} Предаје се Божјој вољи, и трпеће.{S} Само му је тешко од света.{S} И боље овако.{ |
| о што не плаче, и помисли: „Муслиманка, трпи.{S} Свет би се мени насмејао, кад би она роптала, |
| мљи да се на небу састанемо...{S} Ћути, трпи!“</p> <p>Фатма је слушала нену и изгледала је сасв |
| ове: тражила је песму с рефреном „ћути, трпи“.{S} И нађе је, па је читаше с чудно дирљивом инто |
| и кад она њему отпоручи, да у љубави не трпи ортака!{S} Он разумеде да треба да отера жену, те |
| га криви.{S} А муслиманин си, па ћути и трпи. <hi>Тако је писано</hi>.</p> <p>— Рђаво писано, м |
| ожења, она обично стегне срце па ћути и трпи...</p> <p>За читави месец дана, ја сам била збуњен |
| е, она заплаче; иначе је мирна, „ћути и трпи“.</p> <p>Кад је била за мужем, Мерсије јој долазил |
| ам ли те учила, зеницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у нашем закону |
| ч.{S} Узео ут, па као неки провансалски трубадур, као келтски бард, или као муслимански ашик, п |
| плакаше; оцу јој задрхта брада, али он, трудећи се да одржи мушки понос, не пусти ни сузе: само |
| p> <p>— Па ти видиш шта је, рече Нурије трудећи се да изгледа равнодушна.</p> <p>— Тејзе, ти си |
| {S} Пиј, сине, али мало, мање, да се не трујеш, млад си.</p> <p>— А Фатма ? изусти он нехотице. |
| га здравог живота (јер сад нам је живот трулеж), из кога бризга крв, црвена и врела; а и њима н |
| у духу, њима, грдећи све што је старо, труло, нездраво, највише то што се и дан данас неки, мн |
| еговој кеси ни аспре новаца, у глави ни трунке памети, не памети, већ свести!..</p> <p>Море уда |
| је, сине, чудно чудо: у туђем оку види труп, у своме не види брвно.{S} Била сам дете, па сам с |
| шест пута, она тад као луда полете.{S} Трчи низ степенице, боса, у белом геџелуку, расплетена, |
| косе шибаху је по скоро нагом телу.{S} Трчи ханумама које седе на широм отвореној софи поплављ |
| еђа; а она му брзо и прибрано нареди да трчи с другим слугама по лекаре, тројицу да доведу, одм |
| у и мењајући јој хладне крпе; а девојче трчи као без душе да послуша матер, са страшним мислима |
| ли на лице.{S} С тога, понеки дан, само трчи за њом, кад је ту Џемал.{S} Она све види, и смејућ |
| а да иде према <hi>Олимпос-Паласу</hi>, ту да изиђе и да се колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим- |
| х година.{S} А где је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на равне част |
| ти заплака.</p> <p>После два, три часа, ту су били сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: |
| поред европских музичких инструмената, ту су њен ут и њени зилови; она је понекад и чочек...{S |
| е знађаше шта ради те побеже удно собе, ту чучну, метну руке на лице и заплака.</p> <p>— Плаче |
| је дира.</p> <p>Седеле су до пред вече, ту су ручале, и много се разговарале: о Цариграду, о пи |
| смете с ума братучеду...{S} Седме ноћи, ту су сви Фатмини, чак и слушкиње; људи су с Џемалом у |
| утра с ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и брише сузе белим јашмаком |
| језиком у туђини.{S} Али не, где је он, ту ми је отаџбина. <pb n="290" /></p> <p>12 рамазана.</ |
| цима, и натрашке повуче се у један кут, ту седе, на столицу.{S} Старотурци на њему не нађоше ни |
| Дођи што пре!{S} Хукнула сам у хартију, ту је мој дах: из њега ћеш прочитати да треба што пре д |
| неописана љутина, јер види собу једну: ту је она с Осман-бејом... сама.{S} Па не сме даље. „Ст |
| што се зове <hi>Турска Свадба</hi>!{S} Ту није место онима који нису невести род; то осећају и |
| учана су кад год отац није код куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и зарони главу у јастук.{S |
| ти се: „Ако се још једном опијем“...{S} Ту глупу мисао не могаде довршити.{S} Је ли се опио или |
| рави да си у Турској, да си Туркиња.{S} Ту су и младе жене, дошле због тебе, па што се кроз прс |
| из турског краја, да примају госте.{S} Ту је Мерсије.{S} Кад је виде, Фатма се изненади, и ист |
| р“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло лепа њена огледала, обешена на зиду |
| јединствено осветљен, она се збуни.{S} Ту је представљена Европа у миниатури.{S} На канабетима |
| ње, хајде одмах гостима, обучена си.{S} Ту су и Зехра и Несиме, твоје другарице : ред је да изи |
| већ погну главу па оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше на постељи огрнута ћурком, и |
| лику собу с миндерлуцима да клањају.{S} Ту је већ било прострто шест малих персиских серџадета |
| да се не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с њене душе накит чијој сам се леп |
| Алаџа-Имарета на Јалије, крај мора: да ту проведе мај.</p> <p>Послужише их цигаром и кафом.{S} |
| м погрешила,“ рекох. „Ја сам мислила да ту седи једна рођака Нури-беја...“ и казах очево име мо |
| иве жене, младе, њених година.{S} Гледа ту тетку, стару, која ју је врло волела и од милости је |
| "61" /> собу на тавану, да одатле гледа ту страхоту и лепоту — запаљено небо Али док је само из |
| еш, да не чују моји... <hi>Само</hi> за ту реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> <p |
| д као што је била некад, она би тражила ту Енглескињу и ту Францускињу, нарочито Францускињу; а |
| егову: постеља — празна.{S} Она паде на ту милу јој постељу и зајеца.{S} А робиње иду — дођу, р |
| то је преварио госте; а сад се згади на ту лаж, те плати мастику и не попив је, па скочи, проду |
| је био загушљив.{S} Мирише риба, печена ту на мангалу.{S} Около седе неколико бејова, младића, |
| ута, па сад, осетио је зацело да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: ти |
| а, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику радост сакри тако вешто, како то само у |
| у, дошла дотле и скренула крај мора, па ту стала.{S} Оба млада човека сиђоше.{S} Џемал погледа |
| мад каже: „Не зависи од њега већ...“ па ту стала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљда не од његове мајк |
| узбуђење и необичну радост. „Моја сута ту, пре једног сата!{S} И ненине је очи гледале!“ Па се |
| и Кара-Бурну, и он пристаде.</p> <p>Шта ту има?{S} Једна кафаница, ниска и чађава.{S} Ваздух је |
| своју собу, где нађе Фатму (свекрва је ту послала).{S} Седели су један поред другог не говорећ |
| у, и учини јој се да је она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: ње н |
| ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шта р |
| заустави и очајно рече:</p> <p>— Да је ту Сафет, Шехназе-ханум...{S} Овако, ја се бојим...</p> |
| Нарочито дете, весело дете.{S} И да је ту било деце, она би оставила жене, па би се с децом иг |
| да вриште, а мајка, заборављајући да је ту „туђа мушка глава“ (слуга), извади недра и рече:</p> |
| } Сети се друге седнице, женске; она је ту у близини.{S} Оде на њу.</p> <p>У једној лепој кући, |
| {S} Зар су то верски обичаји!{S} Она је ту, сакрили су је, да њега преваре, уплаше.{S} Па отиде |
| а, понеки дан, само трчи за њом, кад је ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се виче: „Тејзе, о |
| а.“ „Има ли кога?“ — то значи: да ли је ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад робиња о |
| о осетљива, и болесна, чудим се како је ту срамоту издржала.{S} Ја знам да се она од тада буни |
| лачући од радости, замоли је да сакрије ту „свету тајну“ од њена сина.</p> <p>— Јер мој син је. |
| оставља за „по кући“ папуче: оне стоје ту, слатке њене папучице, мале као детиње, чисте као да |
| остави с Госпођичиним, па прошапта: „Не ту!“ и похита у собу на тавану, на баба-фингу.{S} Одатл |
| ију, заборављајући ко је писао, и да се ту њено име помиње...{S} Отвори друго писмо; из њега ис |
| у грдно висок оградни зид.{S} И она ће ту, иза тих густих решетака и високог зида да вене без |
| ш?!!</p> <p>С каквим страхом изговорише ту једну, једносложну реч.{S} Фатма готово изгуби свест |
| је „човекова душа помрчина“, те се кроз ту помрчину чак и не назире оно чиме су се оне за ово к |
| ну, отиду на прстима надно степеница, и ту, погнуте главе, постоје, па отиду до средње капије, |
| је нестане; робиње иду у какав буџак, и ту нешто шапћу и врте главом.</p> <p>Џемал је отишао од |
| е, метнула је на Мерсијин писаћи сто, и ту су је гледале, и гледале: запамтиле су је тако како |
| да је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и ту се питаху за здравље, за расположење.{S} После, кафа |
| н оде у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло лепа њена огледал |
| да види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљути.{S} Између жена које су заиста биле |
| о хаповима: седе, пуше, пију...{S} Он и ту сврати, и опет затражи и доби две чаше; и сад одасу |
| ом другом Францускињом, она би зацело и ту заволела, и то исто овако, лудо, начинивши од жене, |
| а некад, она би тражила ту Енглескињу и ту Францускињу, нарочито Францускињу; али она се измени |
| а је не види откривене главе.{S} Ижљуби ту слику.{S} Узе киту цвећа из њене косе, измириса је — |
| учини да је сасвим сама, па некад воли ту усамљеност, некад се од ње стреса.</p> <p>Најпосле у |
| спођо мајко, због чега Ариф толико воли ту страну жену? упита Сафет.</p> <p>— Због њене земље.{ |
| сети се шта је, те једнога дана замоли ту страну жену да им више не долази, пошто дође и каже |
| ре но што је била.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не верујемо.</p> <p>— Ако хоћете, мо |
| че поред ашчике и слушкиња!{S} Фатме ни ту нема.{S} Хтеде да их пита где је, па не смеде.{S} У |
| огу хвала, живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема некога који је испуња |
| ица правила излет у Вигантову Башту (ти ту башту знаш).{S} Било нас је пуно: све пашинице (деве |
| S} Ми ћемо смети много више пропагирати ту идеју тек кад узмемо васпитавати наше жене.{S} Оне с |
| чини да се отвори сутина капија и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја га |
| ци.</p> <p>После четврт часа, он је био ту.{S} Врло блед, он се поклони старцима, и натрашке по |
| се очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту, она, први пут побуњена, пресекла би му зубима грло, |
| из куће је <hi>изнесена</hi>... а ја у ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуженик... |
| и људе хвата вртоглавица.{S} Не чувају ту своју снагу за просвећење масе, за хумана и културна |
| високим папратом, не сећајући се да су ту мртви.{S} И најпосле скренуше ка једном кућерку што |
| ; журно уђе у собу, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе по своја б |
| им-Хасан беј уђе у кћерину собу, кад су ту они црни џакови које је на улици видео, он би се згр |
| друштва, па ипак сврати да види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљути.{S} Између же |
| ра, у <hi>Хотел д'Англетер</hi>.</p> <p>Ту осташе до три часа по подне, па се, овако обучени, у |
| Сад је слободна, па ће се удати.</p> <p>Ту страшну причу он саслуша готово мирно, а кад муфтија |
| окаткад крв у махрами, сталне грознице, туга, бол — смрт.</p> <p>5 рамазана.</p> <p>О, ја, нова |
| је наједанпут обузе.{S} Али не побеже; туга уђе с њом у кућу с турским намештајем, и где је мо |
| кад је у породици туга?</p> <p>— Каква туга?{S} Још се ништа не зна.{S} А мени се чини да ће и |
| ко никад раније.{S} Обично је обузимала туга кад јој се учинило да он њу не воли као она <pb n= |
| мо; зато нас спопада чамотиња и обузима туга.{S} Ја сам мислила да не радим кад сам тужна; а он |
| сла да идем на весеље кад је у породици туга?</p> <p>— Каква туга?{S} Још се ништа не зна.{S} А |
| енице брзо као да бежи од <pb n="18" /> туге која је наједанпут обузе.{S} Али не побеже; туга у |
| } Једанпут растависмо коње, па један од туге пресвисну.{S} А људе, човека и жену што се воле..{ |
| да је нема.{S} И нико не зна узрок њене туге и ћутања.{S} Ја мислим муж... „Тражите жену“...{S} |
| имала сам кризу, бол за младошћу.{S} И туговала сам што као моја Сафет и моја Елиз немам кћери |
| , да остане жива: нити ће се љутити, ни туговати, волеће много — живот.</p> <p>По лекара отрча |
| ојком, расплетеном, обученом у црно — с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом љубављу је |
| ске, на шетње, на радост кад долази, на тугу кад одлази, на гугут оне две гугутке, и на све дру |
| а плачем, и смем ли да плачем?{S} Твоју тугу сваки поштује, моју исмејава.{S} Не, ја чак не сме |
| еко вече: родитељи је не даду њему, она тугује, бежи, лута с њим по свету, по Европи, срећна је |
| где она ради, мисли, осећа, радује се и тугује, и где јој се сасвим чини да је на лађи, да путу |
| и јој.{S} Чак јој завиди и што слободно тугује, што се изјада час њој час Ариф-тејзи, те јој бу |
| у исмејава.{S} Не, ја чак не смем ни да тугујем, да плачем.{S} Сто пута си срећнија од мене!“ К |
| људи и жена из те улице, из тога краја, туда прођоше.{S} И наједанпут, обе викнуше, у један гла |
| причању и из књига, и који ми је стран, туђ, немио: он ме је лишио тебе; годинама сам те желела |
| а то није ништа; он јој је што и стран, туђ човек, пошто би је могао узети: млађи је од њена му |
| сман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је није так |
| на, јадна, и не слути да ме овде занима туђ живот зато што личи на мој.{S} А понекад свратимо н |
| какву бригу или бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да ме овде занима ту |
| јест протеран у Европу.{S} Кад јој није туђ, што пред њим меће башјорти?{S} Наши обичаји: забра |
| ђење.</p> <p>— Зар мој муж мојој сестри туђ?!</p> <p>— Зет, што и ништа.{S} Млад, леп, мушко: о |
| >Он се трже, и рекав Фатми „збогом“ као туђ човек, обори главу и оде.{S} А Фатма рече:</p> <p>— |
| икао с башјортиом: ако би је икад видео туђ човек, да је не види откривене главе.{S} Ижљуби ту |
| као туђинка; а опажам да сам и ја њима туђа.{S} Две три пашинице знају француски, али како?{S} |
| а нисам у свом елементу.{S} Ја сам њима туђа, и оне мени...</p> <p>Децембар.</p> <p>Шта сам дан |
| му она растужено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и кад му Мерсије прогука: „Иди, слатки Али беј |
| Лаж!{S} Има два конака, али су оба већ туђа, — жена му их презадужила.“ <pb n="106" /></p> <p> |
| баци нож!</p> <p>Сви заплакаше, чак и „туђа мушка глава“...{S} Он као да се од тога отрезни, б |
| риште, а мајка, заборављајући да је ту „туђа мушка глава“ (слуга), извади недра и рече:</p> <p> |
| дође друго мушко, за њу потпуно страно, туђе; она га никад није видела.{S} То је Осман-беј, њен |
| проведох у тражењу срца; своје давах, а туђе...{S} Ја га нађох једанпут, онде где сам најмање м |
| коју волимо не правимо љубазницу.{S} Од туђе љубазнице, ако је волимо, направимо своју жену.{S} |
| да му зет нигде ништа нема и да живи од туђе милости!{S} Он, само он да не дозна!{S} Одмах би о |
| мужеви, љубоморни на своје жене, заводе туђе; и којој мало врдну очи, они вичу: „Неваљала!“.{S} |
| Срамота!“ помисли и скочи; па и остале туђе скочише несвесно и пођоше за њом јенђама.{S} А роб |
| у њеном срцу дубоко урезано сусретом те туђе жене...{S} Ово неколико вечери, тога фиктивног дра |
| само једна кућа и хиљаду лира; па и то туђе — кадиско.{S} Па шта је мени остало, о Алла’!{S} Г |
| ислимо никога не боли као нас; зато што туђе болове не можемо осетити,“ каже јој тетка, а она о |
| S} Он испрва неће, не воли да се меша у туђе послове; али кад му она растужено рече: „Зар ти је |
| Чудо! рече он весело, не погледајући у туђе жене: „Па лепо, отерао је, нека, има хвала Богу он |
| енећи од задовољства, да примају у кућу туђе људе?!{S} У овом тренутку ја осећам револуцију и у |
| !{S} Нек иду у море те грешне мисли... „Туђе људе не виђамо, па се заљубљујемо у оне који су на |
| отац удавао <hi>овако</hi>?{S} Давао ме туђем човеку као неку ствар, невиђену!{S} Па и ствар, к |
| види; јер човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку види труп, у своме не види брвно.{S} Била сам |
| у собом нешто што их раздваја, удаљава, туђи.</p> <p>А пашиница сву ноћ пе заспа.{S} Кад се исп |
| ају...{S} Он од ње да се одучава, да се туђи...{S} И опет чу: „Има ли кога?“.{S} Луди, глупи об |
| чку на зиду, где без сумње она виде тај туђи свет, свет ван Солуна, далеки Париз, где се родила |
| ма се насмеја, а Мерсије рече:</p> <p>— Туђим сузама се смејеш.{S} Грехота! па узе једну кесицу |
| о с људима, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима налазим лудости, али и мудрости.{S} Пош |
| ки дан читају нешто ново и чезну за тим туђим, непознатим, далеким светом.</p> <p>Пошто су се н |
| же да су заједно, да њини мужеви седе с туђим женама...</p> <p>Људи су отишли у зору, а жене су |
| а се у зета, зато што није могла бити с туђим људима.. „Жене нам се заљубљују у девере и пастор |
| p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с братом с туђим човеком.{S} Зато нам није крива вера, него друштв |
| {S} Улицом не смеју ићи са својима, а с туђима: раме уз раме.{S} И на какав сраман начин добију |
| з мајке, у туђини.{S} Ох, ово је хладна туђина! ..{S} Та не дође ни да ме обиђе, а камо ли да м |
| ије код куће, да сам сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово је хладна туђина! ..{S} Та не дође н |
| б.{S} А Емир, слатка моја Емир!...{S} У туђини...{S} Колико ли је боловала?...{S} Ко ју је обил |
| тра Рамазан..{S} Велики празник, а ја у туђини....<pb n="289" /></p> <p>1 рамазана.</p> <p>И ја |
| уши.{S} Говорила ми је да се не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с њене душе |
| и је слатко говорити матерњим језиком у туђини.{S} Али не, где је он, ту ми је отаџбина. <pb n= |
| мене моле да не проливам своје... што у туђини дочекујем Рамазан...</p> <p>1 рамазана, у подне. |
| а за ово годину дана!{S} А јадна Емир у туђини.{S} Кад би знала на кога мислим...{S} Кад би зва |
| И поче се разговор, затегнуто као међу туђинима.{S} Фатма не седе, већ прође кроз предсобље ба |
| звињавајући се да неће да га изненади — туђинка.{S} Њој дође <pb n="56" /> жао на Арифу, помисл |
| аљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захваљиваше на љубазно |
| њу, ја се међу нашим женама осећам као туђинка; а опажам да сам и ја њима туђа.{S} Две три паш |
| не бих губила време у сањању о лепотама туђих земаља, него би радила да нам ти постанеш лепа.{S |
| ви дајете златне лире, а за просвећење туђих кћери ви не дате ни бакарне аспре</hi>.{S} Кажњав |
| ине.{S} Од свих, ова дивна жена што и у туђој земљи ради на хуманости и на култури, Арифи је би |
| х заустављала на улици и љубила их: над туђом сам децом плакала као луда; а кад сам год чула де |
| европска жена гледа кад јој муж игра с туђом женом?!{S} Читам, слушам то као бајку „Царев син |
| ожење, и она се љутила, не на пашиницу, туђу жену, која је гледала да ожени сина добром и богат |
| у Солуну, немајући своје деце и волећи туђу: за сваким сестриним умрлим дететом одболовала је; |
| кад сам оставила своју земљу и дошла у туђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{S} То је отаџбина оног |
| на да је у њему кадуна...{S} И чу крик, тужан, оштар, и сад јој је пробо срце: код капије је ма |
| е с певачицама: али кад дође, опет беше тужан.{S} Друг га поведе к најлепшој, али он с пуно одв |
| о му дође тешко што је весела кад је он тужан...{S} Срете га један друг, и поведе га на Молос, |
| игао главу, више се чини да је љут него тужан.{S} Она нова загледа се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, |
| га ножем...{S} Младић умре а његов отац тужи мога сина...{S} Суд му досуди — хвала му!... — уме |
| турских жена“.{S} Ариф ју је гледала и тужио се смешила.{S} Њом овлада један неисказан скептиц |
| ок је она, ћутећи, седела и размишљала, тужна, у собу улете једна енглеска девојчица, данас дош |
| игра доња вилица и потрча у кућу: деца, тужна што их стриц не воли, не пођоше за њим као други |
| рених очију, бледа и тужна, јер се пева тужна песма <hi>Растанак</hi>, те су сви бледи и тужни: |
| елела, љубав, ипак је врло често бивала тужна како никад раније.{S} Обично је обузимала туга ка |
| Ариф-ханум кад је дошла, а како је била тужна кад је пошла!</p> </div> <pb n="185" /> <div type |
| у да изиђем пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда |
| м дођу гости из вароши, и како сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, и страх ме од |
| Цариграђанком.{S} Све жене веселе, она тужна.{S} Све жене говоре, она ћути.{S} Кад сам је пита |
| и се венчање.{S} Он је био весео, а она тужна; у црвене нарове над својом главом гледаше и стре |
| е да је дира, али се трже, видећи да је тужна и рече:</p> <p>— Још један нијет, да видим хоће л |
| аостали славуј опет пева.{S} О, како је тужна та славујева песма у прозорје!{S} И загука њен го |
| уму, чедо, или што је весела или што је тужна, или што је шаљива или што је озбиљна, или што чи |
| hi> и биле су тужне.{S} После су читале тужна места из француских романа:{S} Грацијелино одсеца |
| неколико месеца, вратише, она не бејаше тужна, али не бејаше ни весела, јер турско друштво је в |
| дом, и сад седи оборених очију, бледа и тужна, јер се пева тужна песма <hi>Растанак</hi>, те су |
| и дан ми се не ради, а ја сам немирна и тужна.{S} Седам, лежем, устајем, погледам на сахат. „Шт |
| радим кад сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми ћемо међу женама пропагирати |
| у полудети од радости; а данас — ја сам тужна!...{S} Кад су ишла кола кроз париске улице, мене |
| те је казнио...{S} Али, од тада ја сам тужна, тешко ми је, не што сам те изневерила, већ што н |
| .{S} Ја сам мислила да не радим кад сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми ћем |
| чи, уми се, па цигару.{S} Она је јутром тужна и кад нема узрока; али кад попуши цигару, или чим |
| астаће се с човеком кога воли.{S} Овако тужна, она у живот после смрти тврдо верује.{S} Али нај |
| риш.{S} Кад воли мужа, зашто је онолико тужна кад није у љубави с Мадам Аристид ?</p> <p>— Али |
| официрске жене.{S} Једна пашиница врло тужна: скоро добила ортака.{S} Видиш, срце моје, више н |
| ињом.{S} Два дана седе сама с оцем врло тужна, због тетке, шаљући робињу, по двапут на дан, и а |
| од своје рођене куће.{S} И више љута но тужна дочека госте...{S} Ову ноћ и њена свекрва шије; о |
| <l>Црним сам се газом повезала,</l> <l>Тужна сам ти, сестро, невесела:</l> <l>Кроз густи сам к |
| е су <hi>Изгубљену Срећу</hi> и биле су тужне.{S} После су читале тужна места из француских ром |
| жене, невесте у меденим месецима, беху тужне и забринуте: и оне су муслиманке, и од њих ће мно |
| ма <hi>Растанак</hi>, те су сви бледи и тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, блед, скупио обрве и |
| У чијем је гробљу сахрањена?...“ И овим тужним мислима и представама Ариф понова исцрпе сву мор |
| рхталим уснама, у њеним сузама, у њеним тужним и нежним погледима што почивају на лицу њене леп |
| >— Благо теби! бићеш срећна, рече Фатма тужно.</p> <p>Мерсије отвори једној својој другарици. „ |
| , па се она с пашиницом тужно погледа и тужно се на њу осмехну, па је Нурије поче пецкати за Ма |
| вари, и у шалоне. „Сирота жена!“ рече и тужно се осмехну.{S} О, Ариф-ханум!{S} О, све те нове!{ |
| тра, млађа од ње, па се она с пашиницом тужно погледа и тужно се на њу осмехну, па је Нурије по |
| турског живота, „брак из љубави", овако тужно свршио; јер Сафет их је увредила, рекавши негде д |
| вка; тако пријатан глас и арија, а тако тужно.{S} Гугутке су залепршале крилима око отворених п |
| ли она неће бити девојка.{S} Како је то тужно: сутра жена!{S} Да је као у Цариграду да нам мома |
| ак у кућу дође, да с нама седе, па опет тужно: жена!“ И још плач, и песма, и шаптање, и светова |
| <p>И загледа се духовним очима у једну тужну слику.{S} Мерсије, мирна, сва у бело као крин, ле |
| ије се растужи, и седе до ње.{S} У овој тузи, она заусти да каже сестри, па се уздржа. „Смејаће |
| кови, оне сени без лица, без гласа, што тумарају улицама као сени умрлих, дотле Фатма вребаше п |
| </p> <p>— ...{S}Ноћу ми је било лакше : тумарамо помрчином.{S} Дању видим и нахерене трошне кућ |
| и насмејана, с отвореним очима, те жене тумаче да јој је жао младости и живота, а јесењи ветар |
| киње него и поред Францускиње; нене јој тумачи Коран и говори о светости затвора; Госпођица јој |
| срећу, која ће у овој кући окренути све тумбе, срушити је до темеља.</p> <p>— Је ли с друговима |
| амре од страха; а мало после тога чу се туп, потмуо пад некаквог огромног тела.{S} Она скочи.{S |
| вијеним ногама и, како се њима учинило, тупим погледима, не пушећи (не могу пред свекрвом), гле |
| јако мирисале на мошус, само су ћутале, тупо гледале у играчицу и жвакале саказ.{S} Оне су стра |
| нком сухом снегу зачу се ход, и мало па тупо одјекну звекир на капији. „Он!“ узвикнуше све три |
| Опет лаж.{S} Па и он рече, пошто седе и тупо погледа у кафеџију: „Једну кафу!“, али кафеџија је |
| а: кад би се ударало у њ, одјекивало би тупо као да се удара у плот или у поклопац дрвеног мртв |
| обом...{S} Пиј, сине!</p> <p>Он је опет тупо погледа ништа не говорећи, затварајући очи.</p> <p |
| p> <p>Он подиже главу и погледа у мајку тупо.</p> <p>— Сине, пиј!{S} А после да бежимо из овога |
| јелен: кроз мртву ноћну тишину одјекну тупо његов скок...</p> </div> <pb n="86" /> <div type=" |
| вао је пред кафаницама где је било пуно Турака, пред вече највише самаца што станују по хановим |
| } У Француза абсент, у Енглеза виски, у Турака мастика.{S} А кад се Турчин пропије, то је страш |
| дадоше је!</p> <p>Венчање, као обично у Турака, би одмах.{S} Око спреме се не задржаше, јер она |
| шта није било, нити ће бити...</p> <p>У Турака, затуцаних као што је мој отац, још постоји једа |
| ми емир-боје.{S} Старац, тип старинских Турака: дугачке браде, длаке сасвим праве, округло подс |
| ло да их задави.{S} По махалама текије, турба, гробља, хамами и кафане.{S} Онде дуд, насред ули |
| ди у црвеним фесовима и зеленим и белим турбанима и буљуке жена у разнобојним чаршафима, и где |
| ати, Солуњанке, чак озго од Муса-Бабина Турбета, суседе напуштених турских гробља, од срца се о |
| каквог напуштеног гробља, или у каквом турбету, у текији, — њему више ништа није свето...</p> |
| балским тоалетама, осим онога енглеског туристичког друштва.{S} Те Енглескиње биле су у путничк |
| ад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан један џон-турк<ref target="#SRP19120_N98" /> утече ми, пошто ме и |
| похита мимо махалске кафане, мимо људе, Турке на ниским столицама: ништа не виде.{S} Он гледа ј |
| националисане, <pb n="124" /> удате за Турке, Грке и Јермене, што говоре турски и пуше као Тур |
| . „Oui, s'est comme ça.“ Францускиња из Туркестана.{S} Где јој лудој паде на памет зарицање!{S} |
| злика <pb n="31" /> међу њима.{S} Баба, Туркиња из Мухамедова доба, школована, начитана, слобод |
| у бело, биле су три Фатмине учитељице, Туркиња, Гркиња и Енглескиња, и неколике странкиње, и М |
| ја од много њих овде, па ипак ништа:{S} Туркиња.{S} У њену културу гледа се с неповерењем; или, |
| и културних народа.{S} А шта је она?{S} Туркиња.{S} Може бити врло културна, културнија од мног |
| ена.{S} То опази њена мајка и као права Туркиња сети се шта је, те једнога дана замоли ту стран |
| слуга.{S} Малопре је била сва старинска Туркиња што мисли само на своје задовољство; сад је нов |
| ра-Мерсије а гошћа Емир-Фатма.{S} Једна Туркиња овако их је описала. „Обе су високе као селвије |
| "fr">Mon Dieu!</foreign>“ „Пофранцужена Туркиња“, како је још зову турске жене, „она толико вол |
| љуби у руку!{S} А француска васпитаница Туркиња Фатма, какву већу срећу тражи од брачног живота |
| била обучена!{S} Нико не би казао да је Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је говорила, ја сам је све г |
| бол, и стид, и никад не виде колика је Туркиња као сад...{S} Овде су биле старотуркиње, три па |
| се, узвикнувши: „Гле Азијаде!{S} Она је Туркиња колико смо ми Францускиње.“ С њеног стола за пи |
| познаје из француских романа.{S} Она је Туркиња, сентиментална, страсна и способна за најчуднов |
| ала његово!{S} Мерсије је млада, али је Туркиња, те свега се сећа и не замера својој другарици, |
| дост сакри тако вешто, како то само уме Туркиња, јер се бојаше Солуљанака, нарочито старе Цариг |
| /> и кесама, Арнаута у новим ћулавима и Туркиња у отрцаним фереџама, дечака у скерлетним хаљина |
| чак и из Ариф-тејзе сваки час проговори Туркиња, жена потчињена човеку, мужу.{S} Не може се раз |
| сле, не заборави да си у Турској, да си Туркиња.{S} Ту су и младе жене, дошле због тебе, па што |
| ер ти си одрасла с Францускињом, али си Туркиња; ти знаш шта су Турци, шта траже од невесте...{ |
| и јој на питање не одговорих.{S} Да сам Туркиња свом душом, осетила сам по оном болу, по оном с |
| јој Францускиња узе шаптати на ухо (као Туркиња) и она у све редом погледа, учини јој се <pb n= |
| е, осећала сам се више Францускиња него Туркиња; у једном тренутку појави ми се неодољива жеља |
| >— Не бој се, кћери, живци... солунских Туркиња болест, говораше уплашено и врло нежно, па јој |
| раза и оба ока, али је неповерљива пред Туркињама, па макар те Туркиње биле и нове. „Да сте сло |
| , јер она је сваки час са слаткоречивим Туркињама, а Ариф јој увек каже „Елиз, очи моје“.{S} Фр |
| ћи, за кућу, <hi>терлуцима</hi>; мајке, Туркиње из Султан-Меџидова доба, знају турски и по коју |
| ике старе културе.{S} Њене пријатељице, Туркиње, полиглоти су, као што је и она, а ови њени дру |
| ломити?{S} Да, то су његове становнице, Туркиње.{S} Погледајте њино богато, раскошно одело и њи |
| ет намењиваху.{S} Улицом ври; продавци, Туркиње се враћају из шетње, Турци иду да узму абдест.{ |
| њаваше салон.{S} Странкиње су играле, а Туркиње — сироте Туркиње гледале су...{S} Наједанпут, А |
| .{S} Она је дакле одрасла не само поред Туркиње него и поред Францускиње; нене јој тумачи Коран |
| а, и старих и нових, и она, као и многе Туркиње, највише воли де Миса, „слаткога де Мисеа“, как |
| >Ариф отиде Нурије-хануми, или, како је Туркиње зову, Мондије-хануми, Фатминој <hi>сути</hi>, т |
| Нуријином средњом капијом беху неколике Туркиње у искрпљеним чаршафима, и неколико просјака, па |
| неповерљива пред Туркињама, па макар те Туркиње биле и нове. „Да сте слободне, да сте с људима! |
| Странкиње су играле, а Туркиње — сироте Туркиње гледале су...{S} Наједанпут, Ариф се сети оне т |
| јше-кадунине сестре, једне старе сироте Туркиње, саме самците, у једном кућерку испод Чауш-Мана |
| ништа не питаху.</p> <p>Кад се развише Туркиње и уђоше у салон, енглеске путнице занемеше од ч |
| и Јермене, што говоре турски и пуше као Туркиње.{S} Она осећа да их странкиње оговарају, исмеја |
| сту, а Францускиње се не удају рано као Туркиње, рече Ариф жустро и одсечно.</p> <p>— Ти си пла |
| /p> <p>Нурије-ханум, један необичан тип Туркиње, црномањаста и жива, Сафетиних година, уста и р |
| е саме?{S} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу Туркиње, дању странкиње.{S} Јер нема ваљда ниједне стра |
| урску, и рече јој на енглеском језику: „Туркиње веле да су им на харемским весељима у кући саме |
| оклонив јој се и скинув фес...{S} Да се Туркињи јави човек!{S} Можда је странац, па не зна њихо |
| у се, изговарају с хоџом, једном старом Туркињом, тихо, монотоно и фанатично: „Алла’, Алла’, ил |
| је ижљуби.{S} И друге своје учитељице (Туркињу за турски, Гркињу за грчки и Енглескињу"за нема |
| ог!</p> <p>Госпођице, то ваљда само ја, турска девојка, тица у кафезу, измислила сам драго, зам |
| којој се муж поред ње другом ожени.{S} Турска жена не зна за већу жалост и веће понижење.{S} С |
| воје задовољство; сад је нова пробуђена турска жена што мисли и на добро своје земље.</p> <p>— |
| да су им кћери образоване.{S} А данашња турска жена не може <pb n="74" /> се назвати образовано |
| уле, и ако знају да је ова млада и лепа турска жена распуштеница.{S} Многе, које имају кћери на |
| као други пут.{S} Али ова млада и лепа турска жена прављаше се као да њену хладноћу не опажа, |
| француска имена, Фаворит и Мињон, мачке турска, Мавиш и <pb n="55" /> Памук; топи се од милине |
| ири на врата, па је нестане.{S} Прође и турска јација, то јест доба кад је последња молитва, се |
| тву.</note> <note xml:id="SRP19120_N71">Турска хаљина памуком напуњена.</note> <note xml:id="SR |
| ак чин из дуге комедије што се зове <hi>Турска Свадба</hi>!{S} Ту није место онима који нису не |
| да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике, турске улице сасвим су пусте; на месечини џамије много |
| ли има што из Азије, из своје отаџбине, Турске? „Нема ништа: ја бих то досад опазила.“ И сва ср |
| /p> <p>Иначе, овде је теже но у Солуну: турске жене као у џаковима са страшно црном маском на л |
| дуго видела, Францускиња с кћерима оде; турске <pb n="115" /></p> <p>девојке осетише празнину и |
| , дан кад се води младожењи невеста.{S} Турске жене разишле су се кад се добро свануло, и пошто |
| спрема постеље: сутра ће на чифлук.{S} Турске жене, једне иду, друге дођу; доносе Фатми <pb n= |
| ти с Емир-Фатмом?{S} Добиће јектику.{S} Турске жене подносе физички бол ћутке, а под теретом мо |
| стид?{S} Добро сте хтели доћи без ње?!“ Турске жене не знајући зашто је дира, смешаху се на њу |
| лико богата: куће, конаци, богатство?!“ Турске жене се погуркују, и одмах, врло озбиљно, питају |
| да будем изобличена: због женске деце.“ Турске жене, из првих кућа, долазиле су јој, дружиле се |
| делу, с фесом, „леп као султан Азиз“, а турске жене вриснуше; он их салете: једне пољуби, друге |
| лић с водом где се хлади ракија...{S} А турске жене, које немају ашчике, досад засуканих рукава |
| о мило, мислила је; „Па зашто говоре да турске жене не могу бити срећне?!“ Колико је она, Азија |
| опљанки, новој, оној новој што тражи да турске жене баце, на комаде исеку чаршаф и пече...{S} К |
| је учинила: правила је једно весеље за турске жене, и зато није звала људе, него само жене, св |
| је створио небо за свакога, само не за турске жене.“ И понова се буни; али против кога, то не |
| она би се развила, развијена би прошла турске улице, отишла Џемалу, пала на колена и молила га |
| у мислили: одрастао у Европи, па не зна турске обичаје, — да га преваримо.{S} Преварили су себе |
| у свадбу ноћу, кад је врло интимно, кад турске жене заборављају да су госпође и жене и због тог |
| м рекла <hi>ксмет</hi>...{S} О, ви нове турске жене!...{S} Жалост је ватра: сад наложена, суха |
| није могао к мени: жене.{S} О, ви нове турске жене!{S} Наш верски обичај непрописан Шеријатом, |
| вољне, слушају грамофон или певају нове турске песме на старе арије с веселим срцем; веселе се |
| за, ханум, нервозно лупање срца.{S} Све турске жене веома су нервозне, и хистеричне...{S} А нес |
| нука јој клања само о Рамазану, као све турске девојке и младе жене).</p> <p>Насред великог отв |
| ински, није га створила фантазија младе турске девојке...{S} Он истина живи, дише, ходи, говори |
| оноћних другова.{S} Радознале и злураде турске жене, одлазиле су Фатминој мајци и испитивале је |
| hi>.{S} Францускиња, која скроз познаје турске жене, јер годинама је живела у Цариграду и са па |
| ју и најинтелигентније, најпросвећеније турске жене Нурије-ханумине врснице.</p> <p>Она се загл |
| шњост, распоред и намештај једне велике турске куће, и одвела је до једне велике собе где су на |
| о ми се, да тамо, у соби седе сакупљене турске жене и једна пева, пева...{S} Како мије било!{S} |
| могао загледати у душу ове младе и лепе турске девојке, видео би да она сестру жали, а и завиди |
| м у Солуну рођена и одрасла.{S} Овде се турске жене мало крију, ви то знате, драга госпођице.{S |
| За шта је ову отерао ни сам не зна, те турске жене прављаху шалу: „отерао је за бакалске кесе“ |
| аше што вичу, вриште; али кад он салете турске жене пољупцима, претурајући их и милујући их, он |
| лу називају себе новима, — протерати из Турске, и, помислите, узео па је истерао из наше куће!{ |
| пуче на лађи; капетан појури, а жене, и турске и хришћанске и јеврејске, приврискаше, деца писн |
| младенаца кукурекаше петли на седалу, и турске жене се сневеселише: промениће се време.{S} А по |
| ако је скромно то право које ће тражити турске жене.{S} Ми сад немамо право чак ни да васпитава |
| естогодишњом девојчицом из унутрашњости Турске.{S} Поред тога што је био старији од своје жене |
| а и мисионарка; ја нисам више добра кћи Турске.{S} Ја сам сад само жена чије је срце претрпело |
| фи учини као странац, па, као добра кћи Турске, узе бранити чак и оно што јој се чини најгоре.{ |
| S} И рече:</p> <p>— То нису маске, него турске жене.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">Dear me</f |
| {S} Тако је седела скоро до вечерње, до турске икиндије..</p> <p>Лето је умирало, то јест преми |
| Пофранцужена Туркиња“, како је још зову турске жене, „она толико воли француски и говори га и к |
| е, чу се један оштар крик какав пуштају турске жене за мртвачким сандуком најмилијега, па се св |
| то јест смолу из мастикова дрвета, коју турске жене жваћу.</note> <note xml:id="SRP19120_N18">Ј |
| један узвик изненађења.</p> <p>— То су турске сифражеткиње, рече Ариф.</p> <p>— Траже право гл |
| с Ариф-тејзи, те јој буде лакше.</p> <p>Турске жене долазе да обиђу болесну Фатму; неке јој пон |
| и мора са свима, чак и са странкињама, турски. „Па зашто нам наши родитељи дају да учимо европ |
| вропски очешљане и обучене а, код куће, турски обувене.</p> <p>У све три генерације поздрави ту |
| опрости с родом.{S} У очеву селамлику, турски намештеном, на једној црвеној плишаној Мондије-х |
| к, а како му је ружна, грдна та реч!{S} Турски лепо, слатко: <hi>кузим</hi>, <hi>кузиџијим</hi> |
| {S} И друге своје учитељице (Туркињу за турски, Гркињу за грчки и Енглескињу"за немачки и енгле |
| ign>“ као што би, кад би јој одговорила турски, рекла „душо“ или „јагње моје“.</p> <p>Али Франц |
| овао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изговара као странац, к |
| две године.{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А знам да зна француски, енглески, немачки.. |
| ови њени другови нису.{S} Њима је доста турски језик, и мало француски (па и то не свима).{S} О |
| ерамента.{S} Док се шалила, говорила је турски, сад кад је озбиљна, говори француски, да не би |
| читала стихове из Корана.{S} Писано је турски.</p> <p> <hi>Песма</hi>.</p> <p>Париз, октобра 1 |
| агње, око моје“.{S} Ваздан смо говориле турски, и тако ми је слатко говорити матерњим језиком у |
| } На писму адреса прво француски, после турски: „Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета“...{S} |
| те за Турке, Грке и Јермене, што говоре турски и пуше као Туркиње.{S} Она осећа да их странкиње |
| ш неколико турских жена.{S} Говорило се турски, јер домаћица од неког времена није држала слушк |
| /> или мазгом.{S} Ја сам у кући учила и турски и француски; ја сам у пијано свирала као Европља |
| и; у кући јој је намештај и француски и турски ; пудлице јој имају француска имена, Фаворит и М |
| ји се узеше грабити црнкиње и црнчићи и турски мушкарци којима се још допушта да иду у женски х |
| е.</p> <p>У све три генерације поздрави турски : <hi>темена</hi>.</p> <p>Трећа генерација, жене |
| но: гробови, растурени тамо амо, плитки турски гробови; спуштају их у њих, увијене у неколико а |
| ој се смејати сестра од стрица. „Зна ли турски овај Француз, а, Емир?“ она хтеде проговорити, п |
| > <p>Никад није оволико испољен садашњи турски харем као данас; никад није у мање особа оволико |
| би неко правио овакве погрешке говорећи турски!{S} Десет, па све младе и све Парижанке!{S} Да и |
| и видела.{S} Чешља се француски, облачи турски; у кући јој је намештај и француски и турски ; п |
| је био Европљанин, али је ипак на овај турски обичај пристао и дао реч.{S} Али он речи није од |
| те, али то је... како да кажем, не умем турски да се изразим! <foreign xml:lang="fr">C'est spon |
| би и овде свратио, преда њ истрча један турски неваљалац, кицош, висок, витак, млад и леп, брчи |
| ; раши мало један дугачак а узан, право турски јастук и из њега извади <hi>његова</hi> писма, б |
| једна Фатмина другарица, која зна само турски, и Мерсије.{S} Мерсије је вечерас бледа, бела ка |
| другарице <pb n="10" /> што знају само турски и за свашта вичу <hi>кисмет</hi><ref target="#SR |
| ), окрете се Госпођи Аристид и слободно турски рече: „Да су овде и људи, весеље би било пристој |
| због мајке; мало, па изиђе да руча, по турски, готово с ногу; па пошто се мало одмори, оде на |
| павање.{S} Оне хоће да седе сву ноћ, по турски, и да спавају до подне.{S} Пушиће, говориће о љу |
| , шивену у Паризу.{S} Па се намириса по турски, то јест: пре но што ће се закопчати, смаче кошу |
| ми је била Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: на цео дан.{S} И говориле смо о Рамазану у мојо |
| , погурне је лактом..</p> <p>Ишле су по турски, мајке, за њима кћери, за овима робиње (завијене |
| у за шта прекорети и у томе уђе Ариф по турски — без куцања.{S} Џемал похита у другу собу да об |
| f target="#SRP19120_N96" />, како ми то турски кажемо. <pb n="188" /></p> <p>Оне три Цариграђан |
| нове и Ариф-ханум, и стале говорити час турски, час француски, а час неким језиком који она не |
| не говори му као обично француски, већ турски: „Чедо моје, око моје, лаве мој, султане мој, <p |
| ску песмицу, на се засмејаше што певају турски, и запалише по цигару, извише мало врат и почеше |
| Туркиње из Султан-Меџидова доба, знају турски и по коју реч француски, затуцане, у турској хаљ |
| оспођица, чак и Мадам Аристид наглашују турски зато што су дуго у Турској.{S} Кад сам била с њи |
| многобројним собама и на софи смеје наш турски намештај!{S} На мене се смеје.{S} Како су нам ве |
| ма и с три балкона, на грчком Пиргусу а турским - Јалијама, где су летњиковци солунских богаташ |
| утрашњости, с црвеним ноктима, набељене турским белилом, са сурмом на ивицама очних капака, има |
| опским хаљинама и на старе у старинским турским антеријама с три стотине бора и с хркама с три |
| а већ кад се чу позивање на молитву, по турским кућама, као уочи петка, запали се где свећа, гд |
| поваздан, да није пост, Рамазан.{S} По турским махалама, нарочито у Старом Солуну дању је пуст |
| невеселише: промениће се време.{S} А по турским махалама, пред вече је било живље но обично: де |
| а он и не мисли да се врати.{S} Лута по турским махалама као да некога тражи.{S} Испрва је мисл |
| вора и намести око: свет, као обично по турским махалама изјутра и пред вече, а она никога не п |
| орили људи!{S} И вечерас сам тетурала с турским женама по страшној калдрми, поред трошних и нах |
| а, и другим шеталиштима, и гледали се с турским женама, странци мећу на главу фес.{S} То је Фат |
| кућу, проведе кроз једну велику собу с турским намештајем а с европском библиотеком, где је по |
| Али не побеже; туга уђе с њом у кућу с турским намештајем, и где је мошус просто гушио.{S} У с |
| -ханум, то је она права <hi>нова</hi> у турским харемима.{S} Најчешће је замишљам у оној њеној |
| није видела: игру крви и меса.{S} Међу турским женама обученим у све на свету живе боје, и у б |
| <p>— Шта ти је, душо?</p> <p>— Е, шта, турских жена болест — јектика, рече тобоже у шали.</p> |
| ње а још девојка.{S} Чепркају по делима турских жена, и налазе „чулност“, а свака је од њих пор |
| соби где су јој европске књиге, пуно је турских жена, по миндерлуцима, по шиљтетима, с рукама к |
| ућа председница „Друштва за васпитавање турских жена“.{S} Ариф ју је гледала и тужио се смешила |
| м, вечерас просто изврсним, расположење турских жена промени се: сестре оживеше, Цариграђанке с |
| харема заустављали су се богати екипажи турских богаташа, и из њих излазиле жене увијене у чарш |
| ђубрету спава, царски сан сања“ : крај турских ствари она меће европске.“</p> <p>И Нуријина ро |
| ј униформи...{S} Било је и још неколико турских жена.{S} Говорило се турски, јер домаћица од не |
| познадоше да је живела животом великих турских госпођа.{S} На њеном бледом лицу заиграше мишић |
| оје огорчено Ја, него милиони понижених турских жена.{S} Ми људе не васпитавамо, људи нас не сп |
| Муса-Бабина Турбета, суседе напуштених турских гробља, од срца се обрадоваше Рамазану, ноћним |
| ислиле да ово позајме у простих, старих турских жена, а после, бојећи се да се не чује, одоше у |
| и се укаже какво пространо бело гробље, турско, у долини, под зеленим брсним дрвећем, чије испр |
| S} Кад сиђоше с кола, Фатма заборави на турско господство, и уместо робиње лупну на капију сама |
| >, то јест соби за госте, не беше ништа турско, само један врло мали мангал, за кафу и цигаре, |
| .{S} Старотурци на њему не нађоше ништа турско: у ципелама је и гологлав!...{S} И с тога муфтиј |
| м сактијанским терлуцима.</p> <p>Што је турско поред француског, то је просто из љубави према к |
| протестује, да виче.{S} Ах! у башти чак турско цвеће <hi>ариф-лен зариф</hi>...{S} Пред харемск |
| 6"> <hi>Каик-отос</hi>, једно старинско турско чешљање.</note> <note xml:id="SRP19120_N57"> <hi |
| ављао се саобраћај: гледало се солунско турско богатство на искићеним колима, на богатој коњско |
| погружену, где с болом помиње ово мало турско место, и са протестом говори о турском друштвено |
| аше тужна, али не бејаше ни весела, јер турско друштво је више не занимаше, а њихова кућа чињаш |
| их венчамо, ханум-ефенди.</p> <p>И то, „турско венчање", изврши се тако брзо и тако просто.</p> |
| тек што поседаше, стара, преко обичаја турског, већ упита за здравље домаћиново; и кад јој јед |
| убила би је чак и у уста, преко обичаја турског, и француског.{S} И док се Францускиња, слушају |
| кафезима давали су слику једнога правог турског града, као и оно мртвило по споредним улицама, |
| задовољне су што се овај весео комад из турског живота, „брак из љубави", овако тужно свршио; ј |
| и његовима, који су се синоћ вратили из турског краја, да примају госте.{S} Ту је Мерсије.{S} К |
| у Каиро... „Али зар се Мадам сећа онога турскога детета?“ Загледа се у далеки Олимп, у пут покр |
| еди на шиљтету у белој алватној хаљини, турској антерији, коју она зове <foreign xml:lang="fr"> |
| о писати, јер још смо у <hi>старој</hi> Турској, где се писма „губе“.{S} И после, у кући где го |
| S} Мис Пирсон!{S} Немојте мислити да се турској женској деци имена драгога камења и цвећа дају |
| мириса мошуса, као у каквој старинској турској кући, она овде осети мирис пића, и би јој веома |
| но вратима.</p> <p>И ето Фатме, у белој турској антерији, очешљана европски.{S} Кад виде девера |
| и све жене, женске милионе у пространој турској царевини.{S} А ове су жене задовољне, благо њим |
| ки и по коју реч француски, затуцане, у турској хаљини и обући, са старомодним европским чешљањ |
| арица!{S} Милија чак и од Мерсије.{S} У турској старинској антерији и старинском чешљању, она ј |
| <p>— Амалисаће, ако за њ другога рада у Турској нема.</p> <p>— Племић амалин!</p> <p>— Он има о |
| своје јунакиње из романа.{S} Оне живе у Турској, а сањају о Француској.{S} Сваки дан читају неш |
| ичају немуслиманских народа који живе у Турској, и она је учинила: правила је једно весеље за т |
| {S} О моја сирота без имена!{S} Да је у Турској, занета за Француском мајка би те од мила звала |
| нглескиња.{S} И прошле године била је у Турској, и Арифи ју је довела Мадам Макс.{S} Плава, у љ |
| хоће да надокнади у Француској што је у Турској изгубио у дружби са женама.{S} Кад би он ушао, |
| енути Женско Питање.{S} Женско Питање у Турској неће бити као у Европи.{S} Ми и не помишљамо на |
| с подсмехом.</p> <p>— Има занимања и у Турској за њега ученог.</p> <p>— Јеси ли ти, кћери, при |
| је он.{S} И после, не заборави да си у Турској, да си Туркиња.{S} Ту су и младе жене, дошле зб |
| тид наглашују турски зато што су дуго у Турској.{S} Кад сам била с њима, мени је било неугодно: |
| .{S} Ми нове луде, мислимо да су само у Турској људи <hi>људи</hi>; а оно, и овде пију... само |
| тнуо фес да мисле да је Турчин.{S} То у Турској врло често бива.{S} У Цариграду, да би се шетал |
| Ти си једини предмет моје љубави. (* На турском постоји фраза "слатко срце моје", зато се овде |
| <p>У тишини каква је обично ноћу у овом турском крају, на самом врху Старога Солуна, изврши се |
| ед вече дође, али не сама, већ с једном турском женом обученом у стар, искрпљен чаршаф.{S} То ј |
| о турско место, и са протестом говори о турском друштвеном уређењу.{S} Овде је била удата једна |
| Тишина, ноћна, у турском граду, у чисто турском крају, само што се покаткад чује лавеж паса или |
| мала, чим би почела да се игра, макар с турском децом, говорила би грчки; и чак кад би само вид |
| тре опет клањаше...{S} Тишина, ноћна, у турском граду, у чисто турском крају, само што се покат |
| ређоше на једну врло озбиљну, која је у турском бољем друштву од неколико година, нарочито посл |
| женска права, те ју је зато и довела на турску свадбу ноћу, кад је врло интимно, кад турске жен |
| , ако су се очешљале европски и назвале турску хаљину француским именом, и изговориле у друштву |
| ја сам чула на грамофону из једне куће турску песму, и нисам се могла <pb n="294" /> уздржати: |
| вала француску хаљину а ти си јој купио турску антерију.{S} Она се тебе боји, па зато пред тобо |
| једна енглеска девојчица, данас дошла у Турску, и узвикну једној од путница: „Мама!{S} Пуно је |
| д је једна Енглескиња, први пут дошла у Турску, с чуђењем упита какво је то женско весеље, она |
| ема ваљда ниједне странкиње која дође у Турску, нарочито у њене веће градове, да не гледа, на с |
| крете оној Енглескињи први пут дошлој у Турску, и рече јој на енглеском језику: „Туркиње веле д |
| а.{S} И нене је путовала: прошла је сву турску царевину, живела је међу Арапима, дружила се с ц |
| хтеле да покажу путницама какву велику турску кућу, странкиње су их водиле Исмаил-Ахмед-бејову |
| е видевши у њој, „новој“, конзервативну турску жену, старотуркињу, а Ариф-ханум се намргоди и р |
| нахе осетиле нову муслиманку, пробуђену турску жену, и све три су заплакале кад је она узела ци |
| анку, она страсно пољуби лепу заљубљену турску девојчицу, пољуби је у оба ока и у уста.{S} Од п |
| ло тихо, једну сентименталну и монотону турску песмицу, на се засмејаше што певају турски, и за |
| кларинет уз једну монотону али страсну турску песму: то се Ахмед-беј на своме чардаку весели, |
| у се допала; није скоро видео тако лепу турску жену (и ако су му пацијенти највише оне), тако ф |
| продавци, Туркиње се враћају из шетње, Турци иду да узму абдест.{S} Њима намена никако није би |
| сунцобран, да не заклоним сунце, људи, Турци, завиркују ме, намигују ми, искашљују се.{S} Ја о |
| ред једном кафаном под ведрим небом.{S} Турци су тражили кафу, а кафеџија им доносио мастику.{S |
| ју вароши убивеног.{S} По крајевима где Турци живе, тишина је.{S} И ако је децембар увелике, јо |
| , на ширини, и под њим столице где седе Турци, пуше на наргилима и пију кафу из филџана...{S} Ж |
| тек успори ход: опет кафана, и пред њом Турци, самци што седе по хаповима: седе, пуше, пију...{ |
| ускињом, али си Туркиња; ти знаш шта су Турци, шта траже од невесте...{S} А ако неки неку коју |
| ве обичаје, а метнуо фес да мисле да је Турчин.{S} То у Турској врло често бива.{S} У Цариграду |
| ође кући у три дана једанпут, а он није Турчин него Немац...{S} И у Европи свако чудо има.{S} П |
| за виски, у Турака мастика.{S} А кад се Турчин пропије, то је страшно, зато што је нама, као шт |
| у га до куће, па ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у један дућан, он продужи пут.</p> <p>Кад |
| е арапске породице, по оцу, а по матери Турчин.</p> <p>Ја сам срећна!</p> <p>Да видите како нам |
| ше, бившег садразама.{S} Отац ми је био Турчин, мајка Черкескиња; он племић, она робиња: купио |
| на да промени веру?...{S} О, кад би био Турчин, Цариграђанин, цариградски оџаковић!{S} И кад би |
| десној руци, гологлав је.{S} Зар је то Турчин?{S} Леп!{S} Очи су му данас јасно плаве, од задо |
| гову мајку, његова два друга из Париза, Турчина, и њену тетку и течу, и једног младог имама.{S} |
| рстима!{S} Е, али ово је кућа затуцаног Турчина Ибрахим-Хасан-беја.{S} На велико изненађење сви |
| ану, где не бејаше већ ниједног жењеног Турчина.{S} Он ни на шта није мислио.{S} Спусти се на с |
| веле „мушко“, једног младог, врло лепог Турчина, који с пољупцима нападе лепу цариградску пашин |
| терет; па пође за једним лепим високим Турчином. „То је Осман.{S} Пратићу га до куће, па ћу га |
| авши их, кроз свитање, за једним старим Турчином што ношаше пред њима фењер, уздахну.{S} Мадмоа |
| лаве па разне татлије, па мухалебије од туцана пиринча, па свакојаки <hi>ошав</hi>, то јест кув |
| аверову пружену мишицу.{S} Чим залупаше тучним звекиром на високој гвозденој капији те лепе кућ |
| пћу све три и згледају се.{S} Палицом с тучним врхом стражар лупну у калдрму шест пута: дванаес |
| } И наједанпут, у дворишту пред харемом тушта и тама!{S} Све су развијене: развијају их робиње, |
| праћене свирачицама и певачицама и оном туштом и тамом, пролазе мимо црнкиње и црнчиће с цвећем |
| љубљењем...</p> <p>— Као да си дошао с Ћабе, рече Ариф смејући се, улазећи да им каже збогом.{ |
| једна Цариграђанка.</p> <p>— Пашин син ћатиб...{S} Он је почео дипломатске школе.{S} И после, |
| мисли.</p> <p>— Па нека иде у службу, у ћатибе, рече једна Цариграђанка.</p> <p>— Пашин син ћат |
| с њима срођено, што им је у крви, чега ће се оне ослободити тек кад дође ред да их завију у не |
| ли да ће доћи до преступа, до греха, да ће пасти с девером, и то у свекровој, у мужевљој кући.{ |
| кад сам говорила о Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, ја сам покрила косу у памети.{S} То |
| еда у паметне очице, прабаба се нада да ће из њих прочитати, како је њеној унуци.{S} Али те очи |
| и љубав је страст, и ја сам мислила да ће код њега ова друга страст бити јача, зато што је нов |
| вала је често, и увек јој нене рекла да ће се удати.</p> <p>— Устани, монањо! што јој не кажете |
| аћа, да му се обуче и накити кад зна да ће кући доћи, па макар јој увек и не било до тога, те д |
| ша.{S} Он, дирнут мојим јадом, обећа да ће ми га доводити сваке године, и да ће с њим код мене |
| адам.{S} Срце <pb n="102" /> ми каже да ће се на добро окренути, лудо моје срце!{S} Јер мој ота |
| екрва бејаше пошла к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три младе Цариграђанко и |
| апиџик затворен, а ни помислила није да ће он преко зида.{S} Зна за свилене лествице, али у Евр |
| та зашто је отишла не казавши никоме да ће ићи, она одговори брзо и смело: „Побегла сам од куће |
| д би знала, преварила би све укућане да ће да иде или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а оти |
| оћ; мене сан не ухвати: срце ми рече да ће ме нешто снаћи.{S} Послах роба по сина...{S} Нашао г |
| S} Молим те!</p> <p>Он јој опет рече да ће после, док попуши цигару.{S} Она изиђе па му донесе |
| уж је отера...</p> <p>Тврдо вероваше да ће се Зејна одмах вратити мужу, или бар долазити на сас |
| ежак болесник, за кога лекари рекоше да ће остати жив, ако до зоре не умре: у кризи је.{S} Мајк |
| да ће ми га доводити сваке године, и да ће с њим код мене седети по три месеца...{S} У томе ми |
| је теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задовољити њен плач, направи весело лице кад јо |
| оја беше с њом дошла.{S} Она помисли да ће је беј убити што је крила и побеже из собе.{S} А пла |
| И ако занесена, она никад не помисли да ће доћи до преступа, до греха, да ће пасти с девером, и |
| I</head> <p>Јуче јавише Сафет-хануми да ће јој данас на „јутарње расположење“ доћи једна стара |
| ш се ништа не зна.{S} А мени се чини да ће испасти све не може бити боље.</p> <p>— То је један |
| жио, па говори мајци како му се чини да ће скоро бити деда. „Опрости, мајчицо, што то пред тобо |
| аки јој живац затрепери, јер се сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с |
| м замишљеним човеком, тврдо верујући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење куће што се |
| а пакост, он је у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити врло доцкан, па дотле ће ти отац лећи...{ |
| а реакцију, упиремо очи у Устав, као да ће нам он изменити крв у жилама, дати нам темперамента |
| ти неку мисао, она запушава уши, као да ће она доћи <pb n="283" /> споља, ући кроз уши у њену с |
| Каква заклетва?{S} Ишао је брзо, као да ће кући, па тек успори ход: опет кафана, и пред њом Тур |
| пред њима не забеле гробље...{S} Као да ће се подићи плоче и они ишчезнути под тим плочама...{S |
| ли му тело снажио, младићско, па као да ће му по табанима дегенеке — издржаће: душе му се нису |
| оносе Фатми <pb n="89" /> дарове као да ће па хаџилук, праштају се са свима: на пут ће, па „смр |
| дима.{S} Људи су изгледали такви као да ће им изгорети небо, те неће имати према коме да подижу |
| је поливен златом, а па средини као да ће се раздвојити, отворити, да се отуд појави један огр |
| е онемела, и двапут јој се учини као да ће да се онесвести.{S} А он јој дочепа руке и стаде их |
| ла како никад, јер јој се чинило као да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике, турске улице сасвим |
| е знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће их понова венчати, али му је било врло непријатно шт |
| растужи: њеној мајци срце је казало да ће се помирити са својом суседом...{S} О то њено срце!{ |
| два своја напада, кад јој се чинило да ће умрети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече, она |
| ао што би им се онда понекад учинило да ће их обићи несрећа, тако им се и сад чини.{S} Неће Бог |
| главе, дугачких репова, што осећају да ће скоро поћи и фрчу.{S} У дворишту се ускомешало, чује |
| се обучеш и накитиш, кћери, кад знаш да ће кући доћи, па макар ти увек и не било до тога... да |
| е што их за толико нису виделе; а можда ће њу молити да им свира, да им пева...{S} Како да пева |
| n="213" /> их обрука вичу на глас: куда ће од бруке !...{S} А стара, тресући се као прут, с мук |
| квог удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и има <hi>онога</hi |
| ору мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац.{S} Онај који би тражио да проговор |
| збору мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац,“ тако сте ми писали.{S} Па ипак, н |
| рипрему два велика женска друштва, која ће организовати чим буду смеле.{S} Таквих скупова било |
| од харемског непријатеља, јектике, која ће ми доћи од љубави, или због љубави, како да кажем.</ |
| ао да очекују неку велику несрећу, која ће у овој кући окренути све тумбе, срушити је до темеља |
| да се припремамо за женска друштва која ће радити на просвећењу масе и блажити јад у нашој земљ |
| баца...{S} Благо њој!“ Па се грабе која ће је послушати, и, додајући јој оно што је затражила, |
| пи их у махраму, па њу дај мајци: мајка ће је својом руком опрати...{S} Ево је мастика!...{S} Ј |
| p>Душо!{S} Сиротице без имена!{S} Мајка ће те послати деди, да ти деда име да, да те деда очува |
| е и обукоше осим Емир-Фатме.{S} Гошћама ће казати да је Емир с мужем, и оне јој неће замерити, |
| је назрела црне сирене, лађе.{S} Једна ће од њих сутра викнути и домамити њенога мужа! „Сутра! |
| д стола устану и оперу руке и уста, она ће се одвојити с њим...{S} Обоје грозничаво чекају тај |
| у кући помену шта хоће и кога хоће, она ће остати равнодушна.{S} Седе за клавир, и поче весело |
| узму да је сажаљевају, да је теше, она ће ударити у већи плач...</p> <p>Кад се исплака, она за |
| и ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене...“ Истрча, весела, да каже нени и мајци |
| је, „она ће ме измирити са Сафетом, она ће удесити венчање."</p> <p>Ариф, не знајући шта она ми |
| те жене из комшилука!{S} Свеједно: она ће с њим.{S} Он похита кроз једна вратаоца, она пође за |
| казуј Емири!...{S} Поздрави је.{S} Она ће умрети срећна, благо њој!“...{S} Скинула је страшно |
| асе и блажити јад у нашој земљи.{S} Она ће бити војске што ратују против зла, беде и невоље.{S} |
| еној софи поплављеној месечином.{S} Она ће њима и вечерас играти, летећи као ветар или обрћући |
| а није сачувана, биће љубоморан.{S} Она ће уздисати крадом, да он не чује, да не посумња да узд |
| за наш карактер и темпераменат.{S} Она ће опет доћи и поучиће нас као старија сестра млађе сес |
| риј од ње дању сунце, ноћу свећу, и она ће се осећати срећна.{S} То што ви толики богати муслим |
| И да је љуби... пољуби у уста!{S} И она ће сутра пред нене и мајку с човековим пољупцем на усна |
| ра, у грдно висок оградни зид.{S} И она ће ту, иза тих густих решетака и високог зида да вене б |
| куражна и енергична,“ мислила је, „она ће ме измирити са Сафетом, она ће удесити венчање."</p> |
| ајку с човековим пољупцем на уснама, па ће им рећи „добро јутро" и гледати их у очи!...{S} Сад |
| ла распуштеница.{S} Сад је слободна, па ће се удати.</p> <p>Ту страшну причу он саслуша готово |
| га обиђе; све мислим биће тамо сута, па ће проговорити.{S} Јуче, кроз кафез видех Али-агу: стар |
| ошлицу; рашчуло се да су се вратиле, па ће свакидашњи разговори, неискрено сажаљевање што их за |
| ини јој се, ако проговори заплакаће, па ће јој се смејати сестра од стрица. „Зна ли турски овај |
| ан као много пута досада, провикаће, па ће се испавати, и сутра ништа.{S} А какву је борбу сама |
| ати.</p> <p>— Не! поцрвенеће ти очи, па ће наше жене помислити да си се с њим свађала.{S} Ти зн |
| ери, дођи сутра; јер Фатма тебе воли па ће пристати да пође за невиђено.</p> <p>— Шехназе-ханум |
| не, везује бошче, спрема постеље: сутра ће на чифлук.{S} Турске жене, једне иду, друге дођу; до |
| очито домаћин, <pb n="205" /> јер сутра ће имати госте, Џемала и Фатму.{S} Он се разнежио, па г |
| " /></p> <p>— Нек спава, Алије... доста ће јој бати.</p> <p>Пашиница пође софом: висока, права; |
| ко је старије те има моралне снаге, шта ће ако нема средстава?{S} У мене су средства као у прос |
| ј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта ће чути!{S} Читав час како се мучи да пита, па не сме.{ |
| не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољубац на уснама није што мрља <pb n="88" /></ |
| учини јој се да јој срце стаде.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} Шта ће радити?{S} Да је убиј |
| Баци поглед па разређене шалоне.{S} Шта ће сад овде?{S} Кога крију?{S} Па се сети оградног зида |
| .{S} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} Шта ће радити?{S} Да је убије, или, још горе, да је бије.{S |
| евојке тако се удају.{S} А нене?{S} Шта ће она сама?{S} Чула сам где говори сину: „Да вратимо о |
| >— Да зовемо хећима, чедо?</p> <p>— Шта ће ми хећим?</p> <p>— Јеси ли спавала бар један сат?</p |
| -бејове куће да гледа сватове.{S} А шта ће да види?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак и лиц |
| се он пресвлачио, жена га је учила шта ће да каже „Грому“: да је његову кћер Осман беј отерао. |
| их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта ће чути!{S} Читав час како се му |
| се спусти на једну столицу, и мисли шта ће: срамота га да се пред њом појави.{S} У томе, она уђ |
| > <p>Све се ућуташе и узеше мислити шта ће.{S} Дим се колутао и испуњавао собу.{S} Најпосле Нур |
| а ? упита она радознало, не слутећи шта ће чути.</p> <p>— У Европу, рече тетка без устезања.</p |
| од радости, и, збуњена, не знајући шта ће, спусти пече на лице.{S} Ариф и нове узеше се смејат |
| и видео, он би се згрануо...</p> <p>Шта ће бити с Емир-Фатмом?{S} Добиће јектику.{S} Турске жен |
| пљесну рукама и забринуто изусте: „Шта ће се, аман “ Нурије с времена на време окупи: „Алла’!{ |
| школе" биће свечан: гостију пуно, хоџа ће говорити „елиф, бе,“<ref target="#SRP19120_N103" /> |
| не хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га казнити.{S} Дан казне свих тирана тако је близу; |
| , муж ти је млад као капља росе:{S} Бог ће вам опростити.{S} И како ће он толико дана без тебе? |
| ог ће јој судити, мајчице.</p> <p>— Бог ће јој опростити, сине.{S} Она тога човека воли.</p> <p |
| нио: пискав је и промукао.</p> <p>— Бог ће јој судити, мајчице.</p> <p>— Бог ће јој опростити, |
| p> <p>— Или нека улицом дигне пече, кад ће с њим да се сретне.</p> <p>— Зар као Донме?{S} Никад |
| н муж, ја жена: облачила сам му се; кад ће доћи кући, нагиздам се и потчињавам му се, те сам ли |
| тво, уздишући за оним великим даном кад ће оне бити слободне.{S} И говораше јој о болу срца.{S} |
| свим отуђио, он узе вребати прилику кад ће му снаха код куће бити сама.{S} После му се учини да |
| а зна „Божју наредбу“ издату жени: „Кад ће ти доћи муж, обуци се, нагиздај се, набели се, навуц |
| ута, обуци другу хаљину, накити се: сад ће ти доћи муж.{S} И не заборави, Емир, да никад пе тре |
| ачицама.{S} Он се као мало разгали: сад ће с певачицама: али кад дође, опет беше тужан.{S} Друг |
| , све је готово, и ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи у своју собу, где ће ћеретати до зоре. |
| це.</p> <p>Трећа рамазанска ноћ.{S} Сад ће они заједно, па макар ко дошао: договорили се; али Ђ |
| , с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, хануме, из целог комшилука, на добродошлицу; р |
| чите их да траже право сунца.{S} Напред ће Емине-Семије, па за њом Ђулистан-Хисмет, па за овом |
| , изникне коров.</p> <p>— Ааа!{S} Одкуд ће коров куд је пало семе од цвећа? рече Ибрахим-Хасан- |
| е-кадун под старост се пролагала: откуд ће да пуши пред свекрвом, није полудела!"</p> <p>У томе |
| рече Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>— Откуд ће коров куд је пало семе од цвећа? понови Сафет мужевљ |
| је своје осећаје, и тајне.</p> <p>— Све ће бити добро, ханум.{S} Што си се толико забринула?{S} |
| сад ће њих двоје ићи у своју собу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али са улице јако зазвони звонц |
| о Анадолији, и по овом нашем крају, где ће нам се, свакако, како „пророци проричу", родити слоб |
| та не виде.{S} Он гледа једну кућу, где ће она бити са својим родитељима: они ће јој сутра бити |
| S} Прљав.{S} Да иде у хамам...{S} А где ће опрати душу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Како би и |
| ранцуски. — „Јесте, Емир-ханум; али где ће се ове наше срести са Жаном?{S} Биће довека Шоншете. |
| ум.“ И пошто јој показа руком место где ће сести и она прође поред њених гостију, жена, старих, |
| ђе, посрћући, говорећи:</p> <p>— Нурије ће вам све испричати.</p> <p>Па оде остављајући их у чу |
| он једном сирочету, девојчици; а Нурије ће њеној браћи за Бајрам купити хаљине и за све време Р |
| ивоту.{S} Како је скромно то право које ће тражити турске жене.{S} Ми сад немамо право чак ни д |
| кажи ми, суто, шта ћу ја данас, и докле ће он спавати?</p> <p>— До сутра, чедо.{S} А ти иди па |
| да ће се вратити врло доцкан, па дотле ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то да удесим |
| вати.</p> <p>— За пропалицу?...{S} Чиме ће те хранити?</p> <p>— Радиће...{S} Он има здраве руке |
| греши ?...</p> <p>— Алла’!...{S} А чиме ће, кад нема оружја?</p> <p>— Џемале, сине, отвори, так |
| би била блажена и утркивала би се коме ће она више бити друг или другарица.{S} Пуно је младих |
| ма пропагирати идеју о развијању, а оне ће је пропагирати међу људима, навикаваће мужеве на њу. |
| њом.{S} Он није имао сина да облачи, те ће облачити унука: сад у грађанске хаљине, после у војн |
| т говори.“ Намучила се с неваљалцем, те ће знати ценити честита човека.“</p> <p>И дадоше је!</p |
| — „Како је почео“, вели, „до четрдесете ће отерати четрдесет.{S} Он луд“, вели, „а има подбадач |
| ђелук, зацело.{S} Да кријемо ово, иначе ће нас нове избрисати из списка.{S} Да је прихваћен мој |
| главу на шапе и исплазио језик. „Тонди ће нам липсати !“ рече она уплашено, а баба прихвати : |
| и припреми за нове пријатне утиске који ће навалити на њену женску примчиву душу кад <pb n="108 |
| тешка, па си очекивала, питала се да ли ће бити син или кћи, и радовала си се; родила си, и гле |
| крв...</p> <p>15 новембра.</p> <p>Да ли ће се у мојој <hi>Песми Суза</hi> осетити куцање мога с |
| лудога Соломона, а сад задрхта: шта ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се у мом нијету помену с |
| едове, а друго пажљиво преписа. „Шта ли ће рећи о својој малој?{S} Ако ми не одговори!{S} Или ј |
| ине, годину.{S} Ране ти неће проћи, али ће се залечити.{S} Са залеченим ранама ми живимо, и сме |
| ажеш која је, то јест је ли путница или ће да живи у Солуну.{S} Прими хиљаду пољубаца од своје |
| лепа, и она се зарадова:{S} Ариф-хануми ће говорити за Џемала и Фатму.</p> <p>— <foreign xml:la |
| е ће она бити са својим родитељима: они ће јој сутра бити гости на ручку, и на вечери: петак је |
| а срећна, Фатма испрати миле госте: они ће сутра на чифлук.{S} Сва срећна, она оде у башту с Ђу |
| жене, за ситницу; и кад се ућути, нити ће јој очи бити црвене ни лице од суза нагрђено, и да н |
| мири; а она теби није непријатељ, нити ће ти то бити. „Стари пријатељ не бива непријатељ; ако |
| и, од моје свадбе ништа није било, нити ће бити...</p> <p>У Турака, затуцаних као што је мој от |
| мо сад да не умре, да остане жива: нити ће се љутити, ни туговати, волеће много — живот.</p> <p |
| као ја.{S} Нико је није тако волео пити ће је волети.{S} И она не мари за моју љубав!{S} Из сви |
| х пита где је Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој није било овако тешко.{S} Оде у једну |
| жив и није луд...{S} Отрезниће се, доћи ће јој, говориће јој тако слатко...{S} Робиња је покри |
| мирнија.{S} Јутрос је врло весела: доћи ће јој у госте њени с Јалије, стрина и сестра од стрица |
| вају, беле, чешљају, облаче, ките: доћи ће кући господар, муж, „севап је“.</p> <p>Код Ибрахим-Х |
| ад пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. „Две страсти не могу заједно |
| а, а у вече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој „Бујукбурунлија“... да му је увек лепа, насмејан |
| стихове из Корана, где види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те просте речи какав преокрет начини |
| ме.{S} Фатма не плаче, завија се: проћи ће поред Џемала па да је не види.{S} Жена се крије од м |
| во је јава!</p> <p>— То је сан, и проћи ће брзо као сваки сан.</p> <p>— Тејзе, онда ти никад ни |
| данка.{S} Идући њим, биће праведна, ући ће у рај, састаће се с човеком кога воли.{S} Овако тужн |
| лу</hi> или <hi>Мими</hi>; у Француској ће те звати <hi>Џиџи</hi>.</p> <p>Париз, 4 новембра 190 |
| рамазана.</p> <p>О, ја, нова!{S} И мој ће крај бити онакав као оне једне нове из Цариграда, од |
| id="SRP19120_N50">О, да, госпођица Блак ће доћи теби.</note> <note xml:id="SRP19120_N51">Ја сам |
| Вечност није нешто што пролази.{S} Увек ће ми бити овако: ја то осећам.</p> <p>— Неће тако, душ |
| } Па на што су јој њени снови?{S} С ким ће да их оствари?</p> <p>Сутрадан, у вече, после ифтара |
| кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће нарицати као за милим мртвацем.</p> </div> <pb n="63 |
| а распињаше као демон, и не знајући чим ће да јој се освети за неисказане муке — он се понова о |
| .{S} Душа јој се некако утишала.{S} Син ће јој доћи пијан као много пута досада, провикаће, па |
| е овај јадник (брат му је јектичав), он ће снаху узети, а може: млађи је од брата.{S} И она леп |
| је.{S} Али поред свих својих конака, он ће живети овде: „Мајка му воли са сестром," завршава за |
| виле.{S} А чим напуни четири године, он ће га дати у школу; „почетак школе" биће свечан: гостиј |
| ора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све писати: утешиће је.</p> <p>Од куће оде без „ |
| р се сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне град |
| ра да иде на седницу младотурака.{S} Он ће је пратити.{S} Она је на те седнице редовно ишла.{S} |
| с њим лажљивим, у лажљивој кући?{S} Он ће учинити шта треба, а она мора отићи.{S} А ако чује д |
| самаца што станују по хановима.{S} И он ће кући.{S} Фатма га очекује, изгледа, обукла му се, на |
| ла.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он ће радити: здраве су му руке и ноге, здраве су му очи и |
| ), пред његовом кућом атови и мазге (он ће по старински): на једној ваздан искићеној мазги црно |
| и и зурне разлежу се по свој махали (он ће све по старински); у њега је сва госпоштина солунска |
| да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећна у брачном животу |
| као и ноћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећ |
| јутра, спрема, врачање, као и ноћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изв |
| Јадне наше жене!{S} Заблуделе...{S} Ко ће их извести на прави пут?{S} Многе мисле да су нове, |
| је, зацело што је Осман-беј љут.{S} Ко ће знати зашто.{S} Она сваки час шапће нешто мужу.{S} О |
| ен уместо сина!{S} Зауставља га, али ко ће зауставити муње и громове?{S} А Сафет ханум пристаје |
| адићев стриц и ујак.{S} Фатми жао, како ће без Мерсије и тетке.{S} Посла робињу тетки: можда се |
| ред родитељем.“ Он јој је говорно, како ће његов унук пред њим расти као њена унука пред њом.{S |
| се зачуди, а жена се чисто уплаши: како ће њене кћери ножице по рђавој калдрми!...{S} Она је со |
| сањају чаробни сан Истока</hi>.{S} Како ће им бити кад се из тога дубоког сна тргну: да се не о |
| четврта отишла <hi>онако</hi>.{S} Како ће да изиђе пред другове?!{S} О, сиромах, горд, јунак, |
| S} И учини јој се црна, прљава.{S} Како ће да буде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S} |
| а струк брата, кога није имала.{S} Како ће им бити кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће н |
| осе:{S} Бог ће вам опростити.{S} И како ће он толико дана без тебе?...{S} Млада си, неискусна с |
| непријатно што се ово десило.{S} И како ће да издржи све то!</p> <p>Око девет часова, у кући на |
| мене, твој син одмах стаде мислити како ће име детету. „Ако је мушко," мислио сам, „даћу му име |
| њој не могу ништа; а она мени... скоро ће ме под густи ред селвија.{S} Шесет и девет година ка |
| шти као киша, да га успављује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун је по кућама будан; пуно звезда на н |
| знесе чинију и котарицу...</p> <p>Скоро ће подне, а Џемал-беј спава.{S} Пре једнога часа, мајка |
| ице а ја се изгубила и пољубила је. „То ће те подсећати на њу, <pb n="9" /> док се не заљубши у |
| .{S} Ариф хтеде да плане и да рече: „То ће бити председница <pb n="255" /> за подизање своје ре |
| >Бујукбурунли</hi>, то јест носоња, што ће рећи охол.{S} Па како је љут, и љубоморан!{S} Жена к |
| оби нервозно, смејући се од радости што ће на далеки, давно жељени пут.{S} И занесена путем, не |
| и као што је волео првога дана, као што ће волети до последњега часа ..{S} Кад би ме неко питао |
| Које би се дете молило Богу, пре но што ће лећи, кад крај њега не би била мајка или дадиља?{S} |
| намириса по турски, то јест: пре но што ће се закопчати, смаче кошуљу и намаза груди, грло и вр |
| и, да пише Госпођици.{S} Али пре но што ће почети писмо, она одреши појас и расплете <pb n="26" |
| људи кад нису ништа мислили пре но што ће извршити законске одредбе?{S} Видели му тело снажио, |
| тра ме за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она разумети<pb n="140" /> —жена?“ Никад јој не р |
| ак !<ref target="#SRP19120_N107" /> Зар ће он руку на жену? <pb n="215" /></p> <p>— Неће.{S} Ал |
| жи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је није тако волео пити |
| могла и помислити да ме он узме?{S} Зар ће он мене узети кад је принц?{S} Јуче прође пешке: при |
| сакрију и Енглескиње и Францускиње, јер ће им оне купити целу тоалету за једно зрно бисера из о |
| дите у башту, децо, веселите се.{S} Нас ће веселити Ђулренги — певаће нам.“</p> <p>Свих седам з |
| цу. „Јадне, јадне моје девојке!{S} Свет ће говорити мајка им била така и така.“ И онда је обузи |
| а хаџилук, праштају се са свима: на пут ће, па „смртни" су...{S} У подне, Хасан-беј позва у кон |
| евап је.{S} Ако овако чиниш увек у рају ће те облачити хурије; а кад дође време да се на оном с |
| ста: „Култура, култура“.</l> <p>На коју ће страну под овим тешким утиском?{S} Сети се друге сед |
| е, четврту што није устала свекру, пету ће што није обрисала нос деверичићу.“</p> <p>Жене се за |
| а и мири се са својим противником, Алах ће бити дужан награду...“ А мајка: „Решила сам се да јо |
| у види и воли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и венчање!{S} Журе се Цариграђани, младићев стр |
| > <p>— За протераницу?</p> <p>— Падишах ће га помиловати.</p> <p>— За пропалицу?...{S} Чиме ће |
| абринуте: и оне су муслиманке, и од њих ће многе постити, и оне треба по сву ноћ да седе и да с |
| на катанцем, изнутра мандалом: кроз њих ће у живот, па гледа да на њој није ништа везано, сплет |
| ер-Башчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син остане код куће са слугама.{S} Почех |
| ени живци су као јако затегнуте жице на ћеманету, што кад дирнеш једну све забрује.{S} Њено срц |
| откривене и покривене, па зађоше према Ћемер-Капији: свет, трговци дућанџије и они с коњима и |
| /p> <p>Необични путници спустише се код Ћемер-Капије у чаршију која спаваше дубоким сном, и одв |
| го времена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије, у једно неисказано гурање, где је вика пр |
| топло поздрави.</p> <p>Довезавши се до Ћемер-Капије, оне пођоше уз брдо, поред хамама покривен |
| д детињом главом (с њом имао и дете) да ћемо му се осветити.{S} То јутро, имао је две жене; то |
| о, не само дужност.</p> <p>Ја мислим да ћемо до недеље , кроз неколико дана, на пут, јер ја сам |
| е код Дервиш-бејових на ифтар, па можда ћемо тамо остати за суфур.</p> <p>У томе робиња:</p> <p |
| <p>— Довешћу те ја код мене у госте, па ћемо се разговарати, свирати и певати.{S} Знаш, као кад |
| <p>— Емир, а ти?...</p> <p>— Тејзе, шта ћемо ?...</p> <p>Она слеже раменима и поче ходати по со |
| веселише се.</p> <p>— Алије, Алије, шта ћемо ?{S} Себе бих продала, да му купим њу, али она се |
| охита сестри.</p> <p>— Аман, Алије, шта ћемо, ко да му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— А ја, Нури |
| ве, али ништа не рече.</p> <p>— Али шта ћемо сад ?{S} Ко сме јавити моме зету? рече Ариф, и сет |
| арамо“. а да не навучемо сумњу !{S} Кад ћемо моћи остати саме са својим мислима!{S} Ми то нећем |
| сле Фахрије нервозно рече:</p> <p>— Кад ћемо смети рећи слушкињама и робињама: „Изиђите, имамо |
| јој рече: „Губиш другарицу; али и тебе ћемо скоро“.{S} Кад тобоже испиташе Фатму, Ариф изиђе и |
| уго спутала нас је реакција.{S} На томе ћемо моћи радити тек пошто почнемо удисавати у се вазду |
| ута рекла : „Кад отидемо у Цариград, ми ћемо седети зими у Стамболу, лети на Бебеку: ја Босфор |
| ао озебао сунце; па чим њу добијемо, ми ћемо покренути Женско Питање.{S} Женско Питање у Турско |
| ражава да изговара дивно — никад!{S} Ми ћемо поћи за некога кога смо виделе кроз решетке, видел |
| ран.{S} Исто као мене.{S} Не, не!{S} Ми ћемо смети много више пропагирати ту идеју тек кад узме |
| ила са женским комитетом за жене.{S} Ми ћемо за Европљане, не за хришћане него за муслимане, мл |
| није: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми ћемо међу женама пропагирати идеју о развијању, а оне ћ |
| и се убила бих се.</p> <p>— Како?{S} Ми ћемо обе за младотурке; а они праве правила са женским |
| ски Хилми-паша, ха! ха! ха!</p> <p>— Ми ћемо вас оним оружјем које сте нам ви дали.</p> <p>Он ј |
| ем самостална?{S} Право каже тејзе: „Ми ћемо дотле са страхом изговарати „беј, ефенди“, докле г |
| јаћемо тиране, поломићемо кафезе, исећи ћемо чаршафе, поцепаћемо печа, башјорти, јашмаке..</p> |
| њихова кућа чињаше јој се празна. „Како ћемо овако саме, нене?“ упита бабу; а она јој нежно одг |
| Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шта радише наше? упита брзо и радознал |
| аба-фингу, да гледају небо и море, и да ћеретају, да говоре о том непознатом младићу, о томе Фр |
| смешљива:{S} Францускиња...</p> <p>Ово ћеретање пашиницу мало разгали Да је сад као што је бил |
| д ће њих двоје ићи у своју собу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али са улице јако зазвони звонце и |
| ваше, па се с ханумама изгрли, истапка, ћерке им измириса, ижљуби.</p> <p>— Ти си се помирила с |
| не, не родитељи.{S} Отац се разговара с ћерком као с каквим старим дервишем.{S} Родитељи свога |
| су се спремиле за чифлук, јетрва јој с ћерком дође још синоћ, како би сутрадан увеличале дочек |
| и није дигао главу као кад се праштао с ћерком на њеној свадби, већ је погнуо, и погурио се...{ |
| вет, несрећнице?{S} Хвалио сам се свету ћерком, добром и паметном, због чега је узе племић и бо |
| , али се и отварају од лупе у поломљена ћерчива и грозног маукања једног сиротог мачка метнутог |
| , или по који пут?{S} Има ли изгледа да ћете нам доћи?{S} Цела кућа запевала би, кад би угледал |
| ем.{S} Виде суту и рече:</p> <p>— А кад ћете на ифтар, суто?{S} Доцкан је.</p> <p>— Нећемо ићи. |
| а сам у хартију, ту је мој дах: из њега ћеш прочитати да треба што пре да дођеш, да те чекам, д |
| ао на чифлук.{S} Јеси ли казао, за кога ћеш дати кћер коме пријатељу, то јест своме пријатељу, |
| шој сугестији.</p> <p>— Ја сам знала да ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било страх.{S} Бо |
| ати му се препаде и рече:</p> <p>— Куда ћеш, сине?</p> <p>— Оној ђаурки.{S} Она је знала, а кри |
| кутију, и узбуђен устаде да иде. „Куда ћеш?“ страховито се захори и то не личаше на људске гла |
| о кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је васпитавала још и њена |
| {S} Кјучук-ханум, све гори.{S} Али, шта ћеш да обучеш?</p> <p>— Плаву антерију, Замбак-ханум.</ |
| душо Мерсије? упита гошћа.</p> <p>— Шта ћеш ?{S} Да се удаш, срце Емир, одговори домаћица.</p> |
| в свастици на њено питање.</p> <p>— Шта ћеш?{S} Удај је за Џемал-беја.</p> <p>— Никад!</p> <p>— |
| .</p> <p>— Добро!{S} Сад да видимо који ћеш од ова два.</p> <p>Она узе десни.</p> <p>— На средњ |
| бличила...{S} Што се тиче моје деце, ти ћеш ми их слати свакога петка...{S} Ти ми то нећеш одби |
| Знаш шта, ханум? рече јој муж.{S} Данас ћеш имати једно лепо разонођење.{S} То јест, вечерас.{S |
| рече јој баба и с другог прозора смаче ћилим и отвори оба крила; а унука се опет подиже на лак |
| ај свекрвиних ногу, на један велики жут ћилим, те изгледаше као булка у житу, па поче да прича |
| елике „рунделе“ као два дивна уметничка ћилима од цвећа, у водоскок, у кипарисе око ограде, смо |
| {S} У двориште су улазиле поред великог ћилима разапетог на два дирека уз прву капију, да онај |
| лазиле у Нурије-ханумино двориште поред ћилима на капији разапетог на дирецима. „<foreign xml:l |
| собу, у помрчину направљену од фереџа и ћилима као уз Рамазан; светлост кроз врата паде на једн |
| ката; прављење од дана ноћ с фереџама и ћилимима на прозорима, где није шалона или капака, и сп |
| напад.{S} Насред собе застрвене црвеним ћилимом прострта је постеља, и она лежи у белу геџелуку |
| се појави хамам покривен маховином као ћилимом, онде се укаже текија опкољена гробовима као ст |
| , поред хамама покривених маховином као ћилимом, поред дашчара које они зову „дућани", а поред |
| софи, робиње простреше овчју кожу и два ћилимчића, које је Фатма навезла за клањање тетки и све |
| а тад, с бројаницама, да седну у једном ћошету.{S} Сестро, пре бих скочила у море него што бих |
| ом великом двоспратном кућом са софама, ћошкама, терасама и баба-фингама (собама на тавану), и |
| алим исподупираним дирецима; а чардаци, ћошке, софе, џумбе, испусти, све с кафезима давали су с |
| Устаде.{S} Насред баште, под отвореном ћошком је шадрван; вода му пршти у вис и враћа се, слив |
| r">Mon dieu!</foreign> кад бих знала да ћу довека пече, чини ми се убила бих се.</p> <p>— Како? |
| аву метнути шешир.{S} Ја сам мислила да ћу полудети од радости; а данас — ја сам тужна!...{S} К |
| чула.</p> <p>— Никако нисам мислила да ћу остати жива, па сам се бојала смрти, или, управо, би |
| <p>Сад о себи коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више видети Солун, град у коме сам провела нај |
| ице препуне света, па ми се све чини да ћу видети Њега ..{S} Кад пођемо Бејлербејом, да се шета |
| волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити, видим колико је волим.{S} У целој кући |
| и снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде, васпитати и припремити з |
| зишла: што да изиђем кад се не надам да ћу видети тебе?!“...{S} И он тај слатки разговор заврша |
| амазану; сад сваки дан.{S} Ја мислим да ћу довека бити муслиманка; јер у мени час као да нешто |
| е, па ми је рекла нешто увијено, као да ћу млада умрети, ваљда од харемског непријатеља, јектик |
| , некако велико, некако страшно, као да ћу да изиђем пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и си |
| што сам сустао, већ што нисам знао куда ћу. „Најгоре је за онога што је умро,“ каже свет кад де |
| трипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је код млади |
| да с њом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, али она неће бити девојка.{S} Како је то |
| де.{S} А Фатма рече:</p> <p>— Тејзе, ја ћу молити оца.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— О, кад б |
| је мили, слаби глас : „Слатка тејзе, ја ћу умрети као Грацијела; само кад бих одсекла косу...{S |
| е, ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире-кадуни хиљаду гроша, рече мајци.</p> |
| — Од „нове“, наше старе Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и своме пријатељу.</p> <p>— |
| а се врати и рече:</p> <p>— Мајчице, ја ћу да позовем женског Хилми-пашу, нека испита Фатму.</p |
| и..{S} Па добро...{S} Питајте Емиру, ја ћу да...</p> <p>— Не, кћери, дођи сутра; јер Фатма тебе |
| <p>— Шехназе-ханум, да се халалимо: ја ћу сутра на пут. <pb n="60" /></p> <p>— Опет на пут!{S} |
| SRP19120_N110" /> шта је навезла!{S} Ја ћу њу научити овоме везу, она мене француском језику, р |
| рових да се сведе на осамнаест.,.{S} Ја ћу доћи па ћу вам показати.{S} Увек лака храна, да пази |
| анпут!..{S} Зашто их не читаш?...{S} Ја ћу ово да отворим, и ова два, говораше робиња шапатом, |
| тати.{S} Да испитамо њено срце...{S} Ја ћу га испитати.{S} Да видимо да ли јој је срце слободно |
| нчање: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је питати.{S} Да испитамо њено срце...{S} Ја ћу га и |
| цкан, па дотле ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то да удесим.{S} Идем одмах! заврши у |
| а у постељу тако немирна.{S} Иди.{S} Ја ћу чекати...</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— Има ли сми |
| и ради Устава, нове много путују.{S} Ја ћу може бити ићи у Анадолију и Сирију.</p> <p>— Због на |
| „Нису боља од твоје деце““.</p> <p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет годин |
| у њена национална осећања.</p> <p>— Ја ћу да је испросим па ћу да је љубим као вереник.</p> <p |
| и, а пробудила их је љубав.</p> <p>— Ја ћу те звати „Фатма", јер то је име носила кћи нашега Пр |
| ем, мени то не иде од руке.</p> <p>— Ја ћу, рече Фахрије.</p> <p>— Или Мерсије, рече Фатма.</p> |
| <p>После се уозбиљи и рече:</p> <p>— Ја ћу вам причати своју историју.{S} Молим вас, хануме, да |
| је да састави, љубомори да растави.“ Ја ћу ићи Џемал-беју...{S} А?{S} Да идем?</p> <p>Она јако |
| </p> <p>— Ја не тражим учитеље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га питам, је |
| бежимо из овога проклетога града: и ја ћу с тобом у Европу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Нурије |
| ропу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне градове, Париз... све што с |
| "289" /></p> <p>1 рамазана.</p> <p>И ја ћу сад сести и јести, и обући се: како знам за се, први |
| а се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим, ако сам неумивена, рече и нап |
| вештеном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком гледам по оца...{S} Мој син |
| „То је Осман.{S} Пратићу га до куће, па ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у један дућан, он |
| м видела чулним, па га гледам умним, па ћу га опет гледати чулним, даће Бог!</p> <p>Госпођице, |
| е као <hi>она блага</hi>, хартије... па ћу је закопчати, завити...{S} Кад ти дође та нова, прим |
| сведе на осамнаест.,.{S} Ја ћу доћи па ћу вам показати.{S} Увек лака храна, да пази на стомак. |
| ећања.</p> <p>— Ја ћу да је испросим па ћу да је љубим као вереник.</p> <p>Она се наљути.</p> < |
| и рече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта ћу ја данас, и докле ће он спавати?</p> <p>— До сутра, |
| адмоазел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, душо Мерсије? упита гошћа.</ |
| че Ариф смелије него икад.</p> <p>— Шта ћу сад? викну он очајно, не одговорив свастици на њено |
| редим..{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћу ја са срцем!</p> <p>1 рамазана 1324</p> <p>Опет Рама |
| азована и <hi>ариф</hi>: научите ме шта ћу са сином!</p> <p>Оне три ћутаху и пушаху; Ариф-ханум |
| у је извадила из моје кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више ми нема венчања с њом.{S} А волим је.{S} Те |
| лико сам сањала, с Мерсијом, о дану кад ћу на главу метнути шешир.{S} Ја сам мислила да ћу полу |
| дише и обрадоваше, нарочито Фатма. „Сад ћу јој казати,“ мислила је.{S} Чим седе, она поче говор |
| Па зар цео месец тако?</p> <p>— Довече ћу доћи теби.</p> <p>Вече, ифтар.{S} Фатма је дивно обу |
| удо заљубљена а нити сам их видела нити ћу их видети: физички су мртви.</p> <p>— Ја сам Осман-б |
| ...{S} Ја осећам да ме волиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Б |
| „Не, него да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву вид |
| ному који је милостињу примио...“ Отићи ћу јој ја, госпођо снахо.</p> <p>— Да ме мртву видиш да |
| те, и ако је на француском.{S} У петак ћу ти доћи с овом лепом новом и још с две њене пријатељ |
| својој сестри и другарици!{S} Ах, како ћу, кад ми је тамо...{S} Познала би.</p> <p>28 рамазана |
| } Окаља ми образ!{S} Обрука ме!{S} Како ћу у свет, несрећнице?{S} Хвалио сам се свету ћерком, д |
| м.{S} Ми се спремамо за чифлук.{S} Како ћу тамо без тебе!{S} Јуче нам је правила посету једна Ц |
| {S} Отиди: разгалићеш се.</p> <p>— Како ћу сама с толиким људима?{S} Од жена које су овде члано |
| ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то да удесим.{S} Идем одмах! заврши узбуђено, и пољу |
| </hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Тејзино писмо ћу изгорети пошто га прочитам и ижљубим.</p> <p> <hi>Е. |
| , што ми је оздравила Фатма: друга, што ћу се помирити с Нуријом“. — „Откуд знаш, госпођо снахо |
| таје, и ја сам весела, — весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам као она напукнута ваза: ни за шта |
| азвијао дао је у двадесет петој оно што ћу ја, можда, дати у четрдесет петој...</p> <p>— У Стар |
| : ти си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: на кој |
| ?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: на коју ћу страну, драги Чарлсе?{S} Дошао сам на по пута па ста |
| а; на глави му веома мали и плитак бели ћулав и пошто узе абдест, простреше му овчју кожу, да о |
| лепо виде танке усне; под ивицом белога ћулава види му се обријан потиљак Чист је.{S} Закашљао |
| 19120_N26" /> и кесама, Арнаута у новим ћулавима и Туркиња у отрцаним фереџама, дечака у скерле |
| >, чиста: <hi>Хисмет</hi>, поштена; <hi>Ћулистан</hi>, ружичњак...{S} Ко би све изређао! ..{S} |
| адости и што воли и што је вољена.{S} И Ћулренги се развеселила како није скоро; и ништа не гов |
| јој дохвата махраму, што јој придржава ћурак, све то њој ништа није према ономе што јој свашта |
| а, он јој је дохвати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га придржи.{S} Она се овоме радује као он |
| , шћућурене, несвучене, покривене дугим ћурковима постављеним крзном, и човек би помислио да сп |
| е Фатма сама, сеђаше на постељи огрнута ћурком, и ако врућина није попустила.{S} Кад њега виде |
| е, да је прошло време, да се укоренило, ћутала бих: срце разуму може много, а разум срцу ништа, |
| } И наједанпут, загњури главу у јастук: ћутала је дуго, а после, зајеца.{S} И наједанпут, ућута |
| и вилицама.{S} Док је он кашљао, она је ћутала; кад се она спрема за плач, он говори, говори о |
| ти да јој се стегоше вилице.{S} Дуго је ћутала, гутајући сузе, а после отпоче, и ако је ниједна |
| Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала, рече Фахрије, па запаливши нову цигару поче сво |
| што као нож, па сам зајаукала.{S} Нисам ћутала, нисам трпела, никад нисам рекла <hi>ксмет</hi>. |
| уклим гласовима.{S} За три ноћи, оне су ћутале само док игра, бесни она бивша бела робиња.{S} А |
| што су јако мирисале на мошус, само су ћутале, тупо гледале у играчицу и жвакале саказ.{S} Оне |
| сије одведе у другу собу, али и тамо су ћутале:{S} Фатма није умела говорити, Мерсије није могл |
| и рече кочијашу да тера.{S} Обојица су ћутали, а кола су лупала, тандркала по крупној, неравно |
| ма.</p> <p>После многих темена и многог ћутања, Шехназе-ханум поче с пашиницом разговор, тих, к |
| on Dieu!</foreign>“ Па се после кратког ћутања здравише теменима, све редом, па Ариф виде једну |
| ема.{S} И нико не зна узрок њене туге и ћутања.{S} Ја мислим муж... „Тражите жену“...{S} А ми, |
| уњавао собу.{S} Најпосле Нурије прекиде ћутање:</p> <p>— Мој предлог је врло добар.{S} Да проба |
| атише чак до прве капије.{S} Ово кратко ћутање зближи их више него цео дуги разговор...</p> <p> |
| р, тих, који се за час сврши.{S} И опет ћутање.{S} После, по жељи те отмене гошће, Фатма седе з |
| а, прва за коју Ариф зна, побунила се — ћутањем!...{S} Фатма кроз прозор откиде један багремов |
| време спавању, време разговору и време ћутању, време плачу и време песми.{S} А ви сте то испре |
| , сута ми причала.“ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та његова жена, одр |
| — О, суто, ни два три сата не бих могла ћутати.{S} Напослетку, па и шта је то толико што се опи |
| чите ме шта ћу са сином!</p> <p>Оне три ћутаху и пушаху; Ариф-ханум хтеде говорити, али је прет |
| а и дубоко уздисала.{S} Њих три сву ноћ ћутаху, као да им се пред овом њима страшном збиљом јез |
| ако би њена женска деца!{S} И ради тога ћуташе, мучећи се мишљу: „Ја сам лажљивица.{S} Неваљали |
| де појас, свлачи се.{S} Оне то гледају, ћуте.{S} Да их пита где је Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће |
| да живе, а старе; старе се и родиле.{S} Ћуте, жваћу саказ, задремају, и заспе. <hi>Оне спавају< |
| њих значајно насмеше, и остављају их да ћуте, да мисле...</p> <p>Поред Фатме стоје, хладећи је |
| се гошће завише и пођоше кућама.{S} Све ћуте.{S} Домаћице их испратише чак до прве капије.{S} О |
| а очима још магла... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми се бунимо!...{S} Валијиница правила излет |
| идим : жене траже право гласа, а џакови ћуте!</p> <p>— Не траже чак ни право сунца и ваздуха, у |
| е продужују пут ћутећи!...{S} Па и људи ћуте, они који су протеривани у Европу.</p> <p>Нурије у |
| о живи умире; а жене улазе без терлука, ћутећи, као да је не пробуде...{S} И Ариф данас виде, д |
| а; они поседаше и почеше јести прстима, ћутећи.{S} Робиња примаше јела од ашчике, служаше госпо |
| Оне четири направише јој дубока темена, ћутећи. <pb n="184" /></p> <p>Нурије-ханум позва их на |
| је од њих порочна...</p> <p>Док је она, ћутећи, седела и размишљала, тужна, у собу улете једна |
| се увуче у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако убрзаним дисањем.{S} Она хтеде да виче, |
| <p>Кад поседаше за пун сто, они почеше, ћутећи, јести прстима, чак и Џемал!{S} После ифтара, на |
| руге странкиње.{S} Све је гледаху дуго, ћутећи,<pb n="130" /> а после се опростише с њом и пођо |
| су и старе и младе почеле јести прстима ћутећи, слушајући једну арапску <pb n="73" /> арију кој |
| атлаза, везених златом.{S} Ишле су све ћутећи, свих шест у црним чаршафима, с црним густим печ |
| ке рђаве куће...{S} И оне продужују пут ћутећи!...{S} Па и људи ћуте, они који су протеривани у |
| уде покривена лица и оборене главе, иду ћутећи, без шума, као сени или дуси из каквог напуштено |
| веним атласким јорганом, гледајући у њу ћутећи; и окрете се зиду, утиша се...{S} Ариф би мислил |
| оше у једну собу за пун сто.{S} Јеле су ћутећи.{S} После су отишле на абдеслук те опрале руке и |
| и по коси и опалу лицу; он се не брани, ћути: миран је како га она никад досад није видела.{S} |
| ни пије, ни спава; кад не говори о њој, ћути, уздише: променио се, ослабио...</p> <p>Беј се нео |
| на земљи да се на небу састанемо...{S} Ћути, трпи!“</p> <p>Фатма је слушала нену и изгледала ј |
| ref target="#SRP19120_N30" />?</p> <p>— Ћути, Ђулренги, да не чују...{S} Жао ми је Мерсије, реч |
| рекиде га Ариф, и даде му знак очима да ћути.</p> <p>Јер она је видела да Фатма не зна да је пу |
| д теретом: уместо да шкрипи зубима и да ћути као муслиманка, она кука. „Где ти је воља?...“ „Ка |
| се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћути, ова млада девојка се уозбиљи и готово ни речи виш |
| еле, она тужна.{S} Све жене говоре, она ћути.{S} Кад сам је питала „како сте“, да није одговори |
| стао.{S} Би ли са мном?“ Он говори, она ћути као да је онемела, и двапут јој се учини као да ће |
| испрошеница, сакривена.</p> <p>— И она ћути, зете?</p> <p>— Немој ми бунити дете, рече Сафет љ |
| , ни кога криви.{S} А муслиманин си, па ћути и трпи. <hi>Тако је писано</hi>.</p> <p>— Рђаво пи |
| не младожења, она обично стегне срце па ћути и трпи...</p> <p>За читави месец дана, ја сам била |
| p>И наједанпут, њему се учини да она не ћути што је болесна, или што се стиди, већ што се горди |
| последњи дах..{S} Она се мења у лицу и ћути, јер не може да проговори, а њена се кћи смеје, да |
| Нурије, иначе говорљива, сад по ваздан ћути, све је вређа, и за сваку ситницу плаче, зашта би |
| S} Кад му је глава на њеним грудима, он ћути, жмури, те је и осећа и гледа је духовним очима, и |
| главу да би избегао њене погледе.{S} Он ћути, али зна да је њој све тетка казала: припремила ју |
| принесе му га:</p> <p>— Сине!</p> <p>Он ћути као да је онемео; она изиђе смрвљена.{S} По коју б |
| још не одваја од Џемала.{S} Нурије само ћути, уозбиљила се; а кад кроз прозор спази Арифу, она |
| ене каже, она заплаче; иначе је мирна, „ћути и трпи“.</p> <p>Кад је била за мужем, Мерсије јој |
| и листове: тражила је песму с рефреном „ћути, трпи“.{S} И нађе је, па је читаше с чудно дирљиво |
| д тобом говорим, али радост ми не да да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој је говорно, како ће ње |
| ов брат Осман.{S} После себе извињава: „Ћутим због деце: не бих могла без њих.{S} Нећу да будем |
| а бдите, говорили сте кад је требало да ћутите, певали сте кад је требало да плачете, па сад: п |
| .{S} Нисам ли те учила, зеницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у наше |
| сву ижљуби, рече :</p> <p>— Зашто само ћутиш ?</p> <p>А она проговори:</p> <p>— Кад бих говори |
| к-ханум, шта ти је?! чу се тихо.{S} Што ћутиш?</p> <p>— Молим те, не дирај ме... спава ми се.</ |
| ику.{S} Турске жене подносе физички бол ћутке, а под теретом моралнога бола пуштају глас, и изн |
| љали, јер су имали фењер; а они су ишли ћутом, као духови или сени умрлих, док се пред њима не |
| њу; хоће да протестује, да виче.{S} Ах! у башти чак турско цвеће <hi>ариф-лен зариф</hi>...{S} |
| с народним чешљањем, <hi>аврапама</hi>, у народној хаљини, антерији, у народној обући, за кућу, |
| ола скочи млад црнац, <hi>дилавер</hi>, у рединготу, крутој огрлици и фесу, и отворив вратанца, |
| је као сребрни „сахан“, или „тепсија“, у харему се веселе жене.</p> <p>Вече у очи четвртка, да |
| и они фанатици, „женски конзервативци“, у овој силно нежној, страној арији <hi>Први Бол</hi>, о |
| аиђе на човека кад се ноћу, у „јацију“, у ноћној тишини помеша глас какве европске оперске пева |
| немају ашчике, досад засуканих рукава, у уским гаћама, чупаве, сад се умивају, беле, чешљају, |
| рифи ју је довела Мадам Макс.{S} Плава, у љубичастој хаљини, округло изрезаној... „Хаљина јој и |
| аца Фатму у сањарије; жмури а не спава, у мислима гледа море, каик, младића и његов поздрав, и |
| издржи све то!</p> <p>Око девет часова, у кући наста журба.{S} Дошли су муфтија, имам и она три |
| вадиле из Солунског залива.{S} Свекрва, у љубичастој свиленој антерији с дугачким скутом, с авр |
| т била код Нурије-хануме, ја сам друга, у мени се некакав преокрет збио, ја сам се препородила; |
| очи.{S} После чучну крај оградног зида, у јасмину, извади груду земље из једног отвора и намест |
| у смокви с гранама преко тејзиног зида, у твом оцу, у вашем дилаверу, у робињи, и у једној сиро |
| “ Мати јој, осим свога и мужевљег рода, у кућу никога не прима, јер јој се чини, ко год би доша |
| е јој је донела она стара Цариграђанка, у антерији, хрци<ref target="#SRP19120_N71" /> и каик-о |
| леду боје; као да је створена од воска, у погледу мишица, руку и грла.{S} Лице јој је најлепше, |
| а преседела између два велика огледала, у Нурије-ханумином салону искићеном од горе до доле спр |
| сваки час сећала и сваки час се бунила, у себи, не говорећи никоме ништа.{S} У овој старинској |
| препукло би ми срце.</p> <p>30 априла, у јутру.</p> <p>С друговима и ноћу и дању...{S} И мушки |
| еним уздрхталим уснама, у њеним сузама, у њеним тужним и нежним погледима што почивају на лицу |
| глави...{S} Па бар да сте на Јалијама, у Новом Солуну, где су толике Донме, и пуно нових, наше |
| укусу њене Госпођице, у белим ципелама, у белим рукавицама, с много бисера око врата, али не с |
| ном бледилу, у њеним уздрхталим уснама, у њеним сузама, у њеним тужним и нежним погледима што п |
| ...{S} Да изиђемо па затвореним колима, у поље, не по вароши?</p> <p>— По мени, чедо, и на отво |
| долазила нама редовно, у вашим колима, у коњима и, опрости, — у оном вашем великом псу...{S} У |
| високим ловоровим дрвећем и олеандрима, у једној великој чистој соби, седеле су младотуркиње, с |
| а Европа у миниатури.{S} На канабетима, у наслоњачама, седеле су Енглескиње које живе у Солуну, |
| селе, на улици кокетују с пролазницима, у лађицама се шале с продавцима воћа и халве, и с онима |
| у два велика огледала, седи Емир-Фатма, у белој свиленој хаљини из Париза добивеној од младожењ |
| кад јој једна четрдесетогодишња ханума, у сукњи и блузи и старомодној европској фризури, одгово |
| ма руже и јасмина и бокорима јоргована, у две грдно велике „рунделе“ као два дивна уметничка ћи |
| љ... <pb n="279" /></p> <p>Истога дана, у исто доба, Нурије и Алије укрцале су се у један брод |
| дочекујем Рамазан...</p> <p>1 рамазана, у подне.</p> <p>Уместо да га данас испратих у џамију, ј |
| и све наше великашке кћери: затворена, у богатству истина, али с проводњом само по харемима.{S |
| , бедна и жалосна, мала, ниска, влажна, у једној прљавој уличици, а у њој невеста и сватови у с |
| на, ћутећи, седела и размишљала, тужна, у собу улете једна енглеска девојчица, данас дошла у Ту |
| пруге што води преко Дедеагача.{S} Она, у засебном купеу, уз мајку и нену, не навлачи па прозор |
| , како си смела!</p> <p>— У дно салона, у куту, сву ноћ двоје нагнути једно другом...</p> <p>— |
| оручник, распојас, смакнутих панталона, у папучама, без чарапа, у мундиру сасвим раскопчаном, с |
| естре опет клањаше...{S} Тишина, ноћна, у турском граду, у чисто турском крају, само што се пок |
| утих панталона, у папучама, без чарапа, у мундиру сасвим раскопчаном, с бројаницама...{S} У ову |
| lit</foreign>, с фризуром, без чарапа, у црвеним сактијанским терлуцима.</p> <p>Што је турско |
| х дочекаше стојећи, па поседаше, стара, у старинској антерији с каик-отосом<ref target="#SRP191 |
| а ми донесе понуде...{S} Ниједна стара, у разговору, не рече ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и |
| о; у Мерсије коса као поморанџина кора, у Емире као од печеног кестена љуска, и сјајна као зрел |
| дубоким сном, и одвезоше се близу мора, у <hi>Хотел д'Англетер</hi>.</p> <p>Ту осташе до три ча |
| љне, готово брижне, корача њена сестра, у љубичастој свиленој европској хаљини, насмејана, весе |
| а и халкама споља, с мандалима изнутра, у грдно висок оградни зид.{S} И она ће ту, иза тих густ |
| да полете.{S} Трчи низ степенице, боса, у белом геџелуку, расплетена, задихана, и иде на софу.{ |
| би погледао у лице, или у око, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, нарочито у танку по |
| p>Мајка му се одмах појави, препаднута, у дугачким белим гаћама као мушко, у краткој кошуљи, ра |
| се учини да умире.</p> <p>Колико пута, у болу како изгуби Џемала, призиваше смрт, а сад кад јо |
| и, у месечини, у мирису земље и дрвећа, у шуштању траве и шуму корака...{S} Сву ноћ неће ући у |
| ао два дивна уметничка ћилима од цвећа, у водоскок, у кипарисе око ограде, смокве и палме, у ли |
| {S} Сад у његовој кеси ни аспре новаца, у глави ни трунке памети, не памети, већ свести!..</p> |
| ли једна од њих, мршава висока старица, у белој памучној антерији је, и с кратко подсеченом сре |
| , где су летњиковци солунских богаташа, у једно лепо мајско јутро, зауставише се кола; и док ко |
| <p>— Моја тетка га узима нераствореног, у мало воде са шећером: тако се не квари стомак, рече Ф |
| променимо памет, но хаљине.{S} Ономад, у Скопљу, сретох једног мушкарца: у финим европским хаљ |
| и он у сваком радном човеку виде себе, у свакој лепој жени виде своју жену.{S} О како би били |
| на нога!“ У свему вашем волео сам тебе, у кући, у оградном зиду, у капији, у халки на капији... |
| 120_N100" />, погледа у европске књиге, у европске ствари, и у шалоне. „Сирота жена!“ рече и ту |
| _N56" /> на глави, на миндерлук, младе, у лаким белим молским хаљинама из париских магазина, на |
| уђерице, тако и ове, док су врло младе, у своје учитељице, ако их имају, или у пријатељице свој |
| У једном куту су две њине старе суседе, у другом једна од нових, она што изгледа јектичава, Мад |
| учила; и жели да сам увек, кад он дође, у другој хаљини и накићена.{S} Ја сам чула да то траже |
| S}Као да је створена од кринова и руже, у погледу боје; као да је створена од воска, у погледу |
| а; чарапе <pb n="23" /> скинуо, бос је, у потпећеним сактијанским ципелама; на глави му веома м |
| та су веровале моје прамајке: у текије, у молитве...{S} Ја се заветујем Благоме и Милосрдноме: |
| сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије, у једно неисказано гурање, где је вика продаваца просто |
| неће више к њему; а он за њим одболује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је волео како нико није, |
| није код куће, да сам сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово је хладна туђина! ..{S} Та не дође |
| го више и боље него слободна.{S} После, у башти, позва свога белог гаћастог голуба; он јој доле |
| рској, где се писма „губе“.{S} И после, у кући где гостујем све старо, од пре двеста, триста го |
| у кипарисе око ограде, смокве и палме, у лимуне пред кућом и олеандре, који су надвисили кућни |
| непрестано вратима.</p> <p>И ето Фатме, у белој турској антерији, очешљана европски.{S} Кад вид |
| рски и по коју реч француски, затуцане, у турској хаљини и обући, са старомодним европским чешљ |
| на харемским весељима у кући саме жене, у дворишту кокоши без петла и голубице без голубова.{S} |
| !{S} У његову срцу ране још незасушене, у њену зарасле!{S} Жене!{S} И бацаше пуне презрења погл |
| човеку од педесет и једну, две године, у ловачким хаљинама, који вешаше једну мокру ловачку то |
| ћи се у подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње већ четрдесет година: „Аман, Осма |
| да не може летети, завлачи се у бокоре, у жбуње, — она се завуче у један луг од јасмина, и да н |
| ног облака и био је сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако предвече немирно, ударало је |
| сви говоре, осим Фатме: у соби сестре, у кухини слушкиње и робиње, али све шапатом, као да се |
| она је у духу била нова, придружила се, у духу, њима, грдећи све што је старо, труло, нездраво, |
| е свих он сам даде реч, и још закле се, у све што му је најсветије и као муслиманину и као чове |
| на сусрет, девојчица, плаве дуге косе, у белој антеријици, скакуташе око њега, и тапшући викаш |
| игушеним кикотом, и она скочи и полете, у танкој, провидној хаљини црвеној као крв, или као стр |
| ије говори о себи; а ја сам, опростите, у то сумњала.{S} Сад видим да је истина: оволико писмо, |
| дне старе сироте Туркиње, саме самците, у једном кућерку испод Чауш-Манастира.{S} А да на те са |
| >— О, Мадмоазел!{S} Она верује у карте, у духове...{S} Некад, по ваздан држи сточић.{S} Сви ми |
| рагог, шивеној по укусу њене Госпођице, у белим ципелама, у белим рукавицама, с много бисера ок |
| > <p>Па пошто је пољуби у чело, у лице, у уста, нежно рече: ”</p> <p>— Је ли, душо, шта си ти о |
| разговарала се, и гледала би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез, не као кроз зид.{S} О |
| у књигама, својим и своје пријатељице, у свакој ситници на столу, у свачему по соби, нађе њу, |
| е не обучеш!{S} Зар да те такву затече, у геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах; а кад он дође, |
| прођоше.{S} И наједанпут, обе викнуше, у један глас: „Он!“ Обе су га познале.{S} Емир, узбуђен |
| е опет боље: могу га видети кроз кафез, у пролазу, на слици; али за људе: они нас узимају потпу |
| , Ибрахим-беј викну:</p> <p>— Откуд ви, у ово доба?!</p> <p>— Несрећа! промуца пашиница, па се |
| м претпостављеном стоји на равној нози, у погледу морала. „Не, то је иронија,“ помисли Ариф.{S} |
| ли да спавамо?“, она се стреса, грози, у срцу осети страхобу... — смождила би га.{S} А ништа м |
| ебе, у кући, у оградном зиду, у капији, у халки на капији... <pb n="140" /> „Ову халку хватала |
| пама</hi>, у народној хаљини, антерији, у народној обући, за кућу, <hi>терлуцима</hi>; мајке, Т |
| ближи од свекрве.{S} И ако у антерији, у аврапама, оне су у њеној озбиљности, у њеном бледилу, |
| {S} У Француза абсент, у Енглеза виски, у Турака мастика.{S} А кад се Турчин пропије, то је стр |
| их више ништа не може раздрагати; али, у томе се чуше звучни мушки гласови.{S} У великој соби |
| а; само кад бих одсекла косу...{S} Али, у нас то не значи што <pb n="284" /></p> <p>у њих...{S} |
| ..</p> <p>Јануар.</p> <p>У нас мангали, у њих камини, и ја дршћем од зиме.</p> <p>Јануар.</p> < |
| додирнути руком њену срећну руку, или, у хитњи, дотаћи се телом њеног срећног тела...{S} Како |
| ици, а у њој невеста и сватови у свили, у кадифи, у злату, у бисеру, у драгом камењу.{S} Она, в |
| жени другом; прва, која га толико воли, у љубави добије ортака: деле нежност, деле његове пољуп |
| } Она осећа љубав у тој свирци и песми, у месечини, у мирису земље и дрвећа, у шуштању траве и |
| ока чела, висока и танка, она се Фатми, у сумраку, учини као Џемал.{S} Он!{S} Само мало старији |
| месеца...{S} У томе ми пролажаху дани, у очекивању детињег доласка..{S} Прве године дође, дове |
| љубав у тој свирци и песми, у месечини, у мирису земље и дрвећа, у шуштању траве и шуму корака. |
| и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи, у Паризу, европски направљена и намештена.{S} А како ви |
| и лупали новим потковицама, а дилавери, у крутим огрлицама, рединготу и фесу, отварали су врата |
| је постила, није могла; а њеној сестри, у овом силном душевном болу, појави се њена страст за д |
| у аврапама, оне су у њеној озбиљности, у њеном бледилу, у њеним уздрхталим уснама, у њеним суз |
| од постоји на свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он не помишља на кафану, где му је толико д |
| дође једна велика промена у њиној кући, у њену животу, у љубави: задовољен њом, Осман-беј испро |
| “ У свему вашем волео сам тебе, у кући, у оградном зиду, у капији, у халки на капији... <pb n=" |
| гошћа још радозналије.</p> <p>— У кући, у соби...{S} Седела сам с њим, код његове тетке.</p> <p |
| ој невеста и сватови у свили, у кадифи, у злату, у бисеру, у драгом камењу.{S} Она, висока, јед |
| а, где је некад, како писаше Госпођици, у свакоме стиху видела Бога, и пљуну — замрља се реч <h |
| } Она би онда била с Џемалом: на улици, у кући, код њих, код суте.{S} Молила би тејзу да га поз |
| а ће пасти с девером, и то у свекровој, у мужевљој кући.{S} Али он је осетио њену љубав, опазио |
| збиљна а ипак као дете.{S} Притрча јој, у геџелуку, неочешљана, па и неумивена, и стаде да се с |
| љубави, госпођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што се испросила.</p> <p>— У великој |
| у лице, или у око, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, нарочито у танку половину — Еми |
| уметничка ћилима од цвећа, у водоскок, у кипарисе око ограде, смокве и палме, у лимуне пред ку |
| n>, где за писаћим столом сеђаше Џемал, у белим, лаким хаљинама, бео као млеко због неизлажења |
| онога.{S} А пре, једва чекам да легнем, у вече, па и преко дан: зажмурим па покријем очи, <pb n |
| вашем великом псу...{S} У свему вашем, у сваком из ваше куће волео сам тебе, или све то волео |
| венчање?{S} Што да живи с њим лажљивим, у лажљивој кући?{S} Он ће учинити шта треба, а она мора |
| ?</p> <p>— Сестро, што се баш ја буним, у толико је искреније: из мене не говори моје огорчено |
| уну, у овој кући жене шенлуче; у Новом, у оној вили кују завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно |
| рука!“... у кипарису над вашим кровом, у смокви с гранама преко тејзиног зида, у твом оцу, у в |
| ..{S} То учинише с једним младим бејом, у Скопљу, па се опи брже но други пут, и још учини нешт |
| ук-ханум?</p> <p>А она под тим утиском, у радости, све исприча: <pb n="33" /> како га је видела |
| око изрезаним прсником, и белом машном, у белим рукавицама...{S} Рукавица му је само на десној |
| фијоци.“</p> <p>Па ипак, још исти дан, у једном необичном тренутном расположењу испрати га.{S} |
| ким ће да их оствари?</p> <p>Сутрадан, у вече, после ифтара, дође муфтија с бејовима.{S} Киша |
| тек, кад уђе у харем, он беше страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја га не смедох питати шта му |
| авише се кола; и док кочијаш, Арнаутин, у арнаутском оделу, затезаше вођице танконогим ватреним |
| , још неке и — мене.{S} Један је дошао, у име друштва, да ми то одликовање јави.{S} Десну ми ру |
| се родила и одрасла, него негде далеко, у једном од њој непознатих градова, где су жене, по њен |
| и се кад би погледао у лице, или у око, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, нарочито у |
| же какво пространо бело гробље, турско, у долини, под зеленим брсним дрвећем, чије испретурано |
| е врати ујутру, весео.{S} Испрва ретко, у два три месеца; после, сваког пуног.{S} У вече му кес |
| ута, у дугачким белим гаћама као мушко, у краткој кошуљи, раздрљена, с чуперцима јако каносане |
| ста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, у лице, у уста, нежно рече: ”</p> <p>— Је ли, душо, шта |
| или у око, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, нарочито у танку половину — Емир-Фатму. |
| сам се смејала; чинило ми се, да тамо, у соби седе сакупљене турске жене и једна пева, пева... |
| ећну заточеницу, и узимајте њено писмо, у које се она сва уносила, непрестано гледајући душом в |
| ни што је од вас долазила нама редовно, у вашим колима, у коњима и, опрости, — у оном вашем вел |
| ни и намазани помадом, а лице набељено, у уским чакширама је, минтану и јелеку, око врата му је |
| у Скопљу.</p> <p>Једно пролетње јутро, у кућу њена свекра дође друго мушко, за њу потпуно стра |
| ога детета?“ Загледа се у далеки Олимп, у пут покрај њега којим лађе иду у Анадолију... „Тим пу |
| ине, чудно чудо: у туђем оку види труп, у своме не види брвно.{S} Била сам дете, па сам се једн |
| смеју, уозбиљише се, гледајући у ствар, у аутомат, у ону иначе живу и интелигентну Емир-Фатму, |
| преко косе, па пуше и гледају у Босфор, у воду, или погледима дочекују и испраћају мале лађе ов |
| војка за клавиром, она је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те толике чудне погле |
| оспођице“, и загледа се у лепи рукопис, у карактеристична дугуљаста, коса слова симпатичне Фран |
| ко, диван младић, израстао као кипарис, у црним хаљинама, фраку, с дубоко изрезаним прсником, и |
| иљише се, гледајући у ствар, у аутомат, у ону иначе живу и интелигентну Емир-Фатму, и од њеног |
| клавиром, она је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те толике чудне погледе, па ј |
| и да га прогнају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не живимо, већ живо |
| очито млади људи.{S} У Француза абсент, у Енглеза виски, у Турака мастика.{S} А кад се Турчин п |
| узрујаности?{S} А теча, као за пакост, у лову!“ Упамтила је теткине речи, па колико пута помис |
| ојима је ишла свекрва.{S} И наједанпут, у дворишту пред харемом тушта и тама!{S} Све су развије |
| замисли.</p> <p>— Па нека иде у службу, у ћатибе, рече једна Цариграђанка.</p> <p>— Пашин син ћ |
| с подмазаним шаркама и погледа у собу, у помрчину направљену од фереџа и ћилима као уз Рамазан |
| лке и звекира, тако у њену велику собу, у салон с „мешовитим“ намештајем, <pb n="54" /> Ариф-ха |
| е...{S} Тишина, ноћна, у турском граду, у чисто турском крају, само што се покаткад чује лавеж |
| олео сам тебе, у кући, у оградном зиду, у капији, у халки на капији... <pb n="140" /> „Ову халк |
| ном саосећају небројено нових у Серезу, у Солуну, у Скопљу, пропагатори светлости (јер ми смо у |
| и, насмејана, весела, и обе одговарају, у пролазу, на дубока темена дубоким теменима, и, праћен |
| чаном, с бројаницама...{S} У ову грају, у урнебес, ушао је Џемал-беј заборављајући на све: опи |
| Англетер, па потераше у другу чаршију, у чаршије откривене и покривене, па зађоше према Ћемер- |
| ко, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, нарочито у танку половину — Емир-Фатму.“ Оне су |
| , ударало је снажно и ритмично у обалу, у зидове толиких лепих кућа и конака; са њега се, као у |
| сахат, два, обукле су се у саму свилу, у саму кадифу, накитиле се, силно се намирисале и дошле |
| су у њеној озбиљности, у њеном бледилу, у њеним уздрхталим уснама, у њеним сузама, у њеним тужн |
| пријатељице, у свакој ситници на столу, у свачему по соби, нађе њу, и зајаука, па, посрћући, по |
| едно место на лицу, на рукама, на грлу, у коси, не остаде јој непољубљено, и она се збуни и виш |
| их, све су старе, све верују у судбину, у <hi>к'смет</hi>.</p> <p>У овој кући, ноћас, као да је |
| м покри лице...{S} Ово учини као у сну, у незнању...{S} И он се увуче у луг и паде у траву, кра |
| спава.{S} А оно није: у Старом Солуну, у овој кући жене шенлуче; у Новом, у оној вили кују зав |
| ају небројено нових у Серезу, у Солуну, у Скопљу, пропагатори светлости (јер ми смо у тами), но |
| био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости увек болесну, заједно с њеном мајком, нежно |
| ћу!{S} А никад досад није била ни дању, у друштву!...{S} Он јој узе обе руке, она му то не умед |
| несрећна кћери, ено човека!“ Јер дању, у време молитве, не дају јој да седи у башти развијена, |
| ног зида, у твом оцу, у вашем дилаверу, у робињи, и у једној сиротој кадуни што је од вас долаз |
| и у свили, у кадифи, у злату, у бисеру, у драгом камењу.{S} Она, висока, једва се усправила у с |
| узе белензуку.</p> <p>Сутрадан ујутру, у Нурије-ханумину дворишту био је велики црни ован — с |
| н погреб, и плакале су.{S} Најпосле су, у француским романима, тражиле „прво зближење” Јулијино |
| а и сватови у свили, у кадифи, у злату, у бисеру, у драгом камењу.{S} Она, висока, једва се усп |
| апуштеног гробља, или у каквом турбету, у текији, — њему више ништа није свето...</p> <p>— Оста |
| ка промена у њиној кући, у њену животу, у љубави: задовољен њом, Осман-беј испроси девојку.{S} |
| стричева јој конака; гледао је у башту, у прозоре, с трамваја.{S} И једва напослетку...{S} Хтео |
| но осећање наиђе на човека кад се ноћу, у „јацију“, у ноћној тишини помеша глас какве европске |
| те, чује му глас, осећа му дах на лицу, у носу је голица мирис с његове косе и хаљина, а тај ми |
| ранама преко тејзиног зида, у твом оцу, у вашем дилаверу, у робињи, и у једној сиротој кадуни ш |
| а слици!{S} А његову слику имам у срцу, у свести.{S} Ево је, рече па зажмури.</p> <p>— А отац т |
| ицу: стидела се од своје деце.{S} Ариф, у свиленој љубичастој антерији прављеној за свадбу, оче |
| селе обичаја ради..{S} Отклањаше сабах, у оној великој соби без завеса, па се гошће завише и по |
| Ох, наше жене!{S} Шта је шака свесних, у гомили несвесних?{S} Да се васпитавамо, па да се прип |
| д изусти „Мухамед“, не уноси се у стих, у реч, у сваки бод, но ради расејано, и сваки час остав |
| есео, замишљен, ја се сасвим расвестих, у мени се пробуди оно што је пре толико година заспало |
| ашиница, с исеченом косом као мушкарац, у белој памучној антерији, наваљена на јастук као да је |
| и „Мухамед“, не уноси се у стих, у реч, у сваки бод, но ради расејано, и сваки час оставља иглу |
| /> „Ову халку хватала је њена рука!“... у кипарису над вашим кровом, у смокви с гранама преко т |
| сма и говор!...</p> <p>— И да говори... у Нурије-хануминој башти, миловао голуба.</p> <p>— А, и |
| меја се:{S} О, „nešto кад ме види он... у белој хаљини...“ па штипкаше руменим прстима лице, да |
| авих!{S} Јуче ми гледала Азизе-кадун... у карте, па ми је рекла нешто увијено, као да ћу млада |
| говораше :</p> <p>— Не, не, не! него... у куту, да се разговарамо...{S} Благо њима!{S} Благо њи |
| ем.</p> <p>14 новембра.</p> <p>Данас... у махрами опет крв...</p> <p>15 новембра.</p> <p>Да ли |
| се, па рече:</p> <p>— Прво их саших... у јастук, па после... бојала сам се да.. спалила сам их |
| Јагње Џемал-беј, ти треба да изиђеш... у чаршију, с друговима...{S} Иди на ваздух...{S} Све у |
| с њега пије своје сузе, <hi>њега</hi>: у свакој тој њеној сузи је он...{S} После се окрете и н |
| отац му паша, али деда <hi>телак</hi>: у хамаму трља леђа и циганима.{S} Напослетку, тај паша |
| нас две, загрљени...{S} Ја сам опазила: у игрању, дотакну се лицем...</p> <p>— Ако се воле...{S |
| рхтавале су од сусрета с младим људима: у свакоме од њих замишљале су Џемала, и кад су виделе д |
| тога што је врло лепа, она је и добра: у кући са свима лепо, свекру и свекрви „води чест“ као |
| ут, нити осећа њену руку ни своја уста: у свему је он, његова душа...</p> <p>Цео свет ни воли п |
| рајући на клавиру, певала као певачица: у свирку је уносила сву душу, замишљајући њега, њихово |
| омад, у Скопљу, сретох једног мушкарца: у финим европским хаљиницама, с рукавицама и штапићем, |
| нису изгубиле као жене ништа, она све: у кућу јој не улазе ни оне што прерушене иду у Димитриј |
| а један нов, непобусан гроб...{S} Виде: у њеној кући је молитва за душу Емире и Мерсије; у соби |
| о кућама све живо спава.{S} А оно није: у Старом Солуну, у овој кући жене шенлуче; у Новом, у о |
| у све у шта су веровале моје прамајке: у текије, у молитве...{S} Ја се заветујем Благоме и Мил |
| осим Џемала, и сви говоре, осим Фатме: у соби сестре, у кухини слушкиње и робиње, али све шапа |
| да ће остати жив, ако до зоре не умре: у кризи је.{S} Мајка није ока склопила, тетка и жена уд |
| шарене дашчице.{S} Једна кола одјурише: у њима је свекрва са сестром; остала пођоше ходом, и за |
| ини, танка минара чине ми се као авети: у свитање, пријатан глас једнога младога мујезина с јед |
| о оцу...{S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком гледам по оца...{S} Мој син је красан млад чов |
| у један глас нове, а она одобри главом: у то је тврдо веровала.</p> <p>Мадмоазел Дарно поче на |
| е види; јер човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку види труп, у своме не види брвно.{S} Била с |
| ротурци на њему не нађоше ништа турско: у ципелама је и гологлав!...{S} И с тога муфтија поче с |
| родужим пут.{S} Али ја просити не могу: у мене нестало племићког блага, остао племићки понос.{S |
| и прође, тако тихо у овом хучном граду: у духу сам, на светли празник, пољубила руку свима мили |
| о четврти пут, гледа у ствари на столу: у свакој ствари види њу.{S} Отвори фиоку, узе једну сли |
| кући не треба никад ништа да затвараш: у њој ти је дисала ђаурка тринаест година.</p> <p>Сафет |
| љак округао па као незагризена јабука ; у обе грло као неоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, |
| ске орахове превучене црвеним атлазом ; у обе подвољак округао па као незагризена јабука ; у об |
| век се опија као од вина с бенђелуком ; у повијама имају <hi>елиф</hi> (а) као црном бојом напр |
| о свој махали (он ће све по старински); у њега је сва госпоштина солунска, а за обрезање свога |
| звала <hi>Лулу</hi> или <hi>Мими</hi>; у Француској ће те звати <hi>Џиџи</hi>.</p> <p>Париз, 4 |
| Касумије.{S} Она је велика, старинска; у њој се живи патријархалним животом: нико ништа не ура |
| ој је била мала пензија, она је радила; у честитости је Солуњанкама служила за пример: црвенела |
| онде где сам најмање мислила да га има; у човеку, мужу!...{S} И ја се буним, бунила сам се!...< |
| Минара су те ноћи трептала у кандилима; у џамије, на ноћну молитву, ишли су и људи и жене, а су |
| нчање.{S} Он је био весео, а она тужна; у црвене нарове над својом главом гледаше и стресаше се |
| ослетку, он ништа не ради преко закона; у Корану стоји: муж је за жену одговоран.{S} Он поређуј |
| а сам се више Францускиња него Туркиња; у једном тренутку појави ми се неодољива жеља да и ја п |
| Много уморна од пута и утисака, заспа; у зору је пробуди мујезиново „Алла’ екбер“...{S} Како ј |
| бе: ниско не могоше сести због корсета; у дну софе спустише се робиње поред слушкиња дошлих са |
| исоко задигнута, један рукав сав каљав; у руци му нож... „Падао, тешко мени!“ — „Аман, Ахмед, ш |
| ући је молитва за душу Емире и Мерсије; у соби где су јој европске књиге, пуно је турских жена, |
| еца.{S} А робиње иду — дођу, радознале; у предсобљу се састану, и шапћу нешто једна другој на у |
| узе бисер што јој је он дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљуби, па веза на врат. |
| е видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла, и чак не мо |
| таром Солуну, у овој кући жене шенлуче; у Новом, у оној вили кују завере.{S} Код Арифе су неко |
| е и једна другарица.{S} Сву ноћ седеше; у зору све се разиђоше, осим те њене другарице...{S} Он |
| .{S} Чешља се француски, облачи турски; у кући јој је намештај и француски и турски ; пудлице ј |
| он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с њима научио.{S} До половине Рамазана дола |
| ана пију обоје... дању је облачи, кити; у вече јој узима цвеће из косе, па га затвара у једну в |
| женске руке што се занимају само везом; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у |
| иф</hi> (а) као црном бојом направљено; у Мерсије коса као поморанџина кора, у Емире као од печ |
| шмаци: неколике старице клањају јацију; у једну собу из баште издвојише се девојке и младе <pb |
| вореног прозора и гледала <pb n="48" /> у многа минара, на месечини сива као и јабланови и кипа |
| е би видео, јер је гледа <pb n="249" /> у лепо лице, тражи јој погледе: истина слаба, али лепа, |
| емље бога; после га однео <pb n="59" /> у башту, наместио га под кипарисима крај гроба своје ма |
| е земље највише испољује <pb n="259" /> у раскошном облачењу и кинђурењу жена?“ рече послаников |
| зе-ханум, то је она права <hi>нова</hi> у турским харемима.{S} Најчешће је замишљам у оној њено |
| вратима софе, појави се <hi>човек</hi> у црном оделу, с фесом, „леп као султан Азиз“, а турске |
| те ме у затвор, јер ја <hi>не умем</hi> у слободу...“ Ето, драга госпођице, ја сам као та канар |
| S} Шта су за болно срце три месеца?!{S} У његову срцу ране још незасушене, у њену зарасле!{S} Ж |
| љства, да примају у кућу туђе људе?!{S} У овом тренутку ја осећам револуцију и у духу и у срцу. |
| испрошена!{S} Кад се сетим обележја!{S} У Цариград су донели и њега, то обележје, ваљда да ме њ |
| S} Како су светли стихови из Корана!{S} У сваком стиху ја сад видим Бога!...</p> <p>Да нисам би |
| аке, а овде на метресе нико не виче!{S} У нас поштене неће с изобличенима; овде изобличене пошт |
| кад ме погледа, него кад ми се јави!{S} У нас се воле по неколико година само гледањем, и то зн |
| Чарлсе,</p> <p>Како сам био срећан!{S} У тој срећи заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети |
| робињу и рече:</p> <p>— Какав закон!{S} У овој кући ја нећу да седим невенчана.{S} Нећу!{S} И з |
| рагога камења и цвећа дају случајно!{S} У њих ништа није случајно: о свему су мислили, размишља |
| рилику, једнога богатог старог агу).{S} У дну су седеле свирачице и чочеци.</p> <p>Она, малопре |
| ед људима узме језик, а ове жене!...{S} У соби, до собе где спавамо, где сам ја лежала сва упла |
| роб.{S} А Емир, слатка моја Емир!...{S} У туђини...{S} Колико ли је боловала?...{S} Ко ју је об |
| јеси ли видела ону шарену кутију?...{S} У њој је све твоје, цвеће... и чини ми се да би то свет |
| } Је ли оглашена по нашем закону?...{S} У чијем је гробљу сахрањена?...“ И овим тужним мислима |
| њему криво што му се нисам обукла...{S} У мени се зби преокрет: ја према њему охладнех, и остав |
| сасвим раскопчаном, с бројаницама...{S} У ову грају, у урнебес, ушао је Џемал-беј заборављајући |
| о чуо и зато сам дошао с бејовима...{S} У нас је обичај, <pb n="193" /> као што знате, да покаж |
| јлепшима, <hi>узеће га</hi> Зејна...{S} У лудилу од страсти, чак заборавља да му брат још није |
| њим код мене седети по три месеца...{S} У томе ми пролажаху дани, у очекивању детињег доласка.. |
| вече.</p> <p>Данас у махрами крв...{S} У мени се нешто прекиде кад се одвојих од Џиџи...</p> < |
| S} Твој отац је љут, али није луд...{S} У гору и камен!</p> <p>— Па и овај није луд. него пуст. |
| сузне очи у нарове: много родили...{S} У коначкој авлији је чесма, а у харемској шадрван: хану |
| је грозничаво чекају тај тренутак...{S} У предсобљу говор, питање : „Има ли кога?“ Одговор : „Н |
| х, наше вредне жепе; али у старом...{S} У гору и камен!</p> <p>Он се буни:</p> <p>— У Европи се |
| казне или вечите робије — сургун...{S} У Арабију!{S} Нисам могла.{S} Подмитих кадије... с кућо |
| ису нежни, одвојени од мајке рано...{S} У Европи, где човек жени устаје на ноге и љуби јој руку |
| свима: на пут ће, па „смртни" су...{S} У подне, Хасан-беј позва у конак мајку: дошли му гости; |
| рости, — у оном вашем великом псу...{S} У свему вашем, у сваком из ваше куће волео сам тебе, ил |
| е не сме са женом!{S} Саме иду као..{S} У Цариграду свуд иду, па све саме, а безочници из овога |
| и дошле: да дочекају <hi>јенђе</hi>.{S} У кући-Ибрахим Хасан-бејовој, и ако се сву ноћ није спа |
| свет: „Тај што долази, род нам је“.{S} У нас ретко...{S} Не да комшилук.</p> <p>— У странкиња, |
| ин.{S} То у Турској врло често бива.{S} У Цариграду, да би се шетали <hi>слободно</hi> на Слатк |
| због убиства протеран из Цариграда.{S} У тим тешким тренутцима и мајка му је на то мислила.{S} |
| год у шуми: толико је много славуја.{S} У овим тренутцима Емир-Фатма као да није <pb n="15" /> |
| сам у пијано свирала као Европљанка.{S} У томе ми прошло девовање, кратко моје девовање: удала |
| сам непрестано, очи бејах исплакала.{S} У сваком детету плавих очију и црних трепавица видела с |
| тала и свашта по харемима наслушала.{S} У почетку, ја сам намеравала радити као многе учитељице |
| а, осмехнула се, а ништа није рекла.{S} У оној њеној мирноћи, нене је назирала добру муслиманку |
| ву ноћ весеље — мој син с друговима.{S} У почетку се враћао пре суфура; али на што, кад није мо |
| ожени.{S} Жена за њ би годину дана.{S} У њему се понова разбукта страст за Зејном, те јој пору |
| ој софи погледа у стихове из корана.{S} У својој соби омилова погледом свој пијано, своју библи |
| њих овде, па ипак ништа:{S} Туркиња.{S} У њену културу гледа се с неповерењем; или, њена култур |
| , да не чују људи на улици: срамота.{S} У отвореној софи на месечини се беласају јашмаци: некол |
| ојим, колико што ме од њега срамота.{S} У нас, пред оцем не пуши, и седи као девојка син, а кам |
| а, у себи, не говорећи никоме ништа.{S} У овој старинској кући она је у духу била нова, придруж |
| е на Јалије, на балкон свога стрица.{S} У зору јој се мујезиново позивање учинило као запевка; |
| нож, а оне све три, писнуше као црв.{S} У томе робиње викнуше: „Крв, ханум!“ па узевши младу ха |
| увелике, још није пао ни први снег.{S} У ову зору обелеше кровови и улице.{S} Својим кућама вр |
| два три месеца; после, сваког пуног.{S} У вече му кеса пуна, ујутру празна.{S} Никад га не пита |
| теде да их пита где је, па не смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбејазу и брзо рече:</p> <p>— Где ј |
| или сватови с момачке стране, јенђе.{S} У двориште су улазиле поред великог ћилима разапетог на |
| д ње ништа не крије, или Ариф-тејзе.{S} У толиким модерним француским романима, она на то не на |
| угарица!{S} Милија чак и од Мерсије.{S} У турској старинској антерији и старинском чешљању, она |
| у друштву где нико ником не верује.{S} У њему је тешко и старијим пробуђеним муслиманкама, а к |
| Дође вече.{S} Нене леже поред унуке.{S} У кући се сасвим утишало.{S} Фатма полази путем који јо |
| е залетај се : притегни ату дизгине.{S} У ходу човек види оно што у трку не <pb n="119" /> би в |
| }- Мерсије се растужи, и седе до ње.{S} У овој тузи, она заусти да каже сестри, па се уздржа. „ |
| , коса слова симпатичне Францускиње.{S} У другу лепу шарену кутију остави теткино писмо и рече: |
| рејке, развијене: да дочекају госте.{S} У предсобљу се бејаше наместила у два реда женска послу |
| ми је дошла позно као позно пролеће.{S} У четрдесетој години имала сам кризу, бол за младошћу.{ |
| се у сасвим друкчијем друштву креће.{S} У друштву страних жена, и у друштву својих сународница, |
| а</hi>“ хтеде она рећи, али не рече.{S} У њој, француској васпитаници, пробуди се оријенталка, |
| е: срамота га да се пред њом појави.{S} У томе, она уђе и не рекавши му ни добро јутро, клече и |
| еже нам од куће мужеви, беже синови.{S} У нашу одају улази без питања слушкиња и робиња, а не м |
| у томе се чуше звучни мушки гласови.{S} У великој соби селамлика<ref target="#SRP19120_N79" />, |
| ечени: боље да га данас она не види.{S} У томе виде да је то огледало пукло преко средине. „То |
| ао јој је млак кад говори, кад ходи.{S} У његову говору и ходу није се видео темпераменат, ни е |
| воле муслимани, нарочито млади људи.{S} У Француза абсент, у Енглеза виски, у Турака мастика.{S |
| дерлук и стаде из свег гласа викати.{S} У томе су биле ушле и оне три нове и Мерсије.{S} Све по |
| хамам...{S} Као на крилима оде кући.{S} У авлији се играху двоје млађе братове му деце, мушкара |
| њен језик нико не зна и нико не учи.{S} У њеној земљи пакост.{S} Она се сети неких типова.{S} - |
| ва се двапут.</p> <p>Данас је петак.{S} У Нурије-хануминој кући је пуно жена, старих али и млад |
| ен млађи девер.{S} Он јој је врсник.{S} У Цариград је отишао још дететом, пре њене удаје, па ни |
| и спавају, а ја седох теби да пишем.{S} У ово доба године и овамо је врло топло.{S} Кућа у којо |
| је изгубити, видим колико је волим.{S} У целој кући је она: куд год погледам — она, кад год оч |
| стали закон, до зла Бога изопаченим.{S} У том тренутку, он се Арифи учини као странац, па, као |
| варала сам очи, да се не онесвестим.{S} У Паризу има два народа, један од крви и меса, други од |
| е одадох уживањима, да ране залечим.{S} У кући, где је за толико година била свирка и песма, са |
| је у конаку, да се опрости с родом.{S} У очеву селамлику, турски намештеном, на једној црвеној |
| а, молим те, и ако је на француском.{S} У петак ћу ти доћи с овом лепом новом и још с две њене |
| <p>— Али и поштени људи, Ариф-ханум.{S} У старотурака је обичај, кад муж пије или растура, или |
| што су удате, те не могу поћи за њ.{S} У Европи је школе учио, али их није свршио...{S} Отац м |
| штајем, и где је мошус просто гушио.{S} У стакленој софи погледа у стихове из корана.{S} У свој |
| ме су: хануме одоше на друго посело.{S} У хладу су, под једном старом кривом смоквом.{S} На теш |
| , дошао из Цариграда за њену свадбу.{S} У једном куту су две њине старе суседе, у другом једна |
| пошто се мало одмори, оде на службу.{S} У повратку, купи најфинијег ратлокума, купи га <pb n="2 |
| на страну румелиску, како овде кажу.{S} У башти крај Босфора, где се под црним кипарисима бели |
| ми се сад ни њина имена не допадају.{S} У нас, свако име нешто значи... <hi>Мурад</hi>, жеља; < |
| одно као синоћ на француском језику.{S} У почетку, сестре су биле као убијене, Цариграђанке озб |
| темена и пољуби их у скут и у руку.{S} У зеленој антерији, с каик отосом, нене зајеца кад угле |
| метнути су на врућ пепео у мангалу.{S} У понекој кући, негде у буџаку, стоји котлић с водом гд |
| ва.{S} Ви приносите браду к пламену.{S} У мутну реку ви изручите крчаг воде с бистрога извора, |
| њену кћер.</p> <p>Фатма сва претрну.{S} У кући њена оца да се овако говори!{S} И учини јој се д |
| очас Фатма, па и она дубоко уздахну.{S} У овоме друштву не осташе дуго, искрадоше се па одоше у |
| ми је пече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећу да седим невенчана...{S} Зар да му буд |
| што осећају да ће скоро поћи и фрчу.{S} У дворишту се ускомешало, чује се жагор и кикот, пригуш |
| коју сам сравнио с њим...“ Они кажу:{S} У лажи започет брачни живот, то је зграда сазидана на п |
| сле сам се стала питати: „Откуд то ?{S} У нашој <pb n="176" /> породици, ми имамо сарајских чин |
| не снаге, шта ће ако нема средстава?{S} У мене су средства као у просјака.{S} Да напросим, па д |
| у његовој.{S} И како ли то изгледа?{S} У мушкој великој руци женска мала ручица.{S} Али свакак |
| аљубила.{S} Али где да нађем човека?{S} У кући затворена, па улици у затвореним колима.{S} Види |
| оре, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху се не сети, да он, горд на своју мушку с |
| е :</p> <p>— Што се смејете, хануме?{S} У Старом Солуну, нарочито по нашим малим градовима, има |
| гу урадити у земљи мрака и хладноће?{S} У једној загушљивој <pb n="201" /> атмосфери оне сироте |
| , па и шта је то толико што се опио?{S} У нас пију и жене, само крадом.</p> <p>— Не би било ниш |
| душо моја!{S} Зар си ти прва овако?{S} У нас је више распуштеница него жена и девојака.{S} Зар |
| у вашим колима, у коњима и, опрости, — у оном вашем великом псу...{S} У свему вашем, у сваком |
| ке и изговара: „Слатке моје гугутке!“ — У овој једној она је гледала, замишљала обе, и зато је |
| изиђемо на сокак без чаршафа и печета — у гору и камен ! — али нисам знала да траже да не пошту |
| черас очара.{S} Потрчавши Францускињи — у дивној балској тоалети, добивеној из Париза за Фатмин |
| оле...{S} Боже, како си смела!</p> <p>— У дно салона, у куту, сву ноћ двоје нагнути једно друго |
| жда, дати у четрдесет петој...</p> <p>— У Старом Солуну готово нема куће без пријатељица...{S} |
| ноћ...{S} Синоћ, прексиноћ...</p> <p>— У сну?</p> <p>— На јави.</p> <p>— Како?</p> <p>— Преко |
| ћи, и пре но што се испросила.</p> <p>— У великој радости као у великој жалости: непријатељ се |
| сте слободне, да сте с људима.</p> <p>— У Европи, жене, поред толике слободе и права, боре се з |
| ропу, рече тетка без устезања.</p> <p>— У Европу! узвикну она и пребледе.</p> <p>— У Европу.{S} |
| дрвету лист, па цвет, па род.</p> <p>— У Серезу су наше жепе горе но овде.{S} Ништа нису читал |
| вропу! узвикну она и пребледе.</p> <p>— У Европу.{S} Сутра...</p> <p>— Тејзе, а ја ?..</p> <p>— |
| ? упита гошћа још радозналије.</p> <p>— У кући, у соби...{S} Седела сам с њим, код његове тетке |
| дговори Мерсије уозбиљивши се.</p> <p>— У гору и камен! рече гошћа уплашено и скочи.{S} Напосле |
| /> утече ми, пошто ме изгрди.</p> <p>— У гору и камен! узвикну Нурије.{S} Наш Џемал-беј неће т |
| знало, не слутећи шта ће чути.</p> <p>— У Европу, рече тетка без устезања.</p> <p>— У Европу! у |
| ас ретко...{S} Не да комшилук.</p> <p>— У странкиња, тејзе?</p> <p>— Лудих или...{S} А твоја ма |
| наједанпут насмеја се и рече:</p> <p>— У ова два нема ништа!</p> <p>— Како ништа?! изусти Фатм |
| јој затвори уста шаком и рече:</p> <p>— У гору и камен!</p> <p>— Бога ми, Емир, ко зна, потајне |
| ру и камен!</p> <p>Он се буни:</p> <p>— У Европи се сме с љубазницом, овде се не сме са женом!{ |
| да је продужи? <pb n="189" /></p> <p>— У Европи, рекоше гошће, све четири у један глас.</p> <p |
| аше капије.. „На њега стаје њена нога!“ У свему вашем волео сам тебе, у кући, у оградном зиду, |
| Фатмина прошевина!{S} Чудновата шала!“ У томе њен муж дође из чаршије.</p> <p>— Око ти светло, |
| господског изгледа: „То је њен свекар.“ У сваком мршавом отменом муслиманину виде њеног девера. |
| или...{S} У коначкој авлији је чесма, а у харемској шадрван: ханумама „на увесељење", као да мр |
| није расположена, ваздан неочешљана, а у вече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој „Бујукбурунли |
| !{S} Попила сам пуне две чаше сирупа, а у њ је Нурије била метнула бенђелук, зацело.{S} Да криј |
| ре комшике раздвајају читава столећа, а у овоме је она с њом једна мисао и једно осећање.</p> < |
| као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног погледа човек се |
| усхити, како ли да кажем.{S} Она оде, а у мојим ушима остаде та музика, њено: „O, là, là!“...{S |
| чно.</p> <p>— Отац!{S} Ја хоћу, рече, а у њеном женском гласу понова се осети мушка енергија и |
| само помислим: „Она је жена,“ говори, а у томе се зачује његов ход.</p> <p>— Ето га! узвикне Фа |
| узвикиваше Фатма ван себе од радости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада жен |
| ка, влажна, у једној прљавој уличици, а у њој невеста и сватови у свили, у кадифи, у злату, у б |
| еду с другим, већ су заузимале сокак, а у угловима седели су просјаци у ритама, једни онакажени |
| ен отац, слуге, кочијаш, роб дилавер, а у харему жене: њена баба, мајка, она, слушкиња, робиња |
| дан кипарис; и он је подсети на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се није сетила!{S} Скрену сузн |
| а у Елизиној деци зацело волим Елизу, а у Сафетиној кћери волим Сафетину кћер.</p> <p>Кад оде Х |
| ! рече Фатма узимајући робињину руку, а у томе, преко ограде долете писмо.</p> <p>Ханума скочи |
| че „хоћу“, то је тако у нашем закону; а у њему се ништа није изменило нити се може изменити док |
| циозна темена као она?{S} Ниједна.{S} А у које је још онаква душа као у ње?</p> <p>И после, дра |
| народима жене нису потпуно свесне.{S} А у нашем народу!..{S} Ох, наше жене!{S} Шта је шака свес |
| њаст, увек намргођен, обучен европски а у фесу.{S} И зашто је обукао те хаљине, европске, кад м |
| о тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а у кућу узима Европљанку: да му кћи не би остала за паши |
| > <l>На одаји ми шарена врата,</l> <l>А у одаји софа од злата:</l> <l>Од мога драгог ко ме одво |
| узвикну Фатма и поче плакати.</p> <p>А у предсобље је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се зак |
| и. „Какво организовање женских друштава у земљи где је жена ствар и где је слободан само онај к |
| омиње му конаке: два у Бејлер-беју, два у Стамболу, један на Нишан-Ташу, један на Бебеку, па на |
| зетових предака и помиње му конаке: два у Бејлер-беју, два у Стамболу, један на Нишан-Ташу, јед |
| ртни" су...{S} У подне, Хасан-беј позва у конак мајку: дошли му гости; а она само метну башјорт |
| S} Навезе почетак од „мим“, првог слова у пророкову имену, па опет отвори књигу, и тражећи нешт |
| д његову смрт, већ за испаштање грехова у минулој години.{S} Уз Рамазан, дању, ни хлеб, ни вода |
| ad> <p>Шехназе-ханум, Фатмина баба, сва у бело, полако одшкрину једна врата с подмазаним шаркам |
| девојка, лепо очешљана и закићена, сва у црвено:{S} Радост.</p> <p>Од јутрос сам учинила нешто |
| дну тужну слику.{S} Мерсије, мирна, сва у бело као крин, лежи наузнак под црвеним атласким јорг |
| д Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бело, са као снег белим муслином преко косе, — чита К |
| реним очима...{S} На белој постељи, сва у бело, расплетена, ваљда да јој бар на оном свету није |
| а страст, играла пуне две ноћи, час сва у бело као крин, час сва у црвено као каранфил. „Каранф |
| ноћи, час сва у бело као крин, час сва у црвено као каранфил. „Каранфил!“ захори се из толиких |
| није могла пробудити ни најдужа молитва у џамији, а пробудила их је љубав.</p> <p>— Ја ћу те зв |
| клатила, и метнула кључ на бућме, да га у недрима носи... <pb n="70" /></p> <p>Мерсије је „лежа |
| изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека га у мојој фијоци.“</p> <p>Па ипак, још исти дан, у једном |
| а: кад је год пошао и дошао пољубила га у руку.{S} Родила му тек што је напунила четрнаест; али |
| , она дете није могла донети; родила га у осмом месецу, те је умрло.{S} После му нарађала красн |
| .{S} Најчешће мислим на револвер, па га у мислима узимам, сакривам под јастук, <pb n="103" /> а |
| говори један њен слуга.</p> <p>Носе га у собу, полажу га на постељу, раскопчавају га, трљају г |
| њим, и разговарала се, и гледала би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез, не као кроз зи |
| и ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој башти?</p> <p>— Јесте, слатка тејзе.</p> <p>— И |
| рте као чигре и лете као пера зовући га у загрљај...</p> <p>О, колико је интиман и свет овај тр |
| ..{S} Гневила се на мужа, називајући га у души злочинцем.{S} Она му никад није могла опростити |
| звикнуше оне престрављено погледавши га у лице које беше страшно.</p> <p>— Депеша... ено...{S} |
| пустим, срећна, поред њега, пољубићу га у два плава дубока језера покривена тмином... али полак |
| куће без пријатељица...{S} Има ли тога у Цариграду? говораше Фахрије-ханум, као да не слуша Ар |
| миндерлуку, једна у једном куту, друга у другом, шћућурене, несвучене, покривене дугим ћуркови |
| ја бих прозвала ђулистан (ружичњак) да у њој није и један замбак и један јасмин“.{S} А робиње |
| је топло те су сви прозори отворени, да у собу „уђе и мирише мај“...</p> <p>У соби наста грљење |
| и, како му би кад она њему отпоручи, да у љубави не трпи ортака!{S} Он разумеде да треба да оте |
| ла колико треба да воли своју земљу, да у њено мртво тело уноси животни сок.{S} И њу, њеног бог |
| , нежељено с њене стране начинило је да у њој наступи осека љубави...{S} Али, једнога дана дође |
| , него да сте у друштву с људима, те да у мушкарцу не бисте гледале мужјака, него човека.{S} Ал |
| чуђаше се како је могла и помислити да у Елизиној деци не воли њену децу него њу.{S} Да њих дв |
| овори, ја одустадох од тога, знајући да у романима нема ништа слично тим разговорима.{S} То је |
| она му устане; он, да би јој доказао да у том њеном устајању види нежност а не потчињеност, при |
| забавних књига било и школских, као да у кући има ђака, студента, па их одведе на софу с отвор |
| учини као да њу мртву љуби...{S} Као да у кући више никога нема, више никога не види, само њу: |
| S} Џемал-бејова мајка правећи се као да у души нема ништа ни из прошлости ни из садашњости, дир |
| и нађе да би га могла послати, само да у њему није оно о замишљеном драгом. „Како сам јој могл |
| ме запали искром из ока.</l> <l>Зар да у нено сам се претворим?</l> <pb n="125" /> <l>Дођи док |
| {S} Али данас је било време кад се пада у сањарије и меланхолију: небо је прљаво сиво, а на њем |
| вну мраморну вазу, па се прелива и пада у басен, који би се за час препунио да на њему није цев |
| ешка њена коса сија се као злато и пада у бичевима по мокром столу и мимо њега на земљу...; и з |
| > <p>— Амалисаће, ако за њ другога рада у Турској нема.</p> <p>— Племић амалин!</p> <p>— Он има |
| кину собу за рад, по четврти пут, гледа у ствари на столу: у свакој ствари види њу.{S} Отвори ф |
| се учини као да је јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад б |
| о тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ милосница |
| ад је девојка за клавиром, она је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те толике чуд |
| ашиница ништа не почиње, чак и не гледа у бедног старца, оставља га да се покашље; а кад он би |
| дан га видим; сваки час пролази и гледа у решетке, као да није муслиманин.{S} Сута му је показа |
| завесе, и одушевљена, непрестано гледа у лепу земљу са њеним брдима и бистрим рекама, и час-по |
| ханумине врснице.</p> <p>Она се загледа у Арифу, и кроз главу јој сину једна мисао, врло лепа, |
| И ненине је очи гледале!“ Па се загледа у те очи као понекад у стихове из Корана, где види Бога |
| пут...{S} Сретосмо се, он ми се загледа у очи, ја се спотакох.</p> <p>— Да се мени загледа у оч |
| и њена свекрва шије; она јој се загледа у десну руку: како лепо држи иглу, а она је мислила да |
| вала га је баба.{S} А кад му се загледа у паметне очице, прабаба се нада да ће из њих прочитати |
| или је брижна.{S} Понекад му се загледа у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо? |
| е спотакох.</p> <p>— Да се мени загледа у очи мушко, ја бих пала.{S} А женско, жена, мени је пр |
| је ноге...{S} Али кад јој се он загледа у очи, она не помисли да бежи, и не окрену главу, чак н |
| говораше, па јој се наједанпут загледа у дубоке лепе очи.</p> <p>Она се сети што је тако гледа |
| шећи, и не видевши каква му кћи изгледа у лицу, да је решена и на живот и на смрт, тихо рече:</ |
| ref target="#SRP19120_N100" />, погледа у европске књиге, у европске ствари, и у шалоне. „Сирот |
| на рашири десну руку на прсима, погледа у стихове из корана који вишаху над једним вратима, под |
| алоне — нигде никога.{S} Седне, погледа у озбиљне и забринуте сестре, побледи.{S} Око свекрвини |
| само скупи обрве и уозбиљи се, погледа у мајку.{S} Нурији рече:</p> <p>— Па то је твоја жеља, |
| слике, па их наједанпут отвори, погледа у слику: она јој заигра пред очима...</p> <p>— То није |
| оће да свира; али, он диже очи, погледа у њу, и кад им се погледи сусретоше, устаде, јави јој с |
| она то нарочито наместила“.{S} Погледа у друго: посукло!{S} Он добро зна шта све знају њине же |
| као жив.{S} Леп је, сећа се.{S} Погледа у Фатму и помисли: „Срећна!“ и обузе је, тренутно, нека |
| н, видела си ноћас..</p> <p>Она погледа у руку и сети се како ју је назвао, па јој би тешко.{S} |
| гат, сине, рече његова мајка па погледа у небо.</p> <p>— Беј комши, мој сестрић је син Арслан-Н |
| дала, обешена на зиду.{S} Он се погледа у једном: пожутео као лимун, очни капци су му чисто оте |
| ој не верује.{S} Она кроз кафез погледа у голуба, он мисли у човека...{S} Мајка твоја, чим ти ј |
| на врата с подмазаним шаркама и погледа у собу, у помрчину направљену од фереџа и ћилима као уз |
| уди и викну, пошто се уозбиљи и погледа у небо:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Je suis une vra |
| унука се опет подиже на лакат и погледа у башту; дрвеће је било као спарушено, а две крупне бел |
| сине!</p> <p>Он подиже главу и погледа у мајку тупо.</p> <p>— Сине, пиј!{S} А после да бежимо |
| осто гушио.{S} У стакленој софи погледа у стихове из корана.{S} У својој соби омилова погледом |
| ..{S} С грозничавим нестрпљењем погледа у часовник: да ручају, па да се он с њом одвоји... сад |
| ; кад је измаче, она са страхом погледа у њу..</p> <p>Ових пет беху дубоко потресене.{S} Џемал- |
| затвори.{S} И чисто са страхом погледа у две тешке велике капије са звекирима и халкама споља, |
| <p>Лекару би пријатно, а Осман погледа у мајку љутито, и она не продужи.{S} То лекар опази, па |
| о нема ко?“ вели му мајка, а он погледа у Фатму: она не диже очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ к |
| лла’!</p> <p>Он чисто бојажљиво погледа у мајку и рече:</p> <p>— Е, е, машалла’!</p> <p>— Устал |
| се топлином и љубављу, и нежно погледа у лекара: учини јој се близу, као свој, што помену <hi> |
| ући; бола нема, и она задовољно погледа у сваку ствар, па су јој све подједнако миле; и нека у |
| Па и он рече, пошто седе и тупо погледа у кафеџију: „Једну кафу!“, али кафеџија је познавао и о |
| а?{S} Како да изиђе, како да их погледа у очи?{S} Па као невеста прво јутро: крије очи...{S} Он |
| их које Фатма врло воли најређе се виђа у Нурије-хануминој кући Ариф-ханум.{S} Дође свега трипу |
| жене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S} Ја у Елизиној деци зацело волим Елизу, а у Сафетиној кћери |
| сутра Рамазан..{S} Велики празник, а ја у туђини....<pb n="289" /></p> <p>1 рамазана.</p> <p>И |
| а, из куће је <hi>изнесена</hi>... а ја у ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуженик. |
| е, да бих могла загрлити цео свет; а ја у мислима загрлим само вас, а после ону милу Мадам што |
| Мени срећа затвара уста.</p> <p>— А ја у две прилике много говорим: кад сам срећан и кад сам.. |
| и потрошио муж у Европи, трипут више ја у Стамболу...{S} Све презадужено!{S} И сваки лепи конак |
| те кад треба да певате.</p> <p>— Али ја у свом пијанству нисам била убица.</p> <p>— Зар мислите |
| људи.{S} Жене, несвесне свога положаја у друштву, мисле да су цвет створен да га човек мирише |
| Бејови су у европским хаљинама, муфтија у кафеним чошним шалварама и чалми емир-боје.{S} Старац |
| .{S} Он одасу воде и насу мастике, која у води побеле, запени се.{S} Брзо попи то, и скочи.{S} |
| т оживљавала, гледала његову кућу, која у Солуну не постоји, изговарала му име, које му је она |
| >Она пружи своју малу белу ручицу, која у црнкињиној руци изгледаше као снег на угљу: робиња пр |
| и? упита Емир зачуђено.</p> <p>— А која у нас воли мужа?</p> <p>— Ариф-тејзе.</p> <p>— О-хо!{S} |
| у скерлетним хаљинама и старих просјака у сивим ритама.{S} Дерњава продаваца заглушивала је уши |
| а и Туркиња у отрцаним фереџама, дечака у скерлетним хаљинама и старих просјака у сивим ритама. |
| Ахмед-беја, по трећи пут удовца, човека у тридесет деветој години, ожени га једном, нежна здрав |
| Страшни Суд, да тврдо верује да човека у животу сналази само оно што му је писано кад се родио |
| , па су јој све подједнако миле; и нека у кући помену шта хоће и кога хоће, она ће остати равно |
| и побацила... зато је била онолика вика у кући коју је чула Ајше-кадун...{S} Сви лажу.</p> <p>— |
| и с лепезама, тргоше се од тога узвика у коме су оне опазиле протест душе, и помислише: „Полуд |
| S.{S} Збиља, ако је госпођа твоја мајка у љубави са Нурије-ханумом, те ти тамо идеш, много је п |
| елики жут ћилим, те изгледаше као булка у житу, па поче да прича свекрви шта је снила: као дошл |
| стресаху покривајући лице рукама: тетка у два маха подиже руку да га удари, али је задржа његов |
| у је луткама..{S} Она се сећа тога вука у овчјој кожи (како га она прозвала), како је био нежан |
| пости, кад је постила дететом; спавала у једној соби с хришћанком, а постила!...{S} Она на сер |
| , да много размишља..{S} Нисам веровала у судбину, и почела сам сумњати у Бога, Бог нека ми опр |
| улици сам заплакала; ишла сам, гледала у прозор, па сам се смејала; чинило ми се, да тамо, у с |
| Док је говорила, ја сам је све гледала у уста.{S} Каква су јој уста!{S} Као расцветана ружа.{S |
| бивала старија, све је чешће погледала у мужа, своју неприлику, и бунила се.{S} Али одрасла у |
| огроман Париз!{S} О, кад сам погледала у шуму од кровова и торњева!{S} Била сам се сва најежил |
| ха, зар би ломила кафезе, зар би бежала у свет?</p> <p>...............</p> <p>Дете је било у пр |
| посланиковице, с којом се она упознала у Цариграду, и која јој често пише, дајући јој савете: |
| аба: да нисам склопила очи, ја бих пала у несвест.{S} Па ипак, зашто ми је овако?{S} Плакала би |
| ам пишем после онога што сам вам писала у данима своје среће?{S} Ви сте зацело очекивали да вас |
| нска ноћ.{S} Минара су те ноћи трептала у кандилима; у џамије, на ноћну молитву, ишли су и људи |
| ш, разгалиш се.{S} Иначе, како би легла у постељу тако немирна.{S} Иди.{S} Ја ћу чекати...</p> |
| аје турске жене, јер годинама је живела у Цариграду и са пашиницом је ишла најотменијим харемим |
| ете сам спавала.{S} Младост сам провела у сну.{S} Или, управо, младост ми је дошла позно као по |
| зове теј.{S} Ја сам такав случај видела у Скопљу, рече Фахрије, и све се засмејаше осим Мерсије |
| ништа није било.{S} Арифа се била унела у хартију, заборављајући ко је писао, и да се ту њено и |
| ком; због вашег писма била сам се унела у француски „На, прочитај то писмо, без потписа.“ И ја |
| а то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Цариграду, и напомињала сам јој нешто мало, али јој н |
| ле Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је била у Мерсијином <pb n="12" /> чаршафу, да је не би познао |
| Као да си дошла с робије где ти је била у оковима душа, говораше, па јој се наједанпут загледа |
| собу, али не леже.{S} До поноћи је била у соби сасвим сама, а отац јој је још седео на софи и п |
| сије-ханум одавно чула, још кад си била у Цариграду, али ти није казала, јер је знала да за дру |
| љицама, и шта сам видела? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему не личим на Францускињу.{S} |
| сад видим Бога!...</p> <p>Да нисам била у овој кући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих |
| , него ми је за чудо што си се заљубила у човека кога пе познајеш: само зато што ти се <hi>лепо |
| о и доцније.{S} Емир се бејаше заљубила у једну младу Парижанку, пријатељицу своје гувернанте, |
| ати у муслиманке, док се нисам заљубила у Францускињу," рече Емир.{S} И помињаху предмете своје |
| да сте с људима.“ Фатма би је пољубила у оба образа и оба ока, али је неповерљива пред Туркиња |
| ењу.{S} Она, висока, једва се усправила у соби пуној раскошно обучених жена, а не седа него сто |
| јаху се, а пашиница се бејаше променила у лицу и ништа не говораше.{S} После их одведоше у једн |
| спавам, а кад би изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, неколико пута, учинило као да чује |
| ана, нико неће дознати колико је патила у слободи једна ослобођена робиња, немајући коме да се |
| с једном Енглескињо, па се опет вратила у Серез.{S} Како јој је она мила другарица!{S} Милија ч |
| сте.{S} У предсобљу се бејаше наместила у два реда женска послуга. „<hi>Сефа гелдиниз!</hi>“ уз |
| а, зато што се готово без свести бацила у некакву струју која ју је носила једном необичном сил |
| дном ћошету.{S} Сестро, пре бих скочила у море него што бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се |
| да.. спалила сам их, и пепео сам ушила У хамајлију.</p> <p>Не каза где јој је хамајлија; али, |
| н окренут мору.{S} Њу је Мерсије обукла у своје ружичасто јелдрме и пребацила јој преко косе бе |
| е у скут и у руку...{S} Фатма се обукла у нову плаву свилену хаљину, коју је добила од свекрве, |
| ло!{S} И кад би та његова жена, одрасла у богатству, пошла за њ само што је богат?{S} Па отац ј |
| неприлику, и бунила се.{S} Али одрасла у строго моралној кући, <pb n="235" /> а тако и удата, |
| испричам једну приповетку коју сам чула у Арабији и која се зове <hi>Лончарев Бог</hi>?</p> <p> |
| ануме, могу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <pb n="167" /> ништа |
| чини ми се, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, миловала бих њ |
| Била је у Серезу месец дана, па отишла у Цариград с једном Енглескињо, па се опет вратила у Се |
| це једној комшики; другу, што је отишла у комшилук без питања; трећу...{S} Потпуно луд.</p> <p> |
| е: „Не могу без дувана, па макар отишла у пакао.“ Робиње, видевши да им хануме пуше, весело отс |
| плака, па се није чудила: умрла „отишла у Зелене Баште“; али није видела оца да не заплаче кад |
| ло кад сам оставила своју земљу и дошла у туђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{S} То је отаџбина он |
| е једна енглеска девојчица, данас дошла у Турску, и узвикну једној од путница: „Мама!{S} Пуно ј |
| кад је једна Енглескиња, први пут дошла у Турску, с чуђењем упита какво је то женско весеље, он |
| S} Она нам је, сине, нека је жива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим годинама била мајка троје |
| че Сафет.</p> <p>— Њена кћи тек је ушла у петнаесту, а Францускиње се не удају рано као Туркиње |
| девовање: удала сам се тек што сам ушла у петнаесту.{S} А удадох се као и све моје другарице — |
| кука. „Где ти је воља?...“ „Каква воља у онога који воли?“</p> <p>............</p> <p>Четврти |
| а Ариф и нове, врло узбуђене, са сузама у очима, загрлише је.{S} После све пођоше Фатми...{S} О |
| једним вратима, подиже се и, са сузама у очима, узвикну: „О, Шућур!“<ref target="#SRP19120_N5" |
| Испратише је до каније, Фатма са сузама у грлу: ништа јој не може казати...</p> <p>— Није она љ |
| иц, и не бих ја провела мај на Јалијама у оном конаку с чијег сам балкона видела Њега; и да ми |
| S} Растаје се с другарицом, остаје сама у друштву где нико ником не верује.{S} У њему је тешко |
| је прогутати, не осећајући да ли је има у грлу, не осећајући себе, клону, и гласно, као здрава, |
| не помишљамо на равноправност с људима у јавном животу.{S} Како је скромно то право које ће тр |
| иње веле да су им на харемским весељима у кући саме жене, у дворишту кокоши без петла и голубиц |
| има на улици: и једни су и други с њима у мислима по кућама уз свирку и песму...{S} Одатле, оне |
| Ни ходом не наличе: мајке иду с прстима у прсте.<pb n="116" /></p> <p>— Мужде! узвикну стара Ше |
| исати...</p> <p>— Коме?{S} Младотурцима у Паризу? рече он с подсмехом.</p> <p>— Има занимања и |
| екује будућност.{S} Она је у тренутцима у којима живи.{S} Она живи од утисака.{S} Њени живци су |
| сти.</p> <p>И загледа се духовним очима у једну тужну слику.{S} Мерсије, мирна, сва у бело као |
| {S} О, како је тужна та славујева песма у прозорје!{S} И загука њен голуб: она му глас познаде. |
| капији чу се звекир!{S} Она стрпа писма у недра па полете у кућу без душе.</p> <p>---------</p> |
| ше срећна Нурије кад јој уђе Емир-Фатма у двориште. где насташе <pb n="138" /> силне враџбине, |
| аш заиста била луда.</p> <p>Истога Дана у вече.</p> <p>Боже, како сам срећна!{S} Срећна сам сам |
| да бих умрла срећна.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Очи ми се засењују, а ја као кроз маглу |
| ебе и сунце и свећу.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Данас у махрами крв...{S} У мени се нешт |
| руз</hi>, то јест „нов дан, султан дана у години,“ тако мухамеданци зову младенце, и очекују их |
| му било.{S} А наша Фатма је ружа везана у киту с лалама.{S} Зар Нурије-ханум и њена сестра нису |
| спавамо, где сам ја лежала сва уплакана у помрчини, седели су до зоре.{S} И женске!{S} Он хоће |
| а, одлете са софе, и раздрљена, окупана у зноју, оде да се одмара на оном белом серџадету што л |
| ику љубав...{S} Ноктима је дирнута рана у којој је крв још несасирена.{S} Она је опет само жена |
| S} Две сестре леже на миндерлуку, једна у једном куту, друга у другом, шћућурене, несвучене, по |
| дном пијасом, па ми не погледасмо једна у другу, црвенесмо једна од друге, и читаву недељу дана |
| које су овде чланови, само је још једна у Солуну, па и она знам да неће доћи.</p> <p>— Шта те б |
| ред капијом је чекају двоје, једна жена у чаршафу и један човек у јапунџету, с капуљачом на гла |
| о је твоја баба.{S} Али та паметна жена у очима твога оца само је <hi>жена</hi>, а ти знаш шта |
| зеленим и белим турбанима и буљуке жена у разнобојним чаршафима, и где је било водоноша с ђугум |
| м да је моја сестра од стрица заљубљена у лепу Рускињу!</note> <note xml:id="SRP19120_N24">Буди |
| сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала, често учини да је сасвим сама, па некад воли |
| p> <p>Снила сам да је Мерсије заљубљена у њега, па сам љубоморна...{S} На своју сестру!{S} Лудо |
| .{S} Изненада дође једна велика промена у њиној кући, у њену животу, у љубави: задовољен њом, О |
| је мислила, већ је свирала, сва унесена у лепе арије: тонови су се преливали, звуци час дрхтали |
| сије, а она се застиде што је „ухваћена у тајни“. „Ти си се понова заљубила, и то опет у жену!{ |
| но и озбиљно.{S} И Мерсије је посвећена у ову тајну.{S} Понекад се засмеју и вичу, питају се: „ |
| <ref target="#SRP19120_N48" />, обучена у бели чаршаф а црна као гар, и искезивши беле широке з |
| једна њихова бела бивша робиња, обучена у црвено као ватра, играше.{S} Њена вешта игра, играна |
| о, доктор-ефенди ? упита стара, обучена у чаршаф, слушајући снаху с чуђењем.</p> <p>— Нервоза, |
| е вечерас бледа, бела као снег, обучена у врло загасито зелено као кипарис, символ жалости.{S} |
| {S} И Фатма је данас изишла.{S} Обучена у ружичасту хаљину, са чаршафом од плаве свиле и с црни |
| зато је на свадби била брижна и обучена у загасито зелено.{S} Па је испита.</p> <p>— Знала сам |
| човеком кога воли.{S} Овако тужна, она у живот после смрти тврдо верује.{S} Али наједанпут, њо |
| много побледе, усне јој поплавеше, она у доњу усницу зари беле зубиће.{S} Њему то бледило не и |
| аша.{S} Он изводи реформу у држави, она у друштву".{S} И грде је због Францускиње. „Пофранцузил |
| ну, подигнув један крај горње усне; она у том осмеху не виде подсмех него досаду, па изиђе, нам |
| а није било тога питања, шаптала је она у постељи притискујући слепоочнице.</p> <p>Прође читава |
| узе шаптати на ухо (као Туркиња) и она у све редом погледа, учини јој се <pb n="126" /> да овд |
| Прича јој о Европи много штошта што она у романима није читала, казује јој о школи, ређа јој шт |
| годину, па једва неколико дана; јер она у овим годинама гледа да не изгуби ништа од живота; а ж |
| ће да је изведе: све да би била срећна у брачном животу, збиљи коју младе девојке узимају за ш |
| -Ахмед-бејову харему, из Старога Солуна у Нови Солун, од Алаџа-Имарета на Јалије, крај мора: да |
| дане које проводи без ње, она не рачуна у дане живота.</p> <p>Кад робиња рече да је Фатма испро |
| уплашене од те вечери, свога сакривања у свекрвину собу.{S} И често се сећа, кад се једну ноћ |
| едан младотурчин.{S} Дошао са школовања у Паризу.</p> <p>— Па где си га ти видела по Богу? упит |
| р где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да има какву бригу или бол, и да је не занима |
| сети се свега: њине лажи, свога сумњања у Бога, и лутања, махалских кафана, Ибрахима берберина, |
| ешто ново.{S} Буне се људи против стања у земљи, против неправде, али, жене!...{S} Кад имају шт |
| а фереџу велике госпође, због одлажења у Јилдиз.</p> <p>До средње капије у харемском дворишту, |
| не изиђе последњи дах..{S} Она се мења у лицу и ћути, јер не може да проговори, а њена се кћи |
| пашиница обу своје које је њена робиња у бочици донела.{S} Наврх степеница у предсобљу дочека |
| ама, Арнаута у новим ћулавима и Туркиња у отрцаним фереџама, дечака у скерлетним хаљинама и ста |
| ије очи и врат, и једна вита Енглескиња у костиму, с плетеном белом капом и плавичастим дугачки |
| е, старој Ајше-кадуни, која је слушкиња у овој кући већ четрдесет година, прохтело се да пуши у |
| ости, врати се, удари крилима о зид, па у један кут одаје, па у други, и излете кроз прозор, па |
| крилима о зид, па у један кут одаје, па у други, и излете кроз прозор, паде на смокву пред кућо |
| а онда суфур и — пост.{S} Свуче се, па у соби са затвореним шалонама леже — сама.{S} Око подне |
| балкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у башти.</p> <p>— Чијој? <pb n="97" /></p> <p>— Нашој.{ |
| оде не познајем, те бих у један кут, па у други... и не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да по |
| д — празна; оде у њену спаваћу собу, па у салон, па на софу — свуд празно.{S} Чак му нема ни те |
| моазел Дарно пољуби се у један образ па у други, <pb n="128" /> па је поведоше натрашке и намес |
| се збуни.{S} Ту је представљена Европа у миниатури.{S} На канабетима, у наслоњачама, седеле су |
| : овде кратили време.{S} Црни Грк стрпа у недра вереничина писма и косу и из чађаве кафане, осв |
| га кући...</p> <p>Како је страшна лупа у врата кад се очекује несрећа!{S} Као да лупа баш сама |
| м кућом зауставише се кола и чу се лупа у капију. „Можда није пијан.{S} Зашто на колима?{S} Да |
| јој узима цвеће из косе, па га затвара у једну ваздан кићену кутију, где су му друге реликвије |
| памети, већ свести!..</p> <p>Море удара у обалу, шушти.{S} Кукуречу други петли.{S} Бели се ист |
| у њ, одјекивало би тупо као да се удара у плот или у поклопац дрвеног мртвачког сандука.{S} Бел |
| ахим-ага, берберин што тако дивно удара у тамбуру и весели бејове, води их на чочечке игре, на |
| , а Францускиња је жена једног инжињера у нашој Беледији...</p> <p>— Наши уче, уче, па се толик |
| илан мирис орошене, влажне земље и мора у даљини које је бљештало како никад досада с разливене |
| ше једна затворена кола, берберин угура у њих Џемала, попе се и сам и рече кочијашу да тера.{S} |
| S} Јер, сва ваша мила писма, мени слата у Солун, ја сам добивала овде, па свако сам љубила, а н |
| х шест у бело, Цариграђанке без корсета у новомодним реформама; свих шест забрадиле су се за кл |
| ђичиним, па прошапта: „Не ту!“ и похита у собу на тавану, на баба-фингу.{S} Одатле се види све |
| по турски — без куцања.{S} Џемал похита у другу собу да обуче капут, а гошћа рече: „Ето Европља |
| et="#SRP19120_N26" /> и кесама, Арнаута у новим ћулавима и Туркиња у отрцаним фереџама, дечака |
| му вечеру.“</p> <p>То рекавши одскакута у кухину, и узевши тањир мухалебије, оде у собу за рад. |
| и човек, муслиманин...{S} И сети се шта у њих има: задовољи се једном, па се жени другом; прва, |
| души.{S} Говорила ми је да се не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с њене душ |
| а године и овамо је врло топло.{S} Кућа у којој гостујем, на једном је брежуљку одакле се види |
| ; кашљао је дуго, зацењивао се као деца у великом кашљу, а лице му сасвим поплавело; после је п |
| .{S} И као да су се пре неколико месеца у највећој љубави растале, тако се састаше: изгрлише се |
| очи, па као по неком нагону, као лавица у менажерији, задрма решетке...</p> <p>Ваздан гости, до |
| иња у бочици донела.{S} Наврх степеница у предсобљу дочека их стара Шехназе-ханум с унукама Фат |
| , и Нурије полете ка капији, а пашиница у собу, где спаваше Фатма; чучну крај њене постеље, над |
| <p>— Ашколсун! узвикнуше сва четворица у један глас.</p> <p>Они су били врло задовољни што ово |
| то ваљда само ја, турска девојка, тица у кафезу, измислила сам драго, замишљала сам га.{S} Ја, |
| ретао је из кратких, врло уских уличица у дугачке и страшно криве улице, пролазећи кроз метеж, |
| а да спава да јој није охладнела ручица у њеној руци.{S} Мирно, нечујно живела је на овом свету |
| би је у оба ока и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби и заплака, гласно, као кад је би |
| rget="#SRP19120_N32" /> Она после отрча у башту да нахрани голуба и да набере руже.{S} Ружа је |
| што мрзи.{S} Мерсије се насмеја и отрча у кућу, јер је одзва једна робиња.{S} Наједанпут, она и |
| и видеше да Џемал посрће, Фатма потрча у своју собу вичући:</p> <p>— За Божју љубав, Ђулренги, |
| чини, уплаши се од свога гласа и потрча у своју собу и његову: постеља — празна.{S} Она паде на |
| м).{S} Њему заигра доња вилица и потрча у кућу: деца, тужна што их стриц не воли, не пођоше за |
| оше јој се, а она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: тражи Мерсију.{S} Казаће јој што се |
| „муфтијину причу“ матери и жени, стрча у башту те закова капиџик.{S} Али пошто му се то учини |
| ом преко косе, — чита Коран...{S} Утрча у собу, весела, и одмах седе да одговори на писма.</p> |
| носане косе.{S} Била је легла.{S} Утрча у собу где јој лежаше нова снаха.{S} Да се није тресла, |
| место да је и даље тражи, он се закључа у собу где им је био „ђердек”<ref target="#SRP19120_N99 |
| .{S} Он испрва неће, не воли да се меша у туђе послове; али кад му она растужено рече: „Зар ти |
| у брашно завуче завежљај с хиљаду гроша у злату, и то посла једној сиротој удовици с поруком да |
| ри!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, или душа у ноћи: непрестано спавају..{S} На лицу ових младих жен |
| азливен на месечини.{S} Она осећа љубав у тој свирци и песми, у месечини, у мирису земље и дрве |
| а, и иде на софу.{S} Отац јој седи, сав у бело, без свеће, на месечини, пушећи, и не видевши ка |
| е узима абдест.{S} Гледа: њен отац, сав у бело, <pb n="109" /> опра уши и руке до лактова, па м |
| ну мокру ловачку торбу на један дуд сав у сунцу, и замоли га.{S} Он испрва неће, не воли да се |
| и ме наградио!..{S} Кашаљ, покаткад крв у махрами, сталне грознице, туга, бол — смрт.</p> <p>5 |
| у Устав, као да ће нам он изменити крв у жилама, дати нам темперамента и подобности за културу |
| и песму...{S} Одатле, оне пођоше натраг у град, ногу пред ногу, и требало им је много времена д |
| као Содом и Гомор, градови које је Бог у јарости уништио.{S} Али ова кућа била је храм, где су |
| ао и премлатио.{S} Сваки дан нађу неког у неком крају вароши убивеног.{S} По крајевима где Турц |
| учини човек; с оне стране зида обраслог у винову лозу и бршљан чује се шуштање траве и шум нечи |
| радити на просвећењу масе и блажити јад у нашој земљи.{S} Она ће бити војске што ратују против |
| иле француски, тргоше се и ућуташе, кад у собу уђоше две робиње.</p> <p>Обе су врло лепе.{S} До |
| е главе.{S} Променила се, остарела; кад у самоћи ноћу јеца, не помиње децу но Османа, а не мисл |
| дила и снагу му дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад пред њом не запали цигару...{S} Он |
| оморе луди...“ Али како му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и похита мимо мах |
| анске хаљине, после у војничке, понекад у дервишке, купиће му фес с дугачком кићанком и чалму о |
| ле!“ Па се загледа у те очи као понекад у стихове из Корана, где види Бога. „Доћи ће опет сутра |
| се да ћу икада више видети Солун, град у коме сам провела најлепше доба свога живота, своју ра |
| ца: час смо у Солуну, час у Серезу, сад у Битољу, после у Скопљу, „гостујемо код пријатељица“, |
| на да облачи, те ће облачити унука: сад у грађанске хаљине, после у војничке, понекад у дервишк |
| сео, и луд, али никад бесвестан.{S} Сад у његовој кеси ни аспре новаца, у глави ни трунке памет |
| то је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући нема нових, све су старе, све верују у судбину, |
| ном, обученом у црно — с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом љубављу је румена девојка, |
| — То је све лепо, сине; али ко тако сад у нас удаје девојку?{S} Ни амалин, чијој кћери је сва н |
| комшилука, па и он затворен.{S} Кад год у њ погледам, ја заплачем. <pb n="5" /></p> <p>Мерсије |
| евали славуји.{S} Као да се било гдегод у шуми: толико је много славуја.{S} У овим тренутцима Е |
| е да иде или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а отишла <pb n="265" /> би сути, њему, своме м |
| сам била млада, сви су се чудили: откуд у тако нестрпљиве жене толико стрпљења, да поваздан не |
| и то опет у жену!{S} Само не знам откуд у жену Москова, којима ми плашимо децу?{S} Ко воли сунч |
| и енглеским књигама.</p> <p>Седоше, обе у једну наслоњачу, загрлише се и почеше да се разговара |
| оји домаћица Сафет-ханум с јетрвом, обе у плавим свиленим антеријама, и док чељад љуби скут гос |
| заборави с ким иде!{S} Ишла је из собе у собу као да некога тражи да му каже, седала је уз каф |
| празник, просте су љубиле своје мужеве у скут и у руку...{S} Фатма се обукла у нову плаву свил |
| оњачама, седеле су Енглескиње које живе у Солуну, и из Цариграда, дошле за овај бал, и једно ен |
| и своје јунакиње из романа.{S} Оне живе у Турској, а сањају о Француској.{S} Сваки дан читају н |
| обичају немуслиманских народа који живе у Турској, и она је учинила: правила је једно весеље за |
| амо жене, свих источних народа што живе у Солуну, и странкиње...{S} Странкињама су показани орт |
| ађене зеленим газом, странкиње што живе у Солуну и путнице, Енглескиње: платиле једној Јеврејки |
| адбу?</p> <p>— Какву свадбу? рекоше ове у један глас.</p> <p>Да удајемо Емиру, рече Ариф и поцр |
| и не може да говори, осећа грдне болове у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљао, она је ћутала; |
| на отвор.{S} Седела је по читаве часове у нениној соби, гледала кроз кафез: свет, али нема њега |
| изиђоше три хануме и једна робиња, све у црним <hi>чаршафима</hi>, то јест хаљинама за излазак |
| сребрном косом.{S} Осим те старице, све у собу одоше с ципелама.{S} Читав буљук послуге похита |
| , из других три младе Цариграђанке: све у фереџама, с јашмацима, јер чаршаф, с кога је „запт“ д |
| друговима...{S} Иди на ваздух...{S} Све у соби, толико време, па си побледео... и ослабео си... |
| очитај ми га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па се прош |
| Оне су сад поред њега мртвог чучале све у бело, час крај његовог дебла, које се непрестано пуши |
| војчице; она, мајка, он, отац; њено све у Солуну — ништа отац не да, његово у Цариграду, шаље м |
| о од мојих предака.{S} Ја верујем у све у шта су веровале моје прамајке: у текије, у молитве... |
| о није за жене.“</l> <l>С физичке снаге у поносу своме</l> <l>К'о са својином поступате с њоме. |
| е софу смешећи се на све жене, на младе у новомодним европским хаљинама и на старе у старинским |
| је ишла најотменијим харемима, познаде у ове три нове оне што вичу <pb n="75" /> на уређење са |
| сестри од стрица, већ и другарици; паде у једну наслоњачу и дубоко уздахну.{S} Мерсије се зачуд |
| езнању...{S} И он се увуче у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако убрзаним дисањем.{S} О |
| де је био кипарис бели се једно серџаде у облику гробне плоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејов |
| пео у мангалу.{S} У понекој кући, негде у буџаку, стоји котлић с водом где се хлади ракија...{S |
| , отац му дође да га узме, да га одведе у Европу на васпитање и школовање.{S} Ја нисам била неж |
| му, обућу...{S} После је Мерсије одведе у другу собу, али и тамо су ћутале:{S} Фатма није умела |
| на темена, па их Сафет с јетрвом одведе у јашмак-одају, да се развију.{S} Кад се развише и чеља |
| ој се уплаши те је онако болесну одведе у Скопље, да се међу непознатим и веселим харемима разг |
| ћ прође кроз предсобље бацајући погледе у широм отворене одаје с постељама под белим танким ком |
| , идући тихо, господски, бацаху погледе у кратко ошишану траву прошарану жбуновима руже и јасми |
| а метну на главу бели башјорти, па седе у једном куту софе и сва се унесе у Коран: чита, преврћ |
| ка одавно болесна, па се спреми, и седе у затворена кола с робињом.{S} Два дана седе сама с оце |
| ноћу.{S} И тако обучена, зави се и седе у кола с мужем...{S} Он је допрати до капије, па се одм |
| , кријући се.{S} Али он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, већ доле : њену месту |
| <p>— И то не, заврши гошћа па опет седе у наслоњачу, загрли се са сестром од стрица и удесише, |
| ње.{S} Па се згади.{S} Прљав.{S} Да иде у хамам...{S} А где ће опрати душу?{S} Боље је што нема |
| се развикаше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ |
| т, и љубоморан!{S} Жена кад хоће да иде у комшилук, пита га: „Имам ли допуст, беј-ефенди?“ Напо |
| иф, па се замисли.</p> <p>— Па нека иде у службу, у ћатибе, рече једна Цариграђанка.</p> <p>— П |
| ћила си ми јединицу —хвала ти!“ Тад иде у комшилук, па се хвали као ниједна мајка: „Зет ми још |
| ехмед, кад не може да узме ложу, не иде у позориште.</p> <p>И у вече, она се спреми за бал код |
| Он не види да берберину мастика не иде у уста, већ у недра.{S} И мало, па почеше излазити бејо |
| ла пред Мухамеда, кад је клањала, и иде у конак, да се са синовљим гостом разговара као Фатма-З |
| атвори шалоне, нареди да се по кући иде у терлуцима и да се не лупа вратима.</p> <p>На миру је |
| ад старац, њему и не зарасте: с њом иде у гроб. <pb n="225" /></p> <p>Кад Фатми бејаше најтеже, |
| тком, нене и мајка сваки дан, а њу виде у три дана једанпут. „Ах, <foreign xml:lang="fr">Mon Di |
| е, да њега преваре, уплаше.{S} Па отиде у теткину собу за рад — празна; оде у њену спаваћу собу |
| кухину, и узевши тањир мухалебије, оде у собу за рад.{S} Он сеђаше за столом, налакћен, а она |
| таде и посрћући сиђе низ степенице, оде у приземље.</p> <p>— <hi>Емир-Фатма</hi>! узвикну он на |
| ао да се од тога отрезни, баци нож, оде у теткину собу и леже на једно дугачко шиљте несвучен.{ |
| иде у теткину собу за рад — празна; оде у њену спаваћу собу, па у салон, па на софу — свуд праз |
| Никад јој није било овако тешко.{S} Оде у једну собу из дворишта, па крај отворена прозора стад |
| сутра на чифлук.{S} Сва срећна, она оде у башту с Ђулренгијом.{S} Саме су: хануме одоше на друг |
| и рече јој да иде да легне.{S} Она оде у своју собу, али не леже.{S} До поноћи је била у соби |
| но те једно, говораше он љутито, па оде у њину собу.</p> <p>— Да никад с тобом не изиђем!{S} Гл |
| тепати им, метати их у недра.{S} Па оде у собу где је она за време Рамазана клањала, клече на о |
| апка по плећима, већ погну главу па оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше на постељи о |
| .{S} Седам дана није постила: осмог оде у хамам и — запости.{S} Те вечери тетка јој рече:</p> < |
| ује се.{S} Данас не би тако.{S} Кад оде у своју собу, она јој се учини пуста, празна, и ако је |
| тавила да пред вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb n="47" |
| еба.{S} Па устаде, откључа врата, и оде у теткин <foreign xml:lang="fr">bureau</foreign> или <f |
| ко косе пребаци Нуријин башјорти, и оде у собу младенцима.{S} Они су обично у соби где је Монди |
| све што има на свету, па се трже и оде у Нуријину собу за рад, и поклопи се на диван.{S} Би јо |
| антерији.{S} Прође кроз предсобље и оде у сутину собу за рад; не улази код Џемала, јер пости.{S |
| нахрани из скута.{S} После, с неном оде у коначко двориште, да види и омилује коње: мушкој посл |
| S} Кад напуних двадесет и једну, он оде у Европу за војног аташеа.{S} Мене не поведе; рече да н |
| че је није видео.{S} Нема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту |
| амо вас, а после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид и Мерсијину гувернанту, и ако |
| Те вечери после вечере, Фатмин отац оде у кафану а нене и мајка похиташе у комшилук, где не пре |
| тек поче дизати пара као с кључале воде у зиму, и наједанпут ништа се не види, ни брда, ни куће |
| скута мужа“.</p> <p>Сваки дан је изводе у шетњу, колима, а и пешке; некад је с њом нене, некад |
| е где свећа, где лампа, — да се не буде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово доба, нав |
| , пушке, ножеве, јатагане.{S} Кад изиђе у двориште, тетка похита за њим, тобоже онако, да се пр |
| бодило, смејало његовом страху.{S} Сиђе у <pb n="219" /> кухину, отвори врата и изненади се: ње |
| слушкиње легоше, а Фатма с робињом сиђе у башту.{S} Месечина, бели се башта; од дугачке сенке о |
| нема ваљда ниједне странкиње која дође у Турску, нарочито у њене веће градове, да не гледа, на |
| у?{S} Из Европе.{S} Њен отац некад дође у зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седе |
| до веће јарости.{S} Он, онако љут, пође у собу кћери.{S} Мати му се препаде и рече:</p> <p>— Ку |
| пустивши неколико лудачких гласова, уђе у своју собу.{S} Отац за њом не смеде!</p> <p>Не леже с |
| а, да исплетемо кесу за грош“...{S} Уђе у своју собу, и сваки јој живац затрепери, јер се сети |
| види да је воли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се учини да је из ње изнесен мио мрт |
| ве, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А стране путнице уводиле су у хареме стр |
| е до ненине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, метну чело на праг, посл |
| чајно који од наших момака изненада уђе у кућу, ја дигнем скут на главу.</p> <p>— О, Мерсије!{S |
| пије, па се одмах врати жући, а она уђе у двориште, или у један велики парк, који је опкољавао |
| о се изненади Ђулренги, робиња, кад уђе у софу и затече девојку с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А |
| конаку говорили, не знам; тек, кад уђе у харем, он беше страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја г |
| њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у кћерину собу, кад су ту они црни џакови које је на ул |
| </p> <p>После ово неколико речи, он уђе у собу те се пресвуче: панталоне и капут замени антериј |
| да је прелетео толике улице; журно уђе у собу, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсијом ц |
| пред њу, као други пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је не смеде питати што је невесела.{S} Тетк |
| одите реч по реч; нека им свака реч уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ уздахнух ја дубоко, али јој н |
| еда кјучук-хануму, певуши и ради, слаже у сандуке, опшивене телећом кожом, рубље, хаљине, везуј |
| алу, пала на колена и молила га да беже у свет где људи имају душу.</p> <p>Фахрије оде Нурији.{ |
| које је волела а сад их се боји, побеже у собу с постељом, и паде ничице па зајеца. „Како си см |
| ских жена болест — јектика, рече тобоже у шали.</p> <p>А Фатма јој затвори уста шаком и рече:</ |
| а нам учини зло; неће у знању, али може у незнању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њ |
| гра бивала ближе крају и деф летео брже у рукама једнога старога чочека, потурчене Циганке, и ч |
| к, јер је то дан буђења природе: излазе у поље, нарочито жене, и на изворима се умивају, да под |
| кроз шпалир дивно обучених жена, улазе у кућу, где их једна стара Нишлика, рођака Хасан-бејова |
| т?{S} Многе мисле да су нове, ако улазе у собу у ципелама, ако су се очешљале европски и назвал |
| нум и још многе хануме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува своју велику љуба |
| оведи и Мадам Ажил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њу види, али да не заборави Мадам Аристид. |
| она би помислила да је умрла, таква је у лицу.</p> <p>— Не бој се, кћери, живци... солунских Т |
| у по ниским миндерлуцима.{S} Свекрва је у челу, до ње с десне стране њена сестра, с леве њена р |
| ворена, и сувише отворена, због чега је у њином друштву, ненавикнутом на отвореност, много пута |
| е!{S} О моја сирота без имена!{S} Да је у Турској, занета за Француском мајка би те од мила зва |
| д главе му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна...{S} И чу крик, тужан, оштар, и сад јој |
| на где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а други...{S} Ах, шта је од других чуо!{S} |
| њену руку у својој, и чини му се да је у тој малој ручици он, његова душа.{S} Он је нежан, пит |
| овори о Француској да човек мисли да је у њој пола века провела, а она је није ни видела.{S} Че |
| о срећне.{S} Нарочито јој се чини да је у неком француском граду, што непрестано говоре францус |
| оро).{S} Час-по па се Фатми учини да је у земљи где су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њ |
| о; кућа јој се учини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику радост сакри т |
| њене, па се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, необичан м |
| осећа да јој дршћу руке.{S} Погледа је у очи: ...</p> <pb n="159" /> <p>— Е, девојке, змије ок |
| пређоше на једну врло озбиљну, која је у турском бољем друштву од неколико година, нарочито по |
| "129" /> ове слике трже се.{S} Свака је у положају како ју је сан затекао, гдегде смешном, раск |
| pb n="52" /> непросвећене.{S} Видела је у нашој земљи неуређеност, просјачење, пијанство, непро |
| желела!{S} Откад је на путу!{S} Била је у Серезу месец дана, па отишла у Цариград с једном Енгл |
| а готово увек, кад је говорила била је у емоцији, некад великој да је замуцкивала, прекидала р |
| Енглескиња.{S} И прошле године била је у Турској, и Арифи ју је довела Мадам Макс.{S} Плава, у |
| > <p>Она, малопре изведена, пољубила је у скут и у руку нене и родитеље, поздравила се с родом, |
| у каже, седала је уз кафез, силазила је у двориште: нигде никога. „Да није тетка добила напад о |
| а што није жена него страст, одрасла је у кући Ибрахим-Хасан-бејовој, играла се с његовом једин |
| е дугачке улице на Јалијама, и зашла је у једну од споредних улица Новога Солуна.{S} Кад је бил |
| им печетом, са свекрвом и сутом ушла је у затворена кола и отишла на Јалије, стрицу и његовима, |
| ер, уздахну.{S} Мадмоазел Дарно ушла је у суштину свега што је око њих, с њима и у њима.{S} Заш |
| тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим сузама: исплачи их, сине, обриши их, скупи их у м |
| н је окренуо ханумама леђа...{S} Она је у ово двориште ретко улазила, кад однекуд дође, никад в |
| > <p>Сви плачу, па и невеста.{S} Она је у овом интимном и светом тренутку само нежна кћи и унук |
| асмина још само по који цвет.{S} Она је у једној ружичастој антерији, расплетена, с нанулама по |
| лости и не очекује будућност.{S} Она је у тренутцима у којима живи.{S} Она живи од утисака.{S} |
| од изиђе...</p> <p>А невеста?{S} Она је у конаку, да се опрости с родом.{S} У очеву селамлику, |
| ништа.{S} У овој старинској кући она је у духу била нова, придружила се, у духу, њима, грдећи с |
| иње, чак и твоја мајка: понекад, кад је у послу, или кад јој нешто није добро, или није располо |
| ба мирише!...{S} А како и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од руже, вода о |
| Има ли смисла да идем на весеље кад је у породици туга?</p> <p>— Каква туга?{S} Још се ништа н |
| не ради!{S} Зар да настави учење кад је у њему све отупело, мозак, сваки живац?{S} Где је мотор |
| } Али не, више ништа нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешто пре њ |
| епа, млада, његових година.{S} А где је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не по |
| друговима... не верујем...{S} Негде је у послу.{S} Она се брзо врати у собу, па сакри хаљине и |
| ко дотерана и дивно обучена, и уведе је у ванредно велики салон раскошно намештен и јединствено |
| изиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој соби за одмор: лежи на миндерлуку, с чаршафом, |
| али пригушен, и тихо певање: весеље је у башти; разгранали се нарови и смокве, дигли се у вис |
| узевши младу хануму као дете, однеше је у собу и закључаше...</p> <p>Мајка га моли да остави но |
| не потчињеност, притрчава јој и љуби је у руку.</p> <p>Што јој дохвата махраму, што јој придржа |
| у заљубљену турску девојчицу, пољуби је у оба ока и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуб |
| .</p> <p>Он се наже над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе се као да је пољубио мртвац |
| ним, снажним, мушким пољупцем пољуби је у уста, а она се сад не опи као од пољубаца оне две жен |
| ="222" /> има пуло старога.{S} То ми је у крви, наслеђено од мојих предака.{S} Ја верујем у све |
| била мала, а „последње збогом“ обори је у постељу.{S} Мајка јој се уплаши те је онако болесну о |
| бледом лицу заиграше мишићи, ухвати је у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не м |
| на лицу јој заиграше мишићи и ухвати је у грлу грч; мало, па зарида.{S} Ридала је дуго, без суз |
| а гошћа се зацени од смеха гледајући је у њене стиснуте вилице.</p> <p>— <foreign xml:lang="en" |
| па оде те донесе бокал воде и изручи је у бели порцелански умиваоник на мраморној плочи.{S} Пос |
| јој већ учинили одликовање позвавши је у своје друштво.{S} Она седе где нађе место.{S} Пече је |
| rget="#SRP19120_N83" />, и пољубивши је у очи, плаве као у њене матере, изусти сва срећна: „Зат |
| да је он диже над собом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi>човек је старији</hi> и <hi>муж је госп |
| е и иде кући с њеном слушкињом, увек је у души осећала нешто неисказано тешко.{S} То тешко дола |
| опет поче Ариф.{S} Женско Питање тек је у зачетку, а наше просвећене жене већ су се поделиле у |
| ра оно што је с њима срођено, што им је у крви, чега ће се оне ослободити тек кад дође ред да и |
| чак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, с гостима,“ рече једна робиња, а њој д |
| шадрван, лимуни, кипарис.{S} Обучен је у црно за њеном слободом.{S} Он стражари под њеним проз |
| на Али-беја, само, као за пакост, он је у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити врло доцкан, па д |
| вијена, као обично: тражила мене; он је у собу намамио и... она, несрећница, остала тешка..{S} |
| м.</p> <p>— Не би било ништа, али он је у пићу мало незгодан, видела си ноћас..</p> <p>Она погл |
| S} Онај што се правилно развијао дао је у двадесет петој оно што ћу ја, можда, дати у четрдесет |
| ем поред стричева јој конака; гледао је у башту, у прозоре, с трамваја.{S} И једва напослетку.. |
| рно, и док је писао рецепт, погледао је у Фатму разголићених груди и откривене главе и осећао с |
| ка има плаве очи, а она црне; ударао је у ут, кад је пролазно чамцем поред стричева јој конака; |
| 274" /> чула, изговарала је: „Отишао је у лов, као за пакост“.{S} Најпосле је изашла на баба-фи |
| Хасан-бејов харем <pb n="3" /> дошао је у госте Исмаил-Ахмед-бејову харему, из Старога Солуна у |
| д није затекао код мене весеље, ушао је у собу где ми је постеља, а она празна; отишао у своју |
| тка...{S} Ти ми то нећеш одбити, ако је у теби заостало ма шта од човека.“ Он устаде постиђен, |
| више узбуђен.{S} Већ две недеље како је у њему био мир, и он је мислио да је више не воли; доби |
| остоји: што год постоји на свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он не помишља на кафану, где м |
| S} Сад је страх, од смрти, можда што је у гробљу, премда ниједна се и не сети где иде, да се сп |
| н хоће да надокнади у Француској што је у Турској изгубио у дружби са женама.{S} Кад би он ушао |
| га још и „Превазишао Себе“, зато што је у једној његовој књижевничкој реклами тако стајало, то |
| е посумња да уздише за неким који ју је у пролазу видео,“ мисли нова и утире очи белим муслином |
| и мимо њега на земљу...; и завијају је у неколико аршина бела платна, мећу је у ковчег и долаз |
| у неколико аршина бела платна, мећу је у ковчег и долази јој род да се с њом опрости...{S} Ибр |
| е и замене ципеле папучама, увела их је у салон.{S} Тек што поседаше на шиљтета, дођоше сестре, |
| вероватно, купих флашу пива, донесох је у моју кућу и доведох лепу хануму: она пиво попи, па се |
| ах!..{S} Да отворим капиџик?{S} Кључ је у мене, а сад се немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, он |
| а своје сут-ане, па јој се чини да није у граду где се родила и одрасла, него негде далеко, у ј |
| читави месец дана чинило се као да није у Солуну.{S} Данас Енглескиње, сутра Францускиње, прекс |
| рхтах као прут: његова канцеларија није у Стамболу...{S} После дуге вожње, кочијаш отвори колск |
| и мужа, зашто је онолико тужна кад није у љубави с Мадам Аристид ?</p> <p>— Али ми, слатка Мерс |
| ашњи турски харем као данас; никад није у мање особа оволико оличен.{S} Пет особа три генерациј |
| О моја слатка сута!{S} Пошто тејзе није у Солуну, ја бих сути <hi>све</hi> казала.{S} Али моја |
| амо не једанпут, кад је чула да он није у Солуну. „Годину дана да ниси дошао, годину дана не би |
| или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а она одмах устаје, као млада, пребаци преко |
| мем ни Бога да молим, зато што вас није у нашој соби.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које би се де |
| јабуку — свађа.</p> <p>— Снаха му није у тој кући.{S} Зејна не опада...{S} Она је за текију, р |
| али као ниједна мајка: „Зет ми још није у кафану отишао и не зна шта је кафана; од жене се не о |
| ажења у Јилдиз.</p> <p>До средње капије у харемском дворишту, пред женском послугом наређаном с |
| ни путници спустише се код Ћемер-Капије у чаршију која спаваше дубоким сном, и одвезоше се близ |
| е дођоше оне две странкиње које Мерсије у свом писму помену, једна плава Енглескиња што се зове |
| олвер у футролу, оставља га: она верује у живот после смрти ..{S} Али, чини ми се, највише ме з |
| ?</p> <p>— О, Мадмоазел!{S} Она верује у карте, у духове...{S} Некад, по ваздан држи сточић.{S |
| а кћи није верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ После три дана опет их одазваше:{S} Рашиде-х |
| клетва!{S} Каква заклетва кад не верује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио к |
| о па се предаје вољи Божјој, јер верује у <hi>Писмо</hi>; и она рекне: „Сестро, што се бојимо?{ |
| вљу, није покретало ову лађу.{S} Путује у Каиро... „Али зар се Мадам сећа онога турскога детета |
| се сасвим чини да је на лађи, да путује у неки далеки крај до кога никад неће стићи.</p> <p>На |
| ре ње тргло, пробудило, и она тада чује у левом уху некаку страшну свирку. „То није крв.{S} То |
| , да је он познаје боље но своје рођаке у Цариграду; и причала му, вели, да је лепа, да је слат |
| чељад узеше остављати фереџе и јашмаке у шарене свилене бошчице, оне пођоше за домаћицама на с |
| у путничким костимима са шеширима, неке у капама, са штаповима (унеле их у собу!).{S} Ариф се з |
| се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике у Нурије-хануминој кући прође месец дана, и кад се поја |
| ако нас удаду за неке свршене правнике у кафеним кафтанима и белим чалмама, па ми да им се обу |
| чаршафима с подигнутим печима, Јеврејке у шареним антеријама подбрађене зеленим газом, странкињ |
| заљубљују у девере и пасторке, девојке у зетове.{S} Наше проклето друштвено уређење!“ говорила |
| њега.</p> <p>— За кога? упиташе девојке у један глас.</p> <p>— За <hi>њега/</hi>!{S} Ашколсун!{ |
| а мангал да се осмуди, од његове треске у прозор и прштања разбијеног прозорског стакла, и тамб |
| мало осећаја.{S} После јела опраше руке у и уста на абдеслуку, па се вратише на софу да пију ка |
| месец био као срп, вечере су се давале у конаку људима; како је као сребрни „сахан“, или „тепс |
| ега, њихово миловање, а жене су „падале у севдах“ и једна другој у крило бацале запаљену <pb n= |
| ..{S} Пробушиле смо зид, па смо гледале у сут-анино двориште: нисмо га виделе.{S} Али га видесм |
| на мошус, само су ћутале, тупо гледале у играчицу и жвакале саказ.{S} Оне су странкињама биле |
| Па су прошле кроз предсобље и погледале у софу: мајке им седе с подавијеним ногама и, како се њ |
| ила, и чини ми се да бисмо нас две биле у стању побунити све жене, женске милионе у пространој |
| јавши се, и додаде:{S} Ми нисмо ни биле у свађи...{S} Хајдете!...{S} Да се развијете...{S} Врућ |
| софи, обасјаној месечином; обе су биле у белим <hi>геџелуцима</hi>, и седеле су без свеће, да |
| одјекивала тишином; неке куће нису биле у реду с другим, већ су заузимале сокак, а у угловима с |
| {S} Да њих две ни за тренутак нису биле у љубави, осим Ибрахим-бејових и Мерсије нико не зна:{S |
| ри Цариграђанке, оне би је сад пољубиле у оба образа, сад кад рече: „Гледајте ви да радите: да |
| знања“, а странкиње које су их доводиле у ову кућу, објашњавале су им да је и Солун, као и Цари |
| кола покривена лица, нечујно, и улазиле у Нурије-ханумино двориште поред ћилима на капији разап |
| јоргована.{S} Па су се, после, поделиле у четири групе, пошто их је било повише, и пред сваку с |
| наше просвећене жене већ су се поделиле у два логора: једне су уз Емине-Семије-хануму, старију |
| а, с драгим камењем као да су га купиле у Солунском пољу, с бисером као да су га вадиле из Солу |
| није ока склопила, тетка и жена удариле у ход: час отиду уз један прозор, час уз други, сад сиђ |
| хаљину француским именом, и изговориле у друштву по коју француску реч.{S} А како се облаче! р |
| 3" /> он се није вратио.{S} Очи, утекле у главу, чисто се исколачише кад рече : „Нож!...“ Нуриј |
| <p>Оне две водиље одведоше невесту доле у једно велико предсобље сасвим празно, па је попеше на |
| ти унука: сад у грађанске хаљине, после у војничке, понекад у дервишке, купиће му фес с дугачко |
| луну, час у Серезу, сад у Битољу, после у Скопљу, „гостујемо код пријатељица“, рече Фахрије-хан |
| е ко гледа, и ако није бремен, па после у своја уста.{S} Оне имају духа, али.. ...</p> <p>Истог |
| жене, све незване, да је гледају: буле у чаршафима с подигнутим печима, Јеврејке у шареним ант |
| и за мајкама полако.{S} Кад су скренуле у једну од најлепших солунских улица, Хамидију, ишле су |
| по кафу и попушиле по цигару, па изишле у једну велику собу с миндерлуцима да клањају.{S} Ту је |
| нским пријатељем: кад су први пут дошле у ову башту, он је стајао тако усправан, прав и висок к |
| идију, ишле су само мало пешке, па ушле у трамвај, наместиле се иза платна а ипак печа нису диг |
| а абдеслук те опрале руке и уста и ушле у Мондије-ханумин типичан салон, попиле по кафу и попуш |
| па се то претвори у угљевље, а угљевље у пепео..{S} Не могоше ме утешити родитељи, ни род, ни |
| једном прљавом лампицом, похита напоље у помрчину с једним лепим и прилично трезним чочеком; а |
| орити, зацело би нам рекла: „Вратите ме у затвор, јер ја <hi>не умем</hi> у слободу...“ Ето, др |
| на ухо шанула о овоме.{S} И позваше ме у своје друштво људи.{S} И показаше ми „своју милост“ к |
| за Божју љубав!</p> <p>— Заклела си ме у Божју љубав, и то трипут, и сад морам да говорим оно |
| Али што си таква, Емир?{S} Погледај ме у очи.</p> <p>Она сакри лице на теткиним грудима.</p> < |
| е могла вратити, ја не бих губила време у сањању о лепотама туђих земаља, него би радила да нам |
| цвеће у коров, па баш да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ружа везана у киту с ла |
| ча.{S} Испрва су мислиле да ово позајме у простих, старих турских жена, а после, бојећи се да с |
| ави весело лице кад јој речеш да не сме у шетњу, прави се задовољна кад је очекивала француску |
| ћери, ни унуке.</p> <p>— Муж нам не сме у собу без питања, а слушкиња и робиња сме, рече Мирсад |
| еља?{S} Код мене.{S} Ко је водно хануме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко им је куповао скупоцене поклоне?{ |
| хајући се:</p> <p>— Сваки греши, ако не у знању, оно у незнању; али, ко се пре трећих петлова т |
| ом плакала.{S} Да су купљене и сачуване у стаклу те њене сузе, ја бих давала по једну девојкама |
| ате екипаже солунских богаташа поређане у дугачак ред дуж Ибрахим-Хасан-бејове куће и ограде, и |
| вратити у Солун, да, по уговору, остане у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док му се кћи не уда...{S} |
| пошто гошћа отиде, она гледа да остане у соби сама, да мирише јастук на који се та страна жена |
| поче с пуно жучи:</p> <p>— Оне затуцане у Цариграду нас три зову реформаторкама, као овде вашу |
| а болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу.{S} Осим оца, цела кућа осећа да она Џемала ј |
| ут и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне у један рибарски чамац, који се љуљаше крај саме обале, |
| шкиње; људи су с Џемалом у конаку, жене у харему, где је било и неколико Нуријиних пријатељица. |
| се види...{S} Ти ми не верујеш!{S} Жене у изрезаним струковима!...</p> <p>— Верујем ти, очи мој |
| је.{S} По улицама су се размилеле жене у разнобојним чаршафима, новим.{S} Код Сафет-хануме чу |
| м, ни лупу звекира на капијама, ни жене у чаршафима с фењерима преко дворишта... ни жагор, ни к |
| а њима кћери, за овима робиње (завијене у чаршафе као хануме). <pb n="111" /> Пролазиле су уске |
| ски гробови; спуштају их у њих, увијене у неколико аршина бела платна...</p> <p>Седе за сто, уз |
| огаташа, и из њих излазиле жене увијене у чаршафе црне и свих на свету боја, које су трепериле, |
| нице...</p> <p>— Довешћу те ја код мене у госте, па ћемо се разговарати, свирати и певати.{S} З |
| оји за њом носе две црне робиње обучене у црвено, накићена бисером и силним драгим камењем по в |
| али она се не сети друге лепоте до оне у њој..{S} Остаде дуго, а кад отвори врата, из собе се |
| стању побунити све жене, женске милионе у пространој турској царевини.{S} А ове су жене задовољ |
| n="245" /></p> <p>— Бром, етар, купање у млакој води...{S} Од двадесет пет степена Реомирових |
| ког комшилука; па свирање у ут, ударање у деф, звецкање чампарама, пљескање длановима, смех, ал |
| песма младих јеврејских жена и ударање у ут и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне у један рибарс |
| из целог великог комшилука; па свирање у ут, ударање у деф, звецкање чампарама, пљескање длано |
| 20_N58"> <l>Ми ослушкивасмо њено дисање у ноћи</l> <l>Њено дисање тихо и полако.</l> </note> <n |
| кренути Женско Питање.{S} Женско Питање у Турској неће бити као у Европи.{S} Ми и не помишљамо |
| ични, они људи што су вршили преуређење у нашем друштву, газећи најглавније одредбе из Корана.. |
| сма, по сву ноћ, весеље, шала, облачење у мушке хаљине: све што је прекодан забрањено, премда и |
| м средњом капијом беху неколике Туркиње у искрпљеним чаршафима, и неколико просјака, па неки до |
| ер, па се трже: она се никад не заклиње у дете.</p> <p>Арифи се смрче.</p> <p>Кад је виде бледу |
| давала по једну девојкама, да је наспе у воду ономе кога жели за мужа, те да је муж воли, јер |
| затварају се, али се и отварају од лупе у поломљена ћерчива и грозног маукања једног сиротог ма |
| дна другој на ухо, пусте се, па се лупе у груди као да су неку велику штету учиниле, и треба ха |
| и нико никад није рекао: „не бацај паре у лудо“, или „чувај беле паре за црне дане“; и нико пре |
| чекали — отвори: уђоше Солуњанке, старе у црним, Сафетине врснице у плавим и зеленим чаршафима, |
| овомодним европским хаљинама и на старе у старинским турским антеријама с три стотине бора и с |
| и, уз свирку и песму, одведоше је горе у ону велику собу пуну јенђа; приведоше је свекрви.{S} |
| ода му пршти у вис и враћа се, слива се у дивну мраморну вазу, па се прелива и пада у басен, ко |
| ј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи са „<hi>нећу је, не примам је</hi>", |
| ада своје сународнице и рекох јој да се у земљи где нема слободе не може ништа урадити. „Какво |
| наједанпут, она се ућута... загледа се у један каик, који се с разапетим једрима указа отуд, о |
| здрве покуља као из димњака; загледа се у тај густи колутави дим, па „отвори“ разговор:</p> <p> |
| сећа онога турскога детета?“ Загледа се у далеки Олимп, у пут покрај њега којим лађе иду у Анад |
| љут него тужан.{S} Она нова загледа се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{ |
| су ми од моје Госпођице“, и загледа се у лепи рукопис, у карактеристична дугуљаста, коса слова |
| ути и брзо се трже, прибра и загледа се у овај необични тип, Мондије-хануму.{S} Њу та жена увек |
| е деце.</p> <p>Стара ућута и загледа се у очи сину; а он поче:</p> <p>— Да се испита Фатмино ср |
| с разбијеним срцем пође; не погледа се у огледалу, а и за кога?..{S} С другарицама је седела, |
| м, и код ње се спремала, прерушавала се у просту стару кадуну, па од ње ишла сама тамо где ју ј |
| , метала их од лица до доле, гледала се у огледалу изблиза, па се измицала, и опет гледала, па |
| адила!{S} Јадна девојка!{S} Заљубила се у зета, зато што није могла бити с туђим људима.. „Жене |
| о, једна невестина рођака: прерушила се у човека“.{S} Кад Енглескиња седе, Францускиња рече: „< |
| кад би је могао видети он!{S} Обукла се у црвено, на глави јој зелен калпак, седе крај свекрвин |
| егде белим као од платна, над којима се у небо дижу црни кипариси и олеандри пуни црвенога цвет |
| 19120_N41" />, рече Мерсије, а Фатма се у лицу промени.{S} Кад разви хартију, весела девојка чи |
| о.{S} Они су њој били страни.{S} Она се у сасвим друкчијем друштву креће.{S} У друштву страних |
| остала женом, и нада му се.{S} И она се у њ лудо заљуби, заборављајући да је жена, да је мајка |
| к...</p> <p>Она слуша свекрву и мења се у лицу: како сад да не пости, кад је постила дететом; с |
| не, оно јој се отварају врата, пушта се у кућу; а кад се она већ развије и укућани јој виде грд |
| им друштвима!{S} А наше?{S} Упустиле се у политику трошећи се и физички и морално, не мислећи д |
| </p> <p>15 новембра.</p> <p>Да ли ће се у мојој <hi>Песми Суза</hi> осетити куцање мога срца?</ |
| поклони старцима, и натрашке повуче се у један кут, ту седе, на столицу.{S} Старотурци на њему |
| а она, наслоњена на ограду, гледаше се у једном малом огледалу : како јој лепо стоји башјорти |
| рета разлеже се „Аллах екбер“ и губи се у висину под плавим небом.{S} Уска улица, дугачка, закр |
| м Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби се у један образ па у други, <pb n="128" /> па је поведоше |
| разгранали се нарови и смокве, дигли се у вис олеандри: под оним наром седе две, и тамо две, је |
| е раде на побољшању...{S} Понекад ми се у Цариграду учинило да сваки десети човек — проси...</p |
| а.</p> <p>— Ниси ваљда рекла: ако ми се у нијету помене црно, нећу бити срећна.{S} И после, ти |
| ије до шале.{S} Наменила сам: ако ми се у нијету помену сузе, бићу несрећна...</p> <p>— <foreig |
| о лице поцрвене, чак и чело: поклопи се у руке и зајеца, зарида гласно као дете.{S} Старци је н |
| 1" /> кад изусти „Мухамед“, не уноси се у стих, у реч, у сваки бод, но ради расејано, и сваки ч |
| мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати се у Стари Солун.{S} Кола су милела балансујући по страшно |
| косу...</p> <p>Лепа девојка запламти се у лицу, а ни речи не проговара, не уме пред човеком ..{ |
| а?“ говори јој неко на ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гони руком из свести...{S} Па од |
| чупам младеж и елиф“, рече гледајући се у огледалу, и повуче танки башјорти да сакрије то што м |
| ли, како се изненади, кад, враћајући се у подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње |
| ру, кћери?</p> <p>Она плаче и облачи се у чаршаф.{S} Али напрасити беј већ се поврати, покаја.{ |
| и видевши да не може летети, завлачи се у бокоре, у жбуње, — она се завуче у један луг од јасми |
| .{S} Чучну према тетки и загледа јој се у мило лице.{S} О колико је се зажелела!{S} Откад је на |
| а чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему родила и одрасла.</p> <p>Заћута, и пођоше јој су |
| а и кафешантанским девојкама, где им се у буновној глави порађа срећна мисао да доведу жени — о |
| ариза и да је он одрастао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, |
| , не чу шум њихових корака: загледао се у неки предмет на столу, весео, насмејан.{S} Нурије му |
| , Олимп, који се дизао из воде и пео се у небо, бела минара, црне кипарисе, црвене кровове што |
| ушам то као бајку „Царев син заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово ми и није чудновато.{S} И сад н |
| е сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њима чини да их понижава, обој |
| та ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се у мом нијету помену сузе, бићу несрећна,“ и рече: — Ја |
| су на вечеру у групама.{S} Вечерало се у једној великој соби са улице.{S} А каквих јела није б |
| једну врло велику собу с обућом (јер се у оваквим приликама диже с пода простирка), где их доче |
| те на миндерлук или на шиљте, савију се у клупче.{S} И лежу наизменце, као код тешког болесника |
| века, млада и лепа срете, загледа му се у очи, и срце му тада силно куцаше, крв удараше у слепо |
| среће.{S} Једна стара Јерменка груну се у груди, на покри рукама очи, — да не види смрт, јер се |
| , чак и лице покриле, и излазе, пењу се у затворена кола.{S} Невеста истина развијена, али кола |
| исто доба, Нурије и Алије укрцале су се у један брод за Цариград.</p> <p>Друга је година како И |
| о су одспавале сахат, два, обукле су се у саму свилу, у саму кадифу, накитиле се, силно се нами |
| даривши кроз то гробље, саплетали су се у коров, спотицали се о оборене споменике покривене вис |
| ма.</p> <p>„Так!{S} Так!{S} Так!“ чу се у калдрму под Нурије-хануминим прозором. „Један, два, т |
| Кад би тај човек био Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} Али где да нађем човека?{S} У кући |
| 227" /></p> <p>— Што није оставила кесе у којима је из чаршије донет пиринач и брашно, већ их и |
| нареди да се то „ђаурско копиле“ однесе у приземље, међу слушкиње, да га он не види, да му не ч |
| седе у једном куту софе и сва се унесе у Коран: чита, преврће листове и непрестано се ниха.{S} |
| ох затворити писмо, ветар духну и унесе у моју собу један жут багремов лист.{S} Тај лист ме под |
| 120_N60"> <l>Збогом!{S} Ја мислим да те у овом животу</l> <l>Нећу видети никад више.</l> </note |
| се чини да баш уђе, па...{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а камо ли ко |
| уке ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гледате био |
| >У првом узбуђењу и радости, она полете у кућу да каже Мерсији; њене атласке на врх прстију пап |
| р!{S} Она стрпа писма у недра па полете у кућу без душе.</p> <p>---------</p> <p>Те вечери посл |
| се.{S} Ви Енглези треба да се пренесете у нашу земљу, да видите шта све ми имамо.</p> <p> <hi>М |
| у с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у башту, децо, веселите се.{S} Нас ће веселити Ђулренги |
| и не да се љубите с људима, него да сте у друштву с људима, те да у мушкарцу не бисте гледале м |
| га никад не разочарала...</p> <p>Да сте у љубави с Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чула нешто |
| је гледаше зачуђено.</p> <p>— Биле сте у највећој љубави, а она од тебе сакрила, зато што су с |
| мским весељима; али младе жене, невесте у меденим месецима, беху тужне и забринуте: и оне су му |
| те хвалила, те ова и не слути да нисте у љубави.{S} Ја ти пишем француски; а ти, кад читаш сво |
| како никад, јер јој се чинило као да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике, турске улице сасвим су |
| да очекују неку велику несрећу, која ће у овој кући окренути све тумбе, срушити је до темеља.</ |
| ка.{S} Идући њим, биће праведна, ући ће у рај, састаће се с човеком кога воли.{S} Овако тужна, |
| е сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне градове |
| катанцем, изнутра мандалом: кроз њих ће у живот, па гледа да на њој није ништа везано, сплетено |
| екла црну жртву и запалила бих му свеће у свим редом текијама...</p> </div> <pb n="223" /> <div |
| /p> <p>— Не, децо, не претвара се цвеће у коров, па баш да је неко време у њему било.{S} А наша |
| ријатељ, па неће да нам учини зло; неће у знању, али може у незнању.{S} Џемал-беј је њен сестри |
| изобличене, па се праве поштене и неће у кућу „непоштеној".{S} Није ми жао Осман-бејова оца: к |
| е и пење се уз брдо, затеже их и скреће у попречне улице, тера све ходом поред кућа са софама, |
| ране са заруделим родом, ловорово лишће у башти према врелом јулском сунцу мирисало је некаквим |
| море и на влажно, мокро ловорово лишће у башти.{S} Берберин натуче Џемалу фес на главу, метну |
| ин, и домаћице седоше на шиљтета, гошће у наслоњаче (Ариф с десном ногом пода се, како обично с |
| даље: срамота ме! узвикну па сакри лице у руке.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!{S} Mo |
| блачила се, гиздала се.{S} Загњури лице у њене ствари, што миришу на њу.{S} Отрча на место где |
| свесно бројећи лупање стражареве палице у калдрму: так! так! так!... шест пута, она тад као луд |
| уњанке, старе у црним, Сафетине врснице у плавим и зеленим чаршафима, све с посувраћеним печима |
| “, у харему се веселе жене.</p> <p>Вече у очи четвртка, дана кад се одводи невеста; трећа ноћ к |
| пред његовом мајком сада!...{S} И поче у њему да ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је |
| 9120_N72" /> Ја тад видех :{S} Азијатче у европским хаљинама.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј узе се с |
| осети да цела кућа спава, она се обуче у Ђулренгијин чаршаф и тихо изиђе из своје собе.{S} Про |
| и се у бокоре, у жбуње, — она се завуче у један луг од јасмина, и да не би пред мушким била с о |
| год не опази.{S} Виде све, па се повуче у ненину одају, намести око на кафез... „Џемал!“ После |
| ао у сну, у незнању...{S} И он се увуче у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако убрзаним |
| p> <p>— Зар не пушите?</p> <p>— Од јуче у вече ич, па фајда јок...{S} Кад нема фајда што да га |
| пошто се поразговараше насамо, дозваше у собу њену мајку и нене и рекоше:</p> <p>— Ми, богме, |
| и баци их њој у лице, али оне попадаше у море...{S} Побојав се да га неко из конака није видео |
| } Оне се збише уз прозор и не погледаше у велико напуштено гробље које их је окружавало, него у |
| ње, лукаво осмехнуше и лукаво погледаше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и заг |
| ва дана бејаше страшно расејана, седаше у наслоњачу где је седела ова путница и мирисаше наслон |
| вај страшан призор.</p> <p>Отац стајаше у оном положају као окамењен; кћи се гласно насмеја и р |
| испрати га и нађе Фатму.{S} Она бејаше у једној малој соби из дворишта.</p> <p>— Ти си љута? п |
| њим као други пут...{S} Снаха му бејаше у једној соби с улице, шијаше нешто.{S} Кад њега виде, |
| хаљину уздрхталим прстима, и притискаше у недрима нешто, неко сакривено благо...{S} Кад сиђе, о |
| срце му тада силно куцаше, крв удараше у слепоочнице... „Осман-беј!{S} Може бити ово је тај Ос |
| .{S} Док се пијаше кафа, Ђултер удараше у деф а једна њихова бела бивша робиња, обучена у црвен |
| аласа и Хотела д’ Англетер, па потераше у другу чаршију, у чаршије откривене и покривене, па за |
| децу: муж јој не умре него га протераше у Европу за чланак у новинама где се нашле речи <hi>зве |
| ац оде у кафану а нене и мајка похиташе у комшилук, где не престајаше весеље; слушкиње легоше, |
| S} Пре две вечери не развише се, осташе у чаршафима, с печима посувраћеним преко главе, те им с |
| че их, — срушише се: две дашчице осташе у њеној искрвављеној десној руци...</p> <p>Уместо да по |
| и да им хануме пуше, весело отскакуташе у кухину, те казаше то слушкињама, и брзо, све се наред |
| по подне, па се, овако обучени, укрцаше у један велики морски брод за Марсељ... <pb n="279" />< |
| викну из куће Ђулренги, а оне потрчаше у ненину собу.{S} Џемал!{S} Стоји под прозором, и разго |
| звикну и зашкрипе зубима, па се уношаше у лице женама; оне су мислиле да је какав безочник, те |
| сало је, полако, неосетно, оно што беше у њеном срцу дубоко урезано сусретом те туђе жене...{S} |
| ра Шехназе-ханум, кад је унуке пољубише у руку.</p> <p>Оне се закикоташе грлећи бабу.</p> <p>— |
| осле, црна кћери?{S} Отац те не би више у кућу.{S} Толика брука досад, заврши Сафет врло узруја |
| ећам у што год живо погледам, а највише у себи...{S} Срце ми за свашта затрепери као јасиков ли |
| те просте речи какав преокрет начинише у души Сафет-хануме и њене кћери!...</p> <p>Сутрадан, н |
| ве; мајка је прекиде ..{S} Кад навирише у авлију и видеше да Џемал посрће, Фатма потрча у своју |
| историју као оним женама, па се вратише у салон...</p> <p>— Бејови, рече пашиница доста мирно, |
| женски хамам...</p> <p>Људи се вратише у селамлик, а невесту уведоше у харем две младице с јед |
| /> па је поведоше натрашке и наместише у једном куту на углед, „као у златарском излогу дијаде |
| еше спремати за свадбу; хаљине поручише у Паризу и Цариграду.{S} Ибрахим-Хасан-беј охол: како м |
| тепеница, да дочекају госте.{S} Стадоше у два реда: мајка Ибрахим-Хасан-бејова, Ибрахим)-Хасан- |
| ништа не говораше.{S} После их одведоше у једну собу за пун сто.{S} Јеле су ћутећи.{S} После су |
| е савладаше, узеше му нож па га уведоше у једну собу, где га мајка мољаше да легне зовући га су |
| е вратише у селамлик, а невесту уведоше у харем две младице с једним венчањем, с оцем и мајком. |
| те главу да сакрије сузе.</p> <p>Седоше у двоја кола, па све одоше Ариф-хануми где затекоше пун |
| а после, бојећи се да се не чује, одоше у чаршију и купише проста лица за чаршафе и дебела печа |
| у не осташе дуго, искрадоше се па одоше у башту, наместише око на пробушен зид — да виде Џемала |
| ехназе-хануму, па изиђоше, али не одоше у башту него у собу Фатмину.{S} Оне три нове нађоше у Ф |
| о трави, после затворише отворе и одоше у кућу.</p> <p>Пред вече опет одоше уза зид, и опет нам |
| е дубоко уздахнуше, па устадоше и одоше у башту, пробушише зид између Ибрахим-Хасан-бејова и Ну |
| јој нису што потребне, изиђоше и одоше у једну собу окренуту мору, с мало отвореним шалонама, |
| е да изгуби мазгу!</p> <p>Сведоци одоше у џамију, а он у своју собу, где нађе Фатму (свекрва је |
| а и обукоше чаршафе, па с робињом одоше у комшилук.{S} Мајке су им већ биле тамо; жена пуно, из |
| г клањања, скидоше јашмаке и опет одоше у онај типичан салон Мондије-ханумин, и домаћице седоше |
| у собу Фатмину.{S} Оне три нове нађоше у Фатминој библиотеци многе своје миле познанике, поред |
| ало отвореним шалонама, па брзо пређоше у другу из баште, где бејаше много прозора, и сви широм |
| одеандри, залив, и мало неба.{S} Сиђоше у башту; <pb n="32" /> зид, зид, и више ништа! „Нове“, |
| рошло више од часа и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готово сасвим прошао, болесничине |
| се од ње стреса.</p> <p>Најпосле уђоше у једно бујно-зелено двориште једне обичне двоспратне к |
| ише пуномоћнике и сведоке, сестре уђоше у Мондије-Ханумин <foreign xml:lang="fr">bureau</foreig |
| .</p> <p>Кад се развише Туркиње и уђоше у салон, енглеске путнице занемеше од чуда.{S} Јесу ли |
| а неколико часова очи јој чисто утекоше у главу и лице јој постаре.{S} На софи светлуца једна л |
| аправише гостима темена, па се повукоше у један кут.{S} Седоше...</p> <p>Бејови су у европским |
| > слушкињама дође смешно, те се гурнуше у једну малу собу да се исмеју.{S} Његов глас се сасвим |
| >Појави се луди Соломон.{S} Оне прснуше у смех и простреше се по трави, после затворише отворе |
| он вели: то није за жене, и што нам муж у свако доба може рећи: иди, ниси за мене, и испраћа на |
| Из рачуна видех: колико ми потрошио муж у Европи, трипут више ја у Стамболу...{S} Све презадуже |
| , затворена, уђоше један обријан Енглез у кратким панталонама, са шеширом који му крије очи и в |
| ују.{S} Синоћ у Позоришту: један маркиз у ложи са својом женом и с њеним љубазником, и то сваки |
| тва од Нурије: он се посла дервишима, и у текије велике, ишаране зеленим воском свеће, од пашин |
| тву креће.{S} У друштву страних жена, и у друштву својих сународница, где се врше сви прописи д |
| ј чита романе и описује чари слободе, и у њено меко женско срце утискују се две ненине речи, дв |
| ма обученим у све на свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине учитељице, Туркиња, Гркиња |
| би, па најпосле отвори сто за писање, и у једну лепу шарену кутију, пуну француских писама, ост |
| јтеже, њен отац уплаши се да не умре, и у томе страху обећа:{S} Богу црну жртву, текијама шарен |
| олетос осетила кад се рађало пролеће, и у њој је певало нешто, <pb n="112" /> неко.{S} Сад је с |
| твом оцу, у вашем дилаверу, у робињи, и у једној сиротој кадуни што је од вас долазила нама ред |
| у европске књиге, у европске ствари, и у шалоне. „Сирота жена!“ рече и тужно се осмехну.{S} О, |
| , па носила огледало према светлости, и у засенак: огледала се.{S} Ето то је по избору.{S} Хаљи |
| е му душе, гледа их готово не дишући, и у души осећа неку тегобу: каје се зашто није и сам пост |
| да обузе пламен, засенише јој се очи, и у томе, тресак је подиже и ничице обори.{S} Сва дршћући |
| а, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима налазим лудости, али и мудрости.{S} Пошто хоћеш |
| њене кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у томе дође њена сестра.</p> <p>— Ханум-ефенди, мужде! |
| ође Бовари с Родолфом, и црвенеле су, и у том часу обе би пристале и на одсецање косе и на смрт |
| вања и припреме за то свето и велико; и у мени сваким часом јача и воља и снага...</p> <p>Иначе |
| чаршији, испод руке ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музи |
| срцу.{S} Свога понижења<pb n="174" /> и у најпросвећенијим народима жене нису потпуно свесне.{S |
| е него и људи, прерушени у жене...{S} И у томе, на вратима софе, појави се <hi>човек</hi> у црн |
| ут, а он није Турчин него Немац...{S} И у Европи свако чудо има.{S} Па они људи и жене из Золин |
| паде ничице.{S} Али одмах устаде.{S} И у томе осветли се сав Солун, и море, црно, порасло као |
| е вода, узима се абдест, клања се.{S} И у највећем очајању, Џемал-бејова мајка, жена и тетка не |
| слика, — сачувале је духовне очи.{S} И у овом тренутку, она нагло скочи, па као по неком нагон |
| урије се стресе. „И револвер... има!“ И у томе се чу бахат: оне скочише, и Нурије полете ка кап |
| турску девојчицу, пољуби је у оба ока и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби и заплака, |
| } Па се сети да га је била заборавила и у она два своја напада, кад јој се чинило да ће умрети, |
| p>Кад бих нешто ја као друге излазила и у јутру и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим — |
| аква европска арија, она добија крила и у духу лети по непознатим световима, заносећи се живото |
| суштину свега што је око њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају женској деци име <hi>Ариф</hi> |
| верској им одредби.{S} Узе џак брашна и у брашно завуче завежљај с хиљаду гроша у злату, и то п |
| он с подсмехом.</p> <p>— Има занимања и у Турској за њега ученог.</p> <p>— Јеси ли ти, кћери, п |
| ао друге излазила и у јутру и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим — до сад би ме зацело |
| о Европљанин!{S} Наши би нас дочекали и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати, она седе, пита се с њ |
| један другог немају за шта прекорети и у томе уђе Ариф по турски — без куцања.{S} Џемал похита |
| воли; и њу небројено пута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ар |
| забуном и љубављу која се опажала чак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да је |
| ј се никад не би досадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би се пробудила, |
| адмоазел Дарно!{S} Пољубила би је чак и у уста, преко обичаја турског, и француског.{S} И док с |
| ла видела жену из народа који оне чак и у својим песмама помињу и који познаје као и друге наро |
| џбине.{S} Од свих, ова дивна жена што и у туђој земљи ради на хуманости и на култури, Арифи је |
| младих јеврејских жена и ударање у ут и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне у један рибарски чама |
| просте су љубиле своје мужеве у скут и у руку...{S} Фатма се обукла у нову плаву свилену хаљин |
| малопре изведена, пољубила је у скут и у руку нене и родитеље, поздравила се с родом, и сад се |
| ви од земље темена и пољуби их у скут и у руку.{S} У зеленој антерији, с каик отосом, нене заје |
| то је дошла кући, рашила је хамајлију и у њој нашла слику — Џемала!{S} Како се изненадила!{S} Ј |
| У овом тренутку ја осећам револуцију и у духу и у срцу.{S} Свога понижења<pb n="174" /> и у на |
| розор спази Арифу, она похита пред њу и у предсобљу јој нешто шапташе на ухо.{S} Ариф скиде чар |
| нешто ја као друге излазила и у јутру и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим — до сад би |
| ренутку ја осећам револуцију и у духу и у срцу.{S} Свога понижења<pb n="174" /> и у најпросвеће |
| узме ложу, не иде у позориште.</p> <p>И у вече, она се спреми за бал код госпође Нисим.{S} Очеш |
| лагога и Милосрднога, мајчице.</p> <p>И у Нуријиној кући је постављено.{S} Она са сестром и Фат |
| ко, широко, велико, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{S} Твој ота |
| је била уредна, те би је болело кад би у њену писму било погрешака с неуредности или с непажње |
| њега, то јест цео он!...{S} Што год би у кући европско, он растури, испродава, испоклања, спал |
| ју земље и државе.{S}" На једној свадби у Серезу, она, хладна и озбиљна, није се могла уздржати |
| позивање на молитву, разлеже се и губи у око...{S} Још непрестано је мртва тишина, само покатк |
| осијава кроз гране, и мало па се изгуби у каквом сивом или снежно белом облачку.{S} Влага, мири |
| па да умре...{S} И да је љуби... пољуби у уста!{S} И она ће сутра пред нене и мајку с човековим |
| умиљатошћу ове лепе жене која је пољуби у уста као да се с њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби |
| рва јој закопча гривну, а она је пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С минара је објављено вече |
| е и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, у лице, у уста, нежно рече: ”</p> <p>— Је ли, д |
| Приђе јој сав узрујан, али је не пољуби у руку као Европљанин Џемал већ је страсно стеже као Аз |
| , глас њине душе.{S} Да муж жену пољуби у руку!{S} А француска васпитаница Туркиња Фатма, какву |
| дршћући, не умеде наћи крпу, те га зави у један свој везен јаглук, и метну га снаси на табане.< |
| пелерине“ и печа, да их завије и остави у <hi>јашмак-одају</hi><ref target="#SRP19120_N3" />.</ |
| е, то јест је ли путница или ће да живи у Солуну.{S} Прими хиљаду пољубаца од своје сестре и ве |
| лтурна женска друштва.{S} Маса нам живи у мраку.{S} Ја се сећам једанпут у једноме друштву, од |
| рви?{S} И пред очима му изиђоше градови у којима је живео, и они људи, оне жене, и он у сваком |
| авој уличици, а у њој невеста и сватови у свили, у кадифи, у злату, у бисеру, у драгом камењу.{ |
| е.{S} И женске!{S} Он хоће да надокнади у Француској што је у Турској изгубио у дружби са женам |
| у, у време молитве, не дају јој да седи у башти развијена, да је не види мујезин...</p> <p>Прос |
| ога живота, која се просто и очито види у организму ових пробуђених створова, и необуздану буји |
| пролазећи кроз метеж, кроз гомиле људи у црвеним фесовима и зеленим и белим турбанима и буљуке |
| у је писано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је васпитавала |
| тала овде ни тренутка.</p> <p>„Има лажи у којима ја налазим финоће, чак и нежности,“ сети се Фа |
| ћилимом прострта је постеља, и она лежи у белу геџелуку, готово сасвим седа; уши је запушила па |
| ма, више никога не види, само њу: улази у теткину собу за рад, по четврти пут, гледа у ствари н |
| ј мора, готово у мору, те се онима који у њој живе често чини као да су на лађи која вечито пут |
| рпиш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у нашем закону, да с једним човеком можемо се венчати т |
| ниси никад гледала.{S} То је као понеки у Европи, како прича Мехмед, кад не може да узме ложу, |
| де је сада кад она мисли на њега, је ли у <hi>Олимпос-Паласу</hi> или <hi>Хотелу д' Англетер</h |
| своје ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изаб |
| своје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабра |
| која није ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу његову,“ тако мисли Фахриј |
| > <p>— Сва, цела моја душа је нова, али у њој <pb n="222" /> има пуло старога.{S} То ми је у кр |
| </p> <p>— Па и ја сам сакрила руке, али у памети, рече Мерсије.{S} Али, Емир, зар нам наше Фран |
| о зида.{S} Зна за свилене лествице, али у Европи...{S} Он, Европљанин, па...{S} И после, он ју |
| ила.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не верујемо.</p> <p>— Ако хоћете, мој муж довешће |
| ме, и пуно нових, наше вредне жепе; али у старом...{S} У гору и камен!</p> <p>Он се буни:</p> < |
| к отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књигама, својим и своје пријатељице, у свакој ситници |
| рађанке што не скида очију с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у башту, децо, веселите се.{S} |
| беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога човека срце је од камена.{S} Ни молба Ал |
| <p>— Сад знам зашто јој не идеш.{S} Али у почетку, ти си јој ишла сваки час.</p> <p>Она се пром |
| апита: „да се није нешто наљутила?“ Али у друштву, с песмом и свирком, поред тетке коју толико |
| ужи ратлокума, и наже се да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатно; г |
| оју милост“ књижевници.{S} Организовали у Солуну некакво Књижевничко Друштво, па су за чланове |
| д другог не говорећи.{S} После су легли у једну постељу, али не као двоје заљубљених, него као |
| исам читала...{S} Романи су ме и довели у земљу духа без душе...{S} Некад сам сањала: отац ме н |
| вом шеталишту званом овде „пијаса“, или у чаршији, кроз редове људи, пролазиле као кроз махниту |
| ра, поред каквог напуштеног гробља, или у каквом турбету, у текији, — њему више ништа није свет |
| х врати жући, а она уђе у двориште, или у један велики парк, који је опкољавао једну палату на |
| решио би се кад би погледао у лице, или у око, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, наро |
| е, у своје учитељице, ако их имају, или у пријатељице својих рођака...{S} Само ове, немајући до |
| ене другим; да цвеће метну за појас или у рупицу од капута, па кад увене да га баце попуњавајућ |
| вало би тупо као да се удара у плот или у поклопац дрвеног мртвачког сандука.{S} Белу заставу, |
| , „као у златарском излогу дијадему или у обућарском обућу,“ како примети на енглеском језику М |
| као стадо на пландишту.{S} Кад су били у Ђумулџини, она се усхитила како није скоро; хиљаду ус |
| ео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су били у конаку код Хасан-беја, договарали се...{S} Дадоше ми |
| огата Цариграђанина који су се доселили у Солун још пре двадесет година.{S} Ибрахим-Хасан-бејов |
| а кроз кафез погледа у голуба, он мисли у човека...{S} Мајка твоја, чим ти је обукла чаршаф, од |
| с туђим женама...</p> <p>Људи су отишли у зору, а жене су спавале код Ариф-хануме.{S} Фатма је |
| клецала су ми колена, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{ |
| та не умеде помислити до то: „Па што ми у писму ии једном речи не напомену.“ После гласно рече: |
| отидемо у Цариград, ми ћемо седети зими у Стамболу, лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај |
| на њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је продужавао пут мислећи: „Сви су око ње, ра |
| то значи.{S} Напослетку, драга мала, ни у Европи не иде све онако како ви на Истоку, нове мусли |
| просто никад нисам видела, нисам га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</hi>!... |
| што ми писасте: да ја немам своје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти би |
| из добре куће?{S} Ти немаш своје ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти |
| какав посао?{S} Са женом се не може ни у Европи у суд, школу...{S} А кад се састанете после је |
| е летње врућине, ни прекодан прашине ни у вече и ноћу комараца.{S} Сад би хануме шетале повазда |
| арање...{S} Душо, душо, да Бог да се ни у кога никад не разочарала...</p> <p>Да сте у љубави с |
| је била прерушена Нурије.{S} Она се ни у соби не разви.{S} Обе су говориле с Фатмом француски, |
| ке похиташе Фатми, али их не пустише ни у двориште: не даде Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>А Џемал ј |
| они њој и она њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је продужавао пут мислећи: „Сви су |
| то онаква кћи што није оца слободно ни у очи погледала!...{S} Нећу да је убијем, ни да је бије |
| која га досад од стида није честито ни у очи погледала.</p> <p>— Камо да нисам! викну она глас |
| како кажу ови наши чапкуни протеривани у Европу.{S} Тој хануми наша Фатма се много допала, па |
| Па и људи ћуте, они који су протеривани у Европу.</p> <p>Нурије узвикну:</p> <p>— За Божју љуба |
| урад-Џемал-беј.</p> <p>Фатма се промени у лицу више него икад, а ништа не рече.{S} Мерсије упит |
| ј ишла сваки час.</p> <p>Она се промени у лицу, обори очи, али ништа не рече.{S} Сваким даном ј |
| умрла сестра од тетке.{S} Он се промени у лицу, и пошто замоли Арифу да не оставља Фатму саму, |
| а нису само жене него и људи, прерушени у жене...{S} И у томе, на вратима софе, појави се <hi>ч |
| ад пе треба да га дочекаш у оној хаљини у којој си га испратила.{S} Јер и ако си иста, изгледаћ |
| сао?{S} Са женом се не може ни у Европи у суд, школу...{S} А кад се састанете после једног сата |
| ова.{S} И наједанпут, као да гром удари у слеме конака њеног оца, и она замре од страха; а мало |
| ику: то је цариградски.</p> <p>Он удари у грохотан смех и рече:</p> <p>— Опрости, мајчице, али |
| <p>— У Европи, рекоше гошће, све четири у један глас.</p> <p>— А жена?! упита пашиница.</p> <p> |
| И често се сећа, кад се једну ноћ сакри у метле, и они је тражаху до поноћи, а кад је нађоше, о |
| а по жару буде пухар, па се то претвори у угљевље, а угљевље у пепео..{S} Не могоше ме утешити |
| рни облаци, као да се онај жар претвори у угаљ.{S} Сасвим се смрче.{S} Она се уплаши, и паде ни |
| њу молитву.{S} Мало, па и жене, све три у бело, све три скинуле чарапе...{S} И стара са снахом |
| екир на капији. „Он!“ узвикнуше све три у један глас.{S} Мухамеданка не би прекинула молитву ни |
| , или бар не скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш какав посао?{S} Са женом се не може н |
| </p> <p>Он само чује: „Па како би да си у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома тешко, за |
| ји је он.{S} И после, не заборави да си у Турској, да си Туркиња.{S} Ту су и младе жене, дошле |
| Сафет.</p> <p>Она плану:</p> <p>— Па ти у својој кући не треба никад ништа да затвараш: у њој т |
| ојна тога бола, тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим сузама: исплачи их, сине, обриши и |
| моћи радити тек пошто почнемо удисавати у се ваздух слободе.{S} Сад је доба васпитавања и припр |
| ? — Љубав. „Ја сам се могла заљубљивати у муслиманке, док се нисам заљубила у Францускињу," реч |
| адесет петој оно што ћу ја, можда, дати у четрдесет петој...</p> <p>— У Старом Солуну готово не |
| чим напуни четири године, он ће га дати у школу; „почетак школе" биће свечан: гостију пуно, хоџ |
| , па веза на врат.{S} Па се узе гледати у огледалу, и <pb n="158" /> видевши да је лепа, дође ј |
| а ово видела!{S} Да ли би могле гледати у светлост њене очи, навикнуте на помрчину?{S} Она воли |
| од куће.{S} Кад би неко могао загледати у душу ове младе и лепе турске девојке, видео би да она |
| дала Фатми, а она је није смела држати у <pb n="42" /> њиховој кући, него ју је однела код Мер |
| нас су и наши мужеви, официри, послати у Маћедонију „да умирују чете“, и ја и моја пријатељица |
| еровала у судбину, и почела сам сумњати у Бога, Бог нека ми опрости!.. <hi>Бога има</hi>...</p> |
| } До онолико док се с мајком сме купати у женском хамаму.{S} А после: „Хајде, сине, на сокак, н |
| и се ти спремила...</p> <p>Она се врати у своју собу нерасположена; али се брзо развесели, упра |
| куд дође, никад више.{S} А кад се врати у башту, и загледа готово сваку ружу, неодољива је жеља |
| беху одавно умрли, кад ми се син врати у Стамбол...{S} Бејаше младић од деветнаест година, изр |
| Негде је у послу.{S} Она се брзо врати у собу, па сакри хаљине и накит: кад се врати да не вид |
| па ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у један дућан, он продужи пут.</p> <p>Кад се врати кући |
| рука.{S} Мерсије, мој муж мора свирати у пијано, знати енглески и говорити француски као Мадам |
| ивна жена.{S} И једнога дана, она осети у срцу два осећања: мржњу према мужу, и љубав према нек |
| е, а шта су урадиле, и шта могу урадити у земљи мрака и хладноће?{S} У једној загушљивој <pb n= |
| сажаљевају, да је теше, она ће ударити у већи плач...</p> <p>Кад се исплака, она замоли муфтиј |
| ад би било живе душе која може завирити у харемске тајне, та би душа видела да је оне не походе |
| е умрла мајка, те се није могла вратити у Солун, да, по уговору, остане у Ибрахим-Хасан-бејовој |
| рце!{S} Кад би га могла узети и метнути у своје!...{S} Рано, те понова леже, и заспа; сања њега |
| ореном ћошком је шадрван; вода му пршти у вис и враћа се, слива се у дивну мраморну вазу, па се |
| о се јасно изговорено „Аллааа!!“ Седећи у куту, Џемал-беј гледа ове три миле му душе, гледа их |
| жете, бујук-ханум? рече црнкиња улазећи у собу, па се закикота.{S} И кажу да је леп тај францус |
| SRP19120_N92" /> узвикну Нурије улазећи у собу, а она се трже и застиде, па насмејавши се загрл |
| подне, враћајући се из вароши и улазећи у своју собу, ја осетих мирис мошуса, и врло се обрадов |
| енер-Башчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син остане код куће са слугама.{S} Поч |
| и ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи у своју собу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али са улице |
| ве много путују.{S} Ја ћу може бити ићи у Анадолију и Сирију.</p> <p>— Због нас су и наши мужев |
| смрт Мерсијину.{S} И могла је чак отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књигама, својим и сво |
| е од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар у том нечистом делу света нешто од њег |
| И после, зар је младотурцима лако доћи у службу?</p> <p>Све се ућуташе и узеше мислити шта ће. |
| обуздану бујицу што носи из мрачне ноћи у ведар и светао дан толике нове душе.{S} Оне не певају |
| ве и шуму корака...{S} Сву ноћ неће ући у кућу, остаће крај јасмина седећи, осећајући љубав...{ |
| приђе уз једна собна врата, и грувајући у њих песницама и ногама, ружаше Фатму.{S} Најпосле га |
| н пожар!“ рече Фатмина мајка, гледајући у залив преко белих минара и црвених кровова.{S} Кола с |
| од Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући у тај дивни калпак, своје обележје, њој толико мило, ми |
| на ово насмеју, уозбиљише се, гледајући у ствар, у аутомат, у ону иначе живу и интелигентну Еми |
| -беј на своме чардаку весели, гледајући у залив разливен на месечини.{S} Она осећа љубав у тој |
| од црвеним атласким јорганом, гледајући у њу ћутећи; и окрете се зиду, утиша се...{S} Ариф би м |
| мрамора, и плакала сам...{S} Гледајући у људе од мрамора и бронзе, ја сам видела да они не при |
| .{S} Уморна, лежећи наузнак и гледајући у месец, одмара тело, чула.{S} Али, једна песма страсне |
| јем унучад: да се подмлађујем гледајући у кући младост.{S} Сад <pb n="175" /> осећам душу, а ду |
| унце или ноћу на месечини, он гледајући у то своје дело толико се заносио, да му се најпосле чи |
| вор! најпосле рече пашиница погледајући у све редом.</p> <p>Оне четири направише јој дубока тем |
| >— Чудо! рече он весело, не погледајући у туђе жене: „Па лепо, отерао је, нека, има хвала Богу |
| дамо име, сине, вели му мајка грцајући у сузама.</p> <p>— Зар муслиманско име ђаурском копилет |
| нпут ућута...{S} Господин Хок дође кући у три дана једанпут, а он није Турчин него Немац...{S} |
| е комадиће и даде Ђулренгији да то баци у ватру.{S} Али Ђулренги утрча и радосно викну:</p> <p> |
| сокак, а у угловима седели су просјаци у ритама, једни онакажени болешћу, други онеспособљени |
| м човека?{S} У кући затворена, па улици у затвореним колима.{S} Видим по некога кроз решетке, к |
| сам.</p> <p>— И грехота! рекоше старци у један глас.</p> <p>Пашиница заћута, као да изгуби јез |
| е с једним младићем, сваки час баца очи у кафезе... „Алла"! какве су му очи!“ виче узбуђено роб |
| рти се није сетила!{S} Скрену сузне очи у нарове: много родили...{S} У коначкој авлији је чесма |
| енутно се разгали, док јој не одоше очи у небо као комад плаве свиле.{S} Из очеве куће она га н |
| бела робиња, бледа и лепа, упирући очи у црвену столисту ружу што провирује кроз сиве гране он |
| и у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз њих |
| зговарајући се на реакцију, упиремо очи у Устав, као да ће нам он изменити крв у жилама, дати н |
| развесели.{S} Али, нехотице скрену очи у таваницу, и она јој се учини ниска као да хоће да јој |
| а.</p> <p>— Ах, да, жена...{S} Нека учи у Цариграду, рече Ариф.</p> <p>— Како у Цариграду, кад |
| и на њу, <pb n="9" /> док се не заљубши у човека.“ — Кад би тај човек био Француз, ја бих се у |
| А како се облаче! рече она, погледавши у стару.</p> <p>— Као деца, рече стара озбиљно, пушећи. |
| радовала.{S} Боже! — заврши погледавши у небо, па се закашља, белу свилену махраму метну на ус |
| ми овога детета! рече Сафет погледавши у кћер, па се трже: она се никад не заклиње у дете.</p> |
| у, поседе мало, па изиђе...{S} Отишавши у собу снаси, она исцепа башјорти са своје главе и зави |
| ила је и отишла на „седницу“.{S} Ушавши у једну велику собу, с прљавим подом, она угледа око је |
| а је напољу, готово на улици.{S} Ушавши у кућу необично брзо, натрча на Мерсију. „Хуот!{S} Хуот |
| ариграђанке се гласно насмејаше видевши у њој, „новој“, конзервативну турску жену, старотуркињу |
| а се не би пред њим поклонила, осетивши у себи</p> <p>--------------------</p> <p>Петак, август |
| доћи <pb n="283" /> споља, ући кроз уши у њену свест.{S} Али не, више ништа нема споља: све је |
| ћ четрдесет година, прохтело се да пуши у соби где јој спава ханума, где ја почех песму... <pb |
| тежате очни капци.{S} Потпоручник, онај у папучама, с раскопчаним мундиром и бројаницама, заспа |
| рне очи, да носе фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљубила што ти се јавио, има плаве очи |
| све као прошлог дана; али сад Џемал-беј у подне не дође, због те њене другарице.</p> <p>Трећа р |
| ене су „падале у севдах“ и једна другој у крило бацале запаљену <pb n="157" /> цигару, и сипале |
| Неколике средовечне бацаху једна другој у крило запаљене цигаре, а после се прскаху водом...{S} |
| пском фризуром, него расплетена, да јој у брачном животу <pb n="132" /> ништа није сплетено, с |
| се као да је лупнула срцем; и никад јој у срцу није одјекнула овако звека ланца с чивијом, нити |
| е, па видим...</p> <p>— И ја, упаде јој у реч Мирсаде (што је код харема необично и врло неучти |
| } Кад се сети како се хвалила, дође јој у земљу да пропадне.{S} И зар се не нађе нигде пријатељ |
| .{S} Јутрос је врло весела: доћи ће јој у госте њени с Јалије, стрина и сестра од стрица.{S} Об |
| окрете оној Енглескињи први пут дошлој у Турску, и рече јој на енглеском језику: „Туркиње веле |
| младић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попадаше у море...{S} Побојав се да га |
| на, Џемал-беј је само мислио на одлазак у Европу; и да му је допустио понос да тражи новаца од |
| !{S} Да је као у Цариграду да нам момак у кућу дође, да с нама седе, па опет тужно: жена!“ И јо |
| ре него га протераше у Европу за чланак у новинама где се нашле речи <hi>звезда</hi> и <hi>слоб |
| састајала.{S} Онај један ноћни састанак у башти она је сматрала као походу душе души.</p> <p>Да |
| мора да путује, с мужем, инжињером, чак у Каиро.{S} Опа се није устезала да каже странкињи због |
| ј врха који је ударао <pb n="62" /> чак у последњи крај оградног зида, и плачући кидале су њего |
| оје, једна жена у чаршафу и један човек у јапунџету, с капуљачом на глави...</p> <p>И ако је ме |
| адске велике госпође: никад пешке, увек у затвореним колима...</p> <p>Само се молим Богу.{S} Бо |
| пих кућа и конака; са њега се, као увек у ово доба, дизао влажан, слан мирис, и био је тежак, н |
| ве, — севап је.{S} Ако овако чиниш увек у рају ће те облачити хурије; а кад дође време да се на |
| ично црвена, једра бела.{S} И овај каик у који се загледа Емир-Фатма био је као цариградски <pb |
| <p>Пашиница заћута, као да изгуби језик У томе уђе њена сестра.</p> <p>— Ја сам се са сестром д |
| : он је био врло леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} Од почетка, он је код куће бивао једну ноћ |
| ој као да је од атлаза, јаше његов унук у новом шареном руху, бисерна кићанка додирује му рамен |
| прозори су били застрти газом...{S} Бал у салону, ми на софи: све смо виделе као да смо тамо би |
| Цариграда, обучене као за европски бал у беле лаке хаљине с дубоко изрезаним струковима, с цве |
| еисказаним болом, и оне осетише тај бол у њој, па је више ништа не питаху.</p> <p>Кад се развиш |
| ри мој муж, да га, слушајући га, гледам у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада чинио као |
| и мајком међу тим ханумама, и ја гледам у те лађице препуне света, па ми се све чини да ћу виде |
| широм отворена прозора, да се загледам у очи женама и људима.{S} Ја мислим да се Донмама чак ј |
| вадесет, за десет, за лиру!{S} Погледам у свог рођеног оца, па затворим уста, да ми отац није ш |
| рским харемима.{S} Најчешће је замишљам у оној њеној дугачкој антерији емир-боје, с њеним сребр |
| кав је на слици!{S} А његову слику имам у срцу, у свести.{S} Ево је, рече па зажмури.</p> <p>— |
| не познајем...{S} Ја, хвала Богу, знам у каквој сам се средини родила и одрасла.{S} За Црни Вр |
| hi>, само да је мир.</p> <p>— Ја свирам у пијано и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се не врати!{ |
| кући учила и турски и француски; ја сам у пијано свирала као Европљанка.{S} У томе ми прошло де |
| нежна увек; али јучерашње...{S} Ја сам у њему осетила њине сузе онде где мене моле да не проли |
| — О, може, рече Цариграђанка.{S} Ја сам у многе француске писце лудо заљубљена а нити сам их ви |
| ма <pb n="179" /> или мазгом.{S} Ја сам у кући учила и турски и француски; ја сам у пијано свир |
| а је жива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим годинама била мајка троје деце.</p> <p>Стара ућут |
| о за муслимане, младотурке.{S} И ја сам у чаршафу од девете.{S} Па ипак, Емир, моје је друго: в |
| ара које су га читале...{S} Гледала сам у његово лепо лице од мрамора, и плакала сам...{S} Глед |
| који их је пробудио?...</p> <p>Била сам у соби с домаћицом; та моја рођака је из срећног Аблул- |
| тејзе!{S} Дођи што пре!{S} Хукнула сам у хартију, ту је мој дах: из њега ћеш прочитати да треб |
| ило ми се да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко зна како сам га нам |
| кријем, увек да се кријем, као да нисам у Солуну рођена и одрасла.{S} Овде се турске жене мало |
| } Да их је видела тејзе!...{S} Ја нисам у свом елементу.{S} Ја сам њима туђа, и оне мени...</p> |
| диног, Створитеља света, и ја га осећам у што год живо погледам, а највише у себи...{S} Срце ми |
| госпођице: има Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим за своју срећу.{S} А кад м |
| а греха, нема греха </l> <l>Што ја идем у механу </l> <l>И што пијем рујна вина.</l> <p>— Нема |
| скриви и да га прогнају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не живимо, |
| а.{S} Ја с пријатељицама један дан идем у Фенер-Башчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: |
| слеђено од мојих предака.{S} Ја верујем у све у шта су веровале моје прамајке: у текије, у моли |
| бржи опроштај.{S} Кад сте с пријатељем у завади, сетите се кад вам је с њим добро било, па му |
| з куће, или ако кадгод изиђем да седнем у затворена кола с једном његовом тетком; јер он је сам |
| тма баци поглед с неким чудним осећањем у прозоре с решеткама, и први пут у животу: кућа њена р |
| о гласа?! изустише Енглескиње с чуђењем у један глас.</p> <p>— О, не! 'Траже право сунца, изгов |
| ек су дизале печа и гледале с усхићењем у небо као у нешто што је толико дивно а оне га тако ре |
| .{S} И после, он ју је питао каменчићем у капиџик: хоће ли доћи, она му није одговорила, каменч |
| рујући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење куће што се зове <hi>харем</hi> не улазе |
| ам сањала: отац ме не да њему, ја бежим у Европу, и — срећна сам.{S} Сан је остварен, само што |
| ог гробља с попадалим камењем, обраслим у коров.{S} Џемал-беј застаде пред једном кафаном под в |
| у изишле на брдо и пошле оним, обраслим у коров, гробљем, одакле обично гледају Солун, једну сл |
| змењену, врло румену, с лицем раширеним у један бескрајан осмех.{S} После је водиље поведоше од |
| и меса.{S} Међу турским женама обученим у све на свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине |
| ка, доведена је двема младицама срећним у браку пред нене и мајку, да их по азиски поздрави: и |
| је не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имају кућу, европски намештену; улицом и |
| ута пожелела да свој уништим, да скочим у Босфор, да се убијем, да се отру...{S} О, не, на отро |
| се по слици...{S} Послаше га са службом у унутрашњост, где се упознадох с једном девојком, коју |
| овога проклетога града: и ја ћу с тобом у Европу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Нурије, као да ја |
| ива, па хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет који познајем по причању и из књига, и који ми ј |
| .</p> <p>У томе, он поче да удара ногом у врата и да грди жену што му не отвара.{S} Називаше је |
| , преливале се, долазиле једна с другом у склад према сунцу што је бацало зраке читавим великим |
| ком, Ариф-ханумом и робињом Ђулренгијом у затворена кола <pb n="137" /> с вратаоцима на којима |
| им-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с Мерсјом у двориште к мужу, човеку од педесет и једну, две годин |
| ми је слатко говорити матерњим језиком у туђини.{S} Али не, где је он, ту ми је отаџбина. <pb |
| ог болести.“ И користи се једном тачком у верској им одредби.{S} Узе џак брашна и у брашно заву |
| мини, чак и слушкиње; људи су с Џемалом у конаку, жене у харему, где је било и неколико Нуријин |
| а и госпође, и двораше их с новим јелом у руци.{S} И за час, па сви скочише, на доксату опраше |
| њене другарице...{S} Она леже с Фатмом у једну постељу.{S} Направљена помрчина, све као прошло |
| ав одговор, отрча по матер, лупи дланом у њена врата вичући:</p> <p>— Мајко, Емир-ханум умире.< |
| једне и с друге стране путање, обученом у свечано рухо шарено као по ливади цвеће, стоји домаћи |
| бледом девојком, расплетеном, обученом у црно — с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом |
| ма, већ с једном турском женом обученом у стар, искрпљен чаршаф.{S} То је била прерушена Нурије |
| обузе.{S} Али не побеже; туга уђе с њом у кућу с турским намештајем, и где је мошус просто гуши |
| ше пред капијом; муфтија лупну звекиром у капију, а она се полако поче да отвара. „Има ли кога? |
| још како сам вам почела долазити јутром у постељу: млад, леп, мио; али томе сам човеку дала очи |
| ли мога оца за венчање! рече она гласом у коме су се осећале сузе.</p> <p>Ариф се заустави и оч |
| а најмлађа, па робиња са шареном бошчом у руци; и кад бише до пола дворишта, или боље рећи дивн |
| у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово доба, навијају се сатови: подижу се тешка ђулад ш |
| „гром“, него ти: твој муж је „добар дан у години?</p> <p>— Сестро, што се баш ја буним, у толик |
| идем готово развијена, да сам по ваздан у чаршији, да пред вече седим крај широм отворена прозо |
| рата златну лиру.</p> <p>А кад се Осман у собу врати, љутито рече:</p> <p>— Зарекао сам се да н |
| е ни видела: отишао... то јест протеран у Европу.{S} Кад јој није туђ, што пред њим меће башјор |
| ионар: пење се на јабуку...{S} Сакривен у лишћу, с јабуке је видео пет пута, и — занео се... „Ј |
| највећим харемима.{S} Отац јој је рођен у Цариграду, тамо је одрастао, школовао се, оженио се, |
| узе писати, брзо и нервозно, сав унесен у речи које писаше крупним енглеским словима.</p> <p>Др |
| ик, пева, зацело своје песме.{S} Обучен у европске хаљине, а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад б |
| досну добродошлицу, и ако је био обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мртвог чучале све у бе |
| ти главу.{S} И ви морате као Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па цвет, па род.</p> <p>— У С |
| гу!</p> <p>Сведоци одоше у џамију, а он у своју собу, где нађе Фатму (свекрва је ту послала).{S |
| <hi>муж је господар</hi>, те кад год он у собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао да у т |
| е другарице овде удате) и каже да је он у Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, зашто |
| ј живац затрепери, јер се сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, д |
| ма је живео, и они људи, оне жене, и он у сваком радном човеку виде себе, у свакој лепој жени в |
| це му сасвим поплавело; после је пљувао у једну велику белу махраму нерасклопљену, и пошто је т |
| е без папуча, и кад виде да се загледао у Фатмину слику, припљеска и цикну, па весело рече:</p> |
| као дете, огрешио би се кад би погледао у лице, или у око, у уста, у подвољак, у грло, у руку, |
| наге да устане, и хтеде викати, па, као у сну, не могаде...{S} Робиња се не миче, а она изненад |
| овде нема.{S} Уместо мириса мошуса, као у каквој старинској турској кући, она овде осети мирис |
| p> <p>Данас договор, сутра венчање, као у старинских муслимана и по малим градовима, а одмах по |
| у, ви то знате, драга госпођице.{S} Као у Цариграду, иду у чаршију, иду у безистан; где највише |
| ти</hi>, то јест мајци по млеку.{S} Као у Нуријину старинску кућу с кафезима а и са шалонама, с |
| ма средстава?{S} У мене су средства као у просјака.{S} Да напросим, па да идем даље, да продужи |
| ен, али не због онога за шта га она као у судњем дану оптужује...{S} Отиде, а она га не испрати |
| дна.{S} А у које је још онаква душа као у ње?</p> <p>И после, драга мала, заљубити се тако, то |
| 83" />, и пољубивши је у очи, плаве као у њене матере, изусти сва срећна: „Зато, <pb n="127" /> |
| о је то тужно: сутра жена!{S} Да је као у Цариграду да нам момак у кућу дође, да с нама седе, п |
| аљине, али нису душу.{S} Душа им је као у оних старих слепих дервиша што, тетурајући стамболски |
| е одмах, после мучно...{S} Сад није као у старо време: жене роде и после неколико година“.</p> |
| де је теже но у Солуну: турске жене као у џаковима са страшно црном маском на лицу — да пукну о |
| ма сунчевим вечерњим зрацима трепте као у пламену, жене су задовољне, слушају грамофон или пева |
| ени, па кад пред вратима види обуће као у обућарници врати се и оде од куће: тако данас, тако с |
| а другом покри лице...{S} Ово учини као у сну, у незнању...{S} И он се увуче у луг и паде у тра |
| је све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: размилели се продавци и слушкиње, настаје спре |
| } Женско Питање у Турској неће бити као у Европи.{S} Ми и не помишљамо на равноправност с људим |
| ви, она од страха.{S} Узе се трести као у грозници, и да је умела мислити, она би се питала: „З |
| просила.</p> <p>— У великој радости као у великој жалости: непријатељ се с непријатељем мири; а |
| де далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кући не чује грамофон... |
| ан-бејову башту с цвећем исцветалим као у рано лето, где се, између жбунова руже и јасмина, заб |
| е печа и гледале с усхићењем у небо као у нешто што је толико дивно а оне га тако ретко виде, г |
| нежи и заплака.</p> <p>Запад је био као у крви, а и по једном делу мора чинило се као да је про |
| реје топло сунце, понеки дан велико као у лето.{S} Па ипак, много је пријатније него у лето, не |
| јемо се: њене широке ноздрве играју као у Беле, наше ждребице, и сва се...</p> <p>— Аман! викну |
| наместише у једном куту на углед, „као у златарском излогу дијадему или у обућарском обућу,“ к |
| ју жену.{S} Ја сам ти може бити помињао у писму једно наше пиће које воле муслимани, нарочито м |
| ни од целог комшилука, па и он обрастао у исцветали јасмин. „О моја слатка сута!{S} Пошто тејзе |
| сложено.{S} Зацело су мислили: одрастао у Европи, па не зна турске обичаје, — да га преваримо.{ |
| где ми је постеља, а она празна; отишао у своју собу, легао...{S} Друго вече пуна кућа, а он бе |
| растао, школовао се, оженио се, и дошао у Солун да наследи стричево имање.{S} Њега је васпитава |
| з Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно разговарала, као |
| жену! чуђаше се лекар гледајући чежњиво у њене као снег беле груди.</p> <p>— Први пут је била з |
| све у Солуну — ништа отац не да, његово у Цариграду, шаље му се новац у Европу, доста за живот. |
| бичне двоспратне куће крај мора, готово у мору, те се онима који у њој живе често чини као да с |
| ило би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кући не чује грамофон...{S} На азиској страни |
| м, познатим стазама, које су већ готово у траву зарасле.{S} Али, како му би кад она њему отпору |
| тено гробље које их је окружавало, него у даљину...{S} Каква живописна слика!{S} Од Солунског з |
| о.{S} Па ипак, много је пријатније него у лето, нема несносне летње врућине, ни прекодан прашин |
| ах у очев нос: истина велики, већи него у нашег комшије, а ја то нисам видела док други не рече |
| , па изиђоше, али не одоше у башту него у собу Фатмину.{S} Оне три нове нађоше у Фатминој библи |
| истид наглашују турски зато што су дуго у Турској.{S} Кад сам била с њима, мени је било неугодн |
| о ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би избег |
| е старе џамије с чијим се минаретом пео у небо један кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико брд |
| и, поклопљени, метнути су на врућ пепео у мангалу.{S} У понекој кући, негде у буџаку, стоји кот |
| тога твога Жутог.</p> <p>— Јуче је био у црном капуту, али он је мени Жути Врскапут, као и она |
| сећања нису била будна, јер је дуго био у Европи, и да му их није могла пробудити ни најдужа мо |
| и у Француској што је у Турској изгубио у дружби са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила |
| поздраву на Јалијама, и што је пољубио у руку „на виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже |
| бољи.{S} И може бити што се није родио у Цариграду.{S} И може бити што није учио у Европи.{S} |
| ти је оне што су ти најмилији обилазио у болести онолико?{S} Ко је с нама и певао и плакао?{S} |
| , пре њене удаје, па никад није долазио у Солун, није му дао стриц, који га је био узео под сво |
| г тренутка где си се ти човек претворио у животињу.{S} И ја сам требала да ти се осветим чим са |
| Цариграду.{S} И може бити што није учио у Европи.{S} И може бити што није младотурчин.{S} Па шт |
| ико није био ближи од свекрве.{S} И ако у антерији, у аврапама, оне су у њеној озбиљности, у ње |
| једнога беја.{S} Зашто наши људи, како у Солуну тако овде, воле да седе на месечини сами и да |
| и у Цариграду, рече Ариф.</p> <p>— Како у Цариграду, кад тамо не сме да иде? рече пашиница.</p> |
| оста! рече с прага Фатмина мајка, онако у гаћама и кошуљи и с јапанском лепезом.</p> <p>Кад јој |
| м на капији поред халке и звекира, тако у њену велику собу, у салон с „мешовитим“ намештајем, < |
| етли предмете сакривене помрчином, тако у Џемаловој помућеној свести сину нешто кад виде једног |
| девојку док не рече „хоћу“, то је тако у нашем закону; а у њему се ништа није изменило нити се |
| Све старинско, као да смо негде далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, да се готово у с |
| да је на лађи.{S} Конак је ушао далеко у море и чинио се као лађа.{S} Фатма се радовала, чинил |
| оју несрећу.{S} Ја чим чујем да је неко у комшилуку болестан, молим мајку да га обиђе; све мисл |
| — иду отворена лица.{S} Тек кад се неко у њих добро загледа, спусте пече...{S} Али шта имају од |
| нут крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало у лево, младеж као најситније зрнце пржене мока кафе.{S |
| ћ по две, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су долазиле пешице, и |
| поломљеним зиловима: кад би се ударало у њ, одјекивало би тупо као да се удара у плот или у по |
| <p>...............</p> <p>Дете је било у приземљу, међу слушкињама, и неговала га је баба.{S} |
| шену од страха.</p> <p>Никога није било у кући који би видео овај страшан призор.</p> <p>Отац с |
| листим дудовима, и одмах гробље зарасло у коров.{S} Кад се попе на највиши врх града, што личи |
| есно, узбрдо, низбрдо док се није сишло у чаршију, да се застане, да се одгуши, па да се продуж |
| азумео твој отац, ако би му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не смем), већ по једн |
| сечини веселимо се с ханумама и гледамо у Вардар.{S} Како сам била радосна кад нам дођу гости и |
| мајку, насред софе широм отворене, само у дугачким белим гаћама, раздрљена, седи и хлади се јед |
| оседаше на шиљтета, дођоше сестре, само у антеријама с башјортиом преко косе; направише гостима |
| амо везом; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од |
| знала само за Коран, да је свирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљувала на Левха, зар б |
| гор, ни кикот...{S} Рамазан је сад само у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га поменем...{S} В |
| и да понова легне.{S} Фатма изиђе само у ноћној хаљини, и седе према свекрви и сути.{S} Она пр |
| ...{S} Ми нове луде, мислимо да су само у Турској људи <hi>људи</hi>; а оно, и овде пију... сам |
| неких рођака из Цариграда: све су само у хаљинама, разне боје, кроја и укуса, с драгим камењем |
| ођоше Фатми...{S} Она је опет била тамо у куту „на углед“; око ње су се скупиле друге странкиње |
| тавамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, милом, силом, крвљу.{S} Устајте, младе жене и |
| {S} Колико је пута рекла : „Кад отидемо у Цариград, ми ћемо седети зими у Стамболу, лети на Беб |
| а јој завиди, па скочи и рече: „Хајдемо у ненину собу“.{S} Не рече: „Ала смо луде, па одатле га |
| „Туђе људе не виђамо, па се заљубљујемо у оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ар |
| дговор за моју кјучук хануму?{S} Хоћемо у хамам, па морам да се журим.</p> <p>— Е па добро; дај |
| волиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он гово |
| диница ти се испросила.</p> <p>— Да смо у љубави, госпођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и п |
| и — омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у бело, говори робиња и полази да отвори врата, јер нек |
| опљу, пропагатори светлости (јер ми смо у тами), новога здравог живота (јер сад нам је живот тр |
| чете“, и ја и моја пријатељица: час смо у Солуну, час у Серезу, сад у Битољу, после у Скопљу, „ |
| емој ми ништа тајно писати, јер још смо у <hi>старој</hi> Турској, где се писма „губе“.{S} И по |
| снага...</p> <p>Иначе, овде је теже но у Солуну: турске жене као у џаковима са страшно црном м |
| је пре неколико година умро, непрестано у Солуну, немајући своје деце и волећи туђу: за сваким |
| ко нису саме.{S} Ђулренги је непрестано у соби, седи и пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово |
| може много, а разум срцу ништа, наравно у харемима.</p> <p>Пиши ми што пре: да ли се „ствар раз |
| у — мир, заврши лекар погледав значајно у Османа, па написа рецепт; али, пошто га прочита, исце |
| > <p>— Сваки греши, ако не у знању, оно у незнању; али, ко се пре трећих петлова тргне, опрости |
| живота.{S} Али ни за ово овде ни за оно у Цариграду није крив наш добри Пророк, већ људи, себич |
| ! „Сутра!{S} Сутра!“ шаптала је страсно у страсну ноћ, кад се дрвеће на месечини чинило као аве |
| И дадоше је!</p> <p>Венчање, као обично у Турака, би одмах.{S} Око спреме се не задржаше, јер о |
| оде у собу младенцима.{S} Они су обично у соби где је Мондије-ханумин <foreign xml:lang="fr">bu |
| е немирно, ударало је снажно и ритмично у обалу, у зидове толиких лепих кућа и конака; са њега |
| </p> <p>Драга госпођице, колико је лепо у Бејлербеју пред вече.{S} На обали небројено четвороно |
| метнуо фес да мисле да је Турчин.{S} То у Турској врло често бива.{S} У Цариграду, да би се шет |
| лакала, устаде и побеже; оне осетише то у њој и остадоше дубоко погружене ...</p> <p>Она понова |
| , до греха, да ће пасти с девером, и то у свекровој, у мужевљој кући.{S} Али он је осетио њену |
| , донесе јој чаршаф и пече, баци јој то у лице вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти више муж!“ |
| здух, и да сам, тамо куд отидем, вечито у друштву, и напоменуше му да је и за ваздух и за друшт |
| мазан.{S} По турским махалама, нарочито у Старом Солуну дању је пусто, као да је све живо помрл |
| епријатно...{S} Неколико пута, нарочито у вече, кад се море на месечини бели као какво снежно п |
| вољак, у грло, у руку, у ногу, нарочито у танку половину — Емир-Фатму.“ Оне су то описивање чул |
| странкиње која дође у Турску, нарочито у њене веће градове, да не гледа, на сваки начин, да уђ |
| трошне куће и безочне људе.{S} Нарочито у Цариграду.{S} Стид ме је било од оне стране жене, Енг |
| разно, па је попеше на један велики сто у куту испод степеница, где беше <pb n="136" /> опет је |
| гу насумце, притисну прстом једно место у књизи, и од прве речи где јој беше прст, читаше, тобо |
| ебало, заједно с њеним другарицама, што у лудилу називају себе новима, — протерати из Турске, и |
| е мене моле да не проливам своје... што у туђини дочекујем Рамазан...</p> <p>1 рамазана, у подн |
| -Бурну: каик јој сад личаше на орла што у лету сече крилима море, а доцније на ласту...{S} Она |
| рејки да их доведе.{S} Од странкиња што у Солуну живе, неке се погуркују, кикоћу гледајући неве |
| b n="262" /></p> <p>„Салон“; ни оне што у чаршији код Јевреја чаршаф, пече, свилену хаљину, зла |
| тнице уводиле су у хареме странкиње што у Солуну живе.{S} Прво су их водиле Емир-Фатминој Ариф- |
| да; жао јој је: она је изгубила оно што у њих девојке чувају више од очију, — чистоту.{S} Кад с |
| у дизгине.{S} У ходу човек види оно што у трку не <pb n="119" /> би видео.{S} Распитај, сине.{S |
| ице,</p> <p>У мени се пробудило оно што у Атале: ја сам нашла свога Кактаса. „Криј се од људи; |
| кући онога побожног поштовања, зато што у њој није одрастао, што се готово сасвим отуђио, он уз |
| из недара.</p> <p>— Писмо!{S} Али зашто у недрима кад је толики омар?{S} Ти си га поквасила зно |
| је страшно: „Трећи гроб!{S} Умире нешто у мени!“, и осетила је готово физички бол срца.</p> <p> |
| .</p> <p>Бајрам дође и прође, тако тихо у овом хучном граду: у духу сам, на светли празник, пољ |
| језик.{S} Осман пробуди и сестру. „Цреп у мангал!“ виче стара кћери, младој девојци, непрестано |
| S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар у том нечистом делу света нешто од њега, то јест цео он |
| гама (собама на тавану), и црни дилавер у рединготу, крутој огрлици и фесу, скочи те отвори вра |
| лиманка ми руку задржава, меће револвер у футролу, оставља га: она верује у живот после смрти . |
| а се од обележја (бисерне челенке), јер у њему види и воли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и |
| само по вери и по имену, иначе не, јер у Европи је одрастао, живео до пре две године.{S} Ја не |
| Мерсије с белим муслином на глави, јер у соби су два човека пред које она „не излази“, Фатмин |
| зао.{S} Али тај свет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике у Нурије- |
| ислим да ћу довека бити муслиманка; јер у мени час као да нешто ври па хоће да прекипи, час као |
| ила; а сад видим да је све из мене; јер у мени је сад и светлости и топлоте.{S} И некако ми је |
| га наша Фатма воли, распитај, сине; јер у Фатминим се годинама воли сваки човек који уме лепо д |
| ила за ово годину дана!{S} А јадна Емир у туђини.{S} Кад би знала на кога мислим...{S} Кад би з |
| је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи, у Паризу, европски направљена и намештена.{S} |
| чију вид, и цео свет...“</p> <p>А данас у нападу узвикнула је страшно: „Трећи гроб!{S} Умире не |
| и непрестано се ниха.{S} Фатма је данас у зеленој антерији.{S} Прође кроз предсобље и оде у сут |
| на 1905</p> <p>Драга мала,</p> <p>Данас у подне, враћајући се из вароши и улазећи у своју собу, |
| /p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Данас у махрами крв...{S} У мени се нешто прекиде кад се одво |
| лаџа-Имарета</p> <p>Солун.</p> <p>Данас у зору умре Фатма.</p> <p>Мурад-Џемал.</p> <p>— Ха! ха! |
| моја пријатељица: час смо у Солуну, час у Серезу, сад у Битољу, после у Скопљу, „гостујемо код |
| а кућа где нам је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи, у Паризу, европски направљена и |
| бунимо!...{S} Валијиница правила излет у Вигантову Башту (ти ту башту знаш).{S} Било нас је пу |
| ема њој, на миндерлуку, седи нене, опет у зеленој свили, отац и мајка, стриц и стрина, тетка и |
| “. „Ти си се понова заљубила, и то опет у жену!{S} Само не знам откуд у жену Москова, којима ми |
| латом.{S} Ишле су све ћутећи, свих шест у црним чаршафима, с црним густим печима спуштеним на л |
| узеле су абдест код куће.{S} Свих шест у бело, Цариграђанке без корсета у новомодним реформама |
| ђох у затворена кола...{S} Затутње мост у Галати, а ја задрхтах као прут: његова канцеларија ни |
| а’муре они, она има руке згодне за наут у зглавцима.{S} Међу њима су три нове из Цариграда, па |
| ње осетљиво срце чудно утиче овај гугут у прозорје ранога лета.{S} А онај заостали славуј опет |
| н сам видела човека чини ми се први пут у животу: моје очи среле су се с његовим...{S} Како ми |
| ћањем у прозоре с решеткама, и први пут у животу: кућа њена родитеља учини јој се као хапсана.{ |
| бу!).{S} Ариф се збуни видевши први пут у миниатури Европу.{S} Међу странкињама, нарочито међу |
| за свадбу, очешљана европски (први пут у животу; очешљала је пријатељица) као и све младе а и |
| у се среле више пута на улици, једанпут у дворишту, а једанпут у предсобљу; он и не слутећи да |
| улици, једанпут у дворишту, а једанпут у предсобљу; он и не слутећи да су у тим простим старом |
| м живи у мраку.{S} Ја се сећам једанпут у једноме друштву, од тридесет и неколико жена пет шест |
| Францускињи, Мадам Ажил, коју једанпут у писму помену Мерсије, и коју њој, прошле године, дове |
| да берберину мастика не иде у уста, већ у недра.{S} И мало, па почеше излазити бејови и чочеци. |
| е на шуштању траве...{S} Чу се каменчић у капиџик.{S} Она претрну, али се опет ослободи: на кап |
| још и не гурну капиџик, она осети немоћ у ногама, учини јој се да јој срце стаде.{S} Шта ће рећ |
| ход, и ако су осетиле неисказану немоћ у ногама, и дах... као последњи дах лета које јутрос ум |
| јовске жене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, или душа у ноћи: непрестано спавају..{S} На лиц |
| нима; овде изобличене поштују.{S} Синоћ у Позоришту: један маркиз у ложи са својом женом и с ње |
| скоро отишао, оженив се и добив службу у Скопљу.</p> <p>Једно пролетње јутро, у кућу њена свек |
| ноге мисле да су нове, ако улазе у собу у ципелама, ако су се очешљале европски и назвале турск |
| едала, метала лактове на колена а главу у руке, и наједанпут скакала и ослушкивала да ли иде те |
| ој би врло тешко те седе и зарони главу у јастук.{S} Виде оца: висок, врло црномањаст, увек нам |
| часове.{S} И наједанпут, загњури главу у јастук: ћутала је дуго, а после, зајеца.{S} И наједан |
| , духовним очима, стару ханум-нену, сву у зелено, с белим башјортиом на глави; клечи поред мртв |
| геџелук</hi>, то јест ноћну хаљину, сву у везу, повади игле из комарника, па се провуче, леже; |
| да пољуби Фатми скут, ноћну хаљину сву у везу.{S} Она јој скута не даде и рече: <pb n="45" />< |
| као увек: мирна и насмејана.{S} Не могу у очи да га погледам ни честито пред њим да проговорим, |
| зе пред њима, да их <pb n="72" /> уведу у кућу.{S} За Цариграђанке спремљене су папуче, по њихо |
| рага госпођице.{S} Као у Цариграду, иду у чаршију, иду у безистан; где највише света има, код Б |
| {S} Као у Цариграду, иду у чаршију, иду у безистан; где највише света има, код Бејаз-Куле, на М |
| дина, и једну слушкињу, с бошчицом: иду у хамам...{S} Као на крилима оде кући.{S} У авлији се и |
| и мушкарци којима се још допушта да иду у женски хамам...</p> <p>Људи се вратише у селамлик, а |
| је грозница.{S} Њен отац навалио да иду у Цариград, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на анадолс |
| су се очешљале и обукле, с фењерима иду у комшилук, а свака носи бошчицу — с радом!{S} Највеће |
| ање руку и уста, па људи с фењерима иду у кафану; жене, пошто су се очешљале и обукле, с фењери |
| Олимп, у пут покрај њега којим лађе иду у Анадолију... „Тим путем је отишла Мадам".{S} Пета год |
| у јој не улазе ни оне што прерушене иду у Димитријадосев<pb n="262" /></p> <p>„Салон“; ни оне ш |
| ухини, повири па је нестане; робиње иду у какав буџак, и ту нешто шапћу и врте главом.</p> <p>Џ |
| муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те грешне мисли... „Туђе људе не виђамо, па се з |
| се исплака, она замоли муфтију да изиђу у другу собу.{S} Њему исприча своју историју као оним ж |
| уз један прозор, час уз други, сад сиђу у двориште, после оду до капије: чекају ослушкују.{S} А |
| уместо да отиду стране жене, те да уђу у харем људи, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно кућу напу |
| ло им је много времена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије, у једно неисказано гурање, гд |
| а““.{S} Понеки дан, кад се загледа мужу у <pb n="239" /> „овчје очи“, које она толико мрзи, и к |
| ристид, а она, једанпут, кад виде тејзу у невољи, окрете јој леђа. „Колико је ситна,“ говораше |
| ед тобом као оне девојке што изигравају у Еден-Театру.{S} Смеје се, кад <pb n="91" /> зна да је |
| пушећи (не могу пред свекрвом), гледају у беја и слушају га; он, обучен а бос, једном руком држ |
| муслином преко косе, па пуше и гледају у Босфор, у воду, или погледима дочекују и испраћају ма |
| S} Кад имају шта јести, пити; кад имају у шта обући се; кад се за све други брине...{S} На мојо |
| или црвенећи од задовољства, да примају у кућу туђе људе?!{S} У овом тренутку ја осећам револуц |
| љубавне изјаве људи, а да их не примају у кућу.{S} Плакала сам без суза: срце ми је плакало, а |
| још врло млада, и ако те тамо рачунају у зреле девојке.{S} Ја ти овако пишем с тога, што је по |
| л-бејова мајка, жена и тетка не сумњају у Бога. „Биће што је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад |
| у, кади амбром и прска ђулсуом, ступају у једну врло велику собу с обућом (јер се у оваквим при |
| слободити тек кад дође ред да их завију у неколико аршина бела платна.{S} Па на што су јој њени |
| с туђим људима.. „Жене нам се заљубљују у девере и пасторке, девојке у зетове.{S} Наше проклето |
| !{S} Као пансионаткиње што се заљубљују у калуђерице, тако и ове, док су врло младе, у своје уч |
| И сад нам се везирови синови заљубљују у <pb n="6" /> робиње и узимају их за жене.{S} Ти си мн |
| ћи нема нових, све су старе, све верују у судбину, у <hi>к'смет</hi>.</p> <p>У овој кући, ноћас |
| језике кад не воле, стиде се да их чују у својој кући?“ Из сујете, да се каже да су им кћери об |
| е, драга госпођице; видели сте му слику у сутином салону под стиховима из Корана...</p> <p>Али, |
| иснуте вилице, како метнете пуну кашику у уста?“ </p> <p>Мерсије узе с рафа једну дебелу, грубо |
| ао <hi>неј</hi> то јест дервишку свирку у текијама: тај глас подиже човека, узноси га на небо и |
| на јако поцрвеневши, и не погледа тетку у очи.</p> <p>Ариф то опази, па викну:</p> <p>— Ти си л |
| ице, тако њихово руковање с људима руку у руку.{S} Оне ништа не осете, ни страха, ни стида, и н |
| орају да се узбуде кад осете своју руку у његовој.{S} И како ли то изгледа?{S} У мушкој великој |
| га сна никад не пробуди; држи њену руку у својој, и чини му се да је у тој малој ручици он, њег |
| љу, раскопчавају га, трљају га, цеде му у уста „фушкију", квасе му теме и трљају слепоочнице си |
| је, ханум...{S} Пијан.{S} Нацедићемо му у уста фушкију, говори један њен слуга.</p> <p>Носе га |
| Женски Хилми-Паша.{S} Он изводи реформу у држави, она у друштву".{S} И грде је због Францускиње |
| видим наше жене, сакупљене!...{S} Песму у мени зовем <hi>Носталгија</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>Он |
| ..........</p> <p>Сутрадан створи песму у прози, певајући је, као све кад их ствара:</p> <p>Кат |
| иша.{S} То пљуштање све више баца Фатму у сањарије; жмури а не спава, у мислима гледа море, каи |
| а цео дан.{S} И говориле смо о Рамазану у мојој земљи.{S} Она се сећа час овога обичаја, час он |
| а!{S} Како си смела ноктима дирати рану у којој стоји крв још несасирена?“ говори јој неко на у |
| лиску страну, сад на анадолску, и стану у малом пристаништу каквог лепог села босфорског, да пр |
| лањају, па тад, с бројаницама, да седну у једном ћошету.{S} Сестро, пре бих скочила у море него |
| aut-de lit</foreign>, од чипака, шивену у Паризу.{S} Па се намириса по турски, то јест: пре но |
| писмо, па истрча из собе и пољуби нену у руку и рече:</p> <p>— Аман, нене, где је та ханума шт |
| етварати.{S} Прво се засмеја, па окрену у плач, и сакри лице на Мерсијиним грудима.</p> <p>— Ал |
| pb n="198" /> ја! узвикну болно, бризну у плач и паде на празну постељу.</p> <p>Али, одмах скоч |
| шиде-ханум је на умору.{S} Фатма бризну у плач, изненади се, мада зна да јој је та тетка одавно |
| му не устаде, кћери?</p> <p>Она бризну у плач, не одговоривши свекрви.</p> <p>— Јуче си преда |
| де — црвене црепове.</p> <p>Ариф бризну у плач, као да жали сиротог лончара.</p> <p>И Фатма зап |
| S} Палицом с тучним врхом стражар лупну у калдрму шест пута: дванаест часова по европски „Нема |
| ма је дотле добро, док јој оне не дирну у њена национална осећања.</p> <p>— Ја ћу да је испроси |
| ла ситну парчад...{S} Сва јој крв јурну у лице, и чисто јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он |
| се сети оне тајне.{S} Сва јој крв јурну у лице.{S} Дође јој да викне странкињама: „О, ви срећне |
| са „слаткима поздравом", а она га метну у недра, па правећи дубока темена и смејући се изиђе.{S |
| па га извади и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га намести на главу и пође тако по соби, — |
| гат... све што мој отац тражи.“ И метну у куверт мило писмо, па га десет пута пољуби, па га изв |
| ди <hi>његова</hi> писма, брзо их метну у недра, па саши јастук...{S} Узе та мила писма, отвори |
| ута јазук!</p> <p>То рекавши, она пљуну у лице кћер која се бејаше подигла да их моли.{S} Фатма |
| ге и месечина.{S} Позиване су на вечеру у групама.{S} Вечерало се у једној великој соби са улиц |
| и.{S} И овде јој се једном учини, да су у комитет узете и жене не што се мислило да оне имају п |
| нпут у предсобљу; он и не слутећи да су у тим простим старомодним чаршафима оне три фине нове, |
| н цариградски обичај!{S} И уместо да су у жена сви сунцобрани поломљени и све пете с ципела поо |
| неколико муслимана моме беју.{S} Шта су у конаку говорили, не знам; тек, кад уђе у харем, он бе |
| на и честита.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила није да хва |
| ски, па Немице, Италијанке...{S} Све су у балским тоалетама, осим онога енглеског туристичког д |
| дворити сама, сутра с ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и брише сузе |
| ичког друштва.{S} Те Енглескиње биле су у путничким костимима са шеширима, неке у капама, са шт |
| ареме...{S} А стране путнице уводиле су у хареме странкиње што у Солуну живе.{S} Прво су их вод |
| S} И ако у антерији, у аврапама, оне су у њеној озбиљности, у њеном бледилу, у њеним уздрхталим |
| едан кут.{S} Седоше...</p> <p>Бејови су у европским хаљинама, муфтија у кафеним чошним шалварам |
| ви.{S} Кад су се развијали, остајали су у официрској униформи...{S} Било је и још неколико турс |
| госпођине деце посташе девојке, како су у друштву свака за се јединка!{S} Под утицајем својих к |
| {S} Путнице су бивале изненађене што су у „земљи незнања" нашле толико „знања“, а странкиње кој |
| малу фес на главу, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџијом, сасвим бесвесног, као мртвог, |
| ругу помињу, те нико и не слути да нису у љубави; моја мајка хвали суту као пре.{S} Откад не го |
| лила ју је и кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила није да хвалећи њу, себе хвали; |
| ељице не иду једна другој само ако нису у љубави.{S} Како је остала <hi>бош</hi>, то јест слобо |
| ће закуцати и ући, ја сам покрила косу у памети.{S} То је тако једна навика, да кад случајно к |
| ети се друге седнице, женске; она је ту у близини.{S} Оде на њу.</p> <p>У једној лепој кући, оп |
| Као обично, она и данас седи на шиљтету у белој алватној хаљини, турској антерији, коју она зов |
| се погуркују, кикоћу гледајући невесту у наслоњачи на столу, откривена лица, оборених очију, н |
| каља ми образ!{S} Обрука ме!{S} Како ћу у свет, несрећнице?{S} Хвалио сам се свету ћерком, добр |
| Није то само од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а дувао вардар,“ умеша се мајка.{S} Она прет |
| ..</p> <p>У тишини каква је обично ноћу у овом турском крају, на самом врху Старога Солуна, изв |
| чешћа или љубави?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у то тврдо да верујем да бих умрла срећна.</p> <p>Истог |
| ила писмо од тебе и подсетио ме на кућу у којој сам провела више од дванаест година, и где су с |
| одмах послуша, доведе ме овде, узе кућу у Бејлербеју, на азиској страни, на обали Босфора.{S} С |
| ио да иду у Цариград, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на анадолској страни, и кад јој то нене |
| мошусом, што кроз дим од дувана гледаху у њу, младу и лепу, с пуно страсти; па тад стаде насред |
| Фатмина библиотека и клавир.{S} Свираху у четири руке <foreign xml:lang="fr">Reproche d'Amour</ |
| волим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у један глас нове, а она одобри главом: у то је тврдо в |
| еби личим на тицу у кафезу, и на лавицу у менажерији; само што ја не дрмам дрвене кафезе као он |
| ад су муслимански султани имали столицу у Једрену, уз те султане седели су и пашовали претци мо |
| а баба-финги, и сама себи личим на тицу у кафезу, и на лавицу у менажерији; само што ја не дрма |
| /></p> <p>Ништа више.{S} Ја се загледах у крупна и искривљена слова...{S} Понеко слово, право и |
| елики као што је био.“ И ја се загледах у очев нос: истина велики, већи него у нашег комшије, а |
| метале их на уста и теме и остављале их у недра; Фатма је сузе лила над његовим стаблом, око ко |
| , неке у капама, са штаповима (унеле их у собу!).{S} Ариф се збуни видевши први пут у миниатури |
| тресући се као прут, с муком, закле их у Божју љубав да ућуте...</p> <p>— Не, децо, не претвар |
| им направи од земље темена и пољуби их у скут и у руку.{S} У зеленој антерији, с каик отосом, |
| : исплачи их, сине, обриши их, скупи их у махраму, па њу дај мајци: мајка ће је својом руком оп |
| су на лађи која вечито путује, носи их у неки далеки непознати крај за којим чезну, и ако се т |
| а ће им рећи „добро јутро" и гледати их у очи!...{S} Сад је она као оне из романа <foreign xml: |
| и узе их миловати, тепати им, метати их у недра.{S} Па оде у собу где је она за време Рамазана |
| испричати.</p> <p>Па оде остављајући их у чуду.{S} Они навалише питањима на робињу која беше с |
| амо, плитки турски гробови; спуштају их у њих, увијене у неколико аршина бела платна...</p> <p> |
| е, ја сам као та канарина.{S} Могла бих у слободу, али како?{S} С оним који зна шта је то слобо |
| госпођице, слободе не познајем, те бих у један кут, па у други... и не знам куда бих.{S} Да ми |
| се пред њима изусте и такве речи каквих у нашим језику зацело и нема, ја их бар не знам.</p> <p |
| ; али са мном саосећају небројено нових у Серезу, у Солуну, у Скопљу, пропагатори светлости (је |
| мал се сети својих реликвија затворених у златну кутију, и узбуђен устаде да иде. „Куда ћеш?“ с |
| данас испратих у џамију, ја га испратих у школу!{S} Осетих кад се нешто од мене откиде.</p> <p> |
| дне.</p> <p>Уместо да га данас испратих у џамију, ја га испратих у школу!{S} Осетих кад се нешт |
| шетамо, око кућа зидови (виши од наших у Солуну), кафези (густи као на вашим прозорима) — стеж |
| кад се расвестих, ја не устадох: падох у постељу.{S} Долазише лекари, два Грка и један муслима |
| чула нешто и о Елизи...{S} Век проведох у тражењу срца; своје давах, а туђе...{S} Ја га нађох ј |
| ра, кад му је био ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе једна м |
| зјаха на коња, а ја, одмах за њим, уђох у затворена кола...{S} Затутње мост у Галати, а ја задр |
| ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе једна млада жена, старија |
| и се не насмеја.</p> <p>— Трећи пољубац у уста биће од Енглескиње.{S} Оне, хладне, слободно се |
| а, његово у Цариграду, шаље му се новац у Европу, доста за живот...{S} Па њено друштво, људи и |
| су метнули на уста катанац, па су кључ у море бацили...{S} Али и ако се крило, ипак се нешто ч |
| , Емир, да никад пе треба да га дочекаш у оној хаљини у којој си га испратила.{S} Јер и ако си |
| нека те сокак васпитава.{S} А кад хоћеш у кућу, главом се не шали да уђеш док не питаш : „Да не |
| упно оживљује, распаљује се, као дервиш у молитви; па подиже руке и прекрсти их, врховима прсти |
| аша, па зажмури, нихајући се као дервиш у молитви, вичући као дервиш: „Алла’-ху!{S} Алла’-ху!“ |
| шта ће да види?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак и лице покриле, и излазе, пењу се у затво |
| е нове, и да оне траже да се развијемо (у гору и камен!), али нисам знала да зову мужа на име к |
| Тамо још по старински: комшије хватају (у неваљалству) комшике, па кад коју ухвате, закују од њ |
| <l>Дођи док букти ватра широка!</l> <l>У пролазу те видех, па сада горим.</l> <l>Заједно да го |
| Чули су се мушки звучни гласови.</p> <l>У пролазу те видех, па сада горим:</l> <l>Ти ме запали |
| id="SRP19120_C13"> <head>XIII</head> <p>У зору паде киша.{S} Сад силно духа вардар.{S} Код Нури |
| људи, зашто сте нас пробудили?!</p> <p>У томе дође на врата Ђулренги и рече:</p> <p>— Кјучук-х |
| се мире кад се нису ни завадили!</p> <p>У свитање, по танком сухом снегу зачу се ход, и мало па |
| и пред свекрвом, није полудела!"</p> <p>У томе се чу кашљуцање: на ручак долази Али-Рашид-беј.{ |
| 05.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p>У мени се пробудило оно што у Атале: ја сам нашла свога |
| опрости!.. <hi>Бога има</hi>...</p> <p>У прошли петак (наш празник!) ја пишем, а к мени уђе от |
| да у собу „уђе и мирише мај“...</p> <p>У соби наста грљење и нежно притискивање лица на лице, |
| е из даљине зачу зврјање кола...</p> <p>У та кола, затворена, уђоше један обријан Енглез у крат |
| дан Џемал-бејов друг и Нурије...</p> <p>У тишини каква је обично ноћу у овом турском крају, на |
| ништа није било, нити ће бити...</p> <p>У Турака, затуцаних као што је мој отац, још постоји је |
| још једна је од њих на умору...</p> <p>У овом <hi>Дневнику</hi> више ништа није било.{S} Арифа |
| </p> <p>Париз, 25 новембра 1907.</p> <p>У његовим лепим плавим очима, које ја толико волим јутр |
| i><ref target="#SRP19120_N3" />.</p> <p>У <hi>мусафир-одаји</hi>, то јест соби за госте, не беш |
| а толико не виђам <hi>њега</hi>.</p> <p>У петак те чекам са странкињама и Цариграђанкама.{S} Ја |
| ју у судбину, у <hi>к'смет</hi>.</p> <p>У овој кући, ноћас, као да је био какав тежак болесник, |
| ---------</p> <p>Петак, августа.</p> <p>У прошли петак, драга госпођице, ја не доврших писмо... |
| епознати младић и његов поздрав.</p> <p>У конаку су људи: њен отац, слуге, кочијаш, роб дилавер |
| ле се окрете и на прстима изиђе.</p> <p>У кући је некаква необична тишина.{S} Сви посте, осим Н |
| ене а, код куће, турски обувене.</p> <p>У све три генерације поздрави турски : <hi>темена</hi>. |
| а њу, јер јој је „пало“ венчање.</p> <p>У томе, он поче да удара ногом у врата и да грди жену ш |
| странца и путника.</p> <p>Јуни.</p> <p>У она два напада, ја сам се бојала за живот!{S} Сад: гр |
| одсад неће просто ништа казати.</p> <p>У вече, оне су седеле на софи, обасјаној месечином; обе |
| а то помисли и због тога скочи.</p> <p>У нениној соби седеле су позадуго.{S} Што би људи и жен |
| људима!{S} Зашто?...</p> <p>Мај.</p> <p>У нас повика на ортаке, а овде на метресе нико не виче! |
| врата, јер неко зачагрља резом.</p> <p>У собу уђе Мерсијина робиња Ђулзаде <ref target="#SRP19 |
| е одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била је ваздан тишина, као да сви пост |
| аки дан купамо...</p> <p>Јануар.</p> <p>У нас мангали, у њих камини, и ја дршћем од зиме.</p> < |
| можда ћемо тамо остати за суфур.</p> <p>У томе робиња:</p> <p>— Па, ханум-ефенди, беј је изишао |
| це не могући јој ништа — кукају.</p> <p>У Нурије-хануминој кући сви су будни.{S} Клопарају нану |
| а је ту у близини.{S} Оде на њу.</p> <p>У једној лепој кући, опкољеној високим ловоровим дрвеће |
| <p>Око поноћи изведоше невесту.</p> <p>У бледо ружичастој свиленој хаљини из Париза, превучено |
| ли да је воде на „лакши“ ваздух.</p> <p>У исто време кад и синоћ, пред Нурије-ханумином кућом с |
| с то не значи што <pb n="284" /></p> <p>у њих...{S} Слатка тејзе, чувај ми ово; али, за Божју љ |
| ко да је пустим болесну... луду?</p> <p>У томе, њему јавише да му је умрла сестра од тетке.{S} |
| поклонио ми се и скинуо капу...“</p> <p>У првом узбуђењу и радости, она полете у кућу да каже М |
| ак нашега муслиманског писма, као сад. „У име Бога благога и милосрднога,” то ми је сад нешто о |
| много је радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, |
| и дају женској деци име <hi>Ариф</hi>? „У њих ништа није случајно.“ И кад се Мадам Аристид и Ма |
| — „Наш брак, па наш брак!“ узвикују — „У Европи је брак много савршенији, па ипак га називају |
| штво, људи и жене, Францускиње, она је „у свом елементу“: иста је као оне...{S} И да је не зваш |
| /> Ариф-ханума се загледа и помисли: „„У ђубрету спава, царски сан сања“ : крај турских ствари |
| Моје суте сестрић није жењен, рече она убедљиво, и покаја се што је Мерсији казала своју тајну |
| човек, мајчице, рече Ибрахим-Хасан-беј убедљиво.</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, поно |
| аки дан нађу неког у неком крају вароши убивеног.{S} По крајевима где Турци живе, тишина је.{S} |
| сана љутина га обузимаше: да га ухвати, убије: „Он њу...“ Не, даље није смео. „Станите!“ виче м |
| и...</p> <p>Уместо да пође к њој, да је убије, њен отац измаче се од ње далеко, ухватив се обем |
| м, кад чује?{S} Шта ће радити?{S} Да је убије, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S |
| јер, шта ми може?{S} Да ме затвори, или убије.{S} Али, заиста, срамота ме.</p> <p>Дође Ђулренги |
| само онај који некога прободе ножем или убије пушком?</p> <p>— О, то питање!...{S} Само да није |
| но ни у очи погледала!...{S} Нећу да је убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено зд |
| свој уништим, да скочим у Босфор, да се убијем, да се отру...{S} О, не, на отров никад не мисли |
| укла обарачу...{S} Побуњена, хоћу да се убијем; муслиманка ми руку задржава, меће револвер у фу |
| езику.{S} У почетку, сестре су биле као убијене, Цариграђанке озбиљне а Ариф хладна према Нуриј |
| Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле су као убијене, а претварале се, правиле се веселе.{S} Оцу је |
| .. рече Мерсије.</p> <p>— Дође ти да се убијеш, је ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја сам весе |
| бих знала да ћу довека пече, чини ми се убила бих се.</p> <p>— Како?{S} Ми ћемо обе за младотур |
| >— Да ме није пустио, отерао, ја бих се убила.{S} А сад кад сам слободна...</p> <p>Она не доврш |
| о да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S} А добро зна зашто |
| кад је дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: „Убио се Џемал-беј“, пошла, заљуљала се и пала...{S} Лек |
| нац...{S} Он је суђен као убица, и због убиства протеран из Цариграда.{S} У тим тешким тренутци |
| Осман.{S} Пратићу га до куће, па ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у један дућан, он продуж |
| њом дошла.{S} Она помисли да ће је беј убити што је крила и побеже из собе.{S} А плаховити Ибр |
| <p>— Али ја у свом пијанству нисам била убица.</p> <p>— Зар мислите да је убица само онај који |
| била убица.</p> <p>— Зар мислите да је убица само онај који некога прободе ножем или убије пуш |
| вали имање „реакционари“; али овако: он убица, мајка му распикућа.{S} Нурији је слала најгоре п |
| а него и злочинац...{S} Он је суђен као убица, и због убиства протеран из Цариграда.{S} У тим т |
| казним као злочинца, као зликовца, као убицу, али ја нисам хтела, остављала сам на Бога, и Бог |
| гла су га отрезнити, али му не би могла ублажити бол, који осећају сви укућани, па га поштују и |
| и издржавао све сереске слепе, кљасте и убоге просјаке, иако их је толико много да су вам закрч |
| орњи <pb n="224" /> део прост као много убрану сукњу, како се носи по малим градовима, а на лиц |
| и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако убрзаним дисањем.{S} Она хтеде да виче, да викне колико |
| огла да стоји.</p> <p>Дисала је тешко и убрзано, кратко, као да је <pb n="212" /> изишла с какв |
| ечерњу молитву.{S} И девојке наједанпут убрзаше ход, и ако су осетиле неисказану немоћ у ногама |
| ћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећна у брач |
| ица, толико дотерана и дивно обучена, и уведе је у ванредно велики салон раскошно намештен и је |
| га слуге савладаше, узеше му нож па га уведоше у једну собу, где га мајка мољаше да легне зову |
| p>Људи се вратише у селамлик, а невесту уведоше у харем две младице с једним венчањем, с оцем и |
| а полазе пред њима, да их <pb n="72" /> уведу у кућу.{S} За Цариграђанке спремљене су папуче, п |
| е је погледаше жуту, и чисто подбулу, с увезаном руком, па се застидеше.{S} Свекрва устаде и од |
| на.{S} За време вечере, они јој опазише увезану руку и уплашено је упиташе шта је то?</p> <p>— |
| била је срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слушала, довека би се држала с њим за руку, |
| асмин просто гуши.{S} На њу ме подсећа, увек, и дување ветра, и реч récompense. „<foreign xml:l |
| ариградске велике госпође: никад пешке, увек у затвореним колима...</p> <p>Само се молим Богу.{ |
| нежности,“ сети се Фатма нениних речи, увек кад год слаже.</p> <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S |
| и <hi>лепота</hi>.</p> <p>Да се кријем, увек да се кријем, као да нисам у Солуну рођена и одрас |
| пресвуче и иде кући с њеном слушкињом, увек је у души осећала нешто неисказано тешко.{S} То те |
| о луда; а кад сам год чула детињи глас, увек ми кроз срце прошло нешто као нож, па сам зајаукал |
| поређиваше их с преживарима.{S} Сафет, увек свесна, трезвена, чак и онда кад тобоже „од севдах |
| к.{S} Виде оца: висок, врло црномањаст, увек намргођен, обучен европски а у фесу.{S} И зашто је |
| небо.{S} Кад су год биле овде на брду, увек су дизале печа и гледале с усхићењем у небо као у |
| .{S} Код мене се продужавало гостовање: увек пуна кућа жена; мој син пође мени, па кад пред вра |
| чуди се: шта је од ње смрт начинила!{S} Увек је на њ мислила, од првог виђења.{S} Па се сети да |
| да је он поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слушала, довека би се др |
| !{S} Вечност није нешто што пролази.{S} Увек ће ми бити овако: ја то осећам.</p> <p>— Неће тако |
| ,.{S} Ја ћу доћи па ћу вам показати.{S} Увек лака храна, да пази на стомак.{S} А сад, на првом |
| волео како нико није, лудо, страсно.{S} Увек сам гледала да заволи сиротињско дете, па <pb n="1 |
| не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су долазиле пешице, и с бејом су се среле више пут |
| е виде једну слику коју често гледају а увек се њом усхићују као да су је први пут виделе.{S} О |
| ају Солун, једну слику толико познату а увек нову — залив, Олимп, који се дизао из воде и пео с |
| и !{S} И кад би смела од оца, она би га увек носила.{S} Али младеж на грлу, елиф између обрва, |
| е личио па плач.{S} Она се тако смејала увек кад је врло узбуђена.</p> <p>— Па и ја сам сакрила |
| ични тип, Мондије-хануму.{S} Њу та жена увек може и да наљути и да ражљути, може чак да је разг |
| и ханум-ефенди.{S} Њина писма су нежна увек; али јучерашње...{S} Ја сам у њему осетила њине су |
| S} Устала!{S} Зашто данас пре њега, кад увек устају заједно, заједно се умивају и облаче и заје |
| пођо мајко.“ — „Што сад тако, кад досад увек... ти прва?{S} Па баш да те и неправедно увредила, |
| м, кад сам несрећна.{S} Он до куће дође увек с по једном девојком...{S} И кад позна да је мени |
| ко јој је било кад га је срела, и да је увек желела изићи, само не једанпут, кад је чула да он |
| срце стезало, и ледило.</p> <p>Фатма је увек постила, па и сад хоће, а свекрва јој забринуто го |
| , вређа за Мадам Аристид.{S} Она јој је увек завидела на Францускињином друштву, и вређала је : |
| своје жене двадесет седам година, он је увек изгледао као болестан: висок, мршав, жут, те су св |
| и не проговарају, само пуше.{S} Тако је увек дању.{S} Оне ноћу полуде, опију се ноћном тишином, |
| рла.{S} Лице јој је најлепше, али то је увек једно исто лице.“ — „Лутка!“ проговори Ариф, и окр |
| оћи ће јој „Бујукбурунлија“... да му је увек лепа, насмејана, да јој не доведе ортака.</p> <p>К |
| Оне нижег сталежа боље пролазе, њих је увек пуна чаршија.{S} А <hi>Донме</hi>?{S} Колико сам п |
| и луда!...{S} А зар мислиш да они после увек узму ?{S} Морали би, по нашем закону, кад би било |
| i> одаје лепу душу; али то је често, не увек.{S} Ти познајеш Хиснет-хануму.{S} Која још уме да |
| ханум.</p> <p>— Тако бива, децо, али не увек.{S} Некад се изметне од човека пас; некад, где је |
| {S} И ако је с њом врло често, Фатма се увек смејала на сваки њен енглески узвик, па сваку њену |
| овамо девојка из добре куће не удаје се увек за онога који јој се „лепо јавио“.{S} И овде је ро |
| та на груди без кошуље, на срце; али се увек трзам, прибирам пре по што сам повукла обарачу...{ |
| р се са стотину жена овако погледала, и увек јој је било пријатно.{S} И сад је обузе једна неис |
| скоро дете.{S} И он је био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости увек болесну, заједно |
| муцкујем, и ја правим грдне погрешке, и увек знам кад коју направим, па се све више збуњујем, а |
| с, јер зелен калпак снивала је често, и увек јој нене рекла да ће се удати.</p> <p>— Устани, мо |
| је сам.{S} Види себе, дечка здрава али увек незадовољна: чезне за мајком.{S} Криви оца, па га |
| стила, и граматике, ортографије, ти си увек била пажљива.</p> <p>Сад о себи коју.{S} Не чини м |
| , кад знаш да ће кући доћи, па макар ти увек и не било до тога... да не би имао узрока да гледа |
| лад, и увек здрав, те је њу, у младости увек болесну, заједно с њеном мајком, нежно гледао и не |
| ако млада, због своје отворености Арифи увек врло симпатична, Мадмоазел Дарно је вечерас очара. |
| и кад зна да ће кући доћи, па макар јој увек и не било до тога, те да му омили кућа и она, како |
| са слаткоречивим Туркињама, а Ариф јој увек каже „Елиз, очи моје“.{S} Францускиња се узе разго |
| м од наше робиње научила; и жели да сам увек, кад он дође, у другој хаљини и накићена.{S} Ја са |
| еде, ја сам срећна кад он спава, ја сам увек срећна...{S} И он воли као што је волео првога дан |
| их лепих кућа и конака; са њега се, као увек у ово доба, дизао влажан, слан мирис, и био је теж |
| ; говорила је како њена мајка и сад као увек само <hi>пеки</hi><ref target="#SRP19120_N7" />, к |
| сад силно пати, а ја сам пред оцем као увек: мирна и насмејана.{S} Не могу у очи да га погледа |
| волим“.</p> <p>Арифа говораше, а готово увек, кад је говорила била је у емоцији, некад великој |
| јер се застиде од ове озбиљне и готово увек замишљене жене.</p> <p>— Е, тако, кад ти дође као |
| и обрве, — севап је.{S} Ако овако чиниш увек у рају ће те облачити хурије; а кад дође време да |
| ја?</note> <note xml:id="SRP19120_N82">Увек без људи...{S} То је неприродно.</note> <note xml: |
| горње хаљине и замене ципеле папучама, увела их је у салон.{S} Тек што поседаше на шиљтета, до |
| ут.</p> <p>Кад се врати кући, беше вече увелике.{S} Посрћући прође поред мајке и тетке не рекав |
| и устаде, истина доцкан, пошто је Осман увелике отишао, обуче се, па са свекрвом и заовом оде н |
| ју: крију нешто од ње ..{S} Вече прошло увелике, а оне сад клањају вечерњу молитву...{S} Сто је |
| и живе, тишина је.{S} И ако је децембар увелике, још није пао ни први снег.{S} У ову зору обеле |
| инило као да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике, турске улице сасвим су пусте; на месечини џами |
| ћерком дође још синоћ, како би сутрадан увеличале дочек гостију домаћицама.</p> <p>Петак је.{S} |
| за појас или у рупицу од капута, па кад увене да га баце попуњавајући његово место свежим.{S} М |
| ам казала...{S} Госпођица ме непрестано уверава да ме он воли.{S} И мени се понекад учини да ме |
| их, изусти Нурије.{S} А после их много увераваше да је то врло добро, најбоље, и оне пристадош |
| исера; а донела јој га њена сута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући у |
| и заклињала јој се да су оне биле тврдо уверене да је она пијана. </p> <p>Нурије је није видела |
| била неверна, он њој често, једанпут се уверила, умрла од бола...{S} А неко вече: родитељи је н |
| ма, а у харемској шадрван: ханумама „на увесељење", као да мртве ствари могу да веселе.{S} Али |
| обрће се, лети, застаје, тресе плећима, увија трбухом, превија се уназад, додирује теменом тле; |
| дну кесицу пуну хартија као око писаљке увијаних.</p> <p>— Први нијет је твој, Емир <foreign xm |
| итки турски гробови; спуштају их у њих, увијене у неколико аршина бела платна...</p> <p>Седе за |
| урских богаташа, и из њих излазиле жене увијене у чаршафе црне и свих на свету боја, које су тр |
| -кадун... у карте, па ми је рекла нешто увијено, као да ћу млада умрети, ваљда од харемског неп |
| храму нерасклопљену, и пошто је то лепо увио, остављао је крај себе...{S} Пашиница ништа не поч |
| ош несасирена?“ говори јој неко на ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гони руком из свести |
| да уђе у хареме...{S} А стране путнице уводиле су у хареме странкиње што у Солуну живе.{S} Прв |
| јатеља, и кад му он, с кратким китастим уводом, поче говорити о пијанству његова бившег зета, и |
| примали к срцу све што нам се учини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{S} Само ситни |
| у, некад дан, некад сат, не по величини увреде, него према расположењу.{S} Капиџик између наших |
| ст. „Једна поштена реч и један опроштај увреде бољи су од милостиње за којом би дошла мука нане |
| и", овако тужно свршио; јер Сафет их је увредила, рекавши негде да су јој оне завиделе и дошле |
| . ти прва?{S} Па баш да те и неправедно увредила, опрости јој.{S} Слушај, кћери, ово су речи из |
| ј грч грло...</p> <p>Она плаче за једну увредљиву реч какве своје пријатељице, а кад би требала |
| {S} Само ситни сваку ситницу примају за увреду.“ — „Не могу,“ каже мајка, „осим да чујем да је. |
| и би теже но од болести.{S} И први пут, увређена, ја почех да размишљам о своме брачном животу. |
| неко кога она познаје, она би се нашла увређена, знала би да то чини из непристојности, „да се |
| д хтело.{S} И као жена, за час се осети увређена, понижена, побуни се, па се трже: прашта, праш |
| е се непрестано смејаху, а она им, мало увређена, рече :</p> <p>— Што се смејете, хануме?{S} У |
| зе?</p> <p>— Њене кћери!{S} Деца! викну увређено Ариф.</p> <p>— Колико има како јој се кћи испр |
| своје познанице.{S} Домаћица је одведе уврх сале и посади до једне енглеске посланиковице, с к |
| ="88" /></p> <p>на хаљини.{S} Робиња се увуче под њен комарник, и утишаваше је.</p> <p>Пред сам |
| м, и нико је не виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и робињом Ђулренгијом у за |
| чини као у сну, у незнању...{S} И он се увуче у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако убр |
| добро, лепо, хоћу.{S} Она мужу највише угађа и потчињава се зато што <pb n="93" /> од њега не |
| ао саму код куће.{S} Нисам га волела, а угађала сам му: знала сам да је он муж, ја жена: облачи |
| ољаше, те се прављаше да ништа не види, угађаше му, гледаше да га се додвори.{S} Његова страст |
| и облаци, као да се онај жар претвори у угаљ.{S} Сасвим се смрче.{S} Она се уплаши, и паде ничи |
| ршиској калдрми, и најпосле се зашло за угао једне старе џамије с чијим се минаретом пео у небо |
| већа коју Бог пали, па он треба и да је угаси.{S} Растанемо се с милима на земљи да се на небу |
| штуца.</p> <p>— Комарци! викну Фатма и угаси свећу.</p> <p>— Не бојиш се комараца него ти жао |
| кап земзема, ако га има: „Агара је њим угасила жеђ сину Исмајилу".. а за овим цигаре, ко пуши. |
| жицу.{S} Па се трже и рече:</p> <p>— Да угасим...{S} Цигару после вечере.{S} Једи...{S} Изнемог |
| се зацело бунила што су је изложили на углед као робу; али, она се удаје за онога кога јој је |
| е натрашке и наместише у једном куту на углед, „као у златарском излогу дијадему или у обућарск |
| ...{S} Она је опет била тамо у куту „на углед“; око ње су се скупиле друге странкиње.{S} Све је |
| јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече, она угледа кроз прозор Ариф-тејзу: смакла с главе чаршаф и |
| једну велику собу, с прљавим подом, она угледа око једног дугачког стола, без чаршава, десетину |
| /p> <p>— Мужде! узвикну стара опет, кад угледа снахе.</p> <p>— Зашто мужде, госпођо мајко? рече |
| нтерији, с каик отосом, нене зајеца кад угледа унуку сасвим измењену, врло румену, с лицем раши |
| доћи?{S} Цела кућа запевала би, кад би угледала вас.{S} Ја бих нашу стазу посула цвећем, да на |
| оворим, смејем се, и певам...{S} О, кад угледам Солун и нашу високу ограду и наше густе кафезе! |
| у с другим, већ су заузимале сокак, а у угловима седели су просјаци у ритама, једни онакажени б |
| е пухар, па се то претвори у угљевље, а угљевље у пепео..{S} Не могоше ме утешити родитељи, ни |
| по жару буде пухар, па се то претвори у угљевље, а угљевље у пепео..{S} Не могоше ме утешити ро |
| е!{S} Као бог.{S} Млад, наусница му као угљеном направљена, бео као снег, обрве му и трепавице |
| у црнкињиној руци изгледаше као снег на угљу: робиња принесе својим устима ханумин кажипрст, па |
| е се није могла вратити у Солун, да, по уговору, остане у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док му се |
| и испраћа нас пошто нас је исплатио по уговору као слушкињу, и што никад нисмо сигурне од — ор |
| } Боже, кад чује Фатма!</p> <p>Најпосле уграбише прилику, те Мерсије, на француском, ако би ко |
| и!“ — некако тако заплака.{S} Нурије је угура код Фатме.{S} Фатма не плаче, завија се: проћи ће |
| стадоше једна затворена кола, берберин угура у њих Џемала, попе се и сам и рече кочијашу да те |
| ствар и где је слободан само онај који угушује слободу?{S}" Емине-Семије-ханум воли Францускињ |
| /> жао на Арифу, помисли да она хоће да уда Фатму за другога, те понова поче да је дира, вређа |
| хим-Хасан-бејовој кући док му се кћи не уда...{S} Према њој, на миндерлуку, седи нене, опет у з |
| ворила“, волела га, за њега се просила, удавала, он је изневеравао, она је била љубоморна, умир |
| етао пољупцима, и опет се за њ просила, удавала, она њему никад <pb n="24" /> није била неверна |
| да јој каже због чега сам се за Османа удавала, и да сам распуштеница?“ Ни слутила није зашто |
| она.</p> <p>— Кад си болесна што си се удавала ?</p> <p>— Пре не...{S} Сад ми дошао... напад.< |
| рестано саму себе питам: „Зашто ме отац удавао <hi>овако</hi>?{S} Давао ме туђем човеку као нек |
| лепе <pb n="153" /> девојке што се неће удавати, Солуњанке, чак озго од Муса-Бабина Турбета, су |
| ански, мајчице.</p> <p>— Кад си је хтео удавати по муслимански, зашто си дао да се дружи с Евро |
| вели:</p> <p>— Душо Емир, ја ти се нећу удавати; јер, колико је год љубави на свету, све је код |
| се брзо досади (јер он га стиска, да га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује, у бу |
| је баба, па раздрагана стеже бабу да је удави.{S} Стара се брањаше, и рече: „Ти си нешто лепо с |
| p> <p>— О, ханум-нене, умало ме Емир не удави.</p> <p>— Хоће?!{S} И ако момка није видела!</p> |
| и овако млада и јака стегох нену, да је удавим.{S} Могла сам је и удавити, јер сам била ван себ |
| х нену, да је удавим.{S} Могла сам је и удавити, јер сам била ван себе од радости, а она је ста |
| аведена, седе, седе, док се најпосле не удаде за најгорега међу најгорима.{S} Захвали Богу, Еми |
| уне две године!...</p> <p>За таквога се удаде, по други пут, Емир-Фатма.</p> <p>Кад јој дође с |
| пешке пошла, те никога нисам ни видела: удадох се по слици...{S} Послаше га са службом у унутра |
| м се тек што сам ушла у петнаесту.{S} А удадох се као и све моје другарице — за човека кога ник |
| вас, хануме, да је слушате...{S} Ја се удадох за човека кога су ми моји изабрали, и заволех га |
| олики паметни, а ти...</p> <p>— А ја се удадох за луда...{S} Али он је био паметан.{S} Да знаш |
| ајпосле га добих, једва, с муком, па се удадох за човека широких погледа, који од жене не прави |
| а не знам какви су то родитељи, како је удадоше овакву!</p> <p>А Осман-беј, погледајући жудно к |
| е умиљава — огребе.{S} Тешко њој ако је удаду за старотурчина!{S} А њеној мајци је лако: она за |
| RP19120_N20" />?!{S} О јадне ми ако нас удаду за неке свршене правнике у кафеним кафтанима и бе |
| ропљанком одрасла: узми мужа по избору, удај се из љубави...{S} Ја осећам да ме волиш...{S} Наћ |
| ци на њено питање.</p> <p>— Шта ћеш?{S} Удај је за Џемал-беја.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Допусти |
| епога сна: она је срећнија од свих нас, удаје се за човека кога је видела и кога воли,“ мислила |
| . „Примио сам је, а не дам да се понова удаје за пијаницу, пропалицу и протераницу.“ Мати јој, |
| ене хаљине.{S} Нађе њен чаршаф, који од удаје обуче једанпут, и њено пече, што је крило њено де |
| е.{S} Ни овамо девојка из добре куће не удаје се увек за онога који јој се „лепо јавио“.{S} И о |
| ариград је отишао још дететом, пре њене удаје, па никад није долазио у Солун, није му дао стриц |
| хладе грдно великим лепезама.{S} Да се удаје за недраго или за непозната човека, француска вас |
| крију на дну душе.</p> <p>Да хоће да се удаје за час се рашчу, те почеше долазити мајке, тетке, |
| изложили на углед као робу; али, она се удаје за онога кога јој је њено срце изабрало, па јој с |
| свога ортака...{S} И она, сирота, мисли удаје се без ортака, за нежењена човека...{S} Побегла с |
| није видела оца да не заплаче кад кћер удаје, кад се с њом прашта, испраћа је мужу.{S} И једна |
| е све лепо, сине; али ко тако сад у нас удаје девојку?{S} Ни амалин, чијој кћери је сва наука п |
| ао занесена, па кад сам чула да ме отац удаје за пашића, „џемала”, ја сам, ван себе од радости, |
| о моја Сафет и моја Елиз немам кћери да удајем, па да добијем унучад: да се подмлађујем гледају |
| иш лудаку.{S} Ја нисам ни мислила да те удајем за Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али Фахри |
| дбу? рекоше ове у један глас.</p> <p>Да удајемо Емиру, рече Ариф и поцрвене.</p> <p>— За кога ? |
| али и мудрости.{S} Пошто хоћеш кћер да удајеш, не залетај се : притегни ату дизгине.{S} У ходу |
| ашинских?{S} Кажеш : „<hi>овако</hi> је удајеш“.{S} А како би ти, <hi>нова</hi>, хтела?{S} Пет |
| а казати, али ти оде...</p> <p>— Кад се удајеш за невиђено, како можеш да си весела! ...{S}И он |
| пске учитељице, кад си хтео да је овако удајеш?</p> <p>— Е, мода.{S} Зар да ми кажу: „тврдица“ |
| до...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер удајеш као Ђаковичанку.</p> <p>— Као старинску муслиман |
| дана:{S} Ариф-тејзе јој поче говорити о удаји!{S} Сви се згрануше: откуд јој та смелост!{S} Мај |
| уштеница.{S} Многе, које имају кћери на удају, задовољне су што се овај весео комад из турског |
| је овако честитала нека што има кћер на удају, Сафет би помислила: „завиди ми".{S} Ариф често к |
| е ушла у петнаесту, а Францускиње се не удају рано као Туркиње, рече Ариф жустро и одсечно.</p> |
| но учинио; и друге наше девојке тако се удају.{S} А нене?{S} Шта ће она сама?{S} Чула сам где г |
| и си се испросила, али се ниси венчала, удала.{S} Ти не знаш шта је човек...{S} С младићем сама |
| /p> <p>— Фатма...{S} Фатма би се, сине, удала: млада је, лепа је, од породице је, богата је.{S} |
| прошло девовање, кратко моје девовање: удала сам се тек што сам ушла у петнаесту.{S} А удадох |
| ушате.“</p> <p>— Ја сам се удала млада; удала сам се по слици, и заволела сам свога мужа, јер о |
| бих се за њ удала, ако је старотурчин; удала бих се због његове лепоте, рече Цариграђанка па с |
| асна.</p> <p>— Ханум-ефенди, Емир-Фатма удала се за <pb n="266" /> лудог Осман-беја због вашег |
| кочила у море него што бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће ми отићи душа?{S} |
| жени мастику.{S} Напослетку, она се сад удала за правога племића и богаташа.{S} Само што је тај |
| сиоца <hi>нарочито</hi>, па макар се не удала.</p> <p>— Нећеш, сине, допустити, али се бојим да |
| „па макар умрла“, него „па макар се не удала, не видела више крај скута мужа“.</p> <p>Сваки да |
| но... можда се с неким и љубила. „Да се удала за другога, зар би му казала да сам ја прескакао |
| вом сестром сестра само по оцу), она се удала врло млада, готово дете, и живела с мужем, мирала |
| о ње дира“..{S} А за овога... она би се удала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко рекао |
| уме, да ме слушате.“</p> <p>— Ја сам се удала млада; удала сам се по слици, и заволела сам свог |
| ити му на ноге устаде: први пут како се удала; а после зарида, први пут осети према њему сажаље |
| а га хоће, да се за другога никад не би удала.{S} Нене и мајка је одвраћаху; а кад Ариф помену |
| волећемо своје мужеве.{S} Зар би се ти удала за човека кога не волиш?</p> <p>— Никад!{S} Али з |
| ије младотурчин.{S} Па што се онда за њ удала?{S} Само да се не зове распуштеница.{S} Може да б |
| ила распуштеница понова, ја бих се за њ удала, ако је старотурчин; удала бих се због његове леп |
| се све више и више хвалила што је кћер удала за цариградског племића и богаташа.{S} Час-по па |
| и, пошто им је одробовала седам година, удали за њену неприлику, једнога богатог старог агу).{S |
| о причају Цариграђанке и њена тетка.{S} Удали је за пијаницу, пропалицу...</p> <p>— Оздравиће, |
| њеног Џемала.</p> <p>— Ви сте се скоро удали? изусти радознало.</p> <p>Осман се намргоди: шта |
| ли су међу собом нешто што их раздваја, удаљава, туђи.</p> <p>А пашиница сву ноћ пе заспа.{S} К |
| уђивала од жене која јој је била своја, удаљавала се од онога који јој је био близу. „То је жен |
| што се од мога срца одвојила.{S} Зар да удам своје чедо за те протеранице што гледају да нас по |
| — Ја га волим, отац.</p> <p>— Зар да те удам за пијаницу! прибра се он и рече. <pb n="275" /></ |
| ј певам.{S} Размисли, сестро.{S} Кад се удамо: муж, деца, данас на Јалијама, сутра на Молосу — |
| Ариф, смејући се, рече :</p> <p>— Да те удамо за Џемал-беја?{S} Само, ја нећу да проводаџишем, |
| адотурчин!{S} Ја за младотурчина не бих удао ни своју слушкињу, а камо ли девојку што се од мог |
| ало“ венчање.</p> <p>У томе, он поче да удара ногом у врата и да грди жену што му не отвара.{S} |
| и, не памети, већ свести!..</p> <p>Море удара у обалу, шушти.{S} Кукуречу други петли.{S} Бели |
| арало у њ, одјекивало би тупо као да се удара у плот или у поклопац дрвеног мртвачког сандука.{ |
| ав Ибрахим-ага, берберин што тако дивно удара у тамбуру и весели бејове, води их на чочечке игр |
| читом покрету и свако предвече немирно, ударало је снажно и ритмично у обалу, у зидове толиких |
| г Молоса, закрченог светом, где је море ударало снажно и ритмично, и запљускивало пеном кола, к |
| ао деф с поломљеним зиловима: кад би се ударало у њ, одјекивало би тупо као да се удара у плот |
| лог великог комшилука; па свирање у ут, ударање у деф, звецкање чампарама, пљескање длановима, |
| азлегала песма младих јеврејских жена и ударање у ут и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне у једа |
| њена рођака има плаве очи, а она црне; ударао је у ут, кад је пролазно чамцем поред стричева ј |
| епрестано пушило, час крај врха који је ударао <pb n="62" /> чак у последњи крај оградног зида, |
| им петама, а с вишњикастог феса кићанка удараше га по црним обрвама.</p> <p>Кад дођоше до једне |
| у очи, и срце му тада силно куцаше, крв удараше у слепоочнице... „Осман-беј!{S} Може бити ово ј |
| етекосмо.{S} Кад је ухватисмо, срце јој удараше као сатић.{S} Јадна, јадна!{S} Да не беше нас, |
| г сирупа.{S} Док се пијаше кафа, Ђултер удараше у деф а једна њихова бела бивша робиња, обучена |
| абдест; после комшија, засукав рукаве, удари под грло живинче (ножем за „курбан“): шикну црвен |
| , према прозору, к светлости, врати се, удари крилима о зид, па у један кут одаје, па у други, |
| ама: тетка у два маха подиже руку да га удари, али је задржа његова мајка.</p> <p>После псовке, |
| родера се он и узе из џепа један нож да удари слугу.</p> <p>Робиње и слушкиње узеше да вриште, |
| трескова.{S} И наједанпут, као да гром удари у слеме конака њеног оца, и она замре од страха; |
| ову слику: то је цариградски.</p> <p>Он удари у грохотан смех и рече:</p> <p>— Опрости, мајчице |
| прозора смоква буди је, шушти, и час-по удари граном о отворено прозорско крило...</p> <p>Кад ј |
| под тим плочама...{S} Али они су ишли, ударивши кроз то гробље, саплетали су се у коров, споти |
| као да спавам, а кад би изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, неколико пута, учинило као |
| } Мајка није ока склопила, тетка и жена удариле у ход: час отиду уз један прозор, час уз други, |
| овео неразведену, муж јој зацело не би „ударио печат“ за отпуштање, те би довека била распуштен |
| му да је сажаљевају, да је теше, она ће ударити у већи плач...</p> <p>Кад се исплака, она замол |
| ком друштвеном уређењу.{S} Овде је била удата једна дивна цариградска девојка, дата је мушком — |
| одговори, а Ариф рече:</p> <p>— Била је удата за лудога Осман-беја, доктор-ефенди, па ју је оте |
| овека да слушам оца, и да га се бојим и удата, одавно жена, док год је он жив а ја немам мужа!{ |
| моралној кући, <pb n="235" /> а тако и удата, она никад није помислила да му се свети за злочи |
| нице тако националисане, <pb n="124" /> удате за Турке, Грке и Јермене, што говоре турски и пуш |
| пише (преко једне своје другарице овде удате) и каже да је он у Солуну, виђа га...{S} Благо њо |
| од стрица, оне све три уздахнуше што су удате, те не могу поћи за њ.{S} У Европи је школе учио, |
| ала пуна недра, она се за њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф |
| е често, и увек јој нене рекла да ће се удати.</p> <p>— Устани, монањо! што јој не кажете, бују |
| пуштеница.{S} Сад је слободна, па ће се удати.</p> <p>Ту страшну причу он саслуша готово мирно, |
| ова суседа, о Мадам Христуригу, Немици, удатој за Грка: кћи јој се испросила без њена знања; ис |
| мајка прича о Мадам Вахрам, Францускињи удатој за Јерменина: остала без мужа, с децом, и пошто |
| зелено.“ — „Снила сам га на глави." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, као малочас, јер зелен калп |
| Ашколсун!<ref target="#SRP19120_N42" /> удаћеш се за њега.</p> <p>— За кога? упиташе девојке у |
| .</p> <p>— Отац, сви су те молили да ме удаш за Џемала.</p> <p>Он испусти чибук и погледа кћер |
| пита гошћа.</p> <p>— Шта ћеш ?{S} Да се удаш, срце Емир, одговори домаћица.</p> <p>— <foreign x |
| на какав сраман начин добију пратиоца, удварача!{S} Даду му знак сунцобраном, или неким другим |
| несе Фатми „слатки поздрав“.{S} Али она удеси причање тако лепо, те се млада жена надала.</p> < |
| пак, као за све тако и за брак, људи су удесили да они не пате: ако се младожењи не допадне нев |
| ц лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то да удесим.{S} Идем одмах! заврши узбуђено, и пољуби Фатму |
| „она ће ме измирити са Сафетом, она ће удесити венчање."</p> <p>Ариф, не знајући шта она мисли |
| оњачу, загрли се са сестром од стрица и удесише, врло тихо, једну сентименталну и монотону турс |
| томе ћемо моћи радити тек пошто почнемо удисавати у се ваздух слободе.{S} Сад је доба васпитава |
| збуњена, не знађаше шта ради те побеже удно собе, ту чучну, метну руке на лице и заплака.</p> |
| била друкчија да је као оне безглавна, удовица; али њој је жив њен <hi>Бујукбурунлија</hi>.{S} |
| Лудих или...{S} А твоја мајка, и да је удовица, опет не би допустила, јер је паметна...{S} Али |
| >Гром</hi>.{S} Али нећу чинити неправду удовицама; јер и оне... само допусти она која је или лу |
| , и ако сам Цариграђанка.{S} Овде жене, удовице, и на моје чуђење девојке.{S} Више пута, ја сам |
| куповао скупоцене поклоне?{S} Ја: овој удовици иглу од педесет лира, оној белензуке од осамдес |
| роша у злату, и то посла једној сиротој удовици с поруком да не мора изручивати брашно — он јој |
| г режима.{S} Једна моја другарица поста удовицом за ноћ, да се сама брине за кућу и децу: муж ј |
| можда би се састајала чак и ноћу да си удовичка кћи. <pb n="98" /> Где је брат, па се не сме, |
| ра, оној белензуке од осамдесет, једној удовичкој кћери мираз кућу, другој дућан.{S} Пријатељиц |
| старијег сина, Ахмед-беја, по трећи пут удовца, човека у тридесет деветој години, ожени га једн |
| вника!{S} Изиђе, правећи алузије што ме удостоји своје посете „геније“; а ја за њим одмах све п |
| ду и право организујући женска друштва, удружења, савезе, поче она трећа, најмлађа, врло бела, |
| аље мени и многима правила свих њихових удружења <pb n="53" /> и женских друштава, те да их ми |
| Ја нађох другог мужа, младотурчина.{S} Удружих се с њим против нашег друштвеног живота, и прот |
| , и пустивши неколико лудачких гласова, уђе у своју собу.{S} Отац за њом не смеде!</p> <p>Не ле |
| а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада жена, као девојка, и ако је прешла четрде |
| пара, да исплетемо кесу за грош“...{S} Уђе у своју собу, и сваки јој живац затрепери, јер се с |
| а ми каже.{S} Али он не каза, изиђе.{S} Уђе нене. „Дај мужде, чедо!“ весело рече, па ме загрли |
| он види да је воли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се учини да је из ње изнесен мио |
| аједанпут обузе.{S} Али не побеже; туга уђе с њом у кућу с турским намештајем, и где је мошус п |
| радове, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А стране путнице уводиле су у хареме |
| и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, метну чело на праг, |
| случајно који од наших момака изненада уђе у кућу, ја дигнем скут на главу.</p> <p>— О, Мерсиј |
| се за косу не пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к њему и поче нежно, показујући му једно стакалце:< |
| ора фереџу и отвори оба крила.{S} Споља уђе загушљив ваздух; а Фатма се подиже на лакат, па кад |
| кад скупе код неке на посело, па к њима уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно им виче: „Ууу!{S} Кол |
| рат, старији је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и не поздравивши девера седе за ђерђеф.{S} Осма |
| а да се пред њом појави.{S} У томе, она уђе и не рекавши му ни добро јутро, клече и обухвати му |
| о капије, па се одмах врати жући, а она уђе у двориште, или у један велики парк, који је опкоља |
| {S} С чежњом погледаше к вратима да она уђе, а мајка му се задовољно насмеја и рече:</p> <p>— С |
| а написана, превазишао себе.{S} Кад она уђе, ниједан се не помаче, не као госпођи (ко им то тра |
| >Како се изненади Ђулренги, робиња, кад уђе у софу и затече девојку с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S |
| су у конаку говорили, не знам; тек, кад уђе у харем, он беше страшан, у лицу црн као земља.{S} |
| и би јој веома непријатно, нарочито кад уђе један „весео“ и стаде говорити лудости.{S} Видевши |
| другог немају за шта прекорети и у томе уђе Ариф по турски — без куцања.{S} Џемал похита у друг |
| ница заћута, као да изгуби језик У томе уђе њена сестра.</p> <p>— Ја сам се са сестром договори |
| р ко дошао: договорили се; али Ђулбејаз уђе и рече: „По беја су дошла два његова друга, и одвел |
| петак (наш празник!) ја пишем, а к мени уђе отац.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да ми не може |
| као њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у кћерину собу, кад су ту они црни џакови које је н |
| eign>“ узвикиваше срећна Нурије кад јој уђе Емир-Фатма у двориште. где насташе <pb n="138" /> с |
| ест ноћи како ниси његова!</p> <p>К њој уђе свекрва и рече :</p> <p>— Узела си, чедо, земзем, п |
| нди!</p> <p>После ово неколико речи, он уђе у собу те се пресвуче: панталоне и капут замени ант |
| као да је прелетео толике улице; журно уђе у собу, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсиј |
| досаду, па изиђе, намеравајући да опет уђе, с мајком <pb n="233" /> му, да га обе моле да једе |
| аше Фатма ван себе од радости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада жена, као |
| снагу му дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад пред њом не запали цигару...{S} Она нова |
| локума, и наже се да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатно; готово с |
| је господар</hi>, те кад год он у собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао да у том њено |
| јер неко зачагрља резом.</p> <p>У собу уђе Мерсијина робиња Ђулзаде <ref target="#SRP19120_N48 |
| и да се отвори сутина капија и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја га поз |
| ати пред њу, као други пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је не смеде питати што је невесела.{S} |
| преводите реч по реч; нека им свака реч уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ уздахнух ја дубоко, али ј |
| знам шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе, па...{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад ми је видело |
| те су сви прозори отворени, да у собу „уђе и мирише мај“...</p> <p>У соби наста грљење и нежно |
| есена</hi>... а ја у ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуженик...</p> <p>Па ипак мој |
| кад хоћеш у кућу, главом се не шали да уђеш док не питаш : „Да нема некога?“ то јест гостију т |
| он узјаха на коња, а ја, одмах за њим, уђох у затворена кола...{S} Затутње мост у Галати, а ја |
| био ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе једна млада жена, ст |
| ње кола...</p> <p>У та кола, затворена, уђоше један обријан Енглез у кратким панталонама, са ше |
| капије да не би гости чекали — отвори: уђоше Солуњанке, старе у црним, Сафетине врснице у плав |
| рова, покривене плавим солунским небом; уђоше унутра.{S} И она и муж имали су јапунџа.{S} Дочек |
| кињу, капиџику.{S} Она им отвори, и кад уђоше, пољуби им скут и пође пред њима, поведе их уском |
| ође, прошло више од часа и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готово сасвим прошао, болесн |
| некад се од ње стреса.</p> <p>Најпосле уђоше у једно бујно-зелено двориште једне обичне двоспр |
| испратише пуномоћнике и сведоке, сестре уђоше у Мондије-Ханумин <foreign xml:lang="fr">bureau</ |
| есечини као да је направљен од снега, и уђоше, не лупајући халком на капији..</p> <p>На једној |
| питаху.</p> <p>Кад се развише Туркиње и уђоше у салон, енглеске путнице занемеше од чуда.{S} Је |
| авање, очиташе некакву кратку молитву и уђоше под комарнике, који се бељаху, али не више на мес |
| нцуски, тргоше се и ућуташе, кад у собу уђоше две робиње.</p> <p>Обе су врло лепе.{S} Домаћица |
| ара, уместо да отиду стране жене, те да уђу у харем људи, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно кућу |
| ребало им је много времена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије, у једно неисказано гурање |
| е ђерђефу приближи да види како везе, и ужас <pb n="236" /> кад једном рече: „Госпођо снахо, хо |
| ="SRP19120_N81">То је страшно!{S} То је ужасно!{S} Где сам ја?</note> <note xml:id="SRP19120_N8 |
| ла“, како су говориле хануме, просто је уживала да засмејава Фатму; а засмејавала ју је кад год |
| муж остави и лиши детета, ја се одадох уживањима, да ране залечим.{S} У кући, где је за толико |
| его Фатму.{S} За неколико дана побледе, ужуте...</p> <p>— Сине, пиј!{S} Пошто не можеш без пића |
| питају што је Емир-Фатма-ханум онолико ужутела. „Па ко уз Рамазан не ужути, тај није муслимани |
| м онолико ужутела. „Па ко уз Рамазан не ужути, тај није муслиманин: није постио.{S} И после, ме |
| спусти на ивицу једног шареног сандука, уз собна врата, јер није могла да стоји.</p> <p>Дисала |
| што се није окусило преко целе године, уз Рамазан се окуси, једе; сиротнија класа сву уштеду п |
| е скут, Мерсије јој придржава дувак, и, уз свирку и песму, одведоше је горе у ону велику собу п |
| небо један кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико брдо, ишло кроз Стари Солун, начичкан трошним |
| ко Дедеагача.{S} Она, у засебном купеу, уз мајку и нену, не навлачи па прозоре завесе, и одушев |
| мански султани имали столицу у Једрену, уз те султане седели су и пашовали претци мога сестрића |
| ,</p> <p>Ти си имала нешто да ми кажеш, уз капију.{S} Шта, душо?{S} Ја, себична, занесена собом |
| пут сетила, а тек што није дошао!...{S} Уз Рамазан досад није била жена.{S} Јако побледе, усне |
| прислони лице на врата, и заплака...{S} Уз врата је плакала као уз какав надгробни споменик, па |
| а...{S} За њом полете груда земље...{S} Уз једну стару широку смокву, младић се успужа као мача |
| био изгрђен, он њега овде изгрди...{S} Уз пиће, разговарало се, пљувало се, и — завршила се се |
| локума, купи га <pb n="247" /> њој..{S} Уз капију опет је била она стара и чудно је изгледала, |
| испаштање грехова у минулој години.{S} Уз Рамазан, дању, ни хлеб, ни вода, ни дуван, ни кафа, |
| е два дана звати за вечерашњи ифтар.{S} Уз капију се оне три закикоташе кад једна од њих метну |
| 2" /> зид, зид, и више ништа! „Нове“, а уз оградни зид чучнуше као „старе“, извадише груде земљ |
| аплави између кућа.{S} Фатма се прибија уз Мерсију као да не би била сама Њој се, и пре и како |
| великог ћилима разапетог на два дирека уз прву капију, да онај силан свет са улице, људи не ви |
| е, али је био расејан, као његова мајка уз Рамазан.{S} Њој су говорили: „ако пушиш, умрећеш,“ и |
| било од те лепоте, па сам се припијала уз њега, хватала га за руку као дете мајку, затварала с |
| и споменик, па их је целивала, и отишла уз врата собе где јој спавају родитељи, али се брзо изм |
| и солунски свирачи и певали су ханумама уз виолине.{S} Чули су се мушки звучни гласови.</p> <l> |
| и су и други с њима у мислима по кућама уз свирку и песму...{S} Одатле, оне пођоше натраг у гра |
| а истина развијена, али кола, притерана уз капију, заградише се дебелим дамаском, и нико је не |
| шкиња отвори... њен отац!{S} Она устрча уз степенице да је отац не види напољу: ноћ је.{S} Седо |
| ице и разголићене груди и изиђе, примив уз врата златну лиру.</p> <p>А кад се Осман у собу врат |
| дудови, огромне гомиле диња поред пруге уз станице, свет на станицама, све је подједнако зачуђа |
| S} И пошто обу папуче „за по кући“, оде уз степенице брзо као да бежи од <pb n="18" /> туге кој |
| де и оде преко предсобља као дух, приђе уз врата где је он, и прислонивши лице на довратак, учи |
| убав, назва онако!...{S} Посрћући приђе уз једна собна врата, и грувајући у њих песницама и ног |
| о да некога тражи да му каже, седала је уз кафез, силазила је у двориште: нигде никога. „Да ниј |
| ње и громове?{S} А Сафет ханум пристаје уз мужа и грди кћер:</p> <p>— Камо да сам камен имала!{ |
| S} Друкчије се мисли уз деф, а друкчије уз пијано.{S} Што ниси закратио да се дружи с новима?</ |
| смеју ићи са својима, а с туђима: раме уз раме.{S} И на какав сраман начин добију пратиоца, уд |
| види харем.{S} Попушта вођице и пење се уз брдо, затеже их и скреће у попречне улице, тера све |
| ове топлине и мириса!“ мисли и јаче се уз њу припија, диже јој ручицу и меће је на своја уста, |
| : „Слатка суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и остави јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше на |
| ом пео у небо један кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико брдо, ишло кроз Стари Солун, начичка |
| не би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, подижу по крајичак завесе, једне их крадом |
| су је први пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор и не погледаше у велико напуштено гробље које |
| и вођени својим дугачким сенкама, одоше уз брдо...</p> <p>Пролазили су многе криве, уске сокаке |
| овезавши се до Ћемер-Капије, оне пођоше уз брдо, поред хамама покривених маховином као ћилимом, |
| , узеше од урминих коштица бројанице, и уз тихо жуберкање зачу се шапат...<pb n="170" /></p> <p |
| им женама и девојкама догађа се да га и уз пост походе); узимање абдеста и клањање по пет пута |
| да јој нешто одговори, Фатма се приљуби уз њу.{S} Обе се замислише.{S} Дубоке Емир-Фатмине очи |
| . видеће га.{S} Или, нека се она налази уз капију и нека се капија отвори баш кад он пролази, т |
| ли не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђулистан-Немету.{S} Сад видим: ти си уз Ђулистан-Исм |
| му разлеже пијано?{S} Друкчије се мисли уз деф, а друкчије уз пијано.{S} Што ниси закратио да с |
| за време доброг варења, расположене, ми уз кафу и сируп почесмо разговор и договор!{S} Попила с |
| а знам да си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђулистан-Немету.{S} Сад видим: т |
| уз Ђулистан-Немету.{S} Сад видим: ти си уз Ђулистан-Исмету, ти ниси за ослобођење харема, за ра |
| кадуном, грдећи њена оца.{S} Кадуна јој уз пут говораше: „Сваки час оваква шетња.{S} Беше добар |
| ote xml:id="SRP19120_N87">Вечерњи оброк уз Рамазан.</note> <note xml:id="SRP19120_N88">Једна вр |
| <pb n="212" /> изишла с каквим теретом уз брдо.{S} Фатма паде на једно шиљте и зарида: страх ј |
| овори она хладно, а Осману сукну пламен уз лице, и помисли: „Какав је то одговор!{S} И коме одг |
| и заплака...{S} Уз врата је плакала као уз какав надгробни споменик, па их је целивала, и отишл |
| рчину направљену од фереџа и ћилима као уз Рамазан; светлост кроз врата паде на једну постељу, |
| авио“.{S} И овде је родитељево искуство уз кћерино неискуство.{S} Мислећи на Европу, ви се чест |
| мир-Фатма-ханум онолико ужутела. „Па ко уз Рамазан не ужути, тај није муслиманин: није постио.{ |
| е у ход: час отиду уз један прозор, час уз други, сад сиђу у двориште, после оду до капије: чек |
| турчене циганке ; а даље пишти кларинет уз једну монотону али страсну турску песму: то се Ахмед |
| S} Пашиница је замишљенија но други пут уз пост, али и сама не зна зашто је таква, да ли због д |
| , тетка и жена удариле у ход: час отиду уз један прозор, час уз други, сад сиђу у двориште, пос |
| о жао.</p> <p>Пиле су само сируп и воду уз ратлокум, а биле су мртве пијане: опијала их је ноћн |
| загрљени читају романе, заједно седају уз Мондије-ханумин bureau и пишу или њеној учитељици ил |
| ма и унучад), — за развијање ; друге су уз Ђулистан-Исмет-хануму, младу и врло образовану, — пр |
| ћ су се поделиле у два логора: једне су уз Емине-Семије-хануму, старију жену (има и унучад), — |
| а јастуке, и мати и син узеше пити кафу уз дуван, (снаха пред свекрвом никад не пуши).{S} И поч |
| јан потиљак Чист је.{S} Закашљао се још уз степенице, и није могао даље док се не искашље, а по |
| <hi>само</hi>?...{S} Слушај!...</p> <p>Уз капиџик се чу говор; неко говори, француски:</p> <p> |
| на им ради.{S} А Емине-Семије-ханум има уза се жене и странкиње.{S} Управо, странкиње су је и н |
| ато што је млађа, што је јача и што има уза се људе, организаторе револуције: с њима се разгова |
| ја морам такво пече; и првог дана свуд уза ме иђаше слушкиња, хришћанка, јер не видим куд идем |
| такви пријатељи!“ Жена више не пристаје уза њ, да га не би доводила до веће јарости.{S} Он, она |
| оше у кућу.</p> <p>Пред вече опет одоше уза зид, и опет намењиваху.{S} Улицом ври; продавци, Ту |
| отвори долап; раши мало један дугачак а узан, право турски јастук и из њега извади <hi>његова</ |
| олазиле се улице, уличице, лево, десно, узбрдо, низбрдо док се није сишло у чаршију, да се заст |
| шта не осете, ни страха, ни стида, и не узбуде се.{S} Оне причају да то чине механично, по нави |
| некога воле, ја мислим да морају да се узбуде кад осете своју руку у његовој.{S} И како ли то |
| ...</p> <p>Она не доврши, застиде се, и узбуди се.{S} Ариф, смејући се, рече :</p> <p>— Да те у |
| положена; али се брзо развесели, управо узбуди, кад виде на столу писмо Госпођичино.{S} Узе да |
| ољупци љубави.</p> <p>Мерсију ово силно узбуди, и иде кући, да тамо мисли на пољубац младе жени |
| ранцускињу, Фатма и Мерсије поцрвенеше, узбудише се и обрадоваше се као да су виделе оно чиме с |
| е добро осети.{S} Осман се наже над њу, узбуђен, али је не пољуби, због мајке, и рече:</p> <p>— |
| лепша од оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и брат толико старији од |
| да говори, па не могаде, јер је сувише узбуђен.{S} Већ две недеље како је у њему био мир, и он |
| реликвија затворених у златну кутију, и узбуђен устаде да иде. „Куда ћеш?“ страховито се захори |
| поздрави ваљда добродошлицом, па, чудно узбуђен, не мога, само промуца: „<foreign xml:lang="fr" |
| глас: „Он!“ Обе су га познале.{S} Емир, узбуђена, збуњена, не знађаше шта ради те побеже удно с |
| препорођај, за њихово ослобођење.{S} И узбуђена, да не би заплакала, устаде и побеже; оне осет |
| Јучерашњи датум.{S} Отвори треће много узбуђена.</p> <l> <foreign xml:lang="en">„My sweet hear |
| S} Она се тако смејала увек кад је врло узбуђена.</p> <p>— Па и ја сам сакрила руке, али у паме |
| во је то оружје, а она не одговори, већ узбуђена и љута похита Фатми.</p> <p>— Слатка тејзе! ви |
| сен Фатмом: не скида очију с ње, лепе и узбуђене, с чаршафом а откривена лица, с његовим прстен |
| Францускињин говор, а Ариф и нове, врло узбуђене, са сузама у очима, загрлише је.{S} После све |
| афезе... „Алла"! какве су му очи!“ виче узбуђено робиња; Фатма се загрцну од смеха, а Мерсије в |
| умеде закратити...{S} Поче јој говорити узбуђено да је воли већ трећа година, како се вратио из |
| да...</p> <p>Ариф је прекиде узвикнувши узбуђено:</p> <p>— О, ханум нене, ви сте та нова, прва |
| ћу то да удесим.{S} Идем одмах! заврши узбуђено, и пољуби Фатму неколико пута, па посрћући као |
| итање не хте одговорити, већ поче, врло узбуђено:</p> <p>— Фатма, кад сам пролазио мимо вашу ку |
| из Анадолије.{S} Он је то говорио врло узбуђено, почињући сваку реченицу са „мајчице“.{S} А ка |
| е истрчах, опрости! говораше Сафет врло узбуђено: жао јој беше Арифе.<pb n="58" /></p> <p>— Вол |
| и на лице и тепаше им.{S} Свекрва је од узбуђења јецала а нити је додирнула снахи дувак ни косу |
| Мајка му се уплаши од његове бледоће и узбуђења.{S} И то се сврши тако брзо и тако просто, као |
| ри, а њена се кћи смеје, да би прикрила узбуђење и необичну радост. „Моја сута ту, пре једног с |
| ми се и скинуо капу...“</p> <p>У првом узбуђењу и радости, она полете у кућу да каже Мерсији; |
| } И шта је то што их толико растужује и узбуђује? — Љубав. „Ја сам се могла заљубљивати у мусли |
| а се увек смејала на сваки њен енглески узвик, па сваку њену енглеску реч.{S} Јер Мерсије је по |
| понови Сафет мужевље речи изостављајући узвик: „ааа“!</p> <p>— Слушај, сине.{S} Ти се дружиш са |
| ang="en">Dear me</foreign>! чу се један узвик изненађења.</p> <p>— То су турске сифражеткиње, р |
| рудима, и с лепезама, тргоше се од тога узвика у коме су оне опазиле протест душе, и помислише: |
| . „Маске!“...{S} Она уздисаше слушајући узвике енглеских жена.{S} И рече:</p> <p>— То нису маск |
| ање лица на лице, пљескање по плећима и узвикивање „<hi>о, машалла</hi>!“ А тек што поседаше, с |
| ">Mon Dieu!{S} Mon Dieu!</foreign> поче узвикивати Нурије тапшући, и наједанпут нервозно зацика |
| <p>— Тејзе!{S} Моја мила, слатка тејзе! узвикиваше Фатма ван себе од радости, а у собу уђе с пу |
| i>њега/</hi>!{S} Ашколсун!{S} Ашколсун! узвикиваше робиња весело.</p> <p>А Фатма се неисказано |
| S} Хуот!“<ref target="#SRP19120_N22" /> узвикиваше несташна Мерсије исто као њена енглеска учит |
| а што тако изненада?{S} Што не јависте? узвикиваше, па се с ханумама изгрли, истапка, ћерке им |
| eign xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>“ узвикиваше срећна Нурије кад јој уђе Емир-Фатма у двори |
| е су јој дубока темена; Мерсијина мајка узвикиваше: „Ариф је <hi>ариф</hi>", а Ариф враћаше Фат |
| p>Жене се задовољно насмејаше.{S} Фатма узвикиваше: „Слатки, слатки беј-течо!“, а он продужаваш |
| дговорила.{S} Робиња тапшући од радости узвикиваше „ашколсун!“, а Мерсије се наљути.{S} Да криј |
| е.{S} Видећи је овако веселу, мајка јој узвикиваше: „<hi>Машалла</hi>!“<ref target="#SRP19120_N |
| е се зачује његов ход.</p> <p>— Ето га! узвикне Фатма радосно и скочи: кроз отшкринута врата гл |
| приземље.</p> <p>— <hi>Емир-Фатма</hi>! узвикну он нагнув се над унуку, која на једном шиљтету |
| gn xml:lang="fr">Quelle idée</foreign>! узвикну она.{S} За кога?</p> <p>— За старотурчина, одго |
| S} Сакриј се!...</p> <p>— Зар од мужа?! узвикну она с чуђењем, па се насмеја.“</p> <p>К њој пол |
| аже Ђулренги.</p> <p>— Колико си тврда! узвикну Ариф-ханум.</p> <p>— Што сам ја тврда није чудо |
| е врата.</p> <p>— Аман, цела кућа луда! узвикну Фатма и поче плакати.</p> <p>А у предсобље је у |
| мастике!{S} Несрећна <pb n="198" /> ја! узвикну болно, бризну у плач и паде на празну постељу.< |
| а заволела.</l> <p>— Црним се повезала! узвикну Фатма.</p> <p>— Ниси ваљда рекла: ако ми се у н |
| пут уочи венчања.</p> <p>— Тешко нама! узвикну Емир.</p> <p>— Тешко нама! рече Мерсије.</p> <p |
| посао, те доводимо странце.{S} Срамота! узвикну Нурије.</p> <p>— Не вечерас то, Нурије-ханум!{S |
| д суза не суши, и да...</p> <p>— Доста! узвикну Емир-Фатма чисто промењеним гласом.</p> <p>— <f |
| закикоташе грлећи бабу.</p> <p>— Мужде! узвикну стара опет, кад угледа снахе.</p> <p>— Зашто му |
| у прсте.<pb n="116" /></p> <p>— Мужде! узвикну стара Шехназе-ханум, кад је унуке пољубише у ру |
| ије...{S} Ох, не могу даље: срамота ме! узвикну па сакри лице у руке.</p> <p>— <foreign xml:lan |
| шко оном ко има шта да оплаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној мојој пријатељици беше умрла кћ |
| ним грудима.</p> <p>— Емир, несрећнице! узвикну Ариф оштро и одгурну је од себе.{S} Не шалиш се |
| е мајци:</p> <p>— Добро дошла, мајчице! узвикну весело и узе јој мршаву, смежурану руку, јако п |
| ијан!...{S} Није луд!...{S} Благо мени! узвикну опа, и весело тапшући засмеја се, а њен смех за |
| лим, отац.</p> <p>— Никад то неће бити! узвикну он одлучно.</p> <p>— Отац!{S} Ја хоћу, рече, а |
| ахмуд-беја?</p> <p>— Сви су старотурци! узвикну Ариф-ханум, готово љутито.</p> <p>— Али и поште |
| , и затече Фатму....</p> <p>— Боже мој! узвикну пресрећна љубећи сестричину.{S} Емир, срце моје |
| ује. <pb n="49" /></p> <p>— Ариф-ханум! узвикну робиња и отвори врата.</p> <p>— Тејзе!{S} Моја |
| што ме изгрди.</p> <p>— У гору и камен! узвикну Нурије.{S} Наш Џемал-беј неће то учинити, јер ј |
| те се наслони на зид.</p> <p>— Несвест! узвикну и леже.</p> <p>Нене је трљаше, да јој поврати м |
| тетка без устезања.</p> <p>— У Европу! узвикну она и пребледе.</p> <p>— У Европу.{S} Сутра...< |
| јући себе, клону, и гласно, као здрава, узвикну: „Боже!{S} Боже!“, па му се поче молити топло о |
| ратима, подиже се и, са сузама у очима, узвикну: „О, Шућур!“<ref target="#SRP19120_N5" /> И пон |
| } А кад се врати и виде отворена врата, узвикну:</p> <p>— Зар вам је толико врућина?!</p> <p>— |
| Не траже чак ни право сунца и ваздуха, узвикну најмлађа, болесна.</p> <p>Док су оне говориле, |
| foreign>“<ref target="#SRP19120_N92" /> узвикну Нурије улазећи у собу, а она се трже и застиде, |
| /foreign><ref target="#SRP19120_N36" /> узвикну Мерсије, али тако имитујући Енглескињу, да се Ф |
| /foreign><ref target="#SRP19120_N38" /> узвикну Мерсије и баци књигу.</p> <p>— Бејаше ми као да |
| </foreign><ref target="#SRP19120_N8" /> узвикну Мерсије озбиљно и имитујући потпуно њину енглес |
| /foreign><ref target="#SRP19120_N59" /> узвикну Мис Блак, а једна нова, лепа али врло бела, као |
| foreign xml:lang="en">O, yes!</foreign> узвикну она весело па отвори себи: „Смех, песма“.</p> < |
| <p>— Моја тетка... умрла.</p> <p>— Кад? узвикну изненађено Ариф. <pb n="272" /></p> <p>— Ниси д |
| ихо изусти Фатма.</p> <p>— Кога, кћери? узвикну мајка оставивши Арифу.</p> <p>— Тога...{S} Осма |
| ог пријатеља“. „Где је Мерсије-ханум?!“ узвикну зачуђено Фахрије-ханум, пошто намести Фатму пре |
| говораше он потресен до суза — „Никад!“ узвикну она. „Ово дана, која год је овде дошла ја сам ј |
| атељица, а оно љубазник.{S} Лажљивице!“ узвикну и зашкрипе зубима, па се уношаше у лице женама; |
| и преко језика: „Фатма!“ — „Џемал беј!“ узвикну она па преваривши робиње откључа врата и полете |
| eign xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>“ узвикну још срећнија Нурије кад се међу женама, сасвим |
| а с рамена одлете на једну смокву; она узвикну „ааа!“ па јој засузише очи.{S} После чучну крај |
| nable!“</foreign> говораше.{S} И најзад узвикну: <foreign xml:lang="fr">„Laisse moi tranquille! |
| су протеривани у Европу.</p> <p>Нурије узвикну:</p> <p>— За Божју љубав, махни се политике?</p |
| да она мисли о Ариф-тејзи, али Мерсије узвикну:</p> <p>— Ах ! шешир !{S} Кад би дошао дан да м |
| еска девојчица, данас дошла у Турску, и узвикну једној од путница: „Мама!{S} Пуно је двориште ц |
| зовеш тејзе!</p> <p>Нене се обрадова и узвикну:</p> <p>— Иншалла’!{S} Сутра рано.</p> <p>Чим с |
| за здравље и добро учење његова унука и узвикну „амин!“; и он сам раздаће им симите; његова мај |
| а.</p> <p>— Ханум-ефенди, мужде! весело узвикну Фахрије-ханум поздравивши пашиницу теменима.</p |
| енувши се к прозорима, она чисто весело узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Oh, quel point de vue |
| ан уплашено.</p> <p>— Док ..тор! гласно узвикну Фатма, неким страним, страшним гласом, јер јој |
| жива, Сафетиних година, уста и радосно узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign> то |
| спусти према њој на једно шиљте и опет узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>“ П |
| ше и Флобера, и Лотија, и насмејаше се, узвикнувши: „Гле Азијаде!{S} Она је Туркиња колико смо |
| а ме страх да...</p> <p>Ариф је прекиде узвикнувши узбуђено:</p> <p>— О, ханум нене, ви сте та |
| је кад је одговорила човеку на поздрав, узвикнула би престрављено: „Ти си полудела!“ а за гледа |
| еба век да векује, она би се зачудила и узвикнула: „Како мало!{S} Јавио се мени робињи као слоб |
| и цео свет...“</p> <p>А данас у нападу узвикнула је страшно: „Трећи гроб!{S} Умире нешто у мен |
| > <p>Оне дотрчаше.</p> <p>— Шта ти је?! узвикнуше оне престрављено погледавши га у лице које бе |
| се старац.</p> <p>— Сирота!{S} Сирота! узвикнуше обе девојке и робиња.</p> <p>— Ко с десне, ср |
| . — Појави се дете.</p> <p>— Благо њој! узвикнуше све три.</p> <p>— Намените на своју срећу, ре |
| емал-беј“, поче Мерсије.</p> <p>— Аман! узвикнуше робиња и госпођа и покрише лице сукњама.<pb n |
| а не буде више жена.</p> <p>— Ашколсун! узвикнуше сва четворица у један глас.</p> <p>Они су бил |
| па тупо одјекну звекир на капији. „Он!“ узвикнуше све три у један глас.{S} Мухамеданка не би пр |
| нска послуга. „<hi>Сефа гелдиниз!</hi>“ узвикнуше радосно домаћице. „<hi>Сефа булдумиз!</hi>“ о |
| виде, Фатма се изненади, и истрча се са узвиком:</p> <p>— Шта ти је, душо?</p> <p>— Е, шта, тур |
| /foreign><ref target="#SRP19120_N14" /> узвикује тако надувено.{S} Уображен.{S} Његова тетка пр |
| опет се изгрлише.{S} Ибрахим-Хасан-беј узвикује весело: „Охо!{S} Машалла'!“ А Фатма: „Слатка с |
| све младе, све нове.{S} По сто пута вам узвикујем као апостол, као пророк: на ноге!</p> <p> <hi |
| ја их питах. — „Наш брак, па наш брак!“ узвикују — „У Европи је брак много савршенији, па ипак |
| > <note xml:id="SRP19120_N49">Разумна и узвишена, велика.</note> <note xml:id="SRP19120_N50">О, |
| свој грех...</p> <p>Зашто је поред оног узвишеног осећања, љубави, оно ниско осећање, љубомора? |
| } Чак и херој, млад, леп, пун поштења и узвишеног родољубља изгледао јој је млак кад говори, ка |
| ога одмах да их отвори, но их спусти на узглавље и метну своје лице на њих; из очију јој потеко |
| исцрпе сву моралну снагу, и клонувши на узглавље, склопи очи...</p> <p>.................</p> <p |
| и „право сунца“, па не могаде, клону на узглавље и склопи очи...</p> </div> </body> <back> <div |
| нова леже, плачући, поклапајући лице па узглавље, уздржавајући се, да јој се не би чуо плач.{S} |
| е поклопи на кревет Госпођичин, на њено узглавље, и силно је пожеле, узе узглављу шаптати своју |
| а њено узглавље, и силно је пожеле, узе узглављу шаптати своју тајну, и учини јој се да је она |
| душом вас, и влажила га сузама а сушила уздасима и топлотом што бије с њених раширених зеница, |
| им Турчином што ношаше пред њима фењер, уздахну.{S} Мадмоазел Дарно ушла је у суштину свега што |
| лима море, а доцније на ласту...{S} Она уздахну, и хтеде да се насмеје, али се неисказано разне |
| ривну, а она је пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С минара је објављено вече одавно, али Фатм |
| ико је бледа, још више побледе и крадом уздахну.</p> <p>— Он ти се допада!{S} Ја те за њега, кћ |
| сије што малочас Фатма, па и она дубоко уздахну.{S} У овоме друштву не осташе дуго, искрадоше с |
| шапатом теткине речи из писма, и дубоко уздахну. „<hi>О наши људи, зашто сте нас пробудили</hi> |
| нумом?</p> <p>— Није, рече она и дубоко уздахну.</p> <p>Мерсије хтеде да је дира, али се трже, |
| и ја дивила?!</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну а стара Шехназе-ханум рече:</p> <p>— Ако ти се |
| итавање</hi>.</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну, а Сафет се љућаше на овај њен овакав говор, ал |
| гарици; паде у једну наслоњачу и дубоко уздахну.{S} Мерсије се зачуди и викну, пошто се уозбиљи |
| <p>— Још један теби.</p> <l>Колико сам уздахнула,</l> <l>Сва је гора заиграла.</l> <l>Како не |
| свака реч уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ уздахнух ја дубоко, али јој на питање не одговорих.{S} |
| е и једна сестра од стрица, оне све три уздахнуше што су удате, те не могу поћи за њ.{S} У Евро |
| нама! рече Мерсије.</p> <p>И обе дубоко уздахнуше, па устадоше и одоше у башту, пробушише зид и |
| е, човека!...{S} Исправљен као кипарис, уздигнуте главе, али врло блед, отац доведе кћер до ула |
| а воли,“ мислила је најстарија и дубоко уздисала.{S} Њих три сву ноћ ћутаху, као да им се пред |
| ва је гора заиграла.</l> <l>Како не бих уздисала,</l> <l>Кад сам драго изгубила?</l> <p>— Како |
| ије сачувана, биће љубоморан.{S} Она ће уздисати крадом, да он не чује, да не посумња да уздише |
| милу „црних домина“. „Маске!“...{S} Она уздисаше слушајући узвике енглеских жена.{S} И рече:</p |
| е, ни спава; кад не говори о њој, ћути, уздише: променио се, ослабио...</p> <p>Беј се необично |
| крадом, да он не чује, да не посумња да уздише за неким који ју је у пролазу видео,“ мисли нова |
| било овако“, прихвата Џемалова мајка и уздише.{S} А њене прије не питају је зашто уздише.{S} З |
| спомена, колико радости,“ мисли тетка и уздише.</p> <p>Трећи дан изиђе.{S} Чисто постарио.{S} У |
| и моју мајку тамо одвео? говори Фатма и уздише.</p> <p>Све три седоше и запалише цигаре.</p> <p |
| ише.{S} А њене прије не питају је зашто уздише.{S} Зашто да је питају?{S} Погубила децу, остала |
| , и видевши га, погуркују се, стежу се, уздишу, румене, као да никада досад нису виделе нешто ш |
| е, кривећи више него икад њино друштво, уздишући за оним великим даном кад ће оне бити слободне |
| и, али видећи је страшно нерасположену, уздржа се од тога.</p> <p>Сутрадан је примора да иде на |
| оје репутације,“ па се, на своју срећу, уздржа.{S} Секретар ове будуће председнице имала је бит |
| тузи, она заусти да каже сестри, па се уздржа. „Смејаће ми се.“ Нађе разлог да би себе извинил |
| мајка хтеде да јој окрене леђа, али се уздржа због Мадам Аристид.{S} Францускињама би најнепри |
| ају, и подвикнула би им: напоље! али се уздржава због Мадам Аристид.{S} Из боље породице но ост |
| плачући, поклапајући лице па узглавље, уздржавајући се, да јој се не би чуо плач.{S} Али, тешк |
| смана, да јој је он муж, али је од тога уздржаваше страх да је не отера, па како би она без дец |
| песму, и нисам се могла <pb n="294" /> уздржати: на улици сам заплакала; ишла сам, гледала у п |
| у, она, хладна и озбиљна, није се могла уздржати од гласног исказивања своје запрепашћености.{S |
| пут је виде, па је стеже и метну своје уздрхтале усне на њено мирно чело.{S} После је ижљуби њ |
| ој озбиљности, у њеном бледилу, у њеним уздрхталим уснама, у њеним сузама, у њеним тужним и неж |
| тије...{S} Она задовољно закопча хаљину уздрхталим прстима, и притискаше у недрима нешто, неко |
| м?“ И наједанпут, као да се расвешћава, узе се стидети: с мушким сама ноћу!{S} А никад досад ни |
| да, она седе према сестри крај мангала, узе цигару, не пушећи је, но гутајући њен дим, гризући |
| , задржава; а Фатма, збуњена, уплашена, узе љубити свекрви скут; свекрва јој га вуче и вели:</p |
| о Нурије: после овога разговора устаде, узе с рафа кутију с дуваном, седе на шиљте крај мангала |
| отац их одмах послуша, доведе ме овде, узе кућу у Бејлербеју, на азиској страни, на обали Босф |
| као странац, па, као добра кћи Турске, узе бранити чак и оно што јој се чини најгоре.{S} Она, |
| н, на њено узглавље, и силно је пожеле, узе узглављу шаптати своју тајну, и учини јој се да је |
| шина бела платна...</p> <p>Седе за сто, узе писати, брзо и нервозно, сав унесен у речи које пис |
| свакој ствари види њу.{S} Отвори фиоку, узе једну слику: њена слика; он ју је сликао с башјорти |
| а, и кад нигде не виде запаљену цигару, узе једну из своје кутије, и давши му је, укреса жижицу |
| <p>— Али, ханум-тејзе, без Фатме, ја... узе он муцати.</p> <p>— Ако мислиш с њом, ти никад неће |
| ко и женско!...</p> <p>— О, Боже, па... узе она збуњено, постиђена.{S} Сад ње више нема, а ја н |
| да, први пут осети према њему сажаљење: узе да га сажаљева, јер виде сад нешто што досад никад |
| foreign>“<ref target="#SRP19120_N61" /> узе певушити зарумењена, везући, и по навици метну на г |
| Живот.{S} А како је она њега волела!{S} Узе притискати главу, стезати слепоочнице, јер од те ми |
| их метну у недра, па саши јастук...{S} Узе та мила писма, отвори... „Je t'aime“...{S} Притисну |
| } Он дршће од љубави, она од страха.{S} Узе се трести као у грозници, и да је умела мислити, он |
| једном тачком у верској им одредби.{S} Узе џак брашна и у брашно завуче завежљај с хиљаду грош |
| он би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе говорити мајци а добацивати жени како је уморан, мн |
| кад виде на столу писмо Госпођичино.{S} Узе да га отвори, а руке јој дршћу, лепе њене ручице... |
| откривене главе.{S} Ижљуби ту слику.{S} Узе киту цвећа из њене косе, измириса је — њу мирише.{S |
| два млада и мртва пијана чочека, па га узе служити мастиком: једну чашу сипа њему, једну себи. |
| о писмо је дугачко, роман...{S} Ариф га узе читати као што би читала какав роман, али с много љ |
| <p>— Само по једна реч!...</p> <p>Фатма узе прво; цела садржина писма беше:</p> <l> <foreign xm |
| ао малочас Мерсије, Фатми:</p> <p>Фатма узе десни.</p> <p>— Ашколсун!<ref target="#SRP19120_N42 |
| на вечерњу молитву, <pb n="186" /> она узе две три капи земзема, па запали цигару.{S} Свекрва |
| ећи, и пружи их Фатми, на длану.{S} Она узе средњи.</p> <p>— Добро!{S} Сад да видимо који ћеш о |
| видимо који ћеш од ова два.</p> <p>Она узе десни.</p> <p>— На средњем је био Исмаил-беј, на де |
| ништа разумела; али кад јој Францускиња узе шаптати на ухо (као Туркиња) и она у све редом погл |
| Туђим сузама се смејеш.{S} Грехота! па узе једну кесицу пуну хартија као око писаљке увијаних. |
| о, стварно..{S} И још јаче поцрвене, па узе те изостави те редове, а друго пажљиво преписа. „Шт |
| е атласке папучице златом везене.{S} Па узе бисер што јој је он дао за виђење; у сваком зрну ви |
| на да узима бројанице: уместо бројаница узе са шиљтета Ђулренгијине ђинђухе. „Алије!“ виче Нури |
| >— Поклонићу је Емири, рече Нурије, кад узе белензуку.</p> <p>Сутрадан ујутру, у Нурије-ханумин |
| ћерком, добром и паметном, због чега је узе племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја |
| ара слику, баци јој је љутито, а она је узе блажена, и инстинктивно склопи очи, као да хоће да |
| радује имену добивену од деде.{S} Он је узе, притиште је на груди, и прислонив своје земљосано, |
| се, казала, па како буде.</p> <p>Нурије узе себе извињавати:</p> <p>— Али ја бих то учинила и д |
| те пуну кашику у уста?“ </p> <p>Мерсије узе с рафа једну дебелу, грубо укоричену, мемљиву књигу |
| ју папучице смакоше јој се, а она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: тражи Мерсију.{S} К |
| .</p> <p>Она ништа не рече.</p> <p>Нене узе с рафа једну дебелу кожом укоричену књигу, седе пре |
| грдно великом јапанском лепезом, она се узе смејати како се деца смеју, зацењујући се. „Сине, п |
| аже „Елиз, очи моје“.{S} Францускиња се узе разговарати с Мерсијом, а Фатму опијаше њен особито |
| и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе гледати у огледалу, и <pb n="158" /> видевши да је |
| кар опази, па осети нешто као страх, те узе шешир, уставши, и рече:</p> <p>— Бром, етар, млака |
| во не доликује човеку, он се насмеја, и узе јој љубити лице, говорећи да то није ништа; он јој |
| као да нису биле на ногама, као нове, и узе их миловати, тепати им, метати их у недра.{S} Па од |
| астрофу.{S} Остави „аманет“, па леже, и узе плакати.{S} Плакала је сваки час вас драги дан...</ |
| он опази да се сви намерно склонише, и узе је страсно љубити, молећи је да клања после ифтара. |
| јој лимун и сирће од руже да мирише, и узе јој трљати сирћетом руке и ноге готово укочене.{S} |
| нпут, каик стаде, младић остави весла и узе <hi>ут</hi><ref target="#SRP19120_N21" />.{S} Она ј |
| игару, запали је, повуче два три дима и узе плакати: она пуши, сузе јој обливају сасвим мирно и |
| ши пред тетку сави јој руке око врата и узе је љубити; и она њу љуби и муца:</p> <p>— Срце ...н |
| не измаче из ока, спусти се поред ње и узе је за руку.{S} Рука јој је хладна као лед, њени уко |
| олим!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажмуре и узе мирисати бројанице, говорећи:</p> <p>— Миришу ми на |
| .{S} Донела сам ти његову слику, рече и узе се раскопчавати.</p> <p>— Не, слатка тејзе!{S} Ко з |
| жом укоричену књигу, седе према унуци и узе превртати листове: тражила је песму с рефреном „ћут |
| (уместо да рече врата) продера се он и узе из џепа један нож да удари слугу.</p> <p>Робиње и с |
| Добро дошла, мајчице! узвикну весело и узе јој мршаву, смежурану руку, јако притисну на њу сво |
| пује, није робиња.</p> <p>Па оде њему и узе га миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, ћ |
| } Пријатељ потапка мога оца по рамену и узе га гледати за сузним очима, говорећи: „Гле, пријате |
| аху кјучук-хануму лепезама.{S} Ђулренги узе јецати присећајући се: „О да остави све па да иде з |
| ским хаљинама.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј узе се смејати с неизказаним задовољством и кроз смех г |
| е била ни дању, у друштву!...{S} Он јој узе обе руке, она му то не умеде закратити...{S} Он јој |
| “ С њеног стола за писање Фахрије-ханум узе <foreign xml:lang="en">The hundred best Poems (lyri |
| растао, што се готово сасвим отуђио, он узе вребати прилику кад ће му снаха код куће бити сама. |
| веома мали и плитак бели ћулав и пошто узе абдест, простреше му овчју кожу, да отклања вечерњу |
| тајала сам као окамењена, а она ме опет узе мирисати, и ја осећам да ми се овлажи лице... сузам |
| кад не виде с њима Мерсију, и први пут узе мислити, од кога јој дана та девојка не долази; прв |
| е на лице башјорти.{S} Видев то, младић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попада |
| виш, и кад виде да обожава земљу, он му узе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога треска лончар |
| а је она њега могла видети.</p> <p>Ариф узе слику, али је не смеде погледати: ко зна какав је, |
| да га неко из конака није видео, одмах узе весла и похита према малом Кара-Бурну, а за каиком |
| У томе робиње викнуше: „Крв, ханум!“ па узевши младу хануму као дете, однеше је у собу и закључ |
| /p> <p>То рекавши одскакута у кухину, и узевши тањир мухалебије, оде у собу за рад.{S} Он сеђаш |
| рање пред молитву. <hi>Абдеслија</hi> - узела "прање" пред молитву, спремила се за молитву.</no |
| <p>К њој уђе свекрва и рече :</p> <p>— Узела си, чедо, земзем, па сад иди Џемалу; с њим вечера |
| етку, можда је и боље овако; кад бих га узела, љубав би нам била сасвим свежа, свака реч нова.{ |
| жену, и све три су заплакале кад је она узела цигару, не да пуши, него да с димом гута своје су |
| ини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, х |
| а не могу писати.{S} Још добро нисам ни узела перо, а већ срце повредим..{S} Мајка је зуб извад |
| бројанице.{S} Гошће су дошле абдеслије, узеле су абдест код куће.{S} Свих шест у бело, Цариграђ |
| је испитам.{S} Идите да се Богу молите: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ово снађе пре м |
| о Књижевничко Друштво, па су за чланове узели и жене:{S} Фатма-Алију и Емине-Семију, Ђулистан-Х |
| има муж и жена што се воле, и што су се узели пре неки дан.{S} Робиње мисле: „Благо њој!{S} Как |
| лунског Књижевничког Друштва, где су те узели за члана.{S} Отиди бар једанпут.</p> <p>— О, па б |
| клањала јутарњу молитву, а родитељи јој узели абдест кад се чу чагрљање халке па вратима.{S} Ка |
| о што су се разишли, старотурци су опет узели од Џемала реч: „Ако се опије,“ и тако даље <pb n= |
| а, — протерати из Турске, и, помислите, узео па је истерао из наше куће!{S} Крили од мене, а ја |
| еки старински витез, и ако нема мач.{S} Узео ут, па као неки провансалски трубадур, као келтски |
| р <pb n="240" /> ме никад ниси видео, а узео си дете ради једног тренутка где си се ти човек пр |
| .{S} Он је опазио да га не волим, па се узео проводити као младић: мене је остављао саму код ку |
| , ти тако говориш за инат... што сам те узео младу...{S} Хајде кући, деци,“ говораше он потресе |
| уносно себе, зар мало померио памећу и узео те направио од земље бога; после га однео <pb n="5 |
| вашег сина.</p> <p>— Никад Џемал не би узео ону која је била с другим.</p> <p>— Она није...{S} |
| се пред овом њима страшном збиљом језик узео; нико им не приђе осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарн |
| н; био сам дете од седам година кад сам узео да га пијем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њ |
| лећи : „Завет сам испунио; поклон нисам узео натраг већ сам га купио!“...{S} А Богу и текијама |
| олун, није му дао стриц, који га је био узео под своје, немајући деце; а сад му је тај стриц ум |
| де јој се једном учини, да су у комитет узете и жене не што се мислило да оне имају право на то |
| .{S} О то њено срце!{S} Кад би га могла узети и метнути у своје!...{S} Рано, те понова леже, и |
| {S} А ако неки неку коју је завео, мора узети, довека је прекорева, и никад јој не верује.{S} О |
| девојку, он, по нашим закону, морао је узети...{S} Али ја не сачеках долазак свога ортака: одо |
| ислити да ме он узме?{S} Зар ће он мене узети кад је принц?{S} Јуче прође пешке: принц!{S} И ви |
| о и стран, туђ човек, пошто би је могао узети: млађи је од њена мужа, те јој се не рачуна као о |
| ад бих се ја заљубила, па да га не могу узети, умрла бих.{S} Умало не заборавих!{S} Јуче ми гле |
| дник (брат му је јектичав), он ће снаху узети, а може: млађи је од брата.{S} И она лепа, млада, |
| Кад отера најлепшу међу најлепшима, <hi>узеће га</hi> Зејна...{S} У лудилу од страсти, чак забо |
| руштво, и затворих врата пријатељицама; узех живети као покајница.{S} Ја сам рођена да будем же |
| главу па се прошетах по соби, после га узех на глас читати.{S} Никад ми овако није имао смисла |
| , прочитај то писмо, без потписа.“ И ја узех грубу хартију, па и знам и не знам, јер очи ми лет |
| видех свога сина, препадох се, а после узех нарицати као простакуша...{S} Бистре му очи замуће |
| евиђен.“ О, врло драга госпођице, зашто узех тек онако оно што ми писасте: да ја немам своје Ја |
| ми лете преко редова...{S} И наједанпут узех се смејати и плакати као луда, и овако млада и јак |
| јно као ноћни дуси, и прекрстивши ноге, узеше од урминих коштица бројанице, и уз тихо жуберкање |
| Фатму.{S} Најпосле га слуге савладаше, узеше му нож па га уведоше у једну собу, где га мајка м |
| уме, све три босе, с башјорти на глави, узеше клањати вечерњу молитву, и кроз мртву тишину, с в |
| да се намирише.</p> <p>Кад се он врати, узеше се здравити грљењем и љубљењем...</p> <p>— Као да |
| ло, и наместивши младога беја на диван, узеше му испитивати рану...</p> </div> <pb n="234" /> < |
| а се развију.{S} Кад се развише и чељад узеше остављати фереџе и јашмаке у шарене свилене бошчи |
| ће, спусти пече на лице.{S} Ариф и нове узеше се смејати њеној забуни, и подигавши јој пече, би |
| цима опуномоћи једног комшију, па обоје узеше абдест; после комшија, засукав рукаве, удари под |
| а удари слугу.</p> <p>Робиње и слушкиње узеше да вриште, а мајка, заборављајући да је ту „туђа |
| о <pb n="135" /> себе новаца за који се узеше грабити црнкиње и црнчићи и турски мушкарци којим |
| не мога, она заплака.</p> <p>Оне јој се узеше смејати што плаче.</p> <p>— Ја и да могу, нећу ни |
| доћи у службу?</p> <p>Све се ућуташе и узеше мислити шта ће.{S} Дим се колутао и испуњавао соб |
| м градовима, а одмах после венчања, они узеше спремати за свадбу; хаљине поручише у Паризу и Ца |
| Фатме остале Ђулбејаз.{S} После, чочеци узеше играти Ибрахим-Хасан-беју; али он их и не гледа, |
| а, навалише се на јастуке, и мати и син узеше пити кафу уз дуван, (снаха пред свекрвом никад не |
| парају нануле слушкиња, доноси се вода, узима се абдест, клања се.{S} И у највећем очајању, Џем |
| да мирише кад...</p> <p>— Моја тетка га узима нераствореног, у мало воде са шећером: тако се не |
| И занесена, не зна да устаје, не зна да узима бројанице: уместо бројаница узе са шиљтета Ђулрен |
| је, не примам је</hi>", па после: он не узима речи натраг.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као да |
| по мраморна коцка, куд се стаје кад се узима абдест.{S} Гледа: њен отац, сав у бело, <pb n="10 |
| После гласно рече:</p> <p>— Зар је тај узима као хаљине?{S} Јер, и за коња би му требало више |
| оје... дању је облачи, кити; у вече јој узима цвеће из косе, па га затвара у једну ваздан кићен |
| ет година.{S} Отац мрзи Европу а у кућу узима Европљанку: да му кћи не би остала за пашинским к |
| " /> једну младу несрећну заточеницу, и узимајте њено писмо, у које се она сва уносила, непрест |
| рачном животу, збиљи коју младе девојке узимају за шалу и једва је чекају.</p> <p>Око подне чу |
| г <hi>језана</hi>; моји родитељи и нене узимају земзем и мисле: „Наша Фатма не пости!” О, да, м |
| инови заљубљују у <pb n="6" /> робиње и узимају их за жене.{S} Ти си много слободнија од мене.{ |
| пролазу, на слици; али за људе: они нас узимају потпуно невиђене. (Ја говорим уопште.) Али, ипа |
| .{S} Види како ми лупа срце! рече Фатма узимајући робињину руку, а у томе, преко ограде долете |
| кад оне завршише клањање и помакоше се узимајући бројанице.</p> <p>О, све је готово, и ифтар и |
| и рекла: „Да сам хришћанка, ја бих бар узимала једно пиће кад се причешћујем.{S} Овако никад“. |
| м и новцима.{S} На чесмама поред џамија узимали су абдест људи; а већ кад се чу позивање на мол |
| гробље је за старе...{S} Заставу понова узимам и идем да вичем, да будим наше жене, да траже пр |
| шће мислим на револвер, па га у мислима узимам, сакривам под јастук, <pb n="103" /> а кад цела |
| кама догађа се да га и уз пост походе); узимање абдеста и клањање по пет пута на дан, а тада <p |
| амор.{S} Она, као да је први пут видела узимање абдеста, тако је занима; и дође јој да стрчи, д |
| hi>нове</hi>: да се развијете, и да се „узимате“ онако, без венчања...</p> <p>— Јесте, зете; а |
| открити лица, љубљаше јој дувак с њега, узимаше крајеве с њене дугачке тешке косе, па их меташе |
| ..{S} Кад сиђе, она из своје библиотеке узимаше једну по једну свешчицу; прегледа их, из сваке |
| све раде наши људи.{S} Једног дана, он узјаха на коња, а ја, одмах за њим, уђох у затворена ко |
| и страшно расејана: пође по башјорти, а узме папуче.{S} До подне су спавале; од подне, гладне и |
| напуни шест година, отац му дође да га узме, да га одведе у Европу на васпитање и школовање.{S |
| ропи, како прича Мехмед, кад не може да узме ложу, не иде у позориште.</p> <p>И у вече, она се |
| а због вашег сина, да је он отера те да узме вашег сина: она воли вашег сина.</p> <p>— Никад Џе |
| ничице и изговарала: „Зар може неко да узме из мене ово чим сам пуна?...{S} - Ја волим!{S} Ја |
| женски заједно!{S} Мени се пред људима узме језик, а ове жене!...{S} У соби, до собе где спава |
| це, оне што се воли с пасторком.{S} Она узме да се љути и на себе и на многе што њој долазе, за |
| човек“, и најлепша је: једва чека да је узме као дечко коња или девојчица лутку.{S} Кад отера н |
| не казни, да ми уместо немилог мужа не узме које мило дете.{S} Крила сам од тебе не због тебе, |
| њом, па је одмах пусти.) Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја, њену |
| {S} Како сам могла и помислити да ме он узме?{S} Зар ће он мене узети кад је принц?{S} Јуче про |
| а грдим, или да закукам колико могу, ја узмем абдест: прострем серџаде, па клањам; а нени и мај |
| а, те да их ми прочитамо, проучимо и да узмемо из њих оно што је за наше прилике, за наш каракт |
| много више пропагирати ту идеју тек кад узмемо васпитавати наше жене.{S} Оне су сад за развијањ |
| довољно смејући се:</p> <p>— И да се не узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је поднела толи |
| о ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да свијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} Ја са |
| gn>“.{S} Рекао ми : „Хајде, душо, да се узмемо, да свијемо гнездо за себе и за тичиће“.</p> <p> |
| Али ти... ти си с Европљанком одрасла: узми мужа по избору, удај се из љубави...{S} Ја осећам |
| note> <note xml:id="SRP19120_N44">Коса: узми ме - бежи!</note> <note xml:id="SRP19120_N45"> <fo |
| ми, да пију дервиши, пију и певају .{S} Узми један гутљај..{S} Ниси је окусио за толико, како о |
| очи су све виделе а ништа не знају.{S} Узму да је миришу и да јој говоре: „Девојко наша, ти на |
| и ако смо се за њих обукле, већ прво да узму абдест и да клањају, па тад, с бројаницама, да сед |
| ркиње се враћају из шетње, Турци иду да узму абдест.{S} Њима намена никако није била срећна.{S} |
| а!...{S} А зар мислиш да они после увек узму ?{S} Морали би, по нашем закону, кад би било доказ |
| да <pb n="192" /> су жене као деца: ако узму да је сажаљевају, да је теше, она ће ударити у већ |
| отац навалио да иду у Цариград, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на анадолској страни, и кад јо |
| } Небројени каици љуљкали су се на мало узнемиреном мору, а из њих се разлегала песма младих је |
| ж, заустављајући час-по дисање да је не узнемири.{S} Она чак не може ни мислити, ни на шта, а к |
| ње позивање на молитву, Џемал-бејови се узнемирише што њега нема код куће. „Нема га!“ прошапћу |
| де Фатму, и то случајно; све неће да је узнемирује, да је буди из спа, толико лепог, а који тра |
| рку у текијама: тај глас подиже човека, узноси га на небо и преводи преко <hi>срата</hi>, (мост |
| и томе сам човеку дала очи, уста, стас, узраст ја сама; ја сам га задахнула својом душом.{S} А |
| их мислила да је нема.{S} И нико не зна узрок њене туге и ћутања.{S} Ја мислим муж... „Тражите |
| гару.{S} Она је јутром тужна и кад нема узрока; али кад попуши цигару, или чим је запали и пову |
| увек и не било до тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде да му буде жен |
| да му омили кућа и она, како не би имао узрока да гледа другу, или да јој доведе ортака; да пош |
| е на мене несрећну, на наше друштво, на узроке што ми се син опија.{S} Вас три сте образоване, |
| рат још није умро.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, али је не пољуби у руку као Европљанин Џемал в |
| } Толика брука досад, заврши Сафет врло узрујана.</p> <p>Ариф опази то, па поче нешто сасвим де |
| никога. „Да није тетка добила напад од узрујаности?{S} А теча, као за пакост, у лову!“ Упамтил |
| } Журе се Цариграђани, младићев стриц и ујак.{S} Фатми жао, како ће без Мерсије и тетке.{S} Пос |
| Ја сам му се, ханум, видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су били у конаку код Хасан-беја, догова |
| е, пада на колена, простире се по поду, уједа своје голе мишице и пушта дивљачки глас... „То ни |
| “ речи награди пољупцем, трже се као од уједа гује...{S} Зар пред харемима сме пољубити лепу де |
| м: васпитавање и припремање жена, масе, уједно је и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех д |
| вих срца, што су око ње, да скупи љубав уједно, па није колико моја...“ После се мало разгали: |
| , сваког пуног.{S} У вече му кеса пуна, ујутру празна.{S} Никад га не питах, где ти је новац.{S |
| сети: од танке паучине, на постељи је, ујутру, нашла ситну парчад...{S} Сва јој крв јурну у ли |
| ом не смеде!</p> <p>Не леже сву ноћ.{S} Ујутру посла по Ариф-хануму.{S} Све јој исприча.</p> <p |
| траве је свеже, киша падне преко ноћ, а ујутру је сасвим суво, јер огреје топло сунце, понеки д |
| не помаже: отиде с вечери, па се врати ујутру, весео.{S} Испрва ретко, у два три месеца; после |
| а.</p> <p>И сад се пробуди тек сутрадан ујутру.{S} Кад не нађе поред себе жену, сети се шта је, |
| ије, кад узе белензуку.</p> <p>Сутрадан ујутру, у Нурије-ханумину дворишту био је велики црни о |
| ску примчиву душу кад <pb n="108" /> се укаже Солун, град где су је пробудиле из сна од опијума |
| покривен маховином као ћилимом, онде се укаже текија опкољена гробовима као стадима, и мало па |
| појави каква висока бела џамија или се укаже какво пространо бело гробље, турско, у долини, по |
| један каик, који се с разапетим једрима указа отуд, од онога „воденога пута“.{S} Из далека јој |
| дисање.</p> <p>Кад се отворише врата и указа се Осман-беј, на њену мирном лицу све затрепери, |
| и: „Нема никога.“ Дакле, он треба да се уклони, да дођу оне, те жене из комшилука!{S} Свеједно: |
| срца; иначе, да је прошло време, да се укоренило, ћутала бих: срце разуму може много, а разум |
| > <p>Нене узе с рафа једну дебелу кожом укоричену књигу, седе према унуци и узе превртати листо |
| >Мерсије узе с рафа једну дебелу, грубо укоричену, мемљиву књигу и рече:</p> <p>— Фатуш, помисл |
| јој трљати сирћетом руке и ноге готово укочене.{S} Фатма се тресе, одскаче од постеље, стара ј |
| ку.{S} Рука јој је хладна као лед, њени укочени прсти притиснуше његов топал длан.{S} Он јој пр |
| исам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако си украла ханумино белило,“ каже она — па се обе засмејасм |
| : ни за шта није, а стоји на камину, за украс...</p> <p>Париз, 10 августа 1907.</p> <p>Ја сам м |
| судове, и шарао их је како нико дотле, украшавао их, па од тога ситног, финог посла куд је уно |
| е једну из своје кутије, и давши му је, укреса жижицу.{S} Па се трже и рече:</p> <p>— Да угасим |
| стога дана, у исто доба, Нурије и Алије укрцале су се у један брод за Цариград.</p> <p>Друга је |
| ри часа по подне, па се, овако обучени, укрцаше у један велики морски брод за Марсељ... <pb n=" |
| су само у хаљинама, разне боје, кроја и укуса, с драгим камењем као да су га купиле у Солунском |
| е, прерушене: уместо кокетних и с много укуса и елеганције скројених чаршафа, оне имају горњи < |
| веној од младожење и драгог, шивеној по укусу њене Госпођице, у белим ципелама, у белим рукавиц |
| асна.{S} Кад би знала, преварила би све укућане да ће да иде или тејзи или на Јалије, некуд у г |
| а се у кућу; а кад се она већ развије и укућани јој виде грдно лице не могући јој ништа — кукај |
| би могла ублажити бол, који осећају сви укућани, па га поштују и боје га се као Бога, и од њега |
| ко ми.{S} Мени је јутрос позлило, једна укућанка је чула, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј |
| сно, гошће.{S} Гошће се развише.{S} Као укућанке, и оне су европски обучене.{S} Али једна од њи |
| алвама кроз шпалир дивно обучених жена, улазе у кућу, где их једна стара Нишлика, рођака Хасан- |
| љење куће што се зове <hi>харем</hi> не улазе други људи до муж јој, свекар, њена браћа, и једа |
| као жене ништа, она све: у кућу јој не улазе ни оне што прерушене иду у Димитријадосев<pb n="2 |
| и је овим да све што живи умире; а жене улазе без терлука, ћутећи, као да је не пробуде...{S} И |
| ави пут?{S} Многе мисле да су нове, ако улазе у собу у ципелама, ако су се очешљале европски и |
| си дошао с Ћабе, рече Ариф смејући се, улазећи да им каже збогом.{S} Они се застидеше и пустиш |
| ој не кажете, бујук-ханум? рече црнкиња улазећи у собу, па се закикота.{S} И кажу да је леп тај |
| arget="#SRP19120_N92" /> узвикну Нурије улазећи у собу, а она се трже и застиде, па насмејавши |
| Данас у подне, враћајући се из вароши и улазећи у своју собу, ја осетих мирис мошуса, и врло се |
| ога нема, више никога не види, само њу: улази у теткину собу за рад, по четврти пут, гледа у ст |
| редсобље и оде у сутину собу за рад; не улази код Џемала, јер пости.{S} Оне јутрошње пољупце да |
| ће мужеви, беже синови.{S} У нашу одају улази без питања слушкиња и робиња, а не може ући муж и |
| једна радознала слушкиња непрестано је улазила и излазила.{S} После су ове две отишле, а дошли |
| леђа...{S} Она је у ово двориште ретко улазила, кад однекуд дође, никад више.{S} А кад се врат |
| говориле, једна слушкиња је непрестано улазила и излазила, тобоже нешто тражи.{S} Најпосле Фах |
| зиле из кола покривена лица, нечујно, и улазиле у Нурије-ханумино двориште поред ћилима на капи |
| момачке стране, јенђе.{S} У двориште су улазиле поред великог ћилима разапетог на два дирека уз |
| аве, али врло блед, отац доведе кћер до улазних врата бацајући преко <pb n="135" /> себе новаца |
| много изгубљене крви.{S} Окренут леђима уласку, он не виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њи |
| асови на месечини као месечина, кад она улете и облете софу смешећи се на све жене, на младе у |
| ећи, седела и размишљала, тужна, у собу улете једна енглеска девојчица, данас дошла у Турску, и |
| и се у висину под плавим небом.{S} Уска улица, дугачка, закрчена је колима и светином: чалме се |
| алоне, не сети се да погледа, јер за њу улица не постоји: што год постоји на свету, то је у ово |
| дједанпут, један дан.{S} Кад с париских улица допире до ваше одаје хука и кад чујете јако, снаж |
| скренуле у једну од најлепших солунских улица, Хамидију, ишле су само мало пешке, па ушле у тра |
| лијама, и зашла је у једну од споредних улица Новога Солуна.{S} Кад је била до једне куће, или, |
| ита празник.{S} Три дана <pb n="196" /> улицама су се видели само људи, а четврти и жене: ишле |
| ве улице познала из кола и из каика; ја улицама нисам пешке пошла, ја се Босфором нисам лађом п |
| ске обичаје, што допуштају да жене јуре улицама откривена лица, да слушају дрске љубавне изјаве |
| пих дервиша што, тетурајући стамболским улицама, на глас читају молитву и гледају духовним очим |
| рђавој калдрми!...{S} Она је солунским улицама ишла пешице још дететом, пре но што су јој обук |
| г града, као и оно мртвило по споредним улицама, и лупа халке или звекира на капијама, која се |
| тију домаћицама.</p> <p>Петак је.{S} По улицама су се размилеле жене у разнобојним чаршафима, н |
| сени без лица, без гласа, што тумарају улицама као сени умрлих, дотле Фатма вребаше прилику да |
| /> клањају и млади, па чак и деца .{S} Улице су пусте до вечерње, а тада оживе као и куће и дв |
| земље, па одоше те чучнуше крај зида са улице, видеше свет, али не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} |
| а кућним вратима развијене, а све се са улице види.{S} Али ми овде дижемо скут на главу кад чуј |
| S} Вечерало се у једној великој соби са улице.{S} А каквих јела није било!{S} За једну софру и |
| обу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али са улице јако зазвони звонце и чу се пас... „Гости!“...{S} |
| а уз прву капију, да онај силан свет са улице, људи не виде жене развијене поређане крај путање |
| а, хамами и кафане.{S} Онде дуд, насред улице, на ширини, и под њим столице где седе Турци, пуш |
| <pb n="111" /> Пролазиле су уске, криве улице Старога Солуна са шареним кућама и с високим огра |
| уских уличица у дугачке и страшно криве улице, пролазећи кроз метеж, кроз гомиле људи у црвеним |
| } Ја сам Цариград, његова села и његове улице познала из кола и из каика; ја улицама нисам пешк |
| е врати брзо, као да је прелетео толике улице; журно уђе у собу, јер није знао да су ту нове, а |
| на!...{S} Кад су ишла кола кроз париске улице, мене је страх било од те лепоте, па сам се припи |
| у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике, турске улице сасвим су пусте; на месечини џамије много су се б |
| се развила, развијена би прошла турске улице, отишла Џемалу, пала на колена и молила га да беж |
| Пролазила је кроз метеж главне дугачке улице на Јалијама, и зашла је у једну од споредних улиц |
| њем.</p> <p>Кад пођоше натраг низ стрме улице, вранци посртаху, јер им толико беху олабављене в |
| уз брдо, затеже их и скреће у попречне улице, тера све ходом поред кућа са софама, терасама и |
| t="#SRP19120_N85" />.{S} И пролазиле се улице, уличице, лево, десно, узбрдо, низбрдо док се ниј |
| у позадуго.{S} Што би људи и жена из те улице, из тога краја, туда прођоше.{S} И наједанпут, об |
| и снег.{S} У ову зору обелеше кровови и улице.{S} Својим кућама вратили су се и последњи ноћниц |
| о их је толико много да су вам закрчили улице.{S} Хоћете ли — рече ми — да о овоме вашим женама |
| уплашила.</p> <p>Кад се зачује звонце с улице, сестре пребледе, па скачу и згледају се; хоће да |
| т...{S} Снаха му бејаше у једној соби с улице, шијаше нешто.{S} Кад њега виде, осети шта хоће п |
| .</p> <p>О, Цариграђанке!{S} Веселе, на улици кокетују с пролазницима, у лађицама се шале с про |
| ам се могла <pb n="294" /> уздржати: на улици сам заплакала; ишла сам, гледала у прозор, па сам |
| рана!{S} Она би онда била с Џемалом: на улици, у кући, код њих, код суте.{S} Молила би тејзу да |
| о буне.{S} Ноћу тишина, нигде никога на улици, па се чини да и по кућама све живо спава.{S} А о |
| ам своје дете, па сам их заустављала на улици и љубила их: над туђом сам децом плакала као луда |
| гробљу, као што се не надају живима на улици: и једни су и други с њима у мислима по кућама уз |
| ице, и с бејом су се среле више пута на улици, једанпут у дворишту, а једанпут у предсобљу; он |
| обичај да се отмене муслиманке виде на улици после сунчева захода, оне осташе да преноће.{S} Д |
| у, кад су ту они црни џакови које је на улици видео, он би се згрануо...</p> <p>Шта ће бити с Е |
| еваспитане.{S} Какве су Цариграђанке на улици!{S} Улицом не смеју ићи са својима, а с туђима: р |
| ваће је, је ли покривала лице кад се на улици срела с човеком, па, ако му се учини да од мушких |
| } Да нису мухамеданци, сретали би се на улици, састајали би се по кућама, разговарали би се: он |
| тога?{S} Човеково је до капије; а и на улици: гледање без говора, или, како наше жене кажу, ра |
| пригушено се смеју, да не чују људи на улици: срамота.{S} У отвореној софи на месечини се бела |
| је било кад су се оно једанпут срели на улици.</p> <p>— Ромео је говорио Јулији, кад је наслони |
| је.{S} Вече, а она је напољу, готово на улици.{S} Ушавши у кућу необично брзо, натрча на Мерсиј |
| мама чак јављају људи, кад их сретну на улици и познаду их.{S} А како да их не познаду кад су с |
| кад би само видела играчку или децу на улици, почела би грчки, јер је мислила да је тај језик |
| а нађем човека?{S} У кући затворена, па улици у затвореним колима.{S} Видим по некога кроз реше |
| у; тамо имају кућу, европски намештену; улицом иду испод руке; походе позоришта, опере, шуме — |
| .{S} Какве су Цариграђанке на улици!{S} Улицом не смеју ићи са својима, а с туђима: раме уз рам |
| >Трећи дан изиђе.{S} Чисто постарио.{S} Улицом је <pb n="231" /> сретао жене и окретао главу од |
| ет одоше уза зид, и опет намењиваху.{S} Улицом ври; продавци, Туркиње се враћају из шетње, Турц |
| ас пођауре?{S} Никад!</p> <p>— Или нека улицом дигне пече, кад ће с њим да се сретне.</p> <p>— |
| што се готово развиле, још нису почеле улицом с људима.{S} И шта би рекли старотурци?</p> <p>— |
| .{S} И са разбивеним срцем изиђе, иђаше улицом живо, импровизујући стихове:</p> <l>Дивљаци! жен |
| на како се вратио.{S} Једно јутро иђаше улицом замишљен, невесео, мучен својом страшћу, па се т |
| , поред Бејаз-Куле, појурила су широком улицом к Депоу, дошла дотле и скренула крај мора, па ту |
| она из женског срца и духа појавила на улицу наједанпут, неочекивано, могла би букнути револуц |
| ио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на улицу.</p> </div> <pb n="204" /> <div type="chapter" xm |
| S} Кад седнем крај кафеза и погледам на улицу!</p> <p>Бог!</p> <p>Љуби вас, љуби</p> <p>ваша ма |
| ју, и скретао је из кратких, врло уских уличица у дугачке и страшно криве улице, пролазећи кроз |
| 19120_N85" />.{S} И пролазиле се улице, уличице, лево, десно, узбрдо, низбрдо док се није сишло |
| , мала, ниска, влажна, у једној прљавој уличици, а у њој невеста и сватови у свили, у кадифи, у |
| дућанџије и они с коњима и магарцима, и улични продавци свега и свачега, све је застајало, заус |
| ство.{S} Мислећи на Европу, ви се често уљуљкујете обманама.{S} И мени су се некад <hi>тако</hi |
| етка!“ Бивало је тренутака кад сметне с ума Џемала, па кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт |
| ред тетке коју толико воли, она смете с ума братучеду...{S} Седме ноћи, ту су сви Фатмини, чак |
| а је овај живот пролазан, да не смеће с ума дан кад се свила и кадифа замењује с неколико аршин |
| сећала је оно што обично: да не смећу с ума људи да је она жена.{S} И са разбивеним срцем изиђе |
| ф изиђе и рече:</p> <p>— О, ханум-нене, умало ме Емир не удави.</p> <p>— Хоће?!{S} И ако момка |
| ">O, yes!</foreign> Али шалу па страну, умало не умрех, испрва, а после... ослободих се, и не д |
| без мене за овај велики празник?...{S} Умало не заборавих да је сутра Рамазан..{S} Велики праз |
| , па да га не могу узети, умрла бих.{S} Умало не заборавих!{S} Јуче ми гледала Азизе-кадун... у |
| } Крили од мене, а ја ипак дознадох, па умало не умрех.{S} А она, претерано осетљива, и болесна |
| ла, па се пред њим претварала.{S} И она уме да лаже.{S} Оно вече слага оца и мајку како је секл |
| и се у лицу, а ни речи не проговара, не уме пред човеком ..{S} А кад је сестра испраћа, она вел |
| лепо држи иглу, а она је мислила да не уме направити ниједног бода, јер, ако јој се откине пуц |
| миним се годинама воли сваки човек који уме лепо да говори, и лепо да гледа.{S} Распитај, сине: |
| у радост сакри тако вешто, како то само уме Туркиња, јер се бојаше Солуљанака, нарочито старе Ц |
| Ти познајеш Хиснет-хануму.{S} Која још уме да направи онако грациозна темена као она?{S} Нијед |
| онесе топал цреп, уплашена, дршћући, не умеде наћи крпу, те га зави у један свој везен јаглук, |
| ејзе?</p> <p>Тетка је гледаше, а она не умеде да погоди теткине мисли...</p> <p>Ово се рашчу по |
| Испросила се Фатма.</p> <p>Она ништа не умеде помислити до то: „Па што ми у писму ии једном реч |
| ?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништа не умеде проговорити. „Луда !“ мишљаше.{S} За толики низ г |
| </p> <p>Она нешто промуца, али ништа не умеде одговорити, јер се застиде од ове озбиљне и готов |
| {S} Он јој пољуби руку, она му ни то не умеде закратити...{S} Поче јој говорити узбуђено да је |
| ..{S} Он јој узе обе руке, она му то не умеде закратити...{S} Он јој пољуби руку, она му ни то |
| беше нас, њу би мачке појела.{S} Да је умела говорити, зацело би нам рекла: „Вратите ме у затв |
| } Узе се трести као у грозници, и да је умела мислити, она би се питала: „Зар је ово та срећа о |
| д сам имала какву своју тајну, нисам је умела крити ниједан дан.{S} А тајну овога младог лепог |
| бу, али и тамо су ћутале:{S} Фатма није умела говорити, Мерсије није могла.</p> <p>Ариф, с оне |
| , и боље, јер онда је била дете па није умела; са слушкињама је не као госпођа, већ као мајка, |
| адог лепог човека и ове младе лепе жене умела бих крити сто година.</p> <p>— Сестро, нисам знал |
| ња се насмеја и изусти: „Тако упоређење умела је наћи само једна Ориенталка“.{S} Али, гледајући |
| А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, грохотом би се насмејала.{S} Боји се инс |
| вешто правила да је весела, како не би умела ниједна глумица.{S} Смејаше се, испрекидано говор |
| о чула, али појам <hi>велико</hi> нисам умела схватити, то јест схватила сам погрешно: мислила |
| м Солуном сама, ја не бих смела, не бих умела.</p> <p>Како је леп тај младић због кога сам дрма |
| а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог те пита кад је то било..{S} Ја сам и за |
| ш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела казати.{S} И после, ја сам мислила да он више нећ |
| е, јер нису могле сести доле, а и не би умеле јести прстима.{S} Једнима је ово било смешно, дру |
| — Јесте, али то је... како да кажем, не умем турски да се изразим! <foreign xml:lang="fr">C'est |
| ош мислимо да има нешто што...{S} Ја не умем да се изразим, Мерсије.</p> <p>— <foreign xml:lang |
| еба да ме храни, да ме одева, јер ја не умем радити, зарађивати хлеб...{S} Па што ме није спрем |
| се на вас толико навикла, да понекад не умем ни Бога да молим, зато што вас није у нашој соби.{ |
| ?!</p> <p>— Није шала.{S} Ја од тебе не умем да кријем...{S} Писао ми : „<foreign xml:lang="fr" |
| Буни се што сам покрила главу и што не умем с мушким да говорим. <foreign xml:lang="fr">„Quell |
| ла: „Вратите ме у затвор, јер ја <hi>не умем</hi> у слободу...“ Ето, драга госпођице, ја сам ка |
| p> <p>Кад оде Хасан-бејову харему, она, уместо да честита, рече:</p> <p>— Откуда то, по Богу ?{ |
| Нуријиних пријатељица.{S} После ифтара, уместо да отиду стране жене, те да уђу у харем људи, Џе |
| ском језику Мадмоазел Дарно.{S} А нове, уместо да се на ово насмеју, уозбиљише се, гледајући у |
| ... брзо устани!...</p> <p>Она скочи и, уместо да се закључа, она пође.</p> <p>— Не преда њ!..{ |
| сти, и да ми на главу метнете дијадему, уместо венца од мирте или поморанџина цвета.</p> <p> <h |
| не три нове, али преобучене, прерушене: уместо кокетних и с много укуса и елеганције скројених |
| а да устаје, не зна да узима бројанице: уместо бројаница узе са шиљтета Ђулренгијине ђинђухе. „ |
| а своја плећа, па се погне под теретом: уместо да шкрипи зубима и да ћути као муслиманка, она к |
| мајке и сестара. „Уместо куће, кафана; уместо сестара, чочекиње и кафанске девојке.{S} Па кад |
| што је црна, зове „Јасмин-ханум“...{S} Уместо да пољуби хануми скут, црнкиња пољуби њен јорган |
| ад дође ноћ...{S} Не зависи од њега.{S} Уместо да му траже озбиљног лека, они: детињарије...{S} |
| угове, културне; али, њих овде нема.{S} Уместо мириса мошуса, као у каквој старинској турској к |
| — Али то је смешно, рече Ариф ханум.{S} Уместо да уништавамо те застареле, луде, глупе обичаје, |
| на...{S} Суд му досуди — хвала му!... — уместо смртне казне или вечите робије — сургун...{S} У |
| } Ја чекам, ти знаш.</p> <p>— Чекаћу ја уместо тебе.{S} Отиди: разгалићеш се.</p> <p>— Како ћу |
| су вратаоца с кола, и пружали ханумама уместо руку мишице: оне су ослањајући се на те мишице и |
| ико гледала.{S} Али она би волела да је уместо стрине тетка: њена сута...{S} И пошто њен отац х |
| за Госпођицом и мирисала сестрине руке уместо руку Госпођичиних.{S} Никад није ни помислила да |
| Фатма заборави на турско господство, и уместо робиње лупну на капију сама, не звекиром, но дла |
| кад чу наш ход, она се уплаши, прхну, и уместо да падне на врх смокве, она паде на најнижу гран |
| беше добро, те му се опет не обукох; и уместо да ме жали што сам болесна, њему криво што му се |
| ...{S} Страшан цариградски обичај!{S} И уместо да су у жена сви сунцобрани поломљени и све пете |
| !{S} Као да лупа баш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу викне, оно јој се отварају врата, пу |
| добро зна шта све знају њине жене.{S} И уместо да је и даље тражи, он се закључа у собу где им |
| Емир-Фатма, стаде на њ окренута југу и уместо кратке јутарње молитве, она изврши некакву дугач |
| оше.</p> <p>Разиђоше се пре суфура; али уместо да се нада, Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна |
| ри, па се уплашим да ме не казни, да ми уместо немилог мужа не узме које мило дете.{S} Крила са |
| то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти јој име дај</hi>.{S} Ти је васпитав |
| е стреса.{S} Камо да је она имала камен уместо сина!{S} Зауставља га, али ко ће зауставити муње |
| а, као кад су били Ибрахим-бејови, само уместо пилава зерде.</p> <p>— Данас нико не пости, само |
| </p> <p>— Секиру!... да разбијем кућу! (уместо да рече врата) продера се он и узе из џепа један |
| еној искрвављеној десној руци...</p> <p>Уместо да пође к њој, да је убије, њен отац измаче се о |
| н...</p> <p>1 рамазана, у подне.</p> <p>Уместо да га данас испратих у џамију, ја га испратих у |
| нем башјорти.{S} Али, шта је то?</p> <p>Уместо да јој нешто одговори, Фатма се приљуби уз њу.{S |
| то јест гостију твоје мајке и сестара. „Уместо куће, кафана; уместо сестара, чочекиње и кафанск |
| ве грдно велике „рунделе“ као два дивна уметничка ћилима од цвећа, у водоскок, у кипарисе око о |
| аваше све.</p> <p>Пред крај њене веште, уметничке, топле игре дођоше оне две странкиње које Мер |
| То би била мотка за подупирање кошуља, умеша се робиња.</p> <p>Одавде одоше на баба-фингу, да |
| Кад говори француски цвркуће као тица, умеша се Фатма с љубављу према тетки и тој страној жени |
| — образ!</p> <p>— А какве су странкиње? умеша се Сафет.</p> <p>— Искрене.{S} Да су као наше, ја |
| ћеш ти ноћу у башту... а дувао вардар,“ умеша се мајка.{S} Она претрну.{S} И кад је дувао варда |
| ешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, уми се, па цигару.{S} Она је јутром тужна и кад нема уз |
| ивена је.{S} Пошто се на двоје на троје уми, она грозничаво отвори писма.{S} Била су два.{S} О |
| лико пијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, већ се спусти на једну столи |
| кад пође и дође, што му поливамо кад се умива, што му помажемо кад се облачи, што му палимо нар |
| у поље, нарочито жене, и на изворима се умивају, да подмладе лице, и старе и младе...</p> <p>Ов |
| рукава, у уским гаћама, чупаве, сад се умивају, беле, чешљају, облаче, ките: доћи ће кући госп |
| га, кад увек устају заједно, заједно се умивају и облаче и заједно одлазе да доручкују, и зајед |
| кал воде и изручи је у бели порцелански умиваоник на мраморној плочи.{S} После рече:</p> <p>— У |
| било последње да јој донесем воде да се умије и да с њом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с |
| ет.</p> <p>Сафет рече кћери да се одмах умије и спреми, а сестру одведе на софу.</p> <p>„О!{S} |
| поређује жену с мачком: кад се највише умиљава — огребе.{S} Тешко њој ако је удаду за старотур |
| уге народе — из романа, и сад се занесе умиљатошћу ове лепе жене која је пољуби у уста као да с |
| је изневеравао, она је била љубоморна, умирала од бола; па опет оживљавала, гледала његову кућ |
| воту и вечности, гасио се један живот — умирала је Мерсије...</p> <p>Јутрос Ибрахим-Хасан-беју |
| ње, до турске икиндије..</p> <p>Лето је умирало, то јест премирало, али није умрло.{S} Они злат |
| инило да је то дах лета, — лето издише, умире, и она се не растужи него задрхта од некаквог пот |
| у узвикнула је страшно: „Трећи гроб!{S} Умире нешто у мени!“, и осетила је готово физички бол с |
| ко необично осећање, као да обамире, да умире.{S} Она се уплаши и скочи, али хтеде пасти, те се |
| м, страшним гласом, јер јој се учини да умире.</p> <p>Колико пута, у болу како изгуби Џемала, п |
| то, да ли што јој се малопре учинило да умире лето, или што се вози трамвајем први пут!{S} Пошт |
| да она није овако краткога века и да не умире на пречац. <pb n="228" /></p> <p>Ариф се насмеја |
| ајку, опомињући је овим да све што живи умире; а жене улазе без терлука, ћутећи, као да је не п |
| рата вичући:</p> <p>— Мајко, Емир-ханум умире.</p> <p>Мајка му се одмах појави, препаднута, у д |
| а кога мислим...{S} Кад би звала за ким умирем!..{S} Боже, за моје незаслужене патње чиме си ме |
| едам, ви бисте умрле.{S} Па и ја полако умирем. <pb n="293" /></p> <p>Париз, 29 априла 1907.</p |
| а је слушала нену и изгледала је сасвим умирена.{S} Дође вече.{S} Нене леже поред унуке.{S} У к |
| јорти, јашмаке..</p> <p>— Џемале, сине, умири се, мајка те моли.</p> <p>Он се трже, застиде се: |
| је трљаше, да јој поврати моћ.</p> <p>— Умири се, чедо, заспи само мало.</p> <p>— Не могу, нене |
| е дошао и слободио је.{S} Кад се сасвим умири, лекар рече:</p> <p>— Откуд ви овде, ханум, кад с |
| намет није пало.</p> <p>Али он се брзо умири; чим осети њу, метну своју главу на њене груди.{S |
| д човека, рече стара јер зна да се Ариф умири и развесели кад год јој хвале пријатељицу.</p> <p |
| ичине ноге биле су се загрејале, она се умирила, и осећала се уморна као после каквог напорног |
| зете, да је ја водим својој кући, да је умирим. <pb n="277" /></p> <p>— Како да је пустим болес |
| с ово снађе пре молитве: да се молитвом умирите.{S} Молите се Богу, за Божју љубав!</p> <p>Тига |
| жеви, официри, послати у Маћедонију „да умирују чете“, и ја и моја пријатељица: час смо у Солун |
| ; овога сам видела чулним, па га гледам умним, па ћу га опет гледати чулним, даће Бог!</p> <p>Г |
| душу Бог.{S} Ја сам онога гледала само умним очима; овога сам видела чулним, па га гледам умни |
| ..</p> <p>Али данас, он осети нешто као умор, као досаду...{S} Кад би мало изишао?...{S} И наје |
| оворити мајци а добацивати жени како је уморан, много је радио, а нема ко да га жали. „У гору и |
| те неисказано мрзим, и молим Бога да те умори, па се уплашим да ме не казни, да ми уместо немил |
| је кроз сиве гране оне старе смокве.{S} Уморна, лежећи наузнак и гледајући у месец, одмара тело |
| загрејале, она се умирила, и осећала се уморна као после каквог напорног рада, и обузимала је с |
| а, и говорила о <hi>њему</hi>.{S} Много уморна од пута и утисака, заспа; у зору је пробуди мује |
| индерлуцима, на шиљтетима лежале, мртве уморне, жене.{S} Спавале су.{S} Енглескиња од <pb n="12 |
| ме се разузуриле, али нису легле: онако уморне седе и разговарају се о Цариграду, где се нису о |
| Кад је требала да устане, она савладана умором заспа, и спавала би до подне да је не пробуди је |
| сестри од тетке:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Фатма бризну у плач, изненади се, мада зна да |
| опет их одазваше:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Она оста сама с оцем понова, и тако се растуж |
| чан трио.{S} Али још једна је од њих на умору...</p> <p>У овом <hi>Дневнику</hi> више ништа ниј |
| ме казни што је опазио да га не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бити заволела |
| елела: само да се једном састану, па да умре...{S} И да је љуби... пољуби у уста!{S} И она ће с |
| наха, јетрве опадала, зато он...{S} Кад умре овај јадник (брат му је јектичав), он ће снаху узе |
| S} То је младост, госпођо снахо.{S} Кад умре сирота Назире-ханум, Халил-беј, њен муж, скочи с т |
| са, због тога се тресе, од страха да не умре.{S} Обузе је некакав чудан, животињски страх, за к |
| себи живот одузме.{S} О, само сад да не умре, да остане жива: нити ће се љутити, ни туговати, в |
| ејаше најтеже, њен отац уплаши се да не умре, и у томе страху обећа:{S} Богу црну жртву, текија |
| рекоше да ће остати жив, ако до зоре не умре: у кризи је.{S} Мајка није ока склопила, тетка и ж |
| е сама брине за кућу и децу: муж јој не умре него га протераше у Европу за чланак у новинама гд |
| аучина.{S} Врућина, кјучук-ханум, да се умре.</p> <p>— Па кад је толика врућина, колико је сунц |
| } Јер мој отац пре би пристао да му кћи умре, него да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре убио н |
| рашним мислима: „О, ако умре!{S} О, ако умре!“ Она се овој снаси врло радовала, већ неколико да |
| уша матер, са страшним мислима: „О, ако умре!{S} О, ако умре!“ Она се овој снаси врло радовала, |
| ах... као последњи дах лета које јутрос умре, и спустише печа, која малочас беху подигле: мимо |
| но!...{S} Прободе га ножем...{S} Младић умре а његов отац тужи мога сина...{S} Суд му досуди — |
| старе кадуне пита је: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не одговара.{S} |
| учио, али их није свршио...{S} Отац му умре, а он дође да га видим ја, његова мајка, па да се |
| арета</p> <p>Солун.</p> <p>Данас у зору умре Фатма.</p> <p>Мурад-Џемал.</p> <p>— Ха! ха! ха! гр |
| нога што је умро,“ каже свет кад детету умре родитељ.{S} Како је то лудо!{S} Он је умро, с њим |
| је рекла нешто увијено, као да ћу млада умрети, ваљда од харемског непријатеља, јектике, која ћ |
| а своја напада, кад јој се чинило да ће умрети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече, она уг |
| зуј Емири!...{S} Поздрави је.{S} Она ће умрети срећна, благо њој!“...{S} Скинула је страшно мрш |
| јка и казаше да је болесници боље, неће умрети.{S} Она се развесели, и иђаше по кући певушећи, |
| >— Ти због тетке...{S} Спавај, она неће умрети.</p> <p>— Отац, сви су те молили да ме удаш за Џ |
| мили, слаби глас : „Слатка тејзе, ја ћу умрети као Грацијела; само кад бих одсекла косу...{S} А |
| е, и ја сам весела, — весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам као она напукнута ваза: ни за шта ниј |
| ја душа родила се ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад после мене.{S} Онај што се правилно р |
| амазан.{S} Њој су говорили: „ако пушиш, умрећеш,“ и она је више волела дуван него живот.{S} Так |
| дирала... за њега.{S} Чудим се како не умрех кад га, онда кад си ти била код мене, видех, наро |
| </foreign> Али шалу па страну, умало не умрех, испрва, а после... ослободих се, и не допаде ми |
| д мене, а ја ипак дознадох, па умало не умрех.{S} А она, претерано осетљива, и болесна, чудим с |
| рна, он њој често, једанпут се уверила, умрла од бола...{S} А неко вече: родитељи је не даду ње |
| се ја заљубила, па да га не могу узети, умрла бих.{S} Умало не заборавих!{S} Јуче ми гледала Аз |
| наједанпут рече:</p> <p>— Моја тетка... умрла.</p> <p>— Кад? узвикну изненађено Ариф. <pb n="27 |
| тву кћер не заплака, па се није чудила: умрла „отишла у Зелене Баште“; али није видела оца да н |
| е страшно.</p> <p>— Депеша... ено...{S} Умрла Фатма.</p> <p>Баба зајаука, мајка се онесвести, о |
| Ја бих с њим, Мерсије душо...</p> <p>— Умрла?</p> <p>— Не, не, не!</p> <p>— Загрлила се?...{S} |
| се жури.{S} Сва претрну: „Зацело тетка умрла".{S} Не смеде истрчати пред њу, као други пут.{S} |
| едаћеш му као невеста, па макар и стара умрла.“ Али шта да обуче!{S} Коју хаљину он највише вол |
| се није тресла, она би помислила да је умрла, таква је у лицу.</p> <p>— Не бој се, кћери, живц |
| о, оне две младе Цариграђанке (трећа је умрла), Џемал-бејова мајка, Фатма и Мерсије.{S} Пре две |
| ути на главу њена Госпођица; али њој је умрла мајка, те се није могла вратити у Солун, да, по у |
| ду?</p> <p>У томе, њему јавише да му је умрла сестра од тетке.{S} Он се промени у лицу, и пошто |
| Ариф.{S} Једној мојој пријатељици беше умрла кћи, и она мени мало-мало па рече : „Благо теби ш |
| њега па макар...“, и не рече „па макар умрла“, него „па макар се не удала, не видела више крај |
| S} Ја хоћу у то тврдо да верујем да бих умрла срећна.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Очи ми |
| да, кад бисмо се понова растали, ја бих умрла.{S} Овде, дах његов мени је ваздух.</p> <p>Уочи Р |
| каже мајка, „осим да чујем да је...“ — „Умрла, је ли?“ — „Не, него да је тешко болесна.“ — „Ићи |
| ој слушкињи?{S} Оне које су је очувале, умрле су; овима не верује.{S} Заборави се, па поче глас |
| , гледајући ово што ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја полако умирем. <pb n="293" /></p> <p> |
| ми учини да је у земљи где су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој није потребан нож ни о |
| м због сина.{S} Родитељи ми беху одавно умрли, кад ми се син врати у Стамбол...{S} Бејаше млади |
| деце и волећи туђу: за сваким сестриним умрлим дететом одболовала је; сина јој, јединца, воли к |
| ле, овако без лица и без гласа, на сени умрлих усталих из неког напуштеног гробља, из гробова с |
| они су ишли ћутом, као духови или сени умрлих, док се пред њима не забеле гробље...{S} Као да |
| ез гласа, што тумарају улицама као сени умрлих, дотле Фатма вребаше прилику да јој бар стисне м |
| донети; родила га у осмом месецу, те је умрло.{S} После му нарађала красну децу, и била добра и |
| је умирало, то јест премирало, али није умрло.{S} Они златни снопови са сунца падају на богате |
| аспитана, каква је према породици свога умрлог мужа, колико је вредна и честита.{S} Хвалила ју |
| 20_N55" />, који је пре неколико година умро, непрестано у Солуну, немајући своје деце и волећи |
| е родитељ.{S} Како је то лудо!{S} Он је умро, с њим је свршено; али, дете неизведено па пут, по |
| ао куда ћу. „Најгоре је за онога што је умро,“ каже свет кад детету умре родитељ.{S} Како је то |
| асти, чак заборавља да му брат још није умро.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, али је не пољуби у |
| ом; а ја помислих: комшија кад би нешто умро, одмах би тамо отишле и мајка и сута: проговориле |
| е, немајући деце; а сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио родитељима.{S} Младић од два |
| е чини, сине, не иде.{S} Аллах нека нам умудри Фатму.“</p> <p>Сви је зову „Емир“, а нене и роди |
| ресе плећима, увија трбухом, превија се уназад, додирује теменом тле; исправља се, пуца прстима |
| више ништа није било.{S} Арифа се била унела у хартију, заборављајући ко је писао, и да се ту |
| м језиком; због вашег писма била сам се унела у француски „На, прочитај то писмо, без потписа.“ |
| шеширима, неке у капама, са штаповима (унеле их у собу!).{S} Ариф се збуни видевши први пут у |
| : „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би |
| ти, па седе у једном куту софе и сва се унесе у Коран: чита, преврће листове и непрестано се ни |
| д хтедох затворити писмо, ветар духну и унесе у моју собу један жут багремов лист.{S} Тај лист |
| а сто, узе писати, брзо и нервозно, сав унесен у речи које писаше крупним енглеским словима.</p |
| а шта није мислила, већ је свирала, сва унесена у лепе арије: тонови су се преливали, звуци час |
| се развијали, остајали су у официрској униформи...{S} Било је и још неколико турских жена.{S} |
| а за мном ви: да обарамо, да рушимо, да уништавамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, ми |
| е смешно, рече Ариф ханум.{S} Уместо да уништавамо те застареле, луде, глупе обичаје, ми хоћемо |
| смејао би нам се.</p> <p>— Ми не можемо уништавати старо док немамо ново.{S} Ја сам за то.{S} Ј |
| и нисмо за реформу харема већ за њихово уништење.{S} Ми налазимо да је неприродно ово кријење ж |
| су за реформу харема, друге за његово „уништење”.</p> <p>Пошто се изгрлише и истапкаше, поседа |
| е...{S} Силан господар...{S} Хоће да ме уништи...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! ааа!</p> <p |
| га госпођице, сто пута пожелела да свој уништим, да скочим у Босфор, да се убијем, да се отру.. |
| и Гомор, градови које је Бог у јарости уништио.{S} Али ова кућа била је храм, где су гореле св |
| ребим глагол <hi>разорити</hi> него <hi>уништити</hi>, пошто та кућа више не постоји, као Содом |
| га заборавих, кућу разорих, то јест <hi>уништих</hi>.{S} Ја се, драга госпођице, и сад сетих ва |
| адости и живота, а јесењи ветар звижди, уноси, с маха на мах, кроз један отворен прозор по који |
| а<pb n="81" /> кад изусти „Мухамед“, не уноси се у стих, у реч, у сваки бод, но ради расејано, |
| воли своју земљу, да у њено мртво тело уноси животни сок.{S} И њу, њеног бога, Сафет је скинул |
| узимајте њено писмо, у које се она сва уносила, непрестано гледајући душом вас, и влажила га с |
| авиру, певала као певачица: у свирку је уносила сву душу, замишљајући њега, њихово миловање, а |
| , па од тога ситног, финог посла куд је уносно себе, зар мало померио памећу и узео те направио |
| вице!“ узвикну и зашкрипе зубима, па се уношаше у лице женама; оне су мислиле да је какав безоч |
| S} И поче говорити о другој радости.{S} Унук му је напунио девету (он неће раније), пред његово |
| ељем.“ Он јој је говорно, како ће његов унук пред њим расти као њена унука пред њом.{S} Он није |
| сјајној као да је од атлаза, јаше његов унук у новом шареном руху, бисерна кићанка додирује му |
| е, рече Фатма. — Појави се Исмаил-бејов унук; оне се подмигнуше.</p> <p>— Ко с десне твој је, Ф |
| rget="#SRP19120_N103" /> а његов златни унук понављаће „елиф, бе“; он сам послуживаће халвом и |
| ла, па само виче: „Африка !{S} Африка!“ Унука је загрли и размажено отеже; „Не-неее !“ Стара је |
| риђе кревету, и полако диже покривач, а унука јој се пробуди, отвори очи, па их затвори. „Ја са |
| озора смаче ћилим и отвори оба крила; а унука се опет подиже на лакат и погледа у башту; дрвеће |
| рапе...{S} И стара са снахом отклања (а унука јој клања само о Рамазану, као све турске девојке |
| молитву за здравље и добро учење његова унука и узвикну „амин!“; и он сам раздаће им симите; ње |
| оспоштина солунска, а за обрезање свога унука довео је веште бербере чак из Анадолије.{S} Он је |
| о ће његов унук пред њим расти као њена унука пред њом.{S} Он није имао сина да облачи, те ће о |
| и се, највише ме задржава од тога нежна унука, и кћи...{S} Нене мени никад не би причинила бол; |
| а.{S} Стара је чула од Арифе где јој је унука, и крила је од свакога, чак и од снаха, и од сино |
| мном и светом тренутку само нежна кћи и унука, осетљива женска душа што се одваја од оних које |
| ије имао сина да облачи, те ће облачити унука: сад у грађанске хаљине, после у војничке, понека |
| нији род.{S} То је свекрва са снахама и унукама, мајка Ибрахим-Хасана и Исмаил-Ахмеда, два бога |
| едсобљу дочека их стара Шехназе-ханум с унукама Фатмом и Мерсијом, обученим по најновијој парис |
| ирена.{S} Дође вече.{S} Нене леже поред унуке.{S} У кући се сасвим утишало.{S} Фатма полази пут |
| сам што нем човек према грому.“ Код две унуке остаде без унуке...</p> <p>Јесен је, позна, оголе |
| башјортиом на глави; клечи поред мртве унуке и изговара: „Слатке моје гугутке!“ — У овој једно |
| де! узвикну стара Шехназе-ханум, кад је унуке пољубише у руку.</p> <p>Оне се закикоташе грлећи |
| ез устезања, исприча јој сву тајну њене унуке.{S} Она, плачући од радости, замоли је да сакрије |
| ју, полако, „господски“...{S} Старичине унуке, од једног сина и од другог, две младе, врло лепе |
| према грому.“ Код две унуке остаде без унуке...</p> <p>Јесен је, позна, оголела као просјакиња |
| и то нећемо доживети, ни наше кћери, ни унуке.</p> <p>— Муж нам не сме у собу без питања, а слу |
| , с каик отосом, нене зајеца кад угледа унуку сасвим измењену, врло румену, с лицем раширеним у |
| ир-Фатма</hi>! узвикну он нагнув се над унуку, која на једном шиљтету лежаше расповијена, а она |
| > <p>Стара, мало примирена, наже се над унуку, па је љуби и буди:</p> <p>— Отвори очи, очи моје |
| рата гледа га целом душом а не пушта га унутра, док Мерсије не покрије косу...</p> <p>Лепа дево |
| покривене плавим солунским небом; уђоше унутра.{S} И она и муж имали су јапунџа.{S} Дочека их д |
| ући све се устумарало.{S} Мало, па се и унутра утиша као напољу; а хануме се разузуриле, али ни |
| Она је тобоже хтела да Мис Пирсон види унутрашњост, распоред и намештај једне велике турске ку |
| по слици...{S} Послаше га са службом у унутрашњост, где се упознадох с једном девојком, коју в |
| ком проказом.{S} Неколике младе жене из унутрашњости, с црвеним ноктима, набељене турским белил |
| равља, једанаестогодишњом девојчицом из унутрашњости Турске.{S} Поред тога што је био старији о |
| ебелу кожом укоричену књигу, седе према унуци и узе превртати листове: тражила је песму с рефре |
| } Она тога човека воли.</p> <p>Нене оде унуци, која беше бледа као смрт а не плакаше: од страха |
| а да ће из њих прочитати, како је њеној унуци.{S} Али те очи су све виделе а ништа не знају.{S} |
| мине-Семије-хануму, старију жену (има и унучад), — за развијање ; друге су уз Ђулистан-Исмет-ха |
| из немам кћери да удајем, па да добијем унучад: да се подмлађујем гледајући у кући младост.{S} |
| га што онако рђаво изговара француски а уображава да изговара дивно — никад!{S} Ми ћемо поћи за |
| на њега већ и заборавила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се сви допад |
| 9120_N14" /> узвикује тако надувено.{S} Уображен.{S} Његова тетка прича му да Емине-Семије-хану |
| ign xml:lang="fr">que</foreign>...{S} А уображен!!{S} Буни се што сам покрила главу и што не ум |
| године.{S} За њену душу године су само уображење.{S} Њен дух се обнавља свако јутро, као што с |
| ла очи.{S} Весела девојчица промени се, уозбиљи се, и сваки час беше врло замишљена.{S} То опаз |
| даде знак да ћути, ова млада девојка се уозбиљи и готово ни речи више не проговори.</p> <p>— Ње |
| би био муж но варалица?</p> <p>После се уозбиљи и рече:</p> <p>— Ја ћу вам причати своју истори |
| {S} Мерсије се зачуди и викну, пошто се уозбиљи и погледа у небо:</p> <p>— <foreign xml:lang="f |
| го њима!{S} Благо њима! додаде пошто се уозбиљи.</p> <p>— И те с толиким правима буне се за пра |
| с, не пусти ни сузе: само скупи обрве и уозбиљи се, погледа у мајку.{S} Нурији рече:</p> <p>— П |
| <p>— За старотурчина, одговори Мерсије уозбиљивши се.</p> <p>— У гору и камен! рече гошћа упла |
| ="141" /></p> <p>Њу то врло изненади, и уозбиљивши се упита:</p> <p>— Зашто је она несрећна, ка |
| одваја од Џемала.{S} Нурије само ћути, уозбиљила се; а кад кроз прозор спази Арифу, она похита |
| S} А нове, уместо да се на ово насмеју, уозбиљише се, гледајући у ствар, у аутомат, у ону иначе |
| !“ Њих три учинише јој се као три слике уоквирене сунчевим зрацима.{S} И чуђаше се како је могл |
| се за њом... дугачка; а црна густа коса уоквирила јој као смрт бледо лице.{S} За неколико часов |
| а пристала да дели своју љубав са мном, уопште да је дели?...{S} Не!{S} Боље да је једна од нас |
| зато што ти се <hi>лепо</hi> поклонио, уопште јавио!{S} То ме је забринуло.{S} Да си од тринае |
| ећа себичношћу људи.{S} Људи су себични уопште, наши напосе: они својим женама не даду ни право |
| с узимају потпуно невиђене. (Ја говорим уопште.) Али, ипак, као за све тако и за брак, људи су |
| а живота, своју рану младост, и младост уопште.{S} Мојој мајци је све горе и горе, и не чини ми |
| у познавао боље него икога на свету.{S} Уосталом, њу је могао познати чак и онај који се само м |
| ем да хоћу другарици, опет не да, те ја уочи сваког петка: „За Божју љубав, пусти ме мајци!“ Он |
| е, и старе и младе...</p> <p>Ове године уочи младенаца кукурекаше петли на седалу, и турске жен |
| вање на молитву, по турским кућама, као уочи петка, запали се где свећа, где лампа, — да се не |
| као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, рече Фатма, а Мерсије се насмеја и рече |
| виделе кроз решетке, виделе га први пут уочи венчања.</p> <p>— Тешко нама! узвикну Емир.</p> <p |
| Овде, дах његов мени је ваздух.</p> <p>Уочи Рамазана.</p> <p>Сутра је Рамазан!{S} Како моји сп |
| чке листове, па видим...</p> <p>— И ја, упаде јој у реч Мирсаде (што је код харема необично и в |
| без свршетка.</p> <p>— Емир, срце моје, упамти: што мање илузија, то слабије разочарање, рече А |
| сти?{S} А теча, као за пакост, у лову!“ Упамтила је теткине речи, па колико пута помисли на теч |
| ледах, двоспратна кућа с кафезима...{S} Упамтих је, и вратих се.{S} Прексутра, кад му је био ре |
| ћје док их не видиш, то јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу познаш.<pb n="101" /> Мој |
| и град!{S} Изговарајући се на реакцију, упиремо очи у Устав, као да ће нам он изменити крв у жи |
| Хасан-бејова бела робиња, бледа и лепа, упирући очи у црвену столисту ружу што провирује кроз с |
| четири у један глас.</p> <p>— А жена?! упита пашиница.</p> <p>— Ах, да, жена...{S} Нека учи у |
| — Ко ти је тај?!{S} Тога ниси помињала! упита Емир врло радосно.</p> <p>— Један младотурчин.{S} |
| Џемал-беј хоће да иде.</p> <p>— Куда ? упита она радознало, не слутећи шта ће чути.</p> <p>— У |
| те.</p> <p>— Шта је то, доктор-ефенди ? упита стара, обучена у чаршаф, слушајући снаху с чуђење |
| >— Је ли истина, Сафет, то што ми каза? упита Ариф.</p> <p>— Тако ми овога детета! рече Сафет п |
| f target="#SRP19120_N33" /> —Шта ти је? упита Мерсије; али кад она смаче руке, уплаши се — била |
| у ја јадна сама?{S} Кажи, душо Мерсије? упита гошћа.</p> <p>— Шта ћеш ?{S} Да се удаш, срце Еми |
| рече Фатма и поцрвене.</p> <p>- Одакле? упита њена мајка зачуђено.</p> <p>— Кроз тејзине кафезе |
| .</p> <p>— А какве су те две странкиње? упита Нурије смешећи се.</p> <p>— Лепе, нарочито Енглес |
| почео ?{S} Шта ти рече зет кад ти поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу, рече он мало набу |
| Буну ћемо.</p> <p>— А шта радише наше? упита брзо и радознало.</p> <p>— Једне као ја, тако осе |
| — Хоћете ли једну цигару, муфти-ефенди? упита пашиница.</p> <p>— Ич!{S} Данас ич! говори и непр |
| е — муж.</p> <p>— А зар се муж не воли? упита Емир зачуђено.</p> <p>— А која у нас воли мужа?</ |
| че он, па не доврши.</p> <p>— И кад си? упита она радознало, а он јој на то питање не одговори, |
| едела с мушким, смем ли да кажем неком? упита Фатма.</p> <p>— Смеш <hi>само</hi> нашој другариц |
| p> <p>— Па где си га ти видела по Богу? упита гошћа још радозналије.</p> <p>— У кући, у соби... |
| г чега Ариф толико воли ту страну жену? упита Сафет.</p> <p>— Због њене земље.{S} Да је Мадам А |
| е празна. „Како ћемо овако саме, нене?“ упита бабу; а она јој нежно одговори : „Фатма, чедо, па |
| него икад, а ништа не рече.{S} Мерсије упита радознало:</p> <p>— Од кога чу да је то Мурад-Џем |
| епољубљено, и она се збуни и више га не упита, зашто му је мајка несрећна.</p> <p>Он се из куће |
| <p>Њу то врло изненади, и уозбиљивши се упита:</p> <p>— Зашто је она несрећна, кад си јој ти ср |
| це (једна још и сад), и кад их Мис Блак упита зашто су се развеле, оне с пуно ироније рекоше: < |
| иња, први пут дошла у Турску, с чуђењем упита какво је то женско весеље, она викну да би све чу |
| S} Алла’!{S} Алла’!“...{S} И да је неко упита како се каже „Бог“ француски, она би одговорила: |
| даше, стара, преко обичаја турског, већ упита за здравље домаћиново; и кад јој једна четрдесето |
| е, значајно се погледаше и осмехнуше, и упитавши бабу да ли јој нису што потребне, изиђоше и од |
| foreign><ref target="#SRP19120_N18" />“ упитала ме је кад ми је једанпут наместила витице а ја |
| као кад си <hi>онаква</hi>“. — „Каква?“ упитала је она радознало. „Па.. ти знаш,“ рекла је она |
| ли зрелу јабуку. — „Зашто мужде, нене?“ упитах зачуђено, јер нисам могла ни слутити чим би ме м |
| кјучук-ханум. „Који вам је оно човек?“ упитах је ја озбиљно. — „Из Стамбола,“ одговори она па |
| /> удаћеш се за њега.</p> <p>— За кога? упиташе девојке у један глас.</p> <p>— За <hi>њега/</hi |
| јој опазише увезану руку и уплашено је упиташе шта је то?</p> <p>— Секла сам поморанџу, па сам |
| рис, символ жалости.{S} И замишљена је, уплакана. „О, нека плаче, нека се никад не утеши!{S} Ра |
| собе где спавамо, где сам ја лежала сва уплакана у помрчини, седели су до зоре.{S} И женске!{S} |
| који је воле.{S} Плаче, а крај ње стоји уплакана Мерсије с белим муслином на глави, јер у соби |
| ају — тако је рекла Госпођица.{S} Па су уплакане отишле крај решетке: ништа се не види, само иш |
| је ту, сакрили су је, да њега преваре, уплаше.{S} Па отиде у теткину собу за рад — празна; оде |
| е за капут, задржава; а Фатма, збуњена, уплашена, узе љубити свекрви скут; свекрва јој га вуче |
| е ме француски!“ Кад донесе топал цреп, уплашена, дршћући, не умеде наћи крпу, те га зави у јед |
| лижавало прво вече...{S} И сећа се себе уплашене од те вечери, свога сакривања у свекрвину собу |
| ко страшно као пре неки дан, јер својим уплашеним очима виде смрт.{S} Арифин муж отрча по лекар |
| език. „Тонди ће нам липсати !“ рече она уплашено, а баба прихвати : „Па кад је оваква врућина, |
| <p>— Аман, шта говори ? прошапта робиња уплашено.</p> <p>— Да бежимо, Ђули...{S} Види како ми л |
| се.</p> <p>— У гору и камен! рече гошћа уплашено и скочи.{S} Напослетку, ја сам још млада, душо |
| и... солунских Туркиња болест, говораше уплашено и врло нежно, па јој метну хладну крпу на глав |
| вечере, они јој опазише увезану руку и уплашено је упиташе шта је то?</p> <p>— Секла сам помор |
| ине ђинђухе. „Алије!“ виче Нурије-ханум уплашено, јер види да јој сестру ухватило верско лудило |
| </p> <p>— Да зовемо доктора? рече Осман уплашено.</p> <p>— Док ..тор! гласно узвикну Фатма, нек |
| p> <p>— Како ништа?! изусти Фатма чисто уплашено.</p> <p>— Само по једна реч!...</p> <p>Фатма у |
| че мајци.</p> <p>А она, познајући сина, уплаши се и рече:</p> <p>— Мисли, па тад обећавај, сине |
| упита Мерсије; али кад она смаче руке, уплаши се — била је бледа као смрт.</p> <p>— Кога си ви |
| апће; али јој се тај шапат чудан учини, уплаши се од свога гласа и потрча у своју собу и његову |
| чи, а стара, видевши Фатму онако бледу, уплаши се да опет не добије напад, те јој рече да легне |
| рије зато што је била болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу.{S} Осим оца, цела кућа о |
| јала за дуго, па кад чу наш ход, она се уплаши, прхну, и уместо да падне на врх смокве, она пад |
| ње, као да обамире, да умире.{S} Она се уплаши и скочи, али хтеде пасти, те се наслони на зид.< |
| и у угаљ.{S} Сасвим се смрче.{S} Она се уплаши, и паде ничице.{S} Али одмах устаде.{S} И у томе |
| у, нене, мозак ме боли.</p> <p>Стара се уплаши.</p> <p>— О, да хоће да се сване, да ми зовеш те |
| ом“ обори је у постељу.{S} Мајка јој се уплаши те је онако болесну одведе у Скопље, да се међу |
| p>Он то изговори трипут.{S} Мајка му се уплаши од његове бледоће и узбуђења.{S} И то се сврши т |
| {S} Снаха му се зачуди, а жена се чисто уплаши: како ће њене кћери ножице по рђавој калдрми!... |
| > <p>Кад Фатми бејаше најтеже, њен отац уплаши се да не умре, и у томе страху обећа:{S} Богу цр |
| S} Нема душе која се не би од тога бола уплашила и која се не би пред њим поклонила, осетивши у |
| опази да је расејана, те помисли да се уплашила за тетку и рече јој да иде да легне.{S} Она од |
| а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се уплашила.</p> <p>Кад се зачује звонце с улице, сестре п |
| мрзим, и молим Бога да те умори, па се уплашим да ме не казни, да ми уместо немилог мужа не уз |
| ! ааа!{S} Добро ли сте ?{S} Шта има?{S} Уплашио сам се...{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Шућур, муфти-еф |
| е би код мртваца.{S} То помислих, па се уплаших да ме не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, а нен |
| ајући на софу.</p> <p>Сестре се тргоше, уплашише се од тога простог питања.{S} Нурије се прибра |
| аше га са службом у унутрашњост, где се упознадох с једном девојком, коју врло заволех.{S} Свак |
| За ово душа наших жена свуд је нова.{S} Упознала сам се с једном нежном, белом Цариграђанком.{S |
| енглеске посланиковице, с којом се она упознала у Цариграду, и која јој често пише, дајући јој |
| више муж!“ Па јој окрете папуче прстима упоље грмећи: „Иди, ниси ми више жена!“ Она дршће као п |
| Францускиња се насмеја и изусти: „Тако упоређење умела је наћи само једна Ориенталка“.{S} Али, |
| ружа, крин: да њини мужеви драго камење употребе за прстење или за дугмета на кошуљи, и кад им |
| скута с главе ни руке с лица.{S} Он не употреби силу, већ опет поче, брзо, журећи се: тако мно |
| RP19120_N76" /> одговори Фатма збуњено, употребивши „<foreign xml:lang="fr">ma chère</foreign>“ |
| аших предавања, <hi>Стила</hi>: нећу да употребим глагол <hi>разорити</hi> него <hi>уништити</h |
| и, а сад кад она оде мужу, невесела је, управо брижна је, зацело што је Осман-беј љут.{S} Ко ће |
| у нерасположена; али се брзо развесели, управо узбуди, кад виде на столу писмо Госпођичино.{S} |
| тати жива, па сам се бојала смрти, или, управо, било ме страх за живот, заврши, па се презриво |
| .{S} Младост сам провела у сну.{S} Или, управо, младост ми је дошла позно као позно пролеће.{S} |
| обе га остависмо.{S} И са живом муком, управо султановом Ирадом добисмо Отпусно Писмо.{S} Ја н |
| е-ханум има уза се жене и странкиње.{S} Управо, странкиње су је и надахнуле овом светом идејом: |
| кав јој је био шешир!{S} Плавичаст, или управо неодређене боје као њене очи.{S} Видела да га гл |
| ву: несташну младу женицу, девојку, или управо дете. <pb n="171" /></p> <p>— Нурије-ханум, рече |
| ош, висок, витак, млад и леп, брчићи му упредени и намазани помадом, а лице набељено, у уским ч |
| овек слободан и пре женидбе, и после, с упрљаним телом и осакаћеном душом, кад је љуби испитива |
| а ово и против овога? „Разврат и раскош упропашћују земље и државе.{S}" На једној свадби у Сере |
| ури, о хуманим друштвима!{S} А наше?{S} Упустиле се у политику трошећи се и физички и морално, |
| .{S} Да је прихваћен мој предлог, да се упути на рад наш слатки Џемал-беј!{S} Али, његова тетка |
| и патријархалним животом: нико ништа не уради, док не пита „главу куће“, оца Осман-бејова.{S} П |
| ј, наравно, веровали и корели је што је урадила као дете: да се посече кад сече поморанџу.</p> |
| и опет им се враћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта могу урадити у земљи мрака и хладноће?{S |
| у земљи где нема слободе не може ништа урадити. „Какво организовање женских друштава у земљи г |
| .{S} Раде, а шта су урадиле, и шта могу урадити у земљи мрака и хладноће?{S} У једној загушљиво |
| Стил је човек“.{S} А Емир-Фатма је била уредна, те би је болело кад би у њену писму било погреш |
| езике, што не пуши, што пе пије, што је уредна, што се не задужује, што бира друштво, што воли |
| ок сам год била с овом радном, тачном и уредном, трезвеном Енглескињом слагала с Ђулистан-ханум |
| Врућина.</p> <p>Па их поведе кроз своју уредну кућу, проведе кроз једну велику собу с турским н |
| три нове оне што вичу <pb n="75" /> на уређење садашњих харема, што се занимају феминизмом и ш |
| ају разговор жена о женама и буне се на уређење харема.{S} Фатма их подсети на Марсела Превоа < |
| ато нам није крива вера, него друштвено уређење.</p> <p>— Зар мој муж мојој сестри туђ?!</p> <p |
| ке у зетове.{S} Наше проклето друштвено уређење!“ говорила је она побуњена, и оставила хамајлиј |
| а протестом говори о турском друштвеном уређењу.{S} Овде је била удата једна дивна цариградска |
| сетно, оно што беше у њеном срцу дубоко урезано сусретом те туђе жене...{S} Ово неколико вечери |
| то не личаше на људске гласове, већ на урлање побеснелих паса.{S} Дохватив га преко половине, |
| оћни дуси, и прекрстивши ноге, узеше од урминих коштица бројанице, и уз тихо жуберкање зачу се |
| S} Свирка, игра, песма, кафа, мастика и урнебес: звецкају зилови, певају и играју чочеци, подвр |
| ном, с бројаницама...{S} У ову грају, у урнебес, ушао је Џемал-беј заборављајући на све: опи га |
| te> <note xml:id="SRP19120_N32">Да није урока.</note> <note xml:id="SRP19120_N33">Боже мој!</no |
| ote> <note xml:id="SRP19120_N4">Не буди урока.</note> <note xml:id="SRP19120_N5">Хвала Богу.</n |
| нала, душо моја, како ти се мајка осећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћи и другарица.{S} Она с |
| ини да је сасвим сама, па некад воли ту усамљеност, некад се од ње стреса.</p> <p>Најпосле уђош |
| стоку значи: зрела девојка, још мало па уседелица.{S} И не чудим се што онако пишеш о љубави; о |
| и губи се у висину под плавим небом.{S} Уска улица, дугачка, закрчена је колима и светином: чал |
| рдо...</p> <p>Пролазили су многе криве, уске сокаке, сасвим пусте; из белих кућа с кафезима, оп |
| ао хануме). <pb n="111" /> Пролазиле су уске, криве улице Старога Солуна са шареним кућама и с |
| емају ашчике, досад засуканих рукава, у уским гаћама, чупаве, сад се умивају, беле, чешљају, об |
| и намазани помадом, а лице набељено, у уским чакширама је, минтану и јелеку, око врата му је д |
| игравају, и скретао је из кратких, врло уских уличица у дугачке и страшно криве улице, пролазећ |
| уби им скут и пође пред њима, поведе их уском стазом посутом ситним шљунком; а оне, идући тихо, |
| ће скоро поћи и фрчу.{S} У дворишту се ускомешало, чује се жагор и кикот, пригушен смех.{S} С |
| пољубише: и њој и њему душа је била на уснама...{S} Он хтеде нешто да јој говори, да је поздра |
| мирише: како да је пољуби кад су јој на уснама његови пољупци, и како да мирише њено лице кад ј |
| ед нене и мајку с човековим пољупцем на уснама, па ће им рећи „добро јутро" и гледати их у очи! |
| Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољубац на уснама није што мрља <pb n="88" /></p> <p>на хаљини.{S} |
| ти, у њеном бледилу, у њеним уздрхталим уснама, у њеним сузама, у њеним тужним и нежним погледи |
| устила.{S} Кад њега виде много побледе, усне јој поплавеше, она у доњу усницу зари беле зубиће. |
| досад није била жена.{S} Јако побледе, усне јој поплавеше; учини јој се као да се сасвим сврши |
| >Сафет мало поцрвене, па нагло побледе, усне јој помодреше, а она их стисну, ваљда као њена кћи |
| — Дај да те лечим.</p> <p>И метну своје усне на њене, па се трже, измаче се и гледа је у очи.{S |
| подстрижених, те му се лепо виде танке усне; под ивицом белога ћулава види му се обријан потиљ |
| де, па је стеже и метну своје уздрхтале усне на њено мирно чело.{S} После је ижљуби њена сута, |
| корацима пође по соби; један крај горње усне подигао се, те му се виде бели крупни зуби, жиле м |
| н се осмехну, подигнув један крај горње усне; она у том осмеху не виде подсмех него досаду, па |
| >Она му брзо приђе, притисну му на руку усне и чело и тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла, беј-еф |
| а, отвори... „Je t'aime“...{S} Притисну усне на те три речи...{S} Сва топла, хтеде да их остави |
| } Очи су му као сафир на белој свили, а уснице као два млаза крви на снегу...{S} Немојте се, мо |
| е, да порумени, грицкаше белим зубићима уснице, да поцрвене...{S} О, кад је види он!.. „<foreig |
| побледе, усне јој поплавеше, она у доњу усницу зари беле зубиће.{S} Њему то бледило не измаче и |
| прошло десет; Фатма доцкан легла, па се успавала.{S} Кад отвори очи и виде на столу пошту, чист |
| оћу никад, да му пљушти као киша, да га успављује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун је по кућама буд |
| о успомена.{S} Ово сад љубав је: колико успомена, колико радости,“ мисли тетка и уздише.</p> <p |
| двапут видео.{S} Утисци јаки, али мало успомена.{S} Ово сад љубав је: колико успомена, колико |
| она се усхитила како није скоро; хиљаду успомена навалише на њу: види своју тетку дубоко погруж |
| хниту хордију, и што су из шетње донеле успомене: на мишицама модрице...{S} Страшан цариградски |
| S} Ишао је брзо, као да ће кући, па тек успори ход: опет кафана, и пред њом Турци, самци што се |
| ут дошле у ову башту, он је стајао тако усправан, прав и висок као џин, као стражар ове куће, и |
| у је тешко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и притисну своје мокре очи на његово сухо лице |
| земље темена“, с дувком на лицу, па се усправи и стаде пред њом с прекрштеним рукама.{S} Свекр |
| чу.{S} Али, најпосле, старија сестра се усправи и рече:</p> <p>— Алије, ти можеш да спаваш!</p> |
| и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад се усправи, рече:</p> <p>— Било је сасвим мирно, срце куца |
| драгом камењу.{S} Она, висока, једва се усправила у соби пуној раскошно обучених жена, а не сед |
| Уз једну стару широку смокву, младић се успужа као мачак, а са смокве оде на зид и скочи као је |
| па му се поче молити топло она хладна, усрдно, како никад — за живот!{S} И учини јој се све ма |
| чито старотуркињама, што би вас пљунуле усред очију, или би вас лупиле сунцобраном по глави...{ |
| n="17" /> шума. „Откуд да се вода бели усред бела дана, кад се сунце чини као какав огроман по |
| Али што да се покријеш преко главе као усред зиме, кад је напољу страхоба, <hi>омар</hi>, гори |
| рвених кровова.{S} Кола су стајала дуго усред гробља, на једном прашљивом кратком путу; а ханум |
| S} Сафет говори Нурији: „Мој пријатељу, усрећила си ми јединицу —хвала ти!“ Тад иде у комшилук, |
| , црномањаста и жива, Сафетиних година, уста и радосно узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Mon Die |
| леп, мио; али томе сам човеку дала очи, уста, стас, узраст ја сама; ја сам га задахнула својом |
| <p>— Аман, очију ми! очи моје Мерсије: уста су ти медена, дај да их пољубим.</p> <p>Она јој по |
| муфтија оде, он поче да виче, да на сва уста грди Нурију и њену сестру : ђаурке.{S} На испричав |
| ваква муслиманка: кад ми дође да на сва уста грдим, или да закукам колико могу, ја узмем абдест |
| а се развијемо, он то одобрава и на сва уста грди наше обичаје и друштво.</p> <p>— Мерсије, ја |
| ија, диже јој ручицу и меће је на своја уста, и наједанпут, нити осећа њену руку ни своја уста: |
| једанпут, нити осећа њену руку ни своја уста: у свему је он, његова душа...</p> <p>Цео свет ни |
| да, и ако није бремен, па после у своја уста.{S} Оне имају духа, али.. ...</p> <p>Истога дана п |
| кућа крије, а старотурци су метнули на уста катанац, па су кључ у море бацили...{S} Али и ако |
| закашља, белу свилену махраму метну на уста; кад је измаче, она са страхом погледа у њу..</p> |
| кидале су његове гранчице, метале их на уста и теме и остављале их у недра; Фатма је сузе лила |
| те мртве очи гледају и да се та земљана уста мичу.{S} Једнога дана затече га тако занесеног јед |
| е пословице из буквара: „Два уха, једна уста: двапут слушај, једанпут говори.“ Намучила се с не |
| ана јој коса, ижљубљене руке, пољубљена уста...{S} И сети се романа <foreign xml:lang="fr">Cous |
| за мужа, опече је као да је пао на њена уста; али од тога дана она не отиде сестри, и ако ју је |
| уче, дубоко, три дима, подржа затворена уста, и из две широке ноздрве покуља као из димњака; за |
| ..</p> <p>Кад Џемал-беју преста пена па уста, његова тетка метну па главу башјорти и пође Ибрах |
| а, ја бих муцала.{S} Мени срећа затвара уста.</p> <p>— А ја у две прилике много говорим: кад са |
| почеле о љубави, али мени срећа затвара уста.{S} Много смо помињале Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Он |
| могао додирнути то чело и то лице и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, у лице, у уста |
| S} Мерсије <pb n="7" /> има мало повећа уста, Емир као саказ-кутију<ref target="#SRP19120_N17" |
| ј да их пољубим.</p> <p>Она јој поднесе уста, пошто их напући, али их Фатма не пољуби.{S} Задов |
| м, зар ниси осетила да му... како му из уста заудара... мастика?!</p> <p>— Пијан!...{S} Није лу |
| су отишле на абдеслук те опрале руке и уста и ушле у Мондије-ханумин типичан салон, попиле по |
| а сви скочише, на доксату опраше руке и уста; а кад се вратише, софра дигнута, „софра-алти“ пок |
| , те чим од стола устану и оперу руке и уста, она ће се одвојити с њим...{S} Обоје грозничаво ч |
| уку Фатми.{S} Пошто му она метну чело и уста на руку, он хтеде да је омилује, па се трже и брзо |
| осећаја.{S} После јела опраше руке у и уста на абдеслуку, па се вратише на софу да пију кафу и |
| тре, побледи.{S} Око свекрвиних очију и уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{S} И учи |
| ти гладан.{S} После ифтара прање руку и уста, па људи с фењерима иду у кафану; жене, пошто су с |
| је замишља од своје руке и да јој љуби уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је била као лед |
| ’?! простења он и пође да затвори кћери уста.</p> <p>Али ова се измаче вичући:</p> <p>— Ја пљуј |
| збијаш шалу.</p> <p>Мерсија јој затвори уста и силно је стеже, па настави:</p> <p>— Ах, шта је |
| боже у шали.</p> <p>А Фатма јој затвори уста шаком и рече:</p> <p>— У гору и камен!</p> <p>— Бо |
| не познаје.{S} Моја мајка једва отвори уста и рече: „Не могу... хоћу да се повредим...{S} Сутр |
| атки разговор завршава, затварајући јој уста устима. .</p> <p>О свачему говорише, само не о њен |
| је све гледала у уста.{S} Каква су јој уста!{S} Као расцветана ружа.{S} Не смеј ми се: она је |
| ете: „То није за жене“.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> <l>Култура свуда својим к |
| ас пута прокрчила није.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> <p>На коју ће страну под |
| огледам у свог рођеног оца, па затворим уста, да ми отац није шпијун, да ме не поткаже, не опту |
| т скочи и оде на абдеслук: опра сапуном уста, и руке.{S} Понова леже, плачући, поклапајући лице |
| <p>Па пошто је пољуби у чело, у лице, у уста, нежно рече: ”</p> <p>— Је ли, душо, шта си ти онд |
| се кад би погледао у лице, или у око, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, нарочито у та |
| ок је говорила, ја сам је све гледала у уста.{S} Каква су јој уста!{S} Као расцветана ружа.{S} |
| је у оба ока и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби и заплака, гласно, као кад је била |
| н не види да берберину мастика не иде у уста, већ у недра.{S} И мало, па почеше излазити бејови |
| /p> <p>Он се наже над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе се као да је пољубио мртваца |
| м, снажним, мушким пољупцем пољуби је у уста, а она се сад не опи као од пољубаца оне две жене, |
| рску девојчицу, пољуби је у оба ока и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби и заплака, г |
| моазел Дарно!{S} Пољубила би је чак и у уста, преко обичаја турског, и француског.{S} И док се |
| да умре...{S} И да је љуби... пољуби у уста!{S} И она ће сутра пред нене и мајку с човековим п |
| иљатошћу ове лепе жене која је пољуби у уста као да се с њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби ј |
| нуте вилице, како метнете пуну кашику у уста?“ </p> <p>Мерсије узе с рафа једну дебелу, грубо у |
| , раскопчавају га, трљају га, цеде му у уста „фушкију", квасе му теме и трљају слепоочнице сирћ |
| , ханум...{S} Пијан.{S} Нацедићемо му у уста фушкију, говори један њен слуга.</p> <p>Носе га у |
| се не насмеја.</p> <p>— Трећи пољубац у уста биће од Енглескиње.{S} Оне, хладне, слободно се љу |
| аспи, ја га отуд извлачим и наслањам му уста на груди без кошуље, на срце; али се увек трзам, п |
| бало да су овде, кад устаде мати, метну уста на кћерино ухо и гласним шапатом поче да <pb n="13 |
| вао и плакао?{S} Ко те бранио од рђавих уста?{S} Хиљаду пријатеља, један истински: ти си од при |
| <p>— Мени сад није до Устава.</p> <p>— Устав, не још...{S} Фатма-ханум је слободна.</p> <p>— З |
| /p> <p>— Ми организаторке Револуције за Устав, чекамо политичку слободу као озебао сунце; па чи |
| у, да их не уходи..{S} Припремало се за Устав, за слободу...{S} Како су ове припреме огромне, и |
| им је огроман рад.{S} Сад им је главно Устав; ослобођење харема споредно.{S} За ово друго спут |
| оварајући се на реакцију, упиремо очи у Устав, као да ће нам он изменити крв у жилама, дати нам |
| о је као да спремају нешто озбиљније од Устава, као да се припремају за нешто скоро, и биле су |
| већ почеле, и ради те идеје као и ради Устава, нове много путују.{S} Ја ћу може бити ићи у Ана |
| ханум, мужде!</p> <p>— Мени сад није до Устава.</p> <p>— Устав, не још...{S} Фатма-ханум је сло |
| лу Фифи?{S} Кад беше заљубљена, не беше уставе која би је зауставила да пред вече не изиђе, да |
| па осети нешто као страх, те узе шешир, уставши, и рече:</p> <p>— Бром, етар, млака купатила, л |
| ежена, чу шадрван: пљушти као киша!{S}" Устаде.{S} Насред баште, под отвореном ћошком је шадрва |
| ење.{S} И узбуђена, да не би заплакала, устаде и побеже; оне осетише то у њој и остадоше дубоко |
| ене, спасите Емир-Фатму!“ Па се прибра, устаде, дубока темена направи Енглескињама и Францускињ |
| да у њу, и кад им се погледи сусретоше, устаде, јави јој се поклонив јој се и скинув фес...{S} |
| ти ради како хоћеш.</p> <p>То рекавши, устаде с дивана и пође из собе.{S} Висока, мршава, сва |
| адрхта рука кад принесе чашу устима.{S} Устаде, брзо, и похита кући, али — <pb n="208" /> кафан |
| аном руком, па се застидеше.{S} Свекрва устаде и оде, а она сути рече:</p> <p>— Госпођа мајка б |
| аше љутину: дошла је с пута.</p> <p>Она устаде и рече да хоће да сврати Мејрем-хануми, а Сафет |
| за клавир, и поче весело по диркама, па устаде, отвори фијоку с Госпођичиним писмима, подиже за |
| да га ноге не држе, и хукну двапут, па устаде и посрћући сиђе низ степенице, оде у приземље.</ |
| езе већ две „кутице".{S} Поче трећу, па устаде, оде са софе.{S} Мало, па дође Осман <pb n="248" |
| у четири свете књиге пале с неба.{S} Па устаде, откључа врата, и оде у теткин <foreign xml:lang |
| ају, тако Нурије: после овога разговора устаде, узе с рафа кутију с дуваном, седе на шиљте крај |
| видеше да није требало да су овде, кад устаде мати, метну уста на кћерино ухо и гласним шапато |
| јави, никад га није снила овако.{S} Кад устаде и спреми се, пође по кући; бола нема, и она задо |
| е, а она га не испрати, нити му на ноге устаде: први пут како се удала; а после зарида, први пу |
| кадун ?</p> <p>— Много.{S} Око икиндије устаде, па пред старом ханумом, својом свекрвом, цигару |
| и, синови, жена:{S} Фатма, снаха му, не устаде.<pb n="250" /></p> <p>— Емир-Фатма-ханум! викну |
| на болест.{S} Али данас...{S} Зашто не устаде свекру, кћери?</p> <p>Она плаче и облачи се у ча |
| р мени скут, а свекру...{S} Зашто му не устаде, кћери?</p> <p>Она бризну у плач, не одговоривши |
| и некакву дугачку: тридесет пута паде и устаде, тридесет пута додирну челом тле ..{S} И занесен |
| {S} Четврти дан осети се сасвим добро и устаде, истина доцкан, пошто је Осман увелике отишао, о |
| а затворених у златну кутију, и узбуђен устаде да иде. „Куда ћеш?“ страховито се захори и то не |
| е у теби заостало ма шта од човека.“ Он устаде постиђен, али не због онога за шта га она као у |
| иде на столу пошту, чисто задрхта; брзо устаде.{S} Хтеде одмах читати, па се трже: неумивена је |
| ахим-Хасан-беј ништа не рече, само брзо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и рече:</p> <p>— Мај |
| , одмах се спреми да изиђе...{S} Она му устаде, и не рекавши ни речи, испрати га само до собних |
| ти можеш да спаваш!</p> <p>И ова одмах устаде, као да је једва чекала, и рече:</p> <p>— Јадно |
| и, заспи, одмори се...</p> <p>Она одмах устаде и оде преко предсобља као дух, приђе уз врата гд |
| се уплаши, и паде ничице.{S} Али одмах устаде.{S} И у томе осветли се сав Солун, и море, црно, |
| животу.{S} Лежала сам три дана, па кад устадох, још ми не беше добро, те му се опет не обукох; |
| , не знам; тек, кад се расвестих, ја не устадох: падох у постељу.{S} Долазише лекари, два Грка |
| аром женом, свекрвом, а нарочито што не устадох старцу, свекру.{S} Ја сам друкчије васпитана.{S |
| сије.</p> <p>И обе дубоко уздахнуше, па устадоше и одоше у башту, пробушише зид између Ибрахим- |
| благосиљање.{S} Најпосле, сврши се: сви устадоше, а отац је ухвати благо за мишицу и поведе је |
| ћ се чују трећи петли и гугутке.</p> <p>Устадоше пред само подне, и робиња им се прикраде као л |
| њина вера и обичаји, цело њино друштво устајало као баруштина.{S} Исти луди појмови, исте глуп |
| е; он, да би јој доказао да у том њеном устајању види нежност а не потчињеност, притрчава јој и |
| у челом тле ..{S} И занесена, не зна да устаје, не зна да узима бројанице: уместо бројаница узе |
| ад иде, гледа је кад седа, гледа је кад устаје; чак кад је девојка за клавиром, она је гледа у |
| ли на њ као на замишљено драго...{S} Не устаје, мисли: отац је не да њему, она се буни, бежи с |
| тму, јер како је Рамазан, он сам леже и устаје.{S} Али кад се сети шта је било, скочи.{S} Шта ј |
| јке рано...{S} У Европи, где човек жени устаје на ноге и љуби јој руку, дохвата махраму, придрж |
| је мужа родила и снагу му дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад пред њом не запали цига |
| -беју, па он није у конаку, а она одмах устаје, као млада, пребаци преко косе танки башјорти, с |
| а сам немирна и тужна.{S} Седам, лежем, устајем, погледам на сахат. „Шта је ово?{S} Стоји?“ А о |
| ру.{S} Ја сам друкчије васпитана.{S} Ја устајем на ноге чак и оној сиротој Емине-кадуни с искрп |
| ратити из шетње пре сунчева захода, што устајемо мужу кад пође и дође, што му поливамо кад се у |
| бацамо у ватру, милом, силом, крвљу.{S} Устајте, младе жене и девојке, која год је имала крај с |
| странкиње, али ниједна не излази, да не устају кад се пева, да не прелазе преко собе кад се пла |
| свих шест окренуте југу падају ничице и устају.{S} Соба је из дворишта; на прозорима нема завес |
| тала!{S} Зашто данас пре њега, кад увек устају заједно, заједно се умивају и облаче и заједно о |
| атми.{S} Али кад погледа, ње нема...{S} Устала!{S} Зашто данас пре њега, кад увек устају заједн |
| рече:</p> <p>— Е, е, машалла’!</p> <p>— Устала, али слаба.{S} Како побледи, ја се препаднем да |
| мајко, оку најфинијег дувана.</p> <p>— Устала ти невеста, машалла’!</p> <p>Он чисто бојажљиво |
| је да се одмори, испава.{S} Сутрадан је устала кад и оне, и с чисто светлом бојом лица седела с |
| ...{S} Била је болесна...{S} После није устала свекру, и муж је отерао пре но што је била.</p> |
| ерао за бакалске кесе, четврту што није устала свекру, пету ће што није обрисала нос деверичићу |
| олим.</p> <p>Октобра.</p> <p>Јутрос смо устали рано, како нам није обичај, и он ме је натерао д |
| ко без лица и без гласа, на сени умрлих усталих из неког напуштеног гробља, из гробова с препук |
| обучена, па сад је нестрпљива, немирна: устане, приђе прозору, гледа кроз разређене <pb n="160" |
| орско крило...</p> <p>Кад је требала да устане, она савладана умором заспа, и спавала би до под |
| } Она хтеде бежати, али немаде снаге да устане, и хтеде викати, па, као у сну, не могаде...{S} |
| и кад виде да је мајка пљуну, појми да устане, да се правда, па немајући снаге, јаукну и паде |
| им чочеком; а пијани Џемал-беј појми да устане, па не <pb n="210" /> могаде, него паде, скљока |
| </hi>, те кад год он у собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао да у том њеном устајању в |
| јој нене рекла да ће се удати.</p> <p>— Устани, монањо! што јој не кажете, бујук-ханум? рече цр |
| } Емир!</p> <p>Она отвори очи.</p> <p>— Устани, чедо... закључај врата.</p> <p>— Каква врата, х |
| раморној плочи.{S} После рече:</p> <p>— Устани, монањо, да ти се вода не охлади.</p> <p>— Зар с |
| пита она зачуђено.</p> <p>— Ова... брзо устани!...</p> <p>Она скочи и, уместо да се закључа, он |
| ипак називају несавременом, преживелом установом.{S} Јадно, јадно ово двоје младих!{S} Њина ср |
| ршенији, па ипак га називају преживелом установом и раде му на реформи.“<pb n="57" /> Једна им |
| ућа клањала пре ифтара, те чим од стола устану и оперу руке и уста, она ће се одвојити с њим... |
| и до оно што је писано“.{S} Мало па обе устану, отиду на прстима надно степеница, и ту, погнуте |
| су овде сматрани као књижевници.{S} Не усташе јој не што је сматраху као друга, него што су јо |
| инжињером, чак у Каиро.{S} Опа се није устезала да каже странкињи због чега не треба да им дол |
| ли с друговима? гласно рече Фатма, без устезања, ступајући на софу.</p> <p>Сестре се тргоше, у |
| ој метну теме на скут и руку, брзо, без устезања, исприча јој сву тајну њене унуке.{S} Она, пла |
| чути.</p> <p>— У Европу, рече тетка без устезања.</p> <p>— У Европу! узвикну она и пребледе.</p |
| разговор завршава, затварајући јој уста устима. .</p> <p>О свачему говорише, само не о њеној пр |
| пољуби и каже:</p> <p>— Пољубила сам те устима где су пољупци љубави.</p> <p>Мерсију ово силно |
| а.{S} Мерсије, шапатом, приносећи орахе устима, намени на један, па на други, трећи, и пружи их |
| као снег на угљу: робиња принесе својим устима ханумин кажипрст, па средњи, па домали, намењују |
| имала душу.{S} Она је говорила не само устима, него и очима, и целим лицем, и сваком цртом на |
| е: сад му задрхта рука кад принесе чашу устима.{S} Устаде, брзо, и похита кући, али — <pb n="20 |
| {S} Слушкиња отвори... њен отац!{S} Она устрча уз степенице да је отац не види напољу: ноћ је.{ |
| .</p> <p>Тишина, а по њиној кући све се устумарало.{S} Мало, па се и унутра утиша као напољу; а |
| То је једна музика која ме просто опи, усхити, како ли да кажем.{S} Она оде, а у мојим ушима о |
| шту.{S} Кад су били у Ђумулџини, она се усхитила како није скоро; хиљаду успомена навалише на њ |
| ихове балеткиње и баханткиње, толико се усхитише, да експансивна Францускиња гласно исказиваше |
| обиња.{S} Али хануме се нису могле више усхићавати, ни викати, ни пљескати; затварале су очи да |
| сећајем и за чудо грациозним покретима, усхићаваше и нове као и старе; а њено бело зарумењено л |
| сти.{S} Мадмоазел Дарно, пре неко време усхићена њеном игром, сад сваки час несвесно покриваше |
| вода.{S} Оне су га слушале с необичним усхићењем једанпут кад су ишле каиком према Олимпу, кој |
| а брду, увек су дизале печа и гледале с усхићењем у небо као у нешто што је толико дивно а оне |
| слику коју често гледају а увек се њом усхићују као да су је први пут виделе.{S} Оне се збише |
| опских музичких инструмената, ту су њен ут и њени зилови; она је понекад и чочек...{S} Она ништ |
| ме, дете!{S} Ја сам данас као раздешен ут.</p> <p>На софи, стара Шехназе-ханум говораше као да |
| нема.{S} Ја сам <pb n="286" /> сад као ут с покиданим жицама, или као деф с поломљеним зиловим |
| тарински витез, и ако нема мач.{S} Узео ут, па као неки провансалски трубадур, као келтски бард |
| има плаве очи, а она црне; ударао је у ут, кад је пролазно чамцем поред стричева јој конака; г |
| есма младих јеврејских жена и ударање у ут и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне у један рибарски |
| з целог великог комшилука; па свирање у ут, ударање у деф, звецкање чампарама, пљескање дланови |
| ик стаде, младић остави весла и узе <hi>ут</hi><ref target="#SRP19120_N21" />.{S} Она је мислил |
| b n="163" /> он се није вратио.{S} Очи, утекле у главу, чисто се исколачише кад рече : „Нож!... |
| це.{S} За неколико часова очи јој чисто утекоше у главу и лице јој постаре.{S} На софи светлуца |
| џон-турк<ref target="#SRP19120_N98" /> утече ми, пошто ме изгрди.</p> <p>— У гору и камен! узв |
| утешити родитељи, ни род, ни пријатељи: утеши ме време.{S} Рана ми се на срцу не излечи, али се |
| акана. „О, нека плаче, нека се никад не утеши!{S} Растаје се с другарицом, остаје сама у друштв |
| ље, а угљевље у пепео..{S} Не могоше ме утешити родитељи, ни род, ни пријатељи: утеши ме време. |
| чује да га жали, он ће јој све писати: утешиће је.</p> <p>Од куће оде без „збогом“ и не видев |
| ји ју је у пролазу видео,“ мисли нова и утире очи белим муслином са своје косе.{S} Њу, нову, од |
| оспођа по изгледу мирна, тиха, не прави утисак жене што може дати нечијем духу полета, духовним |
| ренутцима у којима живи.{S} Она живи од утисака.{S} Њени живци су као јако затегнуте жице на ће |
| hi>њему</hi>.{S} Много уморна од пута и утисака, заспа; у зору је пробуди мујезиново „Алла’ екб |
| атма одмори и припреми за нове пријатне утиске који ће навалити на њену женску примчиву душу ка |
| /p> <p>Ово писмо и не затвори, него под утиском неописане радости, која јој сву душу обузе, поч |
| l> <p>На коју ће страну под овим тешким утиском?{S} Сети се друге седнице, женске; она је ту у |
| ала, кјучук-ханум?</p> <p>А она под тим утиском, у радости, све исприча: <pb n="33" /> како га |
| чари слободе, и у њено меко женско срце утискују се две ненине речи, двеста Госпођичиних.{S} Ка |
| њој говорио, свега је двапут видео.{S} Утисци јаки, али мало успомена.{S} Ово сад љубав је: ко |
| у у друштву свака за се јединка!{S} Под утицајем својих кћери које су јој се с њене болећиве не |
| о чиме су пуне, Европу.{S} Под Арифиним утицајем, оне су и волеле и мрзеле све што она воли и м |
| у-то“!{S} И на мање осетљиво срце чудно утиче овај гугут у прозорје ранога лета.{S} А онај заос |
| дама, разлеже се „Алла’ екбер“, и чудно утиче на оне који су очекивали „позивање“ с нестрпљењем |
| је више грамофона, него дефова, и чудно утиче...{S} Необично осећање наиђе на човека кад се ноћ |
| ледајући у њу ћутећи; и окрете се зиду, утиша се...{S} Ариф би мислила да спава да јој није охл |
| се устумарало.{S} Мало, па се и унутра утиша као напољу; а хануме се разузуриле, али нису легл |
| твачким сандуком најмилијега, па се све утиша...</p> <p>Необични путници спустише се код Ћемер- |
| у: прође стражар, залаје пас, па се све утиша.</p> <p>— Сирота моја Емир! рече болно Нурије-хан |
| а после их затвори и зарида.{S} Нене је утишава, милује јој косу и говори: „О, моја свилена кос |
| да!...{S} И поче у њему да ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је препатила, овако млада! |
| бав, махни се политике?</p> <p>Мајка га утишаваше, говорећи му:</p> <p>— Седи с Емиром, сине, ч |
| {S} Робиња се увуче под њен комарник, и утишаваше је.</p> <p>Пред саму зору, заспа; али, спавал |
| јутарња молитва.{S} Душа јој се некако утишала.{S} Син ће јој доћи пијан као много пута досада |
| е леже поред унуке.{S} У кући се сасвим утишало.{S} Фатма полази путем који јој је показала мух |
| смејала би се а деца би била блажена и утркивала би се коме ће она више бити друг или другариц |
| муслином преко косе, — чита Коран...{S} Утрча у собу, весела, и одмах седе да одговори на писма |
| ако каносане косе.{S} Била је легла.{S} Утрча у собу где јој лежаше нова снаха.{S} Да се није т |
| ији да то баци у ватру.{S} Али Ђулренги утрча и радосно викну:</p> <p>— <hi>Мужде</hi>,<ref tar |
| ао да ће она доћи <pb n="283" /> споља, ући кроз уши у њену свест.{S} Али не, више ништа нема с |
| хамеданка.{S} Идући њим, биће праведна, ући ће у рај, састаће се с човеком кога воли.{S} Овако |
| без питања слушкиња и робиња, а не може ући муж и син, нарочито кад виде „непознату“ женску обу |
| траве и шуму корака...{S} Сву ноћ неће ући у кућу, остаће крај јасмина седећи, осећајући љубав |
| ла о Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, ја сам покрила косу у памети.{S} То је тако једна |
| га слушаше клатећи се, а кад он, весео, ућута, она, невесела, поче:</p> <p>— То је све лепо, си |
| дуго, а после, зајеца.{S} И наједанпут, ућута, и чуди се што је плакала!{S} Човек је, поседеће |
| алом, њему се смркаваше.{S} Кад муфтија ућута, он хукну.</p> <p>— Не хучи, Ибрахим-Хасан-беј.{S |
| поти и вредности ја дивила?!</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну а стара Шехназе-ханум рече:</p> |
| питавање и васпитавање</hi>.</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну, а Сафет се љућаше на овај њен о |
| д нисмо сигурне од — ортака?</p> <p>Она ућута да одахне, не од говора него од некаквог тешког о |
| ама била мајка троје деце.</p> <p>Стара ућута и загледа се у очи сину; а он поче:</p> <p>— Да с |
| су ми од оца остали...</p> <p>Пашиница ућута, на лицу јој заиграше мишићи и ухвати је у грлу г |
| и сваку реченицу са „мајчице“.{S} А кад ућута, смешећи се од среће, она рече:</p> <p>— Не мисли |
| ју очи, на родно камење.</p> <p>Мерсије ућута и замисли се.{S} Емир је држала да она мисли о Ар |
| мејала би се.{S} Али наједанпут, она се ућута... загледа се у један каик, који се с разапетим ј |
| понова наједанпут заплака, и наједанпут ућута...{S} Господин Хок дође кући у три дана једанпут, |
| о ми је овако?{S} Плакала бих, никад се ућутала не бих.{S} Мени се чини да су ми живци ослабели |
| рцима лако доћи у службу?</p> <p>Све се ућуташе и узеше мислити шта ће.{S} Дим се колутао и исп |
| мада су говориле француски, тргоше се и ућуташе, кад у собу уђоше две робиње.</p> <p>Обе су врл |
| рут, с муком, закле их у Божју љубав да ућуте...</p> <p>— Не, децо, не претвара се цвеће у коро |
| обично плачу жене, за ситницу; и кад се ућути, нити ће јој очи бити црвене ни лице од суза нагр |
| слутио да је она аутомат нових, и да је ућуткује нада, једна тајна коју све крију на дну душе.< |
| зарида гласно као дете.{S} Старци је не ућуткују, остављају је да се исплаче, јер сви знају да |
| зашта те послала кјучук-ханум?</p> <p>— Ууу! ја заборавих!{S} О што волим кад ме зовеш именом к |
| моја слатка Ариф-тејзе, нежно им виче: „Ууу!{S} Колико соба мирише!...{S} А како и не би, кад ј |
| се сети оне пословице из буквара: „Два уха, једна уста: двапут слушај, једанпут говори.“ Намуч |
| е се са смокве смакоше, и хтедоше да је ухвате; али ми их претекосмо.{S} Кад је ухватисмо, срце |
| ју (у неваљалству) комшике, па кад коју ухвате, закују од ње капиџик или је протерају из „поште |
| } На њеном бледом лицу заиграше мишићи, ухвати је у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не мо |
| таде јој откривена глава „Откриј лице!“ Ухвати је за руку...{S} Гледа јој, он први, што је толи |
| И неописана љутина га обузимаше: да га ухвати, убије: „Он њу...“ Не, даље није смео. „Станите! |
| натприродну снагу, својим нежним рукама ухвати решетке, повуче их, — срушише се: две дашчице ос |
| осле, сврши се: сви устадоше, а отац је ухвати благо за мишицу и поведе је јенђама; робиње јој |
| од дана им направљена ноћ; мене сан не ухвати: срце ми рече да ће ме нешто снаћи.{S} Послах ро |
| ича, кад није раније.{S} Али тек што се ухвати за резу, још и не гурну капиџик, она осети немоћ |
| це, па ништа не помаже, свако пред вече ухвати је грозница.{S} Њен отац навалио да иду у Царигр |
| ије исто као њена енглеска учитељица, и ухвати Фатму.{S} Али Фатма, промени се.{S} Она ништа не |
| о, већ доле : њену месту окрете леђа; и ухвати се за косу не пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к ње |
| ца ућута, на лицу јој заиграше мишићи и ухвати је у грлу грч; мало, па зарида.{S} Ридала је дуг |
| но насмеје, после да заплаче.{S} Он јој ухвати левом руком десну руку, пољуби је.{S} Кроз жене |
| .</p> <p>— Ала га волиш !{S} Како те то ухвати тако брзо?! говораше Мерсије и запали свећу, зар |
| убије, њен отац измаче се од ње далеко, ухватив се обема рукама за косу накострешену од страха. |
| </p> <p>Ханума скочи да бежи, а робиња, ухвативши је за сукњу, рече шапатом:</p> <p>— Код куће |
| -ханум уплашено, јер види да јој сестру ухватило верско лудило.{S} А она као да се из сна трже, |
| тра с муком, јер јој се стегле вилице и ухватио јој грч грло...</p> <p>Она плаче за једну увред |
| ухвате; али ми их претекосмо.{S} Кад је ухватисмо, срце јој удараше као сатић.{S} Јадна, јадна! |
| пешице, по чаршији, испод руке ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да с |
| ер чују домаћицу Ајше-хануму, њен глас „ухваћен“: „Добро јутро, Сафет-ханум! <pb n="80" /> Како |
| .{S} Чуло се, свет говори, али она није ухваћена, она није изобличена, нити сама што говори, ос |
| дана Мерсије, а она се застиде што је „ухваћена у тајни“. „Ти си се понова заљубила, и то опет |
| сам, а изигравам поштену жену — нисам „ухваћена““.{S} Понеки дан, кад се загледа мужу у <pb n= |
| не“ махале; и тад „неухваћене“ вичу на „ухваћене“, како су се могле заборавити и испрљати оно ш |
| д њу и у предсобљу јој нешто шапташе на ухо.{S} Ариф скиде чаршаф и пече, а преко косе пребаци |
| емама радим.{S} Ја сам свакој сестри на ухо шанула о овоме.{S} И позваше ме у своје друштво људ |
| али кад јој Францускиња узе шаптати на ухо (као Туркиња) и она у све редом погледа, учини јој |
| састану, и шапћу нешто једна другој на ухо, пусте се, па се лупе у груди као да су неку велику |
| опет леже; али ето онога, шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће венчање“.{S} То јој говори он |
| крв још несасирена?“ говори јој неко на ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гони руком из с |
| верује.{S} Али наједанпут, њој неко на ухо рече: „Пало ти је и треће венчање“... „Који се на з |
| на столицу, опипа јој било и метну јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су разголићене, јер су |
| кад устаде мати, метну уста на кћерино ухо и гласним шапатом поче да <pb n="134" /> је учи, да |
| итеља, а до чина паше доспео је лажући, уходећи, опадајући...{S} И како богат!{S} Лаж!{S} Има д |
| времена није држала слушкињу, да их не уходи..{S} Припремало се за Устав, за слободу...{S} Как |
| ста година: осмеси, неискреност, сумња, ухођење: зар бих смела оставити писмо њима непрочитано? |
| дугачко шиљте несвучен.{S} Мало, па се ухрка.</p> <p>И сад се пробуди тек сутрадан ујутру.{S} |
| гло, пробудило, и она тада чује у левом уху некаку страшну свирку. „То није крв.{S} То је нешто |
| оји он није разумевао, а који је његову уху добро познат..{S} Руке су му се тресле кад је отвар |
| у нашој Беледији...</p> <p>— Наши уче, уче, па се толико преуче да не могу вршити посао, те до |
| е црвене.{S} Ја сам чула да Францускиње уче да црвене.{S} И вероватно, јер .. оне нису баш стид |
| ињера у нашој Беледији...</p> <p>— Наши уче, уче, па се толико преуче да не могу вршити посао, |
| млад је, леп је, из куће је, богат је, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар кад купује хаљину она |
| есу као мушко; чита персиски и арапски; учена је и паметна као Ајше-Садика, друга жена Мухамедо |
| сваком казивала, да јој је мала и мила ученица и васпитаница врло, врло интелигентна, и да чес |
| ите много пољубаца од ваше мале, срећне ученице, васпитанице и пријатељице</p> <p> <hi>Емир-Фат |
| > <p>— Има занимања и у Турској за њега ученог.</p> <p>— Јеси ли ти, кћери, при свести?! викну |
| млад а ништа не ради!{S} Зар да настави учење кад је у њему све отупело, мозак, сваки живац?{S} |
| .{S} Коран и романи, решетке и европско учење, мени се чини, сине, не иде.{S} Аллах нека нам ум |
| сам дао још пет, десет пута за Фатмино учење, па не бих жалио: волим што ми је кћи образована. |
| ошто очитају молитву за здравље и добро учење његова унука и узвикну „амин!“; и он сам раздаће |
| удент, Францускиња, стално је с њим.{S} Учи, вели, исту грану науке...{S} Дипломатске Школе.{S} |
| да поваздан не диже главе с књиге и да учи толике језике!{S} Они нису знали да је то била љуба |
| дружи с Европљанкама, што си тражио да учи европске језике, што си допустио да ти се по харему |
| иница.</p> <p>— Ах, да, жена...{S} Нека учи у Цариграду, рече Ариф.</p> <p>— Како у Цариграду, |
| асним шапатом поче да <pb n="134" /> је учи, да је светује, да се потчињава мужу, да га испраћа |
| донела) с разапетом белом свилом, да је учи некаквом новом везу.{S} Дуго су седеле једна поред |
| не, јер њен језик нико не зна и нико не учи.{S} У њеној земљи пакост.{S} Она се сети неких типо |
| ој је све то мило!{S} Она све зна лепо, учила је много више и боље него слободна.{S} После, у б |
| нене неговала јој душу као нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, |
| слуша га, а после му казује шта је она учила и читала.</p> <p>Кад засити чула, он потражи хран |
| че.{S} Док се он пресвлачио, жена га је учила шта ће да каже „Грому“: да је његову кћер Осман б |
| честита.{S} А „слатка“ нене!{S} Она је учила, свршила је медресу као мушко; чита персиски и ар |
| ивала је где је рођена, одрасла, шта је учила, како је васпитана, каква је према породици свога |
| ам ону праву танку нашу веру: њој ме је учила моја добра нене.</p> <p>Дође тренутак кад ми се д |
| бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих |
| ма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и персиској<pb n="90" /> и арапској књизи и читал |
| lang="en">Miss Black</foreign>), што је учила и певању!{S} И нашта јој свирање и певање?{S} Да |
| о: она за друкчије не зна, и ништа није учила, није читала, никуд се није макла.{S} Нарав је пр |
| ; научила сам да се савлађујем: нене ме учила.{S} Досад нисам знала да сам оваква муслиманка: к |
| а нам прећи преко главе.{S} Нисам ли те учила, зеницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити н |
| n="179" /> или мазгом.{S} Ја сам у кући учила и турски и француски; ја сам у пијано свирала као |
| Још како сам обукла чаршаф, овако су ме училе нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви то зна |
| ушку децу као срећне мајке!{S} Ми нисмо училе стране језике само да се рекне да смо образоване |
| биња.{S} Кад су је спремали за продају, учили су је свирци и песми, француском језику, и како д |
| ки. „Па зашто нам наши родитељи дају да учимо европске језике кад не воле, стиде се да их чују |
| д немани...{S} Кад зажмурим, руке ми се учине толико дугачке, да бих могла загрлити цео свет; а |
| муфти-ефенди, простења он.</p> <p>— Е! учини муфтија.</p> <p>И то „е“, кратко изговорено, мног |
| као Туркиња) и она у све редом погледа, учини јој се <pb n="126" /> да овде заиста нису само же |
| урну капиџик, она осети немоћ у ногама, учини јој се да јој срце стаде.{S} Шта ће рећи Гром, ка |
| је он, и прислонивши лице на довратак, учини јој се да јој је тамо све што има на свету, па се |
| лова...{S} Понеко слово, право и ситно, учини ми се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, она врло ле |
| дугачке сенке олеандра њима се, час-по, учини човек; с оне стране зида обраслог у винову лозу и |
| свести...{S} Па оде мислити на Мерсију, учини јој се да јој чује мили, слаби глас : „Слатка теј |
| исока и танка, она се Фатми, у сумраку, учини као Џемал.{S} Он!{S} Само мало старији.</p> <p>— |
| ом и љубављу, и нежно погледа у лекара: учини јој се близу, као свој, што помену <hi>њега</hi>, |
| а.{S} Јако побледе, усне јој поплавеше; учини јој се као да се сасвим сврши нешто бескрајно при |
| ши појас и расплете <pb n="26" /> косу; учини јој се да почиње нешто важно, да отвара некаква в |
| им здрављем и мушком лепотом порази.{S} Учини јој се да то није њен девер, већ онај непознати, |
| а и слушкиње.{S} И она оде међу њих.{S} Учини јој се као да јој отац лежи мртав насред баште... |
| е савести што је остала без средства да учини доброчинство по дужности; да помогне пуке сироте, |
| и први пут у животу: кућа њена родитеља учини јој се као хапсана.{S} Крај мора, крај отворених |
| сам га купио!“...{S} А Богу и текијама учини како се заветовао.</p> <p>Како је „бош“, напунише |
| прво јутро: крије очи...{S} Она се њима учини болесна. „Шта ти је, чедо?“ пита је нене забринут |
| ајка пљесну рукама и рече:</p> <p>— Шта учини, сине мој?</p> <p>— Што, мајчице?{S} Зар ја нисам |
| жалошћен и осрамоћен.{S} Али кад чу шта учини Фатма, он заборави на пут, избезуми се.{S} Три ме |
| ава да ме он воли.{S} И мени се понекад учини да ме воли, па сам срећна, али за колико?...</p> |
| ла: припремила ју је.{S} Њој се понекад учини да би се пре „небо спустило на земљу“, него што о |
| је не види!{S} Никад!{S} Овај низак зид учини му се виши од највишег брега.{S} Да нису мухамеда |
| уж; и обузима га љубомора кад му се год учини да она слуша некога од оне двојице, док говори.{S |
| ут не осети за странкињама празнине, не учини јој се да је остала сама, — он је заузео сваки ку |
| поред прага тресући се.</p> <p>— Да не учини неко чудо, Нурије?{S} Да се не огреши ?...</p> <p |
| море ври, преврће кључ; од обале ми се учини котао, па се тек поче дизати пара као с кључале в |
| нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што не дође, час да га осуђује, оптуж |
| ст, не мари за месечеву.“ Емир-Фатми се учини да јој сестра завиди на срећи, па јој би непријат |
| букох, не могах; а кад он дође, мени се учини хладан, па ми би теже но од болести.{S} И први пу |
| га „воденога пута“.{S} Из далека јој се учини црн, после сив, а најпосле, кад се сасвим приближ |
| ко.{S} Кад оде у своју собу, она јој се учини пуста, празна, и ако је пуна: поред европских муз |
| ице скрену очи у таваницу, и она јој се учини ниска као да хоће да јој падне на главу, те осети |
| брадова како се није скоро; кућа јој се учини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту св |
| упљала је снагу за довде.{S} Сад јој се учини као да ишчезава.{S} Клону на миндерлук и стаде из |
| им страним, страшним гласом, јер јој се учини да умире.</p> <p>Колико пута, у болу како изгуби |
| анпут, она испусти огледало, јер јој се учини као да је на лађи.{S} Конак је ушао далеко у море |
| ћути као да је онемела, и двапут јој се учини као да ће да се онесвести.{S} А он јој дочепа рук |
| на и радост..{S} Али наједанпут, њој се учини да хоће да се онесвести, те затвори очи и повуче |
| отишла Мадам".{S} Пета година, а њој се учини као да је јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, |
| ако бисмо примали к срцу све што нам се учини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{S} |
| сна слика!{S} Од Солунског залива им се учини широко поље покривено снегом, а од кућа и џамија |
| о је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се учини да је из ње изнесен мио мртвац, она.{S} И тражаше |
| наха код куће бити сама.{S} После му се учини да од тога нема ништа, те очајаваше.{S} Прође год |
| ука му је била као лед хладна, те му се учини као да њу мртву љуби...{S} Као да у кући више ник |
| на улици срела с човеком, па, ако му се учини да од мушких погледа није сачувана, биће љубомора |
| окаја, и застиде се.{S} Али пошто му се учини да стид за ово не доликује човеку, он се насмеја, |
| Свекрви!"</p> <p>И наједанпут, њему се учини да она не ћути што је болесна, или што се стиди, |
| иром, но дланом своје мале меке руке, и учини јој се као да је лупнула срцем; и никад јој у срц |
| е.{S} Џемал погледа према Бејаз-Кули, и учини му се као да су по мору просуте звезде.{S} То су |
| ле, узе узглављу шаптати своју тајну, и учини јој се да је она чује, да је ту, осећа њен мирис |
| кући њена оца да се овако говори!{S} И учини јој се да таван, под, зидови знају енглески; а ст |
| на, усрдно, како никад — за живот!{S} И учини јој се све мало, ситно, ништа, због чега је некад |
| ије, да превари своју пријатељицу!{S} И учини јој се црна, прљава.{S} Како ће да буде код ње на |
| а нема право ни на сунце и ваздух!{S} И учини јој се да досад на то никад није помислила, па по |
| ре: где су те боре биле до сада?..{S} И учини јој се стара, друкчијих очију, безбојних, а она и |
| х врата: даље је ноге нису носиле.{S} И учини јој се као да се нешто свршило, дође јој да се по |
| како није скоро).{S} Час-по па се Фатми учини да је у земљи где су од љубави умрли Ромео и Јули |
| ке с њим.{S} Али, она не врати се, нити учини по његовим порукама, које јој доношаше она стара |
| осетиле леш...{S} Кипарис јој се лежећи учини много дужи него кад је стајао и дотицао се облака |
| паченим.{S} У том тренутку, он се Арифи учини као странац, па, као добра кћи Турске, узе бранит |
| е-ханум нам је пријатељ, па неће да нам учини зло; неће у знању, али може у незнању.{S} Џемал-б |
| коса па глави.{S} И овде јој се једном учини, да су у комитет узете и жене не што се мислило д |
| ад пођоше пешице, њој се овај радни дан учини већи од оба Бајрама: срешће се може бити с њим!{S |
| ули!“ шапће; али јој се тај шапат чудан учини, уплаши се од свога гласа и потрча у своју собу и |
| на главу а другом покри лице...{S} Ово учини као у сну, у незнању...{S} И он се увуче у луг и |
| е закова капиџик.{S} Али пошто му се то учини мало, дозва зидара да капиџик скине и отвор зазид |
| м крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он то учини обично, чинећи се невешт.{S} Опет су непрестано з |
| чаше и трећи и последњи пут.{S} И ко то учини?{S} Једна највећа поборница за женину слободу, за |
| пре и како је заљубљена у Џемала, често учини да је сасвим сама, па некад воли ту усамљеност, н |
| пљу, па се опи брже но други пут, и још учини нешто што дотле никад није учинио — истуче жену.. |
| го срце.{S} Што год нам је писано овде (учини прстом по челу као да пише) кад смо на свет дошли |
| их народа који живе у Турској, и она је учинила: правила је једно весеље за турске жене, и зато |
| не <hi>тако</hi>?{S} После овога што је учинила, он је не би држао па да је султанова кћи; али, |
| зацело хтела тамо, али да не би сестри учинила на жао, кријаше.{S} Испратише је до каније, Фат |
| а, ха!...{S} Срам те било!...{S} Шта си учинила?{S} Због чега си отерана?...{S} А?...</p> <p>Он |
| м је потанко испричала.</p> <p>— Све си учинила како су те научили твоји учитељи, говорила је А |
| црвено:{S} Радост.</p> <p>Од јутрос сам учинила нешто што никад: задрмала сам решетке, трипут.. |
| себе извињавати:</p> <p>— Али ја бих то учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам знала д |
| воли видело.</p> <p>— Али ја сам данас учинила као онај дервиш из приче, госпођо мајко.</p> <p |
| упе у груди као да су неку велику штету учиниле, и треба ханумама да кажу, а не смеју, или као |
| мо њеној материнској осетљивости на жао учинили, са: „Нису боља од твоје деце““.</p> <p>— Ја ћу |
| сматраху као друга, него што су јој већ учинили одликовање позвавши је у своје друштво.{S} Она |
| ила у плач.{S} Па ми се, неколико пута, учинило као да чујем пољупце, и мислила сам да их позна |
| де с подавијеним ногама и, како се њима учинило, тупим погледима, не пушећи (не могу пред свекр |
| ају.{S} И као што би им се онда понекад учинило да ће их обићи несрећа, тако им се и сад чини.{ |
| а.{S} У зору јој се мујезиново позивање учинило као запевка; тако пријатан глас и арија, а тако |
| е знала зашто, да ли што јој се малопре учинило да умире лето, или што се вози трамвајем први п |
| те?</p> <p>— Волела бих...{S} Кад ми се учинило да ме нема физички, волела сам да сам изгубила |
| ља, на нечији последњи дах:{S} Фатми се учинило да је то дах лета, — лето издише, умире, и она |
| сасвим свесно и лепо исприча да јој се учинило да нема десне руке, а кад је пробала, она је мо |
| не нахранивши мозак ..{S} И онда јој се учинило као да нестаје, ишчезава.</p> <p>Стара га слуша |
| {S} Обично је обузимала туга кад јој се учинило да он њу не воли као она <pb n="238" /> њега, а |
| побеже одатле као с гробља, где јој се учинило да се дижу плоче и појављују мртви које је воле |
| да је стегне колико хоће, после јој се учинило да нема леве руке, па доње вилице, па целе глав |
| бољшању...{S} Понекад ми се у Цариграду учинило да сваки десети човек — проси...</p> <p>Париз, |
| и спавање до само подне, да би дан био, учинио се краћи; хамами се зажеле ханума (истина млађим |
| и још учини нешто што дотле никад није учинио — истуче жену...{S} Оставите се тога, Нурије-хан |
| анум, да си долазила, ја не бих био оно учинио...{S} Али, хвала Богу, све је добро.</p> <p>— С |
| госпођице: њен муж није ништа необично учинио; и друге наше девојке тако се удају.{S} А нене?{ |
| њим лажљивим, у лажљивој кући?{S} Он ће учинити шта треба, а она мора отићи.{S} А ако чује да г |
| звикну Нурије.{S} Наш Џемал-беј неће то учинити, јер је васпитан као Европ...{S} Он је арапски |
| ех!{S} С човеком као с дететом! „Ако не учиниш ноћас нешто, купићемо ти великог дрвеног коња и |
| рдек”<ref target="#SRP19120_N99" />.{S} Учинише му се глупи старотурци, <pb n="200" /> муфтија, |
| рзо поврати и растужи се.{S} Оне јој се учинише заблуделе душе међу које је послао Бог, не Прор |
| својих шупљих груди...{S} Груди јој се учинише шупље, и кад се из даљине зачу зврјање кола...< |
| исе, црвене кровове што се једном Фатми учинише као да су обојени крвљу из њеног срца, и над ти |
| " /> мацкице, како си ми лепа!“ Њих три учинише јој се као три слике уоквирене сунчевим зрацима |
| ргоди и рече:</p> <p>— Лудост!...{S} То учинише с једним младим бејом, у Скопљу, па се опи брже |
| де оцу, гадну, надувену човеку, који је учио да према свакоме буде охола, па чак и према мужу, |
| хоће, оне, сироте, не знају.“ Зашто је учио?{S} Шта је сад?{S} Беспосличар: млад а ништа не ра |
| им ситницама што кућу држе нико је није учио: нико њу робињу; она, робиња, не своју кћер...{S} |
| ти се, љубави моја, науке којој те није учио разум него срце.{S} Што год нам је писано овде (уч |
| ио у Цариграду.{S} И може бити што није учио у Европи.{S} И може бити што није младотурчин.{S} |
| не могу поћи за њ.{S} У Европи је школе учио, али их није свршио...{S} Отац му умре, а он дође |
| дужност има и право на <hi>право</hi>: учите их да траже право сунца.{S} Напред ће Емине-Семиј |
| кад би она роптала, јер ја сам јој била учитељ.“</p> <p>— Хоћеш цигару, чедо ?{S} Дуван и афион |
| ну: <pb n="95" /></p> <p>— Ја не тражим учитеље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар ме истерао.{S |
| Све си учинила како су те научили твоји учитељи, говорила је Ариф и смејале су се.</p> <p>— Али |
| рло драга мала, нежно љуби</p> <p>твоја учитељица и пријатељица</p> <p> <hi>Ана Жабуле</hi>.</p |
| Благо мени! она ме не грди, слатка моја учитељица!{S} Она се само боји да није Грк, или Јермени |
| несташна Мерсије исто као њена енглеска учитељица, и ухвати Фатму.{S} Али Фатма, промени се.{S} |
| нглескиња што се зове Мис Блак, Фатмина учитељица за клавир и енглески и немачки језик и једна |
| тку, ја сам намеравала радити као многе учитељице: забрањивати ти читање љубавних романа; али к |
| је руке, па је ижљуби.{S} И друге своје учитељице (Туркињу за турски, Гркињу за грчки и Енглеск |
| тако и ове, док су врло младе, у своје учитељице, ако их имају, или у пријатељице својих рођак |
| /p> <p>— Зашто си јој набављао европске учитељице, кад си хтео да је овако удајеш?</p> <p>— Е, |
| иве боје, и у бело, биле су три Фатмине учитељице, Туркиња, Гркиња и Енглескиња, и неколике стр |
| вас поздравим и да вам кажем ово: „Наше учитељице Францускиње створиле нам бол.“ Ја то пишем, м |
| Мондије-ханумин bureau и пишу или њеној учитељици или његовом другу Чарлсу?{S} И сети се свега: |
| претварала, а савест не би гризла твоју учитељицу.{S} Њему је жена што фес, капут: купи га, пон |
| биљно и имитујући потпуно њину енглеску учитељицу, да гошћу насмеје.</p> <p>— <foreign xml:lang |
| , свратила је и отишла на „седницу“.{S} Ушавши у једну велику собу, с прљавим подом, она угледа |
| е, а она је напољу, готово на улици.{S} Ушавши у кућу необично брзо, натрча на Мерсију. „Хуот!{ |
| син, кад није затекао код мене весеље, ушао је у собу где ми је постеља, а она празна; отишао |
| ојаницама...{S} У ову грају, у урнебес, ушао је Џемал-беј заборављајући на све: опи га дим дува |
| foreign>“ и врата се отворила, и к нама ушао <hi>тај</hi>, и поклонио нам се, и представио нам |
| нама ушао... не крите лице!... и к нама ушао Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам се пред |
| уле куцање по европски, и кад би к нама ушао... не крите лице!... и к нама ушао Мурад-Џемал-беј |
| твори колска врата и рече: „Ефендија је ушао овде“.{S} Погледах, двоспратна кућа с кафезима...{ |
| и поче плакати.</p> <p>А у предсобље је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се закрвавиле, па се |
| се учини као да је на лађи.{S} Конак је ушао далеко у море и чинио се као лађа.{S} Фатма се рад |
| згубио у дружби са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад би изишао, |
| у.</p> <p>Око подне чу се зврјање кола, уши да заглухну: пред капијом Ибрахим-Хасан-бејова харе |
| жи у белу геџелуку, готово сасвим седа; уши је запушила памуком а очи покрила једном црном махр |
| S} Кад чује стражарову палицу, запушава уши да не броји часове.{S} И наједанпут, загњури главу |
| -по, кад осети неку мисао, она запушава уши, као да ће она доћи <pb n="283" /> споља, ући кроз |
| де је вика продаваца просто заглушавала уши, а мирис из дућана са свакојаким јестивом, јелима з |
| д силног света.{S} Врева је заглушивала уши сватовима; с времена на време чуло се понеко промук |
| н отац, сав у бело, <pb n="109" /> опра уши и руке до лактова, па метну босу ногу на мрамор.{S} |
| ма.{S} Дерњава продаваца заглушивала је уши.{S} Одавно је прошао Касумију и Алаџа-Имарет с кона |
| као да је неко боде ножем и запушаваше уши да не чује шта јој говори, како је грди.</p> <p>— Н |
| она доћи <pb n="283" /> споља, ући кроз уши у њену свест.{S} Али не, више ништа нема споља: све |
| нећу то да слушам, викну Фатма и запуши уши.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, dear me!</forei |
| јрам.{S} Зурне и бубњеви заглушивали су уши.{S} Људи су се вратили из џамије, а жене су им чест |
| је <pb n="15" /> имала физичких очију и ушију, чула.{S} Она је сва била обузета мишљу на непозн |
| сам се да.. спалила сам их, и пепео сам ушила У хамајлију.</p> <p>Не каза где јој је хамајлија; |
| како ли да кажем.{S} Она оде, а у мојим ушима остаде та музика, њено: „O, là, là!“...{S} Зове с |
| hi>?{S} Она нам је, сине, нека је жива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим годинама била мајка |
| зо рече Сафет.</p> <p>— Њена кћи тек је ушла у петнаесту, а Францускиње се не удају рано као Ту |
| моје девовање: удала сам се тек што сам ушла у петнаесту.{S} А удадох се као и све моје другари |
| ; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла, и чак не могу да прођем поред ње.{S} А кад видим |
| ним густим печетом, са свекрвом и сутом ушла је у затворена кола и отишла на Јалије, стрицу и њ |
| а није ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу његову,“ тако мисли Фахрије-ха |
| њима фењер, уздахну.{S} Мадмоазел Дарно ушла је у суштину свега што је око њих, с њима и у њима |
| , Хамидију, ишле су само мало пешке, па ушле у трамвај, наместиле се иза платна а ипак печа нис |
| из свег гласа викати.{S} У томе су биле ушле и оне три нове и Мерсије.{S} Све потрчаше око ње с |
| шле на абдеслук те опрале руке и уста и ушле у Мондије-ханумин типичан салон, попиле по кафу и |
| он диже над собом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi>човек је старији</hi> и <hi>муж је господар</ |
| зан се окуси, једе; сиротнија класа сву уштеду потроши за јела: зато су и штедели.{S} Јела најв |
| {S} Слатко њено срце!</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> </div> <pb n="107" /> <div type="chapter" |
| И ја сам се вежбала.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Опет прочита писмо, и нађе да би га мог |
| ли поморанџина цвета.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> </div> <pb n="71" /> <div type="chapter" x |
| .{S} Љубим те, љубим.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Ово писмо и не затвори, него под утиско |
| то га прочитам и ижљубим.</p> <p> <hi>Е.Ф.</hi> </p> <p>Фатма затвори писмо па га даде робињи з |
| ки ; пудлице јој имају француска имена, Фаворит и Мињон, мачке турска, Мавиш и <pb n="55" /> Па |
| у вече ич, па фајда јок...{S} Кад нема фајда што да га не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се б |
| пушите?</p> <p>— Од јуче у вече ич, па фајда јок...{S} Кад нема фајда што да га не пијем ?{S} |
| мене тајна.{S} Ваше слушкиње и робиње и фамилијарне су, и између себе и својих госпођа непреста |
| у јој преко дирака летели.{S} Чак и они фанатици, „женски конзервативци“, у овој силно нежној, |
| едном старом Туркињом, тихо, монотоно и фанатично: „Алла’, Алла’, ил Алла’!...{S} Алла’, Алла’, |
| атка, слатка моја тејзе!</p> <p>— Твоја фантазија.{S} Или си негде читала, па...{S} Је ли имао |
| <hi>он</hi> истински, није га створила фантазија младе турске девојке...{S} Он истина живи, ди |
| ошапта и поцрвене.{S} То само њена пупа фантазије глава, више ниједна девојка то нема; на приме |
| Францускиње распаљују и онако распаљену фантазију наших младих жена и девојака, а Енглескиње је |
| ринета.{S} На тераси, ноћу, близу неба, Фатма осећаше силно, дубоко, до лудила...{S} Кад се пот |
| е (трећа је умрла), Џемал-бејова мајка, Фатма и Мерсије.{S} Пре две вечери не развише се, осташ |
| градним зидовима.{S} Кад сиђоше с кола, Фатма заборави на турско господство, и уместо робиње лу |
| и сипале воду...{S} После, осмог дана, Фатма није постила: пушила је, и цела је кућа знала заш |
| таре Шехназе-хануме.</p> <p>Сва срећна, Фатма испрати миле госте: они ће сутра на чифлук.{S} Св |
| осте.{S} Ту је Мерсије.{S} Кад је виде, Фатма се изненади, и истрча се са узвиком:</p> <p>— Шта |
| одмигнуше.</p> <p>— Ко с десне твој је, Фатма, рече Мерсије.</p> <p>Појави се луди Соломон.{S} |
| Ибрахим-Хасан-бејови вратили с Јалије, Фатма још мисли на непозната младића, али је много мирн |
| ао, кријаше.{S} Испратише је до каније, Фатма са сузама у грлу: ништа јој не може казати...</p> |
| француски:</p> <p>— Фатма, јагње моје, Фатма, душо душе моје, моје срце је пуно љубави и бола. |
| ишле су к Депоу.{S} С времена на време, Фатма је осетила да је пређе лака дрхтавица, и није зна |
| рише у авлију и видеше да Џемал посрће, Фатма потрча у своју собу вичући:</p> <p>— За Божју љуб |
| ање.{S} После, по жељи те отмене гошће, Фатма седе за клавир, који се за ово посело изнео на со |
| о?</p> <p>Уместо да јој нешто одговори, Фатма се приљуби уз њу.{S} Обе се замислише.{S} Дубоке |
| ом.{S} На тешкој зеленој свили, златом, Фатма везе оцу <hi>Левха:{S} Нема Бога осим Бога.{S} Му |
| емал није дао реч...{S} Ако дође пијан, Фатма је распуштеница.{S} Али она, по закону, има право |
| стан, ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатма је његова.{S} Варали га као дете.{S} Каква три ве |
| реће и последње.{S} Сад кад би се опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се никад не врати мужу |
| енглески.{S} И ако је с њом врло често, Фатма се увек смејала на сваки њен енглески узвик, па с |
| рче.</p> <p>Кад је виде бледу као смрт, Фатма се препаде да не добије напад, те отрча по мокар |
| ђе Мерсије, Фатми јаве; кад се састану, Фатма је загрли али не пољуби, и не помирише: како да ј |
| ренутак.</p> <p>Кад видеше Францускињу, Фатма и Мерсије поцрвенеше, узбудише се и обрадоваше се |
| Алију и Емине-Семију, Ђулистан-Хисмету, Фатма-Фахреназу, Ниђар-хануму, још неке и — мене.{S} Је |
| хо рече:</p> <p>— Зар ти још не спаваш, Фатма?</p> <p>— Не спавам, отац.</p> <p>Он ни по гласу |
| какве су му очи!“ виче узбуђено робиња; Фатма се загрцну од смеха, а Мерсије вели: „Лепе, али.. |
| на уста и теме и остављале их у недра; Фатма је сузе лила над његовим стаблом, око кога је чес |
| сао је тај и тај“, а све су се смејале; Фатма је љубила тетку више него икад, а оне три правиле |
| огом.{S} Они се застидеше и пустише се; Фатма похита да испрати тетку.</p> <p>— Како је кратак |
| d> <p>Беше леп летњи дан; прошло десет; Фатма доцкан легла, па се успавала.{S} Кад отвори очи и |
| м!{S} Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и није више теби...</p> <p>Она не дов |
| Ариф зна, побунила се — ћутањем!...{S} Фатма кроз прозор откиде један багремов лист, да га одн |
| зусти он нехотице.</p> <p>— Фатма...{S} Фатма би се, сине, удала: млада је, лепа је, од породиц |
| биле своје мужеве у скут и у руку...{S} Фатма се обукла у нову плаву свилену хаљину, коју је до |
| , пре но што су јој обукли чаршаф...{S} Фатма се пред Мерсијом радовала; а кад пођоше пешице, њ |
| до Устава.</p> <p>— Устав, не још...{S} Фатма-ханум је слободна.</p> <p>— За ово четири и по ме |
| о далеко у море и чинио се као лађа.{S} Фатма се радовала, чинило јој се да некуд путује, и ако |
| јке цикнуше и сакрише руке иза леђа.{S} Фатма је врло поцрвенела и смејала се једним смехом кој |
| женама и буне се на уређење харема.{S} Фатма их подсети на Марсела Превоа <hi>Шоншету</hi>, де |
| зговор, затегнуто као међу туђинима.{S} Фатма не седе, већ прође кроз предсобље бацајући поглед |
| нум с Мадам Аристид и њеним кћерима.{S} Фатма се изненади кад не виде с њима Мерсију, и први пу |
| јима бејаше Мадам Аристид с кћерима.{S} Фатма се сети последњег гостовања на Јалијама: онда је |
| ије од њих, друге су њихових година.{S} Фатма иђаше очима од једне до друге, све их познаје: од |
| које се час-по заплави између кућа.{S} Фатма се прибија уз Мерсију као да не би била сама Њој |
| реврће листове и непрестано се ниха.{S} Фатма је данас у зеленој антерији.{S} Прође кроз предсо |
| ебе, или све то волео сам због тебе.{S} Фатма, ми муслимани <hi>можемо</hi> волети.</p> <p>И по |
| и нешто Фатми да каже, па не могаде.{S} Фатма, срећна, ништа не опази, нити се сети питати је: |
| ћи дубока темена и смејући се изиђе.{S} Фатма чита теткино писмо:</p> <p>Серез, јуна 1905.</p> |
| плака.{S} Нурије је угура код Фатме.{S} Фатма не плаче, завија се: проћи ће поред Џемала па да |
| , а жене су спавале код Ариф-хануме.{S} Фатма је код тетке седела петнаест дана; Џемал је долаз |
| удила да се свуче и да понова легне.{S} Фатма изиђе само у ноћној хаљини, и седе према свекрви |
| сирћетом руке и ноге готово укочене.{S} Фатма се тресе, одскаче од постеље, стара је притискује |
| ј није хтео казати док се не одморе.{S} Фатма је много плакала и била је изнурена.{S} Оне помис |
| </p> <p>Жене се задовољно насмејаше.{S} Фатма узвикиваше: „Слатки, слатки беј-течо!“, а он прод |
| р која се бејаше подигла да их моли.{S} Фатма се не онесвести кад изгуби мужа, а кад чу како је |
| ран, седећи на шиљтетима с башјорти.{S} Фатма ваздан није видела мужа, избегавала га.{S} Пред в |
| танују по хановима.{S} И он ће кући.{S} Фатма га очекује, изгледа, обукла му се, намирисала му |
| деле једна поред друге, за ђерђефом.{S} Фатма сама навезе већ две „кутице".{S} Поче трећу, па у |
| /> изишла с каквим теретом уз брдо.{S} Фатма паде на једно шиљте и зарида: страх јој је задржа |
| унуке.{S} У кући се сасвим утишало.{S} Фатма полази путем који јој је показала мухамеданка.{S} |
| че ћу доћи теби.</p> <p>Вече, ифтар.{S} Фатма је дивно обучена, намирисала <pb n="155" /> се.{S |
| коме да подижу очи кад се моле Богу.{S} Фатма одлете на баба-фингу, <pb n="61" /> собу на таван |
| им једну младу и врло лепу Рускињу.{S} Фатма никад дотле није била видела жену из народа који |
| тетке:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Фатма бризну у плач, изненади се, мада зна да јој је та |
| зговорише ту једну, једносложну реч.{S} Фатма готово изгуби свест, а њена свекрва пође, посрћућ |
| а нене бејаше мирна, и све невесела:{S} Фатма ми је на њу.“ Жене, слушајући то, смеју се, што л |
| су на ногама сви: кћи, синови, жена:{S} Фатма, снаха му, не устаде.<pb n="250" /></p> <p>— Емир |
| у другу собу, али и тамо су ћутале:{S} Фатма није умела говорити, Мерсије није могла.</p> <p>А |
| штво, па су за чланове узели и жене:{S} Фатма-Алију и Емине-Семију, Ђулистан-Хисмету, Фатма-Фах |
| А Фатма ? изусти он нехотице.</p> <p>— Фатма...{S} Фатма би се, сине, удала: млада је, лепа је |
| говор; неко говори, француски:</p> <p>— Фатма, јагње моје, Фатма, душо душе моје, моје срце је |
| рити, већ поче, врло узбуђено:</p> <p>— Фатма, кад сам пролазио мимо вашу кућу, клецала су ми к |
| вила!{S} Писну! <pb n="217" /></p> <p>— Фатма, чедо, ти нешто ружно сањаш.{S} Хоћеш ли мало вод |
| ите: да сте слободне, да сте с људима.“ Фатма би је пољубила у оба образа и оба ока, али је неп |
| ј својој другарици. „Сузе, сузе, сузе.“ Фатма се насмеја, а Мерсије рече:</p> <p>— Туђим сузама |
| „Плаво је море, и небо, кјучук-ханум.“ Фатма њих не чује... чује њега: прозор је отворен; и чу |
| ма“:{S} Емир, потомак нашега пророка, а Фатма, најмилије чедо пророково.</p> <p>— Тебе, сине, з |
| get="#SRP19120_N41" />, рече Мерсије, а Фатма се у лицу промени.{S} Кад разви хартију, весела д |
| е престајаше весеље; слушкиње легоше, а Фатма с робињом сиђе у башту.{S} Месечина, бели се башт |
| ака.</p> <p>Код ових речи Ариф пљуну, а Фатма се весело насмеја и одскакута да се преобуче, и д |
| ...........</p> <p>Прође читав месец, а Фатма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, |
| > <p>Брат га вуче за капут, задржава; а Фатма, збуњена, уплашена, узе љубити свекрви скут; свек |
| ранцуски као Француз!“ шапће Мерсије; а Фатма би рекла нешто, па не може, не сме, чини јој се, |
| крила.{S} Споља уђе загушљив ваздух; а Фатма се подиже на лакат, па кад виде мајку, насред соф |
| као туђ човек, обори главу и оде.{S} А Фатма рече:</p> <p>— Тејзе, ја ћу молити оца.</p> <p>Он |
| олуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже на софи под белим комарником, јер |
| е, да се не трујеш, млад си.</p> <p>— А Фатма ? изусти он нехотице.</p> <p>— Фатма...{S} Фатма |
| узвикује весело: „Охо!{S} Машалла'!“ А Фатма: „Слатка суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и о |
| ије ми до снаге било, Бога ми!</p> <p>А Фатма отвори мило писмо и прелете очима преко дугуљасти |
| мој брат, старији је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и не поздравивши девера седе за ђерђеф.{S |
| — јектика, рече тобоже у шали.</p> <p>А Фатма јој затвори уста шаком и рече:</p> <p>— У гору и |
| сун! узвикиваше робиња весело.</p> <p>А Фатма се неисказано обрадова, али, лукава <pb n="37" /> |
| S} Нека пролази неколико дана, те да га Фатма добро види.{S} Најпосле, то није европски обичај, |
| емо да питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} И |
| ма да ћути.</p> <p>Јер она је видела да Фатма не зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад ов |
| мчад послуживаће госте, а његова слатка Фатма и њена мајка растрчаће се по кући: доливају шербе |
| екаквим тешким мирисом, који је осећала Фатма и чинило јој се да јој отежава дисање.</p> <p>Кад |
| сти: прва и велика, што ми је оздравила Фатма: друга, што ћу се помирити с Нуријом“. — „Откуд з |
| шно.</p> <p>— Депеша... ено...{S} Умрла Фатма.</p> <p>Баба зајаука, мајка се онесвести, она твр |
| уку!{S} А француска васпитаница Туркиња Фатма, какву већу срећу тражи од брачног живота!{S} Она |
| ...</p> <p>Од тога крупног мушког гласа Фатма задрхта, па побледе и саже главу као да пребраја |
| пре овога, мајка склони сина да се пита Фатма.{S} Питала ју је једна млада рођака, а она, весел |
| с мушким, смем ли да кажем неком? упита Фатма.</p> <p>— Смеш <hi>само</hi> нашој другарици Ариф |
| с три књиге, и четири, више...{S} Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и перс |
| да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ружа везана у киту с лалама.{S} Зар Нурије-хан |
| мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, распитај, сине; јер у Фатминим се годинама |
| ротеривани у Европу.{S} Тој хануми наша Фатма се много допала, па је хвалила синовцу.{S} Ја вид |
| љи и нене узимају земзем и мисле: „Наша Фатма не пости!” О, да, мили моји, не постим, и мени је |
| дивљење пљескајући играчици.</p> <p>Кад Фатма виде ове две странкиње, нарочито Францускињу, обр |
| <head>XVIII</head> <p>Како се преудаде Фатма, Ариф се промени.{S} С колико је куражи говорила |
| не живота.</p> <p>Кад робиња рече да је Фатма испрошена, она од изненађења не могаде доћи к себ |
| е.</p> <p>А Францускиња, опазивши да је Фатма немирна, рече:</p> <p>— Махните се, хануме, полит |
| Знала сам ја то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Цариграду, и напомињала сам јој нешто мало |
| љанче!“ <pb n="96" /></p> <p>— А где је Фатма?</p> <p>— Као свака испрошеница, сакривена.</p> < |
| ма...{S} Кад су, на софи, питале где је Фатма, Нурије се тако вешто правила да је весела, како |
| еше овчју кожу и два ћилимчића, које је Фатма навезла за клањање тетки и свекрви, па хануме, св |
| срце плаче, теби је до шале! прекори је Фатма.{S} Она рече:</p> <p>— Још један теби.</p> <l>Кол |
| ки језик, француске књиге.{S} Да нам је Фатма Ђаковичанка, ја се не бих бојала; али, она је Сол |
| “...</p> <p>========</p> <p>Сутрадан је Фатма преседела између два велика огледала, у Нурије-ха |
| ма, странци мећу на главу фес.{S} То је Фатма знала.{S} Поздрав од човека њу просто избезуми те |
| дну арапску <pb n="73" /> арију коју је Фатма свирала на клавиру с много школе а с мало осећаја |
| е су Џемал и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма врло воли најређе се виђа у Нурије-хануминој кући |
| нешто велико, крупно.{S} Боже, кад чује Фатма!</p> <p>Најпосле уграбише прилику, те Мерсије, на |
| тумарају улицама као сени умрлих, дотле Фатма вребаше прилику да јој бар стисне малу, белу, мил |
| ује његов ход.</p> <p>— Ето га! узвикне Фатма радосно и скочи: кроз отшкринута врата гледа га ц |
| </p> <p>Солун.</p> <p>Данас у зору умре Фатма.</p> <p>Мурад-Џемал.</p> <p>— Ха! ха! ха! грохото |
| рече да треба да слушају лекара, да се Фатма прошета пешице.{S} Снаха му се зачуди, а жена се |
| е, али тако имитујући Енглескињу, да се Фатма насмеја и рече:</p> <p>— Ти си као покојни Били, |
| Вече се спусти брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и припреми за нове пријатне утиске који ће |
| Око ти светло, ханум !{S} Испросила се Фатма.</p> <p>Она ништа не умеде помислити до то: „Па ш |
| ри француски цвркуће као тица, умеша се Фатма с љубављу према тетки и тој страној жени, доносећ |
| алазим финоће, чак и нежности,“ сети се Фатма нениних речи, увек кад год слаже.</p> <p>Али Џема |
| о је твоја жеља, ханум, одавно: како се Фатма родила.</p> <p>— Ја познајем Фатму, ви познајете |
| Ђули...{S} Види како ми лупа срце! рече Фатма узимајући робињину руку, а у томе, преко ограде д |
| ја се бојим...</p> <p>— За живот! рече Фатма иронично.</p> <p>— За тебе, рече Ариф очајно.</p> |
| /p> <p>— Ја сам Осман-беја видела, рече Фатма и поцрвене.</p> <p>- Одакле? упита њена мајка зач |
| мени се чини да је тејзе порасла, рече Фатма измичући се и гледајући тетку.</p> <p>Сестре се н |
| /p> <p>— Благо теби! бићеш срећна, рече Фатма тужно.</p> <p>Мерсије отвори једној својој другар |
| м, а сад ми је као уочи задушница, рече Фатма, а Мерсије се насмеја и рече:</p> <p>— <foreign x |
| > <p>— Ко с леве твој је, Мерсије, рече Фатма. — Појави се Исмаил-бејов унук; оне се подмигнуше |
| ече Фахрије.</p> <p>— Или Мерсије, рече Фатма.</p> <p>— Ја... не... не могу, брањаше се Мерсије |
| е.</p> <p>— Страшио је то осећање, рече Фатма</p> <p>— Верујем, рече лекар и додаде: — Непријат |
| шећером: тако се не квари стомак, рече Фатма.</p> <p>— То доцније, кад не лежите, рече доктор |
| јем, па сад не могу да га пољубим, рече Фатма тобоже љутито ; али робиња је знала да се она то |
| смаила.</p> <p>— Није леп ниједан, рече Фатма равнодушно.</p> <p>— Ти их не познајеш, зато тако |
| асмејано лице и рече:</p> <p>— Шта рече Фатма кад чу?</p> <p>— Заплака од радости... изгрли ме. |
| /p> <p>— Је ли с друговима? гласно рече Фатма, без устезања, ступајући на софу.</p> <p>Сестре с |
| ревет с црвеним покривачем, где спаваше Фатма, покривена чак преко главе.{S} Стара на прстима п |
| капији, а пашиница у собу, где спаваше Фатма; чучну крај њене постеље, наднесе се над њу и два |
| {S} Моја мила, слатка тејзе! узвикиваше Фатма ван себе од радости, а у собу уђе с пуно живости |
| ио!...{S} То ми је био сан ... говораше Фатма испрекидано.</p> <p>— И сан ти се остварио..{S} С |
| — Па шта још, слатки беј-течо? говораше Фатма грлећи човека који је воли као да је његова, зато |
| ну главу па оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше на постељи огрнута ћурком, и ако вру |
| о јест, појавише се неколико младића, и Фатма викну и покри лице.</p> <p>— <foreign xml:lang="e |
| валећи га, говорећи о његовој лепоти; и Фатма опет рече да га хоће, да се за другога никад не б |
| сестре гледајући се и клатећи се.{S} И Фатма је отклањала, пети пут, онако обучена, па сад је |
| ке, од пријатељице до пријатељице.{S} И Фатма је данас изишла.{S} Обучена у ружичасту хаљину, с |
| је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те толике чудне погледе, па јој је неугодно |
| да га је подигао Алах.</p> <p>Мерсије и Фатма готово ништа нису говориле: стиделе су се да гово |
| </p> <p>— Није копиле, сине:{S} Џемал и Фатма венчани су.</p> <p>— Ја то венчање не признајем.< |
| ојало друго место до ово где су Џемал и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма врло воли најређе се в |
| SRP19120_N78" />; ако је женско, Емир и Фатма“:{S} Емир, потомак нашега пророка, а Фатма, најми |
| , као да жали сиротог лончара.</p> <p>И Фатма заплака, зато што њена тетка плаче.</p> <p>— Ариф |
| е врати се морем, већ железницом, да би Фатма видела места поред пруге што води преко Дедеагача |
| С минара је објављено вече одавно, али Фатма није чула: занела се гиздањем.{S} Виде суту и реч |
| леска учитељица, и ухвати Фатму.{S} Али Фатма, промени се.{S} Она ништа не каза Мерсији, не сам |
| — Је ли то нарочито, да ме мучиш? вели Фатма.</p> <p>— Не, кјучук-ханум. „Који вам је оно чове |
| ен и осрамоћен.{S} Али кад чу шта учини Фатма, он заборави на пут, избезуми се.{S} Три месеца!{ |
| ћа: ко би моју мајку тамо одвео? говори Фатма и уздише.</p> <p>Све три седоше и запалише цигаре |
| .. јесам.{S} Ја њега познајем, одговори Фатма збуњено.</p> <p>Колико је бледа, још више побледе |
| <ref target="#SRP19120_N76" /> одговори Фатма збуњено, употребивши „<foreign xml:lang="fr">ma c |
| ?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. „Две страсти не могу заједно.{S} О |
| ема ништа!</p> <p>— Како ништа?! изусти Фатма чисто уплашено.</p> <p>— Само по једна реч!...</p |
| сањају чаробни сан Истока</hi>,“ изусти Фатма шапатом теткине речи из писма, и дубоко уздахну. |
| <p>— Али ја га волим, врло тихо изусти Фатма.</p> <p>— Кога, кћери? узвикну мајка оставивши Ар |
| Ајше-Садика, друга жена Мухамедова, као Фатма-Зехра, кћи њихова пророка.{S} И нене је путовала: |
| да се са синовљим гостом разговара као Фатма-Захра с очевим...{S} Боже, Боже, колико нам је ве |
| тмину <hi>Песму Суза</hi>, као да је то Фатма, и викну промукло : „О, не, Емир душо!{S} То ново |
| {S} Џемал-беју се нису надале, нарочито Фатма, те видевши га изненада, близу себе, пред собом, |
| не се изненадише и обрадоваше, нарочито Фатма. „Сад ћу јој казати,“ мислила је.{S} Чим седе, он |
| прошли пут!{S} И то само због тога што Фатма није знала.{S} И заиста, све би било по старом, д |
| рођакама и пријатељицама.{S} Али зашто Фатма не чу бабу и мајку, кад се договараху, коме да ја |
| ...</p> <p>— Не, кћери, дођи сутра; јер Фатма тебе воли па ће пристати да пође за невиђено.</p> |
| и</hi>?!" рече тихо Мерсије што малочас Фатма, па и она дубоко уздахну.{S} У овоме друштву не о |
| ко ти је долазио!</p> <p>— Сута! викну Фатма ван себе од радости.</p> <p>— Јесте, чедо, сута т |
| > све да штуца.</p> <p>— Комарци! викну Фатма и угаси свећу.</p> <p>— Не бојиш се комараца него |
| <p>— Ја просто нећу то да слушам, викну Фатма и запуши уши.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, |
| </p> <p>— Аман, цела кућа луда! узвикну Фатма и поче плакати.</p> <p>А у предсобље је ушао лепи |
| ла.</l> <p>— Црним се повезала! узвикну Фатма.</p> <p>— Ниси ваљда рекла: ако ми се у нијету по |
| ено.</p> <p>— Док ..тор! гласно узвикну Фатма, неким страним, страшним гласом, јер јој се учини |
| ата и изиђе.</p> <p>Овај разговор не чу Фатма.{S} Она, сакривена, не одваја се од обележја (бис |
| ј поднесе уста, пошто их напући, али их Фатма не пољуби.{S} Задовољно почеше нијете орасима.{S} |
| VII</head> <p>Кад побеже из баште, Емир-Фатма се завуче под комарник несвучена.{S} Никад јој ни |
| је опасна.</p> <p>— Ханум-ефенди, Емир-Фатма удала се за <pb n="266" /> лудог Осман-беја због |
| За таквога се удаде, по други пут, Емир-Фатма.</p> <p>Кад јој дође с Осман-бејом „ђердек“, кад |
| какве су њене руке, њене ноге!{S} Емир-Фатма има једнога белог гаћастог голуба, кога из скута |
| окрете леђа и опружи мишицу...{S} Емир-Фатма баци поглед с неким чудним осећањем у прозоре с р |
| е шетале до Виле Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је била у Мерсијином <pb n="12" /> чаршафу, да је |
| не устаде.<pb n="250" /></p> <p>— Емир-Фатма-ханум! викну Осман-беј гласно и оштро...</p> <p>О |
| зговарајући: „Стил је човек“.{S} А Емир-Фатма је била уредна, те би је болело кад би у њену пис |
| жаћу је.</p> <p>— Ако се опијеш да Емир-Фатма-ханум, твоја жена од тебе остане <hi>бош</hi>.</p |
| .{S} И овај каик у који се загледа Емир-Фатма био је као цариградски <pb n="13" /> и имао је дв |
| ного славуја.{S} У овим тренутцима Емир-Фатма као да није <pb n="15" /> имала физичких очију и |
| , па простре серџадо на коме клања Емир-Фатма, стаде на њ окренута југу и уместо кратке јутарње |
| ћица се зове Зехра-Мерсије а гошћа Емир-Фатма.{S} Једна Туркиња овако их је описала. „Обе су ви |
| викиваше срећна Нурије кад јој уђе Емир-Фатма у двориште. где насташе <pb n="138" /> силне враџ |
| одмах, врло озбиљно, питају што је Емир-Фатма-ханум онолико ужутела. „Па ко уз Рамазан не ужути |
| , између два велика огледала, седи Емир-Фатма, у белој свиленој хаљини из Париза добивеној од м |
| кажи, трипут: „Ако се опијем, нек Емир-Фатма-ханум, моја жена, од мене остане <hi>бош</hi>“</p |
| и, и да...</p> <p>— Доста! узвикну Емир-Фатма чисто промењеним гласом.</p> <p>— <foreign xml:la |
| ја... твоја сестричина</p> <p> <hi>Емир-Фатма</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Мадам Аристид нисам виде |
| p> <p>ваша мала срећна</p> <p> <hi>Емир-Фатма</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Драга госпођице, моја ма |
| нице, оде у приземље.</p> <p>— <hi>Емир-Фатма</hi>! узвикну он нагнув се над унуку, која на јед |
| SRP19120_C16"> <head>XVI</head> <p>Емир-Фатма је болесна; долазе лекари и жене бајалице, па ниш |
| "SRP19120_C11"> <head>XI</head> <p>Емир-Фатма шета као голубица по кући Мурад-Џемалове тетке а |
| би, кад му један пуномоћник рече: „Емир-Фатма-ханум не да ми пуномоћје: неће с тобом друго венч |
| претио њој него оној што му рече: „Емир-Фатма-ханум воли вас — просите је“, претио је Ариф-хану |
| ижљубим.</p> <p> <hi>Е.Ф.</hi> </p> <p>Фатма затвори писмо па га даде робињи заједно са „слатк |
| лопре сам те слагала Сад ... он!</p> <p>Фатма се сад није могла претварати.{S} Прво се засмеја, |
| .</p> <p>— Само по једна реч!...</p> <p>Фатма узе прво; цела садржина писма беше:</p> <l> <fore |
| ми се повратише куће и конаци...</p> <p>Фатма није ништа разумела...{S} Свекрва јој закопча гри |
| оја</p> <p> <hi>Ариф-тејзе</hi>.</p> <p>Фатма пољуби писмо, па истрча из собе и пољуби нену у р |
| као пијана, похита без „збогом“.</p> <p>Фатма оста сама:{S} Ђулренги је с ханумама код болесниц |
| 51" /> Љубим те.</p> <p>Мерсије.</p> <p>Фатма извади из завоја друго писмо, теткино.{S} Робиња |
| смо виделе као да смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чуда не долази к себи.</p> <p>— Ти не верујеш, |
| анумин сестрић, Мурад-Џемал-беј.</p> <p>Фатма се промени у лицу више него икад, а ништа не рече |
| ер им се срце стезало, и ледило.</p> <p>Фатма је увек постила, па и сад хоће, а свекрва јој заб |
| , не оптужи своју побуњену кћер.</p> <p>Фатма сва претрну.{S} У кући њена оца да се овако говор |
| оца.{S} Све било, па... к’смет.</p> <p>Фатма чује да јој дршће глас, и осећа да јој дршћу руке |
| ли“, опрости, јер — „смртни" су.</p> <p>Фатма је испрати до средње капије и загрливши је прошап |
| да се посече кад сече поморанџу.</p> <p>Фатма ником није показала рану, крила ју је као нешто с |
| их, као малочас Мерсије, Фатми:</p> <p>Фатма узе десни.</p> <p>— Ашколсун!<ref target="#SRP191 |
| маћица,“ рекао.{S} Нар није луд?</p> <p>Фатма обори очи и рече:</p> <p>— Какав је мој отац, па |
| S} О кад чује да сам заљубљена!“</p> <p>Фатма се брзо спреми и оде на софу, где су седеле њена |
| ебу састанемо...{S} Ћути, трпи!“</p> <p>Фатма је слушала нену и изгледала је сасвим умирена.{S} |
| упита бабу; а она јој нежно одговори : „Фатма, чедо, па нас никад није било више: сви смо, Богу |
| А он, посрћући, превали преко језика: „Фатма!“ — „Џемал беј!“ узвикну она па преваривши робиње |
| ад рекне „Мадмоазел!“, моја мајка каже „Фатма!“, јер мисли да ја зовем Госпођицу.</p> <p>— <for |
| >Сви је зову „Емир“, а нене и родитељи „Фатма“, јер то је име кћери њихова пророка.</p> </div> |
| а их је љубав.</p> <p>— Ја ћу те звати „Фатма", јер то је име носила кћи нашега Пророка, слобод |
| тетка чуче поред ашчике и слушкиња!{S} Фатме ни ту нема.{S} Хтеде да их пита где је, па не сме |
| где ће опрати душу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Како би изишао пред њу?{S} Обуче се и пође по |
| ју их да ћуте, да мисле...</p> <p>Поред Фатме стоје, хладећи је лепезама, Зехра, једна Фатмина |
| у веома тешко, застиде се... највише од Фатме, и на њено велико изненађење, одмах се спреми да |
| ко тако заплака.{S} Нурије је угура код Фатме.{S} Фатма не плаче, завија се: проћи ће поред Џем |
| S} После његова одласка мало поседе код Фатме, па оде.{S} Пред вече дође, али не сама, већ с је |
| } Безобразан! <pb n="246" /></p> <p>Код Фатме је ноћила свекрва, а сутрадан, Осман је, пре но ш |
| "147" /></p> <p>— Али, ханум-тејзе, без Фатме, ја... узе он муцати.</p> <p>— Ако мислиш с њом, |
| старих али и младих, које су дошле ради Фатме.{S} Али Фатме нема међу њима; она се још не одвај |
| мом и водом.{S} Нене и родитеље послужи Фатме остале Ђулбејаз.{S} После, чочеци узеше играти Иб |
| ладих, које су дошле ради Фатме.{S} Али Фатме нема међу њима; она се још не одваја од Џемала.{S |
| шај, сине мој: ти си Фатми отац, али ти Фатме не познајеш.{S} Она је пред тобом као оне девојке |
| будни, осим Џемала, и сви говоре, осим Фатме: у соби сестре, у кухини слушкиње и робиње, али с |
| дајући непрестано вратима.</p> <p>И ето Фатме, у белој турској антерији, очешљана европски.{S} |
| p>Шаљем вам аманет од ваше и своје Емир-Фатме...{S} Ни смрт моје мајке није ме више потресла од |
| ече се све очешљаше и обукоше осим Емир-Фатме.{S} Гошћама ће казати да је Емир с мужем, и оне ј |
| а</p> <p>од своје мале</p> <p> <hi>Емир-Фатме.</hi> </p> <p>P.{S} S.{S} Мерсије ме молила да ва |
| питанице и пријатељице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.</p> <p>Писмо је писала дуго, прочитавала, б |
| стре и верне другарице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Тејзино писмо ћу изгорет |
| ше ми његову слику...{S} На, понеси је, Фатми, јер не верујем да је она њега могла видети.</p> |
| одсмевају...</p> <p>А кад дође Мерсије, Фатми јаве; кад се састану, Фатма је загрли али не пољу |
| ораха и пружи их, као малочас Мерсије, Фатми:</p> <p>Фатма узе десни.</p> <p>— Ашколсун!<ref t |
| с онога због чега пате.</p> <p>Па ипак, Фатми је мало боље, то цела кућа опажа; од пре неколико |
| јој не доведе ортака.</p> <p>Сутрадан, Фатми се донесе обележје; али пре овога, мајка склони с |
| Цариграђани, младићев стриц и ујак.{S} Фатми жао, како ће без Мерсије и тетке.{S} Посла робињу |
| ом с гробља, на нечији последњи дах:{S} Фатми се учинило да је то дах лета, — лето издише, умир |
| е обезбрижи.{S} Па што се забринуле?{S} Фатми то није ништа необично а камо ли страшио: она је |
| {S} Наједанпут се сети: окренуо је леђа Фатми.{S} Али кад погледа, ње нема...{S} Устала!{S} Заш |
| та.{S} Једанпут ју је Нурије-ханум дала Фатми, а она је није смела држати у <pb n="42" /> њихов |
| get="#SRP19120_N75" /> рече Францускиња Фатми пошто се све поздравише и седоше.</p> <p>— <forei |
| не одговори, већ узбуђена и љута похита Фатми.</p> <p>— Слатка тејзе! викну она радосно, па пот |
| м добро, да је рана зарасла, те исприча Фатми све... „Ни Бога не волим овако,“ рече без страха |
| титу или не?</p> <p>Он се трже, и рекав Фатми „збогом“ као туђ човек, обори главу и оде.{S} А Ф |
| м иде у гроб. <pb n="225" /></p> <p>Кад Фатми бејаше најтеже, њен отац уплаши се да не умре, и |
| у и широка чела, висока и танка, она се Фатми, у сумраку, учини као Џемал.{S} Он!{S} Само мало |
| вољна како није скоро).{S} Час-по па се Фатми учини да је у земљи где су од љубави умрли Ромео |
| толике жртве.</p> <p>Ариф оде и однесе Фатми „слатки поздрав“.{S} Али она удеси причање тако л |
| ске жене, једне иду, друге дођу; доносе Фатми <pb n="89" /> дарове као да ће па хаџилук, прашта |
| да помахнита, с најгорим речима полете Фатми: дохвати је за рамена па је избаци са софе вичући |
| крије.{S} Оне три Цариграђанке похиташе Фатми, али их не пустише ни у двориште: не даде Ибрахим |
| „Ариф је <hi>ариф</hi>", а Ариф враћаше Фатми пољупце, говорећи: „А, душо, јеси ли с тетком зад |
| очима, загрлише је.{S} После све пођоше Фатми...{S} Она је опет била тамо у куту „на углед“; ок |
| ad> <p>Кораном прописан рок прошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би стека |
| оке зубе закикота се и похита да пољуби Фатми скут, ноћну хаљину сву у везу.{S} Она јој скута н |
| аца.</p> <p>— Мајчице, ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире-кадуни хиљаду гро |
| е нова душа.{S} Слушај, сине мој: ти си Фатми отац, али ти Фатме не познајеш.{S} Она је пред то |
| кипарисе, црвене кровове што се једном Фатми учинише као да су обојени крвљу из њеног срца, и |
| нарочито о шеширу.{S} Мерсије има нешто Фатми да каже, па не може: никако нису саме.{S} Ђулренг |
| невесела, и неколико пута заусти нешто Фатми да каже, па не могаде.{S} Фатма, срећна, ништа не |
| изусти он готово спонтано и пружи руку Фатми.{S} Пошто му она метну чело и уста на руку, он хт |
| су боља од твоје деце““.</p> <p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет година.. |
| а један, па на други, трећи, и пружи их Фатми, на длану.{S} Она узе средњи.</p> <p>— Добро!{S} |
| ву светлост, не мари за месечеву.“ Емир-Фатми се учини да јој сестра завиди на срећи, па јој би |
| ; у обе грло као неоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало у лево, младеж као најситније зр |
| дића Цариграђанина, брата од тетке Емир-Фатми, и видевши га, погуркују се, стежу се, уздишу, ру |
| дивном месту крај мора.{S} И тако Емир-Фатми за читави месец дана чинило се као да није у Солу |
| ="SRP19120_C10"> <head>X</head> <p>Емир-Фатми донеше обележје, калпак од црвене кадифе, извезен |
| мајка, проводила се, а за рад...</p> <p>Фатми би жао суте и свекрве, али ништа не рече.</p> <p> |
| ге!</p> <p> <hi>Ариф-Алије</hi>.</p> <p>Фатми се коса на глави диже, исцепа писмо на најситније |
| дне погледе, па јој је неугодно.</p> <p>Фатми су ближе по души чак и од матере оне три младе Ца |
| јка, и ако је прешла четрдесету.</p> <p>Фатми је мила овако седа, јер она је друкчију и не памт |
| n><ref target="#SRP19120_N23" /></p> <p>Фатми дође смешно, али се не насмеја.</p> <p>— Трећи по |
| у два човека пред које она „не излази“, Фатмин теча и брат од тетке, па јој час брише очи, час |
| --------</p> <p>Те вечери после вечере, Фатмин отац оде у кафану а нене и мајка похиташе у комш |
| не жене, те да уђу у харем људи, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно кућу напунише гомиле младих ве |
| <p>А у предсобље је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се закрвавиле, па се склапају, коса се р |
| > <head>XVII</head> <p>Кућа Осман-беја, Фатмина другог мужа, близу је Касумије.{S} Она је велик |
| ng="fr">bureau</foreign>, књиге, слике, Фатмина библиотека и клавир.{S} Свираху у четири руке < |
| плава Енглескиња што се зове Мис Блак, Фатмина учитељица за клавир и енглески и немачки језик |
| _C4"> <head>IV</head> <p>Шехназе-ханум, Фатмина баба, сва у бело, полако одшкрину једна врата с |
| ли Ариф јој даде знак да то не чини.{S} Фатмина мајка хтеде да јој окрене леђа, али се уздржа з |
| зненађења не могаде доћи к себи. „Каква Фатмина прошевина!{S} Чудновата шала!“ У томе њен муж д |
| } Ти не знаш шта је доста! рече с прага Фатмина мајка, онако у гаћама и кошуљи и с јапанском ле |
| тоје, хладећи је лепезама, Зехра, једна Фатмина другарица, која зна само турски, и Мерсије.{S} |
| нце чини као какав огроман пожар!“ рече Фатмина мајка, гледајући у залив преко белих минара и ц |
| урије, а сузе јој облише лице.</p> <p>И Фатмина мајка и нене заплакаше; оцу јој задрхта брада, |
| е и трљају слепоочнице сирћетом.</p> <p>Фатмина нене отклањала јутарњу молитву, а родитељи јој |
| .{S} Колика је била ватра док су гореле Фатмине књиге, свешчице, писма од Госпођице, нарочито р |
| Ха! ха! ха!{S} А је ли испитивано срце Фатмине мајке, мајчице?{S} Ха! ха! ха! — и крупним кора |
| париских магазина, на столице донете из Фатмине собе: ниско не могоше сести због корсета; у дну |
| свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине учитељице, Туркиња, Гркиња и Енглескиња, и неко |
| еца, кад је чула.{S} Седе на један крај Фатмине постеље, и пошто јој измириса лице, наведе јој |
| њу.{S} Обе се замислише.{S} Дубоке Емир-Фатмине очи приковаше се за једну тачку на зиду, где бе |
| је поздрави. <hi>А. Ж.</hi></p> <p>Емир-Фатмине очи просто су сијале од радости. „Благо мени! о |
| После су ове две отишле, а дошли су сви Фатмини...</p> <p>Мајка и нене ништа нису знале, јер им |
| а братучеду...{S} Седме ноћи, ту су сви Фатмини, чак и слушкиње; људи су с Џемалом у конаку, же |
| спремом, даровима.{S} Лепота!{S} То су Фатмини дарови.{S} Жене су долазиле, седеле, гледале да |
| страшно!...“ </p> <p>Четврте ноћи одоше Фатминим родитељима, стрицу и стрини, одоше им на ифтар |
| наша Фатма воли, распитај, сине; јер у Фатминим се годинама воли сваки човек који уме лепо да |
| чице, да сам дао још пет, десет пута за Фатмино учење, па не бих жалио: волим што ми је кћи обр |
| сину; а он поче:</p> <p>— Да се испита Фатмино срце ?{S} Ха! ха! ха!{S} А је ли испитивано срц |
| било за ове две и по године: на бегство Фатмино, на смрт Мерсијину.{S} И могла је чак отићи у с |
| , како је Туркиње зову, Мондије-хануми, Фатминој <hi>сути</hi>, то јест мајци по млеку.{S} Као |
| чула да је и ова Цариграђанка радила на Фатминој преудаји.{S} Прими је врло хладно, не говорећи |
| собу Фатмину.{S} Оне три нове нађоше у Фатминој библиотеци многе своје миле познанике, поред Ш |
| нале и злураде турске жене, одлазиле су Фатминој мајци и испитивале је; а она се све више и виш |
| Солуну живе.{S} Прво су их водиле Емир-Фатминој Ариф-тејзи, па после другим ханумама за које с |
| децо,“ вели стара, али то не помаже.{S} Фатмину оцу је мило кад се каже да је на тој и тој свад |
| онако како ју је била очешљала Елиза за Фатмину свадбу.{S} Њена седа коса, тих дана мивена, бил |
| балској тоалети, добивеној из Париза за Фатмину свадбу — да је за њене „слатке“ речи награди по |
| е...</p> <p>Ариф-ханум стеже на грудима Фатмину <hi>Песму Суза</hi>, као да је то Фатма, и викн |
| а хануме су отварале прозор и истицале Фатмину лепу главу да је омилује ветрић, који се дизао |
| без папуча, и кад виде да се загледао у Фатмину слику, припљеска и цикну, па весело рече:</p> < |
| иђоше, али не одоше у башту него у собу Фатмину.{S} Оне три нове нађоше у Фатминој библиотеци м |
| дочека их стара Шехназе-ханум с унукама Фатмом и Мерсијом, обученим по најновијој париској моди |
| и стрини, одоше им на ифтар с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао је да, по с |
| кући је постављено.{S} Она са сестром и Фатмом немирна је; ашчика отшкрине врата на кухини, пов |
| д људи, и ништа не чује, јер је занесен Фатмом: не скида очију с ње, лепе и узбуђене, с чаршафо |
| ?</p> <p>Тетка му се зграну:</p> <p>— О Фатмом?!{S} Шта би рекао свет!...{S} Као ђаури, или Јев |
| тра нису добре?{S} Оставите ме, децо, с Фатмом, да је испитам.{S} Идите да се Богу молите: узел |
| е тетки и рече:</p> <p>— Да изиђем... с Фатмом, тејзе?</p> <p>Тетка му се зграну:</p> <p>— О Фа |
| осим те њене другарице...{S} Она леже с Фатмом у једну постељу.{S} Направљена помрчина, све као |
| и у соби не разви.{S} Обе су говориле с Фатмом француски, и врло тихо, а једна радознала слушки |
| је одмах пусти.) Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја, њену оцу ка |
| е девојке и младе <pb n="156" /> жене с Фатмом, и почеше разговор о женама: ова има ма’муре они |
| пијан...{S} Како да се опије кад више с Фатмом не може да се венча!“...</p> <p>Капију отвори Ђу |
| адог имама.{S} Оно двоје што су дошли с Фатмом одмах се развише...{S} То је био један Џемал-беј |
| ке па вратима.{S} Кад видеше пашиницу с Фатмом, Ибрахим-беј викну:</p> <p>— Откуд ви, у ово доб |
| се згрануо...</p> <p>Шта ће бити с Емир-Фатмом?{S} Добиће јектику.{S} Турске жене подносе физич |
| вољи; али он није зловољан, већ луд:{S} Фатму, своју љубав, назва онако!...{S} Посрћући приђе у |
| ја нова, и буни се гледајући „изложену“ Фатму, дијадему, обућу...{S} После је Мерсије одведе у |
| унца ни ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму и Мерсију од тога сухог кашља обузе хладноћа.</p> |
| ускиња се узе разговарати с Мерсијом, а Фатму опијаше њен особито пријатан глас и њен говор, и |
| хануме, просто је уживала да засмејава Фатму; а засмејавала ју је кад год је говорила енглески |
| ао на Арифу, помисли да она хоће да уда Фатму за другога, те понова поче да је дира, вређа за М |
| > <p>— Како се теби, ханум, чини ово за Фатму?</p> <p>— А, беј, красно: машалла’!{S} Снага ми д |
| ри, једно осећа а друго ради.{S} Али ја Фатму познајем: ако је заволела једнога, а ти јој намећ |
| внодушна.</p> <p>— Тејзе, ти си сакрила Фатму, да ме мучиш.</p> <p>— Да те ја мучим!{S} Сад си |
| ицу, и пошто замоли Арифу да не оставља Фатму саму, оде мртвацу.</p> <p>Али Арифа не послуша зе |
| ње, тренутно јој нешто би криво, жао на Фатму, као да јој завиди, па скочи и рече: „Хајдемо у н |
| позовем женског Хилми-пашу, нека испита Фатму.</p> <p>Мати му се изненади и рече:</p> <p>— Ашко |
| сења киша.{S} То пљуштање све више баца Фатму у сањарије; жмури а не спава, у мислима гледа мор |
| <p>Од куће оде без „збогом“ и не видев Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку и помисли: „Себичн |
| да Ибрахим-Хасан-беј<pb n="271" /> зове Фатму, не може сам, хануме су отишле Рашиде-хануми, беј |
| вадбе толико прошло; само једанпут виде Фатму, и то случајно; све неће да је узнемирује, да је |
| е у џамију, а он у своју собу, где нађе Фатму (свекрва је ту послала).{S} Седели су један поред |
| му било необично што поред себе не нађе Фатму, јер како је Рамазан, он сам леже и устаје.{S} Ал |
| ри писмо непрочитано, испрати га и нађе Фатму.{S} Она бејаше у једној малој соби из дворишта.</ |
| , лепих плавих очију а црне косе, те је Фатму подсећао на њеног Џемала.</p> <p>— Ви сте се скор |
| е њен.</p> <p>Тај дан ништа нису питале Фатму; оставиле су је да се одмори, испава.{S} Сутрадан |
| ..</p> <p>Кући оде пред подне, и затече Фатму....</p> <p>— Боже мој! узвикну пресрећна љубећи с |
| вајући у њих песницама и ногама, ружаше Фатму.{S} Најпосле га слуге савладаше, узеше му нож па |
| ебе ћемо скоро“.{S} Кад тобоже испиташе Фатму, Ариф изиђе и рече:</p> <p>— О, ханум-нене, умало |
| {S} И те, веселе, развише се и замолише Фатму да им пева.{S} Она је, свирајући на клавиру, пева |
| После, разговор, разговор, па испратише Фатму:{S} Нурије има нешто да каже...</p> <p>— <foreign |
| жан.</p> <p>Још исто вече, они одведоше Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле су као убијене, а претв |
| " /> јер сутра ће имати госте, Џемала и Фатму.{S} Он се разнежио, па говори мајци како му се чи |
| {S} Ариф-хануми ће говорити за Џемала и Фатму.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu</foreig |
| а је луда за Францускињама.{S} Она је и Фатму и Мерсију научила да лудују за све што је францус |
| } Идем одмах! заврши узбуђено, и пољуби Фатму неколико пута, па посрћући као пијана, похита без |
| >После, старотурци одоше.{S} Он потражи Фатму: од прекјуче је није видео.{S} Нема је.{S} Он оде |
| а је мислио само на оно како су слагали Фатму, а после и на мастику.{S} Он треба да се опије те |
| ега да живи, него на Нурију.{S} Да воли Фатму тобоже као своје дете, а да све сакрије, да прева |
| трже и спонтано рече:</p> <p>— Проси ми Фатму, тејзе!</p> <p>А његова мајка диже очи к небу и р |
| сина?</p> <p>Ово изненадно питање збуни Фатму.</p> <p>— Кад? рече веома тихо.</p> <p>— Кад си г |
| сине, не иде.{S} Аллах нека нам умудри Фатму.“</p> <p>Сви је зову „Емир“, а нене и родитељи „Ф |
| о као њена енглеска учитељица, и ухвати Фатму.{S} Али Фатма, промени се.{S} Она ништа не каза М |
| у зачуђено Фахрије-ханум, пошто намести Фатму према Џемалу, и пошто се за тренутак насладише њи |
| е, кад не лежите, рече доктор гледајући Фатму.</p> <p>И док је говорно, и док је писао рецепт, |
| ри, младој девојци, непрестано трљајући Фатму и мењајући јој хладне крпе; а девојче трчи као бе |
| устив јој руку, скочи, а стара, видевши Фатму онако бледу, уплаши се да опет не добије напад, т |
| о се Фатма родила.</p> <p>— Ја познајем Фатму, ви познајете Џемала...{S} По оцу од Арапа, од ем |
| } Тако и он може бити више мастику него Фатму.{S} За неколико дана побледе, ужуте...</p> <p>— С |
| само он да не дозна!{S} Одмах би одвео Фатму од мужа.{S} Сети се да Мерсије може бити све зна; |
| а камо ли да је било венчање: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је питати.{S} Да испитамо њен |
| дмах одговори, већ што хоћемо да питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатма види, јер...{S} Ти си ч |
| им-Хасан-беј, да просим твоју кћер Емир Фатму за Арслан-Нури-пашина сина Мурад-Џемал-беја, изго |
| о жив.{S} Леп је, сећа се.{S} Погледа у Фатму и помисли: „Срећна!“ и обузе је, тренутно, некакв |
| нема ко?“ вели му мајка, а он погледа у Фатму: она не диже очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ кри |
| о, и док је писао рецепт, погледао је у Фатму разголићених груди и откривене главе и осећао се |
| <p>Турске жене долазе да обиђу болесну Фатму; неке јој понуде шаљу, а неке доносе поморанџе, р |
| ђом мајком препирао, ја сам љубила нашу Фатму.</p> <p>Он скупи обрве:</p> <p>— Ја се са својим |
| вети <pb n="117" /> дан!{S} Ја сам нашу Фатму хвалила нашем Џемалу, њену снагу и њену душу; а о |
| а син мајци рече:</p> <p>— Да дамо нашу Фатму за сина Арслан-Нури-пашина?{S} А, мајчице?{S} Арс |
| ј рече:</p> <p>— Мајчице, ја дадох нашу Фатму.</p> <p>Жена му се лудо обрадова, а мајка пљесну |
| и жену што се воле..{S} Ох, што одведох Фатму?...{S} Кад сам имала какву своју тајну, нисам је |
| могла изменити крв.{S} Ох, што одведох Фатму?</p> <p>— Па, пала им венчања.</p> <p>— Каква вен |
| ногу, нарочито у танку половину — Емир-Фатму.“ Оне су то описивање чуле и наљутиле се.{S} Оне |
| ињама: „О, ви срећне жене, спасите Емир-Фатму!“ Па се прибра, устаде, дубока темена направи Енг |
| т, у ону иначе живу и интелигентну Емир-Фатму, и од њеног бескрајног осмеха трзаху се. „Она ниј |
| оричену, мемљиву књигу и рече:</p> <p>— Фатуш, помисли нешто. <pb n="34" /></p> <p>Она се малоп |
| у је врло волела и од милости је звала „Фатуш“: болесна је, на самртној постељи, после — мртва, |
| и Емине-Семију, Ђулистан-Хисмету, Фатма-Фахреназу, Ниђар-хануму, још неке и — мене.{S} Један је |
| двадесет и неколико година, врло лепа, Фахрије-ханум, поче с пуно жучи:</p> <p>— Оне затуцане |
| нас јој дође тејзе с најстаријом новом, Фахрије-ханумом, и пошто се поразговараше насамо, дозва |
| лазила, тобоже нешто тражи.{S} Најпосле Фахрије нервозно рече:</p> <p>— Кад ћемо смети рећи слу |
| није болестан?{S} Зашто тејзе не пошље Фахрије хануму сути, да јој каже због чега сам се за Ос |
| и Францускиње.“ С њеног стола за писање Фахрије-ханум узе <foreign xml:lang="en">The hundred be |
| вила посету једна Цариграђанка, зове се Фахрије.{S} Да знаш како је <pb n="46" /> била обучена! |
| опљу, „гостујемо код пријатељица“, рече Фахрије-ханум смешећи се.</p> <p>— Само се једно бојим, |
| ла наше среће, и она не би ћутала, рече Фахрије, па запаливши нову цигару поче своју историју, |
| ар најјаче дува кад хоће да стане, рече Фахрије.</p> <p>А Францускиња, опазивши да је Фатма нем |
| — Наше жене одвратније су од људи, рече Фахрије-ханум, Цариграђанка.{S} Људи бар пију не кријућ |
| оворих, не хтедох да вас прекидам, рече Фахрије-ханум.{S} Вичете на Цариграђанке, а какве су ва |
| сам такав случај видела у Скопљу, рече Фахрије, и све се засмејаше осим Мерсије: како лекар ре |
| то не иде од руке.</p> <p>— Ја ћу, рече Фахрије.</p> <p>— Или Мерсије, рече Фатма.</p> <p>— Ја. |
| кашља обузе хладноћа.</p> <p>Опет поче Фахрије:</p> <p>— Од неког времена, ја пратим све фемин |
| ..{S} Има ли тога у Цариграду? говораше Фахрије-ханум, као да не слуша Арифу.</p> <p>Пашиница с |
| сећање!{S} Како је ниско!{S} Она завиди Фахрије-хануми што је лепа, и криво јој је што јој је г |
| Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али Фахрије-ханум... "</p> <p>— Абдурахман-агу ништа не би |
| и познала сву збиљу његову,“ тако мисли Фахрије-ханум, најстарија нова, и буни се гледајући „из |
| проглашен је за најбољег мужа,“ помисли Фахрије гледајући га, и чињаше јој се неверица; јер он |
| де је Мерсије-ханум?!“ узвикну зачуђено Фахрије-ханум, пошто намести Фатму према Џемалу, и пошт |
| p>— Ханум-ефенди, мужде! весело узвикну Фахрије-ханум поздравивши пашиницу теменима.</p> <p>— С |
| беже у свет где људи имају душу.</p> <p>Фахрије оде Нурији.{S} Кад је Нурије виде, смрче јој се |
| ређење садашњих харема, што се занимају феминизмом и што се буне.{S} И мало па виде да се није |
| p> <p>— Од неког времена, ја пратим све феминистичке листове, па видим...</p> <p>— И ја, упаде |
| {S} Ја с пријатељицама један дан идем у Фенер-Башчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: м |
| ите воћке пуне рода и дижу кипариси.{S} Фењер, свако вече, ја носим и идем напред пред женама д |
| им старим Турчином што ношаше пред њима фењер, уздахну.{S} Мадмоазел Дарно ушла је у суштину св |
| , али их нису заустављали, јер су имали фењер; а они су ишли ћутом, као духови или сени умрлих, |
| жена; враћају се кућама...{S} Овде онде фењери светлуцају као свитци.{S} Мајка метну бели башјо |
| у по мору просуте звезде.{S} То су били фењери обешени на мотке за једра.{S} Небројени каици љу |
| омиле младих веселих жена, са запаљеним фењерима, кикоћући се, јер су са собом довеле „мушко“, |
| жене, пошто су се очешљале и обукле, с фењерима иду у комшилук, а свака носи бошчицу — с радом |
| кира на капијама, ни жене у чаршафима с фењерима преко дворишта... ни жагор, ни кикот...{S} Рам |
| сле ифтара прање руку и уста, па људи с фењерима иду у кафану; жене, пошто су се очешљале и обу |
| И ако је месечина као дан, они пођоше с фењером, да их не би зауставио стражар држећи их за лоп |
| огледа у собу, у помрчину направљену од фереџа и ћилима као уз Рамазан; светлост кроз врата пад |
| а у новим ћулавима и Туркиња у отрцаним фереџама, дечака у скерлетним хаљинама и старих просјак |
| јадисања ноката; прављење од дана ноћ с фереџама и ћилимима на прозорима, где није шалона или к |
| из других три младе Цариграђанке: све у фереџама, с јашмацима, јер чаршаф, с кога је „запт“ диг |
| Кад се развише и чељад узеше остављати фереџе и јашмаке у шарене свилене бошчице, оне пођоше з |
| „запт“ дигнут поодавно, носе обичне, а фереџу велике госпође, због одлажења у Јилдиз.</p> <p>Д |
| косу, па оде те смаче с једнога прозора фереџу и отвори оба крила.{S} Споља уђе загушљив ваздух |
| ају, коса се разбарушила, пала по челу, фес се затурио, дотиче му потиљак; једна ногавица му ви |
| е, јави јој се поклонив јој се и скинув фес...{S} Да се Туркињи јави човек!{S} Можда је странац |
| ате, драга госпођице.</p> <p>А он скиде фес, па ми се поклони, и ја, несвесно, климнух главом, |
| црномањасти, да имају црне очи, да носе фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљубила што ти |
| S} За Црни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За онога што |
| и Жути Врскапут, као и онај други Браон Фес, као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Т |
| ла твоју учитељицу.{S} Њему је жена што фес, капут: купи га, понесе га, изиђе му из воље, баци |
| нац, па не зна њихове обичаје, а метнуо фес да мисле да је Турчин.{S} То у Турској врло често б |
| с турским женама, странци мећу на главу фес.{S} То је Фатма знала.{S} Поздрав од човека њу прос |
| ишће у башти.{S} Берберин натуче Џемалу фес на главу, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџ |
| војничке, понекад у дервишке, купиће му фес с дугачком кићанком и чалму од зелене свиле.{S} А ч |
| Обучен у европске хаљине, а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врло драга госп |
| ипеле с високим петама, а с вишњикастог феса кићанка удараше га по црним обрвама.</p> <p>Кад до |
| , бисерна кићанка додирује му рамена, с феса челенка трепери, сија се као сунце: бубњи и зурне |
| и светином: чалме се беле као висибабе, фесови се црвене као булке.{S} И богато и сирото, и мус |
| кроз метеж, кроз гомиле људи у црвеним фесовима и зеленим и белим турбанима и буљуке жена у ра |
| јави се <hi>човек</hi> у црном оделу, с фесом, „леп као султан Азиз“, а турске жене вриснуше; о |
| вер</hi>, у рединготу, крутој огрлици и фесу, и отворив вратанца, окрете им леђа и пружи мишицу |
| и дилавер у рединготу, крутој огрлици и фесу, скочи те отвори вратаоца, па окрете леђа и опружи |
| лавери, у крутим огрлицама, рединготу и фесу, отварали су вратаоца с кола, и пружали ханумама у |
| ст, увек намргођен, обучен европски а у фесу.{S} И зашто је обукао те хаљине, европске, кад мрз |
| ом веселом циком залајаше њене пудлице, Фидел и Мињон, и запеваше јој канарине.</p> <p>— <forei |
| пијума, који им је, кажу ове нове, дала физичка јачина мушких, људи, још се не ослобођава њина |
| јој кажете: „То није за жене.“</l> <l>С физичке снаге у поносу своме</l> <l>К'о са својином пос |
| а нити сам их видела нити ћу их видети: физички су мртви.</p> <p>— Ја сам Осман-беја видела, ре |
| бих...{S} Кад ми се учинило да ме нема физички, волела сам да сам изгубила свест, да то не осе |
| е, па најпосле да нема ње целе, нема је физички, а духовно је има, и због тога је то тако страш |
| Добиће јектику.{S} Турске жене подносе физички бол ћутке, а под теретом моралнога бола пуштају |
| {S} Упустиле се у политику трошећи се и физички и морално, не мислећи да од политике и људе хва |
| ире нешто у мени!“, и осетила је готово физички бол срца.</p> <p>После напада, она није могла м |
| } Њој није било као мени.“ — „Кад имамо физички бол, ми мислимо никога не боли као нас; зато шт |
| р-Фатма као да није <pb n="15" /> имала физичких очију и ушију, чула.{S} Она је сва била обузет |
| че весело по диркама, па устаде, отвори фијоку с Госпођичиним писмима, подиже заклопац са шарен |
| S} Не, нећу га послати, нека га у мојој фијоци.“</p> <p>Па ипак, још исти дан, у једном необичн |
| ери што је мислила на другога, на своје фиктивно драго.{S} Пре но што се срела с Мадам, она је |
| ислила, читајући Мисеове песме на своје фиктивно драго, или на Мадам; сад на Џемала...</p> <p>Н |
| ђе жене...{S} Ово неколико вечери, тога фиктивног драгог нема: ишчезао је, да се никад више не |
| је познавао и овога госта, те му донесе филџан мастике.{S} И други пут <pb n="207" /> је тако б |
| је врати... послужи је кафом: из једног филџана пију обоје... дању је облачи, кити; у вече јој |
| Турци, пуше на наргилима и пију кафу из филџана...{S} Жене се враћају из шетње, промичу мимо љу |
| још нешто, драга мала.{S} И ако изгледа фин, можда је из просте куће.{S} Зар би те твој отац да |
| ође жао.{S} Заова јој донесе један мали фин ђерђеф (који је она од куће донела) с разапетом бел |
| ћом са софама, ћошкама, терасама и баба-фингама (собама на тавану), и црни дилавер у рединготу, |
| с крај кафеза, час на софи, час на баба-финги, и сама себи личим на тицу у кафезу, и на лавицу |
| ту!“ и похита у собу на тавану, на баба-фингу.{S} Одатле се види све море и цело небо, али она |
| д се моле Богу.{S} Фатма одлете на баба-фингу, <pb n="61" /> собу на тавану, да одатле гледа ту |
| се робиња.</p> <p>Одавде одоше на баба-фингу, да гледају небо и море, и да ћеретају, да говоре |
| м простим старомодним чаршафима оне три фине нове, које он силно мрзи, и ако их никад није виде |
| м приђоше да их преобују, замењујући им фине плитке ципелице папучама наврх прстију; стара паши |
| ако су му пацијенти највише оне), тако фине црте лица, и такав израз очију; пун некаквог бола. |
| ју хоће ли ..{S} Па зар да се не питају фине, с три књиге, и четири, више...{S} Наша Фатма и гр |
| и мирисаше наслон где се осећао некакав фини парфим. „Изветрило је,“ рече јој трећег дана Мерси |
| ад, у Скопљу, сретох једног мушкарца: у финим европским хаљиницама, с рукавицама и штапићем, ид |
| кума.{S} Већина долази из радозналости, фино испитујући шта је све било, и ако су чуле, и ако з |
| дотле, украшавао их, па од тога ситног, финог посла куд је уносно себе, зар мало померио памећу |
| а.</p> <p>„Има лажи у којима ја налазим финоће, чак и нежности,“ сети се Фатма нениних речи, ув |
| пакост“.{S} Најпосле је изашла на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши врата |
| олу: у свакој ствари види њу.{S} Отвори фиоку, узе једну слику: њена слика; он ју је сликао с б |
| о говори француски?{S} Знаш ли ону малу Фифи?{S} Кад беше заљубљена, не беше уставе која би је |
| е.{S} И ја, замисли, невероватно, купих флашу пива, донесох је у моју кућу и доведох лепу ханум |
| евоа, Пола Буржеа, и друге.{S} Нађоше и Флобера, и Лотија, и насмејаше се, узвикнувши: „Гле Ази |
| те га, и тим новцем створите Сиротињски фонд; и знајте да би он био толики да би издржавао све |
| дмет моје љубави. (* На турском постоји фраза "слатко срце моје", зато се овде тако преводи.)</ |
| израстао као кипарис, у црним хаљинама, фраку, с дубоко изрезаним прсником, и белом машном, у б |
| 8">Боже мој, како је лепа!{S} То је "ла франс".</note> <note xml:id="SRP19120_N109">Слатки чика |
| је човек — ваш сан, идеал, Европљанин, Француз; она слуша кад он говори француски. <pb n="148" |
| >„Лепота!{S} Мушко!{S} По Богу, дали је Француз?!“ Ако је Француз, зар она да промени веру?...{ |
| !{S} По Богу, дали је Француз?!“ Ако је Француз, зар она да промени веру?...{S} О, кад би био Т |
| и сестра од стрица. „Зна ли турски овај Француз, а, Емир?“ она хтеде проговорити, па опет не см |
| зна, свакако изговара као странац, као Француз.{S} Мерсији он изиђе пред очи као жив.{S} Леп ј |
| ри, па се смеје, смеје.. „Француски као Француз!“ шапће Мерсије; а Фатма би рекла нешто, па не |
| љубши у човека.“ — Кад би тај човек био Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} Али где да нађем |
| ле муслимани, нарочито млади људи.{S} У Француза абсент, у Енглеза виски, у Турака мастика.{S} |
| оме народу него свим народима...{S} Ови Французи чине ми се као моји сународници и мили су ми и |
| се.{S} Оне би волеле да их описују као Французи своје јунакиње из романа.{S} Оне живе у Турско |
| говоре о том непознатом младићу, о томе Французу што се зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, па су |
| аје за недраго или за непозната човека, француска васпитаница би се зацело бунила што су је изл |
| уше.{S} Да муж жену пољуби у руку!{S} А француска васпитаница Туркиња Фатма, какву већу срећу т |
| срцу и по души; њена права отаџбина је Француска, мисли и хода по соби нервозно, смејући се од |
| д жена на чифлуку.</p> <p>— О!{S} То је француска реч и значи... каже се неваљалим женама.{S} А |
| француски и турски ; пудлице јој имају француска имена, Фаворит и Мињон, мачке турска, Мавиш и |
| анке, <hi>нове</hi>, како те савремене, француске васпитанице, себе зову, види се по свакојаким |
| ришћанске, европске... француски језик, француске књиге.{S} Да нам је Фатма Ђаковичанка, ја се |
| е, рече Цариграђанка.{S} Ја сам у многе француске писце лудо заљубљена а нити сам их видела нит |
| сма: једно од Мерсијине мајке, друго из Француске — дошло јој преко Епаминонде...{S} Робиња оде |
| еба: пред клањање, и код мртваца!“ Држи француске илустроване листове и чита само о обичајима, |
| фери оне сироте сањају свеж и чист зрак Француске, земље коју можда никад неће видети, а толико |
| регледа их, из сваке по штогод прочита, француски и енглески.{S} Правила, дикте, синтакса, стил |
| н говор, не шта говори већ како говори, француски, опијаше се и сањаше чудновате снове: да је ч |
| <p>Уз капиџик се чу говор; неко говори, француски:</p> <p>— Фатма, јагње моје, Фатма, душо душе |
| загрлише се и почеше да се разговарају, француски.{S} Гошћа се жалила како јој је отац љут, как |
| ге, ништа; него хришћанске, европске... француски језик, француске књиге.{S} Да нам је Фатма Ђа |
| сле... ослободих се, и не допаде ми се: француски говори, тврдо изговара <foreign xml:lang="fr" |
| } И да је неко упита како се каже „Бог“ француски, она би одговорила: „Алла’“.{S} Али та „Франц |
| ..{S} Бојим се да ми се не смеју.{S} Ја француски знам, а пред њима, ја замуцкујем, и ја правим |
| м ни да ли зна турски.{S} А знам да зна француски, енглески, немачки...{S} Енглескиња га васпит |
| та и из романа.{S} Њој је лако: она зна француски, она је као Францускиња, по свему, и по осећа |
| х.{S} За онога што онако рђаво изговара француски а уображава да изговара дивно — никад!{S} Ми |
| а од радости.</p> <p>И мада су говориле француски, тргоше се и ућуташе, кад у собу уђоше две ро |
| била је као на седмом небу: „Научиће ме француски!“ Кад донесе топал цреп, уплашена, дршћући, н |
| француском граду, што непрестано говоре француски.{S} Мондије-ханум започиње (и осећа се задово |
| а, а она је није ни видела.{S} Чешља се француски, облачи турски; у кући јој је намештај и фран |
| згом.{S} Ја сам у кући учила и турски и француски; ја сам у пијано свирала као Европљанка.{S} У |
| облачи турски; у кући јој је намештај и француски и турски ; пудлице јој имају француска имена, |
| код своје куће.</p> <p>Сви су говорили француски, по навици да крију и кад немају од кога.{S} |
| још зову турске жене, „она толико воли француски и говори га и кад треба и где не треба: пред |
| а је турски, сад кад је озбиљна, говори француски, да не би чула и разумела послуга.{S} Малопре |
| — Мадам Аристид је дивна!{S} Кад говори француски цвркуће као тица, умеша се Фатма с љубављу пр |
| љанин, Француз; она слуша кад он говори француски. <pb n="148" /></p> <p>— Тејзе, ти си заборав |
| и њен говор, и мишљаше; „О, како говори француски, као да цвркуће тица!“</p> <p>Да би Ариф била |
| а чујем какав му је глас, и како говори француски?{S} Знаш ли ону малу Фифи?{S} Кад беше заљубљ |
| је наружили неразумни!</p> <p>Пишем ти француски, да не би разумео твој отац, ако би му писмо |
| ати у пијано, знати енглески и говорити француски као Мадам.{S} Ја с таквим мужем не бих волела |
| ензуку...{S} Ах, како ти лепо стоји тај француски <foreign xml:lang="fr">saut de lit</foreign> |
| па се закикота.{S} И кажу да је леп тај француски језик, а како му је ружна, грдна та реч!{S} Т |
| , и Швајцаркиње којима је матерњи језик француски, па Немице, Италијанке...{S} Све су у балским |
| слути да нисте у љубави.{S} Ја ти пишем француски; а ти, кад читаш својој рођаци, ово прескочи. |
| зу док се није срела са Жаном,“ рече им француски. — „Јесте, Емир-ханум; али где ће се ове наше |
| и не разви.{S} Обе су говориле с Фатмом француски, и врло тихо, а једна радознала слушкиња непр |
| Прими је врло хладно, не говорећи с њом француски као други пут.{S} Али ова млада и лепа турска |
| писмо и аманет!{S} На писму адреса прво француски, после турски: „Ибрахим-Хасан-беју, близу Ала |
| “ венчање, — девојка си.“ Он је говорио француски, брзо, не муцајући, а она не скидаше скута с |
| .{S} Њима је доста турски језик, и мало француски (па и то не свима).{S} Она познаје и друкчије |
| ијино писмо, на зеленој хартији, писано француски...<pb n="287" /></p> <p> <hi>Мој дневник</hi> |
| га преклиње, и не говори му као обично француски, већ турски: „Чедо моје, око моје, лаве мој, |
| а нову...{S} Поче говорити течно и лепо француски:</p> <p>— Моја историја дугачка је и црна...{ |
| бом говоре енглески, по новој моди, јер француски је почело поодавно бивати стара мода, обично. |
| ханум, и стале говорити час турски, час француски, а час неким језиком који она не разуме, и њо |
| м; због вашег писма била сам се унела у француски „На, прочитај то писмо, без потписа.“ И ја уз |
| ја њима туђа.{S} Две три пашинице знају француски, али како?{S} Као наша Мондије-ханум (не љути |
| џидова доба, знају турски и по коју реч француски, затуцане, у турској хаљини и обући, са старо |
| и, не шта говори, па се смеје, смеје.. „Француски као Француз!“ шапће Мерсије; а Фатма би рекла |
| , или Ариф-тејзе.{S} У толиким модерним француским романима, она на то не наиђе.{S} Тамо све ст |
| иру, по столу за писање и по полицама с француским и енглеским књигама.</p> <p>Седоше, обе у је |
| погреб, и плакале су.{S} Најпосле су, у француским романима, тражиле „прво зближење” Јулијино с |
| ешљале европски и назвале турску хаљину француским именом, и изговориле у друштву по коју франц |
| о да одговори: „Зато што је Европљанка, Францускиња“.{S} Да се пре срела с којом другом Францус |
| са својима које није тако дуго видела, Францускиња с кћерима оде; турске <pb n="115" /></p> <p |
| у је васпитавала још и њена гувернанта, Францускиња.{S} Кад им је дошла, њој је тада било тек п |
| а се у човека“.{S} Кад Енглескиња седе, Францускиња рече: „<foreign xml:lang="en">Always withou |
| офи је била Мадам Аристид и њене кћери, Францускиња и солунске Гркиње...{S} Лепих плавих очију |
| је и текије...{S} Један женски студент, Францускиња, стално је с њим.{S} Учи, вели, исту грану |
| нцускињу.{S} Оне су пред њима слободне; Францускиња их је бунила кад год су биле саме, пред њих |
| уно ироније рекоше: <hi>Кисмет</hi>.{S} Францускиња, која скроз познаје турске жене, јер година |
| Ариф јој увек каже „Елиз, очи моје“.{S} Францускиња се узе разговарати с Мерсијом, а Фатму опиј |
| кад је лепа.{S} Па израсла као јела.{S} Францускиња има очи којима боју не знам, као ни мору.{S |
| Мадам Ажил.{S} Говорљива, смешљива:{S} Францускиња...</p> <p>Ово ћеретање пашиницу мало разгал |
| у је и надахнуле овом светом идејом:{S} Францускиња, Мадам Веран.{S} Исто као мене.{S} Не, не!{ |
| нуми, рече Ариф. „Oui, s'est comme ça.“ Францускиња из Туркестана.{S} Где јој лудој паде на пам |
| ф), и једне су просто викале од чуда, а Францускиња је окретала главу да не гледа играчицу: сти |
| во...</p> <p>— Енглескиња је путница, а Францускиња је жена једног инжињера у нашој Беледији... |
| д хоће да стане, рече Фахрије.</p> <p>А Францускиња, опазивши да је Фатма немирна, рече:</p> <p |
| це но остале, образованија од свих, ова Францускиња их не оговара:{S} Сафет то зна, а на њу вич |
| енглески и немачки језик и једна смеђа Францускиња, Мадмоазел Дарио, гувернанта деце некога па |
| иње, толико се усхитише, да експансивна Францускиња гласно исказиваше своје дивљење пљескајући |
| ом рекла за једну лепу Рускињу, а једна Францускиња се насмеја и изусти: „Тако упоређење умела |
| i>нова</hi>.{S} И долазила нам је једна Францускиња, зове се Мадам Ажил.{S} Да знаш какав јој ј |
| прошле године, доведе Мадам Макс.{S} Та Францускиња, и ако је лепа као лутка, није личила <pb n |
| ајлепшу тоалету и најлепше очи имала је Францускиња, Мадам Ажил...</p> <p>Особита музика испуња |
| чаја турског, и француског.{S} И док се Францускиња, слушајући побуњене Цариграђанке, питаше, ј |
| ign><ref target="#SRP19120_N75" /> рече Францускиња Фатми пошто се све поздравише и седоше.</p> |
| едно чудно осећање, осећала сам се више Францускиња него Туркиња; у једном тренутку појави ми с |
| испрва није ништа разумела; али кад јој Францускиња узе шаптати на ухо (као Туркиња) и она у св |
| је лако: она зна француски, она је као Францускиња, по свему, и по осећању, по срцу и по души; |
| она би одговорила: „Алла’“.{S} Али та „Францускиња“ час-по па се предаје вољи Божјој, јер веру |
| а, али се уздржа због Мадам Аристид.{S} Францускињама би најнепријатније, сасвим видеше да није |
| а да лудују за све што је француско, за Францускињама.</p> <p>— Није чудо, госпођо снахо :{S} Ф |
| боже воли Енглескиње.{S} Она је луда за Францускињама.{S} Она је и Фатму и Мерсију научила да л |
| азговора са странкињама, Енглескињама и Францускињама, да познамо шта њих покреће nа рад, на жи |
| е, дубока темена направи Енглескињама и Францускињама, и изиђе...</p> <p>Кући оде пред подне, и |
| ранкињама, нарочито међу Енглескињама и Францускињама, она је имала многе своје познанице.{S} Д |
| смо <hi>нове</hi>, а оне су Европљанке, Францускиње.{S} Шта ми имамо азијатско?{S} Ни говор, ни |
| ад не опи као од пољубаца оне две жене, Францускиње и Рускиње, него се отрезни, расвести и скоч |
| вот...{S} Па њено друштво, људи и жене, Францускиње, она је „у свом елементу“: иста је као оне. |
| </p> <p>— Није чудо, госпођо снахо :{S} Францускиње су јој сродније по нарави, по свему, од Енг |
| p>— Њена кћи тек је ушла у петнаесту, а Францускиње се не удају рано као Туркиње, рече Ариф жус |
| жене никад не црвене.{S} Ја сам чула да Францускиње уче да црвене.{S} И вероватно, јер .. оне н |
| уштво што путује за Сирију и Египат, па Францускиње, па Белгијанке, и Швајцаркиње којима је мат |
| је у Солуну.{S} Данас Енглескиње, сутра Францускиње, прексутра Немице.{S} И девојке су се осећа |
| жави, она у друштву".{S} И грде је због Францускиње. „Пофранцузила се!“ Али, голо дрво нико не |
| асла не само поред Туркиње него и поред Францускиње; нене јој тумачи Коран и говори о светости |
| ота Кордеј и Мадам Ролан и толике друге Францускиње...{S} И да то своје чудно осећање коме каже |
| Дарно, коју ви толико волите, и све оне Францускиње што нам, слободне, говорише о слободи и да |
| стична дугуљаста, коса слова симпатичне Францускиње.{S} У другу лепу шарену кутију остави тетки |
| вим и да вам кажем ово: „Наше учитељице Францускиње створиле нам бол.“ Ја то пишем, мада се с т |
| ече Мерсије.{S} Али, Емир, зар нам наше Францускиње нису причале да то просто није ништа!{S} Ка |
| акит!{S} Нека се сакрију и Енглескиње и Францускиње, јер ће им оне купити целу тоалету за једно |
| је слободу?{S}" Емине-Семије-ханум воли Францускиње, то јест воли просвећеност њине земље, а Ђу |
| зијаде!{S} Она је Туркиња колико смо ми Францускиње.“ С њеног стола за писање Фахрије-ханум узе |
| ње, то јест високу културу њине земље. „Францускиње распаљују и онако распаљену фантазију наших |
| се шта њена мајка прича о Мадам Вахрам, Францускињи удатој за Јерменина: остала без мужа, с дец |
| кла „душо“ или „јагње моје“.</p> <p>Али Францускињи ово не би смешно, јер она је сваки час са с |
| ел Дарно је вечерас очара.{S} Потрчавши Францускињи — у дивној балској тоалети, добивеној из Па |
| аш како ми је стајао!{S} Као овој малој Францускињи.{S} Боже, како су јој лепе очи!{S} Да види |
| тка!“ проговори Ариф, и окрену поглед к Францускињи, Мадам Ажил, коју једанпут у писму помену М |
| и егоисти!</p> <p>Енглескиња записиваше Францускињин говор, а Ариф и нове, врло узбуђене, са су |
| Аристид.{S} Она јој је увек завидела на Францускињином друштву, и вређала је : „Где је Мадам Ар |
| иња“.{S} Да се пре срела с којом другом Францускињом, она би зацело и ту заволела, и то исто ов |
| гу, Емир, ако...{S} Јер ти си одрасла с Францускињом, али си Туркиња; ти знаш шта су Турци, шта |
| у заблуди!{S} Ја ни по чему не личим на Францускињу.{S} Оне друкчије ходе, оне друкчије седе, о |
| и се од милине кад неко рече да личи па Францускињу, и поноси се „духовитошћу".{S} Она говори о |
| абећи ни за тренутак.</p> <p>Кад видеше Францускињу, Фатма и Мерсије поцрвенеше, узбудише се и |
| е оне три Цариграђанке, не Енглескињу и Францускињу.{S} Оне су пред њима слободне; Францускиња |
| што се дружи са странкињама и што воли Францускињу?“ А она је нени одговорила: „Не, слатка нен |
| ачки и енглески) она је волела, али као Францускињу — никад.{S} О, она бела Енглескиња што се з |
| аремима сме пољубити лепу девојку, и то Францускињу?{S} И њој намењен пољубац даде Елизиној мла |
| Фатма виде ове две странкиње, нарочито Францускињу, обрадова како се није скоро; кућа јој се у |
| у Енглескињу и ту Францускињу, нарочито Францускињу; али она се изменила.{S} Оно, да пију код њ |
| и у муслиманке, док се нисам заљубила у Францускињу," рече Емир.{S} И помињаху предмете своје љ |
| нтама.{S} Оне су ову смеђу, експансивну Францускињу што пљеска играчици <pb n="77" /> пред стар |
| е нове посете: једну Енглескињу и једну Францускињу.{S} Довела ми их Мадам Макс.</p> <p>— Зацел |
| сим Госпођице, ја више не волим ниједну Францускињу, чак ни Мадам.{S} Можда је ово тренутак.{S} |
| екад, она би тражила ту Енглескињу и ту Францускињу, нарочито Францускињу; али она се изменила. |
| хамајлију поред најсветијих реликвија — француских писама, из којих јој и сад бије (као кад их |
| но, да ли цркве или палате, или дворове француских краљева и паркове?...{S} На Пласу де ла Конк |
| ужне.{S} После су читале тужна места из француских романа:{S} Грацијелино одсецање косе, Аталин |
| ма, заносећи се животом који познаје из француских романа.{S} Она је Туркиња, сентиментална, ст |
| ање, и у једну лепу шарену кутију, пуну француских писама, остави га шапћући: „Буди с њима: сва |
| писмо и прелете очима преко дугуљастих француских слова...</p> <p>Понедеоник.</p> <p>Мила Емир |
| Мерсију научила да лудују за све што је француско, за Францускињама.</p> <p>— Није чудо, госпођ |
| м терлуцима.</p> <p>Што је турско поред француског, то је просто из љубави према конзерватизму, |
| ела Превоа <hi>Шоншету</hi>, девојче из француског пансионата. „Она је волела Лујзу док се није |
| чак и у уста, преко обичаја турског, и француског.{S} И док се Францускиња, слушајући побуњене |
| хтеде она рећи, али не рече.{S} У њој, француској васпитаници, пробуди се оријенталка, неискре |
| courrant</foreign>“, и толико говори о Француској да човек мисли да је у њој пола века провела |
| мана.{S} Оне живе у Турској, а сањају о Француској.{S} Сваки дан читају нешто ново и чезну за т |
| вала <hi>Лулу</hi> или <hi>Мими</hi>; у Француској ће те звати <hi>Џиџи</hi>.</p> <p>Париз, 4 н |
| {S} И женске!{S} Он хоће да надокнади у Француској што је у Турској изгубио у дружби са женама. |
| за продају, учили су је свирци и песми, француском језику, и како да прави темена пред млађима |
| ез имена!{S} Да је у Турској, занета за Француском мајка би те од мила звала <hi>Лулу</hi> или |
| јпосле уграбише прилику, те Мерсије, на француском, ако би ко прислушкивао да не разуме, поче г |
| ни.{S} Изгори га, молим те, и ако је на француском.{S} У петак ћу ти доћи с овом лепом новом и |
| молитве; разговор се водно као синоћ на француском језику.{S} У почетку, сестре су биле као уби |
| } Ја ћу њу научити овоме везу, она мене француском језику, рече му сестра па се засмеја, поцрве |
| .{S} Нарочито јој се чини да је у неком француском граду, што непрестано говоре француски.{S} М |
| Цариград, за Анадолију, за Сирију, и за Француску...{S} Једнога дана дошло је више лађа, и једн |
| неодољива жеља да и ја положим главу за Француску као Шарлота Кордеј и Мадам Ролан и толике дру |
| њу, прави се задовољна кад је очекивала француску хаљину а ти си јој купио турску антерију.{S} |
| именом, и изговориле у друштву по коју француску реч.{S} А како се облаче! рече она, погледавш |
| ешно, другима не-естетично.{S} Европске фризуре, европске хаљине, а прстима!{S} Е, али ово је к |
| , грудима и глави, новомодној европској фризури, она, Европљанка, доведена је двема младицама с |
| у сукњи и блузи и старомодној европској фризури, одговори да је „хвала Богу“ здрав, она рашири |
| го бисера око врата, али не с европском фризуром, него расплетена, да јој у брачном животу <pb |
| xml:lang="fr">saut de lit</foreign>, с фризуром, без чарапа, у црвеним сактијанским терлуцима. |
| та, застаде се...{S} Коњи су нестрпљиво фркали и лупали новим потковицама, а дилавери, у крутим |
| репова, што осећају да ће скоро поћи и фрчу.{S} У дворишту се ускомешало, чује се жагор и кико |
| манка ми руку задржава, меће револвер у футролу, оставља га: она верује у живот после смрти ..{ |
| ум...{S} Пијан.{S} Нацедићемо му у уста фушкију, говори један њен слуга.</p> <p>Носе га у собу, |
| опчавају га, трљају га, цеде му у уста „фушкију", квасе му теме и трљају слепоочнице сирћетом.< |
| им.</p> <p>— Женски Хилми-паша, ха! ха! ха!</p> <p>— Ми ћемо вас оним оружјем које сте нам ви д |
| и мисли да полазиш за невиђено, ха! ха! ха!...{S} Видела си га кроз кафез?...</p> <p>— Прво с б |
| .“ — „Боже, што је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се чак и заклех!{S} |
| Да се испита Фатмино срце ?{S} Ха! ха! ха!{S} А је ли испитивано срце Фатмине мајке, мајчице?{ |
| срце Фатмине мајке, мајчице?{S} Ха! ха! ха! — и крупним корацима пође по соби; један крај горње |
| е бити, младотурчин...</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Младотурчин!{S} Ја за младотурчина не бих удао н |
| а.</p> <p>Мурад-Џемал.</p> <p>— Ха! ха! ха! грохотом се он насмеја, као да смехом хоће да дозов |
| } Као наша Ариф-ханум.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Мајчице, наша стара Ариф-ханум нова!...{S} Ваљда |
| сукњама.<pb n="39" /></p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се Мерсије.</p> <p>— Ти се смејеш, а ја... |
| pontanément!</foreign></p> <p>— Ха! ха! ха! да сакрије лице као Арнаутка!</p> <p>— Па кад ја ни |
| оворим.</p> <p>— Женски Хилми-паша, ха! ха! ха!</p> <p>— Ми ћемо вас оним оружјем које сте нам |
| ац ти мисли да полазиш за невиђено, ха! ха! ха!...{S} Видела си га кроз кафез?...</p> <p>— Прво |
| жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се чак и заклех! |
| <p>— Да се испита Фатмино срце ?{S} Ха! ха! ха!{S} А је ли испитивано срце Фатмине мајке, мајчи |
| ано срце Фатмине мајке, мајчице?{S} Ха! ха! ха! — и крупним корацима пође по соби; један крај г |
| може бити, младотурчин...</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Младотурчин!{S} Ја за младотурчина не бих уд |
| Фатма.</p> <p>Мурад-Џемал.</p> <p>— Ха! ха! ха! грохотом се он насмеја, као да смехом хоће да д |
| ..{S} Као наша Ариф-ханум.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Мајчице, наша стара Ариф-ханум нова!...{S} В |
| лице сукњама.<pb n="39" /></p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се Мерсије.</p> <p>— Ти се смејеш, а ја |
| st spontanément!</foreign></p> <p>— Ха! ха! ха! да сакрије лице као Арнаутка!</p> <p>— Па кад ј |
| племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не знам...{S} Оваквим мужем величала |
| а кћи, а моја!... а моја!...{S} Ха, ха, ха!...{S} Срам те било!...{S} Шта си учинила?{S} Због ч |
| узе племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не знам...{S} Оваквим мужем велич |
| ахова кћи, а моја!... а моја!...{S} Ха, ха, ха!...{S} Срам те било!...{S} Шта си учинила?{S} Зб |
| да говорим.</p> <p>— Женски Хилми-паша, ха! ха! ха!</p> <p>— Ми ћемо вас оним оружјем које сте |
| А отац ти мисли да полазиш за невиђено, ха! ха! ха!...{S} Видела си га кроз кафез?...</p> <p>— |
| је узе племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не знам...{S} Оваквим мужем в |
| ише жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се чак и зак |
| адишахова кћи, а моја!... а моја!...{S} Ха, ха, ха!...{S} Срам те било!...{S} Шта си учинила?{S |
| се толико забринула?{S} Изиђи мало.{S} Ха!{S} Ево, ја сам променио прстен да те подсетим да је |
| /p> <p>— Да се испита Фатмино срце ?{S} Ха! ха! ха!{S} А је ли испитивано срце Фатмине мајке, м |
| итивано срце Фатмине мајке, мајчице?{S} Ха! ха! ха! — и крупним корацима пође по соби; један кр |
| је, може бити, младотурчин...</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Младотурчин!{S} Ја за младотурчина не би |
| мре Фатма.</p> <p>Мурад-Џемал.</p> <p>— Ха! ха! ха! грохотом се он насмеја, као да смехом хоће |
| део...{S} Као наша Ариф-ханум.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Мајчице, наша стара Ариф-ханум нова!...{ |
| ише лице сукњама.<pb n="39" /></p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се Мерсије.</p> <p>— Ти се смејеш, |
| >C'est spontanément!</foreign></p> <p>— Ха! ха! ха! да сакрије лице као Арнаутка!</p> <p>— Па к |
| опази и рече:</p> <p>— Емир, очи моје, хајде гостима.{S} Нурије-ханум каже: смеју ти се, и, на |
| ло.<pb n="149" /></p> <p>— Душо, јагње, хајде одмах гостима, обучена си.{S} Ту су и Зехра и Нес |
| за инат... што сам те узео младу...{S} Хајде кући, деци,“ говораше он потресен до суза — „Ника |
| ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да свијемо гнездо за себе и |
| заклетву и није јој више муж.</p> <p>— Хајде, кћери, говори пашиница, и опет:{S} Хи, хи, хи!</ |
| r">Је t'aime</foreign>“.{S} Рекао ми : „Хајде, душо, да се узмемо, да свијемо гнездо за себе и |
| е купати у женском хамаму.{S} А после: „Хајде, сине, на сокак, нека те сокак васпитава.{S} А ка |
| једног ни другог, јер си врло млада.{S} Хајдемо на Родос.{S} Тамо да седимо по године, годину.{ |
| у, као да јој завиди, па скочи и рече: „Хајдемо у ненину собу“.{S} Не рече: „Ала смо луде, па о |
| улренги и рече:</p> <p>— Кјучук-хануме, хајдете Ајше хануми, зову вас ваше госпође мајке.</p> < |
| даде:{S} Ми нисмо ни биле у свађи...{S} Хајдете!...{S} Да се развијете...{S} Врућина.</p> <p>Па |
| зарасте.{S} Кад год је испере и обложи хајдучком травом, она пружи руку, с белом крпом, мужу, |
| ем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима „халали“, опрости, јер — „смртни" су.</p> <p>Фатма је ис |
| с речима:</p> <p>— Шехназе-ханум, да се халалимо: ја ћу сутра на пут. <pb n="60" /></p> <p>— Оп |
| имо црнкиње и црнчиће с цвећем, воћем и халвама кроз шпалир дивно обучених жена, улазе у кућу, |
| у лађицама се шале с продавцима воћа и халве, и с онима што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја и |
| онављаће „елиф, бе“; он сам послуживаће халвом и пилавом ђаке, пошто очитају молитву за здравље |
| снахо.{S} Кад умре сирота Назире-ханум, Халил-беј, њен муж, скочи с трећега ката.{S} Остаде жив |
| две тешке велике капије са звекирима и халкама споља, с мандалима изнутра, у грдно висок оград |
| но мртвило по споредним улицама, и лупа халке или звекира на капијама, која се с времена на вре |
| с електричним звонцетом на капији поред халке и звекира, тако у њену велику собу, у салон с „ме |
| ељи јој узели абдест кад се чу чагрљање халке па вратима.{S} Кад видеше пашиницу с Фатмом, Ибра |
| е, у кући, у оградном зиду, у капији, у халки на капији... <pb n="140" /> „Ову халку хватала је |
| се да не мари; а овамо: чим неко лупне халком на капији, он сав претрне.</p> <p>Један дан дође |
| вонцета.{S} Капија стара, са звекиром и халком споља, и с мандалом изнутра, а звонце.{S} Ариф и |
| аправљен од снега, и уђоше, не лупајући халком на капији..</p> <p>На једној терасици окренутој |
| халки на капији... <pb n="140" /> „Ову халку хватала је њена рука!“... у кипарису над вашим кр |
| <hi>жена</hi>,</l> <l>Ствар од дрвета, хаљина од ткива.</l> <l>Од сто вам лета малолетна бива. |
| ве би ми дала!{S} И сад ми даје новаца, хаљина, храни мене, моју мајку и моју жену.{S} Она ми п |
| ote> <note xml:id="SRP19120_N71">Турска хаљина памуком напуњена.</note> <note xml:id="SRP19120_ |
| у носу је голица мирис с његове косе и хаљина, а тај мирис њој није познат, јер није ни мошус, |
| </p> <p>Нурије се сети његових ноћашњих хаљина и рече: <pb n="168" /></p> <p>— Е, да му љубиш р |
| убичастој хаљини, округло изрезаној... „Хаљина јој изгледа као какав егзотичан цвет из кога су |
| ћим столом сеђаше Џемал, у белим, лаким хаљинама, бео као млеко због неизлажења и много изгубље |
| миндерлук, младе, у лаким белим молским хаљинама из париских магазина, на столице донете из Фат |
| е жене, на младе у новомодним европским хаљинама и на старе у старинским турским антеријама с т |
| Ја тад видех :{S} Азијатче у европским хаљинама.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј узе се смејати с неи |
| Седоше...</p> <p>Бејови су у европским хаљинама, муфтија у кафеним чошним шалварама и чалми ем |
| педесет и једну, две године, у ловачким хаљинама, који вешаше једну мокру ловачку торбу на једа |
| н младић, израстао као кипарис, у црним хаљинама, фраку, с дубоко изрезаним прсником, и белом м |
| отрцаним фереџама, дечака у скерлетним хаљинама и старих просјака у сивим ритама.{S} Дерњава п |
| све у црним <hi>чаршафима</hi>, то јест хаљинама за излазак, и с густим црним <hi>печима</hi>, |
| еких рођака из Цариграда: све су само у хаљинама, разне боје, кроја и укуса, с драгим камењем к |
| сандуке, опшивене телећом кожом, рубље, хаљине, везује бошче, спрема постеље: сутра ће на чифлу |
| венчања, они узеше спремати за свадбу; хаљине поручише у Паризу и Цариграду.{S} Ибрахим-Хасан- |
| бих му љубила руке, миловала бих његове хаљине.</p> <p>Нурије се сети његових ноћашњих хаљина и |
| обучене као за европски бал у беле лаке хаљине с дубоко изрезаним струковима, с цвећем на груди |
| , те ће облачити унука: сад у грађанске хаљине, после у војничке, понекад у дервишке, купиће му |
| стетично.{S} Европске фризуре, европске хаљине, а прстима!{S} Е, али ово је кућа затуцаног Турч |
| ацело своје песме.{S} Обучен у европске хаљине, а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с |
| сву ноћ, весеље, шала, облачење у мушке хаљине: све што је прекодан забрањено, премда има кућа |
| тетка!{S} Ја видим да су оне промениле хаљине, али нису душу.{S} Душа им је као у оних старих |
| есен мио мртвац, она.{S} И тражаше њене хаљине.{S} Нађе њен чаршаф, који од удаје обуче једанпу |
| note> <note xml:id="SRP19120_N34">Ноћне хаљине.</note> <note xml:id="SRP19120_N35">Намене.</not |
| је помогла гостима да скину мокре горње хаљине и замене ципеле папучама, увела их је у салон.{S |
| купује и за Бајрам јој прави врло лепе хаљине, скупоцене... „А зашто и не би, кад је толико бо |
| опски а у фесу.{S} И зашто је обукао те хаљине, европске, кад мрзи Европу?{S} Он много држи на |
| Шта ми имамо азијатско?{S} Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, чак ни покрете.</p> <p>— Чак ни мис |
| .{S} Она се брзо врати у собу, па сакри хаљине и накит: кад се врати да не види да му се облачи |
| је не пали...{S} Ја старинску памет, ти хаљине.</p> <p>— Е, мој зете, боље да променимо памет, |
| Нурије ће њеној браћи за Бајрам купити хаљине и за све време Рамазана слаће ифтар Рашид-аги, ј |
| сно рече:</p> <p>— Зар је тај узима као хаљине?{S} Јер, и за коња би му требало више времена.</ |
| p>— Јер мој син је...</p> <p>— Променио хаљине, али памет...</p> <p>— Аллах!...</p> </div> <pb |
| , мој зете, боље да променимо памет, но хаљине.{S} Ономад, у Скопљу, сретох једног мушкарца: у |
| па преко другог, као да одуха прашину с хаљине... „Сестро, доста!{S} Сестро!“ буди је из заноса |
| састе: да ја немам своје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти бира мајка, |
| куће?{S} Ти немаш своје ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти бира мајк |
| , па озго ешарп, наше башјорти; а поврх хаљине сам имала кимоно, наше јелдрме; и чинило ми се д |
| а није што мрља <pb n="88" /></p> <p>на хаљини.{S} Робиња се увуче под њен комарник, и утишаваш |
| жели да сам увек, кад он дође, у другој хаљини и накићена.{S} Ја сам чула да то траже људи од с |
| сестра, у љубичастој свиленој европској хаљини, насмејана, весела, и обе одговарају, у пролазу, |
| коју реч француски, затуцане, у турској хаљини и обући, са старомодним европским чешљањем; кћер |
| {S} О, „nešto кад ме види он... у белој хаљини...“ па штипкаше руменим прстима лице, да порумен |
| она скочи и полете, у танкој, провидној хаљини црвеној као крв, или као страст, како су говорил |
| чешљањем, <hi>аврапама</hi>, у народној хаљини, антерији, у народној обући, за кућу, <hi>терлуц |
| дала, седи Емир-Фатма, у белој свиленој хаљини из Париза добивеној од младожење и драгог, шивен |
| сту.</p> <p>У бледо ружичастој свиленој хаљини из Париза, превученој најскупоценијом чипком, ду |
| да никад пе треба да га дочекаш у оној хаљини у којој си га испратила.{S} Јер и ако си иста, и |
| данас седи на шиљтету у белој алватној хаљини, турској антерији, коју она зове <foreign xml:la |
| ова легне.{S} Фатма изиђе само у ноћној хаљини, и седе према свекрви и сути.{S} Она пред свекрв |
| вела Мадам Макс.{S} Плава, у љубичастој хаљини, округло изрезаној... „Хаљина јој изгледа као ка |
| расејано.{S} Одвојише се.{S} Говорише о хаљини Мадмоазел Дарно, нарочито о шеширу.{S} Мерсије и |
| етох једног мушкарца: у финим европским хаљиницама, с рукавицама и штапићем, иде с једним гаваз |
| покривале су главу, која махрамом, која хаљином.{S} Она „новодошла“ Енглескиња прво помисли да |
| раде: шију за Бајрам кошуљу, антерију, хаљину себи и својима, мужу, деци...{S} Па песма, по св |
| ору хаљине, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац.{S} Онај |
| огледала се.{S} Ето то је по избору.{S} Хаљину по избору а мужа по опису!</p> <p>Данас јој дође |
| би смела!{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а камо ли за мужа !</p> <p>— Смем, тејзе; јер, |
| {S} Па ипак, никад ми мајка није купила хаљину а да је ја не видим, док се мени не допадне.{S} |
| /> поље зелено, цветићи црвени.{S} Она хаљину никад није тако купила, већ су јој из чаршије до |
| еле хартије...{S} Она задовољно закопча хаљину уздрхталим прстима, и притискаше у недрима нешто |
| је, и она каже: хоћу.{S} Зар кад купује хаљину она је купује по опису: чиста свила, на цветиће, |
| , па је расплете, раскопча јој гривне и хаљину...{S} Не слуша је што зна ово: „колико гора висо |
| патка, говори Ђулренги и приноси хануми хаљину.</p> <p>А Мерсијина црнкиња се зацени од смеха, |
| > <p>— Емир, рече јој сута, обуци другу хаљину, накити се: сад ће ти доћи муж.{S} И не заборави |
| стара умрла.“ Али шта да обуче!{S} Коју хаљину он највише воли?{S} И сети се: једну белу, <fore |
| у се очешљале европски и назвале турску хаљину француским именом, и изговориле у друштву по кој |
| се задовољна кад је очекивала француску хаљину а ти си јој купио турску антерију.{S} Она се теб |
| ршији код Јевреја чаршаф, пече, свилену хаљину, златне обоце купују — телом.{S} Нису изобличене |
| S} Фатма се обукла у нову плаву свилену хаљину, коју је добила од свекрве, па отишла кроз капиџ |
| се и похита да пољуби Фатми скут, ноћну хаљину сву у везу.{S} Она јој скута не даде и рече: <pb |
| че бели <hi>геџелук</hi>, то јест ноћну хаљину, сву у везу, повади игле из комарника, па се про |
| руку, дохвата махраму, придржава горњу хаљину, пушта је напред и десно, и прича јој све као др |
| је данас изишла.{S} Обучена у ружичасту хаљину, са чаршафом од плаве свиле и с црним густим печ |
| збору хаљине, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац,“ тако с |
| У хамајлију.</p> <p>Не каза где јој је хамајлија; али, њему то каза љубав, те је раскопча, нађ |
| !“ говорила је она побуњена, и оставила хамајлију поред најсветијих реликвија — француских писа |
| мршавим и необично белим рукама с врата хамајлију, одвојену од других, пружила је њој.{S} А она |
| } А она, пошто је дошла кући, рашила је хамајлију и у њој нашла слику — Џемала!{S} Како се изне |
| а.. спалила сам их, и пепео сам ушила У хамајлију.</p> <p>Не каза где јој је хамајлија; али, ње |
| аза љубав, те је раскопча, нађе свилену хамајлицу емир-боје на њеним грудима, па је подиже, и т |
| дри пуни црвенога цвета; овде се појави хамам покривен маховином као ћилимом, онде се укаже тек |
| и којима се још допушта да иду у женски хамам...</p> <p>Људи се вратише у селамлик, а невесту у |
| .{S} Па се згади.{S} Прљав.{S} Да иде у хамам...{S} А где ће опрати душу?{S} Боље је што нема Ф |
| S} Седам дана није постила: осмог оде у хамам и — запости.{S} Те вечери тетка јој рече:</p> <p> |
| овор за моју кјучук хануму?{S} Хоћемо у хамам, па морам да се журим.</p> <p>— Е па добро; дај, |
| на, и једну слушкињу, с бошчицом: иду у хамам...{S} Као на крилима оде кући.{S} У авлији се игр |
| Ћемер-Капије, оне пођоше уз брдо, поред хамама покривених маховином као ћилимом, поред дашчара |
| .{S} По махалама текије, турба, гробља, хамами и кафане.{S} Онде дуд, насред улице, на ширини, |
| подне, да би дан био, учинио се краћи; хамами се зажеле ханума (истина млађим женама и девојка |
| ко док се с мајком сме купати у женском хамаму.{S} А после: „Хајде, сине, на сокак, нека те сок |
| тац му паша, али деда <hi>телак</hi>: у хамаму трља леђа и циганима.{S} Напослетку, тај паша и |
| а се одгуши, па да се продужи пут преко Хамидије, и дуж целог Молоса, закрченог светом, где је |
| а чаршији, спустила се и окренула према Хамидији, одатле, поред Бејаз-Куле, појурила су широком |
| е у једну од најлепших солунских улица, Хамидију, ишле су само мало пешке, па ушле у трамвај, н |
| ањем; кћери, муслиманке из Султан-Абдул-Хамидова доба, европски образоване а не смеју с мушкима |
| , гледајући је дуже, Ариф се сети описа Хамилтонова...{S} Он описиваше једну Енглескињу: „...{S |
| шчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син остане код куће са слугама.{S} Почех га п |
| пред вече највише самаца што станују по хановима.{S} Пред једном и он седе и затражи чашу воде, |
| а није било, осим самаца што станују по хановима.{S} И он ће кући.{S} Фатма га очекује, изгледа |
| јући снаху с чуђењем.</p> <p>— Нервоза, ханум, нервозно лупање срца.{S} Све турске жене веома с |
| -ефенди?{S} Толика мука!</p> <p>— Мука, ханум-ефенди, мука ја, мука ја, ааа! ааа! стењаше стара |
| ..{S} Па се окрете жени: — Добро дошла, ханум!</p> <p>Она му брзо приђе, притисну му на руку ус |
| ији рече:</p> <p>— Па то је твоја жеља, ханум, одавно: како се Фатма родила.</p> <p>— Ја познај |
| фур.</p> <p>У томе робиња:</p> <p>— Па, ханум-ефенди, беј је изишао: дођоше по њега двојица, др |
| . закључај врата.</p> <p>— Каква врата, ханум-ефенди?! пита она зачуђено.</p> <p>— Ова... брзо |
| много пута страдала.</p> <p>— Знаш шта, ханум? рече јој муж.{S} Данас ћеш имати једно лепо разо |
| ао црв.{S} У томе робиње викнуше: „Крв, ханум!“ па узевши младу хануму као дете, однеше је у со |
| ри, лекар рече:</p> <p>— Откуд ви овде, ханум, кад сам вас пре неки дан видео близу Касумије: б |
| е као човек и рече:</p> <p>— Шта ти је, ханум?</p> <p>— Болесна сам, простења она.</p> <p>— Кад |
| ије кад виде да га носе.</p> <p>— Није, ханум...{S} Пијан.{S} Нацедићемо му у уста фушкију, гов |
| и, њен муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, ханум, видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су били у кон |
| твори“ разговор:</p> <p>— Како се теби, ханум, чини ово за Фатму?</p> <p>— А, беј, красно: маша |
| се врати, а Осман рече:</p> <p>— Изиђи, ханум, као пред оца, гологлава:{S} Ахмед-беј, мој брат, |
| лабео си...<pb n="147" /></p> <p>— Али, ханум-тејзе, без Фатме, ја... узе он муцати.</p> <p>— А |
| вратио срећу сину.</p> <p>— Онда мени, ханум-ефенди.</p> <p>— Ми смо све чуле, и да се преудал |
| е мишљење, Ариф-ханум.</p> <p>— Ја сам, ханум-ефенди, с ханумама за то: да се вашем сину нађе к |
| </p> <p>— Баш ништа...{S} Шта да пијем, ханум-ефенди, шта да пијем?{S} Ааа! ааа !</p> <p>— Неки |
| е Фатму, Ариф изиђе и рече:</p> <p>— О, ханум-нене, умало ме Емир не удави.</p> <p>— Хоће?!{S} |
| рекиде узвикнувши узбуђено:</p> <p>— О, ханум нене, ви сте та нова, прва нова која нас изводи н |
| асмеја и рече;</p> <p>— Е, да сам знао, ханум, да си долазила, ја не бих био оно учинио...{S} А |
| пао јој се, Ариф-ханум?</p> <p>— Много, ханум-нене.</p> <p>— Али ја бих, кћери, волела да се с |
| ође из чаршије.</p> <p>— Око ти светло, ханум !{S} Испросила се Фатма.</p> <p>Она ништа не умед |
| фти-ефенди!</p> <p>— Па, да их венчамо, ханум-ефенди.</p> <p>И то, „турско венчање", изврши се |
| ке, и рече:</p> <p>— Данас ти је добро, ханум ?</p> <p>Она то потврди главом.</p> <p>Он седе бл |
| е, и тајне.</p> <p>— Све ће бити добро, ханум.{S} Што си се толико забринула?{S} Изиђи мало.{S} |
| ужеви, егоисти, како каже Емине-Семије- ханум...{S} О, зар нова, па тако?{S} Скини скут с главе |
| била смртна, а била је опасна.</p> <p>— Ханум-ефенди, Емир-Фатма удала се за <pb n="266" /> луд |
| то, и у томе дође њена сестра.</p> <p>— Ханум-ефенди, мужде! весело узвикну Фахрије-ханум поздр |
| фтији он јој је изговорно ово:</p> <p>— Ханум-ефенди, своје пијанство трпели сте годинама, а си |
| једна карта.<pb n="288" /></p> <p>Драга ханум,</p> <p>Шаљем вам аманет од ваше и своје Емир-Фат |
| рече Ариф.{S} О Шехназе-ханум! о слатка ханум-нене! да знате како ме је било срамота од оне стр |
| буним, бунила сам се!...</p> <p>Како је ханум-нене?{S} Шехназе-ханум, то је она права <hi>нова< |
| лица и очиташе молитву.</p> <p>— Нурије ханум, кћери, рече стара потресено, ми ти не можемо одм |
| песму и рече:</p> <p>— Збиља! је ли се ханум-јенђе помирила с Мондије-ханумом?</p> <p>А гошћа |
| ef target="#SRP19120_N12" /> - Је ли се ханум-јенђе помирила с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, и |
| тито и не гледајући га.</p> <p>— Кажите ханум-ефендији и хануми да дођу.</p> <p>Робиња не одгов |
| н да ме не подсетише писмом моја сута и ханум-ефенди.{S} Њина писма су нежна увек; али јучерашњ |
| а...{S} Али доста.</p> <p>Изјави својој ханум нени моје одлично поштовање.{S} Срдачно поздрави |
| нама бакшиш пружиће се;</l> <l> О, ако ханум има добро срце:</l> <l> Њезина кеса одрешиће се.. |
| е зауставити муње и громове?{S} А Сафет ханум пристаје уз мужа и грди кћер:</p> <p>— Камо да са |
| Ариф данас виде, духовним очима, стару ханум-нену, сву у зелено, с белим башјортиом на глави; |
| о.</p> <p>— Али то је смешно, рече Ариф ханум.{S} Уместо да уништавамо те застареле, луде, глуп |
| ава.</p> <p>— Устав, не још...{S} Фатма-ханум је слободна.</p> <p>— За ово четири и по месеца ј |
| таде.<pb n="250" /></p> <p>— Емир-Фатма-ханум! викну Осман-беј гласно и оштро...</p> <p>Од тога |
| е.</p> <p>— Ако се опијеш да Емир-Фатма-ханум, твоја жена од тебе остане <hi>бош</hi>.</p> <p>— |
| врло озбиљно, питају што је Емир-Фатма-ханум онолико ужутела. „Па ко уз Рамазан не ужути, тај |
| трипут: „Ако се опијем, нек Емир-Фатма-ханум, моја жена, од мене остане <hi>бош</hi>“</p> <p>О |
| д му један пуномоћник рече: „Емир-Фатма-ханум не да ми пуномоћје: неће с тобом друго венчање!“ |
| њој него оној што му рече: „Емир-Фатма-ханум воли вас — просите је“, претио је Ариф-хануми. <p |
| к векујем...</p> <p>Друга нова, Мирсаде-ханум, насмеја се и рече:</p> <p>— А кад би он вас пони |
| и ове земље, рече друга, млађа, Мирсаде-ханум.{S} Ја се буним против овог срамног режима.{S} Је |
| чког.</p> <p>— Право си казала, Мирсаде-ханум : кад би Ариф-ханум била наше среће, и она не би |
| уми, бејовој сестри од тетке:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Фатма бризну у плач, изненади се, |
| ле три дана опет их одазваше:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Она оста сама с оцем понова, и та |
| многих темена и многог ћутања, Шехназе-ханум поче с пашиницом разговор, тих, који се за час св |
| рече:</p> <p>— Да је ту Сафет, Шехназе-ханум...{S} Овако, ја се бојим...</p> <p>— За живот! ре |
| .</p> <p>Како је ханум-нене?{S} Шехназе-ханум, то је она права <hi>нова</hi> у турским харемима |
| и да пође за невиђено.</p> <p>— Шехназе-ханум, она му је слику видела.</p> <p>— Нурије-ханум, к |
| приђе старој с речима:</p> <p>— Шехназе-ханум, да се халалимо: ја ћу сутра на пут. <pb n="60" / |
| дешен ут.</p> <p>На софи, стара Шехназе-ханум говораше као да чита из какве персиске или арапск |
| ућута и дубоко уздахну а стара Шехназе-ханум рече:</p> <p>— Ако ти се чини да га сад нема, ти |
| ></p> <p>— Мужде! узвикну стара Шехназе-ханум, кад је унуке пољубише у руку.</p> <p>Оне се заки |
| ица у предсобљу дочека их стара Шехназе-ханум с унукама Фатмом и Мерсијом, обученим по најновиј |
| ет-ханум! <pb n="80" /> Како је Шехназе-ханум, Емир-ханум?{S} Две нове, Емир и Мерсије седоше м |
| > <p>— Отровом, рече Ариф.{S} О Шехназе-ханум! о слатка ханум-нене! да знате како ме је било ср |
| RP19120_C4"> <head>IV</head> <p>Шехназе-ханум, Фатмина баба, сва у бело, полако одшкрину једна |
| непрестано говоре француски.{S} Мондије-ханум започиње (и осећа се задовољна како није скоро).{ |
| ранцуски, али како?{S} Као наша Мондије-ханум (не љути се, срце).{S} Овамо не нађох ни тебе ни |
| који угушује слободу?{S}" Емине-Семије-ханум воли Францускиње, то јест воли просвећеност њине |
| оговара, она им ради.{S} А Емине-Семије-ханум има уза се жене и странкиње.{S} Управо, странкиње |
| } Његова тетка прича му да Емине-Семије-ханум хоће да се развијемо, он то одобрава и на сва уст |
| велику љубав за нешто велико.{S} Саније-ханум је сто пута рекла да Мадам Аристид никад није вол |
| ом добро било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и још многе хануме кажу да је тејзе у заблуди и љ |
| уче жену...{S} Оставите се тога, Нурије-ханум.</p> <p>Цариграђанке се непрестано смејаху, а она |
| цу или псетанце?!{S} Сине, сине, Нурије-ханум нам је пријатељ, па неће да нам учини зло; неће у |
| бивајући се:</p> <p>— Опростите, Нурије-ханум, али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с бејовима |
| ема.</p> <p>— Зар и ја да лажем, Нурије-ханум?</p> <p>— Једна лаж повлачи стотину...{S} Аман, о |
| Нурије.</p> <p>— Не вечерас то, Нурије-ханум!{S} Да могу да те опијем те да будеш весела.{S} Ј |
| мир, очи моје, хајде гостима.{S} Нурије-ханум каже: смеју ти се, и, наравно, криво јој је.{S} И |
| она му је слику видела.</p> <p>— Нурије-ханум, кћери, дођи сутра.{S} Хоћу да говорим са сином и |
| опажа, те весело рече:</p> <p>— Нурије-ханум, мужде!</p> <p>— Мени сад није до Устава.</p> <p> |
| во дете. <pb n="171" /></p> <p>— Нурије-ханум, рече она врло весело.{S} Последње две вечери има |
| о друго...{S} Зашто нас је звала Нурије-ханум?</p> <p>Она сва пребледе: његовом муком заваравал |
| села, какву је скоро није видела Нурије-ханум, а какву ју је волела, и по своме обичају мењала |
| Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-ханум сут-ана...</p> <p>Тај лепи младић сестрић је моје |
| ше...</p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава! понови робиња.</p> <p>— Чујем...{S} |
| gn>“.</p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава..{S} Чујеш ли? прекиде је робиња.</p> |
| та имам ја сад од тога што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} Моја мајка <pb n="69" /> с њом не гов |
| ебројено пута.{S} Једанпут ју је Нурије-ханум дала Фатми, а она је није смела држати у <pb n="4 |
| ренгијине ђинђухе. „Алије!“ виче Нурије-ханум уплашено, јер види да јој сестру ухватило верско |
| „Госпођо снахо, ти не можеш без Нурије-ханум, познајем.{S} Године су то, откад живите као сест |
| p>— Сирота моја Емир! рече болно Нурије-ханум.</p> <p>—По сто пута сирота!прихвати њена сестра |
| а везана у киту с лалама.{S} Зар Нурије-ханум и њена сестра нису добре?{S} Оставите ме, децо, с |
| спођи, већ као кћи мајци.</p> <p>Нурије-ханум, један необичан тип Туркиње, црномањаста и жива, |
| а, ћутећи. <pb n="184" /></p> <p>Нурије-ханум позва их на суфур, и пред њима пође посрћући.{S} |
| т и неколико година, врло лепа, Фахрије-ханум, поче с пуно жучи:</p> <p>— Оне затуцане у Царигр |
| скиње.“ С њеног стола за писање Фахрије-ханум узе <foreign xml:lang="en">The hundred best Poems |
| остујемо код пријатељица“, рече Фахрије-ханум смешећи се.</p> <p>— Само се једно бојим, опет по |
| ене одвратније су од људи, рече Фахрије-ханум, Цариграђанка.{S} Људи бар пију не кријући, а жен |
| не хтедох да вас прекидам, рече Фахрије-ханум.{S} Вичете на Цариграђанке, а какве су вам Солуња |
| а ли тога у Цариграду? говораше Фахрије-ханум, као да не слуша Арифу.</p> <p>Пашиница се болно |
| ја, него за Абдурахман-агу, али Фахрије-ханум... "</p> <p>— Абдурахман-агу ништа не би наљутило |
| а сву збиљу његову,“ тако мисли Фахрије-ханум, најстарија нова, и буни се гледајући „изложену“ |
| рсије-ханум?!“ узвикну зачуђено Фахрије-ханум, пошто намести Фатму према Џемалу, и пошто се за |
| м-ефенди, мужде! весело узвикну Фахрије-ханум поздравивши пашиницу теменима.</p> <p>— Само бих |
| доцкан — била си венчана...{S} Мерсије-ханум одавно чула, још кад си била у Цариграду, али ти |
| а „начелног пријатеља“. „Где је Мерсије-ханум?!“ узвикну зачуђено Фахрије-ханум, пошто намести |
| на свету, чак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, с гостима,“ рече једна робиња |
| утила, па не знаш шта говориш.{S} Зејне-ханум врати се кући, због деце.“ — „Зар сад кад знаш ка |
| тња.{S} Беше добар; али, како оде Зејне-ханум, он промени нарав.{S} Сад се каје, знам...{S} Теб |
| p>Ова веза трајала је позадуго, и Зејне-ханум, Осман-бејова снаха и жена није ни помишљала на њ |
| се спремао за извршење злочина: „Зејне-ханум, јагње, хоћеш ли да спавамо?“, она се стреса, гро |
| и љубоморан, зар се не стидиш?!“ „Зејне-ханум, ти тако говориш за инат... што сам те узео младу |
| оспођо снахо.{S} Кад умре сирота Назире-ханум, Халил-беј, њен муж, скочи с трећега ката.{S} Ост |
| а.{S} Па се сети шта им је причала Ајше-ханум, њихова суседа, о Мадам Христуригу, Немици, удато |
| вереничине...{S} И ова мајка, вели Ајше-ханум, црвенела је кад год се пред њом поменула кошуља, |
| p>— Зар си ми донела вруће воде, Замбак-ханум?</p> <p>— Вруће с чесме.{S} Кјучук-ханум, све гор |
| обучеш?</p> <p>— Плаву антерију, Замбак-ханум.</p> <p>— Белу, ону што је као паучина.{S} Врућин |
| стани, монањо! што јој не кажете, бујук-ханум? рече црнкиња улазећи у собу, па се закикота.{S} |
| ше Ђулренги и Ђулбејаз:</p> <p>— Кујчук-ханум, кључ! па изгуравши две сестре из собе, закључаше |
| азу и брзо рече:</p> <p>— Где је кујчук-ханум?</p> <p>— Отишла, одговори му она а не погледа га |
| — Па зар си га по слици познала, кјучук-ханум?</p> <p>А она под тим утиском, у радости, све исп |
| што је као паучина.{S} Врућина, кјучук-ханум, да се умре.</p> <p>— Па кад је толика врућина, к |
| је грдно велико.</p> <p>— Сунца, кјучук-ханум, и нема, није ни изгрејавало, само онако гори, не |
| иде говорећи:</p> <p>— Није луд, кјучук-ханум, него...{S} Ја сам ово чула, али доцкан — била си |
| мучиш? вели Фатма.</p> <p>— Не, кјучук-ханум. „Који вам је оно човек?“ упитах је ја озбиљно. — |
| и шапћући:</p> <p>— Не кидај се, кјучук-ханум...{S} Зар само он пије?{S} Наши бећари...{S} Ти с |
| /p> <p>— Који те заболе највише, кјучук-ханум ?</p> <p>Она не сме рећи.</p> <p>— Кажи, око моје |
| ви платна иглама.</p> <p>— Аман, кјучук-ханум, шта ти је?! чу се тихо.{S} Што ћутиш?</p> <p>— М |
| дужи пут, а робиња викну: „Аман, кјучук-ханум! црвена си као зрели нар!“ и разлегаше се смех по |
| е.</p> <p>— Домали.</p> <p>— Он, кјучук-ханум!{S} Он, тако ми Пророка!{S} Тако ми земље где сам |
| лаве.“ — „Плаво је море, и небо, кјучук-ханум.“ Фатма њих не чује... чује њега: прозор је отвор |
| о и не опази.</p> <p>— Дај руку, кјучук-ханум.</p> <p>Она пружи своју малу белу ручицу, која у |
| ти није муж, али немој да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти имаш право по закону да се с њим понова ве |
| >,<ref target="#SRP19120_N53" /> кјучук-ханум!</p> <p>— Ко је дошао?</p> <p>— <hi>Мужде</hi>!</ |
| ртјоли, па Осман Егрибаџак...{S} Кјучук-ханум, зар ниси осетила да му... како му из уста заудар |
| анум?</p> <p>— Вруће с чесме.{S} Кјучук-ханум, све гори.{S} Али, шта ћеш да обучеш?</p> <p>— Пл |
| ривши књигу, слушаше...</p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава! понови робиња.</p> |
| rose blonde</foreign>“.</p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава..{S} Чујеш ли? прек |
| еткино.{S} Робиња рече:</p> <p>— Кјучук-ханум, има ли одговор за моју кјучук хануму?{S} Хоћемо |
| робиња рече:</p> <p>— Јадна моја кјучук-ханум!{S} Просише те толики паметни, а ти...</p> <p>— А |
| еха, после рече:</p> <p>— Слатка кјучук-ханум, какав је ово омар данас?!{S} Јутрос рано изиђох |
| , Јасмин-ханум, зашта те послала кјучук-ханум?</p> <p>— Ууу! ја заборавих!{S} О што волим кад м |
| се ниси развила, што плачеш, <hi>кјучук-ханум</hi><ref target="#SRP19120_N30" />?</p> <p>— Ћути |
| "45" /></p> <p>— О, добро дошла, Јасмин-ханум !{S} Али како се то смејеш : „Ка!{S} Ка!{S} Ка!“, |
| мар!{S} Једва дођох.</p> <p>— Е, Јасмин-ханум, зашта те послала кјучук-ханум?</p> <p>— Ууу! ја |
| јој није жао што је црна, зове „Јасмин-ханум“...{S} Уместо да пољуби хануми скут, црнкиња пољу |
| ном,“ рече им француски. — „Јесте, Емир-ханум; али где ће се ове наше срести са Жаном?{S} Биће |
| <p>— Јесте ли га ви кадгод видели, Емир-ханум?</p> <p>— Ја... јесам.{S} Ја њега познајем, одгов |
| b n="80" /> Како је Шехназе-ханум, Емир-ханум?{S} Две нове, Емир и Мерсије седоше међу старе, р |
| њена врата вичући:</p> <p>— Мајко, Емир-ханум умире.</p> <p>Мајка му се одмах појави, препаднут |
| — Од ове свиле откаћу платно...{S} Емир-ханум, јагње, волиш ли свилену кошуљу?</p> <p>— Ништа н |
| освећеност њине земље, а Ђулистан-Исмет-ханум Енглескиње, то јест високу културу њине земље. „Ф |
| њен глас „ухваћен“: „Добро јутро, Сафет-ханум! <pb n="80" /> Како је Шехназе-ханум, Емир-ханум? |
| ја.{S} На велико изненађење свих, Сафет-ханум служаше Госпођу Аристид сама својом руком, шапћућ |
| нека далека пријатна прошлост.{S} Сафет-ханум је једва чекала да се сване, да чује шта се ради |
| е, никад се не бисте помириле:{S} Сафет-ханум ти не би ово опростила.{S} Ах, сирота жена!{S} Он |
| его од некаквог тешког осећања, а Сафет-ханум рече:</p> <p>— Сестро, да је Бог хтео да су муж и |
| о по ливади цвеће, стоји домаћица Сафет-ханум с јетрвом, обе у плавим свиленим антеријама, и до |
| балкона видела Њега; и да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-ханум сут-ана...</p> |
| а је пас, од човека човек, понови Сафет-ханум.</p> <p>— Тако бива, децо, али не увек.{S} Некад |
| цима по лицу и по рукама.</p> <p>" Ариф-ханум љуби само кога много воли; и њу небројено пута по |
| пре суфура; али уместо да се нада, Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна да од тих што се зову „ |
| <p>— Волела бих чути ваше мишљење, Ариф-ханум.</p> <p>— Ја сам, ханум-ефенди, с ханумама за то: |
| кроз кафез.</p> <p>— Допао јој се, Ариф-ханум?</p> <p>— Много, ханум-нене.</p> <p>— Али ја бих, |
| се није развеселио.</p> <p>— Лаж, Ариф-ханум од почетка до краја.{S} Камо срећа да је знала да |
| тито.</p> <p>— Али и поштени људи, Ариф-ханум.{S} У старотурака је обичај, кад муж пије или рас |
| а!“ рече и тужно се осмехну.{S} О, Ариф-ханум!{S} О, све те нове!{S} Оне, сироте, нешто хоће а |
| Dieu!</foreign> то је од вас лепо, Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руком место где ће сести и о |
| /p> <p>— Као старинску муслиманку, Ариф-ханум.</p> <p>— Зашто си јој набављао европске учитељиц |
| јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се она, крадом од оца, с њим саста |
| м!</p> <p>Оне три ћутаху и пушаху; Ариф-ханум хтеде говорити, али је претече Нурије:</p> <p>— А |
| ић, јер сам знала да се воле...{S} Ариф-ханум ми је испричала о Емирином болу...{S} Да ме питаш |
| и кут њене душе, он је с њом...{S} Ариф-ханум испрати странкиње чак до прве капије, и одгледавш |
| је знала да за другога нећеш...{S} Ариф-ханум и сад не зна...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахмед-беј |
| узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти испричам једну приповетку |
| ато што њена тетка плаче.</p> <p>— Ариф-ханум, кћери, ко се пије разочаравао, тај није ни волео |
| се радује. <pb n="49" /></p> <p>— Ариф-ханум! узвикну робиња и отвори врата.</p> <p>— Тејзе!{S |
| пија.{S} Вас три сте образоване, а Ариф-ханум је и образована и <hi>ариф</hi>: научите ме шта ћ |
| тивну турску жену, старотуркињу, а Ариф-ханум се намргоди и рече:</p> <p>— Лудост!...{S} То учи |
| е зовеш именом које ми даде слатка Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а она зове једну Јасм |
| овор...</p> <p>Како је била весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је била тужна кад је пошла!< |
| не пије кафу, разговор је отпочела Ариф-ханум.{S} Била је врло весела, какву је скоро није виде |
| Ха! ха! ха!{S} Мајчице, наша стара Ариф-ханум нова!...{S} Ваљда због одела ?</p> <p>— Одело јој |
| лека, они: детињарије...{S} Па та Ариф-ханум, па те нове!{S} Читале шта се по Европи ради, па |
| и ти њих ниси видео...{S} Као наша Ариф-ханум.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Мајчице, наша стара Ариф |
| ма кров.{S} Овог лета овде станује Ариф-ханум.</p> <p>Ариф своје госте опази кроз прозор и похи |
| обично побледе.</p> <p>— Опростите Ариф-ханум, али ја вам малочас не одговорих, не хтедох да ва |
| је снила: као дошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале говорити час турски, час француски, а ча |
| њих изиђоше оне три Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} То су ти очекивани гости, пре два дана звати |
| ифтар оне три младе Цариграђанко и Ариф-ханум, али да она због њих не оставља мужа; но кад је в |
| си казала, Мирсаде-ханум : кад би Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала, рече Фахрије |
| дости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада жена, као девојка, и ако је прешла |
| ђе се виђа у Нурије-хануминој кући Ариф-ханум.{S} Дође свега трипут, и ако је од свадбе толико |
| </p> <p>— Колико си тврда! узвикну Ариф-ханум.</p> <p>— Што сам ја тврда није чудо, али Ђулренг |
| p> <p>— Сви су старотурци! узвикну Ариф-ханум, готово љутито.</p> <p>— Али и поштени људи, Ариф |
| о; шесте ноћи код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним кћерима.{S} Фатма се изне |
| А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шта радише на |
| авније одредбе из Корана...</p> <p>Ариф-ханум промени разговор, а та промена бејаше неочекивана |
| бље ?{S} Зар нисте могле...</p> <p>Ариф-ханум стеже на грудима Фатмину <hi>Песму Суза</hi>, као |
| а, она се неопажено повуче.</p> <p>Ариф-ханум је саслушала пашиничину историју с болом; али, ка |
| не сети одмах шта то значи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда није била ни до пола пута, кад се зби једна |
| та нова, прими је лепше но мене.</p> <p>Ханум-нени љубим скут, зету Хасан-беју правим темена, с |
| S} Сутрадан јој је једна од њих рекла: „Ханум, ти ниси никад толико слатка као кад си <hi>онакв |
| о је обичај, ти би требала да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја тако не волим...{S} Ја бих вол |
| рохтело се да пуши у соби где јој спава ханума, где ја почех песму... <pb n="65" /></p> <p>Пред |
| ново; и кад јој једна четрдесетогодишња ханума, у сукњи и блузи и старомодној европској фризури |
| се причешћујем.{S} Овако никад“.{S} Та ханума чудила се и заклињала јој се да су оне биле тврд |
| и рече:</p> <p>— Аман, нене, где је та ханума што ми је донела од тејзе писмо?</p> <p>— Отишла |
| не дам више да постиш.{S} Шта марим од ханума, најпосле?{S} Свет ником није направио кућу, а м |
| био, учинио се краћи; хамами се зажеле ханума (истина млађим женама и девојкама догађа се да г |
| личица без наслона, ниских, и небројено ханума сасвим отворена лица, с белим муслином преко кос |
| шест малих персиских серџадета за шест ханума, и на њима, па крају, беху спремљени за сваку по |
| шовитим“ намештајем, <pb n="54" /> Ариф-ханума се загледа и помисли: „„У ђубрету спава, царски |
| томе, преко ограде долете писмо.</p> <p>Ханума скочи да бежи, а робиња, ухвативши је за сукњу, |
| лом серџадету што личи на гробну плочу, ханумама долетеше чочеци, и почеше своју раскалашну игр |
| авлији је чесма, а у харемској шадрван: ханумама „на увесељење", као да мртве ствари могу да ве |
| а су неку велику штету учиниле, и треба ханумама да кажу, а не смеју, или као да очекују неку в |
| отварали су вратаоца с кола, и пружали ханумама уместо руку мишице: оне су ослањајући се на те |
| шибаху је по скоро нагом телу.{S} Трчи ханумама које седе на широм отвореној софи поплављеној |
| ир-Фатминој Ариф-тејзи, па после другим ханумама за које су знале да воле Европу.{S} Кад год <p |
| еска играчици <pb n="77" /> пред старим ханумама, волеле као своје гувернанте; и да нису овде о |
| .{S} И ја сам с неном и мајком међу тим ханумама, и ја гледам у те лађице препуне света, па ми |
| а, развеселила се пред неким непознатим ханумама, а оне су се смејале, задиркивале је, и чудно |
| а, те је месечина пала по стварима и по ханумама; покаткад се чује неразговетан шапат, кад клеч |
| онила, осим коњушара, али он је окренуо ханумама леђа...{S} Она је у ово двориште ретко улазила |
| ханум.</p> <p>— Ја сам, ханум-ефенди, с ханумама за то: да се вашем сину нађе какав рад.{S} Ја |
| p> <p>Фатма оста сама:{S} Ђулренги је с ханумама код болеснице.{S} Да се потужи којој слушкињи? |
| {S} Што не јависте? узвикиваше, па се с ханумама изгрли, истапка, ћерке им измириса, ижљуби.</p |
| оћу, на кули, на месечини веселимо се с ханумама и гледамо у Вардар.{S} Како сам била радосна к |
| су најбољи солунски свирачи и певали су ханумама уз виолине.{S} Чули су се мушки звучни гласови |
| ноћашње хануме, сад су озбиљне, горде, хануме су и жене, ни речи не проговарају, само пуше.{S} |
| {S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, хануме, из целог комшилука, на добродошлицу; рашчуло се |
| тма немирна, рече:</p> <p>— Махните се, хануме, политике.{S} Од ње хвата вртоглавица и људе.{S} |
| ређена, рече :</p> <p>— Што се смејете, хануме?{S} У Старом Солуну, нарочито по нашим малим гра |
| а да тражимо лека овоме злу.{S} Кажите, хануме, како би било да зовемо Ибрахим-ефендију, муфтиј |
| и изиђе пред хануме :</p> <p>— Ви сте, хануме, заборавиле за госте на ифтар!</p> <p>Оне се трг |
| <pb n="271" /> зове Фатму, не може сам, хануме су отишле Рашиде-хануми, бејовој сестри од тетке |
| љаном и дивљом ружом, много исцветалом, хануме, кроз гвоздену ограду, сасвим европску, опазише |
| м причати своју историју.{S} Молим вас, хануме, да је слушате...{S} Ја се удадох за човека кога |
| своју историју, пошто рече: „Молим вас, хануме, да ме слушате.“</p> <p>— Ја сам се удала млада; |
| соким зидовима, чула се свирка и песма: хануме <pb n="278" /> још нису спавале.{S} Стражари су |
| оде у башту с Ђулренгијом.{S} Саме су: хануме одоше на друго посело.{S} У хладу су, под једном |
| ина.{S} Само се чују песме певачица.{S} Хануме, оне бесне раскалашне ноћашње хануме, сад су озб |
| гледа сватове.{S} А шта ће да види?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак и лице покриле, и из |
| уше једну цигару, пију из једне чаше, а хануме их гледају и погуркују се смејући се крадом; под |
| ало, па се и унутра утиша као напољу; а хануме се разузуриле, али нису легле: онако уморне седе |
| ља, на једном прашљивом кратком путу; а хануме су отварале прозор и истицале Фатмину лепу главу |
| жа каквога амфитеатра, заустави кола да хануме виде једну слику коју често гледају а увек се њо |
| ора и с хркама с три хиљаде прошива, на хануме искићене бисером и драгим камењем и намирисане з |
| ељица) као и све младе а и њених година хануме, притрчавала је час једној час другој странкињи |
| навезла за клањање тетки и свекрви, па хануме, све три босе, с башјорти на глави, узеше клањат |
| сти.{S} Најпосле се осмели и изиђе пред хануме :</p> <p>— Ви сте, хануме, заборавиле за госте н |
| моја мајка, и Саније-ханум и још многе хануме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се на њу што н |
| сухим кашљем, па рече:</p> <p>— Слатке хануме, да чујете и моју историју...{S} Моја историја ј |
| а шале, „пуна ђавола“, како су говориле хануме, просто је уживала да засмејава Фатму; а засмеја |
| Она се сећа час овога обичаја, час оне хануме, па јој је пријатно.{S} И сећа се шта смо све сп |
| риф-тејзе! рече гошћа нежно.{S} Пакосне хануме кажу: „Женски Хилми-Паша.{S} Он изводи реформу у |
| латка сута како лепо име има, а пакосне хануме дадоше јој надимак.{S} Па и ти, Мерсије; нисам з |
| S} Хануме, оне бесне раскалашне ноћашње хануме, сад су озбиљне, горде, хануме су и жене, ни реч |
| душе, од нове жене.{S} Ох, а наше старе хануме!{S} Тек почеле да живе, а старе; старе се и роди |
| : „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су се хануме чудиле смешећи се:{S} Мондије да виче:{S} Алла’! |
| не ни у вече и ноћу комараца.{S} Сад би хануме шетале поваздан, да није пост, Рамазан.{S} По ту |
| ра, бесни она бивша бела робиња.{S} Али хануме се нису могле више усхићавати, ни викати, ни пље |
| нису невести род; то осећају и оне три хануме и странкиње, али ниједна не излази, да не устају |
| е кућна врата и појавише се из куће три хануме, као Гркиње или Јеврејке, развијене: да дочекају |
| а и пружи мишицу, а из кола изиђоше три хануме и једна робиња, све у црним <hi>чаршафима</hi>, |
| лас су просили, пружали руке називајући хануме лепотама, султанијама, драгим камењем, а оне су |
| отишла у пакао.“ Робиње, видевши да им хануме пуше, весело отскакуташе у кухину, те казаше то |
| гостима и прима им сунцобране, дотле им хануме праве дубока темена и радосно се смеше на њихове |
| мамо ново.{S} Ја сам за то.{S} Ја молим хануме, и ја молим сестру: да пробамо.</p> <p>— Али ако |
| за овима робиње (завијене у чаршафе као хануме). <pb n="111" /> Пролазиле су уске, криве улице |
| аже она — па се обе засмејасмо.{S} Како хануме не говоре, и ми не говоримо: ја нисам хтела.{S} |
| ала весеља?{S} Код мене.{S} Ко је водно хануме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко им је куповао скупоцене по |
| ог великог мангала и задимише: кад могу хануме, могу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ ко |
| да нешто не ваља <pb n="169" /> кад су хануме онолико викнуле.{S} Пред вече се све очешљаше и |
| азлегаше се смех по одаји старе Шехназе-хануме.</p> <p>Сва срећна, Фатма испрати миле госте: он |
| слан-Нури-паше Емир Заде и Зенихе-Алије-хануме...{S} Од старе емирске арапске породице, по оцу, |
| уо отац!...{S} Одох да ноћим код Саније-хануме, а она звата, окупи...{S} Тамо се нисам развила |
| младић сестрић је моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити сећате, драга госпођице |
| S} Сад силно духа вардар.{S} Код Нурије-хануме позатваране су све шалоне, а на једној њеној соб |
| а како сам последњи пут била код Нурије-хануме, ја сам друга, у мени се некакав преокрет збио, |
| врата Ђулренги и рече:</p> <p>— Кјучук-хануме, хајдете Ајше хануми, зову вас ваше госпође мајк |
| пробушен зид — да виде Џемала. „Кјучук-хануме, брзо!“ викну из куће Ђулренги, а оне потрчаше у |
| да га је родила; и своје суседе, Сафет-хануме, јединицу готово је очувала, и што је чудно за ж |
| нобојним чаршафима, новим.{S} Код Сафет-хануме чу се лупа на капији пре девет, и робиња — која |
| чи какав преокрет начинише у души Сафет-хануме и њене кћери!...</p> <p>Сутрадан, на капиџику не |
| ишли у зору, а жене су спавале код Ариф-хануме.{S} Фатма је код тетке седела петнаест дана; Џем |
| } Пошто је Мерсије за који дан код Ариф-хануме, пете ноћи сви, осим Џемала, одоше на ифтар тамо |
| /></p> <p>— Од „нове“, наше старе Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и своме пријатељу |
| језик узео; нико им не приђе осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их не дирају, само се |
| он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што жали Зејну, са својим „застар |
| е:</p> <p>— Кјучук-хануме, хајдете Ајше хануми, зову вас ваше госпође мајке.</p> <p>Не смедоше |
| ћи га.</p> <p>— Кажите ханум-ефендији и хануми да дођу.</p> <p>Робиња не одговори ништа, и оде |
| е „Јасмин-ханум“...{S} Уместо да пољуби хануми скут, црнкиња пољуби њен јорган, и предаде јој д |
| де као патка, говори Ђулренги и приноси хануми хаљину.</p> <p>А Мерсијина црнкиња се зацени од |
| ши чапкуни протеривани у Европу.{S} Тој хануми наша Фатма се много допала, па је хвалила синовц |
| у, не може сам, хануме су отишле Рашиде-хануми, бејовој сестри од тетке:{S} Рашиде-ханум је на |
| уми, или, како је Туркиње зову, Мондије-хануми, Фатминој <hi>сути</hi>, то јест мајци по млеку. |
| од Енглескиња.</p> <p>Ариф отиде Нурије-хануми, или, како је Туркиње зову, Мондије-хануми, Фатм |
| на лице густо пече, па је одведи Нурије-хануми.{S} Он јој је као род... сестрић је жене пред чи |
| могу, нећу никад више да отидем Нурије-хануми, рече Ариф. „Oui, s'est comme ça.“ Францускиња и |
| S} Како је ниско!{S} Она завиди Фахрије-хануми што је лепа, и криво јој је што јој је глас приј |
| устаде и рече да хоће да сврати Мејрем-хануми, а Сафет се ђаволски насмеја и рече:</p> <p>— Ил |
| "> <head>VI</head> <p>Јуче јавише Сафет-хануми да ће јој данас на „јутарње расположење“ доћи је |
| , врло лепа, и она се зарадова:{S} Ариф-хануми ће говорити за Џемала и Фатму.</p> <p>— <foreign |
| адам Аристид се стидела да каже, а Ариф-хануми је било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и воду уз |
| воли вас — просите је“, претио је Ариф-хануми. <pb n="251" /></p> <p>Испратише је кући на коли |
| >Седоше у двоја кола, па све одоше Ариф-хануми где затекоше пуно младотуркиња и жена свих нациј |
| „Који из Стамбола?“ рекох ја. — „Пашић, ханумин сестрић," каже она, па се непрестано смеје.</p> |
| г на угљу: робиња принесе својим устима ханумин кажипрст, па средњи, па домали, намењујући на њ |
| {S} Они су обично у соби где је Мондије-ханумин <foreign xml:lang="fr">bureau</foreign>, књиге, |
| итају романе, заједно седају уз Мондије-ханумин bureau и пишу или њеној учитељици или његовом д |
| опет одоше у онај типичан салон Мондије-ханумин, и домаћице седоше на шиљтета, гошће у наслоњач |
| те опрале руке и уста и ушле у Мондије-ханумин типичан салон, попиле по кафу и попушиле по циг |
| ћнике и сведоке, сестре уђоше у Мондије-Ханумин <foreign xml:lang="fr">bureau</foreign>, где за |
| апатом рече:</p> <p>— Истина он, Нурије-ханумин сестрић, Мурад-Џемал-беј.</p> <p>Фатма се проме |
| а!</p> <p>— Хоће.{S} Зато што је Нурије-ханумин сестрић... и видела га кроз кафез.</p> <p>— Доп |
| беше <pb n="136" /> опет једна Мондије-ханумина наслоњача, и посадише је.{S} Нагрну силан свет |
| атеља, него од непријатеља... од Нурије-ханумина сестрића: да нам је даље слама од ватре.“ А не |
| ид између Ибрахим-Хасан-бејова и Нурије-ханумина дворишта; метнуше око <pb n="41" /> на отвор.{ |
| ве му казала, само није да волим Нурије-ханумина сестрића.{S} То није смела, због мене; јер он |
| ије, најпросвећеније турске жене Нурије-ханумине врснице.</p> <p>Она се загледа у Арифу, и кроз |
| ак!{S} Так!“ чу се у калдрму под Нурије-хануминим прозором. „Један, два, три,“ броје сестре гле |
| на колико ти,“ рекох ја —„Ако си украла ханумино белило,“ каже она — па се обе засмејасмо.{S} К |
| кад осетим Ариф-ханумино лице, и Нурије-ханумино — задрхтим, а једна ми је тетка, друга мајка п |
| ивена лица, нечујно, и улазиле у Нурије-ханумино двориште поред ћилима на капији разапетог на д |
| Ако некога волиш.{S} Ја кад осетим Ариф-ханумино лице, и Нурије-ханумино — задрхтим, а једна ми |
| ном, на једној црвеној плишаној Мондије-хануминој наслоњачи, између два велика огледала, седи Е |
| ор!...</p> <p>— И да говори... у Нурије-хануминој башти, миловао голуба.</p> <p>— А, из далека, |
| пут.</p> <p>Данас је петак.{S} У Нурије-хануминој кући је пуно жена, старих али и младих, које |
| атма врло воли најређе се виђа у Нурије-хануминој кући Ариф-ханум.{S} Дође свега трипут, и ако |
| с Џемалом.</p> <p>Кад од вике у Нурије-хануминој кући прође месец дана, и кад се појави пун ме |
| ући јој ништа — кукају.</p> <p>У Нурије-хануминој кући сви су будни.{S} Клопарају нануле слушки |
| p>У исто време кад и синоћ, пред Нурије-ханумином кућом стадоше затворена кола, са Арифом <pb n |
| черњег позивања на молитву, пред Нурије-ханумином капијом зауставише се једна затворена кола и |
| ан <pb n="211" /> пожар.{S} Пред Нурије-ханумином кућом зауставише се кола и чу се лупа у капиј |
| ла између два велика огледала, у Нурије-ханумином салону искићеном од горе до доле спремом, дар |
| S} За овим је посадише, опет на Мондије-ханумину наслоњачу, метнуту на миндерлук према свекрви. |
| је седела, и разговарала се, на Нурије-ханумину клавиру одсвирала је две стране романсе без ре |
| ео је да подметне који роман под Нурије-ханумину кућу, више од годину дана пусту, па га задржал |
| нзуку.</p> <p>Сутрадан ујутру, у Нурије-ханумину дворишту био је велики црни ован — с вараклаис |
| рече: „Намените још једанпут: на кјучук-ханумину срећу.“</p> <p>— Ко с десне твој је, Емир.</p> |
| {S} Око икиндије устаде, па пред старом ханумом, својом свекрвом, цигару..{S} Ја сам чула да те |
| је ли се ханум-јенђе помирила с Мондије-ханумом?</p> <p>А гошћа се наљути, извуче се из сестрин |
| госпођа твоја мајка у љубави са Нурије-ханумом, те ти тамо идеш, много је поздрави. <hi>А. Ж.< |
| мирила госпођа стрина с Мон... с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, рече она и дубоко уздахну.</p> |
| Је ли се ханум-јенђе помирила с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, и неће!{S} Један капиџик од цел |
| рала...</p> <p>Да сте у љубави с Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чула нешто и о Елизи...{S} В |
| дође тејзе с најстаријом новом, Фахрије-ханумом, и пошто се поразговараше насамо, дозваше у соб |
| резвеном Енглескињом слагала с Ђулистан-ханумом и готово сам постала англофил.{S} И та жена нађ |
| кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и робињом Ђулренгијом у затворена кола <pb n="1 |
| ј долази често, час с мајком час с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него код куће.{S} Кад би |
| лестан?{S} Зашто тејзе не пошље Фахрије хануму сути, да јој каже због чега сам се за Османа уда |
| ук-ханум, има ли одговор за моју кјучук хануму?{S} Хоћемо у хамам, па морам да се журим.</p> <p |
| викнуше: „Крв, ханум!“ па узевши младу хануму као дете, однеше је у собу и закључаше...</p> <p |
| виде једну озбиљну, отмену и врло лепу хануму од тридесет пет или шест година, и пита која је, |
| , донесох је у моју кућу и доведох лепу хануму: она пиво попи, па се опи!...{S} О, певала ми је |
| ми јавиш, тејзе?!</p> <p>— Ја за Рашиде-хануму нисам чула, него друго... *</p> <p>— Слатка тејз |
| p>Свих седам захвално погледаше Шехназе-хануму, па изиђоше, али не одоше у башту него у собу Фа |
| загледа се у овај необични тип, Мондије-хануму.{S} Њу та жена увек може и да наљути и да ражљут |
| на.{S} Ала су за то грдиле жене Мондије-хануму, рече Мерсије.</p> <p>— Па зар си га по слици по |
| у два логора: једне су уз Емине-Семије-хануму, старију жену (има и унучад), — за развијање ; д |
| мајку, Ариф-хануму, малу драгу Мерсије-хануму, госпођу Аристид и њене кћери, и све друге које |
| меју, кикоћу се, јер чују домаћицу Ајше-хануму, њен глас „ухваћен“: „Добро јутро, Сафет-ханум! |
| а не говорећи, задовољно погледа кјучук-хануму, певуши и ради, слаже у сандуке, опшивене телећо |
| њом јенђама.{S} А робиње хлађаху кјучук-хануму лепезама.{S} Ђулренги узе јецати присећајући се: |
| улистан-Хисмету, Фатма-Фахреназу, Ниђар-хануму, још неке и — мене.{S} Један је дошао, у име дру |
| развијање ; друге су уз Ђулистан-Исмет-хануму, младу и врло образовану, — против развијања.{S} |
| е често, не увек.{S} Ти познајеш Хиснет-хануму.{S} Која још уме да направи онако грациозна теме |
| ачно поздрави госпођу твоју мајку, Ариф-хануму, малу драгу Мерсије-хануму, госпођу Аристид и ње |
| а белих као снег, насмејавши се на Ариф-хануму.{S} То је Мерсијина робиња, коју Ариф, да јој ни |
| /> једном питала нене : „Волиш ли Ариф-хануму, чедо, или што је весела или што је тужна, или ш |
| не могу: срамота ме.{S} Да зовемо Ариф-хануму.</p> <p>— О, њу би снашло оно њено, јер он би јо |
| е леже сву ноћ.{S} Ујутру посла по Ариф-хануму.{S} Све јој исприча.</p> <p>— Није, зете, луда, |
| ано.</p> <p>Чим се свану, одоше по Ариф-хануму.{S} Она одмах дође, али је дршћући прошла кроз к |
| зову реформаторкама, као овде вашу Ариф-хануму Хилми-пашом.{S} Али оне се варају: ми нисмо за р |
| на, и пред њом Турци, самци што седе по хаповима: седе, пуше, пију...{S} Он и ту сврати, и опет |
| ту: кућа њена родитеља учини јој се као хапсана.{S} Крај мора, крај отворених шалона и прозора |
| заљуља и паде...{S} Око ње се скупи сав харем, и отац јој...</p> </div> <pb n="100" /> <div typ |
| тој свадби најбогатије био обучен његов харем.{S} Али, да ли он даје сиротињи, кћи му то не зна |
| дана, сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати се у Стари Солун.{S} Кола су милела балансу |
| двадесет година.{S} Ибрахим-Хасан-бејов харем <pb n="3" /> дошао је у госте Исмаил-Ахмед-бејову |
| авиринт што се зове Ибрахим-Хасан-бејов харем Мадмоазел Дарно и ону Енглескињу.{S} Она је тобож |
| <head>IX</head> <p>Ибрахим-Хасан-бејов харем не врати се морем, већ железницом, да би Фатма ви |
| с богатом оправом, а да му опет не види харем.{S} Попушта вођице и пење се уз брдо, затеже их и |
| кад није оволико испољен садашњи турски харем као данас; никад није у мање особа оволико оличен |
| онаку говорили, не знам; тек, кад уђе у харем, он беше страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја га |
| вратише у селамлик, а невесту уведоше у харем две младице с једним венчањем, с оцем и мајком.{S |
| место да отиду стране жене, те да уђу у харем људи, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно кућу напуни |
| а њена другарица.{S} А врата што везују харем с конаком закључана су кад год отац није код куће |
| башјорти, па похита на врата што везују харем с конаком, да се разговара са синовљим гостима.{S |
| ина.</note> <note xml:id="SRP19120_N28">Харем.</note> <note xml:id="SRP19120_N29">Романса.</not |
| о им у оно одељење куће што се зове <hi>харем</hi> не улазе други људи до муж јој, свекар, њена |
| ухну: пред капијом Ибрахим-Хасан-бејова харема заустављали су се богати екипажи турских богаташ |
| кад она мисли да се овим почиње реформа харема...{S} Кад су, на софи, питале где је Фатма, Нури |
| ја, упаде јој у реч Мирсаде (што је код харема необично и врло неучтиво), па видим : жене траже |
| овор жена о женама и буне се на уређење харема.{S} Фатма их подсети на Марсела Превоа <hi>Шонше |
| доба, за оно свето и велико: ослобођење харема.{S} Истина, ја то нећу моћи сама; али са мном са |
| .{S} Сад им је главно Устав; ослобођење харема споредно.{S} За ово друго спутала нас је реакциј |
| Ђулистан-Исмету, ти ниси за ослобођење харема, за развијаше, ти се кријеш од људи...{S} Немој |
| јој је: кућа, град где се осећа покрет харема, њено интернационално друштво, и њена пријатељиц |
| Али оне се варају: ми нисмо за реформу харема већ за њихово уништење.{S} Ми налазимо да је неп |
| зову себе „нове“, и једне су за реформу харема, друге за његово „уништење”.</p> <p>Пошто се изг |
| вичу <pb n="75" /> на уређење садашњих харема, што се занимају феминизмом и што се буне.{S} И |
| , да не гледа, на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А стране путнице уводиле су у хареме стран |
| еме...{S} А стране путнице уводиле су у хареме странкиње што у Солуну живе.{S} Прво су их водил |
| , подсекавши косу...{S} Где се скупљали хареми?{S} Код мене.{S} Где су бивала весеља?{S} Код ме |
| рже се као од уједа гује...{S} Зар пред харемима сме пољубити лепу девојку, и то Францускињу?{S |
| аду и са пашиницом је ишла најотменијим харемима, познаде у ове три нове оне што вичу <pb n="75 |
| то је она права <hi>нова</hi> у турским харемима.{S} Најчешће је замишљам у оној њеној дугачкој |
| Скопље, да се међу непознатим и веселим харемима разгали.{S} Кад се отуд, после неколико месеца |
| има, дружила се с цариградским највећим харемима.{S} Отац јој је рођен у Цариграду, тамо је одр |
| си се доста романа начитала и свашта по харемима наслушала.{S} У почетку, ја сам намеравала рад |
| авних романа; али кад чух шта се све по харемима пред девојчицама говори, ја одустадох од тога, |
| свирање и певање?{S} Да весели жене по харемима, као чочек!</p> <p>„Одакле је <hi>он</hi>?“ пр |
| шна сумња, и љубомора, јер ја сам се по харемима свашта наслушала шта све раде наши људи.{S} Је |
| гатству истина, али с проводњом само по харемима.{S} Ја сам Цариград, његова села и његове улиц |
| же много, а разум срцу ништа, наравно у харемима.</p> <p>Пиши ми што пре: да ли се „ствар разви |
| е идеје Енглескиња, које, путујући, иду харемима и држе им предавања...</p> <p>Одавде, Ариф оде |
| екрва.{S} И наједанпут, у дворишту пред харемом тушта и тама!{S} Све су развијене: развијају их |
| Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао је да, по свом обичају, проведе Рамазан с |
| е, оне спавају саме.{S} Ова силна ноћна харемска весеља измислили су људи, не жене, — да би бил |
| после се прскаху водом...{S} Гледајући харемска весеља годинама, жива и духовита Мадмоазел Дар |
| би било живе душе која може завирити у харемске тајне, та би душа видела да је оне не походе ч |
| е!{S} Оне су јој оживљавале мртви живот харемски.{S} Оне су подстицале на рад њено велико срце. |
| е обрадоваше Рамазану, ноћним поселима, харемским весељима; али младе жене, невесте у меденим м |
| еском језику: „Туркиње веле да су им на харемским весељима у кући саме жене, у дворишту кокоши |
| звецкају зиловима и певају...</p> <p>На харемским прозорима из авлије спуштене су завесе да људ |
| веће <hi>ариф-лен зариф</hi>...{S} Пред харемским вратима четири велика лимуна, под прозором ње |
| се одводи невеста; трећа ноћ како траје харемско весеље.{S} Месец је грдно велики, округао, црв |
| е зову странкиње: позвала ју је да види харемско весеље, да га пореди с европским весељима и ба |
| и пред духовне очи изиђе јој цела слика харемског живота, и на тој слици не нађе ниједне живе и |
| м видела праву слику солунског болесног харемског живота.{S} Али ни за ово овде ни за оно у Цар |
| ијено, као да ћу млада умрети, ваљда од харемског непријатеља, јектике, која ће ми доћи од љуба |
| и...{S} У коначкој авлији је чесма, а у харемској шадрван: ханумама „на увесељење", као да мртв |
| иво спава, тишина: доцкан смо легле, по харемском обичају.{S} О моја песма!...{S} Разочарање... |
| ења у Јилдиз.</p> <p>До средње капије у харемском дворишту, пред женском послугом наређаном с ј |
| што оне три нове из Цариграда називају харемском проказом.{S} Неколике младе жене из унутрашњо |
| ичи на мој.{S} А понекад свратимо неком харему.{S} Све старинско, као да смо негде далеко у Ази |
| ске језике, што си допустио да ти се по харему разлеже пијано?{S} Друкчије се мисли уз деф, а д |
| е као сребрни „сахан“, или „тепсија“, у харему се веселе жене.</p> <p>Вече у очи четвртка, дана |
| отац, слуге, кочијаш, роб дилавер, а у харему жене: њена баба, мајка, она, слушкиња, робиња ње |
| иње; људи су с Џемалом у конаку, жене у харему, где је било и неколико Нуријиних пријатељица.{S |
| /> дошао је у госте Исмаил-Ахмед-бејову харему, из Старога Солуна у Нови Солун, од Алаџа-Имарет |
| етину кћер.</p> <p>Кад оде Хасан-бејову харему, она, уместо да честита, рече:</p> <p>— Откуда т |
| ш.{S} Грехота! па узе једну кесицу пуну хартија као око писаљке увијаних.</p> <p>— Први нијет ј |
| јој га на срце као <hi>она блага</hi>, хартије... па ћу је закопчати, завити...{S} Кад ти дође |
| им.</p> <p>— Е па добро; дај, Ђулренги, хартије.</p> <p>Робиња јој донесе два ружичаста табачић |
| врата, из собе се осети мирис изгореле хартије...{S} Она задовољно закопча хаљину уздрхталим п |
| киња, <hi>нова</hi>.{S} Седе да исприча хартији, да пише Госпођици.{S} Али пре но што ће почети |
| и, отворила Мерсијино писмо, на зеленој хартији, писано француски...<pb n="287" /></p> <p> <hi> |
| јој потекоше топле сузе и сливаху се на хартију, замрљаше адресу, а она то не виде...{S} После |
| а Фатма се у лицу промени.{S} Кад разви хартију, весела девојка читаше:</p> <l>Црним сам се газ |
| није волела нашу...</p> <p>Ариф испусти хартију.{S} То више није роман, ни стихови из Корана, в |
| шта није било.{S} Арифа се била унела у хартију, заборављајући ко је писао, и да се ту њено име |
| ејзе!{S} Дођи што пре!{S} Хукнула сам у хартију, ту је мој дах: из њега ћеш прочитати да треба |
| то писмо, без потписа.“ И ја узех грубу хартију, па и знам и не знам, јер очи ми лете преко ред |
| а пут ће, па „смртни" су...{S} У подне, Хасан-беј позва у конак мајку: дошли му гости; а она са |
| ућу, где их једна стара Нишлика, рођака Хасан-бејова, по нишком обичају, кади амбром и прска ђу |
| лику гробне плоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и лепа, упирући очи у ц |
| и ујаком.{S} Јуче су били у конаку код Хасан-беја, договарали се...{S} Дадоше ми његову слику. |
| ери волим Сафетину кћер.</p> <p>Кад оде Хасан-бејову харему, она, уместо да честита, рече:</p> |
| екају <hi>јенђе</hi>.{S} У кући-Ибрахим Хасан-бејовој, и ако се сву ноћ није спавало, настала ј |
| е прилика.</p> <p>— Немој ти тамо нешто Хасан-беју, да он не викне.</p> <p>Ариф плану: <pb n="9 |
| ене.</p> <p>Ханум-нени љубим скут, зету Хасан-беју правим темена, сестру Сафет грлим, сестричин |
| а: мајка Ибрахим-Хасан-бејова, Ибрахим)-Хасан-беј, његова жена и кћи, робиња и све слушкиње.</p |
| ang="fr">O, mon Dieu</foreign>, Ибрахим-Хасан-беј, дође свети <pb n="117" /> дан!{S} Ја сам наш |
| оковим одобрењем, ја сам дошла, Ибрахим-Хасан-беј, да просим твоју кћер Емир Фатму за Арслан-Ну |
| та, он хукну.</p> <p>— Не хучи, Ибрахим-Хасан-беј.{S} Свршено је.{S} Ни кога испитуј, ни кога к |
| писма „замршена“.{S} Сутрадан, Ибрахим-Хасан-беј рече да треба да слушају лекара, да се Фатма |
| ше и та два дана, сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати се у Стари Солун.{S} Кола су ми |
| ј род да се с њом опрости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суза, али није дигао главу као кад |
| лун још пре двадесет година.{S} Ибрахим-Хасан-бејов харем <pb n="3" /> дошао је у госте Исмаил- |
| каше се, и опет се изгрлише.{S} Ибрахим-Хасан-беј узвикује весело: „Охо!{S} Машалла'!“ А Фатма: |
| ручише у Паризу и Цариграду.{S} Ибрахим-Хасан-беј охол: како му се кћи испросила, венчала, он н |
| рече Ариф, и сети се мужа: њега Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с Мерсјом у двориште к мужу, |
| </p> <p>Дође Ђулренги и рече да Ибрахим-Хасан-беј<pb n="271" /> зове Фатму, не може сам, хануме |
| е.{S} Стадоше у два реда: мајка Ибрахим-Хасан-бејова, Ибрахим)-Хасан-беј, његова жена и кћи, ро |
| и ово је кућа затуцаног Турчина Ибрахим-Хасан-беја.{S} На велико изненађење свих, Сафет-ханум с |
| ар, муж, „севап је“.</p> <p>Код Ибрахим-Хасан-беја сви су весели, нарочито домаћин, <pb n="205" |
| њега лију бели млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову башту с цвећем исцветалим као у рано лето, |
| оведе кроз лавиринт што се зове Ибрахим-Хасан-бејов харем Мадмоазел Дарно и ону Енглескињу.{S} |
| пустише ни у двориште: не даде Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а |
| ужене ...</p> <p>Она понова оде Ибрахим-Хасан-бејовима.{S} Кад је видеше, оне се изненадише и о |
| о памуком, без душе, својина је Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, с душом, својина ј |
| видела Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и |
| а се, хвалила се.{S} И кад чује Ибрахим-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема и да живи од туђе |
| нас је петак, шести дан како се Ибрахим-Хасан-бејови вратили с Јалије, Фатма још мисли на непоз |
| од човека човек, мајчице, рече Ибрахим-Хасан-беј убедљиво.</p> <p>— Од пса је пас, од човека ч |
| ..</p> <p>— И о богатству, рече Ибрахим-Хасан-беј поносито.</p> <p>Бог је богат, сине, рече њег |
| куд је пало семе од цвећа? рече Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>— Откуд ће коров куд је пало семе од |
| таша поређане у дугачак ред дуж Ибрахим-Хасан-бејове куће и ограде, и још даље, далеко, позлаћу |
| нам и посредник... између нас и Ибрахим-Хасан-беја.{S} Аман!{S} Кажите му да ја нисам знала да |
| а сав свет по хиљадити пут види Ибрахим-Хасан-бејова дивна кола и коње с богатом оправом, а да |
| свадби, о богатој свадби кћери Ибрахим-Хасан-беја Цариграђанина. <pb n="122" /></p> <p>Док је |
| .{S} После, чочеци узеше играти Ибрахим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као |
| била у овој кући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих видела Њега.{S} Јер да ми није Ибр |
| него страст, одрасла је у кући Ибрахим-Хасан-бејовој, играла се с његовом јединицом!...</p> <p |
| само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су долазиле пешице, и с бејом су се |
| је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а она одмах устаје, ка |
| , уши да заглухну: пред капијом Ибрахим-Хасан-бејова харема заустављали су се богати екипажи ту |
| ад.</p> <p>Друга је година како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{S} Једни говоре да је у |
| звато на свадбу, скупило се око Ибрахим-Хасан-бејове куће да гледа сватове.{S} А шта ће да види |
| није било као њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у кћерину собу, кад су ту они црни џакови |
| ала је Мерсије...</p> <p>Јутрос Ибрахим-Хасан-беју дође из Европе, из Париза, писмо и аманет!{S |
| Солун, да, по уговору, остане у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док му се кћи не уда...{S} Према њој |
| е у башту, пробушише зид између Ибрахим-Хасан-бејова и Нурије-ханумина дворишта; метнуше око <p |
| RP19120_C9"> <head>IX</head> <p>Ибрахим-Хасан-бејов харем не врати се морем, већ железницом, да |
| че у европским хаљинама.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј узе се смејати с неизказаним задовољством и к |
| ина, рече муфтија и оде.</p> <p>Ибрахим-Хасан беј га дочека с много поштовања, као велико свешт |
| куће за дан, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече, само брзо устаде и оде.{S} Мал |
| ао кад је отварао писмо.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета</p> <p>Солун.</p> <p>Да |
| прво француски, после турски: „Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета“...{S} И он познаде рук |
| рва са снахама и унукама, мајка Ибрахим-Хасана и Исмаил-Ахмеда, два богата Цариграђанина који с |
| Фатми <pb n="89" /> дарове као да ће па хаџилук, праштају се са свима: на пут ће, па „смртни" с |
| ли за човека кога не познајем...{S} Ја, хвала Богу, знам у каквој сам се средини родила и одрас |
| јуче се обукла и закитила.</p> <p>— Е, хвала Богу! вели њена мајка радосно.</p> <p>— Хвала Бог |
| ла, ја не бих био оно учинио...{S} Али, хвала Богу, све је добро.</p> <p>— С Алаховим допуштење |
| рече:</p> <p>— Госпођа мајка бежи!..{S} Хвала ти, суто!...{S} Ја сам њега волела..{S} Сад га, ч |
| исповедник, и пуномоћник, и сведок.{S} Хвала вам.{S} За Божју љубав, будите нам и посредник... |
| сумњају у Бога. „Биће што је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући нема нових, све су старе, |
| ац тужи мога сина...{S} Суд му досуди — хвала му!... — уместо смртне казне или вечите робије — |
| Богу! вели њена мајка радосно.</p> <p>— Хвала Богу! каже и нене и наставља:{S} То је младост, г |
| ђе жене: „Па лепо, отерао је, нека, има хвала Богу она коме да се врати.{S} Кад је отерао пашин |
| нас никад није било више: сви смо, Богу хвала, живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој се ипа |
| е ишта проговорио, а четврти...{S} Богу хвала кад рана није била смртна, а била је опасна.</p> |
| и само првенче.{S} Мурад-Џемал, Господу хвала!...{S} О мој Џемал!{S} Дете добра срца, али страс |
| рока.</note> <note xml:id="SRP19120_N5">Хвала Богу.</note> <note xml:id="SRP19120_N6">Баба.</no |
| Мој пријатељу, усрећила си ми јединицу —хвала ти!“ Тад иде у комшилук, па се хвали као ниједна |
| питала „како сте“, да није одговорила „хвала, добро сам“, ја бих мислила да је нема.{S} И нико |
| дној европској фризури, одговори да је „хвала Богу“ здрав, она рашири десну руку на прсима, пог |
| је и чиним се невешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју је извадила из моје кесе. </p> <p>Шта |
| а се Ариф умири и развесели кад год јој хвале пријатељицу.</p> <p>— Мадам Аристид је дивна!{S} |
| пет дођоше и одмах почеше о Осман-беју, хвалећи га, говорећи о његовој лепоти; и Фатма опет реч |
| ад нису у љубави.{S} Ни слутила није да хвалећи њу, себе хвали; да волећи њену децу, њу воли; д |
| "19" /> од мужа, јер му је дошла млада: хвали се родом, поноси се богатством. „Бог је богат, де |
| и не слути да нису у љубави; моја мајка хвали суту као пре.{S} Откад не говоре, а нигде се још |
| {S} Ни слутила није да хвалећи њу, себе хвали; да волећи њену децу, њу воли; да лудујући за њом |
| простила.{S} Ах, сирота жена!{S} Она се хвали, поноси!{S} Знаш да нам жене причају како се хвал |
| у —хвала ти!“ Тад иде у комшилук, па се хвали као ниједна мајка: „Зет ми још није у кафану отиш |
| си!{S} Знаш да нам жене причају како се хвали?</p> <p>Нурију обузе једно тешко осећање, нешто к |
| есрећна Сафет кад чује!{S} Поносила се, хвалила се.{S} И кад чује Ибрахим-Хасан-беј да му зет н |
| еће пустити да проведу мај на Јалијама; хвалила се <hi>неном</hi>; говорила је како њена мајка |
| ог мужа, колико је вредна и честита.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} |
| ануми наша Фатма се много допала, па је хвалила синовцу.{S} Ја видех момка, мајчице, и с њим се |
| о из Европе, јер његова тетка толико је хвалила, толико му причала о њој, да је он познаје боље |
| оволика срамота!{S} Кад се сети како се хвалила, дође јој у земљу да пропадне.{S} И зар се не н |
| те код једне наше помињала, и много те хвалила, те ова и не слути да нисте у љубави.{S} Ја ти |
| испитивале је; а она се све више и више хвалила што је кћер удала за цариградског племића и бог |
| pb n="117" /> дан!{S} Ја сам нашу Фатму хвалила нашем Џемалу, њену снагу и њену душу; а он, муш |
| рина је љубав често себична: завиди кад хвалимо нечију децу, чак и кад почињемо, да не бисмо ње |
| а ме!{S} Како ћу у свет, несрећнице?{S} Хвалио сам се свету ћерком, добром и паметном, због чег |
| рално, не мислећи да од политике и људе хвата вртоглавица.{S} Не чувају ту своју снагу за просв |
| Махните се, хануме, политике.{S} Од ње хвата вртоглавица и људе.{S} Гледајте ви да радите за с |
| а бос, једном руком држи чибук, другом хвата прсте на нози, и нешто прича.{S} Оне се погледаше |
| емо никад дознати; јер то мушко што нас хвата за руку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж не воли |
| ада скочи, потрча, па као кокош, кад је хватају, што полети, и видевши да не може летети, завла |
| лази.{S} Тамо још по старински: комшије хватају (у неваљалству) комшике, па кад коју ухвате, за |
| те лепоте, па сам се припијала уз њега, хватала га за руку као дете мајку, затварала сам очи, д |
| на капији... <pb n="140" /> „Ову халку хватала је њена рука!“... у кипарису над вашим кровом, |
| на жена наслањала, и који је мирисао на хелиотроп...{S} Кад би после овога изишла пред матер и |
| S} Измешали су се парфими од љубичице и хелиотроп с ливантама од јасмина и јоргована.{S} Па су |
| ио<pb n="256" /> преко собе...{S} Чак и херој, млад, леп, пун поштења и узвишеног родољубља изг |
| зовемо хећима, чедо?</p> <p>— Шта ће ми хећим?</p> <p>— Јеси ли спавала бар један сат?</p> <p>— |
| осећа грдне болове.</p> <p>— Да зовемо хећима, чедо?</p> <p>— Шта ће ми хећим?</p> <p>— Јеси л |
| ри, говори пашиница, и опет:{S} Хи, хи, хи!</p> <p>Она мисли да јој је син као други пут, луд, |
| кћери, говори пашиница, и опет:{S} Хи, хи, хи!</p> <p>Она мисли да јој је син као други пут, л |
| ром.{S} Мајка то не види, а плаче. „Хи, хи хи!“ — некако тако заплака.{S} Нурије је угура код Ф |
| јде, кћери, говори пашиница, и опет:{S} Хи, хи, хи!</p> <p>Она мисли да јој је син као други пу |
| .{S} Мајка то не види, а плаче. „Хи, хи хи!“ — некако тако заплака.{S} Нурије је угура код Фатм |
| секиром.{S} Мајка то не види, а плаче. „Хи, хи хи!“ — некако тако заплака.{S} Нурије је угура к |
| <p>— Мајчице, ја ћу да позовем женског Хилми-пашу, нека испита Фатму.</p> <p>Мати му се изнена |
| оме с тобом да говорим.</p> <p>— Женски Хилми-паша, ха! ха! ха!</p> <p>— Ми ћемо вас оним оружј |
| ; а он њу како ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бунтовница, и како би њу требало, заједно |
| нежно.{S} Пакосне хануме кажу: „Женски Хилми-Паша.{S} Он изводи реформу у држави, она у друштв |
| форматоркама, као овде вашу Ариф-хануму Хилми-пашом.{S} Али оне се варају: ми нисмо за реформу |
| мени се чини да их има пет стотина, пет хиљада: тако им је огроман рад.{S} Сад им је главно Уст |
| разговоре, „лече“.{S} Тетка јој наводи хиљаде примера овакве несреће; а она говори : „Не, то н |
| ама с три стотине бора и с хркама с три хиљаде прошива, на хануме искићене бисером и драгим кам |
| одара, а он тера и даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибрахим-Хасан-бејова дивна кола и коњ |
| лџини, она се усхитила како није скоро; хиљаду успомена навалише на њу: види своју тетку дубоко |
| као?{S} Ко те бранио од рђавих уста?{S} Хиљаду пријатеља, један истински: ти си од пријатеља за |
| <p>А сад, врло драга госпођице, примите хиљаду пољубаца</p> <p>од своје мале</p> <p> <hi>Емир-Ф |
| а и богатства, остало само једна кућа и хиљаду лира; па и то туђе — кадиско.{S} Па шта је мени |
| могла.{S} Подмитих кадије... с кућом и хиљаду лира...{S} Одредише му Солун...{S} Кад се спреми |
| тница или ће да живи у Солуну.{S} Прими хиљаду пољубаца од своје сестре и верне другарице</p> < |
| буде боље, ја ћу послати Минире-кадуни хиљаду гроша, рече мајци.</p> <p>А она, познајући сина, |
| џак брашна и у брашно завуче завежљај с хиљаду гроша у злату, и то посла једној сиротој удовици |
| њој би боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... имао сам много трошка, због болести.“ И |
| ред ће Емине-Семије, па за њом Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви: да обарамо, да ру |
| </hi>, нежна; <hi>Сафи</hi>, чиста: <hi>Хисмет</hi>, поштена; <hi>Ћулистан</hi>, ружичњак...{S} |
| око, идући за Емине-Семијом и 'Ђулистан-Хисметом као верни за Пророком, испустила сам, и ја нем |
| S} Фатма-Алију и Емине-Семију, Ђулистан-Хисмету, Фатма-Фахреназу, Ниђар-хануму, још неке и — ме |
| ли то је често, не увек.{S} Ти познајеш Хиснет-хануму.{S} Која још уме да направи онако грациоз |
| S} Све турске жене веома су нервозне, и хистеричне...{S} А нестајање, ишчезавање, то је синкопа |
| одирнути руком њену срећну руку, или, у хитњи, дотаћи се телом њеног срећног тела...{S} Како су |
| рном чохом...{S} Пре три дана, дувао је хладан влажан јесењи ветар, и час се чинио као нечије ц |
| не могах; а кад он дође, мени се учини хладан, па ми би теже но од болести.{S} И први пут, увр |
| ући, он леже и заспа.{S} Мајка му метну хладан пешкир на главу, поседе мало, па изиђе...{S} Оти |
| ију, нему, с робињама крај себе које је хладе грдно великим лепезама.{S} Да се удаје за недраго |
| , да мисле...</p> <p>Поред Фатме стоје, хладећи је лепезама, Зехра, једна Фатмина другарица, ко |
| е у буџаку, стоји котлић с водом где се хлади ракија...{S} А турске жене, које немају ашчике, д |
| угачким белим гаћама, раздрљена, седи и хлади се једном грдно великом јапанском лепезом, она се |
| е гледају чочечке игре, да се одморе, и хладиле су се лепезама, откопчавајући струкове и антери |
| ве.{S}" На једној свадби у Серезу, она, хладна и озбиљна, није се могла уздржати од гласног иск |
| Боже!“, па му се поче молити топло она хладна, усрдно, како никад — за живот!{S} И учини јој с |
| {S} Као луд!{S} Рука му је била као лед хладна, те му се учини као да њу мртву љуби...{S} Као д |
| ред ње и узе је за руку.{S} Рука јој је хладна као лед, њени укочени прсти притиснуше његов топ |
| ама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово је хладна туђина! ..{S} Та не дође ни да ме обиђе, а камо |
| 29" /> азиски, <pb n="20" /> она остаје хладна; кад одјекне каква европска арија, она добија кр |
| ао убијене, Цариграђанке озбиљне а Ариф хладна према Нурији, готово љута на њу.{S} Али још за и |
| убац у уста биће од Енглескиње.{S} Оне, хладне, слободно се љубе...</p> <p>„Трећи пољубац од <h |
| >, старе су плакале а младе су остајале хладне.{S} Дим се дизао од дувана, али се није задржава |
| епрестано трљајући Фатму и мењајући јој хладне крпе; а девојче трчи као без душе да послуша мат |
| ове и Мерсије.{S} Све потрчаше око ње с хладним крпама, с врућим цреповима, са сирћетом и етром |
| ?</p> <p>— Ништа не волим, одговори она хладно, а Осману сукну пламен уз лице, и помисли: „Кака |
| т оним, омилова децу механично и готово хладно; она то осетише, па га оставише, спремна да запл |
| на Фатминој преудаји.{S} Прими је врло хладно, не говорећи с њом француски као други пут.{S} А |
| тму и Мерсију од тога сухог кашља обузе хладноћа.</p> <p>Опет поче Фахрије:</p> <p>— Од неког в |
| иле, и шта могу урадити у земљи мрака и хладноће?{S} У једној загушљивој <pb n="201" /> атмосфе |
| Била сам се сва најежила, и осећала сам хладноћу као пред грозницу, и била сам толико слаба: да |
| епа турска жена прављаше се као да њену хладноћу не опажа, те весело рече:</p> <p>— Нурије-хану |
| аше уплашено и врло нежно, па јој метну хладну крпу на главу и на срце, чије се брзо и јако луп |
| су: хануме одоше на друго посело.{S} У хладу су, под једном старом кривом смоквом.{S} На тешко |
| но и пођоше за њом јенђама.{S} А робиње хлађаху кјучук-хануму лепезама.{S} Ђулренги узе јецати |
| ирна; а свекрва јој сеђаше више главе и хлађаше је лепезом.{S} Напољу је била несносна јулска в |
| минулој години.{S} Уз Рамазан, дању, ни хлеб, ни вода, ни дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа |
| дева, јер ја не умем радити, зарађивати хлеб...{S} Па што ме није спремио за живот, да будем са |
| S} Зејнеб-кадун!...{S} За ручак: сира и хлеба, ко може да једе, ко не пости; а за ифтар: сва он |
| милост од Господа, као просјакиња кору хлеба од богаташа, па зажмури, нихајући се као дервиш у |
| и мужа?</p> <p>— Ариф-тејзе.</p> <p>— О-хо!{S} Ти мислиш мене да превариш.{S} Кад воли мужа, за |
| жена,“ говори, а у томе се зачује његов ход.</p> <p>— Ето га! узвикне Фатма радосно и скочи: кр |
| свитање, по танком сухом снегу зачу се ход, и мало па тупо одјекну звекир на капији. „Он!“ узв |
| олитву.{S} И девојке наједанпут убрзаше ход, и ако су осетиле неисказану немоћ у ногама, и дах. |
| ијатско?{S} Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, чак ни покрете.</p> <p>— Чак ни мисли, чак ни осећ |
| је брзо, као да ће кући, па тек успори ход: опет кафана, и пред њом Турци, самци што седе по х |
| је близу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радујем како се ником нисам радовала.{S} |
| ује се стражарева палица, и једва чујан ход људи и жена; враћају се кућама...{S} Овде онде фење |
| је ока склопила, тетка и жена удариле у ход: час отиду уз један прозор, час уз други, сад сиђу |
| мокви је стајала за дуго, па кад чу наш ход, она се уплаши, прхну, и уместо да падне на врх смо |
| нца, од треске чивије, од лавежа пса од хода, од шушња.{S} О, кад би је могао видети он!{S} Обу |
| на права отаџбина је Француска, мисли и хода по соби нервозно, смејући се од радости што ће на |
| је још седео на софи и пушио.{S} Час је ходала, час седала, метала лактове на колена а главу у |
| о ?...</p> <p>Она слеже раменима и поче ходати по соби.</p> <p>— Иди, тејзе, моли мога оца за в |
| е личим на Францускињу.{S} Оне друкчије ходе, оне друкчије седе, оне се друкчије смеју, оне дру |
| е даде бакшиш кафеџији и одмах пође, не ходећи поносито као арапски принц, већ чисто погурен, д |
| ске девојке...{S} Он истина живи, дише, ходи, говори, воли...{S} О, само још да не воли!{S} Ја, |
| ља изгледао јој је млак кад говори, кад ходи.{S} У његову говору и ходу није се видео темпераме |
| мене.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <p>Ова песма једне страсне чулне љубави начин |
| горим.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <l>Нек се смешају ватре пламене:</l> <l>Да ни |
| их и скреће у попречне улице, тера све ходом поред кућа са софама, терасама и <hi>кафезима</hi |
| ма је свекрва са сестром; остала пођоше ходом, и застајкиваху, јер не могаху даље од силног све |
| обиње, и њине мајке, иду, миле...{S} Ни ходом не наличе: мајке иду с прстима у прсте.<pb n="116 |
| говори, кад ходи.{S} У његову говору и ходу није се видео темпераменат, ни енергија, него оно |
| залетај се : притегни ату дизгине.{S} У ходу човек види оно што у трку не <pb n="119" /> би вид |
| лака, и наједанпут ућута...{S} Господин Хок дође кући у три дана једанпут, а он није Турчин нег |
| редове људи, пролазиле као кроз махниту хордију, и што су из шетње донеле успомене: на мишицама |
| м сном, и одвезоше се близу мора, у <hi>Хотел д'Англетер</hi>.</p> <p>Ту осташе до три часа по |
| ове; па скренуше поред Олимпос-Паласа и Хотела д’ Англетер, па потераше у другу чаршију, у чарш |
| је ли у <hi>Олимпос-Паласу</hi> или <hi>Хотелу д' Англетер</hi>, осећа ли да она на њега мисли, |
| с момком не познаје, али ипак пита се, хоће ли тога и тога.{S} Грехота је дати девојку док не |
| туркиња.{S} Муфтија рече:</p> <p>— Али, хоће ли пристати Мурад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан један |
| ао полудео, преко старе кадуне пита је: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она |
| е, он ју је питао каменчићем у капиџик: хоће ли доћи, она му није одговорила, каменчићем, ничим |
| естре пребледе, па скачу и згледају се; хоће да ослушну, па се трзају: крију нешто од ње ..{S} |
| апија отвори, она потрча, гурну средњу; хоће да протестује, да виче.{S} Ах! у башти чак турско |
| да опростите...{S} Силан господар...{S} Хоће да ме уништи...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! |
| , његова мајка.{S} Он јој не отвори.{S} Хоће да је сам.{S} Види себе, дечка здрава али увек нез |
| ?!{S} И ако момка није видела!</p> <p>— Хоће.{S} Зато што је Нурије-ханумин сестрић... и видела |
| -нене, умало ме Емир не удави.</p> <p>— Хоће?!{S} И ако момка није видела!</p> <p>— Хоће.{S} За |
| његовој лепоти; и Фатма опет рече да га хоће, да се за другога никад не би удала.{S} Нене и мај |
| е; и нека у кући помену шта хоће и кога хоће, она ће остати равнодушна.{S} Седе за клавир, и по |
| </p> <p>Стара се уплаши.</p> <p>— О, да хоће да се сване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се обр |
| #SRP19120_N21" />.{S} Она је мислила да хоће да свира; али, он диже очи, погледа у њу, и кад им |
| је с пута.</p> <p>Она устаде и рече да хоће да сврати Мејрем-хануми, а Сафет се ђаволски насме |
| ст..{S} Али наједанпут, њој се учини да хоће да се онесвести, те затвори очи и повуче на лице б |
| е ишла јасна крв, и окреташе се, као да хоће да се прибере где је.{S} Крај њега, с десне стране |
| жена, и инстинктивно склопи очи, као да хоће да их одмори, да их спреми за светлост с те слике, |
| ваницу, и она јој се учини ниска као да хоће да јој падне на главу, те осети ону своју познату |
| а пара, а небо поче да се спушта као да хоће неко да поклони онај котао с водом што кључа.{S} Б |
| а коју све крију на дну душе.</p> <p>Да хоће да се удаје за час се рашчу, те почеше долазити ма |
| оје ништа не говоре, а разумеју се: она хоће да помирише цвет он јој поднесе своје лице; он пој |
| Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} |
| n="56" /> жао на Арифу, помисли да она хоће да уда Фатму за другога, те понова поче да је дира |
| нка; јер у мени час као да нешто ври па хоће да прекипи, час као да букти па хоће да избије пла |
| па хоће да прекипи, час као да букти па хоће да избије пламен, а ја се савладам па чак се и нас |
| бави.{S} Овако, да јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубазница, кад да се састају, и где? |
| па ипак сврати да види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљути.{S} Између жена које |
| вропи ради, па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће, оне, сироте, не знају.“ Зашто је учио?{S} Шта је |
| јаше нешто.{S} Кад њега виде, осети шта хоће па претрну, али не побеже, чак и не покри разголић |
| дједнако миле; и нека у кући помену шта хоће и кога хоће, она ће остати равнодушна.{S} Седе за |
| друго.</p> <p>— Ветар најјаче дува кад хоће да стане, рече Фахрије.</p> <p>А Францускиња, опаз |
| а како је љут, и љубоморан!{S} Жена кад хоће да иде у комшилук, пита га: „Имам ли допуст, беј-е |
| </p> <p>Фатма је увек постила, па и сад хоће, а свекрва јој забринуто говори:</p> <p>— Хоћеш да |
| војке и не помишљају на спавање.{S} Оне хоће да седе сву ноћ, по турски, и да спавају до подне. |
| Читале шта се по Европи ради, па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће, оне, сироте, не знају.“ Зашто |
| ка тејзе!</p> <p>— Емир душо, Џемал-беј хоће да иде.</p> <p>— Куда ? упита она радознало, не сл |
| ече:</p> <p>— Још један нијет, да видим хоће ли се помирити:</p> <l>На одаји ми шарена врата,</ |
| су оне Гркињице.{S} Како је велика, чим хоће да се шали, говори енглески.{S} Као да јој је тај |
| ! грохотом се он насмеја, као да смехом хоће да дозове мајку и жену.</p> <p>Оне дотрчаше.</p> < |
| ва тетка прича му да Емине-Семије-ханум хоће да се развијемо, он то одобрава и на сва уста грди |
| ла шта је пре било.{S} И после, мој син хоће да се договори с братом и пријатељем. <pb n="118" |
| , седели су до зоре.{S} И женске!{S} Он хоће да надокнади у Француској што је у Турској изгубио |
| сестром," завршава задовољно.</p> <p>Он хоће свадбу по старински, од млада месеца до пуна.{S} А |
| > <p>Они су били врло задовољни што ово хоће једна младотуркиња.{S} Муфтија рече:</p> <p>— Али, |
| шта не значе.{S} Полако, кћери моје, ко хоће с прве степенице на четврту, лако може сломити ног |
| ј падне махрама, он јој је дохвати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га придржи.{S} Она се овоме |
| обала, она је могла да је стегне колико хоће, после јој се учинило да нема леве руке, па доње в |
| док је мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говоримо: „Ако, мушко је“.{S} Да поправимо то: к |
| } О, све те нове!{S} Оне, сироте, нешто хоће а не знају шта.{S} Буне се, отимају се, беже од гл |
| те, без књиге, с иглом и концем, питају хоће ли ..{S} Па зар да се не питају фине, с три књиге, |
| , путнице, похиташе, јер оне кад путују хоће све да виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђе с њим |
| ли да је било венчање: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је питати.{S} Да испитамо њено срце |
| ку и нене и рекоше:</p> <p>— Ми, богме, хоћемо свадбу?</p> <p>— Какву свадбу? рекоше ове у једа |
| ма ли одговор за моју кјучук хануму?{S} Хоћемо у хамам, па морам да се журим.</p> <p>— Е па доб |
| е, нису испитивана, али и ми смо питане хоћемо ли, и ако смо знале само за Коран.{S} Ову свету |
| о те застареле, луде, глупе обичаје, ми хоћемо да их обнављамо!{S} Ко би чуо, од наших, смејао |
| , већ што хоћемо да питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта је пр |
| је обичај да се одмах одговори, већ што хоћемо да питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатма види, |
| лико много да су вам закрчили улице.{S} Хоћете ли — рече ми — да о овоме вашим женама, овде, на |
| :</p> <p>— Миришу ми на дуван.</p> <p>— Хоћете ли једну цигару, муфти-ефенди? упита пашиница.</ |
| {S} А?{S} Чујемо ми <hi>стари</hi>, шта хоћете ви <hi>нове</hi>: да се развијете, и да се „узим |
| е пиће забрањено.{S} А, напослетку, кад хоћете реч, ја вам је дајем, и ја мислим да... одржаћу |
| ичу, али у њу не верујемо.</p> <p>— Ако хоћете, мој муж довешће вам Осман-бејове другове..{S} К |
| извршење злочина: „Зејне-ханум, јагње, хоћеш ли да спавамо?“, она се стреса, грози, у срцу осе |
| си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти испричам једну приповетку коју сам чула |
| и кроз смех говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што је Европљанче!“ <pb n="96" /></ |
| свеће (свеће сам обећала текијама).{S} Хоћеш <pb n="267" /> ли да ти продам ону своју белензук |
| поцрвене. — „Није то само од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а дувао вардар,“ умеша се мајк |
| а ме.</p> <p>— Код простих све боље.{S} Хоћеш да ти закопчам белензуку...{S} Ах, како ти лепо с |
| p>— Заплака од радости... изгрли ме.{S} Хоћеш ли, беј, да је видиш?</p> <p>— После, онако, случ |
| — Фатма, чедо, ти нешто ружно сањаш.{S} Хоћеш ли мало водице?</p> <p>Камо срећа да сања!{S} Нап |
| свекрва јој забринуто говори:</p> <p>— Хоћеш да постиш, чедо.{S} Остави се, ти си млада, скоро |
| , јер ја сам јој била учитељ.“</p> <p>— Хоћеш цигару, чедо ?{S} Дуван и афион све једно.</p> <p |
| пуштеница Осман-бејова, и можеш за кога хоћеш.</p> <p>— Да ме није пустио, отерао, ја бих се уб |
| окак, нека те сокак васпитава.{S} А кад хоћеш у кућу, главом се не шали да уђеш док не питаш : |
| у већ по срцу, испунила, а ти ради како хоћеш.</p> <p>То рекавши, устаде с дивана и пође из соб |
| лазим лудости, али и мудрости.{S} Пошто хоћеш кћер да удајеш, не залетај се : притегни ату дизг |
| што сам повукла обарачу...{S} Побуњена, хоћу да се убијем; муслиманка ми руку задржава, меће ре |
| {S} Ја сам крива, па хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет који познајем по причању и из књига |
| орим Нурији"?{S} Сад само: добро, лепо, хоћу.{S} Она мужу највише угађа и потчињава се зато што |
| 36" /> кад једном рече: „Госпођо снахо, хоћу да се женим — тражите ми девојку“.{S} Поред тога ш |
| жене?</p> <p>— Оставите ме, молим вас, хоћу да пишем другу, рече, па затвори врата.</p> <p>Оне |
| а једва отвори уста и рече: „Не могу... хоћу да се повредим...{S} Сутра.“ Сутрадан је извадила |
| куће је, богат је, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар кад купује хаљину она је купује по опису: |
| а рођака, а она, весела и срећна, рече: хоћу!{S} Она је синоћ прислушкивала... чула је кад отац |
| p>— Нурије-ханум, кћери, дођи сутра.{S} Хоћу да говорим са сином и снахом с Јалија.</p> <p>И Ну |
| жем да хоћу рођаци, не да; ако кажем да хоћу другарици, опет не да, те ја уочи сваког петка: „З |
| и.{S} И лагала сам га..{S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; ако кажем да хоћу другарици, опет н |
| о кукавица...{S} Не, ја бежати нећу; ја хоћу да се борим као мушко с невољом, са својом несрећо |
| звикну он одлучно.</p> <p>— Отац!{S} Ја хоћу, рече, а у њеном женском гласу понова се осети муш |
| е саучешћа или љубави?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у то тврдо да верујем да бих умрла срећна.</p> <p> |
| жале; ми се волимо.{S} Ја сам крива, па хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет који познајем по |
| а сам, ван себе од радости, брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, то је наше име, истина; но ово зна |
| S} Грехота је дати девојку док не рече „хоћу“, то је тако у нашем закону; а у њему се ништа ниј |
| четак школе" биће свечан: гостију пуно, хоџа ће говорити „елиф, бе,“<ref target="#SRP19120_N103 |
| p>Он је зачуђено погледа.</p> <p>— Пију хоџе, пију имами, пију дервиши.{S} Знаш ли, сине, како |
| накриво, седе, нихају се, изговарају с хоџом, једном старом Туркињом, тихо, монотоно и фанатич |
| арости уништио.{S} Али ова кућа била је храм, где су гореле свеће, моја љубав, и измирна, моје. |
| > <p>— Бром, етар, млака купатила, лака храна и на првом месту за неки дан — мир.</p> <p>Па се |
| у доћи па ћу вам показати.{S} Увек лака храна, да пази на стомак.{S} А сад, на првом месту — ми |
| ала.</p> <p>Кад засити чула, он потражи хране души: музику, књиге нарочито књиге.{S} Она би њег |
| дала!{S} И сад ми даје новаца, хаљина, храни мене, моју мајку и моју жену.{S} Она ми пружи лир |
| раван онај с оним од кога изгледа да га храни.</p> <p>— Чиме да те послужим, кад не пушиш и не |
| да пијем, да сам протеран, да ме тетка храни као инвалида.{S} Кажите њену оцу и њој: да ништа |
| га белог гаћастог голуба, кога из скута храни, па као тога голуба крила, такве су њене руке.{S} |
| !{S} И зашта све то?{S} Што треба да ме храни, да ме одева, јер ја не умем радити, зарађивати х |
| гао радити он, радила бих ја, па бих га хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он ће радити: |
| /p> <p>— За пропалицу?...{S} Чиме ће те хранити?</p> <p>— Радиће...{S} Он има здраве руке и ног |
| тила није да јој је син као заклан, као храст оборен секиром.</p> <p>— Аман, арслан мој мртав! |
| рином и две слуге; а он као заклан, као храст оборен секиром.{S} Мајка то не види, а плаче. „Хи |
| чала Ајше-ханум, њихова суседа, о Мадам Христуригу, Немици, удатој за Грка: кћи јој се испросил |
| за жене.{S} Ми ћемо за Европљане, не за хришћане него за муслимане, младотурке.{S} И ја сам у ч |
| првог дана свуд уза ме иђаше слушкиња, хришћанка, јер не видим куд идем; а кад код куће дигох |
| се грохотом насмејала и рекла: „Да сам хришћанка, ја бих бар узимала једно пиће кад се причешћ |
| остила дететом; спавала у једној соби с хришћанком, а постила!...{S} Она на серџадету клања; ње |
| рећи.{S} Он јој је дао оно што и многе хришћанске жене немају — слободу.{S} И зато што га воли |
| ађи; капетан појури, а жене, и турске и хришћанске и јеврејске, приврискаше, деца писнуше као ц |
| што зна муслиманске књиге, ништа; него хришћанске, европске... француски језик, француске књиг |
| камена и бронзе.{S} Ишла сам на гробље, хришћанско, на велико и дивно гробље што се зове <hi>Пе |
| .{S} И богато и сирото, и муслиманско и хришћанско, јеврејско, циганско, све што није звато на |
| рским антеријама с три стотине бора и с хркама с три хиљаде прошива, на хануме искићене бисером |
| ела она стара Цариграђанка, у антерији, хрци<ref target="#SRP19120_N71" /> и каик-отосу...{S} Џ |
| им с људима?</p> <p>Он на ово питање не хте одговорити, већ поче, врло узбуђено:</p> <p>— Фатма |
| не вратим...{S} И колико је крив, и не хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га казнити.{S} Д |
| јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му казати још и с тога да не би била изобличена као |
| дрекла свега па свету; ради мене, он не хте мастике!{S} Несрећна <pb n="198" /> ја! узвикну бол |
| их амала и од својих ноћних другова, не хтев се свући, он леже и заспа.{S} Мајка му метну хлада |
| с њеним сестрићем била срећна.{S} И не хтевши јој открити лица, љубљаше јој дувак с њега, узим |
| ну усне на те три речи...{S} Сва топла, хтеде да их остави с Госпођичиним, па прошапта: „Не ту! |
| очешљана европски.{S} Кад виде девера, хтеде да се врати, а Осман рече:</p> <p>— Изиђи, ханум, |
| и?{S} Зар они прости знају нешто?...{S} Хтеде много да говори, па не могаде, јер је сувише узбу |
| ике и слушкиња!{S} Фатме ни ту нема.{S} Хтеде да их пита где је, па не смеде.{S} У предсобљу ср |
| у пошту, чисто задрхта; брзо устаде.{S} Хтеде одмах читати, па се трже: неумивена је.{S} Пошто |
| да будим наше жене, да траже право...“ Хтеде рећи „право сунца“, па не могаде, клону на узглав |
| /p> <p>„Трећи пољубац од <hi>њега</hi>“ хтеде она рећи, али не рече.{S} У њој, француској васпи |
| е...</p> <p>Вече се спусти брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и припреми за нове пријатне ут |
| се врати и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, метну чело |
| де знак да то не чини.{S} Фатмина мајка хтеде да јој окрене леђа, али се уздржа због Мадам Арис |
| реп; обе дигоше очи, — човек!...{S} Она хтеде бежати, али немаде снаге да устане, и хтеде викат |
| ћутећи, с јако убрзаним дисањем.{S} Она хтеде да виче, да викне колико може, из свега гласа, па |
| а ли турски овај Француз, а, Емир?“ она хтеде проговорити, па опет не смеде.{S} Он продужи пут, |
| е опази њену промену, нерасположење, па хтеде да је насмеје, те је штипкаше за образе и падаше |
| /p> <p>Одавде, Ариф оде кући.{S} Муж је хтеде питати како је било на књижевничкој седници, али |
| че она и дубоко уздахну.</p> <p>Мерсије хтеде да је дира, али се трже, видећи да је тужна и реч |
| е бежати, али немаде снаге да устане, и хтеде викати, па, као у сну, не могаде...{S} Робиња се |
| а доцније на ласту...{S} Она уздахну, и хтеде да се насмеје, али се неисказано разнежи и заплак |
| расвести, изви се из берберинове руке и хтеде кући; али, пред њима стадоше једна затворена кола |
| да умире.{S} Она се уплаши и скочи, али хтеде пасти, те се наслони на зид.</p> <p>— Несвест! уз |
| ена и ударање у ут и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне у један рибарски чамац, који се љуљаше к |
| <p>Оне три ћутаху и пушаху; Ариф-ханум хтеде говорити, али је претече Нурије:</p> <p>— Алла’!{ |
| то му она метну чело и уста на руку, он хтеде да је омилује, па се трже и брзо приђе мајци:</p> |
| и њему душа је била на уснама...{S} Он хтеде нешто да јој говори, да је поздрави ваљда добродо |
| цима и мајка му је на то мислила.{S} Он хтеде одмах да да реч, али му се стегоше вилице.{S} Мрт |
| за подизање друштвеног морала“.{S} Ариф хтеде да плане и да рече: „То ће бити председница <pb n |
| тетка: њена сута...{S} И пошто њен отац хтеде да је све по старински, њу сакрише.{S} А гостију |
| {S} Један дан, мајка ми га изнесе, а ја хтедох да изгубим свест.{S} Кад та челенка не би била о |
| гом, отац, опростите ми сви!</p> <p>Кад хтедох затворити писмо, ветар духну и унесе у моју собу |
| ум, али ја вам малочас не одговорих, не хтедох да вас прекидам, рече Фахрије-ханум.{S} Вичете н |
| а, окупи...{S} Тамо се нисам развила те хтедох пући од врућине!{S} Али сам се бојала; наших жеп |
| траву.{S} Мачке се са смокве смакоше, и хтедоше да је ухвате; али ми их претекосмо.{S} Кад је у |
| амена никако није била срећна.{S} И већ хтедоше да иду, кад робиња рече: „Намените још једанпут |
| дајеш“.{S} А како би ти, <hi>нова</hi>, хтела?{S} Пет година да јој је драги, и пет вереник: да |
| аше и мољаше је да се не љути: шали се, хтела је да је дира.</p> <p>Седеле су до пред вече, ту |
| као њен преступ, и опа се избезуми.{S} Хтела је да закука.{S} Па се спреми и оде једној својој |
| ћу Фатми, зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја сам за |
| енада...</p> <p>— Ја сам ти, тејзе, све хтела казати, али ти оде...</p> <p>— Кад се удајеш за н |
| арно и ону Енглескињу.{S} Она је тобоже хтела да Мис Пирсон види унутрашњост, распоред и намешт |
| м пријатељски, зато је весела, али није хтела то да јој помиње, да је дира, да је не наљути ; ј |
| е било још горе.{S} Чак ни с мужем није хтела говорити о оној тајној бризи која је мучи; он је |
| у и по врату, она склопи очи, као да би хтела сакрити то црвенило, које добро осети.{S} Осман с |
| — Јесте, слатка тејзе.</p> <p>— И ти би хтела да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то време т |
| е не говоре, и ми не говоримо: ја нисам хтела.{S} А данас, за љубав своје султаније, проговорих |
| , као зликовца, као убицу, али ја нисам хтела, остављала сам на Бога, и Бог те је казнио...{S} |
| ињала сам јој нешто мало, али јој нисам хтела отворено писати: жао ми је било да се не разочара |
| ла алузију на Нурију.{S} Ариф је зацело хтела тамо, али да не би сестри учинила на жао, кријаше |
| , трошног града о чију су калдрму данас хтеле ноге поломити?{S} Да, то су његове становнице, Ту |
| оле Европу.{S} Кад год <pb n="11" /> су хтеле да покажу путницама какву велику турску кућу, стр |
| иду, и кад помисле да су стигле куд су хтеле, оно: гробови, растурени тамо амо, плитки турски |
| у кафу и пуше.{S} Једнима је, које нису хтеле кафу, донета по чаша мирисавог ружичастог сирупа. |
| е : „Где је Мадам Аристид?{S} Добро сте хтели доћи без ње?!“ Турске жене не знајући зашто је ди |
| ом, али није му име Лепота.{S} А кад су хтели доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде венчање, д |
| врло мало од ифтара, а за суфур је нису хтели звати, јер су мислили да спава.{S} Кад се чу пози |
| чаршафима могле су преносити што се год хтело.{S} И као жена, за час се осети увређена, понижен |
| с трамваја.{S} И једва напослетку...{S} Хтео је полудети од радости...<pb n="85" /> Јавио јој с |
| писма од Госпођице, нарочито романи.{S} Хтео је да подметне који роман под Нурије-ханумину кућу |
| -ханум рече:</p> <p>— Сестро, да је Бог хтео да су муж и жена равноправни, он жену не би створи |
| огу молите: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ово снађе пре молитве: да се молитвом умири |
| јанице — мене и не погледа.{S} Да ли је хтео да ме казни што је опазио да га не волим, умре и н |
| услимански, мајчице.</p> <p>— Кад си је хтео удавати по муслимански, зашто си дао да се дружи с |
| е и таквих с којима се једно време није хтео нико дружити. „Данас, оне ми личе на банкроте који |
| нене ништа нису знале, јер им беј није хтео казати док се не одморе.{S} Фатма је много плакала |
| ртав лист, жут као њено лице, као да би хтео тешити њену мајку, опомињући је овим да све што жи |
| јој набављао европске учитељице, кад си хтео да је овако удајеш?</p> <p>— Е, мода.{S} Зар да ми |
| оја је мучи; он је то опажао и није јој хтео ништа помињати.{S} Он је њу познавао боље него ико |
| ога цариградског чак... чакпу...</p> <p>Хтео је рећи чапкуна, па није могао, а његовим <pb n="2 |
| вичући као дервиш: „Алла’-ху!{S} Алла’-ху!“ Робиње пролазе мимо софу, и кад виде њу овакву, по |
| иш у молитви, вичући као дервиш: „Алла’-ху!{S} Алла’-ху!“ Робиње пролазе мимо софу, и кад виде |
| <note xml:id="SRP19120_N59">О, да, Томе Худа песма <hi>Самртна Постеља</hi> врло је лепа.</note |
| д с париских улица допире до ваше одаје хука и кад чујете јако, снажно било једног великог евро |
| на миндерлук, као да га ноге не држе, и хукну двапут, па устаде и посрћући сиђе низ степенице, |
| се смркаваше.{S} Кад муфтија ућута, он хукну.</p> <p>— Не хучи, Ибрахим-Хасан-беј.{S} Свршено |
| ејзе, слатка тејзе!{S} Дођи што пре!{S} Хукнула сам у хартију, ту је мој дах: из њега ћеш прочи |
| у ту своју снагу за просвећење масе, за хумана и културна женска друштва.{S} Маса нам живи у мр |
| говоре: о позориштима, о литератури, о хуманим друштвима!{S} А наше?{S} Упустиле се у политику |
| дивна жена што и у туђој земљи ради на хуманости и на култури, Арифи је била најближа.{S} Први |
| , натрча на Мерсију. „Хуот!{S} Хуот!{S} Хуот!“<ref target="#SRP19120_N22" /> узвикиваше несташн |
| ично брзо, натрча на Мерсију. „Хуот!{S} Хуот!{S} Хуот!“<ref target="#SRP19120_N22" /> узвикиваш |
| кућу необично брзо, натрча на Мерсију. „Хуот!{S} Хуот!{S} Хуот!“<ref target="#SRP19120_N22" /> |
| овако чиниш увек у рају ће те облачити хурије; а кад дође време да се на оном свету састанеш с |
| ад муфтија ућута, он хукну.</p> <p>— Не хучи, Ибрахим-Хасан-беј.{S} Свршено је.{S} Ни кога испи |
| p>Бајрам дође и прође, тако тихо у овом хучном граду: у духу сам, на светли празник, пољубила р |
| женом?!{S} Читам, слушам то као бајку „Царев син заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово ми и није |
| не, женске милионе у пространој турској царевини.{S} А ове су жене задовољне, благо њима!{S} На |
| нене је путовала: прошла је сву турску царевину, живела је међу Арапима, дружила се с цариград |
| е и Алије укрцале су се у један брод за Цариград.</p> <p>Друга је година како Ибрахим-Хасан-беј |
| еговог пристаништа, полазиле су лађе за Цариград, за Анадолију, за Сирију, и за Француску...{S} |
| објашњавале су им да је и Солун, као и Цариград, варош не само космополита већ и полиглота.{S} |
| да је и за ваздух и за друштво најбољи Цариград.{S} И отац их одмах послуша, доведе ме овде, у |
| с проводњом само по харемима.{S} Ја сам Цариград, његова села и његове улице познала из кола и |
| прошена!{S} Кад се сетим обележја!{S} У Цариград су донели и њега, то обележје, ваљда да ме њим |
| млађи девер.{S} Он јој је врсник.{S} У Цариград је отишао још дететом, пре њене удаје, па ника |
| ила је у Серезу месец дана, па отишла у Цариград с једном Енглескињо, па се опет вратила у Сере |
| } Колико је пута рекла : „Кад отидемо у Цариград, ми ћемо седети зими у Стамболу, лети на Бебек |
| грозница.{S} Њен отац навалио да иду у Цариград, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на анадолско |
| :id="SRP19120_C8"> <head>VIII</head> <p>Цариград, Бејлербеј, 6 августа 1905.</p> <p>Драга моја |
| вестине стрине, тетке и неких рођака из Цариграда: све су само у хаљинама, разне боје, кроја и |
| ена сестра, с леве њена рођака дошла из Цариграда за свадбу њена јединца.{S} И опет: темена, те |
| крај бити онакав као оне једне нове из Цариграда, од оних што су сачињавале симпатичан трио.{S |
| а женама нису људи“.{S} Оне три нове из Цариграда, обучене као за европски бал у беле лаке хаљи |
| јој пажњу на нешто што оне три нове из Цариграда називају харемском проказом.{S} Неколике млад |
| зглавцима.{S} Међу њима су три нове из Цариграда, па радознало слушају разговор жена о женама |
| .{S} Жене, госпође и слушкиње, дошле из Цариграда пре двадесет година, плакале су за обореним к |
| ортака, и нове, многе пашинице дошле из Цариграда, с кћерима, које међу собом говоре енглески, |
| су Енглескиње које живе у Солуну, и из Цариграда, дошле за овај бал, и једно енглеско женско д |
| "SRP19120_N75">Ви сте прекјуче дошли из Цариграда, јелте, госпођице?</note> <note xml:id="SRP19 |
| н као убица, и због убиства протеран из Цариграда.{S} У тим тешким тренутцима и мајка му је на |
| грађанке, и њен брат од тетке, дошао из Цариграда за њену свадбу.{S} У једном куту су две њине |
| е: како ме је учила!{S} Кад би дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи гледала, и |
| енђа; приведоше је свекрви.{S} Свекрва, цариградска пашиница, дочека снаху на ногама с јенђама: |
| ђењу.{S} Овде је била удата једна дивна цариградска девојка, дата је мушком — не мужу — невиђен |
| „јутарње расположење“ доћи једна стара цариградска пашиница и три младе Цариграђанке из највиш |
| творена кола и из једних изиђе та стара цариградска пашиница са своје две црне робиње, из други |
| , која је непрестано гледаше.</p> <p>Та цариградска пашиница ока не скидаше с ње; гледа је кад |
| њихове љубазне, пуне дражи и елеганције цариградске поздраве, и тад се окрећу, обе, и с пуно по |
| плач и проклињање..{S} Клела сам мужа и цариградске обичаје, што допуштају да жене јуре улицама |
| цело видео; али ја сам, за несрећу, као цариградске велике госпође: никад пешке, увек у затворе |
| иде где су солунски бејови него где су цариградске паше; а где се год састане са Солуњанима, р |
| {S} О, кад би био Турчин, Цариграђанин, цариградски оџаковић!{S} И кад би био богат!{S} -Јер ње |
| — Или, сине, набави његову слику: то је цариградски.</p> <p>Он удари у грохотан смех и рече:</p |
| мене: на мишицама модрице...{S} Страшан цариградски обичај!{S} И уместо да су у жена сви сунцоб |
| у који се загледа Емир-Фатма био је као цариградски <pb n="13" /> и имао је два веслара, једног |
| приближавао као на ветровима...</p> <p>Цариградски каици лепши су од венецијанских гондола, то |
| у, живела је међу Арапима, дружила се с цариградским највећим харемима.{S} Отац јој је рођен у |
| мајка.</p> <p>После псовке, научене од цариградских амала и од својих ноћних другова, не хтев |
| осјака!{S} Како је је могла волети тога цариградског чак... чакпу...</p> <p>Хтео је рећи чапкун |
| ише и више хвалила што је кћер удала за цариградског племића и богаташа.{S} Час-по па се распри |
| има срца но духа.{S} Цариграђанка, кћи цариградског паше (и мајка јој је била кћи пашина; она |
| росио Ђаковичанку, него Солуњанку, кћер цариградског беја што је за кћерину науку дао толики но |
| г Турчина, који с пољупцима нападе лепу цариградску пашиницу.{S} Њој то би „неприродно“: зар јо |
| и за свадбу; хаљине поручише у Паризу и Цариграду.{S} Ибрахим-Хасан-беј охол: како му се кћи ис |
| ту су ручале, и много се разговарале: о Цариграду, о писму без потписа, о враћеном обележју...{ |
| е: онако уморне седе и разговарају се о Цариграду, где се нису осећале пријатно, а сад им је св |
| не сме са женом!{S} Саме иду као..{S} У Цариграду свуд иду, па све саме, а безочници из овога г |
| .{S} То у Турској врло често бива.{S} У Цариграду, да би се шетали <hi>слободно</hi> на Слатким |
| уће без пријатељица...{S} Има ли тога у Цариграду? говораше Фахрије-ханум, као да не слуша Ариф |
| осланиковице, с којом се она упознала у Цариграду, и која јој често пише, дајући јој савете: шт |
| е турске жене, јер годинама је живела у Цариграду и са пашиницом је ишла најотменијим харемима, |
| то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Цариграду, и напомињала сам јој нешто мало, али јој нис |
| је-ханум одавно чула, још кад си била у Цариграду, али ти није казала, јер је знала да за друго |
| где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а други...{S} Ах, шта је од других чуо!{S} Ч |
| да је он познаје боље но своје рођаке у Цариграду; и причала му, вели, да је лепа, да је слатка |
| че с пуно жучи:</p> <p>— Оне затуцане у Цариграду нас три зову реформаторкама, као овде вашу Ар |
| раде на побољшању...{S} Понекад ми се у Цариграду учинило да сваки десети човек — проси...</p> |
| </p> <p>— Ах, да, жена...{S} Нека учи у Цариграду, рече Ариф.</p> <p>— Како у Цариграду, кад та |
| јвећим харемима.{S} Отац јој је рођен у Цариграду, тамо је одрастао, школовао се, оженио се, и |
| ви то знате, драга госпођице.{S} Као у Цариграду, иду у чаршију, иду у безистан; где највише с |
| је то тужно: сутра жена!{S} Да је као у Цариграду да нам момак у кућу дође, да с нама седе, па |
| е у Солуну — ништа отац не да, његово у Цариграду, шаље му се новац у Европу, доста за живот... |
| ољи.{S} И може бити што се није родио у Цариграду.{S} И може бити што није учио у Европи.{S} И |
| у Цариграду, рече Ариф.</p> <p>— Како у Цариграду, кад тамо не сме да иде? рече пашиница.</p> < |
| вота.{S} Али ни за ово овде ни за оно у Цариграду није крив наш добри Пророк, већ људи, себични |
| ошне куће и безочне људе.{S} Нарочито у Цариграду.{S} Стид ме је било од оне стране жене, Енгле |
| <p>Одмах ће бити и венчање!{S} Журе се Цариграђани, младићев стриц и ујак.{S} Фатми жао, како |
| омени веру?...{S} О, кад би био Турчин, Цариграђанин, цариградски оџаковић!{S} И кад би био бог |
| тина оџаковић, да је истина богат.{S} А Цариграђанин је.{S} Ви сте му виделе стрину: господска |
| д Цариграђанке сто пута више волим, јер Цариграђанин је он.{S} Ако можеш, доведи и Мадам Ажил.{ |
| богатој свадби кћери Ибрахим-Хасан-беја Цариграђанина. <pb n="122" /></p> <p>Док је месец био к |
| ахим-Хасана и Исмаил-Ахмеда, два богата Цариграђанина који су се доселили у Солун још пре дваде |
| а виде људе, да виде тога лепог младића Цариграђанина, брата од тетке Емир-Фатми, и видевши га, |
| Први пут је била за Мурад-Џемал-бејом, Цариграђанином.</p> <p>— Аа!{S} То је за оним Мурад-Џем |
| овараху, друге је брањаху : осветила се Цариграђанину што је претпоставио жени мастику.{S} Напо |
| ратније су од људи, рече Фахрије-ханум, Цариграђанка.{S} Људи бар пију не кријући, а жене...</p |
| па ипак, она више има срца но духа.{S} Цариграђанка, кћи цариградског паше (и мајка јој је бил |
| рче јој се, јер она је чула да је и ова Цариграђанка радила на Фатминој преудаји.{S} Прими је в |
| нека иде у службу, у ћатибе, рече једна Цариграђанка.</p> <p>— Пашин син ћатиб...{S} Он је поче |
| бе!{S} Јуче нам је правила посету једна Цариграђанка, зове се Фахрије.{S} Да знаш како је <pb n |
| ...{S} Обележје јој је донела она стара Цариграђанка, у антерији, хрци<ref target="#SRP19120_N7 |
| ана.</p> <p>— Ах, само то да буде! рече Цариграђанка, па и она поцрвене.</p> <p>— Откуд то?!{S} |
| икад није видео?</p> <p>— О, може, рече Цариграђанка.{S} Ја сам у многе француске писце лудо за |
| ; удала бих се због његове лепоте, рече Цариграђанка па се засмеја, али јој смех није ишао од с |
| д.</p> <p>- Зашто је отерао трећу? рече Цариграђанка радознало. <pb n="227" /></p> <p>— Што ниј |
| нка.{S} Али, ја се осећам и Солуњанка и Цариграђанка.{S} И тамо сам се и овде пробудила.{S} До |
| лико!</p> <p>— Ја то не знам, и ако сам Цариграђанка.{S} Овде жене, удовице, и на моје чуђење д |
| ворена кола, са Арифом <pb n="187" /> и Цариграђанкама.{S} Сад је ифтар био после молитве; разг |
| p> <p>У петак те чекам са странкињама и Цариграђанкама.{S} Ја сад Цариграђанке сто пута више во |
| теча, неке блиске материне јој рођаке, Цариграђанке, и њен брат од тетке, дошао из Цариграда з |
| У почетку, сестре су биле као убијене, Цариграђанке озбиљне а Ариф хладна према Нурији, готово |
| урских жена промени се: сестре оживеше, Цариграђанке се развеселише, Ариф поста говорљива.{S} О |
| {S} Ваљда не од његове мајке.</p> <p>О, Цариграђанке!{S} Веселе, на улици кокетују с пролазници |
| у абдест код куће.{S} Свих шест у бело, Цариграђанке без корсета у новомодним реформама; свих ш |
| } Ја сам се овде одмах с њима нашла:{S} Цариграђанке су, чиновничке и официрске жене.{S} Ти зна |
| да их <pb n="72" /> уведу у кућу.{S} За Цариграђанке спремљене су папуче, по њихову обичају, и |
| кидам, рече Фахрије-ханум.{S} Вичете на Цариграђанке, а какве су вам Солуњанке?</p> <p>— Ја нис |
| странкињама и Цариграђанкама.{S} Ја сад Цариграђанке сто пута више волим, јер Цариграђанин је о |
| истој соби, седеле су младотуркиње, све Цариграђанке, чиновничке жене.{S} Оне су ову седницу са |
| у неко вече пуно, а неко, оне две младе Цариграђанке (трећа је умрла), Џемал-бејова мајка, Фатм |
| мајчице?</p> <p>— Онакве као оне младе Цариграђанке што дођоше са стрином тога пашића.{S} Али |
| ца, а њој се смрче: дошле оне три младе Цариграђанке, мора остати.{S} Мало, па јој дође и једна |
| е по души чак и од матере оне три младе Цариграђанке и ове две странкиње а она то мора да крије |
| стара цариградска пашиница и три младе Цариграђанке из највиших кругова, те она, да би ово пос |
| је две црне робиње, из других три младе Цариграђанке: све у фереџама, с јашмацима, јер чаршаф, |
| ају мужа); а многе Солуњанке и неколике Цариграђанке имале су <hi>аврапе</hi>, то јест исечену |
| док се Францускиња, слушајући побуњене Цариграђанке, питаше, јесу ли то они црни џакови, оне с |
| ер се бојаше Солуљанака, нарочито старе Цариграђанке, која је непрестано гледаше.</p> <p>Та цар |
| иде библиотеку а не сме од Солуњанака и Цариграђанке што не скида очију с ње.{S} Али у томе нен |
| је воле и деца и жене...{S} Пашиница и Цариграђанке нису је познавале овакву каква је вечерас |
| воје гувернанте; и да нису овде ове три Цариграђанке, оне би је сад пољубиле у оба образа, сад |
| Више и нема шта да се крије.{S} Оне три Цариграђанке похиташе Фатми, али их не пустише ни у дво |
| .{S} Оне су за странкиње држале оне три Цариграђанке, не Енглескињу и Францускињу.{S} Оне су пр |
| затворена кола и из њих изиђоше оне три Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} То су ти очекивани гости, |
| и кажемо. <pb n="188" /></p> <p>Оне три Цариграђанке се гласно насмејаше видевши у њој, „новој“ |
| > <p>— Толике муке видела, како причају Цариграђанке и њена тетка.{S} Удали је за пијаницу, про |
| вијање потпуно неваспитане.{S} Какве су Цариграђанке на улици!{S} Улицом не смеју ићи са својим |
| Оставите се тога, Нурије-ханум.</p> <p>Цариграђанке се непрестано смејаху, а она им, мало увре |
| е и вечерас доћи на ифтар оне три младе Цариграђанко и Ариф-ханум, али да она због њих не остав |
| Упознала сам се с једном нежном, белом Цариграђанком.{S} Све жене веселе, она тужна.{S} Све же |
| е загледа и помисли: „„У ђубрету спава, царски сан сања“ : крај турских ствари она меће европск |
| леже на софи под белим комарником, јер царство комараца још није прошло, зује као пре, а њој ј |
| Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па цвет, па род.</p> <p>— У Серезу су наше жепе горе но ов |
| лава.{S} Ова млада жена личи на лотосов цвет,“ рече Ариф, за лепу Енглескињу што је једном рекл |
| ре, а разумеју се: она хоће да помирише цвет он јој поднесе своје лице; он појми да омилује Пам |
| а на бокорима јасмина још само по који цвет.{S} Она је у једној ружичастој антерији, расплетен |
| „Хаљина јој изгледа као какав егзотичан цвет из кога су изишли један за чудо леп женски врат и |
| ече, па ме загрли и омириса ми лице као цвет или зрелу јабуку. — „Зашто мужде, нене?“ упитах за |
| е свога положаја у друштву, мисле да су цвет створен да га човек мирише док је свеж, а да га ба |
| црни кипариси и олеандри пуни црвенога цвета; овде се појави хамам покривен маховином као ћили |
| ли не и с венцем од мирте или неранџина цвета, него с дијадемом од драгог камења.{S} Дијадему ј |
| , уместо венца од мирте или поморанџина цвета.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> </div> <pb n="71" |
| она је купује по опису: чиста свила, на цветиће, <pb n="226" /> поље зелено, цветићи црвени.{S} |
| на цветиће, <pb n="226" /> поље зелено, цветићи црвени.{S} Она хаљину никад није тако купила, в |
| деле“ као два дивна уметничка ћилима од цвећа, у водоскок, у кипарисе око ограде, смокве и палм |
| !{S} Одкуд ће коров куд је пало семе од цвећа? рече Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>— Откуд ће коров |
| <p>— Откуд ће коров куд је пало семе од цвећа? понови Сафет мужевље речи изостављајући узвик: „ |
| ода, ни дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа а толи лица; жене неочешљане, необучене, ненавуче |
| кој женској деци имена драгога камења и цвећа дају случајно!{S} У њих ништа није случајно: о св |
| главе.{S} Ижљуби ту слику.{S} Узе киту цвећа из њене косе, измириса је — њу мирише.{S} Баци по |
| арену кутију?...{S} У њој је све твоје, цвеће... и чини ми се да би то свето обесветиле чак и о |
| Али она је будна кад је све буди: тице, цвеће, воће ; крај њена прозора смоква буди је, шушти, |
| м изиђе из воље да га замене другим; да цвеће метну за појас или у рупицу од капута, па кад уве |
| дању је облачи, кити; у вече јој узима цвеће из косе, па га затвара у једну ваздан кићену кути |
| те...</p> <p>— Не, децо, не претвара се цвеће у коров, па баш да је неко време у њему било.{S} |
| ном у свечано рухо шарено као по ливади цвеће, стоји домаћица Сафет-ханум с јетрвом, обе у плав |
| м босиљак, а никао ми пелен; садила сам цвеће, а израсло ми трње.{S} Јазук!<ref target="#SRP191 |
| ује, да виче.{S} Ах! у башти чак турско цвеће <hi>ариф-лен зариф</hi>...{S} Пред харемским врат |
| етне од човека пас; некад, где је расло цвеће, изникне коров.</p> <p>— Ааа!{S} Одкуд ће коров к |
| ледала вас.{S} Ја бих нашу стазу посула цвећем, да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на вас тол |
| хаљине с дубоко изрезаним струковима, с цвећем на грудима, и с лепезама, тргоше се од тога узви |
| тамом, пролазе мимо црнкиње и црнчиће с цвећем, воћем и халвама кроз шпалир дивно обучених жена |
| ви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову башту с цвећем исцветалим као у рано лето, где се, између жбуно |
| бих нашу стазу посула цвећем, да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на вас толико навикла, да по |
| n="243" /> је ништа, јер јој зуби силно цвокоћу, па да не би прегризла језик.{S} Осман пробуди |
| љаше; „О, како говори француски, као да цвркуће тица!“</p> <p>Да би Ариф била сама са својима к |
| истид је дивна!{S} Кад говори француски цвркуће као тица, умеша се Фатма с љубављу према тетки |
| и би се за час препунио да на њему није цеви.{S} Под сваком цеви, или лулом, кроз коју иде вода |
| нио да на њему није цеви.{S} Под сваком цеви, или лулом, кроз коју иде вода, бели се по мраморн |
| на постељу, раскопчавају га, трљају га, цеде му у уста „фушкију", квасе му теме и трљају слепоо |
| , мртво лишће; по крововима, с којих се цеди вода, и по сасвим голом дрвећу скупљају се чавке; |
| .</p> <p>А пашиница поче:</p> <p>— Сва, цела моја душа је нова, али у њој <pb n="222" /> има пу |
| ши, да не падне у постељу.{S} Осим оца, цела кућа осећа да она Џемала још воли и да му се нада. |
| з собе, закључаше врата.</p> <p>— Аман, цела кућа луда! узвикну Фатма и поче плакати.</p> <p>А |
| по једна реч!...</p> <p>Фатма узе прво; цела садржина писма беше:</p> <l> <foreign xml:lang="fr |
| е као нешто свето, као рану на срцу.{S} Цела кућа крије, а старотурци су метнули на уста катана |
| {S} Има ли изгледа да ћете нам доћи?{S} Цела кућа запевала би, кад би угледала вас.{S} Ја бих н |
| е се...</p> <p>Око поноћи, кад осети да цела кућа спава, она се обуче у Ђулренгијин чаршаф и ти |
| кривам под јастук, <pb n="103" /> а кад цела кућа заспи, ја га отуд извлачим и наслањам му уста |
| намирисала <pb n="155" /> се.{S} Сад је цела кућа клањала пре ифтара, те чим од стола устану и |
| из куће не миче, из собе не излази, те цела кућа осећа да овде има муж и жена што се воле, и ш |
| дана, Фатма није постила: пушила је, и цела је кућа знала зашто не пости.{S} Он је и сад није |
| бршљаном, и пред духовне очи изиђе јој цела слика харемског живота, и на тој слици не нађе ниј |
| , и шта је женска памет.{S} Она, готово цела Европљанка, да пође за невиђена човека!{S} Нека пр |
| на, одскакута да му се обуче.{S} Готово цела Европљанка, а зна „Божју наредбу“ издату жени: „Ка |
| </p> <p>Па ипак, Фатми је мало боље, то цела кућа опажа; од пре неколико дана, она се покаткад |
| унце, лав, јер целој кући „светле“, јер цела кућа дршће од њих; а жене:{S} Зумбрит, Јакут, Ђул, |
| о да нема леве руке, па доње вилице, па целе главе, па најпосле да нема ње целе, нема је физичк |
| , па целе главе, па најпосле да нема ње целе, нема је физички, а духовно је има, и због тога је |
| а ифтар.{S} А што се није окусило преко целе године, уз Рамазан се окуси, једе; сиротнија класа |
| о уз какав надгробни споменик, па их је целивала, и отишла уз врата собе где јој спавају родите |
| оворила не само устима, него и очима, и целим лицем, и сваком цртом на лицу.{S} На овом великом |
| у као Мадмоазел или Мадам, и задрхтавши целим телом, дође јој да викне па да побегне, али не мо |
| да.{S} Крива му је њина вера и обичаји, цело њино друштво устајало као баруштина.{S} Исти луди |
| е <hi>Децембарске Ноћи</hi>.{S} Прочита цело <foreign xml:lang="fr">Rappelle-toi</foreign>, и а |
| еде где нађе место.{S} Пече је дигла, и цело јој се лице видело.{S} Они су њој били страни.{S} |
| аба-фингу.{S} Одатле се види све море и цело небо, али она се не сети друге лепоте до оне у њој |
| обојени крвљу из њеног срца, и над тим цело целцато плаво небо.{S} Кад су год биле овде на брд |
| рала се, и гледала би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез, не као кроз зид.{S} О слатка |
| бу се појави огроман пожар, обухвати га целог.{S} Међу животињама завлада паника као и међу људ |
| раст све је више и више буктала, и њега целог обузела: без Зејне му кућа беше пуста, живот несн |
| ве свиле.{S} Из очеве куће она га никад целог не види. „Бог је створио небо за свакога, само не |
| {S} Виде један капиџик, један једини од целог комшилука, па и он обрастао у исцветали јасмин. „ |
| <p>— Није, и неће!{S} Један капиџик од целог комшилука, па и он затворен.{S} Кад год у њ погле |
| да се продужи пут преко Хамидије, и дуж целог Молоса, закрченог светом, где је море ударало сна |
| рже: ње нема; а сад ће жене, хануме, из целог комшилука, на добродошлицу; рашчуло се да су се в |
| ајке су им већ биле тамо; жена пуно, из целог великог комшилука; па свирање у ут, ударање у деф |
| Шемси, Арслан, то јест сунце, лав, јер целој кући „светле“, јер цела кућа дршће од њих; а жене |
| е изгубити, видим колико је волим.{S} У целој кући је она: куд год погледам — она, кад год очи |
| и скочи: кроз отшкринута врата гледа га целом душом а не пушта га унутра, док Мерсије не покриј |
| {S} А гостију одмах пуно, јер су јавили целом комшилуку, свим рођакама и пријатељицама.{S} Али |
| , на четворо, и кроз те раздеротине, по целом небу, покуљаваше пламен с треском.{S} Иначе, вазд |
| теткине мисли...</p> <p>Ово се рашчу по целом Солуну.{S} Више и нема шта да се крије.{S} Оне тр |
| /> што избије из једне куће па захвати целу махалу...{S} Испрва је ишао од куће само дању, пос |
| иње и Францускиње, јер ће им оне купити целу тоалету за једно зрно бисера из огрлице, за један |
| е љуља ни онда кад је таласи запљускују целу, ките јој пенама затворене прозоре и шарају капљам |
| ени крвљу из њеног срца, и над тим цело целцато плаво небо.{S} Кад су год биле овде на брду, ув |
| “ Намучила се с неваљалцем, те ће знати ценити честита човека.“</p> <p>И дадоше је!</p> <p>Венч |
| емео; она изиђе смрвљена.{S} По коју би цену сад пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фат |
| брат, сестра, снаха, братова деца...{S} Цео Солун зна да је он снаси и девер и муж...{S} И цео |
| Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: на цео дан.{S} И говориле смо о Рамазану у мојој земљи.{S} |
| свадбени обичај чини леп, и воли да је цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан. |
| оно, наше јелдрме; и чинило ми се да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било срамота.{S |
| ено Ја, њу, мојих духовних очију вид, и цео свет...“</p> <p>А данас у нападу узвикнула је страш |
| на да је он снаси и девер и муж...{S} И цео Солун зна да је она, та његова снаха, јетрве опадал |
| е толико дугачке, да бих могла загрлити цео свет; а ја у мислима загрлим само вас, а после ону |
| } Ово кратко ћутање зближи их више него цео дуги разговор...</p> <p>Како је била весела Ариф-ха |
| дби га, и сакри лице...</p> <p>— Па зар цео месец тако?</p> <p>— Довече ћу доћи теби.</p> <p>Ве |
| истом делу света нешто од њега, то јест цео он!...{S} Што год би у кући европско, он растури, и |
| а: у свему је он, његова душа...</p> <p>Цео свет ни воли подједнако ни жали; друкчије исказују |
| там, јесу ли жене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S} Ја у Елизиној деци зацело волим Елизу, а у Саф |
| да рушимо, да уништавамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, милом, силом, крвљу.{S} Уста |
| јесењи ветар, и час се чинио као нечије церекање, а час као јецање и запевка; црна, једнолика, |
| т седање за пуну софру.{S} Али пре тога Цигани, од прозора до прозора, с бубњем и песмом, певај |
| : довеле би крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{S} Неколи |
| да <hi>телак</hi>: у хамаму трља леђа и циганима.{S} Напослетку, тај паша и не признаје свога р |
| укама једнога старога чочека, потурчене Циганке, и час-по су подврискивале пљескајући длановима |
| дне чувене солунске певачице, потурчене циганке ; а даље пишти кларинет уз једну монотону али с |
| и муслиманско и хришћанско, јеврејско, циганско, све што није звато на свадбу, скупило се око |
| а (слатким не послужују старотуркиње) и цигара.{S} После, разговор, разговор, па испратише Фатм |
| како обично седи на столици), па кафа и цигара...{S} И ако не пуши и не пије кафу, разговор је |
| не бацаху једна другој у крило запаљене цигаре, а после се прскаху водом...{S} Гледајући харемс |
| не марим, али кад осетим мирис запаљене цигаре...“ — па отвори стакалце с мастиком, принесе му |
| здише.</p> <p>Све три седоше и запалише цигаре.</p> <p>— Кад бисмо нешто сад чуле куцање, и ми |
| срца. <pb n="38" /></p> <p>Кад попушише цигаре, спремише се за спавање, очиташе некакву кратку |
| само један врло мали мангал, за кафу и цигаре, коме овде није место, јер је топло те су сви пр |
| , да се не мучи, говори Мерсије, палећи цигаре за све три.{S} Пушећи, она говораше: — Изјави му |
| угасила жеђ сину Исмајилу".. а за овим цигаре, ко пуши.{S} После, клањање па ифтар, или ифтар |
| и, две и две, једнако обучене, с једном цигаром, с водом из једне чаше; и срећне су...</p> <p>— |
| бар смео љубити, очешљану и обучену, с цигаром.{S} Седам дана није постила: осмог оде у хамам |
| г њих не оставља мужа; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено повуче.</ |
| да ту проведе мај.</p> <p>Послужише их цигаром и кафом.{S} И још по једанпут се поздравише, па |
| а пред старом ханумом, својом свекрвом, цигару..{S} Ја сам чула да те некакве нове раде да изиђ |
| у крило бацале запаљену <pb n="157" /> цигару, и сипале воду...{S} После, осмог дана, Фатма ни |
| е трже и рече:</p> <p>— Да угасим...{S} Цигару после вечере.{S} Једи...{S} Изнемогао си, не јед |
| и све три су заплакале кад је она узела цигару, не да пуши, него да с димом гута своје сузе.{S} |
| да их не поштује...{S} Кад би запалила цигару пред његовом мајком сада!...{S} И поче у њему да |
| ла би на сав глас.{S} Скочи, уми се, па цигару.{S} Она је јутром тужна и кад нема узрока; али к |
| она седе према сестри крај мангала, узе цигару, не пушећи је, но гутајући њен дим, гризући њу к |
| а је послушају робиње.{S} Он јој завије цигару, он запали и повуче два три дима, па је пружи њо |
| као да се шали.{S} Пошто добише кафу и цигару, он поче:</p> <p>— Ааа! ааа!{S} Добро ли сте ?{S |
| ваном, седе на шиљте крај мангала, зави цигару, запали је, повуче два три дима и узе плакати: о |
| она узе две три капи земзема, па запали цигару.{S} Свекрва бејаше пошла к њој да јој каже да ће |
| у собу уђе, да никад пред њом не запали цигару...{S} Она нова разумеде само ово: „Да му се обуч |
| говорила...{S} Емир, чедо, запали и ти цигару...{S} Грехота је да постимо кад и не мислимо на |
| тужна и кад нема узрока; али кад попуши цигару, или чим је запали и повуче један дим, разгаљује |
| не појави...</p> <p>Попи кафу и попуши цигару, обуче бели <hi>геџелук</hi>, то јест ноћну хаљи |
| н јој опет рече да ће после, док попуши цигару.{S} Она изиђе па му донесе једну дивну ружу и ре |
| кад нећеш с нама.</p> <p>— Док попушим цигару, рече он...</p> <p>Она погледа, и кад нигде не в |
| сем воде да се умије и да с њом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, али она неће бити д |
| чан салон, попиле по кафу и попушиле по цигару, па изишле у једну велику собу с миндерлуцима да |
| мејаше што певају турски, и запалише по цигару, извише мало врат и почеше с много емоције: <for |
| ћутала, рече Фахрије, па запаливши нову цигару поче своју историју, пошто рече: „Молим вас, хан |
| еним булбул</hi>.{S} Пошаљи му нагорелу цигару.{S} Ти знаш да то значи „изгорех за тобом“.{S} П |
| а исечену косу као мушкарац, пуше једну цигару, пију из једне чаше, а хануме их гледају и погур |
| у ми на дуван.</p> <p>— Хоћете ли једну цигару, муфти-ефенди? упита пашиница.</p> <p>— Ич!{S} Д |
| а погледа, и кад нигде не виде запаљену цигару, узе једну из своје кутије, и давши му је, укрес |
| ја сам јој била учитељ.“</p> <p>— Хоћеш цигару, чедо ?{S} Дуван и афион све једно.</p> <p>Она з |
| е загледао у Фатмину слику, припљеска и цикну, па весело рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr"> |
| би се с нама руковао...</p> <p>Девојке цикнуше и сакрише руке иза леђа.{S} Фатма је врло поцрв |
| је знао да су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе по своја башјортиа, да покрију главу |
| чује Џемал-беј.</p> <p>С њеном веселом циком залајаше њене пудлице, Фидел и Мињон, и запеваше |
| га?“ Одговор : „Нема никога“; и скидање ципела, обување папуча.{S} Он опет похита кроз она врат |
| а сви сунцобрани поломљени и све пете с ципела поотпадале, оно <pb n="104" /> ништа!{S} И ја се |
| инуо, бос је, у потпећеним сактијанским ципелама; на глави му веома мали и плитак бели ћулав и |
| ивеној по укусу њене Госпођице, у белим ципелама, у белим рукавицама, с много бисера око врата, |
| {S} Осим те старице, све у собу одоше с ципелама.{S} Читав буљук послуге похита за њима, а једн |
| турци на њему не нађоше ништа турско: у ципелама је и гологлав!...{S} И с тога муфтија поче сне |
| ге мисле да су нове, ако улазе у собу у ципелама, ако су се очешљале европски и назвале турску |
| ако пође: зашкрипаше му лаковане плитке ципеле с високим петама, а с вишњикастог феса кићанка у |
| ма да скину мокре горње хаљине и замене ципеле папучама, увела их је у салон.{S} Тек што поседа |
| их преобују, замењујући им фине плитке ципелице папучама наврх прстију; стара пашиница обу сво |
| и се чуде: толико богатство — поклон од цица!..{S} Све шију, тихо певају и пригушено се смеју, |
| је брзо и лепо једну женску антерију од цица, а снахи дала да јој сашије једне беле гаћице, жен |
| подиже нож, а оне све три, писнуше као црв.{S} У томе робиње викнуше: „Крв, ханум!“ па узевши |
| {S} Одох да је обиђем.{S} Она писну као црв, кад мене виде; а ја помислих: „Заволела ме, нема н |
| еље.{S} Месец је грдно велики, округао, црвен, личи на црвену огромну столисту ружу, а из њега |
| т, а робиња викну: „Аман, кјучук-ханум! црвена си као зрели нар!“ и разлегаше се смех по одаји |
| м је живот трулеж), из кога бризга крв, црвена и врела; а и њима није тешко радити, јер сваку п |
| им живим бојама, а седишта су им обично црвена, једра бела.{S} И овај каик у који се загледа Ем |
| грло живинче (ножем за „курбан“): шикну црвена, врела крв, запуши се и обоји зелену траву.{S} К |
| се у небо, бела минара, црне кипарисе, црвене кровове што се једном Фатми учинише као да су об |
| тога треска лончар се расвести и виде — црвене црепове.</p> <p>Ариф бризну у плач, као да жали |
| е.{S} Ја сам чула да Францускиње уче да црвене.{S} И вероватно, јер .. оне нису баш стидљиве.{S |
| p>Емир-Фатми донеше обележје, калпак од црвене кадифе, извезен златом, поднизан бисером, с кића |
| тако лепо стоји.{S} Наше жене никад не црвене.{S} Ја сам чула да Францускиње уче да црвене.{S} |
| а пуно девојака заиста чедних, и ако не црвене кад се пред њима изусте и такве речи каквих у на |
| се чу језан и она попи земзем из једне црвене чашице као напрстак нарочито за земзем, он опази |
| ј је овакав: „Али лончар је волео и оне црвене црепове“.</p> <p>Сафет се замисли, јер се не сет |
| ову Башту.{S} Одоше до једне двоспратне црвене куће, саме на ледини пуној корова, покривене пла |
| : чалме се беле као висибабе, фесови се црвене као булке.{S} И богато и сирото, и муслиманско и |
| у; и кад се ућути, нити ће јој очи бити црвене ни лице од суза нагрђено, и да не осећа искрен б |
| лим: „Може бити сад ме гледају неке очи црвене од плача с оваког бола какав је мој“.{S} А та ду |
| ање.{S} Он је био весео, а она тужна; у црвене нарове над својом главом гледаше и стресаше се к |
| ине...{S} И ова мајка, вели Ајше-ханум, црвенела је кад год се пред њом поменула кошуља, а није |
| и после овога изишла пред матер и бабу, црвенела би од стида и крила очи.{S} Весела девојчица п |
| тости је Солуњанкама служила за пример: црвенела је и кад се пред њом помене кошуља.{S} А једно |
| „први пад“ Госпође Бовари с Родолфом, и црвенеле су, и у том часу обе би пристале и на одсецање |
| сом, па ми не погледасмо једна у другу, црвенесмо једна од друге, и читаву недељу дана не засук |
| има, читале из романа поједина места и, црвенећи, криле лице на грудима једна другој.{S} И шта |
| ринуто; а она, непрестано кријући очи и црвенећи, рече: „Мука ми је, нене“. — „Од чега мука... |
| чаршије донесу модрице, кикоћући се или црвенећи од задовољства, да примају у кућу туђе људе?!{ |
| а.“ А она јој захваљиваше на љубазности црвенећи.</p> <p>Око поноћи изведоше невесту.</p> <p>У |
| ће, <pb n="226" /> поље зелено, цветићи црвени.{S} Она хаљину никад није тако купила, већ су јо |
| склопи очи, као да би хтела сакрити то црвенило, које добро осети.{S} Осман се наже над њу, уз |
| , сва у бело као крин, лежи наузнак под црвеним атласким јорганом, гледајући у њу ћутећи; и окр |
| с имала напад.{S} Насред собе застрвене црвеним ћилимом прострта је постеља, и она лежи у белу |
| 9120_N17" /> од љуске орахове превучене црвеним атлазом ; у обе подвољак округао па као незагри |
| црни ован — с вараклаисаним роговима и црвеним тракама као за Курбан-Бајрам.{S} Пашиница пред |
| Неколике младе жене из унутрашњости, с црвеним ноктима, набељене турским белилом, са сурмом на |
| рата паде на једну постељу, на кревет с црвеним покривачем, где спаваше Фатма, покривена чак пр |
| it</foreign>, с фризуром, без чарапа, у црвеним сактијанским терлуцима.</p> <p>Што је турско по |
| ролазећи кроз метеж, кроз гомиле људи у црвеним фесовима и зеленим и белим турбанима и буљуке ж |
| вропских градова; а кад, преко кровова, црвених између зеленила, виде бео залив, тренутно се ра |
| гледајући у залив преко белих минара и црвених кровова.{S} Кола су стајала дуго усред гробља, |
| је изишла на терасу и бацила очи преко црвених кровова, мимо бела минара и црне кипарисе, баци |
| ова ми се замрљавају сузама...{S} И ово црвено, то су сузе, није крв...{S} Збогом, отац, опрост |
| евојка, лепо очешљана и закићена, сва у црвено:{S} Радост.</p> <p>Од јутрос сам учинила нешто ш |
| оћи, час сва у бело као крин, час сва у црвено као каранфил. „Каранфил!“ захори се из толиких г |
| дна њихова бела бивша робиња, обучена у црвено као ватра, играше.{S} Њена вешта игра, играна с |
| и за њом носе две црне робиње обучене у црвено, накићена бисером и силним драгим камењем по вра |
| д би је могао видети он!{S} Обукла се у црвено, на глави јој зелен калпак, седе крај свекрвиних |
| мору а опкољеној наровима пуним зрелога црвеног рода, затекоше Џемала и његову мајку, његова дв |
| милостињу из кеса, кћери из торбица од црвеног атлаза, везених златом.{S} Ишле су све ћутећи, |
| небо дижу црни кипариси и олеандри пуни црвенога цвета; овде се појави хамам покривен маховином |
| чи и полете, у танкој, провидној хаљини црвеној као крв, или као страст, како су говориле стран |
| селамлику, турски намештеном, на једној црвеној плишаној Мондије-хануминој наслоњачи, између дв |
| е грдно велики, округао, црвен, личи на црвену огромну столисту ружу, а из њега лију бели млазе |
| ела робиња, бледа и лепа, упирући очи у црвену столисту ружу што провирује кроз сиве гране оне |
| еврејске, приврискаше, деца писнуше као црви, зато што им мајке вриште, јер сама нису свесна не |
| о покри косу...{S} С оградног зида паде цреп; обе дигоше очи, — човек!...{S} Она хтеде бежати, |
| Научиће ме француски!“ Кад донесе топал цреп, уплашена, дршћући, не умеде наћи крпу, те га зави |
| изла језик.{S} Осман пробуди и сестру. „Цреп у мангал!“ виче стара кћери, младој девојци, непре |
| еска лончар се расвести и виде — црвене црепове.</p> <p>Ариф бризну у плач, као да жали сиротог |
| акав: „Али лончар је волео и оне црвене црепове“.</p> <p>Сафет се замисли, јер се не сети одмах |
| рчаше око ње с хладним крпама, с врућим цреповима, са сирћетом и етром; а Мерсије је сву раскоп |
| а прихвати : „Па кад је оваква врућина, цркавају кокоши, пси, мачке“.{S} Кад стара рече мачке, |
| Шта пре да поменем што је дивно, да ли цркве или палате, или дворове француских краљева и парк |
| и косом своје веренице.{S} Мали, ситан, црн, он вади из капута писма и чита их једном бледоме м |
| денога пута“.{S} Из далека јој се учини црн, после сив, а најпосле, кад се сасвим приближи, вид |
| ад уђе у харем, он беше страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја га не смедох питати шта му је.{S} |
| ћашња Енглескиња.{S} Око ње су Мерсије, црна Ђулренги и бела Ђулбејаз (она страсна бивша робиња |
| орити па би те пустио.{S} Куд би после, црна кћери?{S} Отац те не би више у кућу.{S} Толика бру |
| орећи: „Гле, пријатељу, променио си се: црна коса побелела, бели зуби поцрнели, глатко лице наб |
| е церекање, а час као јецање и запевка; црна, једнолика, дугачка јесења киша лила је из ниског |
| ла је просто <pb n="257" /> сребрна.{S} Црна свилена антерија, прављена још пре дванаест година |
| аскопчана, вуче се за њом... дугачка; а црна густа коса уоквирила јој као смрт бледо лице.{S} З |
| P19120_N48" />, обучена у бели чаршаф а црна као гар, и искезивши беле широке зубе закикота се |
| а бела Енглескиња што се зове Госпођица Црна (<foreign xml:lang="en">Miss Black</foreign>), што |
| биња, коју Ариф, да јој није жао што је црна, зове „Јасмин-ханум“...{S} Уместо да пољуби хануми |
| ри своју пријатељицу!{S} И учини јој се црна, прљава.{S} Како ће да буде код ње на ифтару и веч |
| ки:</p> <p>— Моја историја дугачка је и црна...{S} Ја сам кћи Али-паше, бившег садразама.{S} От |
| бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако си украла ханумино бели |
| инило као авети а пљуштање шадрвана као црна, једнолика јесења киша.{S} Јер беј је покаткад зад |
| не и капут замени антеријом.{S} Коса му црна као гар, антерија бела као снег; без појаса је, са |
| ном оправом, с бока тих кола скочи млад црнац, <hi>дилавер</hi>, у рединготу, крутој огрлици и |
| о из воде и пео се у небо, бела минара, црне кипарисе, црвене кровове што се једном Фатми учини |
| уше и помоли се глава Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с белим башјортиом, која показа оба реда |
| и он је леп човек, лепих плавих очију а црне косе, те је Фатму подсећао на њеног Џемала.</p> <p |
| ј паре у лудо“, или „чувај беле паре за црне дане“; и нико преда мном није изустио: „дуг је зао |
| арисе, бацила их на море где је назрела црне сирене, лађе.{S} Једна ће од њих сутра викнути и д |
| је да њена рођака има плаве очи, а она црне; ударао је у ут, кад је пролазно чамцем поред стри |
| Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног погледа човек се опија као од вина с бен |
| стара цариградска пашиница са своје две црне робиње, из других три младе Цариграђанке: све у фе |
| ло дугачким скутом који за њом носе две црне робиње обучене у црвено, накићена бисером и силним |
| ранкиње, а бичеви њене необично дугачке црне косе шибаху је по скоро нагом телу.{S} Трчи ханума |
| _N80">Мало округло парче од једне врсте црне смоле.</note> <note xml:id="SRP19120_N81">То је ст |
| из њих излазиле жене увијене у чаршафе црне и свих на свету боја, које су трепериле, преливале |
| ена, бео као снег, обрве му и трепавице црне, а очи плаве као... <hi>„Поређење <pb n="28" /> сл |
| еко црвених кровова, мимо бела минара и црне кипарисе, бацила их на море где је назрела црне си |
| аде слатка Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а она зове једну Јасмин, другу Замбак, рече р |
| да су и они лепи, црномањасти, да имају црне очи, да носе фес...{S} Али, не: тај у кога си се т |
| И сан ти се остварио..{S} Само да су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говор |
| асмејах на њу и рекох : „Што се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, каже она и смеје |
| ли беспосличари: овде кратили време.{S} Црни Грк стрпа у недра вереничина писма и косу и из чађ |
| сам се средини родила и одрасла.{S} За Црни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зре |
| ма и баба-фингама (собама на тавану), и црни дилавер у рединготу, крутој огрлици и фесу, скочи |
| Нурије-ханумину дворишту био је велики црни ован — с вараклаисаним роговима и црвеним тракама |
| не Цариграђанке, питаше, јесу ли то они црни џакови, оне сени без лица, без гласа, што тумарају |
| н беј уђе у кћерину собу, кад су ту они црни џакови које је на улици видео, он би се згрануо... |
| шла — промена, навукоше се густи сасвим црни облаци, као да се онај жар претвори у угаљ.{S} Сас |
| овови се беле; над њима, онамо по један црни кипарис, овамо по један оловни врх минара; а ниже, |
| ао од платна, над којима се у небо дижу црни кипариси и олеандри пуни црвенога цвета; овде се п |
| Вид'ла сам га, па га заволела.</l> <p>— Црним се повезала! узвикну Фатма.</p> <p>— Ниси ваљда р |
| жу.{S} У башти крај Босфора, где се под црним кипарисима бели какво породично гробље, ја седим |
| ед Европом брани, заступа.{S} С великим црним очима, старија девојка а по изгледу тако млада, з |
| то јест хаљинама за излазак, и с густим црним <hi>печима</hi>, веловима, на лицу.{S} Она прва ш |
| вишњикастог феса кићанка удараше га по црним обрвама.</p> <p>Кад дођоше до једне раскрснице, Џ |
| ћутећи, свих шест у црним чаршафима, с црним густим печима спуштеним на лице, те су личиле, ов |
| хаљину, са чаршафом од плаве свиле и с црним густим печетом, са свекрвом и сутом ушла је у зат |
| , диван младић, израстао као кипарис, у црним хаљинама, фраку, с дубоко изрезаним прсником, и б |
| зиђоше три хануме и једна робиња, све у црним <hi>чаршафима</hi>, то јест хаљинама за излазак, |
| кали — отвори: уђоше Солуњанке, старе у црним, Сафетине врснице у плавим и зеленим чаршафима, с |
| том.{S} Ишле су све ћутећи, свих шест у црним чаршафима, с црним густим печима спуштеним на лиц |
| хартију, весела девојка читаше:</p> <l>Црним сам се газом повезала,</l> <l>Тужна сам ти, сестр |
| } Муња нема.{S} Небо брзо скиде са себе црнину.{S} Она стрча доле.{S} Из софе виде сакупљене по |
| од путница: „Мама!{S} Пуно је двориште црних домина!“ Арифи се срце следи, јер се сети ко су т |
| кала.{S} У сваком детету плавих очију и црних трепавица видела сам своје дете, па сам их зауста |
| терасу и видеше преко дворишта гомилу „црних домина“. „Маске!“...{S} Она уздисаше слушајући уз |
| ум“...{S} Уместо да пољуби хануми скут, црнкиња пољуби њен јорган, и предаде јој два писма: јед |
| се отвара капија: отворила ју је једна црнкиња с белим јашмаком на црној кудравој коси.{S} Пош |
| иноси хануми хаљину.</p> <p>А Мерсијина црнкиња се зацени од смеха, после рече:</p> <p>— Слатка |
| о! што јој не кажете, бујук-ханум? рече црнкиња улазећи у собу, па се закикота.{S} И кажу да је |
| ћ одшкринуше и помоли се глава Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с белим башјортиом, која показа |
| /> себе новаца за који се узеше грабити црнкиње и црнчићи и турски мушкарци којима се још допуш |
| ама и оном туштом и тамом, пролазе мимо црнкиње и црнчиће с цвећем, воћем и халвама кроз шпалир |
| на пружи своју малу белу ручицу, која у црнкињиној руци изгледаше као снег на угљу: робиња прин |
| свим европску, опазише једну дежмекасту црнкињу, капиџику.{S} Она им отвори, и кад уђоше, пољуб |
| И у томе осветли се сав Солун, и море, црно, порасло као брег.{S} И њу као да обузе пламен, за |
| ваљда рекла: ако ми се у нијету помене црно, нећу бити срећна.{S} И после, ти си своје драго в |
| адрван, лимуни, кипарис.{S} Обучен је у црно за њеном слободом.{S} Он стражари под њеним прозор |
| ледом девојком, расплетеном, обученом у црно — с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом љу |
| сну добродошлицу, и ако је био обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мртвог чучале све у бело |
| ; месец је изгрејавао из једнога малога црног облака и био је сасвим бео; а море, у вечитом пок |
| кућа, бела, јако је одударала од готово црног дрвећа над њиховим високим оградним зидовима.{S} |
| ="13" /> и имао је два веслара, једнога црнога старца и једнога белога младића.{S} Око младића, |
| ју је једна црнкиња с белим јашмаком на црној кудравој коси.{S} Пошто је помогла гостима да ски |
| нски): на једној ваздан искићеној мазги црној и сјајној као да је од атлаза, јаше његов унук у |
| е запушила памуком а очи покрила једном црном махрамом: живци су јој толико слаби, па да ништа |
| који кров зацрни се као да је покривен црном чохом...{S} Пре три дана, дувао је хладан влажан |
| у повијама имају <hi>елиф</hi> (а) као црном бојом направљено; у Мерсије коса као поморанџина |
| : турске жене као у џаковима са страшно црном маском на лицу — да пукну од врућине, без ваздуха |
| ратима софе, појави се <hi>човек</hi> у црном оделу, с фесом, „леп као султан Азиз“, а турске ж |
| ога твога Жутог.</p> <p>— Јуче је био у црном капуту, али он је мени Жути Врскапут, као и онај |
| лаву у јастук.{S} Виде оца: висок, врло црномањаст, увек намргођен, обучен европски а у фесу.{S |
| рије-ханум, један необичан тип Туркиње, црномањаста и жива, Сафетиних година, уста и радосно уз |
| Јеврејин.{S} Ти знаш да су и они лепи, црномањасти, да имају црне очи, да носе фес...{S} Али, |
| есен је, позна, оголела као просјакиња; црну влажну земљу покрива жуто, мртво лишће; по кровови |
| о, или само осмехнуо, ја бих Богу секла црну жртву и запалила бих му свеће у свим редом текијам |
| не умре, и у томе страху обећа:{S} Богу црну жртву, текијама шарене свеће, сиротињи милостињу н |
| <p>— Џемал се насмејао, и ја морам Богу црну жртву: заветовала сам му се.{S} Али, ја немам нова |
| туштом и тамом, пролазе мимо црнкиње и црнчиће с цвећем, воћем и халвама кроз шпалир дивно обу |
| ваца за који се узеше грабити црнкиње и црнчићи и турски мушкарци којима се још допушта да иду |
| го кад је стајао и дотицао се облака, и црњи од малопређашњег неба; од његових грана чиниле су |
| су му пацијенти највише оне), тако фине црте лица, и такав израз очију; пун некаквог бола.{S} А |
| , него и очима, и целим лицем, и сваком цртом на лицу.{S} На овом великом балу где је било жена |
| а, и по сасвим голом дрвећу скупљају се чавке; по који кров зацрни се као да је покривен црном |
| , а родитељи јој узели абдест кад се чу чагрљање халке па вратима.{S} Кад видеше пашиницу с Фат |
| подврискују бејови и официри, одјекује чађава кафана, тресу се испрскали прозори, и игра, пуца |
| >Шта ту има?{S} Једна кафаница, ниска и чађава.{S} Ваздух је био загушљив.{S} Мирише риба, пече |
| па у недра вереничина писма и косу и из чађаве кафане, осветљене једном прљавом лампицом, похит |
| а се трза, јер „то човеку не доликује”, чак ни кад је отац. „Покојна моја нене бејаше мирна, и |
| де јој је унука, и крила је од свакога, чак и од снаха, и од синова, своје деце.{S} Она ока не |
| вара, да је неискрена, и мора са свима, чак и са странкињама, турски. „Па зашто нам наши родите |
| сто, они почеше, ћутећи, јести прстима, чак и Џемал!{S} После ифтара, на отвореној софи, робиње |
| арима.{S} Сафет, увек свесна, трезвена, чак и онда кад тобоже „од севдаха" губи свест, гледала |
| у, ни хлеб, ни вода, ни дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа а толи лица; жене неочешљане, нео |
| /><hi>р</hi>.{S} Чак и моја Госпођица, чак и Мадам Аристид наглашују турски зато што су дуго у |
| ко?{S} Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, чак ни покрете.</p> <p>— Чак ни мисли, чак ни осећања, |
| ети шта хоће па претрну, али не побеже, чак и не покри разголићен врат, као други <pb n="237" / |
| жене?{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час проговори Туркиња, жена п |
| девојке што се неће удавати, Солуњанке, чак озго од Муса-Бабина Турбета, суседе напуштених турс |
| духао као луд...{S} Њено лице поцрвене, чак и чело: поклопи се у руке и зајеца, зарида гласно к |
| мамо азијатско?{S} Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, чак ни покрете.</p> <p>— Чак ни мисли, чак |
| спраћамо.{S} Ти си видела старотуркиње, чак и твоја мајка: понекад, кад је у послу, или кад јој |
| ај себе...{S} Пашиница ништа не почиње, чак и не гледа у бедног старца, оставља га да се покашљ |
| p>„Има лажи у којима ја налазим финоће, чак и нежности,“ сети се Фатма нениних речи, увек кад г |
| т дана, јер ниси изишла из његове куће, чак ни из ваше брачне собе.{S} Ти треба...</p> <p>Она п |
| и дала, баци нож!</p> <p>Сви заплакаше, чак и „туђа мушка глава“...{S} Он као да се од тога отр |
| много воли; и њу небројено пута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Дос |
| сву је потопи, она се понова заборави, чак приставши на тајне састанке, код Ајше-кадунине сест |
| види?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак и лице покриле, и излазе, пењу се у затворена кола. |
| јер сваку помаже или муж или брат или, чак, отац.{S} Ја сам се овде одмах с њима нашла:{S} Цар |
| и нешто као нож.</p> <p>Колико је воли, чак не да да је послушају робиње.{S} Он јој завије цига |
| чак ни покрете.</p> <p>— Чак ни мисли, чак ни осећања, је ли, Емир?</p> <p>— И то не, заврши г |
| а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак слушкињама кажемо „душо“ и „јагње моје“; чак робиња |
| ду...{S} Седме ноћи, ту су сви Фатмини, чак и слушкиње; људи су с Џемалом у конаку, жене у харе |
| а</hi> Зејна...{S} У лудилу од страсти, чак заборавља да му брат још није умро.</p> <p>Приђе јо |
| годно: срамота ме да преко собе пређем, чак и да проговорим...{S} Бојим се да ми се не смеју.{S |
| да мора да путује, с мужем, инжињером, чак у Каиро.{S} Опа се није устезала да каже странкињи |
| лазила испрва непрестано, после никако, чак ни за време Рамазана, кад рођаке и пријатељице не и |
| не помисли да бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије кад је одговорил |
| , ја више не волим ниједну Францускињу, чак ни Мадам.{S} Можда је ово тренутак.{S} Госпођица је |
| одговорила, криће од свакога на свету, чак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, |
| ебична: завиди кад хвалимо нечију децу, чак и кад почињемо, да не бисмо њеној материнској осетљ |
| S} И занесена путем, не сети се својих, чак тренутно заборави с ким иде!{S} Ишла је из собе у с |
| лушкињама кажемо „душо“ и „јагње моје“; чак робињама дајемо лепа имена да им не буде жао што су |
| гледа је кад седа, гледа је кад устаје; чак кад је девојка за клавиром, она је гледа у стас, у |
| крај врха који је ударао <pb n="62" /> чак у последњи крај оградног зида, и плачући кидале су |
| не нађе нигде пријатељ, да им каже!{S} Чак јој није пријатељ ни њена сестра од тетке.{S} Сви с |
| прелазио<pb n="256" /> преко собе...{S} Чак и херој, млад, леп, пун поштења и узвишеног родољуб |
| жене имају духа, али немају душе...{S} Чак ми се сад ни њина имена не допадају.{S} У нас, свак |
| ко знам за се, први пут не постим...{S} Чак не бих ни знала да је Рамазан да ме не подсетише пи |
| изговарају<pb n="291" /><hi>р</hi>.{S} Чак и моја Госпођица, чак и Мадам Аристид наглашују тур |
| p> <p>Сутрадан јој је било још горе.{S} Чак ни с мужем није хтела говорити о оној тајној бризи |
| е, прсти су јој преко дирака летели.{S} Чак и они фанатици, „женски конзервативци“, у овој силн |
| м то тражи?) него као старијој жени.{S} Чак ни они за које она није чула ни да постоје, а који |
| да она сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и што слободно тугује, што се изјада час |
| а у салон, па на софу — свуд празно.{S} Чак му нема ни тетке, ни мајке, ниједне слушкиње.{S} И |
| по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. „Две страсти не могу заједно.{S} Оно пре н |
| е, чак ни ход, чак ни покрете.</p> <p>— Чак ни мисли, чак ни осећања, је ли, Емир?</p> <p>— И т |
| сваки поштује, моју исмејава.{S} Не, ја чак не смем ни да тугујем, да плачем.{S} Сто пута си ср |
| ни дивни градови, на сликама!{S} Али ја чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему родила и о |
| ко јој је она мила другарица!{S} Милија чак и од Мерсије.{S} У турској старинској антерији и ст |
| ховом забуном и љубављу која се опажала чак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе |
| казати.{S} А ти, можда би се састајала чак и ноћу да си удовичка кћи. <pb n="98" /> Где је бра |
| ер, да јој се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S} Прође поред ста |
| ма и људима.{S} Ја мислим да се Донмама чак јављају људи, кад их сретну на улици и познаду их.{ |
| } На мишицама им, на грудима, па некима чак и на лицу, трагови од мушких прстију и мушке безочн |
| окривачем, где спаваше Фатма, покривена чак преко главе.{S} Стара на прстима приђе кревету, и п |
| час-по дисање да је не узнемири.{S} Она чак не може ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што |
| је учио да према свакоме буде охола, па чак и према мужу, да никога не поштује, па чак ни свекр |
| и према мужу, да никога не поштује, па чак ни свекра и свекрву.{S} Отрча, донесе јој чаршаф и |
| тада <pb n="152" /> клањају и млади, па чак и деца .{S} Улице су пусте до вечерње, а тада оживе |
| а слаба, али лепа, лепша од оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и бра |
| е да избије пламен, а ја се савладам па чак се и насмејем!...</p> <p>Али, драга госпођице, поми |
| ко је је могла волети тога цариградског чак... чакпу...</p> <p>Хтео је рећи чапкуна, па није мо |
| кад ме спопадне бол!{S} Овако, понекад чак и заборавим на бол.{S} Пиј, сине!</p> <p>Он подиже |
| укчије васпитана.{S} Ја устајем на ноге чак и оној сиротој Емине-кадуни с искрпљеним чаршафом — |
| гласа, а џакови ћуте!</p> <p>— Не траже чак ни право сунца и ваздуха, узвикну најмлађа, болесна |
| век може и да наљути и да ражљути, може чак да је разгали, насмеје.</p> <p>Никад не каже „Алла! |
| с тетком задовољна?“...{S} Па питала је чак и за зета, одљутила се сасвим, и кад пођоше, она га |
| тмино, на смрт Мерсијину.{S} И могла је чак отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књигама, св |
| {S} Њој се никад не би досадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би се проб |
| атка Мадмоазел Дарно!{S} Пољубила би је чак и у уста, преко обичаја турског, и француског.{S} И |
| и чини ми се да би то свето обесветиле чак и очи моје мајке, зато сам затворио.</p> <p>Она осе |
| ије била видела жену из народа који оне чак и у својим песмама помињу и који познаје као и друг |
| њом...{S} Ариф-ханум испрати странкиње чак до прве капије, и одгледавши их, кроз свитање, за ј |
| зање свога унука довео је веште бербере чак из Анадолије.{S} Он је то говорио врло узбуђено, по |
| ! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се чак и заклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако не учини |
| .{S} Све ћуте.{S} Домаћице их испратише чак до прве капије.{S} Ово кратко ћутање зближи их више |
| где је сандук с њом, још нисам ушла, и чак не могу да прођем поред ње.{S} А кад видим официра, |
| само боји да није Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! да није из рђаве куће, из просте.{S} Мусл |
| а, због чега је некад призивала смрт, и чак мислила да сама себи живот одузме.{S} О, само сад д |
| р с турском децом, говорила би грчки; и чак кад би само видела играчку или децу на улици, почел |
| ије муслиманин, него Грк, Јерменин, или чак Јеврејин.{S} Ти знаш да су и они лепи, црномањасти, |
| х пријатељица, који је зову „тетка“ или чак „Ариф“, као другарицу, зато што се с њима играла, к |
| осећам слан мирис, ваљда од језера или чак од мора, чије су обале засађене маслином, и чујем ј |
| свету.{S} Уосталом, њу је могао познати чак и онај који се само мало с њом дружи, јер она је би |
| , па, као добра кћи Турске, узе бранити чак и оно што јој се чини најгоре.{S} Она, космополит, |
| да протестује, да виче.{S} Ах! у башти чак турско цвеће <hi>ариф-лен зариф</hi>...{S} Пред хар |
| ирном лицу све затрепери, и поцрвеневши чак и по челу и по врату, она склопи очи, као да би хте |
| неугодно.</p> <p>Фатми су ближе по души чак и од матере оне три младе Цариграђанке и ове две ст |
| далеко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није говорила; одговарала му је на питањ |
| S} Сад жалиш, плачеш, а ја теби завидим чак и на тим сузама које проливаш за својим дететом.{S} |
| питати где је био.{S} А он је љубоморан чак што сам пред Османом била развијена, јер за пољубац |
| ити турске жене.{S} Ми сад немамо право чак ни да васпитавамо мушку децу као срећне мајке!{S} М |
| раше Мерсије и запали свећу, зари нокат чак при дну свеће и рече:</p> <p>— Док свећа не изгори |
| ва.{S} Имала сам грозницу“.{S} Једанпут чак слага да је била тешка, па је пала и побацила... за |
| душа помрчина“, те се кроз ту помрчину чак и не назире оно чиме су се оне за ово кратко време |
| је ситна,“ говораше једном моја мајка, „чак склони, баци, шта ли, са стола тејзину слику, за ко |
| е могла волети тога цариградског чак... чакпу...</p> <p>Хтео је рећи чапкуна, па није могао, а |
| азани помадом, а лице набељено, у уским чакширама је, минтану и јелеку, око врата му је дебео з |
| не правнике у кафеним кафтанима и белим чалмама, па ми да им се обучемо, а они, кад из чаршије |
| дугачка, закрчена је колима и светином: чалме се беле као висибабе, фесови се црвене као булке. |
| а, муфтија у кафеним чошним шалварама и чалми емир-боје.{S} Старац, тип старинских Турака: дуга |
| ке, купиће му фес с дугачком кићанком и чалму од зелене свиле.{S} А чим напуни четири године, о |
| } Џемал хтеде да седне у један рибарски чамац, који се љуљаше крај саме обале, па да иде према |
| <pb n="173" /> живимо; зато нас спопада чамотиња и обузима туга.{S} Ја сам мислила да не радим |
| стакла, и тамбуре трезнога берберина и чампара пијаних чочека...{S} За тренутак, као муња што |
| } О, певала ми је.{S} О, звецкала ми је чампарама и играла као чочек!...{S} Била је раскалашио |
| а свирање у ут, ударање у деф, звецкање чампарама, пљескање длановима, смех, али пригушен, и ти |
| а црне; ударао је у ут, кад је пролазно чамцем поред стричева јој конака; гледао је у башту, у |
| ког чак... чакпу...</p> <p>Хтео је рећи чапкуна, па није могао, а његовим <pb n="216" /> слушки |
| нка, „старотуркиња", како кажу ови наши чапкуни протеривани у Европу.{S} Тој хануми наша Фатма |
| с, смакнутих панталона, у папучама, без чарапа, у мундиру сасвим раскопчаном, с бројаницама...{ |
| >saut de lit</foreign>, с фризуром, без чарапа, у црвеним сактијанским терлуцима.</p> <p>Што је |
| е јој се, а она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: тражи Мерсију.{S} Казаће јој што се г |
| јаса је, са широким скутовима као жена; чарапе <pb n="23" /> скинуо, бос је, у потпећеним сакти |
| <p>Он обуче своју белу антерију и скиде чарапе па прекрсти ноге на шиљтету, а жена му принесе з |
| и жене, све три у бело, све три скинуле чарапе...{S} И стара са снахом отклања (а унука јој кла |
| м на чифлук, да се пењем на наше куле и чардаке, те да гледам зелено поље и по њему нашу ергелу |
| турску песму: то се Ахмед-беј на своме чардаку весели, гледајући у залив разливен на месечини. |
| гдегде опалим исподупираним дирецима; а чардаци, ћошке, софе, џумбе, испусти, све с кафезима да |
| ра; Госпођица јој чита романе и описује чари слободе, и у њено меко женско срце утискују се две |
| Што не кажем: на коју ћу страну, драги Чарлсе?{S} Дошао сам на по пута па стао, не што сам сус |
| воре.</p> <p>Ти ништа не разумеш, драги Чарлсе.{S} Ви Енглези треба да се пренесете у нашу земљ |
| ним енглеским словима.</p> <p>Драги мој Чарлсе,</p> <p>Како сам био срећан!{S} У тој срећи забо |
| у или њеној учитељици или његовом другу Чарлсу?{S} И сети се свега: њине лажи, свога сумњања у |
| ириадом светиљака те је личила на какав чаробан вилински двор.{S} Кад је дочека домаћица, једна |
| их не будимо : нек спавају, нек сањају чаробни сан Истока.{S} Колико ми пута дође да прокунем |
| рех да их пробудимо? <hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>.{S} Како ће им бити кад се из т |
| па су им завиделе. „<hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>,“ изусти Фатма шапатом теткине |
| тим опијумом опијене, спавају и сањају „чаробни сан Истока“.{S} Напослетку, ја налазим да су он |
| а, разастреше, на египатску асуру, бели чаршав (<hi>софра-алти</hi>), да на њ падају мрве, и по |
| а угледа око једног дугачког стола, без чаршава, десетину петнаест људи, младих, осим тројице.{ |
| алон“; ни оне што у чаршији код Јевреја чаршаф, пече, свилену хаљину, златне обоце купују — тел |
| ека...{S} Мајка твоја, чим ти је обукла чаршаф, одмах ти је почела говорити о девојачкој чистот |
| очима, обарај их.“ Још како сам обукла чаршаф, овако су ме училе нене и мајка, и ако сам онда |
| кроз прозор Ариф-тејзу: смакла с главе чаршаф и скинула пече, па се жури.{S} Сва претрну: „Зац |
| Жао ми је Мерсије, рече и скочи, скиде чаршаф и пече, обриса очи, изиђе: отац јој долази из ча |
| јој нешто шапташе на ухо.{S} Ариф скиде чаршаф и пече, а преко косе пребаци Нуријин башјорти, и |
| теби што ниси родила!“</p> <p>Она обуче чаршаф, диже горњи део на главу, пошто је наместила печ |
| Божју љубав, Ђулренги, где ми је пече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећу да седим не |
| rget="#SRP19120_N48" />, обучена у бели чаршаф а црна као гар, и искезивши беле широке зубе зак |
| е још дететом, пре но што су јој обукли чаршаф...{S} Фатма се пред Мерсијом радовала; а кад пођ |
| лас чисто промењен...{S} Обуци јој свој чаршаф, метни јој на лице густо пече, па је одведи Нури |
| свекра и свекрву.{S} Отрча, донесе јој чаршаф и пече, баци јој то у лице вичући: „Сакриј се од |
| турском женом обученом у стар, искрпљен чаршаф.{S} То је била прерушена Нурије.{S} Она се ни у |
| .{S} И тражаше њене хаљине.{S} Нађе њен чаршаф, који од удаје обуче једанпут, и њено пече, што |
| кућа спава, она се обуче у Ђулренгијин чаршаф и тихо изиђе из своје собе.{S} Прошавши кроз пре |
| ђанке: све у фереџама, с јашмацима, јер чаршаф, с кога је „запт“ дигнут поодавно, носе обичне, |
| доктор-ефенди ? упита стара, обучена у чаршаф, слушајући снаху с чуђењем.</p> <p>— Нервоза, ха |
| , кћери?</p> <p>Она плаче и облачи се у чаршаф.{S} Али напрасити беј већ се поврати, покаја.{S} |
| жи да турске жене баце, на комаде исеку чаршаф и пече...{S} Како се вратила с Јалија, он као ст |
| какве нове раде да изиђемо на сокак без чаршафа и печета — у гору и камен ! — али нисам знала д |
| и с много укуса и елеганције скројених чаршафа, оне имају горњи <pb n="224" /> део прост као м |
| одоше у чаршију и купише проста лица за чаршафе и дебела печа.{S} Никад нису дошле све три заје |
| ита за њима, а једна робиња однесе њине чаршафе, „пелерине“ и печа, да их завије и остави у <hi |
| } Пресвукоше се, принеше печа и обукоше чаршафе, па с робињом одоше у комшилук.{S} Мајке су им |
| о тиране, поломићемо кафезе, исећи ћемо чаршафе, поцепаћемо печа, башјорти, јашмаке..</p> <p>— |
| њима кћери, за овима робиње (завијене у чаршафе као хануме). <pb n="111" /> Пролазиле су уске, |
| аташа, и из њих излазиле жене увијене у чаршафе црне и свих на свету боја, које су трепериле, п |
| ју их робиње, невестин род, и пребацују чаршафе преко рамена невестине стрине, тетке и неких ро |
| сигурна „преносна средства“: под својим чаршафима могле су преносити што се год хтело.{S} И као |
| слутећи да су у тим простим старомодним чаршафима оне три фине нове, које он силно мрзи, и ако |
| им, Сафетине врснице у плавим и зеленим чаршафима, све с посувраћеним печима.{S} Мало, па пред |
| ијом беху неколике Туркиње у искрпљеним чаршафима, и неколико просјака, па неки доби плећку, не |
| м турбанима и буљуке жена у разнобојним чаршафима, и где је било водоноша с ђугумима, слушкиња |
| цама су се размилеле жене у разнобојним чаршафима, новим.{S} Код Сафет-хануме чу се лупа на кап |
| } Ишле су све ћутећи, свих шест у црним чаршафима, с црним густим печима спуштеним на лице, те |
| ене, све незване, да је гледају: буле у чаршафима с подигнутим печима, Јеврејке у шареним антер |
| ни лупу звекира на капијама, ни жене у чаршафима с фењерима преко дворишта... ни жагор, ни кик |
| Пре две вечери не развише се, осташе у чаршафима, с печима посувраћеним преко главе, те им се |
| хануме и једна робиња, све у црним <hi>чаршафима</hi>, то јест хаљинама за излазак, и с густим |
| ишла.{S} Обучена у ружичасту хаљину, са чаршафом од плаве свиле и с црним густим печетом, са св |
| оној сиротој Емине-кадуни с искрпљеним чаршафом — зато што је стара.{S} Боже, како сам могла!{ |
| не скида очију с ње, лепе и узбуђене, с чаршафом а откривена лица, с његовим прстеном на белој |
| ој соби за одмор: лежи на миндерлуку, с чаршафом, ничице; подиже је: лице јој је мокро од суза! |
| биња, кад уђе у софу и затече девојку с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А што се ниси развила, што п |
| атма је била у Мерсијином <pb n="12" /> чаршафу, да је не би познао отац, ако би је случајно ср |
| д капијом је чекају двоје, једна жена у чаршафу и један човек у јапунџету, с капуљачом на глави |
| е чини да баш уђе, па...{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а камо ли косу |
| за муслимане, младотурке.{S} И ја сам у чаршафу од девете.{S} Па ипак, Емир, моје је друго: вид |
| сталежа боље пролазе, њих је увек пуна чаршија.{S} А <hi>Донме</hi>?{S} Колико сам пута зажали |
| весела.{S} Пред вече, њен син, дошав из чаршије, весело јој рече:</p> <p>— Мајчице, ја дадох на |
| , па ми да им се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не погледају, и ако смо се за њи |
| Чудновата шала!“ У томе њен муж дође из чаршије.</p> <p>— Око ти светло, ханум !{S} Испросила с |
| — Што није оставила кесе у којима је из чаршије донет пиринач и брашно, већ их изгорела. „Неће |
| , обриса очи, изиђе: отац јој долази из чаршије.</p> <p>— Добро дошле !{S} Добро дошле! изусти |
| у никад није тако купила, већ су јој из чаршије доношена лица: гледала их, бирала их, метала их |
| ="#SRP19120_N93" />.{S} И зар те што из чаршије донесу модрице, кикоћући се или црвенећи од зад |
| нглетер, па потераше у другу чаршију, у чаршије откривене и покривене, па зађоше према Ћемер-Ка |
| рупној, неравној калдрми и јурила према чаршији, спустила се и окренула према Хамидији, одатле, |
| ени, чедо, и на отвореним, и пешице, по чаршији, испод руке ти њу да ухватиш; и у вече да идете |
| м шеталишту званом овде „пијаса“, или у чаршији, кроз редове људи, пролазиле као кроз махниту х |
| ем готово развијена, да сам по ваздан у чаршији, да пред вече седим крај широм отворена прозора |
| n="262" /></p> <p>„Салон“; ни оне што у чаршији код Јевреја чаршаф, пече, свилену хаљину, златн |
| агње Џемал-беј, ти треба да изиђеш... у чаршију, с друговима...{S} Иди на ваздух...{S} Све у со |
| путници спустише се код Ћемер-Капије у чаршију која спаваше дубоким сном, и одвезоше се близу |
| после, бојећи се да се не чује, одоше у чаршију и купише проста лица за чаршафе и дебела печа.{ |
| но, узбрдо, низбрдо док се није сишло у чаршију, да се застане, да се одгуши, па да се продужи |
| га госпођице.{S} Као у Цариграду, иду у чаршију, иду у безистан; где највише света има, код Беј |
| има зготовљеним на маслу, испуњавао сву чаршију.{S} Девојке, идући за мајкама, с печима на лицу |
| Хотела д’ Англетер, па потераше у другу чаршију, у чаршије откривене и покривене, па зађоше пре |
| а, шкрипала, пуцала по крупној неравној чаршиској калдрми, и најпосле се зашло за угао једне ст |
| де ме место не држи: час сам крај зида, час крај кафеза, час на софи, час на баба-финги, и сама |
| жи: час сам крај зида, час крај кафеза, час на софи, час на баба-финги, и сама себи личим на ти |
| емљи.{S} Она се сећа час овога обичаја, час оне хануме, па јој је пријатно.{S} И сећа се шта см |
| то каже: „Ја час жалим што нисам мајка, час волим; јер материна је љубав често себична: завиди |
| едео на софи и пушио.{S} Час је ходала, час седала, метала лактове на колена а главу у руке, и |
| ас ми се учини да га брани што не дође, час да га осуђује, оптужује.{S} Ономад каже: „Не зависи |
| шта; од дугачке сенке олеандра њима се, час-по, учини човек; с оне стране зида обраслог у винов |
| риф-ханум, и стале говорити час турски, час француски, а час неким језиком који она не разуме, |
| ас као да нешто ври па хоће да прекипи, час као да букти па хоће да избије пламен, а ја се савл |
| о само за страст, играла пуне две ноћи, час сва у бело као крин, час сва у црвено као каранфил. |
| рај зида, час крај кафеза, час на софи, час на баба-финги, и сама себи личим на тицу у кафезу, |
| и брат од тетке, па јој час брише очи, час намешта тел, час подиже какав пали прамен косе с ње |
| па јој час брише очи, час намешта тел, час подиже какав пали прамен косе с њенога лепог чела.< |
| пуне две ноћи, час сва у бело као крин, час сва у црвено као каранфил. „Каранфил!“ захори се из |
| ако је то нетачно!{S} Оно је час плаво, час зелено, час сиво...{S} И <pb n="172" /> врло волим |
| ад поред њега мртвог чучале све у бело, час крај његовог дебла, које се непрестано пушило, час |
| говог дебла, које се непрестано пушило, час крај врха који је ударао <pb n="62" /> чак у послед |
| тачно!{S} Оно је час плаво, час зелено, час сиво...{S} И <pb n="172" /> врло волим што та жена |
| ест слободна, Мерсије јој долази често, час с мајком час с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње н |
| жу ми срце.{S} Час ми је срце стегнуто, час разбивено кад мислим: „Може бити сад ме гледају нек |
| ариле у ход: час отиду уз један прозор, час уз други, сад сиђу у двориште, после оду до капије: |
| а и моја пријатељица: час смо у Солуну, час у Серезу, сад у Битољу, после у Скопљу, „гостујемо |
| умирују чете“, и ја и моја пријатељица: час смо у Солуну, час у Серезу, сад у Битољу, после у С |
| а склопила, тетка и жена удариле у ход: час отиду уз један прозор, час уз други, сад сиђу у дво |
| трашно немирна, нигде ме место не држи: час сам крај зида, час крај кафеза, час на софи, час на |
| S} Па кућа где нам је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи, у Паризу, европски направље |
| осећа се задовољна како није скоро).{S} Час-по па се Фатми учини да је у земљи где су од љубави |
| на сад види како је то горка истина.{S} Час-по, кад осети неку мисао, она запушава уши, као да |
| за цариградског племића и богаташа.{S} Час-по па се расприча, како њен зет није као што су сол |
| на вашим прозорима) — стежу ми срце.{S} Час ми је срце стегнуто, час разбивено кад мислим: „Мож |
| ранцузу што се зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, па су обе затварале очи да гледају њега ; али к |
| ац јој је још седео на софи и пушио.{S} Час је ходала, час седала, метала лактове на колена а г |
| орила: „Алла’“.{S} Али та „Францускиња“ час-по па се предаје вољи Божјој, јер верује у <hi>Писм |
| , и час се чинио као нечије церекање, а час као јецање и запевка; црна, једнолика, дугачка јесе |
| е говорити час турски, час француски, а час неким језиком који она не разуме, и њој је било теш |
| ди и што слободно тугује, што се изјада час њој час Ариф-тејзи, те јој буде лакше.</p> <p>Турск |
| ити што се год хтело.{S} И као жена, за час се осети увређена, понижена, побуни се, па се трже: |
| рижу савести, она би, као други пут, за час прешла па десето.</p> <p>Она ни јуче није постила, |
| ице.{S} Осману се софа окрете.{S} Па за час као да помахнита, с најгорим речима полете Фатми: д |
| дну душе.</p> <p>Да хоће да се удаје за час се рашчу, те почеше долазити мајке, тетке, стрине, |
| е прелива и пада у басен, који би се за час препунио да на њему није цеви.{S} Под сваком цеви, |
| е с пашиницом разговор, тих, који се за час сврши.{S} И опет ћутање.{S} После, по жељи те отмен |
| вораше их с новим јелом у руци.{S} И за час, па сви скочише, на доксату опраше руке и уста; а к |
| сам везла оцу душманину!...</p> <p>И за час би према <hi>Левха</hi> на зиду, према стиховима из |
| два друга.{S} Један леп брачни живот за час се и <pb n="194" /> неочекивано поквари.{S} Осећали |
| а: „завиди ми".{S} Ариф често каже: „Ја час жалим што нисам мајка, час волим; јер материна је љ |
| ко пута тргли из сањарија, зовући ме на час...{S} Па кућа где нам је била, и каква!{S} Час у Со |
| Рамазану у мојој земљи.{S} Она се сећа час овога обичаја, час оне хануме, па јој је пријатно.{ |
| е јој одговорити, шта ће чути!{S} Читав час како се мучи да пита, па не сме.{S} Тек што би изус |
| а и њених година хануме, притрчавала је час једној час другој странкињи и говорила им је нешто, |
| еко собе кад се плаче.{S} Енглескиња је час-по нешто бележила, али Ариф јој даде знак да то не |
| плаво; а како је то нетачно!{S} Оно је час плаво, час зелено, час сиво...{S} И <pb n="172" /> |
| Пошто су сишле, пођоше к мору, које се час-по заплави између кућа.{S} Фатма се прибија уз Мерс |
| уцаве жмираве звезде...{S} Из даљине се час-по чуо оштар писак кларинета.{S} На тераси, ноћу, б |
| мљу са њеним брдима и бистрим рекама, и час-по па се обрадује мору, кад се заплави између зелен |
| им да има нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што не дође, час да га осуђ |
| га старога чочека, потурчене Циганке, и час-по су подврискивале пљескајући длановима помамно.{S |
| ј њена прозора смоква буди је, шушти, и час-по удари граном о отворено прозорско крило...</p> < |
| дувао је хладан влажан јесењи ветар, и час се чинио као нечије церекање, а час као јецање и за |
| , с његовим прстеном на белој ручици; и час-по дође му жао што је покрила главу не само од она |
| тако осећају; друге вичу: срамота!{S} И час-по, кад опазе додир лица, затварају очи.{S} Колико |
| огле држати, носити толику радост.{S} И час-по, обузета овом мишљу и чудном милином, окрене се |
| зговарајући се с једним младићем, сваки час баца очи у кафезе... „Алла"! какве су му очи!“ виче |
| окрећу натраг.{S} Кад проходају, сваки час падају, а кад проговоре, има речи које нама ништа н |
| ине одаје.{S} Сваки дан га видим; сваки час пролази и гледа у решетке, као да није муслиманин.{ |
| м девојком, коју врло заволех.{S} Сваки час ми дотрчкаваше кроз капиџик, па наједанпут нема је. |
| ај или судбина?{S} Оне се воле, а сваки час се споречкавају као деца, ви то знате, драга госпођ |
| инило јој се...{S} После се свега сваки час сећала и сваки час се бунила, у себи, не говорећи н |
| ја дуго.{S} Она је крадом плакала сваки час, а он је то опазио, и чинио се невешт, али није био |
| {S} Али у почетку, ти си јој ишла сваки час.</p> <p>Она се промени у лицу, обори очи, али ништа |
| љут.{S} Ко ће знати зашто.{S} Она сваки час шапће нешто мужу.{S} Он је, види се, слободи.{S} Он |
| о време усхићена њеном игром, сад сваки час несвесно покриваше очи од стида, и несвесно их откр |
| и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час проговори Туркиња, жена потчињена човеку, мужу.{S} |
| еже, и узе плакати.{S} Плакала је сваки час вас драги дан...</p> <p>Тек сутрадан, она настави ч |
| кињи ово не би смешно, јер она је сваки час са слаткоречивим Туркињама, а Ариф јој увек каже „Е |
| војчица промени се, уозбиљи се, и сваки час беше врло замишљена.{S} То опази њена мајка и као п |
| ама се непрестано чини празник, и сваки час се издвајају и нешто шапћу, а на лицу им се огледа |
| у сваки бод, но ради расејано, и сваки час оставља иглу па преврће <foreign xml:lang="fr">Poés |
| е сузе — отишао неиспраћен !{S} И сваки час да се одвајају, да се одучавају...{S} Он од ње да с |
| После се свега сваки час сећала и сваки час се бунила, у себи, не говорећи никоме ништа.{S} У о |
| .{S} Кадуна јој уз пут говораше: „Сваки час оваква шетња.{S} Беше добар; али, како оде Зејне-ха |
| непријатан, јер је мирисао на рибу; али час-по, на махове, кад би духнуо западни ветрић, осетио |
| то јест на добру њене отаџбине.{S} Али час-по, па је постајала страшан скептик, кад је год ког |
| нови су се преливали, звуци час дрхтали час жуборили, разумеле се речи, јецање, сузе, прсти су |
| а ћу довека бити муслиманка; јер у мени час као да нешто ври па хоће да прекипи, час као да бук |
| три нове и Ариф-ханум, и стале говорити час турски, час француски, а час неким језиком који она |
| лничар и мајка — њен муж, заустављајући час-по дисање да је не узнемири.{S} Она чак не може ни |
| пе арије: тонови су се преливали, звуци час дрхтали час жуборили, разумеле се речи, јецање, суз |
| и“, Фатмин теча и брат од тетке, па јој час брише очи, час намешта тел, час подиже какав пали п |
| одина хануме, притрчавала је час једној час другој странкињи и говорила им је нешто, само да им |
| слободно тугује, што се изјада час њој час Ариф-тејзи, те јој буде лакше.</p> <p>Турске жене д |
| Мерсије јој долази често, час с мајком час с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него код куће. |
| а дана, као што ће волети до последњега часа ..{S} Кад би ме неко питао где ми је отаџбина, ја |
| слио да спавају, јер је више од једнога часа како се не мичу.{S} Али, најпосле, старија сестра |
| одне, а Џемал-беј спава.{S} Пре једнога часа, мајка га је пробудила да се свуче и да понова лег |
| а један пристао да дође, прошло више од часа и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готово с |
| радости заплака.</p> <p>После два, три часа, ту су били сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф јој |
| 'Англетер</hi>.</p> <p>Ту осташе до три часа по подне, па се, овако обучени, укрцаше у један ве |
| га, рекоше старци.</p> <p>После четврт часа, он је био ту.{S} Врло блед, он се поклони старцим |
| љну.{S} Па јој то рекох.{S} А она ми на часну реч каза да је весела <hi>само</hi> кад се опије. |
| јој као смрт бледо лице.{S} За неколико часова очи јој чисто утекоше у главу и лице јој постаре |
| о ће да издржи све то!</p> <p>Око девет часова, у кући наста журба.{S} Дошли су муфтија, имам и |
| жар лупну у калдрму шест пута: дванаест часова по европски „Нема га!“- сад помислише, а не реко |
| ве нису излазиле од Арифе.{S} По читаве часове водиле су некакве тајне врло озбиљне разговоре.{ |
| ла око на отвор.{S} Седела је по читаве часове у нениној соби, гледала кроз кафез: свет, али не |
| жарову палицу, запушава уши да не броји часове.{S} И наједанпут, загњури главу у јастук: ћутала |
| {S} С грозничавим нестрпљењем погледа у часовник: да ручају, па да се он с њом одвоји... сад је |
| е за то свето и велико; и у мени сваким часом јача и воља и снага...</p> <p>Иначе, овде је теже |
| у се чињаше да сам ја блажена.{S} Каква част!{S} Жена подигнута до човека, и до књижевника!{S} |
| а за мир; ако им муж не подели на равне части румену јабуку — свађа.</p> <p>— Снаха му није у т |
| вари с Родолфом, и црвенеле су, и у том часу обе би пристале и на одсецање косе и на смрт и на |
| им, негде проређеним, поломљеним, поред чатрља с високим оградним зидовима, негде белим као од |
| ад да се састају, и где?{S} Тамо, испод Чауш-Манастира, поред каквог напуштеног гробља, или у к |
| јој поручи да му дође на састанак испод Чауш-Манастира, милим, познатим стазама, које су већ го |
| е, саме самците, у једном кућерку испод Чауш-Манастира.{S} А да на те састанке може ићи, тајну |
| има је, које нису хтеле кафу, донета по чаша мирисавог ружичастог сирупа.{S} Док се пијаше кафа |
| говор и договор!{S} Попила сам пуне две чаше сирупа, а у њ је Нурије била метнула бенђелук, зац |
| и затражи мастике.{S} Донеше му се две чаше, једна је велика с водом.{S} Он одасу воде и насу |
| и ту сврати, и опет затражи и доби две чаше; и сад одасу мало воде и насу мастике; опет то поб |
| ене, с једном цигаром, с водом из једне чаше; и срећне су...</p> <p>— А ми, нове?!{S} А ми, нов |
| карац, пуше једну цигару, пију из једне чаше, а хануме их гледају и погуркују се смејући се кра |
| језан и она попи земзем из једне црвене чашице као напрстак нарочито за земзем, он опази да се |
| ени се: сад му задрхта рука кад принесе чашу устима.{S} Устаде, брзо, и похита кући, али — <pb |
| има.{S} Пред једном и он седе и затражи чашу воде, попи је даде бакшиш кафеџији и одмах пође, н |
| чека, па га узе служити мастиком: једну чашу сипа њему, једну себи.{S} Он не види да берберину |
| да исплетемо кесу за грош, да навеземо чевре за двадесет пара: то нам је сва спрема за живот.{ |
| /note> <note xml:id="SRP19120_N26"> <hi>Чевре</hi> - рубац везен срмом или телом</note> <note x |
| ћери је сва наука плетење кеса и везење чеврета.{S} Девојка се, истина, с момком не познаје, ал |
| аца с товарним магарцима, продавачица с чевретима<ref target="#SRP19120_N26" /> и кесама, Арнау |
| то је с њима срођено, што им је у крви, чега ће се оне ослободити тек кад дође ред да их завију |
| свећеност, <pb n="114" /> слобода, због чега је човек <hi>човек</hi>.“ Али колико бола од неког |
| била отворена, и сувише отворена, због чега је у њином друштву, ненавикнутом на отвореност, мн |
| ини јој се све мало, ситно, ништа, због чега је некад призивала смрт, и чак мислила да сама себ |
| аше крај њених ногу, сасвим белог, због чега га она и зове „Памук“, и без премишљања позва Ариф |
| е свету ћерком, добром и паметном, због чега је узе племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха! |
| ако јутро.</p> <p>— Госпођо мајко, због чега Ариф толико воли ту страну жену? упита Сафет.</p> |
| те било!...{S} Шта си учинила?{S} Због чега си отерана?...{S} А?...</p> <p>Он се смеје, а мајк |
| век би се питао: „Шта је Арифи?{S} Због чега је заволела ову жену?“ Ни на памет му не би пало д |
| а што би им скренуло мисли с онога због чега пате.</p> <p>Па ипак, Фатми је мало боље, то цела |
| е Фахрије хануму сути, да јој каже због чега сам се за Османа удавала, и да сам распуштеница?“ |
| се није устезала да каже странкињи због чега не треба да им долази.{S} Овој бејаше жао, али ипа |
| нене.{S} Ја је волим, али не знам због чега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, а готово увек, к |
| јком, како би се оставио пића и имао од чега да живи, него на Нурију.{S} Да воли Фатму тобоже к |
| венећи, рече: „Мука ми је, нене“. — „Од чега мука... овако рано?“ — „Јуче... јела сам зелених ш |
| ипак је међу вама пуно девојака заиста чедних, и ако не црвене кад се пред њима изусте и такве |
| емам овде наочара, дај, прочитај ми га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво |
| рдне болове.</p> <p>— Да зовемо хећима, чедо?</p> <p>— Шта ће ми хећим?</p> <p>— Јеси ли спавал |
| } Писну! <pb n="217" /></p> <p>— Фатма, чедо, ти нешто ружно сањаш.{S} Хоћеш ли мало водице?</p |
| абу; а она јој нежно одговори : „Фатма, чедо, па нас никад није било више: сви смо, Богу хвала, |
| Она вам је свекрвина?</p> <p>— Мајкина, чедо.{S} Све што још имам, од мајке ми је и од оца.{S} |
| докле ће он спавати?</p> <p>— До сутра, чедо.{S} А ти иди па лези, заспи, одмори се...</p> <p>О |
| е каза, изиђе.{S} Уђе нене. „Дај мужде, чедо!“ весело рече, па ме загрли и омириса ми лице као |
| Она се њима учини болесна. „Шта ти је, чедо?“ пита је нене забринуто; а она, непрестано кријућ |
| презрења погледе на тетку и мајку. „Не, чедо, то није жена, то је мајка,“ говори му тетка, осећ |
| да јој поврати моћ.</p> <p>— Умири се, чедо, заспи само мало.</p> <p>— Не могу, нене, мозак ме |
| </p> <p>— Вратиће се...{S} Обуци му се, чедо, госпођо снахо.</p> <p>Она, сва срећна, одскакута |
| отвори очи, па их затвори. „Ја сам те, чедо, пробудила.{S} Али што да се покријеш преко главе |
| ма ван себе од радости.</p> <p>— Јесте, чедо, сута ти долазила.{S} Сад видим да је боља од нас. |
| /p> <p>Она отвори очи.</p> <p>— Устани, чедо... закључај врата.</p> <p>— Каква врата, ханум-ефе |
| у поље, не по вароши?</p> <p>— По мени, чедо, и на отвореним, и пешице, по чаршији, испод руке |
| уђе свекрва и рече :</p> <p>— Узела си, чедо, земзем, па сад иди Џемалу; с њим вечерај па спава |
| да су тобоже обазриве...{S} Где си ти, чедо, видела мога сина?</p> <p>Ово изненадно питање збу |
| њеним сузама, и: губим свест. „Отац ти, чедо, добно једно писмо...{S}" И још нешто говори, а ја |
| зујући му једно стакалце:</p> <p>— Ево, чедо, арслане мој, — мастика..{S} Што не би?{S} Пио си |
| ад трже и рече:</p> <p>— Госпођо снахо, чедо, једва једанпут...{S} Ја сам ти казала, ако би как |
| ајком нисам о томе говорила...{S} Емир, чедо, запали и ти цигару...{S} Грехота је да постимо ка |
| ом питала нене : „Волиш ли Ариф-хануму, чедо, или што је весела или што је тужна, или што је ша |
| ој била учитељ.“</p> <p>— Хоћеш цигару, чедо ?{S} Дуван и афион све једно.</p> <p>Она заврте гл |
| није да нећу.</p> <p>— Е, кад не можеш, чедо, ти пости; али... ноћу буди с мужем.</p> <p>Прође |
| робињама даје лепа имена; или је волиш, чедо, што се дружи са странкињама и што воли Францускињ |
| инуто говори:</p> <p>— Хоћеш да постиш, чедо.{S} Остави се, ти си млада, скоро доведена, муж ти |
| омак нашега пророка, а Фатма, најмилије чедо пророково.</p> <p>— Тебе, сине, збуни име момкових |
| ога срца одвојила.{S} Зар да удам своје чедо за те протеранице што гледају да нас пођауре?{S} Н |
| Слатка суто, шта ти је?!</p> <p>— Емир чедо, ништа...{S} Мавиš преврнуо с полице сахан с мухал |
| и му као обично француски, већ турски: „Чедо моје, око моје, лаве мој, султане мој, <pb n="164" |
| кроз пробушен оградни зид, премирала од чежње за њим, састајали се код њене Ариф-тејзе, остајал |
| ко лепу жену! чуђаше се лекар гледајући чежњиво у њене као снег беле груди.</p> <p>— Први пут ј |
| и се да је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к вратима да она уђе, а мајка му се за |
| ебе, дечка здрава али увек незадовољна: чезне за мајком.{S} Криви оца, па га правда, и опет га |
| е Богу по нашем закону.{S} Волим мужа и чезнем за родитељима. за онима који су ми живот дали и |
| уској.{S} Сваки дан читају нешто ново и чезну за тим туђим, непознатим, далеким светом.</p> <p> |
| х у неки далеки непознати крај за којим чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је таласи з |
| је лишио тебе; годинама сам те желела, чезнула за тобом...{S} Пиј, сине!</p> <p>Он је опет туп |
| видела, само га замишљала...{S} Она је чезнула за тим замишљеним човеком, тврдо верујући да ће |
| <hi>Мужде</hi>!</p> <p>Она јој даде <hi>чејрек</hi>,<ref target="#SRP19120_N54" /> и поцрвене, |
| а ти љубим скут...{S} Воли те, љуби те, чека те с нестрпљењем, са чудном жељом, жудњом, страсно |
| ове „жењен човек“, и најлепша је: једва чека да је узме као дечко коња или девојчица лутку.{S} |
| ем, са чудном жељом, жудњом, страсно те чека</p> <p>од свег срца твоја... твоја сестричина</p> |
| ћи њене мелодије, заносе се, надају се, чекају...{S} Шта чекају ?{S} Време стоји, а оне, њине г |
| д сиђу у двориште, после оду до капије: чекају ослушкују.{S} Ако се мало спусте на миндерлук ил |
| одне, па се више није вратио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он и не мисли да се врати.{S} Лута |
| заносе се, надају се, чекају...{S} Шта чекају ?{S} Време стоји, а оне, њине године, њин живот |
| ладе девојке узимају за шалу и једва је чекају.</p> <p>Око подне чу се зврјање кола, уши да заг |
| та, као сенка...</p> <p>Пред капијом је чекају двоје, једна жена у чаршафу и један човек у јапу |
| е одвојити с њим...{S} Обоје грозничаво чекају тај тренутак...{S} У предсобљу говор, питање : „ |
| <p>И ова одмах устаде, као да је једва чекала, и рече:</p> <p>— Јадно ми моје спавање, Нурије. |
| са шареним покривачима.{S} Она је једва чекала да легне, па да мисли на <hi>њега</hi>, као до п |
| јатна прошлост.{S} Сафет-ханум је једва чекала да се сване, да чује шта се ради по Солуну, и да |
| знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва чекала лето и летње врућине, да бежим на чифлук, да се |
| а се налажаше око капије да не би гости чекали — отвори: уђоше Солуњанке, старе у црним, Сафети |
| га, не мислим на онога.{S} А пре, једва чекам да легнем, у вече, па и преко дан: зажмурим па по |
| данпут.</p> <p>— О, па баш данас!{S} Ја чекам, ти знаш.</p> <p>— Чекаћу ја уместо тебе.{S} Отид |
| читати да треба што пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, |
| виђам <hi>њега</hi>.</p> <p>У петак те чекам са странкињама и Цариграђанкама.{S} Ја сад Царигр |
| — Ми организаторке Револуције за Устав, чекамо политичку слободу као озебао сунце; па чим њу до |
| ишла сама тамо где ју је с нестрпљењем чекао њен страсни девер.{S} Али кад се год вратила приј |
| постељу тако немирна.{S} Иди.{S} Ја ћу чекати...</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— Има ли смисла |
| ш данас!{S} Ја чекам, ти знаш.</p> <p>— Чекаћу ја уместо тебе.{S} Отиди: разгалићеш се.</p> <p> |
| да се с њим понова венчаш одмах, да не чекаш три месеца и десет дана, јер ниси изишла из његов |
| и не чу.{S} Лепих плавих очију и широка чела, висока и танка, она се Фатми, у сумраку, учини ка |
| е какав пали прамен косе с њенога лепог чела.</p> <p>Послуживање ратлокумом и водом.{S} Нене и |
| ерна кићанка додирује му рамена, с феса челенка трепери, сија се као сунце: бубњи и зурне разле |
| а ја хтедох да изгубим свест.{S} Кад та челенка не би била овде, мени би било лакше; овако, ја |
| а пошту сам однео челенку! ..{S} И сад, челенке нема, из куће је <hi>изнесена</hi>... а ја у ту |
| вена, не одваја се од обележја (бисерне челенке), јер у њему види и воли своју љубав.</p> <p>Од |
| ла обрадовати. „Ми испратисмо младожењи челенку".{S} Ове просте речи кроз мене прођоше као нека |
| мајци, она мени.{S} На пошту сам однео челенку! ..{S} И сад, челенке нема, из куће је <hi>изне |
| оно место, и <pb n="220" /> метну своје чело где је било њено.{S} После поче да је замишља од с |
| ежурану руку, јако притисну на њу своје чело, па је подиже на своје теме; она га привуче к себи |
| брзо приђе, притисну му на руку усне и чело и тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла, беј-ефенди!</ |
| као луд...{S} Њено лице поцрвене, чак и чело: поклопи се у руке и зајеца, зарида гласно као дет |
| етну своје уздрхтале усне на њено мирно чело.{S} После је ижљуби њена сута, плачући од радости |
| на тој глави, да бих могао додирнути то чело и то лице и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у |
| и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, у лице, у уста, нежно рече: ”</p> <p>— Је ли, душ |
| ђе у собу, али се трже и саже се, метну чело на праг, после се подиже, прислони лице на врата, |
| пружи руку Фатми.{S} Пошто му она метну чело и уста на руку, он хтеде да је омилује, па се трже |
| та паде и устаде, тридесет пута додирну челом тле ..{S} И занесена, не зна да устаје, не зна да |
| је била она, прво пољуби, после додирну челом.</p> <p>— Никад се нисам осетио толики муслиманин |
| му се виде бели крупни зуби, жиле му на челу набрекле.</p> <p>— Наша срца, сине, нису испитиван |
| и кадгод изишла, носила би свој грех на челу дигнуте главе.{S} Променила се, остарела; кад у са |
| склапају, коса се разбарушила, пала по челу, фес се затурио, дотиче му потиљак; једна ногавица |
| ољење за опроштај, праштање, љубљење по челу, по расплетеној коси, мирисање, стезање, тапкање и |
| у све затрепери, и поцрвеневши чак и по челу и по врату, она склопи очи, као да би хтела сакрит |
| год нам је писано овде (учини прстом по челу као да пише) кад смо на свет дошли, мора нам прећи |
| по ниским миндерлуцима.{S} Свекрва је у челу, до ње с десне стране њена сестра, с леве њена рођ |
| ају, да се развију.{S} Кад се развише и чељад узеше остављати фереџе и јашмаке у шарене свилене |
| обе у плавим свиленим антеријама, и док чељад љуби скут гостима и прима им сунцобране, дотле им |
| <p>— Ја се чудим како васпитавате вашу чељад.{S} То је за мене тајна.{S} Ваше слушкиње и робињ |
| ти и вичући: „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су се хануме чудиле смешећи се:{S} Мондије да виче |
| его је слуша што га тера нешто из њега, чему он не зна имена.{S} Поред овога још је слуша: ако |
| и бол, и страх.{S} Шта они сад очекују, чему се надају?{S} Она га не моли да се не опије, не па |
| је: шта све има.</p> <p>— О, много!.. о чему ни појма нисам имала, кад сам седела с тобом загрљ |
| дршћем од зиме.</p> <p>Јануар.</p> <p>О чему све ове жене не говоре: о позориштима, о литератур |
| а? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему не личим на Францускињу.{S} Оне друкчије ходе, оне |
| една мало млађа од ње а још девојка.{S} Чепркају по делима турских жена, и налазе „чулност“, а |
| разама.{S} Отац ми је био Турчин, мајка Черкескиња; он племић, она робиња: купио је за пет стот |
| много родили...{S} У коначкој авлији је чесма, а у харемској шадрван: ханумама „на увесељење", |
| каква рука са зембилом и новцима.{S} На чесмама поред џамија узимали су абдест људи; а већ кад |
| ће воде, Замбак-ханум?</p> <p>— Вруће с чесме.{S} Кјучук-ханум, све гори.{S} Али, шта ћеш да об |
| и са свима лепо, свекру и свекрви „води чест“ као првих дана, и боље, јер онда је била дете па |
| ражих јој кћер сасвим слободно.{S} Она, честита, веровала ми.{S} Кад помислим шта сам све од ње |
| оде Хасан-бејову харему, она, уместо да честита, рече:</p> <p>— Откуда то, по Богу ?{S} Овако и |
| ик са својим мужем да нени и родитељима честита празник.{S} Три дана <pb n="196" /> улицама су |
| ахим-ефендију, муфтију, и још три стара честита муслиманина:{S} Решад-беја, Шефкет-беја и Махму |
| ичу.{S} Мајка јој је охола, зла, али је честита.{S} А „слатка“ нене!{S} Она је учила, свршила ј |
| и свога умрлог мужа, колико је вредна и честита.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави и кад нису |
| Прошле године, Ибрахим-ефенди и ова три честита стара беја погодише се овако с једним младим бе |
| ила се с неваљалцем, те ће знати ценити честита човека.“</p> <p>И дадоше је!</p> <p>Венчање, ка |
| Побуниће се сама.</p> <p>Да им је овако честитала нека што има кћер на удају, Сафет би помислил |
| и су се вратили из џамије, а жене су им честитале празник, просте су љубиле своје мужеве у скут |
| е да су јој оне завиделе и дошле јој на честитање, кад јој се кћи испросила, тек после неколико |
| a</foreign>.{S} Она је ипак боља од ње, честитија; казала је мајци...{S} Анри је био с њом, она |
| ва кћи, она која га досад од стида није честито ни у очи погледала.</p> <p>— Камо да нисам! вик |
| ана.{S} Не могу у очи да га погледам ни честито пред њим да проговорим, не толико што га се бој |
| ад се ожене, они <pb n="51" /> не знају честито ни да проговоре с честитом женом, и нису нежни, |
| " /> не знају честито ни да проговоре с честитом женом, и нису нежни, одвојени од мајке рано... |
| у куће“, оца Осман-бејова.{S} По реду и честитости, та кућа је служила за пример Солуњанима виш |
| је била мала пензија, она је радила; у честитости је Солуњанкама служила за пример: црвенела ј |
| ти.</p> <p>— Сматраш ли ти моју кућу за честиту или не?</p> <p>Он се трже, и рекав Фатми „збого |
| се, и пре и како је заљубљена у Џемала, често учини да је сасвим сама, па некад воли ту усамљен |
| ито по нашим малим градовима, има овога често.{S} Прошле године, Ибрахим-ефенди и ова три чести |
| спитаница врло, врло интелигентна, и да често, кад што рече, не верује да је њено, већ да је то |
| у да то чине механично, по навици, и да често забораве да ли су се с неким руковале, те питају: |
| мајка, час волим; јер материна је љубав често себична: завиди кад хвалимо нечију децу, чак и ка |
| ово у мору, те се онима који у њој живе често чини као да су на лађи која вечито путује, носи и |
| , та би душа видела да је оне не походе често само да је болесну обиђу, већ и да је разговоре, |
| е лила над његовим стаблом, око кога је често обавијала руку, као да је замишљала струк брата, |
| ад видех да је изгубио лепу боју, да је често невесео, замишљен, ја се сасвим расвестих, у мени |
| ао малочас, јер зелен калпак снивала је често, и увек јој нене рекла да ће се удати.</p> <p>— У |
| i>често</hi> одаје лепу душу; али то је често, не увек.{S} Ти познајеш Хиснет-хануму.{S} Која ј |
| разговарам.{S} А ви, мислите ли на мене често, или по који пут?{S} Има ли изгледа да ћете нам д |
| треба да смо искрени.{S} Ти знаш да се често појави рђав живот што се прикрила истина.{S} Кад |
| неискуство.{S} Мислећи на Европу, ви се често уљуљкујете обманама.{S} И мени су се некад <hi>та |
| свога сакривања у свекрвину собу.{S} И често се сећа, кад се једну ноћ сакри у метле, и они је |
| >, то јест слободна, Мерсије јој долази често, час с мајком час с Ариф-ханумом, и више ноћива к |
| се она упознала у Цариграду, и која јој често пише, дајући јој савете: шта све треба да ради за |
| <pb n="24" /> није била неверна, он њој често, једанпут се уверила, умрла од бола...{S} А неко |
| , пријатељицу своје гувернанте, која им често долажаше.{S} Седећи према њој и гледајући њену то |
| рству две.{S} Ја сам то дежурство, тако често, проклињала, а после сам се стала питати: „Откуд |
| а тражила и желела, љубав, ипак је врло често бивала тужна како никад раније.{S} Обично је обуз |
| исле да је Турчин.{S} То у Турској врло често бива.{S} У Цариграду, да би се шетали <hi>слободн |
| ворила енглески.{S} И ако је с њом врло често, Фатма се увек смејала на сваки њен енглески узви |
| ви кола да хануме виде једну слику коју често гледају а увек се њом усхићују као да су је први |
| афет би помислила: „завиди ми".{S} Ариф често каже: „Ја час жалим што нисам мајка, час волим; ј |
| ојка!{S} Оно, истина, лепо понашање <hi>често</hi> одаје лепу душу; али то је често, не увек.{S |
| воју муку.{S} Не одговори ништа.{S} Сва четворица је погледаше и познадоше да је живела животом |
| жена.</p> <p>— Ашколсун! узвикнуше сва четворица у један глас.</p> <p>Они су били врло задовољ |
| , заборављајући да је жена, да је мајка четворо деце, да има и женску децу, две красне девојчиц |
| енутка раздираше на двоје, на троје, на четворо, и кроз те раздеротине, по целом небу, покуљава |
| ицама...{S} За пет година родила сам му четворо деце (једанпут сам близнила).{S} Кад напуних дв |
| ербеју пред вече.{S} На обали небројено четвороножних столичица без наслона, ниских, и небројен |
| озовите га, рекоше старци.</p> <p>После четврт часа, он је био ту.{S} Врло блед, он се поклони |
| ени, већ као дете играчки.{S} Ово му је четврта играчка како се зове „жењен човек“, и најлепша |
| отерао за бакалске кесе, него што му је четврта отишла <hi>онако</hi>.{S} Како ће да изиђе пред |
| на и ишчезе иза капије ..</p> <p>Освану четвртак, дан кад се води младожењи невеста.{S} Турске |
| ће године дође без детета, седе недељу; четврте године опет ми нема детета, али ни њега..{S} Од |
| „за бакалске кесе“, а највише ми је жао четврте, невенчане: то је његова прва жртва.{S} Оне три |
| ма детета, али ни њега..{S} Од двадесет четврте, ја сам код мужа без мужа, и код детета без дет |
| а Шоншете..{S} Ах, страшно!...“ </p> <p>Четврте ноћи одоше Фатминим родитељима, стрицу и стрини |
| три дана, не дајући да јаве њенима.{S} Четврти дан осети се сасвим добро и устаде, истина доцк |
| 6" /> улицама су се видели само људи, а четврти и жене: ишле су од рођаке до рођаке, од пријате |
| није окусио, нити је ишта проговорио, а четврти...{S} Богу хвала кад рана није била смртна, а б |
| амо њу: улази у теткину собу за рад, по четврти пут, гледа у ствари на столу: у свакој ствари в |
| који воли?“</p> <p>............</p> <p>Четврти дан, а она још лежи.{S} Данас може мислити на с |
| оши.</note> <note xml:id="SRP19120_N54">Четвртина меџидије.</note> <note xml:id="SRP19120_N55"> |
| д кипарисима, око текије, где се сваког четвртка чује молитва дервиша вртача, и међу старим гро |
| арему се веселе жене.</p> <p>Вече у очи четвртка, дана кад се одводи невеста; трећа ноћ како тр |
| , имаш наду.{S} Треће венчање свршетак, четврто почетак. <pb n="218" /></p> <p>Она рашири зениц |
| у!{S} Трећу је отерао за бакалске кесе, четврту што није устала свекру, пету ће што није обриса |
| кћери моје, ко хоће с прве степенице на четврту, лако може сломити ногу или разбити главу.{S} И |
| о <pb n="242" /> полудео, пристаје и на четврту женидбу за непуне две године!...</p> <p>За такв |
| ицири, послати у Маћедонију „да умирују чете“, и ја и моја пријатељица: час смо у Солуну, час у |
| поцрвенеше.</p> <p>— Другима месец има четири недеље; вама шест...{S} Оно истина, меден и треб |
| зариф</hi>...{S} Пред харемским вратима четири велика лимуна, под прозором њене девојачке собе |
| /></p> <p>— У Европи, рекоше гошће, све четири у један глас.</p> <p>— А жена?! упита пашиница.< |
| " /></p> <p>Мерсије је „лежала код мене четири ноћи“, како се каже нашим језиком; но сву ноћ см |
| а поклопила се на јастук па јеца; и оне четири плачу.</p> <p>Чу се топ, оглашење суфура: ашчика |
| ица погледајући у све редом.</p> <p>Оне четири направише јој дубока темена, ћутећи. <pb n="184" |
| ..{S} Младога беја понеше кроз двориште четири човека: кафеџија с берберином и две слуге; а он |
| ар да се не питају фине, с три књиге, и четири, више...{S} Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња, |
| чалму од зелене свиле.{S} А чим напуни четири године, он ће га дати у школу; „почетак школе" б |
| атма-ханум је слободна.</p> <p>— За ово четири и по месеца ја сам се надобијала „слатких поздра |
| .“ Она брзо и смело рече: „Делила бих с четири ортака ствар — тебе, а не могу с једним душу — њ |
| ратио родитељима.{S} Младић од двадесет четири године, он је својим здрављем и мушком лепотом п |
| ргована.{S} Па су се, после, поделиле у четири групе, пошто их је било повише, и пред сваку се |
| тмина библиотека и клавир.{S} Свираху у четири руке <foreign xml:lang="fr">Reproche d'Amour</fo |
| ни она старинска што тврдо верује да су четири свете књиге пале с неба.{S} Па устаде, откључа в |
| или — косу и бркове; трећи, човек испод четрдесет година, био је онај „геније“, гојазан и маста |
| почео“, вели, „до четрдесете ће отерати четрдесет.{S} Он луд“, вели, „а има подбадача снаху.“</ |
| Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње већ четрдесет година: „Аман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам чул |
| адуни, која је слушкиња у овој кући већ четрдесет година, прохтело се да пуши у соби где јој сп |
| есет петој оно што ћу ја, можда, дати у четрдесет петој...</p> <p>— У Старом Солуну готово нема |
| ше:</p> <p>— „Како је почео“, вели, „до четрдесете ће отерати четрдесет.{S} Он луд“, вели, „а и |
| за здравље домаћиново; и кад јој једна четрдесетогодишња ханума, у сукњи и блузи и старомодној |
| је дошла позно као позно пролеће.{S} У четрдесетој години имала сам кризу, бол за младошћу.{S} |
| лада жена, као девојка, и ако је прешла четрдесету.</p> <p>Фатми је мила овако седа, јер она је |
| аправио кућу, а многима је растурио.{S} Четрнаест ноћи како ниси његова!</p> <p>К њој уђе свекр |
| руку.{S} Родила му тек што је напунила четрнаест; али због сувишње младости, она дете није мог |
| ицу.{S} Једну кутију пудера она има већ четрнаест година, — метне пудер понекад, кад пође на не |
| једна моја тетка годинама, још од своје четрнаесте.</p> <p>— Шта је то, доктор-ефенди ? упита с |
| сположена, ваздан неочешљана, а у вече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој „Бујукбурунлија“... д |
| ка провела, а она је није ни видела.{S} Чешља се француски, облачи турски; у кући јој је намешт |
| м гаћама, чупаве, сад се умивају, беле, чешљају, облаче, ките: доћи ће кући господар, муж, „сев |
| овори: „О, моја свилена косо, ја сам те чешљала и неговала!“ После јој миловаше руке, тепајући |
| >Каик-отос</hi>, једно старинско турско чешљање.</note> <note xml:id="SRP19120_N57"> <hi>Сто на |
| аљини и обући, са старомодним европским чешљањем; кћери, муслиманке из Султан-Абдул-Хамидова до |
| оварала и кад је била млада, с народним чешљањем, <hi>аврапама</hi>, у народној хаљини, антериј |
| урској старинској антерији и старинском чешљању, она јој је новија од свих.{S} Њу је <pb n="50" |
| је с неколико аршина памучна платна, да чешће помишља на Страшни Суд, да тврдо верује да човека |
| као жена, што је бивала старија, све је чешће погледала у мужа, своју неприлику, и бунила се.{S |
| га; он, обучен а бос, једном руком држи чибук, другом хвата прсте на нози, и нешто прича.{S} Он |
| да ме удаш за Џемала.</p> <p>Он испусти чибук и погледа кћер разрогачено.</p> <p>— Ја га волим, |
| е на шиљтету, а жена му принесе запаљен чибук и спусти се према њему.{S} Он повуче, дубоко, три |
| , сад задрхти од звеке ланца, од треске чивије, од лавежа пса од хода, од шушња.{S} О, кад би ј |
| аших дворишта никад се није затворио ни чивијом, а камо ли катанцем, па макар се оне завадиле н |
| срцу није одјекнула овако звека ланца с чивијом, нити јој је икада овако било кад је прелазила |
| Зарези капиџик и метну дебелу гвоздену чивију, па похита сестри.</p> <p>— Аман, Алије, шта ћем |
| он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пера зовући га у загрљај...</p> <p>О, |
| Први Бол</hi>, осетиле су душу не онога чија је она, већ ове младе лепе жене, па су плакале.</p |
| а овој страни одакле нам се сунце рађа, чије куће и џамије према сунчевим вечерњим зрацима треп |
| мирис, ваљда од језера или чак од мора, чије су обале засађене маслином, и чујем један кларинет |
| ј метну хладну крпу на главу и на срце, чије се брзо и јако лупање јасно чуло, поднесе јој лиму |
| , у долини, под зеленим брсним дрвећем, чије испретурано надгробно камење чини се као стадо на |
| и <hi>Први Бол</hi>.{S} Од кога је то, чије је, ни на шта није мислила, већ је свирала, сва ун |
| бра кћи Турске.{S} Ја сам сад само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Мога куражног и е |
| ош несасирена.{S} Она је опет само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Остави „аманет“, |
| p>— Како?</p> <p>— Преко зида.</p> <p>— Чијег?</p> <p>— Сутаниног.</p> <p>— Зашто отуд?</p> <p> |
| провела мај на Јалијама у оном конаку с чијег сам балкона видела Њега; и да ми није Сафет-ханум |
| Је ли оглашена по нашем закону?...{S} У чијем је гробљу сахрањена?...“ И овим тужним мислима и |
| јој је као род... сестрић је жене пред чијим је очима одрасла.{S} А да јој је давала пуна недр |
| а, нарочито лудо исцветалог јасмина, по чијим су неисказано великим жбуновима певали славуји.{S |
| е се зашло за угао једне старе џамије с чијим се минаретом пео у небо један кипарис, и пошло се |
| сад у нас удаје девојку?{S} Ни амалин, чијој кћери је сва наука плетење кеса и везење чеврета. |
| ид, па кроз кафез, па у башти.</p> <p>— Чијој? <pb n="97" /></p> <p>— Нашој.{S} Ово знамо само |
| ту сам ја.{S} Где је с њене душе накит чијој сам се лепоти и вредности ја дивила?!</p> <p>Она |
| ановнице овога прљавог, трошног града о чију су калдрму данас хтеле ноге поломити?{S} Да, то су |
| te> <note xml:id="SRP19120_N109">Слатки чика-беже!</note> <note xml:id="SRP19120_N110">Бато беж |
| ођа.</note> <note xml:id="SRP19120_N31">Чика-беј.</note> <note xml:id="SRP19120_N32">Да није ур |
| а, он мисли у човека...{S} Мајка твоја, чим ти је обукла чаршаф, одмах ти је почела говорити о |
| што су оне Гркињице.{S} Како је велика, чим хоће да се шали, говори енглески.{S} Као да јој је |
| ражавала Мис Блак.{S} Кад је била мала, чим би почела да се игра, макар с турском децом, говори |
| <p>— Променила се.</p> <p>— Ви садашње, чим се с пријатељем споречкате, одмах: променио се.{S} |
| чекивали да вас позовем на свадбу, јер, чим сам примила обележје, одмах сам вам с неколико речи |
| отац није телаковић.{S} Јер, на пример, чим твоја снаха, опрости, забремене, твој син одмах ста |
| Ја се заветујем Благоме и Милосрдноме: чим би ми се син опет насмејао, или само осмехнуо, ја б |
| е јуначи, прави се да не мари; а овамо: чим неко лупне халком на капији, он сав претрне.</p> <p |
| није пало.</p> <p>Али он се брзо умири; чим осети њу, метну своју главу на њене груди.{S} Кад м |
| ма. „Сад ћу јој казати,“ мислила је.{S} Чим седе, она поче говорити о женама:</p> <p>— Јадне на |
| пред вече, а она никога не познаје.{S} Чим чује кола, она мисли да су гости с Јалије, и потрчи |
| ослони на дилаверову пружену мишицу.{S} Чим залупаше тучним звекиром на високој гвозденој капиј |
| адило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би се пробудила, сећала се, знала је |
| кићанком и чалму од зелене свиле.{S} А чим напуни четири године, он ће га дати у школу; „почет |
| које проливаш за својим дететом.{S} За чим ја плачем, и смем ли да плачем?{S} Твоју тугу сваки |
| е још не видеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чујем да је неко у комшилуку болестан, молим мајку |
| политичку слободу као озебао сунце; па чим њу добијемо, ми ћемо покренути Женско Питање.{S} Же |
| Сад је цела кућа клањала пре ифтара, те чим од стола устану и оперу руке и уста, она ће се одво |
| ру, заспа; али, спавала је врло мало, и чим се трже — он, опет леп, опет мио, колико га воли!{S |
| обузимати љубав, страст да је има.{S} И чим она пође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ев |
| нема узрока; али кад попуши цигару, или чим је запали и повуче један дим, разгаљује се.{S} Дана |
| ка женска друштва, која ће организовати чим буду смеле.{S} Таквих скупова било је па више стран |
| ах зачуђено, јер нисам могла ни слутити чим би ме могла обрадовати. „Ми испратисмо младожењи че |
| ст га распињаше као демон, и не знајући чим ће да јој се освети за неисказане муке — он се поно |
| у.{S} И ја сам требала да ти се осветим чим сам од детета постала жена, да те казним као злочин |
| ала: „Зар може неко да узме из мене ово чим сам пуна?...{S} - Ја волим!{S} Ја волим!{S} Ја воли |
| бав, и измирна, моје...{S} Ја не знам с чим да поредим измирну...</p> <p>Бајрам није, а мени је |
| ића, на кога није могла помислити одмах чим се пробудила: збунила је баба, па раздрагана стеже |
| p> <p>— Иншалла’!{S} Сутра рано.</p> <p>Чим се свану, одоше по Ариф-хануму.{S} Она одмах дође, |
| омиловати.</p> <p>— За пропалицу?...{S} Чиме ће те хранити?</p> <p>— Радиће...{S} Он има здраве |
| — Непријатно, а није опасно...</p> <p>— Чиме се лечи? рече Осман брижно. <pb n="245" /></p> <p> |
| м од кога изгледа да га храни.</p> <p>— Чиме да те послужим, кад не пушиш и не пијеш кафу? рече |
| не огреши ?...</p> <p>— Алла’!...{S} А чиме ће, кад нема оружја?</p> <p>— Џемале, сине, отвори |
| м!..{S} Боже, за моје незаслужене патње чиме си ме наградио!..{S} Кашаљ, покаткад крв у махрами |
| се и обрадоваше се као да су виделе оно чиме су пуне, Европу.{S} Под Арифиним утицајем, оне су |
| се кроз ту помрчину чак и не назире оно чиме су се оне за ово кратко време сродиле, саме постал |
| “ тако сте ми предавали, а ја не знам с чиме да поредим његове очи, или шта да поредим с његови |
| тиман и свет овај тренутак, овај кратак чин из дуге комедије што се зове <hi>Турска Свадба</hi> |
| изнаје свога родитеља за родитеља, а до чина паше доспео је лажући, уходећи, опадајући...{S} И |
| њима!</p> <p>На месечини, танка минара чине ми се као авети: у свитање, пријатан глас једнога |
| е више збуњујем, а оне... о, да, оне се чине невеште.{S} Како би се наше жене смејале кад би не |
| Босфор ми је чудно леп, кипариси ми се чине као џинови који чувају моје пробуђене сестре од не |
| у него свим народима...{S} Ови Французи чине ми се као моји сународници и мили су ми и своји... |
| а, и не узбуде се.{S} Оне причају да то чине механично, по навици, и да често забораве да ли су |
| да јој он веже.{S} Он то учини обично, чинећи се невешт.{S} Опет су непрестано заједно, и ако |
| биљна.{S} Кад би нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми нешто г |
| !...{S} Ја сам њега волела..{S} Сад га, чини ми се, још више волим.{S} Или, несрећа је начинила |
| ицу — да пукну од врућине, без ваздуха, чини ти се и без живота, корачају, миле, ишчезавају иза |
| је отишла.{S} Кад се нису сад помириле, чини ми се неће никад.</p> <p>А пре неки дан, мој отац |
| тма би рекла нешто, па не може, не сме, чини јој се, ако проговори заплакаће, па ће јој се смеј |
| reign> кад бих знала да ћу довека пече, чини ми се убила бих се.</p> <p>— Како?{S} Ми ћемо обе |
| : срешће се може бити с њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њене ноге нису јаке, да би могле |
| а верује у живот после смрти ..{S} Али, чини ми се, највише ме задржава од тога нежна унука, и |
| > <p>— Не могу, суто, ништа.{S} Ја сам, чини ми се, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу где је он |
| разговор:</p> <p>— Како се теби, ханум, чини ово за Фатму?</p> <p>— А, беј, красно: машалла’!{S |
| то би изустила, срце јој дође под грло, чини јој се.{S} И наједанпут, спонтано, скиде бисер, ск |
| казне свих тирана тако је близу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радујем како се ник |
| јединца невиђену девојку...{S} Ја бих, чини ми се, казала, па како буде.</p> <p>Нурије узе себ |
| по кући певушећи, мислећи на Џемала.{S} Чини јој се као да јој је пао с душе један терет под ко |
| љица, сестра по души, Мадам Аристид.{S} Чини јој се да се брзо врати само зато да се с њом поми |
| ..</p> <p>— И ништа се није свршило.{S} Чини ми се да је почетак без свршетка.</p> <p>— Емир, с |
| пред пред женама да им осветлим пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз варош пуну живих душа, н |
| није, а мени је Бајрам; наша ми се соба чини као џамија пуна кандила, од сваке књиге по једно к |
| .</p> <p>Пре неки дан сам видела човека чини ми се први пут у животу: моје очи среле су се с ње |
| S} Ако се у кући деси нешто што се њима чини да их понижава, обоје страшно вичу.{S} Мајка јој ј |
| а ће их обићи несрећа, тако им се и сад чини.{S} Неће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје што се толи |
| у те лађице препуне света, па ми се све чини да ћу видети Њега ..{S} Кад пођемо Бејлербејом, да |
| пажљива.</p> <p>Сад о себи коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више видети Солун, град у коме с |
| S} Мојој мајци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста.</p> <p>Изјави својој хан |
| лежила, али Ариф јој даде знак да то не чини.{S} Фатмина мајка хтеде да јој окрене леђа, али се |
| ећем, чије испретурано надгробно камење чини се као стадо на пландишту.{S} Кад су били у Ђумулџ |
| ћу тишина, нигде никога на улици, па се чини да и по кућама све живо спава.{S} А оно није: у Ст |
| , скупио обрве и подигао главу, више се чини да је љут него тужан.{S} Она нова загледа се у њ. |
| Ја сам дошла на једну мисао која ми се чини веома паметна.{S} Ми смо нове, али су нам стари об |
| ето га!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја га осећам.</p> <p>Мало по |
| ми је велико, широко, велико, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{ |
| ом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити, видим колико је волим.{S} У цел |
| ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде, васпитати и прип |
| манин: није постио.{S} И после, мени се чини да код ње <hi>има нешто</hi>...{S} Мојој госпођи м |
| мани, решетке и европско учење, мени се чини, сине, не иде.{S} Аллах нека нам умудри Фатму.“</p |
| у него мајку.</p> <p>— Мајчице, мени се чини да је тејзе порасла, рече Фатма измичући се и глед |
| , а ја... не знам шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе, па...{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад м |
| их, никад се ућутала не бих.{S} Мени се чини да су ми живци ослабели како сам имала оно с оцем. |
| ?! запита је зачуђено.</p> <p>— Мени се чини да се отвори сутина капија и да он ту уђе.{S} То ј |
| n="64" /> Овде је свега пет, а мени се чини да их има пет стотина, пет хиљада: тако им је огро |
| а?{S} Још се ништа не зна.{S} А мени се чини да ће испасти све не може бити боље.</p> <p>— То ј |
| еч детету је закон.“</p> <p>Али мени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао |
| Шехназе-ханум рече:</p> <p>— Ако ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти |
| био у руку „на виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже над собом.{S} Али њој је у крв ушло: |
| малове тетке а своје сут-ане, па јој се чини да није у граду где се родила и одрасла, него негд |
| емала, призиваше смрт, а сад кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли да живи, да живи |
| кога, само ради живота.{S} И кад јој се чини да чује грозне кораке смрти, она се стреса, због т |
| мњењу, овако срећне.{S} Нарочито јој се чини да је у неком француском граду, што непрестано гов |
| урске, узе бранити чак и оно што јој се чини најгоре.{S} Она, космополит, са странкињама је дот |
| ода, у кућу никога не прима, јер јој се чини, ко год би дошао, дошао би да јој се свети и подсм |
| Колико је она, Азијатка, срећна, њој се чини да толико није ниједна Европљанка.{S} Њена љубав ј |
| се разнежио, па говори мајци како му се чини да ће скоро бити деда. „Опрости, мајчицо, што то п |
| вода бели усред бела дана, кад се сунце чини као какав огроман пожар!“ рече Фатмина мајка, глед |
| S}" А сад, сад бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо нас две биле у стању побунити све ж |
| не пробуди; држи њену руку у својој, и чини му се да је у тој малој ручици он, његова душа.{S} |
| у?...{S} У њој је све твоје, цвеће... и чини ми се да би то свето обесветиле чак и очи моје мај |
| па јој се и најружнији свадбени обичај чини леп, и воли да је цео свет види, гледа срећну, не |
| се трже: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема некога који је испуњавао ову кућу.</p> <p> |
| радује се и тугује, и где јој се сасвим чини да је на лађи, да путује у неки далеки крај до ког |
| Ви сте ми предавали, да кад нам се тако чини, то је из нас самих.{S} И до сада ја то нисам опаз |
| х двоје заједно, робињама се непрестано чини празник, и сваки час се издвајају и нешто шапћу, а |
| на би се нашла увређена, знала би да то чини из непристојности, „да се око ње дира“..{S} А за о |
| мору, те се онима који у њој живе често чини као да су на лађи која вечито путује, носи их у не |
| рцу.</p> <p>Једна млада слушкиња изнесе чинију и котарицу...</p> <p>Скоро ће подне, а Џемал-беј |
| ди од својих љубазница, па сам ипак све чинила, јер сам га волела, и мислила сам да он мене вол |
| сме код мртваца?{S} Али она се њој није чинила мртва, него као да спава с отвореним очима...{S} |
| са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад би изишао, ја бих ударила у |
| им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чинила радост поклонима, тврдо верујући да је то доброч |
| од малопређашњег неба; од његових грана чиниле су јој се руке.{S} И опет се чуђаше како је вели |
| на кућама: по прозорима, од свећа су се чиниле светлуцаве жмираве звезде...{S} Из даљине се час |
| на месечини џамије много су се белеле и чиниле се неисказано велике; и њина кућа, бела, јако је |
| инио се као лађа.{S} Фатма се радовала, чинило јој се да некуд путује, и ако море, најежено као |
| т побуњена, пресекла би му зубима грло, чинило јој се...{S} После се свега сваки час сећала и с |
| м, гледала у прозор, па сам се смејала; чинило ми се, да тамо, у соби седе сакупљене турске жен |
| дршћући прошла кроз кућу свога зета.{S} Чинило јој се да је много крива што им није казала све |
| И тако Емир-Фатми за читави месец дана чинило се као да није у Солуну.{S} Данас Енглескиње, су |
| био као у крви, а и по једном делу мора чинило се као да је просута крв, над којом су летели бе |
| ло толико се заносио, да му се најпосле чинило да га те мртве очи гледају и да се та земљана ус |
| дње године готово само он, јер је време чинило своје, брисало је, полако, неосетно, оно што беш |
| е и окретоше се: нигде никог, а њима се чинило да за њима иде <hi>он</hi>.{S} Само робиње, и њи |
| ла и у она два своја напада, кад јој се чинило да ће умрети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред |
| она се радовала како никад, јер јој се чинило као да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике, турск |
| е биле живе, њој се њено сопствено срце чинило огромно.{S} На очи су јој навирале сузе, а она ј |
| аљине сам имала кимоно, наше јелдрме; и чинило ми се да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па |
| тешким мирисом, који је осећала Фатма и чинило јој се да јој отежава дисање.</p> <p>Кад се отво |
| страсну ноћ, кад се дрвеће на месечини чинило као авети а пљуштање шадрвана као црна, једнолик |
| а ја, пун племићког поноса, примим је и чиним се невешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју је и |
| с подигнутом главом: тек би ми се тада чинио као мој заштитник, као мој бранилац, човек и муж. |
| су ишле каиком према Олимпу, који им се чинио као облак изишао из мора, и кад су на таласима гл |
| је хладан влажан јесењи ветар, и час се чинио као нечије церекање, а час као јецање и запевка; |
| плакала сваки час, а он је то опазио, и чинио се невешт, али није био расположен.{S} Осећајући |
| лађи.{S} Конак је ушао далеко у море и чинио се као лађа.{S} Фатма се радовала, чинило јој се |
| а.{S} То што ви толики богати муслимани чините (једва неки из љубави према просвећености, сви и |
| овакав отац, <hi>Гром</hi>.{S} Али нећу чинити неправду удовицама; јер и оне... само допусти он |
| навуци обрве, — севап је.{S} Ако овако чиниш увек у рају ће те облачити хурије; а кад дође вре |
| аволех га: он је био врло леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} Од почетка, он је код куће бивао |
| n="176" /> породици, ми имамо сарајских чиновника, па тако не раде.{S} И наједанпут, мене поче |
| деле су младотуркиње, све Цариграђанке, чиновничке жене.{S} Оне су ову седницу сазвале за припр |
| одмах с њима нашла:{S} Цариграђанке су, чиновничке и официрске жене.{S} Ти знаш да су мужеви ти |
| с је пуно: све пашинице (девет) и многе чиновничке и официрске жене.{S} Једна пашиница врло туж |
| ао као кипарис, па румен као зрели нар; чињаше ми се као Енглез:{S} Енглескиња га васпитавала.{ |
| штво је више не занимаше, а њихова кућа чињаше јој се празна. „Како ћемо овако саме, нене?“ упи |
| ижевника</hi>, и беше блажен, јер му се чињаше да сам ја блажена.{S} Каква част!{S} Жена подигн |
| мужа,“ помисли Фахрије гледајући га, и чињаше јој се неверица; јер он није имао нежан изглед, |
| xml:lang="fr">saut-de lit</foreign>, од чипака, шивену у Паризу.{S} Па се намириса по турски, т |
| и из Париза, превученој најскупоценијом чипком, дубоко изрезаној, с врло дугачким скутом који з |
| " /> атмосфери оне сироте сањају свеж и чист зрак Француске, земље коју можда никад неће видети |
| елога ћулава види му се обријан потиљак Чист је.{S} Закашљао се још уз степенице, и није могао |
| ; <hi>Зариф</hi>, нежна; <hi>Сафи</hi>, чиста: <hi>Хисмет</hi>, поштена; <hi>Ћулистан</hi>, руж |
| д купује хаљину она је купује по опису: чиста свила, на цветиће, <pb n="226" /> поље зелено, цв |
| — чистоту.{S} Кад се сети да више није чиста, она заплака; па наједанпут скочи и оде на абдесл |
| слатке њене папучице, мале као детиње, чисте као да нису биле на ногама, као нове, и узе их ми |
| ори, а кроз танко платно лепо се виделе чисте постеље са шареним покривачима.{S} Она је једва ч |
| продавцима воћа и халве, и с онима што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледам и пакосно им |
| им мирно, срце куца нормално, тонови су чисти...</p> <p>Па је замоли да му исприча откуд јој је |
| ачи...{S} И још шта сам опазила: ми смо чистији од њих; ми се сваки дан купамо...</p> <p>Јануар |
| . који су им најближи: „Мурад-Џемал-беј чистио револвер, па се случајно ранио...“ Па похита сес |
| се није вратио.{S} Очи, утекле у главу, чисто се исколачише кад рече : „Нож!...“ Нурије се стре |
| } Кад отвори очи и виде на столу пошту, чисто задрхта; брзо устаде.{S} Хтеде одмах читати, па с |
| ка и уздише.</p> <p>Трећи дан изиђе.{S} Чисто постарио.{S} Улицом је <pb n="231" /> сретао жене |
| шта!</p> <p>— Како ништа?! изусти Фатма чисто уплашено.</p> <p>— Само по једна реч!...</p> <p>Ф |
| а...</p> <p>— Доста! узвикну Емир-Фатма чисто промењеним гласом.</p> <p>— <foreign xml:lang="en |
| обично, и окренувши се к прозорима, она чисто весело узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Oh, quel |
| с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чисто зајаука.{S} Да јој <pb n="214" /> сад каже истину |
| >џемал</hi>!...{S} Баш ми се допада, па чисто долетех, да ти кажем, мајчице.{S} Сутра рано, инш |
| отужи.</p> <p>То рече, па изиђе из собе чисто посрћући.</p> <p>Он обуче своју белу антерију и с |
| д ти живот има смисла, говораше Мерсије чисто промењена.</p> <p>— Боже!{S} На Јалији ме поздрав |
| ешице.{S} Снаха му се зачуди, а жена се чисто уплаши: како ће њене кћери ножице по рђавој калдр |
| арчад...{S} Сва јој крв јурну у лице, и чисто јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту, он |
| о не мисли.{S} Оне је погледаше жуту, и чисто подбулу, с увезаном руком, па се застидеше.{S} Св |
| сец дана.{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто са страхом погледа у две тешке велике капије са з |
| су похитале баш прву ноћ?“ И дођоше јој чисто немиле, па се трже: прву ноћ се иде најмилијима; |
| едо лице.{S} За неколико часова очи јој чисто утекоше у главу и лице јој постаре.{S} На софи св |
| Устала ти невеста, машалла’!</p> <p>Он чисто бојажљиво погледа у мајку и рече:</p> <p>— Е, е, |
| а.{S} Сутрадан је устала кад и оне, и с чисто светлом бојом лица седела с њима на софи и све им |
| rget="#SRP19120_N57" /> и поче читати с чисто енглеским изговором и потпуно енглеском интонациј |
| вао голуба.</p> <p>— А, из далека, глас чисто промењен...{S} Обуци јој свој чаршаф, метни јој н |
| ходећи поносито као арапски принц, већ чисто погурен, дубоко оборене главе.{S} Пред кафанама в |
| ..{S} Тишина, ноћна, у турском граду, у чисто турском крају, само што се покаткад чује лавеж па |
| ом: пожутео као лимун, очни капци су му чисто отечени: боље да га данас она не види.{S} У томе |
| дрвећем и олеандрима, у једној великој чистој соби, седеле су младотуркиње, све Цариграђанке, |
| дмах ти је почела говорити о девојачкој чистоти: да је чуваш више од очију... (И заврши:) Како |
| о у њих девојке чувају више од очију, — чистоту.{S} Кад се сети да више није чиста, она заплака |
| ...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја сам за чистоту и код момка, и...{S} Али ја не могу о томе с то |
| узе белим јашмаком са своје главе. „Њу, чисту даје човеку.{S} А човек слободан и пре женидбе, и |
| зеницом; а он викаше, називајући своју чисту жену прљавим именима.{S} За срећу, она чу само он |
| едном куту софе и сва се унесе у Коран: чита, преврће листове и непрестано се ниха.{S} Фатма је |
| је учила, свршила је медресу као мушко; чита персиски и арапски; учена је и паметна као Ајше-Са |
| и је или...{S} Не сме прво Госпођичино; чита теткино:</p> <p>Скопље, 14 јуна 1905.</p> <p>Емир, |
| е Мисе, који јој стоји на ђерђефу...{S} Чита песме које је небројено пута читала, и зна их одав |
| а као снег белим муслином преко косе, — чита Коран...{S} Утрча у собу, весела, и одмах седе да |
| фи, стара Шехназе-ханум говораше као да чита из какве персиске или арапске књиге.</p> <p>— Ова |
| ока темена и смејући се изиђе.{S} Фатма чита теткино писмо:</p> <p>Серез, јуна 1905.</p> <p>Про |
| о бије с њених раширених зеница, где се чита један жесток бол, велики и страшан као што је Госп |
| , ситан, црн, он вади из капута писма и чита их једном бледоме младићу.{S} После све то спушта |
| !“ Држи француске илустроване листове и чита само о обичајима, и о новостима, да би била „<fore |
| тави:</p> <p>— Ах, шта је кад се чује и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не верујеш!{S} Же |
| овори о светости затвора; Госпођица јој чита романе и описује чари слободе, и у њено меко женск |
| оне су однеле нешто од њих.{S} Нене им чита персиске песнике, и оне је слушају расејано.{S} Од |
| рџадету клања; њена госпођица за столом чита <hi>Свето Писмо</hi>.{S} И тихо рече:</p> <p>— Не |
| о је шаљива или што је озбиљна, или што чита, што пише, што зна толике језике, што не пуши, што |
| шта ће јој одговорити, шта ће чути!{S} Читав час како се мучи да пита, па не сме.{S} Тек што б |
| тарице, све у собу одоше с ципелама.{S} Читав буљук послуге похита за њима, а једна робиња одне |
| гостовања на Јалијама: онда је била, за читав месец дана, са странкињама.{S} Сети се пољупца он |
| с познаде. <pb n="25" /> Није га видела читав месец, и није га нахранила из скута, па сад, осет |
| пољуби.</p> <p>...........</p> <p>Прође читав месец, а Фатма још не чу да је Џемал пуцао на себ |
| притискујући слепоочнице.</p> <p>Прође читава недеља дана, а рана младе жене никако да зарасте |
| д познаје.{S} Пољуби је као Мадам!{S} И читава два дана бејаше страшно расејана, седаше у насло |
| Ибрахим-бејове старе комшике раздвајају читава столећа, а у овоме је она с њом једна мисао и је |
| три нове нису излазиле од Арифе.{S} По читаве часове водиле су некакве тајне врло озбиљне разг |
| и метала око на отвор.{S} Седела је по читаве часове у нениној соби, гледала кроз кафез: свет, |
| есту крај мора.{S} И тако Емир-Фатми за читави месец дана чинило се као да није у Солуну.{S} Да |
| стегне срце па ћути и трпи...</p> <p>За читави месец дана, ја сам била збуњена, као занесена, п |
| у склад према сунцу што је бацало зраке читавим великим сноповима: то су били сватови с момачке |
| на у другу, црвенесмо једна од друге, и читаву недељу дана не засукасмо мишице, док са њих нест |
| орећи му:</p> <p>— Седи с Емиром, сине, читај јој, причај јој; ти си свет прошао и много видео. |
| си свет прошао и много видео.</p> <p>— Читај, причај, данас, сутра, прексутра: једно те једно, |
| анас и сутра и прексутра...{S} А ви, не читајте га одједанпут, један дан.{S} Кад с париских ули |
| у, и заједно седају на диван и загрљени читају романе, заједно седају уз Мондије-ханумин bureau |
| ој, а сањају о Француској.{S} Сваки дан читају нешто ново и чезну за тим туђим, непознатим, дал |
| тетурајући стамболским улицама, на глас читају молитву и гледају духовним очима рајске зелене б |
| ислила је на Џемала.{S} Пре је мислила, читајући Мисеове песме на своје фиктивно драго, или на |
| ..{S} Чита песме које је небројено пута читала, и зна их одавно на памет.{S} Од свих песника, и |
| > <p>— Твоја фантазија.{S} Или си негде читала, па...{S} Је ли имао свилене лествице ?</p> <p>— |
| но с пуно бола.{S} -Јер сад, што год је читала. мислила је на Џемала.{S} Пре је мислила, читају |
| укчије не зна, и ништа није учила, није читала, никуд се није макла.{S} Нарав је примила <pb n= |
| пи много штошта што она у романима није читала, казује јој о школи, ређа јој шта је све читао.. |
| а, а после му казује шта је она учила и читала.</p> <p>Кад засити чула, он потражи хране души: |
| ли што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је љубав. „Љубав је, кажу муслиманке, жена к |
| коме сам толико слушала од наших жена и читала књиге ваших земљака, ја сам сад први пут видела |
| рсиској<pb n="90" /> и арапској књизи и читала јој њихове песнике.{S} Али, сине, што зна муслим |
| с много љубави и побожности, као што би читала стихове из Корана.{S} Писано је турски.</p> <p> |
| ман...{S} Ариф га узе читати као што би читала какав роман, али с много љубави и побожности, ка |
| — То је све из некога романа.{S} Шта си читала ово време...</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">For |
| та!{S} А ја сам се чудила, као да нисам читала...{S} Романи су ме и довели у земљу духа без душ |
| > <p>— Остави, Мерсије јагње, ја сам то читала...{S} Сузе, опет сузе.</p> <p>— <foreign xml:lan |
| бије (као кад их је добијала и први пут читала) мирис слободе и просвећености.</p> <p>И загледа |
| и плакале; а после су, са сузним очима, читале из романа поједина места и, црвенећи, криле лице |
| вале; од подне, гладне и нерасположене, читале су Коран, седећи на шиљтетима с башјорти.{S} Фат |
| ...{S} Па та Ариф-ханум, па те нове!{S} Читале шта се по Европи ради, па и оне хоће нешто.{S} Ш |
| мене и од свих мојих сестара које су га читале...{S} Гледала сам у његово лепо лице од мрамора, |
| Срећу</hi> и биле су тужне.{S} После су читале тужна места из француских романа:{S} Грацијелино |
| у наше жепе горе но овде.{S} Ништа нису читале, јер и не знају читати, ништа нису виделе, јер с |
| не мислим ја сам весела: певам, свирам, читам.{S} Нене ме зове кумријом, зато што јој певам.{S} |
| еда кад јој муж игра с туђом женом?!{S} Читам, слушам то као бајку „Царев син заљубио се у слуш |
| драга госпођице и моја пријатељице, да читам Ламартинову песму „Прву Жалост“, или да певамо: < |
| и прича о „пријатељицама“, и даје ми да читам романе с местима исподвлаченим оловком...{S} И ја |
| бела, болесна.{S} Ми то не видимо, али читамо и чујемо од странкиња што живе међу нама <pb n=" |
| дан...</p> <p>Тек сутрадан, она настави читање.</p> <p>Париз, 23 априла 1907.</p> <p>Шта да пиш |
| ити као многе учитељице: забрањивати ти читање љубавних романа; али кад чух шта се све по харем |
| казује јој о школи, ређа јој шта је све читао... „Боже, са мном као с другом!{S} Не сматра ме з |
| смо је дугачко, роман...{S} Ариф га узе читати као што би читала какав роман, али с много љубав |
| n><ref target="#SRP19120_N57" /> и поче читати с чисто енглеским изговором и потпуно енглеском |
| прошетах по соби, после га узех на глас читати.{S} Никад ми овако није имао смисла почетак наше |
| е.{S} Ништа нису читале, јер и не знају читати, ништа нису виделе, јер се никуд нису макле, а о |
| то задрхта; брзо устаде.{S} Хтеде одмах читати, па се трже: неумивена је.{S} Пошто се на двоје |
| ви.{S} Ја ти пишем француски; а ти, кад читаш својој рођаци, ово прескочи.{S} Љубим те, љубим.< |
| > <p>— Три одједанпут!..{S} Зашто их не читаш?...{S} Ја ћу ово да отворим, и ова два, говораше |
| њизи, и од прве речи где јој беше прст, читаше, тобоже напрежући се да види, а знала је све на |
| и.{S} Кад разви хартију, весела девојка читаше:</p> <l>Црним сам се газом повезала,</l> <l>Тужн |
| реном „ћути, трпи“.{S} И нађе је, па је читаше с чудно дирљивом интонацијом.</p> <p>„Има Бога, |
| <ref target="#SRP19120_N60" /> </l> <p>читаше гласно с пуно бола.{S} -Јер сад, што год је чита |
| и синовицу.{S} И ако су се спремиле за чифлук, јетрва јој с ћерком дође још синоћ, како би сут |
| e you?</foreign> А ти, спремаш ли се за чифлук, и мислиш ли на мене мало и на <hi>њега</hi> мно |
| им да се испричам.{S} Ми се спремамо за чифлук.{S} Како ћу тамо без тебе!{S} Јуче нам је правил |
| сам их кад дођох с Јалије...</p> <p>За чифлук се ваљда спремамо, време је; али ја то не знам, |
| тма испрати миле госте: они ће сутра на чифлук.{S} Сва срећна, она оде у башту с Ђулренгијом.{S |
| зује бошче, спрема постеље: сутра ће на чифлук.{S} Турске жене, једне иду, друге дођу; доносе Ф |
| екала лето и летње врућине, да бежим на чифлук, да се пењем на наше куле и чардаке, те да гледа |
| } Не.{S} Ниси, јер ти је брат отишао на чифлук.{S} Јеси ли казао, за кога ћеш дати кћер коме пр |
| е данашње запаре, да моји не побегну на чифлук још сутра, и да ја за толико не виђам <hi>њега</ |
| амо?{S} Ја сам лето волела највише због чифлука.{S} Она наша ливада, и ако је опкољена зидом, м |
| ук</hi> (кокош), ја сам чула од жена на чифлуку.</p> <p>— О!{S} То је француска реч и значи... |
| њижевничког Друштва, где су те узели за члана.{S} Отиди бар једанпут.</p> <p>— О, па баш данас! |
| ј не умре него га протераше у Европу за чланак у новинама где се нашле речи <hi>звезда</hi> и < |
| у некакво Књижевничко Друштво, па су за чланове узели и жене:{S} Фатма-Алију и Емине-Семију, Ђу |
| све женски конзервативци и реакционари, чланови срамног режима.{S} Али да оставим политику: од |
| толиким људима?{S} Од жена које су овде чланови, само је још једна у Солуну, па и она знам да н |
| енглески.{S} Мало па се почеше скупљати чланови.{S} Кад су се развијали, остајали су у официрск |
| она је <hi>она</hi>, млада жена, дете, човек, пријатељица, другарица.{S} Нарочито дете, весело |
| {S} Гледајући њу, а не познајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Арифи?{S} Због чега је завол |
| јер су обојили — косу и бркове; трећи, човек испод четрдесет година, био је онај „геније“, гој |
| ио као мој заштитник, као мој бранилац, човек и муж.{S} Па зар овако мисли она која сања о равн |
| ут, ућута, и чуди се што је плакала!{S} Човек је, поседеће с људима; два месеца, па се и то дос |
| да га се нагледам, и да се одмори...{S} Човек, те се од њега крише и сестре му од стрица: све и |
| <p>— Он теби не би, јер ти си жена.{S} Човек је... друкчији је он.{S} И после, не заборави да |
| адног зида паде цреп; обе дигоше очи, — човек!...{S} Она хтеде бежати, али немаде снаге да уста |
| гора висока да је, преко ње пут бива; а човек везир нек је, својој драгој роб бива,“ него је сл |
| оје главе. „Њу, чисту даје човеку.{S} А човек слободан и пре женидбе, и после, с упрљаним телом |
| друштву, мисле да су цвет створен да га човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруши.{ |
| и кога?“.{S} Луди, глупи обичаји!{S} Да човек бежи од своје рођене куће.{S} И више љута но тужн |
| eign>“, и толико говори о Француској да човек мисли да је у њој пола века провела, а она је ниј |
| од Алаџа-Имарета црне; од њиног погледа човек се опија као од вина с бенђелуком ; у повијама им |
| љиво.</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, понови Сафет-ханум.</p> <p>— Тако бива, децо, ал |
| ивот?</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, мајчице, рече Ибрахим-Хасан-беј убедљиво.</p> <p |
| дам по оца...{S} Мој син је красан млад човек, доброга срца, лепо васпитан, воли своју кућу и ж |
| није ништа; он јој је што и стран, туђ човек, пошто би је могао узети: млађи је од њена мужа, |
| се трже, и рекав Фатми „збогом“ као туђ човек, обори главу и оде.{S} А Фатма рече:</p> <p>— Теј |
| с башјортиом: ако би је икад видео туђ човек, да је не види откривене главе.{S} Ижљуби ту слик |
| ојени од мајке рано...{S} У Европи, где човек жени устаје на ноге и љуби јој руку, дохвата махр |
| се међу женама, сасвим развијеним, виде човек, мушко, диван младић, израстао као кипарис, у црн |
| т, <pb n="114" /> слобода, због чега је човек <hi>човек</hi>.“ Али колико бола од неког времена |
| јаше се и сањаше чудновате снове: да је човек, муж те њој миле странкиње.{S} А пошто гошћа отид |
| лада си, неискусна си... не знаш шта је човек...</p> <p>Она слуша свекрву и мења се у лицу: как |
| си венчала, удала.{S} Ти не знаш шта је човек...{S} С младићем сама девојка, и то још ноћу!..{S |
| ећеш да пушиш преда мном.{S} Али кад је човек брижан или болестан, није грехота ни срамота.</p> |
| у пажњу на стил, изговарајући: „Стил је човек“.{S} А Емир-Фатма је била уредна, те би је болело |
| да и рече:</p> <p>— Слатка тејзе, он је човек према болеснима.{S} Ја сам истински била болесна. |
| ије, него зато што си болесна.{S} Он је човек према сиромасима, старима и болеснима.“</p> </div |
| осећала да је гледа.{S} И после, то је човек — ваш сан, идеал, Европљанин, Француз; она слуша |
| о с вама; али он, и ако млад, мени није човек, мушко, него брат: његова мајка и моја две су рођ |
| првога кога сретне; јер „од радости се човек опија, од љубоморе луди...“ Али како му би тешко |
| е дугим ћурковима постављеним крзном, и човек би помислио да спавају, јер је више од једнога ча |
| откопчавајући струкове и антерије.{S} И човек би помислио да их више ништа не може раздрагати; |
| — заспала!{S} Одмах после ручка, кад би човек требао да има мира; али, јесте, старој Ајше-кадун |
| е и скинув фес...{S} Да се Туркињи јави човек!{S} Можда је странац, па не зна њихове обичаје, а |
| дех!...{S} То је био други пашић, други човек.</p> <p>Ја њега просто никад нисам видела, нисам |
| опи: опет воли жену, гледа кућу — други човек.{S} Да позовемо за сутра ове људе? зваћу их за по |
| >Ви сте ми толико пута казали, да сваки човек најрадије говори о себи; а ја сам, опростите, у т |
| ; јер у Фатминим се годинама воли сваки човек који уме лепо да говори, и лепо да гледа.{S} Расп |
| његову главу са својих груди.{S} Е, али човек, муслиманин...{S} И сети се шта у њих има: задово |
| то јест своме пријатељу, јер ни најбољи човек нема више од једног пријатеља?</p> <p>— Нисам, ма |
| нежно гледао и неговао.{S} То је једини човек кога она познаје и воли.{S} Ни њени најрођенији н |
| е сенке олеандра њима се, час-по, учини човек; с оне стране зида обраслог у винову лозу и бршља |
| дете ради једног тренутка где си се ти човек претворио у животињу.{S} И ја сам требала да ти с |
| се у Цариграду учинило да сваки десети човек — проси...</p> <p>Париз, 30 јануара 1907</p> <p>Ј |
| на жена којој је муж и драги један исти човек!{S} Не крије се кад га дочекује и испраћа, не сти |
| к се не заљубши у човека.“ — Кад би тај човек био Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} Али гд |
| није марио за дуг разговор.</p> <p>„Тај човек проглашен је за најбољег мужа,“ помисли Фахрије г |
| рема младој Европљанки била сам што нем човек према грому.“ Код две унуке остаде без унуке...</ |
| ају двоје, једна жена у чаршафу и један човек у јапунџету, с капуљачом на глави...</p> <p>И ако |
| је четврта играчка како се зове „жењен човек“, и најлепша је: једва чека да је узме као дечко |
| смрт, да је као мртвац, он се трже као човек и рече:</p> <p>— Шта ти је, ханум?</p> <p>— Болес |
| виде, врло јој се обрадова, али не као човек жени, већ као дете играчки.{S} Ово му је четврта |
| шчић — заплака, први пут како је постао човек.</p> </div> <pb n="282" /> <div type="chapter" xm |
| р како се воли?{S} Зато што ју је љубио човек?{S} Ти, која нас буниш, говорећи нам да имамо ору |
| <p>— Не, кјучук-ханум. „Који вам је оно човек?“ упитах је ја озбиљно. — „Из Стамбола,“ одговори |
| ју; пун некаквог бола.{S} А и он је леп човек, лепих плавих очију а црне косе, те је Фатму подс |
| он има какву ману, она је не види; јер човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку види труп, у св |
| ај се : притегни ату дизгине.{S} У ходу човек види оно што у трку не <pb n="119" /> би видео.{S |
| „Има ли кога?“ — то значи: да ли је ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад робиња одго |
| ад собом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi>човек је старији</hi> и <hi>муж је господар</hi>, те ка |
| у томе, на вратима софе, појави се <hi>човек</hi> у црном оделу, с фесом, „леп као султан Азиз |
| 114" /> слобода, због чега је човек <hi>човек</hi>.“ Али колико бола од неког времена, како од |
| Слушај, кћери, ово су речи из Корана: „Човек је брз по природи...{S} Оному који прашта и мири |
| сина, Ахмед-беја, по трећи пут удовца, човека у тридесет деветој години, ожени га једном, нежн |
| ха“, као да никад нису виделе мушкарца, човека, и покривале су главу, која махрамом, која хаљин |
| у виделе нешто што толико желе да виде, човека!...{S} Исправљен као кипарис, уздигнуте главе, а |
| па један од туге пресвисну.{S} А људе, човека и жену што се воле..{S} Ох, што одведох Фатму?.. |
| им муслином на глави, јер у соби су два човека пред које она „не излази“, Фатмин теча и брат од |
| казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога човека срце је од камена.{S} Ни молба Али-беја, ни брат |
| Бог ће јој опростити, сине.{S} Она тога човека воли.</p> <p>Нене оде унуци, која беше бледа као |
| ишља на Страшни Суд, да тврдо верује да човека у животу сналази само оно што му је писано кад с |
| ла крај мора, па ту стала.{S} Оба млада човека сиђоше.{S} Џемал погледа према Бејаз-Кули, и учи |
| удадох се као и све моје другарице — за човека кога никад нисам видела.{S} Оне су биле срећне, |
| своје мужеве.{S} Зар би се ти удала за човека кога не волиш?</p> <p>— Никад!{S} Али за човека |
| на је срећнија од свих нас, удаје се за човека кога је видела и кога воли,“ мислила је најстари |
| ога не волиш?</p> <p>— Никад!{S} Али за човека кога не познајем...{S} Ја, хвала Богу, знам у ка |
| ме, да је слушате...{S} Ја се удадох за човека кога су ми моји изабрали, и заволех га: он је би |
| добих, једва, с муком, па се удадох за човека широких погледа, који од жене не прави љубазницу |
| спођице.</p> <p>Пре неки дан сам видела човека чини ми се први пут у животу: моје очи среле су |
| pb n="215" /></p> <p>— Неће.{S} Али, на човека, Џемал-беја...{S} За њега ме страх.{S} Аман, оче |
| о утиче...{S} Необично осећање наиђе на човека кад се ноћу, у „јацију“, у ноћној тишини помеша |
| во цела Европљанка, да пође за невиђена човека!{S} Нека прође то момче нашим сокаком и сутра и |
| </p> <p>— О, душо, полазити за невиђена човека, непозната...{S} Што сам срећна ја.. то је случа |
| мисли удаје се без ортака, за нежењена човека...{S} Побегла сам, јер зашто да она буде несрећн |
| ред њом пољуби.{S} Пољубац млада и лепа човека, Европљанина, каквог и она жели за мужа, опече ј |
| еп... леп.{S} Сафет јагње, ја тако лепа човека нисам више видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ј |
| ња, као велико свештено лице, као стара човека и као пријатеља, и кад му он, с кратким китастим |
| Да се удаје за недраго или за непозната човека, француска васпитаница би се зацело бунила што с |
| неваљалцем, те ће знати ценити честита човека.“</p> <p>И дадоше је!</p> <p>Венчање, као обично |
| зум ми се изоштрио као мач“.{S} Несрећа човека начини старијим но што је, научи га да дубоко ос |
| едан дан.{S} А тајну овога младог лепог човека и ове младе лепе жене умела бих крити сто година |
| анпут и пред свима зове да „изиђе“ пред човека, и поцрвенивши захвали јој извињавајући се да не |
| еј убедљиво.</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, понови Сафет-ханум.</p> <p>— Тако бива, д |
| ан за живот?</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, мајчице, рече Ибрахим-Хасан-беј убедљиво. |
| дбити, ако је у теби заостало ма шта од човека.“ Он устаде постиђен, али не због онога за шта г |
| ес.{S} То је Фатма знала.{S} Поздрав од човека њу просто избезуми те климну главом, одговори му |
| слиманска девојка примила је поздрав од човека, и одговорила му је: то је много; а што се онако |
| ку...{S} О, ништа ми није одвратније од човека који заудара на пиће!{S} А наши многи књижевници |
| је красна: за опстанак се бори боље од човека, рече стара јер зна да се Ариф умири и развесели |
| цо, али не увек.{S} Некад се изметне од човека пас; некад, где је расло цвеће, изникне коров.</ |
| лаву од њих с пуно мржње.{S} А кога год човека, млада и лепа срете, загледа му се у очи, и срце |
| ишку свирку у текијама: тај глас подиже човека, узноси га на небо и преводи преко <hi>срата</hi |
| мо овако што, треба да кажемо: „Тражите човека, мужа“.</p> <p>Да си слободна, ја бих те питала: |
| ладога беја понеше кроз двориште четири човека: кафеџија с берберином и две слуге; а он као зак |
| слатки беј-течо? говораше Фатма грлећи човека који је воли као да је његова, зато што нема сво |
| се у њега заљубила.{S} Али где да нађем човека?{S} У кући затворена, па улици у затвореним коли |
| мушкарцу не бисте гледале мужјака, него човека.{S} Али каква је то шала од испрошенице?!</p> <p |
| на.{S} Каква част!{S} Жена подигнута до човека, и до књижевника!{S} Изиђе, правећи алузије што |
| одитељи: „Завиј се, несрећна кћери, ено човека!“ Јер дању, у време молитве, не дају јој да седи |
| него ми је за чудо што си се заљубила у човека кога пе познајеш: само зато што ти се <hi>лепо</ |
| једна невестина рођака: прерушила се у човека“.{S} Кад Енглескиња седе, Францускиња рече: „<fo |
| кроз кафез погледа у голуба, он мисли у човека...{S} Мајка твоја, чим ти је обукла чаршаф, одма |
| на њу, <pb n="9" /> док се не заљубши у човека.“ — Кад би тај човек био Француз, ја бих се у ње |
| ми руку пружи да ме подигне до себе <hi>човека</hi>, а леву до себе <hi>књижевника</hi>, и беше |
| скоро, и биле су врло задовољне што је „човекова душа помрчина“, те се кроз ту помрчину чак и н |
| д људи; а да се твоје очи не би среле с човековим очима, обарај их.“ Још како сам обукла чаршаф |
| !{S} И она ће сутра пред нене и мајку с човековим пољупцем на уснама, па ће им рећи „добро јутр |
| те пече...{S} Али шта имају од тога?{S} Човеково је до капије; а и на улици: гледање без говора |
| цу, а ни речи не проговара, не уме пред човеком ..{S} А кад је сестра испраћа, она вели:</p> <p |
| а!{S} Ми не можемо као с братом с туђим човеком.{S} Зато нам није крива вера, него друштвено ур |
| ш шта стоји у нашем закону, да с једним човеком можемо се венчати трипут.{S} Па ако волиш Џемал |
| ...{S} Она је чезнула за тим замишљеним човеком, тврдо верујући да ће јој кад тад доћи, и ако и |
| и по мајци.{S} Нурије је била за добрим човеком, а њена сестра за неким који је лутао по Европи |
| те глупе предрасуде, старе, изанђале: с човеком не сме да седи ни савремена жена као ни она ста |
| дох реч!{S} А сад се чак и заклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако не учиниш ноћас нешто, купи |
| Мерсију.{S} Казаће јој што се гледала с човеком; а што јој се јавно, нарочито што му је одговор |
| во.</p> <p>— Мерсије, ја не бих могла с човеком!{S} А замисли европске балове.{S} Загрљена с чо |
| покривала лице кад се на улици срела с човеком, па, ако му се учини да од мушких погледа није |
| госпођице.{S} Ја се никад нисам срела с човеком, па зато нисам имала потребе да очи обарам.{S} |
| замисли европске балове.{S} Загрљена с човеком... игра!{S} И како европска жена гледа кад јој |
| мушко: она га није познавала, и није с човеком седела, осећала да је гледа.{S} И после, то је |
| ће праведна, ући ће у рај, састаће се с човеком кога воли.{S} Овако тужна, она у живот после см |
| !</p> <p>— Нема матере.{S} Проводи се с човеком, после мајка.</p> <p>— Аман, полудео! виче Нури |
| /p> <p>Оде с Мерсјом у двориште к мужу, човеку од педесет и једну, две године, у ловачким хаљин |
| ју је видела Мерсије кад је одговорила човеку на поздрав, узвикнула би престрављено: „Ти си по |
| и час проговори Туркиња, жена потчињена човеку, мужу.{S} Не може се разорити за дан што се зида |
| ашмаком са своје главе. „Њу, чисту даје човеку.{S} А човек слободан и пре женидбе, и после, с у |
| му се учини да стид за ово не доликује човеку, он се насмеја, и узе јој љубити лице, говорећи |
| у постељу: млад, леп, мио; али томе сам човеку дала очи, уста, стас, узраст ја сама; ја сам га |
| давао <hi>овако</hi>?{S} Давао ме туђем човеку као неку ствар, невиђену!{S} Па и ствар, кад се |
| ни људи, оне жене, и он у сваком радном човеку виде себе, у свакој лепој жени виде своју жену.{ |
| просте куће.{S} Зар би те твој отац дао човеку који није од породице, из добре куће?{S} Ти нема |
| оме што јој свашта прича као другу, као човеку...{S} Прича јој о Европи много штошта што она у |
| у је најсветије и као муслиманину и као човеку: да се неће више опити. „Што се заклињеш?" виче |
| коју „слатку“ реч, па се трза, јер „то човеку не доликује”, чак ни кад је отац. „Покојна моја |
| де где сам најмање мислила да га има; у човеку, мужу!...{S} И ја се буним, бунила сам се!...</p |
| аповеди јој да иде оцу, гадну, надувену човеку, који је учио да према свакоме буде охола, па ча |
| пити. „Што се заклињеш?" виче муфтија. „Човеку је више једна реч него нечовеку стотину заклетав |
| кров зацрни се као да је покривен црном чохом...{S} Пре три дана, дувао је хладан влажан јесењи |
| њен ут и њени зилови; она је понекад и чочек...{S} Она ништа не виде, већ се поклопи на кревет |
| ање?{S} Да весели жене по харемима, као чочек!</p> <p>„Одакле је <hi>он</hi>?“ прошапта па баци |
| , звецкала ми је чампарама и играла као чочек!...{S} Била је раскалашио весела, и дивна.</p> <p |
| деф летео брже у рукама једнога старога чочека, потурчене Циганке, и час-по су подврискивале пљ |
| миндерлук међу два млада и мртва пијана чочека, па га узе служити мастиком: једну чашу сипа њем |
| афана, Ибрахима берберина, Кара-Бурну и чочека, то јест само једне чочекиње.{S} Па се згади.{S} |
| ре трезнога берберина и чампара пијаних чочека...{S} За тренутак, као муња што осветли предмете |
| оне овде пиште и вршите саме, они су с чочекињама и кафешантанским девојкама, где им се у буно |
| . „Уместо куће, кафана; уместо сестара, чочекиње и кафанске девојке.{S} Па кад се ожене, они <p |
| Кара-Бурну и чочека, то јест само једне чочекиње.{S} Па се згади.{S} Прљав.{S} Да иде у хамам.. |
| рчину с једним лепим и прилично трезним чочеком; а пијани Џемал-беј појми да устане, па не <pb |
| ослужи Фатме остале Ђулбејаз.{S} После, чочеци узеше играти Ибрахим-Хасан-беју; али он их и не |
| тел, дувак којим јој је покривено лице, чочеци полазе испред њих, звецкају зиловима и певају... |
| личи на гробну плочу, ханумама долетеше чочеци, и почеше своју раскалашну игру певајући промукл |
| еколико бејова, младића, два официра, и чочеци...{S} Свирка, игра, песма, кафа, мастика и урнеб |
| ог агу).{S} У дну су седеле свирачице и чочеци.</p> <p>Она, малопре изведена, пољубила је у ску |
| {S} И мало, па почеше излазити бејови и чочеци...{S} И Џемал изиђе...{S} Кад се врати, берберин |
| о, и овде пију... само та разлика: тамо чочеци, овде студенти.{S} А ко зна да ли су ове жене шт |
| небес: звецкају зилови, певају и играју чочеци, подврискују бејови и официри, одјекује чађава к |
| до тавана, мирише јело и пиће и миришу чочеци, која на зумбул која на јасмин, све на зној; све |
| да се и не праве... њима није неморална чочечка игра; оне воле без људи, две и две, једнако обу |
| а у тамбуру и весели бејове, води их на чочечке игре, на весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, и так |
| љескати; затварале су очи да не гледају чочечке игре, да се одморе, и хладиле су се лепезама, о |
| у европским хаљинама, муфтија у кафеним чошним шалварама и чалми емир-боје.{S} Старац, тип стар |
| oreign xml:lang="en">Dear me</foreign>! чу се један узвик изненађења.</p> <p>— То су турске сиф |
| p> <p>— Аман, кјучук-ханум, шта ти је?! чу се тихо.{S} Што ћутиш?</p> <p>— Молим те, не дирај м |
| вог језера...</p> <p>— Отвори, арслане! чу се споља.</p> <p>Ах, његова мајка.{S} Он јој не отво |
| знато!{S} И овим пробуђена и разнежена, чу шадрван: пљушти као киша!{S}" Устаде.{S} Насред башт |
| ћерка наврх Старога Солуна, иза капије, чу се један оштар крик какав пуштају турске жене за мрт |
| се изненади, кад, враћајући се у подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње већ четр |
| дела мужа, избегавала га.{S} Пред вече, чу његове кораке, па отрча тетки да не буде с њим сама. |
| ерас се не прође на шуштању траве...{S} Чу се каменчић у капиџик.{S} Она претрну, али се опет о |
| ала нема.</p> <p>„Так!{S} Так!{S} Так!“ чу се у калдрму под Нурије-хануминим прозором. „Један, |
| рсије упита радознало:</p> <p>— Од кога чу да је то Мурад-Џемал-беј?</p> <p>— Гонџеђули отвори |
| она замре од страха; а мало после тога чу се туп, потмуо пад некаквог огромног тела.{S} Она ск |
| жену прљавим именима.{S} За срећу, она чу само оно једно.{S} Сестре чуше све, па се грожаху, с |
| а, могла би понова добити напад.{S} Она чу „да се опио“ и би сасвим равнодушна; само, при помен |
| овако,“ рече без страха Господњег, кад чу страшну и пријатну причу.{S} Њој је и пријатно, мило |
| се не онесвести кад изгуби мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, пој |
| ице и рече:</p> <p>— Шта рече Фатма кад чу?</p> <p>— Заплака од радости... изгрли ме.{S} Хоћеш |
| S} На смокви је стајала за дуго, па кад чу наш ход, она се уплаши, прхну, и уместо да падне на |
| али, као добра мухамеданка, трже се кад чу мујезина са минара једне оближње џамије.{S} Вече, а |
| олико ожалошћен и осрамоћен.{S} Али кад чу шта учини Фатма, он заборави на пут, избезуми се.{S} |
| ош није била ни до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Она, несвесно, смаче папуче, па потрча |
| м чаршафима, новим.{S} Код Сафет-хануме чу се лупа на капији пре девет, и робиња — која се нала |
| , он не виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њихових корака: загледао се у неки предмет на ст |
| и пријатељицама.{S} Али зашто Фатма не чу бабу и мајку, кад се договараху, коме да јаве?</p> < |
| аљена на јастук као да је не виде, и не чу.{S} Лепих плавих очију и широка чела, висока и танка |
| врата и изиђе.</p> <p>Овај разговор не чу Фатма.{S} Она, сакривена, не одваја се од обележја ( |
| p> <p>Прође читав месец, а Фатма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишла о |
| алу и једва је чекају.</p> <p>Око подне чу се зврјање кола, уши да заглухну: пред капијом Ибрах |
| „као за пакост“.{S} Прође доста, кад се чу лупа на капији. „Теча!“ изусти, и ако јој срце не ка |
| ати, јер су мислили да спава.{S} Кад се чу позивање на вечерњу молитву, <pb n="186" /> она узе |
| ки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи земзем из једне црвене чашице као н |
| тву, а родитељи јој узели абдест кад се чу чагрљање халке па вратима.{S} Кад видеше пашиницу с |
| ја узимали су абдест људи; а већ кад се чу позивање на молитву, по турским кућама, као уочи пет |
| тресе. „И револвер... има!“ И у томе се чу бахат: оне скочише, и Нурије полете ка капији, а паш |
| крвом, није полудела!"</p> <p>У томе се чу кашљуцање: на ручак долази Али-Рашид-беј.{S} Старац |
| ?...{S} Слушај!...</p> <p>Уз капиџик се чу говор; неко говори, француски:</p> <p>— Фатма, јагње |
| копча гривну, а она је пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С минара је објављено вече одавно, а |
| , да се зна да је у њему кадуна...{S} И чу крик, тужан, оштар, и сад јој је пробо срце: код кап |
| је-ханумином кућом зауставише се кола и чу се лупа у капију. „Можда није пијан.{S} Зашто на кол |
| .{S} Али са улице јако зазвони звонце и чу се пас... „Гости!“...{S} И мало па се кроз авлију чу |
| pb n="83" /> <p>...{S}На њиховој капији чу се звекир!{S} Она стрпа писма у недра па полете у ку |
| ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад робиња одговори: „Нема никога.“ Дакле, он треба |
| бејаше на њену ђерђефу, покри косу, јер чу с минара „Алла екбер“, па да је не види мујезин.{S} |
| да се одучава, да се туђи...{S} И опет чу: „Има ли кога?“.{S} Луди, глупи обичаји!{S} Да човек |
| „Гости!“...{S} И мало па се кроз авлију чу говор и оно стереотипно „има ли кога.“ „Има ли кога? |
| тук па јеца; и оне четири плачу.</p> <p>Чу се топ, оглашење суфура: ашчика повири на врата, па |
| тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува своју велику љубав за нешто велико.{S} Саније-хану |
| 84" /></p> <p>у њих...{S} Слатка тејзе, чувај ми ово; али, за Божју љубав, не казуј Емири!...{S |
| hi>.{S} Кажњавате се за себичност...{S} Чувај ми кћер, отац, и опрости ми!{S} И мајка нек ми оп |
| ије рекао: „не бацај паре у лудо“, или „чувај беле паре за црне дане“; и нико преда мном није и |
| сника, једне да се одморе, док га друге чувају.{S} И као што би им се онда понекад учинило да ћ |
| : она је изгубила оно што у њих девојке чувају више од очију, — чистоту.{S} Кад се сети да више |
| олитике и људе хвата вртоглавица.{S} Не чувају ту своју снагу за просвећење масе, за хумана и к |
| еп, кипариси ми се чине као џинови који чувају моје пробуђене сестре од немани...{S} Кад зажмур |
| ила болесна или несрећна, обилазила ме, чувала, за мном плакала.{S} Да су купљене и сачуване у |
| еце.{S} Она ока не суши за њом, коју је чувала као дадиља и васпитавала као мајка.{S} Како ју ј |
| их казала да ме ниси изазвала.{S} Ја то чувам као тајну већ толико време.{S} Сад се истрчах, оп |
| } Добио си кћер Божјом вољом, гајио је, чувао је као зеницу пуних осамнаест година, па зар да ј |
| ла говорити о девојачкој чистоти: да је чуваш више од очију... (И заврши:) Како је могао доћи?. |
| ква никад нисам окусила (њена кухина је чувена: богата a <foreign xml:lang="fr">friande</foreig |
| ује деф праћен зиловима, и певање једне чувене солунске певачице, потурчене циганке ; а даље пи |
| е као да смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чуда не долази к себи.</p> <p>— Ти не верујеш, душо?</p |
| вела Ариф), и једне су просто викале од чуда, а Францускиња је окретала главу да не гледа играч |
| е у салон, енглеске путнице занемеше од чуда.{S} Јесу ли то становнице овога прљавог, трошног г |
| страха да не умре.{S} Обузе је некакав чудан, животињски страх, за који она досад није ни чула |
| као што је мој отац, још постоји један чудан, један страшан обичај, да дају девојку за непозна |
| !{S} Ђули!“ шапће; али јој се тај шапат чудан учини, уплаши се од свога гласа и потрча у своју |
| н њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: толико богатство — поклон од цица!..{S} Све шију, |
| А њена свекрва и сута као да се нечему чуде, пљесну рукама и забринуто изусте: „Шта ће се, ама |
| ад сметне с ума Џемала, па кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт начинила!{S} Увек је на њ ми |
| праћа је мужу.{S} И једна стара комшика чуди се. „О, сваки плаче, и најтврђа срца отац, јер њу, |
| а се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код |
| осле, зајеца.{S} И наједанпут, ућута, и чуди се што је плакала!{S} Човек је, поседеће с људима; |
| о јој је што јој је глас пријатан.{S} И чуди се, што траже да су заједно, да њини мужеви седе с |
| чешћујем.{S} Овако никад“.{S} Та ханума чудила се и заклињала јој се да су оне биле тврдо увере |
| љубив мртву кћер не заплака, па се није чудила: умрла „отишла у Зелене Баште“; али није видела |
| то сваки зна, па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да нисам читала...{S} Романи су ме и довели |
| Ја нисам осетила да ме жали, те сам се чудила што ми одмах не да Отпусног Писма.{S} Најпосле г |
| ет се чуђаше како је велики, као што се чудила једном брату од тетке кад је био на мртвачком од |
| ’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су се хануме чудиле смешећи се:{S} Мондије да виче:{S} Алла’!{S} За |
| овакву каква је вечерас била, па су се чудиле.{S} Она је то опазила и испричала им како једанп |
| 0_N97" /> Кад сам била млада, сви су се чудили: откуд у тако нестрпљиве жене толико стрпљења, д |
| } А она, претерано осетљива, и болесна, чудим се како је ту срамоту издржала.{S} Ја знам да се |
| а па ме тек онако дирала... за њега.{S} Чудим се како не умрех кад га, онда кад си ти била код |
| девојка, још мало па уседелица.{S} И не чудим се што онако пишеш о љубави; о њој си се доста ро |
| >А Енглескиња прихвати :</p> <p>— Ја се чудим како васпитавате вашу чељад.{S} То је за мене тај |
| подина Аристотела, на балу...{S} Што се чудиш?...{S} Моја мајка не зна...{S} Кад би чуо отац!.. |
| Ја не знам, зашто су њена писма некако чудна, замршена; видим да има нешто да ми каже а не мож |
| ислила... о, на шта сам све мислила.{S} Чудне мисли обузимају мене, побуњену, кад седим сама на |
| ат, у главу.{S} И Фатма осећа те толике чудне погледе, па јој је неугодно.</p> <p>Фатми су ближ |
| а и богаташа.{S} Само што је тај племић чудне нарави: ако га се не додвори, опет распуштеница.{ |
| цу...{S} Емир-Фатма баци поглед с неким чудним осећањем у прозоре с решеткама, и први пут у жив |
| да је поздрави ваљда добродошлицом, па, чудно узбуђен, не мога, само промуца: „<foreign xml:lan |
| ну, она је не види; јер човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку види труп, у своме не види брвн |
| уђава и занима; и подједнако је обузима чудно-пријатно, топло верско осећање, кад се год појави |
| поборница слободне љубави, и врло ми је чудно...</p> <p>— Не, ја то нисам.{S} Али сам противниц |
| официра нисам ни опазила, Босфор ми је чудно леп, кипариси ми се чине као џинови који чувају м |
| ладу побуњеницу, плакала би.{S} Како је чудно, страшно то ново осећање!{S} Како је ниско!{S} Он |
| е, јединицу готово је очувала, и што је чудно за жену која није никад родила, давала јој недра, |
| е друге Францускиње...{S} И да то своје чудно осећање коме кажем, пожелех Мерсију и Ариф-тејзу. |
| : „гугу-то“!{S} И на мање осетљиво срце чудно утиче овај гугут у прозорје ранога лета.{S} А она |
| о звездама, разлеже се „Алла’ екбер“, и чудно утиче на оне који су очекивали „позивање“ с нестр |
| трани је више грамофона, него дефова, и чудно утиче...{S} Необично осећање наиђе на човека кад |
| а оне су се смејале, задиркивале је, и чудно је погледале.{S} Сутрадан јој је једна од њих рек |
| .{S} Уз капију опет је била она стара и чудно је изгледала, забезекнута.{S} Он опази то, па се |
| а рад, и поклопи се на диван.{S} Би јој чудно што нема суза.{S} Али зашто да плаче кад јој је о |
| ад јој се чинило да ће умрети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече, она угледа кроз прозор |
| преваре и доведу... досади му се његово чудно миловање...{S} Кад напуни шест година, отац му до |
| одом што кључа.{S} Боже, што је то било чудно, и страшно!{S} Сад небо високо, али омар!{S} Једв |
| На Пласу де ла Конкорд обузело ме једно чудно осећање, осећала сам се више Францускиња него Тур |
| ти, трпи“.{S} И нађе је, па је читаше с чудно дирљивом интонацијом.</p> <p>„Има Бога, има раја, |
| ћи к себи. „Каква Фатмина прошевина!{S} Чудновата шала!“ У томе њен муж дође из чаршије.</p> <p |
| говори, француски, опијаше се и сањаше чудновате снове: да је човек, муж те њој миле странкиње |
| ио се у слушкињу“.{S} Али ово ми и није чудновато.{S} И сад нам се везирови синови заљубљују у |
| те, љуби те, чека те с нестрпљењем, са чудном жељом, жудњом, страсно те чека</p> <p>од свег ср |
| дост.{S} И час-по, обузета овом мишљу и чудном милином, окрене се Мерсији, а она, видевши јој к |
| е:</p> <p>— Шта би, молим те?!</p> <p>— Чудо! рече он весело, не погледајући у туђе жене: „Па л |
| егде, код простих по малим градовима За чудо нам је, Емир, што нам ти ниси јавила; јер ми смо п |
| едан за чудо леп женски врат и једна за чудо лепа женска глава.{S} Ова млада жена личи на лотос |
| а је срећно, да Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер удајеш као Ђа |
| што онако о љубави пишеш, него ми је за чудо што си се заљубила у човека кога пе познајеш: само |
| га, ни свекра, ни свекрву!{S} Ово је за чудо!{S} По кући идем као луда.</p> <p>Он се сад на њу |
| </p> <p>Дакле, драга мала, мени није за чудо што онако о љубави пишеш, него ми је за чудо што с |
| гра, играна с неисказаним осећајем и за чудо грациозним покретима, усхићаваше и нове као и стар |
| зотичан цвет из кога су изишли један за чудо леп женски врат и једна за чудо лепа женска глава. |
| нцуско, за Францускињама.</p> <p>— Није чудо, госпођо снахо :{S} Францускиње су јој сродније по |
| ф-ханум.</p> <p>— Што сам ја тврда није чудо, али Ђулренги!{S} И она је све знала.</p> <p>— Сад |
| препаднем да је не снађе оно ономадашње чудо.{S} Што сам се препала!{S} Још не могу к себи да д |
| урчин него Немац...{S} И у Европи свако чудо има.{S} Па они људи и жене из Золиних романа, они |
| не гори него гуши — омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у бело, говори робиња и полази да отво |
| а тресући се.</p> <p>— Да не учини неко чудо, Нурије?{S} Да се не огреши ?...</p> <p>— Алла’!.. |
| а је не види; јер човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку види труп, у своме не види брвно.{S} |
| уме, могу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <pb n="167" /> ништа н |
| причати.</p> <p>Па оде остављајући их у чуду.{S} Они навалише питањима на робињу која беше с њо |
| " /></p> <p>— Да отера овако лепу жену! чуђаше се лекар гледајући чежњиво у њене као снег беле |
| прво помисли да је то младожења, па се чуђаше што вичу, вриште; али кад он салете турске жене |
| ана чиниле су јој се руке.{S} И опет се чуђаше како је велики, као што се чудила једном брату о |
| Џемала и са судбином се помирила.{S} И чуђаше се мајка: „Како сам могла и помислити да моја кћ |
| слике уоквирене сунчевим зрацима.{S} И чуђаше се како је могла и помислити да у Елизиној деци |
| о звоно.{S} То су њини гласови, гласови чуђења и радости, глас њине душе.{S} Да муж жену пољуби |
| ђанка.{S} Овде жене, удовице, и на моје чуђење девојке.{S} Више пута, ја сам видела праву слику |
| Енглескиња, први пут дошла у Турску, с чуђењем упита какво је то женско весеље, она викну да б |
| ..</p> <p>— Зар од мужа?! узвикну она с чуђењем, па се насмеја.“</p> <p>К њој полете Нурије:</p |
| аже право гласа?! изустише Енглескиње с чуђењем у један глас.</p> <p>— О, не! 'Траже право сунц |
| ра, обучена у чаршаф, слушајући снаху с чуђењем.</p> <p>— Нервоза, ханум, нервозно лупање срца. |
| ткад чује се стражарева палица, и једва чујан ход људи и жена; враћају се кућама...{S} Овде онд |
| воли!{S} Затвори очи, види му покрете, чује му глас, осећа му дах на лицу, у носу је голица ми |
| ћи и фрчу.{S} У дворишту се ускомешало, чује се жагор и кикот, пригушен смех.{S} С минара Алаџа |
| бо, кјучук-ханум.“ Фатма њих не чује... чује њега: прозор је отворен; и чује само како говори, |
| јест кувано воће, па зерде и пилав.{S} Чује ли се с минара <hi>језан</hi> или с града топ, мус |
| што ступа преко прага. — „Нема никога,“ чује се из дворишта женски глас и широм се отвара капиј |
| пшући, и наједанпут нервозно зацика, да чује Џемал-беј.</p> <p>С њеном веселом циком залајаше њ |
| т-ханум је једва чекала да се сване, да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нурије. |
| ауку дао толики новац“.{S} Али он ни да чује. „Закон нема посла с науком.{S} Очева реч детету ј |
| мо ради живота.{S} И кад јој се чини да чује грозне кораке смрти, она се стреса, због тога се т |
| што пре ње тргло, пробудило, и она тада чује у левом уху некаку страшну свирку. „То није крв.{S |
| има, око текије, где се сваког четвртка чује молитва дервиша вртача, и међу старим гробовима је |
| S} Све било, па... к’смет.</p> <p>Фатма чује да јој дршће глас, и осећа да јој дршћу руке.{S} П |
| и своју тајну, и учини јој се да је она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па с |
| о је нешто велико, крупно.{S} Боже, кад чује Фатма!</p> <p>Најпосле уграбише прилику, те Мерсиј |
| ој срце стаде.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} Шта ће радити?{S} Да је убије, или, још горе, |
| види да му се облачила, па леже.{S} Кад чује стражарову палицу, запушава уши да не броји часове |
| овчје очи“, које она толико мрзи, и кад чује да јој каже благо, онаквим гласом као кад се спрем |
| е!{S} Поносила се, хвалила се.{S} И кад чује Ибрахим-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема и да |
| {S} Изведе је, а не казах јој!{S} О кад чује да сам заљубљена!“</p> <p>Фатма се брзо спреми и о |
| рас, кад ово зна!{S} Несрећна Сафет кад чује!{S} Поносила се, хвалила се.{S} И кад чује Ибрахим |
| сто турском крају, само што се покаткад чује лавеж паса или стражарева палица.</p> <p>Џемала не |
| престано је мртва тишина, само покаткад чује се стражарева палица, и једва чујан ход људи и жен |
| ао?{S} Па се покрије преко главе, да не чује пљуштање шадрвана и песму једног заосталог славуја |
| {S} Катанац је метао тако полако, да не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{S} Ко |
| неко боде ножем и запушаваше уши да не чује шта јој говори, како је грди.</p> <p>— Не лупај, л |
| вци су јој толико слаби, па да ништа не чује, и да заклони светлост.{S} Крај ње седи њен лекар, |
| жене побуњене више од људи, и ништа не чује, јер је занесен Фатмом: не скида очију с ње, лепе |
| рских жена, а после, бојећи се да се не чује, одоше у чаршију и купише проста лица за чаршафе и |
| у Азији, да се готово у свакој кући не чује грамофон...{S} На азиској страни је више грамофона |
| ан.{S} Она ће уздисати крадом, да он не чује, да не посумња да уздише за неким који ју је у про |
| ђу слушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име, сине, вели му мајка |
| ре, и небо, кјучук-ханум.“ Фатма њих не чује... чује њега: прозор је отворен; и чује само како |
| љима и баловима, и кад дође време да се чује протест нових, да их пред Европом брани, заступа.{ |
| ше земља и дрвеће...{S} Из комшилука се чује деф праћен зиловима, и певање једне чувене солунск |
| еш ли <hi>сабах</hi>?...{S} С минара се чује јутарње позивање на молитву, разлеже се и губи у о |
| не речи, двеста Госпођичиних.{S} Кад се чује какав <hi>дестан</hi><ref target="#SRP19120_N29" / |
| па настави:</p> <p>— Ах, шта је кад се чује и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не верујеш |
| по стварима и по ханумама; покаткад се чује неразговетан шапат, кад клече с рукама на прсима, |
| е свуче па леже.</p> <p>Тишина, само се чује шадрван, шушти, пљушти као јесења киша.{S} То пљуш |
| чује... чује њега: прозор је отворен; и чује само како говори, не шта говори, па се смеје, смеј |
| мислити на Мерсију, учини јој се да јој чује мили, слаби глас : „Слатка тејзе, ја ћу умрети као |
| д вече, а она никога не познаје.{S} Чим чује кола, она мисли да су гости с Јалије, и потрчи, ал |
| не зида обраслог у винову лозу и бршљан чује се шуштање траве и шум нечијих корака.{S} Она се с |
| и шта треба, а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све писати: утешиће је.</p> |
| два, милост.. још већа.</p> <p>Он само чује: „Па како би да си у служби, да имаш какав посао?“ |
| ри, волела да се с њим разговара, да му чује глас, јер понекад некога видимо и допадне нам се, |
| ум шушти трава! понови робиња.</p> <p>— Чујем...{S} Пипни ми руке...{S} Лед!</p> <p>— Што се бо |
| Што не могу да се разговарам с њим, да чујем какав му је глас, и како говори француски?{S} Зна |
| ..{S} Како мије било!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да видим наше жене, сакупљене!...{S} |
| еду.“ — „Не могу,“ каже мајка, „осим да чујем да је...“ — „Умрла, је ли?“ — „Не, него да је теш |
| Па ми се, неколико пута, учинило као да чујем пољупце, и мислила сам да их познајем...{S} Ми но |
| варам, те мирно једеш и спаваш.{S} Кад чујем да мирно спаваш, онда те неисказано мрзим, и моли |
| знају где сам?...{S} Волим да ништа не чујем, јер би ме и добро растужило као зло.</p> <p>Јуни |
| било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не чујем, ништа не видим, ни лупу звекира на капијама, ни |
| ора, чије су обале засађене маслином, и чујем један кларинет и подврискивање једнога беја.{S} З |
| ш не видеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чујем да је неко у комшилуку болестан, молим мајку да г |
| а тако је близу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радујем како се ником нисам радовал |
| че.</p> <p>Благо мени, ето га!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја га |
| да му отидне сва ижљубљена...{S} А?{S} Чујемо ми <hi>стари</hi>, шта хоћете ви <hi>нове</hi>: |
| S} Али ми овде дижемо скут на главу кад чујемо мујезина.</p> <p>— Збиља, Емир, кад бисмо сад чу |
| лесна.{S} Ми то не видимо, али читамо и чујемо од странкиња што живе међу нама <pb n="76" /> и |
| екога видимо и допадне нам се, а кад му чујемо глас...</p> <p>— Чула му глас; певао је.</p> <p> |
| ем, па рече:</p> <p>— Слатке хануме, да чујете и моју историју...{S} Моја историја је страшна.{ |
| х улица допире до ваше одаје хука и кад чујете јако, снажно било једног великог европског града |
| анум, код Нурије-ханум шушти трава..{S} Чујеш ли? прекиде је робиња.</p> <p>Она, не затворивши |
| !{S} Сестро!“ буди је из заноса Нурије „Чујеш ли <hi>сабах</hi>?...{S} С минара се чује јутарње |
| Ако погоде?{S} Ако чују?{S} Од кога да чују кад само она зна...{S} Ако дознаду па покваре?{S} |
| N30" />?</p> <p>— Ћути, Ђулренги, да не чују...{S} Жао ми је Мерсије, рече и скочи, скиде чарша |
| тихо певају и пригушено се смеју, да не чују људи на улици: срамота.{S} У отвореној софи на мес |
| јег, немој да се гдегод изрекнеш, да не чују моји... <hi>Само</hi> за ту реч отац би ме одвео и |
| гута своје сузе.{S} Тишина.{S} Само се чују песме певачица.{S} Хануме, оне бесне раскалашне но |
| есечини, него према свитању, јер већ се чују трећи петли и гугутке.</p> <p>Устадоше пред само п |
| {S} Како да каже?{S} Ако погоде?{S} Ако чују?{S} Од кога да чују кад само она зна...{S} Ако доз |
| фон: пригушено се смеју, кикоћу се, јер чују домаћицу Ајше-хануму, њен глас „ухваћен“: „Добро ј |
| пске језике кад не воле, стиде се да их чују у својој кући?“ Из сујете, да се каже да су им кће |
| с кафезима, опкољеним високим зидовима, чула се свирка и песма: хануме <pb n="278" /> још нису |
| си, и видела кад ти је дете проходало, чула кад је проговорило, и радовала си се; волела си и |
| узнак и гледајући у месец, одмара тело, чула.{S} Али, једна песма страсне чулне љубави, на стар |
| n="15" /> имала физичких очију и ушију, чула.{S} Она је сва била обузета мишљу на непозната мла |
| хоћу!{S} Она је синоћ прислушкивала... чула је кад отац рече: пашић, <hi>џемал</hi>...{S} Обел |
| ави с Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чула нешто и о Елизи...{S} Век проведох у тражењу срца; |
| теча, па кад ништа није <pb n="274" /> чула, изговарала је: „Отишао је у лов, као за пакост“.{ |
| дају.{S} А нене?{S} Шта ће она сама?{S} Чула сам где говори сину: „Да вратимо обележје, то није |
| ам се, а кад му чујемо глас...</p> <p>— Чула му глас; певао је.</p> <p>— А, песма и говор!...</ |
| о лупало неисказано брзо и јако, она га чула.</p> <p>— Никако нисам мислила да ћу остати жива, |
| рује да је њено, већ да је то од некога чула или негде прочитала.</p> <p>Њен отац мрзи Европу а |
| рукчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао, зар га не би оставила и не сачек |
| м децом плакала као луда; а кад сам год чула детињи глас, увек ми кроз срце прошло нешто као но |
| ни је јутрос позлило, једна укућанка је чула, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код кућ |
| адовољно оне три нове и Ариф.{S} Она је чула да је ова Енглескиња „журналист“ и велика поборниц |
| е Нурије виде, смрче јој се, јер она је чула да је и ова Цариграђанка радила на Фатминој преуда |
| усту, па га задржала мајка.{S} Стара је чула од Арифе где јој је унука, и крила је од свакога, |
| ала све још пре неколико месеца, кад је чула.{S} Седе на један крај Фатмине постеље, и пошто јо |
| желела изићи, само не једанпут, кад је чула да он није у Солуну. „Годину дана да ниси дошао, г |
| е и на многе што њој долазе, за које је чула да су као она, а праве се поштене...</p> <p>Али ни |
| рече ашчика, и похита ка капији, јер је чула лупу месара с месом на једном малом коњићу, и пиља |
| ато је била онолика вика у кући коју је чула Ајше-кадун...{S} Сви лажу.</p> <p>— Је ли срамота |
| е објављено вече одавно, али Фатма није чула: занела се гиздањем.{S} Виде суту и рече:</p> <p>— |
| ој жени.{S} Чак ни они за које она није чула ни да постоје, а који су овде сматрани као књижевн |
| на капијама, која се с времена на време чула и одјекивала тишином; неке куће нису биле у реду с |
| је имала крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је жена, и шта је женина дужност, и шта је жен |
| пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је љубав. „Љубав је, кажу муслиманке, |
| а не зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад овако слаба, могла би понова добити напад.{S} |
| је озбиљна, говори француски, да не би чула и разумела послуга.{S} Малопре је била сва старинс |
| тињски страх, за који она досад није ни чула, кад осети да је нестаје; нагло се подиже и заиска |
| амо он пије?{S} Наши бећари...{S} Ти си чула какви су.</p> <p>— О, Ђули, да ми само не рече оно |
| оћемо да га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} И после, мој син хоће да се до |
| е она учила и читала.</p> <p>Кад засити чула, он потражи хране души: музику, књиге нарочито књи |
| i>, то је <hi>таук</hi> (кокош), ја сам чула од жена на чифлуку.</p> <p>— О!{S} То је француска |
| ас, пролазећи Латинским Квартом, ја сам чула на грамофону из једне куће турску песму, и нисам с |
| дина: „Аман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам чула за некакве нове, и да оне траже да се развијемо (у |
| ом, својом свекрвом, цигару..{S} Ја сам чула да те некакве нове раде да изиђемо на сокак без ча |
| , у другој хаљини и накићена.{S} Ја сам чула да то траже људи од својих љубазница, па сам ипак |
| S} Наше жене никад не црвене.{S} Ја сам чула да Францускиње уче да црвене.{S} И вероватно, јер |
| њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да су се завадиле, зато и лута по свету, говораше |
| била збуњена, као занесена, па кад сам чула да ме отац удаје за пашића, „џемала”, ја сам, ван |
| {S} Мадам Аристид нисам видела; али сам чула да те код једне наше помињала, и много те хвалила, |
| а ти испричам једну приповетку коју сам чула у Арабији и која се зове <hi>Лончарев Бог</hi>?</p |
| зе?!</p> <p>— Ја за Рашиде-хануму нисам чула, него друго... *</p> <p>— Слатка тејзе!</p> <p>— Е |
| ишта чуо, ништа осетио, као да је лишен чула.{S} Ишао је, и застајкивао је пред кафаницама где |
| уд, кјучук-ханум, него...{S} Ја сам ово чула, али доцкан — била си венчана...{S} Мерсије-ханум |
| а си венчана...{S} Мерсије-ханум одавно чула, још кад си била у Цариграду, али ти није казала, |
| но велико <pb n="181" /> је.“ Ја сам то чула, али појам <hi>велико</hi> нисам умела схватити, т |
| ти бих му спазила јабучицу, нити бих му чула глас; то јест ако бих спазила нешто на њему што ми |
| и мени је страшно.{S} Па ипак, кад бих чула мујезина с минара и топ с града, било би ми теже.{ |
| ени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{S} Откад смо овде!{S} Њега н |
| штена жена“, и ако добро знају да није: чуле су за њену грешну љубав.{S} Чуло се, свет говори, |
| о снежно поље, оне су из његових дубина чуле „некакав говор“.{S} Оне нису знале да је то био го |
| на.</p> <p>— Збиља, Емир, кад бисмо сад чуле куцање по европски, и кад би к нама ушао... не кри |
| ше цигаре.</p> <p>— Кад бисмо нешто сад чуле куцање, и ми рекле : „<foreign xml:lang="fr">Entre |
| е то женско весеље, она викну да би све чуле: „Зато што са женама нису људи“.{S} Оне три нове и |
| мени, ханум-ефенди.</p> <p>— Ми смо све чуле, и да се преудала, и да се оцу вратила... отерана. |
| вину — Емир-Фатму.“ Оне су то описивање чуле и наљутиле се.{S} Оне би волеле да их описују као |
| одошлицу.{S} Стрина и сестра јој доцкан чуле, па доцкан и дошле; и пошто није обичај да се отме |
| застиде се: гласно је говорно, и оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му виделе сузе те дв |
| но испитујући шта је све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турска жена ра |
| ачи и певали су ханумама уз виолине.{S} Чули су се мушки звучни гласови.</p> <l>У пролазу те ви |
| > <p>— Јесте, зете; а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо за вас оружје, да вас |
| на... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не знам кога се више бојим.{S} Нене на |
| рао пре но што је била.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не верујемо.</p> <p>— Ако хоћет |
| тело, чула.{S} Али, једна песма страсне чулне љубави, на старинску меланхоличну арију, зачу се |
| о ходи!</l> <p>Ова песма једне страсне чулне љубави начини да жене понова полуде: довеле би кр |
| дала само умним очима; овога сам видела чулним, па га гледам умним, па ћу га опет гледати чулни |
| л!“ После два месеца!...{S} Не вероваше чулним очима, те их затвори: опет његова мила слика, — |
| га гледам умним, па ћу га опет гледати чулним, даће Бог!</p> <p>Госпођице, то ваљда само ја, т |
| ркају по делима турских жена, и налазе „чулност“, а свака је од њих порочна...</p> <p>Док је он |
| кроз мртву тишину, с времена на време, чуло се јасно изговорено „Аллааа!!“ Седећи у куту, Џема |
| није: чуле су за њену грешну љубав.{S} Чуло се, свет говори, али она није ухваћена, она није и |
| ивала уши сватовима; с времена на време чуло се понеко промукло „јашас'н“<ref target="#SRP19120 |
| епршале крилима око отворених прозора и чуло се тихо и нежно: „гугу-то“!{S} И на мање осетљиво |
| срце, чије се брзо и јако лупање јасно чуло, поднесе јој лимун и сирће од руже да мирише, и уз |
| ..{S} Али и ако се крило, ипак се нешто чуло, од младића, Џемал-бејових ононоћних другова.{S} Р |
| руги...{S} Ах, шта је од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар у том нечистом дел |
| главе.{S} Више није ништа видео, ништа чуо, ништа осетио, као да је лишен чула.{S} Ишао је, и |
| н због такве жене да се рани.{S} Кад је чуо да се преудала, три дана ништа није окусио, нити је |
| т...{S} Какав свет, ноћу...{S} Ко би је чуо!{S} Тешко јој је како никад до сада; жао јој је: он |
| p>Прозори су били широм отворени, те се чуо шум мора, видело котрљање звезда и месеца на његови |
| ш?...{S} Моја мајка не зна...{S} Кад би чуо отац!...{S} Одох да ноћим код Саније-хануме, а она |
| лавље, уздржавајући се, да јој се не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољубац на усн |
| је, ми хоћемо да их обнављамо!{S} Ко би чуо, од наших, смејао би нам се.</p> <p>— Ми не можемо |
| ворити истину пред Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не би остала овде ни тренутка.</p> <p>„Има ла |
| мираве звезде...{S} Из даљине се час-по чуо оштар писак кларинета.{S} На тераси, ноћу, близу не |
| одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, распитај, сине; јер у Фатмин |
| ростите, Нурије-ханум, али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с бејовима...{S} У нас је обичај, |
| аду, а други...{S} Ах, шта је од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар у том нечи |
| досад засуканих рукава, у уским гаћама, чупаве, сад се умивају, беле, чешљају, облаче, ките: до |
| бра мајка...{S} За дететом сам ридала и чупала косу као простакуша.{S} Он, дирнут мојим јадом, |
| о мушко, у краткој кошуљи, раздрљена, с чуперцима јако каносане косе.{S} Била је легла.{S} Утрч |
| S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта ће чути!{S} Читав час како се мучи да пита, па не сме.{S} |
| упита она радознало, не слутећи шта ће чути.</p> <p>— У Европу, рече тетка без устезања.</p> < |
| <p>А пашиница рече:</p> <p>— Волела бих чути ваше мишљење, Ариф-ханум.</p> <p>— Ја сам, ханум-е |
| кроз капиџик, па наједанпут нема је.{S} Чух да је болесна...{S} Одох да је обиђем.{S} Она писну |
| вати ти читање љубавних романа; али кад чух шта се све по харемима пред девојчицама говори, ја |
| и ти била код мене, видех, нарочито кад чух да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас ви |
| ако је млађа од мене: говори са мном, и чух дубоко дише — заспала!{S} Одмах после ручка, кад би |
| у црно.{S} Оне су сад поред њега мртвог чучале све у бело, час крај његовог дебла, које се непр |
| ата и изненади се: његова мајка и тетка чуче поред ашчике и слушкиња!{S} Фатме ни ту нема.{S} Х |
| , а пашиница у собу, где спаваше Фатма; чучну крај њене постеље, наднесе се над њу и двапут реч |
| деле њена нене и мајка и њена тетка.{S} Чучну према тетки и загледа јој се у мило лице.{S} О ко |
| ну „ааа!“ па јој засузише очи.{S} После чучну крај оградног зида, у јасмину, извади груду земље |
| нађаше шта ради те побеже удно собе, ту чучну, метну руке на лице и заплака.</p> <p>— Плаче сад |
| ече, па затвори врата.</p> <p>Оне, обе, чучнуше поред прага тресући се.</p> <p>— Да не учини не |
| и више ништа! „Нове“, а уз оградни зид чучнуше као „старе“, извадише груде земље, наместише ок |
| е нов отвор грудицом земље, па одоше те чучнуше крај зида са улице, видеше свет, али не видеше |
| 120_N105" />, шта је?{S} Где ти је муж? чуше се наизменце гласови.</p> <p>Пашиница стењући рече |
| душе, и помислише: „Полудела!“, а друге чуше глас, али не разумеше речи: свака од њих била је п |
| срећу, она чу само оно једно.{S} Сестре чуше све, па се грожаху, стресаху покривајући лице рука |
| ишта не може раздрагати; али, у томе се чуше звучни мушки гласови.{S} У великој соби селамлика< |
| ном тачком у верској им одредби.{S} Узе џак брашна и у брашно завуче завежљај с хиљаду гроша у |
| џак не тражи.{S} И одмах купи од ње тај џак брашна, мислећи : „Завет сам испунио; поклон нисам |
| м да не мора изручивати брашно — он јој џак не тражи.{S} И одмах купи од ње тај џак брашна, мис |
| ), па видим : жене траже право гласа, а џакови ћуте!</p> <p>— Не траже чак ни право сунца и ваз |
| риграђанке, питаше, јесу ли то они црни џакови, оне сени без лица, без гласа, што тумарају улиц |
| уђе у кћерину собу, кад су ту они црни џакови које је на улици видео, он би се згрануо...</p> |
| је теже но у Солуну: турске жене као у џаковима са страшно црном маском на лицу — да пукну од |
| ње, кад се год појави каква висока бела џамија или се укаже какво пространо бело гробље, турско |
| зембилом и новцима.{S} На чесмама поред џамија узимали су абдест људи; а већ кад се чу позивање |
| роко поље покривено снегом, а од кућа и џамија велика шарена <pb n="17" /> шума. „Откуд да се в |
| ени је Бајрам; наша ми се соба чини као џамија пуна кандила, од сваке књиге по једно кандило, и |
| јер тетка може оставити своје имање на џамије и текије...{S} Један женски студент, Францускиња |
| , а тетка може своје имање да остави на џамије и текије...{S} Колико је пута рекла : „Кад отиде |
| толики муслиманин кад сам прошао поред џамије, као кад сам прошао поред ваше куће.{S} Кад је н |
| кад чу мујезина са минара једне оближње џамије.{S} Вече, а она је напољу, готово на улици.{S} У |
| и најпосле се зашло за угао једне старе џамије с чијим се минаретом пео у небо један кипарис, и |
| једнога младога мујезина с једне старе џамије врло ме разнежи: плачем и осећам се муслиманка и |
| шивали су уши.{S} Људи су се вратили из џамије, а жене су им честитале празник, просте су љубил |
| и одакле нам се сунце рађа, чије куће и џамије према сунчевим вечерњим зрацима трепте као у пла |
| рске улице сасвим су пусте; на месечини џамије много су се белеле и чиниле се неисказано велике |
| нара су те ноћи трептала у кандилима; у џамије, на ноћну молитву, ишли су и људи и жене, а сутр |
| је могла пробудити ни најдужа молитва у џамији, а пробудила их је љубав.</p> <p>— Ја ћу те зват |
| да изгуби мазгу!</p> <p>Сведоци одоше у џамију, а он у своју собу, где нађе Фатму (свекрва је т |
| е.</p> <p>Уместо да га данас испратих у џамију, ја га испратих у школу!{S} Осетих кад се нешто |
| ве младе Цариграђанке (трећа је умрла), Џемал-бејова мајка, Фатма и Мерсије.{S} Пре две вечери |
| 5" /></p> <p>— Неће.{S} Али, на човека, Џемал-беја...{S} За њега ме страх.{S} Аман, оче мој, за |
| в смех!</p> <p>Последњих десетину дана, Џемал-беј је само мислио на одлазак у Европу; и да му ј |
| крило, ипак се нешто чуло, од младића, Џемал-бејових ононоћних другова.{S} Радознале и злураде |
| </p> <p>Кад дођоше до једне раскрснице, Џемал се расвести, изви се из берберинове руке и хтеде |
| петлова тргне, опрости му се.{S} Теби, Џемал-беј, певали су већ и други петли.</p> <p>Пашиници |
| ду стране жене, те да уђу у харем људи, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно кућу напунише гомиле мл |
| 120_C14"> <head>XIV</head> <p>Сутрадан, Џемал се рано пробудио.{S} Није му било необично што по |
| <p>— Слатка тејзе!</p> <p>— Емир душо, Џемал-беј хоће да иде.</p> <p>— Куда ? упита она радозн |
| зин очита последње позивање на молитву, Џемал-бејови се узнемирише што њега нема код куће. „Нем |
| ест, клања се.{S} И у највећем очајању, Џемал-бејова мајка, жена и тетка не сумњају у Бога. „Би |
| но изговорено „Аллааа!!“ Седећи у куту, Џемал-беј гледа ове три миле му душе, гледа их готово н |
| атма је код тетке седела петнаест дана; Џемал је долазио сваки дан, и непрестано гледао да оста |
| ви оних двеју нових и — Џемал-беј...{S} Џемал-беју се нису надале, нарочито Фатма, те видевши г |
| авици да крију и кад немају од кога.{S} Џемал-беј слуша жене побуњене више од људи, и ништа не |
| оме уђе Ариф по турски — без куцања.{S} Џемал похита у другу собу да обуче капут, а гошћа рече: |
| попадалим камењем, обраслим у коров.{S} Џемал-беј застаде пред једном кафаном под ведрим небом. |
| > <p>Ових пет беху дубоко потресене.{S} Џемал-бејова мајка правећи се као да у души нема ништа |
| ских жена и ударање у ут и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне у један рибарски чамац, који се љу |
| у стала.{S} Оба млада човека сиђоше.{S} Џемал погледа према Бејаз-Кули, и учини му се као да су |
| све то спушта на прљав кафански сто.{S} Џемал се сети својих реликвија затворених у златну кути |
| ренги, а оне потрчаше у ненину собу.{S} Џемал!{S} Стоји под прозором, и разговарајући се с једн |
| о; неће у знању, али може у незнању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њено дете, пошт |
| ан је, за љубав Емирину, дошла Ариф.{S} Џемал је веровао њој, али ипак се није развеселио.</p> |
| Копиле!</p> <p>— Није копиле, сине:{S} Џемал и Фатма венчани су.</p> <p>— Ја то венчање не при |
| услиманин што не изиђе после вечере?{S} Џемал-беј, њен муж, није дошао ни на вечеру!...{S} Пред |
| .{S} Дођоше мужеви оних двеју нових и — Џемал-беј...{S} Џемал-беју се нису надале, нарочито Фат |
| .</p> <p>Пашиница рече сестри:</p> <p>— Џемал се насмејао, и ја морам Богу црну жртву: заветова |
| и котарицу...</p> <p>Скоро ће подне, а Џемал-беј спава.{S} Пре једнога часа, мајка га је пробу |
| те: не даде Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио сут |
| {S} И заиста, све би било по старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође пијан, Фатма је распу |
| нка је чула, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да сам сама, без мајке, у туђи |
| ..{S} Кад навирише у авлију и видеше да Џемал посрће, Фатма потрча у своју собу вичући:</p> <p> |
| питање.</p> <p>— Шта ћеш?{S} Удај је за Џемал-беја.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Допусти, зете, да |
| јући се, рече :</p> <p>— Да те удамо за Џемал-беја?{S} Само, ја нећу да проводаџишем, мени то н |
| /></p> <p>Један дан, она се изгуби кад Џемал своју жену пред њом пољуби.{S} Пољубац млада и ле |
| на не може, само она неће...</p> <p>Кад Џемал-беју преста пена па уста, његова тетка метну па г |
| на: она воли вашег сина.</p> <p>— Никад Џемал не би узео ону која је била с другим.</p> <p>— Он |
| помрчина, све као прошлог дана; али сад Џемал-беј у подне не дође, због те њене другарице.</p> |
| ђе читав месец, а Фатма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишла око зида, |
| оре, она не сме...{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта ће чути |
| то гледају, ћуте.{S} Да их пита где је Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој није било ов |
| а...{S} У ову грају, у урнебес, ушао је Џемал-беј заборављајући на све: опи га дим дувана, мири |
| <p>— Али ја бих то учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се воле...{S} Ариф- |
| , и наједанпут нервозно зацика, да чује Џемал-беј.</p> <p>С њеном веселом циком залајаше њене п |
| еленим воском свеће, од пашинице, мајке Џемал бејове.</p> <p>Кад почастише и испратише пуномоћн |
| погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Јагње Џемал-беј, ти треба да изиђеш... у чаршију, с друговима |
| би нас дочекали и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати, она седе, пита се с њим и рече:</p> <p>— А |
| дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: „Убио се Џемал-беј“, пошла, заљуљала се и пала...{S} Лекари дођо |
| без душе...{S} Насред њене собе сеђаше Џемал, без капута, раздрљених груди, одакле је ишла јас |
| /foreign>, где за писаћим столом сеђаше Џемал, у белим, лаким хаљинама, бео као млеко због неиз |
| почеше излазити бејови и чочеци...{S} И Џемал изиђе...{S} Кад се врати, берберин и кафеџија нав |
| ц камен, други да је крилата жена.{S} И Џемал је замишља као крилату жену, те кад је најзадовољ |
| ни почеше, ћутећи, јести прстима, чак и Џемал!{S} После ифтара, на отвореној софи, робиње прост |
| и тице како ми дође мој сестрић, слатки Џемал беј.{S} На њ, што је леп као султан Азиз, Памук ј |
| хат иде, а стоји — време.{S} Наш слатки Џемал-беј треба нешто да ради.</p> <p>— Па шта да ради? |
| предлог, да се упути на рад наш слатки Џемал-беј!{S} Али, његова тетка и сама нерадница, па и |
| е од радости, брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, то је наше име, истина; но ово значи још и <hi>л |
| их речи, увек кад год слаже.</p> <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи реч |
| а чочечке игре, на весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, и тако пође: зашкрипаше му лаковане плитке |
| им и прилично трезним чочеком; а пијани Џемал-беј појми да устане, па не <pb n="210" /> могаде, |
| астави, љубомори да растави.“ Ја ћу ићи Џемал-беју...{S} А?{S} Да идем?</p> <p>Она јако отвори |
| Мурад-Џемал, Господу хвала!...{S} О мој Џемал!{S} Дете добра срца, али страсне природе.{S} Кад |
| одмах се развише...{S} То је био један Џемал-бејов друг и Нурије...</p> <p>У тишини каква је о |
| али је не пољуби у руку као Европљанин Џемал већ је страсно стеже као Азијат Осман.{S} Али осе |
| јних, а она има загасито плаве очи, као Џемал-беј, и пуне израза.{S} Оне њој ништа не казују, о |
| нка, она се Фатми, у сумраку, учини као Џемал.{S} Он!{S} Само мало старији.</p> <p>— Госпођо ма |
| алочас беху подигле: мимо њих је прошао Џемал, познао их по робињама откривена лица.{S} Оне су |
| вој „стари Џеми“, како си ме звао, него Џемал-беј, страстан источњак, коме <hi>волети</hi> и <h |
| ије постојало друго место до ово где су Џемал и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма врло воли најр |
| понеки дан, само трчи за њом, кад је ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се виче: „Тејзе, он ј |
| У гору и камен! узвикну Нурије.{S} Наш Џемал-беј неће то учинити, јер је васпитан као Европ... |
| жемо се венчати трипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} Ја знам ш |
| стина он, Нурије-ханумин сестрић, Мурад-Џемал-беј.</p> <p>Фатма се промени у лицу више него ика |
| деце, остаде ми само првенче.{S} Мурад-Џемал, Господу хвала!...{S} О мој Џемал!{S} Дете добра |
| елике породице; племић, принц:{S} Мурад-Џемал-беј, син Арслан-Нури-паше Емир Заде и Зенихе-Алиј |
| лепша, стаситија, и млада, као да Мурад-Џемал-беју није мајка него старија сестра.{S} Поред ње, |
| уди.</p> <p>— Први пут је била за Мурад-Џемал-бејом, Цариграђанином.</p> <p>— Аа!{S} То је за о |
| узме с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима |
| ка: ви да ме гледате испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да ме спремате за свадбу моју и његову: |
| је, да вас позовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ако се опије |
| Фатму за Арслан-Нури-пашина сина Мурад-Џемал-беја, изговори Нурије, а сузе јој облише лице.</p |
| њена сута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући у тај дивни калпак, своје |
| дићу, о томе Французу што се зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, па су обе затварале очи да гледај |
| ског принца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да то значи <hi>жеља</hi> и <hi>лепот |
| улице, видеше свет, али не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега да виде.{S} И Мерси |
| е:</p> <p>— Али, хоће ли пристати Мурад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан један џон-турк<ref target="# |
| им Мерсије: како лекар рече „онај Мурад-Џемал-беј што се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћ |
| се, и представио нам се: „Ја сам Мурад-Џемал-беј“, поче Мерсије.</p> <p>— Аман! узвикнуше роби |
| ом.</p> <p>— Аа!{S} То је за оним Мурад-Џемал-бејом што се јуче...</p> <p>— Опио, прекиде га Ар |
| ад.{S} Малочас кад сам говорила о Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, ја сам покрила косу у |
| . не крите лице!... и к нама ушао Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам се представио, по |
| ало:</p> <p>— Од кога чу да је то Мурад-Џемал-беј?</p> <p>— Гонџеђули отвори капију, нешто да к |
| p>Данас у зору умре Фатма.</p> <p>Мурад-Џемал.</p> <p>— Ха! ха! ха! грохотом се он насмеја, као |
| у, одмах... који су им најближи: „Мурад-Џемал-беј чистио револвер, па се случајно ранио...“ Па |
| ла... чула је кад отац рече: пашић, <hi>џемал</hi>...{S} Обележје јој је донела она стара Цариг |
| ко говори!{S} О, оне очи!{S} Пашић, <hi>џемал</hi>!...{S} Баш ми се допада, па чисто долетех, д |
| ешто значи... <hi>Мурад</hi>, жеља; <hi>Џемал</hi>, лепота; <hi>Али</hi>, висок; <hi>Нури</hi>, |
| и ту нешто шапћу и врте главом.</p> <p>Џемал је отишао од куће још по подне, па се више није в |
| се опијеш да ти жена остане бош.</p> <p>Џемал се, као кроза сан, сети кад од његова стрица траж |
| а сам се посекла. <pb n="195" /></p> <p>Џемал је погледа, па кад виде да је слагала и није поцр |
| ненину одају, намести око на кафез... „Џемал!“ После два месеца!...{S} Не вероваше чулним очим |
| ћући, превали преко језика: „Фатма!“ — „Џемал беј!“ узвикну она па преваривши робиње откључа вр |
| pb n="205" /> јер сутра ће имати госте, Џемала и Фатму.{S} Он се разнежио, па говори мајци како |
| а вратили су се и последњи ноћници :{S} Џемала нема.{S} Његова мајка клања јутарњу молитву, али |
| шила је хамајлију и у њој нашла слику — Џемала!{S} Како се изненадила!{S} Јадна девојка!{S} Заљ |
| зарадова:{S} Ариф-хануми ће говорити за Џемала и Фатму.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Die |
| >— Отац, сви су те молили да ме удаш за Џемала.</p> <p>Он испусти чибук и погледа кћер разрогач |
| ли толико мили, јер је кроз њих гледала Џемала, и добивши натприродну снагу, својим нежним рука |
| !“ Бивало је тренутака кад сметне с ума Џемала, па кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт начи |
| је фиктивно драго, или на Мадам; сад на Џемала...</p> <p>Не дочитавши песму, опет поче вести. „ |
| р сад, што год је читала. мислила је на Џемала.{S} Пре је мислила, читајући Мисеове песме на св |
| и, и иђаше по кући певушећи, мислећи на Џемала.{S} Чини јој се као да јој је пао с душе један т |
| љу.{S} Осим оца, цела кућа осећа да она Џемала још воли и да му се нада.</p> <p>Најпосле Ариф д |
| рне косе, те је Фатму подсећао на њеног Џемала.</p> <p>— Ви сте се скоро удали? изусти радознал |
| тма не плаче, завија се: проћи ће поред Џемала па да је не види.{S} Жена се крије од мртва мужа |
| нема међу њима; она се још не одваја од Џемала.{S} Нурије само ћути, уозбиљила се; а кад кроз п |
| се разишли, старотурци су опет узели од Џемала реч: „Ако се опије,“ и тако даље <pb n="199" />< |
| оде у сутину собу за рад; не улази код Џемала, јер пости.{S} Оне јутрошње пољупце давала је ду |
| наместише око на пробушен зид — да виде Џемала. „Кјучук-хануме, брзо!“ викну из куће Ђулренги, |
| и нене јој обрадоваше се: заборавила је Џемала и са судбином се помирила.{S} И чуђаше се мајка: |
| p> <p>— Ја познајем Фатму, ви познајете Џемала...{S} По оцу од Арапа, од емира...{S} Ја сам вам |
| ма пуним зрелога црвеног рода, затекоше Џемала и његову мајку, његова два друга из Париза, Турч |
| </p> <p>Колико пута, у болу како изгуби Џемала, призиваше смрт, а сад кад јој се чини да је дош |
| ан код Ариф-хануме, пете ноћи сви, осим Џемала, одоше на ифтар тамо; шесте ноћи код њих је на и |
| е па спавају, а оно, сви су будни, осим Џемала, и сви говоре, осим Фатме: у соби сестре, у кухи |
| пре гром пукао, по свој башти би разнео Џемала: тамо ногу, тамо руку, тамо главу...{S} А где ли |
| </p> <p>Око по ноћи послале су слугу по Џемала, и <pb n="163" /> он се није вратио.{S} Очи, уте |
| ама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала, често учини да је сасвим сама, па некад воли ту |
| м људима: у свакоме од њих замишљале су Џемала, и кад су виделе да није он, враћала им се снага |
| на затворена кола, берберин угура у њих Џемала, попе се и сам и рече кочијашу да тера.{S} Обоји |
| авеж паса или стражарева палица.</p> <p>Џемала нема.</p> <p>„Так!{S} Так!{S} Так!“ чу се у калд |
| д сам чула да ме отац удаје за пашића, „џемала”, ја сам, ван себе од радости, брзо рекла „хоћу“ |
| ћемо печа, башјорти, јашмаке..</p> <p>— Џемале, сине, умири се, мајка те моли.</p> <p>Он се трж |
| S} А чиме ће, кад нема оружја?</p> <p>— Џемале, сине, отвори, тако ти Божје љубави! <pb n="221" |
| зна како везе.{S} На левој руци јој је Џемалов прстен, али она јој је под ђерђефом, те је Осма |
| t="#SRP19120_N71" /> и каик-отосу...{S} Џемалова стрина...{S} Сад јој је јасно што ју је онолик |
| Бог да им довека било овако“, прихвата Џемалова мајка и уздише.{S} А њене прије не питају је з |
| S} Међу нама се нађе дете.{S} То је крв Џемалова и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер ш |
| бављу која се опажала чак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да је потражи, и н |
| р-Фатма шета као голубица по кући Мурад-Џемалове тетке а своје сут-ане, па јој се чини да није |
| ли предмете сакривене помрчином, тако у Џемаловој помућеној свести сину нешто кад виде једнога |
| ет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике у Нурије-хануминој кући про |
| тихови из Корана!{S} Она би онда била с Џемалом: на улици, у кући, код њих, код суте.{S} Молила |
| а, стрицу и стрини, одоше им на ифтар с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао ј |
| сви Фатмини, чак и слушкиње; људи су с Џемалом у конаку, жене у харему, где је било и неколико |
| азвијена би прошла турске улице, отишла Џемалу, пала на колена и молила га да беже у свет где љ |
| ахрије-ханум, пошто намести Фатму према Џемалу, и пошто се за тренутак насладише њиховом забуно |
| ада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде да је Џемалу сасвим добро, да је рана зарасла, те исприча Фат |
| тане <hi>бош</hi>.</p> <p>Тад се окрете Џемалу и рече.</p> <p>— Сине, дај реч пред сведоцима да |
| орово лишће у башти.{S} Берберин натуче Џемалу фес на главу, метну му празну кесу у џеп, па га |
| ораном прописан рок прошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би стекао право. |
| <p>— Узела си, чедо, земзем, па сад иди Џемалу; с њим вечерај па спавај.{S} Ми смо позвате код |
| ">Mon Dieu!{S} Mon Dieu!</foreign> Идем Џемалу да му однесем радостан глас.</p> <p>Сутрадан је, |
| дан!{S} Ја сам нашу Фатму хвалила нашем Џемалу, њену снагу и њену душу; а он, мушко као свако м |
| , те седеше до зоре, разговарајући се о Џемалу, тихо певајући љубавне песме и отварајући нијете |
| склопим — она.{S} Ово није твој „стари Џеми“, како си ме звао, него Џемал-беј, страстан источњ |
| ите шта све ми имамо.</p> <p> <hi>Мурад-Џемил.</hi> </p> <p>И не поздрави друга, затвори писмо |
| лу фес на главу, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџијом, сасвим бесвесног, као мртвог, н |
| о да рече врата) продера се он и узе из џепа један нож да удари слугу.</p> <p>Робиње и слушкиње |
| људи, а оне, по неке, метну на главу — џепну марамицу.{S} Једне су сасвим гологлаве.{S} О, што |
| оре луди...“ Али како му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и похита мимо махал |
| , ја бих сама... али страх ме, какав је џин, а капиџик..</p> <p>— Бак!{S} Бак !{S} Бак !<ref ta |
| стајао тако усправан, прав и висок као џин, као стражар ове куће, или као домаћин, и шумео им |
| и је чудно леп, кипариси ми се чине као џинови који чувају моје пробуђене сестре од немани...{S |
| мени се нешто прекиде кад се одвојих од Џиџи...</p> <p>12 новембра.</p> <p>Већ си код деде!{S} |
| Мими</hi>; у Француској ће те звати <hi>Џиџи</hi>.</p> <p>Париз, 4 новембра 1907.</p> <p>Душо!{ |
| Мурад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан један џон-турк<ref target="#SRP19120_N98" /> утече ми, пошто |
| раним дирецима; а чардаци, ћошке, софе, џумбе, испусти, све с кафезима давали су слику једнога |
| <hi>Мој дневник</hi>.</p> <p>Солун, 10 шабана 1323.</p> <p>Ја сам данас начисто да волим...{S} |
| Али ово нису мртве ствари, ово су живе: шадрван, лимуни, кипарис.{S} Обучен је у црно за њеном |
| } Насред баште, под отвореном ћошком је шадрван; вода му пршти у вис и враћа се, слива се у див |
| че па леже.</p> <p>Тишина, само се чује шадрван, шушти, пљушти као јесења киша.{S} То пљуштање |
| коначкој авлији је чесма, а у харемској шадрван: ханумама „на увесељење", као да мртве ствари м |
| то!{S} И овим пробуђена и разнежена, чу шадрван: пљушти као киша!{S}" Устаде.{S} Насред баште, |
| рај оца и сама спреми за молитву.{S} Са шадрвана јој одоше очи на затворен сутин капиџик, а она |
| на месечини чинило као авети а пљуштање шадрвана као црна, једнолика јесења киша.{S} Јер беј је |
| окрије преко главе, да не чује пљуштање шадрвана и песму једног заосталог славуја, јер и једно |
| м народу!..{S} Ох, наше жене!{S} Шта је шака свесних, у гомили несвесних?{S} Да се васпитавамо, |
| у шали.</p> <p>А Фатма јој затвори уста шаком и рече:</p> <p>— У гору и камен!</p> <p>— Бога ми |
| башјорти.{S} Видев то, младић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попадаше у море |
| еци...{S} Па песма, по сву ноћ, весеље, шала, облачење у мушке хаљине: све што је прекодан забр |
| „Каква Фатмина прошевина!{S} Чудновата шала!“ У томе њен муж дође из чаршије.</p> <p>— Око ти |
| то шала од испрошенице?!</p> <p>— Није шала.{S} Ја од тебе не умем да кријем...{S} Писао ми : |
| ужјака, него човека.{S} Али каква је то шала од испрошенице?!</p> <p>— Није шала.{S} Ја од тебе |
| ским хаљинама, муфтија у кафеним чошним шалварама и чалми емир-боје.{S} Старац, тип старинских |
| ислећи: „Сви су око ње, разговарају се, шале се, она весела невеста...{S} Зар да јој је тај Осм |
| " /> Мерсије, лепа и мила девојка, пуна шале, „пуна ђавола“, како су говориле хануме, просто је |
| кокетују с пролазницима, у лађицама се шале с продавцима воћа и халве, и с онима што чисте обу |
| 120_N25" /> па заплака. „Да, теби је до шале; није ти жао што кроз два дана идем.{S}- Мерсије с |
| p> <p>— Кад моје срце плаче, теби је до шале! прекори је Фатма.{S} Она рече:</p> <p>— Још један |
| at!</foreign></p> <p>— Мени сад није до шале.{S} Наменила сам: ако ми се у нијету помену сузе, |
| т се смејаше и мољаше је да се не љути: шали се, хтела је да је дира.</p> <p>Седеле су до пред |
| ва.{S} А кад хоћеш у кућу, главом се не шали да уђеш док не питаш : „Да нема некога?“ то јест г |
| њице.{S} Како је велика, чим хоће да се шали, говори енглески.{S} Као да јој је тај језик за ша |
| естано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шали.{S} Пошто добише кафу и цигару, он поче:</p> <p>— |
| тито ; али робиња је знала да се она то шали, па се опет закикота, зацени се од смеха, после ре |
| их жена болест — јектика, рече тобоже у шали.</p> <p>А Фатма јој затвори уста шаком и рече:</p> |
| че Ариф, с пуно темперамента.{S} Док се шалила, говорила је турски, сад кад је озбиљна, говори |
| Ариф оштро и одгурну је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти си се испросила, али се ниси венчала, у |
| а једној њеној соби из авлије, где нема шалона, навучене су густе загасите завесе, те је нешто |
| еџама и ћилимима на прозорима, где није шалона или капака, и спавање до само подне, да би дан б |
| о хапсана.{S} Крај мора, крај отворених шалона и прозора била је месец дана.{S} А сад, да се за |
| ред једном лепом кућом, двоспратном, са шалонама и с три балкона, на грчком Пиргусу а турским - |
| ријину старинску кућу с кафезима а и са шалонама, с електричним звонцетом на капији поред халке |
| т.{S} Свуче се, па у соби са затвореним шалонама леже — сама.{S} Око подне, пробуди се: крај ње |
| ну собу окренуту мору, с мало отвореним шалонама, па брзо пређоше у другу из баште, где бејаше |
| дента, па их одведе на софу с отвореним шалонама и прозорима, где она ради, мисли, осећа, радуј |
| ру, гледа кроз разређене <pb n="160" /> шалоне — нигде никога.{S} Седне, погледа у озбиљне и за |
| S} Код Нурије-хануме позатваране су све шалоне, а на једној њеној соби из авлије, где нема шало |
| рчи к прозору, намешта око на разређене шалоне, сад задрхти од звеке ланца, од треске чивије, о |
| њу мирише.{S} Баци поглед па разређене шалоне.{S} Шта ће сад овде?{S} Кога крију?{S} Па се сет |
| се лепо види море и Олимп; над отворене шалоне наднеле се нарове гране са заруделим родом, лово |
| .{S} Она још не погледа кроз одшкринуте шалоне, не сети се да погледа, јер за њу улица не посто |
| и пошто испрати из собе Османа, затвори шалоне, нареди да се по кући иде у терлуцима и да се не |
| европске књиге, у европске ствари, и у шалоне. „Сирота жена!“ рече и тужно се осмехну.{S} О, А |
| е волим, ја сам сто пута казао: тамо су шалоне, балкони, јелдрма, башјорти, алафранга...{S} Па |
| енглески.{S} Као да јој је тај језик за шалу.{S} Стисне вилице као Енглескиња Мис Блак, и говор |
| ту, збиљи коју младе девојке узимају за шалу и једва је чекају.</p> <p>Око подне чу се зврјање |
| сији казала своју тајну.{S} Што да тера шалу с оним кога она воли!</p> <p>— Збиља, је ли се пом |
| а! стењаше старац, али све као да прави шалу, па настави: — Ама доцкан, много доцкан... старо, |
| ign xml:lang="en">O, yes!</foreign> Али шалу па страну, умало не умрех, испрва, а после... осло |
| ни сам не зна, те турске жене прављаху шалу: „отерао је за бакалске кесе“.{S} Он је још обилаз |
| p> <p>— Каква смелост!{S} Не, ти збијаш шалу.</p> <p>Мерсија јој затвори уста и силно је стеже, |
| да потражимо тефтере.</p> <p>— Ти тераш шалу, госпођо мајко, рече снаха поцрвеневши, па залупи |
| — ништа отац не да, његово у Цариграду, шаље му се новац у Европу, доста за живот...{S} Па њено |
| ац, ако би му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не смем), већ по једној новој.{S} Р |
| а, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти јој име дај</hi>.{S} Ти је ва |
| b n="288" /></p> <p>Драга ханум,</p> <p>Шаљем вам аманет од ваше и своје Емир-Фатме...{S} Ни см |
| је весела или што је тужна, или што је шаљива или што је озбиљна, или што чита, што пише, што |
| p> <p>Како то би, тек оне с ове веселе, шаљиве теме пређоше на једну врло озбиљну, која је у ту |
| да обиђу болесну Фатму; неке јој понуде шаљу, а неке доносе поморанџе, ратлокума.{S} Већина дол |
| еде сама с оцем врло тужна, због тетке, шаљући робињу, по двапут на дан, и ако је далеко, да ви |
| а радим.{S} Ја сам свакој сестри на ухо шанула о овоме.{S} И позваше ме у своје друштво људи.{S |
| бројанице, и уз тихо жуберкање зачу се шапат...<pb n="170" /></p> <p>После свршеног клањања, с |
| „Ђули!{S} Ђули!“ шапће; али јој се тај шапат чудан учини, уплаши се од свога гласа и потрча у |
| ханумама; покаткад се чује неразговетан шапат, кад клече с рукама на прсима, окрећући главу и п |
| ољно почеше нијете орасима.{S} Мерсије, шапатом, приносећи орахе устима, намени на један, па на |
| чаробни сан Истока</hi>,“ изусти Фатма шапатом теткине речи из писма, и дубоко уздахну. „<hi>О |
| да отворим, и ова два, говораше робиња шапатом, отварајући писма.</p> <p>И наједанпут насмеја |
| ре, у кухини слушкиње и робиње, али све шапатом, као да се боје да не пробуде беја пре но што с |
| , а робиња, ухвативши је за сукњу, рече шапатом:</p> <p>— Код куће нема никога...{S} Не бој се! |
| не, и робиња им се прикраде као лопов и шапатом рече:</p> <p>— Истина он, Нурије-ханумин сестри |
| ти, метну уста на кћерино ухо и гласним шапатом поче да <pb n="134" /> је учи, да је светује, д |
| стуцима.{S} Ариф је прошаптала најтишим шапатом: „Да их не будимо : нек спавају, нек сањају чар |
| , мало даље један пас наслонио главу на шапе и исплазио језик. „Тонди ће нам липсати !“ рече он |
| е!...{S} Само да није било тога питања, шаптала је она у постељи притискујући слепоочнице.</p> |
| омамити њенога мужа! „Сутра!{S} Сутра!“ шаптала је страсно у страсну ноћ, кад се дрвеће на месе |
| ет тужно: жена!“ И још плач, и песма, и шаптање, и световање, па пољупци, загрљаји, мољење за о |
| а разумела; али кад јој Францускиња узе шаптати на ухо (као Туркиња) и она у све редом погледа, |
| главље, и силно је пожеле, узе узглављу шаптати своју тајну, и учини јој се да је она чује, да |
| похита пред њу и у предсобљу јој нешто шапташе на ухо.{S} Ариф скиде чаршаф и пече, а преко ко |
| и се воде, па опет леже; али ето онога, шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће венчање“.{S} То |
| смеје, смеје.. „Француски као Француз!“ шапће Мерсије; а Фатма би рекла нешто, па не може, не с |
| а као дан — пун месец. „Ђули!{S} Ђули!“ шапће; али јој се тај шапат чудан учини, уплаши се од с |
| {S} Ко ће знати зашто.{S} Она сваки час шапће нешто мужу.{S} Он је, види се, слободи.{S} Она и |
| у, радознале; у предсобљу се састану, и шапћу нешто једна другој на ухо, пусте се, па се лупе у |
| азник, и сваки час се издвајају и нешто шапћу, а на лицу им се огледа некакво необично задовољс |
| е; робиње иду у какав буџак, и ту нешто шапћу и врте главом.</p> <p>Џемал је отишао од куће још |
| жаше Госпођу Аристид сама својом руком, шапћући јој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас воли м |
| тију, пуну француских писама, остави га шапћући: „Буди с њима: сва су ми од моје Госпођице“, и |
| е јој тако слатко...{S} Робиња је покри шапћући:</p> <p>— Не кидај се, кјучук-ханум...{S} Зар с |
| лу, ките јој пенама затворене прозоре и шарају капљама кров.{S} Овог лета овде станује Ариф-хан |
| лонце, легене, ибрике и разне судове, и шарао их је како нико дотле, украшавао их, па од тога с |
| ивено снегом, а од кућа и џамија велика шарена <pb n="17" /> шума. „Откуд да се вода бели усред |
| хоће ли се помирити:</p> <l>На одаји ми шарена врата,</l> <l>А у одаји софа од злата:</l> <l>Од |
| с вратаоцима на којима су поврх стакла шарене дашчице.{S} Једна кола одјурише: у њима је свекр |
| аху обећа:{S} Богу црну жртву, текијама шарене свеће, сиротињи милостињу новаца.</p> <p>— Мајчи |
| оспођичиним писмима, подиже заклопац са шарене кутије.{S} Мили рукопис!{S} Омилова га и погледо |
| ељад узеше остављати фереџе и јашмаке у шарене свилене бошчице, оне пођоше за домаћицама на соф |
| су уске, криве улице Старога Солуна са шареним кућама и с високим оградним зидовима, гдегде оп |
| платно лепо се виделе чисте постеље са шареним покривачима.{S} Она је једва чекала да легне, п |
| ршафима с подигнутим печима, Јеврејке у шареним антеријама подбрађене зеленим газом, странкиње |
| стране путање, обученом у свечано рухо шарено као по ливади цвеће, стоји домаћица Сафет-ханум |
| пашиница, па се спусти на ивицу једног шареног сандука, уз собна врата, јер није могла да стој |
| ја, на млађа, па најмлађа, па робиња са шареном бошчом у руци; и кад бише до пола дворишта, или |
| а је од атлаза, јаше његов унук у новом шареном руху, бисерна кићанка додирује му рамена, с фес |
| ма...</p> <p>— Душо, јеси ли видела ону шарену кутију?...{S} У њој је све твоје, цвеће... и чин |
| симпатичне Францускиње.{S} У другу лепу шарену кутију остави теткино писмо и рече: „Буди с њима |
| ле отвори сто за писање, и у једну лепу шарену кутију, пуну француских писама, остави га шапћућ |
| олако одшкрину једна врата с подмазаним шаркама и погледа у собу, у помрчину направљену од фере |
| зи његов друг Шарл; и кад није он овде, Шарл ми прича о „пријатељицама“, и даје ми да читам ром |
| м „оваква“, око мене обилази његов друг Шарл; и кад није он овде, Шарл ми прича о „пријатељицам |
| да и ја положим главу за Француску као Шарлота Кордеј и Мадам Ролан и толике друге Францускиње |
| отеци многе своје миле познанике, поред Шатобриана и Ламартина — Гиј де Мопасана, Марсела Прево |
| х ногу; комарници су им били високи као шатори, а кроз танко платно лепо се виделе чисте постељ |
| гипат, па Францускиње, па Белгијанке, и Швајцаркиње којима је матерњи језик француски, па Немиц |
| "#SRP19120_N74" /> И сад изговарам овај Шекспиров стих и гутам своје сузе...</p> <p>Ја сам ово |
| шко," мислио сам, „даћу му име Арслан и Шемси<ref target="#SRP19120_N78" />; ако је женско, Еми |
| на је својих мужева.{S} Људи им се зову Шемси, Арслан, то јест сунце, лав, јер целој кући „свет |
| /hi>, висок; <hi>Нури</hi>, видело; <hi>Шемси</hi>, сунце; <hi>Мелек</hi>, анђео; <hi>Ариф</hi> |
| није: у Старом Солуну, у овој кући жене шенлуче; у Новом, у оној вили кују завере.{S} Код Арифе |
| услимани се развеселе, па оног тренутка шербет или коју кап земзема, ако га има: „Агара је њим |
| аздаће им симите; његова мајчица куваће шербет, комшиска момчад послуживаће госте, а његова сла |
| на мајка растрчаће се по кући: доливају шербет, испраћају га гостима.{S} И поче говорити о друг |
| е жене!{S} Наш верски обичај непрописан Шеријатом, већ изопачен неразумнима!{S} Беже нам од кућ |
| . скоро ће ме под густи ред селвија.{S} Шесет и девет година како пијем пусти дуван; био сам де |
| овако неспремне, да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош“...{S} Уђе у свој |
| мају за живот.{S} Да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош, да навеземо чевр |
| еве палице у калдрму: так! так! так!... шест пута, она тад као луда полете.{S} Трчи низ степени |
| стрто шест малих персиских серџадета за шест ханума, и на њима, па крају, беху спремљени за сва |
| — Другима месец има четири недеље; вама шест...{S} Оно истина, меден и треба да је мало дужи, а |
| с трећега ката.{S} Остаде жив, и после шест месеца се — ожени.{S} Кад се посече дете, рана зач |
| и врло лепу хануму од тридесет пет или шест година, и пита која је, па јој Нурија каза да је т |
| његово чудно миловање...{S} Кад напуни шест година, отац му дође да га узме, да га одведе у Ев |
| да клањају.{S} Ту је већ било прострто шест малих персиских серџадета за шест ханума, и на њим |
| руштву, од тридесет и неколико жена пет шест је било писмених, а <pb n="292" />то су биле бејов |
| с тучним врхом стражар лупну у калдрму шест пута: дванаест часова по европски „Нема га!“- сад |
| другог.{S} И кад свршише клањање, свих шест помакоше се мало, нечујно као ноћни дуси, и прекрс |
| них златом.{S} Ишле су све ћутећи, свих шест у црним чаршафима, с црним густим печима спуштеним |
| су се за клањање белим јашмацима: свих шест окренуте југу падају ничице и устају.{S} Соба је и |
| ез корсета у новомодним реформама; свих шест забрадиле су се за клањање белим јашмацима: свих ш |
| лије, узеле су абдест код куће.{S} Свих шест у бело, Цариграђанке без корсета у новомодним рефо |
| сви, осим Џемала, одоше на ифтар тамо; шесте ноћи код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Арис |
| 3"> <head>III</head> <p>Данас је петак, шести дан како се Ибрахим-Хасан-бејови вратили с Јалије |
| 120_C11"> <head>XI</head> <p>Емир-Фатма шета као голубица по кући Мурад-Џемалове тетке а своје |
| и „лежи по неколико ноћи“; с тетком се шета, код тетке седи ноћу с новима, с онима <pb n="269" |
| е ради и живи: дању да раде, ноћу да се шетају поред каквог плавог језера...</p> <p>— Отвори, а |
| вече и ноћу комараца.{S} Сад би хануме шетале поваздан, да није пост, Рамазан.{S} По турским м |
| на затвореним колима; а једанпут су се шетале до Виле Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је била у М |
| ло често бива.{S} У Цариграду, да би се шетали <hi>слободно</hi> на Слатким Водама, и другим ше |
| ободно</hi> на Слатким Водама, и другим шеталиштима, и гледали се с турским женама, странци мећ |
| се не тиче што су преко дан, на каквом шеталишту званом овде „пијаса“, или у чаршији, кроз ред |
| ега ..{S} Кад пођемо Бејлербејом, да се шетамо, око кућа зидови (виши од наших у Солуну), кафез |
| јој уз пут говораше: „Сваки час оваква шетња.{S} Беше добар; али, како оде Зејне-ханум, он про |
| разговоре, на испраћање, на изласке, на шетње, на радост кад долази, на тугу кад одлази, на гуг |
| њена петнаестогодишња кћи вратила се из шетње и за собом довела младића; и та мајка није се на |
| е смемо никуд, што се морамо вратити из шетње пре сунчева захода, што устајемо мужу кад пође и |
| афу из филџана...{S} Жене се враћају из шетње, промичу мимо људе покривена лица и оборене главе |
| ом ври; продавци, Туркиње се враћају из шетње, Турци иду да узму абдест.{S} Њима намена никако |
| е као кроз махниту хордију, и што су из шетње донеле успомене: на мишицама модрице...{S} Страша |
| „Ето, срећна!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да има какву бригу или бол, |
| ута мужа“.</p> <p>Сваки дан је изводе у шетњу, колима, а и пешке; некад је с њом нене, некад ро |
| и весело лице кад јој речеш да не сме у шетњу, прави се задовољна кад је очекивала француску ха |
| а?{S} Код мене.{S} Ко је водно хануме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко им је куповао скупоцене поклоне?{S} |
| га узима нераствореног, у мало воде са шећером: тако се не квари стомак, рече Фатма.</p> <p>— |
| ара честита муслиманина:{S} Решад-беја, Шефкет-беја и Махмуд-беја?</p> <p>— Сви су старотурци! |
| <p>После многих темена и многог ћутања, Шехназе-ханум поче с пашиницом разговор, тих, који се з |
| и очајно рече:</p> <p>— Да је ту Сафет, Шехназе-ханум...{S} Овако, ја се бојим...</p> <p>— За ж |
| ам се!...</p> <p>Како је ханум-нене?{S} Шехназе-ханум, то је она права <hi>нова</hi> у турским |
| пристати да пође за невиђено.</p> <p>— Шехназе-ханум, она му је слику видела.</p> <p>— Нурије- |
| пече, и приђе старој с речима:</p> <p>— Шехназе-ханум, да се халалимо: ја ћу сутра на пут. <pb |
| као раздешен ут.</p> <p>На софи, стара Шехназе-ханум говораше као да чита из какве персиске ил |
| > <p>Она ућута и дубоко уздахну а стара Шехназе-ханум рече:</p> <p>— Ако ти се чини да га сад н |
| ="116" /></p> <p>— Мужде! узвикну стара Шехназе-ханум, кад је унуке пољубише у руку.</p> <p>Оне |
| х степеница у предсобљу дочека их стара Шехназе-ханум с унукама Фатмом и Мерсијом, обученим по |
| тро, Сафет-ханум! <pb n="80" /> Како је Шехназе-ханум, Емир-ханум?{S} Две нове, Емир и Мерсије |
| ар!“ и разлегаше се смех по одаји старе Шехназе-хануме.</p> <p>Сва срећна, Фатма испрати миле г |
| .“</p> <p>Свих седам захвално погледаше Шехназе-хануму, па изиђоше, али не одоше у башту него у |
| говор</p> <p>— Отровом, рече Ариф.{S} О Шехназе-ханум! о слатка ханум-нене! да знате како ме је |
| ml:id="SRP19120_C4"> <head>IV</head> <p>Шехназе-ханум, Фатмина баба, сва у бело, полако одшкрин |
| јзи, али Мерсије узвикну:</p> <p>— Ах ! шешир !{S} Кад би дошао дан да метнем на главу шешир, ј |
| први пут изишла.{S} На глави сам имала шешир, па озго ешарп, наше башјорти; а поврх хаљине сам |
| опази, па осети нешто као страх, те узе шешир, уставши, и рече:</p> <p>— Бром, етар, млака купа |
| ерсијом, о дану кад ћу на главу метнути шешир.{S} Ја сам мислила да ћу полудети од радости; а д |
| и гледајући њену тоалету, нарочито њен шешир, њено европско <pb n="8" /> држање, слушајући њен |
| Мадам Ажил.{S} Да знаш какав јој је био шешир!{S} Плавичаст, или управо неодређене боје као њен |
| {S} Кад би дошао дан да метнем на главу шешир, ја бих скакала од среће, јагње Емир.</p> <p>— А |
| ескиње биле су у путничким костимима са шеширима, неке у капама, са штаповима (унеле их у собу! |
| бријан Енглез у кратким панталонама, са шеширом који му крије очи и врат, и једна вита Енглески |
| ше о хаљини Мадмоазел Дарно, нарочито о шеширу.{S} Мерсије има нешто Фатми да каже, па не може: |
| о ми се да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко зна како сам га намес |
| бичеви њене необично дугачке црне косе шибаху је по скоро нагом телу.{S} Трчи ханумама које се |
| Париза добивеној од младожење и драгог, шивеној по укусу њене Госпођице, у белим ципелама, у бе |
| ="fr">saut-de lit</foreign>, од чипака, шивену у Паризу.{S} Па се намириса по турски, то јест: |
| Снаха му бејаше у једној соби с улице, шијаше нешто.{S} Кад њега виде, осети шта хоће па претр |
| чека госте...{S} Ову ноћ и њена свекрва шије; она јој се загледа у десну руку: како лепо држи и |
| ен син, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: толико богатство — поклон од цица |
| то не пришива сама, него робиње.{S} Сад шије брзо и лепо једну женску антерију од цица, а снахи |
| ајвеће нераднице рамазанских ноћи раде: шију за Бајрам кошуљу, антерију, хаљину себи и својима, |
| ко богатство — поклон од цица!..{S} Све шију, тихо певају и пригушено се смеју, да не чују људи |
| и под грло живинче (ножем за „курбан“): шикну црвена, врела крв, запуши се и обоји зелену траву |
| е, узе с рафа кутију с дуваном, седе на шиљте крај мангала, зави цигару, запали је, повуче два |
| Ако се мало спусте на миндерлук или на шиљте, савију се у клупче.{S} И лежу наизменце, као код |
| у теткину собу и леже на једно дугачко шиљте несвучен.{S} Мало, па се ухрка.</p> <p>И сад се п |
| теретом уз брдо.{S} Фатма паде на једно шиљте и зарида: страх јој је задржавао сузе, а бол их п |
| , домаћица се спусти према њој на једно шиљте и опет узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu! |
| а их је у салон.{S} Тек што поседаше на шиљтета, дођоше сестре, само у антеријама с башјортиом |
| н Мондије-ханумин, и домаћице седоше на шиљтета, гошће у наслоњаче (Ариф с десном ногом пода се |
| зима бројанице: уместо бројаница узе са шиљтета Ђулренгијине ђинђухе. „Алије!“ виче Нурије-хану |
| , да на њ падају мрве, и поређаше около шиљтета.{S} Донесе се софра; они поседаше и почеше јест |
| велике собе где су на миндерлуцима, на шиљтетима лежале, мртве уморне, жене.{S} Спавале су.{S} |
| расположене, читале су Коран, седећи на шиљтетима с башјорти.{S} Фатма ваздан није видела мужа, |
| покупљен.{S} Поседаше по другим дебелим шиљтетима око зида, навалише се на јастуке, и мати и си |
| но је турских жена, по миндерлуцима, по шиљтетима, с рукама као да просе милостињу, с главама м |
| рију и скиде чарапе па прекрсти ноге на шиљтету, а жена му принесе запаљен чибук и спусти се пр |
| </p> <p>Као обично, она и данас седи на шиљтету у белој алватној хаљини, турској антерији, коју |
| он нагнув се над унуку, која на једном шиљтету лежаше расповијена, а она загука као да се раду |
| руке, и ноге, босе.{S} Из предсобља се шири дим од омана; кроз комарнике се виде три постеље, |
| и кафане.{S} Онде дуд, насред улице, на ширини, и под њим столице где седе Турци, пуше на нарги |
| <pb n="125" /> <l>Дођи док букти ватра широка!</l> <l>У пролазу те видех, па сада горим.</l> < |
| виде, и не чу.{S} Лепих плавих очију и широка чела, висока и танка, она се Фатми, у сумраку, у |
| и дима, подржа затворена уста, и из две широке ноздрве покуља као из димњака; загледа се у тај |
| чаршаф а црна као гар, и искезивши беле широке зубе закикота се и похита да пољуби Фатми скут, |
| ворих.{S} Гледамо се и смејемо се: њене широке ноздрве играју као у Беле, наше ждребице, и сва |
| терија бела као снег; без појаса је, са широким скутовима као жена; чарапе <pb n="23" /> скинуо |
| во сиво, а на њему сунце опкољено белим широким кругом; слика Солуна се видела кроз врло танку |
| једва, с муком, па се удадох за човека широких погледа, који од жене не прави љубазницу и не с |
| рце, то је све.{S} А срце ми је велико, широко, велико, па ми се чини да би у њ стао свет, а он |
| ика!{S} Од Солунског залива им се учини широко поље покривено снегом, а од кућа и џамија велика |
| главу...{S} А где ли би било срце, оно широко, велико срце њом испуњено?</p> <p>Опет се враћа |
| у зелених брежуљака.{S} Зеленило траве, широколисти дудови, огромне гомиле диња поред пруге уз |
| овима као стадима, и мало па кафана под широколистим дудовима, и одмах гробље зарасло у коров.{ |
| , одатле, поред Бејаз-Куле, појурила су широком улицом к Депоу, дошла дотле и скренула крај мор |
| полете груда земље...{S} Уз једну стару широку смокву, младић се успужа као мачак, а са смокве |
| гом телу.{S} Трчи ханумама које седе на широм отвореној софи поплављеној месечином.{S} Она ће њ |
| е поређане крај путање до средње капије широм отворене,<pb n="131" /> што су изишле да свирком |
| а лакат, па кад виде мајку, насред софе широм отворене, само у дугачким белим гаћама, раздрљена |
| ога,“ чује се из дворишта женски глас и широм се отвара капија: отворила ју је једна црнкиња с |
| баште, где бејаше много прозора, и сви широм отворени.{S} Да је ово девојачка соба, види се по |
| знало гледале...</p> <p>Прозори су били широм отворени, те се чуо шум мора, видело котрљање зве |
| здан у чаршији, да пред вече седим крај широм отворена прозора, да се загледам у очи женама и љ |
| прође кроз предсобље бацајући погледе у широм отворене одаје с постељама под белим танким комар |
| вана, али се није задржавао: прозори су широм отворени.{S} Измешали су се парфими од љубичице и |
| е, те не могу поћи за њ.{S} У Европи је школе учио, али их није свршио...{S} Отац му умре, а он |
| ели, исту грану науке...{S} Дипломатске Школе.{S} Је ли то истина?</p> <p>Париз, 27 априла 1907 |
| син ћатиб...{S} Он је почео дипломатске школе.{S} И после, зар је младотурцима лако доћи у служ |
| године, он ће га дати у школу; „почетак школе" биће свечан: гостију пуно, хоџа ће говорити „ели |
| оју је Фатма свирала на клавиру с много школе а с мало осећаја.{S} После јела опраше руке у и у |
| на у романима није читала, казује јој о школи, ређа јој шта је све читао... „Боже, са мном као |
| а.{S} Баба, Туркиња из Мухамедова доба, школована, начитана, слободна, с људима се разговарала |
| /p> <p>— Један младотурчин.{S} Дошао са школовања у Паризу.</p> <p>— Па где си га ти видела по |
| е, да га одведе у Европу на васпитање и школовање.{S} Ја нисам била нежна жена, али сам била не |
| је рођен у Цариграду, тамо је одрастао, школовао се, оженио се, и дошао у Солун да наследи стри |
| е слика из Париза и да је он одрастао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} |
| ком, где је поред забавних књига било и школских, као да у кући има ђака, студента, па их одвед |
| Са женом се не може ни у Европи у суд, школу...{S} А кад се састанете после једног сата или дв |
| p>— Нешто... што воли...{S} Нек продужи школу.</p> <p>— Где да је продужи? <pb n="189" /></p> < |
| м напуни четири године, он ће га дати у школу; „почетак школе" биће свечан: гостију пуно, хоџа |
| нас испратих у џамију, ја га испратих у школу!{S} Осетих кад се нешто од мене откиде.</p> <p>1 |
| и су се од силних кола која су зврјала, шкрипала, пуцала по крупној неравној чаршиској калдрми, |
| ећа, па се погне под теретом: уместо да шкрипи зубима и да ћути као муслиманка, она кука. „Где |
| а још више поцрвене. — „Није то само од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а дувао вардар,“ уме |
| вако рано?“ — „Јуче... јела сам зелених шљива,“ рече, па још више поцрвене. — „Није то само од |
| , поведе их уском стазом посутом ситним шљунком; а оне, идући тихо, господски, бацаху погледе у |
| ве наше срести са Жаном?{S} Биће довека Шоншете..{S} Ах, страшно!...“ </p> <p>Четврте ноћи одош |
| Фатма их подсети на Марсела Превоа <hi>Шоншету</hi>, девојче из француског пансионата. „Она је |
| црнчиће с цвећем, воћем и халвама кроз шпалир дивно обучених жена, улазе у кућу, где их једна |
| оца, па затворим уста, да ми отац није шпијун, да ме не поткаже, не оптужи своју побуњену кћер |
| > и <hi>слобода</hi>.{S} После, оволики шпијуни! за тридесет лира месечно, за двадесет, за десе |
| а треба неко да му трља леђа канфором и шпиритусом и да му кува од зове теј.{S} Ја сам такав сл |
| Јараби<ref target="#SRP19120_N105" />, шта је?{S} Где ти је муж? чуше се наизменце гласови.</p |
| а...{S} А?{S} Чујемо ми <hi>стари</hi>, шта хоћете ви <hi>нове</hi>: да се развијете, и да се „ |
| Као да је од страха полудела, онемела, шта ли...{S} Он поче да говори брзо као да се жури: „Ја |
| јој је то дошло, да ли се нешто љутила, шта је јела, пати ли од тога, или јој је ово први напад |
| а и казивала је где је рођена, одрасла, шта је учила, како је васпитана, каква је према породиц |
| :</p> <p>— Шта ти је, душо?</p> <p>— Е, шта, турских жена болест — јектика, рече тобоже у шали. |
| а, да не погоди </l> <l>Шта је од тебе, шта ли од мене.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!< |
| S} Ако је старије те има моралне снаге, шта ће ако нема средстава?{S} У мене су средства као у |
| /p> <p>— Емир, а ти?...</p> <p>— Тејзе, шта ћемо ?...</p> <p>Она слеже раменима и поче ходати п |
| а, то је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, је ли спреман за живот?</p> <p>— Од пса је пас |
| сневеселише се.</p> <p>— Алије, Алије, шта ћемо ?{S} Себе бих продала, да му купим њу, али она |
| па похита сестри.</p> <p>— Аман, Алије, шта ћемо, ко да му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— А ја, |
| ече: „То није за жене“, или : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово му је све из Европе; а да ли има шт |
| никада не идеш пешице?“...{S} Питаћете, шта каже моја мајка.{S} Ништа, драга госпођице: њен муж |
| ништа...{S} Шта да пијем, ханум-ефенди, шта да пијем?{S} Ааа! ааа !</p> <p>— Неки шуруп.</p> <p |
| сме.{S} Кјучук-ханум, све гори.{S} Али, шта ћеш да обучеш?</p> <p>— Плаву антерију, Замбак-хану |
| и да на главу метнем башјорти.{S} Али, шта је то?</p> <p>Уместо да јој нешто одговори, Фатма с |
| л-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта ће чути!{S} Читав час како се мучи да пита, па не с |
| е једном моја мајка, „чак склони, баци, шта ли, са стола тејзину слику, за коју је сама спремал |
| , али си Туркиња; ти знаш шта су Турци, шта траже од невесте...{S} А ако неки неку коју је заве |
| ј се не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољубац на уснама није што мрља <pb n="88" |
| p> <p>— Шта те брига?!{S} Кад ја желим, шта те се тиче свет? <pb n="253" /></p> <p>Она с разбив |
| сам болесна.{S} И шта да вам одговорим, шта да вам пишем после онога што сам вам писала у даним |
| на иглама.</p> <p>— Аман, кјучук-ханум, шта ти је?! чу се тихо.{S} Што ћутиш?</p> <p>— Молим те |
| е је пуно љубави и бола.</p> <p>— Аман, шта говори ? прошапта робиња уплашено.</p> <p>— Да бежи |
| бра и рече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта ћу ја данас, и докле ће он спавати?</p> <p>— До сут |
| , дршћу јој руке.</p> <p>— Слатка суто, шта ти је?!</p> <p>— Емир чедо, ништа...{S} Мавиš превр |
| и пева, а нене је пита: „Госпођо снахо, шта те је на песму окренуло?{S}" Она јој одговара: „На |
| та, нежно рече: ”</p> <p>— Је ли, душо, шта си ти онда мислила?</p> <p>— Ја нисам мислила ништа |
| ли за мужа !</p> <p>— Смем, тејзе; јер, шта ми може?{S} Да ме затвори, или убије.{S} Али, заист |
| тва, па ипак сврати да види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљути.{S} Између жена к |
| ре да је у Цариграду, а други...{S} Ах, шта је од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{ |
| илно је стеже, па настави:</p> <p>— Ах, шта је кад се чује и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти |
| видела лудога Соломона, а сад задрхта: шта ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се у мом нијету п |
| јој другарици, само је лукаво испитује: шта све има.</p> <p>— О, много!.. о чему ни појма нисам |
| с ума Џемала, па кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт начинила!{S} Увек је на њ мислила, од |
| која јој често пише, дајући јој савете: шта све треба да ради за добро своје отаџбине.{S} Од св |
| ти радознало.</p> <p>Осман се намргоди: шта се то њега тиче?</p> <p>Његова мајка рече :</p> <p> |
| ко опазе на њој промену, ако је питају: шта ти је?{S} Шта да им одговори?{S} Како да каже?{S} А |
| ага-беј<ref target="#SRP19120_N110" /> шта је навезла!{S} Ја ћу њу научити овоме везу, она мен |
| ка му се зграну:</p> <p>— О Фатмом?!{S} Шта би рекао свет!...{S} Као ђаури, или Јевреји...{S} И |
| at!</foreign> То јест, „Шта!{S} Шта!{S} Шта!“.</note> <note xml:id="SRP19120_N23">Ја сам правов |
| t!{S} What!</foreign> То јест, „Шта!{S} Шта!{S} Шта!“.</note> <note xml:id="SRP19120_N23">Ја са |
| на пут, избезуми се.{S} Три месеца!{S} Шта су за болно срце три месеца?!{S} У његову срцу ране |
| у нашем народу!..{S} Ох, наше жене!{S} Шта је шака свесних, у гомили несвесних?{S} Да се васпи |
| дно је од тетке, друго од Госпођице!{S} Шта ли јој одговара!{S} Грди је или...{S} Не сме прво Г |
| на Мадмоазел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, душо Мерсије? упита гошћ |
| 1 рамазана 1324</p> <p>Опет Рамазан!{S} Шта сам све препатила за ово годину дана!{S} А јадна Ем |
| } Ха, ха, ха!...{S} Срам те било!...{S} Шта си учинила?{S} Због чега си отерана?...{S} А?...</p |
| моазел. „Једете, пијете, спавате“...{S} Шта је живот и његова борба, ми не знамо, Мерсије.{S} Н |
| <pb n="191" /></p> <p>— Баш ништа...{S} Шта да пијем, ханум-ефенди, шта да пијем?{S} Ааа! ааа ! |
| сународници и мили су ми и своји...{S} Шта пре да поменем што је дивно, да ли цркве или палате |
| ије, заносе се, надају се, чекају...{S} Шта чекају ?{S} Време стоји, а оне, њине године, њин жи |
| оре него што бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна |
| /p> <p>— То је све из некога романа.{S} Шта си читала ово време...</p> <p>— <foreign xml:lang=" |
| i>оно</hi> што је заспало кад и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома тешко: плакала би |
| ама, учини јој се да јој срце стаде.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} Шта ће радити?{S} Да је |
| а ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је препатила, овако млада!{S} А Ајше-кадун под стар |
| {S} Баци поглед па разређене шалоне.{S} Шта ће сад овде?{S} Кога крију?{S} Па се сети оградног |
| >, а оне су Европљанке, Францускиње.{S} Шта ми имамо азијатско?{S} Ни говор, ни хаљине, чак ни |
| , ах! тек што ово написах, тргох се.{S} Шта имам ја сад од тога што ми је Нурије-ханум сут-ана? |
| Али кад се сети шта је било, скочи.{S} Шта је све говорио и радио!{S} Био је толико пијан, а с |
| по Европи ради, па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће, оне, сироте, не знају.“ Зашто је учио?{S} Шта |
| дођоше неколико муслимана моме беју.{S} Шта су у конаку говорили, не знам; тек, кад уђе у харем |
| имала нешто да ми кажеш, уз капију.{S} Шта, душо?{S} Ја, себична, занесена собом, не мислих на |
| ва венчања, па онолики бол, и страх.{S} Шта они сад очекују, чему се надају?{S} Она га не моли |
| а...{S} Ја ти не дам више да постиш.{S} Шта марим од ханума, најпосле?{S} Свет ником није напра |
| /p> <p>— Ааа! ааа!{S} Добро ли сте ?{S} Шта има?{S} Уплашио сам се...{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Шућ |
| имо оцу.</p> <p>— Па како си почео ?{S} Шта ти рече зет кад ти поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја |
| ј промену, ако је питају: шта ти је?{S} Шта да им одговори?{S} Како да каже?{S} Ако погоде?{S} |
| сузе.</p> <p>— Што плачеш, око моје?{S} Шта ја више знам?{S} Истина, смем да идем пешке, смем д |
| таде.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} Шта ће радити?{S} Да је убије, или, још горе, да је биј |
| ше девојке тако се удају.{S} А нене?{S} Шта ће она сама?{S} Чула сам где говори сину: „Да врати |
| знаду па покваре?{S} Шта да покваре?{S} Шта има?...{S} О, <hi>много</hi> има: муслиманска девој |
| на зна...{S} Ако дознаду па покваре?{S} Шта да покваре?{S} Шта има?...{S} О, <hi>много</hi> има |
| оде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад каже?{S} Материна недра могла су га от |
| е, сироте, не знају.“ Зашто је учио?{S} Шта је сад?{S} Беспосличар: млад а ништа не ради!{S} За |
| се као да не разуме, питајући: „Ко?{S} Шта?“.{S} Али јој румен обли све лице Срећа те се на ме |
| а никад нисам наљутила осим...</p> <p>— Шта кажеш?{S} Твој отац! викну њена мајка прекорно.{S} |
| жи, душо Мерсије? упита гошћа.</p> <p>— Шта ћеш ?{S} Да се удаш, срце Емир, одговори домаћица.< |
| ? рече Ариф смелије него икад.</p> <p>— Шта ћу сад? викну он очајно, не одговорив свастици на њ |
| ворив свастици на њено питање.</p> <p>— Шта ћеш?{S} Удај је за Џемал-беја.</p> <p>— Никад!</p> |
| нама, још од своје четрнаесте.</p> <p>— Шта је то, доктор-ефенди ? упита стара, обучена у чарша |
| " /></p> <p>Она рашири зенице.</p> <p>— Шта говориш, тејзе?</p> <p>Тетка је гледаше, а она не у |
| у и жену.</p> <p>Оне дотрчаше.</p> <p>— Шта ти је?! узвикнуше оне престрављено погледавши га у |
| у, па и она знам да неће доћи.</p> <p>— Шта те брига?!{S} Кад ја желим, шта те се тиче свет? <p |
| м, али није овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој башти?</p> <p>— Јесте, с |
| , како не виче ни на слушкиње:</p> <p>— Шта је ово ?</p> <p>— Па ти видиш шта је, рече Нурије т |
| а мајка пљесну рукама и рече:</p> <p>— Шта учини, сине мој?</p> <p>— Што, мајчице?{S} Зар ја н |
| направи насмејано лице и рече:</p> <p>— Шта рече Фатма кад чу?</p> <p>— Заплака од радости... и |
| еданпут окрете свекрви и рече:</p> <p>— Шта јој је та страна жена, госпођо мајко?</p> <p>— Сест |
| , он се трже као човек и рече:</p> <p>— Шта ти је, ханум?</p> <p>— Болесна сам, простења она.</ |
| адост, а Ариф нестрпљиво рече:</p> <p>— Шта би, молим те?!</p> <p>— Чудо! рече он весело, не по |
| енади, и истрча се са узвиком:</p> <p>— Шта ти је, душо?</p> <p>— Е, шта, турских жена болест — |
| , с болеснима, и са сиротињом:</p> <p>— Шта има, Ајше-кадун ?</p> <p>— Много.{S} Око икиндије у |
| > <p>— Да зовемо хећима, чедо?</p> <p>— Шта ће ми хећим?</p> <p>— Јеси ли спавала бар један сат |
| повредим..{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћу ја са срцем!</p> <p>1 рамазана 1324</p> <p>Опет |
| расуда и опет им се враћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта могу урадити у земљи мрака и хлад |
| излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато што |
| против неравноправности с људима!{S} А шта да радимо ми, толико потчињене и понижене, што куд |
| не, јер су кћери културних народа.{S} А шта је она?{S} Туркиња.{S} Може бити врло културна, кул |
| асан-бејове куће да гледа сватове.{S} А шта ће да види?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак и |
| нум, рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шта радише наше? упита брзо и радознало.</p> <p>— Једне |
| о се никад не смеје, и рече:</p> <p>— А шта је било оно?...{S} За годину дана две љубави!{S} Не |
| ше: од страха јој сузе пресахле.{S} А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, грох |
| .{S} Трећа му седе месец дана!...{S} За шта је ову отерао ни сам не зна, те турске жене прављах |
| н устаде постиђен, али не због онога за шта га она као у судњем дану оптужује...{S} Отиде, а он |
| тридесет а већ отерао три жене.{S} И за шта?{S} Прву, што је позајмила обоце једној комшики; др |
| и оне се грдно препале — за мене. „И за шта све то?“ мислила сам. „За живот!{S} И она стара Јер |
| S} Ја сам као она напукнута ваза: ни за шта није, а стоји на камину, за украс...</p> <p>Париз, |
| еварили.{S} Он нигде ништа нема и ни за шта није спреман, а тетка може своје имање да остави на |
| је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само ради живота.{S} И кад јој се чини |
| , срећни што они један другог немају за шта прекорети и у томе уђе Ариф по турски — без куцања. |
| једне куће, или, кафане (она није знала шта је та зграда), свратила је и отишла на „седницу“.{S |
| ам била из богате куће, али нисам знала шта је новац, јер све је други набавио, купио.{S} Мени |
| о њему пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је љубав. „Љубав је, кажу муслиманке, жена која ник |
| ја сам се по харемима свашта наслушала шта све раде наши људи.{S} Једног дана, он узјаха на ко |
| Док се он пресвлачио, жена га је учила шта ће да каже „Грому“: да је његову кћер Осман беј оте |
| ала крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је жена, и шта је женина дужност, и шта је женино п |
| да га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} И после, мој син хоће да се договор |
| нећеш одбити, ако је у теби заостало ма шта од човека.“ Он устаде постиђен, али не због онога з |
| е рашчу по целом Солуну.{S} Више и нема шта да се крије.{S} Оне три Цариграђанке похиташе Фатми |
| ај није ни волео.{S} Тешко оном ко нема шта да оплаче!</p> <p>— Тешко оном ко има шта да оплаче |
| а да оплаче!</p> <p>— Тешко оном ко има шта да оплаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној мојој п |
| абланови и кипариси, и мислила... о, на шта сам све мислила.{S} Чудне мисли обузимају мене, поб |
| </hi>.{S} Од кога је то, чије је, ни на шта није мислила, већ је свирала, сва унесена у лепе ар |
| и.{S} Она чак не може ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцрпло сву моралну сн |
| } Сад се бави са својим болом, па ни на шта друго не мисли.{S} Оне је погледаше жуту, и чисто п |
| ћ ниједног жењеног Турчина.{S} Он ни на шта није мислио.{S} Спусти се на столицу и затражи једн |
| узет мишљу о преступу, о греху, оним на шта она није смела ни помислити.{S} И врло дрзак, не ос |
| ри под њеним прозором.{S} И зар она зна шта је то слобода?..{S} И пошто обу папуче „за по кући“ |
| с мухалебијом, а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се уплашила.</p> <p>Кад се зачује звонце с |
| ет ми још није у кафану отишао и не зна шта је кафана; од жене се не одваја; по кући се ори пес |
| у слободу, али како?{S} С оним који зна шта је то слобода.{S} Ја, госпођице, слободе не познаје |
| па се посекла, и не поцрвене!{S} Ко зна шта је њега лагала?{S} Да не познаје ниједно мушко, а о |
| Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта ће чути!{S} Читав час како с |
| гледа у друго: посукло!{S} Он добро зна шта све знају њине жене.{S} И уместо да је и даље тражи |
| у побуњену, ја сам се питала: „Боже, па шта јој је?{S} Какви су то толико наши људи, и наши оби |
| аду лира; па и то туђе — кадиско.{S} Па шта је мени остало, о Алла’!{S} Где су толике куће, где |
| рече оно, ону страну реч!..</p> <p>— Па шта, то није ништа. <hi>Коко</hi>, то је <hi>таук</hi> |
| ал-беј треба нешто да ради.</p> <p>— Па шта да ради? викну пашиница очајно.</p> <p>— Нешто... ш |
| му је за текију, виче Ариф.</p> <p>— Па шта још, слатки беј-течо? говораше Фатма грлећи човека |
| а њему не помиње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дубоко замисли или је брижна.{S} Пон |
| рене му се, слуша га, а после му казује шта је она учила и читала.</p> <p>Кад засити чула, он п |
| ум је једва чекала да се сване, да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А |
| боде ножем и запушаваше уши да не чује шта јој говори, како је грди.</p> <p>— Не лупај, лудаче |
| Па та Ариф-ханум, па те нове!{S} Читале шта се по Европи ради, па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће |
| ина она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад се мало прибра, он тихо рече: „Т |
| образована и <hi>ариф</hi>: научите ме шта ћу са сином!</p> <p>Оне три ћутаху и пушаху; Ариф-х |
| је отворен; и чује само како говори, не шта говори, па се смеје, смеје.. „Француски као Француз |
| ="8" /> држање, слушајући њен говор, не шта говори већ како говори, француски, опијаше се и сањ |
| ануме, па јој је пријатно.{S} И сећа се шта смо све спремали за ифтар.{S} После смо почеле о љу |
| S} Кад не нађе поред себе жену, сети се шта је, и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће и |
| њена мајка и као права Туркиња сети се шта је, те једнога дана замоли ту страну жену да им виш |
| , али човек, муслиманин...{S} И сети се шта у њих има: задовољи се једном, па се жени другом; п |
| е стиди, већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пред |
| ди мртву, него осрамоћену.{S} И сети се шта њена мајка прича о Мадам Вахрам, Францускињи удатој |
| . "</p> <p>— Држи реч, сине, и сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не договара, нема п |
| да се пренесете у нашу земљу, да видите шта све ми имамо.</p> <p> <hi>Мурад-Џемил.</hi> </p> <p |
| {S} Емир, узбуђена, збуњена, не знађаше шта ради те побеже удно собе, ту чучну, метну руке на л |
| себе жену, сети се шта је, и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће их понова венчати, али |
| зише увезану руку и уплашено је упиташе шта је то?</p> <p>— Секла сам поморанџу, па сам се посе |
| а са својим рођакама и пријатељицама, и шта сам видела? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по че |
| ну, Марсел, Елиз, и чула шта је жена, и шта је женина дужност, и шта је женино право.</p> <p>По |
| е враћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта могу урадити у земљи мрака и хладноће?{S} У једној |
| } Сине, сине, ти не знаш шта су жене, и шта је женско срце, и шта је женска памет.{S} Она, гото |
| аш шта су жене, и шта је женско срце, и шта је женска памет.{S} Она, готово цела Европљанка, да |
| шта је жена, и шта је женина дужност, и шта је женино право.</p> <p>По сто пута грлим и љубим т |
| , још нису почеле улицом с људима.{S} И шта би рекли старотурци?</p> <p>— Па зар никад с њом да |
| {S} Нисам могла, била сам болесна.{S} И шта да вам одговорим, шта да вам пишем после онога што |
| риле лице на грудима једна другој.{S} И шта је то што их толико растужује и узбуђује? — Љубав. |
| е бих могла ћутати.{S} Напослетку, па и шта је то толико што се опио?{S} У нас пију и жене, сам |
| булка у житу, па поче да прича свекрви шта је снила: као дошле оне три нове и Ариф-ханум, и ст |
| лиманско и немуслиманско, све се зачуди шта јој би.{S} Једне жене је оговараху, друге је брањах |
| а.{S} Отац му био паша, то је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, је ли спреман за живот?</ |
| их добро загледа, спусте пече...{S} Али шта имају од тога?{S} Човеково је до капије; а и на ули |
| векрве, али ништа не рече.</p> <p>— Али шта ћемо сад ?{S} Ко сме јавити моме зету? рече Ариф, и |
| о невеста, па макар и стара умрла.“ Али шта да обуче!{S} Коју хаљину он највише воли?{S} И сети |
| знам с чиме да поредим његове очи, или шта да поредим с његовим очима.{S} Зумбул, љубичица, мо |
| већ се спусти на једну столицу, и мисли шта ће: срамота га да се пред њом појави.{S} У томе, он |
| њих покреће nа рад, на живот.{S} Ми ни шта радимо ни <pb n="173" /> живимо; зато нас спопада ч |
| реформи.“<pb n="57" /> Једна им објасни шта је то реформа, а оне се развикаше : „Шта! ваљда жен |
| рн као земља.{S} Ја га не смедох питати шта му је.{S} После... дознадох ..{S} Један дан, кад ја |
| <p>Затвори га, адресова га, па се сети шта је писала.{S} Овако отворено...{S} Госпођици о љуба |
| е пред њом помене кошуља.{S} Па се сети шта им је причала Ајше-ханум, њихова суседа, о Мадам Хр |
| н сам леже и устаје.{S} Али кад се сети шта је било, скочи.{S} Шта је све говорио и радио!{S} Б |
| , шијаше нешто.{S} Кад њега виде, осети шта хоће па претрну, али не побеже, чак и не покри разг |
| ?</p> <p>Све се ућуташе и узеше мислити шта ће.{S} Дим се колутао и испуњавао собу.{S} Најпосле |
| ивим, у лажљивој кући?{S} Он ће учинити шта треба, а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали, |
| Куда ? упита она радознало, не слутећи шта ће чути.</p> <p>— У Европу, рече тетка без устезања |
| а се од радости, и, збуњена, не знајући шта ће, спусти пече на лице.{S} Ариф и нове узеше се см |
| есити венчање."</p> <p>Ариф, не знајући шта она мисли, зачуди се што је тако наједанпут и пред |
| о је мајка,“ говори му тетка, осећајући шта мисли његова побуњена душа.{S} Јер он сад ништа не |
| долази из радозналости, фино испитујући шта је све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова м |
| .“ Истрча, весела, да каже нени и мајци шта пише тејзе, то јест да им изјави поздрав и од ње, и |
| А волела бих да видим...</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти на то ниси никад гледала.{S} То је као |
| је читала, казује јој о школи, ређа јој шта је све читао... „Боже, са мном као с другом!{S} Не |
| ћу га молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је код младих... љубомора „Љубави је да састави, љу |
| </p> <p>— Ти се смејеш, а ја... не знам шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе, па...{S} Од деве |
| слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је мојој мајци; она никад није држала срце.{S} Прав |
| Ја сам муслиманска жена, те добро знам шта је љубав.{S} Седећи по сву ноћ, пушећи и пијући каф |
| ра, дај, прочитај ми га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу |
| , честита, веровала ми.{S} Кад помислим шта сам све од ње сакрила!{S} А да нисам волела Емиру.. |
| има <hi>онога</hi> света?{S} Ја памтим шта је говорила Мадам.{S} Свет, Мерсије, то је за мене |
| нглескињама и Францускињама, да познамо шта њих покреће nа рад, на живот.{S} Ми ни шта радимо н |
| од мојих предака.{S} Ја верујем у све у шта су веровале моје прамајке: у текије, у молитве...{S |
| њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је продужавао пут мислећи: „Сви су око ње, разг |
| Кад имају шта јести, пити; кад имају у шта обући се; кад се за све други брине...{S} На мојој |
| ив неправде, али, жене!...{S} Кад имају шта јести, пити; кад имају у шта обући се; кад се за св |
| !{S} Оне, сироте, нешто хоће а не знају шта.{S} Буне се, отимају се, беже од глупих предрасуда |
| е подједнако миле; и нека у кући помену шта хоће и кога хоће, она ће остати равнодушна.{S} Седе |
| ко ожалошћен и осрамоћен.{S} Али кад чу шта учини Фатма, он заборави на пут, избезуми се.{S} Тр |
| >Сафет се замисли, јер се не сети одмах шта то значи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда није била ни до п |
| ти читање љубавних романа; али кад чух шта се све по харемима пред девојчицама говори, ја одус |
| ост, много пута страдала.</p> <p>— Знаш шта, ханум? рече јој муж.{S} Данас ћеш имати једно лепо |
| ..{S} Млада си, неискусна си... не знаш шта је човек...</p> <p>Она слуша свекрву и мења се у ли |
| е: „Ти си се нешто наљутила, па не знаш шта говориш.{S} Зејне-ханум врати се кући, због деце.“ |
| ш другога!...{S} Сине, сине, ти не знаш шта су жене, и шта је женско срце, и шта је женска паме |
| <p>— Доста, Ариф, доста!{S} Ти не знаш шта је доста! рече с прага Фатмина мајка, онако у гаћам |
| и се ниси венчала, удала.{S} Ти не знаш шта је човек...{S} С младићем сама девојка, и то још но |
| ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у нашем закону, да с једним човеком можемо се |
| с Францускињом, али си Туркиња; ти знаш шта су Турци, шта траже од невесте...{S} А ако неки нек |
| га оца само је <hi>жена</hi>, а ти знаш шта то значи.{S} Напослетку, драга мала, ни у Европи не |
| <p>— Шта је ово ?</p> <p>— Па ти видиш шта је, рече Нурије трудећи се да изгледа равнодушна.</ |
| ао! ..{S} Свако нешто значи...{S} И још шта сам опазила: ми смо чистији од њих; ми се сваки дан |
| и духовита Мадмоазел Дарно знала је <hi>шта то значи</hi>, и заборавивши да је дошла незвана (д |
| <l>Да нико не зна, да не погоди </l> <l>Шта је од тебе, шта ли од мене.</l> <l>Заједно да горим |
| да ју је извадила из моје кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више ми нема венчања с њом.{S} А волим је.{S |
| улици видео, он би се згрануо...</p> <p>Шта ће бити с Емир-Фатмом?{S} Добиће јектику.{S} Турске |
| е.</p> <p>Париз, 23 априла 1907.</p> <p>Шта да пишем, кад сам несрећна.{S} Он до куће дође увек |
| мали Кара-Бурну, и он пристаде.</p> <p>Шта ту има?{S} Једна кафаница, ниска и чађава.{S} Вазду |
| , и оне мени...</p> <p>Децембар.</p> <p>Шта сам данас видела.{S} Ми немамо духа колико оне, а о |
| foreign><ref target="#SRP19120_N33" /> —Шта ти је? упита Мерсије; али кад она смаче руке, уплаш |
| !{S} What!{S} What!</foreign> То јест, „Шта!{S} Шта!{S} Шта!“.</note> <note xml:id="SRP19120_N2 |
| е очи...{S} Она се њима учини болесна. „Шта ти је, чедо?“ пита је нене забринуто; а она, непрес |
| ви те редове, а друго пажљиво преписа. „Шта ли ће рећи о својој малој?{S} Ако ми не одговори!{S |
| ам, лежем, устајем, погледам на сахат. „Шта је ово?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде, а стоји — |
| та је то реформа, а оне се развикаше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, |
| уде, пљесну рукама и забринуто изусте: „Шта ће се, аман “ Нурије с времена на време окупи: „Алл |
| не познајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Арифи?{S} Због чега је заволела ову жену?“ Ни на |
| ерује.{S} Заборави се, па поче гласно: „Шта!{S} Зар довека да слушам оца, и да га се бојим и уд |
| > <p>РОМАН.</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>19 |
| им европским хаљиницама, с рукавицама и штапићем, иде с једним гавазом.{S} Ја помислих да је си |
| остимима са шеширима, неке у капама, са штаповима (унеле их у собу!).{S} Ариф се збуни видевши |
| те се савих да га омилујем, кад он мене штапом по глави, и: „Ђувенде!“...<ref target="#SRP19120 |
| а сву уштеду потроши за јела: зато су и штедели.{S} Јела највише од сецканог меса, па баклаве п |
| ди.</note> <note xml:id="SRP19120_N106">Штета, срамота.</note> <note xml:id="SRP19120_N107">Гле |
| а се лупе у груди као да су неку велику штету учиниле, и треба ханумама да кажу, а не смеју, ил |
| чници из овога гадног режима дирају их, штипају их, намигују им..{S} Кад сам дошао из Европе па |
| кад ме види он... у белој хаљини...“ па штипкаше руменим прстима лице, да порумени, грицкаше бе |
| положење, па хтеде да је насмеје, те је штипкаше за образе и падаше на њу; а она се брањаше, ис |
| а ће се удати.</p> <p>— Устани, монањо! што јој не кажете, бујук-ханум? рече црнкиња улазећи у |
| gn xml:lang="en">Miss Black</foreign>), што је учила и певању!{S} И нашта јој свирање и певање? |
| оне своје сестре по вери (не по души), што се сад разговарају а сад се навале на јастук и засп |
| е оријенталка, неискрена и неповерљива, што осим Богу не верује више ником.{S} Мерсије опази ње |
| е и дође, што му поливамо кад се умива, што му помажемо кад се облачи, што му палимо наргиле, и |
| ких ногу и мале главе, дугачких репова, што осећају да ће скоро поћи и фрчу.{S} У дворишту се у |
| љи Божјој.{S} Овако су завијене с тога, што је Арнаута пуно: па они жене не би дирали, него би |
| е девојке.{S} Ја ти овако пишем с тога, што је почетак, што је семе љубави на површини срца; ин |
| лика, што ми је оздравила Фатма: друга, што ћу се помирити с Нуријом“. — „Откуд знаш, госпођо с |
| в.{S} Кад се попе на највиши врх града, што личи на последњи ред ложа каквога амфитеатра, зауст |
| е; и чинило ми се да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко зна како са |
| мо вратити из шетње пре сунчева захода, што устајемо мужу кад пође и дође, што му поливамо кад |
| им да ова не победи, зато што је млађа, што је јача и што има уза се људе, организаторе револуц |
| ме окренуле две радости: прва и велика, што ми је оздравила Фатма: друга, што ћу се помирити с |
| о сам из књига познала и лудо заволела, што ми даје животу живот...{S} Да живим као европске же |
| /p> <p>— Ааа!{S} А што се ниси развила, што плачеш, <hi>кјучук-ханум</hi><ref target="#SRP19120 |
| ашто си дао да се дружи с Европљанкама, што си тражио да учи европске језике, што си допустио д |
| ним затуцаним, нарочито старотуркињама, што би вас пљунуле усред очију, или би вас лупиле сунцо |
| у требало, заједно с њеним другарицама, што у лудилу називају себе новима, — протерати из Турск |
| b n="75" /> на уређење садашњих харема, што се занимају феминизмом и што се буне.{S} И мало па |
| то не пуши, што пе пије, што је уредна, што се не задужује, што бира друштво, што воли децу, шт |
| уби, али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што жали Зејну, са својим „застарелим погледима“ о мора |
| ила добра и нежна мајка.{S} А као жена, што је бивала старија, све је чешће погледала у мужа, с |
| ла с тога што ти имаш осамнаест година, што на Истоку значи: зрела девојка, још мало па уседели |
| етна, Мерсије.</p> <p>— Кад си паметна, што говориш лудо?{S} Где ли је твоја Мадмоазел ?</p> <p |
| <hi>Бујукбурунли</hi>, то јест носоња, што ће рећи охол.{S} Па како је љут, и љубоморан!{S} Же |
| бог тога презире себе, што се претвара, што лаже, што му не каже да га мрзи, и да јој муж није |
| и џакови, оне сени без лица, без гласа, што тумарају улицама као сени умрлих, дотле Фатма вреба |
| амука, већ сам створење од крви и меса, што има душу.{S} Та душа сад силно пати, а ја сам пред |
| рагог), друге невезану траку око врата, што је казивало да су „слободне“ (немају мужа); а многе |
| аљива или што је озбиљна, или што чита, што пише, што зна толике језике, што не пуши, што пе пи |
| не мари за моју љубав!{S} Из свих срца, што су око ње, да скупи љубав уједно, па није колико мо |
| читаше гласно с пуно бола.{S} -Јер сад, што год је читала. мислила је на Џемала.{S} Пре је мисл |
| .. „Падао, тешко мени!“ — „Аман, Ахмед, што си пустио да пада?!“ рекоше очајне сестре покривају |
| скоком, што без питања не смемо никуд, што се морамо вратити из шетње пре сунчева захода, што |
| протеран у Европу.{S} Кад јој није туђ, што пред њим меће башјорти?{S} Наши обичаји: забрањено. |
| а му не рече, и због тога презире себе, што се претвара, што лаже, што му не каже да га мрзи, и |
| 7 априла 1907.</p> <p>Где сте ви, нове, што тражите да смо с <hi>људима</hi>...{S} Ако бисте во |
| ода, што устајемо мужу кад пође и дође, што му поливамо кад се умива, што му помажемо кад се об |
| резире себе, што се претвара, што лаже, што му не каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ ње |
| онај котао с водом што кључа.{S} Боже, што је то било чудно, и страшно!{S} Сад небо високо, ал |
| че да ти жена није више жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S |
| } Клела сам мужа и цариградске обичаје, што допуштају да жене јуре улицама откривена лица, да с |
| олике језике, што не пуши, што пе пије, што је уредна, што се не задужује, што бира друштво, шт |
| } Чак јој завиди и што слободно тугује, што се изјада час њој час Ариф-тејзи, те јој буде лакше |
| ије, што је уредна, што се не задужује, што бира друштво, што воли децу, што жали сиротињу, што |
| чита, што пише, што зна толике језике, што не пуши, што пе пије, што је уредна, што се не заду |
| , што си тражио да учи европске језике, што си допустио да ти се по харему разлеже пијано?{S} Д |
| д куће, да гледа кућу и децу?“ И после, што је најгоре, наше жене су неискрене.{S} Прво треба в |
| } Као ђаури, или Јевреји...{S} И Донме, што се готово развиле, још нису почеле улицом с људима. |
| ескајући длановима помамно.{S} А једне, што су јако мирисале на мошус, само су ћутале, тупо гле |
| радимо ми, толико потчињене и понижене, што куд муж оком ми скоком, што без питања не смемо ник |
| 124" /> удате за Турке, Грке и Јермене, што говоре турски и пуше као Туркиње.{S} Она осећа да и |
| итала јој њихове песнике.{S} Али, сине, што зна муслиманске књиге, ништа; него хришћанске, евро |
| што јој је глас пријатан.{S} И чуди се, што траже да су заједно, да њини мужеви седе с туђим же |
| е на њу.“ Жене, слушајући то, смеју се, што лаже.{S} Оне не знају да он истину говори, јер она |
| и од удаје обуче једанпут, и њено пече, што је крило њено девојачко лице, јер женом га је метну |
| што је озбиљна, или што чита, што пише, што зна толике језике, што не пуши, што пе пије, што је |
| етава.“ Мајци му беше криво што је брз, што се не размисли, промисли, а он се насмеја што она т |
| ти је за руку...{S} Гледа јој, он први, што је толико година крила: главу, лице.{S} Он дршће од |
| зимала је све већа пријатност што лежи, што се одмара.{S} Она је доктору била сасвим непозната. |
| су то толико наши људи, и наши обичаји, што она на њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих |
| дала се.{S} Загњури лице у њене ствари, што миришу на њу.{S} Отрча на место где оставља за „по |
| изнутра, а звонце.{S} Ариф их прекори, што се подсмевају Нурији, кад она мисли да се овим почи |
| није бежала?{S} Ако није могла побећи, што није викала?{S} Да је викала, скупио би се свет...{ |
| е умива, што му помажемо кад се облачи, што му палимо наргиле, и што кад нешто тражимо да нам к |
| ше, што зна толике језике, што не пуши, што пе пије, што је уредна, што се не задужује, што бир |
| у лекара: учини јој се близу, као свој, што помену <hi>њега</hi>, и што зна да <hi>он</hi> пост |
| ти овако пишем с тога, што је почетак, што је семе љубави на површини срца; иначе, да је прошл |
| i>ладен</hi> над <hi>левом</hi> обрвом, што је значило да су „саме“ (немају драгог), друге неве |
| и понижене, што куд муж оком ми скоком, што без питања не смемо никуд, што се морамо вратити из |
| намирисане зумбулом, јасмином, мошусом, што кроз дим од дувана гледаху у њу, младу и лепу, с пу |
| мој сестрић, слатки Џемал беј.{S} На њ, што је леп као султан Азиз, Памук је страшно љубоморан, |
| цу.{S} Једне су сасвим гологлаве.{S} О, што нисмо као неке наше другарице <pb n="10" /> што зна |
| оштовања, зато што у њој није одрастао, што се готово сасвим отуђио, он узе вребати прилику кад |
| , што се не задужује, што бира друштво, што воли децу, што жали сиротињу, што ружним робињама д |
| ма даје лепа имена; или је волиш, чедо, што се дружи са странкињама и што воли Францускињу?“ А |
| их проговара оно што је с њима срођено, што им је у крви, чега ће се оне ослободити тек кад дођ |
| е „добар дан у години?</p> <p>— Сестро, што се баш ја буним, у толико је искреније: из мене не |
| у <hi>Писмо</hi>; и она рекне: „Сестро, што се бојимо?{S} Не може нас друго снаћи до оно што је |
| ће скоро бити деда. „Опрости, мајчицо, што то пред тобом говорим, али радост ми не да да ћутим |
| , милујући је, говораше:</p> <p>— Душо, што плачеш ?{S} Не губи наде док ти је твоје тетке.{S} |
| Може бити зато што он није пашић, јер, што се тиче племства и богатства, он је бољи.{S} И може |
| д је отерао пашину <pb n="264" /> кћер, што не би моју!{S} Трећу је отерао за бакалске кесе, че |
| о малим градовима За чудо нам је, Емир, што нам ти ниси јавила; јер ми смо пристале за једанпут |
| ој муж мојој сестри туђ?!</p> <p>— Зет, што и ништа.{S} Млад, леп, мушко: она га није познавала |
| отерао три жене.{S} И за шта?{S} Прву, што је позајмила обоце једној комшики; другу, што је от |
| позајмила обоце једној комшики; другу, што је отишла у комшилук без питања; трећу...{S} Потпун |
| се чини да је у неком француском граду, што непрестано говоре француски.{S} Мондије-ханум започ |
| , потрча, па као кокош, кад је хватају, што полети, и видевши да не може летети, завлачи се у б |
| се да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатно; готово се наљути.{S} П |
| у руку.</p> <p>Што јој дохвата махраму, што јој придржава ћурак, све то њој ништа није према он |
| штво, што воли децу, што жали сиротињу, што ружним робињама даје лепа имена; или је волиш, чедо |
| су као јако затегнуте жице на ћеманету, што кад дирнеш једну све забрује.{S} Њено срце не зна з |
| ужује, што бира друштво, што воли децу, што жали сиротињу, што ружним робињама даје лепа имена; |
| уде, човека и жену што се воле..{S} Ох, што одведох Фатму?...{S} Кад сам имала какву своју тајн |
| ропа му није могла изменити крв.{S} Ох, што одведох Фатму?</p> <p>— Па, пала им венчања.</p> <p |
| е где мене моле да не проливам своје... што у туђини дочекујем Рамазан...</p> <p>1 рамазана, у |
| е.</p> <p>— Моја несрећа!...{S} А то... што си седела с мушким, смем ли да кажем неком? упита Ф |
| икну пашиница очајно.</p> <p>— Нешто... што воли...{S} Нек продужи школу.</p> <p>— Где да је пр |
| Зејне-ханум, ти тако говориш за инат... што сам те узео младу...{S} Хајде кући, деци,“ говораше |
| ниси дошао, годину дана не бих изишла: што да изиђем кад се не надам да ћу видети тебе?!“...{S |
| ништа не опази, нити се сети питати је: што су јој писма „замршена“.{S} Сутрадан, Ибрахим-Хасан |
| каменчићем, ничим.{S} После се осуђује: што није бежала?{S} Ако није могла побећи, што није вик |
| да погледа, јер за њу улица не постоји: што год постоји на свету, то је у овој кући, у њој.{S} |
| етка.</p> <p>— Емир, срце моје, упамти: што мање илузија, то слабије разочарање, рече Ариф, па |
| о као неке наше другарице <pb n="10" /> што знају само турски и за свашта вичу <hi>кисмет</hi>< |
| ње капије широм отворене,<pb n="131" /> што су изишле да свирком и песмом дочекају јенђе, пред |
| амбол је као његов пожар <pb n="182" /> што избије из једне куће па захвати целу махалу...{S} И |
| и ноћу с новима, с онима <pb n="269" /> што се буне и што буне.{S} Ноћу тишина, нигде никога на |
| ија.{S} С њом се пробуди и <hi>оно</hi> што је заспало кад и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и б |
| коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: на коју ћу страну, драги Чарлсе?{S} Дошао |
| моје пријатељице вичу: „Благо теби!{S} Што ти имаш мужа, ниједна га нема“.{S} Као да оне знају |
| .{S} Ох, да ми је да га данас видим!{S} Што не могу да се разговарам с њим, да чујем какав му ј |
| та нешто од њега, то јест цео он!...{S} Што год би у кући европско, он растури, испродава, испо |
| сад теби — сама сам се изобличила...{S} Што се тиче моје деце, ти ћеш ми их слати свакога петка |
| ити за невиђена човека, непозната...{S} Што сам срећна ја.. то је случај. „<foreign xml:lang="f |
| код господина Аристотела, на балу...{S} Што се чудиш?...{S} Моја мајка не зна...{S} Кад би чуо |
| Ево, чедо, арслане мој, — мастика..{S} Што не би?{S} Пио си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ј |
| p>— Сестро, ја сам своје проћердала.{S} Што се тиче жртве, Богу је онај приноси ко му је обећа. |
| еки бол, али га нисам свету причала.{S} Што се тиче тога, ја сам и сувише поносита: никад не би |
| орио од мужевља ребра, већ од главе.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, него ти: твој му |
| којој те није учио разум него срце.{S} Што год нам је писано овде (учини прстом по челу као да |
| и који је кривљи, него који је бољи.{S} Што већа душа, то бржи опроштај.{S} Кад сте с пријатеље |
| .</p> <p>— Све ће бити добро, ханум.{S} Што си се толико забринула?{S} Изиђи мало.{S} Ха!{S} Ев |
| га исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не погледа отворено, разуме: стиди се, нису сами |
| p>У нениној соби седеле су позадуго.{S} Што би људи и жена из те улице, из тога краја, туда про |
| да је не снађе оно ономадашње чудо.{S} Што сам се препала!{S} Још не могу к себи да дођем.{S} |
| мисли уз деф, а друкчије уз пијано.{S} Што ниси закратио да се дружи с новима?</p> <p>— Какве |
| јучук-ханум, шта ти је?! чу се тихо.{S} Што ћутиш?</p> <p>— Молим те, не дирај ме... спава ми с |
| е што је Мерсији казала своју тајну.{S} Што да тера шалу с оним кога она воли!</p> <p>— Збиља, |
| очи варају?{S} Па што тако изненада?{S} Што не јависте? узвикиваше, па се с ханумама изгрли, ис |
| ачекавши да јој падне треће венчање?{S} Што да живи с њим лажљивим, у лажљивој кући?{S} Он ће у |
| а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба да ме храни, да ме одева, јер ја не умем ради |
| ..{S} Пипни ми руке...{S} Лед!</p> <p>— Што се бојиш?...{S}Од јасмина се не види капиџик искиће |
| <p>Заћута, и пођоше јој сузе.</p> <p>— Што плачеш, око моје?{S} Шта ја више знам?{S} Истина, с |
| си тврда! узвикну Ариф-ханум.</p> <p>— Што сам ја тврда није чудо, али Ђулренги!{S} И она је с |
| вене и поклопи лице на ђерђеф.</p> <p>— Што, душо, то може, рече Осман задовољно гледајући непр |
| она им, мало увређена, рече :</p> <p>— Што се смејете, хануме?{S} У Старом Солуну, нарочито по |
| а кад он би готов, она рече :</p> <p>— Што се не лечите, муфти-ефенди?{S} Толика мука!</p> <p> |
| анка радознало. <pb n="227" /></p> <p>— Што није оставила кесе у којима је из чаршије донет пир |
| </p> <p>— Шта учини, сине мој?</p> <p>— Што, мајчице?{S} Зар ја нисам распитао и дознао да је и |
| од тада, ја се не љутим на наше „старе“ што су оваке; ја их жалим; себе осећам, све више и више |
| Казаће јој што се гледала с човеком; а што јој се јавно, нарочито што му је одговорила, криће |
| ека, и одговорила му је: то је много; а што се онако с њим гледала... све се гледају: девојке, |
| девојку с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А што се ниси развила, што плачеш, <hi>кјучук-ханум</hi>< |
| еце““.</p> <p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, мој |
| јорти?{S} Наши обичаји: забрањено.{S} А што је забрањено...{S} Може бити те пред њом љубио?</p> |
| а сатара: свуд се спрема за ифтар.{S} А што се није окусило преко целе године, уз Рамазан се ок |
| мој дах: из њега ћеш прочитати да треба што пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим |
| ета.{S} Чинило јој се да је много крива што им није казала све још пре неколико месеца, кад је |
| ма</hi>, веловима, на лицу.{S} Она прва што сиђе, много се ослони на дилаверову пружену мишицу. |
| Мадмоазел Дарно ушла је у суштину свега што је око њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају женск |
| вају, падају.{S} Затворене, нема ничега што би им скренуло мисли с онога због чега пате.</p> <p |
| му отидне <hi>тако</hi>?{S} После овога што је учинила, он је не би држао па да је султанова кћ |
| неке жене кад дођу на гроб свога милога што се прекрсте, пољубе крст, запале свећу, окаде гроб |
| {S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За онога што онако рђаво изговара француски а уображава да изгов |
| исам знао куда ћу. „Најгоре је за онога што је умро,“ каже свет кад детету умре родитељ.{S} Как |
| одговорим, шта да вам пишем после онога што сам вам писала у данима своје среће?{S} Ви сте заце |
| жала прошли пут!{S} И то само због тога што Фатма није знала.{S} И заиста, све би било по старо |
| им — тражите ми девојку“.{S} Поред тога што је врло лепа, она је и добра: у кући са свима лепо, |
| м из унутрашњости Турске.{S} Поред тога што је био старији од своје жене двадесет седам година, |
| х, тргох се.{S} Шта имам ја сад од тога што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} Моја мајка <pb n="69 |
| забринула.{S} Није ме изненадила с тога што ти имаш осамнаест година, што на Истоку значи: зрел |
| неко.{S} Сад је страх, од смрти, можда што је у гробљу, премда ниједна се и не сети где иде, д |
| е ич, па фајда јок...{S} Кад нема фајда што да га не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се болно о |
| и то раде и други, нарочито наши, ваљда што нам је пиће забрањено.{S} А, напослетку, кад хоћете |
| апћући јој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша |
| ћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и |
| е, него само жене, свих источних народа што живе у Солуну, и странкиње...{S} Странкињама су пок |
| >; па тада једним скоком дође до кафеза што је крију од њене девете године, који су јој пре кра |
| рати га.{S} А после, сто пута се покаја што га је испратила и сто пута рече: ако!</p> </div> <p |
| него Солуњанку, кћер цариградског беја што је за кћерину науку дао толики новац“.{S} Али он ни |
| не размисли, промисли, а он се насмеја што она то говори.</p> <p>После, старотурци одоше.{S} О |
| а.</p> <p>Да им је овако честитала нека што има кћер на удају, Сафет би помислила: „завиди ми". |
| ни савремена жена као ни она старинска што тврдо верује да су четири свете књиге пале с неба.{ |
| ан, рече и омилова једног великог мачка што лежаше крај њених ногу, сасвим белог, због чега га |
| те, па сам се једном комшији подсмевала што има велики нос, и звала сам га „носоња“.{S} Једног |
| оја је све страсније и помамније играла што је игра бивала ближе крају и деф летео брже у рукам |
| } Али, не: тај у кога си се ти заљубила што ти се јавио, има плаве очи.</p> <p>И још нешто, дра |
| ам осетила да ме жали, те сам се чудила што ми одмах не да Отпусног Писма.{S} Најпосле га добих |
| ле је; а она се све више и више хвалила што је кћер удала за цариградског племића и богаташа.{S |
| Донме</hi>?{S} Колико сам пута зажалила што нисам Донме, Бог нек ми опрости, те да идем готово |
| ми се.“ Нађе разлог да би себе извинила што је неповерљива.</p> <p>Прођоше и та два дана, сврши |
| анцуска васпитаница би се зацело бунила што су је изложили на углед као робу; али, она се удаје |
| Кара-Бурну: каик јој сад личаше на орла што у лету сече крилима море, а доцније на ласту...{S} |
| ући се као вихар.{S} Она је овим женама што сад не знају ни за љубав ни за мржњу него само за с |
| хваћена, она није изобличена, нити сама што говори, осим код своје пријатељице, оне што се воли |
| да каса кад вуче кола; а овим ситницама што кућу држе нико је није учио: нико њу робињу; она, р |
| !“ Ово му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из своје отаџбине, Турске? „Нема ништа: ј |
| зама, у њеним тужним и нежним погледима што почивају на лицу њене лепе снахе осетиле нову мусли |
| ле с продавцима воћа и халве, и с онима што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледам и пакосн |
| :</p> <p>— Аман, нене, где је та ханума што ми је донела од тејзе писмо?</p> <p>— Отишла, сине. |
| у неколико аршина бела платна.{S} Па на што су јој њени снови?{S} С ким ће да их оствари?</p> < |
| У почетку се враћао пре суфура; али на што, кад није могао к мени: жене.{S} О, ви нове турске |
| ство; сад је нова пробуђена турска жена што мисли и на добро своје земље.</p> <p>— Ми организат |
| је отаџбине.{S} Од свих, ова дивна жена што и у туђој земљи ради на хуманости и на култури, Ари |
| ро, красно...</p> <p>Је ли ово она жена што свекрви: „Нећу да се покорим Нурији"?{S} Сад само: |
| гризла твоју учитељицу.{S} Њему је жена што фес, капут: купи га, понесе га, изиђе му из воље, б |
| цела кућа осећа да овде има муж и жена што се воле, и што су се узели пре неки дан.{S} Робиње |
| оња вилица и потрча у кућу: деца, тужна што их стриц не воли, не пођоше за њим као други пут... |
| ре суседе, у другом једна од нових, она што изгледа јектичава, Мадам Аристид, Мадмоазел Дарно и |
| и руке као кад се Богу моли, да јој она што скорије дође, па ижљуби и матер и кћери нежно као м |
| , простења она.</p> <p>— Кад си болесна што си се удавала ?</p> <p>— Пре не...{S} Сад ми дошао. |
| Јеврејки да их доведе.{S} Од странкиња што у Солуну живе, неке се погуркују, кикоћу гледајући |
| идимо, али читамо и чујемо од странкиња што живе међу нама <pb n="76" /> и путница.{S} По нека |
| } Малопре је била сва старинска Туркиња што мисли само на своје задовољство; сад је нова пробуђ |
| ом писму помену, једна плава Енглескиња што се зове Мис Блак, Фатмина учитељица за клавир и енг |
| кињу — никад.{S} О, она бела Енглескиња што се зове Госпођица Црна (<foreign xml:lang="en">Miss |
| аних чочека...{S} За тренутак, као муња што осветли предмете сакривене помрчином, тако у Џемало |
| Ту су и младе жене, дошле због тебе, па што се кроз прсте гледало невести, то се замера жени.</ |
| е умем радити, зарађивати хлеб...{S} Па што ме није спремио за живот, да будем самостална?{S} П |
| њих и жене, готово је обезбрижи.{S} Па што се забринуле?{S} Фатми то није ништа необично а кам |
| И може бити што није младотурчин.{S} Па што се онда за њ удала?{S} Само да се не зове распуштен |
| p>— Боже!{S} Да ли ме очи варају?{S} Па што тако изненада?{S} Што не јависте? узвикиваше, па се |
| а? изусти он брзо и строго.</p> <p>— Па што питате куда, кад знате? рече она као љутито и не гл |
| Она ништа не умеде помислити до то: „Па што ми у писму ии једном речи не напомену.“ После гласн |
| ра и рече:</p> <p>— Тако ти ових недара што те одојила и снагу ти дала, баци нож!</p> <p>Сви за |
| пољупце...{S} Зар да не закука из гласа што нису из оне вере што не допушта оволико понижење же |
| а разголићена бела, лепа недра.{S} И та што није жена него страст, одрасла је у кући Ибрахим-Ха |
| киња, робиња њена другарица.{S} А врата што везују харем с конаком закључана су кад год отац ни |
| само метну башјорти, па похита на врата што везују харем с конаком, да се разговара са синовљим |
| сам била болесна.{S} Само ме је срамота што пуших пред старом женом, свекрвом, а нарочито што н |
| е проговори.</p> <p>— Њега није срамота што је трећу отерао за бакалске кесе, него што му је че |
| ...{S} Сви лажу.</p> <p>— Је ли срамота што оволико лажемо, Алије?</p> <p>— Грдна срамота, Нури |
| као да је миран, и као да то није ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко: стид га је од њ |
| у...{S} Прича јој о Европи много штошта што она у романима није читала, казује јој о школи, ређ |
| а из кафеза; ишла бих да тражим младића што се мени робињи јави као слободној.{S} Али куда бих? |
| о пуно Турака, пред вече највише самаца што станују по хановима.{S} Пред једном и он седе и зат |
| анама већ никога није било, осим самаца што станују по хановима.{S} И он ће кући.{S} Фатма га о |
| им је као у оних старих слепих дервиша што, тетурајући стамболским улицама, на глас читају мол |
| нежна кћи и унука, осетљива женска душа што се одваја од оних које воли и који је воле.{S} Плач |
| својој драгој роб бива,“ него је слуша што га тера нешто из њега, чему он не зна имена.{S} Пор |
| рло, врло интелигентна, и да често, кад што рече, не верује да је њено, већ да је то од некога |
| вијају се сатови: подижу се тешка ђулад што би скоро дотакла под.{S} Свуд је постављено за вече |
| да ради нешто што воли.{S} Мени је рад што другоме афион.<ref target="#SRP19120_N97" /> Кад са |
| тво.{S} Пре је замерала Госпођи Аристид што су њене кћери с њом као с другарицом, а сад жали шт |
| те новој за старотурчина!</p> <p>— Отуд што је леп... леп.{S} Сафет јагње, ја тако лепа човека |
| с помиње Парижанку више но обично „отуд што мирише јасмин“.</p> <p>— И онда је било пролеће, и |
| и што су жене неваљале, а жене су криве што су људи неваспитани.{S} Још док је мало, ми га пушт |
| а минара, црне кипарисе, црвене кровове што се једном Фатми учинише као да су обојени крвљу из |
| лиф између обрва, састављене обрве, све што толико воле старотуркиње, она је страшно мрзела. „К |
| и хришћанско, јеврејско, циганско, све што није звато на свадбу, скупило се око Ибрахим-Хасан- |
| да видим те дивне градове, Париз... све што сам из књига познала и лудо заволела, што ми даје ж |
| из отмене куће, господске; богат... све што мој отац тражи.“ И метну у куверт мило писмо, па га |
| еље, шала, облачење у мушке хаљине: све што је прекодан забрањено, премда има кућа где се рамаз |
| екрвина?</p> <p>— Мајкина, чедо.{S} Све што још имам, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, па. |
| ти њену мајку, опомињући је овим да све што живи умире; а жене улазе без терлука, ћутећи, као д |
| ари, јер имају душу, нек дознаду да све што има дужност има и право на <hi>право</hi>: учите их |
| енину слободу, за женино право и за све што је европско, једна највећа <hi>нова</hi> (како млад |
| атму и Мерсију научила да лудују за све што је француско, за Францускињама.</p> <p>— Није чудо, |
| рад.{S} Ја кад радим, заборавим на све што ме боли, он би заборавио на мастику...{S} Али само |
| утицајем, оне су и волеле и мрзеле све што она воли и мрзи.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">C' |
| придружила се, у духу, њима, грдећи све што је старо, труло, нездраво, највише то што се и дан |
| вратак, учини јој се да јој је тамо све што има на свету, па се трже и оде у Нуријину собу за р |
| он сам даде реч, и још закле се, у све што му је најсветије и као муслиманину и као човеку: да |
| а нене. „И ако бисмо примали к срцу све што нам се учини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни го |
| </p> <p>Париз, октобра 1906.</p> <p>Све што ми је мило и немило бележићу од данас, те да некад |
| на узме да се љути и на себе и на многе што њој долазе, за које је чула да су као она, а праве |
| м, да би Фатма видела места поред пруге што води преко Дедеагача.{S} Она, у засебном купеу, уз |
| ј трећег дана Мерсије, а она се застиде што је „ухваћена у тајни“. „Ти си се понова заљубила, и |
| а</hi> и оделом и душом.{S} И жалила је што не може он да је види, овде, те га слала па Јалије, |
| а јој гривне и хаљину...{S} Не слуша је што зна ово: „колико гора висока да је, преко ње пут би |
| ена.{S} Родитељи ништа не виде, руже је што <pb n="213" /> их обрука вичу на глас: куда ће од б |
| ...{S} А где ће опрати душу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Како би изишао пред њу?{S} Обуче се |
| и су јој, наравно, веровали и корели је што је урадила као дете: да се посече кад сече поморанџ |
| е, говорећи да то није ништа; он јој је што и стран, туђ човек, пошто би је могао узети: млађи |
| рије-хануми што је лепа, и криво јој је што јој је глас пријатан.{S} И чуди се, што траже да су |
| у.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема од срца порода, па ако он и |
| нутак, овај кратак чин из дуге комедије што се зове <hi>Турска Свадба</hi>!{S} Ту није место он |
| о књижевника!{S} Изиђе, правећи алузије што ме удостоји своје посете „геније“; а ја за њим одма |
| њој, шта ће ?{S} Пољубац на уснама није што мрља <pb n="88" /></p> <p>на хаљини.{S} Робиња се у |
| нас пробудили</hi>?!" рече тихо Мерсије што малочас Фатма, па и она дубоко уздахну.{S} У овоме |
| .{S} Неће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје што се толико воле?</p> <p>Зора.{S} Исток се више не бе |
| чу, и једног младог имама.{S} Оно двоје што су дошли с Фатмом одмах се развише...{S} То је био |
| умије и оне лепе <pb n="153" /> девојке што се неће удавати, Солуњанке, чак озго од Муса-Бабина |
| ш.{S} Она је пред тобом као оне девојке што изигравају у Еден-Театру.{S} Смеје се, кад <pb n="9 |
| <p>— Онакве као оне младе Цариграђанке што дођоше са стрином тога пашића.{S} Али ти њих ниси в |
| у а не сме од Солуњанака и Цариграђанке што не скида очију с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идит |
| не несрећну, на наше друштво, на узроке што ми се син опија.{S} Вас три сте образоване, а Ариф- |
| ад у нашој земљи.{S} Она ће бити војске што ратују против зла, беде и невоље.{S} Припреме за ра |
| и их могле обухватити и оне женске руке што се занимају само везом; у обе су очи као бадем, сам |
| е, хришћанско, на велико и дивно гробље што се зове <hi>Пер Лашез</hi>, и познала сам још из да |
| урак, све то њој ништа није према ономе што јој свашта прича као другу, као човеку...{S} Прича |
| , од тада ја сам тужна, тешко ми је, не што сам те изневерила, већ што ништа не знаш да те вара |
| о, ми ти не можемо одмах одговорити, не што није обичај да се одмах одговори, већ што хоћемо да |
| се?{S} Дошао сам на по пута па стао, не што сам сустао, већ што нисам знао куда ћу. „Најгоре је |
| учини, да су у комитет узете и жене не што се мислило да оне имају право на то као грађани, ве |
| ани као књижевници.{S} Не усташе јој не што је сматраху као друга, него што су јој већ учинили |
| езиком.{S} Путнице су бивале изненађене што су у „земљи незнања" нашле толико „знања“, а странк |
| студенти.{S} А ко зна да ли су ове жене што ноћу седе с људима, <hi>студенти</hi>?...</p> <p>30 |
| дала... све се гледају: девојке, и жене што имају мужа.{S} То гледање оне зову „разговор душа“. |
| гледу мирна, тиха, не прави утисак жене што може дати нечијем духу полета, духовним очима вид, |
| итом, воли да се мази као дете око жене што за њ има нежности и љубави... „Боже, ја не бих мога |
| а нешто скоро, и биле су врло задовољне што је „човекова душа помрчина“, те се кроз ту помрчину |
| говори, осим код своје пријатељице, оне што се воли с пасторком.{S} Она узме да се љути и на се |
| им харемима, познаде у ове три нове оне што вичу <pb n="75" /> на уређење садашњих харема, што |
| кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти најмилији обилазио у болести онолико?{S} Ко ј |
| ев<pb n="262" /></p> <p>„Салон“; ни оне што у чаршији код Јевреја чаршаф, пече, свилену хаљину, |
| та, она све: у кућу јој не улазе ни оне што прерушене иду у Димитријадосев<pb n="262" /></p> <p |
| мени криво, љути се: вели да су му оне што и мушки, другови...{S} С њима се спрема за испите.. |
| мице.{S} И девојке су се осећале срећне што су са сваком могле говорити њеним матерњим језиком. |
| кидашњи разговори, неискрено сажаљевање што их за толико нису виделе; а можда ће њу молити да и |
| ама подбрађене зеленим газом, странкиње што живе у Солуну и путнице, Енглескиње: платиле једној |
| е путнице уводиле су у хареме странкиње што у Солуну живе.{S} Прво су их водиле Емир-Фатминој А |
| ви толико волите, и све оне Францускиње што нам, слободне, говорише о слободи и да и ми имамо п |
| оје љубави — жене!{S} Као пансионаткиње што се заљубљују у калуђерице, тако и ове, док су врло |
| не закука из гласа што нису из оне вере што не допушта оволико понижење жене скопчано с неисказ |
| ески; а стидела се да им каже да говоре што друго.</p> <p>— Ветар најјаче дува кад хоће да стан |
| е жењен, рече она убедљиво, и покаја се што је Мерсији казала своју тајну.{S} Што да тера шалу |
| јеца.{S} И наједанпут, ућута, и чуди се што је плакала!{S} Човек је, поседеће с људима; два мес |
| иф, не знајући шта она мисли, зачуди се што је тако наједанпут и пред свима зове да „изиђе“ пре |
| /foreign>...{S} А уображен!!{S} Буни се што сам покрила главу и што не умем с мушким да говорим |
| још мало па уседелица.{S} И не чудим се што онако пишеш о љубави; о њој си се доста романа начи |
| ="197" /> дрхтала је од страха да му се што није десило, да га није неко напао и премлатио.{S} |
| target="#SRP19120_N93" />.{S} И зар те што из чаршије донесу модрице, кикоћући се или црвенећи |
| четврту што није устала свекру, пету ће што није обрисала нос деверичићу.“</p> <p>Жене се задов |
| , жена и тетка не сумњају у Бога. „Биће што је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући нема но |
| д тад доћи, и ако им у оно одељење куће што се зове <hi>харем</hi> не улазе други људи до муж ј |
| ар да удам своје чедо за те протеранице што гледају да нас пођауре?{S} Никад!</p> <p>— Или нека |
| јасмина, забеласа јашмак какве старице што клања: врши последњу молитву.{S} На месту где је би |
| киње.{S} И њему се срце следи, оно срце што се малочас слободило, смејало његовом страху.{S} Си |
| вама својих мужева; ништа их се не тиче што су преко дан, на каквом шеталишту званом овде „пија |
| омисли да је то младожења, па се чуђаше што вичу, вриште; али кад он салете турске жене пољупци |
| онотону турску песмицу, на се засмејаше што певају турски, и запалише по цигару, извише мало вр |
| да припрема за буну свако женскиње наше што је дошло до свести било књигом било дружбом са стра |
| на молитву, Џемал-бејови се узнемирише што њега нема код куће. „Нема га!“ прошапћу све три и з |
| сестра од стрица, оне све три уздахнуше што су удате, те не могу поћи за њ.{S} У Европи је школ |
| , као свој, што помену <hi>њега</hi>, и што зна да <hi>он</hi> постоји.{S} А нек пије... само д |
| т-хануме, јединицу готово је очувала, и што је чудно за жену која није никад родила, давала јој |
| радује као оном поздраву на Јалијама, и што је пољубио у руку „на виђењу“: и с тога јој се чини |
| вене кафезе као она гвоздене решетке, и што не вичем као она.{S} Али, задрмала сам их кад дођох |
| кад се облачи, што му палимо наргиле, и што кад нешто тражимо да нам каже, он вели: то није за |
| а да овде има муж и жена што се воле, и што су се узели пре неки дан.{S} Робиње мисле: „Благо њ |
| а нам каже, он вели: то није за жене, и што нам муж у свако доба може рећи: иди, ниси за мене, |
| , пролазиле као кроз махниту хордију, и што су из шетње донеле успомене: на мишицама модрице... |
| вори, већ што хоћемо да питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта ј |
| је исплатио по уговору као слушкињу, и што никад нисмо сигурне од — ортака?</p> <p>Она ућута д |
| да ми кажу: „тврдица“ или „прост“?{S} И што да моја кћи остане иза пашинских?{S} Кажеш : „<hi>о |
| иш, чедо, што се дружи са странкињама и што воли Францускињу?“ А она је нени одговорила: „Не, с |
| обеди, зато што је млађа, што је јача и што има уза се људе, организаторе револуције: с њима се |
| а воли што му кћи зна европске језике и што свира на клавиру. „Мајчице, да сам дао још пет, дес |
| а, с онима <pb n="269" /> што се буне и што буне.{S} Ноћу тишина, нигде никога на улици, па се |
| ли, а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и што слободно тугује, што се изјада час њој час Ариф-теј |
| мају — слободу.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она му не казује само обичне своје т |
| кући је ишла пуна радости и што воли и што је вољена.{S} И Ћулренги се развеселила како није с |
| ељавала; по кући је ишла пуна радости и што воли и што је вољена.{S} И Ћулренги се развеселила |
| их харема, што се занимају феминизмом и што се буне.{S} И мало па виде да се није преварила; је |
| ен!!{S} Буни се што сам покрила главу и што не умем с мушким да говорим. <foreign xml:lang="fr" |
| </l> <l>Што ја идем у механу </l> <l>И што пијем рујна вина.</l> <p>— Нема греха, сине.{S} Гре |
| те ја мучим!{S} Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и није више теби...</p> <p |
| на мени мало-мало па рече : „Благо теби што ниси родила, те не знаш за жалост.{S}" Једанпут ми |
| она ми никад више не рече: „Благо теби што ниси родила!“</p> <p>Она обуче чаршаф, диже горњи д |
| они вичу: „Неваљала!“.{S} Људи су криви што су жене неваљале, а жене су криве што су људи невас |
| Још док је мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говоримо: „Ако, мушко је“.{S} Да поправимо т |
| стида, и несвесно их откриваше да види што никад није видела: игру крви и меса.{S} Међу турски |
| бри Пророк, већ људи, себични, они људи што су вршили преуређење у нашем друштву, газећи најгла |
| 15 јуна 1905.</p> <p>Слатка тејзе, дођи што пре, не могу без тебе.{S} Не могу, тејзе, слатка те |
| } Не могу, тејзе, слатка тејзе!{S} Дођи што пре!{S} Хукнула сам у хартију, ту је мој дах: из ње |
| акидашњим другарицама говори зато грчки што су оне Гркињице.{S} Како је велика, чим хоће да се |
| ка дрхтавица, и није знала зашто, да ли што јој се малопре учинило да умире лето, или што се во |
| би допустила, јер је паметна...{S} Али што си таква, Емир?{S} Погледај ме у очи.</p> <p>Она са |
| ри. „Ја сам те, чедо, пробудила.{S} Али што да се покријеш преко главе као усред зиме, кад је н |
| ћери с њом као с другарицом, а сад жали што и она своју није тако васпитало.{S} Па бар да је пр |
| се опет не обукох; и уместо да ме жали што сам болесна, њему криво што му се нисам обукла...{S |
| или што је весела или што је тужна, или што је шаљива или што је озбиљна, или што чита, што пиш |
| и што је шаљива или што је озбиљна, или што чита, што пише, што зна толике језике, што не пуши, |
| чини да она не ћути што је болесна, или што се стиди, већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајш |
| нене : „Волиш ли Ариф-хануму, чедо, или што је весела или што је тужна, или што је шаљива или ш |
| ј се малопре учинило да умире лето, или што се вози трамвајем први пут!{S} Пошто су сишле, пођо |
| или што је тужна, или што је шаљива или што је озбиљна, или што чита, што пише, што зна толике |
| риф-хануму, чедо, или што је весела или што је тужна, или што је шаљива или што је озбиљна, или |
| а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је љуба |
| ала.</p> <p>Њен отац мрзи Европу а воли што му кћи зна европске језике и што свира на клавиру. |
| Он је млад, леп, отмен, али она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Напослетку, д |
| шта, наравно у харемима.</p> <p>Пиши ми што пре: да ли се „ствар развија“, или је прошло на леп |
| је ниско!{S} Она завиди Фахрије-хануми што је лепа, и криво јој је што јој је глас пријатан.{S |
| не може, и час ми се учини да га брани што не дође, час да га осуђује, оптужује.{S} Ономад каж |
| е погледа.{S} Да ли је хтео да ме казни што је опазио да га не волим, умре и не дознадох.{S} Ал |
| глас.</p> <p>Они су били врло задовољни што ово хоће једна младотуркиња.{S} Муфтија рече:</p> < |
| "fr">Reproche d'Amour</foreign>, срећни што они један другог немају за шта прекорети и у томе у |
| ру, у робињи, и у једној сиротој кадуни што је од вас долазила нама редовно, у вашим колима, у |
| i>њега</hi>, као до пре неколико вечери што је мислила на другога, на своје фиктивно драго.{S} |
| аплака.</p> <p>Оне јој се узеше смејати што плаче.</p> <p>— Ја и да могу, нећу никад више да от |
| Ариф уђе у собу, она је не смеде питати што је невесела.{S} Тетка се расејано с њом поздрави, а |
| а у дубоке лепе очи.</p> <p>Она се сети што је тако гледа и рече:</p> <p>— Слатка тејзе, он је |
| и богатства, он је бољи.{S} И може бити што се није родио у Цариграду.{S} И може бити што није |
| што није учио у Европи.{S} И може бити што није младотурчин.{S} Па што се онда за њ удала?{S} |
| није родио у Цариграду.{S} И може бити што није учио у Европи.{S} И може бити што није младоту |
| ошла.{S} Она помисли да ће је беј убити што је крила и побеже из собе.{S} А плаховити Ибрахим-б |
| под својим чаршафима могле су преносити што се год хтело.{S} И као жена, за час се осети увређе |
| рца морално, не осећајући гриже савести што је остала без средства да учини доброчинство по дуж |
| по соби нервозно, смејући се од радости што ће на далеки, давно жељени пут.{S} И занесена путем |
| тејзино, послато преко мене.{S} Опрости што сам га отворила: била сам радознала!{S} Да видиш, д |
| аједанпут, њему се учини да она не ћути што је болесна, или што се стиди, већ што се горди.{S} |
| и.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи што није оца слободно ни у очи погледала!...{S} Нећу да |
| морала поверити оној својој пријатељици што се воли с пасторком, и код ње се спремала, прерушав |
| д: опет кафана, и пред њом Турци, самци што седе по хаповима: седе, пуше, пију...{S} Он и ту св |
| секла косу...{S} Али, у нас то не значи што <pb n="284" /></p> <p>у њих...{S} Слатка тејзе, чув |
| и умреће ко зна кад после мене.{S} Онај што се правилно развијао дао је у двадесет петој оно шт |
| и треће венчање“.{S} То јој говори онај што јој изударао душу — Живот.{S} А како је она њега во |
| и неваљала.{S} Луда, па лаже свет: „Тај што долази, род нам је“.{S} У нас ретко...{S} Не да ком |
| : како лекар рече „онај Мурад-Џемал-беј што се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћути, ова м |
| познаници Европљанки, новој, оној новој што тражи да турске жене баце, на комаде исеку чаршаф и |
| а по кући: тражи Мерсију.{S} Казаће јој што се гледала с човеком; а што јој се јавно, нарочито |
| е!{S} Он хоће да надокнади у Француској што је у Турској изгубио у дружби са женама.{S} Кад би |
| ање!“ Он више није претио њој него оној што му рече: „Емир-Фатма-ханум воли вас — просите је“, |
| ти где је био.{S} А он је љубоморан чак што сам пред Османом била развијена, јер за пољубац не |
| ховима из Корана...</p> <p>Али, ах! тек што ово написах, тргох се.{S} Шта имам ја сад од тога ш |
| како се мучи да пита, па не сме.{S} Тек што би изустила, срце јој дође под грло, чини јој се.{S |
| е папучама, увела их је у салон.{S} Тек што поседаше на шиљтета, дођоше сестре, само у антерија |
| Она га се није ниједанпут сетила, а тек што није дошао!...{S} Уз Рамазан досад није била жена.{ |
| узвикивање „<hi>о, машалла</hi>!“ А тек што поседаше, стара, преко обичаја турског, већ упита з |
| кратко моје девовање: удала сам се тек што сам ушла у петнаесту.{S} А удадох се као и све моје |
| ве исприча, кад није раније.{S} Али тек што се ухвати за резу, још и не гурну капиџик, она осет |
| ао пољубила га у руку.{S} Родила му тек што је напунила четрнаест; али због сувишње младости, о |
| .{S} Први пут осети један неисказан бол што су те жене срећне, јер су кћери културних народа.{S |
| агрлим само вас, а после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид и Мерсијину гувернанту |
| изу, бол за младошћу.{S} И туговала сам што као моја Сафет и моја Елиз немам кћери да удајем, п |
| нестаје, и ја сам весела, — весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам као она напукнута ваза: ни за |
| ијатка према младој Европљанки била сам што нем човек према грому.“ Код две унуке остаде без ун |
| су ми и своји...{S} Шта пре да поменем што је дивно, да ли цркве или палате, или дворове франц |
| ми".{S} Ариф често каже: „Ја час жалим што нисам мајка, час волим; јер материна је љубав често |
| а Фатмино учење, па не бих жалио: волим што ми је кћи образована.“ — „И ја, сине, волим, али се |
| сиво...{S} И <pb n="172" /> врло волим што та жена за свашта поцрвени.{S} То јој тако лепо сто |
| оравила њену тајну!{S} Седела је с оним што говори <hi>к-к</hi>, тако тврдо.</p> <p>— Једанпут |
| ко, слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним што говори <hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја сам на њега већ |
| хоће неко да поклони онај котао с водом што кључа.{S} Боже, што је то било чудно, и страшно!{S} |
| Аа!{S} То је за оним Мурад-Џемал-бејом што се јуче...</p> <p>— Опио, прекиде га Ариф, и даде м |
| јастук и — заспе.</p> <p>Понекад каиком што стоји испод конака једне наше познанице (њена је св |
| кроз свитање, за једним старим Турчином што ношаше пред њима фењер, уздахну.{S} Мадмоазел Дарно |
| га сузама а сушила уздасима и топлотом што бије с њених раширених зеница, где се чита један же |
| 4" />.{S} Она их одгледа с оним осмехом што јој је раширио румено лице: први пут не осети за ст |
| но одело.{S} А она, опет с оним осмехом што јој је раширио зарумењено лице, мислила је: „Гледај |
| ку, мужу.{S} Не може се разорити за дан што се зидало вековима.</p> <p>Он је висок као кипарис, |
| /> је тако било, и он је био задовољан што је преварио госте; а сад се згади на ту лаж, те пла |
| је седео...{S} А који је то муслиманин што не изиђе после вечере?{S} Џемал-беј, њен муж, није |
| {S} То је некакав Ибрахим-ага, берберин што тако дивно удара у тамбуру и весели бејове, води их |
| ханум?</p> <p>— Ууу! ја заборавих!{S} О што волим кад ме зовеш именом које ми даде слатка Ариф- |
| S} Ако можеш, доведи и Мадам Ажил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њу види, али да не заборави |
| ама дајемо лепа имена да им не буде жао што су робиње.{S} Каква лепа имена!{S} Гонџеђули, Ђулђу |
| јина робиња, коју Ариф, да јој није жао што је црна, зове „Јасмин-ханум“...{S} Уместо да пољуби |
| лака. „Да, теби је до шале; није ти жао што кроз два дана идем.{S}- Мерсије се растужи, и седе |
| њега, његове душе“...{S} И дође јој жао што му је опрала пољубац.{S} Он је стваран, а она мисли |
| м на белој ручици; и час-по дође му жао што је покрила главу не само од она два младотурчина, н |
| е, то је страшно, зато што је нама, као што знаш, пити забрањено.{S} Како сам жењен, двапут сам |
| воли као што је волео првога дана, као што ће волети до последњега часа ..{S} Кад би ме неко п |
| S} И опет се чуђаше како је велики, као што се чудила једном брату од тетке кад је био на мртва |
| н, али с много љубави и побожности, као што би читала стихове из Корана.{S} Писано је турски.</ |
| {S} Њен дух се обнавља свако јутро, као што се сунце рађа свако јутро.</p> <p>— Госпођо мајко, |
| Оне се мртвих не сећају на гробљу, као што се не надају живима на улици: и једни су и други с |
| пријатељице, Туркиње, полиглоти су, као што је и она, а ови њени другови нису.{S} Њима је доста |
| {S} У нас је обичај, <pb n="193" /> као што знате, да покажемо пут онима који су пошли странпут |
| n xml:lang="fr">ma chère</foreign>“ као што би, кад би јој одговорила турски, рекла „душо“ или |
| а се, видела сам, потуца по земљама као што је наша, трошећи свој новац да би просвећивала <pb |
| звијена кроз град где има муслимана као што је мој отац?{S} На њиним свадбама међу њима се прош |
| ање пашиницу мало разгали Да је сад као што је била некад, она би тражила ту Енглескињу и ту Фр |
| о па се расприча, како њен зет није као што су солунски младићи, да се скита и пије, већ да сед |
| а је: „Гледајте ме, и будите срећне као што сам ја срећна!“</p> </div> <pb n="139" /> <div type |
| е одморе, док га друге чувају.{S} И као што би им се онда понекад учинило да ће их обићи несрећ |
| ало се; само ти је нос исти, велики као што је био.“ И ја се загледах у очев нос: истина велики |
| ја сам увек срећна...{S} И он воли као што је волео првога дана, као што ће волети до последње |
| чко, роман...{S} Ариф га узе читати као што би читала какав роман, али с много љубави и побожно |
| један жесток бол, велики и страшан као што је Господ...{S} Нема душе која се не би од тога бол |
| бити...</p> <p>У Турака, затуцаних као што је мој отац, још постоји један чудан, један страшан |
| стотину заклетава.“ Мајци му беше криво што је брз, што се не размисли, промисли, а он се насме |
| то</hi>...{S} Мојој госпођи мајци криво што тако одмах, а ја волим, јер знам: ако није одмах, п |
| да ме жали што сам болесна, њему криво што му се нисам обукла...{S} У мени се зби преокрет: ја |
| амо не нађох ни тебе ни Мерсије.{S} Ово што предузимам: васпитавање и припремање жена, масе, уј |
| исте волеле своје мужеве, гледајући ово што ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја полако умирем |
| а, тврдо верујући да је то доброчинство што је потицало из њеног срца морално, не осећајући гри |
| ај бал, и једно енглеско женско друштво што путује за Сирију и Египат, па Францускиње, па Белги |
| и се пре „небо спустило на земљу“, него што он не би одржао речи: он њу воли, она осећа да је в |
| јој не што је сматраху као друга, него што су јој већ учинили одликовање позвавши је у своје д |
| је трећу отерао за бакалске кесе, него што му је четврта отишла <hi>онако</hi>.{S} Како ће да |
| {S} Сестро, пре бих скочила у море него што бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало куда |
| рамоти...{S} Не, он би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се би |
| а гугут оне две гугутке, и на све друго што је било за ове две и по године: на бегство Фатмино, |
| нако о љубави пишеш, него ми је за чудо што си се заљубила у човека кога пе познајеш: само зато |
| <p>Дакле, драга мала, мени није за чудо што онако о љубави пишеш, него ми је за чудо што си се |
| .{S} А ми, несрећнице, кад видимо овако што, треба да кажемо: „Тражите човека, мужа“.</p> <p>Да |
| орим, не толико што га се бојим, колико што ме од њега срамота.{S} У нас, пред оцем не пуши, и |
| стито пред њим да проговорим, не толико што га се бојим, колико што ме од њега срамота.{S} У на |
| и.{S} Напослетку, па и шта је то толико што се опио?{S} У нас пију и жене, само крадом.</p> <p> |
| јој њега жао.{S} И толико му дође тешко што је весела кад је он тужан...{S} Срете га један друг |
| и то нећемо никад дознати; јер то мушко што нас хвата за руку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж |
| , невесела је, управо брижна је, зацело што је Осман-беј љут.{S} Ко ће знати зашто.{S} Она свак |
| ушу, и ја многе познајем, па ми је мило што имам познанике бар међу народом од камена и бронзе. |
| оњ бича или пас батине.{S} Нени би мило што не плаче, и помисли: „Муслиманка, трпи.{S} Свет би |
| — срећна сам.{S} Сан је остварен, само што сам ја несрећна...{S} Пољуби ме само кад пође и дођ |
| ском граду, у чисто турском крају, само што се покаткад чује лавеж паса или стражарева палица.< |
| кафезу, и на лавицу у менажерији; само што ја не дрмам дрвене кафезе као она гвоздене решетке, |
| за правога племића и богаташа.{S} Само што је тај племић чудне нарави: ако га се не додвори, о |
| а, одрасла у богатству, пошла за њ само што је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни дао.{S} К |
| у молитву, али сад не пада више пута но што треба, јер је свесна, зна да је то јутарња молитва. |
| а се и пала...{S} Лекари дођоше брже но што би се очекивало, и наместивши младога беја на диван |
| а свекрва, а сутрадан, Осман је, пре но што је пошао на службу, и не виде.{S} Али, како се изне |
| улицама ишла пешице још дететом, пре но што су јој обукли чаршаф...{S} Фатма се пред Мерсијом р |
| {S} Које би се дете молило Богу, пре но што ће лећи, кад крај њега не би била мајка или дадиља? |
| се намириса по турски, то јест: пре но што ће се закопчати, смаче кошуљу и намаза груди, грло |
| ли — <pb n="208" /> кафана...{S} Пре но што би и овде свратио, преда њ истрча један турски нева |
| ога, на своје фиктивно драго.{S} Пре но што се срела с Мадам, она је једнога „створила“, волела |
| ао да се боје да не пробуде беја пре но што се сасвим отрезнио, да опет не виче, не грди сироту |
| а. „Има ли кога?“ говори муфтија пре но што ступа преко прага. — „Нема никога,“ чује се из двор |
| ко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што се испросила.</p> <p>— У великој радости као у вели |
| ртији, да пише Госпођици.{S} Али пре но што ће почети писмо, она одреши појас и расплете <pb n= |
| о брзо и тако просто.</p> <p>Али пре но што су се разишли, старотурци су опет узели од Џемала р |
| у то људи кад нису ништа мислили пре но што ће извршити законске одредбе?{S} Видели му тело сна |
| е устала свекру, и муж је отерао пре но што је била.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не |
| “.{S} Несрећа човека начини старијим но што је, научи га да дубоко осећа, да много размишља..{S |
| и поклопи се на диван.{S} Би јој чудно што нема суза.{S} Али зашто да плаче кад јој је он жив |
| то је створила природа, а како је ружно што су створили људи!{S} И вечерас сам тетурала с турск |
| воје, брисало је, полако, неосетно, оно што беше у њеном срцу дубоко урезано сусретом те туђе ж |
| о сада; жао јој је: она је изгубила оно што у њих девојке чувају више од очију, — чистоту.{S} К |
| ла на њен раскид.{S} И ако је нашла оно што је годинама тражила и желела, љубав, ипак је врло ч |
| ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцрпло сву моралну снагу и изазвало овакву |
| сти и богобојазности, мислити ни на оно што јој је најмилије.{S} Видећи је веселу, мајка и нене |
| асно насмеја и рече: „Што пљујем на оно што не постоји!{S} Бога нема!“, и пустивши неколико луд |
| видела децу: мећу капу на главу, па оно што је напред, они окрећу натраг.{S} Кад проходају, сва |
| неки тренутак кад из њих проговара оно што је с њима срођено, што им је у крви, чега ће се оне |
| а.{S} Док год је седела, осећала је оно што обично: да не смећу с ума људи да је она жена.{S} И |
| добра кћи Турске, узе бранити чак и оно што јој се чини најгоре.{S} Она, космополит, са странки |
| и ату дизгине.{S} У ходу човек види оно што у трку не <pb n="119" /> би видео.{S} Распитај, син |
| сасвим расвестих, у мени се пробуди оно што је пре толико година заспало — љубав материна.{S} О |
| о су се могле заборавити и испрљати оно што ни море не може опрати — образ!</p> <p>— А какве су |
| ла?</l> <p>— Како си могла изгубити оно што ниси ни имала?{S} Тај лепи још ти није драги.{S} А |
| ја ће је послушати, и, додајући јој оно што је затражила, додирнути руком њену срећну руку, или |
| но развијао дао је у двадесет петој оно што ћу ја, можда, дати у четрдесет петој...</p> <p>— У |
| и то трипут, и сад морам да говорим оно што није истина, рече муфтија и оде.</p> <p>Ибрахим-Хас |
| против њега рећи.{S} Он јој је дао оно што и многе хришћанске жене немају — слободу.{S} И зато |
| јимо?{S} Не може нас друго снаћи до оно што је писано“.{S} Мало па обе устану, отиду на прстима |
| ага госпођице, зашто узех тек онако оно што ми писасте: да ја немам своје Ја ни у избору хаљине |
| спођице,</p> <p>У мени се пробудило оно што у Атале: ја сам нашла свога Кактаса. „Криј се од љу |
| ује да човека у животу сналази само оно што му је писано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па |
| читамо, проучимо и да узмемо из њих оно што је за наше прилике, за наш карактер и темпераменат. |
| Џемалова стрина...{S} Сад јој је јасно што ју је онолико гледала.{S} Али она би волела да је у |
| венчати, али му је било врло непријатно што се ово десило.{S} И како ће да издржи све то!</p> < |
| естру.</p> <p>— А мени је било одвратно што се праве...{S} Напослетку, можда се и не праве... њ |
| рано пробудио.{S} Није му било необично што поред себе не нађе Фатму, јер како је Рамазан, он с |
| рце; али се увек трзам, прибирам пре по што сам повукла обарачу...{S} Побуњена, хоћу да се убиј |
| и да подврискују?!{S} Како је овде лепо што је створила природа, а како је ружно што су створил |
| hi>јелдрме</hi> и <hi>башјорти</hi>, то што мој отац зове „европски огртач за прашину и европск |
| </hi>.</p> <p>— Је ли истина, Сафет, то што ми каза? упита Ариф.</p> <p>— Тако ми овога детета! |
| већу, и она ће се осећати срећна.{S} То што ви толики богати муслимани чините (једва неки из љу |
| на грудима једна другој.{S} И шта је то што их толико растужује и узбуђује? — Љубав. „Ја сам се |
| , и повуче танки башјорти да сакрије то што мрзи.{S} Мерсије се насмеја и отрча у кућу, јер је |
| о је старо, труло, нездраво, највише то што се и дан данас неки, многи, жене — децом.</p> <p>Он |
| але су га још и „Превазишао Себе“, зато што је у једној његовој књижевничкој реклами тако стаја |
| у мале лађе овде зване „просјаци“, зато што сад отиду на румелиску страну, сад на анадолску, и |
| ека који је воли као да је његова, зато што нема своје деце.</p> <p>— Ништа више.{S} Да те води |
| е.{S} Она није била свесна ничега, зато што се готово без свести бацила у некакву струју која ј |
| >— Алла’?!</p> <p>— Ја мрзим Бога, зато што он мене мрзи.</p> <p>— Алла’?! простења он и пође д |
| г лончара.</p> <p>И Фатма заплака, зато што њена тетка плаче.</p> <p>— Ариф-ханум, кћери, ко се |
| ћој љубави, а она од тебе сакрила, зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>— Је ли истин |
| кој кући онога побожног поштовања, зато што у њој није одрастао, што се готово сасвим отуђио, о |
| на девојка!{S} Заљубила се у зета, зато што није могла бити с туђим људима.. „Жене нам се заљуб |
| д њега ова друга страст бити јача, зато што је нова.{S} А оно друго не казах, јер сам мислила: |
| се као пупољци.{S} Зову ме тејзе, зато што осећају да сам им с мајком сестра по души.{S} Говор |
| јене!{S} Ја просто обожавам Донме, зато што су смеле.{S} Бар то није смелост бити муслиманка и |
| , милија ми је била од наше баште, зато што је бескрајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с дру |
| риврискаше, деца писнуше као црви, зато што им мајке вриште, јер сама нису свесна несреће.{S} Ј |
| S} И ја се бојим да ова не победи, зато што је млађа, што је јача и што има уза се људе, органи |
| понекад не умем ни Бога да молим, зато што вас није у нашој соби.{S} Ја сам тада као дете.{S} |
| , читам.{S} Нене ме зове кумријом, зато што јој певам.{S} Размисли, сестро.{S} Кад се удамо: му |
| > <p>Њој је сад напад брже прошао, зато што је лекар брже дошао и слободио је.{S} Кад се сасвим |
| се Турчин пропије, то је страшно, зато што је нама, као што знаш, пити забрањено.{S} Како сам |
| ако је из добре породице и богат, зато што га се ти не би могла додворити па би те пустио.{S} |
| ка“ или чак „Ариф“, као другарицу, зато што се с њима играла, као дете, кад су били мали. „Деца |
| ми мислимо никога не боли као нас; зато што туђе болове не можемо осетити,“ каже јој тетка, а о |
| мка није видела!</p> <p>— Хоће.{S} Зато што је Нурије-ханумин сестрић... и видела га кроз кафез |
| Мадам Емину кћер како се воли?{S} Зато што ју је љубио човек?{S} Ти, која нас буниш, говорећи |
| ине-кадуни с искрпљеним чаршафом — зато што је стара.{S} Боже, како сам могла!{S} И то је по ва |
| ичу људи.{S} Али од ње се то крије зато што је била болесна, да се не уплаши, да не падне у пос |
| своју нову госпођу, већ му казује зато што је то за њу нешто страшно... „О, Боже, мужа на име! |
| мужу највише угађа и потчињава се зато што <pb n="93" /> од њега не би ожалошћена и понижена к |
| ћанске жене немају — слободу.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она му не казује само |
| к и Мадам Аристид наглашују турски зато што су дуго у Турској.{S} Кад сам била с њима, мени је |
| му отиде <hi>онако</hi>, може бити зато што ниси <hi>девојка</hi>.{S} Али није, него зато што с |
| његовом мајком пуши.{S} Може бити зато што он није пашић, јер, што се тиче племства и богатств |
| hi>девојка</hi>.{S} Али није, него зато што си болесна.{S} Он је човек према сиромасима, старим |
| ла у човека кога пе познајеш: само зато што ти се <hi>лепо</hi> поклонио, уопште јавио!{S} То м |
| ако сам срећна!{S} Срећна сам само зато што је он мој.{S} Ја мислим да никад нико никога волео |
| убазника).{S} Волела сам је просто зато што је била лепа, необично лепа.{S} Она је била озбиљна |
| слути да ме овде занима туђ живот зато што личи на мој.{S} А понекад свратимо неком харему.{S} |
| али ниси лажљива.{S} Ти то не знаш зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>Ариф је гледа |
| весеље, она викну да би све чуле: „Зато што са женама нису људи“.{S} Оне три нове из Цариграда, |
| памет му не би пало да одговори: „Зато што је Европљанка, Францускиња“.{S} Да се пре срела с к |
| с човеком; а што јој се јавно, нарочито што му је одговорила, криће од свакога на свету, чак и |
| пред старом женом, свекрвом, а нарочито што не устадох старцу, свекру.{S} Ја сам друкчије васпи |
| тако радила кад год сам изгубила нешто што волим.</p> <p>— Луд, Алије.</p> <p>— Није луд.{S} С |
| ост.</p> <p>Од јутрос сам учинила нешто што никад: задрмала сам решетке, трипут...{S} О како су |
| чић.{S} Сви ми још мислимо да има нешто што...{S} Ја не умем да се изразим, Мерсије.</p> <p>— < |
| те!“ заврши и обрати јој пажњу на нешто што оне три нове из Цариграда називају харемском проказ |
| узе да га сажаљева, јер виде сад нешто што досад никад није ни назрела, да он, велики грешник, |
| ну свирку. „То није крв.{S} То је нешто што ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је облије зној |
| {S} Никад, никад!{S} Вечност није нешто што пролази.{S} Увек ће ми бити овако: ја то осећам.</p |
| , као да никада досад нису виделе нешто што толико желе да виде, човека!...{S} Исправљен као ки |
| на мастику...{S} Али само да ради нешто што воли.{S} Мени је рад што другоме афион.<ref target= |
| пи брже но други пут, и још учини нешто што дотле никад није учинио — истуче жену...{S} Оставит |
| то не зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њима чини да их понижава, обоје страшно вичу.{S} |
| поквари.{S} Осећали су међу собом нешто што их раздваја, удаљава, туђи.</p> <p>А пашиница сву н |
| ам погрешно: мислила сам да је то нешто што не може бити никад ни мало, а камо ли да га нестане |
| гледале с усхићењем у небо као у нешто што је толико дивно а оне га тако ретко виде, гледају.{ |
| папучице златом везене.{S} Па узе бисер што јој је он дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и |
| свети и подсмева.{S} И љути се на кћер што од своје матере сакри мужевље пијанство.{S} Пре је |
| ло, мозак, сваки живац?{S} Где је мотор што га је покретао на рад — срце?{S} Где је амбиција — |
| , с оне три нове, проведе кроз лавиринт што се зове Ибрахим-Хасан-бејов харем Мадмоазел Дарно и |
| } Ти знаш да се често појави рђав живот што се прикрила истина.{S} Кад бисте се сад завадиле, н |
| ада, и обузимала је све већа пријатност што лежи, што се одмара.{S} Она је доктору била сасвим |
| ко ми је, не што сам те изневерила, већ што ништа не знаш да те варам, те мирно једеш и спаваш. |
| и што је болесна, или што се стиди, већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њ |
| оне имају право на то као грађани, већ што су људима од потребе, да им буду сигурна „преносна |
| о није обичај да се одмах одговори, већ што хоћемо да питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатма ви |
| по пута па стао, не што сам сустао, већ што нисам знао куда ћу. „Најгоре је за онога што је умр |
| ног, Створитеља света, и ја га осећам у што год живо погледам, а највише у себи...{S} Срце ми з |
| епа, упирући очи у црвену столисту ружу што провирује кроз сиве гране оне старе смокве.{S} Умор |
| том непознатом младићу, о томе Французу што се зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, па су обе затва |
| огуркују, и одмах, врло озбиљно, питају што је Емир-Фатма-ханум онолико ужутела. „Па ко уз Рама |
| ао ни своју слушкињу, а камо ли девојку што се од мога срца одвојила.{S} Зар да удам своје чедо |
| } И најпосле скренуше ка једном кућерку што се бељаше према месечини као да је направљен од сне |
| ; то јест ако бих спазила нешто на њему што ми се не допада, ја бих му гледала то сваки дан, до |
| уге пресвисну.{S} А људе, човека и жену што се воле..{S} Ох, што одведох Фатму?...{S} Кад сам и |
| е да удара ногом у врата и да грди жену што му не отвара.{S} Називаше је погрдније но прошли пу |
| је брањаху : осветила се Цариграђанину што је претпоставио жени мастику.{S} Напослетку, она се |
| ерију, Замбак-ханум.</p> <p>— Белу, ону што је као паучина.{S} Врућина, кјучук-ханум, да се умр |
| ли да јој доведе ортака; да поштује ону што јој је мужа родила и снагу му дала, да јој устаје к |
| му жалим три венчане жене, нарочито ону што је отера „за бакалске кесе“, а највише ми је жао че |
| у да је тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува своју велику љубав за нешто велико.{S} Сани |
| ов цвет,“ рече Ариф, за лепу Енглескињу што је једном рекла за једну лепу Рускињу, а једна Фран |
| е су ову смеђу, експансивну Францускињу што пљеска играчици <pb n="77" /> пред старим ханумама, |
| које имају кћери на удају, задовољне су што се овај весео комад из турског живота, „брак из љуб |
| мехнуше, и упитавши бабу да ли јој нису што потребне, изиђоше и одоше у једну собу окренуту мор |
| де да се одмара на оном белом серџадету што личи на гробну плочу, ханумама долетеше чочеци, и п |
| ећу је отерао за бакалске кесе, четврту што није устала свекру, пету ће што није обрисала нос д |
| робуђених створова, и необуздану бујицу што носи из мрачне ноћи у ведар и светао дан толике нов |
| зиле једна с другом у склад према сунцу што је бацало зраке читавим великим сноповима: то су би |
| ао оне једне нове из Цариграда, од оних што су сачињавале симпатичан трио.{S} Али још једна је |
| ман-бејове другове..{S} Крије се од њих што није...{S} Ох, не могу даље: срамота ме! узвикну па |
| о кад је познаду.{S} Али, колико је њих што је познају?{S} Њена дела не иду ван њене домовине, |
| нум бејаше очајна.{S} Она зна да од тих што се зову „нове“, нове су дотле док не наступи неки т |
| јем те да будеш весела.{S} Једна од тих што су онда мислиле да сам ја пијана, није могла бити в |
| е: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што је Европљанче!“ <pb n="96" /></p> <p>— А где је Фат |
| /p> <p>— И ја, упаде јој у реч Мирсаде (што је код харема необично и врло неучтиво), па видим : |
| 3" /> <l>Нема греха, нема греха </l> <l>Што ја идем у механу </l> <l>И што пијем рујна вина.</l |
| црвеним сактијанским терлуцима.</p> <p>Што је турско поред француског, то је просто из љубави |
| притрчава јој и љуби је у руку.</p> <p>Што јој дохвата махраму, што јој придржава ћурак, све т |
| на лепом поклону. <pb n="67" /></p> <p>Што се тиче стила, и граматике, ортографије, ти си увек |
| вардар?{S} Да то нешто не значи?</p> <p>Што је више освајао дан, она се све више развесељавала; |
| да на то имају право, за то и путују.. „Што их не скупљате и не говорите им, да се некултурност |
| лице, за један драги камен из прстена. „Што не оснујете једно женско друштво против луксуза?“ р |
| есиме, она мора сву ноћ с њима седети. „Што су похитале баш прву ноћ?“ И дођоше јој чисто немил |
| у и као човеку: да се неће више опити. „Што се заклињеш?" виче муфтија. „Човеку је више једна р |
| мене, и ја се насмејах на њу и рекох : „Што се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, ка |
| камењен; кћи се гласно насмеја и рече: „Што пљујем на оно што не постоји!{S} Бога нема!“, и пус |
| пође за њим, па се сети теткиних речи: „Што се кроз прсте гледало невести, замериће се жени“, и |
| е загледа у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и |
| утану, виче: „Никад, госпођо мајко.“ — „Што сад тако, кад досад увек... ти прва?{S} Па баш да т |
| уте, моја јој мајка то не тражи; ако је штогод њено код нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад не |
| се оне завадиле не знам како.{S} Ако је штогод наше код суте, моја јој мајка то не тражи; ако ј |
| ише старо, ааа! ааа!</p> <p>— Пијете ли штогод против кашља, муфти-ефенди? <pb n="191" /></p> < |
| едну свешчицу; прегледа их, из сваке по штогод прочита, француски и енглески.{S} Правила, дикте |
| о човеку...{S} Прича јој о Европи много штошта што она у романима није читала, казује јој о шко |
| изгори довде, дотле <hi>Он</hi> све да штуца.</p> <p>— Комарци! викну Фатма и угаси свећу.</p> |
| јиш се комараца него ти жао њега, да не штуца, да се не мучи, говори Мерсије, палећи цигаре за |
| у, једна у једном куту, друга у другом, шћућурене, несвучене, покривене дугим ћурковима постављ |
| у лозу и бршљан чује се шуштање траве и шум нечијих корака.{S} Она се слободи: „На капиџику је |
| озори су били широм отворени, те се чуо шум мора, видело котрљање звезда и месеца на његовим та |
| н не виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њихових корака: загледао се у неки предмет на столу |
| ћа и џамија велика шарена <pb n="17" /> шума. „Откуд да се вода бели усред бела дана, кад се су |
| е собе.{S} Прошавши кроз предсобље, без шума, она се заустави код изласка и покри лице рукама, |
| а лица и оборене главе, иду ћутећи, без шума, као сени или дуси из каквог напуштеног махалског |
| ду испод руке; походе позоришта, опере, шуме — свет; она никога не гледа, само њега; па деца, д |
| ао стражар ове куће, или као домаћин, и шумео им је радосну добродошлицу, и ако је био обучен у |
| али славуји.{S} Као да се било гдегод у шуми: толико је много славуја.{S} У овим тренутцима Еми |
| ирису земље и дрвећа, у шуштању траве и шуму корака...{S} Сву ноћ неће ући у кућу, остаће крај |
| громан Париз!{S} О, кад сам погледала у шуму од кровова и торњева!{S} Била сам се сва најежила, |
| шупљих груди...{S} Груди јој се учинише шупље, и кад се из даљине зачу зврјање кола...</p> <p>У |
| аше и стресаше се као од крви из својих шупљих груди...{S} Груди јој се учинише шупље, и кад се |
| а да пијем?{S} Ааа! ааа !</p> <p>— Неки шуруп.</p> <p>— Дуван кажите ми, дууувааан!{S} Аман !{S |
| ад је добро расположена.{S} Пила је <hi>шуруп</hi><ref target="#SRP19120_N95" /> прилично, и ка |
| е се и, са сузама у очима, узвикну: „О, Шућур!“<ref target="#SRP19120_N5" /> И понова грљење и |
| Уплашио сам се...{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Шућур, муфти-ефенди, рекоше сестре и додирнуше врховима |
| реске чивије, од лавежа пса од хода, од шушња.{S} О, кад би је могао видети он!{S} Обукла се у |
| обраслог у винову лозу и бршљан чује се шуштање траве и шум нечијих корака.{S} Она се слободи: |
| љубав...{S} Али, вечерас се не прође на шуштању траве...{S} Чу се каменчић у капиџик.{S} Она пр |
| у месечини, у мирису земље и дрвећа, у шуштању траве и шуму корака...{S} Сву ноћ неће ући у ку |
| оће ; крај њена прозора смоква буди је, шушти, и час-по удари граном о отворено прозорско крило |
| е.</p> <p>Тишина, само се чује шадрван, шушти, пљушти као јесења киша.{S} То пљуштање све више |
| ећ свести!..</p> <p>Море удара у обалу, шушти.{S} Кукуречу други петли.{S} Бели се исток и мири |
| /p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава! понови робиња.</p> <p>— Чујем...{S} Пипни |
| /p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава..{S} Чујеш ли? прекиде је робиња.</p> <p>Он |
| :lang="fr">Venez à la maison, Henri.{S} J'ai tout dit à maman.</foreign>"...<ref target="#SRP19 |
| то је иронија,“ помисли Ариф.{S} Говор jе држала будућа председница „Друштва за васпитавање ту |
| foreign xml:lang="fr">Je ne te reverrai jamais...</foreign> <ref target="#SRP19120_N60" /> </l> |
| .</p> <l> <foreign xml:lang="fr">Adieu! je croix que'n sette vie</foreign> </l> <l> <foreign xm |
| lang="fr">Je suis une vraie croyante et je jure devant Dieu que ma cousine est amoureuse de la |
| oreign> </l> <l> <foreign xml:lang="fr">Je ne te reverrai jamais...</foreign> <ref target="#SRP |
| у небо:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Je suis une vraie croyante et je jure devant Dieu que m |
| тук...{S} Узе та мила писма, отвори... „Je t'aime“...{S} Притисну усне на те три речи...{S} Сва |
| руго. ”</p> <l> <foreign xml:lang="fr">„Je t'aime.“</foreign> <ref target="#SRP19120_N63" /> </ |
| а тебе. <foreign xml:lang="en">Don't be jealous!</foreign><ref target="#SRP19120_N52" /> Али са |
| /hi> много? <foreign xml:lang="en">I am jealous.</foreign><ref target="#SRP19120_N51" /> Љубим |
| ="SRP19120_N98"> <foreign xml:lang="fr">Jeune Turc</foreign>, младотурчин</note> <note xml:id=" |
| rose blonde, qui m'as aimé pendant huit jours</foreign>“<ref target="#SRP19120_N61" /> узе певу |
| g="fr">Je suis une vraie croyante et je jure devant Dieu que ma cousine est amoureuse de la bel |
| врати...{S} Ја га не пустих, задржах га nа годину: да га се нагледам, и да се одмори...{S} Чове |
| анцускињама, да познамо шта њих покреће nа рад, на живот.{S} Ми ни шта радимо ни <pb n="173" /> |
| am thinking of you.{S} You are the one object of my love.“</foreign> <ref target="#SRP19120_N6 |
| ign xml:lang="fr">Oh, quel point de vue pittoresque</foreign>!“<ref target="#SRP19120_N112" />, |
| > <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu, qu'elle est belle!{S} C'est la France!</foreign><ref ta |
| он!.. „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu, qu' elle est belle!</foreign>“<ref target="#SRP19120_N9 |
| <foreign xml:lang="fr">C'est avant-hier que vous êtes revenue de Constantinople, n'est-ce pas, |
| e vraie croyante et je jure devant Dieu que ma cousine est amoureuse de la belle Rousse.</forei |
| <foreign xml:lang="fr">Adieu! je croix que'n sette vie</foreign> </l> <l> <foreign xml:lang="f |
| , тврдо изговара <foreign xml:lang="fr">que</foreign>...{S} А уображен!!{S} Буни се што сам пок |
| ло узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Oh, quel point de vue pittoresque</foreign>!“<ref target="# |
| foreign xml:lang="fr">„Quelle honte!{S} Quelle honte!“</foreign><ref target="#SRP19120_N14" /> |
| маћица.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Quelle idée</foreign>! узвикну она.{S} За кога?</p> <p> |
| ким да говорим. <foreign xml:lang="fr">„Quelle honte!{S} Quelle honte!“</foreign><ref target="# |
| lang="fr">Adieu, Suzon, ma rose blonde, qui m'as aimé pendant huit jours</foreign>“<ref target= |
| кну: <foreign xml:lang="fr">„Laisse moi tranquille!“</foreign><ref target="#SRP19120_N25" /> па |